294

Re urednika
Izdavaka kua Jasen se od prvog izdanja u
svojoj biblioteci Arhitektura opredelila za
afirmaciju optih i savremenih trendova i tema
u arhitekturi.
Prevod uvenog Modulora, arhitekte Le
Korbizijea, na srpski jezik doprinos je ne samo
srpskoj kulturi ve je to izdavaki poduhvat
vredan panje na prostoru bive SFRJ,
prepoznat i prihvaen od ire strune javnosti.
Dobijanjem autorskih prava od renomirane
izdavake kue Birkhuser za prevod knjige
Technologie des kologischen Bauens autora
profesora Klausa Danijelsa (Klaus Daniels)
stvorili su se uslovi za afirmaciju odrivog
graenja kao principa i logike koji se sve vie
nameu kao preventiva ili jedini izlaz iz
ekoloke katastrofe u koju savremena
civilizacija srlja.
Na poetku treeg milenijuma svedoci smo sve
izraenije promene klime na Zemlji, uzroko-
vane poveanom emisijom CO
2
u atmosferi,
to je posledica poveane potronje fosilnih
goriva.
Odriva energija i odrivi razvoj su osnova
prevazilaenja nastale krize i problema koji se
gomilaju usled nekontrolisanog rasta potreba i
zahteva savremene civilizacije.
U sadanjem trenutku odriva, ekoloka ili
zelena arhitektura je terminoloki zastupljena u
svakodnevnoj komunikaciji u znaenju
arhitekture ili principa projektovanja koji
posebnu panju posveuju okruenju.



Knjiga profesora Danijelsa promovie ideju o
konceptu ekoloki prihvatljivih zgrada kao jedino
ispravne logike graenja. Kroz sistematski
rasporeena poglavlja razraene su teme
osnovnih principa ekolokog graenja,
graevina budunosti, aktivnih mera za
korienje obnovljivih izvora, energije vetra,
suneve energije, geotermalnih izvora, kinice,
organskih materijala i dr.
Detaljna razrada tema iz sadraja ukazuje da je
knjiga namenjena i studentima arhitekture kao i
profesionalcima koji tee da svoj rad
izbalansiraju izmeu elja i mogunosti
investitora, i etikog kodeksa o ouvanju i
unapreenju zateenih vrednosti lokacije kroz
primenu znanja i iskustava o oveku, njegovim
potrebama i odnosu prema okruenju.
Izdavaka kue Jasen iz Beograda se
predstavila kao ozbiljan partner u kontekstu
obogaenja naeg i kulturolokog, i
arhitektonskog prostora objavljivanjem izdanja
koja nemaju komercijalni karakter, ali ije
znaenje i kvalitet prerastaju socioloki i
ekonomski trenutak u kojem se objavljuju, i
dobijaju karakter pionirskih poduhvata, a samim
tim zasluuju i panju i podrku.

Neboja Adi, dipl. in. arh.
































































Lisina je pokrovitelj ovog izdanja.









Naziv originala

Technologie des kologischen Bauens: Grundlagen
und Manahmen, Beispiele und Ideen / Klaus Daniels, 2.,
erw. Aufl. - Basel; Boston; Berlin: Birkhuser, 1999

1995 Birkhuser Verlag AG (Verlag fr Architektur),
P.O. Box 133, 4010 Basel, Switzerland

Copyright za srpsko izdanje NK Jasen DOO

Biblioteka
Arhitektura

Urednik
Neboja Adi

Klaus Danijels
Tehnologija ekolokog graenja

Izdava
NK Jasen
Dobraina 30, Beograd
tel. 011 328 63 39; 064 124 26 26
www.ikjasen.com
jasenbook@gmail.com

Za izdavaa
Vojo Stanii

Preveo sa nemakog jezika
Slobodan Zeevi

Lektura i korektura
Nikola Areina

Priprema za tampu
Slobodan Zeevi

tampa
Donat graf, Beograd

Tira
500

Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrava izdava
po odredbi Zakona o autorskim pravima.


Aktivne mere
za korienje obnovljivih energija





























































Energija vetra
Kinica
Duboka i plitka geotermija
























































U krajevima bogatima vetrom, energija vetra
ve igra istaknutu ulogu. Ipak, ona je u unutar-
gradskim prostorima jedva upotrebljiva i time za
planiranje graevina ima manje bitan znaaj.

