Izvod iz knjige ÄOlimpijska podvala³, autor Ljubodrag Simonovi, etvrto(autorsko) izdanje, Beograd, 2007. E-mail:comrade@sezampro.rs

DOSIJE

ÄSAMARAN³

osveeno panskom pesnikuFederiku Garsiji Lorki koga sustreljali Frankovi faisti.

oetkom 1992.godine u Engleskoj se pojavila knjiga

ÄGospodariolimpijskih krugova³

(

ÄThe Masters of the Rings³

) koja je izazvala velikointeresovanje u Evropi i uskoro bila prevedena na vie jezika. Njeni autori su VivSimson (Vyv Simson) i Endrju Denings (Andrew Jennings), britanski novinarizaposleni u TV kui

ÄGranada³

, koji su stekli slavu (i bili odlikovani) svojimistraivanjem o saradnji izmeu britanskog Skotland Jarda i londonskih preporodavaca droge; o povezanosti ÄBele kue³, CIA-e i britanskih plaenika sanikaragvanskim Äkontraima³; o mafiji, terorizmu i drugim Ävruim³ temama.Za razliku od sportskih novinara, koji po pravilu prikazuju samo onustranu sporta koja privlai gledaoce, donosi novac i politike poene, Simson iDenings su, tokom etvorogodinjeg rada, istraili tamnu, od javnosti briljivoskrivanu, stranu sporta. Autori su posebnu panju poklonili Meunarodnomolimpijskom komitetu (MOK) i njegovom predsedniku Huanu Antoniu Samaranu(Juan Antonio Samaranch). U radu na njegovoj pre svega politikoj biografiji,oslonili su se na istraivanja Hajme Boiksa (Jaume Boix) i Arkadia Espade(Arcadio Espada) koja su objavljena u njihovoj knjizi

ÄEl Deporte del Poder³

(

ÄSport moi³

), koja je 1991.godine izdata u Madridu (Ediciones Temas De Hoy).Istovremeno, autori su u svom istraivanju koristili autentina dokumenta, a od posebnog znaaja bili su razgovori sa onim ljudima koji su, posredno ilineposredno, bili ukljueni u zakulisne igre iji su protagonisti elnicimeunarodnog sporta.Samaran je uno reagovao. Optuio je Simsona i Deningsa da rade zaone koji ele da potkopaju njegov autoritet da bi doli na mesto predsednikaMOK-a. Umesto da se argumentima o svojoj politikoj i Äolimpijskoj³ biografijisuprotstavi navodima britanskih novinara, Samaran je podigao tubu protiv njih ito ba onda kada je trebalo da predoe javnosti dokumentaciju na osnovu koje sunapisali knjigu. Interesantno je da je tuba podignuta u Lozani, gde se nalazisedite MOK-a, a ne u nekoj od zemalja u kojima je knjiga objavljena.Tekst koji sledi raen je na osnovu podataka koji su izneti u Simsonovoj iDeningsovoj knjizi (radi se, inae, o nemakom izdanju sa naslovom

ÄGeld, Macht und Doping³

ÄNovac, mo i doping³

/ Knaus Verlag, München, 1992.),kao i na osnovu odreenog broja studija koje su navedene u mojoj knjizi

ÄOlimpijska podvala³

(Deja knjiga, 1992.). Od posebne pomoi bila jeizvanredna studija Trive Inia

ÄSavremena panija³

(Nolit, 1982.), kao i prevodi, neobjavljeni rukopisi, pisma, slike, informacije i objanjenja koje samdobio od sociologa Radivoja Nikolia, koji se u graanskom ratu u paniji borio protiv faizma da bi, nakon poraza Republike, proveo vie godina u faistikimkazamatima. Zahvalnost dugujem i njegovim katalonskim i panskim saborcimakoji su mi pomogli da bolje shvatim prirodu Frankovog faistikog reima, kao iulogu koju je Samaran imao u tom reimu.Simson i Denings ve na poetku svoje knjige iznose tvrdnje kojeneupuene mogu da zapanje: ÄNa nae iznenaenje, pokazalo se da su ovaistraivanja tea od svih dosadanjih.

roteklih godina pisali smo i sastavljalitelevizijske izvetaje o razliitim temama: o mafiji, Iran-Kontra aferi, terorizmu,korupciji u Skotland Jardu i o drugim tamnim stranama javnog ivota. Najteenam je, ipak, bilo da prodremo u svet olimpijskih igara i amaterskog sporta. Nikada ranije nismo se suoili sa tolikim preprekama kada smo hteli da doemodo intervjua koji su bili za javnost, dokumenata i drugih originalnih izvora.³ (7.s.)Govorei o vodeim strukturama meunarodnog sporta, autori konstatujuda se radi o svetu koji je sakriven od oiju javnosti i koji se nalazi u Äelitnomdomenu³ u kome se sve odluke o sportu donose Äiza zatvorenih vrata³. U svetuMeunarodnog olimpijskog komiteta, po Simsonu i Deningsu, novac ne slui dase sportistima stvore uslovi za trening, ve pre svega da omogui jednom uskomkrugu funkcionera ekskluzivni nain ivota. Novac, koji je upuen sportu, biva prebaen na raune u inostranstvu. To je drutvo u kome funkcioneri ne podleuizboru i mogu trajno da ostanu na vodeim poloajima. ÄU ovoj knjizi ne radi se osportistima, koji se bore za zlatne medalje³, konstatuju na kraju autori, Äve se radio skrivenom svetu tamnih elegantnih odela, o ljudima koji manipuliu sportomradi ostvarivanja sopstvenih interesa.³ (8.s.)

