• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • 1
    CommentGo Back
Download
 
Izvod iz knjige Ä
 Filozofski aspekti modernog olimpizma
³, autor Ljubodrag Simonovi,ÄLorka³, Beograd, 2001. E-mail:comrade@sezampro.rs 
MODERNI I ANTIKI OLIMPIZAM
Kuberten
 
 je imao isti onaj odnos prema helenskoj civilizaciji koji su evropskikolonijalni zavojevai imali prema drevnim civilizacijama. itajui njegove rasprave oantikom svetu stie se utisak da se radi o pljakau koji prevre po antikim iskopinamane bi li pronaao neto to e mu doneti dobit. Za razliku od onih vrlih predstavnika"evropske civilizacije" koji su pljakali materijalna bogatstva, Kuberten je pljakaoantiko duhovno blago, koje ima svoju pravu vrednost samo u okviru civilizacije u kojoj jenastalo, da bi ga bespotedno kasapio i prekrajao u nastojanju da od njega stvori sredstvoza obraun s emancipatorskim nasleem modernog drutva. Sama upotreba izraza"olimpijske igre" skrnavljenje je antike tradicije. Kuberten koristi taj izraz ne zato to je bio inspirisan antikim duhovnim nasleem, ve zato to mu je izgledalo da on ima"svearski karakter", to znai da je u njemu video svojevrsni dekor za meunarodnasportska takmienja koja je nastojao da organizuje i institucionalizuje. Njegova politikakoncepcija klju je za razumevanje njegove olimpijske ideje, a samim tim i njegovogodnosa prema antici. Kuberten ne tei "obnavljanju antikih olimpijskih igara" zbograzvoja sporta, ve da bi doprineo "razvoju nacionalne snage" Francuske i njenojkolonijalnoj ekspanziji. To je prvobitna prizma kroz koju Kuberten sagledava "antikonaslee" i kriterijum po kome vri odabir onoga to je "prihvatljivo" za moderno doba.Helenska duhovnost nema za Kubertena kulturnu, ve praktino-politiku vrednost; on jene sagledava u kontekstu duhovnog razvoja modernog drutva, ve u kontekstuostvarivanja nekulturnih i antikulturnih politikih i ekonomskih ciljeva vladajue buroaske "elite". Utilitarizam ini polazite, a pozitivizam misaonu prizmu kroz kojuKuberten sagledava antiku Grku.
"Obnavljanje antikih olimpijskih igara"
Teza da moderne olimpijske igre predstavljaju "obnavljanje antikih olimpijskihigara" zauzima centralno mesto u modernoj olimpijskoj mitologiji. Shodno njoj, Kuberten je dobio titulu "obnovitelja" (
"L
e Rénovateur 
" 
)
. Po Dimovom
 
shvatanju, Kuberten je odsamog poetka postavio zahtev da moderne olimpijske igre treba da odgovaraju vremenu ukome nastaju. On "nije eleo da izgradi muzejsku ruinu" koja e biti "kopija antike". To neznai da antike olimpijske igre, kao i antiko drutvo, nisu bile inspiracija za Kubertena.Iz antike, te "visoke kulture oveanstva", Kuberten e, po Dimu, preuzeti sledee"olimpijske ideje" : "slavljenje praznika u znaku mira, posveivanje idealizmu i zadatak dase dosegne ljudsko savrenstvo". to se tie sadraja igara, on je trebalo da bude"moderan", to znai da bude izraz vremena u kome nastaje, da njemu slui i da se menjazajedno sa njim.
(1)
Budui da je za Kubertena prolost neistorina, on ne "obnavlja"antiko olimpijsko naslee, ve uzima iz "prolosti", koja mu je na dohvat ruke, ono to je"korisno" za obezbeivanje nesmetanog razvoja "progresa" i istovremeno odbacuje onoto taj "progres" ometa. to se tie Malterove interpretacije Kubertenovog odnosa prema
 
