PRAKSA B. Pejovi, M. Jotanovi, G. Tadi, M.

Perui

PRACTICE

KARAKTERISTINI PRIMERI PRAVILNO I NEPRAVILNO PROJEKTOVANIH ELEMENATA ZAVARENIH KONSTRUKCIJA U PROCESNOJ INDUSTRIJI CHARACTERISTIC EXAMPLES OF CORRECT AND INCORRECT DESIGNED ELEMENTS OF WELDED CONSTRUCTIONS IN PROCESS INDUSTY
Struni rad / Professional paper UDK / UDC: 62-112.81 Rad primljen / Paper received: Juni 2007. Kljune rei: Zavarene konstrukcije, konstrukciona reenja, racionalne konstrukcije. razliita Keywords: Welded construction, different construction solution, rational construction. Adresa autora / Author's address: Dr Branko Pejovi, doc, Dr Milovan Jotanovi, vanr.prof. Dr Goran Tadi, doc, Dr Mitar Perui, doc Tehnoloki fakultet, Zvornik, Republika Srpska, BiH

Izvod
U radu su sa tehnikog i ekonomskog aspekta proanalizirana karakteristina reenja koja se pojavljuju u praksi procesne industrije pri projektovanju zavarenih konstrukcija. Za prikazane izvedbe, ukazano je na njihove slabosti kao i mogunosti izvoenja povoljnijeg reenja. Dati primeri mogu posluiti projektantima u praksi pri izboru optimalnog odnosno konanog konstrukcionog reenja. UVOD Komplikovanije zavarene konstrukcije, pojaani zahtevi ekonominosti kao i vea odgovornost iziskuju danas sve vee znanje i sve viu tehniku kulturu proizvoaa, kako u oblasti procesne industrije tako i u drugim granama tehnike, gde se iste primenjuju. Isto tako, zavarivanjem se moe veoma snano uticati na poveanje produktivnosti rada. Za spajanje metalnih komada, zavarivanje je danas skoro uvek tehniki i ekonomski povoljnije u odnosu na druge mogunosti. Stoga se zavarivanju pridaje, u grupi ostalih postupaka spajanja sveobuhvatnije znaenje. Pri ovome pojedine delove treba to racionalnije pripremiti i uklopiti u celinu konstrukcije [1-4]. Spajanje osnovnog materijala elemenata, ovde se postie neposredno njihovim sjedinjenjem metalurkim putem. Ovo bi moralo da ima za posledicu da se zona spajanja zavarivanjem ponaa kod svih vrsta naprezanja isto tako kao i osnovni materijal koji nije bio zavaren. Ovom zahtevu je zavarivanje blie nego ma koji drugi postupak spajanja [5-7]. Po pravilu zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote. Iz ovog proizilaze tehnika i ekonomska preimustva kao i nedostaci. Velika vetina svakog zaposlenog u
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104

Abstract
This paper in technical and economical view analyzed characteristic solutions which are applied in process industry practice in design of welded constructions. In presented examples was showed possible irregularities and recommendations for finding better solution. Given examples could be used by designer in choosing final construction solution. zavarivanju je da po mogustvu koristi prednost koju zavarivanje prua a izbegavajui pri tom nedostatke. Do promene osobina materijala dovodi toplota u metalurkom smislu, dok u fizikom pogledu toplota izaziva sopstvene napone i promene oblika. Pojava zaostalih napona, deformacija i prskotina nastaje zbog jakog lokalnog zagrevanja materijala i naknadnog skupljanja pri hlaenju. Stoga je potrebno kod izvoenja zavarenih konstrukcija da se ovi nepoeljni efekti dre u dozvoljenim granicama briljivim izborom materijala, oblikovanjem montanih delova i nainom izrade, odnosno dobro smiljenim konstruktivnim i tehnolokim postupkom. Sigurno je da kod postupka zavarivanja zbir preimustava pretee nad nedostacima. Meutim, ovo stanje ne sme zavesti na stranputicu da se sve i svaka konstrukcija moe zavariti. OPTI USLOVI, NAELA, ZAHTEVI I ANALIZA KONSTRUKCIONO-TEHNOLOKIH IZVEDBI ZAVARENIH KONSTRUKCIJA Zavarivanjem se mogu postii jednostavne, vrste, lake i ekonomine konstrukcije gotovo u svim granama tehnike [1, 3, 7, 8]. Primena zavarenih konstrukcija je mnogobrojna i raznolika po konstruktivnom reenju.