Put ka Olimpu

Huan Antonio Samaran je potekao iz bogate katalonske kue koja jekapital sticala u tekstilnoj brani. Jo sa esnaest godina, odmah nakon izbijanjaFrankove pobune, pristupa pokretu mladih faista

ÄFrente de Juventudes³

. Zbognjegovih aktivnosti u faistikom pokretu bio je, od republikanske vlasti uBarseloni, priveden na sasluanje i odmah zatim, zbog godina, puten. Neposredno pred njegov osamnaesti roendan regrutovan je u republikansku armiju.

osvedoenju Huana Lara (Juan Llarch), poznatog katalonskog pisca, koji jeregrutovan istoga dana kad i Samaran, Samaran je Äod poetka bio drugaiji odostalih vojnika. Njegova taktika bila je da se vrsto dri kapetana i drugih oficira.On je na neki neobjanjiv nain kod sebe uvek imao duvan i okoladu, u kojima seu to vreme oskudevalo. Kada bi kapetanu zatrebala cigara, Samaran je bio tu da

mu je ponudi³. Lar je jo tada razotkrio Samaranev nain ophoenja sa ljudima:Äitavog svog ivota Samaran se ponaao na isti nain: nekom ponuditi neto, da bi se dobilo mnogo vie.³ (67.s.)Samaran nije imao nameru da ostane u republikanskoj armiji ni dan vienego to je morao. O tome Lar: Äeleo je da po svaku cenu ode na odsustvo.Kada mu je to odobreno, rekao je da se nee vratiti i da e se prikljuiti Crvenomkrstu. Kasnije sam doznao da je dezertirao im je stigao u Barselonu i da se odtada skrivao.³ (88.s.) ÄSamaran danas uzvikuje ¶ivela Katalonija!¶³, dodajeLar, Äali mi znamo da je on itavog ivota bio Frankov sledbenik.³ (89.s.) Nakon okonanja graanskog rata, Samaran se ukljuio u posao satekstilom.

ostao je menader i, zapoljavajui jeftinu radnu snagu, koja nije bilasindikalno organizovana, uspeo je da ostvari znaajnu dobit. Onda je, koristeiveliko porodino bogatstvo, poeo da kupuje naklonost vanih ljudi i da vodi ivotmladog skorojevia. esto je poseivao none barove u kojima se skupljala bogataka Äelita³. U njima su radile mlade devojke koje su se, da bi pobegle izsiromatva, bavile prostitucijom. Zvali su ih

Äcortesanos³

. Samaran je bio poznat po tome to je u raznim klubovima unajmljivao itave grupe devojaka da bi ihÄpoklanjao³ svojim prijateljima. Uz pomo svoje Äbezgranine velikodunosti³Samaran e uskoro postati voa mladih bogataa Barselone. O njemu su kruilerazne prie. Njegovi prijatelji su tvrdili da ima obiaj da svaku devojku upie usvoj potsetnik i da je u toku godine ispunio preko etrdeset takvih sveica.

oredtoga, on je pedantno beleio njihove roendane i poklone koje im je kupovao. Jood mladih dana Samaran je stekao naviku, o kojoj govori Lar, koju e tokomitavog ivota praktikovati: da deli poklone i da eka pogodan trenutak da trai protivuslugu.U ranim etrdesetim Samaran je poeo da trenira boks. Uestvovao je na prvenstvu Katalonije i to u perolakoj kategoriji. Na ringu se pojavio u svilenomogrtau na kome je pisalo ÄKid Samaranch³.

obedio je u drugoj rundi. Nakonmea proneli su se glasovi da su njegovi prijatelji, bez njegovog znanja, podmitilinjegovog protivnika Äda padne³.Samaran ubrzo naputa boks i opredeljuje se za politiku karijeru.Shvatio je da je sport najbolja startna pozicija za uspon u faistikoj hijerarhijimoi. U to vreme, u paniji je bio popularan hokej na koturaljkama. Samaran jeiskoristio finansijske tekoe u kojima se taj sport naao. Uloio je novac iosnovao organizaciju koja e objediniti hokejaki sport, da bi, 1945.godine, odgenerala Moskarada (Moscarado), tadanjeg ministra za sport, dobio odobrenje da pristupi Meunarodnom udruenju za hokej na koturaljkama i da uestvuje uMontreu (Montreux) na generalnoj skuptini udruenja. Bio je to njegov prvikorak u meunarodnom svetu sporta.Sledei korak bio je osnivanje panskog nacionalnog tima koji je,naravno, finansiran iz njegovog depa. Bio je to metod koji su primenili i nekidrugi lanovi MOK-a da bi se doepali eljenih poloaja i stekli svetskuafirmaciju: relativno mala finansijska ulaganja u sport koja donose politiki presti