http://www.besplatniseminarskiradovi.

com

MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)

SADRAJ: 1.Cilj seminarskog rada 2.Uvod 3.Zadatak i cilj !"a 4.!inansijska osnova !"a #.%vote i glasanje " pojam i &na'aj $.)peracije !"a (.)rgani&acija !"a ,.Uloga &lata !"*..al-tni sistem !"a 1+./ogovaranje i kons-ltacije !"11.!inansijka 0-nkcija !"a 12.!inansijka pomo1 13.!inansijske olak2ice 14.3pecijalna prava v-'enja 3/4 5 pojam i s-2tina 63pecial /rawing 4ights7 1#.8olitika -slovljenosti 0onda 1$.3tand"b9 aran:mani 1(.3rbija i Crna ;ora i ! 6<-goslavija i !7 1,. 3rbija i Crna ;ora i ! 5 akt-elnosti 1*. Zaklj-'na ra&matranja 3 4 # $ ( * 1+ 11 12 13 14 1# 1$ 1, 2+ 21 22 23 24

=iterat-ra

2$

1.Cilj seminars !" ra#a

Cilj seminarskog rada je objasniti 2ta je to e>-narodni onetarni !ond?&bog 'ega on postoji?2ta je dovelo do njegovog osnivanja?njegova svrha i dr-ge bitne stvari - ve&i sa njim.3vakom cilj- se treba pri1i sistemati'no i na pravi na'in da bi se na najbolji na'in shvatila tematika koja se obra>-je.Zbog toga se pola&i od -vodnog i&laganja pomo1- kojeg mo:e da se stvori jasna slika onoga o 'em- govori ovaj rad.@ema rada je veoma kompleksna jer je re' o veoma mo1noj 0inansijskoj instit-ciji.Znati 2ta je to ! i koje s- njegove delatnosti spada - domet op2teg obra&ovanja pojedinca be& ob&ira da li se bavi ekonomijom ili ne?-toliko &bog akt-elnosti ove teme.

$.U%!#

8ostoje ra&li'ita de0inisanja !"a.Aeki tvrde da je to jaka politi'ka instit-cija koja se sl-:i manip-lacijama?dr-gi je poistove1-j- sa 3vetskom bankom i tako dalje. ! nije ni jedno ni dr-go. ! je me>-narodna kooperativna instit-cija koj- 'ine 1,2 &emlje?dobrovoljno -'lanjene?jer prednost vide - &ajedni'kom dogovaranj- okvir- ove instit-cije?a sve - cilj- posti&anja 2to stabilnijeg me>-narodnog sistema poslovanja. @ako>e? ! je instit-cija koja po&ajmlj-je novac svojim 'lanovima koji imajprobleme sa 0inansijskim obave&ama?ali samo pod -slovom da pred-&m- mere &a eliminisanje tih pote2ko1a. ! nema nikakav a-toritet nad doma1om ekonomskom politikom svojih 'lanova. /o potrebe &a organi&acijom kao 2to je ! do2lo je posle velike ekonomske kri&e 3+"ih godina ovog veka. .eliki broj dr:ava sa .elikom Britanijom na 'el- moralo je da nap-2ta &latno pravilo. @aj sistem je naila&io na pote2ko1e - vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. /o2lo je do opadanja :ivotnog standarda. Aeke dr:ave s- te:ile skoro potp-nom eliminisanj- -potrebe novca a dr-ge s- prodavale svoj- val-t- ispod realne cene da bi smanjile poslovanje dr-gih &emalja. )dnos i&me>- novca i vrednosti roba je postao nejasan. )vakva praksa je po&nata pod na&ivom kompetitivna devalvacija. Cene dobara na svetskom tr:i2t- s- pale &a 4,C ? a vrednost me>-narodnog poslovanja &a $3C. @okom 3+"tih godina dola&i do nekoliko me>-narodnih kon0erencija sa ciljem da se spre'e monetarni problemi. @rebalo je stvoriti sistem koji 1e se baviti monetarnim pitanjima i re2avanj- monetarnih
3

problema. Zahtev &a takvim sistemom s- &atra:ili Darr9 /eEter Fhite i& 3G/" a i <ohn a9nard %e9nes i& U%. e>-narodna &ajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o -spostavljanj- e>-narodnog monetarnog 0onda se desio grad- Bretton Foods? Aew Dampshire? U3G? 22"og <-la 1*44 godine.

/ogovor- s- pris-stvovali 44 delegata ra&nih &emalja. &vani'no sa radom - .a2ington- maja 1*4$ godine sa 3* 'lanova

! je po'eo

&.'a#a(a i )ilj MMF*a

)snovni &adaci

!"a s-:

4a&vijanje me>-narodne monetarne kooperacije 8otpomaganje ekspan&ije me>-narodnog privrednog poslovanja i doprinosa pove1anj- nivoa &aposlenosti i realnog rasta dohotka 8odr2ka stabilnosti me>-narodne ra&mene 8ospe2ivanje m-ltilateralnih odnosa - pla1anjima i slobodne trgovine 8omaganje smanjenj- nestabilnosti kod pla1anja Zadatak !"a nije smo re2avanje problema pojedinih &emalja ve1 i 0-nkcionisanje me>-narodnog monetarnog sistema kao celine. Ajegovi 'lanovi &ajedno rade na -spostavljanj- stabilnog svetskog rasta. ! radi na pronala:enj- na'ina da se pred-hitre? kontroli2- i re2avaj- 0inansijske kri&e.

