TEORIJE U

KRIMINOLOGIJI
Pojava, razvoj i osnovne ideje
glavnih kriminolokih orijentacija
Od kraja 18. i tokom 19. veka razvija se klasina
orijentacija u kriminologiji. Sa Klasinom kolom poinje
sistematsko razmiljanje o zloinu i nainima njegovog
suzbijanja (ovo je pre krivinopravna nego kriminoloka kola;
ona se ne bavi izriito uzrocima niti pojavnim oblicima
kriminalnog ponaanja; u okviru ove kole se smatra da je zloin
rezultat racionalnog izbora pojedinaca, kao i da do njega dolazi
ne zato to su loi ljudi, ve zato to su loi zakoni i njihova
primena)

Od druge polovine 19. veka - razvija se pozitivistika
orijentacija u kriminologiji. U okviru ove orijentacije
nastoji se da se kriminalitet prouava metodama prirodnih
nauka i ukazuje se da on nije puki rezultat racionalne motivacije
odnosno slobodne volje pojedinaca, ve da na njegovo javljanje
utiu odreeni unutranji i spoljni inioci

Od 60-ih godina 20. veka razvijaju se teorije
drutvene reakcije i radikalna (kritika) kriminologija.
Fokus se prebacuje sa uinilaca zloina na nain na koji drutvo
reaguje na kriminalitet, odnosno nain na koji ga sistemski
proizvodi i odrava

KLASINA
ORIJENTACIJA U
KRIMINOLOGIJI
KLASINA KOLA
ezare Bekarija
/Cesare Beccaria, 1738-1794/
Italijan ezare Bekarija se smatra osnivaem Klasine kole, kao
i krivinih nauka uopte
Autor je knjige O zloinima i kaznama (Dei Delitti e Delle
Pene, 1764) u kojoj je podvrgao kritici sistem srednjovekovnog
krivinog pravosua i sistem sankcija (posebno je kritikovao
smrtnu kaznu, beastee kazne i kaznu konfiskacije)
Bio je uasnut stanjem u evropskim krivinopravnim sistemima
u 18. veku
Kao i drugi mislioci u doba prosvetiteljstva, smatrao je da ljudi
postupaju racionalno, tj. da slobodnom voljom biraju ponaanje
Zalagao se za naelo zakonitosti i jednakost graana pred
zakonom. Smatrao je da kazne treba da budu nune, srazmerne,
hitne, neizbene, javno izreene i da imaju lini karakter. One
treba da budu samo onoliko otre koliko je to nuno da bi se
potencijalni prestupnici odvratili od vrenja zloina. Bio je veliki
protivnik torture i smrtne kazne
Smatrao je da je prevencija najefikasniji nain borbe protiv
kriminaliteta - dobri i jasni zakoni su najbolje sredstvo
spreavanja zloina
Bekarijine ideje su postavile temelj svih krivinih nauka
ukljuujui i kriminologiju, a veina evropskih krivinih
zakonodavstava je ubrzo primenila osnovne njegove postavke

KLASINA KOLA
Deremi Bentam
/Jeremy Bentham, 1748-1832/
Engleski filozof Deremi Bentam je zastupao utilitaristiki
pogled na ljudsko ponaanje. Smatrao je da su ljudi racionalna
bia koja tee to veoj koristi, te da unapred vagaju dobit i
tetu koja e proistei iz odreenog ponaanja ljudi postupaju
shodno proraunu korisnosti, odnosno hedonistikom proraunu
Zato, zapreena kazna mora biti dovoljno teka da bi
odvratila potencijalnog uinioca od vrenja zloina zlo koje se
uiniocu nanosi kaznom treba da nadilazi prijatnost ili dobit
koje mu vrenje dela donosi
Kazna treba da zastrai potencijalne uinioce zloina
(odvrati ih od vrenja zloina), ali i da omogui popravljanje
onih koji su ih uinili
Cilj kanjavanja jeste da:
sprei krivina dela, i to na najjednostavniji mogui nain
ako ih ne sprei, da utie na uinioca da izvri delo manje teine
da utie da uinilac ne upotrebi vie nasilja nego to je to (za izvrenje dela)
neophodno
Bentam se zalae za:
umerenost i opozivosti kazne
popravljanje uinilaca (smatra da bi osnovna kazna bi trebalo da bude
osuda na kazneni zavod za popravljanje )

Bentamove ideje su inspirisale promene engleskog krivinog
zakonodavstva poetkom 19. veka, doprinele uobliavanju razvoja
prve moderne policije u Londonu 1829. godine i uticale na
formiranje modernog zatvorskog sistema
KLASINA KOLA
Anselm Fojerbah
/Anselm Feuerbach, 1775-1813/
Nemaki pravni teoretiar Anselm Fojerbah
utemeljuje teoriju o generalnoj prevenciji
psiholokom prinudom propisivanje kazne,
samo po sebi, treba da deluje na potencijalne
uinioce tako da se uzdre od vrenja zloina

Fojerbah se zalagao za dosledno sprovoenje
principa zakonitosti
da bi kazna odvraala od izvrenja zloina, ona mora biti
zakonom unapred propisana
pretpostavka kanjavanja je da je izvren zloin
pretnja kaznom mora biti ozbiljna

Iz ova tri stava Fojerbah je formulisao osnovno naelo
savremenog krivinog prava: nullum crimen, nulla poena
sine lege

Zasluge i kritika klasine kole
Zasluge:
U svoje vreme, ova kola je odigrala progresivnu
ulogu doprinela je naputanju feudalnog i izgradnji
novog kaznenog sistema u okviru kojeg se polazi od
naela zakonitosti i jednakosti graana, naputaju se
telesne kazne i suava primena smrtne kazne

Glavni nedostaci:
Klasinoj koli se prebacivalo da je suvie
pojednostavljeno gledala na ljudsko ponaanje
Ova kola je je zastupala aprioristiko shvatanje o
slobodi volje i rigidan stav o racionalnosti
uinilaca, zanemarujui razmatranje ostalih uzroka
zloina (znaaj slobodne volje i racionalnosti uinilaca je
prenaglaen; racionalnost ne karakterie odreene kategorije
uinilaca (npr. decu, senilna lica, lica sa tekim duevnim
poremeajima i dr.); ljudi se ne ponaanju uvek shodno
proraunu dobiti i tete, u mnogim je situacijama njihovo
ponaanje voeno emocijama)
Neoklasicizam
Interesovanje za povratak idejama klasine kole
tokom poslednjih decenija 20. veka mnogi poinju
da zastupaju stav da nije previe vano tragati za
uzrocima kriminaliteta, ve je najvanije iznalaziti
reenja koja vre posao kod njegovog spreavanja

Predstavnici neoklasicizma se zalau za naputanje
tretmana i rehabilitacije i povratak na stari model
kanjavanja (zasnovan na razmatranju hedonistikog
prorauna)

Ne odmerava samo zloinac ta gubi i dobija, ve to
ini i drava Harris tvrdi da bi drutvo zaista moglo
da eliminie sve zloine ukoliko bi bilo spremno da
za to plati cenu (cena se pre svega sastoji u poveanju
budeta pravosua i porastu neosnovano optuenih
lica)
Po pravilu, drutvo nije spremno da plati ovu cenu jer bi
teta bila vea od koristi; Zato organi krivinog pravosua
tee postizanju optimalnog nivoa progona, kod kojeg je
gubitak za drutvo najnii
Desni realizam
Desni realizam je neoklasini smer iji je utemeljiva
Dejms Vilson /James Wilson, 1985/. U okviru ove
koncepcije zastupaju se sledee ideje:

Bioloki i psihiki inioci kriminaliteta odluujue utiu na
procenu oekivane koristi i tete od vrenja zloina

Kada je kriminalitet rezultat izbora pojedinca, treba
preduzimati pragmatine mere u SAD je uvedena praksa
da se viestrukim prestupnicima koji se trei put osuuju za
teko krivino delo izrie mera doivotnog zatvaranja (three
strikes and you are out / tri greke i ispada)


Kritika desnog realizma: Zamera mu se to to se bavi
samo ulinim kriminalitetom zanemarujui ostale
oblike, kao i socijalne inioce kriminaliteta
POZITIVISTIKA
ORIJENTACIJA U
KRIMINOLOGIJI
POZITIVISTIKA ORIJENTACIJA
Javlja se u drugoj polovini 19. veka* (u vreme koje je obeleilo
pojaano interesovanje za bioloka i medicinska istraivanja, kao
i pojava sociologije kao nove akademske discipline)

U okviru pozitivistike orijentacije odbacuje se stanovite
Klasine kole o slobodnoj volji i panja se preusmerava na
istraivanje uzroka zloina, odnosno faktora koji doprinose
njegovom javljanju smatra se da je neophodno primeniti
naune metode u izuavanju biolokih, psiholokih i socijalnih
obeleja prestupnika

Dve osnovne struje unutar rane pozitivistike orijentacije:
Koncepcije o zloincu kao patolokom pojedincu
Stanovita prema kojima je zloin neumitna posledica delovanja
spoljnih, pre svega socijalnih inilaca

* Opti socijalni kontekst doba u kojem se razvio rani pozitivizam
obeleavale su: nagle drutvene i ekonomske promene; razvoj kapitalizma i
industrijske proizvodnje; migracije seoskog stanovnitva u velike gradove;
nagli rast stanovnitva i ogromni porast gustine naseljenosti u gradovima
Kartografska kola
Pripadnici ove kole zastupaju socijalni
determinizam: prema njima, zloin je posledica
delovanja spoljnih, socijalnih inilaca
Najznaajniji predstavnici: Geri (Andr-Michel Guerry) i
Ketle (Adolphe Quetelet)

