Zbornik Rešenih Problema Iz Impulsne I Digitalne Elektronike I Deo - Kola Sa Diskretnim Komponentama

J_; ..
:
-: . l

' _..::
t
. i
Dr Marija Hribek
Dr Miodrag
rf.
zbornik

reenih problema
L iz impulsne
i digitalne
eleKtronike
:: ,
l
F
..
l
r .
' .
:!

.
.

'
l DEO
KOLA SA DISKRETNIM
KOMPONENTAMA
Beograd, 1980.
l
ZBCRNIK REENIH PROBLEMA IZ
IMPULSNE I DIGITALNE ELEKTRONIKE
SADRZAJ
Predgovor
v
i lista s.tmbola VII
Linearna kola za signala l - .... _
2. Diodna kola za napona 43 Z.C>
3. Tranzistor u impulsnom reimu 99
4. Astabilna kola sa tranzistor ima 171
s. Monostabilna kola sa tranzistor ima 249
6. Bistabilna kola sa tranzistor ima 321
7. Linearne vremenske baze 375
8. Vieslojne silicijumske komponente 427
Literatura 467

PREDGOVOR
Razvoj elektrontke u poslednje dve decenije 6io je vrlo intenzivan i
uglavnom se odvijao u dva pravca. Na polju tehnologije, posle pronalaska tranzi-
stora, dolo je do vrlo tntenztvnog stvaranja novih i<omponenata kao i do integra-
ctje cel(h sklopova na jednoj Drugi pravac razvoja bio
je na polju projektovanja elektronskih kola. Ona postaju sve sloenija jer se di-
menzije i potronja sastavnih delova smanjuju. Takodje, zahtevi savremenih koris-
nika elektronske opreme, prvenstveno telekomunikacione i industrije
postaju sve sloeniji. f ne mogu se vie zadovoljavatt jednostavnim konstrukcijama.
Hada su se ltflpulsna kola pojavila pre vie od pola veka, u eri elek-
tronskih cevi, do njihove ire primene dolazi tek posle uvodjenja tranzistora u
elektronska kola. Danas impulsna, a digitalna kola kao njihova podvrsta,
deo elektronskih kola uopte. Ova nije mogla a da ne
na planove i programe nastave elektronike na fakultetima. Kursevi iz impulsne i
digitalne elektronike obavezni su deo obrazovanja inenjera elektronike. Na Elek-
fakultetu u Beogradu impulsna elektronika slua se u okviru kursa
Elektronike ll gde predstavlja deo gradiva, a postoji i poseban kurs Digital-
ne elektronike.
Situacfja sa literaturom na naem jeziku postepeno se po-
pravlja. Medjutim, se vel iki nedostatak sa metodski reenim nume-
problemima iz oblasti elektronike. Po miljenju autora, reavanje zadataka
sa vrednostima upotrebljenih komponenti umnogome olakava usvajanje
novih znanja i snalaenje u problemima koji inenjere
elektronike. Zato je jedan autor pre nekoliko godina izdao skripta u izdanju Sa-
veza studenata koja su obuhvatila gradivo po tadanjem programu Elektronike l l
koja su rasprodata posle nekoliko meseci. Ovaj Zbornik problema je napisan sa
ciljem da se popuni ova praznina u literaturi i studentima bo-
lje savladjivanje predjenog gradiva. Kao osnova za pisanje udbenika poslui l i su
programi predmeta Elektronika ll i Digitalna elektronika na odsecima za elektro-
niku [ fiziku fakulteta u Beogradu,
Materija je podeljena u trinaest poglavlja koja su zbog obima raspore-
djena u dva dela. Prvi deo sadri osam poglavlja, a drugi deo preostalih pet.
U prvom poglavlju obradjeni su problemi sa 1 inearnim RLC kol ima za
raznih vrsta nesinusotdalnth signala, Drugo poglavlje posveteno je
primeni diode kao nelinearnog elementa u jednostavni.m impulsntm kolima. Tranzi-
stor kao osnovni element impulsni h kola obradjen je u poglavlju. Dakle,
u prva tri poglavlja se upoznaje sa komponentama i jednostavnim tmpulsnim
kolima koja te biti osnova za formiranje sloenijfh kola.
reto i esto poglavlje su regenerativnim tranzistor-
skim kolima astabilnog, monostabilnog i tipa. Ova kola, kojih ima veo-
ma vel iki broj, predstavljaju osnovna impulsna kola. Generatori naponskih oblika
koji su linearne funkci.je vremena izdvojeni su, zbog svojih u po-
sebno, sedmo poglavlje. Problemi iz impulsne tehnike sa diskretnim elementima
zavravaju se sa osmim poglavljem gde je prikazana primena elemenata sa karakte-
ristikom negativne otpornosti.
Drugi deo knjige posveten je integrisanim kolima i njihovoj primeni
u . impuls.noj i digitalnoj elektronici. Obradjeni su analiza rada i primena
kih kola, koritenje operacionih t komparatora u nelinearnim kol ima,
kola i metodi A/D i D/A konverzije.
Autori se nadaju da knjiga vrlo korisno posluiti kako studentima
fakulteta u Beogradu, tako i studenti'ma drugih fakulteta u zem-
lji u kojima se ova materija slua u obi'mu. fako su autori uloili dosta
truda da pripreme ovu knjigu i imaju dosta iskustva u nastavi elektronike, oni
su svesni da se i ovoj knj iz i' sigurno mogu staviti neke primedbe. Zbog toga su-
gestije i primedbe autori sa
Beograd, 7. septembra l980. Autori
OZNACAVANJE I LISTA SIMBOLA
1. Opta pravila
a) Trenutne vrednosti vremenski promenljivih se
malbm slovima (i- struja, v- napon, itd).
b) Maksimalne, srednje i efektivne vrednosti promenljivih
se velikim slovbma (I - struja, V - napon, itd).
e) Srednje vrednosti i trenutne vrednosti promenljivih ve-
bmaju kao indekse velika slova koja odgovaraju6e
elektrode (B- baza, E- emitor, e- kolektor, itd.).
d) Trenutne ili efektivne vrednosti promenljivih komponen-
ti signala imaju kao indekse mala. slova koja odgovaraju6e
elektrode.

e) Po pravilu se za svaku promenljivu koristi je-
.
da:o. indeks. Ako postoji mogu6nost za dvosmisleno onda se
koriste dva indeksa.
f) Napon napa;janja se velikim slovom i indeksom
od dva velika slova koja ozna::avaju elektrodu na koju se napon dovo-
di.
2. Posebne oznaKe
Za diode:
VD Napon na provodnoj
VyD Prag provodjenja diode
Vz Probojni napon Cener diode
BVD Probojni napon diode
Rd Otpornost provodne diode
Za bipolarne tranzistore:
fT tranzistora
Koeficijent strujnog tranzistora u sprezi
sa emitorom za jednosmernu struju
hfe Koeficijent strujnog tranzistora u sprezi
sa emitororn za struju
hFC Koeficijent strujnog tranzistora u inver-
znoj sprezi
Ico
VBE
VBES
v
Inverzna struja kolektorskog spoja
Napon baza-emitor tranzistora u aktivnom reimu
Napon baza-emitor tranzistora u
y
VCES
BVEB
BVCB
rb
Napon praga provodjenja spoja baza-emitor
Napon kolektor-emitor tranzistora u
Probojni napon spoja baza-emitor
Probojni napon spoja baza-kolektor
Otpornost tela baze
Za unipolarne tranzistore:
VP Napon praga provodjenja za unipolarne tranzistore sa
pn spojem (JFET)
VT Napon praga provodjenja za MOS tranzistore
VGP Napon na provodnoj diodi
v
0
N Napon drejn-sors provodnog tranzistora
RON Otpornost drejn-sors provodnog tranzistora koji radi
u omskoj oblasti
Za vieslojne silicijumske komponente:
VH Napon dranja diode
IH Struja dranja diode
VBD Probojni napon diode

I? Struja pri proboju diode ili tiristora
Ras Otpornost izmedju baza jednospojnog tranzistora
n Unutranji faktor jednospojnog tranzistora
VV Napon dranja jednospojnog tranzistora
Iy Struja dranja jednospojnog tranzistora
VP Probojni napon jednospojnog tranzistora
IP Struja pri proboju jednospojnog tranzistora
LINEARNA KOLA ZA UOBLI CAVANJE S I G NALA
. __ /
J
1. l. Na ulaz kola za diferenciranje (sl.l.l) doveden je
pobudni napon oblika Hevisajdove funkcije (s1.1.2). Od-
rediti i nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena.
Vu
q
v r---------
t
SH tea 1. t
Reenje izraz za Hevisajdovu funkciju sa
sl. 1.2 glasi:
(l. l)
vu (t)

t< o
-=
t> o
U intervalu t < O izlazni napon jednak je nuli, tj.
vi (t) z O, jer moemo smatrati da je kolo dovoljno dugo bez pobu-
de tako da je kondenzator prazan i struja i(t) O.
S obzirom da je ovo linearno kolo napon na izlazu posle
dovodjenja pobudnog signala moe da se izrazi eksponenci-
jalnim izrazom:
(1.2) vi (t) = vi ( + (vi (O+) - vi (oo)] e-t/-r
l
2
gde je:
l. Linearna kola za signala
vi(O+) -vrednost napona na izlazu neposredno posle do-
vodjenja pobudnog napona,
vi( oo) - asimptotska vrednost izlaznog napona koja se
dobija po zavretku prelaznog procesa u kolu,
T -vremenska konstanta kola (T= RC).
S obzirom da su napon na kondenzatoru i struja kroz kon-
dve
denzator vezani diferencijalnom relacijom ic = e dt , svaka skokovi-
ta promena napona na kondenzatoru izazvala bi veliku stru-
ju kroz njega. Poto kod ostvarljivih kola ovo nije
da napon na kondenzatoru ne moe da se trenutno promeni.
OVaj vaan osnova za mnoga razmatranja u impulsnoj
tehnici.
Neposredno pre dovodjenja pobudnog napona kondenzator je
bio prazan, tj . vc<O-) =O. S obzirom da napon na njemu ne moe tre-
nutno da se promeni imamo:
(l. 3)
tako da je izlazni napon u trenutku
(l. 4)
Astmptotsku vrednost izlaznog napona iz sle-
razmatranja. Kondenzator e prolaz jednosmerne kompo-
nente signala od ulaza do izlaza. Poto je za t > o ulazni napon kon-
stantan, to da asimptotska vrednost izlaznog napona biti
jednaka nuli. Ustvari, kondenzator se u toku prelaznog procesa
puniti, struja i se smanjivati i posle dovoljno dugog vremena
struja i i izlazni napon vi jednaki nuli, tj.
(l. S)
(l. 6)
Zamenom (1.4) i (1.5) u (1.2) dobija se:
V (t) =Ve-t/T = Ve-t/RC
i
za t> O
Oblici ulaznoq i izlaznog napona prikazani su na sl. 1.3. Na apsci-
si su nanesene normalizovane vrednosti vremena x = t/RC, a na or-
dinati normalizovane vrednosti ulaznog napona Yu = Vu/V i izlaznog
napona yi Vi/V.
y
1. Linearna kola za signala 3
X
yi
0,5 0,607
l 0,368
2 0,135
3 0,050

4 0,018
5 0,007
o
1 3 4 5 X
Slika l. 3.
Interesantno je neke vred-
nosti funkcije
(1. 7)
-x
y = e
koje su takodje prikazane u tabeli na slici 1.3. Mo!e se odmah uo-
da se izlazni napon promenio za 95% od maksimalno mogu6e pro-
mene za x = 3, tj. posle 3T, ili da se promenio za 99,3t posle ST
Dakle, mo!e se sa vrlo dobrom aproksimacijom smatrati da se prelaz-
ni proces zavrAava posle pet vremenskih konstanti, mada teorijski
on traje dugo.
J l .
1.2. : Na ulaz za diferenciranje (Sl. 1.1) doveden
je pobudni napon oblika impulsa (Sl. 2.1). Odrediti i
nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena.
4 1. Linearna kola za signala
vr----.
t= o t
Slika 2.1
Relenje Svaki pravougaoni _impuls moe se predstaviti
zbirom dve vremenski Hevisajdove funkcije od kojih jedna sa
amplitudom +V ima diskontinuitet u t = O' (Sl. 2.2.a), a druga sa
amplitudom - V ima diskontinuitet u trenutku t = t (Sl.2.2.b)
p
v
t= o
a)
t
b)
t= o tp
t
-V - --- -----------
e)
v
v
t
Slika 2.2
l. Linearna kola za signala 5
Posmatrajmo prvo vremenski interval t < t Za to vreme
p
izlazni napon ima isti oblik kao u prethodnom zadatku (jedn. (1.6)
i sl. 1.3) i prikazan je na sl. 2.2.c. Neposredno pre delovanja zad-
nje ivice u trenutku t = t , vrednost izlaznog napona je
p
(2 .l)
= V -tp /RC = V
e P
U tom trenutku deluje na ulaz Hevisajdova funkcija am-
plitude - V. Poto se napon na kondenzatoru ne moe trenutno da pro-
meni, napon na izlazu se trenutno promeni za -v i iznosi:
c
2
2
) vi(tp+) =vp-v= V(e-tp/RC -1) <o
Za vreme t >t napon se takodje menja eksponencijalno sa
p
istom vremenskom konstantom T = RC. Napunjeni kondenzator e se sada
prazni i nova asimptotska vrednost napona na izlazu je vi (
00
) =O.
Vremenska zavisnost napona na izlazu za t >t je data izrazom:
. p
-(t-t )/RC
(2.3) vi (t) ""vi (m) +[vi (tp+)-vi (m)] e P =
= (V _V) e-(t-tp)/RC = V(e-tp/RC_l) e-(t-tp)/RC
p
i prikazana je na sl. 2.2.c.
Interesantno je i signala koji je
proao kroz kolo za diferenciranje. Pojavljuje se opadanje kod vr-
ha impulsa i po zavretku impulsa. Ova su uto-
liko manja ukoliko je vremenska konstanta kola (RC>>t ) (Ova
p
je vana kod gde se ovakvo RC kolo koristi za
spregu dva stepena). Medjutim, ako je vremenska konstanta mala
(RC<<t ) onda se na izlazu javlja jedan kratki negativan impuls iste
p
amplitude kao izlazni impuls. ova dva ekstremna prikazana
su na slici 2.3.
6

v
,.."",-- ----.....,
RC tp
A,
'
t
-
Az
a)
V
l
v
------l
RC <<tp
A,
l
l
Az
t
b)
Slika 2.3
l
, 1.3. Na ulaz kola za diferenciranje (Sl. 1.1) doveden
je napon oblika povorke pravougaonih impulsa (Sl. 3.1).
Odrediti i nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena.
Vu
v
v"
t
Slika 3.1
Reenje da je povorka impulsa dovede-
na na ulaz dovoljno dugo tako da posmatrati ustaljen! reim u
kolu. Takodje koristiti neke izvedene u prethodna
dva problema. Osim toga da zbog uslova u-
laznog napona izlazni napon ima srednju vrednost jednaku nuli bez
1. Linearna kola za signala
obzira na ulaz. Za kolo na slici 1.1. moemo da piemo
(3.1) v (t) = sl!l + vi(t)
u e
gde je q(t) trenutna vrednost kondenzatora. Diferen-
ciranjem jedn. (3.1) i smenom =vi(t)/R dobija se
(3.2) d v
u
dt
=
Integracijom ove u toku jednog perioda
T = T
1
+ T
2
ima se
(3.3)
(3.4)
pa je
(3.5)
T
J dv
o
u
l
=v (T)-V (O) = ---
u u RC
T
J Vidt+ Vi(T) - Vi(O)
o
Zbog uslova imamo
v (T)= v (O)
u u
7
Integral (3.5) predstavlja povrinu ispod grafika izlaz-
nog napona u toku jedne periode, pa povrine iznad apscisne ose
CA
1
> i ispod apscisne ose (A
2
) na sl. 3.2.a moraju da budu jedna-
ke. Rezultat da je srednja vrednost izlaznog napona jednaka nuli
direktna je posledica poznate da kondenzator pro-
laz jednosmerne komponente od ulaza ka izlazu kola za diferencira-
nje.
zavisnost izlaznog signala od vre-
menske konstante je kao u kada je pobuda usamljeni
pravougaoni impuls i prikazana je za dva ekstremna na
slici 3.2a i 3.2b.
8
RCT
t
T J a)
RC<<T
t
b)
vi. Ct>
t
V} e
-'I"
RC .... T
v, .......
'
vi
f- --=-
-
v
l
l
t V z
---t-
- -
--- t-T1
- V z
V ze
-T
e)
Slika 3.2
Da bi odredili vremenski oblik napona na izlazu pos-
najoptiji kada je RC konstanta istog reda veli-
sa T
1
i T
2
(Sl. 3.2.c). Na osnovu uslova izak-
u reavanju prethodnog problema mogu se pisati
relacije:
( 3. 6)
(3. 7)
= v
1
e- Tl/T
v - v
2
= v
l
(3. 8) v'
2
(3. 9)
=v
Reavanjem sistema (3.6)-(3.9) mogu se odre-
diti nepoznate v
1
, v
2
, V{ i Vi je oblik izlaznog
napona potpuno odredjen.
Posebno je interesantan povorke pra-
vougaonih impulsa kod koje je T
1
= T
2
= T/2. Zbog simetrije tada je
v
1
= - v
2
i V{ = - v; , pa se (3.6) - (3.9) svode na si-
stem od samo dve
(3.10) V'
l
=
vl
e
-T/2RC
(3.11) V'
l
+ vl
=v
Odakle se lako dobija:
( 3 .12)
v = v i v'
v
=
l T/2RC l l+e-T/2RC
l
+e
U T/2RC <<l, razvojem u red(3.12) se moe upros-
titi pa je onda:
(3.13)
V T
Vl =2 (l + 4RC
i V
, = V (l T )
l -2- - 4RC
to pokazuje da su eksponencijalni delovi izlaznog napona vrlo pri-
blino linearni. Procentualno odstupanje od horizontalne karakteri-
stike je:
(3.14) p =
v-
l l
V/2
100
T
= 2RC
100 (\)
i predstavlja meru RC kola kada se ono koristi kao kolo
za spregu.
lO
1.4. ' Na ulaz kola za diferenciranje (Sl. 1.1) doveden je
pobudni napon eksponencijalnog oblika (sl. 4.1). Odrediti i nacrta-
ti zavisnost izlaznog napona od vremena.
v
t
Slika 4.1
Reenje U prethodnim proble-
mima uvek je bilo pretpostav-
ljene da se pobudni signal
skokovito menja u odredjenirn
trenucima vremena. Medjutim,
poto se ovaj signal u praksi
generie raznih impuls-
nib kola njegove prornene moraju
da imaju brzinu i
no su eksponencijalnog karakte-
ra. brzina prornene ula-
znog signala je od velikog ako je vremenska konstan-
ta kola za diferenciranje mala.
Da bi ustanovili zavisnost izlaznog napona od vremena
posrnatrajrno pobudni napon sa sl. 4.1 je izraz
o
( 4 .l}
t)O
U trenutku t = O s obzirom da je kondenzator
irna se:
( 4. 2}
+ + + +
v i (O } = v u (0 } -v e (O } = v u (O ) = O
pa iz (1.12) sledi
( 4. 3)
d v
ul +
dt t=O
dv.
= ar-/ t= o+
odnosno, brzine prornene ulaznog i izlaznog napona su u
trenutku. Dakle, neposredno po dovodjenju pobudnog napona,
izlazni napon vrlo dobro prati njegove prornene.
Diferenciranjem jedn. (4 .l) i zarnenorn u diferenci:jalnu
koja stanje u kolu za diferenciranje (problem 1.3,
j ed n. ( 3 2) ) dobi j a se :
( 4. 4) v -t/t
e
t
odakle se posle uvodjenja smena
t
X=-
t
dobija:
( 4. 5)
vi(x)
V n -x/n -x
= (e - e )
n-l
ili
( 4. 6)
vi (x) Vx
-x
l = e za n =

1
a,8
Op
0,4
20 30 40
Slika 4.2
RC
i n =
T
za n 1 l,

v
50
integracijom
60 X
ll
Na slici 4.2 predstavljeni su oblici normalizovanog iz-
laznog napona vi/V u funkciji x. U da je RC>> t (n>> l), to
odgovara pobudnom naponu sa vrlo brzom prednjom ivicom, drugi
u jedn. (4.5) je mnogo manji od prvog izuzev u samom
posmatranja. Tada je:
(4. 7)
V n
= n-1
-x/n
e
!::<Ve-t/RC
12 l. Linearna kola za signala
tako da je izlazni napon isti kao u kada je pobuda Hevisaj-
dova funkcija.
Ako je vremenska konstanta kola RC mala izlazni napon
imati oblik otrog impulsa je amplituda utoliko manja uko-
liko je odnos RC/T manji.
Na ulaz kola za diferenciranje (sl. 1.1) doveden
je pobudni napon koji je linearna funkcija vremena (Sl. 5.1). Od-
rediti i nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena.
vu
Slika 5 .l.
( 5 .l} v (t}
u
= {
t
o
at
Reenje: Pobudni napon koji je
prikazan na slici 5.1. moe se
predstaviti
izrazom
t

o
t ? o
Diferenciranjem (5.1} i zamenom u jed. (3.2)
iz problema 1.3 dobija se diferencijalna
d v
vi
d vi
( 5. 2)
u
dt
=
a
=
+ """"dt
RC
koja ima za reenje, uz uslov vi (o+) =
o
(5.3} vi (t) =
aRC
(l-e-t/RC)
Ako je vremenska konstanta kola znatno od t, onda
se eksponencijalni u izrazu (5.3) moe razviti u red, pa je
(5.4)
t
vi (t) =at (l -2 RC+ )
iz se vidi da izlazni napon priblino prati promene izlaznog
napona to je prikazano na sl. 5.2.
13
Ako je s druge strane vremenska konstanta kola mala onda
eksponencijalni u (5.3) vrlo brzo postaje zanemarljiv u odnosu
na jedinicu pa je
(5.5)
vi (t) = aRC
to je takodje prikazano na sl. 5.2.
l o( RC
Slika 5.2
+p
+ 1.6. Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1.) doveden je
pobudni napon oblika Hevisajdove funkcije (Sl. 1.2.). Odrediti i
nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena
t
Slika 6 .l.
( 6 .l)
Reenje: Izlazni napon ovog kola
se posle dovodjenja pobudnog
napona menjati po eksponencijal-
nom zakonu sa vremenskom konstan-
tom RC. Ako smatramo da je konden-
zator pre dovodjenja pobude bio ne-
onda izlazni napon u
trenutku biti:
jer se napon na kondenzatoru ne moe trenutno promeniti. Takodje je:
( 6. 2) V (oo)= V (oo) =V
i u
pa je izraz za izlazni napon
( 6. 3) Vi(t) = Vi(oo) + [Vi(O+)- Vi(oo)) e-t/RC=
= V (l-e -t/RC)
Na slici 6.2 predstavljena je normalizovana vrednost
izlaznog napona y = v /V u funkciji norrnalizovanog vremena
i
X = t/T
y
1
o
o 1 3 4 s 6 X
Slika 6.2
Vreme uspostavljanja izlaznog napona se definie kao
vreme za koje izlazni napon poraste sa 0,1 na 0,9 svoje krajnje vre-
dnosti.
Iz jedn. (6.3) se lako nalazi da vreme potrebno da
izlazni napon dostigne 10% svoje krajnje vrednosti iznosi t
1
=
= 0,1 RC, a da vreme potrebno da napon dostigne 90% svoje krajnje
vrednosti iznosi t
2
= 2,3 RC. Onda je vreme uspostavljanja:
(6.4)
t = t 2 2 RC - 0,35
u t2- l = ' = -
gde je f kola za integraciju.
g
+ 1.7. Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden
je pobudni napon oblika pravougaonog impulsa (Sl. 2.1). Odrediti
i nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena.
15
Reenje: Na isti kao 1.2, razmatranje
vriti od da se pravougaoni impuls moe
rastaviti na dve vremenski pomerene Hevisajdove funkcije iSte
amplitude ali suprotnog znaka. U intervalu izlazni napon po-
P
naa se na isti kao u reenju prethodnog problema 1.6. Dakle:
(7 .l) V (t) = V (1-e-t/RC)
i
U trenutku delovanja zadnje ivice impulsa napon na
izlazu, odnosno kondenzatoru e, je
(7. 2)
= v
p
Posle delovanja zadnje ivice impulsa na ulazu,
izlazni napon da opada i tei ka nuli. koja defi-
nie izlazni napon za t t je:
p
(7. 3)
(
-(t-t_) /RC V (l -t_ /RC) -(t-t ) /RC
v i t) = V e -p = -e -p e p
p
Vremenski dijagram napona na izlazu prikazan je na
slici 7.1. Vidi se da dolazi do ulaznog signala koja su
utoliko ukoliko je RC konstanta bi se smanjila izobli-
treba smanjiti vreme uspostavljanja pri se uzima
da kola za integraciju treba da bude jednaka
vrednosti irine impulsa t Onda se na osnovu jedn.
p
(1.40) dobija t = 0,35 t to je
u p
Na slici 7.lb i 7.l.c prikazani su vremenski dijagram!
napona na izlazu za dva ekstremna T = RC >>t i T t
p p
16
vi (t>
v --------
o tp
v -------,
l
v
o
Slika 7.1
t
a)
t
b)
t
e)
Na ulaz kola za integraciju (Sl. 1.6) doveden je
napon oblika povorke pravougaonih impulsa (Sl. 1.3). Od-
rediti i nacrtati zavisnost !zlaznog napona od vremena
Reenje: Kao i u kola za diferenciranje (prob-
lem 1.3), ustaljeni reim. Na osnovu rezultata iz pret-
hodnog problema moemo da oblik izlaznog napona biti
kao na slici 8.1 zavisno od odnosa vremenske konstante RC i traja-
nja impulsa, odnosno pauze,
T
2
U najoptijem kada je
RC konstanta istog reda kao i trajanje impulsa, odnosno
pauze (Sl. 8.lc), moe da se pie
(8.1) V . ,, (t) = v' + (V -V') e-t/RC
- l
(8.2) vi
2
(t) =V"+ (V
2
-V") e-(t-Tl)/RC
uslova dobija se sistem
sa nepoznatima v
1
i v
2
{ 8. 3)
= =
( 8. 4) {T +T
-) V =V" +(V -V") e-T2/RC
vi2 l 2 = l 2
17
se reavanjem dobijaju sve informacije o obliku izlaznog na-
pona.
U posebnom kada su impuls i pauza jednakog tra-
janja, a srednja vrednost ulaznog signala jednaka nuli {T
1
= T
2
=T/2,
V' = -V"=V/2)imamo
( 8. 5)
{ 8. 6)
l
-T/2RC
- e
__ =
l + e-T/2RC
v
2
tanh
T
4RC

1 l RC>>T
l v
r------ -i
t
a)
RC<<T
t
T - ----
b)
t
Slika 8 .l.
e)
18
Interesantno je jo pogledati uticaj vremenske konstan-
te kola za integraciju RC na povorke pravougaonih impul-
sa. Kao i u kada je pobudni signal pravougaoni impuls, izob-
izlaznog signala su mala ako je vremenska konstanta mala
(Sl. 8.l.b). U kada je vremenska konstanta velika, izobli-
su velika (Sl. B.l.a). Vremenski dijagram napona na izlazu
tada se sastoji iz priblino linearnih segmenata jer se zbog veli-
ke vremenske konstante moe izvriti linearizacija izraza (8.1.) i
(8.2) razvijanjem eksponencijalnih funkcija u red.
to jednosmerne komponente izlaznog napona ona
mora biti jednaka jednosmernoj komponenti ulaznog napona. Dokaz ove
osobine je jer je jednosmerna komponenta napona na otpor-
niku jednaka nuli (problem 1.3).
1.9. Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden je
pobudni napon eksponencijalnog oblika (Sl. 4.1). Odrediti i nacrta-
ti zavisnost izlaznog napona od vremena.
(9.1)
Reenje: Neka ulazni signal ima oblik
v (t) = V(l-e-t/T) = V(l-e-x) za O
u
za reenje ovog problema moemo iskoristi ti neke rezultate dobijene
kada se kolo za diferenciranje pobudjuje istim pobudnim signalom
(problem 1.4). Moe se da je napon na izlazu kola za integ-
raciju jednak razlici ulaznog napona i napona na otporniku R koji
je odredjen relacijama (4.5) i (4.6) za n l i n = l, respektivno.
(9.2)
a za n = l
(9. 3)
Dakle, za n l :
l -x
=V( l+-- e
n-1
[
-x]
v. (t) = V 1- (l+x) e
1
Na slici 9.1. prikazani su oblici izlaznog napona za
nekoliko vrednosti parametra n= RC/T.
1
0.9
n-100
2 3 4 5 6
X
Slika 9 .l.
) l. 10 J Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden je
'
pobudni napon koji je linearna funkcija vremena (Sl. 5.1). Odredi-
ti i nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena. '/._..;
!
Reenje: Na osnovu sl. 5.1. i jedn. (5.1) za t O ima-
mo
(10.1) vu(t) =at
Reenje ovog problema moemo rezultata
dobijenih reavanjem problema 1.5. u kome je kolo za diferenciranje
pobudjeno istim signalom (10.1). Imamo da je na osnovu (5.3)
(10.2)
-t/RC
vi (t) =vu (t) -vR (t) = a.(t-RC) + aRCe
Ako je vremenska konstanta RC mala izlazni napon je malo
u odnosu na ulazni. nastaju ako je vre-
menska konstanta velika. Oba ekstremna prikazana su na sli-
ci 10.1.
20
(10.3)
1(3) RC T
T t
Slika 10.1
U velike vremenske konstan-
te eksponencijalni u izrazu
(10.2) se moe razviti u red
se dobija:
=
a( t-RC) + aRC (l- :e +

) = at
2
2R C 2 RC
Poto je ulazni napon linearna, a izlazni kvadratna
funkcija vremena kolo sa sl. 6.1 zaista radi kao integrator ako je
vremenska konstanta RC velika.
l. ll.; Na ulaz kola za diverenciranje (Sl. 1.1) doveden
je sinusoidalni napon Vm sin wt. Odrediti maksimalnu vrednost vre-
menske konstante kola da diferenciranje bude izvreno sa grekom faze
0,6. Kolika je onda amplituda izlaznog signala? ta se dobija
ako se kolo za diferenciranje realizuje sa
A?
Reenje: Za sinusoidalnu pobudu kola za diferenciranje
moemo naponsku prenosnu funkciju:
V.
R l ej arc
l
(ll. l) A =
J.
=
=
tg <weR>
v v I
Jl+ (w!R)2
u R+
j WC
je faza:
(ll. 2) tg 4> =
l
wCR
U idealnog diferencijatora moralo bi biti
90 (tj. C = O ili R = O). Za greku faze od 0,6 imamo:
(ll. 3) tg = tg (89,4)= 100 =-
1
-
wCR
l
odakle je:
(11.4)
(RC) max
=
l
lOOw
Amplituda izlaznog signala je
v
(11.5)
V =-;:::::m:::===
im' j l
v l+ (WCR)i
Ako se kolo za diferenciranje realizuje
operacionog kao na Sl. 11.1 onda se po Milerovoj teore-
mi ovo kolo svodi na ekvivalentni diferencijator koji konden-
zator e i otpornik R/ (l-A). Fazni ugao se sada po formuli:
(ll. 6) tg cp
=
l-A
wRC
Odakle se vidi da se pri istoj
vrednosti vremenske konstante
RC opseg u kome ko-
lo za diferenciranje radi sa
zadatom grekom
(1-A) puta. Ako ovo
R
Ut
Slika 11.1
nije potrebno, onda se moe RC konstanta
(1-A) puta, a da se zadri isti kvalitet diferenciranja. Iz (11.5)
_ se onda vidi da se izlazni napon isto (1-A) puta.
Ipak, kolo sa Sl. 11.1 se ne koristi u elektron-
skim sistemima zbog velikog uma na viim kao i zbog
da na izlazu reprodukuje brze impulsne pro-
mene koje su za kolo za diferenciranje. OVo posled-
nje od brzine odziva (slew rate)
. - .
Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden je
sinusoidalan napon Vm sin Odrediti minimalnu vrednost vremenske
konstante kola za integraciju ako je maksimalna dozvoljena greka
faze pri operaciji integracije 0,6. Kolika je amplituda izlaznog
signala? Sta se dobija ako se kolo za integraciju realizuje kori-
sa A?
22
(12.1) A =
v
( 12. 2)
Reenje: Prenosna funkcija kola za integraciju je:
vi
l
=
)wC
-v
l u
Rt jwC
l
=
Yl+ (wCR)
2
- jare tg(wCR)
e
Kao to se vidi faza ove funkcije odredjena je sa
tg 41 = - weR
U idealnog integratora fazni ugao je -90 od-
nosno izlazni signal fazno kasni za 90 za ulaznim. Da bi se dobi-
la idealna integracija trebalo bi da bude R oo ili C oo to nije
o
ostvarljivo. Za greku od 0,6 ima se:
(12.3) tg(-89,4) = 100 = WCR
odakle se dobija minimalna vrednost vremenske konstante
(12.4)
(12.5)
(RC) i =
m n
100
w
vim =
Vl+ (WCR)
= 15,9T
100
Kolo za integraciju sa operacionim prikaza-
no je na slici 12. l. Primenom Milerove teoxeme ovo kolo se svodi
na ekvivalentno pasivno kolo za
e
integraciju koje otpornik
R i kondenzator C(l-A). Sada je
fazni ugao
Slika 12.1
(12.6) tg q, = WRC(l-A)
Vidi se da je efektivna vrednost vremenske konstante
(l-A) puta.
23
ulaz kola za diferenciranje doveden je ulazni
napon oblika kao na Sl. 13. l. i nacrtati vremenski dija-
gram izlaznog napona ako je a) T=RC, b) T = 0,2RC, e) T = 5 RC.
'\1u.
v
(13.1)
(13.2)
T t
Slika 13.1
= aRC (1-e-t/RC)
Reenje: U intervalu t T kolo
se pobudjuje linearno
naponima at (a = V /T) Izlazni na
pon odredjen je u reenju proble-
ma l. 5 i iznosi
U trenutku t = T napon na izlazu iznosi:
a) (T) =
VRC (1-e-T/RC) = 0,632V
T
b) Vi(T) =0,906V
e) v. (T) = 0,199 v
l.
Posle trenutka t = T napon na ulazu je konstantan pa
izlazni napon tei ka nuli (problem 1.1). izlaznog napo-
na je:
(13. 3)
gde je Vi(T) dato jedn. (13.2)
Izlazni napon za sva tri prikazan je na Sl. 13.2.
VL
v
0,90Fr----
0,632..__ __
T
Slika 13.2
2T
t
1.14 : Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden je
- l
ulazni napon oblika kao na Sl. 13.1. i nacrtati vremen-
ski dijagram izlaznog napona ako je: a) T = RC, b) T = 0,2 RC,
e) T = 5 RC.
Reenje: U intervalu T izlazni napon je isti kao u
reenju problema 1.10 i iznosi
(14.1) vi (t) =
VRC
T
+ _y_ t
T
u trenutku t = T napon na izlazu iznosi
a)
Ui (T) =
0,368 v
b)
vi (T) =
0,094 v
(14.2) e)
tli{T) =
0,801 v
Za T poto je napon na ulazu konstantan, napon na
izlazu tei ka vrednosti V (problem 1.6) prema relaciji
(14.3)
gde je
v (t)
i
=
V +(V (T) -V) e-(t-T)/RC
i
vi(T) dato sa (14.2)
Vremenski napona za sva tri
prikazani su na slici 14.1
v
(e)
0,801
0,368
T
Slika 14.1
)\ '
1.15. Na ulaz kola za integraciju (Sl. 6.1) doveden
' '
je napon oblika prikazanog na sl . 15.1. i nacr-
tati vremenski dijagram u ustaljenom reimu ako je T
1
=T
2
= RC.
(15.1)
(15.2)
v
Slika 15.1 .
dV. (t)
1
dt
t
U intervalu T
1
, imamo da je
v (t) = v t
u T
1
'12-
t
rt ;
i l
.
... .,.
Reenje: Za kolo za integra-
ciju moemo prema drugom
Kirhofovom zakonu da piemo
pa diferencijalna (15.1) postaje
(15.3)
(15.4)
(15.5)
d v i (t)
dt
v
t
S obzirom na reenje:
=
(t) (V + VRC ) -t/RC + _y_(t-RC}
vi = l Tl e Tl
Ako sada premestimo koordinantni u trenutak
kada interval T
2
, onda imamo vu(t) = O i
(15.6)
=
gde je v
2
=vi (O).
V
-t/RC
2e
26
Vrednosti v
1
i v
2
se mogu odrediti reavanjem siste-
rna
(15.7)
(15. 8}
napon su:.
(15.9)
(15.10)
oblik:
(15.11}
(15.12}
(15.13}
vl = v2 e-T2/RC
v2 = (Vl +
VRC ) e-T
1
/RC + _y_(T -RC)
Tl Tl l
Ako je T
1
= T
2
= RC, koje definiu izlazni
u intervalu T
1
ili
u intervalu T
2

Sistem iz koga se odredjuju v
1
i v
2
dobija
-l
e
-l
e
a njegova reenja su:
v l = o l 157 v l v = 0,425 v
2
Vremenski dijagram izlaznog napona koji odgovara jedn.
(15.9) i (15.10} prikazan je na Sl. 15.2. Sa njega vidi da je
maksimalna vrednost izlaznog napona jednaka v
2
i da se javlja na kra-
ju vremenskog intervala T
1
Interesantno je, medjutim, primetiti
da minimalna vrednost izlaznog napona nije jednaka v
1
, je manja
od v
1
i da se javlja tek kada ulazni napon da raste.
;4V
/l
/ l
/ l
l
l
lv2
l
l
l
l
1-
Slika 15.2
l
l
l
l
_,
-t
Da bi odredili poloaj i vrednost minimuma diferencira-
jedn. (15.9) i izvod sa nulom se dobija:
(15.14)
odnosno
(15.15)
V
1
+V
RC
-t/RC + V = O
e RC"
tmin = 0,145 RC, Vmin = 0,145 V
1.16. Na ulaz kompenzovanog razdelnika napona (Sl. 16.1)
doveden je napon oblika Hevisajdove funkcije amplitude 20 V.
nati i nacrtati vremenski dijagram napona na izlazu razdelnika ako
. .... . ,
su vred,nosti upotrebljenih elemenata ,; Rl = R
2
= 1 c
2
= 50 pF, dok
kondenzator c
1
ima vrednosti:
a) c
1
= o, b) c
1
= 25 pF,
e,
+
Slika 16.1
d) c
1
= 75 pF
+
! \ ,'. .
28
l. Linearna kola za signala -
Reenje: Posrnatrajmo kolo na Sl. 16.1 u trenutku
t = O kada se napon na ulazu naglo menja sa OV na 20V. Napon! na
kondenzatorima c
1
i c
2
koji su bili takodje mora-
ju da se skokovito promene. Medjutim, u problemu 1.1. pokazano je
da se napon na kondenzatoru ne moe skokovito da menja ako je stru-
ja kroz kondenzator Dakle, dolazimo do da struja
*
kroz kondenzatore c
1
i c
2
mora imati veliku vrednost
u infinitezirnalno kratkom vremenu (od t=O- do t= 0+), da bi opte-
kondenzatora q bilo
(16.1)
q =
o+
J i dt
o
Odziv kola sa Sl.l6.1 na pobudu oblika Hevisajdove
funkcije moe se podeliti na dva dela. U trenutku i nepos-
redno posle njega struje kroz kondenzatore su daleko od struje
kroz otpornike, zbog toga to se kondenzatori ponaaju krat-
kom spoju kod impulsne pobude. Dakle, kolo iz koga odrediti
odziv kola neposredno posle dovodjenja pobudnog napona prikazano je
na Sl.l6.2. q
Na osnovu drugog
Kirhofovoq zakona prirnenjenog
na kolo sa Sl. 16.2 u trenutku
+
t = O imamo
(16.2)V (0+) = V = _s_ + _9_ =
u c
1
c
2
j
VuCo') q .J. v, co)
..,} Cz-
1(0"') _j
Slika 16.2
tako da se za izlazni napon u t = O+ dobija
( 16. 3)
+ q
vi(O ) =
e;-
* ova velika struje je posledica da
je unutranja otpornost pobudnog generatora jednaka O. U praksi
je unutranja otpornost generatora, ma koliko bila mala, uvek
od nule tako da struja uvek irna vrednost
_,.
29
Ustaljeno stanje u kolu kompenzovanog razdelnika napona
odredjeno je pak raspodelom napona na otpornicima R
1
i R
2
, jer se
posle dovoljno dugog vremena struje kroz kondenzatore Dak-
le, ima se
(16.4)
=
10 v
'l,
Vremenska konstanta kojom je odredjeno uspostavljanje
+
izlaznog napona od vi(O) do vi (oo) je
(16.5) T =
RlR2
Rl+R2
jer su pri ulazu (zbog naponske pobude) otpornici
R
1
i R
2
paralelno vezanV isto kao i kondenzatori c
1
i c
2

Sada moemo posmatrati a) - d)
U ovom c
1
= O tj. razdelnik napona je
nekompeneovan. Iz (16.3) i (16.5) dobijamo vrednost napona na
izlazu i vremensku konstantu kola
(16. 6)
(16.7)
+
via(O) =OV
T =
a
Rl R2
Rl+R2 C2
= 25 J.l s
izlaznog napona je
(16.8)
i predstavljena je krivom a)
4
.
0
(l -4.10 t>
= J. - -e
na sl. 16.3.
U c
1
= 25 pF vrednost izlaznog na-
pona i vremenska konstanta su:
(16.9)
+ clb
6,67 v
vib(O )
= v =
clb+c2
(16.10) T =
RlR2
(Clb + C2)
== 37,5 J.IS
b
Rl+R2
pa je izlaznog napona:
(16.11)
i predstavljena je krivom b) na Sl. 16.3. Sa slike se vidi da je
kompenzacija u ovom nedovoljna. Naime, izlazni napon je u
- -- - - - -- - - - .
trenutku dostigao samo dve od vrednosti koju ima
u ustaljenom stanju. Uspostavljanje ka finalnoj vrednosti vri se
vremenskom konstantom tb koja je nego u bez kompen-
zacije ta.
20
Vu
------------
t{!-JS)
Slika 16.3.
O c
1
= c
2
= SO pF imamo:
(16.12)
cl e
v = 10 v = v ( oo )
clc + c2 i
tako da se asimptotska vrednost dostie trenutno i izlazni napon je
(kriva e) na Sl. 16.3). Ovo je potpune
. -- - . .. - - . ---
je. Primetimo da je u ovom
- - - -- ____"
(16.13)
to je opti uslov koji mora da se zadovolji da bi kompenzacija bi-
la potpuna.
Interesantno je pogledati ta se deava sa prenosnom
funkcijom kompenzovanog razdelnika napona u potpune kompen-
zacije. Sa Sl. 16.1 imamo
(16.14) T (s)
Ako je uslov (16.13)zadovoljen, prenosna funkcija
postaje R
2
/(R
1
+R
2
). Vidi se da je u potpune kompenzacije
izvreno nule i pola prenosne funkcije da bi ona posta-
la nezavisna od
(16.15)
(16.16)
@ U Cl = 7 S pF imamo
+
vid (O ) =
Dakle, izlazni napon je u trenutku od
krajnje vrednosti. .vremenska zavisnost data je

(16.17)
i prikazana je krivom d) na Sl. 16.3. OVo je
penzacije, ili, razdelnik napona je prekompenzovan.
- -- 4 --- - - - -- -
..._ - --- ........
1.17. Na ulaz kola,. sa Sl. 17.1 vezan je generator
n a p o n a o b l i k a H e v i s a j d o v e fun k e i j e a m p li t u d e 2 O V i j a j e u n u tr a n j a
otpornost R = 25 kn (Sl. 17.1). i nacrtati vremenski di-
jagram napona na izlazu razdelnika ako je R
1
= R
2
= l Mn, c
2
= 50 pF,
a kondenzator
a)
b)
e)
d)
cl
cl
cl
cl
cl
ima vrednosti:
=
o
= 25 pF
=
50 pF
=
75 pF
32
e,
Slika 17.1
Reenje: Za razliku od kola sa Sl. 16.1 kompenzovani
razdelnik napona sa Sl. 17.1 pobudjuje se iz generatora u-
nutranje otpornosti. To da struja kroz kondenza-
tore biti pa i u periodu promene napona biti
eksponencijalne a ne skokovite kao u problemu 1.16.
Ipak, i u moe se opravdano pretposta-
viti da je u trenutku i neposredno posle njega reim
u kolu odredjen kondenzatorima, a ne otpornicima R
1
i R
2

no kolo iz koga odrediti ponaanje u intervalu vre-
mena prikazano je na Sl. 17.2. U trenutku t= O+ je
(17.1)
jer je struja i(O+)
i napon na konden-
zatoru ne moe da se tre-
nutno promeni.
q
R
Vu( t)
Slika 17.2
Asimptotska vrednost izlaznog napona u kolu sa Sl. 17.2
je
(17.2)
Moe se da je
izlaznog napona vi(O+)
otpornost generatora bila jednaka
ova vrednost jednaka sa
u prethodnom problemu kada je
nuli.
l. kola za signala
Vremenska konstanta kojom se ustpostavlja napon vil
se odredjuje iz kola 17.2 i iznosi
(17.3)
pa napona u intervalu vremena glasi:
(17.4)
=
33
Da bi odredili drugi deo odziva kola koji zavisi od
otpornosti razdelnika napona R
1
i R
2
da se asimptotska
vrednost (17.2) dostie vrlo brzo, pre nego to i otpornici
nju da na raspodelu struja u kolu. Za odredjivanje zavrnog
dela odziva, kolo sa Sl. 17.1 da je
R << R
1
+ R
2
kolo prikazano je na Sl. 17.3. vred-
nost izlaznog napona za kolo
sa Sl. 17.3 jednaka je vi
1
C oo
iz (17.2), a asimpto-
tska vrednost je odredjena ot-
pornicima R
1
i R
2
i iznosi
(17.5) vi2(oo) = lOV
+
Vu. (t)
viJ. t)
Slika 17.3
Promena izlaznog napona u kolu sa Sl. 17.3 od vrednos-
ti v il ( co ) do vrednosti v i
2
( co ) odvija se sa vremenskom konstan-
tom
(17.6) 'T =
2
Pe-to je 'T
2
>> \ promene odziva su znatno sporije nego
u vremenskom intervalu.
u bez kompenzacije cc
1
= O) izlazni napon
je isti kao u prethodnom problemu i predstavljen je krivom a) na
slici 17.4
() U c
1
= 25 pF prema (17.2) ima-
mo:
(17.7)
1) ilb ( co ) = 6,67 v
a prema (17.3)
(17.8)
=
0,42 lJS
Zavrni deo odziva menja se sa vremenskom konstantom
(17.9)
'f2b
Izlazni napon u ovom prikazan je krivom b)
na Sl. 17.4. je da je kompenzacija nedovoljna.
Vt (V)
Vu
20 ------------
d e b a
o 10 20 30 40 50 60 70 80 t (ps)
Slika 17.4
@ U Cl ""' 50 pF kada je c
1
Rl = c
2
R
2
imamo
da je:
l.
l
(17.10)
(17.11)
v ile ( oo )
T =
lc
R
= v i2c ( oo )
= 0,625 PS
35
Kako se vidi sa krive e) na Sl. 17.4 ovo je pot-
pune kompenzacije.
U Cl = 75 pF imamo
(17.12)
vild
( oo )
=
cl d
v = 12 v
cld + c2
(17.13}
'tld= R
e ld
c2
=
0,75 pS
e ld
+ e
2
(17.14}
=
62,5 pS
Izlazni napon u ovom je prikazan krivom d) na
slici 17.4. Zbog premaenja koje se javlja u odzivu ovo je
prekompenzacije. On daje najbre uspostavljanje izlaznog signala pa
se ponekad koristi kod prenosa brzih impulsnih signala.
1.18. Za potenciometarski razdelnik napona sa kapacitativ-
nim (Sl. 18.1) odrediti zavisnost gornje
nosti od poloaja potenciometra. Za koji poloaj se
dobija minimalna vrednost gornje i koliko ona
iznosi?
Reenje: Vremenska konstanta
kojom se uspostavlja izlazni
napon za proizvoljni poloaj
potenciometra je:
+
R
Slika 18.1
e UL
36
(18.1)
T = e [ aR 11 ( 1-a) R J = e
a(l-a)R
aR+(l-a)R
= a(l-a)Re
pa je gornja kola
(18.2) f
g
=
l
21TT
l
=
21Ta(l-a)RC
Dijagram f = f(a) prikazan je na slici 18.2
g
o 1 a.
Slika 18.2
Minimalna vrednost f se dobija kada je df /da z O, od-
g g
nosno za a = 0,5, kada je na sredini potenciometra.
(18.3)
Minimalna vrednost gornje je onda
fgmin
=
2
--1T""'Rc-- =
0,637
RC
Da bi se:smanjilo kapacitativno
u kolu u kojoj se posmatra signal, osciloskop se povezuje sa
mernom sonde u kojoj se nalazi kompenzovani razdelnik
napona (Sl.l9.1). da se ulazna impedansa oscil os kopa moe
predstaviti paralelnom vezom otpornika Ru = 2Mn i kapaciteta Cu =
= lO pF, da je kapacitet kabla Ck = 100 pF, i da se u sondi nalazi
37
otporni razdelnik su elementi R
1
= 4,7 Mn , R
2
= 0,25 Mn
odrediti:
M ERNA

KASL
ULAZ
OSCILOS-
KOPA
a) slabljenje sonde
b) vrednost kondenza-
tora e za najbo l ju
reprodukciju signa-
l a
e) ulaznu impedansu
sonde
d) povorke
Slika 19.1 pravougaonih impul-
sa koju treba doves-
ti na ulaz sonde da bi se izvrilo podeavanje kondenzatora e.
Reenje: Sondu, kabl i ulazni stepen osciloskopa moe-
mo predstaviti emom (Sl. 19.2)
+ +
'
l
U'u. !
Cu.
l
/U'
l l.
! .
Slika 19.2
Obeleimo paralelnu vezu otpornika R
2
i Ru, . a
sa paralelnu vezu kondenzatora Cu 1 Ck. Dakle:
R2
R
(19.1)
R'
u
246 k rl
= =
u
R2
+ R
u
(19.2) e'=
ck +
e = 110 pF
u u
a) Slabljenje signala od merne do ulaza oscilo-
skopa je:
38
(19.3)
a =
R'
u
=
l
20
b) Vrednost kondenzatora e odredjuje se iz uslova pot-
pune kompenzacije tako da je
(19.4)
e =
R 'e'
u u
Rl
= 5,76 pF
e) Ulazna impedansa sonde u potpune kompenza-
cije se sastoji od otpornika
(19.5) R = R + R ' = 4 , 9 4 6 MO
s l u
kome je paralelno vezan kondenzator kapacitivnosti
(19.6)
sonde je
(19.7)
e =
s
cc,
u
e +e
u
= 5,47 pF
d) Vremenska konstanta koja odgovara ulaznoj impedansi
't
5
= C R = 2 7 J.l s
s s
Trajanje impulsa, odnosno pauze, mora biti bar 3 do
5 vremenskih konstanti da bi se zavrio proces uspostavljanja. Ako
uzmemo, recimo, da impuls ili pauza traje 4 vremenske konstante
tj. oko 100 J.IS, onda je prema tabeli na slici 1.3 za vreme trajanja
impulsa (pauze) obavljeno preko 98% prelaznog procesa.
Onda je povorke impulsa
(19.8) f =
l l
= 5 kHz
2T
=
1.20. Odrediti uslov pod kojim se RL kolo sa sli-
ke 20.1 ponaati isto kao i RC kolo za diferenciranje sa Sl. 1.1,
ako se na oba kola dovodi ista pobuda.
R'
+
Slika 20.1
(20.1)
(20.2)
( 20 . 3)
(20.4}
vu = Ri + f i dt
Poto je v =
i
Ri
l
f Vidt
v
=
vi + RC
u
Reenje: Za RC kolo za dife-
renciranje moe da se napi e
po drugom
Kirhofovom zakonu:
dobija se
za RL kolo sa Sl. 20.1 e da se p i e
vu
= R 'i +
L di
dt
Poto je
di
dobija
vi = L dt"''
se
v =
vi +
u
R'
-L-f vi
dt
odnosno istog oblika kao (20.2). Poredjenjem
(20.2) i (20.4) vidi se da treba da bude:
( 20. 5) l R'
=
L"
odnosno vremenska konstanta RL kola je
d. '
Iz relacije vL = L v_,! di se da se struja kroz
induktivnost ne moe trenutno promeniti jer bi se u protivnom na
njenim krajevima javio veliki napon.
40
_ 1:.:. 2J] K o l o s a S l 2 l l p o b u d j u j e s e i z s t r u j n o g g e n e -
ratora koji daje struju oblika Hevisajdove funkcije amplitude I.
Odrediti uslov koji moraju da zadovolje elementi kola tako da izla-
zna struja i . bude takodje oblika Hevisajdove funkcije amplitude
l
R
1
I!(R
1
+ R
2
)
Reenje: Pr eno sna funkcija
struj nog I
1
/I
za kolo sa
(21.1)
odnosno
(21.2)
Sl. 21.1 je:
= I
1
(s)
I(s)
=
R1 it t R1
l
t
L1
L1
Slika 21.1
Rl + s Ll
= "7(=R-l
Da bi strujne bilo nezavisno od
to j e uslov za savrenu reprodukciju ulaznog impulsa mora biti:
( 21.3)
=
odakle sledi:
(21. 3)
Relacija (21.4) predstavlja uslov za potpunu kompenza-
ciju kod RL razdelnika struje.
41
+ 1.22.Generator napona oblika Hevisajdove funkcije
je izlazna otpornost R
9
= 500 daje na izlazu u praznom hodu
napon od 10 V sa vremenom uspostavljanja od 2,2 ns. Ovaj napon se
dovodi na kolo za diferenciranje sa Sl. 1.1. na se izlazu
javlja impuls amplitude l V. Koliki je kapacitet kondenzatora C?
Reenje: Imamo situaciju kao na slici 22.1. Preure-
djivanjem kola dobija se kolo sa Sl. 22.2
,+
uu. J R=SO.n lut
_j
+
;
R :UL
i

Slika 22.1 Slika 22.2
Vremenska konstanta kojom se menja ulazni signal V
g
je
(22.1) T =
2,2 ns
2,2
= l ns
/ '-
Poto je R
9
= R, amplituda napona v
1
je dva puta
od amplitude napona v., odnosno iznosi 2V. da se kolo sa Sl.
l.
22.2 napaja naponom eksponencijalnog oblika rezultate
problema 1.4. Tako srno dobili da je (jedn. (4.5)):
(22.2) za n ':f l
Maksimalnu vrednost izlaznog napona (Sl. 4.2) moemo
odrediti iz relacije
(22.3)
odakle se dobija:
V n
n-l
l
--
n
-x/n -x
e + e )
42
(22.4)
(22.5)
(22.6)
0,2
0,1
(22.7)
(22.8)
(22.9)
-x l -x/n
e = e
n
n

ln n
Zamenom (22.4) i (22.5) u (22.2) dobija se
v.
( l)
-x/n
(e -
n l -x/n -x/n
e ) = e =
V max
--
n n-l
=
l
n ( 1-n)
Relacija (22.6) je prikazana na sl. 22.3
[
Ut]
V rna.x
0,1
Q,2 0,3
Slika 22.3
U naem je:
v.
(__.!.)
v max
2
= =
lO
0,2
Op
pa se iz dijagrama na sl. 1.40 dobija
n "' 0,35
Dakle, iz
(R+R )C
__ .g_ = o 3 5
T '
sledi e = J,s pF n =
n
2. )DIODNA KOLA ZA NAPONA
!j . l Ref e re n t n i n a p o n u k o l u d i o d n o g o gr a n i a v a a
napona sa Slike l.la iznosi VR = 10. Ulazni napon je sinusoida-
lan sa amplitudom Vm = 20 V. da se strujno naponska
karakteristika upotrebljene diode D moe predstaviti izlomljena
linearnom aproksimacijom sa Slike l.lb i nacrtati vre-
menske dijagrame napona na izlazu ako je
a} R = l OO n, b) R = 1 kn, e) R = l o kn
l'r- ,
\ ' '
' l f
. l
+
R
I
Slika l .la
io [mA]
+
\_o,8 ; lcJ
o
'Uo(V]
Slika l .lb
Reenje: Sa dijagrama na slici l.lb moe se odredi-
ti otpornost diode pri direktnoj polarizaciji.
(l. l) R =
d
100 mV
10 mA
= lOn
43
44 2. Diodna kola za napona
i pri inverznoj polarizaciji
(l. 2)
Sa Slike l.la se vidi da je katoda diode D na pozi-
tivnom potencijalu VR = 10 V pa dioda ne moe da provodi sve dok
ulazni napon ne postane od VR + VY = 10,7 v. Za to vreme iz-
lazni napon jednak je ulaznom naponu bez obzira na vrednost otpor-
nika R. Kada ulazni napon postane od VR + VY = 10,7 V onda je
dioda direktno polarisana i moe se zameniti ekvivalentnim otpor-
nikom je otpornost Rd koji je vezan na red sa naponskim izvo-
rom VY (Slika 1.2). Prema Tevenenovoj teoremi izlazni napon je
(l. 3)
=
Vu Rd + (VR + Vy)R
=
dok je maksimalna vrednost izlaznog napona
(l. 4)
(VR + Vy)R
R + Rd
i zavisi od vrednosti otpornika R ta-
ko da je
(l. 5) a)
(Via) max
=
(l. 6) b)
(V i b) max
=
(l. 7) e)
(V ic) max =
v
m
v
m
v
m
Rd + (VR
+Vy)Ra
Ra + Rd
Rd + (VR + Vy }R!2
Rb
+ Rd
+
=
=
Slika l. 2.
ll, 55 v
10,79 v
vremenski dijagrami za sva tri prikazani
su na slici 1.3. Sa slike je da je napona
utoliko bolje ukoliko je otpornost R od ekvivalentne otpor-
nosti diode Rd.
\
!
t
'
t
l
J
t
!

l

'
;
'
l
{
1
l
i
'
l
l
t
l
2. Diodna kola za napona 45
t
Slika l. 3
kolu diodnog napona sa Slike
2.la upotrebljena je dioda je strujno naponska karakteristi-
ka prikazana na Slici 2.lb. Ako je ulazni napon sinusoidalan,
amplitude Vm = 20 V a referentni napon VR = 10 V, i
nacrtati vremenske dijagrame napona na izlazu ako
je:
a} R = 1 kn , b} R
=
lO k n e} R = 100 kn
R
tD
+ +
l
10mA
Vu.