+.Finansijs a !sn!%a MMF*a

Aa osnov- 'lana HHH odeljak 3 i& Breton .-dsa &emlje 'lanice s- bile d-:ne da i&vr2e -pis kvota i kao minim-m? svaka &emlja 'lanica je - &latpla1ala manji i&nos od slede1a dva i&nosa: 17 2#C svoje kvote? 27 1+C od svojih &vani'nih neto holdinga &lata - 3G/ dolarima. )statak kvote se -pisivao - nacionalnoj val-ti. Aa osnov- Gmandmana HH i& 1*(, godine predvi>eno je da se 2#C kvote -pla1-je - 3/4 ili - konvertibilnim val-tama? a (#C nacionalnoj val-ti. Aajnovija? jedanaesta op2ta revi&ija kvota bila je 1**, godine i vrednost -pisanih kvota je i&nosila 212 milijardi 3/4. %vote imaj- 3 osnovne 0-nkcije: )ne s- osnovica &a odre>ivanje olak2ica prilikom povla'enja sredstava 0onda )ne i&ra:avaj- i&nos devi&a sa kojima !ond mo:e da ra'-na )ne predstavljaj- osnov- &a i&ra'-navanje prava glasa &emalja 'lanica

,.-%!(e i "lasanje . /!jam i 0na1aj

8ri -klj-'enj- ! svaka &emlja 'lanica depon-je odre>en- s-mnovca?&van- Iquota subscriptionJ.%vote imaj- ra&li'ite -loge i sl-:e &a: Utvr>ivanje broja glasova Utvr>ivanje maksimalnog i&nosa sredstava na kori21enje Ba&- &a dodel- 3/4 %vote odre>-j- glasa'k- snag- 'lanova?pa i& neravnomernog -'e21a kvota proisti'e isto takva neravnomernost - glasovima.Broj glasova se -tvr>-je na taj na'in 2to sve svakoj &emlji dodelj-je 2#+ glasova i pl-s po jedan glas na svakih sto hiljada 3/4"a -pla1ene kvote.Bogatije &emlje imaj- ve1- glasa'kmo1. Zemlje koje imaj- preko 1#C -k-pnog broja glasova imaj- pravo veta na odl-ke 0onda. Zemlje sa najve1im brojem kvota !"- s-: 3G/ sa 1,?2#C? &atim id- Aema'ka? <apan? !ranc-ska i .elika Britanija.U'e21e glasova ind-strijskih &emalja - -k-pnim glasovima kod !onda i&nosi oko $+C a ZU4 oko 4+C?tako da ZU4 mog- da -ti'- na odl-ke ako del-j- kao gr-pa jer se mnoge &na'ajne odl-ke - !ond- donose kvali0ikovanom ve1inom od (+C ili ,#C. )ne stvaraj- odre>eni 0ond novca koji se mo:e pov-1i - sl-'aj0inansijskih pote2ko1a 'lanova. )ne s- osnova &a odre>ivanje koliko 'lan mo:e da po&ajmi od !"a ili da primi od !"a - periodi'nim alokacijama specijalnih pomo1i? po&natim pod na&ivom Ispecijalna prava v-'enjaJ. )vo nam govori da? 2to je vi2e 'lan 0inansijski doprineo? to vi2e mo:e da po&ajmi kada m- je potrebno.
$

%vote se preispit-j- svakih # godina i mog- biti pove1ane ili smanjene prema potrebama !"a i prema ekonomskom prosperitet- &emalja 'lanica. U 1*4$ godini ! je imao K(?$ milijardi? a - 1**, godini K1*3 milijarde. 8redlog da se kvote podign- na K2,+ milijardi 'eka na odobrenje. 3G/? kao

najja'a ekonomska sila? -'estv-je - 0ond- sa oko K3# milijardi? 2to im daje oko 2$#.+++ glasova 61,?2#C7? a 8ala- koja je postala 'lan - /ecembr- 1**( godine? ima najmanj- kvot-? i doprinosi sa oko K3?, miliona? i ima 2(2 glasa 6+?++2C7. )dre>-j- alokacij- Ispecijalnih prava v-'enjaJ.Udeo &emlje 'lanice alokaciji Ispecijalnih prava v-'enjaJ? odre>-je se - odnos- na njene kvote. U jan-ar- 1**, godine do2lo je do predloga da se podigne nivo kvota &a 4#C. /a bi se ovaj pote& odobrio potrebno je ,#C svih glasova. 8rema podacima od 1#"og Gvg-sta 1*** godine? 1#3 &emlje 'lanice 62to predstavlja *$?*C svih glasova7 s- se saglasile sa pove1anjem. IBoard o0 governorsJ svakih # godina preispit-je kvote i -koliko je potrebno menja njihov- str-kt-r-. @ako>e? svaka &emlja mo:e - bilo kom moment- tra:iti preispitivanje svoje kvote. %vota svake &emlje 'lanice se odre>-je prema njenoj ekonomskoj sna&i - odnos- na dr-ge &emlje. 4a&li'iti ekonomski 0aktori se -&imaj- - ob&ir pri determinisanj- kvote 5 ;/8 odre>ene &emlje? broj 0inansijskih transakcija i &vani'ne re&erve odre>ene &emlje.

