VIDYA YOGA KOLA JOGE DRAGANA LONARA Seminarski rad Kurs za joga instruktore

ZAKON KARME

Vesna Udenija Landup

Beograd, 2007.

FUNKCIJA I SMISAO KARME

To to si sada, ono je to si bio, to to e biti, ono je to si sada Buda Cela filozofija Krija joge poiva na konceptu karme. Karma je takoe osnova budistike etike. Samo znaenje rei karma ve donekle osvetljava koncept karme. Re karma nastala je od korena sanskritske rei Kr to znai injenje, gravitacija, delatnost, sklonost, slepa taka, elja. Razumevanje naina na koji se karma stvara i rastae pomae nam da budemo sreniji, da vodimo plodonosniji i slobodniji ivot i da se kreemo napred na putu spiritualnog napretka koji, u krajnjoj instanci, vodi ka osloboenju - moki. Na pitanje zato se ljudi raaju sa odreenim bolestima, manama, u odreenim okolnostima ili na odreenom prostoru, koncept karme daje vrlo odreen odgovor. Ne postoji via sila (Bog) koji iz eira, kao na lutriji, izvlai neiju sudbinu. Zato se raa dete koje umire kroz nekoliko meseci, zato se raa ovek koji ivi srean i ispunjen ivot da bi iznenada stradao, zato nekom zapadne blagostanje i obilje, a nekome beda od koje oboli i umire? Zato se neko raa viestruko nadaren, a drugi priglup? Bog, koji bi prema svom raspoloenju i nahoenju odreivao ljudsku sudbinu na roenju (ili pri zaeu), bio bi prilino okrutan. Gde je tu pravda? Zar ne bi trebalo da se svi, u ljubavi Bojoj i stvaranju prema njegovom liku, raaju zdravi, sreni i u obilju? Zar ovakvo stvaranje, sa jedne strane, ne lii na osvetu, kaznu, prokletstvo, a sa druge na nagradu i favorizovanje? Ovo je predstava zapadnog, ljutog, optuujueg i osvetoljubivog Boga. Ne ljutite ga jednim migom moe da vas zgromi. Na taj nain raa se poniznost i poslunost proistekla iz straha. Ova poslunost ne proistie iz razumevanja zakona uzroka i posledice, nego iz slepog pridravanja nametnutih zakona u stalnom oekivanju kazne. To dalje dovodi do potiskivanja svih misli i elja koje nisu u skladu sa zakonom. Otuda tako mnogo frustracije, nesree i bolesti. Zapravo, sve je dozvoljeno, premda sve nije korisno. Mi biramo. Izbor nosi posledice. Pokuavamo da ih predvidimo. Procenjujemo da li smo spremni da ih prihvatimo. Onda delamo. Na alost, nae procenjivanje najee nije iz Budhija, nego je obojeno naim emocijama, predrasudama, seanjima, oekivanjima. Teko se odvajamo od svog neznanja, od svog ega koji je poistoveen sa svojim instrumentima: umom i telom. Teko se protivimo svojim eljama, one su tako zanosne, mone i obeavajue. Teko se odupiremo odbojnosti prema loim stvarima, pojavama i dogaajima. A daleko nam je najtee da se oslobodimo vezanosti za ivot koja raa paraliui strah od smrti. Taj strah proistie iz nedostatka vere u nae istinsko sopstvo, koje je veno, isto, nepovredivo, nepobedivo. Ako istinski verujemo u vii smisao, Boga, sveproimajuu svest, ta bi tu moglo da bude loe? uang Ce sledee rei stavlja u usta umirueg uitelja: Ja sada smatram Nebo i zemlju za veliku topionicu, a stvoritelja za vetog kovaa. Gde bi me on mogao poslati, a da to ne bude dobro mesto? Upravo je to karma. anjemo posejano i to je naa velika prilika. Naom reakcijom, naim delanjem, sejemo novo seme. Sve je istovremeno i uzrok i posledica. Uzrok za ono to dolazi posle, a posledica onoga to je prethodilo. Meuzavisnost je zakon univerzuma. Kineski ideogram za krizu je sastavljen od dva radikala, jedan je za problem, a drugi za

