1

NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI

Radna grupa za ivotnu sredinu
(2. sastanak, Beograd, Dom Narodne Skuptine, 31. maj 2012. godine)

UPRAVLJANJE OTPADOM I LOKALNI PLANOVI
1


UVOD
Opti okvir rasprave o upravljanju otpadom i mestu i ulozi lokalnih planova upravljanja
otpadom odreen je sa nekoliko inilaca. Najpre, u Republici Srbiji (RS) je, u okviru procesa
usklaivanja nacionalnih propisa sa propisima Evropske unije (EU), do sada usvojen
odgovarajui broj propisa u oblasti upravljanja otpadom i ostvaren je odgovarajui nivo
usaglaenosti sa propisima EU. Kada je u pitanju nivo usklaenosti nacionalnih propisa sa
propisima EU, uopteno govorei, smatra se da je RS uskladila svoje zakonodavstvo sa
kljunim politikama EU vezanim za upravljanje otpadom i opasnim otpadom i uvela naela
spreavanja stvaranja otpada, ponovne upotrebe, reciklae i iskorienja otpada.
2
Ovome bi
trebalo dodati i injenicu da funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u skladu sa novim
propisima podrazumeva znaajne investicije. Procene govore da je upravljanje otpadom jedna od
oblasti gde e u procesu evropskih integracija bitni potrebne najvee investicije.
3
Osim toga,
jedna od karakteristika vaeih propisa u oblasti upravljanja otpadom (kao i drugih propisa koji
su od znaaja za oblast upravljanja otpadom u irem smislu) je da je znaajan deo nadlenosti i
odgovornosti za sprovoenje propisa prenet na lokalni nivo (poslovi povereni lokalnoj
samoupravi). Izrada i primena lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, koji
predstavljaju jedan od instrumenata za ostvarivanje ciljeva u sistemu upravljanja otpadom,
Zakonom je propisana obaveza. Takvo stanje je otvorilo vie razliitih pitanja meu kojima se
osnovnim pitanjem moe smatrati pitanje mogunosti i kapaciteta nadlenih organa lokalne
samouprave da sprovode propisane obaveze i primenjuju prava kao i pitanje karaktera i uloge
drugih subjekata u sistemu.


I

1
Dokument je pripremio Dragoljub Todi (interni ekspert Radne grupe za ivotnu sredinu) u saradnji sa Jasnom
Boi (saradnica u Projektu) na osnovu priloga koji su pripremili uvodniari: Prvoslav Plavi i Vladimir Pavievi
(lanovi istraivakog tima), Radmila erovi (Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) i
Vesna Stefanovi (Javno komunalno preduzee Vranje), kao i diskusije koja je voena tokom sastanka Radne grupe.
Za ire informacije o uvodnim izlaganjima, kao i za druge podatke o projektu pogledati sajt Evropskog pokreta u
Srbiji: http://www.emins.org/sr/aktivnosti/projekti/reciklarnica/index.html. Ovaj Drugi sastanak NKEU predstavlja
nastavak rasprave koja je voena na Prvom sastanku koji je odran 26. oktobra 2011. godine. Zbog toga bi sadraj
rasprave, zakljuke i preporuke sa ovog Drugog sastanka trebalo posmatrati u kontekstu zakljuaka i preporuka sa
Prvog sastanka. U tom smislu za Preporuke sa prvog sastanka i uvodne prezentacije videti na adresi: sastanka videti
na adresi: http://emins.org/sr/aktivnosti/projekti/reciklarnica/.
2
Izvetaj Evropske komisije o napretku za 2011. godinu, str. 148. Meutim, primenu zakona oteava nizak nivo
prikupljanja otpada u ruralnim sredinama, hiljade ilegalnih deponija i odsustvo postrojenja za preradu opasnog
otpada.
3
Videti: Nacionalnu strategiju za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2011,
str. 3, 11-17, 24-30, 40-42. Videti i Strategiju aproksimacije za sektor upravljanja otpadom, Ministarstvo ivotne
sredine, rudarstva i prostornog planiranja, EES, Eptisa, PM Group, april 2012. str. 55-63.
2

NORMATIVNI OKVIR I
IMPLEMENTACIJA PROPISA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
(Procene ministarstva nadlenog za poslove ivotne sredine i JKP)