2.O/era)ije MMF*a

8ri -klj-'enj- !?&emlja 'lanica se obave&-je da 1e in0ormisati ostale 'lanove o vrednosti svoga novca - odnos- na novac dr-gih &emalja?da 1e i&begavati restrikcij- &amene doma1e val-te &a stran-?da 1e negovati takvekonomsk- politik- koja 1e voditi pove1anj- nacionalnog bogatstva i bogatstva celog 'ove'anstva. ! ne mo:e naterati 'lanice da se striktno vladaj- prema ovim pravilima?mada mo:e i&vr2iti moralni pritisak da se pridr:avaj- pravila koja sdobrovoljno potpisale.Ukoliko &emlja 'lanica konstantno ignori2e svoje obave&e?ostale 'lanice mog-?kro& instit-cij!"a?da &abrane toj &emlji po&ajmljivanje novca od !"a?ili da?- krajnjem sl-'aj-?&amole &emlj'lanic- da i&a>e i& instit-cije.@okom vremena obave&e 'lanova s- es menjale prema potrebama. Lto se ti'e samog !"a?on ima obave&- kontrolisanja kooperativnosti sistema - svrh- redovne i pravilne ra&mene nacionalnih val-ta?po&ajmljivanje novca 'lanovima da bi reorgani&ovale svoje ekonomije da bolje kooperi2- sa sistemom i obave&- davanja servisnih -sl-ga"tehni'k- pomo1 i ob-k-.

3.Or"ani0a)ija MMF*a

)rgani -pravljanja - !ond- s-: )dbor g-vernera )dbor i&vr2nih direktora ;eneralni direktor 0onda Aa vrh- hijerarhijske lestvice nala&i se )dbor ;-vernera i 'ine ga po jedan g-verner i njegov &amenik i& svake &emlje 'lanice koje potp-no slobodno imen-j- g-vernere i &amenike.)ni s- ob'no g-verneri centralnih banaka ili ministri 0inansija &emalja 'lanica.)ni s- predstavnici svojih vlada i govore njihovo ime.Upravni odbor g-vernera se sastaje jednom godi2nje?a g-verneri svoje ideje i :elje prenose i&vr2nom odbor- koji ih predstavlja. )dbor i&vr2nih direktora se nala&i - .a2ington-?a sastavljen je od 22 i&vr2na direktora?od 'ega: # direktora imen-j- &emlje sa najve1im kvotama 1# direktora biraj- ostale &emlje 'lanice na dve godine 1 direktora 621."og7 imen-je &emlja 'ij- val-t- !ond koristi &na'ajnijem obim- 63a-dijska Grabija7 1 direktora 622."og7 imen-je A4 %ina Uloga i&vr2nog direktora je:
*

 da &ast-pa interese &emalja koje s- ga i&abrale on predstavlja kanal kom-niciranja &emalj 'lanica i !onda

)dbor i&vr2nih direktora ?naj'e21e?odl-ke donosi konsen&-som?iako je to mesto sa najvi2e s-koba onteresa. ;eneralni direktor !onda 6 anaging /irector7 je predsedavaj-1i )dbora i&vr2nih direktora.@a 0-nkcija obi'no pripada evropljanima.

4.Ul!"a 0la(a 5 MMF*5

8re dogovora i& aprila 1*(,.godine?-loga &lata - me>-narodnom monetarnom sistem- je bila centralna i odl-'-j-1a.)vaj dogovor imao je &a cilj da se postepeno smanji -loga &lata - me>-narodnom monetarnom sistem- i !"-. e>-tim?&lato je jo2 -vek va:na re&erva - mnogim &emljam?a ! spada instit-cije koje imaj- najve1e koli'ine &lata. ! ima 3.2(1.341 kilograma &lata?2to i&nosi oko 3?$ milijardi specijalnih prava v-'enja.8rema tren-tnoj tr:i2noj ceni?vrednost ovog &lata je oko K3+ milijardi.)ve &alihe prestavljajravnote:!"ovih &aliha &lata posle a-kcije &lata i povra1aja &lata 'lanovima - period- 1*($",+.Hako ! dr:i &lato - &alihama?ono se koristi !"ovim operacijama i transakcijama.3vaka transakcija sa &latom mora biti odobrena od ,#C &emalja 'lanica. ! mo:e prodati &lato po tr:i2noj ceni?ili mo:e prihvatiti &lato od svojih 'lanova - &amen- &a obave&e prema !"-. 3ve ostale transakcije s- &abranjene.

1+

6.7al5(ni sis(em MMF*a

U svom nastank-?svi 'lanovi !"a morali s- da se pridr:avaj- istih metoda ra'-nanja vrednosti njihovog novca - odnos- na val-te dr-gih &emalja.U tim vremenima 3G/ s- de0inisale vrednost dolara prema &lat-?tako da je jedna -nca &lata vredela K3#.8ri -klj-'ivanj- ! sve &emlje smorale da i&ra&e vrednost svoga novca - odnos- na &lato ili - odnos- na dolar.3vi k-rsevi s- bili 0iksni i odst-panja s- mogla biti najvi2e do 1C.Ukoliko je neka &emlja 'lanica :elela da prmeni k-rs svoje val-te?- ciljstabilnosti svoje ekonomije?morala je da se kons-lt-je i sara>-je sa ostalim 'lanovima !"a pre same promene.Ukoliko bi neka &emlja menjala k-rs ne&avisno od instit-cije !"a?onda bi ta &emlja i&g-bila pravo kori21enja sredstava !onda.)vaj sistem je imao svoje prednosti - odnos- na staro pravilo &latnog va:enja"odr:avanje k-rseva stabilnim i predvidivim?ali tokom godina naila&io je i na velike slabosti.3istem stalnih devi&nih k-rseva bio je - -potrebi oko 2# godina.3lom se na&irao po'etkom (+"ih.!-nkcionisanje postoje1eg &latno"devi&nog standarda je do2lo - kri&- &bog nedostaj-1eg kapitala"sve ve1e me>-narodne nelikvidnosti.@ako>e?nestabilnost re&ervnih val-ta?prvenstveno ameri'kog dolara?-gro:avao je me>-narodni monetarni sistem.Aap-2tanjem?predhodno otpisanog sistema devi&nih k-rseva?po'elo je sa primenjivanjem individ-alnih metoda &a odre>ivanje k-rsa doma1e val-te.<edini &ahtev je bio da &emlje vi2e ne koriste &lato kao osnov- &a odre>ivanje vrednosti val-te i da in0ormi2- 'lanove o na'in- denominovanja vednosti svog novaca - odnos- na strani.Uglavnom se primenjivao slobodan k-rs?odnosno?novac je vredeo onoliko kolika je bila njegova vrednost na
11

tr:i2t-.Aeke &emlje s- 0ormirale svoje prema k-rsevima vode1ih ekonomskih sila.

