Izvod iz knjige ³

Filozofski aspekti modernog olimpizma

´, autor Ljubodrag Simonovi,³Lorka´, Beograd, 2001. E-mail:comrade@sezampro.rs

OLIMPIZAM KAO POZITIVNA RELIGIJA

Kada je re o odnosu olimpizma i religije Kuberten je, za razliku od mnogihnjegovih nastavljaa koji nastoje da prikriju pravu prirodu modernog olimpizma, kristalno jasan: "Prva sutinska karakteristika starog kao i novog olimpizma je da je on religija."

(1)

Polazei od Kontove filozofije Kuberten nastoji da uspostavi novi duhovni sistem koji eodgovarati socijalno darvinistikom i progresistikom duhu kapitalizma, koji e "upiti"sve drutvene (klasne) protivrenosti koje sputavaju razvoj kapitalizma i omoguitinjegovu nesmetanu globalnu ekspanziju. Radi se o stvaranju "dinamine religije"(Brendid) koja je, pored efikasnosti u uspostavljanju "socijalnog mira" i uvoenja "reda uglavama ljudi" (Kuberten), u stanju da "prevazie" postojee (statine) religije (odbacujuinjihovo emancipatorsko naslee) jer nije omeana odreenim nainom ivota inacionalnim kulturama, ve proistie iz "dinamikog", univerzalnog i totalitarnog duhakapitalistikog globalizma. Imajui u vidu duhovna izvorita olimpijske ideje moe sezakljuiti da je olimpizam uobliena, i preko olimpijskog pokreta i olimpijskih igararealizovana, pozitivna religija koja je "analogna pozitivnoj filozofiji" (Prokop) i koja trebada u modernom dobu odigra onu ulogu koju je tradicionalna religija imala u srednjemveku. Olimpizam postaje duhovni svod

iz koga proistie sav "humanizam" i koji pruakonane odgovore na sva bitna pitanja ljudske egzistencije. Otuda je re o olimpizmumogua samo kao njegovo velianje. Istovremeno, u njemu se brie razlika izmeureligiozne i svetovne sfere: sam ivot postaje sluba olimpijskim bogovima. Moderniolimpizam nastoji da bude neprikosnovena duhovna mo kojoj ovek ne sluikontemplacijom, meditacijom, izricanjem molitvi i kleanjem nego, poput antike,svakodnevnim agonistikim aktivizmom. ivot kao neprestana borba izmeu ljudi, nacija irasa za mesto pod suncem - to je bit olimpijske pobonosti. U tom smislu sport jeidealizovani oblik "pravog" ivota, dok su olimpijske igre simbolino otelotvorenjeduhovnog i delatnog jedinstva sveta. Imajui u vidu Kubertenovo nastojanje da eliminiekritiki racionalizam i emancipatorske tekovine oveanstva, moe se rei da se radi kakoo svojevrsnoj totalitarnoj misli, tako i o totalitarnom duhovnom i politikom pokretu.Olimpizam postaje svojevrsna "crna rupa" u kojoj treba da nestane svaki nagovetajiskoraka iz postojeeg sveta.

Olimpizam i hrianstvo

Moderni

olimpizam nije pokuaj stvaranja "novog hrianstva"

zata se zalagaoSen Simon,

(2)

ve novog paganizma: helenska civilizacija predstavlja (idealizovano iosakaeno) duhovno izvorite i uporite olimpizma. Kuberten nastoji da od olimpizmastvori religiju analognu antikom paganizmu koja u potpunosti integrie oveka u svojuduhovnu orbitu i uklanja mogunost da se (kritiko-menjalaki) odnosi prema postojeemsvetu. Olimpijske igre postaju najvia religiozna ceremonija posveena stvaranju ivelianju kulta postojeeg sveta, to znai osnovnih principa na kojima se on temelji.

