93

Letopis naunih radova

Godina 26 (2002), broj 1, strana 93101
UDK: 627.12:546.171.1(282.243.743) Originalni nauni rad
Original scientific paper
HIDROHEMIJSKE ODLIKE IZDANSKIH VODA
U SAVSKOM TEKTONSKOM ROVU
Stojiljkovi D.
1

REZIME
Tokom hidrogeolokih istraivanja za osnovnu hidrogeoloku kartu
(listovi abac, Baka Palanka i Inija) 1: 100 000, prikupljeni su i
obraeni uzorci voda izdani sa slobodnim nivoom, takozvane prve izdani
i izdani pod pritiskom. Vode prve izdani su hidrokarbonatno kalcijske ili
magnezijske, ree meane, to zavisi od lokalnih hidrogeolokih
parametara sredine i intenziteta vodoizmene. Vode arteske izdani su
hidrokarbonatne sa dominantnim natrijum jonom i povienim sadrajem
amonijaka, gvoa i mangana. Na terenu su definisane i dve zone sa
temperaturnim anomalijama, to je posledica formiranja specifinih
hidrogeo-lokih struktura u savskom tektonskom rovu. Na podruju
temperaturne anomalije u zoni Dublja istraivanja za osnovnu
hidrogeoloku kartu su kasnije inicirala istraivanja za geotermalnu
energiju na podruju Dublja, Bogatia i apca, druga temperaturna
anomalija konstatovana je na potezu Bresta Kupinovo.
Kljune rei: prva izdan, arteska izdan, amonijum jon, temperaturna
anomalija
UVOD
Podruje istraivanja preseca po sredini reka Sava na potezu od Orlae na severu
do Klenka na istoku. Zapadna granica ide linijom od Vinjieva i Radenkovia preko
Dublja do Lipolista, a juna od uljkovia preko Cerovca do Kupinova. U geolokom
smislu teren izmeu masiva Cera i Fruke Gore pripada unutranjoj zoni Dinarida koja
se odlikuje komplikovanom tektonskom graom. Posmatrano u celini sloeni tektonski
rov ima veoma izraenu parketno blokovsku strukturu, koja je omoguila formiranje
hidrogeolokih struktura sa izdanima koje su razliite po svom hidraulikom
mehanizmu i fiziko hemijskim odlikama voda. Osnovna podela je na prostranu izdan