Korienje kinice ne znai samo korienje
sive vode, ve i hlaenje povrine graevine ili
delova graevine. U spoljnom prostoru u blizini
graevine mogu se stvoriti efekti ispravanja koji
poboljavaju uslove za prirodnu ventilaciju.

Korienje energije zemljine toplote, odnosno,
hladnoe do sada nije imalo bitniju ulogu. U
budunosti e duboka i plitka geotermija, pored
suneve energije, zauzeti istaknuto mesto,
poto je neograniena i svuda dostupna. Dok u
Saveznoj Republici Nemakoj postoji svega
nekoliko velikih pilotskih postrojenja za
korienje toplote zemlje, u vajcarskoj je do
sada instalisano vie od 1.600 zemljanih sondi
povezanih sa toplotnim pumpama. I zbog toga
je emisija CO
2
u vajcarskoj za ca. 50% nia
nego u Saveznoj Republici Nemakoj.


12
13
14

220





































































12.
Korienje energije vetra

Korienje energije vetra pri razvoju graevina
primarno je tema direktne upotrebe (upor.
poglavlje 4.1.1. i 5). Pored toga postoji i dobro
poznato pretvaranje energije vetra u elektrinu
energiju preko vetrenjaa.

Dok je u srednjoj Evropi uvoenje ureaja na
energiju vetra ranije bilo ogranieno, u Kaliforniji
je do 1992. godine stavljeno u pogon vie od
16.300 aeroelektrana sa prenikom rotora od 10
do 35 metara. Sa instalisanom snagom od ca.
1.680 MW Kalifornija je postala svetski prvak u
korienju regenerativnih izvora energije.

Vetrenjae su verovatno jo 1700. godine p.n.e.
koriene u Mezopotamiji, da bi pokretale
sisteme za navodnjavanje. Korienje energije
vetra potvreno je i u spisima iz 7. veka u
Afganistanu. U srednju Evropu najstariji mlinovi
na vetar su se stigli u 12. veku (Engleska i
Francuska). Snaga energije vetra P dobija se iz:

P
vetar
= 1/2 A v
3


Pri tome je:
= gustina vazduha
A = povrina kojom struji vetar
v
3
= brzina strujanja (3. potencija)

Na naim geografskim irinama energija vetra
se praktino iskljuivo koristi za proizvodnju i
napajanje elektrinom energijom u javnoj mrei.
U krajevima sa povoljnim vetrovima pararelni
mreni rad ve je dostigao ili prekoraio prag
ekonominosti. Pri tom su veliine ureaja od
0,5 do 4.200 kW. Aeroelektrane mogu se uvoditi
i nezavisno od elektrine mree na ostvrima, ali
se ovde radi primarno o sluajevima u zemljama
ili podrujima bez zadovoljavajue infrastrukture
(npr. zemlje u razvoju, nove industrijske zemlje,
regioni bez elektrine mree).

Zbog razliitih upotrebnih ciljeva pred
aeroelektrane postavljaju se razliiti zahtevi,
tako da su tehnika reenja podreena
konkretnoj upotrebi.
Aeroelektrane se mogu grubo podeliti prema
preniku rotora:
Megavat-ureaji > 50 m
Ureaji srednje snage = 2040 m
Ureaji prema danskom konceptu, = 10
35 m
Ureaji za korienje na ostrvima < 10 m

Pored odnosa razmene izmeu upotrebe i
konstrukcionog koncepta kao sledea
odluujua veliina pokazuje se pogonski nain
(koncept voenja pogona). Koncept voenja
pogona obuhvata pored parametara kontrole
proizvodnog pogona i mere ogranienja snage i
obezbeenja samog ureaja pomou plana
strujanja ili podeavanjem ugla kraka. Koncept
voenja pogona kod veine aeroelektrana
upravljan je elektronski i obuhata regulatorne
mehanizme za sledea podruja:
bezvetrica (w
m
= 0 m/s)
neregulisan proizvodni rad
(w
m
= 3,513,5 m/s)
jak pogonski vetar (w
m
= 13,525 m/s)
iskljuivanje za vreme oluje (w
m
> 25 m/s)

Za dobitak energije, pored specifinog stepena
delotvornosti ureaja, podaci o vetru na lokaciji i
glavne mere vertrenjaa su od najveeg
znaaja. Izbor veliine generatora zavisi od
zahteva planera i dizajnera (npr. izlaganje jakom
ili slabom vetru); glavni podaci o velikim,
srednjim i malim aeroelektranama predstavljeni
su u nastavku:

Velike aeroelektrane
rotor ca. 110 m
visina stuba ca. 100 m
izlazna snaga ca. 3.000 kW

Srednje aeroelektrane
rotor ca. 30 m
visina stuba ca. 35 m
izlazna snaga ca. 300 kW

Male aeroelektrane
rotor ca. 15 m
visina stuba ca. 23 m
izlazna snaga ca. 55 kW

Zbog brzina vetra i dimenzija aeroelektrane u
unutargradskom prostoru i u neposrednoj blizini
graevina nisu interesantna tema. Zbog toga se
o njima na ovom mestu nee dalje pisati.