ansu. Svaki problem je ansa. Na alost, to vei problem vea ansa. Kroz svaaju posmatranjem sebe u raznim ivotnim prilikama i izdvajanjem iz njih, stavljanjem sebe u ulogu posmatraa mi svrsishodnije koristimo nae anse. SEME KARME Ako hoe da zna svoj proli ivot, pogledaj svoje sadanje stanje; ako hoe da zna svoj budui ivot, pogledaj svoja sadanja dela. Padmasambhava Doktrina karme upravo poiva na ovekovoj tenji da razume zakon univezalne pravde. Zato karma nije ni kazna ni nagrada. Ono to smo posejali u prethodnim ivotima, a i u prolosti sadanjeg ivota, sada anjemo. Ne moemo ponjeti ono to nije posejano, isto kao to iz koare u koju stavimo voe ne moemo da izvadimo zeca. Sve to nie, sve to se emanira u sadanjem ivotu, nekada je bilo seme. Kao to u prirodi seme moe da nikne ako ga prehranjuju voda, sunce i zemljite, tako i seme nae posejane karme nie ako ga pothranjujemo mislima, eljama, delima, navikama, predrasudama, tj. ako stvorimo uslove za njeno manifestovanje. Ali, ovo seme je samo potencijalna energija. Ono se ne manifestuje samo od sebe, bez naeg uea. Ova potencijalna enegija ispoljie se samo ako postoje uslovi za njenu manifestaciju. Postoje pustinje u kojima kia ne pada i po 100 godina. A onda doe kia i u roku od nekoliko dana seme nabubri, pone da klija, rascveta se i baci novo seme, koje strpljivo eka novu kiu. Odjednom, naizgled niodkuda, razvije se bezbroj vrsta insekata koji su takoe poloili svoja jaja pre sto godina. Oni isto rastu, sazrevaju i polau svoja jajaca. Potencijalno seme nae karme razvija se na slian nain. Ako to seme negujemo i pothranjujemo svojim postupcima i mislima, ono e rasti. Ako ga ne prehranjujemo, ono ostaje da eka. Ako dovoljno dugo eka moe i da se osui, da izgubi svoju potenciju. Taj period se, naravno, ne meri samo naim ljudskim ivotom, ve mnogo duim periodima vremena. Tako je ivot, na neki nain, period inkubacije. Ono u ta se mi u svom ivotu duhovno zadubimo - raste. Duhovi nae prolosti strpljivo ekaju da se uspostave uslovi da oni ponovo oive. Isto tako i blagoslovi. Poznati su eksperimenti sa lejama povra; jednom delu leja, ljudi koji su ih obraivali, slali su pozitivne misli podrke i ljubavi, a drugom delu nije posveivana nikakva panja, tj. bili su potpuno zanemarivani. Leje koje su gajene sa ljubavlju raale su bolje i vie, a one druge zaostajale su u rastu. Cvee uspeva bolje kod ljudi koji ga vole i pevaju mu, a slabije kod onih koji ga samo zalivaju. Erih From kae da se meu decom jasno razlikuju ona koja su dojena od onih koja su dobijala med i mleko. Isto tako je i sa nama. Ono to mislimo, govorimo i radimo oblikuje na ivot i nau budunost. Tako i jeste pravo. Svedenborg pria zanimljivu priu o oveku koji je, u strahu da neto u ivotu ne pogrei i ne navede sebe na pogrean put, izbegavao sva ivotna iskuenja tako to je od svog ivota napravio pustinju izolovanu od ljudi, dogaaja i uticaja. U svom skrovitu - svetilitu danonono se molio za spasenje. Kada je umro, doekalo ga je isto. Pustinja, bez igde ikoga, u kojoj je mogao da nastavi samo ono to je radio i za ivota da se moli u samoi i izolovanosti. On je oekivao raj kao zaslugu za svoj ivot predan molitvi. Ali, on nije znao da nam ivot i jeste dat kao prilika da se, u odnosu na dogaaje i prilike, odreujemo, da spoznajemo ko smo i ta smo, kao i da u svakoj prilici, od najbanalnije pa do krucijalne, donosimo odluke koje e da govore o tome ko smo mi.

