1.

Bioloko-seksualna i emotivna funkcija

Funkcija zadovoljenja polnog nagona dobija svoj napotpuniji izraz upravo u savremenoj porodici. U
ovoj porodici ova se funkcija potpuno izdvaja od reproduktivne. Osnovni cilj braka esto nisu deca, ve
zadovoljenje najintimnijih elja oba suprunika. volucija porodine grupe u branu dovela je do dubokog
preobraaja porodinih i branih oseanja. !orodica se ne zasniva bilo sa kojim licem, ve sa onim koje je
eljeno i koje moe da ispuni ivot radostima. "ikakvog udela nemaju, po pravilu, roditelji ili neki blii
srodnici u izboru branog druga. #inosti u braku dobijaju punu individualnost. "ije dovoljna i potrebna bilo
koja ena, i obrnuto, ve odre$ena, nezamenljiva, ena sui generis.esto intimnosti ne poinju tek sa
zakljuenjem braka. %adrina odnosa u ovoj porodici ne moe da se svede samo na zadovoljenje polnog
nagona, ona je mnogo punija i sadrajnija, ljubav branih drugova predstavlja podlogu njihove polne
intimnosti. &rak se zakljuuje, po pravilu, iz ljubavi i na njoj se odrava. !restanak ljubavi esto dovodi do
raspada porodice.
motivna funkcija ukazuje i na izmenjen odnos roditelja, a posebno oca prema deci. 'ete vi(e nije
sredstvo za produenje vrste i za ouvanje porodine imovine. Ono postaje centar porodice. "eko je tano
nazvao na( vek vekom deteta. "jemu se poklanja sva panja, nad njim se neno bdi. "jegov znaaj raste
utoliko vi(e ukoliko je manje dece u porodici.sve e(i su sluajevi )jedinca* nad kojim cela porodica strepi.
!reterana ljubav porodice ima svoje negativne posledice+ deca kojima se posveuje preterana panja postaju
esto vremenom porodini i dru(tveni problem. , samo zakonodavstvo ograniava disciplinska prava oca
odnosno roditelja prema deci. %uprunici bez dece esto se orjenti(u na usvajanje tu$e dece. -ako$e se sve
vi(e pribegava ve(takom oplo$ivanju. !orodica vi(e nije primljena odnosno nametnuta, ve slobodno
izabrana. %ociolozi na .apadu uveliko podvlae znaaj i potrebu porodice u obavljanju emotivne funkcije.
-ako, jedan sociolog istie da majin poljubac obavlja neophodnu dru(tvenu funkciju. #jubav je neophodna
za ivot kao i najfiniji vitamini /%auv01. 'rugi jo( drastinije ukazuje na ulogu porodice u normalnom
razvitku linosti. ,stie se da prva i najdublja ljubav koju dete prima i daje, i koju nigde van porodice ne
moe da oseti, jeste ljubav majke, oca i drugih lanova porodice, i obrnuto. Ono je u toj sredini okrueno
takvom panjom kakvu nikada ne moe da oseti van porodice. .ato se istie da je detetu potrebna porodica,
a ne dete porodici. 2nogobrojna ispitivanja su pokazala da dete odraslo u nekoj socijalnoj ustanovi uvek
zaostaje u op(tem razvitku za decom odgajenom u normalnim porodinim uslovima. 2e$utim, detetu nije
potrebna bilo kakva porodica, ve samo ona koja e mu pruiti normalne uslove za razvitak. Obrnuto,
razrivena porodica, gde ne postoji potrebna ljubav, panja i po(tovanje, moe detetu priiniti nenadoknadivu
(tetu.
2. Reproduktivna funkcija
%avremena porodica se odlikuje relativno slabim natalitetom i mortalitetom. 2e$utim, smanjenje
nataliteta nije dovelo do smanjenja, ve do sve snanijeg poveanja stope prira(taja stanovni(tva. Ukupan
broj stanovnika nalazi se u stalnom porastu. ,stina, geografska i nacionalna distribucija tog stanovni(tva nije
ravnomerna.