1. Konstatovano je da je nadleno ministarstvo u svom dosadanjem radu uinilo
znaajne napore na stvaranju normativnih pretpostavki, tj. pripremi i usvajanju propisa u oblasti
upravljanja otpadom i njihovom usaglaavanju sa propisima EU.
4
O obimu posla govori, izmeu
ostalog, i injenica da se, od oko 300 propisa u oblasti ivotne sredine, na oblast upravljanja
otpadom odnosi preko pedeset propisa. Predstavnik nadlenog ministarstva je upoznao lanove
Radne grupe da je na osnovu Zakona o upravljanju otpadom usvojeno 7 propisa koji se odnose
na klasifikaciju i ispitivanje otpada; 4 propisa se generalno odnose na upravljanje otpadom; 3
propisa se odnose na dozvole; 12 propisa se odnosi na posebne tokove otpada; 5 propisa se
odnosi na kretanje otpada; 3 propisa se odnose na izvravanje i 1 propis na ekonomske
instrumente. U vezi sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu doneta su 4 propisa koja se
odnose na upravljanje ambalanim otpadom, 2 propisa se odnose na izvetavanje i 2 propisa na
ekonomske instrumente. Ovome treba dodati i 5 propisa koji se odnose na upravljanje otpadom
koji su doneti na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine i 1 propis donet na osnovu Zakona o
Fondu za zatitu ivotne sredine. Na sajtu Agencije za zatitu ivotne sredine mogu se pronai i
3 uputstva koja se odnose na sistem upravljanja otpadom. Oekuju se izvesne izmene Zakona o
upravljanju otpadom u skladu sa propisima EU (Direktiva iz 2008. godine), odnosno dalje
usaglaavanje nacionalnih propisa.
5

2. Osim pripreme i usaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU nadleno
ministarstvo je bilo angaovano i na drugim aktivnostima u vezi sa upravljanjem otpadom.
Tokom 2009. i 2010. godine Ministarstvo je izdalo 267 dozvola a u 2011. godini taj broj je duplo
vei pri emu se najvei broj dozvola odnosi na sakupljanje i transport. U 2012. godini
Ministarstvo je izdalo 111 dozvola (zakljuno sa 30. majem) to znai da je do sada izdato
ukupno 870 dozvola za upravljanje otpadom. Ovaj broj i dalje raste i to najee za dozvole koje
se odnose na sakupljanje i transport iako ima i operatera koji apliciraju za integralne dozvole.
6

Takoe, Ministarstvo je do sada dalo saglasnost na 4 regionalna plana upravljanja otpadom.
7

3. Konstatovano je da se, nakon tri godine od usvajanja zakona i odgovarajuih
podzakonskih propisa, sprovoenje ovih propisa ne odvija potpuno u skladu sa propisanim
normama. Ovo i pored toga to je izgraen odgovarajui sistem podsticajnih instrumenata i to

4
Za detaljnije videti: Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom, op. cit. str. 64-65. Dok s jedne strane
ovi propisi predstavljaju znatan napredak u postizanju transpozicije, s druge i dalje ostaje izvestan broj oblasti u
kojima su potrebni dalji zakonodavni koraci, ukljuujui i prestanak statusa otpada, bio-otpad, otpad iz rudarskih
aktivnosti i kanalizacioni mulj. tavie, odredbe koje se odnose na planiranje u Zakonu o upravljanju otpadom ne
odraavaju adekvatno obavezu izrade Planova upravljanja otpadom. Za potpunu transpoziciju e biti potrebno
izvriti izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Ibid, str. 12.
5
Misli se pre svega na propis koji treba da regulie upravljanje otpadom koji se tretira u mobilnom postrojenju,
definisanje nacionalnih planova za pojedinane tokove otpada.
6
Na osnovu broja izdatih dozvola moe se zakljuiti da se od neopasnog otpada reciklira papir, plastika, opadne
gume, otpadno staklo, metalni otpad, neopasne komponente otpada iz elektrinog i elektronskog otpada, neopasne
komponente iz otpadnih vozila i otpadna jestiva ulja i masti. Od opasnog otpada u Srbiji se recikliraju otpadna ulja,
opasne komponente iz elektrinog i elektronskog otpada. Metalni otpad se uglavnom u livnici obrauje i vri se
tretman ambalae koja predstavlja opasni otpad, odnosno zauljene ili koja je zaprljana opasnim komponentama.
7
Osim toga, Ministarstvo prua pomo u oblasti edukacije i jaanju javne svesti u vezi sa upravljanjem otpadom,
odnosno tumaenju i primeni propisa.
3

