Avva Justin Popovic - Dostojevski o Evropi i Slovenstvu

Dr. Justin Sp. Popovi}:

DOSTOJEVSKI O EVROPI I SLOVENSTVU

PredgovorOd moje petnaeste godine Dostojevski je moj u~iteq.Priznajem: i mu~iteq. Jo{ onda me je zaneo i poneo svojomproblematikom. Pokazalo se, da su wegovi problemi _ ve~itiproblemi qudskog duha. Ako je ~ovek iole ~ovek, mora se bavitiwima. A Dostojevski je sav u wima, zato je na svima putevima svojimistinski ~ovek. Prednost je wegova u tome, {to je u ve~ne problemequdskoga duha uneo nadahnu}e proroka, àr apostola, iskrenostmu~enika, setu filozofa, vidovitost pesnika.U novije vreme ni kod koga nisu ve~ni problemi ~ove~ijegduha do{li do tako {irokog, dubokog i svestranog izraza kao kodDostojevskog. Kroz wega su progovorile muke bi}a qudskog, i svibolovi, i sve ~e`we. Kao retko ko, on je odbolovao problem~ove~ijeg bi}a u svima wegovim strahovitostima. A ~ovek jebeskrajnom sloèno{}u svoga bi}a najstrahovitije bi}e u svimasvetovima u kojima se kre}e qudska misao i kruì qudsko ose}awe.U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filozofa, ni pesnika, koji je kaoDostojevski sna`no i svestrano osetio veli~anstvenu dramati~nost i jezivu tragi~nost evropskog ~oveka i svih wegovih tekovina. Wemu je do tan~ina poznato ne samo evan|eqe nego i apokalipsisevropskog ~oveka. Apokalipsis sa svima svojim ponorima,~udesima, strahotama, uàsima. Ako na na{oj planeti postoji ne{tostra{nije i od najstra{nijeg, onda je to, nema sumwe, apokalipsisevropskog ~oveka. Dostojevski ga je pesni~ki predosetio i proro~kipretskazao, a mi smo ve} u{li u wega. Jedno je o~igledno: nastao jeapokalipsis evropskog ~oveka; sve wegove tekovine polakozahvataju apokalipti~ke strahote i nevi|eni uàsi.Potresna je agonija evropske kulture, zidane na>>nepogre{ivosti<< i autarki~nosti evropskog ~oveka. Nadapokalipti~kim ponorima wenog samouni{tewa sve se jasnije i jasnije ocrtava titanski lik setnog proroka Evrope: Dostojevskog.Wegova se proro{tva o Evropi ispuwuju na na{e o~i. I srce seneosetno pretvara u suzarnik..Ne tvrdimo, poput Lajbnica, da je ovaj na{ zemaqski svet _ najboqi od svih mogu}ih svetova. Ali smo sigurni u jednome: na{zemaqski svet je nesumwivo najzagonetniji od svih mogu}ihsvetova. I u tom tako izuzetno zagonetnom svetu - najzagonetnijebi}e jeste ~ovek: wegovi padovi i uzleti, wegovo zlo i dobro, wegov |avo i Bog. A svrh svega - wegov sve~ovek i Bogo~ovek. Kroz sve tomi pratimo Dostojevskog u ovoj studiji. To nije lako, ali je svakakodostojno ~oveka mu~iti se tom uzvi{enom mukom.Na Vidovdan 1940. god. D-r JustinPopovi}

Dostojevski pred ve~nimproblemima

Dostojevski nije uvek savremen, ali je uvek save~an.Save~an je kad misli o ~oveku, kad se mu~i problemom ~oveka, jerstrasno ponire u bezdane ~ovekove i ùdno traì sve {to jebesmrtno i ve~no u wemu. Save~an je kad mudruje o tvari, ma kojojtvari, jer se spu{ta u tanano prakorewe kojim se svaka tvar koreni utajanstvenim dubinama ve~nosti. Save~an je kad se grozni~avomu~i problemom stradawa, jer se ne zadovoqava wegovimpovr{nim, relativnim, qudskim re{ewem, ve} ~ezne za apsolutnim,ve~nim, boànskim. Save~an je kad burnom du{om svojom prohodiistoriju roda qudskog, kad se probija kroz wen haos, kad preìvqujewenu jezivu tragiku, jer odbacuje prolazni, vremenski,antropocentri~ki smisao istorije, a usvaja besmrtni, ve~ni,bogo~ove~ni. Nema muke duha qudskog kojom se on nije mu~io.On je doìveo i proìveo ~oveka u svima wegovim dimenzijama izato se s ridawem bacio pred noge tajanstvenog Bogo~oveka. Zawega je Bogo~ovek smisao i ciq ~oveka, smisao i ciq istorije. WegovSve~ovek nije drugo do istorijski Bogo~ovek: Isus Nazare}anin.ôvek je pravi ~ovek kada iskreno i opasno postavi sebiprobleme. Nijedan problem nije istinski postavqen ako nijepostavqen neustra{ivo i opasno, toliko opasno da od wega ugroznicu pada i razum ~ove~iji, i du{a, i srce. Tako postavqajuprobleme samo ~elnici qudske misli: Jov, Solomon, apostol Pavle,[ekspir, Dostojevski. No, za takve qude kona~no re{ewe ma kogproblema zavisi jedino od apsolutnog smisla i boànskog ciqa qudskeistorije.Zdrave o~i du{e jasno vide: svaki, i najmawi problem, svojimglavnim nervom zalazi u ve~ne probleme, utkiva se u wih, jer sesvaka tvar, tajnom su{tine svoje, otiskuje u beskrajnosti i ve~nosti.Kroz vaseqenu neprekidno struje i bruje bezbrojne tajne ve~nosti. Akad se susretnu, susretnu se u srcu ~ove~ijem. Tu tajna tajnu grli izagonetka zagonetku qubi, dok kosmi~ka jeza proìma ~oveka. Tomu~eni~ki ose}a Dostojevski i svojom vidovitom du{om netremicebdi nad tajnom svetova, bdi i tvrdi: sve je tajna, sve je zagonetka, asrce svake tajne i svake zagonetke jeste Bog.Po Dostojevskom, svi se problemi svode na dva >>ve~naproblema<<, na problem postojawa Boga i problem besmrtnostidu{e. Ova dva problema nose u sebi neodoqivu magnetsku silu,kojom privla~e i podre|uju sebi sve ostale probleme. Od re{ewa>>ve~nih problema<< zavisi re{ewe svih ostalih problema, u~iDostojevski. Re{ewe jednog ve~nog problema sadrì u sebi re{ewedrugog. Oni se uvek kre}u u pravoj srazmeri. Ako ima Boga - du{a jebesmrtna; ako nema Boga - du{a je smrtna.