Dr Dragica Stojiljkovi, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

94
sa slobodnim nivoom koja je formirana u peskovito ljunkovitom vodonosniku do
dubine 20-30 m, i izdan sa nivoom pod pritiskom koja je formirana u peskovima i
ljunkovima, na dubinama od 60 do 300 m. Debljina slojeva je u granicama od 2 do 8
m, ree 15 do 20 m. Slojevi vrlo esto isklinjavaju i bono i vertikalno. Na osnovu
mnogobrojnih arteskih buotina izdvojena su generalno dva vodonosna horizonta: prvi
od 110 do 260 m i drugi od 260 do 300 m. U njima su formirane jedna ili vie izdani
sa nivoom pod pritiskom. Vode su ujednaenog hemijskog sastava, ali sa promen-
ljivim sadrajem gasa, temperaturom i sadrajem pojedinih mikrokomponenti.
METOD I MATERIJAL
Tokom hidrogeolokih istraivanja na izradi osnovne hidrogeoloke karte
prikupljani su uzorci za skraene i kompletne hemijske analize. Na bazi rezultata
skraenih analiza sainjena je hidrohemijska karta za izdan sa slobodnim nivoom (prva
izdan), dok je hemizam voda za izdani sa nivoom pod pritiskom posebno ispitivan. U
cilju upoznavanja hidro-hemijskih odlika slobodne izdani, prikupljeno je 102 uzorka
za skraene analize. Primenjene su standardne laboratorijske metode detekcije bitnih
anjona i katjona, koji odreuju klasu i podklasu vode.
HIDROHEMIJSKE ODLIKE VODA PRVE IZDANI
Uzorci su prikupljani u periodu godinjeg hidrolokog minimuma, iz kopanih
bunara. Rezultati nekih uzoraka vode iz kopanih bunara, koji se esto ne koriste,
menjaju lokalno hidro-hemijske karakteristike podruja, zbog slabije vodoizmene, koja
je uticala na promenu sadraja nekih komponenti ime je menjana i klasa podzemnih
voda.
Analizirani uzorci voda po anjonskom sastavu najveim delom pripadaju
bikarbonatnim vodama dok se klasa bikarbonatno-sulfatnih, bikarbonatno-hloridnih ili
meanih voda javlja samo lokalno. U centralnom delu istraivanja, vode pripadaju
bikarbonatnoj klasi, a du Save do Obrea bikarbonatno slabo-hloridnoj ili sulfatnoj.
Po katjonskom sastavu daleko preovlauje kalcijska podklasa, neto je rea
kalcijsko-magnezijska i kalcijsko-natrijska a sasvim retka meana. Pri viim vodo-
stajima i nivoima podzemnih voda, u godinjem hidrolokom maksimumu, preovla-
uje magnezijsko-kalcijska podklasa, natrijsko-kalcijska pa ak esto magnezijska ili
natrijska (sl. 3 pod a).
Ukupna mineralizacija varira u irokim granicama. Najea je od 0,616-0,875
g/l, a neto rea od 1,027-1,592 g/l. Na pojedinim uzorcima utvrene su i ekstremnije
vrednosti ispod ili iznad navedenih granica. Uzorci sa ukupnom mineralizacijom ve-
om od 0,900 g/l prikupljani su iz kopanih bunara koji se slabije eksploatiu. Zapaa
se takoe da promene podklasa uslovljavaju veu mineralizaciju, mada se u svim
sluajevima ne moe uzeti kao pravilo.
Karbonatna tvrdoa prati mineralizaciju i kree se u rasponu od 20-39,80
o
dH, a
sasvim retko od 14,8-21,7
o
dH. Prema tome vode su tvrde (od 18-20
o
dH) izuzetno

95
dosta tvrde (12-18
o
dH) ili vrlo tvrde (preko 30
o
dH). Meke i umereno tvrde (8-12
o
dH)
nisu konstatovane u prvoj izdani istraivanog podruja.
Prema koncentraciji vodonikovih i hidroksilnih jona, voda na ovom podruju
pokazuje vrlo slabu alkalnu reakciju. Vrednost pH u preko 95% sluajeva varira iz-
meu 7 i 7,8. Na malom broju uzoraka utvrena je vrednost od 6,8-6,9.
Sadraj mikro i makro komponenti u vodama prve izdani menja se od lokaliteta
do lokaliteta. Na velikom broju uzoraka konstatovan je sadraj gvoa u koliini od
0,7-1,08 mg/l, dok je u terenu du Save gvoe uglavnom u normalnim granicama do
0,3 mg/l ( MDK u vodi za pie 0,3 mg/l), a sasvim retko 0,5-0,6 mg/l. Sadraj man-
gana je uglavnom ispod MDK za pijau vodu, ali je zato utvreno da se povremeno
javlja na izvoritu abakog i Sremskomitrovakog vodovoda.
Temperatura voda izdani sa slobodnim nivoom najee je merena oko 13
o
C,
mada je merena lokalno u rasponu od 11-16
o
C.
HIDROHEMIJSKE ODLIKE ARTESKIH VODA
Na osnovu prikupljenih 37 uzoraka za kompletne hemijske analize tokom
hidrogeolokih istraivanja, dobro su prouene hidrohemijske odlike voda izdani sa
nivoom pod pritiskom kao i promene hemizma u funkciji udaljenja od Save (sl.1, 2).