'o 34,,, veka .emlja je bila reko naseljena, pa je enja za pojaanim ra$anjem bila opravdana, jer je
na njoj bilo svega 567 miliona stanovnika, a po proceni %tatistikog ureda OU" za 89:8, ukupan broj
stanovnika na .emlji iznosio je ; milijarde i :9 miliona, dok danas taj broj iznosi preko : i po milijardi.
'ete zaista, postepeno isezava kada su poele da rastu obaveze (kolovanja i tro(kovi (kolovanja.
'eca ponekad nisu potrebna za linu sreu. !o(to dete u savremenim uslovima vrlo skupo staje, sve je vei
broj porodica bez dece ili sa jednim odnosno dvoje dece. <elja za uivanjem i )linim ivotom* nagoni
mnoge suprunike na lini egoizam ili na odlaganje raanja, na pojavu redovnih abortisa, (to esto dovodi do
kasnije biolo(ke nesposobnosti ene za ra$anje. -eskobni i esto nehigijenski stanovi ne daju dovoljno
prostora za vi(e dece. %em toga, sve due se odlae stupanje u brak, jer on sputava slobodu i donosi sve vee
obaveze. Ovome treba dodati i sve vei porast skupoe koji je zapaen u svim visoko razvijenim zemljama u
svetu.
Ova pojava u zapadnoevropskoj porodici moe se videti iz sledeih primera. U Francuskoj je na 8===
sposobnih ena za udaju izme$u 8> i ?9 godina, broj ro$enja iznosio 87>:@87:>A 8==, a 896:@89;=A :6
ro$enja. .animljivo je da je u istom periodu porastao broj zakljuenih brakova sa 8== na 86?. ovaj podatak
pokazuje da raste broj brakova bez dece.
U 4elikoj &ritaniji %tatistikim posmatranjem utvr$eno je da od lica koja su 896>.godine stupila u
brak i ije su porodice )kompletne* B 85C nemaju uop(te dece, a 6>C ima samo jedno dete. !orodice sa
(estoro dece sasvim su izezle, a porodice sa etvoro i petoro dece iznosile su 6=C.
!osle drugog svetskog rata uoene su dve znaajne pojave koje, moda, predstavljaju nove simptome
novih procesa u porodici. De je o porastu nataliteta u nekim zemljama vrope i u %E'. Francuska, koja je
do poslednjeg rata bila na poslednjem mestu po natalitetu u vropi, (ezdesetih je izbila na drugo mesto. U
%E' je u poeku, paralelno sa industrijalizacijom, zapaeno opadanje nataliteta /prosek 6@; deteta1. 'ok je
(ezdesetih natalitet u znatnom porastu /proseno ;@? deteta1.
3. Ekonomska funkcija
U savremenoj porodici do(lo je do znaajnog preobraaja ekonomske funkcije. Ova porodica nema
sredstava za proizvodnju. !onekad samo, ona poseduje kuu za stanovanje i ba(tu. Ona zavisi iskljuivo od
plate i zarade van porodice. Ona vi(e nije )zajednica proizvo$aa*, odnosno proizvo$aka jedinica, kao
patrijahalna porodica, ve je gotovo iskljuivo potro(aka jedinica. "eki sociolozi smatraju da je ona
prestala da bude i )zajednica potro(aa*, jer su suprunici esto upueni na obede van kue, industrijalizacija
i mehanizacija kunih usluga odvajaju enu od domaih poslova, a rad van kue upuuje oba suprunika na
odvojene ivotne sredine, a esto i na odvojene porodine budete, deca provode vei deo dana u (koli i
(kolskim ustanovama, gde dobijaju jedan ili vi(e obroka i dr.
!rihodi porodice igraju znaajnu ulogu u njenoj stabilnosti. -enja porodice usmerena je ka porastu
ivotnog stadarda i porodinog budeta. "ezaposlenost ili slabe plate dovode do razdora u porodici.