Korienje energije vetra

221





































































Slika 310.
Razliite graevinske forme
aeroelektrana koje se nalaze u
upotrebi na nemakom
priobalnom podruju i u
bavarskoj Juri.

222





































































13.1.
Korienje kinice kao sive vode

Pri uvoenju kinice treba principijelno da se
koristi samo kinicu sa krovova, poto se time
dobija garancija da u kruni tok kinice nee
dospeti previe oneieni materijali. Znaajno
poboljano delovanje u tome imaju ozelenjeni
krovovi, koji su u stanju da filtriraju teke metale,
a i prainu. Kinica se po pravilu sakuplja u
cisterni, filtrira od mulja i izlae zraenju UV-
svetla, da bi konano dospela u prava
spremita. To su rezervoari za vodu iz kojih se
snabdevaju potroai kinice. Voda koja
dospeva u spremita za uvanje najpre se filtrira
i pomou ureaja za doziranje dobija neophodnu
tvrdou. Odatle voda preko pumpi dospeva do
razvodnika, a onda dalje razvodi prema
pojedinim potroaima. Siva voda se u principu
dovodi preko posebnog sistema za sivu vodu
(dovod) i ni u kom sluaju ne sme da dospe u
sistem za pitku vodu. Slika 311. prikazuje
shematsku strukturu ureaja za pripremu kinice
sa sistemom sive vode. Uzmemo li za primer
kancelarijsku graevinu, onda po pravilu
dobijamo da koliina kinice iznosi samo 50
60% neophodne koliine sive vode za ispiranje
toaleta, urinara, kao i spoljnog ispiranja, tako
dase voda za pie mora dodatno koristiti.

13.2.
Korienje kinice za hlaenje

Siva voda sa ciljem hlaenja pojavljuje se u
razliitim oblicima, koji se ovde trebaju razjasniti
na vie primera. U to spadaju hlaenje spoljneg
omotaa graevine, hlaenje graevnih delova u
indirektnom obliku i hlaenje isparavanjem u
spoljnjem prostoru u blizini graevine.


Slika 311.
Shema postupka
pripreme kinice

13.
Kinica

Ve je ranije ukazano na to (poglavlje 4.1.3.
Voda), da je ita voda naa najvrednija ivotna
namirnica, za koju nemamo adekvatne zamene.
Nadalje, u poglavlju 10. predstavljeno je kako se
zadnjih godina razvijaju trokovi za vodu. U
svakom sluaju, za kratko vreme trokovi za
vodu postae veoma visoki, pa e korienje
kinice postati razumljivo.

Aniliziraju li se kine karte (slika 27) sa
prosenim proraunavanjem godinje koline
padavina u Nemakoj, lako se moe utvrditi da
mi ivimo u zoni sa dovoljnim koliinama kinice.
Utoliko moemo da ovaj resurs osmiljeno
koristimo, da bi sauvali nae rezerve iste
vode.

S druge strane postoje meu strunjacima, kao i
u javnosti, miljenja koja su kritiki usmerena
prema korienju kinice. Njihovi glavni
argumenti su:

mogua zaraza u rezervoarima za
sakupljanje kinice (cisterne),
sa tim je povezana opasnost zaraze pitke
vode pri poprenim vezama sa mreom za
pitku vodu,
mogue poprene veze zbog neadekvatne
ugradnje,
mali potencijal utede i visoki trokovi,
posebno za privatna domainstva,
u Nemakoj nema nestaice vode.

Ovi prigovori se uzimaju ozbiljno i razmatraju u
sledeem poglavlju. Koliki je ekonomini
potencijal utede stvaran, tek e pokazati
budunost. To treba na svakom sluaju stalno
iznova paljivo preispitivati. Prigovor da u
Nemakoj ne vlada nestaica vode jeste
ispravan. Ali, Nemaka ima problem sa
kvalitetom vode, koji se na mnogim mestima ve
sada ogleda u veoma visokim taksama za
otpadne vode. Cilj korienja kinice, shodno
tome, jeste uvanje rezervi vode za pie.