i
j v.
l
l
-10
l
1fJA l U.,(V]
-
0,7 0-8
Slika 2.la Slika 2.lb
Reenje: Sa dijagrama na Slici 2.lb mogu se odredi-
ti otpornosti diode pri direktnoj polarizaciji Rd i pri inverznoj

polarizaciji
Ri
(2 .l)
Rd =
100 mV
=
l On
romA
(2. 2)
Ri =
lOV
=
10 Mn
l pA
Za vreme kada je dioda D inverzno polarisana, odnosno
kada je v <VR+V dioda se moe zameniti ekvivalentnim otpornikom Ri
u y
pa se moe nacrtati ekvivalentno kolo kao na Slici 2.2
Sa slike 2.2 prema Tevenenovoj
teoremi se dobija:
v
R1
+VBR
(2.3)
vi
=
l.l
=
Ri
+ R
R. V
+
Vu<VR
i
I VR
+
Vl
!
vlfR
1 m
sinwt +
Slika 2.2.
=
R +R
i
R
1
+ R
odakle se za minimalnu vrednost izlaznog napona dobija
(2. 4) =
Za razne vrednosti otpornosti R se dobija
( 2. s) =
(2. 6) b)
(V ib)
min
=
e)
(v e) =
min
(2.7)
- Vm Ri + VR Ra
Ri + Ra
-v R.
+ VR

m
1
=
Ri
+
Rb
- v
R
=
- 19,997 v
/
- 19,97 v
Ri
+ VR
m e
= -19 '7 v
Ri
+ R
e
Kada je dioda direktno polarisana, odnosno kada je
vu> VR + VY , dioda se moe zameni ti ekvivalentnom otporno6u
Rd i naponskim izvorom Vy kao u prethodnom problemu. Ekvivalentno
kolo je prikazano na Slici 1.2, a izlazni napon je odredjen jed-
(1.7). Na slici 2.3 su prikazani vremenski dijag-
2. Diodna kola za napona
47
rami izlaznog napona u sva tri
"''-[\J]
15
Slika 2.3
Sa slike 2.3. vidi se da je sa gledita slabljenja
izlaznog napona za vreme inverzne polarizacije diode bolje da bu-
deR <<Ri. S druge strane izlaznog napona kada dioda
provodi je bolje ako je R >>Rd. Stoga se kao najbolji kompromis
za otpornosti R uzima
(2.8)

2.3. Na ulaz napona sa Slike 3.la dove-
den je pravougaoni impuls sa Slike J.lb. Dioda koja je upotreblje-
na u kolu ima pri direktnoj polarizaciji otpornost Rd 100 o dok
se otpornost pri inverznoj polarizaciji moe smatrati
velikom. Napon diode je Vy O. Parazitna kapaciv-
nost koja je vezana paralelno diodi je C
1
= 5 pF dok je parazitna
kapacitivnost c
2
= 20 pF vezana paralelno izlaznom otporniku R =
1 Mn. i nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona.
c1

+
5VP---.
-5 v
Reenje: Kada bi u kolu bila idealna dioda i parazit-
ne kapacitivnosti bile jednake nuli, izlazni napon bi izgledao kao
na Slici i ako dioda nije idealna,kao u ovom ob-
lik izlaznog impulsa bi se malo
promenio jer je Rd << R.
Medjutim, zbog prisustva para-
zitnih kapaciteta oblik iz-
laznog impulsa izobli-
Kada ulazni napon prome-
ni svoju vrednost sa -sv na
+ SV, zbog zanemarljivo ma-
le unutranje otpornosti po-
budnog generatora protekne
f v, [v]
l
a)
Slika 3.2.
impulsna struja kroz kolo, a odziv kola odredjuju samo
kondenzatori (problem 1.16).
Tako se dobija:
(3 .l)
l:::. v i (O)
cl
6v (O)
=
2 v
=
cl + c2
u
a poto je izlazni napon za t < O bio nula
(O+)
-
(O) ( 3. 2)
vi =
vi
(O ) +
l:::. vi = 2 v
Dioda je sada direktno polarisana jer je na njenoj
anodi 5 v pa izlazni napon raste ka asimptotskoj vrednosti
t
vi ( "") = 5 V sa vremenskom konstantom
(3.3)
U drugom kada u trenutku t = t ulazni
p
napon padne sa + 5 V na - 5 V tako da je
( 3. 4) f1 v.
(tp) =
cl
t:, v
(t ) =
-
2V
J.
cl + c2
u p
izlazni napon postaje trenutno
(t+)
(t
-
t. vi (tp}
3 v.
=
v . ) + = v
J. p J. p
(3.5)
49
pa se dioda inverzno polarie i izlazni napon opada eksponencijal-
no ka vrednosti O V sa vremenskom konstantom:
(3.6)
Vremenski dijagram izlaznog napona prikazan je na
Slici 3.3
Sa dijagrama se vidi da je
vreme uspostavljanja prednje
ivice znatno od vreme-
na aspostavljanja zadnje i-
vice, to je posledica
veoma vrednosti
vremenskih konstanti Td i
T. koje odgovaraju direktnoj
J.
i inverznoj polarizaciji diode D.
..
3V
2V
"----
r,
Slika 3.3
t
2.4. U kolu napona sa Slike 4.la upot-
rebljena je dioda je otpornost pri direktnoj polarizaciji
Rd = lOOn a pri inverznoj polarizaciji Ri = 10 kn. Napon
diode je VY O, a parazitni kapacitet koji je paralelno ve-
zan diodi iznosi c
0
= 5 pF. Ako se na ulaz kola dovodi
napon oblika kao na Slici 4.lb i nacrtati oblik izlaznog
napona u ustaljenom reimu.
o
+
C=15pF
Slika 4.la
ReAenje: U trenucima kada se na-
pon na ulazu impulsno menja, zbog 10
zanemarljivo male impedanse po-
budnog generatora napon na izlazu
se takodje impulsno menja, pri
je:
(4 .l)
=
C + CD
t:. v

4
=
o
-10
ULL [V]
1)-JS
+
l
UL
-- --
Slika 4.lb

t
-
s

....
Dioda D provodi kada je
ska konstanta kola td mala:
v u < v i i onda je vremen-
(4. 2) 2 ns
Izlazni napon onda opada i tei ka asimptotskoj vrednosti
(4. 3)
vjd(oo)
R
= Vu min = -
9
'
9
V
Kada je v >v
u i
onda dioda D ne provodi pa vremen-
ska konstanta kola ima ve6u vrednost
Ti i iznosi
(4.4)
a izlazni napon raste ka asimptotskoj vrednosti:
(4. S) l) ii ( (X))
R
vumax
= s v =
Na osnovu izvedenih moe se nacrtati vre-
menski dijagram izlaznog napona kao na Slici 4.2
1 s
t
Slika 4.2.
Vrednosti v
1
, v
2
, v
3
i v
4
se moqu odrediti iz sle-
de6ih
(4. 6)
v 1 -= v id < oo > + [v 4 - v id< oo > l
.. -
-so
9 1 9 + (V
4
+ 9 1 9) e - 9 1 9
(4. 7)
(4. 8) v =
3
vii ( oo) +
=S+ (-4,9- S) e-lO!::!S v
(4. 9) V = v - flv O V
4 3 i
2.5; U kolu napona sa Slike 5.1 upotreb-
ljene su diode se karakteristike mogu smatrati idealnim. Vred-
nosti ostalih upotrebljenih elemenata su: R
1
= 10 kn , R
2
= 20 kn ,
VRl = 2,5 V, VR
2
= 10 V. Nacrtati prenosnu karakteristiku kola
vi = f (v u).
Slika 5.1
Reenje: Kada je ulazni napon mali dioda D
1
je zako-
dok dioda D
2
provodi jer je vR
2
> VRl Izlazni napon se moe
odrediti posmatranjem kola na Slici 5.2, odakle je
Rl VR2 + R2 V Rl
(5.1) = V . =
1.
Rl + R2
=
5 v
Dioda D
1
da provodi
tek kada ulazni napon postane
od 5 V. Dioda o
2
pro-
voditi i dalje tako da kolo ima
oblik kao na Slici 5.3 odakle
se dobija
(5.2) v = v
i u
r
Dt D z
+
Rt
Vu Vi.
-
+ +

l
VRt
I
VR2 I
t
Slika 5.2
jer je grana sa izvorom referentnog napona VRl i otpornikom R
1
idealnim generatorom napona vu. Medjutim, ako ulazni
napon nastavi dalje da raste tako da bude vu > vR
2
dioda D
2

se i raskinuti vezu izmedju ulaza i izlaza
tako da biti
(5.3) = 10 v
Na osnovu (5.1) - (5.3) moe se nacrtati prenosna
karakteristika napona koja je predstavljena punom li-
nijom na Slici 5.4. D1 Dz
vi. [v J
o
5
+
Vu
Slika 5.3.
/
10
Slika 5.4.
/
/
/
+
: 2.6. Nacrtati prenosnu karakteristiku v
1
= f(Vu)
za kolo sa Slike 6.1 smatrati da su upotrebljene diode idealne,
a da su vrednosti ostalih elemenata R
1
= 5 kQ, R
2
= 10 kQ, R
3
=
= 2 , 5 k n , R
4
= 5 kn , V R l = 6 V , V R
2
= 2 O V
+ +
54
Reenje: Posmatranjem kola sa Slike 6.1 dolazi se do

l. dioda
Dl
provodi kada
2. dioda
D2
provodi kada
3. dioda
D3
provodi kada
Pretpostavimo da provodi
kolo moe uprostiti pa izgleda kao na
kao to se vidi konstantan i iznosi
(6 .l)
Kada ulazni napon poraste iz-
nad 3 V stvoreni su uslovi za
provodjenje diode D
3

no kolo, koje se dobija kada
se provodne diode D
1
i D
3
za-
mene kratkim spojem a nepro-
vodna dioda D
2
raskinutom
vezom, prikazano je na Slici
6.3.
= 3 v
je
vi <
6 v,
je
vi >
20 v,
je
vu
> v ..
1
samo dioda D
1
Onda se
Slici 6.2. Izlazni napon
v., _j
Slika 6.2

Slika 6.3
Izlazni napon u kolu sa slike 6.3 iznosi:
(6.2)
= 1,5 + 0,5 v
u
=
je
55
Kao to se vidi, izlazni napon raste sa porastom u-
laznog napona. Kada izlazni napon dostigne 6 V (v = 9 V),
u
se dioda o
1
dok dioda o
3
i dalje provodi. kolo je pri-
kazano na Slici 6.4
Izlazni napon u ovom
ju iznosi:
(6. 3)
vi3
=
R4
v
=
R3
+ R4
u
2
= -3-
v
u
Stanje u kolu se promeniti tek kada
je vi> 20 V (vu> 30 V) jer tada i dioda o
2
kolo za ovaj je prikazano
napon je
R4 R3VR2
(6. 4)
vi4
- (R211 R3) R4 + R2
4 20
= --.,-
v
+
7 u
+
Slika 6.4
da provodi.
na Slici 6.5 a izlazni
+ R2
v
u
=
+ R3
Na osnovu prethodne anali-
ze da prenosne
karakteristika ima tri
u kojima se menja na-
gib karakteristike: (3V,
3V) (9V, 6V) i (30V, 20V)
Slika 6.5
Poto je kolo pasivno nagibi karakteristika moraju biti manji
od jedinice to je zaista i Prenosna karakteristika
vi f(v ) za v 50 V prikazana je na Slici 6.6.
u u
31.4
30
25
20
15
10
IV
lli
6
l l
vu. [v]
3 5 g 10 15 20 25 30 35 40 45 50
Slika 6.6
2.7. Konstruisati kolo
koje ulazni napon trougaonog oblika amplitude lO V konvertovati
u izlazni napon koji aproksimira sinusoidu amplitude 5 V. Sinusoi-
da je aproksimirana linearnim segmentima tako da je greka aprok-
o o o o
simacije jednaka nuli za fazne uglove od O , 30 , 60 , 120 , itd.
(Slika 7.1). Smatrati da su upotrebljene diode idealne.
Slika 7.1
Reenje: Prvo treba odrediti prenosnu karakteri-
stiku v. = f(v ) za kolo koje vri napona i prelom-
l. u
ne prenosne karakteristike. Koordinate vi) A su
(7 .l)
(7. 2)
l
= 3 . 10 = 3,33 v
Koordinate B su
2
3 . 10 = 6,66 v
v.(60) =S sin 60 = 4,33 V
l.
Koordinate C iste su kao koordinate B jer
o o o o
je vu(60) =vu(l20) kao i vi(60) =vi(l20 ). Koordinate D
iste su kao koordinate A pa prenosna karakteristika ima dve
prelomne kada je ulazni,odnosno izlazni napon pozitivan.
(7. 3)
Koordinate E su
v
u
o
(210 ) = -
lO
3
= - 3,33 v
i su sa koordinatama H. Koordinate F su
( 7. 4)
20
3 = - 6,66 v
v . (240) = S sin 240 - 4, 33 V
l.
i su sa koordinatama G.
Na osnovu poznatih koordinata prelomnih moe
se nacrtati prenosna karakteristika vi =f (vu) koja je prikazana na
slici 7.2
Vi. (\l)
5
B l
7 [V]
I F
Slika 7.2
Sa slike 7.2 moe se da se cela prenosna ka-
rakteristika moe podeliti na S segmenata koji su jedinstveno
odredjeni svojim krajnjim i nagibom. Svakom segmentu odgo-
vara jedna grana sa referentnim izvorom
elementi biti odredjeni u daljem razmatranju
nog napona za
i 330 - 360.
Segment I (AE) : ovaj segment odredjuje oblik izlaz-
iv l 3,33 V tj. za fazne uglove 0- 30, 1S0- 210
u
Poto ovaj pravolinijski segment prolazi kroz koordi-
natni on ustvari predstavlja karakteristiku otpornog raz
delnika napona (Slika 7.3).Kako je nagib segmenta
R
vi
(A)
3
Rl
(7. s)
K l
=
(A)
=
-4-
=
+
v
R +
Rl
u
+
Vu.
dobija se
(7. 6)
Rl
= 3R
Slika 7.3
Segment II (AB): Ako se radna nalazi na ovom
segmentu onda je 3,33 6,66 v tj. fazni ugao je 30- 60
i 120- 150. Nagib ovog je
vi (B) -vi (A)
K z
2 vu(B) -vu (A)
(7.7)
= 0,549 < Kl
Da bi se smanjio koeficijent srazmernosti, odnosno
nagib segmenta, otporniku R
1
sa Slike 7.3 treba paralelno vezati
novi otpornik R
2
tako da bude
(7.8)
odakle sledi
(7.9)
Otpornik R
2
treba da se u kolo tek kada
je vi> 2,5V Ato da je vezan na red sa diodom i referentnim
izvorom od 2,5 V (Slika 7.4)
Segment III: Nagib ovog seqmenta jednak je nuli Ato
da je izlazni napon konstantan i iznosi vi = 4,33 V. Fazni
ugko ulaznog napona je 60- 120.Dakle, paralelno izlaznim prik-
treba vezati granu koja diodu i referentni izvor
od 4,33 v (Slika 7.5) .
R R

+
Slika 7.4
Slika 7.5
Segment IV (EF): Kada je radna u ovom segmentu
onda je - 6,66 v 3,33 V tj. fazni ugao je 210- 240 i
u
300- 330. Nagib ovog segmenta je
(7.10)
v
1
(F) - v
1
(E)
vu(F) -vu (E) =
0,549
Dakle, paralelno izlaznim treba vezati granu sa ot-
pornikom R
2
, diodom i referentnim izvorom od - 2,5 V koji odredju-
je ordinatu prelomne E. Dioda je vezana suprotno u odnosu
na onu koja definie segment II.
Segment V: U ovom segmentu izlazni napon je neza-
visan od ulaznog napona i iznosi vi = - 4,33 v. Fazni ugao ulaznog
napona je 240- 300. za realizaciju ovog segmenta treba para-
lelno izlaznim vezati diodu i referentni zvor od
- 4,33 V tako da dioda da provodi tek kada je v <-6,66 v.
u
Dakle, realizacija kola za napona sasto-
ji se iz otpornika R u jednoj grani i pet paralelnih grana koje
realizuju pojedine segmente. Treba primetiti da dve grane sadr!e
isti otpornik R
2
tako da se mogu kombinovati se tedi jedan
otpornik. Kompletno kolo za koje realizuje eljenu ka-
rakteristiku v. f(v ) sa Slike 7.2 prikazano je na Slici 7.6
u
R

+4,33V
Slika 7.6
61
2.8. Na slici 8.1 je prikazano temperaturno kompenzo-
vano kolo napona.
a) Pod pretpostavkom da je otpornost direktno polari-
sane diode zanemarljiva a njen napon V pokazati
y
da je vrednost ulaznog napona pri kome neza-
visna od temperature.
b) Ako je otpornost direktno polarisane diode Rd =
a vy = o i nacrtati prenosnu karakteristiku.
+
e) Kako izgleda prenosna karakteristika ako O.
o,
R
Slika 8.1
Reenje:
+

R = 5
VR = 10 V
a) Ako je Vu<VR onda je dioda D
1
a dioda
D
2
provodi. Izlazni napon je v = VR - v Ako je v > V , onda
i y u R
D
1
provodi a dioda D
2
je jer je v = v V >VR - V
i u y y
Dakle, u trenutku kada je vu = VR diode D
1
i D
2
simultano menjaju
stanje. Nivo ulaznog napona pri kome je,
kao to se vidi, vu = VR' tj. ne zavisi od temperature.
b) Ako smatramo da je Vy = O onda. dioda D
1
provodi
uvek kada je v > vi a dioda
D2
uvek kada je
Vi<VR =
10 v
u
prvo kada je v <
vi
tj. kada
u
dioda D
1
ne provodi. Onda je izlazni napon
(2.48)
R
VR =
9,9V
l
, _,
62
v =v = 9,9
u pl
nutku (kao u
(2. 49) vi
2
2. Oiodna kola za napona
Prema tome, stanje
V. Medjutim, dioda
(a)) je
u + R
.Rd 1\1
....!. + ...!.. + .l..
Rd Rd R
=
u kolu se promeniti kada bude
o
2
se ne6e u istom tre-
izlazni napon
manji od VR sve dok je ulazni napon manji od
(R + Rd)VR
(2.50)
R
- lO, l v
Kada je vu >10,1 V dioda o
2
ne provodi i izlazni napon iznosi
(2.51)
v R
u
= ..
R + Rd
Prenosna karakteristika prikazana je na Slici 8.2
10
10
l
l
9,9
l l
l
l l
l
l l
l
l l
l
l l
l
l l
l
l l
l
9,9 10,1 Uu. [v]
10

Slika 8.2
e) Ako Rd+ O prelomne karakteristike sa
slike 8. 2 se menjaju i iznose
(2.52) lim vpl = vR = lO v
Rd +O
(2.53) = 10 v
63
Dakle, koleno karakteristike sa Slike 8.2 postaje
otrije i preciznije. Prenosna karakteristika u ovom
prikazana je na Slici 8.3.
Na ulaz amplitudskog komparatora sa Slike
9. l. dovodi se napon koj i j e l i n ea rno ras tue: a fun ke i j a vremena
sa nagibom U kolu komparatora upotrebljena je idealna
dioda D, referentni napon iznosi VR = l V a idealnog
je A= 10. i nacrtati vremenske
dijagrame izlaznog napona i odrediti nagib i maksimalnu
vrednost izlaznog napona ako su vremenske konstante upotrebljenih
kola za diferenciranje.
b) Tl= 100 lJS,

+
+
Slika 9.1
Reienje: Kolo za napona koje
dioda D otpornik R i referentni izvor prolaz signala ka
izlazu sve dok je vu < VR = l v. Na ulaz prvog kola za diferenci-
ranje doveden linearno napon u trenutku
(9 .l) =
10 lJ s
Izlazni napon kola za diferenciranje se A
puta i na osnovu reenja problema 1.5 (jedn. 5.3) na ulazu drugog
kola za diferenciranje imamo
(9. 2)
Na osnovu reenja problema 1.4 imamo da je izlazni
napon drugog kola za diferenciranje dat izrazima
(9. 3)
( 9 4)
,
n
n - l
gde je X =
,
n = l
(e
-x/n _ -x)
e , n l
a) u Tl =T
2
, n= l pa vai jedn. (9.3).
Diferenciranjem izlaznog napona po x se dobija
dV.
( 9 5)
-x
dx = a. A T
1
(l - x) e
pa je nagib izlaznog napona
dv. d v
dx =O. A l .l
(9. 6)

l t =
i
lt
=
a.
=
"""dt
=
dx <rt
lJ S
a o = o
Maksimum izlaznog signala se dobija kada je desna
strana jedn. (9. 5) jednaka nuli
(9. 7) aA
Tl (l
- X )
-x
o tj. e
m = X
=
l
m
m
(9. 8) t
= tl
+ T X = 110 }JS
m
l
m
(9. 9)
-x
36,8 v
vim
=
a. A
Tl xm
(e m) =
Dijagram izlaznog napona prikazan je krivom
sa v na Slici 9.2
ja
b) u kada je Tl = lOT
2
= 100 n= 0,1. Onda
se diferencira (9.4) i dobija se
( 9 .lO)
dv.
1
dx
=
a.ATl (n -x -x/n)
n - l e - e
pa se za nagib izlaznog napona dobija
(9.11)
=
aA (n - l) = a A =
n - l
l
odnosno, ista vrednost kao u (a)
v
ll S
65
Maksimalnu vrednost izlaznog napona odredjujemo iz-
desne strane izraza (9.10) sa nulom
(9.12)
CXATl /
-x -x n
--.....
1
(n e - e ) = O
n -
odakle se dobija
(9.13)
(9.14)
(9.15)
sa
40
37
30
20
lO
8
X =
m
vim =
n ln n
n - l
a AT
l
= 0,256
n -x /n -x
-
1
(e m - e m)= 7,74 V
n -
Dijagram izlaznog napona prikazan je krivom
na Slici 9.2
10 20 40
t, tmb
60 80 100 120
t ma
t (}J S)
Slika 9.2
2.10. U kolu za uspostavljanje nivoa sa slike 10.1
upotrebljena je dioda je otpornost kada provodi Rd SOn a ka-
da ne provodi vrlo velika, dok je napon diode Vy O.
U trenutku t = O na ulaz se iz generatora dovodi napon oblika po-
vorke pravougaonih impulsa f = 5 kHz,
amplitude = 10 V je donji naponski nivo OV. i
nacrtati oblik izlaznog napona za prve periode ulaznog napo-
na ako je R
9
= 0,5 kn, R = 50 kn , e = 1
Reienje: da je
za t< O kolo bilo dovolj-
no dugo u miru tako da je
kondenzator e neoptere-
Kada u trenutku
+
t = O ulazni napon sko-
sa vrednosti OV na
vrednost 10 V dioda pro-
vede i mo!e se zameniti
ekvivalentnim otpornikom
Rd = SO n. Kako je Rd R
+
e
Slika 10.1
otpornost R se mo!e zanemariti i ekvivalentno kolo izgleda kao na
slici 10.2
e
----,.
e
l+

l
+ Vg(
V\,( t) Vl( 1+)
_j
J
lp J t)
Poito napon na kondenzatoru ne mo!e trenutno da
se promeni, to se skok ulaznog napona deli izmedju otpornosti
R i R pa izlazni napon iznosi:
g d
(10.1)
Rd +
v (O+) == R v (O ) = 0,0909 t::,v = 0,909 V
1 Rd + g u
Kondenzator se sada puni a vremenska konstanta kola
punjenja je
(10.2)
Izlazni napon je prikazan
(10.3)
pa na kraju poluperiode za t = T/2 100 iznosi
(10.4)
Napon na kondenzatoru u istom trenutku je
(lO.S)
jer je napon na otporniku Rg jednak lO vi (t) zbog Rg = 10 Rd.
T+
U trenutku t ulazni napon je sa vrednosti 10 V
pao na nulu. Dioda je sada pa struja kroz otpornik
R. Ekvivalentna ema za kada dioda ne provodi prikazana je
na Slici 10.3. Imamo da je
(10.6) - v
e
+ +
(!...) - v =
2 Rg
- v
e
+
(__!_)
2
= - 1,662 v
+
jer je vg (; ) O
Kondenzator se sada
nje je:
T+ +
a v <-
2
)<<v . (L)
Rg 2
prazni a vremenska
zbog toga to je R << R.
g
konstanta kola za pranje-
(10.7) T = C ( R + R) CR = SO ms
pr g
Vidi se da je vremenska konstanta kola za pranjenje
SOO puta od poluperiode ulaznog napona pa se kondenzator vrlo
malo prazni i napon na njemu zanemarljivo promeni u intervalu
T/2 < t < T.
68
U trenutku t =
T+
ulazni napon ponovo na
lOV a izlazni napon na vrednost
(10.8)
+
Rd
(V - vc (T) ) = 0,758 V i (T ) =
v
Rd
+ R
g
to je ista vrednost kao na kraju poluperiode u kojoj se on punio.
Izlazni napon ponovo da opada prema jedn. (10.3) s tim to
(o+) ' ' . (T+) i k ' l iod d tix
se v i zamenJUJe sa ... na raJU ove po uper e os "'e
vrednost
(10.9)
(10.10)
(10.11)
+ -t/21"
vi (T ) e pu = 0,632 v
Napon na kondenzatoru je
v ( li-> = V - ll v (
3
T-
c . i 2
= 3,049 v
Kada napon na ulazu opadne na OV napon na izlazu je
+
v (l.L.)
f 2
3T+
=- vc( --
2
-> =- 3,049 V
i ostaje konstantan do trenutka pojavljivanja prednje ivice
impulsa.
Dalja analiza rada kola izvodi se na isti pri
se dobija:
-
+
(
3T
) 0,632 v v
1
(2T ) =
v1
-r
= (10.12)
-
e -T/ 2Tpu
vi
(.2.!_)
=
vi
(2 T+)
= 0,527 v
2
(10.13)
-
ST
v - ll v .
<-{L>
= 4, 204 v
vc -2-
=

(10.14)
ST+
-
ST )
4,204 v
vi
-2-)
= v =
-
e
(10.15)
(10.16)
t) .

(3T+) =
vi
( ST-)
--r
= O,S27 v
(10.17) v.
<lt->
=
V.
(3T+)
e-T/2-rpu
=
0,439 v
l. 1
-
<l}>
(10.18)
vc
(_.2!_)
= v - ll
vi =
5,168 v
2
+
(10.19) v
( 7T )
= - v
<2}->
= - 5,168 v
i 2 e
(10.20) v .
(4T+)
=
vi
( 7T-
=
0,439 v
l. 2
Vremenski dijagram izlaznog napona prikazan je na Sli-
ci 10.4. Vidi se da se gornja ravna ivica izlaznog signala priblia-
va apscisnoj osi jer ovaj tip uspostavlja ni-
vo izlaznog signala na vrednost od OV. Greka uspostavljanja je
4,39% amplitude ulaznog signala posle prve periode.
U i.
[ ] v
1-
l'"-
o
V2
T
3
Y2
2T
5}2
3T
"'Y2
4T
t
-1
-2
-3
-4
-5
Slika 10.4
2.11. Generator pobudjuje kolo za uspostavljanje
nivoa sa Slike 10.1. naponom vg oblika povorke pravougaonih impul-
sa amplitude pri se ulazni signal menja izmedju nieg ni-
voa V" i vieg nivoa v. Trajanje impulsa je T
1
a pauze T
2
.
da je napon diode VY"" O, a
otpornost inverzno polarisane diode R oo , odrediti zavis-
r
nost izlaznog napona od vremena u stacionarnom stanju.
b) sve vrednosti izlaznog
napona ako su vrednosti elemenata kola: R = 100 kn , Rd = lOOn,
Rg = 500 n, C = l O nF, T l = T
2
= 50 V= l O V.
e) odnos povrina Ad i Ar izmedju grafi-
ka izlaznog napona i apscise u stacionarnom stanju. Ad je povri-
na ispod krive izlaznog napona kada dioda provodi a A kada dioda
r
ne provodi.
Reenje: Ulazni napon koji pobudjuje
nivoa kao i izlazni napon u najoptijem prikazani su na
slici 11.1
V g
a)
t
l
t= O T
1
b)
t
Slika 11.1
Da bi odredili nepoznate vrednosti napona v
1
, v
1
',
v
2
i V2, kao i vremenske konstante punjenja kondenzatora Tl i
pranjenja kondenzatora T
2
posmatranje u trenutku kada
na ulaz deluje prednja ivica jednog impulsa i da je
to trenutak t = O. U trenutku t = 0- ulazni napon je bio v = V"
g
a izlazni vi (O-) = V2 Napon na kondenzatoru je bio
(ll. l)
= V" -
R +R
__ ..._g V'
R 2
U trenutku t
= V' a izlazni na vrednost
napon na kondenzatoru je
+
= O ulazni napon na vrednost v
g
vi = v
1
. Dioda da provodi a

Rd + R
g
Kako se napon na kondenzatoru ne moe trenutno
da promeni, tj. vc (O-) =vc (0+), dobijamo
(11.3)
ili
(11.4)
je v
e
(ll. 5)
(Tl-)
V" -
R + R
-:--_...g V'
R 2
V' - V" = !J.V
= v' -
=
R + R
____ v'
R 2
Na osnovu istovetnog razmatranja, iz da
= v (T +) sledi
e l
R + R
g
R
Za vreme provodjenja diode (u intervalu T
1
) vremen-
ska konstanta kola je Tl = C(Rd + Rg) pa imamo
(11.6)
=
a za vreme dok dioda ne provodi (u intervalu T
2
) vremenska konstanta
kola je T
2
= C (R + Rg) pa je
(ll. 7)
V2 = V2 e-T2/12 = V2 e- T2/C(R + Rg)
7 2
Reavanjem sistema (11.4) - (11.7) po nepoz-
natim v
1
, V{, v
2
i V2 dobijaju se vrednosti izlaz-
nog napona. Interesantno je primetiti da u navedenom sistemu jedna-
ne figuriu apsolutni nivoi ulaznog napona V' i V" samo
amplituda sledi da je izlazni napon iz uspo-
nivoa nezavisan od srednje vrednosti ulaznog napona.
b) Za date brojne vrednosti dobija se
{ll. 8)
{11.9) T = C( R + R l ms >>T
2 g 2
pa sistem (11.4) - (11.7) dobija oblik
(11.10) 6V - 1,005 V'
=
lO
l 2
(11.11) 6V' - 1,005 v
2
= lO
l
(11.12) V' =
vl
e -Tl/ 'l
o
l
(11.13) V'=
e-T2/
1
2
v2
(
l -
T2
v2
--)
2
'2
odakle s e dobija:
(11. 1 4} V' =
l
o, v
2
=- 9,95 v, v2 =- 9,45 v, v
1
= 83 mv
Vremenski dijagram izlaznog
napona prikazan je na Slici
ll. 2 .
e) u intervalu od O do T
1
dioda o provodi pa povrina is-
pod krive izlaznog napona izno-
si:
v, T
l
V
1
: O
-- -9f18
------
-9,.98
Slika ll. 2
t
(11.15)
v (t) dt = Rd
i
T
l
J i (t) dt =
O pu
gde je Qd protekla elektriciteta kroz kolo u intervalu
Tl, odnosno prirataj kondenzatora C.
73
U intervalu T
2
kondenzator se prazni pa povrina Ar
iznosi
(ll. 16) A
r
Tl+T2
= J v
1
(t)dt =
Tl
Tl+T2
R J i (t)dt
T
pr
l
=
RQ
r
gde je Q elektriciteta koju je kondenzator izgubio za
r
vreme pranjenja.
Kako se radi o stacionarnom stanju, u toku jedne pe-
riode kondenzator se mora napuniti i isprazniti za isti iznos op-
iz sledi da je Qd = Qr tj.
(11.17)
Poto pri izvodjenju ove formule nije ni-
kakva pretpostavka o obliku izlaznog odnosno ulaznog napona izve-
dena relacija (11.17) vai za bilo kakav ulazni napon.
Dakle, za bilo kakav ulazni napon odnos povrine ispod
krive izlaznog napona kada dioda provodi 1 ne provodi jednak je
odnosu Rd/R. ovaj poznat je pod imenom teorema o uspo-
stavljanju nivoa.
Z.l2. Kolo za uspostavljanje nivoa sa Slike 10.1 po-
budjuje se povorkom impulsa amplitude
t:. V = 10 V. Vrednosti upotrebljenih elemenata kola su R
9
= l k n,
R = 100 kn, Rd = SOn, dok je kapacitet kondenzatora C dovoljno
veliki da ne postoji ravnih ivica na izlazu. Odrediti
maksimalni i minimalni nivo izlaznog napona za vrednosti
trajanja impulsa i pauze
a)
Tl
=
ms,
T2
=
b)
Tl
=
l
)J s '
T2
=
ms
e)
Tl = IJS' T2 =
l ms ali je dioda D obrnuto
vezana.
Reenje: Odredimo prvo odziv kola za uspostavljanje
nivoa u optem kada je T
2
=K T
1
Zamenom mesta otpornosti
pobudnog generatora i kondenzatora dobija se kolo na Slici 12.1.
Oblik napona (t) prikazan je na slici 12.2 sa koje se dobija:
l
A' V'
Rd
+ R
d l
9

=
v'
=
- 2.
K R +
Rg
r
(12.1)
(12.2) V'
-
V'
=

l 2
11:
...
T1
l +,

- --1+ U't.
A' ,. R
:ui.
t ___ j

KT1
(12.3)
(12.4)
(12.5)
Slika 12.1
Slika 12.2
Reavanjem ovog sistema se dobija
.6V(R + Rd)K
Vl = (l+K)Rg +gKRd + R
(R + R )
g
(l+K) Rg +KRd + R
V' =
2
Onda su nivoi izlaznog napona
R
g
=
K Rd
(l+K) Rg + KRd +R
t
(12.6)
R
R + R
g
= -
a) U ovom je K =
Slici 12. 3a i jedn. (12. 5) i (12. 6)
(12.7)
v
2
= - 9,9 v
t:,.V R
= 0,001 pa je prema
75
odakle se vidi da je maksimalni nivo izlaznog signala
"vezan" za apscisnu osu. Prime6uje se i malo slabljenje amplitude
izlaznog signala (l%) to je posledica izlazne impedanse
pobudnog generatora.
a)
t
b)
t
e)
-v, t
Slika 12.3
b) Nivoi izlaznog napona u ovom (K= 1000) su
prikazani na Slici 12.3b i iznose:
(12. 8)
v
1
= 0,434 v
v = - 0,869 v
2
Kao to se vidi nivoa sada loe radi
jer je maksimalni nivo izlaznog signala iznad ov. Takodje je slab-
ljenje signala veliko jer deo prornene ulaznog napona apsorbu-
j e generatora R Dakle, nivoa loe radi
g
ako se pokuava da se vrh uskog impulsa "vee" za neki odredjeni
nivo. Za dobar rad trebalo bi znatno otpor-
nost R i smanjiti R to bi znatno usporilo odziv
g
na smanjivanje amplitude ulaznog napona, odnosno strujno
pobudnog generatora za vreme trajanja impulsa T
1
.
e) Ako se prorneni polaritet diode onda za vre-
me trajanja impulsa ona biti inverzno a za vreme trajanja pauze
direktno polarisana. Dakle, izlazni napon imati varijacije
u pozitivnom smeru. Prema Slici 12.3c i jedn. (12.5) i (12.6) irna
se
(12.9) V = - 9, 9V
2
odnosno, dobija se isti rezultat kao pod a) jer su i uslovi provo-
djenja diode
2.13: Na ulaz kola za uspostavljanje nivoa Sa slike
l 3 l u k o m e j e u p o tr e b l j e n a i d e a l n a d i o d a D ( Rd = O , R -+ oo, V O )
r Y
dovodi se sinusoidalni napon V cos wt. Izvesti relaciju koja defini-
m
e ugao provodjenja diode 9 u stacionarnom stanju. Pod pretpost-
avkom da je ugao 9 mali priblini izraz za ugla
9 .
Reenje: Izlazni napon u sta-
cionarnom stanju u toku jedne
periode prikazan je na Slici
13.2. U intervalu kada dioda
D ne provodi tj. za
o-:; 2n- 9
imamo da je po drugom Kirho-
fovorn zakonu:
t
Slika 13.1
i
(
'
t
l
\
1
l
77
(13 .l)
v u (t) = v i (t) + fi (t) d t= v i (t) + f v i (t) d t
odnosno posle diferenciranja cele
(13.2)
(13.3)
d v. (t )
dt
+
v i (t)
RC
=
dvu (t)
dt
= - w V sin wt
m
Reenje ove diferencijalne prvog reda je
wv RC
v. (t) = K e -t/RC -
1
Vl + (wRC) 2
sin (wt - arctgwRC)
gde je K integraciona konstanta koja se moe odrediti iz
uslova vi(O)=O odnosno:
(13.4) sin (-arc tg <J RC) =
2
(wRC) V
m
l + (wRC) l
Dakle, izlazni napon kada dioda ne provodi predstav-
ljen je relacijom
(13.5)
wR CV [
vi(t) = m
Vl + (w RC) L Vl
- sin(wt- arc tgwRC) J
- wRC -t/RC
e -
+ (w RC)
2
Dioda da provodi kada izlazni napon postane
pozitivan, odnosno U trenutku kada je Wt = 2TI- e ili
p
(13. 6) t =
p
2TI e
w
vi (tp) s-a O i zamenom izraza (13.6)
za t u (13.5) dobija se iz koje se odredjuje ugao
p
provodjenja e :
(13.7) w RC - ( 2 n - e) / wRC
V1 + (wRC)
2
e
- sin(2TI- e - arctg wRC)= O
koja se posle transfonnacije svodi na
(13.8)
wRC e-(
2
n - e)/wRC = -Vl+(wRC)
2
sin (e + arctgwRC) =
=sin e+ wRC cos e
78
111
{13.9)
cos e= e-(2n- e)/WRC sin 9
wRC
to je tra!ena relacija.
{13.10)
pa je onda
{13.11)
ili
{13.2)
Ako je ugao e mali onda je sin e a takodje i
e2
l-- =
2
,
2n
l - wRC
2n
wCR
e2
' cos 9 - 2
2.14. Na ulaz kola za uspostavljanje nivoa u kome je
upotrebljena dioda D sa karakteristikama: Vy= O, Rd= lOOn,
Rr = oo i otporni k R = 10 kn, doveden je napon trougao-
nog oblika {Sl. 14.1). Pod pretpostavkom da je kondenzator C do-
voljno veliki nacrtati oblik izlaznog napona i karakte-
vrednosti izlaznog napona ako je a) R
9
= O, b) R
9
= 100 n
e) R
9
=O i dioda obrnuto vezana, d) R
9
= 100 n; dioda obrnuto ve-
zana.
-----.
10 v
l
, T
-1- -- --------;
t
Slika 14.1
Reenje: Za kada je Rg ; O kolo
nivoa se moe posle zamene mesta kondenzatora i otpornosti pobudnog
izvora nacrtati kao na Slici 14.2 gde P i otpornik Rd
predstavljaju diodu D.
a) U ovom R = O pa je
g
v i = v i Poto je e vrlo veliki
kapacitet izlazni napon po
obliku biti isti kao ulazni na-
pon ali imati drugu srednju
vrednost (jednosmernu komponen-
tu). Izlazni napon je prikazan
na Slici 14.3.
Prema teoremi o uspostavljanju
Slika 14.2
nivoa (problem 2.11) odnos povrina Ad i Ar je
(14.1)
gde je
(14.2)
(14.3)
(14. 4)
(14. 5)
(14.6)
= = 0,01
= 26
Zarnenom u (14.1) dobija se
Kako je
dobija se
v = l 55 v
l ,
, v
2
= 8,45 v
+
., ..
i
l
/
! .
l .
l
80

l

1 t
l
j
'
'

4 'l}L
l
l
l
l
l
Slika 14.3
v'
1
/ ____ _ _
Slika 14.4
Slika 14.5
-v 'l
Slika 14.6
t
t
-
t
81
Ako je Rg = 100 n onda izlazni napon v i napon v
- i i
izgledaju kao na Slici 14.4. Teoremu o uspostavljanju nivoa sada
moemo primeniti na napon
v: tj
1
(14.7) Ad
R +
Rd
=
g
= o, 02
A R + R
r g
Ad
'2
vl
=
Ar
V'(20+V')
2 2
(14.8)
pa (14.7) i {14.8} kao i Vl+ v;= 10 V
dobijamo
(14.9}
v; = 2,1 v
.._
,
v; = 7,9 v
Kada dioda provodi, zbog Rg = Rd, v; 2v
1
pa je
v
1
= 1,05 V. Kada dioda ne provodi v
1
= v
1
pa je v
2
= 7,9 v.
e} Ako se dioda obrnuto vee onda je to takozvani
"pozitivni nivoa" jer se deo izlaznog napona nala-
zi iznad vremenske ose (sl. 14.5}
(14.10}
Primenom teoreme o uspostavljanju nivoa dobijamo
Ad
A
r
= 0,01 =
pa se uz uslov v
1
+ v
2
= lO V dobija
(14.11} v
1
= 9,951 v v
2
= o,o49 v
d) Primenom teoreme o uspostavljanju nivoa na sig-
nal v; (Slika 14.6} dobija se
(14.12)
Ad
V'
(V,
+ 20)
0,02
2 2
= =
V'2 Ar
l
odakle se uz uslov
v'
l
+ V'
2
= 10 V dobija
(14.13) Vl = 9,9024 V V' = O 0976 V
2 ,
Kada dioda provodi v; = 2vi pa je v
2
= 0,0488 v
a kada dioda ne provodi v; pa je v
1
= 9,9024 v.
[2.1sJ a) Nacrtati prenosnu karakteristiku vi = f(vu)
za kolo sa Slike 15.1 ako je probojni napon Cener-dioda Vz a napon
na direktno polarisanoj diodi v
0

b) Koji uslov treba da bude ispunjen da bi se ovo ko-
lo koristilo kao kolo za (memorijske kolo)? Kako se onda
moe vriti prebacivanje kola iz jednog u drugo stabilno stanje?
+
+
r
Slika 15.1
Reenje: a) Analiza kola se moe izvriti posrnatra-
njem rada kola kada se ulaznog napona nalazi u nekoliko
intervala.
Neka je, najpre, vu< -(V
2
+ VR+2V
0
). Onda dioda Dzl
radi u oblasti proboja, diode oz
2
i o
2
su direktno polarisane pa je
izlazni napon
(15.1)
i nezavisan je od ulaznog napona.
Kada ulazni napon poraste iznad - (V
2
+ VR + 2V
0
)
nijedna dioda ne provodi pa je izlazni napon jednak naponu na kon-
denzatoru koji je dat izrazom (15.1). Stanje u kolu ostaje nepro-
menjeno pri daljem porastu ulaznog napona sve dok ne provede
serijska grana sa diodama Dz
1
i o
22
Dioda Dzl treba da bude di-
rektno polarisana a Dz
2
treba da radi u oblasti proboja. Napon na
ulazu pri kome 6e se promeniti stanje u kolu je
(15.2)
Dakle umesto (15.1) mo!e da se pie:
(15. 3)
Kada provodi serijska grana onda izlazni napon raste sa porastom
ulaznog napona sve dok ne provede grana sa diodom D
1
tj. do
(lS. 4)
(15.5)
je konetantan
(15.6)
v = V + V + 2V
u z R D
Dakle, imamo
u +V +2VD
u z R
Pri daljem pove6anju ulaznog napona izlazni napon osta-
V
= VR + VD
i
za
V u V z + V R + 2V D
Prenosna karakteristika data izrazima (15.1), (15.3)
i (15.6) prikazana je na slici 15.2.
Pretpostavirno sada da se ulazni napon smanjuje
Napon na izlazu je dat izrazom 15.6 sve dok provodi grana sa dio-
dom D
1
a ona 6e prestati da provodi tek kad je
(15. 7)
=
Dakle,
84
Pri daljem smanjenju
ulaznog napona diode D
1
i o
2
su zako-
Dzl radi u oblasti proboja a
D je direktno polarisana. Izlazni
Z2
napon
la znog

nu
( 15.9 )
Dakle,
se smanjuje sa smanjenjem u-
napona sve dok dioda D
2
ne
da provodi pri ulaznom napo-
(15.10) za
U
l
Slika 15.2
Pri daljem smanjivanju ulaznog napona imamo
(15.11) za
-v
z
Prenosna karakteristika koja opisuje zavisnost iz-
laznog napona od ulaznog napona pri i smanjenju ulaznog
napona prikazana je na Slici 15.3
b) Da bi ovo kolo imalo osobi-
nu izlazni napon mora
imati odredjeni nivo i
kada nema ulaznog signala. Da-
kle zaravnjeni deo karakteri-
stika mora da ordinatnu
osu tj.
(15.12)
V :z - VR > O
ili
-(VR+ VD)
Slika 15.3
Prebacivanje kola iz jednog u drugo stabilno stanje
moe se vriti impulsnom pobudom suprotnog pelariteta od izlaznog
napona. Amplituda impulsa mora biti od
(15. 13)
Struja i oblika Hevisajdove funkcije amplitude
IF = 20 mA (Slika 16.la) deluje u direktnom smeru na silicijumsku
diodu D na sobnoj temperaturi. Napon na diodi po delovanju pobude
se menja po eksponencijalnom zakonu (Sl. 16.lb) pri je vreme
uspostavljanja t = 100 ns. Odrediti otpornost i difuzio-
u
ni kapacitet diode.
a)
t
b)
t
Slika 16.1
Reenje: Iz literature je poznato da se ekvivalent-
no kolo diode moe predstaviti paralelnom vezom difuzione kapaci-
tivnosti Cd i otpornosti diode rd. ovo ekvivalentno
kolo vai za male amplituede pobudnih signala. U kada
je pobudni signal veliki do izraaja dolazi i pad napona na otpor-
nostima tela diode tako da je ekvivalentno kolo sloenije.
Ekvivalentno kolo diode za male signale, koje od9o-
vara ponaanju diode na Slici 16.1 prikazano je na Slici 16.2.
Vremenska konstanta ovog kola je T = rdcd pa se napon na diodi
posle dovodjenja pobudnog struj-
nog impulsa moe predstaviti
jedna
Slika 16.2
86
(16.1)

-t/T
e
Vreme uspostavljanja ovakvog eksponencijalnog
signala definisano je kao vreme za koje signal poraste od 10% na
90% svoje nominalne vrednosti (problem 1.6). Veza izmedju vremen-
ske konstante kola i vremena uspostavljanja je:
(16.2) t =2,2-r=22rc
u l d d
Kao to je poznato, otpornost diode je
obrnuto proporcionalna struji tj
(16.3) =
jer je koeficijent n "'2 za Si diodu, a VT = 26 mV na sobnoj tem-
peraturi.
Onda je difuziona kapacitivnost
(16.4)
= = 17,5 nF
2,2 nv"'
2.17. U trenutku t= O ulazni napon kola sa Slike
17. la trenutno se promeni sa vrednosti VF = 10 V na vrednost
- VR =-SV to je prikazano na Slici 17.lb. Parametri upotreblje-
ne diode su: srednje vreme ivota sporednih nosilaca T= l sred-
nja vrednost kapaciteta prostornog tovara pri inverznoj polarizaciji
Ct = 20 pF, napon na direktno polarisanoj diodi VD= 0,6 V, otporno-
st direktno polarisane diode Rd = 100 n. i nacrtati vre-
menske dijagrame vika sporednih nosilaca q, struje kroz kolo i i
napona na di odi vD ako je R = l O kn.
Vu
t R
,.
VF
+
Vu
q D
vd
t= o
l
l
i t
X
l
- VR
----'
Slika 17.la
Slika 17.lb
Reenje: U stacionarnom stanju, kada je dioda D
bila direktno polarisana, struja kroz kolo i bila je
(17.1)
I =
F
v
u
R
tako da je prostorni tovar u diodi
(17.2)
Q = TI = l nC
o F
= l mA
87
Kada se u trenutku t= O promeni polaritet ulaznog
napona, zbog prostornog tovara u diodi dioda ostaje i dalje di-
rektno polarisana sve dok prostorni tovar ne bude odstranjen iz
diode strujom suprotnog smera.
(17.3)
=
V (o
+) (0+)
u - VD
R
"" - VR =
R
0,5 mA
pri je opet, kao i u izrazu 17.1, zanemaren napon na direktno
polarisanoj diodi vD (0+) u odnosu na pobudni napon - VR. Intere-
+
santno je primetiti da se napon na diodi vD(O ) neto malo razli-
kuje od napona vD(O-) i iznosi
(13.4)
Prostorni tovar u diodi, je vrednost
jednaka Q
0
, sada se smanjuje po eksponencijalnom zakonu (Sl. 17.2a)
Struja u kolu je konstantna (Sl. 17.2.b), a napon na di-
odi se vrlo malo menja (Sl. 17.2.c). po kojoj se menja
prostorni tovar predstavlja diferencijalnu prvog reda
sa konstantnim koeficijentima kontinuiteta). Njeno se
reenje, kao to je pokazano u prvoj glavi, moe predstaviti u ob-
liku
(17.5) q (t) = q ( oo ) +
+ -t/ T.
[q(O)-q(oo)Je
gde je
(17.6)
88
(17.7) q ( = - TIR = - 0,5 nC
a T vremenska konstanta koja odredjuje eksponencijalnu promenu
prostornog tovara, odnosno srednje vreme ivota sporednih nosi-
laca.
Dakle,
(17.8)
Prostorni tovar u diodi svodi se na nulu posle vre-
mena t = ts koje se naziva vreme diode. Iz uslova
q (t ) = O dobija se iz jedn. (17.8)
s
(17.9) t = T ln
s
q [ne]
i [mA]
o,&
0,45
l
l
l
l
l
t.
I
= T ln ( l + __!_ ) = l , l j.lS
IR
a)
t
b)
lo
t
e)
t
_s ---- __
Slika 17.2

Poto je prostorni tovar odstranjen iz diode, ona se
polarie u inverznom smeru i struja kro2 nju trebalo bi da padne od-
mah na nulu. Medjutim, u kolu ostaje kapacitet prostornog tovara di-
ode koji treba napuniti do napona inverzne polarizacije -rvR kroz
otpornik R. Dakle, struja i eksponencijalno teiti ka nuli a napon
vD ka - VR sa istom vremenskom konstantom Tpu = CtR. Vreme koje je
potrebno da struja padne na l% od vrednosti koju je imala za vreme
t naziva se vreme opadanja i priblino iznosi (prema rezul-
s
tatima problema 1.1)
(17.10) t = 5 T = 5 e R = s
f pu t
Vreme diode, koje se definie kao zbir
vremena i vremena opadanja iznosi
(17.1)
Dioda D u kolu sa Slike 17.1 pobudjuje se pre-
ko otpornika R = 10 kn ulaznim naponom je vremenski dijagram pri-
kazan na Slici 18.1. Parametri upotrebljene diode su:T =l
Ct= 20 pF, v
0
=O, Rd= O. i nacrtati vremensku zavisnost
vika sporednih nosilaca u diodi q, struje kroz kolo i i napona na
diodi v
0
. Vu[v]
Reenje Za t O, poto je
ulazni napon bio jednak nuli,
svi uslovi u kolu su
jednaki nuli. Kada ulazni na-
pon da raste, dioda se
direktno polarie i struja u
kolu data je izrazom
(18.1)
(18.2)
i (t) =
v (t)
u
R
u trenutku t = t
1
imamo
at
1
= IF = -,r- = O , S mA
Slika 18.1
= 250 t
t [tJ s J
Da bi nali prostorni tovar u diodi, poto pobuda
nije konstantna, moramo od diferencijalne kontinu-
iteta:
(18.3)
je:
(18.4}

dt
+_g_= i
T
(t) =
a
R
t
Reenje ove uz uslov q (O+} = O
ar
q (t} =
R
tako da je po zavretku linearno rastu6eg dela ulaznog napona:
(18.5)
qCti> = 0,284 ne=
Struja u kolu posle pada ulaznog napona na - VR =
= - 5 V iznosi
(18.6)
VR
-- =
R
- 0,5 rnA
jer dioda ostaje direktno polari.sana. Prostorni tovar se menja po
eksponencijalnom za.konu, kao u prethodnom problemu, sa vremenskom
konstantom T. Vreme zasi6enja t iznosi
s
(18.7) t =T ln
s
= 0,45 \..IS
+
[
q(tl )]
= T ln l + =
T IR
Posle isteka vremena zasi6enja dioda se inverzno pola-
rie i kroz kolo eksponE!ncijalna struja punjenja kapacitivnos-
ti prostornog tovara ct. ova struja tei ka nuli a napon na diodi
ka - VR sa istom vremenskom konstantom.
(18.8)
diodu
r =eR= 0,2
pu t
Vremenski prostornog tovara q, struje kroz
i i napona na diodi vD prikazani su na Slici 18.2.
/
q_ [ne]
o
t [,us]
i [mA]
t[,Us]
-
vd. [Vl
.._,. __ t1 t.
Slika 18.2
2.19. Da bi se skratilo vreme diode D,
(Slika 19.1), paralelno otporniku R vezan je kondenzator e. Ulazni
napon je oblika Hevisajdove funkcije (Slika 17.lb) pri je
VF = 10 V, VR = 5 V. Otpornost R = 5 kn dok je srednje vreme ivo-
ta sporednih nosilaca T = 500 ns.
a) Odrediti minimalnu vrednost kapacitivnosti e koja
vremena diode na nulu.
b) Odrediti vrednost e za koju se dobija potpuna kom-
penzacija vremena diode.
e) Nacrtati vremenske dijagrame izlaznog napona vi
ako je kapacitivnost e za 10% manja ili za 10% od vrednosti
pod b).
Reenje: a) Za t <O ulazni napon je bio pozitivan pa je dioda D
bila direktno polarisana.
Struja kroz diodu iznosila +
je
(19.1)
-
i(O )
=
IF
=
-
)
-
v (O
- vd
(O )
u
=
=
+
----,
D
l
..
R