!rivre$ivanje porodice nije naturalno, ve novano, nije sezonsko, ve meseno ili nedeljno. !orodini
budeti se meseno /ili nedeljno1 planiraju, vodi se rauna o prihodima i rashodima, nastoji se da se oni (to
ekonominije iskoriste. ,zvori prihoda potiu, po pravilu, iz redovnog radnog odnosa, ali se dopunski izvori
ostvaruju i van njega+ honorarnim radom, ugovorom o delu, berzanskim poslovima i na druge naine.
Ftednja igraglavnu ulogu u stvaranju oseanja porodine sigurnosti. 4isina prihoda porodice slui kao merilo
njene dru(tvene vrednosti i njenog ugleda. U %E' je ovo rangiranje izvr(eno vrlo dosledno. 4odi se rauna
o spoljnim obelejima materijalnog stanja+ izbor kue u kojoj porodica stanuje, marka automobola, izbor
prodavnica u kojima se porodica snadbeva i dr.
%avremena porodica sve vi(e se osloba$a primitivno ure$enog i opremljenog domainstva. 4r(i se
mehanizacija poslova u domainstvu, (to znatno skrauje radno vreme potrebno za obavljanje kunih
poslova. %em toga, vr(i se podela rada izme$u svih lanova porodice bez obzira na pol i uzrast. 2noge
funkcije porodice prenose na industriju+ pripremanje hrane, pripremanje zimnice, i(enje, pranje, peglanje i
dr. ,(ezavanje kunih poslova ne dovodi samo do emancipacije ena, ve i dece, naruito enske. ,deal
porodice nije toliko imanje koliko kvalifikacija, znanje i struno obrazovanje. <enska deca, kao i mu(ka, sve
vi(e tee ka sticanju kvalifikacija i obrazovanja. %ve vi(e se podela rada vr(i i van porodice+ ena, pa ak i
deca dok ne odu iz porodice, nalaze zaposlenje van porodice. !reteni deo ivota provodi se van nje.
Ostvarivanjem samostalnih prihoda, lanovi porodice stiu veu ekonomsku samostalnost. 'eca tako$e
mogu imati svoju imovinu, zara$enu ili na drugi nain dobijenu, i njom raspolagati u granicama zakona.
U ovoj porodici menja se strukturapotro(nje. 'ok se u patrijahalnoj porodici izdaci za ishranu smatraju
najvanijim elementom potro(nje, ovde se odnos znatno menja. %a porastom prihoda rastu drugi porodini
izdaci.to ne znai da je ishrana sada slabija, ve da prihodi porodice omoguuju orjentaciju i na druge
raznovrsne potrebe. ,stina, izdaci na ishranu zavise od prihoda porodice, ali su oni po pravilu nii od
polovine ukupnih mesenih il nedeljnih prihoda. Od drugih potreba, najvei su izdaci na stan i odravanje
stana. Uzrok ovome treba traiti u te(kim stambenim prilikama, (to dovodi do visokih zakupnina, koji se
kreu i do treine prihoda porodice, a ponekad i vi(e. "abavka name(taja i pokuanstva, kao i mehanizacija
domainstva /friider, bojler i dr.1, predstavlja vaan izdatak porodice. "aroito je karakteristina elja
savremene porodice za vo$enjem udobnog porodinog ivota i modernim ure$enjem stana. .natni su i
komunalni tro(kovi, kao i oni koji su vezani za kunu udobnost+ osvetljenje, grejanje, telefon i dr. Ovde
spadaju tro(kovi za odravanje line i stambene higijene, kao i za line potrebe+ odea, obua. "a ove
poslednje esto se tro(e nesrazmerno velika sredstva, naruito za zadovoljenje enskih lanova za
garderobom. Dastu i kulturne potrebe porodice+ (tampa, knjige, struna literatura, muziki instrumenti, radio,
televizor, umetnike slike, pozori(te i dr. -ako$e rastu izdaci za rekreaciju, zabavu i razonodu+ za godi(nji
odmor, vikende, izlete, posete lokalima, sporstskim priredbama, kupovinu spostrskih rekvizita. !otrebe dece
su tako$e u porastu+ deje igrake, knjige, instrumenti i dr. "ajzad, imunije porodice tro(e znatna sredstva
za nabavku i odravanje predmeta luksuza+ automobila, vikend@kuica, vila, za kupovinu nakita i sl.
