Kako jede tako misli, kako misli tako ivi !

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka.

ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su uslovljeni nainom ishrane koji
svakodnevno primenjuje.Pravilna i zdrava ishrana pomae pojedincu da se lake suoi sa ivotnim
tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. Zdrava ishrana u porodici
omoguava mnogo pravilniji fiziki i duhovni razvoj dece i vie radosti i ljubavi u medjusobnoj
komunikaciji i zajednikom ivotu




OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka. U
modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog naina ivota i steenih navika,
ene i mukarci nisu u mogunosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno
posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreu da odrastemo sa mamama i bakama koje
nisu bile zaposlene, znamo vrednost briljivog i posveenog pripremanja svakog obroka.


ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su
uslovljeni nainom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomae
pojedincu da se lake suoi sa ivotnim tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i
psihikih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omoguava mnogo pravilniji fiziki i duhovni
razvoj dece i vie radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajednikom ivotu.
Ovi redovi e pomoi svakome, a posebno onima koji poele da neto promene u svom ivotu
i ishrani, i omoguiti im da saznaju, odaberu i vrlo jednostavno primene neke od navedenih
principa, recepata i proizvoda.

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo !
Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve to postoji na naoj
planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog to unosimo u svoj organizam
zavisi funkcionisanje naeg celokupnog sistema, nae misli i oseanja, ponaanje, odnos
prema celokupnom ivotu i naravno, zdravlje. Jo je poznati grki lekar Hipokrat rekao:
"Tvoja hrana bie tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraivanja dola do
zakljuka da je uzrok ovekovih bolesti upravo hrana
koju jede ili ona koju ne jede.
Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadri previe
belanevina i masti (posebno ivotinjskog porekla,
kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je
ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je
biljna hrana, voe, integralne itarice, semenke. U
Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kae
se: "I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to
nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose
seme; to e vam biti za hranu." (Postanje 1.29<D>)
Zdrava ishrana znai jesti to jednostavnije, ne meati namirnice razliitog sastava (na primer:
ugljene hidrate sa belanevinama), kao to zdrava ishrana takodje znai jesti u umerenim
koliinama, ne prebrzo i halapljivo, ve sa sveu o vanosti unoenja hrane u organizam,
vodei rauna da hrana nije suvie hladna niti suvie vrua, preslana, prekisela ili
prezainjena.
Uzimanje to raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima sutinski znaaj za pravilnu
ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci
neophodni za obnavljanje elija u to idealnijim koliinama. Nije svaki organizam isti i ne
zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "oslukivanje" organizma,
saradnja sa njim i potovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i
pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i


starenje organizma. Preteranim unoenjem namirnica (posebno mesa i mlenih proizvoda) i
pogrenim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, unitavamo svoje telo i skraujemo
mu prirodni vek zdravlja i trajanja.
Da bismo se hranili pravilno, veoma je vano da se pridravamo odgovarajueg vremena za
obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmiljanja. Meutim,
obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do
unitavanja odreenih modanih elija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti
celokupnog organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:
1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Odravati optimalnu teinu.
3. Smanjiti unoenje zasienih masnih kiselina (masti ivotinjskog porekla).
4. Poveati unos polinezasienih masnih kiselina (gi - preieni puter, nerafinisana hladno
ceena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lenik, golica-bundeva).
5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
6. Poveati unos sloenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povre, voe, integralne
itarice).
7. Redovno unoenje tenosti: voda, ajevi, prirodni sokovi.
8. Smanjiti unoenje eera, naroito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.
9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

ta je zdrav ivot ?
Hrana izgrauje, odrava i osnauje nae fiziko telo. Meutim, utisci koje ulima stiemo iz
nae okoline, a takoe i iz naeg unutranjeg sveta - nae misli i oseanja - predstavljaju
takoe svojevrsnu hranu, zahvaljujui kojoj se razvija nae unutranje, odnosno duhovno bie.
I ova, takozvana suptilna hrana, moe biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava
hrana. Bili mi toga svesni ili ne, na organizam i celo nae bie ima usaenu tenju da se hrani
zdravo - na spoljanjem fizikom i unutranjem duhovnom nivou. Te suptilne nagovetaje
koji dopiru iz unutranjosti naeg bia godinama moemo nesvesno da prenebregavamo, ili
ak da ih namerno ignoriemo. Ali, tada emo se suoiti sa posledicom naruavanja prirodnog
zakona, koja se ispoljava kroz opte nezadovoljstvo, oseaj frustracije, bolest i prevremeno
starenje i propadanje organizma.