VF
=
2 rnA
R

vu
R e vi
-
l
__ _j
pri je zanemaren pad na-
Slika 19.1
pona na diodi u odnosu na ulazni napon. Prostorni tovar u diodi
iznosi
(19 . 2) q(O-) = TI =
F
a kondenzatora e
(19.3)
= 1 ne
U trenutku t = O kada se promeni polaritet ulaznog
napona, promeni se i smer struje kroz kolo. Naelektrisanje prostor-
nog tovara iz diode se trenutno prenese u kondenzator C (zbog pret
postavke da se kolo pobudjuje iz idealnog naponskog generatora)
Trenutna promena izlaznog napona je:
(19.4) v . < o > = - q <
0
-
l. e
= -
TV
F
RC
tako da je izlazni napon u trenutku t = o+
(19 . 5)
TV
F
RC
= v (l -
F RC
Kako izlazni napon ne mo:fe da padne ispod vrednosti
- VR traeni kapacitet kondenzatora C se nalazi iz uslova
2. Diodna kola za
napona 93
(19.6)
+
( l
;e>
>,. v . (O ) =v - - v
1 F R
cdakle se dobija
e
T VF
66,7 pF = =
min
R(VF + VR)
(19.7)
b) vrednosti kapaciteta kondenzatora iz-
nad e . smanjuje vrednost skoka napona na izlazu u
m1n
trenutku (19.4). Ako se vrednost kapaciteta C tako izabere da pro-
mena izlaznog napona u t= O bude - VF tj.
TVF
RC
(19.8)
dobija se
(19.9)
e =
T
R
= 100 pF
a vrednost izlaznog napona u trenutku je
(19.10) v . (o-) +6 v (o) = o =
1 i
odnosno izlazni napon dostie svoju asimptotsku vrednost trenutno.
Time se vreme svodi na nulu.
Vremenska zavisnost izlaznog napona u
a) i b) prikazana je na slici 19.2 krivama (a) - (b)
respektivno. Vremenska konstanta sa kojom eksponencijalna kriva
(a) dostie asimptotsku vrednost iznosi RCmin = 0,33 Takodje
je, radi poredjenja, prikazan i oblik izlaznog napona kada se kon-
denzator ukloni iz kola (isprekidana kriva)
c)Ako je kapacitivnost e za 10% manja od vrednosti
nadjene pod b) ona iznosi e'= 0,9C =90 pF a ako je za 10%
onda je e" = 1,1 e = 110 pF. U kada je C' vezan u kolo,
izlazni napon u trenutku t = o+ iznosi
t
(19.11)
e 'R
= - 1,11 v
a zatim raste ka nuli sa vremenskom konstantom RC'= 0,45
- VR =-5 v ,__ ________ _
--.....,.10 (C") (b)
0,9
-11 ,
-5
/
/
.""".".----
---(e') _J (a)
Slika 19.2
(kriva C' na Slici 19.2)
t
t
U kada je C" vezan u kolo, izlazni napon u
trenutku t = o+ iznosi
(19.12)
+
v (O ) = V (l -
i F
T
__,..e.,.,.." -R-) = o, 91 v
a zatim opada ka nuli sa vremenskom konstantom RC"= 0,55 (kri-
vaC" na Slici 19.2).
2.20. Diodno kolo sa Slike 20.1 pobudjuje se ulaz-
nim naponom je vremenski dijagram prikazan na Slici 17.lb
gde je VF = 3V, VR = 6 V. Vrednosti otpornika u kolu su R
9
= 5 k n,
i R = 10 k n. Pad napona na provodnoj diodi se moe zanemariti a
srednje vreme ivota vika sporednih nosilaca u diodi je T= s.
vreme diode ts ako je a} e =O, b} e = 100 pF,
e} e vrlo veliki.
e
R
D
_j
Slika 20.1
Slika 20.2
Reenje: a) Ako je e = O, kolo na Slici 20.1 se
moe uprostiti i prikazati u obliku kao na sl. 20.2. Struja u kolu
za t <O, kada je dioda direktno polarisana iznosi
(20.1)
=
R + R
g
= 0,2 mA
95
U trenutku t = O, napon na ulazu pada na vrednost - VR ali dioda
ostaje i dalje direktno polarisana sve dok se ne odstrani viak spo-
rednih nosilaca iz nje. Struja kroz kolo iznosi
(20.2)
vu (O+) -tt> (0+)
R + Rg
=
R + R
g
= -o ,4 mA
Prema rezultatima problema 2.17 17.9) vre-
me iznosi
(20.3) t = T ln (l +
s
b) U da je
lu za t< O isti je kao u
stor ni tovar u diodi
-
(20.4) q(O )
= T!F = 0,2
= o l 41 'U s
e =
a)
ne
100 pF stacionarni reim u ko-
Dakle i (0-) = 0,2 mA pa je pro-
Napon na otporniku R , odnosno kondenzatoru e, iznosi
(20.5)
- +
V ( 0 ) =V ( 0 ) =
R
t) (0-) = 2 v
u
u trenutku t = o+ dioda ostaje i dalje direktno po-
larisana pa struja kroz nju ima vrednost
(20.6)
=
=
-1,6 mA
Struja kroz diodu se sada eksponencijalno menja (zbog
vrednosti R ) ka asimptotskoj vrednosti
g
(20.7)
- v
i(
00
) = R =- 0,4 mA
R + R
g
sa vremenskom konstantom
(20.8)
1
= e (R il R )
l g
= 0,33 IJS
l
=-T
3
Prema tome, struja kroz kolo za t >O moe se preds-
taviti izrazom
(20.9) i(t) = i(
00
) + [i(O+) - i (
00
)] e-t/Tl
6
e
-3.10 t ) mA
=-(0,4 + 1,2
kontinuiteta za viak sporednih nosilaca u
diodi sada glasi
(20.10)
9.g_
dt
+
_g_
T
=
i(t)
Integracijom ove diferencijalne uz kori-
+
uslova q(O) = 0,2 ne dobija se:
(20.11) q(t) =
T
R + R
g
e
-t/Tl l
- VR
q (t
5
) = O,
(20.12)
Kako je po isteku vremena t
5
,
iz (20.11) se dobija
[
R \ VF l
t
5
= T l ln Rg {
1
_
1
l) ( l + VR ) = 01 13 IJS
97
Dakle, i u kada se diodno kolo pobudjuje iz
izvora izlazne otpornosi, kondenzatora para-
leno otpornosti vezanoj na red sa diodom vreme
diode.
e} Kada e + oo onda i vremenska konstanta Tl postaje
vrlo velika, tj. 'l +
00
.0nda se iz izraza {20.9) dobija
(20.13)
pa je
{20.14)
i {t} = i { oo ) = - I = - 1,6 mA
R
IF
t = T ln {l + -
s I
R
= T ln 1,125 = 0,118 ].ls
Dakle, vrednosti kompenzacionog kondenza-
tora e moe samo smanjiti, ali ne potpuno svesti na nulu, vreme
diode t
5
Ovo je posledica da se
prostornog tovara odstranjuje kroz otpornost pobudnog ge-
neratora R koja se ne moe premostiti kompenzacionim kondenzata-
g
rom.
-,
3 .. TRANZISTOR U IMPULSNOM REliMU
3.1. od osnovnog oblika
za npn tranzistor (Sl. 1.1)
Ebers-Molovih jed-
e
(l. l)
Ic aN
I - 1
co
vsclnVT
- l )
=
e
E
(l . 2)
lE
al
1
c +
1
EO (
VBE/nVT
-l )
=
e
'Ic
Vec.
-!L+
B +
VaE
izvesti
s l i ka l . l
E
a) eksplicitnu zavisnost emitorske i kolektorske stru-
je od napona na pn spojevima.
b} Zavisnost napona na spojevima od emitorske i ko-
lektorske struje.
Reenje: a) Zamenom IC iz prve u drugu dobi-
ja se:
odakle je
(l. 4)
Na isti se, zamenom IE iz druge u
prvu, posle sredjivanja dobija
99
100
(l. 5)
(l. 6)
a iz druge
(l. 7)
3. Tranzistor u irnpulsnom reimu
v lnv
(e BE T
1
co VBC/ rlVT
l) - -=-----(e -l)
l--aN a i
b) Iz prve Ebers-Mol-ove se direktno uobija
v = nV ln ( 1 -
BC T
IC- ec:K
1
E )
1
co
3.i: Silicijumski npn tranzistor sa parametrima
n= 2, aN = 0,98, Ico = 5 nA, lEO = l nA, vezan je u spoju sa za-
emitorom.
a) Odrediti emitorsku
baza kratko spojena sa emitorom.
kolektorsku struju kada je
b) Odrediti napon na bazi kada je ona slobodna.
e) Odrediti napon tranzistora ako je
nominalna struja tranzistora ICN = srnA.
Reenje: a) Ako se zanemari pad napona koji stvara
bazna struja na otpornosti tela baze, irna se da je VBE = O. Napon
na spoju baza- kolektor VBC je negativan i !VBC />> VT (Sl. 2.1).
Zarnenorn u Ebers-Molove (1.4) i (1.5) dobijaju se ernitor-
ska i kolektorska struja pri kratkospojenoj bazi
( 2 .l)
a i ICO
1- a Na !
jer je pri malim strujama aN O, a
1
O, za Si tranzistor.
( 2. 2)
Takodje je
1
co
l- a a
N I
I = 5 nA
co
b) Ako je bazni otvoren onda su ernitorska i
kolektorska struja jednake (Sl. 2.2). Iz prve jedna-
(l.l), uz uslove lv
8
c! >> VT, VBC : O dobija se
(2.3)
ili
(2.4)
zamenom IC
=
(2.5}
bija
(2.6)
3. Tranzistor u impulsnom reimu
101
Slika 2.1
1
co
1-a
N
=
Napon na bazi
IE
=
1
CEO
VBEO
=
nVT
ln
= TlVT
ln
+
ICEO = 250 nA
se sada moe
[
l +
Ic
(l-a i)
1
EO
[
l +
Ico
(l-a
1
)
IEO(l - aN)
Kako je a
N
=
O, a -
I -
O pri malim
VBEO = TlVT ln 6 = 93 mV
Icro
Slika 2.2
iz (1. 7)
]
]
strujama, to se do-
to da je emitorski spoj slabo direktno polarisan.
e) Napon tranzistora se, po analogiji
sa naponom diode, definie kao napon na direktno po-
larisanom emitorskom spoju pri kome kolektorska struja iznosi l%
svoje nominalne vrednosti.Kako je tranzistor na granici aktivnog
reima moe se zanemariti bazna struja i smatrati da su kolektorska
i emitorska struja jednake i da iznose:
102 3. Tranzistor u impulsnom reimu
( 2. 7)
Da bi odredili napon V moemo do-
Y
bijene vrednosti zameniti u (1.7). Medjutim, kako a
1
nije
relaciju
( 2 o 8)
a I = a Ico
N EO I
za njegovo odredjivanje. Onda je:
( 2. 9)
Vy
=
nvT
ln
[
l +
IC (1- a
1
)]=
1
EO
=
nvT
ln
[
l +
1
c (ICO -aN IEO)
]= 0,54 v
1
co
1
EO
vrednosti za VY kod savremenih tranzistora
u integrisanim kolima se od 0,5 V do 0,65 V
..__------...,
U kolu sa Sl. 3.1. upotrebljen je silicijumski
npn tranzistor sa parametrima:aN = 0,98, Ico = 10 nA,
0: 1 = 0,1, 11 = 2.
a) Odrediti zavisnost struje Ic od elemenata kola i
parametara tranzistora
b) Odrediti vrednost struje IC za R = O i R +en.
Reenje: a) da je tranzistor
ali da je njegov emitorski spoj vrlo
direktno polarisan. (Ovu direktnu pola-
stvara pad napona RIco na otporniku R
R). Onda je kolektorski spoj vrlo jako inverz-
no fJOlarisan jer je VCB = VCC>>VT. Ebers-Mol-
ove (1.1) i (1.2) se onda svode
;la:
( 3 .l)
Slika 3.1
3. Tranzistor u impulsnom
(3. 2)
kako je
zamenom (3.3) u (3.2) dobija se
(3.4)
pa se iz (3.1) dobija
( 3. 5)
( 3. 6)
a za R -+ oo
(3.7)
b) Za R = O dobija
I
= O) = CO
l - aNa
1
I (R -+ oo)
e
= 1,1 Ico = 11 nA
500 nA
103
3.4. Na slici 4.l.a prikazane su karakteristike ic=
= f (ves> za silicijumski n p n tranzistor vezan u sprezi sa zajed-
bazom. Pri velikim naponima inverzne polarizacije kol eK tor-
skog spoja dolazi do lavinske multiplikacije nosilaca pri je
faktor multiplikacije
( 4. l )
M =
l
gde je BVCBO probojni napon kolektorskog spoja a n parametar koji
zavisi od tehnolokih karakteristika spoja.
, Ako su parametri upotrebljenog tranzistora: BVcso=
60 V; n = 4, strujno u sprezi sa emitorom
104
3.Tranzistor u impulsnom reimu
hrE = 50, inverzna struja kolektorskog spoja Ico= lO nA,
napon tranzistora Vy = 0,6 V, otpornost tela baze rb =
50 o.odrediti probojni napon kolektor-emitor BVCEO u sprezi sa za-
emitorom u {Sl. 4.1.b):
Ic
BVcao
BVc!o BVcao
Slika 4.1
b)
a) kada je bazno kolo otvoreno {R
8
+oo ),
b) kada je u baznom kolu otpornik R
8
= 1 Mn i v
88
=O,
e) kada je baza kratkospojena na emitor {RB = O,
VBB = 0),
d) kada je RB = lOkn, v
68
= SV.
Reenje: a) S obzirom da izmedju emitorske i kolektor-
ake struje postoji veza IC = a IE' u oblasti multiplikacije imamo
(4.2)
gde je ekvivalentni koeficijent strujnog u sprezi sa
bazom u oblasti multiplikacije koji moe biti i od
l. ekvivalentni koeficijent strujnog za spre-
gu sa emitorom je:
( 4. 3)
( 4. 4)
aM Ma
hFEM l - a l - Ma
M
Kada je ispunjen uslov
M a = l
koeficijent ima veliku vrednost i kolektorska struja
postaje nezavisna od bazne struje. Dakle, iz uslova proboja (4.4)
i izraza za faktor multiplikacije (4.1) se dobija
( 4. 5) M
l
l
=
=
v
r
a
l-( CB
BVCBO
odnosno
n /1
BVCBO
VCB
=
BVCBO
- a
=
nfi1FE
{ 4. 6)
Kako je u oblasti proboja sigurno VCB>> VBE' moe
se uzeti da je probojni napon kolektor-ernitor BVCEO pri otvorenom
baznom kolu dat sa
(4.7)
BVCEO
(4.6), odnosno
BVCBO
= =
l!f hFE
22,6 v
Dakle,probojni napon kolektor-emitor BVCEO manji je
od probojnog napona kolektorskog spoja BVCBo
b) Kada je izmedju baze i emitora vezan otpornik
onda je struja MICO koja kroz kolektorski spoj jednaka struji
kroz bazni jer je tranzistor tj. IE m O. Emitor-
ski spoj je onda polarisan u direktnom smeru naponom
(4.8)
Kada usled multiplikacije kolektorska struja toliko po-
raste da tranzistor provede tj. da bude
(4. 9)
tranzistor raditi u reimu proboja sa naponom BVCEO izmedju
kolektora i emitora. Kombinacijom (4.9) i (4.1) dobija
se probojni napon izmedju kolektora i emitora kada je u baznom ko-
lu otpornik R
8
, BVCER:
v
l
( 4 .lO)
M z: (RB
X
=
+rb) Ico
l -
VCB
r
(
BVCBO
(4.11) BVCER
= BVCBO j
l
+rb> Ico
- 59,75 v
vy
e) Ako je baza kratkospojena na emitor onda je O
( 4 .12)
=
59,999 V BVCBO
d) Ako je u baznom kolu i baterija v
88
koja inverzno
polarie spoj baza - emitor, onda uslov provodjenja (4.9) postaje
(4.13)

+ rb)
M ICO - VBB
= vy
tako da proboj ni napon u ovom iznosi
(4.14)
BVCEX = BVCBO 11-

1
co
- 59,999 v
BVCBO
VBB + Vy

Na slici 4.2 prikazana je zavisnost kolektorske stru-
je od napona kolektor-emitor u sva Vidi se da pos-
le proboja napon izmedju kolektora i emitora tei ka konstantnoj
vrednosti BVCEO koja se naziva i napon dranja. Kako se struja pos-
le proboja a napon opada, u oblasti proboja tranzistor
ima karakteristiku negativne otpornosti.
3. Tranzistor u impulanom re!imu
(a.) I CIO
ll
,,
ll
ll
ll

ll
Slika 4.2
107
3.5. Inverzna struja kolektorskog spoja Ico
silicijumskog npn tranzistora prikazanog na Sl. 5.1 iznosi 10 nA
na temperaturi od 20C. Poznato je da I zavisi od temperature tako
co o
da se pri porastu temperature okoline za 10 e.
a) maksimalnu
dozvoljenu vrednost otpor-
nosti Rg tako da je tranzi-
stor sigurno na
temperaturi od 120C ako
je v
88
2V.
b) Ako je v
88
= 1 V i
R
8
= 150 kn odrediti mak-
simalnu temperaturu pri
kojoj tranzistor jo u-
vek biti
Rc
Slika 5.1
+ Vec
Reenje:a)Iz reenja prethodnog problema vidi se da
je ako je napon izmedju baze i emitora jednak
nul.i, ili Dakle,
108
(5 .l)
Na temperaturi od 120c inverzna struja iz-
nosi
120- 20
(5.2)
Ico
(120)
=
Ico
(20C)
.
2
lQO
=
=
Ico
(20C)
210
= 10,24 ll A
pa se za maksimalnu vrednost otpornika RB dobija
(5.3)
VBB
= 195 kn
b) Uslov tranzistora (5.1) mora da bude za-
dovoljen na svakoj temperaturi manjoj od T tJ'
max,
T-20C
o tooc
(5.4) - VBB + ICO (20 C) 2 O
odakle se dobija
(5.5)
R I (20C)
B CO
od Ebers-Mol-ovih izvesti za-
visnost napona kolektor- emitor tranzistora (Sl. 6.1)
od kolektorske struje. Nacrtati tu zavisnost za tranzistore sa para
metrima a
1
= 0,091, n =l 1 koeficijentima strujnog
h FE = 20, hFE = 50 i hFE = 200.
Reenje: Ebers-Mol-ove jed-
za napone na spojevima (1.6) i
(1. 7) imamo:
(6 .l)
VCE = VCB
+v =
BE
VBE - VCB =
l +
lE -al Ic
1
EO
= nvT ln
I -a
IE
l
e N
-
Ico
Slika 6 .l.
relaciju
( 6. 2)
=
ai ICO
kao i da je IE = IB + IC' dobijamo
(li
aN ICO + IB + IC - aiiC
(li
aN(ICO- IC+ aNIB + aNIC)
( 6. 3)
=
Poto je kod tranzistora sigurno IB >> Ico i poto je
a
1
/aN < 1, izraz (6.3) se dalje i postaje:
( 6. 4)
IB + rc (l - a I)
VCES
= nVT
ln
(li
aN[aNIB
- rc (l - aN) }
I
l +
_g_ (l
- a I)
IB
= nVT
ln
Ic
l -
aN
(li (l -
)
IB aN
Kako je:
hF E
aN
=
l -
aN
( 6. 5)
109
po analogiji moemo definisati koeficijent strujnog za
spregu sa uzemljenim emitorom, kada tranzistor radi u inverznom
spoju, hFC' kao
( 6. 6)
=
= 0,1
se iz (6.4) dobija
l +
Ic

(6.7)
VCES
= nVT
ln
hFC Ic
=
l+hFC
(l
-
hFEIB
)
l
+ hFC
Ic
+-
IB
=
nVT
ln
rc
hFC (l
-
)
hFE
1
B
110
3. Tranzistor u impulsnom re!imu
Uvodjenjern tzv. faktora
(6.8)
o =
=
koji predstavlja odnos bazne struje koja dovodi tranzistor na gra-
nicu izmedju i aktivnog re!ima i stvarne bazne struje ko-
se dobija
(6.9) ln
500
400
300
OJI 1
-100
-200
-300
Slika 6.2
Zavisnost VCES =f( o) za parametre hFc 0,1,
n l i hFE = 20,50 i 200 prikazana je na Slici 6.2. tran-
zistorski mo!e da ima radnu samo na delu karakteri-
stika u prvom jer je IB > O, Ic > 'l. Minimalna vrednost na-
pona V CES koja se moe posti6i dobija se za a= O i iznosi
(6 .lO)
l +hFC
FC
= nV
T
ln
l
= 62 mv
ll l
Uslov a+o moe se posti6i samo vrlo velikim pove6anjem
bazne struje jer je kolektorska struja spoljnim otporni-
kom Rc.
Treba primetiti da kriva VCES f (a) ima asimptotu
a m l. Ako a + l tranzistor se pribliava radu u aktivnom reimu.
Kao ito je poznato, u aktivnom reimu kolektorska struja je skoro
nezavisna od napona izmedju kolektora i emitora to pokazuje i
slika 6.2 gde VCE naglo raste ako a + l. Dakle, za a = l napon
VCE moe imati ma kakvu vrednost pri istoj struji IC (to se moe
na primer, promenom vec>
3.7: Pokazati da tranzistor koji je vezan u inverznoj
sprezi {Sl. 7.1) moe realizovati deo karakteristike VCES = f {a)
koji lei u kvadrantu {Sl. 6.2). Odrediti vrednosti
koje se mogu realizovati kolom sa Sl. 7.1 ako je upotrebljeni tran-
zistor isti kao u problemu 3.6.
Reienje: Poito je tranzistor ve-
zan u inverznoj sprezi, tj. erni-
tor igra ulogu kolektora i obrnuto,
kolektorska i emitorska struja bi-
negativne u odnosu na usvojene
smerove na Sl. 1.1 to je ve6 naz-
na Sl. 7.1. Kako je IB> O
imamo da je a <O. s obzirom da tran-
zistor radi u inverznoj sprezi nje-
Slika 7.1
gov emitor je pozitivniji od kolektora pa je VCE< O. Dakle, kriva
VCES f (a) zaista lei u tre6em kvadrantu.
Granica izmedju aktivr:.og reima i je, po
analogiji sa relacijom hFEIB =IC za normalnu spregu,definisana
re lacijom
(7 .l)
- I = h IB
E FC
112
Iz prvog Kirhofovog zakona sledi

(7. 2)
tako da se iz (7.1} i (7.2} dobija
(7. 3)
Zamenom IC iz (7.3) u definicioni izraz za a(6.8}
dobija se poloaj asimptote
(7. 4}
a =
odakle se za hFC = 0,1
a=- 0,055 (hFE = 20},
200}.
=-
i hFE = 20,50 i 200 dobijaju vrednosti
a = - 0,022 (hFE = 50) i a= - 0,0055
Druga vrednost odnosi se na minimalnu vred-
nost lvCES l koja se moe ovim kolom. Sa Sl. 6.2 se vidi
da se ova vrednost dobija za najmanju vrednost lal koja se prema
(7.4) dobija kada je IE = O, jer je tada IC najmanje. Dakle, u slu-
kada je I
8
= - Ic' vrednost a za koju se dobija minimalna
vrednost IVcEsl iznosi
(7. 5)
I
a= e
tn; IB
pa je prema (6.9)
(7. 6)
=
ln
l
l
,. nvT ln
l+ l

l+
- V ln
T
Iz (7.6) se vidi da se ovim kolom ne moe realizovati
cela karakteristika u kvadrantu sa Sl. 6.2. Napon VCE se ne
moe pribliiti apscisi blie od granice odredjene sa (7.6). ova gra-
nica iznosi VCES + 1,27 mV = 20), VCES = + 0,51 mV =
50) i VCES = 0,13 mV (hFE = 200).
113
3,8a) Pokazati da tranzistor koji je vezan u kolo kao
na Sl. 8.1 moe realizovati celu karakteristiku VCES=f(cr)sa Sl. 6.2.
b) Odrediti vrednost parametra cr=lc/hFE lB za koju
je VCES = O, kao i vrednost struje baze u tom
e) Pokazati da se kolo, pogodnim izborom uzem-
ljenja, moe predstaviti kao emitor-folover i odrediti napon VCE
ako je lB = 25mA.
Elementi kola i parametri tranzistora su: Vec = 5 V,
R = l k n, h F E = 5 O , h F C = O , l , n = 1
Reenje: Ako je u kolu sa Sl. 8.1
Ic
ispunjen us lov O cr= l
hFE IB ...,
onda se moe realizovati deo karakter-
istike sa Sl. 6.2 koji lei u prvom
kvadrantu. struje baze IB
izaziva emitorske struje Slika 8.1
i, ako je tranzistor u smanjenje vrednosti cr 1 smanjenje
napona VCES" Za dovoljno veliku vrednost bazne struje struja IC
da se smanjuje i znak. Vrednost bazne struje
pri kojoj struja IC menja smer se moe odrediti na osnovu
ne ( 6 .lO)
V CC - V CES min
R
=
b) Pri daljem bazne
nja znak. Vrednost parametra cr za koju VCES
iz (6.9) zamenorn VCES =O, tj.
struje VCES opada i me-
menja znak odredjuje se
( 8 .l) ln
l + hFC + lTEcr
hFC { l - cr )
= o
odakle je
( 8. 2) cr =
- l
= -o, 02
Vrednost struje baze u tom se dobija simulta-
nim reavanjem i (8.3)
(8.3)
Ic + IB
odakle se dobija
(8. 4 )
ili
(8. 5)
a ...
I =
B
Ic
hF E
=
vec
R
l
(
vec
=
IB

R
IB
) = 2,5 A
to je vrlo velika vrednost.
- l) - -
l
hFc
e) Ako se zamene mesta otporniku ' R i bateriji Vec
i uzemlji u kojoj su oni povezani dobija se kolo kao na Sli-
ci 8.2.
Slika 8.2 Slika 8.3
Ako se izvor struje IB premesti u kolo baza
emitor tranzistora, struje u tranzistoru i naponi na spojevima se
promeniti. Kao to je poznato, kolo sa Sl. 8.3 predstavlja
emitor-folover.
(8.6)
Poto je V CES O
vec
IE .., R = 5 mA
l
...
115
Onda je
(8. 7)
pa je
(8. 8)
= - 0,016
Sa Sl. 6.2 se onda moe odrediti da je
(8. 9)
V CES ( CJ"" - O, 016) 25 mV.
__.; a) Za kolo na slici 9.1a nacrtati karakteristiku
v
1
=f(i
1
) ako svi pn spojevi imaju v-i karakteristiku kao na slici
9.lb.
b) Nacrtati zavisnost napona V; od vremena ako se ko-
lo pobudjuje sinusoidalnim naponom v (t) = V sinwt, amplitude
u m
v sv.
m
L
-7
o
U [V]
Reenje: a) Ako je napon vu jako negativan onda su
direktno polarisani spoj baza-kolektor tranzistora T
1
, sve tri
diode i spoj baza-emitor tranzistora T
2
Napon v
1
onda iznosi
(9 .l) v = - SV = -3V
la D
a struja je samo spoljnim otpornikom R
g
Ako ulazni napon poraste iznad - 3V svi pn spojevi
su inverzno polarisani i kroz kolo ne struja sve dok napon
116
v
1
ne postane jednak sa
(9. 2)
jer se u tom direktno polariu diode, spoj baza-emitor tran-
zistora T
1
i spoj baza-kolektor tranzistora T
2
Pri daljem
napona struja je opet sa R
g
je na slici
Strujno-naponska karakteristika v
1
= f(i
1
) prikazana
9. 2.
-3
o
3 U
1
[V]
Slika 9.2
b) Na osnovu strujno naponske karakteristike sa
Slike 9.2 vidi se da ovo kolo radi kao dvostrani sa
nivoima + 3V. Ako se na ulaz dovede sinusoida amplitude S V izlaz-
ni napon v
1
Ct) ima izgled kao na Slici 9.3
i3.10. _) kolo sa Slici lO. la pobudjuje se
naponom oblika kao na Sl. lO.lb. Elementi kola su
Rc 500 o, R = 40 kO , R
9
= 10 kO, C = 100 nF, Vec= lOV, a pa-
rametri tranzistora hFE = 100, VBES = 0,7V, VCES = 0,3V i otpornost
tela baze rb = 100 o . Amplituda pobudnog napona je V = 10 V,
stanost f = 200 Hz, trajanje pauze T
2
= l ms. i nacrta-
ti vremenske dijagrame v
1
,v
8
i vc u toku jedne periode pobudnog
napona.
t
Slika 9.3
u i
v'
-
T2
11
...
---

i
(a)
o
1
(b) 5 t[ms]
Slika lO.la
Slika lO.lb
Reenje: U trenutku t = O- tranzistor provodi
u jer je
(10.1)
Onda je
(10.2)
(10.3)
hFE RC = SO k n> R = 40 k n
v B (O-) = V BES = O , 7 V
VC(O-) = VCES = 0,3 V
11 8
(10.4)
Poto je vremenska konstanta punjenja kondenzatora
= CR = l ms
g
kondenzator je napunjen na napon
(10 .5 )
U trenutku t = O dolazi do naglog pada ulaznog napona
sa vrednosti V' na vrednost V" =V' - v. Napon na bazi se moe odre-
diti iz ekvivalentne eme na Slici 10.2 i iznosi:
l
Slika 10.2
(O+)
R
R
(10.6)
v
= [V" -
vk(O+) ]
+ vec
g
=
B R + R R + R
g g
(VBES
- V)
R
+ vec
Rg
5,44 v = = = -
R + R
Rg
+ R
g
tj. nezavisan je od srednje vrednosti ulaznog signala. Tranzistor
je, dakle, jer je V
2
< O. Takodje je
(10.7}
+
vc co > = vec = 10 v
(o+) (O+) (O+) = (O+) (0-) (O-)
vl = vB + vk vB + vl - vB
=V'+ (0) = V' - 6,14V
Kondenzator e se sada prazni preko otpornika R i
R sa vremenskom konstantom
g
(10.8) T
pr
= C( Rg + R) =
5 ms
'.
za napon na bazi je
(10.9) ( t) V (V - V ) -t/ T
vB = CC - CC 2 e pr
jer je v
8
(
00
) = Vec U trenutku t= T
2
napon na bazi iznosi
(10.10)
=
= v
2
'=- 2,64 V
Da bi odredili promenu napona v
1
(t) u intervalu T
2
razmatranje. Za vreme intervala T
2
napon na bazi
poraste za iznos ( v
2
'- v
2
>. Struja i kroz otpornik R opadne za
(V
2
'- v
2
)/ R, a to je i struja kroz Rg. Dakle, pad na Rg
smanjio se za Rg (V
2
'- v
2
)/R u odnosu na trenutak t= O , pa j e
(10.11)
= v .. - 6,84
Vremenska konstanta sa kojom se menja napon v . (t)
.1.
je takodje T (10.8).
pr
Napon na kolektoru tranzistora vc (t) je konstantan
i iznosi VCC tokom celog intervala T
2

U trenutku t = T
2
napon na ulazu naglo raste i stanje
u kolu se menja jer tranzistor da provodi u Na-
pon na bazi bi trebalo da bude jednak VBES i on to i jeste osim ne-
posrednoposle promene stanja na ulazu. Naime, poto se kondenzator
e ispraznio za vreme T
2
potrebno je da se dopuni za isti
iznos u intervalu T
1
To da bazna struja tranzistora biti
za iznos struje punjenja kondenzatora pa se na otporu tela
baze javiti i dodatni pad napona koji nije u VBES" Kako
se kondenzator u intervalu T
2
ispraznio za iznos
R + R
g
R
struja kojom se kondenzator dopunjava moe se posmatranjem
ekvivalentnog kola sa Slike 10.3 odakle je za t= T
2
+
e
Slika 10.3
(10.13)
R
R +R
g
R
+
= 35 mV
Premaenje napona vrlo brzo opada na nulu sa
vremenskom konstantom
(10.14) t ' = C(R +rb) Tpu
pu g g
pa napon na bazi postaje VBES" Napon na kolektoru jednak je VCES
s tim to je u trenutku t= T
2
+, neto manji od VCES jer je bazna
struja (problem 3.6). Napon v
1
raste ka V' sa vremenskom kon-
stantom Tpu .
Vremenski dijagram! napona vB , vc i v
1
prikazani
su na Slici 10.4.
3.11. Tranzistorsko kolo sa Sl. ll.la
pobudjuje se naponskom pobudom je vremenski dija-
gram prikazan na Slici ll.lb. Parametri upotrebljenog tranzistora su
hFE = 100, VBE = 0,6V, 0,7 V, VCESJt 0,2V. Vrednosti elemena-
ta u kolu su RC= 1 kn, R
8
= 50 kn, C = 5 nF, Vec= lO V.
nost ulaznog signala je 20 kHz a njegova amplituda dovoljna da zasiti
ili tranzistor. i nacrtati vremenske dijagrame ko-
lektorske struje i izlaznog napona.
121
i . .
'tt a ,,
i
v.
~

o 1
5
t (ms]
l
v.
v
2
v2
Ue
Vec
v.
c11
"
t[ms]
V'
,---!-..-
r
-v
a
~
l6Ut
Slika 10.4
'l
VIj,
- Tf2
T/2
---
o 25
Slika 11.1 a Slika ll.lb
Reenje: U trenutku t = O tranzistor je bio
pa su izlazni napon i kolektorska struja
(ll. l)
(ll. 2)
= I = 9,7
o
mA
Bazna struja u istom trenutku iznosi
(ll. 3}
i (O-) __ VCC - VBES
B = 0,186
mA
tako da je uslov za tranzistora
(ll. 4)
sigurno zadovoljen.
U trenutku t = O ulazni napon naglo opada i tranzis-
tor se Ako se zanemare prelazni procesi u tranzistoru
tranzistora je trenutno. Kondenzator e se sada puni stru-
jom kroz otpornik Rc. Vremenska konstanta punjenja je
(ll. 5)
't = = 5lJS
pu
Kako se proces punjenja zavrava posle pet vremen-
skih konstanti punjenja izlazni napon na kraju prve poluperiode iz-
nosi:
3. Tranzistor u tmpulsnom reimu 123
(11.6)
U trenutku t = T/2 ulazni napon naglo raste i direkt-
no polarie spoj baza-emitor. Poto je napon na kolektoru odredjen
- - - -- --- --. -------. --- -- -- - -
naponom na __ C __ n_E!_ spoj
baza - kolektor bi6e inverzno polarisan. Tranzistor, dakle, radi u
aktivnom reimu. Bazna struja i kolektorska struja su:
(ll. 7)
= 0,188 mA
/
(ll. 8)
i konstantne dok god je tranzistor aktivan.
Kondenzator se sada prazni preko kolektora tranzisto-
ra. Kolo pranjenja je prikazano na slici 11.2.
Vremenska konstanta kola pranje-
nja je ista kao vremenska kons-
tanta kola punjenja (11.5) dok
asimptotska vrednost napona na
J.zlazu kola sa Slike 11.2 iznosi
= - 8,8V
Izlazni napon je onda izraen
(11.10) vi(t) =vi (m)+ [vi (T/2+)- vi (oo)}
Slika 11.2
-(t-T/2)/R C
e e
- +
= VCC- ) + hFERCiB(T/2 )e .
Iz (11.10) se moe odrediti koliko dugo 6e
se tranzistor nalaziti u aktivnom reimu. Na kraju ovog intervala
ta 6e bi. ti v i (T/2 + t d = VCES pa je
v ( co ) - v (T/2+)
(11.11)
t
=
Re ln
i i
a
e
v. ( co )
- V i (T/2 +
ta)
l
= Ree
ln
vec
- hFERCiB(T/2+)
- vec
= 3,68 llS
vec
- hFERCiB(T/2+)
- VCES
Do kraja druge poluperiode tranzistor ostaje
a onda se ponavlja opisani proces. Vremenski dijag-
rami kolektorske struje i izlaznog napona prikazani su na Slici
11.3
le [mA

1
a.s
ta.
15

1 o-
5
o
t (fJS)
Ui,[V]
10
t' pu.
02.

o
25 50 t
[fiS]
Slika 11.3
, 3.12.: kolo sa Slike 12.la pobudjuje se na-
ponom je oblik prikazan na Slici 12.lb. Elementi kola su
Rg = 0,5 k n, RE = l k n, e 10 nF, Vec = 10 V a parametri upotreb-
ljenog tranzistora su VBE = 0,6 V, Vy = 0,5 V, hFE = 50 i h lle =
1 k n. Ako je ulaznog signala f = 25 kHz i
nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona.
11u. [v]
+
- V
11
=9V
V'=3V' .....
t f/.'S]
Slika 12.la Slika 12.1b
Reenje: U trenutku t = O na ulazu kola je napon
V" = 9 V tako da tranzistor provodi. Poto je napon na bazi sigur-
no nii od napona na kolektoru tranzistor radi u aktivnom reimu.
Bazna struja se moe iz
(12.1)
V" - VBE
= 163 llA
pa je napon na izlazu
(12.2)
U t .renutku t = O dolazi do naglog pada napona na ula-
zu tako da se tranzistor jer mu kondenzator odrava vii na-
pon na emitoru nego to je napon na bazi. Kondenzator e se sada praz-
ni ka asimptotskoj vrednosti v
1
(
00
) =O kroz otpornik RE sa vre-
menskom konstantom
(12.3) T = CR_ = 10 l.IS
prl -E
Medjutim, kada napon na emitoru padne na vrednost
V ' - VY = 2,5 v, tranzistor da provodi i nastavak pra-
njenja se obavlja sa vremenskom konstantom
(12.4)
R + h
e (R_ l l R ) = e ( R_ l l g lle) = 286 ns
'pr2 = -"E i -"E l +
126
Pranjenje kondenzatora se prekida kada izlazni napon
dostigne vrednost koja odgovara radu tranzistora u aktivnom reimu
sa pobudnim naponom V' = 3V
(12. S)
= 2,38 v
U trenutku t = T/2 ulazni napon naglo menja svoju vred-
nost sa V' na V". Napon na izlazu se trenutno promeniti zbog pri-
sustva kondenzatora e pa bazna struja biti vrlo velika.
(12.6)
V" - - vi (T/2+)
R
=
12 mA
g
a isto tako i emitorska struja
(12.7)
deo ove struje puni kondenzator e ka asimptotskoj
vrednosti Vec sa vremenskom konstantom
R +h
(12. 8) T =T = C (Rr; ll g J Je
pu pr2 l +
= 286 ns
tako da se krajnja vrednost izlaznog napona (12.2) dostie vrlo brzo.
Treba da se u stvarnom kolu ova pojava ipak sporije odvija jer
je emitorska struja manja nego to je u (12.7) zbog uti-
caja otpornosti tela kolektora koja, iako je mala (nekoliko n), ipak
moe znatno smanjiti emitorsku struju.
slici 12.2.
u_[v]
8,32
' .......
-
o
20 40
t (lAs] Slika 12. 2
127
3.13. a) Tranzistorski sa induktivnim optere-
sa Slike 13.la pobudjuje se naponom prikazanim na
Slici 13.lb je amplituda dovoljna da zasiti ili tranzis-
tor. Ako su elementi kola VCC = 10 V, L = 100 mH, R = 30 kn i RC =
= 10 kQ a pobudnog napona f = 10 k Hz i nacr-
tati vremenski dijagram izlaznog napona. Parametri upotrebljenog tran-
zistora su VCES = 0,2 V, hFE >> 1.
b) Kakve promene nastaju u obliku izlaznog napona ako
se otpornik R zameni diodom je katoda vezana na izvor za napaja-
nje?
U' u.
v
-
,.....
Ra
e

v
ll
50 100 150 t[l"'s]
Reenje: a) U trenutku t = O trazistor je po postav-
ci problema i njegova kolektorska struja koja je jednaka
struji kroz induktivnost iznosi
(13.1) = l mA
Kada se u t = O zbog pada ulaznog napona tranzistor kolo
iz koga se odredjuje izlazni napon moe se predstaviti kao na Sli-
ci 13.2.
struja kroz kalem I (Slika 13.2) ista je
o
kao struja iL(O ) jer se struja kroz kalem ne moe trenutno da pro-
meni. Dakle,
128
Sada struja iz induk-
tivnosti kroz otpornik R i ek-
sponencijalno opada. Napon na izlazu
odredjen je vremenskom konstantom
RL kola sa Slike 13.2 koja iznosi
(13. 3)
T
l
L
= =
lt
3,33 ).IS
pa je izlaznog napona
R
'------"'4t----4+
U i,
Slika 13.2
Dakle, napon na izlazu u trenutku je od napona napaja-
nja i moe izazvati prQboj tranzistora. U praksi je ovaj napon ogra-
parazitnim kapacitetima kalema ali ipak moe biti nekoliko pu-
ta od napona napajanja.
U trenutku t = T/2 menja se napon na ulazu i tranzis-
tor postaje Medjutim, kalem se ponaa kao otvoreno kolo
jer je u trenutku t = T/2- struja kroz njega bila jednaka nuli. Ko-
lektorska struja tranzistora dolazi kroz R i Rc i iznosi
( 13. 5)
+ VCC - VCES
i (T/2 ) = = O, 25 mA
e R +Rc
a napon na izlazu u istom trenutku je
(13.6)
Posle trenutka t = T/2+ struja kroz induktivnost
nje da raste ka stacionarnoj vrednosti (13.1) sa vremenskom
konstantom
(13.7)
T =
2
L
= 13,3 ).IS
tako da se izlazni napon menja po eksponencijalnom zakonu
(13.8) vi (t)= vec- [vec- vi (T/2+)] e-<t-T/
2
>1t2
= 10- 7,5 e-(t-T/
2
)/T2
129
Vremenski dijagram izlaznog napona koji je nacrtan na
osnovu vrednosti prikazan je na slici 13.3.
40t-------------------------

25+------------------
o 100
t [JAS]
Slika 13.3
b) Ako se umesto otpornika R stavi dioda u kolo i nje-
na katoda vee na izvor za napajanje, onda dioda provoditi uvek
kada napon na izlazu postane od Vec Izlazni napon izgledati
kao na Slici 13.4
Kao to se vidi
dioda izla-
znog napona i titi tranzistor
od eventualnog proboja usled
prenapona.
o
so
Slika 13.4
3.14 Na slici 14.1a je prikazano kolo sa
silicijumskim npn tranzistorom BCX 59. Vrednosti elemenata upotreb-
ljenih u kolu su : vec = 10 v, v
88
= 3,6 v, R
1
= R
2
= 5 kn, Rc = 1kn.
Parametri upotrebljenog tranzistora su hFE = 200,
Vy = 0,5 V, VBE = 0,6 V, VBES = 0,7 V, VCES = 0,1 V, fT = 250 MHz
130
i srednje vreme ivota slobodnih nosilaca u baze kada je
tranzistor u r = 600 ns. Na slici 14.1 b prikazane su
s
zavisnosti kapacitivnosti prostornog tovara emitorskog spoja (za
Ic = O) i kolektorskog spoja (za IE = O) u funkciji inverznog na-
pona na spoju. Ako se kolo pobudjuje pobudnim impulsom su pa-
rametri dati na Slici 14.1a i nacrtati vremenski dija-
gram kolektorske struje, pre, za vreme i posle delovanja pobudnog
impulsa.
\
CE,Cc [PF]
l
l
l
l
l
l
12
1
Vec
\
1,US
Rc
10

8
e,
6
4 Cc
T
2
-d::-
...L
o
1 2 3 4
5 6 7
Reenje: Pre dovodjenja pobudnog impulsa tranzistor
je bio zbog negativnog napona koji na njegovoj bazi stva-
ra baterija Vss Kada se na ulaz dovede pozitivan pobudni impuls
tranzistor ne trenutno da provodi. Pre svega potrebno je
vreme da se isprazni kapacitivnost prostornog tovara emitorskog
spoja i da on postane direktno polarisan. Obeleimo to vreme sa
tdl" Zatim je potrebno izvesno vreme da prvi nosioci elektricite-
ta predju put od emitorskog do kolektorskog spoja (td
2
) pa da tek
onda kolektorska struja da raste ka svojoj krajnjoj vred-
nosti. Obeleimo sa td
3
vreme za koje je kolektorska struja poras-
la od nule na 10% svoje maksimalne vrednosti. Onda se moe defini-
sati vreme kanjenja kao vreme koje pretekne od delovanja prednje
ivice pobudnog impulsa do trenutka kada kolektorska struja poraste
131
na 10% svoje maksimalne vrednosti. Na osnovu prethodnih razmatranja
imamo
( 14 .l)
Kolektorska struja dalje nastavlja da raste i na kraju
dostie maksimalnu vrednost koja odgovara tranzistoru.Vre-
me koje je potrebno da se kolektorska struja promeni sa 10% na 90%
svoje maksimalne vrednosti naziva se vreme uspostavljanja i obelea-
va sa tr.
Tranzistor ostaje u sve dok traje pobudni
impuls. Kada prestane delovanje pobudnog impulsa zbog prisustva
vika sporednih nosilaca u baze tranzistor ostaje u
nju izvesno vreme (t
51
) a posle toga kolektorska struja da
opada. Vreme koje pretekne od trenutka delovanja zadnje ivice pobud-
nog impulsa do trenutka kada je kolektorska struja opala na 90%
svoje maksimalne vrednosti naziva se vreme (t ) a vreme
s
za koje kolektorska struja opadne sa 90% na 10% svoje maksimalne
vrednosti naziva se vreme opadanja (tf).
l. Odredjivanje tdl
tranzistor moemo predstaviti njegovom upro-
hibridnom n emom u kojoj su izostavljeni otpornik
i strujni generator 9m vB -+ O jer nema emitorske struje
Ekvivalentna ema tranzistora je na
gde je
v
R2 - VBB Rl
(14.2)
u
=
3,2 v
VT
=
-
Rl
+
R2
(14.3)
R.r=
Rl
! l
R ....
=
2,5 k n
l i

r -+ oo
n
pa je r -+ ""
e
Slici 14.2
Cc
Vec
Slika 14 . 2
Pre delovanja pobudnog impulsa napon na bazi tranzistora je iz-
nosio:
=-1,8 v
132
a posle delovanja pobudnog impulsa napon na bazi raste ka asimptot-
skoj vrednosti
(14.5) l) (<r>)
B
Da bi odredili vremensku konstantu sa kojom se menja
napon na bazi moramo izvriti neto detaljnije razmatranje kola sa
Slike 14.2.Kondenzator CE, vezan izmedju baze i emitora, predstavlja
kapacitivnost prostornog tovara inverzno polarisanog emitorskog spo-
ja. Kondenzator CC predstavlja kapacitet prostornog tovara kolektor-
skog spoja. On je vezan izmedju baze i kolektora. Medjutim, poto
je tranzistor kolektor je na konstantnom potencijalu vec
pa se pri vremenske konstante moe smatrati da je CC ve-
zan za masu. Onda je
Pored toga treba da se CE i CC menJaJu sa
promenom napona inverzne polarizacije spojeva pa je vremenska kon-
stanta Td promenljiva Ali, za priblina
kakva elimo da izvedemo dovoljno je analizirati najgori
tj. uzeti maksimalne vrednosti za CE i CC u celom radnom opsegu
jer tada vreme kanjenja biti maksimalno.
Pre delovanja impulsa naporrlna spojevima su bili
(14.7)
(14.8)
a posle isteka vremena tdl kada je tranzistor na granici izmedju
i aktivnog reima.
(14.9)
(14.10)
Sa slike 14.lb na osnovu (14.7) - (14.10) moemo od-
rediti maksimalne vrednosti za CE i Cc
3. Tranzistor u impulsnom re!imu 133
(14 .ll) CE ( 0,5V) = 16 pF (ekstrapolacijom)
(14.12) CC (-9,5V) = 3,5 pF
a na osnovu njih i (14.6) vremensku konstantu
(14.13)
t d = 4 8 , 7 5 ns
Iz za promenu napona na bazi
(14.14)
relacija (14.4) i (14.5)
( ) (o
+)
(14.15)
VB ( CD) - VB (O+)
VB ( CD ) - VB (t dl)
VB "" -VB
= 'd ln
VB y
= 30 ns
2. Odredjivanje td
2
Vreme koje je potrebno za difusi1u sporednih nosilaca
kroz bazu je vrlo kratko i obrnuto proporcionalno
nosti fT na kojoj je strujno tranzistora sa
emitorom hFE jednako jedinici. Eksperimentalno je utvrdjeno da je
(14.6)
l
t d 2 ,.
= 0,2 ns
Kao to se vidi, td
2
je vrlo kratko vreme i u svim
jevima moe se zanemariti.
3. Odredjivanje td
3
i tr
Kada je tranzistor doveden u aktivni re!im i prvi no-
sioci stigli do kolektorskog spoja, kolektorska struja da
raste od nule. Ekvivalentno kolo tranzistora mo!e se predstaviti
kompletnom unilateralizovanom hibridnom nemom kao na Slici 14.3.
134
gde je
(14.17)
(14.8)
rn =
clt' =
Slika 14.3
r
e
Vremenska konstanta Tr sa kojom se menja napon na bazi
kao i kolektorska struja koja mu je srazmerna jednaka je:
(14 .19) T =
e
1T (
r
ll H,.> = c,..r1T

(_l_
+ Rc cc>
r 1T WT
= 827 ns
Ko lektorska struja je onda data izrazom
(14.20)
ic
(t)
= !Bl
( l
-t/T
- e r)
gde je
(14.21) - 1,04 mA
bazna struja tranzistora u aktivnom reimu.
Kada tranzistor radi u njegova kolektorska
struja iznosi
(14.23)
=
- 10
mA
/
a bazna struja koja dovodi tranzistor na granicu izmedju aktivnog
reima i je
(14.24)
I =
BA
= SOf.IA
Poredjenjem vrednosti za IBl (stvarna bazna struja) i
IBA vidi se da tranzistor posle prolaska kroz aktivni reim
duboko u ( cr= O, OS). Vremenski dijagl'am uspostavljanja ko-
lektorske struje, (14.20), ilustrovan je na slici 14.4.
0.9 Ica
/
/
/
,.,.. .-hF'EIB1
/
,_/ _____ Ics
0,1 Ics

Slika 14.4
Vreme za koje ko1ektorska struja dostigne 10% vredno-
sti Ics (td
3
) moe se iz (14.20)
(14.25)
hFE IBl = 4 ns
td
3
= t =T ln
O 1 l r hFE IBl - O, l ICS
tako da je ukupno vreme kanjenja
(14.26)
Vreme uspostavljanja je po definiciji
ln
Tr ln
136
Vrlo se definie i tzv. vreme
tranzistora koje protekne od trenutka delovanja prednje ivice po-
budnog impulsa do trenutka kada kolektorska struja dostigne 90\
svoje maksimalne vrednosti.
(14.28)
4. Odredjivanje tsl
Kao to je vreme tsl predstavlja vremen-
ski interval u toku koga je tranzistor jo uvek u iako
je prestalo dejstvo pobudnog impulsa na ulazu. Kada je tranzistor
u onda se koncentracija vika nosilaca u baze
mole predstaviti kao na Slici 14.5 gde je OBA viak sporednih nosi-
laca u bazi koji odgovara radu u aktivnom reimu dok je OBS viak
nosilaca koji odgovara radu u
kontinuiteta koja opisuje
promenu vika sporednih nosilaca u
bazi izgleda ovako
(14.29)
OBA OBS
+
dOB S
=
1
B2
-+
dt
TB
T
s
gde je IB
2
==
i B
+
(llJS ), tj. bazna
struja neposredno
posle delovanja z ad-
nje ivice impulsa na ulazu
(
+
- VBES VT
l '11 s )
(14.30) 1
B2
=
=

i gde je
(14.31) o
8
A=, I
B BA
E
Slika 14.5
-VBB R
Rl
- VBES
+ R2
l
RT
Zamenom (14.31) u (14.29) dobija se
(14.32)
+
e
X
= -
l mA
Integracijom ove diferencijalne uz
nje uslova za t = O
(14.33)
dobija se
(14.34)
Vreme

odredjuje se iz uslova da je
QBS O a za t tsl u jedn. (14.34). Posle sredjivanja se dobija
(14. 35) t T ln
sl s
1
B2 -
1
Bl
1
B2 -
1
BA
S. Odredjivanje
,j.,
- 398,5 ns
Rada tranzistor izadje iz posle vremena
tg
1
i udje u aktivni re!im ponovo se moe koristiti ista ekvivalentna
lema sa Slike 14.3 samo sa drugom pobude vT tako da je
vremenska zavisnost kolektorske struje data izrazom
{14.36) ic (t) =h_ I ( 1 - e-t/Tr)
-TE B2
odakle se dobija
(14.37)
je
(14.38)
-
hFE
1
B2 -
1
cs
Tr ln 3,9
-r-E B2 - o,9 Ics
ns
Na osnovu (14.35) i (14.37) ukupno vreme
t = tsl + t
82
402,4 ns
s
6. Odredjivanje tf
vreme opadanja tf moe se odrediti direktno iz
(14.36). Dobija se
138

1
B2 -
0,9 1
es
(14.39)
tf
=
tO,l - t0,9
=
r
ln = 32,3 ns

1
a2
- 0,1 1
es
Moe se definisati i vreme tranzistora
kao zbir vremena zasi6enja i vremena opadanja. Ono u naem
iznosi:
(14.40)
tOFF =ts +tf = 434,7 ns
i, kao to se vidi, dosta je due od t
0
N. Dakle, znatno je tee
zasi6eni tranzistor nego tranzistor dovesti
u zasi6enje.
Vremenski dijagram kolektorske struje koji je nacrtan
na osnovu prethodnih prikazan je na Slici 14.6
1
1fJS
t (ns)
Slika 14.6
Na ulaz tranzistorskog kola sa Sli-
ke 15.1 dovodi se napon oblika Hevisajdove funkcije amplitude
= 2 V. Ako su elementi kola Vec 20V i Rc 1 k n a parametri
tranzistora hFE = so. v
8
E = 0.6 V i srednje vreme ivota manjins-
kih nosilaca u baze s 100 ns vrednost eleme-
nata R i e tako da se napon na kolektoru maksimalno brzo promeni po-
sle promene stanja na ulazu. a da amplituda promene izlaznog napona
bude SV.
\: :: . '
:
1

.. :

l
'
r ' . :
, ;
l .
r . .
..
. , ! '

l
i

r
l
, ..
r.
b} i nacrtati vremenske dijagrame izlaznog
napona za kada je kapacitet e dvostruko manji ili dvostru-
ko od vrednosti pod a)
e) i nacrtati vremenske dijagrame izlaznog
napona za kada je otpornik R dvostruko manji ili dvostru-
ko od vrednosti pod a).
R
e
Slika 15.1
Reenje: a) Ako kondenzator nije u kolo
onda je promena bazne struje
(15.1)
promena kolektorske struje je data izra-
zom:
(15.2)
fl v u - VBE
= hFE R
a promena ko1ektorskog napona
(15.3) flV =-R
e e
fl
t. e
=
fl v u - VBE
R
odakle se dobija traena vrednost otpornosti R
hFE RC ( fl v u - V BE )
it.Vc!
(15.4) 14 krt
R =
=
Ako nema kondenzatora kolektorska struja raste po za-
konu
140
(15.5)
-t/
=(1-e TB)
a kolektorski napon opada po istom eksponencijalnom zakonu. Medju-
tim, ako se vee kondenzator e u kolo, kolektorska struja moe nag-
lo da promeni svoju vrednost jer se preko kondenzatora u bazu naglo
ubaci
(15.6) Q =- -v )
B u BE
koje izaziva skok kolektorske struje
(15.7)
--=
T
e
'
Kolektorska struja se posle skoka menja po istom eks-
ponencijalnom zakonu (15.5) ali je vrednost od
nule. Potpuna kompenzacija vremena uspostavljanja kolektorske stru-
je se postie kada je skok kolektorske struje u trenutku
(15.7) jednak sa ukupnom promenom kolektorske struje (15.2), tj.,
(15.8)
TB
= = 7,1 pF
R
b) Stacionarnevrednosti kolektorske struje i napona
na kolektoru su
(15.9)
r..v
- VBE
Ic
fl ic

u
s mA
=
=
R
vc
=
vec - Rc
I = 15 v
e
(15.10)
za c
1
=
l e
2
=
3,55 pF skok napona je
RCCl (
fl V
- VBE)
(O)
- R
r..icl<o>
u
=
fl V Cl
= =
e
Tc
(15.11)
=
flVC (O)
=-2,5 v
2
a u kada je c
2
= 2C = 14,2 pF
,
' '

.
. .
: : .r '..;
(15.12) {j ve
2
CO> = co> = - 10 v
l .") '
:.
, :tt Vremenski dijagram! napona na kolektoru za R 14 k
0
r.j i e= 3,55 pF, e= 7,1 pF 1 e= 14,2 pF, prikazani su na slici

,. ' 15.2
.... .
.....
,.l
: 5'
v" [v]
...
'"J
.. !
' ..

,,
:7tf.
:"'
......
:.'"!.
-
' ;
.
t.

;. .
; \ ' .
. ..
., -.
. '
P\
._,
.. .

,., ..
,,
... ...
t
. ...
...
-.
t:O
t
Slika 15.2
l
e) Kada je e= 7,1 pF aR ima vrednost R
1
=
2
R =
7 kO i R
2
= 2 R = 28 kO skok napona jednak je - SV
jer ne zavisi od R. Medjutim, krajnje vrednosti kolektorske struje
zavise od R 1 iznose

( t; v
- VBE)
(15.13) 1
e1
u
Rl
z 10 mA
tn
(t; v
- VBE)
(15.14) 1
e2 .,
u
R2
= 2,5 mA
pa su asimptotske vrednosti napona na kolektoru
(15.15)
(15.16)
vremenski dijagram! napona na kolektoru u ova dva slu-
su prikazani na Slici 15.3
142
Uc(V]
20
t
Slika 15.3
' 3.16 : u kolu sa slike 15.1 elementi kola su vec =
= 15 V, Rc = l kn , R = 5 k n. Parametri tranzistora su hFE = 50,
VBESo.t 0,7 v, VCEStt= 0,2 V Ts = 400 ns,T
8
1 llS
Ako se u trenutku t = O ulazni napon promeni se vu(O-)
= SV na nulu, odrediti ukupni sporednih nosilaca u bazi i
vrednost kondenzatora C potrebnu za kompenzaciju tog opterete-
nja.
Reenje: u trenutku t O- tranzistor radi u
nju sa baznom strujom
(16 .l)
I
BS
= 0,88 mA
i kolektorskom strujom
(16.2)
icco->
.. Ics
=
VCC - VCES
.. 14,8 mA
Rc
Bazna struja koja odgovara granici je
IBA
Ic s
- 0,29
rnA <
IBS

(16. 3)
ViA ak sporednih nosilaca u baze iznosi
0.6.4)
l
tako da se vrednost kondenzatora nalazi iz uslova da celokupan viak
sporednih nosilaca iz baze predje u kondenzator pri promeni stanja na
izlazu, tj.
(16. 5)
(16.6) 106 pF.
3.17. U kolu tranzistorskog sa slike 13.1
otporni k R
8
= 8, 2 k n je kondenzatorom e rad i ubrza nj a uk-
i tranzistora. Ako se kolo pobudjuje naponom
oblika pravougaone povorke impulsa amplitude 5 V, odredi-
ti struju punjenja kondenzatora e kao 1 baznu struju kada je konden-
zator e napunjen. Odrediti minimalnu vrednost kapaciteta kondenzato-
ra e ako se za vreme tranzistora t
0
N = 30 ns struja
baze sme da promeni za najvie Odrediti maksimalnu
pobudnog napona sa kojom kolo jo uvek ispravno radi. Otpornost po-
budnog generatora je R
9
l kn , a parametri tranzistora
VBES 0,7 V.
e
I
Slika 17.1
V = 0,5 V,
y
Reenje: Kada je kondenzator napunjen struja baze
iznosi:
(17.1)
I ..
B
Vu - VBES
- 0,47
Rg + RB
mA
Kada je kondenzator prazan, tj. prilikom dovodjenja
prednje ivice impulsa, struja baze se skoro u celini sastoji od
struje punjenja kondenzatora e je vrednost
144
(17.2)
v - v
i = U X
pu Rg
= 4,5 mA
v
Dakle, poto je bazna struja u znatno
od struje posle prelaznog procesa (Sl. 17.2) moe se
znatno vremena tranzistora. pobolj-
anje se postie ako je bazna
struja velika tokom celog vremena
tON. Kako se ona ipak
smanjuje usled punjenja kondenzata-
ra smanjenje struje za
lO\ od maksimalne vrednosti (17.2)
odgovara punjenje kondenzatora
na 10\ od maksimalnog napona. Ka-
- ---1
punjenje e
ko se kondenzator napuni na lO\ Slika 17.2
t
maksimalnog napona za 0,1 vremenske konstante punjenja (problem
1.1) imamo da je
(17.3)
odakle je
(17.4)
tON
e = O,l R 300 pF
g
Maksimalna moe se odrediti iz
razmatranja. Yada se tranzistor kondenzator e se pxazni
kroz R
8
Za ispravan rad kola on mora da se isprazni bar za 90\
a za to je potrebno 2,3 vremenske konstante pranjenja
(problem 1.1). Dakle
(17.5) 2,3

T
..
l
--r
Odakle se dobija
(17.6) f
l
= 88,4 k Hz
=
4,6
.. U kolu sa Slike 18.1 upotrebljen je JFET
2N 4857 sa karakteristikama: struja drejna
>)<.
. t;
,,
. l
. ; ..
l
. ,.
. .
.
3. Tranzistor u tmpulsnom re!tmu 145
tranzistora IDOFF = 0.25
lasti RON = 40 o. Ako je
napon kada je tranzistor
u omskoj oblasti.
nA 1 otpornost drejn-sors u omskoj ob-
v00 = 15 V i R
0
3,9 ko odrediti izlazni
i kada tranzistor provodi i radi
Relenje: Kada je tranzistor za-
njegova struja drejna je
vrlo mala i predstavlja struju
curenja drejn-gejt. Izlazni na-
Vu. o---J
' pon iznosi
15V-lllV = 15 V Slika 18.1
u da tranzistor radi u omskoj oblasti on se
-. mo!e zameniti ekvivalentnim otpornikom RON pa izlazni napon nala-
zimo iz razdelnika napona koji i RON
.
!