18.D!"!%aranje i !ns5l(a)ije 5 MMF*5

%ro& periodi'ne kos-ltacije sa &emljama 'lanicama? 0 sa&naje da li se njegovi 'lanovi pona2aj- otvoreno i odgovorno pri postavljanj- -slova pod kojima se prodaj- i k-p-j- doma1e val-te dr-gim dr:avama ili stranim gra>anima?i tako>e se sagledava tren-tna ekonomska po&icijadr:ave 'lanice.)vakav vid saradnje !"a sa 'lanicama?ima cilj da elemini2e restrikcije ra&mene doma1e val-te &a stran-.Uprvim godinama postojanja. ! je vr2io ovakve kons-ltacije samo sa odre>enim &emljama?tj.onim 'lanovima koji s- sprovodili praks- restrikcije ra&mene val-ta?ali od 1*(,. svi 'lanovi sobave&ni na ovakav vid saradnje sa !"om.%ons-ltacije se obavljaj-glavnom jednom godi2nje?ali I anaging /irectorJmo:e - svakom tren-tk- da inicira sprovo>enje postopka ako se -tvrdi da je &emlja 'lanica -pala - ve1e ekonomske probleme ili -koliko se 'ini da 'lan radi protiv interasa !onda.3vake godine?tim od 4"# !"ovih str-'njaka provodi - &emlji 'lanici oko dve nedelje?sak-pljaj-1i in0ormacije i ra&govara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici &emlje.8rva 0a&a kons-ltacija se odnosi na sak-pljanje statisti'kih podataka o -vo&i i&vo&-?visini dohotka?nivo&aposlenosti?kamatama?protoknovca?investicijama?pore&ima?tro2kovima b-d:eta i dr-gim poka&ateljima ekonomskog :ivota koji mog- da -ti'- na me>-narodni monetarni sistem./r-ga 0a&a sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade?na kojima se -tvr>-je e0ektivnost doma1e politike tokom tek-1e godine. )vako prik-pljene in0ormacije ?pre&entiraj- se na H&vr2nom odbor-?koji donosi predloge o preva&ila:enj- problema.8ored ovakvih periodi'nih
12

kons-ltacija?sprovode se i specijalni sastanci sa &emljama koje imaj- &na'ajan -ticaj na svetsk- ekonomsk- politik-.)vo ima &a cilj sagledavanje i predvi>anje daljeg ra&voja svetske ekonomije.

Zaklj-'ci sa ovih sastanaka se p-blik-j- dva p-ta godi2nje - IForld /evelopment )-tlookJ.

11.Finansijs a 95n )ija MMF*a

! je po&nat svetskoj javnosti kao i&vor &a po&ajmljivanje velikih s-ma novca 0inansiski -gro:enim regionima.@okom osamdesetih i devedesetih godina pro2log veka? ! je dao velike kredite eksik- i 4-siji.@okom 1*,3. i 1*,4. ! je po&ajmio &emljama 'lanicama koje s- imale obave&e prema dr-gim 'lanicama oko K2?, milijardi./o 1**#.godine eksiko je kreditiran sa bli&- K1, milijardi?a 4-sija sa ne2to vi2e od K$?2 milijarde?&a vreme te2kih re0ormskih perioda.8rema i&ve2taj- i& j-la 1**,.godine? ! potpoma:e Hndone&ij-?%orej- i @ajland sa oko K3# milijardi?a 4-siji je odobreno K2+?4 milijarde kao pomo1 ekonomskom program- &a 1**,.3ve ovo govori da je !ond veliki mobili&ator kapitala i jedna od najve1ih kreditnih instit-cija.

13

1$.Finasij a /!m!:

! po&ajmlj-je novac &emljama 'lanica koje imaj- 0inansijke pote2ko1e?odnosno &emljama koje nemaj- dovoljno stranih val-ta da plate ono 2to s- k-pili od dr-gih &emalja.U svak- &emlj- novac sti:e na ra&li'ite na'ine:od i&vo&a?od davanja -sl-ga6bankarsko poslovanje i osig-ranje7?od t-ri&ma?od stranih investicija ili 0inansijkih pomo1i.Ukoliko se &emlje &ad-:e previ2e?s-o'avaj- se sa brojnim neprijatnim sit-acijama:opadanje k-povne mo1i?smanjenje i&vo&a...Zemlj 'lanica !"a mo:e &atra:iti pomo1 od organi&acije koja bi trebala sa pomogne - -tvr>ivanj- -&roka lo2e ekonomske sit-acije i na'ina &a njeno ra&re2enje. Mlan !onda sa 0inansijskim problemima mo:e odmah pov-1i i& 0onda 2#C svog -k-pnog -loga 6kvote7 koji je -platio - &lat- ili - dr-goj konvertibilnoj val-ti.Ukoliko je ova s-ma nedovoljna?&emlja sa velikim te2ko1ama mo:e tra:iti od !"a i - tok- godine po&ajmiti tri p-ta vi2e od svog -loga.)vi limiti se ne odnose na specijalne po&ajmice !"a.)vakav vid 0inansiranja !onda je po&ant pod na&ivom I3-pplemental 4eserve !acillit9J i stvoren je decembr- 1**(.godine da pr-:i kratkoro'no 0inansiranje 'lanova s-o'enim sa i&nenadnim ekonomskim poreme1ajima.3!4 je prvi p-t primenjen na <-:n%orej-.8ri po&ajmljivanj- sredstva !ond se dr:i dva osnovna principa.8rvo?sredstva !onda postoje &a dobrobit svih 'lanova?tako da se od svakog 'lana koji po&ajmi novac o'ek-je da se taj novac vrati 'im se problem re2i./r-go?pre nego 2to !ond odobri kredit?'lan mora da poka:e kako 1e da re2i svoje 0inansijske probleme i kako 1e kredit da vrati - period- od 3 do # godina 6i&-&etno do 1+7.
14