Sai Baba je jednom prilikom uenicima postavio pitanje - kako bi razdvojili kukolj od ita. Odgovori su bili razliiti. Neko je predloio da se kukolj pokosi. Ali, kako pokositi kukolj, a da ne pokosimo i ito? Drugi je predloio da se kukolj poupa kada nikne. Ali, kako poupati kukolj, a da ne poupamo i ito kada je njegovo korenje nerazmrsivo isprepleteno sa korenjem ita? Sledei je predloio da se mladice kukolja potruju i na taj nain unite. Ali, kako da se potruje samo kukolj, kada on raste uporedo sa itom? Sai Baba je rekao da je potrebno da pretvorimo kukolj u ito. Kako se kukolj pretvara u ito? Tu alhemiju mi potencijalno moemo da sprovodimo svakog trenutka u svom ivotu. To su odluke koje donosimo, misli koje mislimo, rei koje izgovramo, dela koja inimo. Kako se seje ovo seme karme? Svaka akcija, bez obzira da li ima vidljiv efekat, proizvodi i nevidljivi efekat koji se zove sklonost. Ova sklonost se pohranjuje u naoj dui, u permanentnoj banci nae memorije. Tako sve to inimo ima uticaj na nas, ali simultano ima efekat i na nae suptilnije planove na nivou astralne svesti. Ovi efekti na astralnom planu prevazilaze na mentalno-fiziki ivot. Ti dalekoseni efekti su potencijalna energija koja e se, u odreenim okolnostima, pretvoriti iz potencijalne u manifestovanu. Na taj nain karma prevodi nevidljivu energiju u vidljivu. Nekome se moe initi da je manifestacija loa ili dobra, zasluena ili ne, ali ona sama po sebi nije ni jedno ni drugo. Ona je samo rezultat prethodnih akcija i stavova. Ovaj lanac uzroka i posledica Jogananda opisuje ovako: Sejemo misao anjemo elju, sejemo elju anjemo akciju, sejemo akciju anjemo naviku, sejemo naviku anjemo karakter, sejemo karakter anjemo sudbinu. Energija je kreativna i uvek tei da se ispolji. A posledino, sve te manifestacije energije dovode do novih promena. Ali, manifestacija je centrifugalna sila koja nas odvodi dalje od nepromenljive realnosti naeg Sopstva. A to Sopstvo je ba ono to jogiji pokuavaju da pronau i spoznaju. Karma, kakva god da je, uvek nas vezuje za stanje neprosvetljenosti, a to je stanje neslobode. Jogiji tee realizaciji Sopstva, tj. slobodi izbavljenju. Vilijam Blejk kae: Kada bi se oistile vratnice opaaja, sve bi izgledalo kakvo jeste, beskonano. To beskonano, to nepromenljivo, to isto, to neuslovljeno - jeste nae Sopstvo koje mi treba da pronaemo, prepoznamo i spoznamo. TIPOVI KARME Prema krija jogi postoje tri tipa karme u spremitu karme koja se zove karmaaja. 1. Rezervoar nae ukupne karme koji se zove sanita ili nirupakrama - to je nagomilana karma iji plodovi tek treba da se iskuse i obrade u nekom buduem ivotu. 2. Rezervoar karme ovoga ivota koji se zove pralabdha ili sopakrama - to je aktivna, delatna karma koja sazreva u tekuem ivotu. 3. Rezervoar karme koju sada stvaramo zove se krija-mana-karma ili agami - to je ona karma koju stvaramo i sakupljamo iz dana u dan u sadanjem ivotu, a posledice se kuaju u ovom ili u nekom od buduih ivota u zavisnosti od toga da li postoje povoljni uslovi za njihovo ostvarenje.

Ova tri tipa karme takoe se manifestuju u tri razliita vremena kao: 1. karma iz prolosti koja e se manifestovati u buduim ivotima, 2. karma iz prolosti koja e se manifestovati u sledeem ivotu i 3. karma iz prolosti koja e se manifestovati u tekuem ivotu. Takoe postoji posebna vrsta karme koju stvaramo u ovom ivotu, a koja e ponititi ili ublaiti karmu iz prolosti i u ovom i u buduim ivotima. KARMA I REINKARNACIJA Koncept karme apsolutno je povezan sa konceptom reinkarnacije. Gosvami Krijananda dao je interesantan opis odvijanja ovog procesa. Zamislimo izvesnog gospodina ili gospou, jednom reju zvaemo ga ovek. Izmeu dve fizike inkarnacije on boravi u suptilnim astralnim svetovima. Sedi ispred velikog ekrana astralnog bioskopa i posmatra veliko plavetnilo. Na ovu scenu on zeva i posee za astralnim kokicama, jer se kokice grickaju u bioskopu, kako ovde, tako i tamo na drugom svetu. Onda se na platnu pojavljuje aneo. Ali, na ovek nije zainteresovan. Zatim na platnu poinju da se smenjuju scene iz njegove astralne podsvesti. Prisutne su sve scene - od suptilnih do grotesknih. U jednom trenutku, ovek se due vreme usredsreuje na jednu od scena. U tom trenutku deavaju se dve stvari. Film poinje da se vrti iz poetka i automatski ponavlja kao da je pritisnuo dugme repeat. On se postepeno uivljava u scenu i poinje astralno da je preivljava. Tada shvata da mu, bez obzira to scenu stalno iznova preivljava, u tom preivljavanju neto nedostaje. On osea da nema ljudske satisfakcije. To saznanje ga dovodi do elje da ovo iskustvo zaista doivi na ljudskom planu. Nakon toga on se sputa u gue oblasti astrala gde se ta vitalna emocija jo jasnije definie. Kada se emocija sasvim iskristalie, otvara se put za ovekovu novu fiziku inkarnaciju. Ova inkarnacija je sasvim ispunjena karmikim eljama, a te karmike elje stvaraju nesvesne obrasce svesti. Sada karmiko seme trai kompatibilne roditelje. Sa novom inkarnacijom trenutno poinje borba izmeu ovekove due, koja ezne za emocionalnom satisfakcijom, i njegove samosvesti, koja kri put ka veoj samorealizaciji. Znai elje su ono to nas vraa u fiziki ivot kroz beskrajani krug reinkarnacija. Ali, elje su tako varljive. Nikada im nije dosta. Zadovoljenjem elje ne moemo da ugasimo. One su kao perpetum mobile - to ih vie zadovoljavamo, to one vie bujaju. Zadovoljimo jednu, javlja se druga i tako u beskraj. Teorija karme zapravo je vrlo jednostavna: ivot nas na najbri i najlaki nain ui one lekcije koje smo mi izabrali da nauimo, tj. na nain da budemo najmanje povreeni. Ona je kao majka koja nam govori da pazimo kako prelazimo ulicu. Ukoliko ponovo pravimo iste greke, lekcije postaju sve intenzivnije. Kad god nam se uini da je lekcija prejaka, previe bolna i brutalna, to je samo znak da smo se ogluili na one blae koje su prethodile. Na alost, ljudi obino ne ine ozbiljne korake sve dok ne dotaknu dno. Onda, kada nema dalje, poneki shvataju da je njihovo prokletstvo istovremeno i njihov blagoslov, shvataju jednost svega. Shvataju da je u istoj posudi i otrov i lek, to vie jednog u nju staje, to vie i onog drugog moraju da iskape. Halil Dubran to lepo opisuje kada za radost i tugu kae: kada sa jednom za trpezom sedimo moramo biti sigurni da ona druga u naoj lonici spava. Svrha joge je smanjenje ove amplitude dvandvasa oprenih oseanja rage i dvee i