.
>
(18.2)
-v
DD
pri je jednosmerna struja drejna
(18.3) - 3,8 mA
152 mV
Ako uporedimo napon na provodnam JFET-u koji radi u
omskoj oblasti sa naponom VCES kod tranzistora u zasi6e-
nju mo!emo videti da je vin < VCES i da je ta razlika utoliko ve-
6a ukoliko se radi sa manjim strujama.
Kolo invertora sa JFET-om na Slici 19.1a
pobudjuje se pravougaonim impulsom su parametri prikazani na
Slici 19.1b. i nacrtati vremenske dijagrame napona na
gejtu i drejnu ako su vrednosti elemenata i parametri tranzistora:
V DD = 25 V, R
0
= 25k o , RG 1 k n , Cp 1 OO pF V p = - 4 V,
lOSS 25 mA, RON 100 n, c
60
5 pF, CGS = 10 pF, COS je uk-
u CP. Kako se promeniti vremenski dijagrami ako se R
6
znatno
. :: .
146
3. Tranzistor u impulsnom
'\Xa.[V]
5
o
T
Cp
(a)
-1
(b)
Reenje: U trenutku t 0- na ulazu imamo napon
"u (O-) = V
0
- lOV < VP tako da je tranzistor Ekviva-
lentna lema kola za kada je tranzistor prikazana
je na Slici 19.2. Naponi na gejtu i drejnu u trenutku t O-
iznose:
"G
(0-)
= v
(O-)
= - 10 v
u
(19 .l)
-
"o<o = VOD
a 25 v

Re
G
D
Ro
(19. 2)
Cp
Slika 19.2
u trenutku t = O ulazni napon naglo na vrednost
v (O+) = v
1
= ov > v Medjutim, napon na gejtu je i dalje manji od
u p
VP tako da tranzistor ostaje i dalje zbog toga to je konde-
nzator CGS napunjen na negativni napon V
0
Dakle, za odredjivanje
odziva neposredno po dovodjenju pobuda koristi se isto ekvivalentno
+
kolo (sl. 19.2) samo to je sada vu (O ) = v
1
umesto V
0
Poto ovo
ekvivalentno kolo tri reaktivna elementa vremenski odziv
nije odredjen samo jednom vremenskom konstantom. Medjutim, kako
je vremenska konstanta sa kojom se menja napon na gejtu
je znatno manja i ona diktira brzinu vremenskog odziva. Napon na gej-
tu raste ka v
1
(19.3)
eGo cP >
CGD + Cp
a 255 ns
147
pri je zanemaren uticaj Vreme uspostavljanja (10\ - 90\)
napona na gejtu iznosi
(19.4)
Dok se kondenzator CGS puni napon na drejnu takodje
raste jer kondenzatori CGD i CP kapacitivni razdelnik napona.
Svaka promena napona na gejtu deli se obrnuto proporcionalno na
kapacitete CGD i cp. ova aproksimacija je opravdana jer je vremen-
ska konstanta kola drejna Cp mnogo ve6a od ulazne vremenske kon-
stante tako da se uticaj sigurno moe zanemariti u ovom interva-
lu. Maksimalna promena napona na drejnu u intervalu dok je tranzis-
tor jo iznosi
(19.5)
/j... = /j.
vo, max vG
Posle intervala t
1
poto je kondenzator e napunjen
p
t. v
u

0,48 v
tranzistor postaje provodan i
napon izmedju drejna i sorsa je
veliki tako da tranzistor radi u oblasti zasi6enja sa konstantnom
strujom loss Ekvivalentno kolo za ovu oblasti rada prikazano je
na Slici 19.3. Napon na drejnu da opada jer se kondenzato-
ri Cp i CGD prazne i tei ka vrednosti
(19.6) V (OD
D
= v
00
- IDSS = - 600 V
Ceo
r
Ces
Slika 19.3
a vremenska konstanta kojom se napon na drejnu menja
priblino je jednaka
(19.7)
pri je pretpostavljene da je kondenzator CGS zavrio svoj pro-
ces punjenja. Rako napon na drejnu opada, tranzistor po-
da radi u omskoj oblasti kada napon drejna padne na
(19.8)
Vreme koje pretekne da napon na drejnu opadne sa
maksimalne vrednosti v
00
+ 6VD,max na vrednost v
01
iznosi
(19.9)
VD ( oo ) - VOD -
ln (oo ) + V
VD p
6V
D,max
= 91,7 ns
Rada tranzistor da radi u omskoj oblasti moe-
mo qa zameniti ekvivalentnim otpornikom otpornosti RON tako da ek-
vivalentna ema izqleda kao Sl. 19.4.Napon na drejnu se smanjuje sa
V oo
Slika 19.4
vrednosti
VD
-
vol
na vrednost
RON
0,1 v
VD2 .,
v
=
(19.10)
RON + DD
menjaju6i se vrlo brzo jer je vremenska konstanta mala
(19.11)
Vremenski dijaqrami napona na qejtu i drejnu tokom
l
l
149
tranzistora prikazani su na Slici 19.5
'\\[v]
o
t
v
!
l
i '
l l
-10
l l
U o
l l
t
\
\-600V
Slika 19.5
U trenutku t = 5 ll s ulazni napon se menja sa Ov,
na - 10 V i tranzistor da se Medjutim, on
radi u omskoj oblasti vremenska konstanta kola drejna je mala jer
je RON mali . Vremenska konstanta kola gejta je i priblino
iznosi T
1
(19. 3). Dakle, drejn prati promene napona na gejtu koji
opada. Minimalni napon na drejnu priblino iznositi
(19.12)
CGD
vD,min = vo2 - livu - 0,38 v, a zatim
da raste
tom <
2

ka naponu napajanja v
00
sa vremenskom konstan-
u ovom primeru imali smo da je

<< <
2
Medjutim,
ako je otpornost RG velika (kao to je onda je
\istog reda ako ne i od T
2
U tom odziv ko-
la nije odredjen samo jednom vremenskom konstantom u pojedinim in-
150
3. Tranzistor u 1mpulsnom re!imu
tervalima vremena, kao u ovom problemu, ve6 treba posmatrati simul-
tani uticaj obe vremenske konstante Tl i T
2
, Ato sigurno zahteva
upotrebu Ipak, mo!e se pribli!no re6i da 6e prednja ivi-
ca izlaznog signala biti sporija i da 6e premaenja biti jako sma-
njena po arnplitudi. Vremena i 6e se sigur-
no produiti.
3.20. Pokazati da se MOSFET koji radi u omskoj obla-
sti moe zameniti ekvivalentnim otpornikom i vrednost
tog otpornikt.
Re!enje: Struja drejna MOSFET tranzistora koji
radi u omskoj oblasti moese izraziti
(20.1)
odakle se dobija
(2Ci.2)
l VGS const
Kako je u omskoj oblasti v
0
S O to se za ekvivalentnu otpornost
dobija
l
l
(20.3)
"'
Medjutim, iz za struju u zasi6enju
(20.4)
diferenciranjem po VGS dobija se transkonduktansa 9m
(20.5)
=
tako da je
(20.6) =
Dakle, ekvivalentna otpornost RON u omskoj oblasti
jednaka je vrednosti transkonduktanse qm u oblasti za-
ai6enja.
3.21.:: U invertorskom kolu sa Sl. 21.1 upotrebljeni
su n-kanalni MOSFET tranzistori sa indukovanim kanalom su pa-
rametri: irine kanala w
1
= 500ll m, w
2
=20u m, duina kanala L
1
=
L
2
= lOllm, napon VT = 3V. Napon napajanja je v
00
= 15 V.
i nacrtati prenosnu karakteristiku v; =f(vu) odrediti
naponsko u zoni i granicu izmedju omske oblasti
1 za tranzistor T
1
Odrediti maksimalnu i mi-
nimalnu vrednost izlaznog napona pod pretpostavkom da se ir.vertor
pobudjuje sa izlaza kola istog tipa.
Reienje: u ovom invertorskom kolu ot-
pernik u kolu drejna zamenjen je akti-
vnim optere6enjem koje predstavlja
tranzistor T
2
Kako je za tranzistor
T2
(
2
l.l) V GS2 - VT = VDS2 - VT < VOS
onda on sigurno radi u oblasti
nja. Struja drejna MOSFET tranzistora
u oblasti data je izrazom
(21.2)
ID
K 2
= -2-(VGS - VT)
gde je
VT
napon i
(21.3) K = e
w
o
un
L
Slika 21.1
gde je c
0
kapacitivnost gejt-kanal po jedinici povrine a ;J n pok-
retljivost elektrona.
Kako je napon izmedju gejta i sorsa kod
tranzistora T
2
152
(21.4)
njegova struja drejna je na osnovu (21.2)
(21.5)
Iz ove se moe odrediti maksimalna vrednost
izlaznog napona koja se dobija kada je i
02
= O (tranzistori T
1

i T
2

(21.6)
V
1
= v
1
= v
00
- VT = 12 V
,max
Kada tranzistor T
1
provodi onda on moe da radi u
omskoj oblasti ili u Posmatrajmo prvo kada je on
u tj. kada je VDSl relativno veliki napon. Struja drejna
pobudnog tranzistora T
1
je onda
k
(21.7) i
01
= -j--<vu- VT)
2
i ona je jednaka sa strujom aktivnog i
02
jer na izlaz
nije nikakvo Iz uslova i
01
= i
02
dobija
se:
(21. 8) v. -v - (l-
n;
)V -

1 DD T
gde je
>. R
dato izrazom
(21.9)
>.R
K l wl L2
= 25
-- -
K2 w2
Ll
pa je
(21.10) v = 27 - 5 v
i u
Kada vu raste, vi opada i tranzistor T
1
ulazi u om-
sku oblast. Granica ove dve oblasti moe se odrediti zamenom
(21.11)

u (21.8) odakle se dobija
(21.12)
(21.13)
VOD + rr; VT
v = sv
ug l +
v =
i g
VOD - V'!'
l+ I1R
2 v
Posmatrajmo sada kada je v > v tj. kada
u ug
153
je pobudni tranzistor T
1
uomskoj oblasti. Njegova struja drejna je
onda opisana izrazom
(21.14)
i opet mora biti jednaka sa strujom ,:
02
(2l.S). Iz jednakosti
i
01
= i
02
dobija se kvadratna po vi
(21.1S)
se reavanjem odredjuje vi za svako vu pri se uzima fi-
realno reenje.
Zarnenom brojnih vrednosti se dobija
(21.16) vi = _!_ [2s v - 63 - /c2sv - 63)
2
- 3744 J
26 u u
Prenosna karakteristika opisana sa (21.10) i (21.16)
nacrtana je na Slici 21.2.
u prelaznoj zoni se moe diferencira-
njem (21.8) ili (21.1S) odakle se dobija
(21.17)
dv. -
----1:. =-r'). = - S
dvu R
ako pobudni tranzistor radi u ili
154 3. Tranzistor u impulsnom re!imu
Ut [v]
-
. :: t.,/ . \
12.P.._....., __ ,..
10
8
6
4
2
\1u. [v]
o
2 4 6 8 10 12
..
/
Slika 21.2
2
2
(21.18) 1
A. R V.
2
=
- VT)1_
"' 2ARVi
+ o
d V
(VDD (l+
A ) v2
u
R i
er J. e ( l + l. ) v
2
< < (V
J R i DD
V >
2
ako pobudni tranzistor radi u om-
T
skoj oblasti.
Ostaje jo da nadjemo minimalnu vrednost napona na izla-
zu ako se inverter pobudjuje iz kola istog tipa. To da je mak-
simalni napon na ulazu dat sa
(21.19}
v = v = 12 v
u,max i,max
(21.20)
Do skoro istog rezultata za Vi i mo!e se do6i i na
,m n
jednostavniji, aproksimativni Kao to je poznato (problem
3.20), tranzistor koji radi u omskoj oblasti moe da se zameni ekvi-
valentnim otpornikom RON =
1
gml
za struju drugog tranzistora mo-
emo da piemo
(21. 21)
...
jer je
(21.22)
lvGS = const
Na osnovu (21. 21) moe se nacrtati slede6a ekvivalent-
na ema (Sl. 21. 3) gde je
_2_
+
(21.23) R =
gm2
R
..
l
l
(21. 24)
RON
RoH V
=
i"
gm l
VTI
l
l
V oo
pa je
(21. 25)
(VOD VT)
RON Slika 21.3
"i
= =
RON +
R
(VOD - VT)
gm2
=
2
gml gm2 +
Poto je q l>>
gm2
i v i<<
VOD
- v
m T
se dobija
2
vi,min (VOD - VT)
glt'2
=
(VOD - VT)
=
0,32 v
=
hR
(VOD - 2VT) (21.26)
2gml
to je skoro rezultat sa (21.20).
U invertorskom kolu sa Slike 22.1 upotreblje-
ni su n-kanalni MOSFET tranzistori sa istim parametrima kao u
prethodnom problemu. Naponi napajanja su v
00
= 15 V i VGG = 20 V.
i nacrtati prenosnu karakteristiku v . =f(v ).
l u
Re!enje: Po!to je u ovom
(22.1)
VGG -V =Jf!lv > V
T . 'r DD
tranzistor T
2
koji predstavlja ak-
tivno uvek raditi u om-
skoj oblasti i njegova struja biti
odredjena izrazom
Slika 22.1
Izlazni napon je maksimalan kada je iD
2
= O tako
da se (22.2) dobija
(22.3)
V !,max = VDD = lSV
Ako uvedemo tzv. parametar prednapona
(22.4)
m = = 0,789
(22.2) dobija oblik
(22.5)
K2
Kao i u prethodnom problemu, ponovo moramo razmatra-
ti dva posebna je pobudni tranzistor T
1
u i
kada radi u omskoj oblasti. Ako tranzistor T
1
radi u
njegova struja drejna je
(22.6)
K
iol = <vu- VT)2
157
i mora bi ti jednaka sa i
02
Iz -z:
01
= i
02
se onda dobija
(22. 7)
je reenje koje zadovoljava uslov v
1
vu - VT dato
izrazom:
Ako je pobudni tranzistor T
1
u omskoj oblasti nje-
gova struja drejna je
(22.9)
pa se iz i
01
= i
02
ponovo dobija kvadratna po
v i
(22.10) m >. R[2<vu- VT) vi- vi
2
J= (v
00
- vi) {v
00
- mvi) odakle
se odredjuje reenje za vi koje mora da zadovolji uslov
(22.11)
Vi
-< v - v
' u T
Prenosna karakteristika vi = f(vu) za >.R = 25,
m= 0,789 nacrtana je na Slici 22.2 na osnovu jedn. (22.8) i
(22.10). Poredjenjem sa Slikom 21.2 moe se videti da invertor
kod koga tranzistor T
2
radi u omskoj oblasti ima ve6u
vrednost izlaznog n-apona (ve6u amplitudu) i manje
--
nje u prelaznoj zoni. Interesantno je primetiti da se u
k - . -
m= l (22.7) svodi na (21.8). Dakle, invertor
sa zasi6enim tranzistorom T
2
je specijalni
invortora sa aktivnim optere6enjem u omskoj oblasti. Poredjenjem
karakteristika sa Slike 21.2 i 22.2 moe se jo videti da prenos-
na funkcija invertora sa zasi6enim tranzistorom T
2
lei ispod is-
te krive kada tranzistor T
2
nije zasi6en. OVa pojava $e moe vrlo
lako objasniti da tranzistor u omskoj oblasti ne moe
158
14
12
10
8
6
4
2
o
2 4 6 8 10 12
Slika 22.2
dati ve6u struju od zasi6enog tranzistora pri istom izlaznom napo-
nu. Dakle, pobudni tranzistor mora imati ulazni napon kada
radi u omskoj oblasti. Isto tako treba napomenuti da
je izlazna impendansa invertora sa aktivnim omskim optere6enjem
manja pa je prelazni proces br!i nego kod invertora sa zasi6enim
tranzistorom.
U invertorskom kolu sa Slike 23.1 upotrebljeni
su n-kanalni MOSFET tranzistori od kojih je T
1
sa indukovanim kana-
lom a T
2
sa ugradjenim kanalom. Parametri tranzistora su VTl 3V,
VT
2
= - 6 V, AR = 25 a napon napajanja v
00
= 15 V. i
nacrtati prenosnu karakteristiku =f(v ).
1 u
3. Tranzistor u irnpulsnom reimu
Reenje:Kao i u prethodnim problemima
analizu rada kola po delo-
vima, zavisno od radnog reima tranzi-
stora T
1
i T
2
Pretpostavimo da je
napon na izlazu dovoljno visok tako
da je tranzistor T
1
u a
T
2
u omskoj oblasti. Struja drejna
tranzistora T
1
koji je sa indukova-
nim kanalom je
(23 .l)
i
Dl
a struja kroz tranzistor T
2
iznosi
( 23. 2)
iD2
=
K2 [
- -r
2
VT2 ( VDD
- v . )
l.
=
K2
2m
(VOD -
v )
i
gde je
(23.3)
Slika 23.1
+
(VOD - v i) 2]
VOD -
mv )
i
159
struja i
01
i i
02
, posle sredjivanja
se dobija kvadratna
(23.4)
je opravdano reenje
(23.5)
Treba jo odrediti granice vaenja jedn. (23.5)
Iz jedn. (23.2) se za i
02
= O dobija
(23.6) v
i,max = v
00
= 15V
a iz uslova da tranzistor T
2
radi u omskoj oblasti v
052
< VG
52
_
- vT
2
se dobija
(23.7)
Ulazni napon pri kome tranzistor T
2
prelazi iz omske oblasti u
se dobija iz (23.7) i (23.5) kao:
(23.8) =
= 4,2 v
Kada je vi< v
00
+ vT
2
tranzistor T
2
radi u
nju i njegova struja iznosi
( 23. 9)
=
U isto vreme i T
1
je u pa se iz uslova i
01
= i
02
dobija
(23.10)
OVa je zadovoljena samo za jednu vrednost
ulaznog napona, datu sa (23.8), pri je izlazni napon nezavisan
od ulaznog. To da je za ulazni napon dat sa (23.8)
u prelaznoj zoni veliko. Naravno, kod realnog kola, poja-
je zbog uticaja drugih koji su u ovoj anali-
zi zanemareni.
Tranzistor T
1
je u dok god je vi > vu - VT'
a sa daljim ulaznog napona prelazi u omsku oblast rada.
Njegova struja tada iznosi
(23.11)
Kl [
i Dl = -2-
2
(VU
pa se iz i
01
= i
02
tj. (23 .ll) sa
(23.9) dobija kvadratna
(23.12)
3.Tranzistor u impulsnom reimu
161
je realno reenje
(23.13)
2
VT2 J 1/2
A. R
Prenosna karakteristika vi =f (vu> nacrtana je na
slici 23.2 na osnovu jedn. (23.5), (23.8) i (23.13) uz odgovaraju-
vaenja ovih
"""
[v]
18 --
l

..

A -
. '
'
16 ' ' .,
.t
\ _ !
.;: \
14

/ }
,,
12
10
8
6 .:_ ...
"'
4
2
,
. ', .. -
' , -
l '
.
i. _
1.1 l
o
2 4 6 8 10 12
""[v]
Slika 23.2
Minimalni napon na izlazu se moe priblino
ti kao proizvod ekvivalentne otpornosti RON. za prvi tranzistor
redjuje se iz (23.11)) i struje i
02
drugog tranzistora
162
(23.9). Dobija se
(23.14)
v "'
!,min
=
l
=
2Kl (vu - VTl - v i)
2
VT2
K2

2
"'
2
XR
=
60
2
VT2
=
VT2
2
(t, u
- VTl)
mV
3.24. i nacrtati vremenski dijagram napona
na ;zlazu MOSFET invertora sa kapacitivnim C 3pF
(Slika 24.1) P
a} Pri tranzistora T
1
b) pri tranzistora T
1
Upotrebljeni tranzistori su n-kanalni MOSFET tranzi-
stori sa parametrima : VT = 5 V, K
1
= 2,5 10-4
Napon napajanja je v
00
= 20 V. Ulazni signal vu dobija se iz inverto-
ra istog tipa.
zistora T
2
kratkospojeni on moe da
radi samo u kada provodi.
Na Slici 24.2 prikazane su karakteristike iD= f(Vos>za tranzistor
T
1
i u njih je ucrtana radna kriva koja odgovara
nelinearnom aktivnom koje predstavlja T
2
Radna
A odgovara radu tranzistora T
1
u omskoj oblasti sa maksimalnim
naponom v
1
Radna B odgovara tranzistoru T
1
Ako
je tranzistor T
1
bio provodan i se radna se po
radnoj krivoj od A ka B i kondenzator e se puni. Ako je tranzis-
p
tor T
1
bio i da provodi, radna se naglo preba-
ci iz B u e i se od e ka o. Struja je na delu karakteristika
od e ka D priblino konstantna jer je tranzistor Tl u
U delu karakteristike od D do A tranzistor T
1
radi u omskoj oblas-
ti.Kondenzator e se za vreme kretanja radne od e do A prazni.
p
a) Posmatrajmo prvo
proces tranzistora T
1

On je izazvan promenom ulaznog napona
u trenutku t O sa v
1
na v
0
Tranzi-
stor T
1
se trenutno i u kolu
ostaje samo T
2
struja puni
kondenzator e (Slika 24.3). Struja
p
punjenja kondenzatora data je iz-
razom
K2 2
= ---r-<voo - vT -v i>
(24.3)
=
= Ik(l - X )
2
gde je Ik struja drejna tranzistora
T
2
kada je njegov sors spojen na
masu
(24.4)
a x normalizovani izlazni napon
(24.5) =
mA
Slika 24.2
V oo
Slika 24.3
Sada se moe postaviti diferencijalna koja
opisuje proces punjenja kondenzatora
164
(24.6)
(24.7)
=
2
IK (l - x)
A.ko definiemo vremensku konstantu
T =
pu
e v
1 p
=
2C
p
= 40 ns
onda diferencijalna (24.6) posle razdvajanja promenlji-
vih ima oblik
(24.8)
je
(24.9)
tako da se
(24.10)
odnosno
(24.11)
prikazan je
dt
-=
T
pu
dx
(l - x)
2
uslov, neophodan za reenje ove
vi (O)
x(O) =
Vl
= "' o
integracijom iz (24.8) dobija
t =
X
T
pu l - X
t/-r
vi
(t) =v
l
n :u.
l + t/'fpu
Vremenski dijagram koji predstavlja jedn.
na Slici 24.4.
(24.11)
Vreme uspostavljanja izlaznog napona, definisano po-
rastom od 10% do 90% maksimalne vrednosti dobija se iz (24.10) kao
(24.12) t = t
0
,
9
- t =T (9-0,11) = 8,89 T = 356 ns
r o, l pu pu
Vidi se da je MOSFET invertor sa aktivnim
uvek sporiji pri punjenju izlazne kapacitivnosti od
invertora sa otpornikom. Ako bi tranzistor T
2
radio u omskoj oblas-
ti uspostavljanje izlaznog napona bi bilo bre ali jo uvek sporije
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
o
0,2 0,4 0,6 0,8 1 t
Slika 24.4
od kola sa otpornikom. Tranzistor T
2
u stvari predstavlja sors-folo-
ver pobudjen naponom v
00
Dakle, moemo da sors-
folover biti lo strujni izvor za punjenje kondenzatora. je iz-
jer je kolo bipolarnog emitor folovera vrlo
brzo pri punjenju kondenzatora (problem 3.12).
b) Ako je tranzistor T
1
bio dovoljno dugo
napon na izlazu je jednak v
1
U trenutku t= O dolazi do promene
stanja na ulazu i tranzistor T
1
postaje provodan. Kondenzator Cp
se sada prazni preko drejna tranzistora T
1
koji radi u reimu za-
(radna se izmedju e i .D na Slici 24.2).
Struja drejna tranzistora T
1
moe se opisati izra-
zorn:
(24.13) = 12,5 mA
i jednaka je zbiru struje i
02
i struje pranjenja kondenzatora ic.
Medjutim, kako je struja drugog tranzistora mnogo manja od struje
pranjenja kondenzatora ic moemo je zanemariti i kolo pranjenja
kondenzatora predstaviti kao na Slici 24.5
-.
I
oVt
Lc
v1 o
Ic,
Slika 24.5
Napon na kondenzatoru linearno opada s obzirom da
se on prazni konstantnom strujom i
02
= ic
iD l
.
t
(24.14)
vi
(t) =
vi
(O+)
-
e
p
Odavde se dobija posle uvod jenja smene
(24.15) X (t)
VT 2 t
=l- (1- -) --
vl Tprl
gde je vremenska konstanta pranjenja
(24.16)
=
1,6 ns
K l
= v - (V -
2c l l
p
X =
Vi/Vl
Tranzistor , izlazi iz zasi6enja kada je
(24.17)
pa se iz (24.14) ili (24.15) dobija
(24.18) t =-r
pr1 prl
VT Vl
2
(Vl - VT)
=
1,2 ns
v )2
T
t
Dakle, linearno opadaju6i deo vremenskog dijagrama
od 15 V do 10 V traje svega 1,2 ns. Dalje pranjenje kondenzatora
Cp se vri preko struje drejna tranzistora T
1
koji radi u omskoj
oblasti
(24.19)
ili posle smene
y = v i / (V l - V T)
(24.20)
(Vl - VT)2 (2y - y2)
Diferencijalna koja sada opisuje proces
pranjenja kondenzatora je
(24.21)
(24.22)
d v
e _i_=
p dt
e
p
Uz uslov
y (o)
=
v. (O)
1
= l
2
(2y - y )
gde je radi lakeg reavanja vremenska osa pomerena tako
da t = O odgovara ulasku tranzistora T
1
u omsku oblast, dobija se
(24.23) y (t)
t
= l - tann-,...;;._-
pr2
gde je
(24.24)
Vreme koje protekne od ulaska tranzistora T
1
u
omsku oblast do trenutka kada se kondenzator isprazni do 10% od
vrednosti iznosi
(24.25) t
2
=T
2
ar tanh (l - 0,1) = 1,47 T
2
= 3,5 ns
pr pr pr
Vremenski dijagram pranjenja kondenzatora opisan
(24.14) i (24.23) prikazan je na Slici 24.6.
168
1
04+
l
t
02t
l
+
l
t [ns]
t
l
l
l l l l l
l
- or
1 2
3 4 5
6
Slika 24.6
Ukupno vreme invertora iznosi
(24.26)
= t l + t 2
pr pr
= 4,7 ns
Kao to se vidi, vreme je znatno kra6e
od vr emena tranzistora T
1
To je uglavnom posledica
vrlo vremenskih konstanti punjenja i pranjenja konden-
zatora e . Ako bi eleli da smanjimo T da bi smanjili vreme
p pu
onda bi smanjili i odnos
(24.27) T
pu
=
= 25
169
koji je jednak kvadratu u prelaznoj zoni prenosne karakte-
ristike. Smanjenje u prelaznoj zoni je nepovoljno pa se
na taj ne moe mnogo za poboJ.janje vremenskog odziva
invertora.

4. i ASTABILNA KOLA SA TRANZISTORIMA
' 4.1. Na sl. 1.1 je prikazano kolo astabilnog multi-
vibratora.
a) Izvesti potreban uslov da provodni tranzistor radi
u
b) i nacrtati vremenske oblike napona na
bazama i kolektorima tranzistora kao i period oscilovanja, ako su
poznati elementi kola i parametri tranzistora hFE' Vy, VBES' VCES'
ICO i rb.
e) Uprostiti izraze za trajanje kvazistabilnih sta-
nja ako se zanemare, najpre inverzne struje Ic
01
i Ic
02
,
a zatim i naponi direktnih polarizacija p-n spojeva VY' VBES i VCES"

Rez
T,
+
v
Slika Ll
171
172 4. Astabilna kola sa tranzistorima
Reenje:
a) Na sl. 1.2 je prikazano kvazistabilno stanje u
kome je tranzistor T
2
a T
1
provodan. Uslov tran-
zistora T
1
je:
(l. l)
Rc, Rez
e,
VKt(O) Veu(O)
Cz
+ +
,.

l
let Cz
l
l
l
lat
l
T,
l
+
l
V cut Rbt Rb z

l
Vant
Vaz(
l
i
+
L
v
Slika l. 2
Struja baze se sastoji iz dve komponente: struje kroz
otpor Rbl i struje punjenja kondenzatora c
1
. Ako se pretpostavi da
je vreme punjenja od trajanja posrnatranog kvazistabilnog sta-
nja, moe se struja punjenja c
1
zanemariti tako da je bazna s truja:
(l. 2)
Ova ap1:-oksimacija je utoliko pre dozvoljena, j e r je
tada uslov (1.1) nepovoljniji.
Kolektorsku struju konstantna kroz
otpornik RC l,
4. Astabilna kola sa tranzistorima 17 3
(l. 3)
i struja pranjenja kondenzatora c
2
je vrednost
na kvazistabi lnog stanja:
(l. 4)
vec + vBB
(t) (max) "' R

b2
Ako se vrednosti date (1.2) do (1.4) une-
su u (1.1) dobija se za uslov
(l. 5)
U jednakih baznih otpornika = Rb
2
ovaj
uslov glasi:
(l. 6)
v
h BB .
FE vec
U zadnjem izrazu su zanemareni naponi pre-
ma naponima baterija vec i v
88
.
U kada je polarizacija baze i kolektora iz-
vedena jednim izvorom uslov (1.6} se svodi na Rb .$. hFERC.
b) da se kvazistabilno stanje provodjenja
T
1
zavrava u trenutku t=O. Naponi u b
1
, c
1
i c
2
su konstan-
tni tokom dela stanja i u trenutku t=O iz-
nose:
(l. 7)
(l. 8)
(l. 9)
dok se napon b
2
menja usled pranjenja kondenzatora c
2
Zavr-
etak kvazistabilnog stanja je odredjen trenutkom kada napon baze
T
2
dostigne prag provodjenja Vy
2
, odnosno:
(l. lO)
174
4. Astabilna kola sa tranzistorirna
S obzirom na {1.7) do {1.10) naponi na kondenzatori-
rna, u trenutku t=O-, iznose:
{l. ll)
{1.12)
U izrazima je izostavljena oznaka {-) uz vreme jer
napon na kondenzatoru ne moe trenutno da se menja, tako da je:
{1.13)
Kada je tranzistor T
2
, u trenutku t=O da pro-
vodi struju, pad potencijala na njegovom kolektoru se trenutno {pre-
ko c
1
) prenosi na bazu tranzistora T
1
, tako da se smanjuje njegova
kolektorska struja. Porast potencijala c
1
izazvan ovim smanje-
njem trenutno se prenosi, preko c
2
, na bazu T
2
tako da
kolektorske struje i dalje podrava kumulativni proces.
Ako se zanemari vreme kanjenja i uspostavljanja tranzistora T
2
kao
i vreme nagomilavanja i opadanja kod T
1
{to je dozvoljeno
s obzirom na trajanje kvazistabilnog stanja) moe se smatrati da je
ovaj proces trenutan. Tranzistor T
2
je uao u i naponi na
njegovim P-lektrodarna iznose:
{1.14)
+
vC2(0 ) = VCES2
{1.15)
Tranzistor T
1
se i naponi na njegovim elektro-
dama iznose:
{l. 16)
{1.17)
Od trenutka t=O nastaje novo kvazistabilno stanje
koje se moe predstaviti ekvivalentnom emorn na sl. 1.3.
tranzistor T
2
je predstavljen idealnim naponskim izvorima koji od-
govaraju naponima a u baznom dovodu se nalazi otpornost
tela baze rb
2
.
Zbog prisustva ovog otpora napon na spoljnom priklju-
4. Astabilna kola sa tranzistorima 175
baze je, u trenutku t=O+, od vrednosti date sa (1.15) za
pad napona na rb
2
usled struje punjenja kondenzatora c
2
,
i
2
(0+). Ova struja iznosi:
pu
(1.18)
(1.19)
1.3 iznosi:
(l. 20)
. +
-z..pu2 (O ) =
= VCC - VBES2 - VCES1 + Vy2 - RC1
1
C01
Rel
Prema tome, napon b
2
je:
+
+
t>
Cz
lco1
Vez( t)
+
Slika l. 3
Vremenska konstanta punjenja c
2
, prema kolu sa sl.
o tome da je Rc kondenzator c
2

biti napunjen na stacionarnu vrednost u toku vremena koje je znatno
od trajanja kvazistabilnog stanja. Po isteku ovog vremena na-
176 4. Astabilna kola sa t r anzistorima
pon baze T
2
biti jednak vrednosti VBES
2
, dok vrednost napona
kolektora tranzistora T
1

(1.21)
i konstantna do zavretka kvazistabilnog stanja
trajanje sa t
1
.
Vreme t
1
je odredjeno pranjenjem kondenzatora c
1
,
odnosno promenom napona vB
1
( t ), je asimptotska vrednost:
(1.22)
dok je vremenska konstanta pranjenja:
(1.23)
gde je sa R
22
izlazni o tpor tranzistora, koji je
zanemarljivo mali.
Kvazistabilno stanje se zavrava u trenutku kada na-
pon na bazi T
1
dostigne napon otvaranja Vv l' odnosno:
(l. 24)
Tranzistor T
1
ulazi u T
2
se i proces
se dalje odvija isto kao i ranije samo se slika Na isti na-
se nalaze vrednosti napona u nastalom kvazistabilnom stanju samo
indeksi l i 2 zamenjuju mesta. Vremenski oblici napona na elektro-
dama prikazani su na sl. 1.4.
S obzirom na (1.16) i (1.22) do (1.24) za
trajanje kvazistabilnog stanja t
1
se dobija:
V ( oo ) - 1) (O+)
Bl Bl
(l. 25)
Analogno se dobija za trajanje drugog kvazistabilnog
stanja t
2
:
4. Astabilna kola sa tranzisto rirna
177
(l. 26)
s-- -------- - ---
o
l t, i t1+t2 t
~ vb,
-+-
l
t
l
Vcu2- c ~ Van1 +Rezi
------1-----------,------+------.........
t
t
J-----------'
Sl i ka 1.4
178
4. Astabilna kola sa tranzistorima
Stavljanjem !COl = IC
02
= o (1.25) i
{1.26) se u:
{l. 27)
{1.28)
tl

ln
VBB + vec - VBESl - VCES2
=
VBB
- v
yl
t2 C2Rb2
ln
VBB + vec - VBES2 - VCES2
=
VBB - VY2
Ako se zanemare i naponi direktne polarizacije V ,
y
VBES i VCES izrazi su jo jednostavniji:
{l. 29)
v
t "'
Cl Rb l
ln (l
+ cc>
l
VBB
t2 "'
ln (l +
vec
-)
VBB
(l. 30)
Kada bi se koristile iste baterije za polarizaciju,
v
88
= VCC' period oscilovanja multivibratora bi bio:
(1.31)
4.2. U kolu astabilnog pozitivno polari-
sanog multivibrator.a prikazanog na sl. 2.1 poznato je: Vec= 10V,
Rb
1
= Rb
2
= 20kn, Rc
1
= RC
2
= 2kn, c
1
= c
2
= 1nF i parametri tran-
zistora hFE = 30, Vy "' O, VCES "' O, VBES "' O, ICBO "' O, rb = 100n.
+Vec

Slika 2.1
0 oscilovan.ja ovog multivibra-
tora.
Nacrtati vremensku zavisnost napona na bazama i
kolektorima oba tranzistora u toku dve periode.
Reenje:
a) Kako je multivibrator to
oscilovanja biti:
(2.1)
l l
f = =
T 2t
1
gde je t
1
trajanje jednog kvazistabilnog stanja. Trajanje kvazista-
bilnog stanja je odredjeno pranjenjem kondenzatora c
1
, odnosno c
2

Neka se kolo nalazi u kvazistabilnom stanju u kome je T
1
u
nju a T
2
Ekvivalentna ema kola sa sl. 2.1 u toku ovog kva-
zistabilnog stanja je prikazana na sl. 2.2.
+Vec
Ru
Rez
l. p
e,
Ct 12 Cl
!1
11
12
-
Slika 2.2
Kako je:
( 2. 2)
IC!
vec
=
Rel
=
?,SrnA, i
( 2. 3)
IBl
vec
0,75mA to je
=

=
(2.4)
IC!
<
hFEIBl
l
tj. tranzistor T
1
se stvarno nalazi u
prazni strujom
U toku ovog kvazistabilnog stanja kondenzator c
2
se
ipr' a kondenzator c
1
se puni strujom Na
ovog stanja c
2
je napunjen na napon VCC' odnosno:
(2.5)
Ako se ovog kvazistabilnog stanja sa
t = O struja i biti:
pr
(2.6)
2vcc -t/T
i = e pr
pr Rb2
gde je:
( 2. 7)
Ovo kvazistabilno stanje biti zavreno kada T
2
da provodi tj. kada napon baze tranzistora T
2
bude za VY
od napona njegovog emitora. u ovom (VY = 0) onda
biti:
(2.8)
( 2. 9)
pa je odavde:
(2.10)
Zato prema (2.1) imamo:
(2.11)
f =
1
= 36kHz.

b) Poto je kolo dovoljno je odrediti na-
po ne u samo u toku jednog kvazistabilnog s ta-
n ja. Za kvazi stabilno stanje prikazano na sl. 2.2 vai:
(2.12)
vc l (t)
= ov
(2.13)
VBl (t)
= ov
-t/ClRC2
( 2. 14)
(t)
=
vcc<l
-
e )
(2.15)
pri j e O t t
1

VC1{t)
[v]
1 o - - - - l - -:6flll"--.
Va1C t)
[v]
l
l
111,1
l
l
l
l
l
l
l
l
27,1
G,475
l
l
l l
-10 ------ -- _ _l
l l l :
10
l l l l
l l l
l l l
[v] 1 l 1
-l
Vaf. t)
[v]
l
l l
___ _l __ - __ L __
Slika 2.3
l
l
l
181
t Lu s]
s]
t [ fJ s]
Vremenski dijagrami napona na bazama i kolektorima
dati su na slici 2.3.
Premaenje napona na bazi u trenutku provodjenja
tranzistora moe se eme na sl. 2.4.
+v,,
+
Ret Rb z
\.
..
IZ
Cz
r,
b
Slika 2.4
Struja kroz

se moe zanemariti u odnosu na stru-
ju kroz RC
1
' pa prema slici 2.4 biti:
(2.16)
VB2(t) = VBES + rbi p =
VCC-VBES
= VBES + rb RC
1
+rb
= 0,475 e-t/2,110
-6
t
e
=
Premaenje na bazi, prema tome, iznosi 0,475V.
4.3. za koliko se promeni perioda oscilo-
vanja astabilnog multivibratora sa sl. 3.1 ako se napon
napajanja vec = 10V za 50 %.
Poznato je: R=1kQ, v
88
=10V, hFE=SO, VBES=0,7V,
v
8
E
0
=VY=0,5V, VcEs=0,3V kao i podatak da se za vreme provodjenja
tranzistor nalazi u stanju Inverznu struju ko-
lektorskog spoja moemo zanemariti, a maksimalni inverzni dozvolje-
ni napon spoja emitor-baza je od 15V.
183
+Vec
R R
Slika 3.1
Reenje: je da treba izraz
koji predstavlja zavisnost perioda oscilovanja od napona Vec Poto
je kolo dovoljno je izraz za poluperiodu oscilova-
nja, odnosno za trajanje jednog kvazistabilnog stanja. Ekvivalentna
ema za kvazistabilno stanje u kome je tranzistor T
1
u
a tranzistor T
2
nepravedan data je na sl. 3.2.
Ako je sa t=O trenutak nastanka ovog stanja,
onda je:
( 3. l)
jer se ovaj kondenzator napunio u prethodnom kvazistabilnom stanju.
(3.2)
( 3. 3)
Sa slike 3.2 se ima za struju pranjenja:
-t/CRb
e
Napon baze tranzistora T
2
iznosi:
Promena stanja u kolu nastaje kada napon baze tran-
zistora T
2
dostigne vrednost VY. ako sa T
1
trajanje
ovog kvazistabilnog stanja,
( 3. 4)
Odavde, s obzirom na jed. (3.2) i (3.3), sledi:
( 3.5 )
R R
e
C2
V cu
L _
!2
Slika 3.2
Period oscilovanja je onda:
(3 . 6 )
Ako je:
( 3 7)
prornena periode:
(J . 8 )
Poto je nepoznato treba ga odrediti iz uslova
tranzistora. Sa sl. 3.2 se dobija da je struja baze zasi-

(j. 9)
-t/RC
e
185
i struja kolektora istog tranzistora
(3.10)
-z.. Cl =
Prema uslovu treba da je:
(3.11)
i u najgorem tj. kada je struja baze najmanja a struja ko-
lektora Prema tome, {3.9) i (3.10),

(3.12)
Iz (3.12) se nalazi:
hFE(VBB-VBES) -
R R
- b VCC - VCES
(3.13)
odnosno Rb 30kQ.
Ako se usvoji 30kQ, se prema (3.8):
(3.14) t::.T = 13,86rns.
. 4 ..... U kolu astabilnog multivibratora !Jrikazanog na
sl. 4.1 upotrebljeni su tranzistori sa koeficijentom stru j nog poja-
Ostali elementi kola su: Rc=1kn, Rb=40kn. c
1
=C
2
=C= 1nF,
Vcc=10V, diode 0
1
i D
2
imaju karakteristike, VBE S=J ,?V,
VCES=0,3V, Vy=0,5V.
a) Objasniti zato se u ovom kolu ne moe desit i da
oba tranzistora istovremeno budu u
b) napone direktno polarisanih p-n spo-
jeva i struju Ico periodu oscilovanja ovog multivibrato r a .

+Vec
Rc Rc
-
-
Slika 4.1
Reenje:
a) Ukoliko bi oba tranzistora istovremeno bila u za-
kolektorski naponi oba tranzistora bi bili VCES=0,3V, dok
bi napona na katodama dioda D
1
i D
2
A na sl. 4.1) bio:
Rb
VA= VBES + RbiBS VBES +h R VCC = S,?V
FE C
( 4 l)
to je od napona na anodama dioda (VCES) tako da diode moraju
biti Ako su obe diode ne mogu bazne struje
tranzistora koje bi ih drale u tako da oni prestaju da
provode. Zbog nepotpune simetrije tranzistora jedan od njih pre
u neprovodno stanje i kumulativni proces.
b) Poto je kolo dovoljno je trajanje
jednog kvazistabilnog stanja. Kako je trajanje kvazistabilnog stanja
odredjeno pranjenjem kondenzatora za spregu treba napone na
koje se oni napune. U toku poluperiode u kojoj je T
1
a
T
2
u puni se kondenzator c
2
, a prazni c
1
Ekvivalentna e-
ma ovog stanja data je na sl. 4.2, pri dioda D
1
provodi, a D
2
je
Ovo kvazistabilno stanje se menja kada napon na bazi
187
T
1
dostigne vrednost je taj trenutak sa t=O. Na-
pon na kondenzatoru c
1
je u tom trenutku vk
1
(0):
( 4. 2)
Rc
+
T,
Slika 4. 2 .
Struja pranjenja u istom trenutku, neposredno pre
prornene stanja, je:
( 4 3)
gde je vc
1
(0-) napon na kolektoru tranzistora T
1

Kako i struja kroz drugi otpornik Rb u toku celog
ovog kvazistabilnog stanja irna ovu vrednost. to struja kroz ot-
pernik RC u kolektoru tranzistora T
1
biti:
vec
= = 0,476rnA
Rb
Rc+ T
( 4. 4)
Napon na kondenzatoru c
2
je stoga:
( 4 5)
Posle prornene stanja, za t > O, T
1
bi ti u za-
a T
2
Ekvivalentna ema za ovaj prikazana
je na slici 4.3.
188
+Vec
Rc
Rc
.JF.
c2

Ct
+
Cl
T, 12
T2
IE2
Slika 4.3
Kako se c
1
puni kroz otpornik RC' a c
2
prazni kroz
Rb+Rbll Rc to se, s obzirom na otpornika Rc i Rb' moe sma-
trati da je vreme punjenja c
1
vrlo malo u odnosu na vreme pranje-
nja kondenzatQra c
2
. To da je vrlo brzo struja kroz c
1
jedna-
ka nuli. to u obzir, a prema sl. 4.3, dobija se za
nu stru ju pranjenja kondenzatora c
2
:
Rb
vk2(0) + Rb+Rc vec
Rb RC
Rb + Rb+RC
( 4. 6)
= 0,466mA
Vremenska konstanta pranjenja je:
( 4. 7) 40,8]JS
Zavisnost napona na bazi T
2
je onda:
( 4. 8)
Rb R R -t/..,-
;;B2 (t) = vec - (Rb + b e ) i U ) e -, ' pr
Rb +RC Rb +RC pr _,
Kraj ovog kvazistabilnog stanja je odred jen trenut-
kom kada vB
2
(t) dostigne vrednost VY, odnosno u ovom nulu.
Obzirom na to, a prema jed. (4.8), za trajanje kvazistabilnog sta-
nja t
1
se dobija:
189
( 4. 9)
t
1
= 'pr ln(l +
27,87J.1S
Perioda oscilovanje je, prema tome:
(4.10) T= 2t
1
= 55,74J.1S.
: __ 4 : 5_J U k o l u a s t a b i l n o g rn u l t i v i b r a t o v a s a s l . 5 . 1
upotrebljeni su tranzistori sa parametrima: hFE=30,
VcEs=0,2V, VY=V
8
E
0
=0,5V, vBEs=0,7V, rb=100n. Ostali elementi kola
su: Vcc=15V, Rc
1
=Rc
2
=2kn,Rb=20kn, C=1nF, a diode o
1
i o
2
su idealne.
vrednosti napona na baza-
ma i kolektorima tranzistora i nacrtati vremenske oblike ovih napo-
na.
;
01
T1
Slika 5.1
Reenje: Kada je tranzistor u napon na nje-
govom kolektoru je VCES' a na bazi VBES" Kada je tranzistor
napon na kolektoru je vec' ako se zanemari struja ICO' a na bazi se
menja eksponencijalno. Da bi se nacrtali vremenski oblici napona
treba i poluperiodu oscilovanja t
1
. Na kvazista-
bilnog stanja kondenzator je napunjen na napon v k:
( 5. l)
Ekvivalentna ema za kolo sa sl. 5.1 u toku kvazista-
bilnog stanja u kome je T
1
u a T
2
data je na
190
sl. 5.2. nje se moe poluperioda oscilovanja t
1

je da diode nemaju uticaja na trajanje kvazistabilnog
stanja.
+Vec

+

Slika 5.2
Ako je sa t=O trenutak nastanka ovog stanja,
onda je:
(5.2)
vk(O) = VCC- VBES
( 5. 3)
VCC vk(O) - VCES
Rb
(5.4)
Obzirom na (5.2), (5.3) i (5.4) dobijamo:
(5.5)
( 5. 6)
Sa ::;like 5.2 je:
( 5. 7)
+
VCES
0,2V
VCl (0 )
= =
(5.8) v (O+)
=
VBES
=
0,7V
Bl
(5.9)
v (0+)
C2
=
vec =
!SV
Ako je trajanje ovog kvazistabilnog stanja t=t
1
, on-
da se prema jed. (5.5) i uslovu za promenu stanja:
,.

191
(5.10)
VB2
=
VBEO
= v
y
dobija
(5.11)
tl
= CR ln
2
VCC - VBES - VCES
14
1
0\.lS

b
vec - vy
napona neposredno posle izmene stanja, u
trenutku
tl,

(5.12)
VC!
+
!SV =
VCES
VCl(tl) =
vec =
(5.13)
VB!
+ +
=-14,1V =
VBES
VB l (tl)
=
VB2(0 )
(5.14)

vec
+
VCES
0,2V
= VC2 (tl) = =
(5 . 15)

+
-0,3V
= vk (tl) =
VCES
- v =
y
Napon na bazi '1'
2
, v
32
ct;), se
ekvivalentne eme ovog stenja kola, koja je data na sl. 5.3.
Kako RC
2
to ib biti priblino jednaka
struji punjenja kondenzatora e.
(5.16)
Vec
Rez
Cz
+
+
Cl
Vc1s
+
J
ll
r
Slika 5.3
(5.17)
+
VBES
rb
+
1,38V
VB2(tl)
= +
(V CC-v k (tl) -VBES) =
RC2+rb
Vremenski oblici napona prikazani su na sl. 5.4.
192 4. 1\stabilna kola sa tranzistorima
Vet [v]
15 ---- --.-----..
"'
t o
IZIO
420
t [ ~ J
Vet s
l
l
l
vb, [v]
l
v.u
t [ps)
- 14,1
Vc2 V l
l
l
l
i
[ J
15
l
!
t[
l
~ s
- 14,1 - - - - - _, - - - - - -
Slika 5.4
193
4.6. U kolu astabilnog multivibratora sa slike 6.1
-
poznato je: Vcc=15V, Rc=1kn, Rb=82k Q, C=1nF, i parametri tranzisto-
ra i dioda hFE=100, VCES=0,2V, VBES=0,7V, Vy=0,5V, BVcB=60V, BVEB=
=6V, V
0
=0,6V i RV
0
=100V.
na bazi
napajanja.
Rc Rc
D
D
Slika 6.1
a) i nacrtati vremenske dijagrame napona
kolektoru tranzistora r,.
b) Odrediti maksimalnu dozvoljenu vrednost napona
e) i nacrtati vremenske dijagrame napona
na bazi i kolektoru tranzistora T
1
kada se diode u kolu sa slike
6.1 kratko spoje.
Reenje:
a) U toku kvazistabilnog stanja u kome je tranzistor
T
2
tranzistor T
1
radi u jer je:
( 6. l)
vec
-
VBES
- v
I Bl
D
O,l67mA = =
Rb
(6.2)
vec
-
VCES
- v
IC l
D
l4,2mA = =
Rc
tj.
( 6. 3)
hFEIBl
= 16,7rnA > 14,2rnA =
IC l
U toku ovog kvazistabilnog stanja kondenzator C ve-
zan za kolektor tranzistora T
1
se prazni sa vrednosti:
(6.4)
(6.5)
2
u trenutku t=O iznosi:
( 6. 6)
+
vB
2
(0 ) =Vp+ VCES- vk(O) = -12,9V
dok je
( 6. 7)
vB2(oo) = VCC = 15V
Na kraju ovog kvazistabilnog perioda napon baze tran-
zistora R
2
iznosi:
( 6. 8)
gde je sa t
1
trajanje kvazistabilnog perioda.
(6.5), (6.6), (6. 7) i (6.8) se
(6.9)
Poto je kolo perioda oscilovanja iznosi
Prema gore nacrtani su vremenski dija-
grami prikazani na slici 6.2 punom linijom.
b) Poto je vremenska konstanta punjenja kondenzato-
ra vrlo mala (CRC = moe se smatrati da je napon na kolektoru
dostigao vrednost napona napajanja pre nego to se napon baze istog
tranzistora znatnije promenio. Prema tome je maksimalni napon kolek-
tora:
(6.10) v = v - v .
CBmax Cmax Bm1n
195
Ovaj napon ne srne da bude od probojnog napona
BVcB Iz tog uslova se maksimalna dozvoljena vrednost
napona napajanja VCCmax
(6.11)
BVCB + VBES + VCES
v cenax= 2 30V
15 \1e
4
(t) [v]
10

l
l
l
Rc
l
l
5
l
l
l
l
l
40 50 90 m
t[fs]
l /" 60
l /
l /
l //
l l
l l
JI

-4
-8
-10
-12
-12,9+----
-14
Slika 6.2
e) Poto je u ovom napon inverzne polariza-
cije spoja baza-emitor na kvazistabilnog perioda od
probojnog napona spoja baza-emitor, BVEB' dolazi do proboja ovog
196
spoja pa biti:
(6.12) -BV = -6V
EB
Zbog toga je promenjeno i trajanje kvazistabilnog
stanja i ono sada iznosi:
(6.13)
t' VCC + BVEB
l = CRb ln vec - vy =
301,.1 8
Vremenski dijagrami napona na bazi i kolektoru tran-
zistora T
1
u ovom prikazani su isprekidanom linijom na sli-
ci 6.2.
U kolu astabi1nog multivibratora sa slike 7.1
'
diode o
1
i D
2
kompenzuju uticaj temperaturnih promena napona napa-
janja i napona VBE oba tranzistora na periodu oscilovanja T. Pozna-
to je da provodni tranzistor radi u i da j e: VBES = v
0
=
= v .
y
a) izraz za periodu oscilovanja ovog multivibra-
tora.
b) Odrediti uslove ood Wojima je perioda oscilovanja
nezavisna od napona V .
y
e) Odrediti uslov pod kojim je perioda oscilovanja
nezavisna od napona napajanja Vec
-t Vec
Slika 7.1
Reenje:
a) Pretpostavimo da je u trenutku t=O tranzistor
T
1
u a T
2
Ekvivalentna ema ovog stanja prika-
zana je na slici 7.2. Dioda D
1
je a dioda D
2
provodi.
Prema
-
( 7. l)
vCl (O
-
(7.2)
VBl(O
-
( 7. 3)
vC2 (O
-
(7.4)
VB2(0
-
( 7. 5)
VKl (O
( 7. 6)
VK2(0
l
i
'- - Vo --i.,..t---
Slika 7.2
slici 7.2 se ima:
) =
VCES
)
=
VBES
) =
vec
) = v
y
- -
) =
vel (O
)
-
VB2(0
) =
-
) =
VC2(0
)
- VBES - VD
+Vec
Ret
VCES
- v
y
= vec - VBES
- v
. D
Posle promene stanja kolo se moe predstaviti emom
prikazanom na slici 7.3, prema kojoj je:
( 7. 7)
+
VCES
VC2(0 ) =
(7.8)
+
VBES
VB2(0 ) =
(7.9)
+ + +
VBES +
VCl (0 ) = VB2 ( 0 ) + VKl (O ) =
VCES - Vy
(7.10)
+
VCES
+
+ VD + 2VD VB! (0 )
=
- VK2{0 )
= VCF:S - VCC + VBES
(7.11)
VB! (oo)
= vec
198
sa t
1
onda je:
(7.12)
(7.13)
(7.14)
(7.15)
(7.16}
+Voe
Slika 7.3
Ako se trajanje ovog kvazistabilnog perioda
oa se t
1
moe kao:
gde je:
Na kraju perioda t
1
naponi na kondenzatorima su:
= VCC- VBES
= VCES - Vy +VD
Posle perioda t
1
ponovo vodi tranzistor T
1
, a zako-
je T
2
, tako da ponovo vai ema sa slike 7.2 sa
tnim uslovima:
(7.17)
(7.18)
4. Astabilna kola sa
199
Ako se trajanje ovog kvazistabilnog perioda
da t
2
, onda se ono moe kao:
(7.19)
gde je:
(7.20)
Sada je perioda oscilovanja T:
(7.21) T
= tl+t2
ln
2
VcC-VCES-VBES
+
=
Tl
VCC-Vy
2vcc -
VBES - VCES
-
2VD
+
T2
ln
VCC-Vy
(7.22)
b) Izraz za periodu oscilovanja izveden pod a) moe
se napisati i u obliku:
(7.23)
(7.24)
+ T
2
ln(l
VCES+V
y )
Ako j e V CC > > V Y , V CES onda j e i:
Vy-VCES
2 (V -v >
1
cc y
i
VCES+VX
2 cv -v > >
1
CC X
pa se izraz za periodu moe napipati u obliku:
jer je ln(l+x) x kada je x <<1.
Iz poslednjeg izraza je jasno da perioda T biti
nezavisna od napona VY ako je:
(7.25)
e) Ako je vec VY aproksimativni izraz za periodu
oscilovanja izveden u prethodnoj moe se napisati u obliku:
(7.26)
Da bi perioda bila nezavisna od napona Vec treba da
je ispunjen uslov:
(7.27)
(7.28)
odnosno:
Tl = Vy + VCES
1
2 Vy - VCES
4.8. , Za kolo astabilnog multivibratora sa slike 8.1
i nacrtati vremenske dijagrame napona na kolektorima i
bazama oba tranzistora u toku jedne periode oscilovanja. Poznato je:
vcc=10,
Rc=tkn, Rb=tOOkn, v
2
=6,3V, v
0
=0,6V i parametri
tranzistora hFE=50, VcEs=0,2V, v
8
Es=0,7V,
+Vec
Slika 8.1
201
Reenje: Ako se sa t=O a sa t
1
tra-
janje kvazistabilnog stanja u kome je tranzistor T
1
a T
2
provodan, onda se u toku ove poluperiode kolo sa slike 8.1 moe
predstaviti ekvivalentnom emom prikazanom na slici 8.2. Cener di-
oda DZl radi u oblasti proboja tek kada se kondenzator c
1
napuni
na napon VZ, a struja kroz diodu oz
2
na nulu se konden-
zator c
2
malo isprazni. Poto je pretpostavljene da je tranzistor
T
2
u tu pretpostavku valja proveriti.
+Vec
i
+
Slika 8.2
Prema slici 8.2 bazna struja tranzistora T
2
mi-
nimalna kada se napuni kondenzator i
( 8. l)
iB2rnin =
= 3,093rnA
Maksimalna struja kolektora istog tranzistora javlja
se u trenutku t=O+ i iznosi:
(8.2)
( 8. 3)
i =
C2max
gde je:
9,8156rnA
=
poto se kondenzator c
2
u prethodnoj poluperiodi na-
punio na napon:
202
( 8. 4)
(8.5)
Iz izraza (8.1) i (8.2) dobija se:
154,65rnA > 9,8156rnA =
i
C2max
to pokazuje da je tranzistor T
2
sigurno u u toku posma-
trane poluperiode.
Kraj posmatranog kvazistabilnog perioda odredjen je
trenutkom kada napon baze tranzistora T
1
dostigne vrednost VY. Ka-
ko je, prema slici 8.2 i izrazu (8.4)
(8.6)
(8.7)
to t
1
iznosi:
( 8. 8)
VCC + Vz - VCES
t
1
= CRb ln V _V = 52,7ms 53ms
cc y
2
u trenutku t
1
iznosi:
(8.9)
Kako je kolo (8.9) se
moe napon na kolektoru tranzistora T
1
u trenutku t=O+:
(8.10)
Sa ove vrednosti napon eksponencijalno raste prema
naponu napajanja sa vremenskom konstantnom T
1
:
(8.11) T
1
= c
1
Rc = lrns.
Kada napon na kolektoru dostigne vrednost Vz+VBES'
dioda DZl da radi u oblasti proboja to dalji po-
rast napona na kolektoru, pa samim tim i dalje punjenje kondenzato-
ra c
1
. Prema torne, vreme punjenja kondenzatora c
1
,tpu je:
Uc1(V) u
?l
6
5
4
l
2:
l
l
1 l
l
l
(),21
wee
o ~
"4 [v] "'Vec 0,7 ....,::;... _______ ..,.
0,5 ---- --- ----- - -- ------ --
o
2
o
-6,1 J.---- --------1
Slika 8.3
t[inJ
t [mt
t(ms]
t [ m ~
203
(8.12)
Prema gore dobijeni su vremenski dija-
grami traenih napona prikazani na slici 8.3.
--
4.9 . Na slici 9.1 prikazan je astabilni multivibra-
tor kod koga su otpornici u kolu baze zamenjeni izvorima konstan-
tne struje I. Poznato je : Rc=1kn, R
1
=20kn, R
2
=80kn. C=1nF, Vcc=10V,
VBEs=0,7V, VcEs=0,2V, IVBEI=0,6V, Vy=0,5V, rb=O, hFE=100, kao i
podatak da tranzistori r
1
i r
2
rade u kada provode.
a) Nacrtati vremenske dijagrame napona na kolektori-
ma bazama tranzistora r
1
i r
2
u toku jedne periode oscilovanja
i oscilovanja u funkciji struje I.
b) Odrediti maksimalnu i minimalnu osci-
lovanja i vrednosti otpornosti R pod pretpostavkom
da se punjenje kondenzatora posle pet vremenskih konstanti
punjenja.
Slika 9.1
Reenje: Poto je hFE >>l to se sa slike 9.1 moe
izraziti struja I kao:
( 9. l)
205
Sada se kvazistabilno stanje u kome je tranzistor T
1
a tranzistor T
2
provodan moe predstaviti ekvivalentnom
emom prikazanom na slici 9.2.
+Vec
Slika 9.2
Ako se kraj ovog kvazistabilnog stanja sa t=O
i ako se kondenzator potpuno napunio, onda je prema slici 9.2:
-
(9. 2)
VCl (O
)
=
vec
-
(9. 3)
vc2<o
) =
VCES
-
(9. 4)
VB2(0
) =
VBES
-
VBl(O
) v ( 9. 5) =
y
- - -
(9.6)
VKl(O
) =
VCl(O
)
- VB2(0
)
=
VCC - VBES
- - -
VK2(0
)
VC2(0
)
- VBl (O
) (9. 7) = =
VCES
- v
y
Posle promene kvazistabilnog stanja kolo se moe pred-
staviti emom prikazanom na slici 9.3.
Sa slike 9.3 se ima:
(9. 8)
(9. 9)
Kondenzator C vezan za kolektore tranzistora T
1
,
prazni se konstantnom strujom I tako da je:
(9.10)
+Vec
Slika 9.3
Na kraju ovog kvazistabilnog perioda, je traja-
nje sa t
1
, napon na bazi tranzistora T
2
Vy' odnosno:
(9.11)
Iz poslednje dve se dobija t
1
:
(9.12)
Kako je kolo oscilovanja
biti:
(9.13)
Napon na kolektoru tranzistora T
2
u toku vremena t
1
207
raste po eksponencijalnom zakonu ka vrednosti Vec:
(9.14)
gde je:
(9.L5)
Prema gore dobijeni su vremenski dija-
grami napona na bazama i kolektorima tranzistora T
1
i T
2
prikazani
na slici 9.4.