Hrana kojom se napajaju naa spoljanja ula, veoma je vana i
treba izabrati prostor i okruenje koje e nam omoguiti prirodno
ivljenje. Gradska vreva i guva naseljenih mesta predstavlja,
zapravo, neprirodno boravite. Sve vazduh, vibracija nezagaene
prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta
gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tiina,
predstavljaju idealno boravite za oveka.
Ukoliko upranjavamo sport i fizike aktivnosti, telo e nam
prirodno zahtevati unoenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i
zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj nain ivota neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta
fizikih aktivnosti dnevno (gimnastika, tranje, vonja bicikla, hata joga, planinarenje, brza
etnja) i to vie boraviti na sveem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Nae ljudsko
okruenje bitno utie na celokupno nae ivljenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor
drutva koje deluje harmonino, koje nam nudi mir, budi u nama oseaj mira i razvija nau
prirodnu ljubav prema svetu i ljudima - a to su elementi koji su zdrava ishrana za nae
duhovno bie. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj drutvenoj zajednici od
izuzetnog znaaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj oveka.
Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne ivotne orijentacije, kako pojedinca, tako
i drutva u celini, omoguava razvoj ovekovog unutranjeg bogatstva i vodi ka tome da
savreno zdravlje i produenje ivotnog veka postanu realnost.
Lini izbor u smislu moralnosti ivljenja, ivljenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na
duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opte zdravstveno stanje. Nepovreivanje drugih,
istinoljubivost, potenje i odsustvo pohlepe, spoljanja i unutranja istota, (istota tela i
uma), oseaj zahvalnosti i zadovoljstva onim to smo dobili od ivota, u stanju je da nas uini
da postanemo istinski zdravo bie.
Bavljenje duhovnim ivotom i rastereenje od dogmi i predrasuda iri nae vidike, poveava
toleranciju i poboljava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i
odluujemo u kakvim okolnostima ivimo i nae neprekidno opredeljenje za pozitivno,
odreuje i nae okruenje, uslove u kojima radimo i u najirem smislu moralni, socijalni i
politiki okvir u kome obitavamo.
Zapravo, koren svih bolesti lei u psihikom stanju pojedinca, u njegovoj izloenosti stresnim
situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvanije je imati svest da mi to
moemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve to nas okruuje.
Odstranjivanje svih negativnih misli i oseanja iz naeg sistema (la, mrnja, zavist, pakost,
podlost, dvolinost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za na duh, i svesno
razvijanje plemenitih misli i osobina, kao to su nesebinost, sluenje drugim ljudima,
dobrodunost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloenje koji su ustvari zdrava hrana
za na duh, mogu postati istinski klju celokupnog naeg zdravlja i radost ivljenja.
Pokuajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaa svakodnevnica i princip
zdravog ivota u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje ivljenje. Biete
iznenaeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva moe doneti poklanjanje panje
sopstvenom biu, kako na fizikom, tako i na duhovnom, psiholokom i mentalnom nivou.



Prirodni ciklusi korienja hrane u organizmu
Uzimanje to laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban krai probavni period, od
velikog je znaaja ako se elimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u elucu traje od 1
do 5 asova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirina,
voe, veina povra, mleko, prena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca,
sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima
traje od 15 do 24 sata.
Hranu koja nije potpuno probavljena teko je izbaciti iz organizma, to dovodi do usporavanja
metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksinosti. Opsena istraivanja su potvrdila da je
osnovni klju zdravog organizma i zadravanja optimalne teine upravo redovno izbacivanje i
oslobaanje od toksinih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi
biolokim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim
ciklusima:
1. Unoenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati
uvee.
2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskoritavanje hranljivih materija odvija se od 8 uvee do
4 ujutro.
3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do
podneva.
Prema zastupnicima potovanja prirodnih funkcija tela, posebno je vano da se hrana ne
uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doruak (period eliminacije)
preporuuje se uzimanje sveeg voa, prvenstveno onog sa visokim sadrajem vode, ili
prirodnih vonih sokova. Takoe, nakon 8 sati uvee (vreme asimilacije) ne preporuuje se
uzimanje bilo koje druge hrane osim sveeg voa. Inae, uzimanje voa je poeljno uvek kada
se oseti glad.

Posebna bioloka vrednost nekih vrsta hrane
Smatra se da je voe najvrednija hrana koja se moe uneti
u organizam, jer sadri idealnu ravnoteu pet bitnih
elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza (90%),
aminokiseline (4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline
(1%) i vitamini (do 1%). Pored toga, za njegovu probavu
nije potrebna dodatna energija, to znai da tedi energiju
organizma i pomae njegovom proiavanju. Takoe ima
i sposobnost da neutralie tetne kiseline koje se stvaraju u
telesnim sistemima. Kada se govori o vou, podrazumeva
se iskljuivo voe u sveem stanju, jer, zbog svoje
delikatne prirode, kuvano i preraeno voe u potpunosti
gubi pomenuta svojstva i dovodi do poveanja toksinosti