RS ima znaajne potencijale u koliinama generisanog otpada.
8
Smatra se da postoje razliiti
izvori sredstava potrebnih za sprovoenje aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom i ustanovljen
je odgovarajui normativni okvir za funkcionisanje Fonda za zatitu ivotne sredine.
4. Kada je u pitanju lokalna samouprava, uopteno govorei procenjuje se da
situacija na lokalnom nivou zabrinjava Veina optina ima javna komunalna preduzea koja
obavljaju poslove upravljanja otpadom. Uz izuzetak velikih gradova, ova JKP su mala i nisu u
mogunosti da dostignu ekonomiju obima kritine mase ekspertize potrebne za savremeno
upravljanje otpadom. tavie, manja JKP su esto viefunkcionalna, imaju nadlenost za veliki
broj drugih usluga, kao to je ienje ulica. JKP se takoe susreu i sa znatnim finansijskim
potekoama, to je u mnogim optinama rezultat sadanjeg pristupa utvrivanja cena. Tarife
umnogome variraju od optine do optine; one su subvencionisane od industrijskog do sektora
domainstava i nemaju direktnu vezu sa stepenima usluge, stvarnim trokovima ili pristupanosti
cena. Usled svega toga, u praktinoj implementaciji je postignut daleko manji uspeh.
9

5. Konkretnije govorei i sa stanovita javnog komunalnog preduzea, u primeni propisa
u oblasti upravljanja otpadom (na primeru JKP Vranje), uoeno je nekoliko problema na koje bi
trebalo obratiti panju. Ovo i pored napora koji su uinjeni i koji se trenutno ine. Neki od tih
problema su: nizak stepen naplate usluga i problemi kod poveanja cena usluga, stanje svesti
graana i otpor pri odabiru i izgradnji sanitarne deponije, problemi oko poveanja broja graana
koji uestvuju u organizovanom sakupljanju smea, nizak nivo selekcije reciklabilnih elemenata,
itd.

II
REZULTATI ISTRAIVANJA
10


A.
Na osnovu rezultata prvog dela istraivanja, koje je obuhvatilo 26 regionalnih centara,
konstatovano je postojanje razliitih otvorenih pitanja.
11
U najkraim crtama moe se rei da se
situacija u pojedinim optinama i regionima dosta razlikuje, a u istim optinama u raznim
naseljima (posebno grad - selo), ali da je u celini dosta nepovoljna po nizu objektivnih
parametara i ocenama ljudi koji su nadleni za ovaj posao u svim sredinama. Regionalnih
deponija praktino jo i nema ili su tek u izgradnji, odnosno u fazi projektovanja i meusobnog
ugovaranja optina. Problemi su brojni i dosta srodni, a najvei od njih je nedostatak sredstava,
usporena realizacija planova (a ima i onih koji nisu jo ni usvojeni), slaba tehnika opremljenost
deponija, od kojih su mnoge stare, nedovoljne pa i fiziki neobezbeene. U vie navrata u
projektima kraeg trajanja i ograniene finansijske podrke, u nekim optinama su izvedeni

8
Ovo naroito kada je u pitanju otpad iz domainstva a posebno biorazgradiv komunalni otpad kao i graevinski
otpad.
9
Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom, op. cit. str. 12.
10
Ovde se preuzima najvei deo zakljuaka iz analize Rezultati istraivanja lokalnih samouprava o procesu
donoenja i primeni odluka o upravljanju otpadom, (struni tim: Plavi, P., Muti, M., Avdalovi, J., Derikuka,
V., Gaji, M., Gligori, I., Krasin, M., Centar modernih vetina, Projekat Zelena inicijativa, Beograd, 25. April
2012, kao i Analize lokalnih ekolokih akcionih planova, lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom u pet
regiona Srbije, autori: Jankovi, E., Pavievi, V., (Beograd, USAID, Zelena Inicijativa, Institute for Sustainable
Communities, maj 2012.) Takav pristup je zasnovan na proceni da nain kako su oni formulisani najbolje odraava
ideje istraivanja i da bi svakadodatna interpretacija na nekin nain uticala na smisao koji su istraivai ve dali
rezultatima istraivanja.
11
Za ire videti Rezultati istraivanja lokalnih samouprava o procesu donoenja i primeni odluka o upravljanju
otpadom, op. cit.
4