" (t), [v]
1
!
9,1
"" (t), [v]
"z (t) [v]
o,1

t
9,1
Slika 9.4
208
b) Prema izrazu (9.13) najnia se dobija
za najmanju struju I uz uslov da je provodni tranzistor u
i u najgorem Prema slici 9.2 to se moe izraziti na slede-

(9.16)
odakle je:
(9. l 7)
ne (9. l) :
(9.18)
(9.19)
VCC - VCES
1
min = R (h -1) O,lmA
C FE
vrednost otpora R se dobija iz
R2
vec - R
1
+R
2
vec - vBE
Imin
= 14kn
Najnia iznosi, prema. (9.13):
f .
n
5,2kHz
Najvia odnosno najmanja poluperioda od-
redjena je vremenom potrebnim da se kondenzator napuni, a
to je:
(9.20)
Zato je:
f
max
=
l
2
tlmin
: 100kHz.
4.10 .: U kolu astabilnog multivibratora prikazanog na
slici 10.1 upotrebljeni su tranzistori sa karakteristikama:
hFE=30, VBE=0,6V, Vy=VBEO=O,SV, VBES=0,7V i VCES=0,3V. Ostali ele-
menti kola su: Rc
1
=1kn, Rc
2
=0,Skn, RE
2
=4,7kn, RE
1
=3,3kn, Rb=1kn,
Vcc=VEE=15V.
i nacrtati vremenske oblike napona u kara-
kola.
4. Astabilna kola sa tranz.istorima
209
+Vec
Ret
e
-Vu:
Slika 10.1
Reenje: Treba napona na kolek-
torima, emitorima i bazama oba tranzistora u toku oba kvazistabilna
stanja. Napon baze tranzistora T
1
je najlake jer je on prema
slici 10.1 uvek isti i iznosi OV. Ekvivalentna ema kola u toku
kvazistabilnog stanja u kojem je T
1
a T
2
provodi je prika-
zana na slici 10.2. Lako se moe uveriti da tranzistor T
2
u ovom
radi u aktivnom reimu. Ova ema se moe transformisati u
emu prikazanu na slici 10.3, gde je:
(lO .l)
Rb
=
Rb l! Rel
- O,Skn
V
Rb

vec
7,5V =
-2- =
Rel
+
Na kraju ovog kvazistabilnog stanja, u trenutku t=O,
napon na emitoru tranzistora T
1
biti:
(10.2)
Kako je i:
-v
y
= -o,sv
210 4. Astabilna kola sa tranzistorirna
+Vec
Slika 10.2
(10.3)
= 7,5 - 0,6 = 6,9V
napon na kondenzatoru e iznositi:
(10.4)
Posle prornene stanja ekvivalentna ema kola je data
+
na slici 10.4. U trenutku t=O naponi su:
(lO. 5)
(10.6)
+
VE1(0) = -VBES
(10. 7)
= -0,7 + 7,4 = 6,7V
Kako je:
(lO. 8)
-VBES + VCES =-0,7 + 0,3 = -0,4V
l
~ e ~ e
- +
e
Slika 10.3
+Vec
Rc; Rez
C2
+
Rb
82
V cEs
+
E2
lJ
R,2
-Vu
Slika 10.4
212 4. Astabilna kola sa
tranzistor T
2
je sigurno Promena ovog stanja nastaje kada
napon emitora tranzistora T
2
opadne na vre1nost:
(lO. 9)
Napon
se menja po eksponencijalnom zakonu jer

se korrlenzator e prazni preko RE
2
i VEE" Prema slici 10.4
(10.10)
-t/CRE
2
e
Iz (10.7), {10.3), (10.9) i (10.10) se moe trajanje
ovog kvazistabi1nog stanja- t
1
:
(10.11}
=
70llS
Napon na kondenzatoru u ovom trenutku je:
(10.12)
a na kolektoru T
1
:
(10.13)
+
= vC
1
(0) = -0,4V
){oje odgovara
+
Posle vremena t
1
kolo se, vratilo u stanje
emi prikazanoj na slici 10.3. Naponi u trenutku
t=t
1
, tj. neposredno posle izmene stanja,
(10.14)
(10.15)
(10.16)
Struje u istom trenutku iznose:
(10.17)
+
+ VEE
+ +
vE2(tl) VE2(t1)
- VK (t l)
+ VEE
. +
-z_E2(t1}
::;

+ =
REl
..
6,9 + 15 6,9 - 0,2 + 15
ll, 24mA
= + =
4,7 10
3
3,3 10
3
(10.18)
+
i E2(t;) i c2<t1)
:::
= 11,24mA
pa je:
(10.19)
Neka je trajanje ovog kvazistabilnog stanja t
2
Ono
je odredjeno trenutkom kada napon emitora tranzistora T
1
dostigne
vrednost -v .
y
(10.20)
(10.21)
(10.22)
(10.23)
-v
' (
Iz (10.20) i (10.21) dobi j a se za t
2
:
+ +
VE2(tl)
-
VK(t1)
t2
= CP'E
1
ln
=
VEE
- v
y
= CREl ln
\ 1" v v v v v
CC - BE + y + BES - CES - BES =
VEE - Vy
Napon na kondenzatoru biti:
Obzirom na vrednosti mogu se nacrtati
vremenski dijagrami napona u kao to je
na slici 10.5.
53].1S
4.11 . Na slici 11.1 je prikazano kolo astabilnog mul-
tivibratora sa emitorskom spregom u kome su upotrebljeni silicijum-
ski tranzistori parametara: hFE=30, v
8
E=0,6V, VY=0,5V,
v
8
E
5
=0,7V, VcEs=0,3V . i nacrtati vremenske oblike napona
u ovog kola ako je poznato:
VC 1 ( t ) = VB2( t)
7,5 1-- - -----
5
2,5
t.
-
t 1
-r
t(.r-s)
7,5
VE1(t)
l
6,7 -------
5
2,5
o
t(]'S)
6,9
6,7
-----
5
2,5
- 0,9 t (f15)
15
VC2 (t)
10
5
l l
Vk(t) l l
o
t(JU)
74
------+-----
. l
l l
l l
l l
5
2,5
-0,2
t (J'\ S)
Slika 10.5
+Vec
Slika 11.1
Reenje: Oblici i vrednosti napona u
nim kola sa slike 11.1 prikazani su na slici 11.2.
1 - - -r- j
i__:__1?..J periodu oscilovanja
astabilnog multivibratora prikazanog na slici 12.1. Provodni tranzi-
stor radi u a uticaj inverzne struje kolektor-
skog spoja se moe zanemariti. Poznati su elementi kola:
Rb
1
=140kn, Rb
2
=120kn, Rc
1
=4,7kn, Rc
2
=1kn, C
1
=10nF, c
2
=680pF, Vcc=10V,
Re=220n i parametri tranzistora: VcEs=0,3V, VBEs=0,7V, VY=0,5V.
Reenje: Trajanje kvazistabilnih stanja je odredjeno
pranjenjem kondenzatora c
1
i c
2
Ako se sa t
1
trajanje kvazi-
stabilnog stanja u kome je tranzistor T
1
i ako se sa t=O oz-
trenutak u kome ovo kvazistabilno stanje, onda je ekvi-
valentna ema kola u intervalu t < O prikazana na slici 12. 2.
U intervalu t< O T
1
je u a napon na njego-
vom emitoru je konstantan i iznosi:
24,3
.... - -
11,3
l
v v (v]
Cl 12 l
30
24,7
ll,&
15
l
!
i
i
l
Vu (vj
l
--
----kaOVi
l
l
l
l
i
l
l
l
l
l
l
CR u
l
l
i
l
27 - - - - ~ - - - - - - - - - - ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~
25
20
15
Vc = V1i:- V11
l
l i
4,4!1 _ __ 1 _ __ _ ___ - : : : o ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . . .
4 l
2
o
0,2
t=o
Slika ll. 2
Rez
R,
Slika 12.1
(12.1)
Naponi baze i kolektora tranzistora T
1
u trenutku
t=O su:
(12.2)
(12. 3)
+Vec
e, Rez
C2
12
+
Slika 12.2
218
2
u trenutku t=O kada se
menja kvazistabilno stanje je odredjen naponom VY izmedju baze i
erni tora.
(12.4)
1
u istom trenutku iznosi:
(12.S)
Kada se u trenntku t=O stanje prorneni, nastala situ-
acija u kolu se moe predstaviti ekvivalentnom ernorn prikazanom na
slici 12.3. Sada je T
1
a T
2
je u
1
se nije prornenio jer se
napon na kondenzatoru c
1
ne moe trenutno prorneniti. Prema torne je:
(12.6)
(12,7)
(12.8)
Ct
v
81
(O+)= v
81
(0-) = 1,14V i
VK l ( 0 +) = 11< l ( 0-) = 8, 86V
Napon na ernitorirna je sada:
1,75V
'-------411
Slika 12.3

2
je:
(12. 9)
Kondenzator c
1
se sada prazni vremenskom konstantom
Tprl sve dok napon baze tranzistora T
1
ne bude za VY od napona
VE(O+). Prema slici 12.3 je:
(12.1!>)
(12.11}
Kako je:
(12.12)
to se iz (12.11) i (12.12) t
1
kao:
(12.13}
tl
=
T pr l
ln
VKl (0+)
=
vec -
v E co+) - v
y
vec -
vec - VCES
Re - VBES
Rel
+ R
T ln
e
:<
190llS =
pr l
vec - VCES
vec -
R - v
RC2
+ Re
e y
Dok se c
1
prazni kondenzator c
2
se puni sa vremen-
skom konstantom Tpu
2
koja je prema slici 12.3:
(12.14)
Kako se moe smatrati da je kondenzator
napunjen posle vremenskog intervala koji je pet puta od
vremenske konstante (vidi zadatak 1.1) to je sigurno da c
2
biti
potpuno napunjen u trenutku na vrednost
Prema slici
12.3 imamo da je:
(12.15)
Po isteku vremena t
1
kolo se vratilo u stanje u kome
220 4. Astabilna kola sa tranzistorina
je tranzistor T
1
u a tranzistor T
2
je To
da sada opet vai ekvivalentna ema na slici 12.2, s tim
to je S3da poznata vrednost napona na kondenzatoru c
2
U
ovom kvazistabilnorn st.:-,_nju c
1
se vrlo brzo napuni poto se puni
preko ulazne otpornosti T
1
koji radi u Kada se c
1
napu-
ni napon baze T
1
irna vrednost datu (12.2) a napon ernito-
ra vrednost datu (12.1). Kondenzator c
2
se sada prazni
vremenskom konstantom Tpr
2
koja je prema slici 12.2 s obzirom da
je T
1
u
(12.16)
Prema slici 12.2 je za t> t
1
:
(12.17)
Kako do prornene stanja kada napon na bazi T
2
dostigne vrednost za Vy od napona na njegovom ernitoru to
prema slici 12.2 biti:
(12.18)
gde je sa t
2
trajanje kvazistabilnog stanja u kome je T
2
a T
1
provodan.
Iz (12.17) i (12.18) moe se t
2
kao:
(12.19)
=
= Tpr
2
ln
ln
16,8 --
= T ? 9 06 pr_ ,

Sada je prema (12.13) i (12.19) perioda oscilovanja
T:
(12.20) T = t
1
+ t
2
= 190 + 50 =
=
4.1). : Na slici 13.1 je prikazan astabilni multivibra-
tor sa komplementarnim tranzistorskim koji
tranzistori T
1
i r
2
. U kvazistabilnom stanju u kome je za-
tvoren tranzistori rade u a u kvazistabilnom stanju u ko-
me je otvoren tranzistori su neprovodni.
a) Odrediti otpornosti R
1
tako da trajanje
kvazistabilnog stanja u kome je zatvoren bude dva puta kra-
od trajanja kvazistabilnog stanja u kome je otvoren.
b) Nacrtati vremenske oblike napona u
nim sa {1), (2) i {3) na slici 13.1.
e) Odrediti relativnu promenu oeriode oscilovanja ako
se Vcc
1
smanji za 50%.
Poznato je: Vcc
1
=12V, Vcc
2
=2V, R
2
=10kn, i parametri
tranzistora: VY=0,5V, v
8
E
5
=0,7V, VcEs=0,3V. Naponi na diodi su vy
0
=
=V
0
=0,5V, a otpornost diode u provodnom stanju je zanemarljivo mala.
+Vec,
D
(2)
R,
Slika 13.1
Reenje:
a) Da bi se otpornosti R
1
treba
odrediti izraze za trajanje oba kvazistabilna stanja.
Kada je otvoren napon (3) je VCC
2
' a
napon (l) se menja zbog punjenja kondenzatora C preko diode D.
se zatvoriti u trenutku kada napon.emitora tranzistora
222
T
2
postane za VY nii od napona njegove baze. Ako se taj trenutak
sa t=O, onda je:
(13.1)
(13.2)
( 13. 3)
(13.4)
V3(0-) = VB2(0-) = VCC2
vE
2
(0-) = v
1
(0-) = VCC
2
- Vy = l,SV
Kako je napon na provodnoj diodi O,SV to je:
v
2
(0-) = VCCl- v
0
= ll,SV
VC(O-) = v
2
(0-) - v
1
(O-) = lOV
Ako je t
1
trajanje kvazistabilnog stanja u kome je
zatvoren, onda se kolo sa slike 13.1 u intervalu t
1
moe predstaviti emom datom na slici 13.2.
V CIS
-
-
-
-
Slika 13.2
Sa slike 13.2 se mogu napon!
na posmatranog kvazistabilnog perioda:
(13.5) v
3
(0+)
=
V CC l - VCES
= 12
-
0,3 = 11,7V
(13.6) v
1
(O+)
=
V CC l - VCES - VBES
= 12 - 0,3 - 0,7 = ll V
Kako je:
4 Astabilna kola sa tranzistorima 223
(13.7)
to je:
(13.8)
to da dioda D biti Kondenzator e se sada praz-
ni i kada usled njegovog pranjenja napon (2) opadne na ll,SV
dioda provesti i se ovo kvazistabilno stanje. Sa slike
13.2 se dobija:
(13.9)
u trenutku t=t
1
je
= Veel-vyD' pa se odatle do-

bija za trajanje kvazistabilnog stanja izraz:
(13.10)
2
Veel-VBES-VeES+Vy-Vee2 V2(0+)
tl = eRl ln "eel VyD = eRl ln Veel-VyD
Napon na kondenzatoru u trenutku t
1

(13.11)
Posle trenutka t=t
1
je otvoren. Ekvivalentna
ema kola u ovom periodu data je na slici 13.3.
e
azo------.
Vc
Vcc1 Rz
Slika 13.3
Kondenzator e se sada puni, pa usled toga napon
(l) polako opada. struja punjenja kondenzatora e u trenutku
je prema slici 13.3:
+
Veel - ve(tl)
R2
(13.12)
=
Napon (l} je prema torne:
(13.13}
Ovo kvazistabilno stanje se zavrava u trenutku t=t
1
+t
2
kada napon (l) postane VCC
2
-vy. Iz (13.13} se onda
t
2
- trajanje kvazistabilnog stanja u kome je pre-
otvoren.
(13.14}
Prema uslovu zadatka treba da je:
(13.15)
Ako se u (13.15) unesu izrazi za t
1
i t
2
prema (13.10}
i (13.14) se R
1
kao:
(13.16)
2
VCC1-VBES-VCES+Vy-VCC2
ln -
R2 VCCl-VYD
R 1 = -2
ccl- CES- BES+ yD
ln -
VCC2-Vy
= 15,56kQ
b) Vremenski dijagrami napona u (l), (2) i (3}
prikazani su na slici 13.4.
e) Pod a} su odredjeni izrazi za t
1
i t
2
, pa je peri-
oda T:
(13.17}
[
2
VCC1-VBES-VCES+Vy-VCC2
= e R
1
ln - v -v +
CCl yD
VCCl-VCES-VBES+VyD J
+ ln v -v
CC2 y
Relativna prornena periode oscilovanja je prema torne:
(13.18)
= -26,3%
V1{t)
1l
11
to

4
tl ----1-----
Va {t)
___ __j ______ -
l
l
11 l
11
10
l
o
u
1\f.

a
o
Va <t>
-----
---
Slika 13.4
225
t
t
t
U kolu astabilnog multivibratora ostvarenog sa
dva regenerativra P
1
i P
2
poznato je: Vcc=SV, VEE=SV,
Re
1
=Re
2
=1kn, C=200pF, VBES=0,7V, VCES=0,3V, Vy=O,SV.
oscilovanja i nacrtati vremen-
ske dijagrame napona u 1, 2 i 3.
Reenje: Kada je P
2
zatvoren, a P
1
otvoren
kolo se moe predstaviti emom prikazanom na slici 14.2.
Ovo kvazistabilno stanje se zavriti kada napon
226
4. Astabilna kola sa tranzitorirna
+Vec
e
Slika 14.1
+
+Vec
Slika 14.2
l dostigne vrednost -vy. Ako se taj trenutak sa t=O
onda se prema slici 14.2 ima:
-
( 14. l} v
1
co ) = -v
y
= -o,sv
(14.2} v
2
(0
-
}
vec VCES - VBES
4V = =
(14.3} v
3
co
-
) =
vec - VCES
= 4,7V
(14.4}
-
v
2
co
-
}
v
1
CO
-
} 4,SV
vk(O
} = -
=
227
Posle promene stanja
1
tj. za t > O
1
P
1
je za-
tvoren, a P
2
otvoren, pa se kolo moe predstaviti emom
prikazanom na slici 14.3.
Slika 14.3
Prema slici 14.3 se ima:
(14. 5)
+
4V v
1
(0)
=
vec - VBES - VCES
=
+
ov v
3
co )
=
(14. 6)
+
vk(O
-
)
4,5V vk(O ) =
= (14.7)
+ + +
s,sv v
2
co ) = v
1
CO) + vk(O ) =
(14.8)
Kondenzator e se prazni vremenskom konstantom T
2
=CRe
2

Usled toga napon 2 opada prema -VEE' a kada dostigne vrednost
-vy zavrava se ovo kvazistabilno stanje. Ako se trajanje ovog kva-
zistabilnog stanja sa t
2
moe se pisati:
(14.9)
odnosno:
(14.10)
= 0
1
22ps.
Napon na kondenzatoru u trenutku t=t2 iznosi:
(14.11)
Posle promene stanja vai ponovo ekvivalentna ema
prikazana na slici 14.2, prema kojoj je:
(14.12)
+
vk(t;>
-4,5V
vk(t2) =
=
(14.13)
v
2
ct;)
v
2
(o
-
) 4V
= =
{14.14)
+ +
+
8,5V
vl (t2) = v2(t2) - Vk(t2)
=
Kako je
Rel
=
Re2
i
(14.15) v ("")
= -VEE
l
(14.16)
vl (t2+tl) = -v
y
to je trajanje ovog kvazistabilnog stanja, sa t
1
, jednako
trajanju prethodnog kvazistabilnog perioda, tako da je
oscilovanja f:
(14.17)
l
f -- '!t2 =
2,27r1Hz
Vremenski dijagrawi napona u l, 2 i 3 orikaza-
ni su na slici 14.4.
' - - \
4 5 .. \ u
poznato je: Vcc=10V,
VBES=0,7V, v
8
E=0,6V,
kolu astabilnog multivibratora sa slike 15.1
Rb=51kQ, R
1
; 1kn, R
2
=470n, R
3
=iOOn, C=200pF,
Vy=O,SV, VCES=0.2V i hFE=100.
periodu oscilovanja ovog multivibratora
nacrtati vremenske dijagrame napona na emitorima i bazama tranzi-
stora u toku jedne periode oscilovanja.
Reenje: Tranzistori T
1
i T
2
, odnosno T
3
i T
4
obrazuju
dva regenerativna P
1
i P
2
Kada je P
1
zatvoren,
tranzistor T
1
je u tranzistori T
2
i T
3
su a
tranzistor T
4
je u aktivnom poto radi u sprezi sa zajedni-
kolektorom. Ekvivalentna ema ovog kvazistabilnog stanja pri-
kazana je na slici 15.2, a ako njegov kraj sa t=O, onda je:
(15.1) = R
3
= 1,646V = VEG
(15.7)
(15.8)
+Vec
Ra
Slika 15.1
Ra.
Slika 15.2
(Rl+R3) -R3(VCC-VCES)
Rb(R
1
+R
3
) + R
3
(R
1
+2R
3
)
229
+Vec
= 0
1
4ITLZ\
Iz izraza (15.7) i (15.8) se vidi da je ispunjen uslov
tranzistora T
1

Sada se moe
(15.9)
(15.10)
230
(15.2)
(15.3)
(15.4)
(15.5)
(15.6)
-
VB3(0
)
-
VE4(0
)
-
VC3 (O
)
"1lt),[vJ
8
6
4...,.. ___ ...
2
a.? U't (t).[v]
8
4
2
4,7
o
Slika
-
\
'
\
14.4
= VE3(0
) +v
=
2,146V
y
= (R2+R3)IE4 = 9, 38V
- -
= VB4(0
)
= VE4(0
)
+ VBE
t
t
t
=
9,98V
[
J
[
. VCC-vB3(0 )]
R3 iBl(O-)+iCl(O-) +VBES+Rb iBl(O-) -
VCC- RliCl(O-) - VCES = R3(iBl{O-) + iCl(O-))
I z (15 5) i ( 15 6 ) se dobi j a:
231
(15.11)
(15.12) = -0,516V
Kada provede, tranzistor T
3
brzo u
tranzistori T
1
i T
4
se a tranzistor T
2
raditi u ak-
tivnom reimu. Ekvivalentna ema za ovaj kvazistabilni period (t>O}
prikazana je na slici 15.3. u ovoj poluperiodi kondenzator se puni
vremenskom konstantom CRb' a napon baze tranzistora T
1
raste prema
naponu Vec Kraj ovog kvazistabilnog perioda nastaje kada ponovo
provede tranzistor T
1
, tj. kada napon na njegovoj bazi postane za
VY od napona na njegovom ernitoru. Ako se trajanje ovog kvazi-
stabilnog perioda sa t
1
onda se prema slici 15.3 irna:
R1

Ra.
+
+
v,t
94
E,
Slika
(15.13}
VB l (tl} =
VEl (tl) + vy
(15.14)
VEl (tl)
+ -
} 1,646V
= VEl(O} = VE3(0
=
VEG
:;::;
(15.15)
VBl (oo)
= vec
(15.16}
+ + + +
+ vk(O VB l ( 0 ) = VB3(0 ) + vk(O ) = VB3 ( 0 ) =
l,lV
(15.17)
+ +
VEl(O VB 3 ( 0 ) = VE3(0 )
+ VBES
=
+ VBES =
=
VED + VBES =
l, 63V
Iz poslednjih pet se dobija:
'\JE1 [V J
VEl l
v[o :a o,93 !
1
T
V El ..,_ _____ ...,.
VEo ______ ""
u
81
[v] Y2
------------------
T
---
1,1 ----------
T
---
U'e2 [v] Y2
9,98 ..... ------
T
t
t
t
t

Us,.
v
2
T
t
9.9 8
1,13

[
"V2
'\Jn VJ
T
t
9,38
0,93!i:=======t-------..l:==:._---.,
Y2
T
t
Slika 15.4
, .
(
'
(15.18)
(15.19)
Prema torne, perioda oscilovanja je:
T 2 t = 2 , 4 8 :::: 2 , 5)J s
l
23 3

Vremenski dijagrarni napona na bazama i ernitorima tran-
zistora u toku jedne periode oscilovanja su prikazani na slici 15.4.
. J
U kolu sa slike 16.1, koje predstavl j a astabil-
ni qenerator linearne vremenske baze, poznato je: Vcc=6V, R
5
=50kQ,
Rp=220k Q, Rc=100n, Cs=SOOnF, Cp C
5
, hFE=100, VBES=0,7V, VCES=0,2V,
Vy=0,5V, VBE=0,6V, rb :::: O.
trajanje linearne vremenske baze na izlazu
kola T
5
nacrtati vremenske dijagrame napona na izlazu i bazi tran-
zistora T
1
u toku perioda T
5
.
+Vec
+
Rp
e;

l
l
Rs
Slika 16.1
Reenje: U toku kvazistabilnog stanja u kome oba tran-
zistora provode, kondenzatori se pune. Ako se sa t=O kraj
ovog kvazistabilnog stanja onda je:
-
(16.1)
VBl (O
) =
VBES
(16.2)
VKP(O
- +
S,lV ) =
VKP(O )
= VCC - VCES - VBES =
(16.3)
tiKS(O
+
S,lV
tiKS(O ) =
-
VBES
- v =
CES
(16.4)
tli (O =
vec - VCES =
5,8V
Zbog smanjenja struje punjenja kondenzatora CP i zbog
RP> Rs prvo tranzistor T
1
na kraju ovog kvazi stabilnog perioda iz-
lazi iz i vrlo brzo se Tranzistor T
2
tada iz zasi-
prelazi u aktivni reim. Ekvivalentna ema ovog stanja prika-
zana je na slici 16.2.
+
+Vec
Rp
h L
FE IZ
l
Slika 16.2
U trenutku, za t=O+ je:
(16. 5) (O+)
+ +
"'
t1B2(0 )-vKS(O )
=
VCC-VBE-VCC+VBES+VCES
=
l.
=
VBES+VCES-VBE
= O, 3V
+ + +
2
VBES-VCC-VBE =
VBl (O )
= v i (O ) -vKP (O )
= -5,2V (16.6)
Ovde je zanemaren pad napona na otporniku RC koji je
vrlo mali.
Istovremeno za vi
(16.7)
(16.8)
= o,584uA
Takodje je i:
(16.9)
'-'cc - VBE
iB2(oo) = RS = O,l08rnA
Poto je kapacitet CP vrlo veliki vKP(oo)
odnosno:
(16.10)
Vremenska konstanta kojom se menja v
81
i vi je:
(16.11)
Linearna baza se zavrava u trenutku kada ponovo pro-
vede tranzistor T
1
, odnosno tada je:
(16.12)
= 5,6V
odakle se
(16.13)
l
l -
Kako je v.(T
5
)v.(oo) to je:
1 1
(16.14)
Posle trenutka T
5
oba tranzistora vrlo brzo prelaze u
a kondenzatori se pune. Kako se kondenzatori pune kroz
tranzistore koji rade u to vreme punjenja biti znatno
od perioda T
5
.
Traeni vremenski dijagrami prikazani su na slici 16.3.
U11 (t),[v]

(t), [v]
-- -- - __ ____,....-
1
0.3
t

r, t
Slika 16.3
_. 1 7 .1 N a s l i e i 1 7 . 1 j e pr i k a z a n a s t a b i l n i m u l t i v i br a-
tor sa Junction FET-om kao aktivnim elementom. Ako je poznato:
Rd=Skn, v
00
=20V, C=1nF, i Vp=-3V na-
crtati vremenske oblike napona na gejtu i drejnu tranzistora T
1
(C
1
=C
2
=C).
Ako je T
1
a T
2
provodan ekvivalentna
ema kola sa slike 17.1 je prikazana na slici 17.2. Tranzistor T
1
postati provodan kada napon na njegovom gejtu dostigne napon VP.
Ako se taj trenutak o z n i sa t=O onda je prema slici 17.2:
+ Voo
R R
-
-
Cz
Slika 17.1
237
Kada T
1
provede napon na njegovom drejnu padne sa vred-
nosti v
00
na vrednost v
0
N. da je:
R
v (O+) -V =V ON = 1,13V
Dl - ON DD R
0
N+Rd
(17.7)
Ova promena se preko c
1
prenosi na gejt tranzi-
stora T
2
pa se ovaj Situacija u kolu je sada prikazana na
slici 17.3.
+ DD
Rd R
R
Rd
c1
D1
+
GZ
Vc1
Dl
Ron
- -
.
Vs z
Cz
Slika 17.3
Napon na gejtu T
1
je sa vrednosti VP naglo porastao
na OV (ako se zanemari otpornost diode gejt-podloga i njen napon).
+
vG
1
(o )=OV. Ova promena na gejtu T
1
prenosi se preko konden-
zatora c
2
na drejn T
2
Kondenzator c
1
se sada prazni preko T
1
tj.
RON" struja pranjenia je:
(17.8)
(17.9)
VDD+VDD-VON
R
Napon na G
2
+ -t/RC
1
vG
2
(t) = VDD- Rip(O )e
Kada napon G
2
dostigne VP tranzistor T
2
provesti,
pa ovaj kvazistabilni period biti zavren. Ako sa t
1

trajanje ovog kvazistabilnog stanja u kome je T
1
provodan, a T
2
za-
onda se t
1
moe prema (17.9) i (17.8)
kao:
239
(17.10)
10-
9
10
5
-ln
38
r
87
= so,,s
23 ...
Dok se c
1
prazni, c
2
se puni preko diode koju
gejt i podloga T
1
. struja punjenja c
2
prema slici 17.3 je:
(17.11)
Napon na drejnu T
2
se, obzirom na to, menja prema jed-

(17.12)
= VOD -
Kako je:
(17.13)
to se c
2
vrlo brzo napuniti.
Kada T
2
provede u trenutku t=t
1
napon na njegovom gej-
tu naglo poraste sa vrednosti VP na nulu (ako se zanemari otpornost
gejt-podloga i napon ove diode).
(17.14)
Sada se mogu nacrtati vremenski oblioi napona na drej-
nu i gejtu tranzistora T
1
, jer je kolo te su vremenski
dijagrami napona na drejnu i gejtu T
1
u periodu t
1
< t< 2t
1
jednaki
oblicima na drejnu i gejtu tranzistora T
2
u periodu O< t< t
1
Vre-
menski dijagrarni napona dati su na slici 17.4.
4.18. Na slici 18.1 prikazan je astabilni multivibra-
tor sa MOSFET tranzistorima koji rade u reimu
periodu oscilovanja ovoq multivibratora kao
i maksimalni napon na gejtu tranzistora T
2
, ako je poznato: v
00
=30V,
Vr=5V, RoN=250n, R=100kn, Rd=10kn i C=5nF.
zov- - --- - ,

10
AVg
.,_ ___ .._ _ _ _ j
o
Vp - ---
20 - ----
1'
-
liO
l
- - -- +----
Slika 17.4
Slika 18.1
t
+ Voo
Reenje: Razmatranje se moe od trenutka kada
tranzistor T
2
da provodi, tj. kada napon njegovog gejta do-
stigne prag provodjenja VT. Ako se taj trenutak sa t=O
(18.1)
(18.2)
v -
Dl (O ) = VON
jer je tranzistor T
1
dotle bio provodan. Takodje je:
(18.3)
jer je tranzistor T
2
bio nepravedan.
(18.4)
(18.5)
Napon na kondenzatoru je:
v (O
k
241
Kada je T
2
proveo T
1
postati pa se kolo sa
slike 18.1 moe predstaviti emom na slici 18.2.
(18.6)
(18. 7)
(18.8)
(18.9)
Cz
G2
R

Vy -VoN
Slika 18.2
30
0,25 = 0,73V
10, 25
Kako je R Rd RON to hiti:
To je traeni maksimalni napon gejta G
2
.
Kondenzator C da se prazni, a zatim puni u
suprotnom smeru sa vremenskom konstantom
(18.10)
jer je RdR
0
N. Usled punjenja kondenzatora napon gejta G
2
se me-
nja i kada postane dovoljan da T
2
udje u oblast dolazi do
prornene stanja. Da bi tranzistor radio u reinu
je:
treba da
(18.11)
Kako je v
0
S
2
= VON' to da je za
vG
2
da bi T
2
radio u reimu izrazom:
(18.12)
Prema slici 18.2 imamo da je:
(18.13)
(18.12) i (18.13) moe se traja-
nje kvazistabilnog stanja u kome T
2
radi u reimu
(18.14)
VOD + VT -
2
VON VOD -
2
VON
t
2
= T
2
ln VT = T
2
ln {l + VT )
Napon na kondenzatoru u trenutku t = t; je:
(18.15)
Kada je T
2
prestao da provodi da provodi T
1
pa je ekvivalentna ema kola za ovaj prikazana na slici
18.3.
(18.16)
(18.17)
Posle trenutka tt
2
e se prazni preko drejna T
1
vre-
menskom konstantom
243
(18.18)
e R
Slika 18.3
Trajanje ovog kvazistabilnog stanja je zavreno kada
napon gejta tranzistora T
2
dostigne VT, tj.:
(18.19)
Tada T
2
provesti a T
1
se Prema slici 18.3 se ima
za t > t
2
:
(18. 20)
Iz (18.19) i (18.20) moe se t
1
kao:
(18.21)
Perioda oscilovanja je prema (18.14) i
(18.21) data izrazom:
(18.22)
Kako je T
1
=T
2
=T to je:
(18.23)
VDD+VT-2VON 2VDD-VT-2VON
T = T ln ( ) = 1,375ms
VT VDD-VT
-- J
Za astabilni bloking oscilator prikazan na sli-
ci 19.1
a) periodu oscilovanja
b) maksimalne trenutne vrednosti napona i struja
e) struju u trenutku kada tranzistor
nje da provodi.
Poznato je: Vcc=10V, v
88
=0,5V, c
1
=oo, parazitni kapaci-
tet kolektorskog namotaja C=90pF, Rd=O, v
0
=6V, n=1, R=0,5kO, L=5,2mH;
naponi pozitivno polarisanih p-n spojeva tranzistora se mogu zanema-
ri t i .
}v.
e
Slika 19.1
Reenje:
a) Da bi se odredila perioda oscilovanja treba
nati vremenski period tp u kome tranzistor provodi i vremenski peri-
od u kome je on U vremenskom periodu u kome je tranzistor
provodan kolo sa slike 19.1 se moe prikazati ekvivalentnom emom na
slici 19.2.
+

+

"

+
lc
R
Slika 19.2
,.
l '
7 i .
Za ekvivalentnu emu sa slike 19.2 vai:
(19.1)
vec - v - nv - vBB = o
odakle je:
(19.2)
jer je VccVBB" Isto tako je:
(19.3)
.di
m
v = L dt-
odakle je:
(19.4)
odnosno prema (19.2) dobijamo:
(19.5)
(19.6)
(19.7)
(19.8)
(19.9)
(19.10)
(19.11)
vec
= (n+1)L t
Sa slike 19.2 takodje sledi:
i - ni = O
B
Iz (19.4), (19.7) i (19.8) se dobija:
. v t .
n13 + L = -z..c
Iz (19.9) i (19.6) se dobija:
i B
=
vec
+
!)
(n+1)
2 L
nVCC . 2 t
ic
=
(n+1)
2
+ -)
R L
245
Na kraju provodjenja tj. za t=tp je ic(tp)=hFEiB(tp>
Sada se iz (19.10) i (19.11) t kao:
p
(19.12) 10,4lJS
246
jer je hFE n i hFE 1. Struja na kraju impulsa biti
prema (19.4):
(19.13)
v
= L tp = lOrnA
Posle vremena tp tranzistor se Ekvivalen-
tno kolo u ovom periodu je prikazano na slici 19.3. Sa slike 19.3
je:
di
(19.14) L
m
= -v
dt D
ili
(19.15) i
VD
t +
ro
=
--
m L
Kada struja im opadne
na nulu, dioda D prestaje da provodi.
Ako se vremenski period od trenutka
t do trenutka kada i opadne na nulu
P m
sa tf prema (19.15)
se dobija:
(19.16)
LI
0
tf= v--=
D
e
Slika 19.3
Posle trenutka tp+tf LC kolo osciluje na
(19.17) f =
o
l
=
2n/EC
Vec
Posle jedne periode T
0
napon na kolektoru
opadne na Vec Ova negativna promena napona na kolektoru se pojav-
ljuje kao pozitivna na bazi, pa to prouzrokovati provodjenje
tranzistora tako da se jedna perioda oscilovanja bloking oscilato-
ra zavrava. Ako je
onda je perioda oscilova-

nja bloking oscilatora:
(19.18)
b) Maksimalna struja je:
(19.19)
Maksimalni napon kolektora je:
(19.20)
(19.21)
(19.21)
(19.22)
4. kola sa tranzistorima
Maksimalni i minimalni naponi na bazi su:
v = nv = sv i v . = -v = -6V
Bmax D
Maksimalne struje baze i kolektora
nVCC
= SrnA
(n+l)
2
R
su:
. l = vec <n2 + = lOrnA
-z. Cmax t=tp (n+
1
) 2 R L )
247
e) Traena struja se dobija iz jednakosti
i elektromagnetne energije u trenutku t=t +tf+t :
p a
(19.23)
l
LI
2 l
cv
2
2
=
2 m D
odakle je:
(19.24) I =
vDJf= 0,79mA.
m
s-:) MONOSTABILNA KOLA SA TRANZISTORIMA
/
5.1. i nacrtati vremenske oblike napona na bazi
i kolektoru tranzistora r
2
u kolu monostabilnog multivibratora pri-
kazanog na slici 1.1 pre, za vreme i po zavretku kvazistabilnog sta-
nja.
Poznati su elementi kola: R
1
= 10kn, R
2
= 20kn,
R
3
= 1kn R = 25kn, c
1
= 100pF, C = 10nF, VCC = VBB = 12V, i parametri
tranzistora: hFE = 40, VCES = 0,3V, VBES = 0,7V, Vy = O,SV, rb =
+Vec

T,
Slika l. l
Reenje:
U stabilnom stanju pre delovanja okidnog impulsa tranzistor
T
2
je a tranzistor T
1
je Ekvivalentna ema ovog sta-
249
250
5. Monostabilna kola sa tranzistorirna
nja prikazana je na slici 1.2.
Tranzistor T
2
se nalazi u zato to je hFEIB
2
Ic
2
gde je:
( 1.1) 1
B2
=
VCC-VBES
=
ll, 3
= 0,45rnA
R
2510
3
(l. 2) 1
c2
VCC-VCES VCES+VBB
ll, 4rnA = =
R3 Rl+R2
+Vec
+ v
-
-
Slika l. 2
Ako se sa t = O trenutak kvazistabilnog sta-
nja onda je prema slici 1.2:
(l. 3)
(l. 4)
= VCES = 0,3V
Napon na kondenzatoru e je:
(l 5)
U toku kvazistabilnog stanja kolo se moe predstaviti e-
mom prikazanom na slici 1.3. Sada je tranzistor T
1
u a T
2
je Da bi se pokazalo da je T
1
u treba pretposta-
viti da je on u a zatim to ootvrditi da je
hFEIB
1
>Ic
1
rnax Sa slike 1.3 se irna:
(l. 6)
= 12-0,7
ll10
3
12,7
2010
3
= 0,39rnA
odnosno:
(l. 7)
(l. 8)
(l. 9)
(l. lO)
(1.11)
(1.12)
5. Monostabilna kola sa tranzistorima
icl (t) -
IClmax
= 12-0,3
10
3
+ 23,3-0,3 =
25 10
3
11,7 ' + 0,92 = 12,62mA
hFEIBl = 0,3940mA = 15,60mA > 12,62mA = IClmax
! 'lo.
+
.J
+
-
-
Slika l. 3 '
Naponi na bazi i kolektoru T
2
su prema slici 1.3:
R3
R +R (VCC-VBES) =
3 l
v
82
CO+) = VCES- vk(O-) = -llV
12 - 11,3 =
ll
ll V
251
Kada napon baze tranzistora T
2
postane za VY od napo-
na njegovog emitora tranzistor T
2
provesti, tj. se kva-
zistabilno stanje. Ako se sa t
1
trajanje kvazistabilnog sta-
nja
(1.13) '

= Vy
Iz (1.12) i (1.13) se t
1
kao:

252 S. Monostabilna kola sa tranzistorirna
(1.14)
= 175lJS
Naoon na kondenzatoru je:
(1.15)
Po zavretku kvazistabilnog stanja kolo se moe predstavi-
ti ekvivalentnom ernorn prikazanom na slici 1.4.
+Vec
+ LR
R3 R
12
~
lb z Ve11
rb
Slika l. 4
Sa slike 1.4 se irna:
(1.16)
+
Ve2(t1) = VeES = 0,3V
(1.17)
vB2(t1) = VBES +rb iB2(t1)
Kako je R>>R
3
i v k t ~ ) vrlo malo, to je struja i
82
(t) pri-
blino jednaka struji punjenja kondenzatora e. Zato je:
+
(1.18)
+
Vee-vk(tl)-VBES
100
11,5 1,85V
VB2(tl) =
VBES+ rb
= 0
'
71
1100
=
R3+rb
t - t
+
l
(1.19)
VB2 (t)
VBES+rb
Vee-vk(t1)-VBES
e (R
3
+rb)
= e
R3+rb
Razlika
+
v
82
<t
1
) i VBES predstavlja prernaenje u vremen-
skom obliku napona na bazi tranzistora T
2

5. Monostabilna kola sa tranzistorima 253
Kako je:
(l. 20)
to posle napon baze tranzistora T
2
postati VBES"
Vremenski oblici napona na bazi i kolektoru tranzistora T
2
prikazani su na slici 1.5.
o
t (J1S)
-5
-10
-11
10
5
-
o t,
l(JtS)
Slika 1.5
U kolu monostabilnog multivibratora sa slike 2.1 upo-
trebljeni su tranzistori karakteristika.
a) Odrediti minimalnu vrednost koeficijenta strujnog poja-
hFEmin tako da tranzistori, kada provode, budu u
b} Ako je hFE > hFEmin nacrtati vremenske dijagrame napona
na bazama i kolektorima oba tranzistora pre, za vreme i po isteku
kvazistabilnog perioda.
Poznato je: R
6
= 36kn, Rc= 850n, C = 56nF, I = 0,2mA,
Vec = 4V, VCES = 0,2V, VBES = 0,7V, Vy = 0,5 V rb = O.
254
Slika 2.1
Reenje:
a) Da bi tranzistor T
1
bio u potrebno je da bude
(2.1) h'
VCC-VBES
:>
V CC-V CES
+ I
FEmin
RC+RB Rc
odakle je:
(2.2) h'
V CC-V CES
(l
+ Rs)
+

= 52 =
FErn in
VCC-VBES Rc Rc
Da bi tranzistor T
2
bio u potrebno je da bude:
( 2. 3)
V CC-V CES
hFEmini Rc
odakle je:
(2.4)
v -v
h"FEmin = = 22,35
Da bi oba tranzistora radila u potrebno je da je:
(2.5)
b) Ako se sa t = O a sa t
1
kraj kvazistabil-
nog perioda, prema slici 2.1 se moe
(2.6)
(2.7)
jer se kondenzator C prazni konstantnom strujom I.
255
vremenski dijagrami prikazani su na slici. 2. 2.
1Jc1 (t) [v]

1
t [mSJ
l

U'c2(t) [v]
1
t
3,9

0,7 11a2Ct)[v] 1 t[mj
o,s
t[ms]
-3,1
'
Slika 2.2.
5.3. Dioda D, upotrebljena u monostabilnom multivibratorskom
-- - J
kolu sa slike 3.j, treba da skrati vreme uspostavljanja impulsa na
kolektoru tranzistora T
2
i da kompenzira uticaj promene napona v
8
E
tranzistora Tj na rad kola.
a) Izvesti kompletan izraz za trajanje kvazistabilnog perio
da kola.
b) Ico i VCES elemenata i uzi-
da je napon provodjenja tranzistora V jednak naponu
y
VBES odrediti kakav treba da bude napon provodne diode v
0
da bi se
eliminisao uticaj napona v
8
E na trajanje kvazistabilnog stanja.
..
256 5. Monostabilna kola sa tranzistorima
Rc Rc
D
-"aa
Slika 3.1
Reenje:
a) za vreme stabilnog stanja tranzistor T
1
je provodan, T
2
je a dioda D je neprovodna. Kondenzator c
1
se napuni na
vrednost:
(3.1)
U toku kvazistabilnog stanja kolo se moe predstaviti emom
prikazanom na slici 3.2.
struja pranjenja kondenzatora c
1
je:
(3.2)
+ VCC+vkl (O-)-VCES-VD
1
c1 (O ) = Rl +
1
co
Sada je:
Vec

Rc
Slika 3.2
5. Monostabilna kola sa tranzistorirna 257
( 3. 3)
gde je =R
1
c
1
. Obzirom na izraz (3.1) dobijamo:
( 3. 4)
Kada v
81
(t) dostigne Vy tranzistor T
1
da provodi.
Ako taj trenutak sa t=t
1
sledi:
( 3. 5)
(3.6)
staje:
( 3. 7)
Iz (3.4) i (3.5) dobija se t
1
kao:
2
VcC-VBES-VCES-VD+RliCO
tl = clRlln vcc+Rlico-v
y
b) Ako se zanemare Ico i VBES i stavi '\ = VBES, ( 3. 6) oo-
Da t
1
ne bi zavisilo od promene napona VBE treba da je
VD = VBES pa je onda:
(3.8)
tj. ne zavisi od napona VBE"
5.4. Kada se monostabilni multivibrator prikazan na slici
4.1 nalazi u stabilnom stanju kolektorska struja tranzistora koji se
nalazi u iznosi 10mA, dok je bazna struja 2,5 puta od
vrednosti koja je potrebna da tranzistor dovede na granicu
Ako je poznato: Rc = 1kn, R
1
= 20kn, tranzistori su silicijumski sa:
hFE = 50, VBES = 0,7V, Vy = 0,5V, VCES = O, rb = O.
a) Odrediti potrebnu vrednost napona napajanja Vec kao i
vrednost R i C tako da trajanje kvazistabilnog stanja iznosi 13,8ms.
b) i nacrtati vremenske dijagrame napona na bazi
kolektoru tranzistora r
1
pre, za vreme i posle kvazistabilnog stanja.
258
S. Monostabilna kola sa tranzistorima
+Vec

Rc
R Rc
/
-
-
Slika 4.1
Reenje:
a) Kada se multivibrator nalazi u stabilnom stanju tranzi-
stor T
2
se nalazi u a tranzistor T
1
je Kolektor-
ska struja tranzistora T
2
je onda:
( 4. l) "' lOmA
Tako da je sada:
(4.2)
Minimalna struja baze dovoljna da tranzistor dri u
nju (na granici je:
( 4. 3)
{ 4. 4)
( 4. s)
1
cs2
I = ---- = 0,2mA
BS2 hFE
Stvarna struja baze je prema uslovu zadatka:
IB
2
= 2,SIBS
2
= O,SmA
Kako je takodje:
VCC-VBES
R
moe se iz poslednje dve R kao:
(4.6) R =
v -v
CC BES = 18 '6kll
1
B2
kondenzatora C se moe odrediti iz trajanja kvazi-
stabilnog stanja jer je t
1
= CRln ( 2) (vidi zadatak 5. l) , odakle je
tl
C - "' IlJF
- Rln {2)
(4.7)
b) Kada se multivibrator nalazi u stabilnom stanju, T
1
je
Ako se okidni impuls dovede u trenutku t = O onda je:
( 4. 8)
vc1 co-> = vec
( 4. 9)
VBl(O-) = VC2(0-) = VCES2
U kvazistabilnom stanju T
1
je u pa je:
(4.10)
(4.11)
Vremenski oblici oba napona prikazani su na slici 4.2.
Vc
1
(t) (V]
o
o
0,1
0,7
o
Slika 4.2
r - 1
_ :.\ U m o n o s t a b i l n o m k o l u s a s l i k e 5 . 1 tr a n z i s t or T
1
tr e -
ba da radi u toku kvazistabilnoa stanja u aktivnom reimu sa kolek-
;;;
torskom strujom Ic
1
= 4mA .
Ako su poznati elementi kola: Rc = 2kn, R
1
= R
2
= 20kn,
Vec= 12V, C = 1nF i parametri tranzistora: VBES = 0,7V, VBE = 0,6V,
VY = 0,5V, VCES = 0,3V i hFE = 20 napona baterije
v
88
i trajanje kvazistabilnog stanja.
( 5. l)
Reenje:
U stabilnom stanju tranzistor T
2
je u jer je:
>
VBB+VCES
Rl+R2
pa je napon na kondenzatoru C:
( 5. 2)
Ekvivalentna ema kola u kvazistabilnom stanju prikazana je
+Vec
Rc R Rc
Slika 5.1
na slici 5.2. Sa slike 5.2 se ima:
VCC-VBE VBE+VBB
I = -
Bl RC+R
1
R
2
( 5. 3)
Kako je:

+Vec
Rc R
Rc
Ic.
R1
T,
+
Slika 5. 2
(5.4) 0,2mA
iz (5.3) se moe v
88
kao:
( 5. 5)
VCC-VBE
VBB = R2 RC+Rl - R2IB1-VBE = 5,76V = 6V
Trajanje kvazistabilnog stanja je odredjeno pranjenjem
kondenzatora e. Sa slike 5.2 se ima:
(5.6)
Ako se sa t = O kvazistabilnog stanja onda je
iz (5.6)
( 5. 7) = 0,876mA
Nanon baze tranzistora T
2
je:
(5.8)
gde je:
-t
(5.9)
Kada napon baze tranzistora T
2
postane jednak naponu VY za-
vreno je kvazistabilno stanje. Ako se sa t
1
trajanje kvazi-
stabilnog stanja, onda je:
( 5. lO)
odnosno prema (5.8) i (5.9):
(5.11)
(5.12)
v
y
= v -
cc
Odavde je t
1
dato sa:
Ri C (O+)
t
1
= C(R+Rc)ln v -v
cc y
-- 9
1
35lJS ::: 10lJS
=
5.6. Monostabilni multivibrator sa slike 6 . 1 se okida im-
pulsima f = 5kHz. i nacrtati vremenske oblike
napo na na bazama i kolektorima oba tranzistora u toku jedne periode
okidnih impulsa ako je poznato: Vec = 12V,

= v
88
= 6V, R = 20k n,
Rc 1k n , R
1
- 10kQ, R
2
= 20 kn, VCES = 0,3V, VBES = 0,7V, Vy = 0,5V,
= 50, rb = 100n, C = 10nF i c
1
= 100pF.
+Vec
Rc
Slika 6.1.
263
Reenje:
u stabilnom stanju tranzistor T
1
je a tranzistor
T
2
je u jer je:
( 6. l) 50
5,3
= 20
v -v
= 13 25 > ll 7 = CC CES
' , R
e
Ekvivalentna ema kola u ovom stanju prikazana je na slici
6.2. Ako okidni impuls deluje u trenutku t= O onda je prema slici
6.2:
-
( 6. 2)
vc2<o
)
=
VCES
=
0,3V
-
( 6. 3)
VB2(0
)
=
VBES
= 0,7V
-
( 6 4)
Vel (0
)
=
vec
=
l2V
+Vec

Rc
Rc
+
C1
l
Vel S
VaEs
Slika 6.2
(6.5)
VCES+VBB lO
= V -R = 0,3 - --
30
6,3 = -1,8V
CES l R
1
+R
2
( 6 6)
Posle delovanja okidnog impulsa kolo se nalazi u kvazista-
bilnom stanju i moe se predstaviti ekvivalentnom emom na slici 6.3.
Sada je T
1
u a T
2
je
264
S. Monostabilna kola sa tranzistorima
+Vec

Vc! S
Slika 6.3
Prema slici 6.3 je:
( 6. 7)
( 6. 8)
(6.9)
2
je:
(6.10)
(6.11)
Trajanje kvazistabilnog stanja, t
1
, se moe iz
(6.11) poto se zna da je v
82
ct
1
) = VY. Prema tome imamo:
(6 .12)
(6.13)
VCCl+VCC-VBES-VCES
= CRln
VCC-Vy
= 80llS
Neposredno po zavretku kvazistabilnog stanja kolo se moe
predstaviti emom orikazanom na slici 6.4.
+Vec

Rc Rc
C1
+
+Ven
+
Slika 6.4
(6.14)
+
Ve2(tl) =
VeES
(6.15)
+
vBl(O
-
) -1,8V
VBl(tl) = =
Kako je vk(t
1
) malo i kako je R>>Re to se za kolo sa slike
6.4 moe pisati:
(6.16)
ili
(6.17)
Zato je za t>t
1
:
(6.18)
gde je:
(6.19) T = e ( rb + R ) = 1 o-
8
1 , 1 -1 o
3
= s
pu e
Obzirom na (6.17) (6.18) postaje:
(6.20)
Vee-VeES+Vy-VBES (t t )/
- - - l Tpu
Re+rb e -
Vc, <t) [V)
t2
10
5
0,3
eo 200
t [,u s]
07
V
81
(t)
[v]
t [JJ]
[v]
,s
t
Vc z( t) [V]
Hi--'"""""
0,3
eo 200
t[,..]
Slika 6.5
(6.21)
Prema slici 6.4 je i
(6.22)
Kako je f = 5kHz perioda je T = Sada se mogu na-
crtati vremenski oblici napona na bazama i kolektorima kao to je pri-
S. Monostabilna kola sa tranzistorima 267
kazano na slici 6.5.
5.7.rt) Odrediti kondenzatora Ci otpornika R
1
, R
2
,
Rc
1
, Rc
2
i Rb tako da monostabilni multivibrator sa slike 7.1 radi sa
naponima napajanja gv, kolektorskim strujama tranzistora u
2mA i duinom kvazistabilnog perioda od Nacrtati zatim vremen-
ske dijagrame napona na bazama i kolektorima u toku kvazistabilnog
perioda.
b) Na dijagramima iz a) uneti izmene za da se
dioda D kratko spoji.
Poznato je: Napon baze tranzistora T
1
u stabilnom stanju iz-
nosi 2,7V, a parametri tranzistora i diode su: IVsEsl = iV
0
i = 0,7V,
IVyl= o,sv, IVcEsl = 0,2v, hFEmin =so, IBVBEol =sv.
Slika 7.1
Reenje:
a) U stabilnom stanju tranzistor T
1
je a tranzi-
stor T
2
radi u kao to je prikazano na slici 7.2.
Iz uslova tranzistora T
2
, a prema slici 7.2 moe
se otpornost Rb:
( 7. l) 190kn
Slika 7.2.
gde je Ic
2
= 2rnA.
Ako se otpornici R
1
i R
2
odaberu tako da je:
( 7. 2)
onda se otpornost RC
2
moe odrediti na
( 7. 3)
Prema slici 7.2 napon baze tranzistora T
1
je:
( 7. 4)
Kako je VB! = 2,7V iz (7.4) se dobija odnos ot-
pornika R
1
i R
2
:
R V - V
2 = CC Bl _ l
75
Rl VBl+VD+VCES - '
( 7. 5)
U toku kvazistabilnog stanja, kolo sa slike 7.1 se moe
predstaviti emorn sa slike 7.3.
Pod pretpostavkom Rb >> RCl sa slike 7.3 se ima:
(7.6)
V CC-V CES
RC! = IC!
= 4,4kll
jer je IC! = 2rnA.
(7.7)
-Vec
Slika 7.3
Sa slike 7.3 se za najgori
1
c1
1
Bl = rh---
FEmin
=
269
Kada se u poslednju zameni R
2
= 1,75R
1

(7.5) )dobija se:
( 7. 8)
odakle je:
( 7. 9)
Sada je:
(7.10)
Kako se kondenzator e napunio u stabilnom stanju na vred-
nost -vec + VBES + v
0
to se prema slici 7.3 za trajanje kvazistabil-
nog stanja dobija:
(7.11)
odakle se za Rb = 190kn dobija:
(7.12)
tl
C = Rbln 2,1 1,8nF
Prema slikama 7.2 i 7.3 dobijeni su traeni dijagrami pri-
kazani na slici 7.4.
b) U ovom zbog IVec! > !BVBEol probiti dioda ba-
za-emitor tranzistora T
2
na kvazistabilnog perioda.
Zato sada i trajanje kvazistabilnog stanja biti i

(7.13)
Vremenski dijagrami za ovaj orikazani su isprekida-
nim linijama na slici 7.4.
UcJ:v]
o
170 250 290
o.t
t (JJS)

\
\
\.
\
\
\
-9
'Ua( v]
2
7
o
0,7
Ucl(V)
t [JJ
-9,2
-o

t [fJSJ
l

U12(V)
7,4
5
o

.......".;
t
1.4
_l
-
Slika 7.4
271
5.8. _ Za monostabilno kolo sa slike 8.1 odrediti minimalnu
vrednost parametra hFE tranzistora T
2
tako da on radi u
kada provodi. Za hFE > hFEmin odrediti trajanje kvazistabilnog sta-
nja.
Poznato je: Vec = 12 V, VBES = 0,8V, VCES = 0,2V, Vy = 0,6V
Rc = 1kn, RB = 12kn, R
1
= 8kn, R
2
= 4kn, C = 47nF.
Rc
Slika 8.1
Reenje:
Tranzistor T
2
provodi u kvazistabilnom periodu u kome se
dato kolo moe oredstaviti ekvivalentnom ernom prikazanom na slici
8.2, gde je:
( 8. l)
VT
R2
4V
= =
Hl+R2

Rl R2
2,66kn
= =
Rl+R2
(8.2)
( 8. 3)
vk(O)
= VCC-VBES
=
ll,2V
Da bi tranzistor T
2
bio u treba da je ispunjen
uslov:
( 8. 4)
Prema slici 8.2 je:
Slika 8.2
(8.5) = 0,86mA
(8.6) = 17,44mA
Sada je:
(8.7)
iC2tnax
h = 20
FEmin IB
2

Trajanje kvazistabilnog stanja t
1
se odredjuje iz uslova:
( 8. 8)
(8.9)
(8.10)
tako da je:
(8.11) 186lJS.
5.9. 1 Za kolo monostabilnog multivibratora sa slike 9.1 iz-
i. _______ _ .p
i nacrtati vremenske dijagrame napona na kolektorima i baza-
ma oba tranzistora ako se okidanje vri impulsima 1kHz
koji su:
a) vrlo uzani, dovoljne amplitude i polari te-
ta,
b) idealno pravougaoni amplitude 4V.
s. Monostabilna kola sa tranzistorima 273
Poznato je: Vec = 10V, R
1
= R
2
= 10kn, R = 100kn, Rc = 4kn,
C = 20nF>>Cs, hFE>100, VBES = 0,7V, Vy = O,SV, VCES = 0,3V. Unutranja
otoornost generatora impulsa je vrlo mala.
+Vec
Slika 9.1
Reenje:
Perioda impulsa je:
( 9 l)
l
T
0
=
1
= lrns
a trajanje kvazistabilnog stanja:
( 9. 2)
VCC-VBES-VCES
T
1
= CR ln _ V = CRln2 1,4ms
vec y
a) U ovom okidanje vriti svaki drugi
kao to je ookazano na slici 9.2.
b) Poto je trajanje pravougaonih mnogo due od
vremenske konstante kondenzatora c
5
, to se na bazi tranzistora
T
2
pojavljivati imnulsi kao to je na slici
9.2.b.
Kako je:
( 9. 3)
To
VB2 = VB2 (oo) - [ VB2 (oo) - vB2 (O+)J e- 2CR -4,8V
to pozitivni impuls od 4V koji deluje na bazu T
2
u trenutku
T
0
/2 uspeti da promeni stanje u kolu. Zhog toga perioda biti
a.) 11cu [v]
t[ms]
'\Jaz [v]
3,4 t[ms]
i
l
l
-9
l
't1ca [v]
9.1
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
uC1 [v]
4,8
9
. t[ms]
l
4 t [mS]
'
,,
t[ms]
Slika 9.2
11.
275
ista kao u pod a) pa i dijagrami napona vBl' vc
1
i vc
2

:: 5 . 1 O .i Z a k o l o s a s l i k e 1 O . 1 i u n a t i i n a er t a t i vreme n-
. . --- . . - '
ske dijagrame na kolektorima i bazama oba tranzistora pre, za
vreme i po isteku kvazistabilnog perioda.
Poznato je: Vec = 12V, vz
1
= 3V, Vz
2
= 11V, Vz
3
= 9,2V,
Rc = 1kn, Rb = 10kn, Re
1
= 0,4kn, Re
2
= 0,1kn, C = 10nF, VBES =
VBE = v
0
= Vy = 0,6V, VCES = 0,2V, hFE = 100.
o. Rc
o,
e
U i.
02

Ru
.
Slika 1 o. 1
Reen;e:
U stabilnom stanju (t<O) tranzistor T
1
je T
2
radi
u a diode D
2
i o
3
rade u oblasti proboja. Za kolo tada
ekvivalentna ema sa slike 10.2.
(10.1)
(10.2)
(10.3)
(10.4)
Prema slici 10.2 je:
VCC-VCES+VBES+VZ3-VZ2
Rc
Vz2-VZ3-VBES