Geri (1802-1866) je istraivao distribuciju kriminaliteta u
Francuskoj po regionima; Znaajnim iniocima
kriminaliteta smatrao je nivo ekonomskog razvoja i
gustinu naseljenosti

Ketle (1796-1874) je, koristei grau o kriminalitetu u
Francuskoj, zakljuio da na njega utiu: starost,
fizika snaga, pol, klima, godinje doba, zanimanje,
siromatvo i alkoholizam. Drutvene faktore je
naglasio kao presudne - drutvo priprema zloin,
pojedinci su samo instrumenti koji ga vre

Rani bioloki determinizam:
fiziognomiari i frenolozi
(prethodnici Antropoloke kole)
Fiziognomiar anbatista dela Porta /Giambattista della
Porta/ (16. vek) je istraivao povezanost odreenih
fizikih crta, naroito crta lica (velike usne, iljato
lice itd.) sa kriminalnom predisponiranou



Jedno od najranijih biolokih objanjenja zloina
frenologija (u okviru koje su prouavani oblik i
veliina lobanje), bila je popularna od polovine 18.
do polovine 19. veka
Frenolozi Franc Gal /Franz Joseph Gall/ i Johan purchajm
/Johann Kaspar Spurzheim/ bili su usredsreeni na istraivanje
veze izmeu veliine, oblika i deformacija na lobanji i
kriminalne delatnosti


Antropoloka kola
ezare Lombrozo
/Cesare Lombroso, 1835-1909/
Pravi nastanak kriminologije vezuje se za
Lombrozovo uenje - Lombrozo je stavio zloinca u
prvi plan interesovanja i utemeljio antropoloku
kolu (Lombroza mnogi nazivaju ocem
kriminologije)

Lombrozo, kao i ostali predstavnici antropoloke
kole, bio je pod snanim uticajem uenja arlsa
Darvina. Prema Lombrozovoj teoriji o ,,atavistikom
zloincu, kriminalci su atavistiki tipovi, odnosno
nii oblik u evoluciji oveka

Atavistiki tipovi se mogu identifikovati preko
odreenih telesnih znakova (stigmata degeneracije) - npr.
iroka vilica, velike ui, sitne oi, ogromne ake,
preterana maljavost itd.

Italijanska antropoloka kola
(Lombrozijanska kola: Garofalo i Feri)
1. Garofalo /Raffaele Garofalo, 1852-1934/
razlikuje prirodni i zakonski kriminalitet
Prirodni zloin je onaj ijim se vrenjem ispoljava
odustvo bazinih moralnih oseanja: saoseanja i
potenja
Sve zloince (prema stepenu odsustva moralnih
oseanja) deli na:
Ubice
Nasilnike
Kradljivce
Pohotljive

Garofalo je smatrao da su kriminalne crte linosti
nasledne (uroene) ili steene u ranom
detinjstvu. Ukazao je da:
- Uticaj porodice i crkve je najefikasniji u detinjstvu
- Najopasnije prestupnike treba eliminisati iz drutva

2. Feri /Enrico Ferri, 1856-1929/


Feri je utemeljiva socio-antropoloke varijante
Italijanske pozitivne kole

Smatrao je da je kriminalitet rezultat delovanja
biolokih predispozicija i socijalnih inilaca
(multifaktorska etioloka koncepcija)

Faktore je podelio na:
antropoloke (uzrast, pol, psihika obeleja itd.)
fizike (klima, geografska lokacija, temperatura itd.) i
drutvene (gustina naseljenosti, obiaji, religija, ekonomski
uslovi itd.)

Prestupnike je klasifikovao na:
Lude (zloince sa mentalnim oboljenjem)
Roene zloince
Zloince iz navike
Zloince iz strasti
Sluajne krivce
Feri (nastavak)


Feri je smatrao da izvrioci krivinih dela ne mogu
biti krivi za zloine jer nisu slobodnom voljom
odabrali da ih vre i zalagao se za neodreenu osudu
i individualizaciju sankcije

Verovao je da odreene socijalno-politike mere
(npr. poboljanje stambenih i materijalnih uslova)
mogu spreiti kriminalno ponaanje

Istakao je etiri vrste zatitnih mera:
Preventivne (najvanije mere)
Reparatorne
Represivne
Eliminatorne

Zasluge i kritika Antropoloke kole
Zasluge:
Stavljanje linosti prestupnika u fokus
Ukazivanje na drutvenu opasnost prestupnika
Isticanje da kazna ne moe biti jedina mera suprotstavljanja
kriminalitetu
Ferri je razradio sistem mera koje e fon List kasnije nazvati
merama bezbednosti
Razraen je koncept individualizacije krivinih sankcija

Kritika:
Upueni su joj prigovori metodoloke prirode
(reprezentativnost uzoraka itd.)
Zameren joj je ekstremni determinizam koji oveka svodi na
nivo pasivnog objekta, kao i to to je nedovoljno uvaila uticaj
socijalnih i ekonomskih faktora kriminaliteta

Zloin i fizika konstitucija

Jedno od znaajnijih istraivanja povezanosti
somatskih osobina i sklonosti ka kriminalnom
ponaanju sproveo je antropolog Huton /Earnest
Hooton, 1887-1954/ 1937. godine sa 14.000 zatvorenika i
3.200 obinih graana
Utvrdio je znaajne razlike izmeu ovih grupa u pogledu
mnogih osobina i zakljuio da su kriminalci moralno,
intelektualno i morfoloki inferiorni, a da je njihova
inferiornost najverovatnije nasledna
Primarnim uzrokom kriminaliteta smatra bioloku
inferiornost
Huton je predloio primenu eugenikih mera* (kontrolu
reprodukcije ovih lica)



* Eugenike mere podrazumevaju mere poboljanja ljudske vrste (tj.
poboljanja njenih naslednih kvalitetata). One, pored ostalog, mogu ukljuivati
spreavanje inferiornih ljudi da imaju decu (negativna eugenika), kao i
podsticanje onih superiornih da ostave to brojnije potomstvo (pozitivna
eugenika).
BIOLOKA SHVATANJA
BIOLOKA SHVATANJA
Zloin i fizika konstitucija

eldon /William Sheldon, 1898-1977/ je smatrao da je
oblik tela oveka utie na obeleja njegove linosti.
Razlikovao je tri tipa telesne konstitucije:
Ektomorfni tip (vitke i krhke osobe)
Endomorfni tip (nie i punije osobe)
Mezomorfni tip (snane, miiave osobe atletske grae)

Za svaki navedeni tip telesne grae vezuje se
osoben tip temperamenta: cerebrotonini
(introvertne, osetljive osobe umetnikih sklonosti);
visceralni (oputene i drueljubive osobe sklone
uivanju u hrani), i somatotonini (energine, odvane i
samouverene osobe)

Uporeujui grupu od 200 mukaraca prestupnika sa kontrolnom
grupom od oko 4.000 studenata mukog pola, eldon je utvrdio da
postoji veza izmeu telesne grae i delinkventnog ponaanja.
Osobe sa mezomorfnim tipom konstitucije sklonije agresivnom i
kriminalnom ponaanju, a naroito vrenju nasilnikih i drugih
zloina koji zahtevaju brzinu i snagu

BIOLOKA SHVATANJA
Uticaj genetskih faktora
Prouavanje porodinih istorija

Dagdejl /Richard Dugdale, 1877/ - izuavao lanove
porodice Duk u kaznionicama drave Njujork i utvrdio:
na vrenje zloina odluujue deluju i naslee i sredina
zloin obino prati muku liniju, a najstarije dete u porodici ima
tendenciju da postane zloinac

Godar /Henry Goddard, 1912/- prouavajui porodicu
pod pseudonomom Kalikak (potomke iz brakova jednog
mukarca sa dve ene), utvrdio je da se inteligencija,
duevno zdravlje i moralnost (a time i kriminalne sklonosti)
nasleuju

Brani par Glik /Sheldon & Eleanor Glueck, 1950,
1957/ su na osnovu svojih istraivanja utvrdili da je
kriminalnost oca najbolji prediktor delinkvencije dece, ali da
je takoe vaan i nadzor majke nad decom i materijalni
status porodice. Naglasili su znaaj multidisciplinarnog
pristupa u prouavanju etiologije delinkvencije, odnosno
nunost prouavanja meuuticaja naslea i sredine



BIOLOKA SHVATANJA
Uticaj genetskih faktora
Prouavanje porodinih istorija (nastavak)

Goring /Charles Buckman Goring, 1870-1919/ je
tvrdio da se osobine linosti prestupnika i
neprestupnika znaajno razlikuju i da su te razlike
rezultat naslea, a ne uticaja sredine
Kontrolu kriminaliteta bi, prema Goringu, trebalo zasnivati
na kombinaciji drutvenih mera sa medicinskim zahvatima
(koji ukljuuju i zabranu reprodukcije slaboumnih,
epileptiara i lica sa defektnim socijalnim instinktima)
Pod uticajem ovih ideja, u mnogim zemljama je vrena
prisilna sterilizacija tekih zloinaca
Kljuni prigovor Goringovim tezama nije pouzdano
utvreno odsustvo uticaja sredine na kriminalno ponaanje