=ogika ovog principa je vrlo jednostavana:&emlja koja tra:i kredit od !"a je pre&ad-:ena?odnosno previ2e tro2i.Ukoliko ekonomske re0orme ne -rode plodom?kredit 1e biti potro2en i -1i 1e - d-g.Zna'i kreditiranje se vr2i samo ako

postoji realna 2ansa da se problem preva&i>e i da se po&ajmljena sredstva e0ikasno iskoriste.

1&.Finansijs e !la ;i)e

8ostoje slede1e 0inansijske olak2ice: 8rva kreditna tran2aN Zemlja treba da poka:e da pred-&ima ra&-mne napore &a pereva&ila:enje platnobialnsnih problema? nema -slova &a kori21enje sredstava i otk-pi doma1e val-te se vr2e - period- od 3 do # godina. .i2e kreditne tran2eN Zemlja mora da ima validan i -temeljen program &a -spostavljanje platnobilansne ravnote:e. 3redstva se obe&be>-j- p-tem stand" b9 aran:mana sa k-povinom strane val-te - tran2ama a na osnov- kriterij-ma i&vr2enja. 4okovi &a otk-p val-te s- od 3 do # godina. 8ro2irena 6 prod-:ena 7 olak2ica 0ondaN ora da postoji srednjero'ni program koji ima &a cilj str-kt-rne promene. 3rednjero'ni program je na 3 godine? ali mo:e da b-de prod-:en na 4 godine. 8rogram mora da sadr:i mere i instr-mente &a prvih 12 meseci - detalje. 3redstva se obe&be>-j- i& pro2irenih aran:mana koji -lj-'-j- kriterij-me i&vr2enja i povlja'enja - obrocima? period- od 4?# do 1+ godina. 8olitika pove1anog prist-paN %oristi se &a pove1anje sredstava - okvir- stand" b9 aran:mana? kao i pro2irenih aran:mana. Lto se ti'e politike -slovnosti i 0a&a odnosno per0ormansi? sve je isto kao i - -slovima kreditne tran2e i pro2irene olak2ice !onda. )tk-pi val-ta se vr2e - period- od 3?# do ( godina? a nameti se -tvr>-j- na ba&i &ajmovnih tro2kova !onda.
1#

%ompen&atorne i 0inansijske olak2ice &a nepredvi>ene okolnostiN %ompen&atorni elemenat i pro2ireni aran:mani obe&be>-j- sredstva &emlji 'lanici &bog pada i&vo&a i preteranog -vo&a p2enice koji je van kontrole &emlje 'lanice.

Olemenat nepredvidivih okolnosti se pro2ir-je na obe&be>enje pomo1i 'lanici koja sprovodi programe prilago>avanja? - cilj- odr:avanja prilago>avanja? 'ak i - sl-'aj- nastanka neo'ekivanih? - s-protnom smer- eksternih 2okova. )tk-pi val-ta se kre1- - period- od 3?# do # godina. )lak2ica 0inansiranja &aliha: 3redstva imaj- &a cilj pomaganje 0inansiranja doprinosa &a odobreni me>-narodni stok &aliha. )tk-pi val-ta se vr2e - periodod 3?2# do # godina. )lak2ice &a str-kt-rno prilago>avanjeN 3redstva se obe&be>-j- pod povoljnim -slovima &emljama sa niskim dohodkom koje se s-o'avaj- sa d-goro'nim platnobilansnim problemima? a radi podr2ke srednjero'nim programima makroekonomskog i str-kt-rnog prilago>avanja. U& pomo1 !"a i 3vetske banke? &emlje 'lanice sa'injavaj- okvir politike - period- od 3 godine. /etaljni godi2nji programi se odre>-j- pre ispor-ke godi2njih &ajmova. )vi programi -klj-'-j- i rokove kada se ocenj-j- kriterij-mi i&vr2enja. )tk-pi val-ta se vr2e - period- od #?# do 1+ godina. )kal2ice &a poja'ano str-kt-rno prilago>avanjeN U osnovi se radi o istoj kreditnoj olak2ici kao 2to je olak2ica &a str-kt-rno prilago>avanje. 4a&like se odnose na obe&be>enje sredstava i monitoring. Zajmovi se odobravajpol-godi2nje? a otk-p devi&a se vr2i - period- od #?# do 1+ godina.