= 12mA
= 10,6mA
276
'Ui.
(10.5)
+Vec
Rc
Rc
+
+
l

V zz
Ru
Slika 10.2
1
c2
IB
2
= IE
2
-IC
2
= 1,4mA > 0,106mA =
FE
e
"l(
81
RID
Poslednji izraz potvrdjuje pretpostavku o reimu
rada tranzistora T
2
.
Naoon na kondenzatoru e u stabilnom stanju iznosi:
(lO .6)
u kvazistabilnorn stanju tranzistor T
2
je a T
1
ra-
di u aktivnom reimu tako da se kolo moe predstaviti emom sa slike
10.3.
+Vec
+
Rc
vz1
o,
B z
Rc
U i.
e
Ct
Rb
Slika 10.3
(10.7)
(10.8) 2rnA
(10.9)
(10.10)
Iz (10.7) i (10.9) se vidi da napon v BC nije
od nule, tako da tranzistor sigurno radi u aktivnom reimu. Sa
pranjenjem kondenzatora e smaniuje se struja i Bl' odnosno i cl tako
da se smanjivati i struja kroz diodu o
1
. Kada struja diode opadne
na nulu (u trenutku t
1
), struja i cl iznosi:
(lO.ll)
Tada je i:
(10.12)
(10.13)
Kako je:
(10.14) V ( oo } = O
Bl
t.. RC =
"z1
Rc
= 3rnA
30 \J A
a vremenska konstanta 1 kojom se prazni kondenzator:
(10.15)
to se za t
1
dobija:
(10.16) 145 \J s
Posle vremena t
1
struja i cl i dalje opada, ali sada raste
napon na kolektoru prvog tranzistora. Kvazistabilno stanje se zavra-
va kada vel toliko poraste da tranzistora
T
2
. Ako se trajanje kvazistabilnog stanja sa t
2
, onda je prema
slici 10.3:
(10.17)
(10.18)
(10.19)
(10.20)
(10.21)
Tada je i:
vec-vel (t;>
Rc
= 2,2mA
Sada se t
2
moe kao:
+
VBl (O )
t
2
= Tln (t ) =
VBl 2
Kada provede tranzistor T
2
ponovo vai ema sa slike 10.2,
samo to sada napon na kondenzatoru u trenutku iznosi vk(t;).
Kada se kondenzator isprazni na vrednost vk(O-) kolo se vratilo usta-
bilno stanje.
Vremenska konstanta pranjenja kondenzatora je, prema sli-
ci 10.2:
(10.22)
(10.23)
Moe se pokazati da je uslov za tranzistor T
2
ispunjen i na samom stabilnog perioda, tj u trenutku t;.
Vremenski dijagrami napona na bazama i kolektorima tran-
zistora dati su na slici 10.4.
5.11. Na slici 11.1 prikazano je kolo monostabilnog multi-
vibratora sa emitorskom spregom. Poznati su parametri kola
tranzistora: Vec = 18V, v = sv, Rc
1
= 6k n, Rc
2
= Sk n,RE = 4k n,
R = 100ko, C = 10nF, rb= 100o, hFE = 50, VCES = 0,2V, VBES = 0,7V,
VBE = 0,6V i Vy = O,SV.
279
Uc1 [v]
11

o
1
t fj.Js]
t [fs]
-89
'
1,8;--------- ------...----
o
1,4 ....

t [ps]
Slika 10.4.
i nacrtati napone na kolektorima i emitorima oba
tranzistora, kao i na bazi tranzistora T
2
.
Otpori R
1
, R
2
i Rb slue za dobijanje napona V.
280
Reenje:
treba od stabilnog stanja u kome je
T
1
a T
2
u Situacija u kolu se moe oredstaviti
ekviva lentnim kolom sa slike 11.2.
(ll. l)
(11.2)
(11.3)
(11.4)
R
Rc2
e

]\_ c,-oo
Rb
1
-
R2

RE
Slika 11.1
Prema II Kirhofovom zakonu sa slike 11.2 se ima:
i
odatle je:
(VCC-VBE) (RC2+RE) CC-V CES)
(R+RE)

= 0,092mA
= 1,94mA
+Vec
Kako je hFEIB
2
= 4,6mA, a Ic
2
= 1,94mA, to je T
2
stvarno
u Ako u trenutku t=O deluje okidni impuls onda se za na-
pone u stabilnom stanju prema slici 11.2 ima:
(11.5)
(11.6)
(ll. 7)
(11.8)
(11.9)
lc2
T Vec
Slika ll. 2
vc
1
(O-) = vec = 18v
VE(O-) = RE(IB
2
+rC
2
) = 8,1V i
Lako se moe proveriti da je T
1
je:
= V-v (0-)
E
-J,lV
to je da je T
1

Napon na kondenzatoru C je:
(11.10)
2 81
Neposredno posle dejstva okidnog situacija u kolu
se moe predstaviti emom orikazanom na slici 11.3. Sada t ranzistor
T
1
radi u aktivnom reimu, a T
2
je
Sada je:
(ll. ll)
+
VE(O ) = V-VBEl = 4,4V
(11.12)
VE
= = l, lmA
Kako je:
(11.13)
to se za (11.12) mo e da je ICl = l,08mA. Obzirom da je:
(11.14)
(11.15) o
dobija se
(11.16)
. ( +) .
?. l o = , . , 9 3 2rnA i
(11.17)
+
v cc-Rc 1 i 1 (
0
+)
l2,4V
vc l (o )
=
(11.18)
+ + +
3,2V
VB2(0 )
= v e
1
( o ) - v k ( o ) =
(11.19)
+
l8V
vc 2 (o ) =
vec
=
+Vec
+
v
Slika ll. 3
Sada se mo?.e proveriti da li je T
1
stvarno u aktivnom re-
imu. Obzirom da je:
(11.20)
+ +
VCBl = VCl{O )-v
81
(O) = 12,4-5 = 7,4V
z n i da je kolektorski sooj inverzno polarisan, pa tranzistor ra-
di u aktivnom re7imu.
U toku kvazistabilnog stanja naooni vc
2
, vE i v
81
su kon-
stantni, dok napon v
82
raste eksponencijalno sa vremenskom konstan-
tom
(11.21)
sve dok T
2
ne provede. Tranzistor T
2
e provesti kada napon baze ovog
tranzistora bude za V vii od napona na njegovom emitoru.
y
Ako se sa t
1
trajanje kvazistabilnog stanja onda prema to-
me biti:
(11.22)
Sa slike 11.3 se ima :
(11.23)
+
= vE (O ) + V
y
= 4,9V
Sada se (11.22) i (11.23) moe i trajanje kva-
zistabilnog stanja kao:
. +
R!.R (O )
t
1
= Tln V ( _) "' 130 11 s.
CC-vB2 tl
(11.24)
U toku kvazistabilnoq stanja menja se i naoon vel" Njego-
va vrednost na kraju kvazistabilnog stanja biti:
(11.25)
a kako je
(11.26)
= 0,13mA
to se za
dobija:
(11.27)

= 12,3V
Napon na kondenzatoru
(11.28)
Neposredno posle povratka u stabilno stanje tj. u trenutku
+
t=t
1
kolo se moe predstaviti ekvivalentnom emom prikazanom na sli-
ci 11.4. Tranzistor T
1
je opet a T
2
u Poto je
R>>RCl struja kroz R se u ovom trenutku moe zanemariti pa se pre-
ma slici 11.4 mogu ispisati za dve konture:
(ll. 29)
(11.30)
Odavde se moe
284
(11.31)
(11.32)
(ll. 33)
(11.34 )
(11.35)
Ret
l
_l
ree
l
l
l
i I' = 1,87mA
2
R
l
[)
rb b

Va!.S
RE
Slika 11.4
Rez
l
.;
Vec
+
V cEs
Sada se mogu i naponi u trenutku kao:
{.L.+)
vc 1 , -
Vremenska konstanta sa kojom opadaju oremaenja je orema
slici 11.<1:
(11.36) T'=
Na osnovu vrednosti naoona u
trenucima mogu se nacrtati vremenski oblici traenih napona kao to je
na slici 11. 5 .
pornost
pornost
'5. 12. ' U kolu monostabilnoq multivibratora sa slike 12.1 ot-
potenciometra R je
p
tranzistora T
1
.
a) Odrediti
zanemarljivo mala u odnosu na ulaznu ot-
vrednosti napona v
81
za koje tranzistor
5. kola sa tranzistorima
285
Vc z( t ) v
[ J
18
_ .e,e
8,3
--
o
185
t [,., s]
Vc
1
( t) [v]
11
15,9
'r
11,9 11.7
i
l
l
-
l
!
--
t( ,ru]
j
v 82( t) [v J
8,5 i,1.,
-----
4,9
2,4

--.
o
t[ fJS]
j
VE (t) [v]
8,2
1.76
------
4,8
--
o
115
t
Slika 11.5
T
1
radi u kada provodi.
b) izraz za trajanje kvazistabilnog stanja u funkciji
napona v
81
i VCC' a zatim njegovu vrednost za v
81
= 6V.
286
i promenu trajanja kvazistabilnog stanja nastalu usled promene
napona napajanja od 10%. Kolika je promena kvazistabilnog stanja ako
se polarizacija baze izvri fiksnim izvorom napona v
81
= 6V umesto
preko potenciometra Rp?
e) Odrediti vrednost napona v
81
= v
81
min za koju je traja-
nje kvazistabilnog stanja jednako nuli i izraziti trajanje kvazista-
bilnog stanja u funkciji napona V = v
81
- v
81
min Pokazati da je tra-
janje kvazistabilnog stanja priblino linearna funkcija napona V.
Poznato je: R
1
=2kn, R
2
= 1kn, R =SOkn, C = Vec= 20V,
Re = 1kn, VCES = O, Vy = O,SV, VBE = 0,6V, VBES = 0,7V, hFE = 100.
+Vec
R Rz
e
Rp
+
Slika 12.1
Reenje:
a) vrednosti napona v
81
odredjuju se iz kvazista-
bilnog stanja. Medjutim, kako ono direktno zavisi od stabilnog sta-
nja, prvo njeaa. U stabilnom stanju tranzistor T
1
je za-
a T
2
radi u to se moe dokazati. Ekvivalentna e-
ma ovog stanja prikazana je na slici 12.2.
Posle zavretka punjenja kondenzatora e, struja r
88
je mno-
go manja od struje res zato to je R>>R
2
Zbog toqa je:
(12.1)
= lOmA
(12.2)
+Vec

R
e
+ +
Slika 12.2
(12.3)
gde je sa t = O kvazistabilnog stanja. U toku kvazi-
stabilnog perioda kolo se moe prikazati ekvivalentnom emom sa sli-
ke 12.3.
+Vec
Rt
t:_._)
R
I, e
82
+
VK
RE
Slika 12.3
vrednost napona VBl se odredjuje iz uslova da tran-
zistor T
1
radi na granici izmedju aktivnog reima i Pre-
ma slici 12.3 je onda:
(12.4) 7,36V
288 5. Honostabilna kola sa tranzistorima
Donja granica za na?on v
81
se odredjuje iz uslova da tran-
zistor T
2
sigurno ne provodi na kvazistabilnog perioda, tj.
da je:
(12.5)
(12.6)
(12.7)
(12.8)
odakle je:
(12.9)
(12.10)
+ +
VB
2
( 0 ) < VE
2
( 0 ) + V y
+ +
v
82
(o ) =vec- Ri pr(O )
i
-Ri pr + vk + R
1
(ICl- i pr) = O
V Bl-V BE
. (O+)
-z. pr
Sada se
R
e
[
VBl-VBE J l
= vk(O) +Rl Re R+Rl
i z ( 12 5) , ( 12 6) i (12 . 9) dob i j a:
b) Prema slici 12.3 se moe trajanje kvazista-
bilnog stanja t
1
:
(12.11)
gde je:
(12.12)
T= C(R + R
1
i !Rizl) C(R+R
1
) = 5lms.
(12.13)
+ R vk(O)
vB2(0 ) =vec- Rior(O+) =vec- R+R
1
(12.14)
Zamenom poslednje dve u (12.11) dobija se:
(12.15)
+
o' 4.8 VCC-vB2(0 )
vec+
1,91
V Bl
- 1,82
tl
= T ln = T ln
VCC-vB2(tl)
vec - VBl
+ 0,1
5. nonostabilna kola sa tranzistorima
289
Za VBl = 6 V iz poslednje se dobija:
(12.16)
Ako se napon napajanja pove6a za 10% za isti procenat se
pove6a i VBl pa je, prema (12.15), promena t
1
:
(12.17)
[
(0,48 vcc+l,92 vB
1
)1,1- 1,82

= t
1
' - t
1
= T ln ( )
1,1 vec - vB
1
+ 0,1
-
0,48 vcc+l,92 vB
1
-1,82]--
VCC- VBl + 0,1
0,5ms.
Ako se napon v
81
= 6V obezbedjuje iz posebne baterije pri
promeni napona napajanja Vec se menjati VBl tako da je u ovom

(12.18) lit' = t" - t
l l l
r 0,481,1 vcc+l,92

= Tlln
1,1 vec - vB
1
+ 0,1
ln =
O 1 4 8 V CC + l , 9 2 V B l - l 1 8 2]
vec - vBl + O,l
-4
1
75ms
e) Trajanje kvazistabilnog stanja je jednako nuli ako je
pod logaritmom jednaka jedinici.
Tada je:
(12.19) VBlmin = 4 1 22V
Sada je:
(12.20)
pa je:
(12.21)
= Tln 15,88 + 1,92V =
tl 15,88-V
l + 0,12V
T ln
1 0
1
0 6 3
V "' T (O, 12V + O, O 6 3V)
t
1
:o: T"0,183V
.,.. - .. -
Na slici 13.1 je prikazano kolo monostabilnog multi-
vibratora sa emitorskom spregom.
a) minimalnu vrednost za x pri kojoj amplitu-
da napona na kolektoru tranzistora T
1
biti dovoljna za blokiranje
tranzistora r
2
.
290
b) zavisnost amplitude napona na kolektoru T
1
od polo-
aja na potenciometru - x.
e) Za x = 0,4 odrediti amplitudu i trajanje impulsa
na kolektoru tranzistora r
2
u toku kvazistabilnog stanja.
Poznato je: Vec = 30V, Rc
1
= 1kn, Rc
2
= 470n, R = 22kn,
RE = 820n, e = 1nF i hFE = 70. Naponi direktno polarisanih p-n spoje-
va se mogu zanemariti.
.. Vec
R
xV cc
Slika 13.1
Rezultat: a) X = 0,286
b)
VC l
= 30-30x
e)
VC2
=
ll V i
tl
= 811s
5.14. Za kolo sa slike 14.1 i nacrtati vremenske
dijagrame napona na kolektorima i emitorima tranzistora r
1
i r
2
pre,
za vreme i po zavretku impulsa na ulazu je trajanje r
5
= 15lJs.
Poznato je: Vec
1
= 2,6V, VCC
2
= VEE = 10V, R
1
= Rc
1
= 1 kn,
Re
2
= 4,7kn, R
2
= 6,2kn, e = 10nF, V = 1V, VCES = 0,2V, VBES = 0,7V,
VBE = 0,6V, Vy = 0,5V, hFE = 100, v
0
= 0,6V, VyD = 0,5V.
Reenje:
U stabilnom stanju, pre dolaska impulsa, kondenzator je pot-
puno pun, tranzistor T
1
je a tranzistor T
2
radi u aktivnom
reimu, to se moe predstaviti emom sa slike 14.2.
Slika 14.1.
Tranzistor T
3
radi kao iz-
vor konstantne struje I:
(14.1) I = = l, SrnA
Kako je
IE
2
= I to je:
(14.2)
(14.3)
"' VCC
1
= 2,6V
Iz poslednje dve
ne se vidi da je spoj baza - kolek-
+Vcc1
Slika 14.2
291
tor inverzno polarisan, tj. da je tranzistor T
2
stvarno u aktivnom
reimu. Ako se sa t = O trenutak nailaska impulsa onda je
or erna s l. 14 . 2 :
(14.4)
292
(14.5)
(14.6)
(14.7)
VB2(0-) =Veel - VBE =
2
V
Vk(O-) = 2V
Pod dejstvom ulaznog impulsa tranzistor T
1
provesti,
tranzistor T
2
postati a dioda D ostati neprovodna.
U toku ovog kvazistabilnog perioda kolo se moe predstaviti emom
sa slike 14,3 gde je tranzistor T
3
zamenjen izvorom konstantne stru-
je I. Tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu pa je prema slici 14.3:
+
e
v
l
I
Slika 14.3
(14.7)
+
VEl ( 0 )
= v -v = 0,4V
BE
(14.8)
+ +
+ vk(O) VE2(0 )
=
VEl(O)
= 2,4V
(14.9)
+
vel co ) =
Veel
Reli
= l,lV
(14.10)
Iz (14.7) je jasno da je dioda poto je napon na
anodi manji od VyD' Kondenzator e se prazni konstantnom strujom sve
dok ponovo ne provede tranzistor T
2
. Ako se taj trenutak sa t
1
onda je:
(14.11)
V = 0,6V
y
5. Monostabilna kola sa tranzistorirna 293
(14.12)
VEl
+
0,2V
= - = - (O ) =
(14.13)
tl

e 12 f.IS
= = =
I I
Poto je proveo tranzistor T
2
, se tranzistor T
1
,
a dioda D provesti. Sada ponovo vai ema sa slike 14.2, samo
to je sada napon na kondenzatoru 0,2V i kondenzator se ouni.
Pored toga, tranzistor T
2
prvo raditi u
U ovom periodu, dok je tranzistor T
2
u kolo se
moe predstaviti ekvivalentnom emom sa slike 14.4 gde je:
e
Slika 14.4
(14.14) R = = o, 8 2k rl
(14.15)
je sa slike 14.4 da je vremenska konstanta punje-
nja kondenzatora u ovom periodu T
1
:
(14.16)
Tl =
e(R
1
+
R)
=
l8,21Js.
struja punjenja

je:
(14.17)
VT
+
-
VD
-
v k (t l)
=
"'
0,66mA
p
+ R
. . l
pa je:
(14.18)
294
(14. 19)
+ + +
1,46V
VE2 (tl)= VEl (tl)
+ vk(tl)
=
(14.20)
+ + +
2,16V
VB2 (tl)
=
vel (tl>
=
VE2(tl)
+ VBES
=
(14.21)
+ +
1,66V
VC2(tl)
=
VE2 (tl) + VCES
=
U trenutku t = T
8
naponi na kolektorima i emitorima
biti:
(14.22)
(14.23)
(14.24)
(14.25)
Tranzistor T
2
iz u trenutku t
2
kada je:
(14.26)
(14.27)
Kako je prema slici 14.2
(14.28)
iz poslednje tri se dobija:
(14.29)
(14.30)
(14.31)
(14.32)
= 1,57rnA
Poto je u trenutku t
2
, i
82
<<ic
2
, to je orema slici 14.2:
poslednje se moe vreme t
2
:

t = t
1
+ T
1
1n . ( +- ) = 5 2 , 7 6
2
"' k
U trenutku t
2
naponi na emitorima i kolektorima iznose:
295
(14.33)
(14.34)
Posle trenutka t
2
tranzistor T
2
radi u aktivnom reimu, a
kondenzator se puni sa vremenskom konstantom T
2
:
(14.35) T
2
= CR
1
= 10)..1S
Punjenje biti zavreno za 5T
2
kada se kolo ponovo
u stabilnom stanju.
Vremenski dijagrami napona na emitorima i kolektorima pri-
kazani su na slici 14.5.
u,1 [v]
l--Ts--
1
a
'n 'U'c2 [v]
..,
,...,..
o
2 ,4
2
1
a
,6
1,6
o
2 ,16
1,1
o
1,26
o

o
1,66
1,74

M'.
'
"'1 [v]
\
-
\I
[v]
"i1 [v]
116
p
1P' t (f-AS
t [,us
1,95
L
Slika 14.5
t [f-AS]
t [,os]
Q.P7
ll
----
s
t [ju J
296
i .
5.15. ! Na slici 15.1 je prikazan monostabilni multivibrator
sa komplementarnim tranzistorima T
1
i T
2
. U stabilnom stanju tranzi-
stori se nalaze u a u kvazistabilnom stanju oba tranzisto-
ra su neprovodna.
i nacrtati vremenske oblike napona na bazi i ko-
lektoru PNP tranzistora u toku jedne periode okidnih impulsa
n o s t i f = 2 k H z . P o z n a t i s u e l e m e n t i k o l a : Re = 2 kn , Rb = 5 O k n , e =
= 10nF, Vec= 10V i parametri tranzistora: VCES = 0,3V, VBES = O,?V,
Vy = 0,5V i hFE= 25.
+Vec
Rc
e
e
Slika 15.1
Reenje:
Pogodno je razmatranje u trenutku kada se kolo na-
lazi u stabilnom stanju. Ovo stanje se moe predstaviti ekvivalentnom
emom sa slike 15.2. Ako se trenutak delovanja okidnog impulsa
sa t = O onda se za napone u stabilnom stanju prema
emi na slici 15.2 moe napisati:
(15.1)
VCES = 0,3V
-
(15.2)
VB1(0
) =
VBES
= 0,7V
-
(15.3)
1) B2 (O
) =
VCC-VBES
=
9,3V
-
(15.4)
VC2(0
)
=
V CC-V CES
=
9,7V
Kondenzatori se napune u toku stabilnog stanja na vrednost
5. kola sa tranzistorima 297
(15.5)
+Vec
Rc
+
+
Va e: s
Slika 15.2.
Posle delovanja okidnog impulsa oba tranzistora su
na, a kondenzatori se prazne. Stanje u kolu se sada moze predstaviti
ekvivalentnim kolom na slici 15.3.
+Vec

Rc
Cl
Slika 15.3
(15.6)
gde je
(15. 7)
Kraj kvazistabilnog stanja je odredjen trenutkom kada na-
pon baza-emitor dostigne vrednost V tj.:
y
(15.8)
lO
l
6
4
2
o
20
la,
ll
16
14
12
lO
l
6
4
2
o
Rb -t /T
( (0
-))e l
;:: R +R vcc+vk
e b
Vez< t)
100 200 300 360 400 soo
t (,u s]
Vbz(t)
360
Slika 15.4
odakle se, u obzir i (15.5), dobija za t
1
:
(15.9)
i
(15.10)
+ Rb
vB2(0 " ) =R+R (
2
VCC-VCES-VBES) = lB,BV
e b
Napon kolektora istog tranzistora je:
(15.11)
odakle se dobija
(15.12)
(15.13)
+
VC2(0 )
0,69V i
Na slici 15.4 su prikazani traeni vremenski dijagrami.
299
5.16. U monostabilnom multivibratoru sa slike 16.1 tranzi-
stori r
1
i r
2
sa parametrima komplementarni
Okidni impulsi se dovode preko kola za spregu je vre-
menska konstanta R
5
c
5
znatno manja od trajanja kvazistabilnog stanja.
a) Odrediti otpornost R
1
tako da trajanje kvazistabilnog
stanja iznosi t
1
=
b} Odrediti otpornost R
2
tako da vreme povratka kola u sta-
bilno stanje iznosi najvie 20% od trajanja kvazistabilnog stanja,
ako se pod vremenom povratka u kvazistabilno stanje podrazumeva vre-
me potrebno da se kondenzator napuni na 99% od vrednosti napona u sta-
bilnom stanju. Poznati su elementi kola: Vec= 12V, C = 10nF,
i parametri diode i tranzistora: v
0
= O,SV, VCES = 0,3V, VBES = 0,7V.
Reenje:
U stabilnom stanju tranzistori T
1
i T
2
su a kon-
denzator e se puni preko otpornika R
2
i diode D na vrednost vec-VD.
Ako se sa t = O+ trenutak kvazistabilnog stanja onda
je i napon na kondenzatoru u tom trenutku jednak naponu u stabilnom
stanju, tj.:
+
(16.1) vk(O ) = VCC-VD
stanje u kolu u toku kvazistabilnog perioda moe se pred-
staviti ekvivalentnom emom prikazanom na slici 16.2. Tranzistori su
D
Rt
Slika 16.1.
sada u a dioda D je poto je, prema slici 16.2:
(16.2)
(16.3)
+ + +
VA ( 0 ) = VEl ( 0 ) + Vk ( 0 ) = 2 2 , SV > V CC
Ver; s
Slika 16.2
U toku kvazistabilnog stanja kondenzator C se prazni kroz
R
1
sve do trenutka t
1
kada napon A postane VCC-v
0
, tj. kad di-
oda D provede. Prema tome je:
( 16. 4)
a sa slike 16.2 imamo da je:
(16.5)
gde je:
(16.6)
(16. 7)
T = CR
l
Iz (16.4) do (16.6) se dobija:
- 26,8krl "' 27k11
b) Kondenzator se naouni na 99% svoje maksimalne vredno-
sti za vreme t = ST
1
qde Tl vremenska konstanta punjenja konden-
zatora: Tl = CR
2

Prema uslovu zadatka je:
(16.8)
20 -6
t=
100
t
1
= 0,2180-10 =
odnosno:
(16.9)
t
R
2
= SC = 72011 .
1} Z a k o l o m o n o s t a b i l n o g m u l t i v i b r a t o r a s a k o m p l e m e n -
tarnim tranzistorima prikazano na slici 17.1 trajanje
kvazistabilnoq perioda i vreme povratka kola u stabilno stanje, a
zatim nacrtati vremenske dijagrame napona na kolektorima i bazama
oba tranzistora.
1
= 20k rt , R
2
= 25k 11 , Rc = 5k n ,
C = 10nF, 'tranzistori su silicijumski sa parametrima: VBES = 0,8V,
VCES = 0,1V, Vy = 0,5V, hFE = hfe = 100, VBE = 0,6V.
Reenje:
U stabilnom stanju oba tranzistora provode, a kondenzator
C se puni. Moe se pokazati da tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu,
a T
2
u Da bi to dokazali oretpostavimo da su oba tranzi-
stora u Onda bi se dobila apsurdna jednakost:
+Vec

Rc
l
e
Slika 17.1
(17.1)
to da pretpostavka nije dobra. Iz istog razloga je neodriva
i pretpostavka da je T
1
u a T
2
u aktivnom reimu. Ako se
da su oba tranzistora u aktivnom reimu dobija se:
(17.2) 1
Bl
VCC-VBE
0,465mA
= =
Rl
(17.3) 1
c1
= hFE
1
Bl
- 46,5mA
(17.4) 1
B2
1
Cl
VBE
46,47mA
= -
R2
=
(17.5) 1
c2
= hFE
1
B2
=
4647rnA
a kolektorska struja drugog tranzistora moe da iznosi najvie
(17.6) 2mA.
To da ni ova pretpostavka ne moe da bude Ostaje
jedina - T
1
u aktivnom reimu, a T
2
u
Ekvivalentna ema kola u ovom stanju prikazana je na slici
17.2. Ako se trenutak delovanja okidnog imoulsa sa t = O, on-
da je vrednost napona na koji se napunio kondenzator C:
(17. 7)
iznose:
{17.8)
(17.9)
{17.10)
(17.11)
303
Nanoni u kola u ovom trenutku
VBl (O
vel (O
Ve2(0
VB2(0
-
)
=
Vee-VBE
= 9,4V
-
)
=
VBES
= O, 8V
-
)
=
VeES
=
O,lV
-
)
-
) o,av =
vel (O =

Vat
- +
+
e
Slika 17.2
+Vec
+
+
Vet s
V ll s
Pod dejstvom okidnog impulsa tranzistori se a kon-
denzator e se prazni. Kolo pranjenja kondenzatora e prikazano je na
slici 17.3.
+Vec

!1
Rc
e
cz
+
-
VK
R1
-
Slika 17.3
Obzirom da je vk(O-) = vk(O ) = 9,3V, sa slike l7.3 dobijamo da je
struja oranjenja:
(17.12)
a napon na bazi B
1
(17.13)
gde je
(17.14)
T = c<Rc + R
1
).
Kvazistabilni period se zavriti kada napon baze tran-
zistora T
1
postane za VY manJ1 od napona vec Ako se trajanje kva-
zistabilnog stanja sa t
1
prema (17.13) i gore
nom
(17.15)
(17.16)
(17.17)
(17.18)
(17.19)
(17.20)
(17.21)
Odakle je t
1
:
R i (O+)
l pr
t
1
= Tln v -v
cc y
=
Prema (17.13)
Napon kolektora tranzistora T
2
_ + -t/T
VC2(t) - )e
vC
2
(0+) = VCC-RCior(O+) = 6,15V
. + -t
1
/T
= )e = 7,625V
Napon na kondenzatoru u trenutku t = t
1
je:
5. Honostabilna kola sa tranzistorima
305
Kada provede tranzistor T
1
p o i n j da provodi i tranzistor
T
2
koji radi u aktivnom reimu sve dok se kondenzator e ponovo ne na-
puni. U toku punjenja kondenzatora C kolo se moe predstaviti ekviva-
lentnom ernom prikazanom na slici 17.4.
Vremenska konstanta punjenja kondenzatora C je:
(17.22) - cR = 50"s
TpU - C '"
gde je
(17.23)
v +
Bl (tl) =
VCC-VBE
=
9,4V i
(17.24)
v +
C2(tl) =
v +
v (t+)
Bl(tl)
k l
= 9,4 - 1,875V
= 7,525V
11
e
cz
Rc
Slika 17.4
Za kolo sa slike 17.4 vai:
(17.25)
Asimptotsku vrednost naoona vC
2
nalazimo iz kola sa slike
17.4 kada je i = O.
DU
gde je:
(17.27)
(17.28)
306
(17.29)
(17.30)
gde je
(17.31)
Iz (17.26) do (17.28) dobija se:
V (oo) = -23225V
C2
Vreme punjenja kondenzatora prema tome biti:
+
Vc2<"'>-vc2<tl)
VC2{t1+tpu) = VCES = 0,1V
vb, e t> [v]
5
4
3
2
11,2 ns

100 l 121
11,2 n s
Slika 17.5
t (" l
t [,u]
---
307
Iz (17.30) se dobija:
(17.32)
tpu = 16,2ns.
Vremenski dijagrami napona dati su na slici 17.5.
5.18. U monostabilnom multivibratoru sa slike 18.1 umesto
kapacitivnosti C upotrebljen je tranzistor T
3
u kombinaciji sa kon-
denzatorom c1.
trajanje kvazistabilnog stanja ovog kola i na-
crtati vremenski dijagram napona na kolektoru tranzistora r
2
pre,
za vreme i po isteku kvazistabilnog perioda.
1
= 8kn, R
2
= 750n, R
3
= SOOn,
R = 20kn, c
1
= vcEs = o,2v, IVsEI= o,6V = v
0
, vBES = o,7v,
hFE1 =
20
hFE2 = hFE3 =
100

e, Da
R
Slika 18.1
Reenje:
Posmatrajmo prvo kombinaciju tranzistora T
3
i kondenzato-
ra c
1
koja je izdvojena na slici 18.2.
308
i
+
. e
".

1)1(
U'
a)
b)
Slika 18.2
t
t
(18.1)
l
f
i k
dt =
l
f idt v k
=
cl e 1 O+hFE3)
o
o
(18.2)
Iz poslednje dve se vidi da je kolo sa slike
l8.2.a) ekvivalentno sa kolom sa slike 18.2.b) ako je:
(18.3)
U toku kvazistabilnog perioda tranzistor T
1
radi u
nju, a tranzistori T
2
i T
3
u aktivnom reimu. Diode D
1
i D
2
su zako-
S obzirom na sliku l8.2.b) i (18.3) ovo stanje se moe predsta-
viti ekvivalentnim kolom sa slike 18.3.
+
l
I
Vca + 1

Slika 18.3
+Vec
I
R
Tranzistor T
2
radi kao izvor konstantne struje
(18.4)
Kondenzator C se puni sa vremenskom konstantom T:
(18.5)
struja punjenja je:
(18.6)
IR - VBE - VBES
i B
1
(0) = R = 0,45mA
jer se kondenzator C potpuno ispraznio u stabilnom stanj u. Kvaz i-
stabilni period je zavren u trenutku t
1
kada struja baze tranzi-
stora T
1
toliko ooadne da ovaj tranzistor izadje iz tj.
kada je:
(18.7)
(18.8)
(18.9)
=
VCC - VCES
(Rl+R2)hFEl
0,0674mA
poslednje dve se
i Bl(O)
t
1
= Tln I /h = 3,79s.
C2 FEl
Napon na kolektoru tranzistora T
2
u trenutku t
1

a napon na kondenzatoru je:
(18.10)
den zator
lektor u
(18.11)
Posle trenutka t
1
tranzistori postaju neprovodni, a kon-
c1 se kroz diode o
1
i o
2
i otpornik R. Naoon na ko-
tranzistora T
2
u trenutku biti:
Kondenzator se sada prazni vremenskom konstantom T
1
:
310
(18.12)
Vremenski dijagram napona na kolektoru tranzistora T
2
pri-
kazan je na slici 18.4.
Slika 18.4
' . l
Na ulaz kola sa slike 19.1 dovedena je povorka impul-
sa trajanja
1
i f
0
.
a) Nacrtati vremenske dijagrame napona u A i B u
stacionarnom stanju za k = 0,3.
b) Odrediti vrednost parametra k pri kojoj se dobija mini-
malna ponavljanja izlaznih impulsa.
1
= 8,2kr. , R
2
= 1 ,6k r. , R
3
= 1kr.,
Rb= 10k r. , C = 2nF, Tp= f
0
= SOOkHz , V= SV, VBE = 0,6V,
VBES = 0,7V, VCES = 0,2V, Vy = O,SV, hFE = 100.
Re enje:
a) Tranzistor T
1
radi kao kada je na ulazu O
onda je on a kada je na ulazu V onda je u jer
je ispunjen uslov:
(19.1)
(19.2) = 0,43mA
!19.3)
Slika 19.1
V CC-V CES
1
Clmax"' R
1
+R
2
= IrnA
311
+Vec
R
Struja baze tranzistora T
2
je zanemarena u odnosu na stru-
ju kroz otpornike R
1
i R
2

U toku vremena Tp kolo sa slike 19.1 se moe predstaviti
emom sa slike 19.2. Tranzistor T
2
radi sada kao izvor konstantne
struje I, koja prema sl.l9.2 iznosi:
Vas
l
Slika 19.2
31 2 5. Monostabilna kola sa tranzistorima
( 1 9 .4)
I = =
= ImA
Poto se kondenzator e puni konstantnom strujom, napon
ke A u toku ovog nerioda biti funkcija vremena:
(19.5)
gde je sa vA(O) napon od koga da se puni kondenzator.
u toku svakog perioda TP kondenzator se doouniti za
(19.6 )
Kada se kondenzator naouni na napon:
( 19. 7)
se komplementarni (tranzistori T
3
i T
4
) i konden-
zator se orazni na vrednost VAmin:
(1 9 .8 )
VAmin = VCES + VBES = o,gv
Nailaskom impulsa trajanja T ponovo punje-
n je i ciklus se ponavlja. Ako se sa t = O tre-
n u t i1. k nai l aska prvog impulsa poto se kondenzator ispraznio, vremen-
ski d i j a q rami izgledati kao na slici 19.3.
Komplementarni se zatvara u trenutku t
1
. Prema
s lici l9.3 i (19.5) je:
hl izlaznih impulsa odgovara najve-
'ned nosti VAmax tj. vrednosti k. tiaksimalna vrednost
s e odredjuje iz uslova da strujni generator (tranzistor T
2
)
j c uvek i s o ravno radi tj. da tranzistor T
2
dodje na ivicu
(lCJ. l C)
( 19 .ll )
hl
VAmax Ckmax) = VCES + R
1
+R
2
VCC + VBE - VCES"' S,SV
Sada se (19.7) dobija:
k
max
v . (k ) -v
Amax max y= 8,3
vec TO
= 0,83
'l1u. [v]
3
-
,... ,...
l"'""
,...
-
-
e 1234567 8 9 10 1 11213
"'" [v]
3,5t+--- ----
2:
1,9-----.-

(),9-- -------- -___ __.__,
o
tra [v]

2
1
------------ ....
Slika 19.3.
31 3
l' .... 1
5.20. : Na slici 20.1 je prikazano kolo monostabilno g multi-
_____ ....... . .
vibratora sa JFET-om. trajanje kvazistaoilno g perioda ak o
j e p o z n a t o: V D D = 2 O V , V G G = 1 O V, R
1
= 5 O k n , R
2
= 5 O b l , R ::: 1 O O k n ,
R
0
= Sk n , C = lnF i parametri tranzistora RON = Vp = -2 V.
Reenje:
U stabilnom stanju kondenzator e se napuni na v. (0-), jer
K
je tada
a T
2
neorovodan.
(20.1)
3 14
R
Slika 20 .l
U toku kvazistabilnog stanja kondenzator e se prazni pre-
ko pravednog T
1
sve dok napon gejta T
2
ne dostigne VP. Ekvivalentna
ema kola u toku kvazistabilnog stanja moe se oredstaviti emom na
slici 20.2.
Slika 20.2
struja ora7.njenja kondenzatora e je orema slici
20.2.
(20.2)
+ RON
V DD +l\ (O ) -V DD RD+ RON

l +
RON+RD
Napon na gejtu G
2
je u toku kvazistabilnog stanja:
( 20.3)
S. Monostabilna kola sa tranzistorima 315
gde je:
( 20. 4)
Stabilno stanje ponovo nastaje kada vG
2
dostigne vrednost
Vp Zato trajanje kvazistabilnog stanja t
1
prema (20.3) biti:
(20.5)
=
2
VDDRD+VDDRON
V DD-VP
= 286 ).J S
5.21. Na slici 21.1 je prikazano kolo monostabilnog multi-
vibratora sa MOSFET tranzistorima. i nacrtati vremenske
oblike napona pre, u toku i po isteku kvazistabilnog perioda, u ka-
kola ako je poznato: v
00
= 30V, R
1
= R
2
= 10kn,
R = 100kn, C = 5nF i parametri tranzistora RON = 240n, VT = -5V,
- Voo
R
e
Slika 21.1
Reenje:
Ako okidni impuls deluje u trenutku t = O, onda naponi
u stabilnom stanju u kome je T
1
a T
2
u biti:
(21.1) v (O-) = -v = -3ov
G2 DD
3Hi 5. Monostabilna kola sa tranzistorirna
( 21. 2 )
Kondenzator je jer su mu oba kraja vezana na
isti naport. Kada se izvri okidanje, napon drejna prvog tranzistora
poraste sa -30V na -0,72V.
( 21. 3)
Prornena napona na D
1
se preko kondenzatora prenosi na G
2
,
pa s ar'l.a b i ti:
( 21. 4)
to da je T
2

(2l. S)
U toku kvazistabilnog perioda kondenzator C se puni. Ekvi-
valentna ema punjenja data je na slici 21.2. Sa punjenjem kondenza-
tor a me nja se i napon G
2
, pa kada on dostiqne VT zavrava se kvazi-
stabilni period. Prema slici 21.2, ako se zanemari RON kao vrlo rna-
lo u od nosu na R,
( 2 1 . 6 )
y -V oo
R
Slika 21.2
Slik a 21.3
l
f
t
Ako se sa t
1
trajanje kvazistabilnog stanja, onda
je:
(21. 7)
- .,
- \ T
Iz (21.6) i (21. 7) se moe t
1
:
VDD+VON
t
1
= CRln V +V =
DD T
(21.8)
Naoon na kondenzatoru u t = t
1
je:
(21.9)
Posle trenutka t
1
kolo se u stabilno stanje. T
2
je
opet provodan, a kondenzator se prazni kroz otpornike R
1
i R. Kolo
pranjenja je na slici 21.3. Prema toj slici se ima:
(21.10)
+
(R+R
1
) v k (tl)
=
(21.11)
+
i (t+)
vk(tl)
=
pr l R
+Rl
(21.12)
+

-33,89V
VG2(tl)
= =
(21.13)
+
-vno+B1ior<t:) VDl(tl)
= = -29,61V
Povratak u stabilno stanje odredjen je vremenskom konstan-
tom:
(21.14)
pa je da vreme povratka biti mnogo due od trajanja
stanja.
Vremenski oblici su prikazani na slici 21.4.
318
Vo, <t> [v J
o 78,5
-0,72
t ["s]
-2 9_._51
't',.sso l"
ka -30 V
:-30--
t VIt z (t ) [V]
-0,12 r----..1
-

-33,19 ---_,. ___ .,ka- 30 V
-0,12 t [,..s]
-30,.._ __ _
Slika 21.4
5.22. Za kolo monostabilnog multivibratora sa slike 22.1
i. nacrtati vremenske oblike napona u
kama, pre, u toku i po isteku kvazistabilnog perioda. Poznato je:
V
00
= 30V,R
1
= R
2
= R = C = 5nF, v
0
= 0,6V, RON = 240n,
VT = -5V.
5. Monostabilna kola sa tranzLstorima
319
Slika 22.1
Reenje:
l1D1 [ J
v
~ o
j j ~
Q,72
t !;J s)
l
~
~ - - - - - -
r--....
v29.9
-------
----
--
-3
'\.182 [v]
0 7 ~
r---.....
t .
-5 --
[fs]
~
~ .:---------- --------
a(\55
1Joz (v]
ms
0,72.
t
[tJ sJ
-30
Slika 22.2
.......,
6, )BISTABILNA KOLA SA TRANZISTORIMA
1" - - -,
U bistabilnom kolu prikazanom na s1.1.1 odredi-
ti vrednosti otpornosti R tako da u kolu budu ispunjeni uslovi sta-
stabilnosti ako se ugradjuju tranzistori sa tolerancijom od
!40% za vrednosti parametara hFE i ako se zahteva da maksimalna
vrednost impulsa na kolektoru ne bude manja od SV.
Poznato je: R
1
=1kO, Ycc=10V i hFE=25. Naponi direkt-
no polarisanih spojeva se mogu zanemariti.
Napomena: Nestabilnim smatrati stanja u kojima je jed-
novremeno za oba tranzistora ili VEB<O ili Ycs>O.
r------------------------------------.----Vcc
e
l
Slika 1.1
321
R
322 6. Bistabilna kola sa tranzistorima
Reenje: Prema uslovu zadatka dok je jedan tranzistor
drugi treba da se nalazi u zasi6enju. Ako je T
1
u zasi6enju,
a kolo se moe predstaviti emom prikazanom na slici 1.2
..
{1.1)
(1. 2)
Ct
T,
Et
R
B t
Slika l. 2
Za kolo sa slike 1.2 vai:
i
C2
T z
!2
Ako je tranzistor T
1
u zasi6enju onda je:
odnosno obzirom na(l.l)
{1. 3)
Ova nejednakost treba da je ispunjena za sve vrednosti
koeficijenta hFE' pa i za najmanju.
R 6e biti:
(1. 4)
Prema tome gornja granica za
Druga vrednost za otpornost R nalazi se iz
podatka o maksimalnoj vrednosti impulsa na kolektoru. Amplituda im-
pulsa na kolektoru je razlika izmedju napona na kolektoru kada je
6. Bistabilna kola sa tranzistorima
323
tranzistor i napona na kolektoru kada on radi u zasi6enju.
Prema tome imamo da je:
(1. S)
odakle je obzirom na (1.1):
(1.6) R 4kn.
6.2 .. U flip-flopu sa s1.2.1 koriste se tranzistori
sa so% za vrednost parametra hFE Odrediti gra-
vrednost otpornosti R
1
tako da maksimalna vrednost impulsa
na kolektoru bude od SV i da budu ispunjeni uslovi
stabilnosti za oba stabilna stanja u kolu.
Poznato je: R=10kO, Ycc=6V, nominalna vrednost koefi-
cijenta hFE=40, VcEs=0,2V, v
8
Es=0,7V.
Napomena: Nestabilna stanja kola su ona u kojima je
jednovremeno za oba tranzistora ili VE
8
<0 ili Ycs>O.
Vec
e
e
T,
Slika 2.1
324
Reenje: Ako se posmatra stabilno stanje u kome je T
1
a T
2
u kolo sa slike 2.1 moe se predstaviti
emom prikazanom na slici 2.2.
+Vec
Slika 2.2
Sa slike 2.2 se moe napon kolektora tran-
zistora T
1
kao:
(2.1)
U prethodnom stabilnom stanju napon na kolektoru T
1
bio je VCES=0,2V, pa je stoga amplituda napona na kolektoru:
(2.2)
(2. 3)
(2.4)
Prema uslovu zadatka je
pa se dobija:
liVCl+VCES-VBES
R
1
R (1- V V ) = l, Sk n
CC- BES
Druga granica za R
1
dobija se iz uslova
ili prema slici 2.2.
6. Bistabilna kola sa tranzistorima 325
(2.5)
Najnepovoljniji za ispunjenje ove nejednakosti
nastaje kada hFE ima minimalnu vrednost tj. za hFE=20, tako da se
prema tome moe
(2.6)
6.-3J U bistabilnom kolu sa slike 3.1. upotrebljeni su
silicijumski tranzistori sa VcEs=0,3V i v
8
Es=0,7V.
a) Odrediti minimalnu potrebnu vrednost parametra hFE
tako da na temperaturi od 20C provodni tranzistor bude
Uticaj inverzne struje na temperaturi od 20C je zanemar-
ljiv.
b) u da pri povienoj temperaturi inverzna
struja spoja Icao iznosi proveriti da
li je tranzistor i tada
+Vec
Slika 3.1

326
Reenje: a) Neka se kolo nalazi u stabilnom stanju u
kome je tranzistor T
1
a T
2
je odnosno u zasi6e-
nju. Ekvivalentno kolo u ovom ima oblik prikazan na slici
3.2. Da bi se lake struje baze i kolektora tranzistora
T
2
u kolu sa slike 3.2 treba kola za napajanje baze i kolektora T
2
zameniti njihovim Tevenenovim ekvivalentima. Tako se dobija ema pri-
kazana na slici 3.3 je:
+Vec
Rc Rc
T z
Slika 3.2
l
(3.1)
les Rc
(3.2)
(3. 3)
(3.4)
Slika 3.3
Za kolo sa slike 3.3 mogu se napisati jedna-

(3.5)
(3.6)
Iz ovih mogu se struje
rBS i res
kao:
(3. 7) 1
BS
(.VBB -V BES-V +VeES) (VBB -VBES)
=

=

res
=
CES-VBB +VBES) (VBB -.V BES)
=
?.,3mA

(3. 8)
Prema tome minimalna potrebna vrednost koeficijenta
hFE da bi tranzistor bio u iznosi:
(3.9)
= 2,310 -
3
89,510-
6
= 25,7 "' 26
b) Ekvivalentna ema tranzistora T
1

koje se moe da li je on i pri temperaturi na
kojoj je prikazana je na slici 3.4.
Napon vc
2
je
napon kolektora tranzisto-
ra T
2
koji se nalazi u za-
Obzirom na
a)
(3.10)
Prema slici 3.4. je:
(3.11)
Kako je:
81 cz
lceo
+ Vez
_- -.

(3.12)
to je:
(3.13)
to je dovoljno da tranzistor T
1
bude
- - -- -,
6.4. : Na slici 4.1. prikazan je flip-flop koji treba
da radi u temperaturnom opsegu od O do 60C u obzir i
tolerancije komponenata od 10% za napone i otpornike. Napon baze
neprovodnog tranzistora treba da iznosi v
8
N=-1V.
a) Izvesti izraze za najmanju 1
vrednost otpornosti Rb
2
uslovljene stanjem odnosno nepro-
vodjenja tranzistora T
2

b) U nadjene izraze uneti brojne podatke svih kompo-
nenata za najnepovoljniji ako su nominalne vrednosti napona
i otpora: Vcc=v
88
=10V, Rc
1
=Rc
2
=1kn, R
51
=R
52
=Skn, a parametri tran-
zistora u datom temperaturnom opsegu se u granicama:
VBES"' 0,6V - 0,8V, VcEs=0,2V, hFE= 30- 40 i Icso= 10- 500nA.
Slika 4.1
6.Bistabilna kola sa tranzistorima
329
Reenje: a) Minimalna vrednost otpornosti

nalazi se
iz uslova da je tranzistor T
2
u Ekvivalentna erna stabilnog
stanja u kome je tranzistor T
2
u prikazana je na sl.4.2.
Prema slici 4.2 ima se:
Tl
l
-v.,
Slika 4.2
(4.1)
IB2
Vcc-Rc1ICB01-VBES VBB+VBES
i =
Rc1+Rs1
1),2
IC2
V CC-V CES VCES-VBN1
=
RC2 RS2
(4.2)
Da bi tranzistor T
2
bio u treba da je i pri
najnepovoljnijim uslovima rada
(4.3)

Najtee je ispuniti gornju nejednakost ako je rB
2
mini-
malno <!a
2
>, Ic
2
maksimalno <ic
2
> i hFE minimalno CbFE) tj.:
{4.4)
rc2
!a2 hFE
Prema (4.1) i (4.2) !a
2
i Ic
2
biti:
33 0 6. Bistabilna kola sa tranzistorima
(4.5)
!B2
Ycc-Rci
1
cB01-vBES VBB+VBES
=
Rc1+Rs1

ic2
Vcc-YcES YcES-vBNl
=
Bc2
Rs2
(4.6)
Ako se izrazi (4.5) i (4.6) unesu u {4.4) i
Eb
2
dobija se:
(4.7)
U stabilnom stanju u kome je tranzistor T
2

kolo se moe predstaviti ekvivalentnom emom prikazanom na sl.4.3.
Slika 4.3
Da bi tranzistor T
2
bio treba da je
o.
Prema slici 4.3
( 4. 8)
v -v
CES BN2
RS l
331
Qya nejednakost mora biti ispunjena i u najnepovolj-
nijem a to
(4.9)
odakle je:
(4.10)
(4.11)
(4.12)
VCES-VBN2
b)
11 81o
3
= o,fi4726 = 13,95ko
- .l+ ll
0,2+1 +
5
10
-7
0,910
3
11+0,8
lO
= = 7,6MO.
1,3355.10-
6
U bistabilnom kolu sa s1.5.1. poznato je: Ycc=18V,
V=v
88
=6V, Rc=1,5ko, R
1
=5ko, R
2
=25kn, hFE=40, a diode o
1
i o
2
se mogu
smatrati idealnim.
a) Pokazati da se u stabilnom stanju na temperaturi
,
od 20C provodni tranzistori nalaze u a zatim
ti napon baze neprovodnog tranzistora i struju diode koja provodi.
b) Ako inverzna struja kolektorskog spoja
iznosi 100nA na temperaturi od 20C i ako se pri po-
temperature od 10C, maksimalnu temperaturu pri
kojoj te tranzistor u kolu ostati Naponi direktno polari-
sanih p-n spojeva se mogu zanemariti.
+Vec
v
Slika 5.1
Reenje: a) Ako se pretpostavi da je tranzistor T
1
u
i da je tranzistor T
2
u obzir da se
naponi p-n spojeva mogu zanemariti, kolo se moe predstaviti ekvi-
valentnom emom prikazanom na slici 5.2.
Dioda D
1
je a D
2
je provodna. Uticaj stru-
je Ico na temperaturi od 20C je zanemarljiv. Da bi tranzistor T
1
bio u mora da je:
(S. l)
Sa slike 5.2. se ima:
(5.2)
IC l IRCI-Il
vec VBB
11,8mA
= =
--
Rl+R2
=
Rc
(5.3)
IBl
I2-I3
v
VBB
0,96mA
= =
r.-
R2 =
l
(5.4)
333
to da je tranzistor T
1
stvarno u
T,
5.2 :
(5.5)
(5.6)
I,
lo z
Tz
r
Slika 5.2
Napon baze neprovodnog tranzistora T
2
prema sl.
Struja diode o
2
prema slici 5.2 iznosi:
vec-v v
ID2 = IRC2-I2 = RC - = 6,8mA
b) Ako se uzima u obzir i uticaj struje ICBO ekviva-
lentna ema koje se napon baze neprovodnog tranzis-
tora izgleda kao to je prikazano na slici 5.3
sledi:
(5.7)
Sa slike 5.3
v =
B

R,
Slika 5.3
Maksimalna struja ICBO pri kojoj je tranzistor jo za-
je ona pri kojoj je VB=O, tj. prema jedn.(5.7):
(5.8)
VBB
Icmax = =
240uA
Kako se data temperaturna zavisnost struje ICBO moe
izraziti
(5.9)
gde je sa e temperatura, 9
0
=20C i y= 0,1 ln2, to se po-
(5.8) i (5.9) moe maksimalna dozvoljena tempe-
ratura &max=
(5.10)
6.6. Na slici 6.1. je prikazano bistabilno kolo u kome
tranzistori T
1
i T
2
ne rade u To diode o
1
o
2

o
3
i o
4
da su naponi direktno polarisanih p-n spojeva
kao i otpornosti dioda o
1
i o
2
u direktnom smeru i dioda 0
3
i o
4
u
oblasti proboja jednaki nuli:
a) Pokazati da je u stabilnom stanju jedan tranzistor
dok drugi radi u aktivnom reimu. a zatim
b} vrednosti struja kroz tranzistor T
1
i
kroz diode u stabilnom stanju u kome r
1
ptovodi a r
2
je
88
=2V, vz
3
=vz
4
=Vz=4V, Rc=5,6kn
R
1
=60kn, R
2
=20kn i hFE=40.
Reenje: a) Ako se pretpostavi da se kolo nalazi u
stabilnom stanju u kome je tranzistor T
1
provodan a T
2
onda
se ono moe predstaviti emom prikazanom na slici 6.2.
U ovom stabilnom stanju dioda o
2
je dioda
o
1
je a diode o
3
i o
4
rade u oblasti probojnog napona.
Napon kolektora tranzistora T
1
je prema slici 6.2:
6 . Bistabilna kola sa tranzistorima 335
Rc
Slika 6.2
33 6 6. Bistabilna kola sa tranzistorima
(6.1)
a obzirom da je Vcs
1
=vc
1
-v
81
=vc
1
=4V tranzistor T
1
radi u aktivnom
reimu jer je kolektorski spoj inverzno polarisan.
Struja kroz diodu o
4
je:
(6. 2)
1-4+2
= =
88 10
3
0,02275mA
2
je prema tome:
(6. 3)
2
stvarno
b) Prema slici 6.2 dobija se:
(6.4) 1
RC1
vec-vel
24-4
3,57mA
=
Rc
=
10
3
=
5,6
1
RC2
VCC-VZ3
244
0,272mA =
Rl+RC
=
(68+5,6)10
3
:=:
(6. 5)
(6. 6)
(6.7)
(6. 8)
(6. 9)
Iz (6.7) do (6.9) nalazi se 1
01
:
(6.10)
Sada je:
(6.11)
(6.12)
- - - 1
' 6.7. : U bistabilnom kolu sa slike 7.1 Cener diode
tranzistore da rade u oblasti Probojni naponi
oda o
1
i 0
2
su jednaki i iznose Vz
1
=Vz
2
=4V. dok su naponi dioda
04:Vz3=Vz4=6V.
337
spre-
di-
03 i
a) Pokazati da provodni tranzistori rade u aktivnom
reimu.
b) vrednosti struja tranzistora r
1
i dioda
u stabilnom stanju u kome T
1
provodi a T
2
je
Poznato je: Vcc=20V. v
88
=8V, Rc=5kn, R
1
=50kn , hrE=80;
naponi direktno polarisanih p-n spojeva i otpornosti dioda u direkt-
nom smeru i u oblasti proboja jednaki su nuli.
Slika 7.1
Reenje: Diode D
3
i D
4
stalno rade u oblasti proboj-
nog napona, a samo jedna od dioda D
1
i D
2
radi u toj oblasti zavis-
no od stabilnog stanja.
338 6.Bistabilna kola sa tranzistorima
a) Da bi tranzistor radio u aktivnom reimu treba da je
kolektorski spoj polarisan u nepropusnom smeru. da to treba po-
kazati. Ako je tranzistor T
1
provodan, a T
2
onda je dioda D
1
provodna a dioda D
2
radi u oblasti proboja. Kolo se moe predstaviti
u ovom ernorn prikazanoM na slici 7.2.
Vec
12
Rc
Rc
lu Vz2
13
+
+
Ic1
Tl T2
Slika 7.2
(7.1)
to da je kolektorski spoj tranzistora T
1
polarisan u nepro-
pusnom smeru, tj. T
1
je u aktivnom reimu.
(7.2)
2
stvarno
b) Treba struje !Bl' !Cl' Iz
2
, IzJ' Iz4
koje su na slici 7.2.
(7.3)
(7.4)
(7.5)
(7.6)
(7. 7)
(7.8)
(7.9)
(7.10)
(7.11)
(7.12)
(7.13)
(7.14)
'' -v
I CC Cl = 3,6mA
2 = Rc
V +V
IZ3 = B2 BB = 0,08mA
Rl
VBB
I
1
= = O,l6mA
l
I3
vcc-vcl-vz2
=
Rc
I3 = Iz2+Iz4
IBl
= Iz4-Il
Ic l
= I2+Iz2-IZ3
=
2,8mA
Iz (7.7) do {7.10) moe se
= 2,56mA
ICl = I
2
+Iz
2
-Iz
3
= 3,6+2,56-0,08 = 6,08mA
Ic l
IBl = n:: =
FE
339
6.8.
1
U bistabilnom kolu sa slike 8.1 Cener diode slu-
e za rada tranzistora u Probojni naponi dio-
da 0
1
i 0
2
su jednaki i iznose Vz
1
=Vz
2
=4V, dok su naponi dioda 0
3
i
D4:Vz3=Vz4=6V.
a) Pokazati da jedan tranzistor radi u aktivnom rei-
mu dok je drugi
b) i nacrtati vremenske dijagrame napona
na bazama i kolektorima oba tranzistora u toku dve periode okidnih
impulsa 5kHz.
3 40
6 . Bistabilna kola sa tranzistorima
D z
Slika 8.1
+Ye e
. ..---...
88
=5V, Rc=Skn, R
1
=501m i hFE=SO.
Naponi direktno polarisanih p-n spojeva kao i otpornosti dioda u pro-
pusnom smeru i u oblasti proboja su jednaki nuli.
Reenje: a) Videti reenje pod a) zadatka 6.7.
b) Ekvivalentna ema kola u stabilnom stanju u kome tranzistor
T
1
radi u aktivnom reimu, a T
2
je z k o e n prikazana je na slici
8.2.
Ako su naponi direktne polarizacije p-n spojeva jed-
naki nuli onda je prema slici 8.2
{8.1)
vel
=
VZ4-VZ2 =
6-4
=
2V
{8.2)
VB l
= VBE = OV
{ 8. 3)
VB2
=
VC1-VZ3
=
2-6
=
-4V
{8.4)
VC2
=
VBI+Vz4
=
6V
341
Kako je f=SkHz to je T
su prikazani na slici 8.3.
l
= =
1
0,2ms. Vremenski dijagram!
+Vec
Rc
..
+
Slika 8.2
: : N a s l i e i 9 1 j e p r ik a z a n o S m i t o v o o k i d n o k o l o s a
silicijumskim tranzistorima su parametri: hFE=30, i
v
8
E=0,6V.
a) Odrediti histerezis za kada su
P
1
i P
2
zatvoreni.
b) Odrediti vrednost otpornosti Ret tako da je no ot-
varanju P
1
histerezis jednak nuli.
e} Odrediti vrednost otpornosti Re
2
tako da je po otva-
ranju P
2
, a pri zatvorenom P
1
, histerezis jednak
n u 1 i .
P o z n a t o j e : Rs = 1 k rl , Re
1
= 4 kn , Re
2
= t k.'i , R
1
= 2 , R
2
= 6 k n ,
Re=3kn i Vee=12V.
Reenje: a) Kako je histerezis mitovog kola razlika
ulaznih napona pri kojima dolazi do promene stabilnih stanja treba
342
odrediti ove napone. Ako je ulazni napon takav da je tranzistor T
1
z a k o e n a T
2
radi u aktivnom reimu kolo se moe predstaviti ekvi-
valentnom emom prikazanom na slici 9.2 , gde je:
0,6
t [ms]
[ J
Vc,
v
!
l
i
6
4
2
..._
l
--
o 1
t
l
V
81
[V]
!
l
i
l !
o
--
-2
t
-4
l
l l
l
j v [v]
C2
6
r--
4
'
2
--
o
t
.
:
l
l
l
Vaz [V] !
--
-2
t
-4
Slika R.3
(9.1)
R
l
~
Slika 9.1
(9. 2)
(9.3)
= o
+Vec
Rc2
Rs
r
+
Slika 9.2
343
+Vec
+
V
l.
l
l
i
l
____ _j
+ l
v
34 4 6. Distabilna kola sa tranzistorima
Odakle je:
(9.4)
pa je napon VE:
(9. 5) ::: 5,2V
Da bi se stanje u kolu promenilo ulazni napon treba
da bude
(9. 6)
pa je obzirom na (9.5):
{ 9. 7) v
1
= 5,7v
2
z k o e n a T
1
provodan kolo se
moe predstaviti ekvivalentnom emom prikazanom na slici 9.3 gde
je:
Slika 9.3
(9.8)
(9. 9)
(9.10)
R =
RCl (Rl +R2)
Rl+R2+RC1
= sv
= 2,67kn
345
Tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu. Za kolo sa slike
9.3 moe da se pie:
(9.11)
odakle je:
(9.12)
Prema slici 9.3. imamo da je:
(9.13)
(9.14)
Pa je prema (9.9), (9.13) i (9.12) vB
2
dato sa:
(9.15)
Ovo stanje se kada napon vu postane takav
da napon baze tranzistora T
2
bude za v y
2
od na njegovom
emitoru. Ako se taj ulazni napon sa v
2