i kiselosti organizma. Zbog visokog sadraja vode, sve paradajz i krastavac mogu se
kombinovati sa voem i uzimati i tokom perioda asimilacije i eliminacije.
U periodu uzimanja hrane preporuuje se uzimanje voa i sokova najmanje 30 minuta pre
ostale hrane (nikad neposredno nakon obroka), kako se hrana u elucu ne bi meala. Meanje
hrane sa voem dovodi do fermentacije, kojom se gube hranljive materije, i oteava se i
usporava probava. Nakon voa, najbolje je uzeti koktel sokova od sveeg povra - argarepa,
cvekla, perun, celer, kupus, karfiol, keleraba, malo pare sirovog krompira (posebno je vano
ne kombinovati ga sa voem). Nakon 10 minuta od uzimanja sokova sledi sveza salata, a
zatim pravilno kombinovano jelo. Nepravilno kombinovanje hrane dovodi do poremeaja
ciklusa asimilacije i eliminacije. Kada se hrana pravilno kombinuje, organizam moe da je
potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve hranljive materije.
Svaka hrana koja nije voe ili povre naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana se
ne treba uzimati istovremeno, jer to oteava njenu probavu. Na primer: hleb (po mogustvu
prepeen i napravljen od integralnih itarica) ne treba kombinovati sa krompirom, pirinem,
pasuljem, grakom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice
meusobno treba meati. Svaka od ovih namirnica moe se kombinovati sa masnoama (gi-
preieni puter, hladno ceena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam,
kikiriki) i sirovim ili barenim povrem (salate, variva). Preporuuje se zamena sireta
limunovim sokom ili vonim i jabukovim siretom.
Uzimanje oraastog voa (badem, lenik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki (susam,
bundeva, suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora) veoma je vano u pravilnoj i zdravoj
ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belanevinama, ugljenim hidratima i
mastima, a dovoljno je uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu olje. Na primer: 100 g
susama sadri 630 mg kalcijuma, badema 282 mg, oraha 186 mg, a suncokreta 140 mg.
Istovremeno 100 g mleka sadri 100 mg, dok razni sirevi od 250 - 850 mg, a perunov list 245
mg kalcijuma.
Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktina primena, zaposlenom oveku se ine
nemoguim. Zbog dugogodinjih navika i neprilagoenosti itavog drutvenog sistema
ishrane ovakvim shvatanjima, teko je odluiti da se u ishrani neto bitnije promeni. Na to
nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi - naroito kada je zvanina medicina
nemona, pa u pomo pozivamo prirodan nain leenja i tzv. alternativnu medicinu. Meutim,
uz dobru volju i istrajnost, posebno u poetnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave
hrane, doi ete do izvanrednih rezultata. Za poetak, preporuuje se da to pokuate u toku
vikenda, kada vie vremena moete posvetiti pripremanju hrane, kada ste oputeni i
zadovoljni i kada vas ne pritiskaju asovnik i dnevne brige.
Cilj prelaska na ovakav nain ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju, koje
omoguava stvaranje vee koliine energije u organizmu. Preraena hrana kuvanjem,
prenjem, peenjem i si. gubi svoja prirodna svojstva i potrebna je vea koliina hrane da bi
se zadovoljile dnevne potrebe organizma.
Probajte neto novo i neobino; sigurno e vam se barem delimino (ako ne i u celini) dopasti,
jer efekti su vidljivi ve nakon nedelju dana: oseaete se laki, vedriji, dinaminiji i
kreativniji. Kada jednom uspostavite sistem unoenja sirove, svee i pravilno kombinovane
hrane, primetiete veliku utedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju koliine
hrane neophodne organizmu.



