Izvod iz knjige ³

Sport, kapitalizam, destrukcija

´, autor Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´,Beograd, 1994. E-mail:comrade@sezampro.rs

DA SE NE ZABORAVI: SMRT BIRGIT DRESEL

U aprilu 1987. godine umrla je, u Zapadnoj Nemakoj, dvedeset estogodinjasedmobojka Birgit Dresel. Na zahtev njenih roditelja pokrenuta je istraga. Otkria inspektorakriminalistike policije i lekarske komisije zaduene za utvrdjivanje uzroka smrti skinuli suzastore lai sa kojima su sportski funkcioneri i politiari obmanjivali domau i svetsku javnost. Istina je izbila na videlo: poput "komunistikog totalitarizma", "slobodni svet" jestvorio svoju sportsku industriju smrti koja je ubogaljila i ubila na hiljade mladih ljudi. Po prvi put u istoriji sporta svet je imao priliku da se detaljno upozna sa "dokumentima strave"(

er Spiegel

)

koji su, u svim sredinama u kojima se neguje "vrhunski sport", briljivoskrivan od oiju javnosti.

(1)

Pria o traginoj smrti Birgit Dresel je upozorenje mladima zaludjenim sportskom"slavom", roditeljima, lekarima, profesorima telesnog vaspitanja i svim onima koji mogu,kao rtve iluzije o "vrhunskom sportu", da svojim idolopoklonikim odnosom premarekordomaniji, slepim propagiranjem teze da je "sport najbolji ambasador", doprinesurazvoju sve stravinijih mehanizama za unitavanje mladih u sportu. Smrt Birgit Dresel jasno je ukazala da je put ka "vrhunskim rezultatima" postao put ka samounitenju. Birgit jeumrla u aprilu 1987. godine, ali je njena smrt je i dalje prisutna jer se u njoj ogleda sudbinasve veeg broja mladih koji su postali rtve "vrhunskog sporta". Istovremeno, epilog njenesmrti ukazuje na organsku povezanost sportske mafije i politike:niko nije kanjen, niko nije pozvan na odgovornost. Ubice u belim mantilima, zatiene od strane svojih naredbodavacaiz sveta politike i kapitala, nastavile su svoj zloinaki posao. Zato tragino odjekuje vapajBirgitine majke: "Oni nisu pokuali da pomognu mojoj keri, oni su je dokrajili!" Daironija bude vea, neposredno nakon Birgitine smrti Vili Daume, tadanji predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta (Zapadne

)

Nemake i jedan iz vrhova medjunarodnesportske mafije, predlae Armina Klimpera, oveka koji je do monstruoznosti razviomehanizme dopingovanja u Zapadnoj Nemakoj i koji je neposredno odgovoran za Birgitinusmrt, za lekara olimpijskog tima!

(2)

Svakodnevne doze tableta koje uzimaju sportisti su dokaz da su medikamenti postali nezaobilazno sredstvo za postizanje pobeda i rekorda: prvo se piju bezopasne pilule,ubrzo zatim medikamenti, obino protiv upale i bolova, koji obavezno idu uz recept. Nakraju, ovek postaje rob razarajuih doping-sredstava koja mu se legalno nude. "Birgit jertva farmaceutske industrije!", izjavio je Birgitin otac nakon njene smrti. Namedjunarodnim takmienjima se pojavljuju, sa koferima punim najsveijih proizvodadoping-industrije, medjunarodni dileri od kojih mnogi imaju doktorske titule. Dolaze daregrutuju podmladak. Sportski savezi to utei prihvataju. Sa takvim stanjem stvari, borba protiv dopinga je osudjena na neuspeh.Potresna smrt Birgit Dresel je naterala ak i takve ljude, kao to je to Vili Daumeda izjavi: "Najeim se kada pomislim da sportisti, na primer, uzimaju anabolike, da biuveali miinu masu, a u mnogim zemljama je zabranjeno da se oni daju stoci." Uprkostome glavni autoriteti u sportskoj medicini na zapadu i dalje preporuuju anabolike svima

onima koji ele da postanu miiave "mukarine" i "amazonke" i da postignu "vrhunskerezultate".Za Birgit Dresel 1986. je bila uspena godina. Uspela je da se sa 33. popne na 6.mesto na svetskoj rang-listi. Pred njom je bilo lakoatletsko prvenstvo sveta u Rimu(septembar 1987.

