Pi\u0161e: prof. dr Rado\u0161 LJU\u0160I\u0106
Kara\u0111or\u0111ev otac Petar toliko je te\u0161ko \u017eiveo da ni porez nije mogao da plati pa je tu obavezu
preuzelo selo. Zapisano je da je seoski spahija videv\u0161i na novoro\u0111en\u010detu razna znamenja,
Kara\u0111or\u0111evoj majci posle poro\u0111aja, rekao: Vala, mlada, taj tvoj sin bi\u0107e veliki junak i veliki
\u010dovek

NI danas ne raspola\u017eemo sigurnim podacima o vremenu kada je ro\u0111en \u0110or\u0111e Petrovi\u0107, iako se
o ovom problemu raspravljalo vi\u0161e puta.
U jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod predvodni\u0161tvom patrijarha Arsenija IV
Jovanovi\u0107a \u0160akabente, doselili su se Kara\u0111or\u0111evi preci, najverovatnije, sa hercegova\u010dko-
crnogrskih brda u \u0160umadiju. Ova seoba, kao \u0161to je i dotad bivalo, usledila je kao posledica
austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su u\u010destvovali Srbi. Pred naletom Turaka sklanjao
se i Kara\u0111or\u0111ev deda Jovan, sa mnogobrojnom porodicom. On se, iz nepoznatih razloga,
zadr\u017eao na podru\u010dju Srbije koju je izme\u0111u prethodnog i ovog rata, dr\u017eala Austrija odvojiv\u0161i se
tako od matice izbeglica koja se uputila preko Save i Dunava. Ako se mo\u017ee verovati ovoj pri\u010di o
preseljenju Kar\u0111or\u0111evih predaka u vreme pomenute seobe, onda je ona obavljena s izvesnim
zaka\u0161njenjem, prouzrokovanim odre\u0111enim te\u0161ko\u0107ama, koje su im onemogu\u0107ile da se na vreme
prebace na sever, preko reka, pre nego \u0161to je tu dospela turska vojska. Objasniti njihovo
doseljavanje u \u0160umadiju posle ove seobe, kad se ni dr\u017eavna teritorija ni gospodar nisu menjali,
ne bi bilo uverljivo.
Prema ustaljenom pravilu serhata, raja je najbolje \u017eivela u pograni\u010dnim pojasima. Zna se da je
deo pobunjenika i u\u010desnika Druge velike seobe ostao na podru\u010dju Beogradskog pa\u0161aluka, tek
povra\u0107enog od Turaka. Bilo je to poznato i Jovanu Raji\u0107u, koji je zapisao: **Od naroda \u017eele
vesmi mnogii da siju stranu preiti hoteli, no il v Belgrade, ili po okrestnih predeleh
osanovilisja**.
Kao i sve prethodne seobe, i ovu je pratila neizbe\u017ena kuga, koja je kod unezverenog naroda

poja\u010davala ve\u0107 uro\u0111eni strah od prokletih Agarjana. NJu je uve\u0107ala Bo\u017eja srd\u017eba, jer se krajem te godine, kao naredne, osetilo **tresenie zemlji**: **Togda bist me\u017edu narodom velika skorb, i tuga, i pla\u010d neute\u0161na, i mnogi domovi opuste\u0161e od kuge**. Mo\u017eda bi se i u ovim pojavama mogao na\u0107i uzrok seobi Kara\u0111or\u0111evih predaka.

DATUM RO\u0110ENJA
KARA\u0110OR\u0110EV deda Jovan doselio se u \u0160umadiju sa sinovima Petrom i Mirkom i nastanio u
Vi\u0161evcu (Smederevska Jasenica). Petar se o\u017eenio Maricom, \u0107erkom Petra \u017divkovi\u0107a iz
Maslo\u0161eva. Usled siroma\u0161tva, porodica je \u017eivela lo\u0161e. Petar je zara\u0111ivao bave\u0107i se oko p\u010dela u
turskim kovanlucima, dok je Marica brinula o ku\u0107i i radila te\u0161ke poslove. Primorana da obavlja
zemljodelske i druge radnje s konjima, ona se toliko izve\u0161tila u jahanju da su je prozvali Marica
katana (konjanik).