99

PRAKSA Glavni princip pri projektovanju zavarenih konstrukcija je osloboditi se uticaja livenih i zakovanih konstrukcija i uvek zavarivaki misliti pri reavanju konkretne konstrukcije. Konstruktor treba izborom konstrukcijskog, odnosno tehniko-proizvodnog reenja zavarene konstrukcije da iskoristi prednosti zavarivanja kao tehnologije izrade i spajanja. Zavarena konstrukcija pri ovome mora biti tehnologina, ime je okarakterisan skup svojstava, koji omoguavaju izradu konstrukcije sa najmanjim angaovanjem sredstava i vremena rada uz obezbeenje funkcionalnosti, stabilnosti i kvaliteta konstrukcije. Izborom materijala i konstrukcionog oblika zavarene konstrukcije odreuju se ne samo karakteristike vrstoe konanog proizvoda ve i tehnoloka mogunost njegove izrade [9, 10]. Uvek treba teiti jeftinijoj i jednostavnijoj pripremi limova za zavarivanje. Pri konstruisanju zavarenih oblika, mogue je ostvariti najracionalniji raspored masa, pri emu je ukupna masa manja u odnosu na kovane i livene oblike, to je vano za praksu [1, 3, 5, 8]. Isto tako, veoma je bitno da se poloajem i rasporedom zavarenih spojeva ne uvedu poveani naponi u kritinim podrujima konstrukcije, ali je potrebno omoguiti i zavarivanje predvienim postupkom, pravilan izbor dodatog materijala kao i efikasnu i preglednu kontrolu. S obzirom na sloenost naponskog stanja povoljniji su sueoni u odnosu na ugaone i preklopne zavarene spojeve. Nagomilavanje zavarenih sastavaka na jednom mestu treba izbegavati. Treba teiti to manjem akumuliranju toplote na jednom mestu kao i smanjenju mase i duine vara odnosno izvoenju simetrinih avova. Za konstrukcije gde se trai hermetinost i koje su izloene koroziji treba izbegavati prekinuti zavareni sastavak. Isto tako, u oblasti procesne industrije treba primenjivati strujno-tehniki ispravna reenja, kao i reenja otporna na koroziju. Ovde treba posebno naglasiti da bi danas ispunjavanje visokih termikih i hemijskih zahteva kao i zaptivenosti u procesnoj industriji bilo neizvodljivo bez postupaka zavarivanja. Pored optih uslova za jednu zavarenu konstrukciju, ispunjenje zahteva za racionalnim konstruisanjem u velikoj meri je vezano sa samom emom tehnolokog procesa odnosno postupka zavarivanja. Pri ovome neophodna je puna saradnja konstruktora i tehnologa zavarivanja, koji pored teorijskog znanja treba da imaju i praktino iskustvo. Projektant zavarenih konstrukcija, mora voditi rauna o tome da var ima uroenu koncentraciju napona, pa kada joj se pridrui koncentracija napona zbog promene oblika moe promenljivo naprezanje izazvati