Bioloki kvalitet hrane
Bioenergetska vrednost hrane predstavlja ivotnu energiju, vitalnost namirnica i energetski
potencijal koji nam odreena hrana biljnog ili ivotinjskog porekla daje prilikom unoenja u
organizam.
Bioenergetska vrednost hrane zavisi, pre svega, od porekla proizvodnje namirnica (ekoloki
ili konvencionalni nain proizvodnje), zatim, samog kvaliteta (vrsta, sorta) i sveine
namirnica (to zavisi od naina uvanja i lagerovanja i od vremenskog razmaka izmeu branja
i korienja).
Ekoloka hrana ima neuporedivo veu bioloku vrednost u odnosu na namirnice proizvedene
na konvencionalan nain; vei sadraj suve materije, nije
vetaki naduvana vodom i u sebi sadri vei procenat
vitamina i bioloki aktivnih materija uz znatno nii sadraj
nitrata (koji su izazivai kancera); due odrava sveinu i
sastav i moe se lake lagerovati. Na primer, ekoloki
proizveden paradajz sadri 8-10% suve materije, dok hemijski
4-5% i u friideru ostaje sve due od nedelju dana, dok
hemijski svega 2-3 dana. To znai da ekoloka hrana ima
visoku nutritivnu i bioenergetsku vrednost; ne sadri tetne
materije po nae zdravlje i daje organizmu snagu, sveinu, ima drugaiji ukus i izgled.
Metoda osetljive kristalizacije na slikovit nain prikazuje ivotnu snagu u ivim organizmima.
Prema ovom metodu po rasporedu kristala, koji obrazuje svaki ivi organizam, mogu se
utvrditi poreklo proizvodnje i bioloki kvalitet namirnica. Tako, kod namirnica ekoloke
proizvodnje kristali su izraajni, vidljivi i njihov raspored je pravilan i obrazuje harmoninu,
prepoznatljivu sliku (jer se kristali grupiu po odreenom redu i prema centru), dok je kod
hemijske proizvodnje taj raspored haotian i nepravilan, kristali su slabi, jedva vidljivi i ne
postoji nikakav red. To znai da u prvom sluaju postoji odreena snaga koja je sposobna da
kristale grupie i usmeri, dok u drugom te snage nema. To je upravo snaga koja i ljudskom
organizmu daje ivotnu energiju i sposobnost rasta, razvoja i odrava i prirodni imunitet i
otpornosti na bolesti.
Prirodno proizvedena hrana ima svoje vidljive znake. Pre svega, njena boja je prirodnija,
namirnice imaju odreenu kvalitetnu tvrdou (a ne naduvenost vodom), nepravilnijeg su
oblika, a ponekad vidite i tragove crvia. Na primer, argarepu ete prepoznati tako to joj je
boja tamnija, a srika u sredini ua. Ukoliko je probate ima slai, prirodniji ukus.
Biodinamiari vode rauna i o tome da kosmiki principi uestvuju u procesu proizvodnje i
gajenja namirnica.

Voda i njena vanost
Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali ija vanost nadilazi vanost
svih drugih. To je obina, ista voda, koju neki prezrivo nazivaju "esmovaa". Ali, imajte u


vidu da ovek moe da gladuje 40 dana, pa je ak bilo eksperimenata i sa 100 dana
gladovanja, ali bez vode ne moe da izdri ni 10 dana.
Nedovoljno unoenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do
niza hroninih degenerativnih promena tkiva i organa.
Verovali ili ne, ali ak i takve bolesti kao to su ir na
elucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma
mogu biti posledice konstantne dehidracije.
Savremeni ovek ivi u iluziji da ne moe da dehidrira jer
mu je voda uvek pri ruci - dovoljno je da okrene slavinu.
Meutim, zanemarivanje iste vode i njena zamena tzv.
"tenostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol,
razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer
pomenuti napici ne mogu da zamene istu vodu u
organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, naalost, na
kraju dovodi i do gubitka oseaja za e, i do toga da
ovek zameni oseaj edji sa oseajem gladi, pa jede,
umesto da pije vodu - to je pogubno po organizam.
Da bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra
ili 8 obinih aa vode dnevno, ak i ako mislimo da nismo edni.

Kakvu vodu pijemo ?
Naravno, ista izvorska voda bi bila najbolji izbor - kad bi nam bila dostupna. Na nesreu, u
savremenim uslovima ivota ona to nije. Flairana voda, ak i ako potie iz najistijih izvora,
ima vetaki ukus, koji joj daje sama ambalaa. Sa tim ukusom u nju, naalost, dospevaju i
makromolekuli plastike, to nije zdravo. Zato preporuujem da ipak koristite vodu iz esme,
ali filtriranu ili struktuiranu na takav nain da je to ini znatno zdravijom. Jedan od naina
struktuiranja je zaleivanje i ponovno odleivanje, uz odlivanje odreene porcije vode u kojoj
su se zadrale tetne materije.
Drugi nain, koji moda vie odgovara mentalitetu savremenog oveka koji nema uvek
vremena da sprovodi dugotrajnije procedure, jeste se koriste impulsni magnetizatori, koji se
jednostavno postave na slavinu i strukturiu vodu na isti nain kao da je bila zaleena i
ponovo odleena. Jedan od proverenih je Ojas polarizator vode vajcarske firme Sovana, i
veoma je zadovoljavaju, jer menja i kvalitet i ukus obine vode iz esme - naravno, nabolje.

Hrana sa visokim sadrajem vode i njena vanost !
Za optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno uzimanje tenosti, posebno
vode i osveavajuih napitaka. Poznato je da je prisutnost vode na naoj planeti preko 70% i
da je ovekov organizam takoe sainjen od 70% vode. Da bismo odrali svoje zdravlje,
logino je da treba da uzimamo namirnice koje u sebi takoe sadre veliki procenat vode
(70%), a to su voe i povre. Nauno je dokazano da je ovek kao bie plodojed i biljojed i da


mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (eludac i creva) nisu predvieni za
konzumiranje mesa i mesnih preraevina. Normalnom zdravom organizmu odraslog oveka
potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno.
to se tie samog unoenja vode u organizam,
dnevno je oveku potrebno 35 grama vode na
kilogram teine. Vodu treba uzimati izmeu obroka,
a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela.
Uzimanje vode u toku jela slabi na organizam i
razreuje eludanu kiselinu neophodnu za pravilno
varenje hrane. Meutim, ukoliko u toku dana
uzmete dovoljnu koliinu hrane sa visokim
sastavom vode, pijaa voda i napitci vam nee biti
neophodni u veim koliinama. Kroz bubrege odrastao ovek izlui 2,2 L vode dnevno. Za
regulaciju vode u organizmu vano je uzimati dovoljnu koliinu soli, jer so vezuje vodu u
organizmu. Odraslom oveku prosene teine neophodno je da sa hranom unese 3,5 g soli
dnevno.
Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ogranieno, a po mogunosti i potpuno odricanje od
napitaka kao to su kafa, jaki ajevi, alkoholna pia, kao i vrlo retko uzimanje mleka,
okolade, sladoleda i slatkia. Ukoliko se pije kafa, treba je piti iskljuivo posle podne, ajevi
treba da budu biljni, a mleko, okoladu, sladoled i slatkie uzimati na prazan eludac.
Vede (staroindijski sveti spisi) kau: "Hrana je dah koji izdiemo; hrana je dah ivota koji
udiemo". Zato su odnos i stav prema hrani i svest o neodvojivosti hrane od nas samih veoma
vani. Nain razmiljanja i svest da u svoj organizam unosimo ivot, energiju, vitalnost i
pozitivne vibracije, opredelie i na izbor namirnica. Verovanje da smo zdravi, svesno
izbegavanje stresa i uivanje u hrani, bitno utiu na celokupno zdravlje. Potovanje hrane i
obavljanje molitve ili meditacije pred svaki obrok pomoi e da se uravnotee nae fizike,
emocionalne, mentalne i duhovne dimenzije. Estetsko serviranje hrane i prijatan ambijent
takoe puno doprinose ukupnom pozitivnom efektu koji hrana ima u naem ivotu.

Vitamini i minerali
Vitamini su organske materije neophodne za normalno
funkcionisanje naeg tela. Od njih zavise rast, regulacija
metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak
ak i samo jednog vitamina moe dovesti u opasnost itav
ljudski organizam. Vitamini su jedan od est osnovnih
hranljivih sastojaka, kao to su to i ugljeni hidrati, masti,
proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za
stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskoriavanje hrane
i pravilan rast elija.
Vitamini su oznaeni slovima od A do U, a njihova asimilacija
i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena odreenim
mineralima. est osnovnih minerala potrebnih naem telu su:
kalcijum, jod, gvoe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne vanosti su: biotin,
inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju zdrueno, i bez
minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje
se nalaze u razliitim namirnicama u razliitoj koliini. Potrebe svakog pojedinog organizma


za vitaminima su razliite i svako treba da uzima onu koliinu odreenog vitamina koja mu je
neophodna. U sledeoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu nai odreeni
vitamini i minerali, kao i koje su indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:

Naziv Nalazi se u Povoljno deluje na
vitamin A argarepa, zeleno i uto povre, jaja,
uto voe, mleko i mleni proizvodi
Slab vid, one tegobe i nono slepilo,
neotpornost disajnih organa, slab
imunitet
vitamin B1

Suvi kvasac, pirinane Ijuspe,
integralna penica, kikiriki, povre,
mekinje, mleko
Problemi sa nervima, problemi sa
srcem
vitamin B2 Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno
povre, jaja
Lo kvalitet kose, noktiju kao i lo vid
vitamin B6 Pivski kvasac, mekinje, penine
klice, dinja, kupus, mleko, jaja
(termiki nestabilan)
Anemija, nervni poremeaji, grevi u
nogama, nono grenje miia
vitamin B12 Jaja, mleko, sir Nervi, slaba koncentracija, poremeaji
ravnotee
Biotin Jezgrasti plodovi, voe, pivski
kvasac, umance, integralni pirina,
mleko
Miini problemi, elavost, seda kosa
Bakar Mahunarke, graak, ljive, integralna
penica
Anemija, tumori
vitamin C Agrumi, jagodasto voe, zeleno i
lisnato povre, paradajz, karfiol,
krompir, med (termiki nestabilan i
reaguje na svetlost)
Stvara kolagen koji obnavlja telesna
tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube,
zaceljuje rane, opekotine, sniava
holesterol, pomae apsorpciju gvodja
Cink Penine klice, semenke, jaja, senf,
mleko u prahu
Nokti, pege
vitamin D Mleko i mleni proizvodi Rahitis, omekavanje kostiju,
konjuktivitis, krvarenje zuba
vitamin E Soja, penine klice, biljna ulja,
prokelj, zeleni spana, integralne
itarice, jaja, (osetljiv na niske
temperature)
Usporava starenje elija, izdrljivost,
ublaava umor, rastvara ugruke krvi,
lei opekotine, ublaava grenje u
nogama i miiima
vitamin F Biljna ulja, lan, suncokret, soja,
kikiriki, orasi, badem, avokado
Koa, kosa
Fosfor Integralne itarice, jaja, semenke,
jezgrasti plodovi
Energija i snaga, desni, zubi
Folna
kiselina
argarepa, kvasac, umance, dinja,
kajsija, bundeva, pasulj, avokado,
integralna penica, crno raano
brano
Stvara crvena krvna zrnca, titi od
trovanja hranom, ublaava bolove,
pojaava apetit, spreava anemiju,
deluje blagotvorno na kou