101
antikom olimpizmu,
(2)
Prokopova s pravom tvrdi da je
 
Malter pogreno razumeoKubertena : njegov cilj nije bio "restauracija klasine olimpijske ideje", ve postizanjeodreenog vaspitnog efekta preuzimanjem "
 formalnih elemenata
" starogrkog olimpizma.
(3)
Radi se o politikom instrumentalizovanju antikog olimpizma, a ne o pokuajuobnavljanja helenskog duhovnog naslea. Kuberten idealizuje antiku da bi njenuidealizovanu sliku iskoristio za stvaranje odgovarajueg duhovnog zalea za pribavljanjemodernom olimpizmu oreola "kulturnog" i za obraun s emancipatorskim nasleemhelenske civilizacije, koje je utkano u graansko drutvo, i kao emancipatorsko nasleeoveanstva predstavlja
c
onditio sine qua non
njegovog razvoja. Istovremeno, Kubertennastoji da, poput Tena, helensko drutvo prikae kao "idealni svet" kome treba stremiti uodnosu prema "sivilu" svakodnevnog ivota,
(4)
to znai da stvori duhovno pribeite kojetreba da predupredi oveka da se u tenji za boljim svetom okrene ka budunosti.Idealizovani antiki svet preuzima ulogu "drugog sveta" koji, poput Huizingovog srednjegveka, postaje neprikosnoveni i nedostini uzor modernom svetu.Kuberten se neprestano poziva na izvorne antike tradicije i velia njihov "besmrtniduh", ali je to bio rasistiki duh slobodnih Helena, a ne "internacionalistiki"
 
(kolonijalni
)
 duh monopolistikog kapitalizma. Antike olimpijske igre bile su oblik duhovneintegracije Helena i demonstracija rasne "superiornosti" i rasne ekskluzivnosti u odnosu prema "varvarskim" narodima. Na antikim olimpijskim igrama mogli su da uestvujusamo "istokrvni" Heleni pod uslovom da nisu osuivani i da nisu uvredili bogove.Antiki olimpizam nije teio globalizmu, niti je bio oblik duhovnog porobljavanja drugihnaroda, ve je bio povlaenje granice izmeu "civilizovanog" sveta i "varvara". Moderniolimpizam nastoji da bude sveobuhvatni i globalan duhovni pokret, i u tome je sledhrianske doktrine kao univerzalistike ideologije iz ega proistie "olimpijskomisionarstvo" jezuitistikog tipa. On je nastao kao kruna ideologije (kolonijalnog
)
  buroaskog "internacionalizma" i kao takav je sredstvo za postizanje odreenih globalnih politikih i ekonomskih ciljeva. Ve su prve zvanine Olimpijske igre, koje su 1896.godine odrane u Atini, oganizovane po uzoru na romanizovane olimpijske igre koje predstavljaju obraun s izvornim religioznim i rasistikim duhom olimpijskih igara, toznai da je potpuna besmislica pozivati se, i sa tog aspekta, na "izvornu istotu" antikogolimpizma i polazei od takvih tradicija stvarati, u modernom dobu, "crkvu" u kojoj e se"besmrtnom duhu antike" - "klanjati svi narodi".
(5)
 Po modernoj olimpijskoj doktrini helenski svet nema dinamiku svog razvoja i nalazise u istoj vremenskoj ravni kao, uostalom, i itava prolost oveanstva. Kuberten po potrebi uzima iz tog sveta ono to misli da moe da mu koristi za njegovu olimpijsku idejune vodei rauna o konkretnom istorijskom trenutku u kome je pojava, o kojoj je re,nastala - bez ega se ne moe razumeti njena priroda. Sve ono to smatra da jeupotrebljivo za njegovu koncepciju Kuberten die na nivo mita i prebacuje u modernodoba, ne obraajui panju na istorijsku distancu koja nas deli od antike. On govori o"obnavljanju antikih olimpijskih igara" u elji da pokae da postoji neposredna duhovnaveza izmeu antikog olimpijskog duha i modernih olimpijskih igara. "Nadistorijski"karakter "antikog olimpizma" izraz je nastojanja da se modernom olimpizmu pribavimitski karakter i na taj nain mu se obezbedi venost. Drei se neistorijskog pristupaantici Kuberten je "prevideo" da je u samom
 
helenskom drutvu dolo do degeneracijeizvornog (religioznog
)
olimpijskog duha, koja je zapoela jo u doba Solona
 
korumpiranjem igara,
(6)
da bi bila okonana makedonskim osvajanjem i u rimskom periodu. "Besmrtni duh antike" upokojen je u samom antikom drutvu. Ve u njemu se"prave olimpijske igre" sele u sferu mita koji postaje osnov kritike uspostavljene
 