)

, a zatim Olimpijske igre u Seulu. Trebalo je po svaku cenu ostati udobroj formi. Birgit nije elela da zauvek ostane u malom stanu u potkrovlju. Bila je reenada uini sve to je neophodno da bi postigla rekord koji e joj doneti novac, slavu iomoguiti mirnu starost. Drugima je to polo za rukom, zato ne bi i njoj?Svaki dan je Birgit iz svoje dobro opremljene kune apoteke uzimala u proseku podevet tableta i draeja i ispijala po jednu ampulu. Istraga je utvrdila da je koristila ak 101medikament! Medju njima su bili vitamini B1,B12 i C vitamin; preparati koji sadre bakar,magnezijum kao i pilule za koje proizvodja tvrdi da deluju protiv skleroze, puake noge,alergije, slabljenja kostiju, upale debelog creva, slabosti srca, zakreenja vena, vodene bolesti. Njihova imena su proizvod iste fantazije: "Pascovenol", "Frubiase", "Oxypangam","Dreisafer"... Birgit je pila i "Megagrisevit", anabolik koji se nalazi na listi zabranjenihdoping supstanci. Do njega je dola "anonimno",preko pote. (Kasnije e se pokazati da su"anonimni" prodavci bili i atletski treneri najvieg ranga koji su medikamente nabavljene"na crno" i prodavali ih po daleko veoj ceni ak i svojim "tienicama".

)

Ovaj medikamentse preporuuje teko obolelima, posebno obolelima od raka koji se nalaze u zadnjemstadijumu bolesti. Dreslerova ga je pila uredno svaki dan da bi dobila to vie miia. Inae,Birgit je sve vie liila na mukarca. To je nije spreilo da redovno uzima "Megagrisevit"koji se prodaje uz upozorenje da je posredi seksualni hormon koji podstie preobraajenskog u muko telo. Od poetka 1986.godine Dreslerova je upotrebljavala i anabolik "Stromba" koji ima slina sporedna dejstva.Birgitin lekar i neprikosnoveni "zdravstveni" savetnik bio je profesor sportskemedicine, inae svreni radiolog (!

)

, Armin Klimper koji vai kao "vrhovni autoritet"("Ober-Guru"

)

u (zapadno

)

nemakoj sportskoj medicini. Njegova "Specijalna ambulanta zasportsku traumatologiju", pored Frajburga, je "Meka" za nemake "vrhunske" sportiste. Unjegovoj "specijalnoj ambulanti" proseno je godinje, u devedesetim godinama, bilo "natretmanu" 2.400 zapadno-nemakih "vrhunskih" sportista, ili 70% od njihovog ukupnog broja. Za desetobojca Kurta Bendlina Klimper je "najvanija linost (zapadno

)

nemakogsporta". Po Ditmaru Megenburgu, olimpijskom pobedniku u skoku u vis, Klimper jesvojevrsni "doktor-udotvorac". Pojedini osvajai najviih svetskih odlija otvoreno priznajuda Arminu Klimperu pripadaju najvee zasluge za osvojene medalje. Do koje mere susportisti spremni da se podvrgnu lekarima-monstrumima, koji ih tretiraju kao laboratorijske pacove, pokazuje i primer "alkeovog" fudbalera Volfganga Packea koji je dozvolioKlimperu da mu u roku od dvadeset dana ubrizga u ledja sedamdeset svojih "koktela" iakomu se, po sopstvenom priznanju, nakon svake inekcije "povraalo od muke".Birgit Dresel nije imala sree ni pravog zatitnika. Slepo je verovala "doktoru-udotvorcu" i redovno je poseivala njegovu kliniku. Zadnji put ga je videla 24. februara1987.godine. Tom prilikom joj je "majstor sa pricom" ubrizgao meavinu od 15 razliitihmedikamenata, kao i sadraj iz jo dvanaest ampula. Istoga dana ubrizgae Klimper svojoj"pacijentkinji" i preparat "NeyDop" koji predstavlja meavinu "standardizovanihmakromolekula rastvorljivih organskih lizata" koji se dobijaju iz modane kore,medjumozga, malog mozga i fetusne posteljice. Proizvodja preporuuje upotrebu ovog

preparata samo za leenje paralize agitans i za teka oteenja mozga, kao to su sifilis iepilepsija. Od tih bolesti Birgit sasvim sigurno nije bolovala. Ova "citoplazmatina terapijasa inekcijama koje sadre elijske preparate", ili obinim jezikom reeno terapija sveimelijama u konzervisanom obliku, spada u Klimperove specijalitete. Klimper je dozvolioDreselovoj jo maja 1985.godine da sama sebi ubrizgava svee elije bez obzira nadugogodinja upozorenja brojnih kolega na mogue negativne posledice po imunolokisistem organizma. (Kasnije je utvrdjeno da je to bio jedan od osnovnih uzroka Birgitinesmrti.