Svi izvori se sla\u017eu da je Kara\u0111or\u0111e ro\u0111en u Vi\u0161evcu. Vuki\u0107evi\u0107 je utvrdio da je to bilo na Sv.
Georgija (\u0110ur\u0111ic) 3/14. novembra.
Lazar Arsenijevi\u0107 Batalaka, koji se svojski starao da sakupi \u0161to vi\u0161e \u010dinjenica o Kara\u0111or\u0111u, nije
zabele\u017eio godinu njegova ro\u0111enja. U biografiji vo\u017edovoj on je izneo da je krajem 1814. mogao
da ima \u0161ezdeset pet godina. Tako, dakle, saznajemo da je Kara\u0111or\u0111e ro\u0111en krajem 1749, \u0161to bi
bila najranija godina njegovog dolaska na svet.
Dugo se uzimalo da je najverovatnija godina njegovog ro\u0111enja ona koju je saop\u0161tio Jani\u0107ije
\u0110uri\u0107 (Dimitrijevi\u0107), 21. decembar 1752, odn. 1. januar 1753. NJu su prihvatili i Milan \u0110.
Mili\u0107evi\u0107 i Milenko Vuki\u0107evi\u0107, koji je izmenio samo dan i mesec. Anta Proti\u0107 je kazivao da je
Crni \u0110or\u0111e 1805. imao pedeset godina, da bi, prema tome, bio ro\u0111en 1755. Promenu je uneo
Konstantin Nenadovi\u0107, koji je tvrdio da je Kara\u0111or\u0111e ro\u0111en 21. decembra 1762, odn. 1. januara
1763. godine. Kara Pavle Sretenovi\u0107 procenjivao je vo\u017eda 1814. kao osobu u dobi od pedeset
godina, iz \u010dega proisti\u010de da je ugledao svet 1764. Prema kazivanju Gaje Panteli\u0107a, vo\u017edovo
ro\u0111enje trebalo bi smestiti u 1766. godinu. Kara\u0111or\u0111evi savremenici navodili su jo\u0161 1756, 1760,
1761. i 1767. kao godinu njegova ro\u0111enja. Prili\u010dno uverljiv podatak izneo je Du\u0161an Panteli\u0107,
koji je u jednom frajkorskom spisku prona\u0161ao Georgija Petrovi\u0107a, o\u017eenjenog
devetnaestogodi\u0161njaka. Na osnovu toga izra\u010dunao je da je ro\u0111en 1768. godine. Ovaj podatak
potvr\u0111uje D. N. Banti\u0161-Kamenski, koji je zabele\u017eio da vo\u017ed 1808. nije imao vi\u0161e od \u010detrdeset
godina.
Istori\u010dari su, u zavisnosti od novih istra\u017eivanja, i odbacivali i potvr\u0111ivali ponu\u0111ena re\u0161enja.
Tako je Vladimir \u0106orovi\u0107 u po\u010detku usvojio 1752, a potom 1768. godinu. Drugu godinu usvojili
su Gojko Desnica i Vladimir Stojan\u010devi\u0107. Oprezni Vuk i Ranke naveli su da je \u0110or\u0111e Petrovi\u0107
ro\u0111en izme\u0111u 1760. i 1770. Posle svih polemika i prepirki, i tako razli\u010ditih podataka, Dragoslav
Stranjakovi\u0107 je, kao Vuk i Ranke, izneo da je vo\u017eda ro\u0111en \u0161ezdesetih godina 18. veka. Onda\u0161nji
nema\u010dki i ruski \u010dasopisi navodili su 1770. kao godinu vo\u017edova ro\u0111enja. Ovo je najkasnija
godina koju nalazimo u izvorima o ro\u0111enju \u0110or\u0111a Petrovi\u0107a.