pronalaenje ravnotene take u kojoj na dobro i zlo, radost i tugu, gledamo sa pozicije nemog svedoka koji razume istinu po kojoj je sve jedno i sve je iz jednog istog izvora proisteklo. INDIVIDUALNA I GRUPNA KARMA Osim line karme postoje i grupne karme koje odreuju nae iskustvo. Najjaa od grupnih karmi je, naravno, porodina karma. Od ivota do ivota mi menjamo svoje mesto u porodici. Na taj nain irimo percepciju. Premda je karma uglavnom individualna, naa sudbina takoe moe biti i grupno odreena. Ukoliko smo emocionalno vezani za vee grupe ljudi ili smo protiv njih, naa individualna karma moe postati deo grupne karme. Zbog toga je vrlo vano gde emo poloiti svoju lojalnost ili predrasude. Kad god smo pritisnuti grupnim predrasudama prema nekoj drugoj grupi ljudi, mi vie nemamo slobodnu volju. Potrebno je da iskoraimo iz grupne karme, tj. da je transcendiramo. Na primer, da li emo poginuti u ratu plod je nae individualne karme, ali sam rat i patnja koju on svakako izaziva deo je grupne karme. Neki ljudi lekcije ue individualno, a neki se okupljaju u grupe da bi nauili zajedniku lekciju. Ako smo roeni u Kini, naa lekcija e biti kineska lekcija. to se neko vie poistoveuje sa porodicom, rasom, religijom ili nacijom, vie je izgleda da e se i ubudue raati na istom ili makar slinom tlu, u okviru iste porodice ali u drugoj ulozi kako bi ponovio iskustvo, sve dok to iskustvo ne transcendira. U tom smislu postoje tri snage koje se manifestuju u novim inkarnacijama: 1. snaga proistekla iz elje sopstva da se oslobodi svake karme, 2. snaga koja nas tera da probamo stvari koje smo i ranije probali i 3. snaga koja nas upuuje da probamo stvari koje ranije nismo probali. Ljudi kod kojih je najjaa prva snaga posveivae se duhovnom napretku; oni koji su pod prevlau druge snage, ponavljae iskustva na istom tlu i u istim porodicama; oni koji su radoznali, otvoreni i nevezani za rasu, naciju i tlo raae se na novim mestima i biti spremni za nova iskustva u sasvim razliitim okvirima. Zanimljivo je istraivanje i postupak koji sprovodi Bert Helinger, nemaki teolog, filozof i psiholog nazvan Poredak ljubavi. On je, godinama radei kao katoliki misionar u Africi, shvatio stare ritualne metode koje pleme Zulu (a takoe i ameriki Indijanci i jo neke, nazovi, primitivne zajednice) sprovode u svrhu izleenja. Re je o karmi koja se prenosi iz generacije u generaciju. To je nain na koji porodina karma postaje deo individualne karme. On je ustanovio da su svi u okviru jedne porodice, generacijski, povezani biopoljem. U ovo biopolje svakog pojedinca takoe ulazi i biopolje nekih ljudi izvan porodice. Ukoliko je u odreenoj porodici postojala rtva, onda i biopolje izvrioca zloina ulazi u biopolje rtvine porodice i obrnuto. Takoe, ako nekoga nepravedno iskoristimo, njegovo polje se sa naim preplie. Svi ivi, ali i neivi koji se nalaze u naem biopolju reaguju na sve to se u polju deava. I svi trae da budu uvaeni i da se ispolje. Niko nee da bude izvan i odbaen. Ukoliko se neko sistematski izbacuje iz polja, zaboravlja i anatemie (na primer ubica u porodici koga se svi stide...), negova energija tei da se vrati na bilo koji nain. Tada neko u porodici oboleva. Bolest nam pokazuje da je neko izopten. Neosuivanjem i prihvatanjem izoptene osobe u nae srce, mi se leimo. U sluaju ubistva meu