PRACTICE pad dinamike izdrljivosti zavarenog sastavka. U ovim sluajevima preporuuje se zavarivanje korena vara i delimino ukopavanje varova [7, 9]. Za sluaj jakih promenljiih naprezanja, zavareni sastavak treba udaljiti od mesta koncentracije napona po obliku, [3, 4, 11]. Zato je neophodno speiti nagomilavanje naponskih linija. Za statiki napregnute sastavke to uglavnom nije bitno pa se mogu upotrebiti jednostavnija i jeftinija reenja. Radi poveanja stabilnosti elemenata primenjuju se ukruenja i pojaanja limovima. Isto tako, treba zatititi obraene povrine elemenata od oteenja pri zavarivanju. Ukoliko se primenjuje elektrootporno zavarivanje, potrebna je manja radna energija u odnosu na elektroluno zavarivanje [2, 8]. Zavarena konstrukcija treba da je otporna prema naprezanjima kojima je izloena. Cevasti preseci, racionalni su kod konstrukcija s obzirom na krutost dok su profili pogodni za naprezanja na savijanje i pritisak. Zatvoreni oblici odnosno preseci, pogodni su u konstrukcijama kod kojih se zahteva poviena otpornost na torziju [1, 10, 13]. S obzirom da se zaostali naponi nakon zavarivanja, sabiraju sa radnim naponima, takav zbir moe biti lo po nosivost konstrukcije. Zato treba koristiti razne mogunosti za ublaavanje kako zaostalih napona tako i deformacija. Te mogunosti mogu biti konstrukcione i tehnoloke prirode [2, 4, 13]. Dobro smiljenim konstruktivnim i tehnolokim postupkom, unutranji naponi i deformacije mogu se umanjiti pa ak i ukloniti [6, 12]. Ponaanje jedne zavarene konstrukcije ne zavisi samo od izvoenja zavarenih spojeva ve znatno zavisi i od same konstrukcije. Loa konstrikciona reenja mogu proizvesti opasno naponsko stanje. Zbog toga konstruktor mora biti upoznat sa zavarivanjem odnosno sa njegovim raznolikim mogunostima i dejstvima na osobine materijala [6, 7, 9]. Kod reavanja problema u oblasti projektovanja zavarenih konstrukcija, od nekoliko varijanti projektant treba da izabere optimalno reenje za date uslove. Pri ovome on donosi konanu odluku obino sa ekonomskog i tehnikog stanovita, uzimajui u obzir i aspekat: izrade, funkcionalnosti, obezbeenja vrstoe, hermetinost, nastanak korozije, proizvodne trokove, estetiku itd. [1, 10-12]. U nastavku, dat je tabelarni prikaz veeg broja konstrukcionih reenja zavarenih elemenata koji se prvenstveno odnose na procesnu industriju. Pored nekih tipskih odnosno standardnih reenja, vei broj reenja uzet je direktno iz prakse. Uz svaki primer dat je i kratak komentar, odnosno analiza reenja s obzirom na razliite tehnike i ekonomske aspekte.

100

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104

PRAKSA
Tabela 1: Konstrukciona reenja zavarenih elemenata Redni broj 1 Nezadovoljavajue reenje Zadovoljavajue reenje Komentar

PRACTICE

Olakana montaa i pristup pri zavarivanju

Ekonominija primena elektro-otpornog zavarivanja

Povoljniji pristup elektrode

Ekonominija primena elektro-otpornog zavarivanja

Pristup elektrode pri zavarivanju i olakana montaa

Zavarivanje elementa sa aspekta vrstoe

Zavar udaljen od otvora izraenog buenjem

Izvoenje ukruenja sa aspekta vrstoe i stabilnosti

Zavar udaljen od navoja izraenog mainskom obradom

10

Pojaanje sa veom vrstoom

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104

101

PRAKSA
Ekonominija primena elektro-otpornog zavarivanja

PRACTICE

11

12

Izjednaenje debljine stanjivanjem debljeg dela

13

Izbegavanje zavarivanja nesimetrinih elemenata

14

Povoljnije ukruenje sa aspekta vrstoe i stabilnosti

15

Spajanje dve cevi sa ukruenjem sa aspekta vrstoe i stabilnosti

176

Povoljnije ukruenje sa aspekta vrstoe i stabilnosti

17

Olakana montaa I vea vrstoa kod elemenata optereenih dejstvom jaeg pritiska fluida