pokuaji modernizacije ili stabilizacije upravljanja komunalnim otpadom, ali ak i u sluaju
dobrih rezultata nije bilo snage da se nastave ili proire. Sagovornici smatraju da po optinama
postoje struni ljudi i osposobljene slube za ovaj posao, da je proces donoenja lokalnih planova
i odluka bio korektan, mada se javnost nije svugde dovoljno pitala ni ukljuivala, iako ima i
nekoliko drugaijih, veoma primernih sluajeva.
Zanimljivo je da esto izostaje ozbiljniji i kontinuirani (inspekcijski) nadzor i efikasnije
sankcionisanje prekrilaca, a ima dosta primedbi na nedovoljnu kontrolu sakupljaa otpada (koji
negde "sakupljaju" i prodaju ve sakupljeni npr. ambalani otpad), pa je tom kontekstu i broj
izdatih dozvola neujednaen po optinama. Primarne selekcije gotovo i nema u Srbiji a
domainstva su retko gde ukljuena u ove procese, ali tamo gde je bilo pokuaja njihovog
angaovanja bilo je i solidnih rezultata, koji, naalost, nisu mogli biti potvreni kroz celokupan
optinski ili regionalni sistem upravljanja otpadom. Mnoge optine koriste sredstva republikog i
drugih fondova za zdravu ivotnu sredinu i odrivi razvoj, kao i neke grantove i finansijsku
podrku za posebne projekte, a ima i bilateralnih sporazuma sa nekoliko evropskih vlada.
12


B.
Pet poludirigovano odabranih sredina (da budu razliitih veliina, razliitih statusa u
smislu nosioca aktivnosti ili uesnika regionalnog udruivanja i da pokriju sve delove Srbije,
osim njene june pokrajine Kosova i Metohije) pokazalo je potpunu razliitost u veini
analiziranih aspekata, tako da je svaki sluaj veoma specifian i ima vrlo malo slinosti sa bilo
kojim drugim.
13
Najbolji primer za to je regionalno udruivanje i izgradnja regionalnog centra
ija je osnova regionalna deponija za komunalni neopasni otpad.
14

Jedine zajednike karakteristike Bora, Kraljeva i Ivanjice (ne uzimajui u obzir Kikindu
i Vladiin Han zbog javnog-privatnog partnerstva sa stranim preduzeima) su nedovoljno
razumevanje lokalnih vlasti i problem naplate komunalnih usluga. Prvo se, pre svega, odnosi na
obezbeivanje potrebnih materijalnih i finansijskih sredstava za unapreenje upravljanja
komunalnim otpadom, to je najizraenije u sluaju Kraljeva, gde se iz tih razloga od 2007.
godine ne usvaja odlian Lokalni plan upravljanja otpadom (po naem miljenju najbolji u pet
posmatranih sredina). Unapreenje sistema naplate je vrlo neizvesno, obzirom na svoje osetljive
ekonomske, socijalne i politike aspekte. Ono znaajno zavisi od ekonomskih i socijalnih

12
Rezultati istraivanja lokalnih samouprava o procesu donoenja i primeni odluka o upravljanju otpadom, op. cit.
str. 116, 117.
13
U pet odabranih sredina jo nijedan plan nije usvojen (Kikinda, Bor i Ivanjica) ili nije ni uraen (Kraljevo i
Vladiin Han). Analiza lokalnih ekolokih akcionih planova, lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom u
pet regiona Srbije, op. cit. str. 231.
14
Ibid, str. 231. Kikinda je regionalno udruena, izgradila je 2008. godine sanitarnu deponiju u javnomprivatnom
partnerstvu sa stranim preduzeem, kojem je poverila upravljanje komunalnim otpadom uz vrlo nepovoljan ugovor,
ali ona jo uvek nije regionalna, prvenstveno zbog finansijskih i organizacionih problema sa ostalim optinama iz
regiona. Bor je regionalno udruen od 2007. godine, sa lokacijom regionalne deponije ima mnogo organizacionih i
tehnikih problema, izrada planskotehnike dokumentacije znaajno kasni, a osnivanje regionalnog preduzea za
upravljanje otpadom nije ni na dalekom vidiku. Kraljevo nije ni obrazovalo region, tek je marta 2011. potpisan
Sporazum o saradnji regiona Kraljeva i Kruevca (11 gradova i optina) u zajednikom organizovanju i upravljanju
komunalnim otpadom, to je nivo pisma o namerama. Ivanjica je od 2005. godine ukljuena u regionalni centar
Duboko, osnovano je njegovo regionalno javno preduzee ija je regionalna deponija poela sa radom 2011.
godine, ali zbog kanjenja izgradnje pretovarne (transfer) stanice ona jo uvek ne koristi regionalnu deponiju ve i
dalje dosadanje neuslovno smetlite. Vladiin Han je promenio region, iz Vranja je preao u Leskovac koji je u
javnomprivatnom partnerstvu sa drugim stranim preduzeem (u odnosu na Kikindu) izgradio regionalnu sanitarnu
deponiju, i poverio mu upravljanje komunalnim otpadom. Trenutno je Leskovac inicirao potpisivanje sporazuma o
regionalnom udruivanju optina koje gravitiraju njegovoj regionalnoj sanitarnoj deponiji.
5