Zuluima, ubica dolazi u porodicu rtve na mesto ubijenog. Preuzima njegovu enu, decu, roditelje i postaje odgovoran za njih. Za nas je ovo neobian nain pomirenja, ali u tim zajednicama ima neuporedivo manje nasilja, osvete i mrnje. Sunce ne pita da li smo mi zasluili da ono sija. Voke ne daju svoje plodove samo zaslunima. SUB-KARME Postoji 8 tipova sub-karme: 1. Karma stava Lini stav oveka prema dogaaju zove se karma stava. Kada ovek, bez obzira na prirodu dogaaja, ispoljava pozitivan stav, onda on menja karmu. Na primer Tomas Edison je svoju gluvou zvao velikim blagoslovom jer je najzad mogao da se koncentrie na svoje misli, umesto da bude ometan brbljanjem budala. Takoe je i Betoven period svoje gluvoe nazvao najboljim delom svog ivota jer je mogao da pie muziku, a da ne bude ometan. Iz perspektive nekog drugog, gluvoa jednog i drugog mogla bi da se tumai i kao prokletstvo. Ponekad, iz perspektive vremena, shvatimo da su naa najvea iskuenja i bolovi upravo bili na najvei blagoslov, premda je put do te spoznaje vrlo teak. Tibetanci kau da je patnja metla koja isti sve negativne karme. U tekim trenucima treba da budemo zahvalni to se jedna karma okonava. Bol i patnja pruaju udesne mogunosti za razvoj. Karmu stava moemo ilustrovati stavom farmera koji je jako umoran, a ipak kae sebi: Moram da izaem i posejem usev. 2. Karma dogaaja Ova karma donosi dogaaje u na ivot. esto ljudi misle da jedino to mogu da promene u ivotu jeste njihov stav. Oni misle da dogaaji ne mogu da se promene. Ali krija-joga kae da je pozitivan stav prema karmikim dogaajima samo korak do promene samih dogaaja. Dobro je biti pozitivan i optimistian, ali iznad stava potrebno se jo mora preduzeti. S obzirom da slino privlai slino, emitovanjem besa privlaimo bes, dok emitovanjem radosti privlaimo radost. Na taj nain, uvek dobijamo sve vie onoga to ve imamo. Ako neko smatra da je roen pod srenom zvezdom, on na taj nain priziva samo srene dogaaje. Tako stav, zapravo, menja i prirodu onoga to nam se dogaa. Privlanost je osnovni zakon univerzuma. Postoji izreka koja kae: ako verujemo da je neto mogue, ili ako verujemo da neto nije mogue, u oba sluaja smo u pravu. Mogue i nemogue proizilaze iz naeg stava. Ako je neto mogue bilo kome na svetu, mogue je svima. Razlika izmeu onoga kome se to mogue deava i onoga kome se ne deava je u percepciji i stavu. Karma dogaaja u primeru naeg farmera je klijanje semena iz zemlje. 3. Karma vremenskog prolaza Kada svesno ili nesvesno zakoraimo u vremenski prolaz, upadamo u tok specifinih vreme-prostor dogaaja. To su trenuci kada se na ivot iz korena menja. Gledano spolja ini se da se neiji ivot udotvorno menja. Ove kapije mogu da budu povoljne

i destruktivne. Da li emo kroz njih stupiti i kako e one na nas delovati zavisi od nae mudrosti i percepcije. Npr., ovek dobija unapreenje i seli se na drugi kraj sveta, otkrivena je nova mlada glumica, odreeni politiar dobija izbore... Niko ne moe unapred da kae da li je bilo koji od ovih dogaaja dobar ili lo. Zavisi od onoga kome se to deava, ali nesumnjivo je da je to zaokret u dotadanjem ivotu. Na farmer sada kae: Prolee je, sada je vreme da posadim seme. 4. Karma reciprociteta Karma je po zakonu reciprociteta podsvesni dvostrani dogovor izmeu dvoje ljudi ili izmeu osobe i objekta. Ljudi sami stvaraju svoju karmu, ali drugi ljudi ili objekti su vozila za ispunjenje ove karme. Mnogi ljudi su skloni da za sve svoje probleme krive druge. Vrhunska je mudrost da ne odgovaramo na ispoljavanje tue loe karme. Ba tada treba da ispoljimo nesebinu ljubav, nenasilje i ljubaznost. Tako postajemo slobodni. Tako ostajemo i neuvueni u krug mrnje, osvete i besa koji druge povreuju, ali na kraju povreuju i nas same jer, sve to inimo drugima, inimo sebi samima. Razlog za ovo lei u tome to je, ispod sve nepojmljive razliitosti u manifestaciji, sve zapravo jedno. A to jedno smo mi, a takoe i drugi. Primer karme reciprociteta je kada na farmer pomae prijateljima da poseju svoje njive znajui da e i prijatelji pomoi njemu kad ustreba. 5. Generativna karma To je karma koja je predominantna u momentu smrti i ona je kljuna, odreujua snaga naeg trenutnog ivota. Ona se nastavlja u sledeem i u ivotima koji kasnije slede. Ona se reaktivira potpornom karmom, a ponitava karmom protivdejstva. Bilo bi jednostavno kada bi ovek mogao, oseajui nadolazeu smrt, da posveti svoje misli i oseanja miru, predaji i kontemplaciji. Onda bi svako lako bio osloboen mnogih nagomilanih karmi. Ali, ovek u trenutku smrti ne moe da misli drugaije nego to je mislio ranije, pa ak i onaj ko se bavio duhovnim radom u tim trenucima pred smrt moe da bude savladan strahom, krivicom i kajanjem. Osim toga, niko ne zna tano koliko mu je preostalo vremena. Neko umire trenutnom smru i nema vremena za promenu stavova. Zato je vano na vreme razvijati smirenost koja e nas bogato nagraditi u trenutku prelaska iz jedne u drugu vrstu postojanja. Farmer seje. 6. Potporna karma Ova karma pomae generativnoj karmi da se ispolji i traje. Farmer obogauje zemlju, plevi i okopava. 7. Karma protivdejstva Ova karma proizvodi fenomene koji ne dozvoljavaju generativnoj karmi da se ispolji i traje.