(9.16)
Iz (9.16) se dobija:
346
(9.17)
(9.18)
6.
v2
Bistabilna kola sa
Rs+Re (l+hFE)
=
R2RhFE
Re (l+hFE)
+
Rl+R2
1+3" 31
=
6"2,6r30
3.31 + 2+6
tranzistorima
(V
R2
- V Y2) + VBE
Rl+R2
=
(8" 6!2 - 0,5)+0,6 = 4V
Histerezis je prema tone
b) Otvaranjem P
1
u kolo se Rel
Ovaj otpornik ne na napon v
1
nego samo na napon v
2
Kada se
u ekvivalentno kolo sa sl.9.3 na red sa emitorom T
1
stavi Rel vidi
se da vae
(9.19)
(9.20)
i (9.9) koja daje vezu izmedju

i V8
2
Do promene sta-
nja dolazi kada je:
(9.21)
tj. prema (9.9), (9.19) i (9.20), imamo da je:
(9.22)
(9.23)
R2
:-"'l"':- v - vY
2
Rl+R2
Sada biti:
Prema uslovu zadatka histerezis treba da bude jednak
nuli to da v; mora biti jednako naponu v
1
Prema
ma (9.22) i (9.23) za Rel se dobija:
(9.24)
vl-VBE-Re (l+hFE)

R2
R +R V - V 2
l 2
Rs
- R - = l,Skn
e nFE
e) Kada se otvaranjem P
2
u kolo ot-
por Re
2
na red sa emitorom tranzistora T
2
on uticati samo na ve-
napona v
1
, a ne i na v
2
Sada za kolo baza-emitor tranzis-
tora T
2
vaiti
(9.25)
Odakle je:
(9.26)
Do promene stanje dolazi kada je:
(9.27)
ili prema (9.26):
(9.28)
v--
v
Re(l+hFE) (V.--VBE2)
=
+ (l+hFE) l y
Da bi histerezis bio jednak nuli treba da je:
(9.29) v--
l
= v2
odakle se obzirom na (9.28) dobija za Re
2
:
(9.30) = l,Skn
'
: 6.10.! U mitovom okidnom kolu prikazanom na slici
.. - ----
10.1 upotrebljeni tranzistori imaju parametre: hfe=hrE=
348
=100 i V =V
8
r=0,6V. Nacrtati prenosnu karakteristiku v .=f( V ) kada
y l u
ulazni napon raste od O do SV, a zatim opada od SV na nulu.
2
=3V, VEE=6V, Re=2k n, R
1
=3k n,
R
2
=Rc
1
=Rcz=1kn.
Slika 10.1
Reenje: Ako je ulazni napon jednak nuli tranzistor T
1
biti a T
2
provodan. Pitanje je samo da li T
2
radi u ak-
tivnom reimu ili u To se moe utvrditi na
pretpostavi se jedna od pa se zatim pretpostavka proveri.
Ako se pretpostavi da je tranzistor T
2
u aktivnom reimukada je T
1
onda se kolo sa sl.lO.l moe predstaviti ekvivalentnom e-
mom prikazanom na slici 10.2 gde je:
laz
l cz
(lO .l)
+
(10.2)
T....__v_a- -yvEE
= 4,8V --j_
Slika 10.2
349
Prema slici 10.2. se ima:
(10.3)
(10.4)
(10.5)
Kako je:
(10.6)
2
stvarno u aktivnom reimu jer je spoj
baza-kolektor polarisan u inverznom smeru. Do promene stanja u kolu
dolazi kada je:
(10.7)
Pri daljem ulaznog napona tranzistor T
1
je
provodan, a T
2
je Ako se pretpostavi da T
1
radi u aktivnom
reimu onda se kolo u ovom moe predstaviti ekvivalentnom
emom prikazanom na slici 10.3 gde je vu>4,7V.
(10.8} 10,2V
(10.9)
Sada prvo treba proveriti da li T
1
stvarno radi u aktiv-
nom reimu. Za kolo sa slike 10.3 vai:
(10.10)
(10.11)
350
(10.12)
(10.13)
pa je:
(10.14)
l
Vec
Slika 10.3
Ako je v = SV onda je:
u
az
!Bl = O,OSlSmA, VEl,
2
= 4,4V, VCl = 6,08V"' 6V
to potvrdjuje pretpostavku da je za v;4,7V tranzistor T
1
u aktiv-
nom reimu. U ovom periodu, kada je v; 4, 7V, tranzistor T
2
je zako-
pa je napon na njegovom kolektoru
(10.15)
Ako se vu smanjuje od SV prema nuli, do promene stanja
dolazi u trenutku kada je:
(10.16)
Tada da provodi tranzistor T
2
, a T
1
postaje
351
(10.17)
u obzir (10.10) i (10.12)
na (10.17) postaje:
(10.18)
Ako se u jed. (10.16) unesu vrednosti za vB
2
i VE
1
,
2
date (10.18) i (10.11) i odatle vu dobija se:
(10.19)
3,9V
Na slici 10.4 prikazana je karakteristika vi=f(vu)
sa vrednostima napona.
VL [ J
v
12 -----
'
j

7

4
l 2 3
14
l
IS
6
Vu
l
[v]
l l
3,9 4,7
Slika 10.4
35 2
G. Bistabilna kola s a tranzistorima
6. -1-L ' Na slici 11.1 je prikazana ema ulaz-
-
nog integrisanog Smitovog kola.
a) Odredi ti prvi druqi okidanja (V
1
i v
2
).
b) temperaturnu zavisnost pragova okidanja dV
1
/dT
i dV
2
/dT ako temperaturni koeficijent napona direktno polarisanih pn
spojeva -2mV/C i ne zavisi od struje.
Poznato je: Vcc=5V, Rc
1
=2k n , Rc
2
=1,2k n ,
Re=0,46kn, YcEs=0,2V, VBES=0,7V, V
0
=0,6V, Vy=0,55V, hFE=100.
Ret
+
Slika 11.1
+Vec
;
!
i
l
U" L
Reenje: a) Kada je ulazni naponnii od prvog praga
okidanja v
1
, tranzistor T
1
je a T
2
je u kao to
je prikazano na slici 11.2.
Prema slici 11.2. je:
(11.1)
(11.2)
odakle se struje Ic
2
i IB
2
:
35 3
+Vec
\i u.
l
l
l
V cu
-- j
l
l
'l1i
l

Slika 11.2
(11.3)
RC2 (Vee-VBES)
-
Re(VBES-VeES)
1
B2
=
Re (Rel +Re2)
=
1,27rnA
+
RC l RC2
Rel (Vee-VCES)
+
Re(VBES-VCES)
1
e2
=
Re
+Re2)
=
2,54rnA
+

(11.4)
Iz gornjih rezultata je jasno da je tranzistor T
2
sigurno u jer je hFErB
2
>Ie
2

Sada je:
(11.5)
pa je prvi prag okidanja v
1
:
(11.6) - V = l 7V
D '
Kada je ulazni napon vii od drugog praga v
2
, tran-
zistor T
1
radi u a T
2
je Kada ulazni napon opa-
da, T
1
izlazi iz a napon veEl raste. Kada ovaj napon pos-
tane jednak naponu VY tranzistor T
2
Poto je tranzistor
T
1
na granici moe se zanemariti struja baze ovog tran-
zistora, pa je:
(11.7)
IEl
=
IC l
VEl
=
VCC-Vy
Re =
0,83V
RCl+Re
(11.8)
odakle se dobija:
(11.9)
b) Iz izraza (11.6) i (11.9) se dobija:
(11.10)
d v
(11.11)
ar-
dVBES
dT
6.12. Smitovo kolo sa slike 12.1. se pobudjuje sinusoid-
- .. . - '
alnim signalom amplitude sv.
Odrediti otpornika Rc
2
i R
4
tako da vremenski
oblik izlaznog napona bude amplitude SV. Zatim
i nacrtati vremenske dijagrame napona na kolektorima i emitorima tran-
zistora u jedne periode ulaznog napona.
Poznato je: Ycc=12V, R
1
=R
2
=22kn, Re=2,2kn, Rc
1
=3,9kn,
R
3
=20kn, C+m, hFE=100, VBE=0,6V, VBEs=0,7V, Vy=O,SV, VcEs=0,2V
Reenje: Kada je tranzistor T
2
izlazni napon
je Vec Kada T
2
provodi izlazni napon, prema uslovu zadatka, treba
da iznosi:
(12 .l)
vc
2
= vec - sv = 7V
Kada T
2
provodi kolo sa sl.l2.1 se moe predstaviti
ekvivalentnom emom sa slike 12.2 gde je:
=
r
'U' u.
Slika 12.1
(12.2)
~
R2(R1+RC1)
11,9k0 =
R2+R1+Rc1
=
VB
R2
vec
5,51V =
R1+R2+RC1
= (12.3)
Kako je VB svega 5,51V, a
vi 7V, to tranzistor T
2
mo!e da radi sa-
mo u aktivnom re!imu. Tada je prema sli-
ci.12.2
(12.4)
(12.5)
biti:
VB-V BE
R + ~
e l+hFE
= 2 l 119rnA
2,359kO
Prvi prag okidanja. vT
1
sada
355
+Vr;x
+
+
Slika 12.2
3 56 6 . Bistabilna kola sa tranzistorima
(12.6)
Drugi prag okidanja vB
1
=vT
2
se eme
sa slike 12.3. iz uslova:
(12.7)
Prema sl.12.3 je:
(12.8)
gde je vel napon
kolektora prvog tranzistora.
Dalje
vanje je lake ako se ema sa sl.
12.3 transformie u kolo sa sl.
12.4. gde je:
(12.9)
= llV
(12.10)
= 3,58ko
Prema slici 12.4
a iz (12.7) i (12.8)
dobija se vT
2
:
(12.llj
Slika 12.3
Slika 12.4
Izlazni napon biti ako je jednosmerni
napon na bazi prvog tranzistora jednak sredini prago-
va okidanja, tj.:
(12.12) = 4,26V
odakle je traena otpornika R
4
:
(12.13) llkn
2
provodan, napon na kolektoru
tranzistora T
1
se moe prema slikama 12.1, 12.2 i (12.4)
kao:
(12.14)
=
Pri velikim ulaznim naponima tranzistor T
1
biti u
Napon baze prvog tranzistora pri kome on izlazi iz zasi-
(vs
1
> moe se slike 12.4. iz uslova:
(12.15)
kao:
(12.16)
Traeni vremenski dijagrami su prikazani na slici 12.5.
Vu
Vc2

vel) -sv
Vc1 (V]

Slika 12.5
t
t
t
t
358
6.13. Za Smitovo kolo sa slike 13.1 histe-
rizis i nivoe izlaznog napona.
Poznato je: Vcc=10V, I=1mA, R=4kn, Re=6kn, Rc=10kn,
VBE=0,6V, Vy =O,SV, hFE >> 1.
+Vec
+
Slika 13.1
Reenje: Za ulazne napone manje od prvog praga okidanja
v
1
, tranzistor T
1
je a tranzistor T
2
radi u aktivnom reimu,
kao to je prikazano ekvivalentnom emorn sa slike 13.2.
Prema slici 13.2 , a
zbog hFE>>l, je:
+Vec
(13.1) VB
2
= Rl = 4V
+
(13.2)
= 3,4V
(13.3)
= 4,34V
Slika 13.2
359
(13.4)
2
izlazni napon je jed-
nak naponu napajanja, a tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu. U ovom
se kolo moe predstaviti u obliku prikazanom na slici 13.3.
iz uslova:
(13.5)
(13.6)
(13. 7)
(13.8)
+ RI
Slika 13.3
Drugi prag okidanja v
2
se dobija slike 13.3
Iz poslednje tri se dobija:
RI -V
y
V2 = VBE + -------
1+ R
Re
tako da histerezis iznosi:
(13.9) VH = v
1
- v
2
= 3,9-2,7 = 1,2V.
ok i danja
idealna.
6.14. Za mitovo kolo sa slike 14.1. odred i ti pragove
amplitudu izlazno0 napona ako je upotrebljena Cener dioda
Poznato je: Vcc=12V, VEE=10V, Vz=5,6V, R
1
=390n,
R
3
=50 n , Ru=50n, VBE=0,6V, Vy =O,SV, hFE=lOO.
+
Ru.
Slika 14.1
Reenje: Za odredjivanje prvog praga okidanja (V
1
)
treba posmatrati stabilno stanje u kome je tranzistor T
1

a tranzistor T
2
u aktivnom reimu. Ovo stabilno stanje je prika-
zano na slici 14.2a, odnosno 14.2b, gde je:
{14.1)
(14.2)
Prema slici 14.2b se dobija:
(14.3)
= 10,12mA
361
+
VEE
Slika 14.2a
Slika 14.2b
(14.4)
(14.5)
2
izlazni napon je jednak
naponu napajanja, a tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu. Tada se
kolo moe predstaviti ekvivalentnom emom sa slike 14.3.
+Vec
Prema slici 14.3. moe
da se pie:
(14.6)
(14.7)
Iz poslednje
ne se dobija:
Slika 14.3
(14.8)
362
Kada je ulazni napon jednak drugom pragu okidanja v
2
da provodi tranzistor T
2
, tj. tada je:
(14.9)
VB2 = , ,.8 1 +V y
Kako je:
(14.10)
(14.11)
to se (14.6) i (14.8) iz (14.9) dobija:
(14.12) = 0,396V
Amplituda izlaznog napona je prema napred
tom:
(14.13)
6.15. Za Smitovo kolo sa slike 15.1. odrediti:
a) maksimalnu vrednost otpornika Rc tako da tranzistor T
2
radi
na granici kada provodi. b) pragove okidanja ako Rc
ima vrednost odredjenu pod a).
Poznato je: Vcc=SV, R=S,Skn, Re=O,Skn, V =O,SV
V
8
E=V
0
=0,6V, hFE =20.
Reenje: a) Kada tranzistor T
2
provodi, T
1
je zako-
pa se kolo moe predstaviti ekvivalentnom emom sa slike 15.2.
Na granici je napon baza-kolektor jednak
nuli, a struja Ic je hFE puta od struje baze. Prema sl.15.2
ovo se moe napisati u obliku:
(15.1)
363
+Vec
R
+
+Vec
+
01
'\h
D z
tt
2V
0
l
RE
odakle se dobija:
(15.2)
R
Rc = n:= = 275n
FE
b) Prema slici 15.2 je:
(15.3)
VCC-VBE-2VD
= = 0,2mA
R+Re (l +hFE)
(15.4)
pa je prvi prag okidanja v
1
:
(15.5)
2
z a k o e n a T
1
provodan, kolo se
moe predstaviti emom sa slike 15.3.
Drugi prag okidanja se nalazi iz uslova:
(15.6)
Prema slici 15.3. poslednja
se moe napisati u obliku:
(15. 7)
= v
y
odakle se dobija v
2
:
(15.8) = 0,875V
Slika 15.3
Projektovati Smitovo okidno kolo tako da prago-
vi okidanja iznose 3 i SV, a kolektorska struja tranzistora r
2
2mA.
Poznato je: Vcc=12V, hFEmin=100, VsE=0,6V, VBES=0,7V,
VcEs=0,2V, Vy=0,5V.
Reenje: kolo
ja je ema data na sl.l6.1.
+Vec
+
+
R2 U' i.
l
l
l
'
Uu.
l
!
Slika 16.1
365
Prema slici 16.1 i zadatku 6.9 gornji prag okidanja
{16.1)
odakle je:
(16.2)
Tranzistor T
2
moe da radi u ili u aktivnom
reimu. Ovde odabrati da T
2
radi u Sada je, prema
sl.l6.1 i zadatom podatku rc
2
=2mA:
{16. 3)
Otpornici R
1
i R
2
se biraju tako da zadovoljavaju dva
uslova: 1 da ne otpornik Rel kada tranzistor T
1
provodi
2 da pad napona na otporniku R
1
kada provodi tranzistor T
2
bude to
manji. rezultat se dobija ako se usvoji da struja
kroz otpornik R
2
kada T
2
provodi iznosi priblino 0,1rE
2
Ako pret-
postavimo da je struja rE
2
= rc
2
(to se kasnije pokazati kao
prema slici 16.1 biti:
(16.4)
Poto ovo nije standardna vrednost treba za R
2
usvo-
jiti standardnu vrednost od 22kn.
Da bi tranzistor T
2
bio u struja baze tre-
ba da je u najgorem
(16.5)
rc2
I = = 0,02mA
B/.. hFEmin
Sada je prema sl.l6.1 :
{16.6) = 26,56kn
Poto je IB
2
mnogo manje od rc
2
to se otpornost Re
moe sada kao:
(16. 7)
Poto tranzistor T
1
radi u aktivnom reimu pri pro-
meni stanja, iz drugog praga okidanja dobijamo:
(16.8)
(16.9)
(16.10)
Iz (16.9), (16.10) i (16.6) dobija se:
(16.11)
12-V
2
+VBE-Vy -r
2
26,56k
Rel = !Cl =
s, 13kn = Skn
Sada se iz (16.6) dobija R
1
:
(16.12) R
1
= 21,43kn = 22kn
6.17. Na slici 17.1 prikazan je flip-flop sa komple-
mentarnim tranzistorima. Nacrtati vremenske oblike napona na kolekto-
rima oba tranzistora ako vremenski interval izmedju dva sukcesivna
okidna impulsa iznosi O,Sms.
Poznato je: Re=1,8kn, Rc
1
=2,7kn, Rc
2
=620n, VcEs=0,3V,
VsEs=0,7V, Ycc=6V i v
88
=6V.
Reenje: Kada se kolo nalazi u stabilnom stanju u kome
su oba tranzistora onda je napon na kolektoru tranzistora
T
1
-VBB' a na kolektoru tranzistora T
2
+Vec u drugom stabilnom sta-
nju u kome su oba tranzistora zasi6ena napon kolektora tranzistora
T
1
je +VBES' a napon kolektora tranzistora T
2
+VcEs Na sl.l7.2
su prikazani traeni vremenski oblici.
367
+Vec
~ U L ~ A Z ~
1
Slika 17.1
Vu
1\. ~
,.
t [
e,, s 1
ms]
Vc
2
[v]
6

f\_,C!!
t r m ]
Vel
[v]
1---Vae:s
t
-

t [ m s]
-S
r-- - . ---
Slika 17.2
36 8 6 . Bistabilna kola sa tranzistorima
6.18. Na slici 18.1 je prikazano kolo bistabilnoo mul-
tivibratora sa MOSFET tranzistorima. Odrediti napona drejna
tranzistora i
1
u oba stabilna stanja u koiu. Poznato je da tranzisto-
ri r
3
i r
4
imaju medjusobno parametre kao i tranzistori r
1
i T
2
, i oni iznose: 9ml=gm
2
=15ms, gm
3
=gm
4
=1,5ms, VT=SV i v
00
=20V.
Voo

T4
J

j_
Slika 18.1
3
i T
4
predstavljaju
nja za tranzistore T
1
i T
2
. T
3
i T
4
rade stalno u jer je
ispunjen uslov:
(18.1)
(18.2)
nu je:
(18. 3)
drejnu v
0
zistora T
3
zistor T
1
:
Efektivni otpor T
1
, odnosno T
2
je:
l l
-
' Kada je tranzistor T
1
napon na njegovom drej-
1
provodan, napon na njegovom
nalazi se simultanim reavanjern za struju tran-
i T
1
u obzir da su vrednosti napona za tran-
J
l
l
l
(18.4)
a za tranzistor T
3
:
(18.5)
struja drejna tranzistora T
3
iznosi:
(18.6)
dok je struja tranzistora T
1
:
(18.7)
gde je
Struje
(18. 7)
2.21):
(18.8)
k
1
, odnosno k
3
proporcionalno sa gml i gm
3
sukcesivno.
!Dl i ID
3
moraju biti jednake. (18.6) i
i uslov gm
1
/gm
3
>>1 dobija se (vidi problem
2
15
2
vo
VD!
l ,ll V
=
= =
gm l
1510
2
(VDl-VT)
2
gm3

6.19. Na slici 19.1 je prikazano kolo bistabilnog
multivibratora sa JFET-ovima.
369
Odrediti opseg vredno5ti baterije VGG tako da u ko-
lu budu ispunjeni uslovi stabilnosti za oba stabilna sta-
nja ako je poznato: v
00
=30V. Rd=5kn. R
1
=10kn, R
2
=15kn, Vp=-3V i
RoN=300n(R
0
N=1/gm).
Reenje: Ako se kolo sa slike 19.1 nalazi u stabil-
nom stanju u kome je tranzistor T
1
a T
2
provodan ono se
moe predstaviti ekvivalentnim kolom na slici 19.2. Uslovi
ke stabilnosti u ovom se mogu izraziti nejednakos-
tima:
{19.1)
. ~ ~ ~ Voo
"R,
Slika 19.1
(19.2)
Sa slike 19.2. se ima:
(19.3)
. ~ ~ _ . V o o
Ron
Slika 19.2
6.
Bistabilna kola sa tranzistor ima 371
Rd RON
R +
RoN R2 V l Rd+RON
(19.4)
V Gl
=
VOD
Rd+RoN ftdftON
- GG

Rl+R2+ R +lt

d ON
Iz (19.1) i (19.3) sledi:
(19.5)
odnosno VGG<30V.
Iz (19.2) i (19.4) sledi:
(19.6)
+R2) (Rd+RoN) .+.RdRON]
V GG> Rl (Rd+RON) +RdRON
odnosno VGG > 9,85V.
6.20; Formirati flip-flopove invertore i
RTL kola su eme prikazane na slici 20.1.

A o--""
Slika 20.1
372
Reenje: Za formiranje jednog flip-flopa potrebna su
dva invertora ili dva RTL l o g i k kola. Formirani flip-flopovi pri-
kazni su na slikama 20. 2 i 20.3.
.v,,
--- .......
/ ........
/
"
/
Rz
'\
Rz
/ \
l
\
\
l I
1
l
\
\
'
/
'
'
/
/
----
- -
Slika 20.2
Slika 20.3
l
l
Odrediti pragove okidanja Smitovog kola s a slike
21.1. ako je upotrebljena Cener dioda idealna.
Poznato je: Vcc=20V, R
1
=1kn, R
2
=0,5kn,
R
4
=9kn,
R
5
=10kn, Vz=7V, VBE=0,6V, Vy =0,5V, hFE=50, Vp=-3V, Ioss=15mA.
+Vec
+
Slika 21.1
Reenje: Kada je ulazni napon manji od prvog praga
okidanja tranzistor T
1
je a tranzistor T
2
radi u aktiv-
nom reimu. Prema sl.21.1 se tada moe
(21.1) R"'
5
(21.2) 0,24mA
(21.3)
pa je prvi prag okidanja:
(21.4) V - V + V = 9,24V
l - E2 P
374
Kada provede prvi tranzistor, tranzistor T
2
se zako-
pa se kolo moe predstaviti ernom sa slike 21.2a, odnosno 21.2b,
gde je:
(21.5)
(21.6)
(21.7)
Slika 21.2a Slika 21.2b
Tranzistor T
2
provesti kada je:
Prema slici 21.2. gornja dobija oblik:
Rs(VT-VZ)
vz + R1+R4+Rs
odakle se u obzir i (21.5), dobija struja r
02
pri kojoj
da provodi T
2
:
(21.8) . r
02
= [ vz
-
R 3 +
= A,66mA
struji iz:
(21.9)
(21.10)
(21.11)
Sada treba napon VGS koji odgovara ovoj
VGS2
2
= ross (l - -v:->
p
=vP = -0,72V
os s
se moe drugi prag
VE2+VGS2 = R3ID2+VGS2 = 7,94V
LINEARNE VREMENSKE BAZE
7.1. Za kolo sa slike 1.1 odrediti napona napa-
janja tako da greka u linearnosti 6pk izlaznog napona v; bude ma-
nja od 10%. Amplituda izlaznog napona treba da iznosi 20V, a tra-
janje linearne baze treba da bude Ts=50vs.
(1. 2)
+V
R
t+

l . !
l
15
Ic
V\.
_j
-
Slika 1.1
Reenje: Kako je:
to je greka u linearnosti:
Vl(O)-vl(Ts)
v v e-Ts/RC

=
v? (O)
=
V/RC
=

l-e-Ts /RC
Vi(Ts)
= =
v
Da bi opk bilo manje od 10 % V treba da je najmanje:
37 5

3
7 '"
. tJ
( l. 3 ) v = =
7 . Linearne vremenske baze
= 2onv
20
'l1,T
7.2. Na slici 2.1 je prikazano kolo za qenerisanje linear-
ne vremenske baze. Tranzistor T
2
slui za vremena ponovnog
punjenja kondenzatora C posle otvaranja P. Ako se
P zatvara u trenutku t=O i ponovo otvara u trenutku t=10us nacrtati
ob1 i k izlaznog napona V; u toku vremenskog intervala od 15 us. Koli-
ki je odnos trajanja vremenske baze i vremena povratka u stacionarno
stanje?
1
=30ko, R
3
=2R
2
=50kn, C=2nF, hFE=
=hfe=50. Naponi direktno polarisanih p-n spojeva se mogu zanema-
ri t i .
!
p

e
Slika 2.1
Re enje: Pre zatvaranja P tranzistor T
1
je u
pa se kondenzator e napunio na napon:
(2.1)
Za to vreme tranzistor T
2
radi u aktivnom reimu jer je
napon kolektor-ernitor Vi(O-). Kada se P zatvori tranzistor
T
1
se a kondenzator e se prazni kroz tranzistor T
2
U tre-
nutku neposredno po zatvaranju vai:
(2.2)
7. Linearne vremenske baze
377
Kako T
2
radi u aktivnom reimu njegova izlazna otpornost je
velika, pa je vremenska konstanta pranjenja kondenzatora C:
( 2. 3)
Kondenzator C se prazni sve dok T
2
ne udje u Ka-
ko je VCES=O to je trajanje vremenske baze Ts:
(2.4)
(2. S)
+
vi ( oo)-Vi (O )
Ts = Tsln
v i ( (X) )
= T
8
ln(l+ = 0,04Ts =
jer je:
=
Od trenutka t=2us pa do trenutka t=t
1
=10us T
2
je u
nju, a napon vi je jednak VcEs=OV.
Kada se P otvori u trenutku t
1
=10us kondenzator
C da se puni preko tranzistora T
1
i T
2
koji rade u aktivnom
reimu. Kolo se moe sada predstaviti ekvivalentnom emom pri.kaza-
nom na slici 2.2
e
+
v.
"
Slika 2.2
Iz kola sa slike 2.2 moe se asimptotska
nost izlaznog napona v i (oo) na koji bi se napunio kondenzator e .
(2. 6)
(2. 7)
Kako je:
vec
IBl =
i
378
(2.6)
( 2. 8)
R2 R2
v
1
. < " > = vec< 1- - h + - h ) = 352V
R
3
fe R
1
fe
Hedjutim, dostigne vrednost Vcc=20V tranzistor T
1
ode u i nema daljeg napona v
1
Kako je vi ( oo )
dosta od Vec napon vi je linearan u toku punjenja kondenzato-
ra C. Vremenska konstanta koiom se puni kondenzator C je prema sl.
2.2
(2.9)
(2.10)
(2.11)
(2.12)
Vreme punjenja kondenzatora Tu se onda moe iz:
v ( oo )
i
T
u
odakle je:
-6
205010
352
= 2,84JJS
NAPOMENA: izraz za Tu je:
vi( "" )
= T ln
u vi( oo )-vi(Tu)
= 2,94ps.
Oblik izlaznog napona dobijen na osnovu vred-
nosti prikazan je na slici 2.3
l
l
o 2 s
10 12,84 IS
t [ps]
'
l
l
l
Ts 14-----
-..l
Tu
14--
Slika 2.3
l /
379
7.3. Na slici 3.1 je prikazano kolo za generisanje line-
arne vremenske baze. Tranzistor T
2
slui da skrati vreme punjenja
kondenzatora. Ako se P zatvori u trenutku t=O i ponovo ot-
vara u trenutku t
1
=40us nacrtati vremenski dijagram izlaznoq napo-
na u vremenskom intervalu od
Poznato je: Ycc=12V, C=1nF, Rb
1
=10kn, Rb
2
=Skn, Rc=2kn,
hfe=hFE=100. Naponi direktno polarisanih p-n spojeva su jednaki
n ul i
+Vec

p
Slika 3.1
Reenje: Ako je kolo bilo dovoljno dugo u stanju u kome je
P otvoren, kondenzator e se napuniti, a tranzistori
raditi u aktivnom reimu. Kolo se sada moe predstaviti ekvivalent-
nom emom prikazanom na slici 3.2.
lal
IE2
Slika 3.2
3 8 0 7. Linearne vremenske baze
( 3 .l)
vec
= -- = 1,2mA

( 3 .2)
(3. 3) 1
c1
=
hFE
1
Bl
=
120mA
-
VCC-vi(O
IRC
=
Rc
( 3. 4)
(3 . 5 )
Iz gornjih se moe vi(O-) kao:
(3.6)
Kada se P zatvori tranzistor T
2
se
a kondenzatc r C da se prazni kroz tranzistor T
1
Ovo sta-
nje se moze prikazati emom na slici 3.3. Treba imati u vidu da je:
{3. 7)
+Vec
Slika 3.3
l
l
j
t
'
'
l
t
i
l
l
{
'
1
l
l
i

l
l
l
l

f
(3.8}
(3.9}
(3.10}
(3.11}
(3.12}
(3.13}
(3.14}
(3.15}
(3.16}
(3.17}
(3.18)
Prema sUci 3. 3 je:
i
Cl
gde
i
Bl
je:
vec

i
RC
vec-vi
=-""""""-
Rc
Dalje imamo:
gde je:
T = eRe = 2;Js
-i
RC
Obzirom na (3.8} i (3.15}
postaje:
U trenutku t
1
=40ns vi iznosi:
vi
3 81
= 1,32V
382
6
5
4
3
2
o
,,
l \
40 \ 100 200
\ ka-221 V
Slika 3.4
Kada se P ponovo otvori kondenzator C da
se puni. Pri tome oba tranzistora rade u aktivnom reimu. Vremenska
konstanta punjenja je:
(3.19)
Tpu = CCRcll ) =sons
, fe fe
Kondenzator se sasvim napuniti posle vremena
t=ST
Prema napred vremenski dijagram napona Vi na-
crtan je na slici 3.4.
Na slici 4.1a prikazano je kolo za generisanje linear-
ne vremenske baze.
a) da je kondenzator napunjen posle vre-
mena 4T(T je vremenska konstanta punjenja) odrediti R
3
tako da pri
datoj pobudi greka u linearnosti c5pk bude minimalna (c5pk=vig;vik ).
l p
b) i nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona
i greku 6pk ako je Vec= lOV.
e) Kada se na izlaz kola stepen za
(slika 4.1 b) sa v
1
=10V i Vcc=20V, odrediti R
2
i R
3
tako da vremena
punjenja kondenzatora i trajanja linearne baze budu jednaka odgova-
vremenima iz b).
+Vec
Rl
D
o
N
1
+
v1
e
""
l
l
b)
Slika 4.1
Reenje: a) Kondenzator se puni kada je tranzistor T
2
zako-
i T
1
u zasi6enju, a to je u periodu od pa je vremenska kon-
stanta punjenja :
( 4 .l)
S druge strane, linearna baza se generie u periodu od lps.
Ona 6e ukoliko je ve6a asimptotska vrednost napona na
kondenzatoru u ovom periodu. Kako je ova vrednost direktno srazmerna
otpornosti R
3
, to da treba uzeti to vrednost ove otpor-
nosti. Medjutim, kako i vreme punjenja zavisi od otpornosti R
3
to
se za ovu otpornost odabrati maksimalna vrednost koju doputa dato
vreme punjenja, tj.:
(4. 2)

R
3
= = lOkn
b) Linearna baza se generie u periodu od lps dok je tran-
zistor T
1
a T
2
provodan. Kako se kondenzator prethodno na-
punio na napon VCC' sada se prazni, tako da tranzistor T
2
radi u ak-
tivnom reimu.
Struja baze tranzistora T
2
je:
384 7. Linearne vremenske baze
( 4. 3)
tako da je asimptotska vrednost izlaznog napona
{ 4. 4)
Kako je vi (O) = t'k(O) =Vec to se vremenska zavisnost
izlaznog napona moe napisati u obliku:
{4.5)
gde je:
{ 4. 6)
Ako se sa Ts trajanje linearne baze onda je:
{4. 7)
Iz (4.5) i (4.7) se Ts kao:
(4.8)
{4.9)
Prema (4.5) greka u linearnosti opk je:
(4.10)
Vi '(0) - Vi '(Ts) -T /T
= v ,. {
0
) = 1-e s
i
ili u obzir (4.5) i (4.7)
(4.11)
slici 4.2.
385
'-'u. [v J
' 5+--""''"--..-
"'" [v]
t(j..IS]
t(fJS)
Slika 4.2
e) U ovom vreme punjenja kondenzatora se iz-
kao:
(4.12)
Kako je Tpu = to se iz (4.12) nova
vrednost za otpornost R
3

(4.13) = 52,9kn
Trajanje linearne baze u ovom je dato izrazom:
(4.14)
gde je:
(4.15)
386
(4.16) T
nost za R
2
':
(4.17)
,
= R .. e
3
Iz poslednje dve se traena vred-
R , =
2
'
R3hFE(VCC-VBE)
V1+VD-VCES
. -
T ,
7.5. . Za kolo Milerovog integratora sa s1.5.1 nacrtati
kompletan vremenski dijagram kolektorskog napona ako se P ot-
vori u trenutku t=O, a zatvori u trenutku kada napon na kolektoru dos-
tigne 10V. Poznato je:
vec
= 12V R = 1kn
Rc
= Sk n
VBB
= sv e = O,Oh,.F
VBE
= 0,6V
VBES = 0,7V
VCES
= 0,2V
hF E
= 100
+Vec
R
R
Slika 5.1
Reenje: Za t < O P je zatvoren, pa se kolo
moe predstaviti emom prikazanom na sl. 5.2 gde je:
(5.1)
(5.2)

Ako je P
bio zatvoren dovoljno dugo kon-
denzator se napunio pa je onda:
(5. 3)
IB
VT-VBES
=
Rtr
=
=
5,6mA i
(5.4)
rc
V CC-V CES
=
Rc
=
= 2,4mA <
IBhFE
tj. tranzistor je u
Zato je napon na kondenzatoru:
(5.5)
I
387
Slika 5.2
Kada se prekida otvori tran z ti, a
- . . .... ---- --- . -- . . ... --- - . +
kondenzator se puni sa strujom ik(O ):
(5.6)
+
+ vec + vkco > + vBB
ik(O ) = = 2,917mA
Rc + R
Napon na kolektoru u trenutku t = O+ je:
(5.7)
Kondenzator se puni po eksponencijalnom zakonu sa
1
:
(5.8)
a napon na kolektoru tei ka vrednosti vc(m):
(5.9)
Vreme t
1
za koje napon kolektora dostigne lOV je od-
redjeno izrazom:
(5.10)
gde je:
(5.11)
Tada je struja punjenja:
(5.12) = 0,4mA
Napon na kondenzatoru u trenutku t
1
je:
(5.13)
Kada se P zatvori u trenutku t
1
tranzistor
provede,napon na bazi na VBE=0,6V, a kondenzator da
se prazni. Tranzistor radi u aktivnom reimu jer mu je kolektor na
viem potencijalu od baze za napon vk(t). ema pranjenja kondenza-
tora data je na sl.5.3 gde je:

'8 l l"
v----t ..... .----1
le
+
D Vec
Slika 5.3
(5.14)
Za kolo na sl.5.3 vai:
(5.15}
(5.16}
na osnovu se kolo sa sl. 5.3 moe predstaviti u obliku prika-
zanom na sl. 5.4.
Kondenzator se prazni vremenskom konstantom:
(5.17)
v. +
T
(5.18)
389
Slika 5.4
Napon na kolektoru tei ka vrednosti:
Kolo se vra6a u stabilno stanje kada na kolek-
toru tranzistora dostigne vrednost VCES pa se stoga vreme povratka
u stabilno stanje moe kao:
(5.19)
+
... > - vc<tl )
t2 = T2ln v6( ... ) - VCES =
Traeni vremenski dijagram je prikazan na sl.S.S.
Ue (t) [v]

Slika 5.5
, 160 t s]
\
'-2888V
390
7.6. U kolu sa s1.6.1 P se otvara
i zatvara. Pokazati kako duine vremenskih perioda u kojima je preki
otvoren i zatvoren na oblik izlaznog napona.
Poznato je:
Vec = 20V, VA = 10V, RB = Rc = 5kn
C = 1nF, v
0
= 0,7V, VBE = 0,6V,
VCES = 0,2V, hFE = 50
Reenje: Ako je pre-
bio dovoljno dugo otvoren kon-
denzator se ispraznio na vrednost
VCES poto je tranzistor otiao u
Kada se zat-
vori tranzistor se i kon-
denzator se puni vremenskom kon-
stantom
( 6 .l)
e
Slika 6.1
Napon na kondenzatoru tei ka vrednosti VCC' a mak-
simalna vrednost koju moe oa dostiqne je VA+v
0
koju dostie za
vreme
(6.2)
t .
pu
t
pu
37,78lJS
Kada je P otvoren kondenzator se prazni sve
dok tranzistor ne udje u Vremenska konstanta pranjenja
je Tpr' a napon na kondenzatoru tei ka vrednosti vi(m)
( 6. 3)
Tpr =
CR =
e
50lJS
(6.4) V i {m) =
vec -
RChFEIB= -450V
gde je:
(6.5) I =
VA - VBE
B
RB
Kako je vi(m) veliko, moe se smatrati da se napon
kondenzatora menja linearno, a vreme pranjenja se
kao:
391
(6.6)
Ako sa T
1
vremenski interval u kome je preki-
otvoren, a sa T
2
vremenski interval u kome je on zatvoren onda
moemo da kaemo
- Ako je T
1
tpr i T
2
tpu amplituda izlaznog napona
je maksimalna i ne zavisi od trajanja ovih intervala i iznosi:
vD+vA-vcEs
- Za T
1
< tpr ili T
2
< tpu amplituda izlaznog napona
zavisi od trajanja ovih intervala i manja je od VA+v
0
-vcEs
Na slici 6.2 su skicirani dijagrami za sva tri karak-

U'L(VJ 'l1L[V]
10,7
l
a)
\
i

T2 T1

Slika 6.2
lo
Tl =
t pr
i
T2
=
tp u
(sl.6.2a)
20
Tl > tpr
i
T2 >
tp u
(sl. 6. 2b)
30
Tl
< t
pr
i
T2
< t {sl.6.2c)
pu
Za prvi se ostvaruje maksimalna brzina rada
ovog kola uz maksimalnu amplitudu izlaznog napona.
A il P'- A CJD
: 7.7.' Za kolo integriltora sa slike 7.1 nac-
rtati vremenske dijagrame napona na bdzi i kolektoru ako se prekidaf
P zatvara u trenutku t=O, a ponovno otvara u trenutku
88
=30V, Rc=1kn, R=10k n , C = 1 nF,
hFE 50, VBE = 0,75 V, VBES = 0,8 V, Vy = 0,7 V, VCES = 0 ,15 V,
BVBE > 10 V.
Reenje: Ako je
P bio dovoljno dugo
otvoren taku da se pranje-
nje kondenzatora
tranzistor 8e raditi u zasi-
jer je:
(7.1) >
Zato je napon na
kondenzatoru u trenutku t=O:
(7.2}
+Vec
- ..
_j
Slika 7.1
Kada se zatvori, tranzistor prelazi u aktiv-
ni .n:>irn, tako da se kolo moe predstaviti ekvivalentnom emom sa
slike gde je:
(7.3)
I1
... -L
T
+
r-- 111(
le

Slika 7.2
+
(7.4)
(7.5)
(7.6)
(7.7)
(7. 8)
(7.9)
R
R,. = = Skn
u trenutku t = o+ prema slici 7.2 je:
i2(0+)
vec +
vk (O)
- VBE
9,9mA =
=
2
ik(O+) i (O+)
. +
I
1
(0+)
=
- hFE-z..B(O ) =
2
odakle se dobija:
i
2
(0+) - I
1
(O+)
l + hFE
ik(O+) = 2,3mA
= 1521JA
39 3
+
iB(O+}
Da bi tranzistor radio u aktivnom reimu treba da bude
ispunjen uslov:
(7.10)
= i i
e 2
koji se izraza za struju baze svodi na:
(7.11)
Poto su obe struje pozitivne, poslednja nejednakost
+
je zadovoljena u trenutku t = O , a i izvesno vreme posle njega.
Kondenzator se sada puni vremenskom konstantom
1
1,
(7 .. 12)
a napon izlazu raste orema vrednosti v. (oo):
-
(7.13)
Tranzistor provodi sve dok bazna struja ne postane
tj. sve dok napon izmedju baze i emitora ne
Ako se taj trenutak sa Ts onda je, prema
jednaka nuli,
na vredno s t V
y
slici 7.2:
394
(7.14}
odakle je trajanje linearne baze
(7.15}
V. (oo)- V. (0+)
1 1
r
1
ln v . ( .., ) r = 3 , 4 6 'lJ s
1 v i .Ts )
Kada se tranzistor kolo se moe predstaviti
emom sa sl. 7. 3.
+Vec
R
e
e.---u--........ c
_J
Slika 7.3
Slika 7.4
Kondenzator se puni vremenskom konstantom ,
2
:
(7.16)
(7.17)
koju dostie za 5T
2
, odnosno za 30'1Js. Istovremeno naponi na bazi
i kolektoru dostiu vrednosti:
(7.18}
(7.19}
Posle ponovnog otvaranja u trenutku t=30'1Js
tranzistor je a kondenzator se prazni kroz otpornike R i
Rc. Ovo kolo pranjenja je prikazano na sl.7.4, odakle je:
(7.20) T
3
= C (R + RC) = ll 'lJ S
(7.21)
+ R
vB(30'1Js > =vec+ R + R vk
1
=- a,2v
e
skok napona na bazi u trenutku t = 30 us je
(prema (7.18) i (7.21)):
(7. 2 2)
a poto i napon na kolektoru za istu vrednost, napon na ko-
+
lektoru tj. izlazu, u trenutku t= je:
( 7. 2 3)
Napon na bazi raste eksponencijalno ka vrednosti VCC'
a kada dostigne VY tranzistor provesti. Ako taj trenutak
mo sa T
3
onda je, prema sl.7.4:
(7.24) = 37,4lJS.
Izlazni napon u ovom trenutku je:
(7.25)
Kada tranzistor provede, kolo se moe predstaviti
ekvivalentnom emom sa slike 7.5 (vidi problem 7.5).
Napon na kolektoru tei vrednosti
(7.26)
sa vremenskom konstantom T
4
:
(7.27)
Ako se vreme koje je potrebno da tranzistor ode u
sa T
4
, prema sl.7.5 biti:
(7. 28)
= 13,
3')6 7. Linearne v remenske baze
+Vec
Slika 7.5
Prema napred nacrtani su vremenski dija-
grami prikazani na sl.7.6.
11,8
10.9
10
7,86
11L [v]
l
-8,2+---
-10
10 20
Slika 7.6
. '
7.8 Za kolo Milerovog integratora sa slike 8.1:
a) Odrediti izraz za napon na kolektoru
za vreme delovanja selektorskog impulsa dovoljne amplitude.
b) Odrediti maksimalno trajanje vremenske baze tako
da odstupdnje od linea rno g oblika iznosi najvie 1% ( 6pk < 1%).
e) Nacrtati vremenski dijagram napona na kolektoru
i odrediti maksimalnu ponavljanja impulsa ako je traja-
nje linearne baze kao u b).
Poznato je: Vec= 20 V, v
88
= 10 V, Rc=- 4 kr. , R =
7 kn , R
1
= 3,3 k)1 , C = 10 nF, C
1
-+ oo , v
0
= 0,6 V, Vy = 0,5 V, VBE =
0,6 V, hFE = 100.
+Vec
R
oo
-
-Va a
Slika 8.1
Reenje: a) U odsustvu selektorskog impulsa tranzis-
tor je jer je:
(8.1)
Kondenzator e je stoga napunjen na napon:
(8.2)
Pozitivni selektorski impuls diodu, tranzistor
provede i radi u aktivnom reimu zbog napona na kondenzatoru koji
,.
inverzno polarie spoj baza kolektor. Kolo se zato moe predsta-
viti ekvivalentnom emom sa slike 8.2. Prema slici 8.2 napon na
kolektoru u trenutku t = o+ je:
(8.3)
(8.4)
(8.5)
Napon na kolektoru tei vrednosti vc(m):
= VCC- RChFE VCC - VBE
------------------ = - 1088,6 v
R
vremenskom konstantom T:
Sada se moe napisati izraz za vremensku
zavisnost napona na kolektoru:
(8.6) vc <t) = v e<""> - [v e <oo > - v e (o+) ] e-t /-r
VCC-VBE VCC-VBE -th
= Vcc-RchFE R +(VBE+RchFE R ) e
b) Prema definiciji greke ovaj se do-
bija:
(8.7)
T
gde je sa Ts trajanje linearne haze.
Iz (8.7) se dobija maksimalno trajanje linearne baze:
(8.8)
e) u trenutku t = Ts napon na kolektoru iznosi:
(8.9) = 9,5V
tako da je napon na kondenzatoru u istom trenutku:
(8.10)
Ako u trenutku T prestaje pozitivan impuls na ulazu,
s
dioda postaje provodna, tranzistor se a kondenzator se praz-
ni vremenskom konstantom
2
:
Napon na kolektoru sada raste sa vrednosti:
(8.12)
ka naponu napajanja Vec koji dosti!e posle 5T
2
Prema torne maksi-
malna biti:
(8.13)
Prema napred nacrtan je na slici 8.3 vre-
menski aijagrarn napona na kolektoru.
+Vec
U't (V]
+
Slika 8.2
o 40 240 t[ps]
Slika 8.3
400 7 . Linearne vreme nske baze
Odrediti kondenzatora C u kolu Milerovog
integratora sa slike 9.1 tako da maksimalna vrednost napona linear-
ne baze iznosi 25V. zatim greku u linearnosti izlaznog
napona.
Poznato je: T
5
=Ss, R=1Mn, R
2
=18Mn, R
3
=100kn, R
4
=27kn,
R
5
=100kn, v
88
=45V, Ycc=10V. Svi tranzistori paramet-
re su vrednosti: h
11
e=1kn, h
21
e=50, h
22
e=
+Vec -Vss
e
D
IZLAZ
Slika 9.1
Reenje: U toku generisanja linearne tranzistor
T
4
je Kako je !VBEl i =IV
8
E
2
1 to je baza tranzistora T
1
na
nuli. Zato je struja punjenja kondenzatora priblino konstantna i
iznosi:
( 9. l)
Napon na kondenzatoru je onda:
(9. 2)
Kako je vc<Ts)=25V, (9.2) se moe da je C:
V BB TS
e = = g
';c(Ts)R
(9.3)
l
l'
401
Da bi se odredila greka u linearnosti izlaznog napona
treba izraz ovog napona. U toku generisanja baze kolo
sa slike 9.1 moe se prikazati ekvivalentnim kolom sa slike 9.2, gde
je:
(9. 4) i

R"'=

u
;
R e
f
l

i
i
+
Vu vl
1
v'
l
i
AVu _j
l
t
Slika 9.2
Oznake Ru' Ri i A predstavljaju respektivno ulaznu ot-
pornost, izlaznu otpornost i naponsko koji
tranzistori T
1
, T
2
i T
3
Za kolo sa slike 9.2 moe se
(9. 5)
gde je:
(9.6)
(9. 7)
(9.8)
(9. 9)
l
Greka u linearnosti 6pk je data izrazom:
v;co>-v;cT
5
>
6pk = v i (o)
Kako je:
402
(9.10)
(9.11)
AV' -t/T
v:"(t) =- e
T
za greku linearnosti izlaznog napona 6pk dobijamo:
AV"(l-e-Ts/T) Vi (T
5
)
= =
AV AV
=
--
T
=
Vi(Ts) Vi(Ts)
=
VBBRu AVBB
AR+R
o+>
u
u
Sada treba odrediti A i Ru trostepenog ko-
ji T
1
, T
2
i T
3
:
(9.12)
(9.13)
(9.14)
gde je:
(9.15)
(9.16)
R2[hlle+(l+h21e)Rel]
Ru = R2+hlle+(l+h21e)Rel
= 52kn
h
11
e
2
= lkn
Avl
(l+h2le> R3hlle
=
(R3+hlle) (hlle+(l+h21e)Rel)

i

R4Ru3
Av2
=
hl le
=
R4+Ru3
=
0,98
Kako je T
3
u uzemljenim kolektorom, a R
5
iznosi 100 kn, RuJ je vrlo veliko pa je Rp
2
=R
4
, a Av
3
=1.
Zato je:
(9.17)
R4
Av2 = - h2le h = -
810
ll e
Sada je:
(9.18)
403
a greka linearnosti:
(9.19) (l+ : )
u
25 10
6
= (l+ )= l 43%
790 45 52 103 ,
7.10. Nacrtati vremenski dijagram izlaznog napona v
1
Milerovog integratora prikazanog na slici 10.1 ako se P
zatvara u trenutku t=O, a otvara u trenutku t
1
=1ms.
Poznato je: v
00
=40V, R=1Mn, RL=100kn, C=1nF,
v
065
=0,7V - napon diode gejt-podloga, pri VGs=Vp i
gm=5mA/V pri v
65
=0V, Vp= - 4V i rds=250kn.
Reenje: Pre zatva-
ranja P izlazni napon je
jednak naponu v
00
:
(10.1)
Napon gejta je ustva-
ri napon diode gejt-podloga i iznosi:
(10.2)
,....---------4..-----+ + Voo
R
+
V
L
Napon na kondenzatoru
je:
(10.3)
Slika 10.1
'
= 39,3V
Po zatvaranju P FET raditi u
+
blizu "pinchoff-a". U trenutku, tj. u trenutku t=O , na-
pon gejta padne na vrednost vrlo priblinu naponu VP, a zatim ras-
te po eksponencijalnom zakonu asimptotskoj vrednosti v
00

U ovom periodu se kolo moe predstaviti ekvivalentnom emom pri-
kazanom na slici 10.2, gde je:
404 7. Linearne vremenske b aze
R

v T
R
l

Slika 10.2
(10.4)
A= ll rds =- 71,43
a Ri izlazna otpornost kola.
D
Sa slike 10.2. je jasno da je vremenska konstanta
kojom se prazni kondenzator e data sa:
(lO. 5)
rds
T = C (1-A} (R + ) ::: RC (1-A)
l - A
Kako je:
(10.6)
+
V (O ) V = -4V i
G p
to se za VG(t) moe pisati:
(10. 7)
Obzirom da se vG, (t} moe popeti samo do 0,7V moemo
smatrati je napon VG(t) linearan, pa je:
(10.8}
Kako je drejn vezan za gejt preko kondenzatora C u
trenutku t=O se napon drejna prorneniti za istu vrednost za ko-
ju se promenio napon gejta, a zatim se menjati po istom zakonu
po kome i v G samo biti A puta Kako je:
(10.9)
405
to je:
(10.10)
(10.8) dobija se:
(10.11)
Kako je IAI>>! to se jed. (10.11) svodi na:
(10.12)
Linearna baza se zavriti ili kada napon gejta pos-
tane pozitivan pa provede dioda gejt-podloga ili kada usled velikog
smanjenja napona drejn-sors FET udje u oblast omskog dela karakteris-
tike. Kako je -70 napon drejna se promeni za 35V ako se na-
pon gejta promeni za svega o,sv. To da drejn pre od gejta
u oblast koja kraj linearne baze. Zato kraj linearne
baze treba traiti iz uslova:
(10.13)
to granicu omskog reima rada FET tranzistora.
(10.14)

(10.16)
Iz ovog uslova i (10.12) i (10.8) dobija se:
v
0
(0+) A
T = RC = 790
s (V
00
-vp> (A-I)
vrednosti napona gejta i drejna su:
Posle ovoga FET se moe predstaviti omskim otporom
RoN=l/gm' a celo kolo ekvivalentnom emom prikazanom na slici 10.3.
406
D
+
Slika 10.3
Napon gejta sada i dalje raste, a napon drejna i da-
lje opada, ali sa drugom vremenskom konstantom koja prema slici
10.3 iznosi:
(10.17)
= lrns.
Kada napon gejta dostigne 0,7V provede dioda gejt-
-podloga pa napon gejta posle toga ostaje na nivou od 0,7V. Na-
pon drejna i dalje opada, ali sada sa vremenskqm konstantom:
(10.18)
Otpornost FbN se menja u omskom reimu, pa za RON tre-
ba uzeti srednju kvadratnu vrednost maksimalne i minimalne vrednosti.

