• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
MOJA PRIČA
Kada sam rođena, (5. avgusta 59), moji roditelji već nisu imali zdrav brak. Imala samsestru stariju 5 godina. Otac mi je često bio pijan (znaš već, uvek postoje razne priče zašto seto dogadja…), i … nešto se dogodilo – iz nekog neznanog razloga, bila sam malokrvna, tako dasam kao beba od 3 meseca primila prve transfuzije krvi. Pretpostavljalo se da će se to kasnije“izrasti”, popraviti, ali to se nije dogodilo. Kada sam imala 8 godina, moje zdravlje bilo je ozbiljnopogoršano, i poslali su me u Tiršovu, u Beograd. Nakon 2 godine ispitivanja, i pokušavanjasvega i svačega, odlučili su da mi izvade slezinu, kao mogući uzrok malokrvnost. Tada su reklimojoj mami, da ću poživeti najduže do 15-tak godina, ne više. Naravno, ja to tada nisam znala.Broj mojih eritrocita – crvenih krvnih zrnaca bio je (a i sada je) 2,5-2,9 (miliona), umestouobičajenih 4,2-5. Stanovali smo tada preko puta katoličke crkve, i u tom uzrastu, išla samtamo skoro svaki dan dok sam išla u osnovnu školu. Mnoge moje karakterne osobine formiranesu na bazi Evandjelja, ali znaš na koji način se to tamo čuje: malo ovoga, malo onoga, samoparčići slike. Kada sam kasnije pošla u srednju školu, otišla sam od Boga, ili bolje reći odreligije, počela sam živeti po svom. U međuvremenu, sve te godine odlazila sam u bolnicu uBeograd, dok sa punih 17 godina nisam odbila da idem. Mama je poludela: “Šta ću sa tobomkada se onesvestiš…” – prema rečima lekara, očekivala je da ću umreti… - Ništa – rekla sam joj, - ili ću živeti kao čovek, ili ću crći, svejedno mi je, dosta mi je medicine i eksperimenata.Zaista sam bila spremnija umreti, nego nastaviti te odlaske u bolnicu. Ali, Bog je imao poslednjureč, imao je SVOJ plan za moj život, i to definitivno nije bilo 15 godina…Malo ću se još vratiti u nazad… kada sam imala 18 meseci, moji roditelji su se razveli, sa 12umro mi je tata. Sećam ga se, bio je izuzetno pametan, ali ga je djavo uvukao u alkohol. Mama je imala teško vreme da nas othrani, radila je kao čistačica u bolnici, uvek na minimalcu, a otacnije davao alimentaciju. Popio bi sve što je zaradio, iako najčešće nije ni radio. Znaš već, ko ćezaposliti akosa, bez obzira koliko je pametan… Majka je bila ogorčena na njega, i jedna odvećih – očekivanih - kazni bila je “ako ti nije dobro samnom, ići ćeš kod oca”… Jednom, negdeu drugoj polovini šezdestih, skoro su se pomirili… da jesu, možda bi moj tata bio živ… Mislimda su se jako voleli, ali kao da je večito postojao neki rat medju njima…Moja mama je puno radila, uvek bi pored firme radila još negde, spremala po kućama…da zaradi dovoljno da nas 3 preživimo. Pričali su mi da je jednom pala u nesvest od gladi, jer 3dana ništa nije jela, da bismo mi imale koliko toliko.Bila sam već dovoljno velika, da sam mogla videti da ona ne može da živi sama, da mora imatinekoga. Kada sam bila 14 godina, počela je da živi sa jednim čovekom i njegovim sinom, unjihovoj kući. Najveći deo pohađanja srednje škole, bila sam sama u stanu. Davala mi jeponešto novca (naravno uz njegove prigovore), a preko centra za soc. rad je sređeno da idemna doručak i ručak u jedno obdanište… Da se razumemo, zahvalna sam mojoj mami za sve što je uradila za mene kada sam bila dete, sećam se da je morala prodati neke stvari koje je kupilana kredit da bi došla četvrtkom u posetu u bolnicu u BG, (jer sam mesecima bila u bolnici), izaista je bila požrtvovala i posvećena meni u to vreme, ali kasnije, možda baš u neko kritičnovreme odrastanja, nisam imala njenu ljubav. Nisam ogorčena na nju, ranije u dubini duše jesambila, ali kasnije sam počela da je razumem…Zašto pišem sve ovo? pokušavam da objasnim, da sam bila u očajničkoj potrebi da meneko voli, mazi, pazi, da brine o meni… što donosi i glupe i nerazumne postupke… koji