Karma protivdejstva moe da se uporedi sa poplavom koja uzrokuje vrlo oskudnu etvu. 8. Destruktivna karma Ova karma unitava. Moemo je uporediti sa vatrom koja se iri itnim poljima naeg farmera i unitava mu kompletnu etvu. PLANOVI ISPOLJAVANJA KARME Karma koju kreiramo na fizikom planu ispunie se na fizikom planu. Shodno tome, karma koju kreiramo na planu snova ili na astralnom planu ispoljie se na polju snova ili astralnom planu. Kae se da je 97% postupaka prosene osobe u aktuelnom ivotu posledica karmikih snaga iz prethodnih ivota. To je upravo ono to nas stalno vraa na zemlju. Mi prolazimo kroz samsare jer gotovo sve nae elje su elje za zemaljskim stvarima, za zemaljskom moi i zadovoljstvima. Ljudi na taj nain ostaju zaglavljeni na jednom istom planu (makar izgledao beskrajno razliit) itavu venost. Na taj nain smo onemogueni da istraujemo suptilnije planove. Jedini nain da se doe i ostane na suptilnijim planovima jeste da se svesno, i to odmah, kreira karma koja tamo mora da bude ispunjena. Ovaj svesni napor da se kreira posebna vrsta karme zove se Krija-mana-karma. Ta karma kreirana u sadanjem ivotu omoguava nam da neutralizujemo prole karme. Na primer, ovek koji usrdno eli da spozna Boga na kraju e ga i spoznati, makar to ni ne bilo u izgledu u ovom ivotu. Sama injenica da on eli ovu spoznaju znai da e, kad tad, stii do uslova koji e mu otvoriti mogunost da do te spoznaje doe. To zapavo i ini razliku meu ljudima u sadanjem ivotu. Dva razliita oveka su u prolim ivotima imala razliite potrebe koje su se manifestovale u razliitim eljama, njihovi razliiti sadanji ivoti eho su njihove razliite prolosti. S obzirom da ovaj krug neprekidnog raanja nema kraja, a ni smisla, jer je neprekidno ponavljanje naih stalno promenljivih elja i elja gladnih ispunjenja. U jednom trenutku ovek treba da transcendira svoje elje i potrai svoje pravo sopstvo koje, ako i kada pronae, moe da ga dovede do moke - osloboenja. Iz nae due izlazi samo ono to u nju stavimo, ni manje ni vie. Karma se esto shvata fatalistiki to ona uopte nije. ivot je kreativan jer mi odluujemo kako i zato delamo. Mi moemo da promenimo budunost. Ona je bukvalno u naim rukama. Nae ruke su u rukama naeg srca. Nae srce je u rukama naeg uma. Na um je u rukama nae svesnosti. Naa svesnost je u rukama svesnosti samospoznaje. Bez samospoznaje ne moemo kontrolisati karmu. Ovo nam daje udesnu, ogromnu odgovornost u svemu to biramo da inimo, ukljuujui i ono to biramo da ne inimo. ri Juktevar, veliki krija-joga majstor, rekao je da mi ivimo pod dejstvom dva seta zakona. Prvi je arhaini, fiziki zakon zvani karma. Kada dignemo neki objekat, a onda se od njega odmaknemo, on pada. To je zakon karme. Drugi zakon pod kojim ivimo je razvojni duhovni zakon zvani Darma. Darma je ono to podie i pridrava sve. Ako i kada podignemo Atmu gore, ona vie nikada ne pada.