1$

1+.S/e)ijalna /ra%a %51enja SDR . /!jam i s5;(ina (S/e)ial Dra<in" Ri"=(s)

<edan od glavnih -&roka str-kt-rne kri&e - koj- je svet &apao krajem 2e&desetih godina ovog veka jeste nedostatak devi&nih re&ervi dr:ava i pove1anje me>-sobne nelikvidnosti?-& i&men- str-k-re i kvaliteta nacionalnih tre&ora.3ve vi2e je dola&ilo do smanjivanja re&ervi &lata i pove1anja ameri'kog dolara i sterlin2ke 0-nte kao re&ervne val-te.Hstovremeno se bele:i slabljenje po&icija ovih val-ta./a bi se pobolj2ala -k-pna svetska likvidnost i -bla:ile negativne posledice svetske kri&e?do2lo se na idej- da se stvori odre>eni mehani&am - okvir!"a koji bi re2io ove probleme.@aj mehani&am je na&van specijalna prava v-'enja?a predstavlja vrst- novca?koji bi trebalo da &ameni &lato?po 'em- je dobio na&iv Iknjigovodstveno &latoJ. )snivanje odeljenja - okvir!"a je dogovoreno na godi2njoj sk-p2tini 1*$*?i po'etna s-ma je i&nosila 3/4 *.# milijardi.3matra se da je -vo>enje re&ervi 3/4"a - sistem jedan od najva:nijih doga>aja od osnivanja !" a.3koro svi 'lanovi !"a s- i 'lanovi odeljenja 3/4"a?a da bi to postali moraj- deponovati i&jav- kojom prihvataj- obave&e?a one se ti'- pravila pod kojim 0-nkcioni2e 3/4.)snovna obave&a svakog 'lana je da mora primiti transver 3/4"a od -'esnika koji ima 0inansijske probleme.!-nkcionisanje 3/4"a se ba&ira na koeg&istentnosti dr:avnih politika i kooperaciji dr:ava..rednost jedne jedinice 3/4"a je K1?344$( prema obra'-n- od 1$.0ebr-ara 2+++.godine.3/4 je striktno o0icijelna re&erva !"a i mog- je koristiti 'lanovi )deljenja 3/4"a?sam ! i dr-ga tela koja imaj- ovla21enja od !"a.@reba naglasiti da s- neke komercijalne banke stvorile instr-mente
1(

sli'ne 3/4"-?ali da se oni ra&lik-j- od o0icijelnih specijalnih prava v-'enja.3/4 nemaj- podlog- - &lat-. )snovna namena 3/4"a je da se pove1a likvidnost &emalja?odnosno &emlja koja ima 0inansijski de0icit mo:e da koristi raspolo:ive i&nose 3/4"a

sra&merno svojoj kvoti.3em ovog?postoje i specijalne namene ovih sredstava?a to je da se 3/4 koristi kao na'in &amene osnovnih konvertabilnih val-ta &a 3/4.@o ima &a cilj stabili&acij- re&ervnih val-ta.)vim se ne obe1ava &amena val-ta &a 3/4?ve1 samo otvara mog-1nost takve transakcije.@ako>e?3/4 ima i -log- &a2tite val-ta od k-rsnih ra&lika?2to je naro'ito i&ra:eno posle nap-2tanja &lata kao monetarne podloge. 3/4 nije mnogo doprineo re2avanj- str-kt-rne kri&e?i bilo je potrebno dati m&na'ajnij- -log- - me>-narodnom sistem-.@a revi&ija najvi2e se ticala &amene re&ervnih val-ta dolara i 0-nte &a specijalna prava v-'enja. @ren-tna vrednost1 3/4 je:

1 SDR >1.,&&,1 USD 1 USD >8.2,$864 SDR

Izvor:Zvanini sajt Meunarodnog Monetarnog Fonda www.imf.org

1,

1,.?!li(i a 5sl!%ljen!s(i 9!n#a

)d &emalja 'lanica !ond &ahteva da ekonomske politike b-d- - sklad- sa odredbama 3tat-sa !onda.@aj &ahtev !onda je po&nat pod pojmom I-slovljenostJ.Uslovljenost se po'ela i&ra:avati nekoliko godina po osnivanj!onda?a pod pritiskom najve1ih kreditorskih &emalja.8o&nato je da se %ejns &alagao &a &adr:avanje maksimalne slobode &emalja 'lanica i protivio se davanj- !ond- bilo kakvog a-toriteta da -la&i - pitanja doma1e politike.@ako>e ni evropske &emlje koje s- - to vreme bili glavni potencijalni d-:nik nispodr:avale -slovljenost.8o'etkom #+"tih godina pro2log veka )dbor i&vr2nih direktora je prihvatio -slovljenost samo da bi se obe&bedilo 0inansijsko -'e21e 3G/?a kasnije 61*##.7 da se ona poja'a?-poredo sa obimom kori21enih sredstava..remenom i evropske &emlje s- postale kreditori pa s- se priklonile -slovljavanj-.Uslovljenost podra&-meva prilago>avanje 0inansiranja re2avanj- platnobilansnih problema.Zdrava platnobilansna po&icija je ona kod koje postoji mog-1nost da se de0icit tek-1eg bilansa 0inansira prilivom kapitala?pod -slovima koji s- - sklad- sa ra&vojnom politikom?a koji sa svoje strane ne dovode &emlj- - po&icij- da -vodi trgovinska i devi&na ograni'enja.8rogrami koje !ond odobrava?a 'ije i&vr2enje -slovljava?treba da obe&bede i spoljn- i -n-tra2nj- ravnote:- dr:ave.Uslovnost podra&-meva da smere primerene -slovima i speci0i'nostima privrede &emlje na koj- se primenj-j-.U po'etk- rada?smatralo se da platno bilansne ravnote:e mog- da b-d- 0-ndamentalnog i privremenog 6rever&ibilnog7 karaktera.3tat-t je predvi>ao ra&li'it na'in &a njihovo i&ravnanje.Za 0-ndamentaln- neravnote:jedino re2enje je bilo prilagi>avanje k-rsa?a &a rever&ibiln- kori21enje sredstava kod !onda?jer je i&a&vano vo>enjem pogre2ne doma1e politike.U tom sl-'aj1*

od doma1ih vlasti se o'ekivalo da -nes- promene - svoj- ekonomskpolitik-?radi re2avanja platno"bilansnih problema.3a tim - ve&i ra&vijeni sm!#eli 0a 9inansijs e /r!"rame i (e=ni e s(an#*@A aranBmana.