Slika 2. Hidrogeoloki profil RavnjeJarak
Figure 2. Hydrogeology cross section of the RavnjeJarak

96


Slika 1. Hidrogeoloki profil idTovarnikRavnje
Figure 1. Hydrogeology cross section of the idTovarnikRavnje
Hemizam voda izdani pod pritiskom po mnogo emu se razlikuje od voda prve
izdani. Pre svega to su mnogo meke vode sa ukupnom karbonatnom tvrdoom od
3,13-10,92
o
dH. Ostatak isparenja iz voda arteskih izdani sa razliitih dubina, skoro na
svim lokalitetima konstatovan je u koliini ispod 0,500 g/l. Jedino je u vodama
arteskih bunara u Belotiu i u Priinoviu uvek bio vei, i kretao se u granicama od
0,567-0,613 g/l, u Platievu 1,176 g/l i Kupinovu 0,671 g/l.
Prema sadraju bitnih anjona i katjona vode arteskih izdani su hidrokarbonatno
natrijske ree kalcijske (sl.3 pod b).

97
Slika 3. Rezultati skraenih hemijskih analiza podzemnih voda, a) prva izdan, b) arteska
izdan
Figure 3. Results of short chemical analyses of groundwater, ) the water-table aquifer,
b) artesian aquifer
Neto to karakterie sve vode sa nivoom pod pritiskom na podruju Savskog
rova je uvean sadraj amonijum jona. U Belotiu je 1976.god, utvren u koliini od
0,29 mg/l, a u Dobriu 0,65 mg/l. Poto su se takve vode prema Pravilniku o maksi-
malno dozvoljenim koliinama (MDK) u vodama, smatrale neupotrebljivim za pie,
Institut je u periodu od 19811985 godine izvrio hidrohemijska ispitivanja sa ciljem
utvrivanja porekla amonijaka. Konstatovan je sadraj preko MDK (od 0,1 mg/l)
amonijaka u vodama sledeih arteskih bunara:
Ustanovljeno je da amonijak nije organ-
skog porekla, ime su vode arteskih izdani, to
se tie amonijaka odgovarale standardima
Pravilnika o MDK parametara u vodi za pie,
bez obzira na povien sadraj.
to se tie porekla amonijaka gde nema
uslova za organsku kontaminaciju kao to su
duboke arteske izdani, postoje podaci u
literaturi da podzemne vode sa visokim
sadrajem gvoa i mangana koji se mogu
nalaziti i u alevrit peskovima, sadre ponekad
amonijum jon, koji nastaje redukcijom nitrata
usled delovanja H
2
S dobijenog pod pritiskom
iz pirita ili drugih sulfida gvoa.
U jezgru nekih buotina zapaeni su
kristali pirita, pa bi se nastanak amonijaka u
dubljim arteskim izdanima gde su pritisci
svakako veliki, mogao vezati za gore navedene
procese.
Sadraj gvoa u vodama arteskih izdani
je daleko ispod dozvoljene granice od 0,3
mg/l, ili ga gotovo nema, osim u vodama
Crna Bara 0,60 mg/l
Gluci (bunar OP-2) 0,15 mg/l
Gluci-Bubanja 0,70 mg/l
Bogati I 1,10 mg/l
Bogati II 1,13 mg/l
Mav. Priinovi 2,50 mg/l
Crnobarski sala 1,60 mg/l
Beloti 3,50 mg/l
Klenje 3,40mg/l
abac 5,00 mg/l
Dobri 5,00 mg/l
Inija 2,70 mg/l
Stara Pazova 2,90 mg/l
Beka 1,90 mg/l
Kupinovo 4,00 mg/l
Buanovci 2,30 mg/l
Bresta 2,50 mg/l
Drenovac 0,62 mg/l
evarice 0,47 mg/l
Bogosavac 1,86 mg/l
Obre 2,00 mg/l
Kredin 4,00 mg/l

98
arteskih buotina u Belotiu, idu, Jarku, Sremskoj Mitrovici, Popincima i Iniji.
Na primer u junu 1978.godine u arteskoj izdani u Belotiu utvren je sadraj
gvoa u koliini od 0,55 mg/l, a krajem godine u ponovljenom uzorku od 0,92 mg/l.
Sledee godine dolo je do porasta gvoa i fluora u Belotiu, a u Mav. Priinoviu
gde su do tada sve komponente bile ispod MDK prema Pravilniku o dozvoljenim
parametrima u vodi za pie, prvi put se pojavio arsen, a gvoe i fluor iznad MDK. To
je navelo na zakljuak da analiziranja treba ponoviti i sledee godine i to za sledee
parametre:


1979. godina
NH
4
(mg/l)
Fe
(mg/l)
F
(mg/l)
Beloti 1,12 1,22 1,90
Mav.Priinovi 0,89 0,37 1,00

1981. godina
Beloti 0,27 7,50 1,84
Mav.Priinovi 0,54 0,37 1,28
Sadraj amonijum jona na arteskom bunaru u Belotiu nakon jedne godine je
opao za dve treine, fluora za 0,06 mg/l, dok je sadraj gvoa rapidno porastao sa
1,22 na 7,5 mg/l, verovatno zbog laganog kolapsa bunara, odnosno pojave anjonsko-
katjonskog efekta na bunarskoj konstrukciji. U vodama arteskog bunara u Mavi.
Priinoviu arsen nije otkriven ni u tragovima. Sadraj amonijaka je opao, a gvoa je
ostao isti. Jedino je sadraj fluora porastao sa 1,0 na 1,28 mg/l.
Razlike u hemizmu su oite, pa je sigurno da se pod uticajem razliitih faktora
kao na primer intenzivnije ili slabije prihranjivanje, reim eksploatacije i dr., u funkciji
vremena, menja hemijski sastav voda.
Vode arteske izdani pored pobrojanih komponenti mogu mestimino sadrati i
gasove. Na arteskom bunaru u Belotiu osea se gas neprijatnog mirisa (verovatno
H
2
S), a u Dobriu, Noaju i Kupinovu je konstatovan gas bez mirisa, prilikom
izvoenja hidrodinamikih opita.
TEMPERATURE VODA ARTESKIH IZDANI
Temperatura voda arteskih izdani uglavnom se kree u rasponu od 16-20
o
C,
neto ree od 20-25
o
C, dok su vrlo retke vode temperature od 26-29
o
C kao to je
sluaj u Noaju, Brestau i Kupinovu.
Za nae podruje prema geotermskom stupnju (na svakih 100 m dubine tempe-
ratura vode je via za 6C), normalne temperature arteskih voda sa dubine 100300 m
iznose od 18-28C. temperaturnom anomalijom se smatra temperatura koja je via za
datu dubinu izdani u odnosu na geotermski stupanj. Na istranoj buotini u Dublju,
gde je takoe konstatovana temperaturna anomalija, vode ove izdani po hemijskom
sastavu su hidrokarbonatno natrijske, kao i druge vode arteske izdani na podruju
Savskog rova, osim to sadri teke metale. Bakra u koliini 0,004 mg/l, cinka 0,098

99
mg/l i ive manje od 0,0002 mg/l. Pored toga ona je slabo i radioaktivna. Prema
Pravilniku o MDK parametara u vodi za pie, ona je nepodobna za pie zbog
nedozvoljenog sadraja fluora od 1,92 mg/l i amonijaka (koji nije sigurno organskog
porekla) od 0,62 mg/l.

Slika 4. Arteski bunar u Noaju sa temperaturnom anomalijom
Figure 4. Artesian well in Noaj for temperature anomaly
Na bazi podataka dobijenih ovom arteskom buotinom projektovana je u
neposrednoj blizini druga dubine 400 m. Od 208-400 m bueno je kroz karstifikovane
krenjake srednjeg trijasa. Na povrini terena pojavila se voda pod pritiskom
temperature 50,50
o
C i samoizliva oko 15 l/s. To je kasnije iniciralo istraivanja
geotermalne energije na podruju Bogatia.
Pojava termalnih voda na istraivanom podruju moe se vezati za strukturnu
grau terena. U zoni sela Dublja razlomima veeg intenziteta oformljen je krenjaki
horst sa verovatno utisnutim plutonitom relativno blizu povrine terena koji zagreva
vode akumulirane u krenjacima. Obzirom na temperaturu voda u ostalim arteskim
buotinama koje se kreu u najveem broju od 16-20
o
C, drugu geotermalnu anomaliju
treba traiti u Noaju ili njegovoj blioj okolini gde su u arteskim buotinama
zabeleene temperature od 26,2-29
o
C, iz izdani kaptiranih na dubinama od 212-257 m.
U Savskom tektonskom rovu temperaturne anomalije postoje jo u Brestau i