194

Kuberten je nezadovoljan hrianstvom jer ono (sa svojim idejama o oveku kao"bojem biu", "o boljem svetu", "jednakosti", "bratstvu"...) predstavlja suprotnostsocijalno darvinistikoj doktrini i progresistikom duhu, noseim stubovimakapitalistikog poretka. to je jo vanije, hrianstvo se pokazalo nedovoljno efikasnim uspreavanju ustanaka, pobuna i revolucija, koje su potresale Evropu krajem 18. i tokom19. veka, pogotovu u ovladavanju i kontrolisanju sve brojnijeg, organizovanijeg i politikisvesnijeg proletarijata koji se izborio za pravo da legalnim sredstvima politike borbedoe na vlast. Otuda potreba za efikasnijom religijom koja e odgovarati "novom duhu"vremena i koja e postati objedinjavajua duhovna snaga drutva koja e biti u stanju daintegrie radnike u uspostavljeni poredak i obrauna se s emancipatorskim nasleemgraanskog drutva, s kritiko-menjalakom sveu i idejom budunosti. Kuberten ukida boanski svod i opredeljuje se za prirodni poredak koji odgovara progresistikom iekspanzionistikom duhu kapitalizma. Postojei poredak nije realizacija boanske voljeniti ima boanski karakter, ve je rezultat dejstva (neumnih, neduhovnih, nemoralnih,neestetskih) prirodnih zakona koji vladaju u ivotinjskom svetu. "Teoloki" i "metafiziki"svet "prevazien" je pozitivnim svetom.Paganin Kuberten ne krije da je za njega olimpizam religija koja "nadilazi" nesamo hrianstvo, ve i sve druge ("etnike") religije (koje se, po Kubertenu, nalaze, kaoreligije "niih rasa", ispod nivoa hrianstva) i da nastoji da postigne ono to nije polo zarukom Katolikoj crkvi: da se obrauna s tradicionalnim religijama i nacionalnimkulturama i izvri duhovnu kolonizaciju sveta. Prema Kubertenovoj doktrini, olimpijskeigre trebalo je da postanu najvii religiozni obred savremenog sveta koji e potisnuti udrugi plan tradicionalne religiozne praznike. U tom smislu "sveti ritam" odravanjaolimpijskih igara postaje neprikosnoveni duhovni vodi oveanstva prema kome seodreuju sva druga svetska zbivanja : olimpijski kalendar preuzima ulogu hrianskogkalendara i olimpijske igre postaju glavni oblik u kome se izraava trajanje i graninicikapitalistikog vremena. Olimpijske igre bliske su hrianskom uskrsu, s tim to one ne predstavljaju obnavljanje duhovne snage hrianstva i uvrivanje vere u boga, ve ponovno raanje ivotne snage kapitalizma i uvrivanje vere u postojei svet :olimpijske igre su kapitalistiki uskrs.Kuberten odbacuje ekumenizam, ali prihvata hrianski (katoliki) univerzalizam(iz koga sledi hriansko "misionarstvo" jezuitistikog tipa) i polazei od njega uspostavljaolimpizam kao ideologiju kapitalistikog (imperijalistikog) globalizma.

(3)

Buroaski"kosmopolitizam" i "humanizam" ine sutinu olimpizma kao

"univerzalne religije". Saolimpizmom se ne razvija kritiki odnos prema postojeem svetu, kao to je to sluaj sahrianstvom, ve se stvara idolopokloniki odnos prema njemu. Kuberten je ukinuo boanski svod da bi putem olimpizma obogotvorio kapitalizam. Njegova "

da sportu

"upuuje na pravu prirodu modernog olimpizma. Kuberten se na poetku svake strofeobraa sportu sa pobonim usklikom divljenja: "

da sportu

" postaje svojevrsni "

Te Deum

(4)

Sport, kao otelotvorenje egzistencijalnih principa kapitalizma u istom obliku, postaje vrhovno bie i kao takav sudbinska sila. Nije sluajno to Kuberten insistira naolimpizmu kao "kultu postojeeg sveta" i to stvaranje "religioznog oseanja" premavladajuim odnosima, koji se u mitolokom obliku pojavljuju na olimpijskim igrama, predstavlja najvaniji cilj njegove "utilitarne pedagogije". Odlazak na stadion zamenjujeodlazak u crkvu; telesno vebanje i sportska nadmetanja zamenjuju asketski ivot ihrianske molitve i postaju obred posveen stvaranju kulta postojeeg sveta.

195

Rukovodei se Kontovim "pozitivistikim papinstvom" (Vindelband) i idejom o"zapadnjakom komitetu" koji e od pozitivistike filozofije stvoriti novu "religijuoveanstva", Kuberten nastoji da uspostavi novu crkvu sa olimpijskim svetenstvom,novom dogmatikom, mitovima i kultom. Sam Kuberten o tome kae : "Za mene sport predstavlja religiju sa crkvom, dogmama, kultom... ali posebno sa religioznim oseanjem".