za celupriču nisu od velikog značaja i sada ne bih u detalje….Svejedno, da je tada (u tom srednješkolskom uzrastu) Božija volja bila da umrem,završila bih sigurno u paklu. Bila sam totalno odvojena od Boga, nisam tada znala je Hrist umroza MOJ greh, mislila sam da je to za GREHE CELOG SVETA, ali NE I ZA MOJ, jer pobogu, jasam Gospodjica Savršena!?!?!? A Sveti Duh? – Nisam znala gde da ga stavim, krstila sam se“U ime….i Duha Svetoga”, ali nisam znala koja je Njegova uloga.U to doba imala sam momka, sa 16 počela da pušim, kada sam raskinula sa tom “prvomljubavi” došli su drugi momci….koji je to život bio? Jedina stvar koja mi je bila i ostala važna,bilo je završiti školu i ekonomski se osamostaliti. Zahvalna sam Bogu, što me je i tada, kada Ganisam poznalava, vodio u toj, ipak najvažnijoj stvati.Sa 18 godina, završila sam srednju školu. Gladna i žedna pažnje, ljubavi, nežnosti,udala sam se za osobu koju sam poznavala veoma kratko vreme. Nisam znala niti svojepotrebe, niti profil onoga sa kim želim provesti život, bio je dobar, ispunio je moju potrebu dasam POTREBNA nekom. Nakon nekog vremena, počela sam da uviđam, da iako je dobar, nijeprava osoba za mene. Sada znam, da nisam preduzela ništa da bi to bilo bolje, da sačuvambrak. U to doba nisam znala savršeni Božiji plan za život čoveka i žene.. ništa od onoga kako je
 
Bog savršeno zamislio zajednicu muža i žene. On je imao svoju sferu interesovanja, ja svoju….zajedno, a odvojeno… u neko doba, on svoj život, ja svoj… vanbračne veze (pre svega moje)… sve je to dovelo do razlaza. Živeli smo u braku 13 godina, i 1990. sam otišla… Dovde jepriča relativno uobičajena, ljudi misle (na žalost i ja sam) da je to normalno, ući u brak i izići iznjega… ali ono što je neobično, razveli smo se tek 2004… ne bih sada trošila vreme, ako Tezanima zbog čega, možemo i o tome… U veoma dobrim odnosima smo sada, rekla bih boljimnego kada smo bili u braku. Žao mi je kada vidim da nije srećan, nema mir… Bog zna kada ćega naći, ali verujem da hoće…Božija milost i ljubav, daju mi slobodu da govorim o tome sada. Veruj mi, pre nego samprihvatila Hrista, ne bi bilo moguće da o tome govorim na ovaj način.Nakon što sam napustila muža, mislila sam daću naći onu ljubav koja mi je bilapotrebna. Nisam je mogla definisati, ali mi je očajnički bila potrebna. Tada nisam znala ko jeOnaj koji ima tu vrstu ljubavi, mislila sam da će mi je neka osoba to dati… Kako su godineprolazile, nalazila sam da je svaka veza u početku dobra i prijatna, ali kasnije, pretvaralo se unešto što je razočarenje i gorčina. Nekada bih ja bila ona koja napušta vezu, nekada drugaosoba (možeš pretpostaviti, ako je meni stalo do nekoga, njemu nije do mene… i obrnuto…) Usvakom slučaju nisam našla ljubav, radost, mir koji sam očekivala kada sam otišla.Nakon nekoliko godina, čula sam da je jedna moja poznanica, čak više mamima negomoja – Marija – “prolupala”, pitala sam se kako? To obično kažu za one koji su poludeli… reklisu mi da je prestala pušiti, psovati, i da čita Bibliju Posle nekog vremena, srela sam je, i osimčinjenice da zaista ne puši, i ne psuje, ništa drugo “prolupano” nisam videla na njoj. Naprotiv…delovala je izuzetno bistro… Neko vreme, i zaboravila sam to, a u celoj stvari je zanimljivo da senjen život nekako preplitao sa našim (slučajno? definitivno NE) … još od 1987. kada mi je jedina sestra umrla. Marija je bila sestrino godište – ’54, i moja mama se upoznala sa njomkratko vreme nakon sestrine smrti, tada je još bila “neprolupana”… imala je vikendicu blizumamine vikendice… zatim je mama prodala vikendicu, i kupila kuću – blizu Marijine kuce…češće smo se viđale, bilo je to krajem 1995. Pričale smo o svemu, volela sam razgovarati sanjom, ali ni jednom rečju nije pominjala ništa što se ticalo vere…. Kao što rekoh, bila sam ukatoličkoj