Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

2
CommentGo Back

Malo poznati roman Rastka Petrovi

a "DAN

ESTI"

NAJBOLJELITERARNOSVEDO

ENJEALBANSKEGOLGOTE

i o samom sebi, Rastko Petrovi

, 1942. godine, u tre

emlicu, ka

e: "Be

ao je kroz Albaniju, gde je jeo hleb od bu

i i gde se grejao o tu

e ple

i... Mogao si ubiti

oveka a da ne odgovara

, mogao si umreti a da se niko na tebe ne obazre... Video je ljude koji su od gladi, mu

enja, o

ajanja, prestali pripadati ljudskom rodu, one koje su bacili u reku i one koji su ve

truleli. Video je hiljade svojih vr

njaka kako besciljno promi

u kroz maglu, i kako svaki

as ostavljaju za sobom iznurene drugove da umiru na drumu..." Albanije se, izgleda, oslobodio tek kad je ispisao roman"Dan

esti", nazvav

i ga po biblijskoj re

enici: "I bi ve

e, i bi jutro, dan

esti." Milan Dedinac se

a se kako mu je Rastko"jednog jutra, s kraja 1935." doneo rukopis, kako je Rastko

ekao da pro

ita poslednje redove rukopisa, da bi ga ostavio Geci Konu, onog, poslednjeg dana pred odlazak u Ameriku, iz koje se ne

e vratiti... Roman

e iza

i tek 1961. a Rastko Petrovi

ć ć

e po

ivati na gr

kom groblju u Va

ingtonu, ravnodu

an prema ovoj i drugim nepravdama koje su mu

injene.Ovaj roman-epopeja, koji u svemu prevazilazi i Nu

eve zapise iz Prvog svetskog rata, i

uvenu "Srpsku trilogiju"

Rastko Petrovi

: Odlomak iz romana "Dan

esti"

POLJUBACSAKUJOMSVETAZAUVEK,ZAUVEK,ZAUVEK

Stevana Jakovljevi

a, mnogi smatraju jednom od najve

ih knjiga na

e celokupne knji

evnosti, a gotovo svi koji su je

itali- najboljim literarnim svedo

enjem albanske golgote. Izgleda da je za predratne cenzore (me

u njima je bio i Slobodan Jovanovi

) roman bio suvi

e "drasti

an", a posleratnim cenzorima, u ube

enju da odnjih po

injeistorija, tema nije odgovarala, a nije im odgovarao ni pisac, "kraljev diplomata"u Americi

Sa jutrom vetar, mnogo ja

e no ju

e, brisao je prostore. Brz i jak vetar, skoro studen.Put je i

ao pored re

ice. Male crkve i yamije s ove ili s one njene strane. Volovskedvokolice su s mukom sebi kr

ile put kroz odba

ene kante u mulju, polomljene to

kove,

ivotinje koje su se raspadale, ote

enih trbuha, glatkih, ljubi

astih i smradnih. Psi grozni,ubrljani, izletali su iz ogromnoga vola i, laju

i, gonili jedan drugog. Stra

ni, te

ki zadahtrule

i. Vetar je

as odnosio taj smrad u prostore, u baru

tine sa one strane re

ice,

as jeobavijao njim sav ovaj zakr

eni put. I taj smrad je postajao sad jedan drugi prostor, krozkoji se trebalo probijati.

Sada je zna

ilo ne

to biti zao i gnevan, biti jogunast, opak. Re

i sebi: ne

u da sednem, ine sesti! Iako od ju

e ni

ta nije okusio a noge su mu bile ote

ene, bolne, a udovi opijeni,iako je vetar bio ja

i od njega, Stevan je stajao. Povijen napred, da bi se odupro, nijehteo da padne i onda nije padao. To su bile njegove poslednje naslage snage: sryba nasamog sebe, na sve, mr

nja. Da, da, ogromna mr

nja

to je sve tako u svetu.

Stevan se uzalud trudio da se

to pre izvu

e sa ovog mesta. Toliko je bio izmoren, da bi jedva po-srnuo nekoliko kora

aja i opet stao. Nije hteo da sedne. Uporno, jogunasto nijehteo da sedne. Mo

da se vi

e ne bi digao. Stisnutih usana, namr

ten, hteo je da stoji nanogama i stajao je na nogama. Vetar ga je njihao, a ljudi koji su prolazili pogledali su ga.Smrad trulih le

eva uporno ga je obavijao.Velika, mr

ava kuja stajala je na razdaljini i gledala ga. Sa obe strane puta le

ali suStevanovi vr

njaci. Oni su bili regrutovani, pa pu

teni, i sad su zastali tu da se odmore.Le

ali suiznemoglo. I

li su pojedina

no ili u grupicama, poslednjom snagom. Od onih izprethodnih dana ostali su, s mesta na mesto, samo le

evi, koji su se odmah raspadali.Prolaznici su ih pokrivali krpama, ukoliko je bilo krpa oko njih. Vikali su na pse kada suse okolo

unjali. Niko to ipak nije bio u stanju da gleda. U blizini svojih domova, Arnautisu zagrtali ljudske le

eve zemljom, ali dalje... Ne

e se, valjda,

itava sela ba-vitigrobarstvom!Stevan je zapu

io o

i i nos rukama: taj grozni zadah koji je ulazio

ak do dna trbuha! I tagrozna, grozna trule

do dna trbuha! Ceo je taj prostor bio ogroman le

, utroba koja seraspada, kroz

ije rup

age fiju

u vetrovi. Povra

ao je, ali se pritom nije ni saginjao, niskretao glavom, ni spu

tao ruke s lica. Samo malo ljutog jeda i kiselina stoma

nih, odkojih su metalna dugmad odmah pozelenela, i malo zelenog jeda preko ve

izedenog iskorelog jezika, preko usana, koje su se sve vi

e povla

ile sa zuba.Mladi

i su se dr

ali jedan drugom za rame, nemilosrdni, bezo

ni, upla

eni, glavauvu

enih u ramena. Bednih glava smanjenih kao pesnice. iscerenih, spr

enih glavica.Poku

avali su da jo

kora

aju.