Kinica

223





































































13.2.1.
Hlaenje spoljnog omotaa

Ve je u poglavlju 8 (Prostorije pod staklom) za
centralni ulaz hale na sajmu u Lajpcigu
predstavljeno i objanjeno hlaenje spoljnog
omotaa sa pitkom vodom i kinicom. Slino je
bilo planiranje pri konkursnom nacrtu za
rekonstrukciju nemakog dravnog parlamenta
u Berlinu (kancelarija Calatrava Valls SA, Paris /
Zrich / Valencia). Kod ove graevine HL-
Technik AG dospela je preko gospodina dipl.-
ing. E. Rabea (Savezna graevinska sluba
Berlin I) na hvale vrijedan nain do starih
planova istorijskog dravnog parlamenta
(arhitekt P. Wallot, ininjer savjetnik David
Grove). Slike 312. pokazuju na sledeim
stranama stanje planiranja, odnosno, izgradnje u
periodu od 1884. do 1994. godine.


Slika 312.1.
Tehniki planovi starog
dravnog parlamenta u
Berlinu
Vodovi za paru i ventilaciju,
podrum


224





































































Prvobitno centralno smetena ventilacijska
tehnika dravnog parlamenta nalikovala je
Hipokaust grejanju sa, ipak, veoma naprednim i
danas panje vrednim graevnim elementima za
tedljivo korienje energije. Jezgro je inilo pet
mehova za pritisak i usisavanje, koji su se
nalazili ispod plenarne sale, a koji su preko
velikih ozidanih prohodnih vodova dovodile
vazduh u sve delove zgrade dravnog
parlamenta, da bi odatle direktno, ili preko
individualno podesivih komora za zagrevanje
snabdevale prostorije za boravak.

Ozidani otvori za hladni i topli vazduh, koji su
vodili od podrumskih vodova prema gore,
nalikovali su tipu dvokanalnog ureaja.
Prostorije su se po izboru prikljuivale na kanal
sa hladnim vazduhom, pojedinano zagrevan
kanal sa toplim vazduhom, ili na oba. Time su se
mogli uzeti u obzir najrazliitiji zahtevi za
ventilacijom prostorija, a da se nije moralo
raunati na tetne gubitke zbog meanja. Danas
uobiajeni limeni kanali nisu bili dostupni, to je
bila prednost za letnje haenje vazduha preko

zidnih masiva. Za spoljne prostorije sa
transmisionom potrebom za toplinom postojalo
je grejanje toplom vodom, koja je sluila kao
osnovno zagrevanje graevine. Time su
postojali svi graevni elementi koji su brinuli za
brzo i individualno regulisanje prostorija. Zbog
skupih drvenih obloga i nametaja spoljni
vazduh se vlaio nakon centralnog predgrejanja.
Bile su podrane mere protiv stvaranja pukotina
u drvenim materijalima sa uvoenjem perploe
u velikom obimu.

Dimenzije ondanje ventilacijske tehnike postaju
jasnije uz nekoliko mera:

2 komore za predgrejanje sa irinom od 6,5
m i visinom od 7,5 m
povrina strujanja za depni filter 48 m
2
,
prenik etiri velika aksijalna meha 2 m,
pod za pritisak ispod plenarne sale za
ventilaciju odozdo prema gore (samo za
nonu ventilaciju) sa visinom prostorije od
2,5 m.

Slika 312.2.
Tehniki plan starog drav-
nog parlamenta u Berlinu
Povratni vodovi kondenzata i
tople vode, podrumska etaa
Kinica