Uslovnost je osnovni element - pomo1i !onda &emljama 'lanicama cilj- re2avanja 0inansijskih problema.8olitika -slovnosti koj- !ond vodi obe&be>-je !ond da 1e &emlja -&eti kredit i vratiti.Aaime?ako &emlja ne isp-njava kriterij-me i&vr2enja?ona nije - mog-1nosti da povla'i sredstva po osnov- odobrenog stand"b9 aran:mana.

12.S(an#*@A aranBmani

3tand"b9 aran:mani predstavljaj- aran:mane &a pribavljanje sredstava !onda i veoma s- pogodni sa ob&irom na jednostavnost v-'enja potrebnih stranih sredstava pla1anja.)vi aran:mani s- - sistem !onda -vedeni 1*#2.godine.3tand"b9 krediti s- -vedeni?s ob&irom da se poka&alo da povla'enje sredstava po osnov- nivoa nacionalnih kvota ne &adovoljava potrebe &emalja 'lanica.3tand"b9 krediti s- ograni'eni sa stanovi2ta vremena kori21enja?kao i visine sredstava.Uobi'ajni rok stand"b9 aran:mana je jedna godina?a i&-&etno mo:e da b-de i d-:i?ali ne d-:i od 3 godine.8redvi>ena je mog-1nost da kredit b-de prod-:en pre isteka roka va:enja.Aaj'e21a 0orma odobravanja kredita - !ond- s- stand"b9 krediti.)ni s- instr-ment preko kojeg se odobravaj- sredstva !onda - okvir- prve kreditne tran2e?kada i ako se &emlje pridr:avaj- mera dogovorene ekonomske politike.Zemlja !ond- podnosi na odobrenje mere ekonomske politike koje ima namer- da primenj-je?na osnovkojih bi trbalo da se kvali0ik-je da dobije sredstva od !onda. ere koje &emlja predla:e da bi i&a2la i& neravnote:e moraj- da b-d- - sklad- sa stabili&acionim programima koje !ond pri&naje.8o svojoj prirodi stand"b9 kredit predstavlja kreditn- linij- 'ije modalitete kori21enja !ond -napred -tvr>-je.Aa taj
2+

na'in?dr:ava 'lanica dobija garancij- od !onda da 1e sredstva povla'iti do odre>enog i&nosa i - odre>enom period-.

13.Sr@ija i Crna C!ra i MMF (J5"!sla%ija i MMF)

<-goslavija je jedna od osniva'a !"a.U period- od 1*(4" 1**+.godine?<-goslavija je v-kla 3?* milijardi 3/4 od 'ega je otplatila 3?# milijardi 3/4"a.3!4< je koristila i sredstva sa ciljem 0inansiranja de0icita platnog bilansa?kao i &a akcije koje s- bile -smerene - pravc- promene privrednog sistema.<-goslavija je koristila sredstva !onda i redovno vra1ala svoje obave&e?ali nije -vek dosledno i&vr2avala svoje programe dogovorene sa !ondom.U gr-pi &emalja - ra&voj- <-goslavija je - period- 1*(*"1**+.godine najvi2e koristila stand"b9 aran:mane. Zbog male kvote ona je sa stanovi2ta !onda marginalna.Aiska kvota &emlje joj je dala mal- glasa'k- snag-?ali je <-goslavija &ahvalj-j-1i svom i&vanrednom me>-narodnom politi'kom polo:aj- imala odre>eni politi'ki &na'aj?2to se mo:e primetiti - stvaranj- ;r-pe 24 ZU4. 8osle delimi'nog nap-2tanja Bretonv-dskog sistema 1*(1.godine?okvir- !onda se odvijao inten&ivan rad na re0ormi me>-narodnog monetarnog sistema?- kome -'estv-j- paralelno ind-strijske &emlje i ZU4./a bi se &a2titili interesi ZU4?- proces- re0orme 3"a?;r-pa (( je 1*(1.godine osnovala ;r-p- 24 ZU4 &a me>-narodna monetarna pitanja - kojoj se -skla>-j&ajedni'ki stavovi ZU4 po svim pitanjima re0orme.<-goslavija je od po'etka aktivno -'estvovala - ovom 0or-m- i podnela brojne inicijative i predloge koji s- prihvatani i -klj-'ivani - &ajedni'ke plat0orme ZU4. Aakon raspada 3!4<? ! je 14.decembra 1**2.godine podelio postoje1- kvot- 3!4< od $13 miliona 3/4 6oko K*++ miliona 7 na pet delova?odnosno na kvote &emalja koje s- nastale na prostor- biv2e 3!4<.!ond
21

je smatrao da - <-goslaviji nije do2lo do secesije pojedinih rep-blika ve1 do raspada?tako da je 34< 63C;7 nova dr:ava i da nije naslednica 3!4<.34< je dobila 3$?#C -k-pne kvote biv2e 3!4<.Zbog sankcija UA i te2ko1a - i&mirenjobave&a prema !ond-?3ave&na vlada je 1**3.godine od !onda i 3vetske banke

&atra:ila da odl-k- o stat-s- &emlje odlo:i &a $ meseci.3C; je od nedavno ponovo 'lanica !"a.