Gvoe umance, jezgrasti plodovi, pasulj,
zob, suve breskve
Otpornost, zamor, anemija
Hlor Masline Varenje, gipkost, opadanje kose,
ispadanje zuba
Hrom Kukuruzno ulje Sniava krvni pritisak
Jod Crni luk Kosa, zubi, koa, mentalna aktivnost,
titna lezda
Inozit Dinja, grejpfrut, suvo groe,
penine klice, kikiriki, kupus
Spreava opadanje kose, hrani
modane elije, sniava holesterol,
smiruje nervni sistem
vitamin K Jogurt, lucerka, umance, sojino ulje
lisnato zeleno povre
Spreava unutranja krvarenja,
zgruava krv
Kalcijum Integralne itarice, mekinje, enine
klice, zeleno povre, jezgrasti
plodovi, mleko i mleni proizvodi,
orasi, susam suncokret, soja, kikiriki
Gradnja elija, kostiju, zuba, nervnog
sistema, zaceljuje rane, gradi antitela,
spreava zamor
Kalijum Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo
sire, salata, nana, suncokret, suve
kajsije, banane, krompir
Alergije, regulie krvni pritisak
Magnezijum Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz,
badem, jabuke, semenke, jezgrasti
plodovi, tamno zeleno povre
Nervi, miii, pretvara eer u krvi u
energiju, srce, zubi
Selen Mekinje, penine klice, crni luk,
paradajz, prokelj, brazilski orah
Tkivo


Pravilno pripremanje voa i povra
Da bi se u namirnicama maksimalno zadrali hranjivi sastojci, vano je da se tokom
pripremanja hrane pridravamo odreenih pravila:
Voe i povre treba dobro oprati pre nego to pristupimo njegovoj daljoj obradi - ljutenju,
seenju, kuvanju i slino.
Da bi se zadrali vitamini B i C, namirnice ne
teba potapati. Treba ih oprati pre guljenja da
bismo otklonili vibraciju i prljavtinu, koja bi
se inae prenela na deo koji se jede, a zatim
oljutiti, oistiti i ponovo dobro oprati.
Poto se vitamini nalaze tik ispod kore,
ukoliko je neophodno oguliti namirnicu, to
treba da bude veoma paljivo, da kora bude
to tanja. Krompir je najbolje oguliti finom
icom za posue (koja se koristi samo za
ienje povra i voa) ili ga kuvati i pei sa
ljuskom. argarepu, takoe, ne treba guliti,


ve blago izribati icom ili etkicom za povre.
Prilikom seenja i guljenja voa i povra treba upotrebiti otar no, jer prilikom nagnjeenja
tkiva dolazi do unitavanja vitamina A i C.
Voe i povre treba uzimati to vie u sirovom stanju, u obliku salata, koje treba pripremati
neposredno pred jelo, jer iseeno voe i povre stajanjem gubi vitamine.
Ne bacajte spoljanje, grubo, lie zelene salate, jer je bogatije vitaminima, kalcijumom i
gvoem nego unutranje.
Seckani perunov list i celerov list dodati jelu (posebno supama i orbama) kada prestane da
vri i kad se skine sa vatre, da se ne bi unitili vitamini.
Pre dinstanja luka ne zagrevati ulje, ve u hladno dodati iseckan luk i malo vode, koju treba
postepeno dolivati dok luk ne omeka. Voe i povre treba odmah po kupovini pohraniti u
friider, jer toplota utie na dehidraciju i gubljenje sveine.
Bolje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stajanja uvelo voe i povre.
Zamrzavanjem ono zadrava hranljive sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u
momentu zamrzavanja.Prilikom kuvanja ne treba prethodno odmrzavati namirnice, ve ih
naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati.
Prilikom kuvanja koristiti to manje vode, slabiju temperaturu i kuvati hranu to je mogue
krae. Poeljno je koristiti AMC, ZEPTER ili neko slino posue od nerajueg elika ili
emajla sa duplim dnom. Kuvanje u teflonskim, bakarnim i gvozdenim posudama unitava
odreene minerale i vitamine.
Ne bacajte vodu u kojoj ste kuvali povre; iskoristite je za pripremanje supe, sosova, napitaka.
Korienje sode bikarbone prilikom kuvanja povra nije poeljno, jer unitava vitamin B1 i
vitamin C. Pripremajte i kuvajte hranu istog dana kada je i uzimate, jer nakon 48 asova
kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.
Dok pripremate hranu, budite u molitvi ili posveenom, meditativnom stanju svesti,
raspoloeni i sreni, jer e se tako pridodati najvea koliina ljubavi u jelo koje pravite. Kae
se Ljubav je najvaniji zain i bez tog zaina ni jedno jelo nema dobar ukus.