)

Poetkom avgusta 1987. godine, nekoliko meseci nakon Birgitine smrti, Ministarstvozdravlja Zapadne Nemake je zabranilo upotrebu ovog preparata. Istoga dana Klimper jeDreselovoj u bolni deo krsta ubrizgao i "Diskus compositum", meavinu od 37 raznihelemenata. U njemu se, izmedju ostalog, nalaze vitamini, cink, srebro, kalcijumfosfat, ak isumpor. to se tie iijasa, Klimper je tokom "tretmana" ubrizgao Dreselovoj i "Cefossin,Cefak", preparat koji u sebi sadriu zlato i isto tako ima pratea negativna dejstva, to je potvrdjeno prilikom obdukcije Birgitinog tela.U zadnjim godinama njene karijere Klimper je ubrizgao Dreselovoj vie od 400inekcija - njegovih specijaliteta i preporuio za upotrebu veliki broj medikamenata. NakonBirgitine smrti u njenom stanu je pronadjeno 40 razliitih medikamenata, medju kojima i onikoji ostavljaju izuzetno teke posledice na organizam. Dreselova, kao i najvei broj"vrhunskih" sportista, bila je ubedjena da je organizam u stanju da bez problema prihvati sveono to se u njega unese. Birgitina majka Liza, koja je svojevremeno igrala odbojku, vie puta je upozoravala Birgit na mogue posledice upotrebe medikamenata. Karakteristian jeBirgitin odgovor: "Mama, to mi je potrebno. Svi to uzimaju. To uopte nije opasno.Desetobojci piju dva puta vie tableta od mene."Po nalazima "doktora-udotvorca" Armina Klimpera (od 24. februara

)

, BirgitDresel je bila "u najveoj moguoj meri zdrava" atletiarka koja "puca od zdravlja". A evota je lekarska komisija, zaduena da ispita uzroke koji su doveli do njene smrti, utvrdilanakon obdukcije i na osnovu pronadjenih dokumenata: od 1981. godine Dreselova je imalahroninu lumbalgiju, patila je od skolioze, imala oteenje diskusa i srastanje prljenova;desna strana karlice joj je bila sputena za dva santimetra, a toliko je iznosila i razlika uduini nogu; imala je bolesnu degeneraciju aica kolena, kao i obostranu meniskopatiju;upala desnog skonog zgloba je bila u poetnoj fazi a imala je i ravna stopala.Poredtoga,Birgitin organizam je bio "izrazito podloan infekcijama", a krvni pritisak je povremeno bio povean.U sranom miiu su pronadjena, kao posledica stalnog naprezanja, brojna vezivna tkiva umesto miinih vlakana. Jedan mali krvni sud se zauvek zaepio. "Unajveoj moguoj meri zdrava" Birgit Dresel, kako je to Klimper izjavio Kriminalistikoj policiji, bila je uistinu hronino bolesna devojka ije je telo bilo napumpano stotinamarazliitih medicinskih preparata. Sport je jo davno pre njene smrti od nje stvorio invalida,unitio joj zglobove i doveo do prevremene istroenosti unutranjih organa.Sve je to posledica "stereotipnih ekstremnih optereenja", kako se u sportskojnauci naziva ova tortura.U deliu sekunde krsta su pod udarom celokupne kinetike energijeorganizma. Na aparatima za simuliranje je dokazano da tokom svoje karijere "uspena"sedmobojka mora da podnese od 200 000 do 300 000 ekstremnih optereenja, to ninajsnanija ena ne moe da izdri. Po tvrdjenju kelnskog sportskog lekara profesoraVildora Holmana, "ne postoji tako teak posao koji bi po posledicama koje ostavlja naorganizam mogao makar i priblino da se uporedi sa vrhunskim sportom". Tako, na primer,