%igurno je da postoje razlike u standardu izme$u pojedinih porodica, a naruito izme$u radnikih i
slubenikih. U celini, stabilnost savremene porodice zavisi od ekonomske i politike stabilnosti
kapitalistikog dru(tva. U tom smislu se, pored ostalog, porodica socijalizuje /postaje zavisna od dru(tva kao
celine1, i upravo radi toga drava mora da joj obezbedi izvesne garancije za njenu stabilnost+ pomo u
sluaju nezaposlenosti, porodine dodatke, zdrastvenu za(titu u sluaju bolesti, penzijsko osiguranje u
sluaju starosti i dr. Odavno se prouavaju i potrebe porodice, tj. njeni prihodi i rashodi, zatim porodini
stanovi, kao i sve ostale potrebe, te se na osnovu toga odre$uje politika drave prema porodici.
4. Funkcija pruanja atite
U savremenom kapitalistikom dru(tvu ova funkcija porodice sve vi(e i(ezava, ali ne potpuno.
%igurno je da svi oblici porodine za(tite jo( dugo nee nestati. -o su u prvom redu+
a1 biolo(ka, prirodna za(tita /podizanje, negovanje i uvanje dece1
b1 moralna za(tita /pomaganje, porodina solidarnost i podr(ka1
c1 pravna za(tita /zastupanja1
d1 ekonomska za(tita /izdravanje i nasle$ivanje1.
!orodica je jo( uvek pozvana da pre drave prui za(titu svojim lanovima. 2e$utim, sve vi(e prava
dobija drava upravo u ovoj oblasti. %ve vi(e su porodice upuene na traenje ove za(tite. %avremeno
kapitalistiko dru(tvo obezbe$uje visoku lestvicu za(tienosti pojedinca, pa i porodice /u kasnijoj fazi
razvitka kapitalizma1.
2e$utim, vrlo dugo u buroaskim zemljama nije postojala jasna koncepcija o principima za(tite
porodice. !reduzete mere nisu uvek i(le za tim da (tite porodinu grupu kao celinu, ve pojedinca. -o je
dovelo, po reima poznatog francuskog naunika !ola 'irana, do ra(lanavanja porodice )izvan okvira
braka i srodstva*. %toga su mnogi pisci poeli da postavljaju pitanja+
a1 Goja je osnovna koncepcija porodice danas i da li brak treba da bude i dalje osnova ljudskih
odnosaH /Douast1
b1 Goju alternativu treba izabrati od dve mogunosti+ ekonomsku za(titu porodice ili ekonomsku
za(titu linostiH /Ensel1
%ve do tridesetih, kapitalistike drave su pridavale manji znaaj za(titi porodice kao celine nego
za(titi pojedinih njenih lanova.
U Francuskoj je u oi drugog svetskog rata donet Godeks o porodici, koji je formulisao osnovna
socijalna pravila porodice+
8. pravo na porodini dodatak,
6. dodatak u sluaju da je samo jedan lan porodice zaposlen,
;. dodatak na ro$enje deteta,
?. dodatak na materinstvo /uveden 89?7.godine1.
!redvi$ene su i druge prestacije za posebne sluajeve, ili posebna kategorija lica, kao i niz drugih mera
upravljenih ka jaanju porodice. One su, kao (to smo videli, dovele do poveanja nataliteta u Francuskoj
posle drugog svetskog rata.
!. "aspitna i o#raovna funkcija
4aspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmeu porodice i drave. Io( uvek je veliki
znaaj porodice u vaspitanju dece. 'eca od roditelja ne primaju samo ljuba i nenost, ve i pogled na svet,
nain ivota i odnos prema dru(tvu. !ored ostalih, roditelji imaju i ulogu vaspitaa i disciplinskog stare(ine.