BIOLOKA SHVATANJA
Uticaj genetskih faktora

Prouavanje blizanaca i usvojenika
Poreenje jednojajanih blizanaca idealan nain da se ispita
uticaj naslea. Nekoliko istraivanja je ukazalo na slinost
ponaanja (prisustvo/odsustvo delinkvencije) jednojajanih
blizanaca, koja prevazilazi takvu slinost izmeu dvojajanih
blizanaca, kao i izmeu obine brae i sestara
Prouavanje usvojenika - Mednik i saradnici su, nakon
sprovedenog istraivanja nad vie od 14.000 usvojene dece u
Danskoj, upozorili da se uticaj genetike ne sme zanemariti
kriminalne sklonosti biolokih roditelja pouzdanije odreuju
ponaanje dece nego takve sklonosti usvojilaca


Koncepcije o uticaju hromozomskih aberacija
Sindrom XYY, odnosno viak mukog polnog hromozoma, dovodi
se u vezu sa kriminalnim ponaanjem. Rezultati istraivanja
sprovedenog u Danskoj nad vie od 30.000 mukaraca pokazali
su da su lica sa ovom hromozomskom aberacijom sklonija
vrenju (nenasilnih) krivinih dela u odnosu na ostala lica istih
godina, inteligencije i socijalnog statusa
Kritika biolokih shvatanja
Pored nesumnjivog doprinosa biolokih
koncepcija naunom saznanju u oblasti
kriminologije, ovim koncepcijama su upueni
i brojni prigovori

Pitanje reprezentativnosti uzoraka na kojima su
sprovoena neka od istraivanja na osnovu kojih
su potvrivane bioloke koncepcije

Rezultatima istraivanja nije pouzdano iskljuen
znaajan uticaj faktora sredine na kriminalno
ponaanje

Jednostranost uticaj biolokih inilaca je
apsolutizovan


PSIHOLOKA SHVATANJA
Psihoanalitika objanjenja

Prema psihoanalitikom uenju koje je utemeljio Zigmund Frojd
/Sigmund Freud, 1856-1939/, linost je sainjena od tri
meusobno povezane komponente: Ida, Ega i Superega
Id predstavlja osnovne fizioloke potrebe i nagone i nesvesne
tenje oveka i neprestano tei njihovom zadovoljenju (princip
zadovoljstva). Ego je segment linosti koji je svestan i racionalan
i deluje kao posrednik izmeu nesvesnih impulsa Ida i zahteva
Superega (princip realnosti). Superego predstavlja moralnost i
savest i obuhvata drutvena ogranienja i zahteve; on se gradi
socijalizacijom, odnosno internalizacijom drutvenih vrednosti u
periodu detinjstva
Psihoanalitiari smatraju da zloin moe biti posledica nerazvijenog
Superega ili previe slabog Ega, nemonog da kontrolie
instinktivne impulse
Sam Frojd je pak verovao da vrenje zloina moe biti posledica
preterano aktivnog Superega zloinci oseaju krivicu i
anksioznost pa podsvesno tee tome da budu kanjeni kako bi
se rasteretili neprijatnih oseanja

Kljuna zasluga psihoanalitikih objanjenja je u tome to su naglasila
znaja iskustva u ranom detinjstvu na kasnije ponaanje
Prigovori upueni ovom objanjenju su prvenstveno metodoloke prirode:
uoptavanja iz malih uzoraka i nemogunost operacionalizacije kljunih
kategorija
PSIHOLOKA SHVATANJA
Teorija inteligencije

Mnogi istraivai su smatrali da je kriminalno ponaanje
posledica niske inteligencije. Nizak kolinik inteligencije
zatvorske populacije utvrivan je u brojnim istraivanjima
sprovoenim poetkom 20. veka
Godar /Henry Goddard/ je 1914. godine utvrdio da je oko
70% zloinaca je maloumno, te da su slaboumna lica
potencijalni prestupnici

Hiri i Hindelang /Travis Hirschi & Michael Hindelang,
1977/ ponovo oivljavaju teoriju inteligencije krajem 70-ih
godina 20. veka. Oni, naime, utvruju da je proseni
kolinik inteligencije (IQ) kod delinkvenata za oko 8 poena
nii nego kod nedelinkvenata
Niska inteligencija je znaajan faktor prestupnitva; osobe nie
inteligencije ne uviaju posledice (tetnost) svog ponaanja

Prigovori:
Kritika testova inteligencije (ta uistinu oni mere: inteligenciju ili
znanje?)
Postavljeno je pitanje reprezentativnosti uzoraka (budui da je u
istraivanja obino ukljuena samo zatvorska populacija)
PSIHOLOKA SHVATANJA
Ajzenkova teorija linosti

Prema Ajzenku /Hans Eysenck/, postoje tri bazine
dimenzije (temeljne crte) linosti: psihoticizam,
neuroticizam i ekstraverzija. One su u velikoj meri
nasledne
Ekstraverzija drueljubivost, prodornost, impulsivnost
Neuroticizam - emocionalna nestabilnost, sklonost anksioznosti,
ljutnji i sl.
Psihoticizam sklonost psihopatolokim ponaanjima,
impulsivnosti, krenju normi, neosetljivost za druge

Ekstraverti se tee uslovljavaju (usled specifinih obeleja biohemijskih
procesa u mozgu) i teko ue, tako da su skloniji kriminalnom
ponaanju od introvertnih osoba

Ekstraverzija, neutoricizam i psihoticizam su izraeniji kod
zatvorenike populacije, a na prvom mestu je psihoticizam

Linost prestupnika po pravilu karakteriu: potraga za uzbuenjima,
nemogunost kontrole impulsa, hostilnost, agresivnost,
neprilagoenost, potiskivanje, poricanje i nezrelost
PSIHOLOKA SHVATANJA
Psihopatija i zloin

Psihopatija (ili antisocijalni poremeaj linosti)
predstavlja specifian sklop linosti koji u prvom
redu karakteriu: nedostatak empatije, impulsivnost,
agresivnost, sklonost rizicima i neodgovorno
ponaanje

Mnogi istraivai su konstatovali da ovakav sklop
linosti nosi visok rizik nasilnikog recidivizma
Rezultati brojnih istraivanja govore da je kod
psihopata povrat etiri puta ei nego kod ostalih
prestupnika

SOCIOLOKA SHVATANJA
kola drutvene sredine

1. Tard /Gabriel Tarde, 1843-1904/
1905. godine u Parizu objavio knjigu (La psichologie
penale) u kojoj predstavlja zakon imitacije; smatrao je
da se devijantno ponaanje isprva imitira iz mode, a
da potom prelazi u naviku

Imitacija se pojavljuje u 2 oblika: kao moda u gradu i
navika na selu
Zloin se javlja kao moda i vremenom postaje
navika (nii slojevi drutva oponaaju vie slojeve)
Kriminalitet je pojava okrenuta protiv drutva i
nuno je preduzeti sva sredstva borbe protiv njega
(veruje u zastraujui efekat kanjavanja i sugerie
iru primenu smrtne kazne)


kola drutvene sredine (nastavak)
2. Dirkem /Emile Durkheim, 1858-1917/

Prema Dirkemu, ljudska priroda je u osnovi sebina, a
aspiracije ljudi su neograniene i one mogu da, ukoliko se ne
kontroliu, dovedu do haosa. Socijalizacija i socijalne veze su
mehanizmi pomou kojih drutvo uspeva da ogranii impulse
i aspiracije ljudi i sprei haos. Putem socijalizacije, ljudi
usvajaju drutvene norme i postaju dobri lanovi drutva,
umesto sebinih jedinki. Neophodni preduslovi stabilnog
drutva jesu vrst set drutvenih normi (snano kolektivno
nesvesno) i vrste socijalne veze (socijalna integracija)

Anomija (odsustvo, nejasnoa ili neefikasnost drutvenih
normi) dovodi do dezorganizacije drutva, konfuzije u
moralnoj svesti pojedinca i delinkventnog ponaanja

Stanje anomije je naroito karakteristino za periode naglih i
brzih drutvenih promena. U tim periodima, norme koje su
tradicionalno bile smernice ponaanja postaju manje jasne,
budui da iskrsavaju nove okolnosti na koje se one ne mogu
primeniti. Aspiracije, koje su ranije drane pod kontrolom,
sada su nesputane; mnogi ljudi poinju da se oseaju kao da ih
nosi stihija i suoavaju se sa sve veim tekoama pri
reavanju svojih problema; mnogi oseaju sve snaniju
frustraciju usled nemogunosti da ostvare sve svoje aspiracije

Dirkem je zastupao funkcionalistiku perspektivu i smatrao je
da je kriminalitet neizbean i normalna drutvena pojava;
Kriminalitet postaje patoloka pojava tek onda kada poprimi
preterane razmere


Socioloka kola
(kola drutvene odbrane)
Formirana je krajem 19. veka, sa idejom da bude
most izmeu pozitivizma i Klasine kole
Njeni utemeljivai su: Prins /A. Prins/, Fon List /F.
von Liszt/ i Van Hamel /van Hammel/

Fon List smatra da na kriminalitet deluju dve grupe
inilaca:
individualna svojstva uinilaca (nasleena i steena) i
drutveni inioci
Prestupnike deli na:
Zloince iz navike (popravljive i nepopravljive)
Sluajne krivce (krivina dela vre uglavnom pod
uticajem spoljnih inilaca)

Zalae se za dualitet kazni i mera bezbednosti;
najvanijom smatra specijalnu prevenciju i
prilagoavanje sankcije linosti prestupnika
(individualizacija)
Smatra da meu prestupnicima postoje oni koje treba
samo zastraiti, oni koje treba popraviti i oni koji su
nepopravljivi