pozadini, religiozna, sigurna da bi Bog bio srećan da mu dođem u raj ako umrem, bilasam bolesna od samopravednosti, ubeđena da su moja dobra dela mnogobrojnija i “jača” odloših. Ako bi se u bilo kom kontekstu pomenu Isus, mislila bih “pa, ja o tome znam baš sve,živela sam pored crkve…šta je tu novo?”Ali dogodilo se nešto neobično… VIDELA SAM U NJENOM ŽIVOTU NEŠTO ŠTO MI JENEDOSTAJALO!!! Nisam mogla reći tada šta je to, ali sam videla ljubav, radost, mir…. što bihnazvala duhovnim stvarima, sa druge strane moj život je bio pun telesnih dela, ponosa…. akose pogleda Pavlova Poslanica Galaćanima, glava 5, sve bi bilo jasnije… Naravno da sam imala“objašnjenje” za svaku stvar u mom život, uglavnom je neko drugi bio kriv, ne ja. Nekoliko puta,u razgovoru, rekla mi je otvoreno ponešto u vezi mog grešnog načina života, i priznajem, teškomi je palo to rušenje idealizovane slike o sebi… malo sam se postidela, zatim uvredila, ali kadasam bolje razmislila, morala sam sebi priznati da je bila u pravu..Negde u zimu 1995. kada je mamin muž umro, ja sam bila ona koja je započela priču o grehu,veri, Nebu… postavila sam neko užasno glupo pitanje, ali to je otvorilo vrata za evandjelje. Tenoći, prvi put sam čula pravo evandjelje! Istinku Radosnu Vest, ne religioznu. Kada je počelapričati o Hristu, iako sam u početku mislila “znam ja sve to”, vrlo brzo, sam promenila mišljenje, ividela da ne znam ništa… Bog je pripremio moje srce za taj dan i sigurno je On menepodstakao da pitam…kasnije sam saznala da se Marija dugo vremena molila za našu porodicu,u kojoj je bilo toliko mraka, nesreće… U to doba, imala sam jednu vezu; nas troje smo bili tamo:moja mama, taj čovek i ja. Marija je predložila da se moji za nas, i za divno čudo, niko nijeodbio. Dok se molila (to je bilo prvi put da čujem molitvu koja nije ona na pamet naučena) molilase za naše potrebe, a uz to je i pomenula otvoreno moj grešan život. Naravno, ne u smislu “goriu paklu”, nego je tražila da Bog bude onaj koji će me (tj. nas) ubediti da je vanbračna veza ukojoj živimo neugodna Bogu. Tada još i nisam bila razvedena. Bila sam tako dotaknuta… u jednom trenutku nešto kao vrela kugla “uletela” mi je u stomak, ili malo višlje… Osećala samtoplinu koja me je iznutra preplavila, osećala sam stid zbog svog greha, želela da se očistim.Mislim a ustvari sigurna sam da je to bio doticaj Duha Svetoga. Ne želim da od toga pravimneku mističnu priču, samo da opišem kako sam se osećala. To kažem zbog toga, jer tvrdim, daposle toga dana moj život više nije bio isti kao pre, ja nisam bila više ista osoba… Iako jetrebalo još nekoliko godina da predam život Bogu, mislim da je to bilo vreme kada me je DuhSveti dotakao svom svojom silom. Kada gledam unazad, samo mogu videti Božiji čudesan plan
 
za moje spasenje. Problem je još uvek bio da sam bila previše pametna, još uvek bih teškopriznavala da sam grešna, i verovala da “znam sve o Hristu”. Sa moje tačke gledišta, živelasam kao sav “normalan” svet, šta je tu loše? Čak sam bila bolja nego mnogi koje sampoznavala. Ali ako bih razmišljala o Marijinom životu u Hristu – onda bih tačno videla da je ONono svetlo u njoj. A bila sam sigurna da ne mogu prestati pušiti, imati veze, zezati se, izlaziti,sve što sam toliko volela. Sigurna sam bila da je njoj ta promena načina života bila teška, da semučila, iako je ona govorila da je to bilo jednostavno i lako - ne njoj - nego Bogu!Bilo mi je jasno da moj način života i hrišćanstvo ne idu zajedno u jednoj osobi… ali,mogla sam da vidim, da je Bog onaj koji završava započeto delo…Želela bih nastaviti sa jednim stihom iz Biblije, Ev. po Marku 2:17,“Ovo ču Isus i reče im: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam došao da pozovempravednike, nego grešnike.”