102
"olimpijske" realnosti. Homerovska Helada, pretvorena u legendu, pravo je izvorite prvobitnog olimpijskog duha koji e u samoj Grkoj biti izvitoperen i uniten. PostajanjemGrke rimskom provincijom olimpijske igre gube svetost i postaju, organizovane po principu
 panem et 
c
ir 
c
en
c
es,
banalna demonstracija rimskog "internacionalizma"
 
i kaotakve zloupotreba helenskog kulturnog naslea za duhovno integrisanje (kolonizovanje
)
  pokorenih naroda u rimsku imperiju.Kuberten je njegov odnos prema antikim olimpijskim igrama i
 
helenskojcivilizaciji podredio stvaranju pozitivnog oveka i pozitivnog drutva. U tom kontekstu jedan od Kubertenovih kljunih stavova glasi da su se stari Grci "malo posveivalirazmiljanju, a jo manje knjigama",
(7)
to postaje polazite za njegov obraun shelenskom duhovnou i umnou. Nastojei da oduzme oveku mogunost da se suelji s postojeim svetom, Kuberten izbacuje iz helenske kulture - duhovne kolevke zapadnecivilizacije - sve ono to usmerava oveka da postavi sutinska pitanja o njegovomljudskom bivstvovanju, o svetu i odnosu prema njemu. Stoeri antike religije (filozofije
)
 nisu bili samo olimpijska i druga borilita (Delfi, Istam, Korint
)
, gimnazije i palestre, ve pre svega hramovi, svetilita, misterije, kultovi, akademije, pozorita, trgovi, predavanjasofista, re pesnika, dela vajara i arhitekata, Homerovi epovi i akordi harfe... Samo usvetlu tog duhovnog i umnog ivota moe se prodreti u dubine antikog poimanja ivota iolimpijske misterije. Svodei ivot Helena na primitivni telesni agonalni aktivizam,Kuberten nije ni mogao da u olimpijskim igrama vidi najvii religiozni ceremonijal koji je predstavljao krunu duhovnog ivota i filozofije ivljenja antikog sveta i kao takvimvrhunac antikog
agon
-a. O tome Milo uri : "Jer, svi oblici helenskog prosvetnogivota razvijaju se u sferi agonske aktivnosti, kao najobilnijeg izvorita slave: i poezija, imuzika, i orhestika, i slikarstvo, i vajarstvo, i neimarstvo, i filosofija, i politika, te i oblicimoralnog ponaanja. A svoj najkoncentrisaniji izraz nalazila je agonistika volja u pravojagonistici, tj.u stadionskim, hipodromskim i muzikim nadmetanjima o velikim narodnimsvetkovinama.""
(8)
Helenski kosmos pun je bogova koji simbolizuju ne samo bogatstvoivotnih oblika, ve i kompleksnost oveka i bogatstvo njegovog prirodnog, emotivnog,duhovnog i intelektualnog bia. Tek u celokupnosti helenskog ivota ideali i principi togsveta dobijaju svoj puni smisao. Samo njihovo kritiko promiljanje, polazei odkonkretnog totaliteta u kome su nastali (dakle kao konkretne istorijske pojave
)
, moe danam otkrije njihov humanistiki naboj koji moe da bude inspiracija za oveka modernogdoba. Kuberten nije mogao da primeni ovaj metod ne samo zbog toga to bi na taj naindoveo u pitanje vrednost antikih mitova koje je nastojao da iskoristi za graenje svogolimpizma, ve to bi, istovremeno, doveo u pitanje legitimnost modernog olimpizma kao"humanistikog" pokreta. Pokazalo bi se da je moderni olimpizam samo "humanistika"maska sveta koji, navodno, tei da prevazie. U nastojanju da od modernog olimpizmastvori kako sveobuhvatni religiozni pogled na svet, tako i sveobuhvatni nain ivljenja,Kuberten je uklonio sa Olimpa sve one bogove koji dovode u pitanje njegov rigidniutilitarni pogled na svet i njegovog pozitivnog oveka koji je otelotvorenje tog sveta.Treba imati u vidu da je princip "vladati u glavama", to znai stvaranje karaktera i svestilojalnog i upotrebljivog (pozitivnog
)
graanina, korienjem romantizovanih mitova i proizvoenjem mitoloke svesti, najvaniji postulat Kubertenove "utilitarne pedagogije".Kuberten se obraunava s emancipatorskim nasleem helenske civilizacije i odubogaljenog i oskrnavljenog olimpijskog mita stvara polazite za uobliavanje "istorijske predstave" o antikim olimpijskim igrama i helenskom drutvu. Iskonstruisana imitacija,koja nastoji da pribavi mitoloku dimenziju "nadvremenskim" i "venim" vrednostima nakojima poiva kapitalizam, postaje osnov za rekonstrukciju originala.
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
11 / 25 / 2011This doucment made it onto the Rising List!
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...