Istorijski materijalizam
Utemeljivai: Marks /Karl Marx/i Engels /Friedrich Engels/
Engels je naroitu panju posvetio uslovima ivota radnika u
velikim gradovima, pre svega u Manesteru
Skrenuo je panju na demoralizujue dejstvo siromatva,
socijalnu nesigurnost i eksploataciju radnika, kao sigurne
faktore prestupnitva
Zloin je izraz revolta radnika, vid klasne borbe

Reenje: ukidanje kapitalistikog naina proizvodnje - osnovne
protivrenosti drutva se, kako su smatrali predstavnici ove
kole, ne mogu reiti na terenu prava, ve klasnom
revolucijom

Shvatanja Marksa i Engelsa uticala su na mnoge kriminologe
neki su uzrok porasta kriminaliteta traili u propadanju linosti
u uslovima buroaskog drutva, a drugi u drutvenoj strukturi i
ekonomskoj sferi.
Bonger /Willem Bonger/ je najvanijim iniocem kriminaliteta
smatrao siromatvo koje degradira linost bilo direktno
(razvijanjem sebinosti i parazitizma), bilo u sadejstvu sa
alkoholizmom. Vee uee pripadnika pojedinih rasa u
kriminalitetu tumaio je nepovoljnim ekonomskim i socijalnim
uslovima njihovog ivota
Bongeru se zameralo da je apsolutizovao dejstvo ekonomskih
inilaca

RANE AMERIKE SOCIOLOKE
TEORIJE
Prva istraivanja u SAD (s poetka 20. veka) bavila
su se, pod uticajem evropske kriminoloke tradicije
tog doba, prouavanjem pojedinca

20-ih godina 20. veka, pod uticajem Tardovog i
Dirkemovog uenja, razvija se socioloka
orijentacija, koja je od tada dominantna u amerikoj
kriminologiji
Ekoloka teorija
Vodei predstavnici: o i Makej /Shaw & McKay/
Oni su 20-ih godina 20. veka zapoeli prouavanje distribucije
drutveno nepoeljnih ponaanja u ikagu, gradu koji je u to
doba karakterisao veliki priliv stanovnitva iz unutranjosti, kao
i imigranata

Odbacivi tada popularna rasna i kulturalna objanjenja
delinkvencije, o i Makej su verovali da je ona rezultat
specifinih sredinskih uslova ivota. Prouavajui gradsku
socijalnu ekologiju ustanovili su da su faktori delinkvencije
vezani za razvoj grada, odnosno drutvenu dezorganizaciju do
koje dolazi u odreenim gradskim podrujima
Postoji pet jasno odeljenih podruja grada koja se prostiru oko
jezera Miigen; u oronulim zgradama u centralnim zonama grada
(oko poslovnog jezgra) ivi sirotinja i doseljenici; slamove u
kojima oni ive karakterie drutvena dezorganizacija i tu je
kriminalitet najvei, dok je u rezidencijalnoj zoni koja je udaljena
od centra i nastanjena pripadnicima bogatijih drutvenih slojeva,
kriminalitet daleko nii
Drutvena dezorganizacija je ono to vodi u delinkvenciju. Nju
karakterie: raspad socijalnih institucija i organizacija; neefikasnost
socijalne kontrole; postojanje kriminalnih podruja i kulturna
transmisija delinkventnih obrazaca ponaanja. Kljuni elementi
drutvene dezorganizacije su: heterogenost i smenjivost
stanovnitva, siromatvo i rasturene porodice

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog
raskoraka
Ideje o sukobu izmeu kulturnih normi razliitih drutvenih
grupa koje imaju vlastite vrednosne i normativne sisteme,
teorijski je uobliio Selin /Thorsten Sellin, 1938/. Prema njemu,
do kulturnog konflikta dolazi kada ljudi (pripadnici odreene
grupe/zajednice) potujui svoje, dou u sukob sa normama
ponaanja drugih

Od posebnog znaaja za kriminologe su sledee dve vrste kulturnih
sukoba:
Primarni kulturni sukobi, koji nastaju kada se pravne norme
jedne kulture primene na ljude odrasle u drugoj
Sekundarni kulturni sukobi, koji nastaju kada lanovi jedne ue
kulturne grupe stvaraju vrednosti koje su oprene pravnim
normama

Teorija kulturnog raskoraka tvrdi da se delovi kulture menjaju
nejednakim tempom, to dovodi do poremeaja ravnotee
kulturnog sistema u celini

Iz ovih shvatanja, nastale su teorije potkultura i kontrakultura. U
amerikoj sociologiji se tradicionalno pravi razlika izmeu opte
kulture (zajednike za celo drutvo) i potkulture (kulture posebne
drutvene grupe, koja sadri norme koje su suprotne
optepriznatim)

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog
raskoraka
Sukob sa kulturom srednje klase

Koen /Albert Cohen, 1955/ smatra da je fenomen supkulture
(specifini kulturni milje u kome odrastaju mladi) glavni faktor
delinkvencije. Osnovni uzrok nastanka prestupnikih bandi i njihove
supkulture jeste otpor radnike omladine prema vrednostima i
kulturnim obrascima koje namee srednja klasa, kao dominantna u
drutvu

Radnika omladina, naime, ne uspeva da te modele usvoji (deca iz
radnike klase ne uspevaju da tokom kolovanja dostignu status koji je
nametnut kao poeljan) i doivljava statusnu deprivaciju koja proizlazi
iz frustracija

Supkultura i identifikacija s alternativnim vrednostima postaju reenje
za statusne probleme mladih iz niih drutvenih slojeva

Drutvo tei da konformizuje mlade uveravajui ih u vrednosti srednje
klase (materijalno blagostanje, stabilna porodica, uspean posao itd.).
No, znatnom delu omladine je nedostian stil ivota srednje klase (oni
nisu socijalizacijom opremljeni osobinama i znanjima potrebnim za
uspeh prema njenim standardima), pa nastaje dubok jaz izmeu elja i
mogunosti

Oni iz viih slojeva imaju drugaiju startnu poziciju: socijalizacijom im
se podstie samopouzdanje i ambicioznost, usmerenost ka cilju,
sticanju znanja i diploma, snana volja, suzdravanje radi kasnijeg
dobitka itd.
Kod mladih iz niih slojeva nastaju frustracije i odbacivanje
uobiajenih sredstava za postizanje ciljeva

Premda je stil ivota srednje klase privlaan, postoje prepreke
vertikalne socijalne pokretljivosti

Na strukturne drutvene smetnje reaguje se identifikacijom sa
supkulturom (ukljuujui i delinkventnu)

Delikventnu supkulturu Koen vidi kao negativistiku -
supkulturna grupa odbacuje konvencionalne vrednosti i
usmerava svoje lanove prema vandalizmu, nasilnitvu i
preduzimanju rizika

Sukob sa kulturom srednje klase (nastavak)
Teorije kulturnog konflikta i kulturnog
raskoraka (nastavak)
Kultura nie klase
Miler /Walter Miller, 1958/ kulturu nie klase vidi kao kontekst
koji proizvodi delinkvenciju gangova. Ta potkultura poiva na
sopstvenim vrednostima koje Miler naziva fokusnim
interesovanjima i navodi ih est:
Nevolja (biti u nevolji najee za omladinu iz nie klase znai imati posla
sa krivinopravnim sistemom; roditelji ele da njihova deca izbegnu
nevolju, ali adolescenti ponekad stiu presti upadanjem u nevolju)
vrstina (preokupiranost isticanjem vlastite muevnosti i ekstremnom
homofobijom (mrnjom prema homoseksualcima); Miler je smatrao da je
to posledica odrastanja u porodicama bez oca, odnosno nedostatka muke
figure za identifikaciju)
Kefalo (imati kefalo u potkulturi nie klase znai biti snalaljiv i uspeti
nadmudriti druge, a ne biti nadmudren od strane drugih)
Uzbuenje (mnoge aktivnosti ljudi iz nie klase ukljuuju uzbuenje i
rizino ponaanje; nakon dosadne svakodnevice tokom radne nedelje,
vikendom ljudi izlaze u grad, opijaju se, kockaju, tuku)
Sudbina (ljudi iz nie klase imaju naroito fatalistiki pogled na ivot, vie
veruju u sreu nego u vlastite napore)
Autonomija (ovo fokusno interesovanje koje podrazumeva odbacivanje
autoriteta i nenaklonost prema svakom ko pokuava da kontrolie njihovo
ponaanje pomae da se opravda krenje zakona i drugih normi)
Miler smatra da u veini radnih porodica dominira majka, te da
je prezauzetost oca na poslu dovela deake u tekou da izgrade
svoj identitet mukarca
Zato su za maloletnike tue i drugi oblici antisocijalnog
ponaanja sredstvo izgradnje identiteta mukarca
Teorije kulturnog konflikta i kulturnog
raskoraka (nastavak)
Potkultura nasilja

Volfgang /Marvin Wolfgang/ i Ferakuti /Franco Ferracuti/
su u knjizi Potkultura nasilja (1967) opisali nasilniku
potkulturu urbanih maloletnika

Potkultura nasilja ukljuuje norme koje nalau da se
na odreene stimuluse (npr. uvredu) reaguje fizikom
agresijom, kao oekivanom i socijalno poeljnom
reakcijom

Volfgang i Ferakuti su ukazali na to da uinioci
ubistava koji pripadaju nasilnikoj potkulturi daleko
vie vrednuju ast nego to se to ini u okviru
dominantne kulture. S druge strane, oni daleko manje
vrednuju ljudski ivot
TEORIJE O UENJU
Teorija diferencijalne asocijacije
Utemeljiva: Saderland /Edwin Sutherland, 1883-1950/

Saderland je smatrao da je kriminalitet proizvod
diferencijane asocijacije (razliitog povezivanja) sa
kriminalnim i nekriminalnim normama osoba postaje
prestupnik zato to u njenim socijalnim kontaktima
preovlauju pro-kriminalne, nad anti-kriminalnim
definicijama i obrascima

Prestupniko ponaanje se, kao i svako drugo ponaanje, ui
u procesu komunikacije, odnosno u interakciji s drugima.
Ue se kako tehnike vrenja krivinih dela, tako i specifina
opravdanja njihovog injenja

Tokom ivota pojedinac se identifikuje sa razliitim
grupama i potkulturama, ali postaje delikvent onda kada
socijalizacijom usvoji devijantne (prestupnike) vrednosti

Asocijacije, odnosno grupe koje generiu delinkventnu
potkulturu mogu biti: porodica, vrnjake grupe, susedstvo
itd.