18

Koren ava ne treba da bude u zategnutoj zoni

19

Nemogunost nastanka korozije

20

Izbegavanje mainske obrade

102

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104

PRAKSA

PRACTICE

21

Zavarivanje cevi za prirubnicu vee debljine

22

Zavarivanje elemenata razliite debljine

23

Jednostavnija montaa pri zavarivanju i vea vrstoa

24

Olakana montaa pri elektrootpornom zavarivanju

25

Poveanje vrstoe pri zavarivanju elemenata

26

Poveanje vrstoe i povoljniji pristup pri zavarivanju kod elementa pod pritiskom

27

Spajanje dve cevi sa ekonomskog aspekta i vrstoe

28

Povoljnije spajanje cevi sa aspekta montae

29

Povoljnije reenje spajanja cevi sa aspekta izrade

30

Spajanje cevi razliitog prenika sa aspekta izrade

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104

103

PRAKSA

PRACTICE

31

Povoljnije strujno-tehniko reenje

32

Zavarivanje prirubnice sa aspekta montae i pristupanosti

33

Olakana montaa pri zavarivanju

34

Jednostavnija montaa pri zavarivanju

35

Olakavana montaa elemenata pri zavarivanju

ZAKLJUAK Pri projektovanju zavarenih konstrukcija, projektant pored standardnih odnosno tipskih reenja treba da iskoristi i iskustva iz prakse. Brojna praktina iskustva od velike su vrednosti za budui razvoj. Pored ostalog, sve ovo moe da doprinese i razjanjenju raznih sluajeva oteenja u praksi kao i njihovih uzroka. Isto tako, pri ovome mora biti uzet u obzir itav niz optih i posebnih uslova koji moraju biti ispunjeni. Zbog toga od presudne je vanosti da konstruktori zavarenih spojeva budu upoznati sa osnovnim pravilima i naelima racionalnog konstruisanja, s obzirom da od ovoga u najveoj meri zavisi sigurnost zavarene konstrukcije. Vezano za izneto, treba naglasiti da se danas u praksi mogu nai i reenje koja nisu u saglasnosti sa iznetim naelima. Objavljivanjem svojih zapaanja i iskustava iz prakse, pomae se i drugima u reavanju problema u podruju projektovanja zavarenih konstrukcija a to je u krajnjem sluaju i cilj ovoga rada, u ovoj vanoj oblasti tehnike.

LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Pahl G., Beitz W.: Konstruktionlehre, Springer-Werleg, Berlin, 1996, str. 112-128. Balabanov A.N.: Tehnologinost konstrukcij main, Mainostroenie, Moskva, 1997, str. 92. Jovanovi D., Kuzmanovi S.:Oblikovanje mainskih konstrukcija, Nauna knjiga, Beograd, 1991, str. 46-48. Akulov A.I.: Sprovonik po svarki, Mainostroenie, Moskva, 1981, str. 79. ivi M., Remenar I.: Zavarivanje tehnoloke podloge i unapreenje, DTZ, Zagreb, 1982, str. 80-86. Hase C., Reitze W.: Elektroluno zavarivanje, prevod sa nemakog, Graevinska knjiga 1992, str. 93-94. Vitas D.: Osnovi mainskih konstrukcija I i II, Nauna knjiga, Beograd, 1979. Seferijan D.: Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1979, str. 134-139. Stepanov V.V.: Sprovonik svarika, Mainostroenie, Moskva, 1985, str. 66. Okerlom N.O., Demjancevi V.P.: Proektovanie tehnologii izgotovlenija svarnih konstrukcij, Sudpromgiz, Leningrad, 1983, str. 51-55. Mackevi V.D.: Svarka korpusov sudov, Sudostroenie, 1978, str. 126. Kurkin S.A.: Tehnologija izgotovlenija svarnih konstrukcij, Magiz, Moskva, 1972, str. 186-204.. Nikoalev G.A.: Svarnie konstrukciji, Magiz, Moskva, 1972, str. 114-115.

[11] [12] [13]

104

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2007), str. 99-104