vrsto,

vrsto, ljutito, rasr

eno. Dr

ati se jetko

šć

u izlobom. Tako samo

ivi i nemilosrdni. Nemilosrdniji no

to je i najnemilosrdniji

ovek zavreme mira! O, da su se, onda, pojavili de

aci, takvi kakvi se Stevanu

inilo da su sadaon i njegovi vr

njaci, pa da su tako po

li drumom, i tako sebi

no, tako svesno gledalinesre

u oko sebe, tako se mu

ili da sve iskoriste za sebe, seljaci bi ih valjda, kao gadnebesne pse, pretukli batinama. Ali da su, pritom, jo

imali i ovakva lica, seljaci se ne biusudili ni da im pri

u, ve

bi, bacaju

i batine i be

i preko poljana, vikali prenera

eno.

Sada je povra

ao skoro stalno. Niz jedan ugao usana curila mu je pena pome

ana sa jedom. Ne

to kao rastopljena, ljuta mese

ina-tako mu je ostala uspomena iz snova. I suzesu mu tekle, ali bez ikakve veze sa tugom.

Sada je sve to bilo stra

no daleko. Predratni seljaci bili su i sami ili mrtvi, ili izgladneli ilisu ostali, skriveni po ambarima, na svojim imanjima; a njihovo de

tvo, provedeno uludoj trci preko Batal-yamije, meku

no, zlo, anemi

no, nije ostavilo traga za sobom. Sada je zna

ilo ne

to biti zao i gnevan, biti jogunast, opak. Re

i sebi: ne

u da sednem i nesesti! Iako od ju

e nije bio ni

ta okusio, i noge mu bile ote

ene, bolne, a udovi opijeni,iako je jed navirao u grlo, iako je vetar bio ja

i od njega. Stevan je uporno stajao. Povijennapred, da bi se odupro, nije hteo da padne, i onda nije padao. To su bile njegoveposlednje naslage snage: sryba na samog sebe, na sve, mr

nja. Da, da, ogromna mr

nja

to je sve to tako u svetu. Na

inio je jedan korak, dva, i onda je postojao stisnutih zuba,do bola, i do bednog i kratkog daha.Mr

ava se ku

ka nalazila jo

bli

e. Gledala je. Gledala je

oveka koji stoji, pravo,iskola

eno, koji svakih pet-

est minuta na

ini korak-dva. Nije vrtela repom. Nije davalanikakvog znaka od sebe. Izdu

ene

ije, nepomi

na, gledala je Stevana pravo u lice.Ose

ao je neki u

as i neku mr

nju prema njoj.

ivotinja tako ru

na i tako malo umiljata.Do podne jedva je pre

ao nekoliko stotina metara. Otkako je svanulo, te

ko da je bioprevalio i pola kilometra. Nalazio se na pola puta od Bu

atija do Barbalu

ija. Video jestalno, isto toliko jasno, poslednje ku

e prvoga sela kao i prve ku

e drugog. Dalje vi

enije mogao. Sve njegovo jogunasto bilo je pobe

eno. Seo je,

ak ni o

ajan, tolikoizlomljen i uni

ten. U stvari nije bio seo, ve

legao po jednom busenu. Jedino je glavudr

ao uspravno. U njoj se jo

zadr

ala upornost da ne klone.

Zatim je poznao ispod ruke oblik,

vrstinu i rapavost. Samo

to je dotakao rukom, i ve

su u sve delove tela navalili talasi ushi

enja. Skoro nije mogao da sastavi prste od ushi

enja. Hleb!

Sada je povra

ao skoro stalno. Niz jedan ugao usana curila je pena izme

ana sa jedom.Ne

to kao rastopljena, ljuta mese

ina - tako mu je ostala grozna uspomena iz snova iliodnekud jo

dalje od snova. I suze su mu tekle, ali bez ikakve veze sa tugom. Mislio jesamo kako da na

e ne

to za jelo. Stomak bi mu se tako malo smirio a snaga se povratila.Mogao bi treznije da misli i da prelazi vi

e prostora.

of 00

dedaGruja

...јер "сећање је људско сведок непоуздан." - Родољуб Чолаковић

reply04 / 09 / 2012

dedaGruja

У круговима у којима се кретао у Риму, Растко је био знан као ХЕРКУЛ или ХЕРАКЛЕ, због свог џиновског стаса и неизмерно велике животне снаге коју је поседовао. Он је послужио као модел неком скандинавском вајару да изваја и постави статуу (чини ми се) неком шведском краљу који је због своје горостасности носио надимак Херкул. (Ако је икако могуће, ваљало би ове податке проверити, јер "сећање је

reply04 / 09 / 2012