Istori\u010dar se i danas nalazi pred te\u0161ko\u0107ama izazvanim pomanjkanjem pisanih dokumenata prvog
reda o godini Kara\u0111or\u0111eva ro\u0111enja. Nije bez zna\u010daja i to kako je njegova pojava, pre svega
spolja\u0161nji izgled, mogla kod savremenika da izazove drasti\u010dne razlike u proceni njegove
starosti, odnosno da se godina ro\u0111enja prote\u017ee od 1749. do 1770, punu dvadeset jednu godinu!
Batalaka je, videli smo, tvrdio da je on krajem 1814. imao \u0161ezdeset pet; Svinjin, koji se s njim
sreo naredne godine, pisao je da je upoznao pedesetpetogodi\u0161njaka, a Kara Pavle Sretenovi\u0107
pedesetogodi\u0161njaka! Tada je vo\u017ed bio **sav sed** i tek od 1817. godine, od boravka u
Petrogradu, dao je **ovraniti** kosu i brkove. Dakle, farbanje nije moglo da uti\u010de na
savremenike pri odre\u0111ivanju njegovih godina. Po svemu sude\u0107i, na odmeravanje njegove
starosti bitan utisak ostavljalo je njegovo raspolo\u017eenje, koje se kretalo od duboke depresije do
du\u0161evnog spokojstva, od patnje do radosti.

porodi\u010dnoj tradiciji srednje dobi, a kod bele\u017enika jedinog pouzdanog pisanog izvora kao mla\u0111a
osoba.
Ne zna se ta\u010dno ni kada je ro\u0111ena njegova supruga Jelena. Austrijske vlasti izdale su joj paso\u0161
1813. i navele da joj je tada bilo \u010detrdeset osam, iz \u010dega proizlazi da je ro\u0111ena 1765. godine.
**Novine srbske** zabele\u017eile su da je umrla 28. januara/9. februara 1842, u sedamdesetoj
godini. Prema ovom izvoru, ona je ro\u0111ena 1771. godine.
Kad bismo poklonili poverenje austrijskim pisanim izvorima, ispalo bi da je Jelena (1765) bila
starija od Kara\u0111or\u0111a (1768), \u0161to je malo verovatno. U ovom slu\u010daju, kad nijedan podatak nije
sasvim pouzdan, prednost dajemo porodi\u010dnoj tradiciji: \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 je, najverovatnije - ro\u0111en
3/14. novembra 1762. godine.
Ime svetitelja po kome je dete dobilo ime, kao da je nagove\u0161tavalo da \u0107e \u0110or\u0111ev \u017eivot biti
mu\u010deni\u010dki. To je, nesumnjivo, uticalo, jo\u0161 tokom ustanka, a pogotovu posle ubistva, da nastane
nekoliko legendi sa nebeskim i ljudskim znamenjima pri njegovom ro\u0111enju. Zabele\u017eeno je,
tako, da se neobi\u010dna svetlost pojavila na nebu u trenutku njegovog ro\u0111enja, da je imao krilca
pod pazuhom i da je majka ugledala na njegovim grudima mesec. Pomenuto islamsko znamenje
i prisustvo Tur\u010dina seoskog spahije, njegovom dolasku na svet, \u0161to bele\u017ee svi memoaristi,
trebalo je da nagovesti budu\u0107e znamenite doga\u0111aje. Zapisane su re\u010di Tur\u010dinove upu\u0107ene
njegovoj majci posle ro\u0111enja i darivanja deteta: **Vala, mlada, taj tvoj sin bi\u0107e veliki junak i
veliki \u010dovek!**
Da sve ovo nije legenda, te\u0161ko bi bilo dati obja\u0161njenje kako se to seoski spahija na\u0161ao na
kona\u010di\u0161tu ba\u0161 u Petrovoj ku\u0107i, jednoj od najsiroma\u0161nijih u Vi\u0161evcu. Onda\u0161nje ku\u0107e, \u010dak i
imu\u0107nijih doma\u0107ina, nisu bile ni\u0161ta drugo od proste drvene kolibe s jednom prostorijom, uz
nekoliko dvori\u0161nih objekata - vajat, mlekara, ko\u0161 i ambar. Na jednom od vi\u0161eva\u010dkih proplanaka,
obraslih \u0161umom, bili su sme\u0161teni pomenuti objekti Petrove inokosne porodice, ukoliko ih je sve
imala, zbog svog tankog stanja. Potonje seljakanje po obli\u017enjim mestima uverava istori\u010dare da
im je ba\u0161tina bila slaba, ili nikakva.