Oni tee da se njihova deca pona(aju po normama koje su oni usvojili. Eko deca tako postupaju, kae se da
su odnosi u porodici harmonini i da je porodica uravnoteena. !ogotovu e tako biti ako se i svi ostali
lanovi porodice tako pona(aju. 2e$utim, doga$a se da se svi lanovi porodice, a posebno roditelji i deca,
ne pridravaju istih moralnih normi. U tom sluaju porodini sistem nije dobro integrisan i dolazi do
pona(anja pojedinih lanova porodice koje je suprotno oekivanom. Ovo pona(anje moe se pretvoriti u
devijatno, ili ak u delikventno pona(anje. Eko do$e do ovakvog stanja, porodica nije ispunila oekivanu
ulogu vaspitaa. 2e$utim, moe se dogoditi da pona(anje roditelja odstupa od dru(tvenih normi, tj.da je ono
devijantno ili delikventno. -akva porodica ne moe da igra uspe(no ulogu vaspitaa i neophodna je vea
intervencija drave radi za(tite interesa dece. Gae se da u tom slu(aju o(ekivanja dece u odnosu na roditelje
/ili samo jednog1 nisu ispunjena, (to dovodi tako$e do poremeenosti u porodici.
Uop(te, vaspitanje koje dobijaju deca u savremenom dru(tvu podeljeno je izme$u porodice i dru(tva. ,
na ovoj relaciji mogue su divergentne uloge. !orodino vaspitanje moe biti konzervativnije i naprednije od
dru(tvenog, i obrnuto. -o moe, tako$e, dovesti do devijacija, pa i do delikvetnog pona(anja ako se dete ne
sna$e u dvostrukom poloaju. U svakom sluaju, taj dualizam ostavlja duboke tragove u njegovoj du(i. !osle
drugog svetskog rata raste delikvencija omladine u celom svetu, pa se ona ak opaa i u socijalistikim
zemljama /siledije, huligani, tinejderi i dr.1. ona je, pored navedenog, posledica gubljenja perspektive u
ivotu ili lo(eg uticaja nekih oblika dru(tvenog vaspitanja /filmovi, kriminalni romani i dr.1. zapaa se i
kompleks manje vrednosti kod dece imunijih roditelja i visokih strunjaka. "ajzad, kod radnike omladine
u kapitalizmu postoji esto nesvesna tenja da se )preskoi* dru(tveni poloaj i pobegne u )vi(e klase*. -o
se, na primer, moe videti iz podataka o vrstama krivinih dela maloletnika u %E'. U ovoj zemlji najvei
broj dece izveden je pred sudove zbog kraa automobila, provala i silovanja. "a svakih 8=== dece, u
89>7.godini, 6;,> izvedeno je pred sudove.
%avremena porodica nema, po pravilu, nikakvog uticaja na pruanje obrazovanja svojim lanovima.
Obrazovanje se stie u (kolama+ od najniih do najvi(ih. U kapitalizmu (kole mogu biti dravne i privatne.
Ove druge su ili svetovne ili verske, dok je danas u svim oblastima. Osnovno obrazovanje je besplatno, dok
se vi(e i visoko obrazovanje plaa. .ato su (kole, i pored jednakih formalnih uslova, u kapitalizmu dostupne
samo deci bogatih roditelja. %tipendijama se omoguuje (kolovanje i naru(ito obdarenoj siroma(noj deci.
"ajimuniji gra$ani obino (alju svoju decu u posebne kolede /%E'1 ili specijalne visoko obrazovne
ustanove /Francuska1, gde ona dobijaju sistematsko obrazovanje. 'ok u dana(nje vreme se prua mogunost
vanrednog (kolovanja i odraslim licima u veernjim (kolama, na posebnim teajevima, i drugim sli(nim
nainima. "aruito je karakteristina tenja lanova savremene porodice da steknu (to (ire obrazovanje
odnosno (to vee strune kvalifikacije.