politika prema komunalnim delatnostima i odnosa buduih vlasti na republikom, regionalnom i
lokalnom nivou, iako je cena komunalnih usluga u nadlenosti samo lokalne vlasti.
15

to se tie naina, tj. modela organizovanja regionalnog preduzea za upravljanje
otpadom u dosadanjoj praksi postoje etiri varijante. Prva je regionalno (meuoptinsko) javno
preduzee koje osnivaju optine regiona. Primer za to je region Duboko, gde se ovaj model
pokazao organizaciono tromim, upravljaki previe sloenim i nedovoljno efikasnim. Iako
direktor godinje ima najmanje 50 sastanaka u skuptinama optina, optinskim veima i
optinskim javnim komunalnim preduzeima u cilju usaglaavanja i ubrzavanja potrebnih
aktivnosti, vrlo sporo se odvija priprema lokalnih planova upravljanja otpadom i izgradnja
pretovarnih stanica neophodnih za ustrojstvo regionalnih centara za upravljanje otpadom
(regionalnih sanitarnih deponija sa prateim postrojenjima za reciklau i tretman otpada).
Najbolji opis toga je narodna izreka Mnogo babica, dete kilavo!. Drugi model je javno-
privatno partnerstvo koji je takoe pokazao niz mana, pre svega ozbiljno zanemarivanje javnog
interesa, odnosno jasno izraenu dominaciju privatnog interesa ve pri sklapanju ugovora,
posebno omoguenu korupcijom, naalost, vrlo prisutnom u Srbiji. Trea opcija je regionalno
preduzee iji je osniva jedna optina ili grad, gde je osnovna mana tradicionalno nepoverenje,
surevnjivost, neslaganje i nesaradnja komijskih optina i gradova u naoj prolosti, naalost i
sadanjosti, to je veoma runa navika koja se vrlo sporo menja. Veina strune javnosti smatra
da je etvrti nain zajedniko privredno drutvo, najee u obliku drutva sa ogranienom
odgovornou (d.o.o), najprihvatljiviji i najefikasniji oblik organizovanja regionalnog
upravljanja komunalnim otpadom.
Jasno je uoljiv i problem neodgovarajue i nedovoljne saradnje lokalnih samouprava sa
nadlenim ministarstvom po pitanju njegovog obavetavanja o uraenim i usvojenim lokalnim
planovima upravljanja otpadom, kao i izraenoj i usvojenoj plansko-tehnikoj dokumentaciji za
izgradnju infrastrukturnih i drugih postrojenja za upravljanje otpadom.
16

U veini sredina NVO su dale manji ili vei doprinos u procesu izrade i usvajanja
lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom. Sada njihova aktivnost treba da bude
posebno naglaena u smislu zahteva za to brom i potpunijom primenom akcionih planova tih
dokumenata, odnosno obezbeivanjem neophodnih materijalnih i finansijskih sredstava od strane
lokalnih samouprava da bi se to sprovodilo. to se tie saradnje u podizanju nivoa svesti graana
i vaspitno-obrazovnim aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom, i ire zatite ivotne sredine,
dosadanji rezultati u veini sredina su zadovoljavajui, ponekad i odlini. Tu je uvek situacija
znaajno laka i zahteva mnogo manje finansijskih sredstava. Uz dovoljno dobre volje i
organizacionih sposobnosti mnoge predviene aktivnosti se mogu sprovoditi. Njih je najvanije
osmisliti i sprovoditi kao stalan proces, nikako kao jednokratne dogaaje i deavanja, jer se to