Raznolikost, anonimnost i promenljivost urbanih drutava
pogoduju stvaranju potkultura u koje pojedinac esto stupa
igrom sluaja


Teorija diferencijalne asocijacije
(nastavak)

Saderlend je svoja shvatanja izneo u 9 taaka:

1. Kriminalno ponaanje se ui (kriminalno ponaanje nije bioloki
determinisano, odnosno uroeno)
2. Kriminalno ponaanje se ui u interakciji sa drugima, kroz
komunikaciju (uenje kriminalnog ponaanja se obavlja kroz
interpersonalnu interakciju)
3. Glavni deo uenja se odvija u okviru prisnih grupa (ljudi ue
kriminalno ponaanje od ljudi sa kojima su emocionalno povezani;
ono se ne ui posredstvom mas-medija)
4. Uenje kriminalnog ponaanja obuhvata: savlaivanje tehnika
vrenja zloina i specifinu usmerenost motiva, opravdavanja
i stavova (ui se kako da se izvri zloin i kako da se njegovo
vrenje opravda)
5. Nain usmeravanja motiva se usvaja iz definicija kojima se
krenje zakona smatra poeljnim ili nepoeljnim (u
interakcijama se ui i to da li e se pravne norme odrediti kao
vredne potovanja ili kao one koje zasluuju da budu prekrene)
6. Pojedinac postaje prestupnik zato to je izloen veem broju
definicija kojima se kriminalno ponaanje odreuje kao
poeljno, nego definicija kojima se ono odreuje kao
nepoeljno (ljudi kre zakonske norme onda kada usvoje vie stavova
kojima se kriminalno ponaanje odreuje kao poeljno, nego stavova kojima
se favorizuje potovanje zakona)
7. Asocijacije [kontakti, druenja] variraju po intenzitetu, uestalosti,
trajanju i prvenstvu (efekti asocijacija variraju po etiri dimenzije; one
zavise od toga koliko u proseku traju, koliko su uestali, koliku vanost neko
pridaje odreenom kontaktu (intenzitet) i na kom uzrastu je do asocijacije
dolo (prioritet); asocijacije e imati vei uticaj ukoliko su uestalije, due
traju, dogaaju se rano u ivotu i ukljuuju osobe ije stavove i prijateljstvo
pojedinac visoko vrednuje)


8. Proces uenja kriminalnog ponaanja obuhvata sve one
mehanizme koji su deo svakog uenja (pro-kriminalna
socijalizacija ukljuuje iste mehanizme kao i socijalizacija kojom se
usvaja potovanje zakonskih normi)
9. Premda je kriminalno ponaanje izraz optih potreba i vrednosti,
ono se ne moe njima objanjavati, jer je i nekriminalno
ponaanje izraz tih istih potreba i vrednosti (motivi nisu
dovoljni da objasne kriminalno ponaanje; primera radi, elja za
novcem neke e ljude motivisati da prekre zakon, dok e veinu
motivisati da se dobro obrazuju i marljivo rade; zato se i drugi
faktori moraju uzeti u obzir)

Ocena doprinosa teorije:
Teorija diferencijalne asocijacije je ostvarila ogroman uticaj u
kriminologiji i doivela brojne empirijske potvrde: ona
predstavlja uverljivo objanjenje mnogih oblika delinkvencije.
Jedan od glavnih prigovora koji su joj upueni tie se
uzronog redosleda (dileme tipa kokoka-jaje) odnosno
pitanja do ega je prvo dolo: do druenja sa delinkventim
vrnjacima ili vlastitog delinkventnog ponaanja? Drugi
prigovor odnosi se na neuspeh teorije da objasni odreena
kriminalna ponaanja npr. zloine koje samostalno vre
odreene individue, a za koje se ne moe rei da su nauena
ponaanja (npr. mnoga ubistva, silovanja i dr.). Saderland je
kritikovan i zbog zanemarivanja znaaja mas-medija za uenje
kriminalnog ponaanja

TEORIJE O UENJU

Akersova teorija socijalnog uenja

Akers /Ronald Akers/ je proirio teoriju diferencijalne
asocijacije tako to je ukljuio i aspekt pojaavanja
(koncept teorije socijalnog uenja). Prema Akersu:
Uvrivanje nekog ponaanja zavisi od posledica
(nagraivanja ili kanjavanja) koje ga prate (operantno
uslovljavanje). Kanjavanje nekog ponaanja dovodi do
njegovog izbegavanja, dok pozitivan ishod dovodi do
njegovog uvrivanja
Da bi subjekt neto uinio, potrebno je najpre da bude
motivisan bilo nagradom (pozitivno pojaavanje), bilo
uklanjanjem neega za njega neprijatnog (negativno
pojaavanje)
Poseban proces u kome devijantno ponaanje postaje
preovlaujue u odnosu na konformistiko naziva se
diferencijalno pojaavanje (devijantno ponaanje se vie
nagrauje nego konformistiko)
TEORIJE DRUTVENOG
PRITISKA
Mertonova teorija anomije

Robert Merton je smatrao da je uzrok zloina anomija.
Svoju teoriju je izloio u eseju Drutvena struktura i
anomija (1938).
Anomija je drutveno stanje koje karakterie
nemogunost da se kulturom nametnuti drutveni
ciljevi ostvare legalnim sredstvima. Ona, dakle,
oznaava neusklaenost ciljeva (vrednosti) i sredstava
za njihovo postizanje

Merton stavlja naglasak na individualnu reakciju
pojedinca na stanje anomije i iznosi 5 tipova
adaptivnih modela:
Konformizam (prihvataju se i ciljevi kulture i
institucionalizovana sredstva)
Inovativnost (prihvataju se ciljevi, ali se odbacuju
sredstva)
Ritualizam (odustaje se od ciljeva, ali se ritualno
pridrava pravila)
Povlaenje (odustaje se i od ciljeva i sredstava)
Pobuna (odbacuju se i ciljevi i sredstva i zamenjuju se
novim)

Mertonova teorija anomije (nastavak)

Nasuprot prvom modelu prihagoavanja
(konformizmu), preostali podrazumevaju
devijantno ponaanje. Poslednji tip prilagoavanja
pobuna, karakteristian je za pripadnike
revolucionarnih i teroristikih grupa koje tee da
stvore novo drutvo

Kritika Mertonove teorije: Neki autori su osporili
zakljuak koji proistie iz Mertonove koncepcije da
su devijantnosti i kriminalitetu najskloniji pripadnici
niih slojeva. Pored toga, neki kritiari ukazuju da je
Mertonovo shvatanje anomije koncipirano u doba
Velike krize i da ono ne odgovara amerikom
drutvu iz druge polovine 20. veka

Ipak, ini se nespornim da se Mertonova teorija
generalno moe primeniti u objanjavanju
odreenih tipova kriminalne aktivnosti

TEORIJE DRUTVENOG
PRITISKA

Delinkvencija i mogunost

Klauard /Cloward/ i Olin /Ohlin/ su 1960. godine dalje
razvili Mertonovo uenje, posebno ukazujui na uticaj
supkulture mladih: delinkventima su nepristupana
legitimna sredstva za postizanje kulturalno postavljenih
ciljeva, pa oni zadovoljenje svojih potreba pokuavaju da
ostvare ukljuivanjem u supkulture

Postoje tri vrste supkulture mladih:
Kriminalna supkultura (u podrujima gde postoji
organizovani kriminal)
Konfliktna supkultura (nezadovoljstvo se izraava kroz
nasilje maloletnikih bandi)
Supkultura povlaenja (nisu uspeli ni legitimnim niti
alternativnim sredstvima, pa se povlae i stvaraju grupe ije
pripadnike obino povezuje zloupotreba droga)

Na odluku mladih o ulasku u svet kriminalaca u velikoj meri
utiu uzori koji im se nameu bilo u neposrednim kontaktima sa
starijim prestupnicima, bilo posredstvom medija i popularne
kulture (koji esto kao da tee popularisanju poznatih lica iz
kriminalnog sveta)


Tehnike neutralizacije

Odgovarajui na pitanje: zato ljudi kre norme u iju
osnovanost veruju, Sajks i Maca /Sykes & Matza, 1957/
ukazuju na to da delikventi zapravo nisu okrenuti
protiv normi i vrednosti drutva, ve da uspevaju da
neutraliu moralne konice.
Prestupnik mora opravdati svoje delinkventno
ponaanje i osloboditi se oseanja krivice. On to
postie posredstvom neutralizacija, kojih ima 5
osnovnih vrsta:

Poricanje odgovornosti za delinkventni in (doveden sam u ovu
situaciju bez svoje krivice)
Poricanje povrede (ma nije to nita; niko nee biti povreen)
Poricanje rtve (to je i zasluila; sama je to traila)
Osuda onih koji osuuju (policija i pravosue su korumpirani,
gori od mene; zato ne bih i ja mogao prekriti zakon)
Pozivanje na viu lojalnost (prijatelj se mora braniti)
KONTROLNE TEORIJE
Spoljanja i unutranja kontrola

Rajs /Albert Reiss, 1951/ smatra da delinkvenciju izaziva
odsustvo line i drutvene kontrole. Prva je
internalizovana, dok se druga realizuje delovanjem
pravnih i neformalnih drutvenih sankcija

Naj /Ivan Nye, 1958/ ukazuje da na spreavanje
delinkvencije utiu tri vrste kontrole:
direktna kontrola (povezana sa kanjavanjem od strane
pravosudnih organa)
indirektna kontrola (od vrenja zloina se odustaje da se
time ne bi izazvali patnja i razoaranje blinjih), i
interna kontrola (delovanjem savesti)
KONTROLNE TEORIJE
Teorija suzdravanja

Rekles /Walter Reckless, 1961/ smatra da snane unutranje
i ojaane spoljanje brane doprinose tome da se
pojedinac uzdri od delinkventnog ponaanja

Postoje dve vrste brana od uputanja u prestupniko
ponaanje:

unutranje brane (osobine linosti snaan ego; razvijen
superego; jaka samokontrola, visoka tolerancija na
frustracije itd.) i
spoljanje brane (drutvena kontrola; efikasni mehanizmi
jaanja normi itd.)



KONTROLNE TEORIJE
Hirijeva kontrolna teorija
Hiri /Travis Hirshi, 1969/ smatra da je delinkventni akt
rezultat kidanja veza izmeu pojedinca i drutva
Ta veza ima sledee elemente:
Povezanost (ljudima je vano miljenje onih koje vole i
potuju; elja da ih ne razoaraju moe uiniti da se uzdre
od delinkventnog ponaanja)
Posveenost (to vie energije i emocija ljudi uloe u
prosocijalne aktivnosti, vie mogu izgubiti ukoliko se
upuste u delinkventno ponaanje)
Angaovanost (okupiranost konvencionalnim aktivnostima
onemoguava mnoge da se delinkventno ponaaju)
Verovanje (osobe koje prihvate konvencionalni sistem
vrednosti u niem su riziku od uputanja u delinkventno
ponaanje nego oni koji ovaj sistem vrednosti odbace)


Za Hirija, dakle, pravo pitanje nije zato neko vri zloin, ve
zato se mnogi uzdravaju od njegovog vrenja.
Povezanost sa drugima uinie da se delinkventim
ponaanjem moe previe izgubiti u socijalnom smislu, to
e doprineti da se ljudi sa socijalnim vezama uzdre od
prestupnikog ponaanja
TEORIJE DRUTVENE
REAKCIJE
Nova drutvena odbrana
Nastaje nakon II svetskog rata - godinom zaetka
smatra se 1946. godina, kada je Filipo Gramatika u
enovi osnovao Centar za prouavanje drutvene
odbrane

Deli se u 2 struje:
ekstremnu (glavni predstavnik: Gramatika) i
umerenu (glavni predstavnik: Ansel)

Pripadnici ekstremne struje zagovaraju dejuridizaciju
(nepotrebnim su proglaeni pojmovi poput: krivinog
prava, kazne, zloina, prestupnika, a uvode se pojmovi
antisocijalnog ponaanja i kurativnih, vaspitnih i mera
odvajanja prilagoenih linosti uinioca)

Umerena struja ne odbacuje krivino pravo, ali favorizuje
specijalnu prevenciju i rehabilitaciju prestupnika

Kritika ove kole: ostalo je otvoreno pitanje uinka
resocijalizacije kao svrhe kanjavanja; vodi preteranoj blagosti
prema uiniocima koji se tretiraju kao pacijenti koje treba leiti

Interakcionizam
Osnovna teza: Pojedinac nije devijantan zato to je
izvrio odreeno delo, ve zato to je drutvo to delo
i tog uinioca oznailo devijantnim (Tannenbaum)

Dominantne drutvene grupe su te koje imaju mo
da neka ponaanja oznae/definiu kao devijantna

Devijanti (i delinkventi) dolaze u sukob sa
dominantnim drutvenim grupama i u toj interakciji
nastaje i uvruje se odstupajue ponaanje
Teorija etiketiranja
Predstavlja konkretizaciju teorije socijalnog
interakcionizma

Teorija upuuje na tri osnovna pitanja:
Definicije devijantnosti i kriminaliteta
Diskriminaciju u primeni zvaninog etiketiranja i
sankcija
Posledice etiketiranja na nastavak kriminalnog
ponaanja

Definicije kriminaliteta i devijantnosti su
relativne
Devijantnost se ne tie ponaanja, ve je rezultat
toga kako drugi ocenjuju to ponaanje

Lepljenje etikete devijantnosti
Neki ljudi i neka ponaanja imaju vie anse da
budu stigmatizovani i ocenjeni kao devijantni
Ljudi koji imaju mo stigmatizuju i lepe etikete
onima bez moi

Teorija etiketiranja (nastavak)
Negativne posledice etiketiranja:
Interakcije sa drugima oblikuju subjektovo poimanje samog
sebe
Pojaavanje devijacije
Dramatizovanje zla
epmen /Denis Chapman/ ukazuje da se stvara stereotip kriminalca
kao lica koje pripada niim drutvenim slojevima. Stereotip izaziva
odbojnost kod viih slojeva, razvija kod njih oseanje ugroenosti,
dok sa druge strane upuuje organe formalne socijalne kontrole da
potencijalne uinioce zloina trae meu pripadnicima tih grupa

Lemert /Edwin Lemert/ razlikuje:
Primarnu devijaciju primarno devijantno ponaanje , i
Sekundarnu devijaciju koja nastupa kod osobe koja je
uhvaena i etiketirana i koja nastavlja sa devijantnim
ponaanjem jer joj drutvo sve vie onemoguava povratak
meu konformiste i uvruje njen devijantni identitet
kanjavajui je svaki put sve tee

Teorija etiketiranja stoji nasuprot postavkama o efektu zastraivanja
krivinopravne reakcije. Dok teorije o zastraivanju kau da na
opadanje kriminaliteta utie pretpostavljeni rizik hapenja i
kanjavanja, teorija etiketiranja upuuje da oznaavanje nekog lica
prestupnikom pojaava rizik njegovog daljeg prestupnikog
ponaanja

Zasluge:
Doprinela realnijem sagledavanju
prestupnikog ponaanja
Skrenula panju na mehanizme
stigmatizacije

Kritika:
Istraivanja nisu uspela da konzistentno podre
njene argumente
Pojedinac se vidi kao pasivan
Nije uspela da objasni primarnu devijaciju
Zanemaruje kriminalitet monih


Zasluge i kritika teorije etiketiranja
RADIKALNA KRIMINOLOGIJA
Nastaje krajem 60-ih godina 20. veka na Zapadu
(najpre u Engleskoj, pa u SAD i drugim zapadnim
zemljama)

Za teorijski okvir uzima se teorija konflikta

Postoje dva bazina pogleda na drutvo: 1) drutvo je
okvir i izraz konsenzusa i 2) drutvo je kontekst
konflikta
Perspektiva konsenzusa - drutvene institucije
pomau da se izgradi drutvena stabilnost
Konfliktna perspektiva
konflikt je fundamentalni aspekt drutva koji nikada
nee biti potpuno razreen
drutvene institucije slue interesima monih, a drava
ne reprezentuje zajednike interese svih (opti interes),
niti pravdu


RADIKALNA KRIMINOLOGIJA
(nastavak)

Osnovna teza - klasni odnosi proizvode
prestupnitvo

Nekolicina ljudi u kapitalistikom drutvu ima bogatstvo i
mo

Bogati koriste svoju mo da siromane zadre u toj poziciji

Krivino pravo reflektuje interese monih

Prestupnici su normalni ljudi koji vre zloine zato to su
pritisnuti bedom

Krivinopravni sistem ne deluje na uzroke kriminaliteta

Sistem mora postati praviniji nuna je socijalna i
ekonomska reforma

RADIKALNA KRIMINOLOGIJA
(nastavak)


Za radikalne kriminologe kriminalitet
predstavlja:

Krenje politiki definisanih prava (prava na
pristojnu ishranu i stanovanje, ljudsko
dostojanstvo i samoodreenje)
Izraz protivrenosti kapitalizma; Kriminalitet je
vid klasne borbe, a pravo je sredstvo u rukama
vladajuih

Kvini /Quinney/ deli kriminalitet na:
kriminalitet represije i dominacije (vre ga pripadnici
vladajuih slojeva)
kriminalitet eksploatisanih drutvenih klasa (ine ga
krivina dela prilagoavanja (npr. imovinski kriminalitet) i
krivina dela otpora)


Radikalni kriminolozi smatraju da je neophodno
istraivati imperijalizam, rasizam, kapitalizam,
seksizam i druge sisteme eksploatacije

Istraivanja bazirana na postavkama
teorije konflikta pokazala su da:

Delinkventi iz niih drutvenih slojeva imaju
znatno vie anse da budu registrovani od strane
policije nego to je to sluaj sa delinkventima koji
pripadaju viim drutvenim slojevima

Sudovi ee tee kanjavaju ljude bez moi i
pripadnike niih slojeva/marginalnih grupa
Zasluge i kritika radikalnog pristupa
Zasluge:
Proiren je predmet kriminologije i na oblast
reagovanja na kriminalitet
Zalaganje za ukidanje kazne lienja slobode
doprinelo je uvoenju alternativa kazni zatvora

Kritika:
Insistiranje na ekonomskim i politikim iniocima
ovekauinioca krivinog dela, nigde nema: on je
sveden na politiko bie, aktera klasne borbe

Kritika kriminologija - osnovne
postavke

Kriminalitet je u funkciji kapitalistikog
naina proizvodnje

Siromani (proletarijat) ukljueni su u
ulini kriminalitet, dok bogati (buroazija)
vre dela koja se ne definiu kao zloini
(rasizam, seksizam itd.)