225





































































Nadalje, bilo je panje vredno centralno
usisavanje sveeg vazduha preko dva ugaona
tornja na zapadnoj strani i odvoenje vazduha
preko dva druga ugaona tornja na istonoj
strani, zbog ega je pri uobiajenom smeru vetra
(naroito zapadni vetrovi) izbegnuto meanje
vazduha koji se odvodio i spoljnog vazduha.
Povezivanje ventilacionog sistema sa velikim
akumulacionim masivima graevine bila je
istaknuta prednost za redukovanje trokova
energije. Prednost u istoj meri su davali iroko
konstruisani kanali za ventilaciju, koji su usled
malih brzina strujanja i time malih gubitaka zbog
trenja odravale niskim dodatne elektrine
trokove. Uz to poboljanje vazduha u zimskom
radu podrano je preko termikog efekta iz
dogrejavanih komora. Dovoenje vazduha u
staru plenarnu salu sa odvojenom sistemskom
tehnikom od glavnog postrojenja bilo je uporite
ondanje ininjerske vetine i zajedniki rad sa
arhitektima. U potpuno ispunjenoj plenarnoj sali
vazduh sa ca. 18C ili sa izraenim letnjim
stanjem vazduha (akumulacioni efekat) dovoen
je odozgo, a usisavan ispod stolica u plenumu i
galeriji za posete. Prazna plenarna sala mogla
se za odvod tetnih materija i za predhlaenje
(nono hlaenje) ventilisati prespajanjem
vazdunih puteva i odozdo; odvod vazduha
odvijao se prirodnim putem preko velike kupole
iznad staklenog plafona i time doprinosio
hlaenju zagrejane prostorije glasne kupole.


Energetske centrale istorijske zgrade dravnog
parlamenta nisu bile, suprotno dananjima,
smetene u samoj graevini, ve u kui za
maine iza dravnog parlamenta. Parni i elektro
vodovi sprovedeni su preko hodnika za
povezivanje. U kui sa mainama, osam kotlova
nije proizvodilo samo paru niskog pritiska, ve i
elektrinu energiju, tako da se realizovalo
spajanje snage i toplote. U podrumu zgrade
dravnog parlamenta na parne vodove nisu
samo direktno prikljuene stotine komora za
zagrevanje vazduha, ve i pretvarai pare, koji
su proizvodili toplu i vruu vodu za gravitaciono
grejanje. Preko dvostruko postavljenog voda za
vraanje vazduha gravitacionog grejanja mogu
da se pokreu dva razliita grejna kruga.
Zakljuuji moe se tvrditi da je ininjeru Davidu
Groveu sa konkursnim nacrtom izuzetno uspelo
zameniti do tada jo nepostojee regulisanje
temperature za grejnu i ventilacionu tehniku uz
pomo doteranog koncepta ureaja, da bi se
obezbedio tedljiv rad. Neophodan zajedniki
rad sa arhitektima sproveden je na uzoran nain
zahvaljujui stavovima Paula Wallota: on je u
svoj graevinski koncept morao da integrie
mnogobrojne zidove kanala i celokupan

Slika 312.4.
Tehniki planovi starog
dravnog parlamenta u
Berlinu

Podrumska etaa
Iseci iz nacrta i presek

Slika 312.3.
Tehniki planovi starog
dravnog parlamenta u
Berlinu

Sala za sastanke, presek
i komore za zagrevanje
vazduha toplom vodom,
presek i nacrt


226





































































podrumski prostor da bi zadovoljio tehnike
zahteve. Na sveanom otvaranju dravnog
parlamenta 7. 12. 1894. Paul Wallot je,
podseajui na sestrinske umetnosti arhitekture,
slikarstvo i vajarstvo, govorio:

(Citat)
Danas se govori o tri sestrinske umetnosti. Ali,
u nae vreme pojavljuje se i etvrta, ininjerska
umetnost. Parna maina je za mene utoliko
najvei umetniki proizvod, koji svrhu i sredstvo
stavnja u meusobno ispravan odnos, i ako
teim zajednikom dejstvu svih umetnosti, onda
sa njima ukljuujem i ininjersku umetnost.
Pijem za spajanje sve etiri umetnosti, za
njihovo jedinstvo. (Kraj citata.)


Kod nerealizovanog konkursnog nacrta iz
1993/94. godine dr. S. Calatrava (graevinsko-
klimatski i tehniki koncept planiranja: HL-
Technik AG, Mnchen) razvila se pod veoma
slinim zahtevima planska filozifija, koja od onih
koji konkuriu zahtevaju i ekoloki koncept. Pri
tom se u provom planu nalazilo:

korienje prirodnih resurska koliko je to
mogue,
izbegavanje tetnih materija,
minimiziranje poronje energije,
minimiziranje investicionih trokova,
jednostavno odravanje i popravljanje.

Kod ekolokog koncepta planirane su sve
mogue pasivne mere za smanjenje potronje
toplote, za postizanje solarnih dobitaka zimi i za
minimiziranje toplotnih dobitaka leti. Zgrada je
trebala da reaguje, kako u podruju spoljnjeg
omotaa, tako i u unutranjosti na pravi nain na
ponudu okoline (sunce, vetar, temperature itd.) i
da prirodnu ponudu usaglasi sa zahtevima
korienja u razliitim godinjim dobima.