15
Ibid, str. 232. Naalost, u aktuelnoj izbornoj kampanji politiari, naroito na lokalnim izborima, opet su
obeavali da se cene komunalnih usluga nee menjati, ili e menjati vrlo malo. Pri postojeim nerealno niskim
cenama to praktino znai sistemsko finansijsko onemoguavanje, ak i skromnog, unapreenja upravljanja
otpadom, iako je potreba za brzim i znaajnim unapreenjem vie nego oigledna i svima dugo poznata. Ibid, str.
232.
16
Ibid, str. 232, 233. Iako nema zakonske obeveze za izvetavanje o navedenom, sasvim je oigledan interes
lokalnih samouprava da nadleno ministarstvo ima to vie informacija o njihovoj situaciji, pre svega zbog mogue
znaajne pomoi u obezbeivanju potrebnih finansijskih sredstava na razne naine. Posebno je posle dobijanja
kandidature za lanstvo u EU znaajno to bolje i efikasnije korienje mogunosti pretpristupnih fondova
namenjenih ovoj oblasti. Velika ansa je prijavljivanje projekata svih lokalnih samouprava u unapreeni
informacioni sistem SLAP razvijen u Stalnoj konferenciji gradova i optina. Njega treba shvatiti kao sveobuhvatan,
trajan i izuzetno vaan proces identifikacije, vrednovanja i obavetavanja o svim aspektima lokalnih i regionalnih
projekata u mnogim oblastima, a nikako kao obinu bazu podataka. Ibid, str. 233.
6

brzo zaboravlja, ne dovodi do potrebnih promena u svesti i ponaanju graana, to znai i ne daje
gotovo nikakve rezultate osim simbolinih.
17

ZAKLJUCI I PREPORUKE

Na osnovu uvodnih izlaganja, konstatacija iz relevantnih stratekih dokumenata,
podataka iz analiza koje su pripremljene u okviru sprovednog istraivanja kao i rasprave koja je
voena na zasedanju NKEU moe se, u najirem smislu, konstatovati zaostajanje u sprovoenju
propisa od strane organa lokalne samouprave kao i postojanje razliitih iskustava i problema u
njihovoj primeni (kada su u pitanju lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom). Ovakva
situacija ukazuje na potrebu preispitivanja i deliminog redefinisanja uloge ovog instrumenta u
sistemu upravljanja otpadom, odnosno potrebu prilagoavanja postojeih propisa realnom stanju
i mogunostima nadlenih subjekata. U vezi sa ovim, u raspravi su otvorena i razliita druga
pitanja od znaaja za funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u celini.

Predlau se sledei zakljuci i preporuke:

1. Konstatovano je da je u poslednjih nekoliko godina u RS uinjen znaajan napredak na
planu uspostavljanja novog sistema upravljanja otpadom iji jedan element predstavljaju i
lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom. Donet je najvei deo propisa koji su potrebni i
za najvei broj propisa se smatra da su usaglaeni sa relevantnim propisima EU. Oekuje se da
e u narednom periodu biti nastavljen proces daljeg usaglaavanja ukljuujui i izmene zakona,
donoenje preostalih podzakonskih propisa i definisanje nacionalnih planova za pojedinane
tokove otpada.
2. Konstatovano je postojanje problema u funkcionisanju sistema upravljanja otpadom na
lokalnom nivou, odnosno usvajanju i sprovoenju planova upravljanja otpadom koji imaju
razliite uzroke. Pored nasleenih problema povezanih, pre svega, sa nivoom ekonomske
(ne)razvijenosti, nivoom svesti graana o problemima u oblasti upravljanja otpadom i ivotne
sredine u celini, (ne) razvijenosti eksternih inilaca koji utiu ili mogu da utiu na funkcionisanje
sistema upravljanja otpadom, itd. jedan od sistemskih problema predstavlja postojei nain
pripreme i usvajanja propisa koji ne obezbeuje sagledavanje realnog stanja u oblasti koja se
ureuje i uee svih zainteresovanih subjekata u ovim postupcima.
18
Snano je naglaena
potreba uvaavanja ogromnih razlika u karakteristikama pojedinih lokalnih samouprava (od
optih geografskih, prirodnih i drugih karakteristika do nivoa razvijenosti, mentaliteta
stanovnitva, itd). Zbog toga bi i propisi koji ureuju ova pitanja trebalo da budu paljivije