Lekovito dejstvo povra
Visok procenat sloenih ugljenih hidrata svrstava povre u energetski visoko kvalitetnu hranu,
a enzimi, vitamini, minerali i belanevine od povra ine graditelja elija odgovornog za
obnovu organizma.
Povre ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je vano da se svakodnevno konzumira.
Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceenih ili kaastih sokova, zatim
blago obareno u to manjoj koliini vode i kuvano, ali tako da se zadre svi hranljivi sastojci.


Povre se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (itaricama, belanevinama, mastima i
dr.) osim sa voem, pa je poeljno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voe i
povre ne meaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadraja vode, pa
se mogu uzimati i sa voem.
Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkria Amerike. Spada meu bioloki najvrednije
povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i
minerala, posebno vit C (kao limun i pomoranda) i karotina koji
stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom
sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i
gvoe. Poznat je po maloj kalorinoj vrednosti, moe se uzimati u
svako doba i kombinovati sa svakom hranom.
Lekovita svojstva paradajza: jaa otpornost i imunitet organizma,
protiv kalja i plunih bolesti, bolesti mokranih organa, sniava visok
krvni pritisak, dobar je za poboljanje probave, lei dijabetes, bolesti
jetre, reume, pomae izbacivanju tenosti iz organizma.
Krastavac je korien jo pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima i
mineralima (oko 400 mg), naroito sadri kalijum (141 mg), zatim,
kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvoe.
Ima izuzetno visok sastav vode (95%) i zbog toga krastavac spada u
hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina
izuzetno lekovit.
Lekovita svojstva krastavca: Koristi se protiv bolesti eluca i creva,
upala koe, konog osipa, ujeda insekata, za proiavanje krvi, bolji
rad bubrega i leenje mokranih organa, ireva i hemoroida. Posebno
se koristi u kozmetici, za ulepavanje i osveavanje koe lica.
Kupus je izuzetno znaajna namirnica u ishrani na naem podneblju.
Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli kupus i kao crveni
kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg),
posebno sadri kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvoe,
magnezijum, sumpor, bakar i fosfor) bogat je i vitaminima, naroito
vitamin C, kojeg ima isto koliko ga sadre limun i pomoranda, kao
i vitamin U, vitamin B, vitamin B1, vitamin B6, vitamin B12,
provitamin A.
U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja
najvrednija svojstva. tetan je ako se pri ili dinsta na masti ili ulju.
Lekovita svojstva kupusa: lei ir na elucu (procediti i piti sok), kao i ir na
dvanaestopalanom crevu. Spreava skorbut, lei hronini zatvor, jaa odbrambeni
mehanizam organizma, lei reumu, malokrvnost, plune bolesti, artritis, proirene vene,
deluje antiseptino. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv
glavobolje, iijasa, rana, ireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao
lek za zastareli kaalj, kao preventiva za manjak kiseline u elucu, kao i za jaanje sluha.


Paprika je stigla u Evropu iz June Amerike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i
kao hrana i kao lek, a koristi se i kao zain. Crvena
paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene
paprike. Pored visokog sastava minerala (700 mg) i
vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%),
belanevinama i mastima.
Najvaniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400
mg), koga ima dva puta vie nego u limunu i
pomorandi i nalazi se u vrhu po sadraju vitamina
C, odmah iza namirnica kao to su (ipak, borovnica i perun). Od vitamina znaajni su
vitamin B1, vitamin B2 i provitamin A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvoem,
kalijumom (212 mg).
Lekovita svojstva paprike: Protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala koe, opadanja kose,
groznice, poboljava probavu, iri kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.
argarepa spada u najlekovitije povre, praktino predstavlja pravu malu prirodnu apoteku.
Najvredniji sastojak argarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadri ga najvie od
sveg povra. Pored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima
eterina ulja, belanevine, celulozu, skrob i eer, jabunu
kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz, fitosterinom,
glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i
ostale mineralime. Od vitamina su najvie zastupljeni vitamini
B grupe, vitamini D grupe, vitamini PP grupe, vitamini E grupe
i vitamini H grupe.
Lekovita svojstva argarepe: Poznato je da se redovnim
uzimanjem argarepe moe spreiti pojava mnogih oboljenja i
da se njom lei preko trideset bolesti. Sadri osnovne sastojke
potrebne za rast, razvoj i jaanje organizma, uva i poboljava
vid, spreava anemiju, goruicu, otekline od vodene bolesti,
poboljava varenje, olakava izluivanje mokrae, spreava
opadanje kose, njom se lei eerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih
organa, rane i opekotine, proiava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u
kombinaciji sa cveklom pomae za leenje karcinoma u poetnim fazama, otklanja umor od
umnog rada, moe bitno pojaati koncentraciju.
Da bi se sauvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, ve je dobro oprati etkicom za
povre.
Perun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao
zain i hrana, jer se upotrebljava i koren i lie. Izuzetno
bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije
biljke. Po sadraju vitamina C daleko premauje limun i
pomorandu - u 100g perunovog lista ima 166 mg. Vitamina C.
Sadri puno i provitamina A i grupu B vitamina, ak i B12
vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najvie