KARMA I NAMERA Kada govorimo o zakonu karme moramo imati u vidu i nameru. Postavlja se pitanje da li ba svaka misao i delo stvaraju karmu? S obzirom da ovek ima na hiljade misli dnevno, sve one nisu istog kvaliteta i teine. Da li je ba svaki pokret odgovoran za stvaranje karme? Neko seme je jalovo jo pre nego to padne na tlo, neko istruli, neko se osui. Da li samo one misli koje su utemeljene u stvarnoj veri u samu tu misao su one misli koje se ponavljaju, one koje nas gone na akciju, izazivaju karmu? Kada drimo jednu zapaljenu ibicu u ruci, moemo da pomislimo da ona i nije tako opasna. Ali, jedna ibica potencijalno moe da sagori ceo grad. Naravno, i taj grad treba da joj da podrku predajui joj se. Mudrost je sposobnost da predvidimo potencijalne efekte. Ako ibicu zapalimo u umi na ostrvu koje ve mesecima pri sunce, efekat e biti drugaiji od onoga kada istu tu ibicu zapalimo iznad peska. Naravno da je vano ta radimo i kako to radimo, ali najvaniji je stvarni razlog zbog kog ba to radimo. Upravo je ova namera ono to magnetie odreene posledice. Ali u tome i jeste problem. Postoje svesne namere, ba kao to postoje i nesvesne i podsvesne. Povrh svega postoje i namere koje potiu iz supersvesnosti. Ako pokuavamo neto da uradimo sa dobrom namerom, a to pak izae na loe, to ne proizvodi lou karmu. Sve je u nameri, ali ne ono to mi mislimo da nam je namera, nego prava namera, onaj duboki pokreta koji dolazi iz dubine naeg bia. Zato Svedenborg, u knjizi Nebo i pakao, kae da posle smrti svako, bez greke, ide ba tamo gde pripada. Neko itav ivot moe da ini dobra dela i da zaista misli da je imao altruistike ideje. Ali je moda njegova prava namera bila da pokae da je bolji od drugih. Posle smrti maske padaju i ostaje ogoljeno pravo bie koje vie ne moe da glumi uloge proizale iz ega. Zato je jako vano da se duboko zadubimo u sebe, da napravimo mostove izmeu podsvesnog i svesnog da bi uvideli ta su naa prava verovanja i pobude. Ovde se ne govori o porvrnom verovanju koje je vie sujeverje, nego o istinskom, dubokom verovanju koje dolazi iz dubljih nivoa svesti. Jako je vano da shvatimo da i ti teko vidljivi i teko prepoznatljivi nivoi svesti oblikuju nau karmu. To to su nam nevidljivi i to ih ne prepoznajemo ne znai da upravo ti tokovi podsvesti, u najveoj meri, ne oblikuju i ne usmeravaju tok naih misli i dela. Zato se podsvest buni i ometa nas u svakom pokuaju da se oslobodimo. Mire Elijade u knjizi Joga, besmrtnost, sloboda kae: Otpor koji podsvest prua prema inu povlaenja iz sveta i askezi, kao i prema svakom drugom inu koji bi za posledicu imao osloboenje Sopstva, jeste znak straha koji podsvest osea i na samu pomisao da masa jo nemanifestovanih latentnih predispozicija nee dobiti svoju ivotnu ansu, te da e biti unitena pre nego to e moi da se ukae na svetlu dana, pre nego to e biti realizovana. Ljudsko postojanje je stalno aktuelizovanje podsvesti kroz razna ivotna iskustva. itava ljudska delatnost ima koren u vasanama u podsvesnom. Sve to je ivo hoe da ivi. Ako ga poriemo i ne uvaavamo, ono u buntu samo raste. Zato je potrebno sii do dna, prekopati zemlju, doi do semena, osvestiti ga i neno ga, sa ljubavlju i razumevanjem transcendirati. JOGA TEHNIKE ZA ELIMINACIJU KARME Kako se ve akumulirana karma moe zaustaviti pre donoenja ploda? Joga se zapravo time bavi. Postoji nekoliko razliitih tehnika koje mogu spreiti ili makar ublaiti etvu akumulirane karme:

1. 2. 3. 4.

uklanjanje fizikih uzroka koji predodreuju duu da asimilira odreenu karmu, spreavanje prikupljanja nove karme, metodiko pokoravanje pet ula i ponitavanje potencijalnih karmi, karmi koje ve postoje.