17
Ibid, str. 233. Treba teiti dobro osmiljenim stalnim, makar skromnim aktivnostima, pogotovo kod dece svih
uzrasta, a ne samodovoljnim, marketinki naduvanim, ali sutinski praznim, kratkotrajnim, esto skupim
dogaanjima kojima je glavni cilj medijska promocija, a ne eljeno vaspitanje, obrazovanje i podizanje javne svesti.
Najvaniji zadatak ozbiljnih i odgovornih NVO u oblasti zatite ivotne sredine je da nametnu znaajnu promenu u
dosadanjem ponaanju veine NVO u ovoj oblasti, a to znai da umesto dosadanjeg preovlaujueg negatorskog,
vrlo povrnog, neargumentovanog i bukakog pristupa mnogim problemima, krenu uz pomo struke sa upornim,
doslednim, afirmativnim i promotivnim aktivnostima u vezi sa mnogim zadacima koji stoje kao ozbiljne prepreke na
stratekom putu znaajnog unapreenja zdravlja stanovnitva i zatite ivotne sredine. Prosto reeno, treba se mnogo
vie zalagati za neto, nego protiv neega. To znai da moraju, zajedno sa strukom, da osmisle, pokrenu i dosledno
sprovode stalan, snaan i argumentima dobro potkrepljen pritisak na politiare koji odluuju na svim nivoima
vlasti. Ibid, str. 233.
18
Na ovo pitanje je ukazivano i u ranijim raspravama koje su voene u okviru NKEU.
7

pripremani u usvajani uz uvaavanje interesa razliitih zainteresovanih subjekata i specifinosti
pojedinih regiona.
Predlae se izmena postojee procedure pripreme i usvajanja zakona o podzakonskih
akata s ciljem da se u postupku pripreme propisa obezbedi sutinsko, aktivno i dosledno uee
lokalne samouprave i javnosti.
3. Konstatovano je postojanje vie izvora finansiranja aktivnosti u oblasti upravljanja
otpadom (Fond za zatitu ivotne sredine, budetski fondovi optina, javno-privatno partnerstvo,
sredstava EU, bilateralna pomo pojedinih drava, itd). Meutim, istovremeno se konstatuje da
je jedan od najznaajnijih problema u izradi i sprovoenju planova upravljanja otpadom
obezbeivanje sredstava neophodnih za funkcionisanje i unapreenje sistema. To podrazumeva i
znatno ozbiljniju pripremu planova i procenu finansijskih implikacija reenja koje planovi
predviaju. U vezi sa ovim je i pitanje cena i naplate usluga komunalnih preduzea. Procenjuje
se da bi od naina reavanja ovih pitanja moglo zavisisti ostvarivanje ciljeva u oblasti upravljanja
otpadom u duem vremenskom periodu.
4. Smatra se da je za neodgovarajue sprovoenje propisa u oblasti upravljanja otpadom
znaajnim delom odgovorno loe planiranje, tj. metodologija planiranja i ne potovanje ve
planiranog. Predlae se unapreenje sistema planiranja, odnosno sistematska evaluacije planova,
utvrivanje kriterijuma evaluacije, jasno definisanje odgovornih subjekata, planiranje
odgovarajuih sredstava sa dinamikom realizacije i monitoringom projekata.
5. Ponovo je naglaen problem specifinih politikih uticaja na nain sprovoenja
propisa u oblasti upravljanja otpadom i ivotne sredine na lokalnom nivou. Predlae se jasnije
definisanje pitanja odgovornosti i preduzimanje odgovarajuih kaznenih mera za nedosledno
sprovoenje obaveza koje proistiu iz ovih propisa.
6. Postojei sistem podsticajnih instrumenata obezbeuje ostvarivanje odreenih ciljeva u
oblasti upravljanja otpadom i zatiti ivotne sredine. Predlae se razmatranje mogunosti i
uvoenja podsticajnih instrumenata za firme koje koriste reciklate a ne samo za ovlaene
reciklere.
7. U dosadanjoj praksi su uoeni razliiti modeli organizovanja regionalnog preduzea
za upravljanje otpadom. Od postojea etiri modela organizovanja procenjuje se da je zajedniko
privredno drutvo (najee d.o.o) najprihvatljiviji i najefikasniji oblik organizovanja
regionalnog upravljanja komunalnim otpadom.
8. Podravajui korienje prednosti koje prua model javno-privatnog partnerstva u
reavanju problema upravljanja otpadom Radna grupa je konstatovala postojanje odreenih
problema.
19
Smatra se da je jedna od osnovnih karakteristika dosadanjeg naina funkcionisanja
sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou, kroz sistem javno privatnog partnerstva,
odsustvo transparentnosti. Uoena je i praksa zakljuivanja ugovora na tetu javnog interesa uz
privilegovan poloaj privatnog partnera. Predlae se preduzimanje odgovarajuih mera kako bi
se ovakva praksa promenila i obezbedilo puno potovanje propisa kojima se regulie dostupnost
informacija i uee javnosti.
9. Jaanje sistema upravljanja otpadom, ukljuujui i sprovoenje lokalnih i regionalnih
planova upravljanja otpadom, podrazumeva i unapreenje saradnje lokalne samouprave i