(10.19)
Sa slike 10.3 moe se asimptotska vred-
nost kojoj tei napon drejna: '
(10.20) = 0,4V
Po otvaranju P u trenutku t
1
=1 ms kondenzator
e se puni vremenskom konstantom:
(10.21)
a napon drejna istovremeno raste do vrednosti v
00
Traena vremen-
ska zavisnost izlaznog napona prikazana je na slici 10.4.
20
10
1
407
0,1 0,2 1
5
t [ms]
l
_o_.,,7,._v __ _<_t_) _________ ____ . _ _
t
-1
-2
-
_,.__
Slika 10.4
7.11. Da bi se skratilo vreme punjenja kondenzatora

e po zavretku linearne baze u kolu Milerovog integratora sa sli-
ke 11.1 upotrebljen je tranzistor TJ. vreme uspostav-
ljanja napona na kondenzatoru e po zavretku linearne baze i upo-
rediti ga sa vremenom uspostavljanja iz zadatka 7.10.
'
Poznato je: e=1nF, RL=100ko, R
5
=100kn, R=lMn i
v
00
=40V. Napon diode gejt-podloga se moe zanemariti, RONmin=
=JOOn.
Reenje: Kondenzator e se puni kada napon na gejtu
tranzistora T
2
postane ponovo negativan. Kolo punjenja kondenza-
tora prikazano je na slici 11.2.
Kako je Rs veliko moe se smatrati da cela struja
sorsa predstavlja struju punjenja kondenzatora, tj.:
408
R
e
vl Rs
+
-
Slika ll.l
Is = Io =
i
e
(11.1)
Kako je:
(11.2)
ID
kL 2
= T (VGS-VT)
gde je VGs=v
00
-vi, to (11.2)
postaje:
(11.3)
Struja punjenja konden-
zatora je:
(11.4)
-
b-ct
_,
+ Voo
RL
Slika 11.2
Iz (11.3) i (11.4) dobijamo:
(11.5)
2C dVi
(VDD-VT-vi)2
7 Linearne vremenske baze
Vreme uspostavljanja je:
(11.6) =
=
Kako je kod FET tranzistora
(ll. 7)
=
409
2C8,9
kL(VDD-VT)
to (11.6) postaje:
(11.8)
tr = 8,9 2CRONmin = S,3ps.
Vreme uspostavljanja napona na kondenzatoru u zadatku
7.10 je:
(11.9) t; = 2,2Tr = = 220ps, dakle skoro 45 puta
nego kod kola sa slike 11.1.
Za kolo butstrep integratora sa slike 12.1 odre-
diti otpornosti Rb i kapaciteta C da amplituda linearne baze
iznosi 20V, a njeno trajanje SOOps. Odrediti zatim i greku linear-
nosti vremenske baze.
Poznato je: Cs+, Vcc=20V, VEE=10V, Re=10kn, R=Skn,
r
9
=700ps i parametri tranzistora h
11
e=1,1kn, h
21
e=SO, h
12
e=O,
h
22
e=O, dok se pad napona na diodi moe zanemariti.
Reenje: Kako je trajanje baze od trajanja impul-
sa na ulazu oblik ulaznog i izlaznog napona kao na slici 12.2.
Vec

D
R
e
Slika 12.1
Tranzistor T
1
u kolu butstrep integratora slui kao
Otpornost RB se odredjuje iz uslova da T
1
bude u zasi-
za
Ako je T
1
u onda je:
vb,
t
V sES
t= t,
L.-
T g
vl
l
l
t
Slika 12.2
{12 .l)
(12.3)
(12.4)
odnosno
(12. s)
VEE
= = lmA,
E
= 4mA,
Da bi T
1
bio u zasi6enju treba da je

Ic
1
/hFE'
411
odakle je:
Sasvim je da se za RB usvoji vrednost

od lOOkn.
U toku linearne baze izlazni napon je dat

(12.6)
Ako je T
6
vreme trajanja linearne baze njena amplituda
6e biti:
(12. 7)
odakle je:
(12.8)
Da bi se odredila greka u linearnosti treba odrediti
izraz za izlazni papon. U toku generisanja linearne baze
kolo sa slike 12.1 se moe predstaviti ekvivalentnim kolom datim na
slici 12.3. gde je Ru ulazni otpor, Ri izlazni otpor, a A
412
tranzistora T
2
(A je priblino jednako jedinici). vrednost
izlaznog napona je vrlo mala kao i otpornost Ri (izlazna otpornost
ernitor folovera).
+
Vec 1
(12.9)
(12.10)
(12.11)
(12.12)
odnosno:
(12.13)

(12.14)
R Rl
--l+
+
e
Ru
A Vu
v.
\.
l
l
l
Slika 12.3
slike 12.3. moe se kao:
::
Zato je:
vec
vi(t) = R
1-A+ Ru
, 1 vec -t/T
vi(t) = R e
1-A+ 1r
u
Greka u linearnosti je:
, ,

vi(O)-vi(Ts)
=
vi, {O)
R
!Spk
vi (Ts)
vi (Ts) (l-A+
=
vec
=
vec
R
1-A+ 1r
u
Sa slike 12.1. je:
\ .
\ '
Ru = hlle+(l+h2le)Re =
512,1kn
ll
l
l.
413
(12.15) 0,997
Na osnovu ovih vrednosti se za greku u linearnosti
dobija:
(12.16)
r
7.13.' U kolu butstrep integratora sa slike 13.1. od-
__ ,
rediti otpornosti _ Rc tako da po otvaranju P iz-
lazni napon v; bude funkcija vremena.
Poznato je: R=2kn, Re=Skn, Rb=100kn, i para-
metri tranzistora h
11
e=1kn, h
21
e=100, h
12
e=O i h
22
e=O.
Vec
Slika 13.1
Reenje: u toku generisanja linearne baze kolo sa
sl.l3.1 se predstaviti ekvivalentnom emom prikazanom na
slici 13.2 gde je Ru ulazna otpornost, Av naponsko i
Riz izlazna otpornost dvostepenog koji tranzis-
T
1
i Tr
414
r------------------,
Preslika-
vanjem kola reakcije na
ulaz i izlaz, primenom
Milerove teoreme, dobija
se ema data na slici

+ l l +
13. 3. Kak.o je C
to su izlazni naponi
na slikama 13.2 i
13.3 isti (to u op-
tern ne bi
bilo).
l l
l l
Vu l Ru l
l
l
l
l
l l
l - l
L __ _____________ J
Slika 13.2
Za kolo sa slike 13.3 moe da se pie:
e
i. pu
Slika 13.3
(13.1)

v =-i CR ll t-XV > =
u pu u
Kako je:
(13.2)
Ji,+Riz
T = e ( Ru ll t-XV )
l t
I i dt
O pu
,
diferenciranjem (13.1) se dobija:
(13.3) = _ ipu
at T
je reenje oblika:
(13.4) i pu = i pu (O)e-t/T
V
"
gde je ipu(O) struja punjenja kondenzatora. Sa slike 13.3.
je vi=Avvu, odnosno:
(13.5)
-t/T
e
415
to se dobija prema (13.1) i (13.4). Da bi izlazni na-
pon bio linearna funkcija vremena treba da je dvi/dt=const.fO. To
biti ispunjeno ako je e-t/T = const.fO, tj. treba da je ispu-
njen uslov da je 1/T=O, odnosno,obzirom na (13.2)
(13.6)
(13. 7)
l l Av-l
- R +R >
0
u b iz
Odavde je uslov linearnosti izlaznog napona:
Sa slike 13.1 je jasno da je Riz=Rc, pa jednacina
(13. 7) postaje:
(13.8)
R.. +R
A__ = l+ -b e
--v R
u
Ulazna otpornost dvostepenog koji
tranzistori T
1
i T
2
je:
(13.9)
gde jQ
(13.10)
dobija se:
(13.11)
A,; je:
Rch21e
Av =
,.
Ako se ovaj izraz za Av sa izrazom (13.7)
,
a obzirom da je Ru
2
<<R jednakost (13.11) postaje:
(13.12)
odakle je:
(13.13) = 3,45kn
kolu butstrep integratora sa slike 14.1 odredi-
ti otpornosti R
2
tako da po otvaranju P izlazni na-
pon bude linearna vremena.
Poznati su elementi kola:
R=Skn
Re=10kn; parametri tranzistora: h
11
e=1kn, h
21
e=50 i parametri dio-
de D: R
0
=0, V
0
=0.

p
..
,
Re vl
-Vu.
.l
- -
Slika 14.1
Reenje: Struja punjenja kondenzatora nije konstantna
zboq ulazne otpornosti emitor folovera. Ovaj efekat se kom-
penzuje strujom povratne sprege kroz otpornik R
2

Bez uticaja otpornika R
2
napon baze po otvaranju pre-
se moe prema emi prikazanoj na slici 14.2 qde je:
(14 .l)

,,

l
417
(14.2)
(14.3)
Sa slike 14.2. je:
(14.4)
i + R di il
e U-A) r-A at + = o i
e
(14.5)
Iz (14.4) i (14.5) eliminacijom i
1
i i do-
bija se:
(14.6)
Reenje ove
je:
(14. 7)
i..) '4--
R
1-A

l z
+ Be-(p+q)t
C(1-A)
gde je:
Slika 14.2
(14.8)
1<1 +1-A+ 1 > <2 1 ,112
p '2" ' q= P - cc JtR
e e u e u

Ru
l
Y>o
a A i B integracione konstante koje se odredjuju iz uslova
vec
i
1
co> =Ir, 1-
2
co> =n, ico> = \co> i
di2 l l
- i (O)
- l
tako da se dobija:
(14 .10)

418
Prema slici 14.2 dobijamo:
(14.11}
. __ vec - (p-cy} t _ e- (p+q) t>
VB = (e
2CeRq
Razvijanjem u red ovog izraza i zadravanjem prva tri
dobija se:
U ovom je:
(14.13)
vec t
VB = t(1-
e
2
e u
jer Am1 i C+. Kako je napon na otporniku R
2
je jednak naponu na
kondenzatoru cl, tj. iznosi:
(14.14)
pa je struja kroz R
2
:
(14.15)
VR2
iR2 ""-,e"
2
t
t
Dodatni napon na kondenzatoru c
2
koji te posledica ove
struje je dat izrazom:
(14.16)
pa je sada:
(14.17) .
Da bi
vi
bio linearna funkcija vremena treba da je i
napon vB takav tj. treba da je:
RC
2
R
(14.17)
e
o
R2c1c2
-r
=
u
odakle je:
t
(14.18)
Ru hue+Re (l+h2le)
R2 = c
1
c
2
= 4 =
= I27,75kn.
419
r .
7.15. U kolu sa slike 15.1. odrediti otpor-
nosti R
2
tako da izlazn; napon vi bude l;nearna funkcija vremena ka-
da se otvori P. Poznato je: Cs, R
1
=1Mn i c
1
=c
2
=10nF.
p
Slika 15.1
Reenje: Ako se ?ri otvoreEom P struja kroz
otpornik R
2
zanemari u odnosu na struju kroz otpornik R
1
onda je na-
pon na gejtu, odnosno na rednoj vezi kondenzatora c
1
i c
2
, pribli!no:
vcct t
(1-
G lfT l
(15.1)
gde je kapacitivnost C:
(15.2)
Ako se zanemari napon gejt-sors,napon na otporniku
(15.3)
a struja kroz ovaj otpornik iznosi:
420
(15.4)
11
R2 veet
iR2 = = R
1
C
1
R
2
pa je napon na kondenzatoru e
2
koji je posledica struje kroz otpor-
nik R
2
:
(15.5)
vec t
2
l
I
dt
vec t
11
C2
= = ,..
RlR2Cl
2C
1
C
2
R
1
R
2
'-2
Sada je ukupni napon na gejtu:
veet
2
VG

+
11
e2
veet
+
11
e2
=
=
-,r.:- -
2R
2
e
2 G
e
l
(15.6)
Da bi izlazni napon bio linearna funkcija vremena
treba i napon gejta da bude linearna funkcija vremena, a to 6e
biti ako je:
(15.7)
to obzirom na (15.5) daje:
(15.8)
tegratora.
Rle2 Rl
R2 = cl+e2 = =
250kn.
Na slici 16.1. prikazana je ema butstrep in-
a) Odrediti amplitudu linearne baze
b) Ebers-Molove napon
na bazi tranzistora r
1
u toku vremena TP u obzir da se
radni uslovi tranzistora menjaju u ovom intervalu.
e) Nacrtati vremenske dijagrame napona na bazi i
kolektoru tranzistora T
1
i emitoru tranzistora T
2
Upotrebljeni
tranzistori su silicijumski sa karakteristikama: hFE
1
=50,
k T
YcEs=O, a
11
=0,5, Ico
1
=10nA, hFEz>>1, YsEz=0,6V,
Poznato je: Ycc=YEE=12V, R=6kn, Rb=5,6kn,
C100nF, Vp=12V, Tp=SOps, T
0
=0,5ms.
Reenje: a) Poto je tranzistora T
2
vrlo
blisko jedinici, a Ieol malo to se kondenzator e puni u tQku
\
l
'
l

t
l
t
perioda T
0
konstantnom strujom I:
(16.1)
I =
= l ,9mA
tako da je amplituda baze:
-
(16.2)
Slika 16.1
T +T
p o
f I dt =
Tp
.IT
o
e-=
9,5 v
421
+Vec
b)u delu perioda T
0
tranzistor T
1
radi u aktiv-
nom reimu zbog prisustva kondenzatora e.
,
(16.3)
Ako se pretpostavi da je VBEl=0,6V,
v -v
IBl = pRbBEl = 2,035mA
u obzir da je i VBEl =VEl iz
Ebers-Molove se dobija:
(16. 4)
= 0,842V (n = 2 za Si tranzistor) .
Poto se vrednost dosta razlikuje od pret-
postavljene se mora ponovo sprovesti. Za VBEl=0,842V dobija
se struja baze IB
1

{16.5)
= vp-vBEl =
Rl)
2mA
422
za koju se iz Ebers-Molove dobija:
(16.6)
VBEl = 0,84V
to se dobro slae sa pretpostavljenorn za VBEl' tako da je
ovo prava vrednost ovog napona.
Kada se zavri kondenzatora tranzistor T
1
udje u pa je, uz pretpostavku da je
{16. 7)
IBSl
=
Vp-VBES
::: 2ntA
'b
Icsl
VCC-VD-VCES
1,9rnA = --
R
(16.8)
Sada se iz dobija:
(16.9) 0,69V
to se dobro slae sa pretpostavljenorn tako da se moe
da je i prava vrednost napona VBESl=0,69V.
Vreme za koje tranzistor T
1
udje u se
kao:
(16.10)
Vremenski dijagram! su dati na slici 16.2.
.
7.17. Na slici 17.1. je prikazan generator trougao-
nog napona ostvaren u integrisanoj tehnologiji.
i nacrtati vremenske dijagrame napona na
emitorima tranzistora T
1
i T
2
i kolektoru i bazi tranzistora T
1

1
=2kn, R
2
=1kn, Vcc
1
=3,6V
Rc=1kn, VsE=0,6V, VcEs=0,2V, Vy =0,5, VsEs=0,7V.
f
l '
'
f
t
'
12
o
9,5
e J
'\Ju. v
50
'1.1"&1 [v]
50
ltc1 [v]
9,5 50
7. Li nearne v r emenske baze
rr
Slika 16.2
423
550 600
t [}ls]
t [!Js]
l
l
l
l
l
l
t [JJs]
l
550 600
3
, T
4
i T
5
ponaaju se kao izvori
konstantne struje I koja je odredjena sa:
(17.1) I =
gde je VBE napon baza-emitor tranzistora T
8
koji je v e ~ n kao dioda.
Zato se kolo sa slike 17.1 Moe predstaviti ekvivalentnoM emorn sa
slike 17.2 gde je:
(17.2)
~
RlR2
2
kn = =
R1+R2
3
(17.3)
VT
R2
vec
2V = =
R1+R2
424
Slika 17.1
Posmatrajmo prvo kva-
zistabilno stanje u kome je tran-
zistor T
1
a T
2
provodan.
Kako tada i bazna i kolektorska
struja tranzistora T
2
imaju istu
vrednost I, struja emitora ovog
tranzistora iznosi 2I. Kako je
struja kroz kondenzator e kon-
stantna i iznosi takodje I,
struja kroz otpornik bi-
ti konstantna i jednaka r. Za-
to je napon na emitoru T
2
:
(17.4)
Ako se kraj ovog
kvazistabilnog stanja
sa t=O- onda je:
(17.5)
+Vec
+Vec
Slika 17.2

l
t
'

l
7. Linearne v remenske b aze 425
(17.6)
= 3,7V
(17. 7)
= VE2 + VBES = 4,7V
(17.8)
Kada u tre-
nutku t=O tranzistor T
1
provede i ode u zasi6enje
se tranzistor
T
2
Sada je:
(17.9)
(17.10)
(17.11)
+
VEl (O ) =
Kondenzator C
se sada puni konstantnom
strujom I sve dok ne pro-
vede tranzistor T
2
To 6e
se desiti u trenutku t=t
1
kada je:
(17.12)
'U'Et [v]

o 20
40 60 t(/ASJ
'\Yt1 [v]
i
l

l
0 '\1 C1 [V] 20

'

40 60
t(}AS)
o
20 40 60
t(,MS]
Slika 17.3
426
odnosno:
(17.13)
Kako je:
(17.14)
iz poslednje dve se dobija t
1
:
(17.15)
tl
= (V V ) 20
.1. y - CES = l-IS
Naponi u u trenutku t
1
iz-
nose:
(17.16)
v -
= VE2 +
v = 4,SV
e 1 Ct l >
y
(17.17) VEl{tl-) = VCl {tl-)
- VCES
=
4,3V
{17.18) VBl{tl-) = (tl-) + VBES = 4,7V
(17.19)
VK{tl
)
=
VCES
- v
y
= - 0,3V
Posle trenutka t
1
kondenzator se prazni konstantnom
strujom na vrednost vk{O). Poto je kolo trajanje i ovog
kvazistabilnog perioda t
1
tako da je oscilovanja f:
(17.20)
l
f = = 25kHz
l
Poto se kondenzator puni i prazni konstantnom stru-
jom napon na emitoru tranzistora T
1
je linearna funkcija vremena.
Prema napred na slici 17.3 su prikazani traeni vre-
menski dijagram!.

l
l

l

8. VIESLOJNE SILICIJUMSKE KOMPONENTE
8.1. Cetvoroslojna (p-n-p-n) dioda je karakteris-
tika prikazana na Slici l .l.b vezana je u kolo astabilnog genera-
tora testerastog napona sa elementima Vyy = 200 V, R = lMn
Rc= 100 n, C = 100 i nacrtati vremenski dijagram iz-
laznog napona ako su karakteristike diode: v
80
= 20 V,
V H = l V i I H = l mA
liti
Veo
Slika l.l.a Slika l.l.b
Reenje: Kada je dioda kondenzator e se puni
kroz otpor R + RC R = l MO Dioda je sve dok napon na
njoj ne postane jednak VBO = 20V kada dioda provede i napon na njoj
postane konstantan i priblino jednak VH = l V. Kondenzator se sada
prazni kroz provodnu diodu preko otpora Rc. Kada struja pranjenja
kondenzatora opadne ispod struje dranja diode IH = lmA dioda se
i kondenzator e ponovo da se puni.
427
428 8. Vieslojne silicijumske komponente
Posmatrajmo prvo stanje kada dioda provodi od
trenutka t = O. Imamo da je
(l. l.)
vi
(O)
= VBO
=
20V
(l. 2)
vi
( oo )
= v = l
H
v
(l. 3) T = R e = 10
pr e
pa je izlaznog napona
(l. 4)
(l. S)
(t) ( )
+[ (o+) - vi( oo >J e-t/Tpr --
vi = vi oo vi
= l + 19 e
-lost
Na kraju kvazistabilnog stanja imamo da je
VYY-VH
V i (T l ) = V H + RC ( I H - R ) = l , O 8 V l , l V
tako da je iz (1.4) i (l.S) trajanje kvazistabilnog stanja u kome
se kondenzator prazni
(l. 6)
v i ( oo ) -v i (O) ..
v i ( oo ) -v i (T
1
)
= S4,7
Posmatrajmo sada kvazistabilno stanje u kome se konden-
zator puni. Radi jednostavnijeg trenutak
1 ovog kvazistabilnog stanja sa t = O tako da je
(1.7)
(l. 8)
(l. 9)
odnosno,
(1.10)
(1.11)
vi (O) vi('!!l) =
1,1 v
v ( oo )
i
= Vyy =
200 v
T
= (R + RC)C = 100 ms
Pu
izlaznog napona je
vi (t) = vi (oo) + [v
1
(O) - vi (oo >J e-t/tpu
= 200- 198,9 e-lOt
Na kraju ovog kvazistabilnog stanja je
r
l
l
l
pa se iz (1.10) i (1.11) za trajanje ovog kvazistabilnog stanja
dobija
(1.12)
sl. 1.2.
T
Pu
9,98 ms
'\Yi. [V]
t
Slika l. 2
8.2. Cetvoroslojna dioda je karakteristika prika-
zana na slici 2.la moe se u oblasti pre proboja predstaviti ekviva-
lentnom emom na Slici 2.lb gde otpornik R predstavlja otpor inverz-
no polarisanog p-n
alne.
spoja, e kapacitet istog spoja i diode D su ide-
+
-
i (t)
U'(t)
Slika 2.l.a
i [mA]
1
1 50
Slika 2.l.b
U'[V]
a) Ako se na diodu od t=O dovodi linearno rastu-
dv
napon v(t) je koeficijent porasta a= (ft struju
i(t) u funkciji v(t). R i e.
430 8. Vieslojne si1icijumske komponente
b) Ako je C = 25 pF i ex = 5 V/ lls nacrtati kretanje
radne u polju v - i karakteristike diode. Odrediti napon pri
kome dolazi do proboja da je proboja presek dina-
radne karakteristike i karakteristike u oblasti ne-
gativne otpornosti. Odrediti trenutak vremena kada dolazi do pro-
boja.
e) Ponoviti pod b) ako je a= 20
Reenje: a) I mamo da je
(2.1.) v(t) = at
Ako se zanemari pad napona na direktno polarisamm di-
odama onda je
( 2. 2) i(t)
= v(t) +e dv(t) =
R dt
at t
+ Co. =
b) Sa karakteristike diode (sl. 2.la)
dobija se:
(2.3.) R =
50V
= soo kn
0,1 mA
tako da je prema (2.2)
(2.4) i (t) = 0,125 L 0,01 t (i u mA, t u lJS)
ili, poto je v(t) = St
( 2. 5) i(v) = 0,125 + 0,002 v (mA)
Sada se moe nacrtati jedn. (2.5) u sistemu karakteris-
tike i - v za diodu i [mA]
Napon proboja koji odgovara
B nalazi se iz
(2.6) 0,125+ 0,002V =
= o,1 +
- so>
----

Slika 2.2
U' (V]
50
f

'
'

j
l

8 Vieslojne silicijumske komponente 431
odakle je
VB = 43,86 V
Vreme koje pretekne od dovodjenja pobude do proboja
iznosi:
( 2. 8)
--
a
=
b) Zavisnost struje od vremena sada je
( 2. 9) i(t) = 0,5 + 0,04 t
a od napona
( 2 .lO) i(V) = 0,5 + 0,002 V
(2.10) takodje je ucrtana u sistem i - v ka-
rakteristika diode. Probojni napon koji odgovara
e nalazi se iz
( 2 .ll)
odnosno
(2.12)
(2.13)
0,5 + 0,002v = 0,1 -
VC = 25,45V
tc = 1,21 us
0,9
49
(v-50)
Iz prethodnih se da pri br-
zini porasta napona na diodi do proboja dolazi pri manjem naponu.
ova pojava poznata je pod nazivom "brzinski efekt" (rate effect).
8.3. Na Slici 3.la predstavljen je monostabilni multi-
vibrator sa diodom. i nacrtati vremenski
dijagram napona na izlazu oosle dovodjenja negativnog impulsa na
ulaz. Vrednosti elemenata u kolu su: Vyy = 15 V, R = 20kn, C = lOOnF
R =l kn a karakteristike diode kao na Slici 3.lb.
p
Smatrati da je dioda D idealno. Kolika je minimalna amplituda okid-
nog impulsa?
432 s. Vieslojne silicijumske komponente
l
0
[jnA]

e,
1
1
Slika 3 .la Slika 3 .lb
Reenje: Poto je v
80
> Vyy dioda
biti neprovodna u stabilnom stanju. Kada se na ulaz dovede nega-
tivni impuls napon na katodi diode opadne i ona po-
da provodi. Kondenzator C koji je bio napunjen na napon
( 3 .l)
vC (O) = Vyy = 15 V
da se prazni kroz diodu i otpornik R Napon na izlazu u po-
p
trenutku iznosi
(3.2)
i raste ka vrednosti
(3.3) v i ( ClO ) = ov
(3.4) T = Re =
pr P
dioda postaje neprovodna kada struja kroz
nju mar. ;a od IH. Struja kroz kondenzator u tom trenutku
t = T iznosi
(3. 5)
=
0,25 mA
pa je izlazni napon na kraju kvazistabilnog stanja
f
!'
j
l
l

l

l
l

l
B. Vi!eslojne silicijurnske komponente
433
Trajanje kvazistabilnog stanja je
( }
(O
+)
vi oo - vi
T = T ln
pr vi(oo)- vi (T-) = 402,5
(3.7)
Po zavretku kvazistabilnog stanja izlazni napon naglo
na vrednost
v
+
(T+)
YY- vC(T )
( 3. 8)
vi
= R IC 0,65 v
R + R p
p
a zatim opada ka nuli sa vremenskom konstantom
(3.9) T = e (R + R ) = 2,1 ms
Pu P
Vremenski dijagram napona na izlazu prikazan je na
Slici 3.2
Amplituda impulsa VP moe se
odrediti na U
stabilnom stanju napon na
anodi diode
jednak je VYY a napon na
njenoj katodi je nula. Kada
se dovede impuls napon na
katodi jednak - vp.
Potrebno je da bude
(3.10)
odakle se dobija
(3.11) = 5 v
UL [V]
t
Slika 3.2
434
S Vieslojne silicijumske komponente
8.4. U kolu monostabilnog multivibratora sa Sl. 4.la
upotrebljene su diode su idealizovane karakte-
ristike prikazane na Sl. 4.1b i idealna dioda O. i na-
crtati vremenske dijagrame napona na diodama i trajanje kva-
zistabilnog stanja. Odrediti i minimalnu amplitudu okidnog
sa. Vrednosti elemenata u kolu su VYY : 30V, R
1
: R
2
= R
3
= 5kn,
e = 100 nF.
Vyy
\.
0
[mA]
4
3
Da
o,2mA
Reenje: U stabilnom stanju dioda D
1
je a
dioda o
2
provodi. Dioda D
1
se prema karakteristici sa Sl. 4.lb
ponaa kao ekvivalentni otpornik je otpornost
( 4 .l) R =
20
V = 100 kn
D 0,2 TrA
tako da napon na njoj iznosi
( 4. 2) = 14,63 v
Ako se na katodu diode D
1
dovede kratak negativni im-
puls amplituda V zadovoljava uslov
p
( 4. 3)
odnosno
( 4. 4)
\
r
'\

'
l
f
l
'
l
t
l
8
1
Vieslojne silicijumske komponente 435
dioda D
1
provodna a D
2
se Napon na anodi dio-
de D
2
koji je iznosio
( 4. 5)
na vrednost
a zatim da raste ka vrednosti
( 4. 7)
VD2 ( oo) =
vYY = 28,57 v
RD + R2
( 4. 8)
= 476 lJS
Kvazistabilno stanje se zavriti u trenutku t = T
kada je vD
2
(T) = VBO = 20 v. Njegovo trajanje je
( 4. 9) T = T
pr
ln
+
VD2 ( oo) - VD2 (O )
VD2 ( oo ) - VD2 (T )
= 747,4
Napon na kondenzatoru e u trenutku zavretka kvazi-
stabilnog stanja iznosi
,
(4.10)
tako da je napon na anodi diode D
1
po povratku u stabilno
stanje
(4.11)
Napon na diodi D
1
raste ka vrednosti
(4.12) VDl (
00
) = VDl (0-) = 14,63 V
Sa vremenskom konstantom
(4.13) t
Pu
= =
436
8 Vieslojne silicijumske komponente
Vremenski dijagram! napona na diodama prikazani su
na Slici 4.2
\Jo1 [V]
63 ----------------------
t
Slika 4.2
8.5. U kolu astabilnog multivibratora sa Sl. 5.1 upo-
trebljene su diode su idealizovane karakteristi-
ke prikazane na Slici 4.lb. i nacrtati vremenske dijag-
rame napona na obe diode. Odrediti oscilovanja. Vredno-
sti elemenata u kolu su R
1
= R
2
= 5 ko, Vyy = 30 v, C = 100 nF.
Reenje: Poto je kolo
dovoljno je i nacrtati
oblike napona na diodama u toku tra-
janja jednog kvazistabilnog stanja.
Na primer, neka je za t <O dioda
D
1
a neka D
2
provodi. U
trenutku t = O napon na anodi dio-
de D
1
, koj i se za t < O,
dostie vrednost VBO = 20 V i dio-
da D
1
da provodi. Napon na
njenoj anodi opadne i iznosi:
(s .l)
Slika 5.1
t
\
,
'
t
j

l
l
t
l
l
!
f
'
l

;
l
s. Vieslojne silicijumske komponente 437
Kako je napon na konde.nzatoru na kraju prethodnog
kvazistabilnog stanja iznosio
(5. 2)
to je napon na anodi diode o
2
na novog kvazistabilnog sta-
nja
(5. 3)
Vremenska konstanta sa kojom se menja napon na diodi
(5.4)
T = C(R
2
il
= 476
jer je R
0
= 100 kn otpornost neprovodne diode (jedn. 4.1)
Kondenzator se sada prazni i napon na diodi o
2
raste ka vrednosti
RD
= = 28,57 v
yy
( 5. 5)
tako da za zavisnost napona v
02
od vremena izgleda ova-
ko
(5.6)
r + J -t/T
t1D2 (t} = VD2 (oo ) + VD2 (0 ) - VD2 (oo ) e
=
3
= 28,57 - 46,57 e-
2
,
1
10

U trenutku t = T kada se zavrava kvazistabilno sta-
nje imamo da je
(5.7)
tako da se iz (5.6) dobija za trajanje kvazistabilnog
stanja
VD2 (
00
) _VD2
(O+)
(5.8} T
=
T ln
VD2 (
00
) -vD2
(T-)
=
806
oscilacija je onda
(5.9) f
l
620 Hz
=
2T
=
Vremenski dijagram! napona na obe diode u toku jed-
nog perioda prikazani su na Sl. 5.2.
20
1
o T
t
-18
Slika 5.2
Interesantno je ispitati jo jednu osobinu ovog ko-
la. U radu je bilo pretpostavljene da kada jedna dioda provodi
druga mora da bude Ako bi prilikom napaja-
nja obe diode ostale onda bi na obe anode bio visok na-
pon Vyy >VBO i jedna dioda (ona sa manjim naponom VBO' jer ne mo-
gu biti apsolutno jednake) da provodi. Medjutim, ako pri-
likom obe diode provedu, napon! na anodama biti
v
01
= v
02
= VH = l v i kolo trajno ostati u tom stanju. Dakle,
ovo kolo moe da ne zaosciluje prilikom napona za na-
pajanje.
8.6. Odrediti uslove pod kojima kolo sa Sl. 6.1
raditi kao bistabilno. Poznati su upotrebljenih
roslojnih dioda v
80
, VH, IH i RH (otpornost provodne diode). Sma-
trati da je kolo tj. R
1
= R
2
i c
2
= c
3
, i da su diode
0
3
i 0
4
idealne.
l

l
l

(
t
4
'
j
'
t
)
l
t
\
l
..

Reenje: Ako ovo kolo treba da
bude bistabilno ono mora da ima
dva stabilna stanja. Zbog simet-
rije kola uslove sta-
bilnosti i okidanja samo u jed-
nom stabilnom stanju. Pretposta-
vimo da dioda D
1
provodi a da je D
2

Onda se iz uslova di-
ode D
2
dobija
Dakle, napon napajanja V rno-
YY
ra biti manji od probojnog na-
pona diode VBO"
Slika 6.1
439
Drugi uslov za rad ovog kola dobija se posmatranjem
rada D
1
koja provodi. Kada se zavri prelazni proces posle
promene stanja u kolu struja diode D
1
jednaka je struji kroz otpor-
nik R
1
i mora da zadovolji uslov ,
(6.2.)
tj. l
(6.3)
Vyy - VH
!Dl = R
1
R
l
Donja granica za vrednost otpornika R dobija se iz
uslova da u prelaznom procesu kada se D
1
a D
2
da pro-
vodi struja kroz R
1
nije dovoljna da obezbedi struju kroz kondenza-
tor c
1
i struju kroz diodu D
1
koja je od struje dranja IH
Kako je:
(6.4)
u trenutku prelaza kada obe diode provode ekvivalentno kolo izgleda
kao na Sl. 6.2,, a posle Tevenenove teoreme
kao na Sl. 6.3, gde je:
440 s. Vieslojne silicijumske komponente
1
( 6. 5)
( 6. 6)
(6.7)
+
Slika 6.2.
Iz uslova
VT - VH
1
01 = RH + R
1
,
dobija se
( 6. 8)
Slika 6.3.
Ostaje jo da se nadje uslov za okidnog impul-
sa VP. Kako je na anodi diode o
2
napon Vyy <VBO a na nje-
noj katodi priblino jednak nuli (ako se, kao i do sada, zanemari
pad napona na provodnoj diodi o
3
), pobudnog impulsa mora
da zadovolji uslov
(6.9)
odnosno
(6.10)
1
i

l
\,
t
l
i
l
l
J
l
l

t
a. Vieslojne silicijumske komponente
441
8.7. U kolo baze B
2
jednospojnog tranzis-
tora vezan je otporni k R
2
R
88
{Sl. 7. l)
a) Odrediti napon emitora VP pri kome tranzistor
nje da provodi u funkciji parametara jednospojnog tranzistora n i
R
88
i elemenata kola
b) Ako su temperaturni koeficijenti otpornosti aRBB
= 2 a = 810-
3
;
0
c a temperaturni koeficijent napona na p-n spoju
- odrediti vrednost otpornosti R
2
tako da napon bude ne-
z a v i s a n o d t emper a t ur e i o dr e d i t i vred n o s t V P .
Reenje: a) Jednospojni (unidank-
n) tranzistor se moe predstaviti
ekvivalentnom emom ako je
njegova emitorska struja jednaka nu-
li (Sl. 7.2)
(7. 2)
n 1131
= 113B
l
Slika 7.1
Ako je u kolo baze B
2
vezan i otpornik R
2
onda je
(7.3)
n
R
1+-2-
RBB
n (l -
R2
RBB
Kako je napon na emitoru kada tranzistor
da provodi
(7. 4)
zamenom
(7. 5)
ja se:
( 7. 6)
VE = Vp = Vy + !'l"'VBB
(7.3) u (7.4) se dobija
R2
V p = V y + ll V BB (l - RBB
b) Diferenciranjem jedn. (7. 5)
d V a v a v a v
aRBB
p
=
_E_ l
+
p
dT a v aT
aRBB
aT
po temperaturi T dobi-
a v aR
2
+
p
aR
2
aT
442
jer je parametar n nezavisan od tempera tu-
re.
Iz (7.6) se dobija
(7.7)
a v
p
Cl T
- 210-3 R2
= +
RBB
= - 2 l0-
3
+
odakle se nalazi nepoznata otpor-
nosti R
2
(7. 8)
(7.9) v
p
odnosno
(7.10)
Napon V pod ovim uslovima ima vrednost
p
= V y + 11 V BB (l -
v !::::
p
l )e
2 11 VBB
jer je vy !:::: o,sv.
l
Slika 7.2
8.8. U kolu relaksacionog oscilatora sa jednospojnim
tranzistorom (Sl. 8.la) je karakteristika vE- iE prikazana
na slici 8.lb elementi kola su: v
88
= 20V, RE= 22 kn, C = 6,8 nF,
a parametri tranzistora: I = 2 uA, I = l mA, V = 3V, V = 15,7V
p v v p
(za v
88
= 20V) i 11 = 0,75. i nacrtati vremenski dijagram
napona na emitoru tranzistora u toku jedne periode oscilacija.
Reenje: Kada se kondenzator puni, struja punjenja do-
lazi kroz RE i napon na emitoru E eksponencijalno raste. Emitorsko
kolo ne provodi sve dok napon na kondenzatoru ne postane jednak V
p
U tom trenutku pretekne struja kroz emitorsko kolo i kondenzator se
brzo prazni kroz malu otpornost diode EB
1
Kondenzator
se prazni dok struja emitora ne postane manja od struje dranja Iv
'
l
t
'
a . Vieslojne silicijumske komponente
443
Slika 8.la Slika S.lb
odnosno kondenzator se ne moe isprazniti na manji napon od V
v
Dakle, ako sa t = O trenutak kada kondenzator da
se puni imamo
(8 .u
VE
=
(O+)
=v
v
= 3V
(8.2)
VE
( CD ')
= VBB = 20V
(8. 3)
'[
pu
= 149,6 lJSo
Na kraju kvazistabilnog stanja u kome se kondenzator
puni napon na kondenzatoru je
(8.4)
tako da za napon na emitoru u toku posmatranog kvazista-
t bilnog stanja glasi:
l (8.5) VE (t) = VE (oo) + [vE(O+) - VE( oo)] e-t/Tpu
a trajanje
(8.6) Tl =
6 68 10
3t
= 20 + 17 e- '
kvazistabilnog stanja iznosi
+
VE ( oo ) - 11E (O )
T
Pu
ln
v ( .., )
E
= 205,6 lJS
Trajanje drugog kvazistabilnog stanja kada se konden-
zator prazni kroz diodu EB
1
vrlo je kratko i moe se po
empirijskom obrascu
444
(8.7) (C u T
2
u
tako su period oscilacija i
( 8. 8) T
=
m
i
T2
=
211,7 lJ S
.ll
f
l
4724
= = Hz
T
(8.9)
Vremenski dijagram napona na emitoru prikazan je na
slici 8.2
t
Slika 8.2
8.9. U kolu astabilnog multivibratora sa Sl. 9.la
upotrebljen je jednospojni tranzistor su ulazne i izlazne
karakteristike na Slici 9.lb i 9.1c. Vrednosti elemenata u kolu su
v
88
= 20V, Rl= 4 kn, R
2
= 10 kn, R
82
= 2 kn, C = 10 nF.
da je upotrebljena dioda idealna, i nacrtati vremenske
dijagrame napona na kondenzatoru, emitoru i bazi s
2

tranzistora.
e
Ie [mA]
\
j
'

'
t
l
i
f
t
l
i
j
t
8. Vieslojne silicijurnske komponente
Reenje: Posmatrajmo prvo interval

kada je tranzistor neprovodan. Kon-
denzator se puni delom struje kroz
otpornik R
1
(drugi deo kroz
R
2
} Kada napon na erni toru tranzistora
dostigne vrednost V = ll V (Sl.9.lb)
P
tranzistor provede i napon na emitoru
opadne na vrednost V
1
<V p. Dioda D
se i kondenzator C se prazni
preko otpornika R
2
Emitorska struja
tokom ovog kvazistabilnog stanja se
moe ako se u karakteristike Slika 9.l.c
sa Sl. 9.lb ucrta radna prava koja
odgovara naponu napajanja v
88
= 20V
445
Vaa [v]
i R = 5 kn (Sl. 9.2). Presek karakteristike koja odgovara .ilapo-
1
nu v
88
= 20V i radne prave daje v
1
= 4V IEl = 4 mA. Dakle, za
Ia2 [mA]

16
Slika 9.2 Slika 9.3
l kvazistabilno stanje kada se kondenzator prazni imamo
(9.1)
(0+)
v = ll v
vc
=
p
(9.2)
vc
( <Xl )
=
o v
l.
(9.3) T = CR
2
=
pr
446
8 Vieslojne silicijurnske komponente
tako da je napon na kondenzatoru dat izrazom
{9.4)
-t/T.
e pr
Napon na emitoru je konstantan i iznosi
{9. 5)
a napon na bazi B
2
nalazimo ako u sistem izlaznih karakteristika
ucrtamo radnu pravu odredjenu sa VBB=20V, RB
2
=2kn i nadjemo presek
sa karakteristikom za IE = 4 mA {Sl. 9.3). oobija se
{9.6) vB
2
{t) = 13V
Kvazistabilno stanje u kome se kondenzator prazni tra-
je dok napon na kondenzatoru ne opadne toliko da provede dioda D.
Dakle,
{9.7)
,
tako da se iz {9.4) dobija:
{9.8) ln
= 101 l!S
Kada provede dioda kondenzator se puni. Imamo da je
{9.9)
{9.10)
{9.11)
v {T +) = V = 4 V
e 1 1
T.
pu
=
= 14,29 v
= 28 l 6 ll s
tako da je j e d n i n koja opisuje punjenje kondenzatora
< 9 12 > v e < t> = v e e oo > + [v e <T
1
+ > - v e e oo > ] e- < t -T 1 > l T. pu
4
= 14,29 - 10,29 e-
3
,S lO (t-Tl)
'
l
t
l
f
'
t
l

Na kraju ovog kvazistabilnog stanja napon na konden-
zatoru je da je dioda idealna)
(9.13)
tako da je trajanje kvazistabilnog stanja
(9.14)
Napon baze
i
82
- v
88
iz koordinata
teristike za IE = O
v ( oo ) - v (T +)
e e 1
B
2
moe se odrediti iz
preseka radne prave za
Sl. 9.3). Dobija se;
(9.15)
v
82
(t) = 17V
= 32,6 IJS
karakteristika
RB
2
= 2 kn i karak-
Vremenski dijagrami napona na kondenzatoru e, emitoru
i bazi B
2
jednospojnog tranzistora prikazar.t su na Sl. 9.4.
'l1c [V]
,
t
--- - --
4
o
11
T,+T2
t
17
82
[V]
17
- - -
13
o
T1 'G+ T2 t
Slika 9.4
448
8. Vieslojne silicijumske komponente
8.10. Na Slici 10.1 prikazan je monostabilni mu1tivi-
brator sa jednospojnim tranzistorom. i nacrtati vremen-
ski dijagram napona na kondenzatoru pre, za vreme i po isteku kva-
zistabilnog stanja ako su karakteristike jednospojnog tranzistora
prikazane na sl. 9.1b i sl. 9.1c a elementi kola su: R
82
= 1 kr, ,
R
1
= 100 kn, R
2
= 10 kn, R
3
= 5 kn, C = 10 nF, v
88
= 30 V. Upotreb-
l j ena dioda se moe smatrati idealnom. Odrediti mi nimalnu amplitu-
du pobudnog impulsa.
Vss
Slika 10.1
Reenje: U stabilnom stanju kondenzator je napunjen na
maksimalni napon koji je odredjen razdelnikom napona koji
R
1
, R
2
i R3"
(10.1)
R3
VBB = 10,65 V
l 2 + 3
Napon na bazi e
2
se nalazi sa karakteristika i
82
-v
88
u koje treba ucrtati radnu pravu koju odredjuju v
88
= 30V i
R
82
=l kn (Sl. 10.2). Iz preseka sa karakteristikom za IE =O
dobija se
(10.2)
Sa karakteristike sa Sl. 9.lb moe
se videti da ovom naponu odgovara
napon
(10.3) V ::: 14V
p
lal[mA]
to da je pretpostavka da
je tranzistor bila oprav-
dana jer je VE(O-) < Vp. Da bi tran-
zistor da provodi treba mu
sniziti napon na bazi B
2
tako da bu-
de V = 10,65 V= Sa karak-
p Jj
teristika sa Sl. 9.lb se vidi da
naponu od 10,65V odgo-
vara napon baze B
2
od
(10.4)
vB
2
(0) = 19V
tako da je potrebna amplituda negativnog impulsa
(10.5)
Slika 10.2
449
Kada se dovede negativni impuls tranzistor provede i
prazni kondenzator do napona V = 3V (sa Sl. 9.lb). Po
v
formuli vreme pranjenja iznosi
(10.6)
tome je
(10.7)
(10.8)
(10.9)
Tl = (2 + SC) Vv = 6,15
Zatim se tranzistor i kondenzator se puni. Pri
vC ( ro ) = V BB = 3 OV
,. = CR = l ms
Pu l
jer je dioda D pa se punjenje obavlja samo kroz otpornik
R
1
Napon na kondenzatoru je opisan izrazom
(10.10) vc(t) = vc(oo) + [vCCT
1
+)- vc(oo)] e-(t-Tl)/Tpu
= 30- 27 e-
103
(t-Tl)
450
Kako je na kraju punjenja
(10.11)
vreme punjenja iznosi
(10.12) T = T
2 Pu
Vremenski dijagram napona na kondenzatoru prikazan
je na slici 10.3
U'c [V]
-
-
10,65
Slika 10.3
8.11. Odrediti
uslove koje treba da zadovolje
napon napajanja v
88
i otporni-
ci R
1
i R
2
tako da kolo sa je-
dnospojnim tranzistorom na Sl.
11 1 b u.d e b i s t a b i l n o . O d re d i t i
v l i i n u okidnog impulsa koji
prebacuje tranzistor u provo-
dno stanje ako se impuls do-
vodi na: a) emitor, b) bazu B
2
e) bazu B
1
.
1
Slika 11.1
.A" 30V
t
Slika 11.2

1
8 Vieslojne silicijumske komponente 451
Reenje: Ako razdelnik napona i bateriju VBB zameni-
mo ekvivalentnim otpornikom RE i baterijom VEE dobijamo kolo na
Slici 11.2 gde je:
(ll. l)

R
1
11
R2
=
Rl R2
Rl+R2
(11.2)
VEE =
R2
VBB
Rl + R2
Uslov da tranzistor bude u jednom stabilnom
stanju svodi se na:
(11.3)
VEE =
gde je napon V odredjen na Prvo se u
p
polje izlaznih karakteristika iB
2
= f ( vBB) ucrta radna prava od-
redjena naponom VBB i otpornicima RBl i RB
2
Zatim se iz preseka
radne prave i karakteristike za IE = O odredi napon izmedju baza
B
1
i B
2
, vBB" Na osnovu tog napona iz ulaznih karakteristika
vE = f (iE) nalazi se napon VP koji odgovara dobije-
nom vBB"
Uslov da tranzistor bude provodan u
stanju mogao bi se izraziti sa:
(11.4)
ili
(ll. s)
v -v
EE v > I
RE v
tj. da je struja emitora takva da radna bude
van oblasti negativne otpornosti.Medjutim, ovaj uslov nije strog i
moe biti naruen a da kolo ipak bude bistabilno.
a) Iz prethodnog razmatranja sledi da se tran-
zistor dovodi u provodni reim ako mu se na emitor dovede pozitivni
impuls minimalne amplitude od
(11.6)
452
b) Tranzistor se moe prevesti u provodni reim i do-
vodjenjem negativnog impulsa na bazu 8
2
jer se tako smanjuje Vp.
Promena napona na bazi B
2
za l'.1JB
2
smanjuje napon V p za nt v
82
Dakle:
Vp VEE
(ll. 7)
=
n
>
VE .
pm J. n
e) Ako se na bazu B
1
dovede negativan impuls amplitu-
de VBlp se napon izmedju baza B
1
i 8
2
i iznosi v
88
+ v
81
D.
Napon se takodje i iznosi V p + rW B lp. Napon
i.zmedju emit.ora i baze B
1
je isto tako i iznosi VEE + VBlp"
Iz uslova provodjenja:
(ll. 8)
=
sledi
(11.9)
=
>
zbog toga to je 0,5 < n < l. Vidi se da je najmanja potrebna am-
plituda okidnog impulsa ako se on dovodi na emitor a najvef a ako 3e
dovodi na bazu B
1
.
8.12. U astabilnom butstrep kolu sa s l. 12.1 upotreb-
ljen je jednospojni tranzistor T
1
za pranjenje kondenzatora C po
zavretku generisanja linearne vremenske baze. Parametr i upotreb-
ljenog jednospojnog tranzistora su n = 0,5, vp = 15,5 v, vv = 2,7 v,
a parametri bipolarnog tranzistora VBE = 0,6 V, h
21
e = SO, n
11
e =
1,1 kr., h
22
e = 25 pS, h
11
e =O. Probojni napon Cener 1iode je V
2
=
7 V, a maksimalna dozvoljena struja kroz nju I a= 5 mA. Vrednosti
zm x
ostalih elemenata u kolu su: Vec= 30 V, VEE = -30V, RE= 5
C = 1D nF. Ako je ponavljanja linearne vremenske baze
5 kHz i ako se vreme pranjenja kondenzatora kroz jednospojni tran-
zistor moe zanemariti, odrediti:
a) amplitudu i nagib linearne vremenske baze,
b) vrednosti otpornika R i R
1
s
e) minimalnu struju kroz Cener diodu.
r
l
B. Vieslojne silicijurnske komponente
453
o
Slika 12.1
~ e e n j e a) Maksimalni napon na kondenzatoru jednak
je V = 15,5 V a minimalni V = 2,7 V. Amplituda linearne vremenske
p v
baze je prema tome
(12.1)
(12.2)
v =v - v = 12,8 v
A p v
Trajanje linearne vremenske baze je
T = -j- = 200 ~ s
pa, uz pretpostavku da je baza apsolutno linearna, nagib linearne
baze iznosi
(12.3) & =
T
6,4 10
4 v
s
b) Vrednost otpornika R se moe odrediti iz nagiba li-
nearne vremenske baze. Kako je:
(12.4)
dobija se
(12.5) ;-{ =
Vz - VBE
=
o e
10 kQ
Maksimalna struja kroz otpornik R
1
na
generisanja linearnog napona na izlazu
(12.6)
=
vec - (Vz - vBB + vv>
Rl
Kako je struja kroz otpornik R konstantna
(12.7)
iz relacije
(12.8)
nalazimo
(12.9)
v
z
R
= 0,64 rnA
e) Minimalna struja kroz Cener diodu kada_je st-
ruja iRl minimalna, tj. kada je izlazni napon maksimalan
(12.10) i .
zm1.n
= i
Rl min
- i
R
vec - cv -v +V >
= z BE p
Rl
-i
R
= 1,55 rnA
8.13. Na slici 13.la je prikazano kolo relaksacionog
oscilatora sa silicijumskim kontrolisanim (SCS) je
strujno naponska karakteristika prikazana na Sl. 13. l.b. Ako su e-
lementi kola v
88
= 15 V, R
1
= 8,2 kn, R
2
= 18 kn, R
3
= l Mn,
C = 2,5 nF i parametri silicijumskog kontrolisanog VH =
= 0,7 V, lp= 1,25 IH= l3lJA, i nacrtati oblik napo-
na na kondenzatoru u toku jedne periode oscilacija,
Reenje: Napon na gejtu elementa iznosi:
l
;
l

t
'
(13.1)
Rl+ R2
= 4,69 v
i je nezavisan od toga da li provodi ili ne
zbog toga to je
(13.2)
VBB
IG = 5 << IR
2
= = 57 3
Rl+R2
Napon je
( 13 o 3)
V p = V G + O, 7 '' = 5, 3 9 V
Dakle, kada je kondenzator prazan, on se puni kroz
R
3
do napona vp a zatim ses provede. Napon na kondenzatoru naglo
opada (zbog rnale otpornosti ses-a) do vrednosti VH kada prestaje
pranjenje kondenzatora. Ako sa t = O trenutak kada konden-
zator da se puni imamo:
(13.4)
+
VH = 0,7 V VA (O ) =
(13.5) v ( oo )
= VBB = 15V
A .
(13.6) T = R
3
c = 2,5 ms
pu
tako da je napona na kondenzatoru
(13.7) VH (t) = VA (
00
) + [vA (O+) - VA ( oo) J
= 15 - 14,3 e-
400
t
-t/T
e pu
456 8. Vieslojne silicijumsKe komponente
a trajanje kvazistabilnog stanja
(13.8) T = T l n
Pu
v A ( oo ) - v A (O+) V BB - V H
V (
00
) _ V (T ) =T ln V _ V = 994lJS
A A pl BB p
Pri ovom zanemarenu je oticanje struje
kroz to je opravdano jer je minimalna struja
kroz R
3
(13.9)
t.R3min =
Kako je trajanje drugog kvazistabilnog stanja mnogo
oscilacije je
(13.10) f
l
lOOS Hz ::::: l kHz = =
T
Vremenski dijagram napona na kondenzatoru prikazan je
na Sl. 13.2
"A [v]
-"15
--
,
t
Slika 13.2
8.14. Na slici 14.1 je prikazano tiristorsko kolo za
regulaciju snage razvijene na RP. Elementi koji su upot-
rebljeni u kolu imaju vrednosti v
88
= 60 V i C = 100 nF,
Rp = 100 n. Karakteristike upotrebljenog tiristora su v
80
= 32 V,
VH IH :::::0 a karakteristike diode VHD = lOV,
IHD = lOOlJA. Ako se napajanje vri iz mree 220 V, 50 Hz odrediti
a) Vrednost otpornika R za ugao provodjenja tiristora
\
'
'

,
'
b) Srednju i efektivnu vrednost struje kroz otpornik
e) Srednju i efektivnu vrednost napona na otporniku
d) Srednju snagu na otporniku R ,
p
e) Ukupnu snagu koju di si pira otporni k RP.
A
R
e
Slika 14.1
Reenje: a) Pretpostavimo da je tiristor neprovodan.
Kondenzator C se puni strujom kroz otpornik R sve do napona v
80
ka-
da provede dioda a zbog nje i tiristor. Kondenzator
se sada prazni kroz diodu do napona VHD i 9staje
napunjen na napon VH sve dok dioda, odnosno tiristor
provode. Kada ulazni sinusoidalni napon prolazi kroz nulu, prvo
se tiristor a zatim i dioda pa kondenzator po-
novo da se puni. Ako sa t = O punjenja kon-
denzatora onda imamo:
(14.1)
+
lOV vk(O )
=
VHD
=
(14.2) vk ( oo )
=
VBB
=
60V
(i4.3) T = RC
pu
tako da je napona na kondenzatoru
(14.4) vk (t) = vk ( oo)+ [vk (O+) - vk ( oo) J e -t/ru
= VBB + (VH - VBB) e-t/Tpu
Na slici 14.2 prikazani su ulazni napon i napon na
kondenzatoru u toku jedne periode.
'Uu.
t
T j Tp
t
--
Slika 14.2
Sa Slike 14.2 se vidi da je vreme za koje se konden-
zator puni dato izrazom
(14.5) T =
l
= 17,5 ms
so
tako da se iz jedn. (14.4) s obzirom da je
(14.6)
vk(T =
VBO
=
32 v
dobija
+
VBB v k
( (X) )
- vk(O )
(14.7) T
=
T ln
( (X) )
(T)
=
RC ln
Pu t) k
-
t) k
VBB
odnosno, u obzir (14.5)
- VHD
- VBO
,
(14.8) R =
T
= 301,8 kn kn
Potrebno je jo proveriti da li je dio-
da provodna kada tiristor provodi jer je jedino tada napon na kon-
denzatoru konstantan i jednak VHD" Da bi ona bila provodna mora bi-
ti
(14.9} > I
H
to je sigurno zadovoljeno jer je struja kroz diodu
(14.10)
.b) Srednja vrednost struje kroz otpornik R
(14.11)
l
27T v 2n
I
a:
I i da""'
m
I
(-sin a.) da.
sr
2n
7n/4 P
2nR
7n/4 p
v
=
m
(l-cos
_n_)
= 145 rnA
2n R 4
p
a kvadrat njene efektivne vrednosti
p
(14.12)
I 2
ef
=
l 2TI 2
- I 1.
2
'll' 7TI /4 p
da.
=
v2 2 n 2
m I sin a. d a.
2 n R
2
7n/4
(14.13)
=
v2
m
2 TIR
2
p
[ -
p
sin 2 a. J 2n
4 7n/4
= 0,99
Efektivna vrednost struje kroz je
Ief = 995 rnA lA
iznosi
=
e) Srednja vrednost napona na otporniku iznosi
(14.14) V = I R = 14,5 V
sr sr p
a efektivna vrednost napona na ot?orniku
(14.15)
(14.16)
(14.17)
V = I R = 99,5V
ef ef p
d) Srednja snaga na otporniku R je
p
p
sr
= Vsr' I = 2,1 w
sr
e) Ukupna snaga koju disipira otpornik R je
p
8.15. Za regulaciju snage koja se razvija na
Rp =SOn koristi se tiristor se probojni napon v
80
moe reguli-
sati promenom baterije za polarizaciju gejta V (Sl. lS.l)
GG
a) Ako se napon baterije VGG menja,u kojim se gra-
nicama menjati ugao provodjenja tiristora?
b) Ako je pobudnog signala f = SO Hz a nje-
gova efektivna vrednost 220 V,odrediti u kom opsegu se moe menja-
ti srednja struja kroz
Reenje: a) Kao to se moe
videti sa Slike 15.2 tiristor
mora da provodi negde u
prvoj periode ulaznog
napona, ako je amplituda ulaz-
nog napona dovoljna da tiristor
dovede do. proboja. Dakle, ugao
provodjenja tiristora je ili 0
ili lei u granicama od 90 do
180.
Rp
Slika 15.1
b) Srednja struja kroz dobija se po definici-
ji:
'TT
v m
v
(15 .l) 1
sr
l
J
sin e de
=
m
[- cos e]
11
= =
2TI 2TI R R Ct
v m
Ct
p p
=
(l + cos Ct) = 0,99 (l + cos Ct )
2TIR
p
,
wt
Slika 15.2
Za ugao provodjenja od 180, a.= 0 tako da je
(15.2) I = 1,98 A
sr max
dok je za ugao provodjenja od 90, a.=
1T
-2-
tako da je
(15.3) I = 0,99 A
sr min
461
8.16. U diodnom mostu sa Sl. 16.la izmedju krajeva B
i B* vezan je tiristor je probojni napon znatno od ampli-
tude ulaznog napona Vu.
a) Pod pretpostavkom da je amplituda strujnih impulsa
IGm dovoljna da se tiristor prevede u provodno stanje pri bilo kom
naponu izmedju njegove anode i katode, nacrtati oblike struja kroz
svaku diodu i
01
(t), i
02
't), i
03
(t), i
04
(t) i kroz RP,
iR (t).
b) Na osnovu oblika struje kroz iR(t) objasni-
ti kojim bi se elementom mogli zameniti diodni most
i t1ristor a da se napon na izlazu ne
e) snagu koja se razvija na RP
u funkciji od ugla a. (Sl. 16.l.b)
462 8. Vieslojne silicijurnske komponente
Uu=Vu sin wt
(\J
i
u.Q]

Rp
i
i
l
ot. a
- - 1.4
Slika l6.la
Slika l6.lb
Reenje: a) U toku svake periode ulaznog napona tiri-
stor provoditi za cfl i n+a 2n. u prvom provode
diode o
1
i D
4
a u drugom diode D
2
i o
3
Na osnovu toga mogu se nacr-
tati vremenski dijagram! koji su prikazani na Slici 16.2.
b) Kao to se vidi struja kroz i moe
se kontrolisati u obc periode. Dakle, most i tiristor se mogu zame-
niti trijakom koji zadovoljava navedene zahteve. Kolo za pobudu ko-
je daje strujne impulse mora da se modifikuje kako bi dalo struj-
ne impulse polariteta u obe poluperiode. ema veza je
prikazana na Slici 16.3.
izrazom
(16 .l)
e) Snaga koja se razvija na otporniku R data je
p
7T
2
v2
7T
p
l
J
vu
d (wt) =
u
J
sin
2
wt d (wt)
=
--w-
R TIR
a p p a
v2
l
u
(7T-
+
sin 2 a )
=
2 7T R
a
2
p
o
l
l
l
l
l
u.
Slika 16.2
Slika 16.3
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
wt
wt
cut
463
464
8.17. Na Slici 17.1a je prikazano kolo za kontrolu sna-
ge koja se razvija na otporniku R = 50n. Vrednosti elemenata kola
p
su R = 100 kn, C = 100 nF a probojni napon bilateralne
diode iznosi v
80
=lOV (Slika 17.1b). da su naponi dra-
nja diode i trijaka jednaki nuli i da se kolo napaja iz mree
220V, 50 Hz i nacrtati vremenske dijagrame napona na kon-
denzatoru i trijaku kao i snagu koja je razvija na otporniku.
-Vao
Slika 17.la Slika l7.lb
Reenje: Pretpostavimo da je u trenutku t = O, kada
ulazni napon v = V sin wt da raste, kondenzator prazan
u u
tj.
(17.1)
Kondenzator se puni strujom kroz Rp i R, ali, poto
pobuda nije konstantna, ne moemo koristiti ranije izvedene gotove
izraze za napon na kondenzatoru moramo reiti diferencijalnu
koja opisuje punjenje kondenzatora.
(17.2) i <t> = e
pu
dvc(t)
dt
=
vu(t) - vc<t>
R + R
p
v
8. Vieslojne silicijurnske komponente
koja se sredjivanjem svodi na
(17.3)
Smenom
(17.4)
(R + R } e
p
dve (t)
dt
+ vc (t) = v (t)
u
t = ( R+ R ) e RC = l O m s
p
465
se dobija diferenciialna prvog reda sa konstantnim koefi-

(17.5) T
dve (t)
dt + vc (t) = vm sin w t
je reenje
v
-t/T
(17.6)
"e Ct>
=
m
[ + sin wt - w-r cos wt J
2
. wT e
l+(wr)
=
28,62 ( Ti e
-lO Ot
+ sin w t - 1T cos w t)
Do proboja di ode, odnosno trijaka, dolazi u trenutku
t = T kada je
(17.7)
pa se reavanjem transcedentne (17.7) dobija reenje
(17.8) T = 1,48 ms
odnosno ugao paljenja iznosi
(17.a) a= tilT = 26,63
a ugao provodjenja
(17.10) e = 180 - a = 153,37
Kada dioda i trijak provedu kondenzator
se brzo isprazni kroz malu otpornost diode i trijaka i na-
pon na njemu ostaje jednak nuli sve dok se trijak i dioda ne
na kraju pozitivne poluperiode. U negativnoj poluperiodi napon na
kondenzatoru je opisan istom (17.6) samo je negativnog
znaka. To je posledica da su kola punjenja i us-
lovi isti kao u pozitivnoj poluperiodi. Kako je i probojni napon
bilateralne diode kada je na njoj negativni napon isti kao u
pozitivnog napona, ugao paljenja i ugao provodjenja trijaka su isti
kao u pozitivnoj poluperiodi. Dakle, napon na trijaku i napon na
kondenzatoru imaju oblik kao na Slici 17.2.
(17.11)
'l1A2.
-- -- - -;;--'
/ '
l \
l \
\
\
\
\
\
l
Ue l
'
l
l
\ l
i \ /
. ' l'
,_/
+cl
l
l
, ,2U. l
l :
"..--,
/ '
l '
l '
t-v ..
Slika 17.2
Snaga koja se razvija na otporniku R je
p
\
\
\
\
wt
wt
1T v 2 v2 1T
p =
1
J R d(wt) = J sin
2
wt d( wt) = 100,12 W
1f o Rp 1TRP o
li
t
1\
LITERATURA
l. Bell, D., Solid State Pulse Reston Publ. Comp, Reston,
1976.
2. Cassasent, D., :1:gital Quantum Publ., New York, 1974.
3. Doyle, J., Pulse Prentice Hall, Englewood Cliffs,
1973.
4. Glaser, A.B., Subak-Sharpe, G.E., Integrated Circuit
Addison Wesley Publ. Co, Reading, 1977.
S. Hribek, M., Kesler, S., Zbirka reenih zadataka iz elektronike II,
OOSSO ETF, Beograd, 1977.
6. Millman, J., and Taub, H., PuZ.se, Digital and twitching
Mc Graw Hill, New York, 1965.
7. Millman, J., and Halkias, Ch., Integrated Mc Graw
Hill, New York, 1972.
8. Mahan, A.P.V. et al. "A Triangular Waveform Generator",
IEEE Trans. on Instr. and Measurement, Vol. IM-27, No l, March
1978.
9. B., Elektronika II, knjiga, Beograd, 1961.
10. Strauss, L., Wave Generation and 2nd ed., Mc Graw Hill,
New York, 1970.
ll. Taub, H., and Schilling, D., Digital Tntegrated
Mc Graw Hill, New York, 1977.
12. S., Impulsna elektronika knjiga, Beograd, 1976.
467

Zbornik Rešenih Problema Iz Impulsne I Digitalne Elektronike I Deo - Kola Sa Diskretnim Komponentama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Rešenih Problema Iz Impulsne I Digitalne Elektronike I Deo - Kola Sa Diskretnim Komponentama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

J_; ..

(t) (max) "' R

se menja po eksponencijalnom zakonu jer

= Veel-vyD' pa se odatle do-

onda je perioda oscilova-

Sasvim je da se za RB usvoji vrednost

You might also like