Kada se sve prepreke koje onemoguavaju spoznaju prave prirode due prevaziu, dua se oslobaa moi karme. Jogananda kae da je ovekov ego (oseaj jastva) izoblieno smrtno poimanje besmrtne due. Mi poimamo svet kroz mentalne procese i ulnu percepciju. Kada dua spozna svoju pravu nemanifestovanu prirodu - Atmu, tada spada veo neznanja i pogrenog poistoveivanja sa manifestovanim. Kada vena, nepromenljiva, neuprljana, sveobuhvatna Purua prestane da se poistoveuje sa trenutnim, stalno promenljivim, neistim i parcijalnim aspektima Prakriti dolazi do moke osloboenja. Tada biramo naom sopstvenom voljom, a ne okorelim navikama prolosti. Joga nidra je takoe jedna od tehnika za pravljenje mostova izmeu svenog i nesvesnog. Kroz joga nidru se oslobaaju podsvesni sadraji i izlaze na povrinu. Mehur vazduha koji se nalazi duboko na dnu okeana, sasvim mali i saet, otkida se sa dna, polako isplivava - osloboen enormnog pritiska poveava se i kree ka povrini. Ako imamo razvijen stav svedoka, mi samo posmatramo njegovo isplivavanje i manifestovanje, ali ne idemo za njim, ne hranimo ga, ne doputamo da nas obuzme. Tada se taj sadraj oslobaa, rasplinjuje i gubi svoju snagu. Na taj nain vebamo da se i u ivotnim situacijama izmaknemo, zautimo za trenutak u sebi usidreni i ne dozvoljavamo da nas dihotomija oseanja ljulja i, po svom nahoenju, po svojoj slepoj volji, baca tamo amo. Ovo takoe postiemo u meditaciji kada posmatramo sadraje svesti i podsvesti bez prijanjanja. Zapadnim ljudima je ponekad teko da prihvate ovaj metod jer su navikli da neprekidno rade i ulau napor u ostvarenje svojih ciljeva. U meditaciji se ne ulae svestan napor, ne radi se nita i to je ono to zbunjuje. Postoji jedna misao, postoji druga misao. Izmeu njih postoji trenutak praznine, kao neka vrsta pukotine, trenutak kada je prva misao prestala, a druga se jo nije pojavila. amjang Kjence kae da je meditacija upravo produavanje trajanja ove pukotine izmeu dve misli. Kada nae misli posmatramo sa visine plavog neba shvatamo da oblaci koji njime promiu nisu samo nebo, nego jednostavno jedna od njegovih manifestacija. I tada shvatimo da su i oblaci priroda neba. Isto tako, okean ima talase koji e se dizati, valjati i vratiti nazad u okean. Ako pustimo nae misli da se nesmetano odvijaju, ali ne idemo za njima, ne komentariemo ih, ne prijanjamo za njih, ne procenjujemo ih, ako smo sa njima strpljivi i, to je jako vano, ne borimo se sa njima, sve e se ponovo staloiti u svoju pravu prirodu jednostavno kao to se talasi posle besnog plesa mirno i krotko vraaju u okean, ili, kao to se oblaci posle roguenja, pretnje i krvarenja nebom ponovo rasplinjuju i nestaju u nepreglednom plavetnilu. Postoji tibetanska izreka koja kae: Teko je ispuniti narudbinu mesa bez kostiju i aja bez listova. Mi ne moemo da ispraznimo um, on je, izmeu ostalog, dokaz da smo ivi, ali taj tok misli moemo da sagledavamo drugaije i da ga ne hranimo svojim neprestanim kaenjem za njegove sadraje. Meditacija je zapravo usporavanje ovih misli i oduzimanje teine tim mislima. S obzirom da, same po sebi, stvari nisu ni dobre ni loe, ve da zavise od naeg emotivnog odgovora, ovo nam ostavlja nepregledan prostor da menjanjem sebe i

10

svog odgovora na spoljne stimulanse menjamo i prirodu samog dogaaja. Dipak opra u svojoj knjizi Polja moi navodi sledei primer: Dve osobe mogu se voziti istim toboganom. Jedna od njih moe biti uasnuta, i njeno telo e preplaviti hormoni stresa, uzrokujui smanjenje imunoloke reakcije. Druga osoba moe voleti tobogan i njeno telo e proizvoditi obilje hemikalija, poput interferona i interleukina, koje jaaju imunoloki sistem. Isti stimulus, a suprotni rezultati, i sve zbog razliitog pogleda na stvari. Na taj nain je svako tvorac svoje stvarnosti. Uzrok je unutra, a posledica je napolju. Stari prizori i dogaaji nagomilani u nama ne predstavljaju nas, mi ih rasporeujemo i nadgledamo. Ovo nam daje neverovatnu snagu, ovo nam zapavo daje nau najveu, ako ne i jedinu mo da oblikujemo svoj sadanji i budui ivot. Kad promenimo sebe, kad promenimo svoju percepciju, kao arobnim tapiem menja se itav ivot. S obzirom da je u neprekidnom krugu raanja i umiranja teko zadobiti ljudski oblik, jednako teko kao to bi bilo jednookoj kornjai, koja izlazi na povrinu okeana samo jednom u sto godina, da progura glavu kroz drveni obru koji pluta na povrini nepreglednog okeana - kako bi to opisao Buda i na sadanji ivot je naa jedinstvena ansa za samospoznaju. U buduim ivotima teko je da ponovo zadobijemo ljudsko oblije sa svim njegovim privilegijama i slobodama. abkar kae: Momenat nae smrti nemogue je predvideti. Ko to moe znati? Moda emo umreti upravo veeras. Zbog toga sa zahvalnou treba da prihvatimo svaki trenutak i da koristimo njegovu neizrecivu ansu za pravi izbor i samospozaju koja nam prvo prua maglovitu slutnju, a onda i realnu mogunost za pravu slobodu, besmrtnost i osloboenje.

11