19
Postavljeno je pitanje statusa plana upravljanja otpadom u lokalnoj samoupravi, gde ve postoji privatni partner sa
kojim je zakljuen ugovor, ali tokom rasprave nije dat poseban odgovor na ovo pitanje. Izraena je procena da se
lokalni planovi upravljanja otpadom u ovim okolnostima pretvaraju u plan poslovanja privatnog preduzea sa kojim
je lokalna samouprava zakljuila ugovor.
8

nadlenih organa Republike. Uoena je potreba intenzivnije saradnje izmeu ova dva nivoa
vlasti i pruanja pomoi organima lokalne samouprave.
10. Procenjuje se da nadleni organi sporo reaguju na inicijative za izmene propisa. Iako
je vie puta u razliitim okolnostima jasno konstatovano da odredbe Zakona o upravljanju
otpadom kojima je propisan identian sadraj lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom
nisu dobre, jo uvek nije pokrenuta inicijativa za izmenu ovih odredaba. Predlae se pokretanje
inicijative za izmene i dopune Zakona s ciljem izmene ove i drugih relevantnih odredbi.
11. Unapreenje sistema edukacije zaposlenih u javnim preduzeima doprinelo bi
uspenijem ostvarivanju ciljeva funkcionisanja sistema upravljanja otpadom u celini. Predlae se
preduzimanje potrebnih mera radi podizanja nivoa znanja zaposlenih u javnim preduzeima o
nacionalnim i evropskim propisima u oblasti upravljanja otpadom i ivotne sredine u celini.
12. Predlae se uvoenje jasnijeg sistema sertifikacije institucija koje se bave poslovima
u oblasti upravljanja otpadom s krajnjim ciljem unapreenja sprovoenja propisa, odnosno
obezbeivanja uslova za kvalitetnije funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u svim
njegovim segmentima.
13. Konstatovano je da bi dobro organizovan nevladin sektor mogao znaajno da
doprinese ostvarivanju ciljeva u oblasti upravljanja otpadom i ukazuje na pojavu preorjentacije
nevladinih organizacija u pravcu jaanja interesovanja za neke druge drutvene pojave i
probleme. Predlae se preduzimanje mera radi jaanja uloge nevladinog sektora naroito u
pojedinim specifinim aktivnostima (npr. pitanje izgradnje postrojenja za tretman opasnog
otpada, pitanje buduih spalionica, ostvarivanje ciljeva upravljanja otpada, itd), s ciljem
stvaranja uslova za kontinuirano i na strunom znanju zasnovano delovanje nevladinih
organizacija, izgradnju partnerskog odnosa sa nadlenim organima i unapreenje sistema u
celini.
14. Imajui u vidu dosadanju praksu u sprovoenju propisa u oblasti upravljanja
otpadom, naroito neka iskustva iz saradnje sa privatnim sektorom, injenicu da se radi o jednoj
posebnoj grupi propisa i relativno zaokruenoj i specifinoj privrednoj delatnosti, kao i
procenjene ukupne trokove akproksimacije u oblasti upravljanja otpadom, procenjuje se da
postojei sistem funkcionisanja na republikom nivou ne obezbeuje potpunu racionalnost u
upravljanju sredstvima. Zbog toga se predlae formiranje Direkcije za upravljanje otpadom iji
bi primarni zadatak bio da koordinira i podstie aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom na
nacionalnom nivou, uz puno uvaavanje regionalnih specifinosti i razlika izmeu lokalnih
samouprava, kao i da prua pomo lokalnoj samoupravi.
20





20
Planirano je da se detaljnija elaboracija ove ideje naknadno pripremi.