(5)

Govorei o MOK-u Kuberten konstatuje: "Mi nismo izabrani, mi smo samoregrutovani,i nai mandati nisu ogranieni. (...) Mi ne diramo u privilegije sportskih udruenja; minismo savet za tehnika pitanja. Mi smo, jednostavno, "poverenici" olimpijske ideje."

(6)

Kuberten je proglasio olimpizam za najviu i jedinu pravu religiju modernog doba, a sebeza vrhovnog svetenika modernog olimpijskog paganizma - "boanskog barona", kako suga nazvali njegovi najodaniji sledbenici. Kuberten je hteo da od olimpijskih igara napraviduhovni centar sveta - novi Vatikan. On govori o olimpijskim igrama kao o "crkvi" (duhunjegovog olimpijskog paganizma vie bi odgovarao naziv "svetilite") nastojei da sauvanjen autoritet kao tradicionalnog i institucionalizovanog oblika politike integracijevladajue klase i sredstva za duhovno pokoravanje radnih "masa".Moderne olimpijske igre nisu vezane za odreeno "sveto tle" (poput antikeOlimpije) na kome se igre uvek odravaju, ve prostor koji je od strane "olimpijskihotaca" iz MOK-a odreen za odravanje olimpijskih igara - time to se na njemu odvijajuigre - postaje "sveto mesto". Njegova "svetost" proistie iz "svetosti" olimpijskih igara, toznai da na njemu, dok traju olimpijske igre, vlada nadljudski i nadistorijski olimpijskiduh. Tzv. "olimpijski mir" podrazumeva da nita ovozemaljsko ne sme da uznemiriodvijanje najvieg religioznog ceremonijala na kome se "najbolji" predstavnici nacija irasa klanjaju vladajuem duhu nastojei, "poteno se borei", da zadobiju njegovunaklonost. Neprestana promena mesta na kome se odravaju olimpijske igre nije samooblik u kome moderni olimpijski paganizam iskazuje svoju dinaminost, ve i izraznastojanja da olimpijska religija "prodre" u sve delove sveta. Meutim, olimpijske igrenisu zamiljene kao "putujui cirkus" koji prikazuje olimpijske predstave. Za Kubertena jeod najvee vanosti etvorogodinje pripremanje olimpijskih igara u zemlji-domainu. Utome je on video nain da olimpijska religija, aktivnim ueem ljudi u pripremanju igara, prodre ne samo u njihovu svest, ve i u njihovo "bie". Ono sa im je Kuberten bio posebno oduevljen kada je re o Berlinskim olimpijskim igrama, je da su nacisti uspeli damobiliu najire drutvene slojeve u njihovoj pripremi, i da ih na taj nain "pridobiju" da postanu poklonici olimpijskog kulta. Mobilizacija "masa" za izvravanje ciljeva koje prednjih postavlja vladajua "elita" eliminacijom (kritikog) uma i njihovom fanatizacijom - predstavlja jedan od kamena temeljaca olimpijske doktrine. Istovremeno, odlazak naolimpijske igre postaje hodoae duhu koji vlada svetom, dok su olimpijci "elita"oveanstva koja u ime svojih nacija (rasa) borbom na "svetom" olimpijskom borilituizraava bezuslovnu pokornost moi koja vlada svetom - nastojei da pridobije njenumilost.Po hrianskoj doktrini bog je stvorio oveka od neive prirode i udahnuo muivot u obliku due. Smisao ovozemaljskog ivota je oslobaanje due iz telesne "tamnice"da bi mogla da se vine ka venosti. Otuda u hrianstvu dominira pokret tela ka grobu i pokret due ka bogu: "Jer koji sije u tijelo svoje, od tijela e ponjeti pogibao; a koji sije uduh, od duha e ponjeti ivot vjeni".

(7)

Kuberten je ukinuo duu i na taj nain raskinuovezu oveka sa bogom, da bi od miiavog tela stvorio neraskidivu vezu oveka sa postojeim svetom. Kuberten, poput Niea, u preziru prema telu vidi prezir premazemaljskom ivotu. Za razliku od Niea koji, suprotstavljajui se hrianskim"preziraima tela", u telu vidi izvorite i osnovni uslov "vlastitosti" oveka,

(8)

Kuberten