Slika 312.5.
Tehniki plan starog dravnog
parlamenta u Berlinu

Shema vodova grejanja
parom i toplom vodom

Kinica

227





































































Glavna taka pri razvijanju koncepta tehnike bila
je korienje energije vetra za prirodnu
ventilaciju samih graevinskih tela (slike 313. i
314), kao i prirodno osvetlenje i korienje
akumulacionih masiva (msivi graevine za
hlaenje).

Dalji bitan sastavni deo je bilo istraivanje
ispravnog oblikovanja staklenih povrina kako u
podruju sale, tako i u podruju kupole (slika
315). Na kraju je predloeno hlaenje staklenog
omotaa krova i kupole sa sivom vodom, s
obzirom na optimalni odnos trokovi-korienje.

Slika 313.
Statistika vetra na stanitu
Brlin-Tempelhof, vremenski
period 1969-1974

Srednje godinje brzine
vetra u m/s

Srednja godinja raspo-
dela pravaca vetra u %

Slika 315.
Principijelno predstavljanje
ostakljene varijante

Ostaljenje zatite od toplote
sa unutranjom zatitom od
sunca

Ostakljenje sa zatitom od
sunca i sa fotovoltaik
elementima
(polutransparentno)

Slika 314.1.
Egzemplarna raspodela
pritiska na zgradi pri naletu
vetra
cp = f(/2 w
2

pritisak
vrtlog

Slika 314.2.
Prirodno strujanje oko i kroz
graevinu usled nad- i
podpritiska
primarno strujanje
sekundarno strujanje


228





































































Slike 316. 1/3 16.2. pokazuju dnevni razvoj
temperatura u prostorijama u gornjim podrujima
graevine sa vodenim prskanjem u periodu
lepog letnjeg vremena, odnosno, u jesenjem
prelaznom periodu. Ovo reenje moe da se
uporedi sa slikom 317. na kojoj je prikazano
hlaenje spoljnjeg zida britanskog paviljona u
Sevilji. Slika 318. pokazuje shematsku strukturu
korienja kinice radi redukcije optereenja za
hlaenje graevine hlaenjem spoljnjeg
omotaa. Minimiziranje potrebe za elektrinom
energijom prema ovom nacrtu sledi kroz:

redukovanje snage hlaenja hlaenja
spoljnjeg omotaa vodom,
redukovanje vremena rada mehanike
ventilacije kontinuiranom priordnom
ventilacijom,
minimiziranje potrebe za elektrinom
energijom optimalnim dnevnim osvetlenjem
preko gornjih staklenih povrina.


Slika 316.2.
Dnevni razvoj temperatura
prostorija u gornjem podruju
graevine, ostakljenje za
zatitu od toplote sa vodenim
prskanjem, jesenji prelazni
period

Slika 316.1.
Dnevni razvoj temperatura
prostorija u gornjem podruju
graevine, ostakljenje za
zatitu od toplote sa vodenim
prskanjem, period lepog
letnjeg vremena

Spoljna temperatura
Temperatura krova
Temperatura vazduha u
hali
Oseana temperatura

Slika 317.
Primer hlaenja spoljnjeg
zida na britanskom
paviljonu, Sevilja
(Arhitekt: Grimshaw, London)

Kinica
Pojedinano posmatranje
u 14 sati
Spoljna temperatura 15C

Pojedinano posmatranje
u 14 sati
Spoljna temperatura 31C


229




































































Na kraju slika 319. predstavlja tok kvocijenata
dnevnog svetla u poprenom preseku kroz
graevinu i pokazuje kvocijente dnevnog svetla
za vei broj zona, koji se nalaze znaajno iznad
10% i time mogu da dovedu do istaknutog
dnevnog osvetlenja. Kod ovog projekta se moglo
veoma dobro demonstrirati uvoenje obnovljivih
energija i upotreba prirodnih resursa, pre svega i
time, da se stara graevinska supstanca
reaktivira na ispravan nain.

Potroa:
WC-prostorije
Voda za batu
Tehnika voda
Voda za gaenje
Voda za ispiranje
Voda za prskanje

Slika 319.
Tok kvocijenata dnevnog
svetla u poprenom
preseku kroz plenarnu
salu u %

Slika 318.
Funkcijska shema za korienje
kinice i redukovanje optere-
enja hlaenjem graevine sa
hlaenjem spoljnog omotaa