100
Kupinovu (na arteskim bunarima dubine 80 300 m).
U retke vode moda treba uvrstiti i vode arteske izdani u Belotiu i Dobriu zbog
pojave gasa koji nije ispitan.
ZAKLJUAK
U okviru istraivanja za osnovnu hidrogeoloku kartu List abac, Baka Palanka
i Inija deo laboratorijskih ispitivanja hemizma voda prve i arteske izdani, do dubine
300 m, prikazan je u ovom radu. Istraivanjima je definisana hidrokarbonatno
kalcijska klasa voda prve izdani, dok je rea pojava meanih voda ili magnezijskih.
Vode arteskih izdani su sve prema dominantnom anjonu hidrokarbonatne, a prema
dominantnom katjonu natrijumske. Uglavnom sadre u povienim koncentracijama,
prema Pravilniku o MDK u vodi za pie, amonijum jon, zatim gvoe i mangan. Od
fizikih odlika izdvojene su relativno plitke arteske izdani sa temperaturnom
anomalijom u podruju Noaja, Dublja, Brestaa i Kupinova.
LITERATURA
1. Pavlovi P.: Osnovna hidrogeoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list abac
(teritorija SR Srbije bez SAPV), Geozavod Beograd, 1982.
2. Raki M.: Osnovna Geoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list Baka
Palanka, Geozavod Beograd, 1984. (u rukopisu)
3. iuli M.: Osnovna Geoloka karta SFRJ, 1: 100 000, Tuma za list Inija,
Geozavod Beograd, 1984.
4. Grupa autora: Unapreenje korienja voda SAP Vojvodine, Poljoprivredni
fakultet, Institut za ureenje voda, Fond strune dokumentacije, 1981-1985.
5. Rezultati hemijskih analiza arteskih bunara na izvoritima vodovoda u Sremu,
Fond strune dokumentacije Instituta za ureenje voda, Poljoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu.
ZAHVALNOST
Rad predstavlja deo istraivakog projekta br. 0419 BTR. 5.01.0419.B.
DEGRADACIJA, ZATITA I KORIENJE ZEMLJITA NA MELIORATIVNIM
SISTEMIMA, koji delom finansira, MINISTARSTVO ZA NAUKU TEHNOLOGIJU
I RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE i JAVNO PREDUZEE ''SRBIJAVODE'' BEO-
GRAD, (VODOPRIVREDNI CENTAR NOVI SAD)

101
HYDROCHEMICAL AQUIFER CHARACTERISTICS
OF SAVA TECTONIC TRENCH
by
Stojiljkovi D.
SUMMARY
During hydrogeological exploration for preparing basic hydrogeological map,
(abac, Baka Palanka, Inija sheet) 1: 100 000, water samples of the water-table and
artesian aquifers were acquired and processed. Water of the water-table aquifer is of
hydrocarbonate - Ca or Mg-type, rarely mixed, depending on local hydrogeological
parameters of the terrain and intensity of water circulation. Water of artesian aquifer
is of hydrocarbonate type, with predominant Na-ion and high content of ammonium,
Fe and Mn. Two zones of temperature anomalies are defined, which is a consequence
of specific hydrogeological structures within Savski tectonic trench. For Dublje, abac
and Bogati temperature anomaly, according to exploration performed for basic
hydrogeological map, investigations for geothermal energy were initiated, the second
temperature anomaly was found at BrestaKupinovo area.
Key words: water-table aquifer, artesian aquifer, ammonium ion,
temperature anomaly.
Primljeno: 06.10.2002.
Prihvaeno: 10.10.2002.