Siromani slojevi se kontroliu
zatvaranjem, dok via klasa odvraa panju
srednjoj klasi putem stvaranja straha od
niih drutvenih slojeva
Kritika kriminologija danas
U njenom krilu moe se zapaziti nekoliko
orijentacija kojima je zajedniko to to
nastavljaju kritiku formalne socijalne
kontrole kriminaliteta i trae njenu
transformaciju anse i blagostanje moraju
biti ravnomernije rasporeeni


Pravci:

Levi realizam
Postmodernizam
Mirotvorna kriminologija
Abolicionizam/anarhizam i
Feminizam
Levi realizam
Nastao 80-ih godina 20. veka kao reakcija na levi idealizam
marksistiki orijentisanih autora koji su ulini kriminalitet
tretirali kao politiku pobunu i neizbean ishod neprijateljstva i
otuenja koje izaziva kapitalizam
Predstavnici: Jang /Young/, Dons /Jones/ i Meklin /MacLean/

U okviru ovog pravca zahteva se da se kriminalitet sagledava
kao realna pojava i to iz ugla onih koji od njega najvie stradaju,
kao i onih koji su sa njim u najveem dodiru, ukljuujui: rtve i
njihove porodice, prestupnike , policiju i predstavnike
pravosua
Siromani i marginalizovane drutvene grupe najvie pate od
ulinog kriminaliteta i njihov strah od kriminaliteta je realan.
Autori u okviru ovog pravca smatraju da su prevencija i
kontrola kriminaliteta od sutinske vanosti
Mere koje treba primeniti ukljuuju: unapreenje socio-
ekonomskih uslova, razvijanje koncepta policijskog delovanja u
zajednici, razvijanje mehanizama obeteenja rtava i primena
kazne zatvora samo prema prestupnicima koji zaista
predstavljaju pretnju bezbednosti zajednice
Saznanja o zloinu i policijskom delovanju moraju biti
utemeljena na empiriji
Kontrola kriminaliteta ne sme ignorisati stvarnu viktimizaciju
radnika, ena, manjina (tj. onih segmenata populacije koji od
kriminaliteta najvie stradaju)

Klasne razlike i siromatvo generiu kriminalitet relativna
deprivacija i marginalizacija su kljuni faktori

Postmodernizam u kriminologiji
Ostvaruje uticaj krajem 20. i poetkom 21. veka

Odbacuje privilegovan status naune
kriminologije (karakteristine za modernizam)

Zastupa relativistiki pristup devijantnosti

Kriminologija je produena ruka socijalne kontrole
Konstitutivni kriminolozi priznaju da su kriminolozi
suodgovorni za nain na koji se o kategorijama zloina i
njegove kontrole izvetava svakodnevno i nastoje da
razviju praksu kriminologije stvaranja vesti, koja bi se
suprotstavila mitovima, stereotipima i konstrukcijama
koje su usmerene na odravanje nejednakosti i
iskljuivanje pojedinih grupa ljudi
Mirotvorni pravac
Vodei predstavnik je Riard Kvini /Richard
Quinney/, koji kombinuje ideje gandizma,
marksizma i budizma

U okviru ovog pravca istie se sledee:

Kriminalitet je jedan od mnogih oblika ljudske patnje

Glavna uloga kriminologije jeste da promovie drutvo
u kome vlada mir

Kanjavanje pre podstie nego to zastrauje
prestupnike

Treba traiti humanistika reenja za problem
kriminaliteta (izlaz je u socijalistikom humanizmu).
Umesto negativnog mira kojim se red uspostavlja
primenom nasilja i koji doprinosi porastu opteg nivoa
nasilja u drutvu, potrebno je uspostaviti pozitivni mir
pozitivni mir postoji samo onda kada je uspostavljena
socijalna pravda

Abolicionizam
Nastao u evropskoj kriminolokoj
tradiciji

Predstavnici: Kristi /Nils Christie/ i
Hulsman /Louk Hulsman/

Pristalice ovog pravca kritikuju
tradicionalne oblike kanjavanja i
promoviu ideje restorativne pravde

Restorativna pravda, prema
pripadnicima ovog pravca, ima
kapacitet da bude adekvatan i
dugotrajan odgovor na kriminalitet, jer
zahteva uee rtve, prestupnika i
zajednice u donoenje odluka

Feministiki pristup
Odbacuje se mukocentrina kriminologija,
koja se proglaava slepom za rodne razlike

Pravci:
Liberalni feminizam: polne razlike u stopama kriminaliteta
uzrokovane su rodnim razlikama u socijalizaciji

Radikalni feminizam: patrijarhat prethodi kapitalizmu; polna
pripadnost je vanija od klasne; muka dominacija, a ne
klasno potinjavanje je izvor podreenosti ena

Socijalistiki feminizam: kapitalizam i patrijarhat su
podjednako vani

Multikulturalni feminizam: naglaava vanost rasne i etnike
pripadnosti, pored polne i klasne
Glavne teme feministikih istraivanja


Viktimizacija ena
70-ih godina 20. veka istraivanja su panju
javnosti skrenula na probleme nasilja u
porodici i silovanja, koje daleko ee trpe
ene

Rodne razlike u pogledu kriminaliteta
Nie su stope prestupnitva ena
Mukost i kriminalitet: rodna socijalizacija
mukaraca je drugaija od rodne socijalizacije
ena
Objanjenja kriminaliteta ena sa
pozicija feministikog pristupa

Feministkinje najpre postavljaju pitanje
generalizibilnosti mogu li se tradicionalne
teorije primeniti na ene?

Mukarci i ene u kriminalitetu uestvuju
razliito, na razliit nain vre krivina dela
(premda je nepoznanica kolike su zapravo
stvarne razmere kriminaliteta ena)

Rodno podeljen proces porodinog ivota utie
na kriminalitet i na uee mukaraca i ena u
njemu
Patrijarhalni: otac radi, majka ostaje kod kue;
polne razlike u stopama kriminaliteta su velike

Demokratski: oba roditelja rade izvan kue; polne
razlike s obzirom na uee u prestupnitvu su
manje
NOVIJE KRIMINOLOKE
TEORIJE
TEORIJA RACIONALNOG IZBORA
Teorija o zloinu kao odabranom
ponaanju
Vilson i Hernstajn /Wilson & Herrnstein, 1985/ smatraju da
ljudi imaju mogunost izbora ponaanja, a da na to
kakav e izbor napraviti utiu kako bioloki faktori,
tako i uenje. Razvijanje savesti pojedinca (uenjem
unutar porodice i kroz razne drutvene interakcije),
najbolja je prevencija vrenja krivinih dela

Teorija o rutinskim aktivnostima
Tvorci teorije o rutinskim aktivnostima, Koen i
Felson /L. Cohen & M. Felson, 1979/ iznose sledee: da
bi dolo do izvrenja kriminalnog ina, neophodno je
da se steknu sledei uslovi:
Motivisani prestupnik
Pogodna meta (osoba; objekat)
Odsustvo uvara/zatitnika
Ukoliko nije ispunjen neki od ova tri uslova, do izvrenja
zloina nee doi, te s toga preventivne aktivnosti treba
da budu usmerene na svaki od njih
NOVE TEORIJE IVOTNE
SREDINE
Do aktualizacije ekoloke teorije i shvatanja
ikake kole, dolazi u drugoj polovini 20.
veka

Neki autori ukazuju na prostor, kao posebnu
(etvrtu) dimenziju kriminaliteta:
kriminalitet varira od naselja do naselja, kao i od
jednog do drugog mesta unutar istog grada (uticaj
velikih trnih centara, saobraajnih vorita,
dezorganizovanih delova grada itd.)
mogue je razvijati nove oblike prevencije
zasnovane na saznanjima o prostornoj distribuciji
kriminaliteta na nekom podruju
NOVE TEORIJE IVOTNE
SREDINE
Zloin i prirodna okolina

Felson /Marcus Felson, 2006/ smatra da kriminalitet
ima svoj sopstveni ekosistem

Zloini proistiu iz ireg ekosistema unutar kojeg
zloinac i rtva zavise jedan od drugog

Meutim, ivot (tj. potreba za preivljavanjem)
nagoni ljude i da tee sigurnosti, ime se otvaraju
mogunosti za mere redukcije kriminaliteta