… to je potpuno oslikavalo moj život tada, bila sam bolesna i trebao mi je LEKAR …Veza koju sam pomenula, nije mi odgovarala, ali zbog nekih stvari, nisam mogla da jeprekinem. Sećam se dobro, (bilo je to još pre one prve molitve), imala sam neke probleme satim čovekom, pokušavala sam da pozovem nekoga telefonom – i – gle čuda, sa druge stranečula sam Mariju, prepoznala joj glas. Činjenica je da broj koji sam pozvala i njen UOPŠTEnemaju nikakve veze …Bilo je to čudo, ali kada sam shvatila sa kim pričam, bila je to prilika daizlijem svoj bol, ogorčenje, povredjenost. Nije rekla mnogo, samo nešto kao “čovek tu ne moženišta da uradi, ali Bog može”. Ipak, bila sam utešena…Posle onog ranije opisanog dodira Svetog Duha, primetila sam neke promene u svomživotu, više sam bila svesna greha, ali još uvek nisam mogla da mu se oduprem, i ne mogu rećida sam to zaista želela. Tada sam i dobila svoj prvi Novi Zavet, koji baš i nisam odmah uzela dačitam.Nakon možda mesec i po dana, jedne noći, taj čovek sa kime sam živela (tačnije, nijeon, nego sile tame kojima je dozvolio da ovladaju njime) priredio mi je noć u stilu filmova strave iužasa. Sada znam da me je Bog zaštitio, a u isto vreme privukao sebi bliže. Ne bih gubilavreme na detalje, ako je to potrebno mogu i naknadno napisati. Nakon što sam ga se te noćinajzad oslobodila, bila sam uplašena, prestravljenja, tresla sam se i pitala Boga “Kako je tomogao da mi uradi, o Bože, nisam to zaslužila…” nisam znala šta raditi u 3 sata ujutro, niti danekoga zovem, niti da negde idem… setila sam se Novog Zaveta, i počela ga čitati od ev. poMateju. Kada sam došla do glave 7., počela sam razmišljati o stihovima 1-5 sasvim drugačijenego ikada prije.Počela sam priznavati Bogu da je moj život pun greha. Pa, zašto sam onda iznenadjenatudjim grehom? Da li ja to sudim, a i sama zavredjujem osudu? Bolelo je malo, ali morala sampriznati da ČAK NI JA nisam savršena. Čitala sam neko vreme NZ, i na svoje zaprepaštenjeotkrila da više ne psujem!!! E, to je bilo čudo…. zadivilo me! Bog je nastavio da radi u momsrcu, čak i kada sam prekinula tu vezu, nisam želela da odmah idem u drugu… što je opet biločudo…ipak sam ja mamina, i s tim u vezi, vrlo joj slična…. Nekoliko meseci kasnije, ohrabrena,ostavila sam NZ misleći da je to sada dovoljno. “Okolnosti” – ili bolje reći neposlušnost Božijojreči, koju sam počela da upoznajem, odvele su me ponovo do nastavka veze sa onim čovekom,kleo se da je video šta je uradio, i da će, ako mu dam jos jednu priliku, sve biti drugačije. Bilismo odgovarajućih godina, a budući da je najveći deo mojih veza u to doba bio sa mladjima odmene, želela sam zaista da se smirim i “parkiram”. Dobio je drugu šansu…bili smo zajedno jošnekoliko meseci, ali sve to je bilo užasno… osećaj greha, koji nikad pre nisam osećala, i njegovkarakter koji nisam podnosila… ali…. radio je neke radove na kući moje mame, i nisam želelada ga “otkačim” dok ne budemo mogli da mu platimo sve. Osećala sam se na neki način kaoprostitutka… moje telo je bilo sredstvo za “odradjivanje” građevinskih radova…… dok jednog dana, Bog i Njegova moćna ruka nisu umešali prste! Iščupao me je iz tolikonevolja, ne mogu živeti dovoljno dugo da mu zahvalim za sve…Jednoga dana, zaustavio me je komšija iz ulice u kojoj sam još sa mužem imalavikendicu, 15 ari placa i kućica 5x6 , i rekao mi je da ima neko ko želi da to kupi!!! Ranije sampokušavala godina da to prodam i nije išlo… ali sada, prodala sam vikendicu, isplatila dug, ipočela da se ponašam kao pašče… vrlo brzo je otišao sam, nisam ga morala terati. Ipak, imalasam ogroman strah, jer je čini mi se bio upućen i sklon nekim vradžbinama, a obećavao mi jeda ću ga “moliti na kolenima da se vrati”.. Zaista sam bila imala ogroman teret i bila uplašena odtoga…. (Tada još nisam znala da postoji Neko, ko štiti i od toga…) 
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...