TURSKI feudalni sistem nije nikakvim strogim normama privezivao seljaka za ba\u0161tinu.
Pokretljivost raje, koja se ogleda u \u010destim promenama spahija, mo\u017ee se pratiti i na primeru
Kara\u0111or\u0111evog oca Petra. On se iz Vi\u0161evca, sa \u017eenom i decom, \u0110or\u0111em i Maricom, preselio u
Mramorac, potom u \u017dabare i Zagoricu. Tu su toliko te\u0161ko \u017eiveli da nisu bili u stanju ni porez da
pla\u0107aju, pa je ovu obavezu preuzelo selo. Petar je, potom, odlu\u010dio da slu\u017ei Mula Huseina iz
Palanke, pa se starao oko njegovih p\u010dela na konavluku u Zagoricu. \u0110or\u0111e je tada ve\u0107 dovoljno
odrastao pa je mogao da ide u najam. On je kao pastir \u010duvao stoku gazde Novaka iz \u017dabara, a
zatim Fazli-ba\u0161e, palana\u010dkog kesad\u017eije, i Bo\u0161ka iz Vrbice. Ovo se zbivalo neko leto pre i tokom
1780. godine. Mada se ne mogu isklju\u010diti nesporazumi i sukobi Petra i \u0110or\u0111a sa spahijama ili
drugim turcima, osnovni razlog njihovog seljenja bio je ekonomske prirode. Uboga, a ve\u0107
mnogobrojna Petrova porodica kao da je na konavluku u Zagorici na\u0161la pristojnije boravi\u0161te. U
me\u0111uvremenu Petar i Marica dobili su jo\u0161 Marka, Marinka, Milicu i Milovana.
Kratka pri\u010da, koju je zapisao marljivi Milan Mili\u0107evi\u0107, o poslu\u0161nosti \u0110or\u0111a prema Turcima,
mogla bi se udenuti u ovo vreme. Tada je to bila sasvim uobi\u010dajena pojava. Na\u0161 svet, pa i \u0110or\u0111e
Petrovi\u0107, vi\u0161e su slu\u017eili Turke nego \u0161to su ispoljavali nepokornost. Stoga su pri\u010de o tome kako
je Crni \u0110or\u0111e lako ubijao Turke, nastale u toku i posle ustanka, kad je ve\u0107 o\u010di\u0161\u0107en iz srpskih
du\u0161a podani\u010dki talog. Pri\u010da Mili\u0107evi\u0107eva je prosta i nimalo neobi\u010dna. Topolski spahija, koji je
\u017eiveo u Kragujevcu, poru\u010dio je da mu na\u0161 junak odnese ubijenu srnu. \u0110or\u0111e je sakupio dru\u0161tvo,
ulovio srnu i odneo spahiji u Kragujevac. Za uslugu dobio je talir, i, nesumnjivo, kao i svaki
maldi\u0107, bio je zadovoljan. Pri\u010da nimalo vite\u0161ka za potonjeg najve\u0107eg heroja srpskog.
Porodi\u010dno stanje delimi\u010dno se popravilo po\u0161to je i \u0110or\u0111e, privre\u0111ivao slu\u017ee\u0107i kod bogatijih
Srba i sumnjivih Turaka. On se ve\u0107 nalazio u godinama za \u017eenidbu. O njegovoj \u017eenidbi sa
Jelenom Jovanovi\u0107 iz Maslo\u0161eva u predanju ima dosta neistina. \u010cini se da je najbli\u017ea istini, i