Redukcija kriminaliteta ostvaruje se delovanjem na
njegov ekosistem, odnosno otklanjanjem uslova i
prilika za vrenje zloina
TEORIJE KULTURALNE
KRIMINOLOGIJE
Zloin i njegova kontrola kao kulturni
fenomeni
Kulturalni kriminolozi (Ferel /Jeff Ferrell, 2006/ i drugi) ukazuju na ulogu
kulture (odnosno stilova, simbola, razliitih supkultura, mas-medija i
dr.) u oblikovanju kako kriminalnog fenomena (obeleja krivinih dela i
uinilaca), tako i krivinopravne reakcije. Oni smatraju da kriminologija
ne treba da se bavi samo izuavanjem prestupnika i onoga to oni ine,
ve mora ukljuiti i naine na koji se kriminalitet opaa od strane
drugih, kao i naroita znaenja koja zloini imaju za uinioce, rtve,
predstavnike krivinopravnog sistema i graane. Posebno je vano
istraiti uticaj sredstava masovne komunikacije i popularne kulture na
imid kriminaliteta i praksu organa formalne socijalne kontrole.
Centralno pitanje je, dakle: kakav se imid zloina stvara u mas-
medijima.
Kulturalni kriminolozi primenjuju specifine metode istraivanja (u prvom redu
etnografski metod koji podrazumeva dugotrajno, temeljno istraivanje na terenu
i produbljenu analizu sadraja radi otkrivanja znaenja).
Kriminalitet i mediji
U okviru kulturalne kriminologije, posebna istraivaka panja je usmerena
na medije, odnosno nain na koji mediji predstavljaju kriminalitet,
uinioce i krivinopravni sistem. Mediji su, kako smatra Kid-Hjuvit
/David Kidd-Hewitt, 1995/, jedno od najznaajnijih sredstava
manipulacije javnou, jer selektivno iskrivljuju podatke, stvarajui
lanu sliku o kriminalitetu koja promovie stereotipe, pristrasnost,
predrasude i grubo pojednostavljivanje stvari. Mediji su odgovorni za
manipulacije i raspirivanja straha kod ljudi, kao i popularisanja nasilja
kao naina reavanja problema
TEORIJE KULTURALNE
KRIMINOLOGIJE
izofrenija zloina

Berk /Roger Burke, 2007/ ukazuje na kontradiktorni
dualizam odnosa savremenih drutava prema
kriminalitetu

Naime, s jedne strane se iri propaganda kojom se tvrdi
da je jedini izlaz u ratu protiv kriminaliteta i donoenju
zakona kojima se ljudska prava znaajno ograniavaju
dok, s druge strane, kriminalitet dobija karakter
univerzalne pojave. Tako isti oni ljudi koji zahtevaju da se
rat sa kriminalcima dobije po svaku cenu, u realnom
ivotu i sami vre brojne delikte (u oblasti biznisa,
saobraaja prometa rekreativnih droga i dr.)

TEORIJE O MUKOSTI
Globalno i univerzalno, mukarci vre daleko
vie (posebno nasilnikih) krivinih dela u
odnosu na ene
Postavlja se pitanje: da li je to rezultat
biolokih polnih razlika ili pak vaspitanja,
odnosno rodne socijalizacije?

Objanjenje muke nasilnosti koje daje
Segalova
Smatrajui da je silovanje ena od strane njihovih
mukih partnera vid terora kojim se one ine
zavisnim, Segalova /Lynne Segal, 1990/ istie da je
neophodno prouiti nain na koji drutvo
posredstvom svojih kulturnih definicija,
izjednaavajui mukost sa agresivnou, ohrabruje
muko nasilje prema enama
TEORIJE O MUKOSTI
Mukost kao strukturna akcija

Mesermit /James Messerschmidt, 2006/ ukazuje da u
svakoj sredini postoje drutveni obiaji koji nalau
na koji se nain ispoljavaju mukost i enskost, a ljudi
usklauju svoje aktivnosti sa tim modelima

Mukost i enskost nisu bioloki odreeni rod
je strukturna kategorija

Inae, svaka aktivnost ljudi odvija se u odreenom
ambijentu koji karakteriu socijalno-strukturna
sputavanja
TEORIJE O POSTIIVANJU I
KOMUNITARNOM PORETKU
Teorija reintegrativnog postiivanja

Teoriju je utemeljio Brejtvejt /John Braithwaite, 1989/.
Prema ovom autoru, postoje dve vrste postiivanja
prestupnika unutar drutvene zajednice: reintegrativno i
dezinegrativno

Reintegrativno postiivanje je efikasnije od
kanjavanja
Ono ne iskljuuje prestupnika, ve osuujuje samo njegov
in, a prestupniku prua priliku da se reintegrie u zajednicu
(reintegracija doprinosi spreavanju povrata)

Ove ideje snano uticale na afirmisanje restorativne
pravde
Komunitarna teorija drutvenog
poretka
Kordela /Peter Cordella, 1996/ razlikuje sledee
tipove drutvenog poretka (i prateih
obrazaca za uspostavljanje jedinstva):
Prvi, zasnovan na linoj osnovi (baziran na uzajamnom
poverenju i zavisnosti lanova zajednice)
Drugi, organski (baziran na oseanju drutvene dunosti)
Trei, atomistiki (racionalno prilagoavanje kojim se
uzima u obzir primena pravne prinude)

Birokratizovane pravosudne institucije mogu
veoma malo da utiu na kriminalitet. Nasuprot
njima, obrasci prilagoavanja zasnovani na linoj
osnovi (koji ukljuuju dva bitna principa:
jednakost i slobodu) imaju daleko vee izglede u
prevenciji kriminaliteta. Meutim, pretpostavka
za jaanje linih obrazaca za uspostavljanje
jedinstva jeste promena postojeeg ekonomskog
i politikog ivota u celini
TEORIJE IVOTNOG CIKLUSA
Teorija o devijantnosti tokom ivotnog
puta
ivotni put putanja kroz razliite ivotne dobi
Sempson i Laob /Sampson & Laub, 1990/ smatraju da vani
ivotni dogaaji poput zaposlenja, stupanja u brak, roditeljstva
mogu biti prekretnice kada je re o devijantnom i kriminalnom
ponaanju, odnosno trenuci kada moe doi do odustajanja od
kriminalnog ponaanja. U tom smislu naroito povoljan uticaj
imaju zadovoljstvo poslom i privrenost branom partneru


Teorija o kriminalnim karijerama
Blamstajn i Koen /Blumstein & Cohen, 1987/ ukazuju da
pokazatelji razvijenosti kriminalne karijere jesu: teina dela,
intenzitet ktiminalne delatnosti, verovatnoa hapenja tokom
ivota, , trajanje lienja slobode i trajanje kriminalne karijere.
Veliki deo prestupnika okonava svoju kriminalnu karijeru do
30. godine oni koji i kasnije nastave sa kriminalnom
aktivnou mogu se smatrati habitualnim kriminalcima

INTEGRATIVNE TEORIJE
Integrativne teorije nastoje da objedine polazna
stanovita razliitih pravaca u kriminologiji, kako bi
se izgradile uspenije etioloke koncepcije

1. Opta paradigma kriminalnosti
Vila /Bryan Vila, 1996/ smatra da su osobine oveka rezultat
kumulacije kognitivnih, afektivnih, fizikih i socijalnih efekata
niza dogaaja koji su doveli do izgradnje odreenog stratekog
naina ponaanja tokom ivota
Tako su neki ljudi razvili kriminalnost, ivotni stil koji
karakterie naglaena primena sile, obmana, podmuklost, dok
samog uinioca karakteriu egocentrinost, ravnodunost prema
potrebama i patnji drugih i niska samokontrola
Delovanje svakog faktora treba posmatrati u kontekstu svih
drugih, a ne izolovano

Vila smatra da e kriminaliteta uvek biti u drutvu - strategije
vrenja zloina i strategije njegovog spreavanja
(kontrastrategije) neprestano podstiu razvoj jedna druge. Ipak,
razmere kriminaliteta je mogue uspeno kontrolisati primenom
adekvatnih kontrastrategija

INTEGRATIVNE TEORIJE
2. Reciprona teorija o kriminalnosti i
nekriminalnosti
Barak /Gregg Barak, 2004/ pristupa fenomenu nasilja interdisciplinarno i
posmatra ga na interpersonalnom, institucionalnom i strukturalnom nivou.
Upuuje na to da veliki broj unutranjih i spoljanjih inilaca grade
ambijent koji vodi u nasilje ili nenasilje (uzajamno dejstvo sfera
interpersonalnog, institucionalnog i strukturalnog nasilja i nenasilja ima
reciprone i kumulativne efekte na nastanak i umnoavanje
neprijateljskih ili solidarnih odnosa). Borba izmeu nasilja i nenasilja
zapravo je borba izmeu tenzija neprijateljstva i kooperativnosti unutar
jedne zajednice. to je vie pristunih osobina nasilja (ili nenasilja) na
razliitim nivoima, to je vea mogunost njegovog pojavljivanja.
Svaki je ovek manje ili vie sposoban da stekne karakteristike i
prosocijalnog i antisocijalnog ponaanja, kao i da razvije puteve ka
nasilju i nenasilju

3. Integrativno-sistemska teorija o
antisocijalnom ponaanju
Robinson /Matthew Robinson, 2006/ navodi da ovek odluuje da li e
izvriti zloin ili ne, a faktori koji na njega utiu mogu se podeliti na
faktore rizika i faktore zatite
On navodi vie od 60 takvih inilaca kriminaliteta koji uveavaju
(faktori rizika) ili smanjuju (faktori zatite) verovatnou antisocijalnog
ponaanja
TRIANGULACIJA TEORIJA
U irem smislu, triangulacija podrazumeva
upotrebu razliitih teorijskih pristupa u
konkretnom istraivanju

Koristi od triangulacije:
Brana protiv teorijskog zastranjivanja
Testira se vie teorijskih postavki odjednom
Sistematski i stalni meuodnos teorija od
znaaja za dalji razvoj kriminologije kao nauke

Jer: nijedan teorijski okvir ne
obezbeuje potpuno i univerzalno
objanjenje zloina