Re{ewe >>ve~nih problema<< je glavna muka, kojom sevoqno i nevoqno mu~e svi negativni i pozitivne heroji Dostojevskog.Kroz ove probleme oni pristupaju ostalim problemima. Bez wih, onise ne mogu zamisliti, kao ni sam Dostojevski. >>Postojawe Boga jeglavno pitawe, pi{e Dostojevski Majkovu, kojim sam se ja celog svogìvota mu~io, svesno i nesvesno<<.Heroji Dostojevskoga su oli~ewe te glavne muke, ovaplo}ewetog glavnog pitawa. Wihova je danono}na briga, wihovo je neizbe`nozanimawe _ re{avati to glavno, to ve~no pitawe: ima li Boga, ima libesmrtnosti? Bez tih pitawa, oni su nemogu}ni; van wih, oni sunesvoji. >>Ja ne mogu o drugom, _ ispoveda se Kirilov _, ja samceloga ìvota mislio o jednome. Mene je Bog mu~io celog ìvota<<.Dobri, burni Mi}a pla~e, rida i stra{no se ispoveda Aqo{i: >>MeneBog mu~i. Jedino to i mu~i<<.Poput ovih, i ostali heroji Dostojevskoga mu~e se Bogom; svewih razjeda ta stra{na i ve~na muka. Posredno ili neposredno, savwihov ìvot prolazi i sagoreva u mu~eni~kom re{avawu ve~nihproblema, problema Boga i problema du{e. >>Traèwe Boga<< _ iskawe Boga _ je, po mi{qewu Dostojevskog, ciq svih, ne samo li~nihve} i narodnih pokreta, ciq istorije ~ove~anstva.Osnovno je ube|ewe Dostojevskoga: pozitivno ili negativnore{ewe ve~nih problema determini{e sav ìvot ~ovekov, svuwegovu filosofiju, religiju, moral, kulturu. Negativno re{ewe ve~nihproblema, izraèno re~ima: nema Boga, nema besmrtnosti _ sa~iwava su{tinu negativnih heroja Dostojevskovih. A pozitivnore{ewe, izraèno re~ima: ima Boga, ima besmrtnosti, _ sa~iwavasu{tinu wegovih pozitivnih heroja.Negativno re{ewe ve~nih problema neminovno povla~i zasobom negativna re{ewa i svih ostalih problema. Ube|ewe, da nepostoji ni Bog ni besmrtnost du{e, uvek se projavquje kao nihilizam.Nihilizam i nije drugo do primeweni ateizam. Iz filosofije ateizmaneminovno isti~e moral nihilizma. To Dostojevski dokazujeneodoqivom ubedqivo{}u. genijalnim psiholo{kim analizama ineoborivim dokazima on virtuozno pokazuje da je nihilizamneminovna posledica ateizma. Ako nema Boga, ako nemabesmrtnosti, onda nema ni vrline, nema ni poroka. U tom slu~aju _ sve je dozvoqeno.Pozitivno re{ewe ve~nih problema omogu}uje i uslovqujepozitivno re{ewe i svih ostalih problema. Ube|ewe, da postoji Bog ibesmrtnost du{e, projavquje se u transsubjektivnom svetu kaoqubav. Ne treba se varati: qubav je primeweno ose}awe Boga iose}awe li~ne besmrtnosti. Ja mogu qubiti ve~nom qubavqu samoako sam besmrtan, i ako moja besmrtnost crpe svoju silu iz Boga.@ivog i ve~nog. Dva kompleksa vladaju du{ama pozitivnih herojaDostojevskovih: kompleks ose}awa Boga i kompleks ose}awa li~nebesmrtnosti. Srca su wihova ispuwena Bogom i besmrtno{}u, i sve{to izlazi iz wih boànsko je i besmrtno. Ako ima Boga, ako imabesmrtnosti, onda je prava, ve~na qubav i mogu}na i ostvarqiva u