14. Sr@ija i Crna C!ra i MMF . a (5eln!s(i

Aarodna banka Srbije potvrdila je da je Meunarodni monetarni fond odobrio

povlaenje devete rate od 95 miliona dolara, tekueg aranmana za podrku deviznim rezervama i platnom bilan u! "akon povlaenja te rate o taje jo oko #$% miliona dolara koje treba da e i kori te do i teka aranmana, ija je ukupna vredno t oko 99& miliona dolara, navodi e u aoptenju "'S! (dobravanjem nove rate kredita, kako e i tie, u peno je zavrena etvrta revizija provoenja dogovorenog ekonom kog programa za ovu i #))5! godinu! * zaklju+ima (dbora direktora MM,-a navodi e da u rp ki dravni organi vr to opredeljeni za provodjenje trukturni. reformi kako bi e tvorili u lovi za naan odriv privredni razvoj! /rogram za #))5! godinu predvia manjenje pore kog optereenja i prelazak na indirektno oporezivanje, kao i ubrzavanje trukturni. reformi, ukljuujui privatiza+iju, da bi e odrao naan ekonom ki ra t i poveala produktivno t, navodi MM,! 0a finan ij ka in titu+ija je u odlu+i o dodeljivanju nove rate primetila i da u vla ti u Srbiji redinom #))&! godine 1poele a pootravanjem fi kalne i monetarne politike radi manjenja neravnotee u razmeni a ino tran tvom i daljeg manjivanja infla+ije2! /rema pro+eni potpred ednika rp ke vlade Miroljuba 3abu a, aranman a MM,-om, vredan oko %$) miliona dolara pe+ijalni. prava vuenja, bie okonan u novembru ili de+embru idue godine, a oko e t me e+i pauze u njegovom provoenju, koje je na talo u vreme pret.odne 4lade Srbije! 1Mnogo je znaajnije kada e da e zavri taj aranman a MM,-om, kada e Srbiji e biti otpi ano jo oko 5)) miliona dolara duga /ari kom klubu poverila+a

22

16.'a lj51na ra0ma(ranja

e>-narodni monetarni 0ond je instit-cija be& koje bi dana2nja ekonomija i&gledala ne&amislivo. ! postoji da predvidi i re2i sve probleme i pote2ko1e na kojem me>-narodni monetarni sistem naila&i. 3-kobljavanja - 0inansijskom pogled- i&me>- &emalja nikada nis- ni2ta dobro donela. Zbog toga s- se dogovori? saradnja? kons-ltacije i kompromisi -n-tar jedne organi&acije poka&ali kao dobro re2enje - savladavanj- svih 0inansijskih pote2ko1a./akle? &a ! se mo:e re1i da je najva:nija i najve1a me>-narodna monetarna instit-cija i treba joj pridavati najve1i &na'aj. oglo bi se re1i da 'lanstvo neke &emlje !"- &na'i da 1e ta &emlja pomagati dr-gim 'lanicama? ali i da 1e njoj biti pomogn-to - sl-'aj- nekih njenih i -n-tra2njih i vanjskih 0inansijskih pote2ko1a. 3vaka &emlja -'estv-je - odl-'ivanj- sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala - !ond-? tako da je odl-'ivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Aajve1i depodent s- 3jedinjene /r:ave. e>-tim bitno je napomen-ti da stavovi &emalja - ra&voj- 'ijih glasova ima procent-alno manje nis- marginali&ovani jer se mnoge &na'ajne odl-ke !ond- donose kvali0ikovanom ve1inom od (+C ili ,#C?pa ako del-jjedinstveno mog- da -ti'- na odl-ke. oje je mi2ljenje da ra&vijene svetske &emlje a posebno 3G/?ako imaj- - interes- dono2enje neke odl-ke koja bi njima odgovarala?mog- lako da privole jo2 neke &emlje 6ZU47 'iji s- im glasovi neophodni da bi i&glasali takv- odl-k-.Hako je ovakvo mi2ljenje pogre2no?sig-rno je da snaga &emalja &asnovana na ekonomskoj mo1i 'esto nadja'ava snag- arg-menata slabije ra&vijenih &emalja?odnosno brojnijih &emalja 'lanica. )no 2to se ne mo:e osporiti !"- je njegova &asl-ga &a -spostavljanje i odr:avanje monetarne stabilnosti - svet-. %ao i svaka dr-ga instit-cija? i ! ima svoj- organi&acij- na 'ijem 'elje Upravni odbor ;-vernera ili Board o0 ;overnors - kom se nala&e predstavnici vlada ra&li'itih &emalja koji govore - ime svoje &emlje.
23

!"ova delatnost je - neprestanim i&a&ovima i kako se okolnosti menjaj-? menja se i delatnost? a sve - cilj- gobali&acije 0inansijskih tr:i2ta i smanjivanja 0inansijskih kri&a.

-!ri;:ena Di(era(5ra

/r )gnjanovi1?.-k: /r 8-2ara?%ostadin: /r Bjelica?.ojin: /r B-banja? arijana: 4a&ne internet stranice

e>-narodno bankarstvo ? Beograd 2++4. e>-narodne 0inansije ? Beograd 2++3. Bankarstvo5teorija i praksa ? Aovi 3ad 2++1. e>-narodna ekonomija ? Beograd 2+++.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

24