sadri kalijum (1000 mg), gvoe (8 mg), kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum,
mangan i bakar.
Lekovita svojstva peruna: Koristi se za poboljanje cirkulacije, za probleme mokranih
kanala (aj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ublaavanje bolova, za
proiavanje krvi, a pomae stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje
groznice, upala oiju, bolesti bubrega, sunane mrlje i jetrene mrlje na koi, za ubode i ujede
insekata i srane tegobe.
Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od najkorisnijih i
najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belanevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u
sebi sadri skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum (86 mg), magnezijum,
betain, betanin, fosfor, gvoe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamin B1, vitamin B2,
vitamin BI2, vitamin C i vitamin P.
Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke
jesu betanin i betain, koji su odgovorni za ubrzavanje
razmene materija, odravanje krvnih sudova, regulisanje
krvnog pritiska, smanjenje holesterola, podsticanje rada
jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno,
blagotvorna je takodje za spreavanje tumora i leukemije,
ateroskleroze, lei grip, nizak krvni pritisak, sniava
holesterol, utie na nerve i mozak, cvekla proiava krv i
deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odlina
je zatita od radioaktivnosti i zraenja.
Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je
ukusan kada se sa njim iskombinuje argarepa, celer, perun i limun.
Celer se koristio jo u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, zain
i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer sadri limonen,
eterina ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin,
pentosan, eer i masti. Pored toga, sadri i belanevine, ugljene
hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg),
fosfor (80 mg).
Lekovita svojstva celera: Koristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek
za mokrane puteve, lek za katar plua, lek za bubrege, lek za reumu i
lek za giht. Spreava probavne smetnje, pospeuje razmenu materija,
poboljava apetit, jaa eludac, regulie varenje, koristi se i kao diuretik (aj).
Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po itavom svetu. Pored vitamina i minerala,
izuzetno je bogat ugljenim hidratima (9,6 g). Od
mineralnih soli najvie sadri kalijum (175 mg) i
sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K, P, karotina
(provitamin A). Pored toga, sadri glikozid, eterina
ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni slini insulinu i
bakterostatici.


Lekovita svojstva crnog luka: Sniava visok krvni pritisak, jaa srce, regulie eer u krvi,
otklanja nervozu i nesanicu, olakava iskaljavanje, pomae kod varenja, lek je za upalu
krajnika i promuklost, spreava zgruavanje krvi, opadanje kose, sniava visoku temperaturu,
deluje kao diuretik.
Beli luk potie iz centralne Azije. Za Stare Egipane je beli luk sveta biljka, za Kineze je
izuzetno lekovita biljka, a Persijanci su ga preporuivali kao lek za poboljanje cirkulacije.
Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvoe), ugljenim
hidratima (27,5 g ), u sebi sadri sumporna eterina ulja, alicin,
azotne materije, alin, fermente i vitamine doprinosi
popularnom nazivu "prirodni antibiotik".
Lekovita svojstva belog luka: lei visok krvni pritisak, koristi
se za razlaganje masnoe u krvi, lei aterosklerozu, eernu
bolest, srana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor,
bronhitis, veliki kaalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru,
besnilo, pomae za leenje groznice i malarije, za izbacivanje
toksina iz organizma, ienje creva i leenje crevnih glista,
kao i za poboljanje cirkulacije.
Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na
crteima grobnica starih Egipana, koji su smatralida je rotkva udotvorna biljka i lekovita
biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, zain
ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke
posebne prehrambene vrednosti, ali ima znaajna gurmanska i
lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, to uslovljava
goruiavo ulje. Pored toga, sadri i natrijum, kalijum,
magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide,
gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je
sitno narendati kao salatu.
Lekovita svojstva rotkve: Blagotvorno deluje na probavne
organe, pojaava luenje u elucu, otvara apetit, okrepljuje,
podstie rad disajnih organa i bronhija, lei oboljenje ui i
une puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u ui,
bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje
kamena iz mokranog mehura, lei katar creva, proliv, skorbut, reumu, iijas, promuklost,
kaalj, gliste, opadanje kose, koristi se za ienje rana i kao diuretik.
Krompir je poreklom iz Perua i ilea; rasprostranjen je u celom
svetu, a najvie se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti
spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni
hidrati (19 g), posebno sadri skrob, belanevine, masti, vitamine (C,
B1, B2) i minerale, a naroito kalijum (523 mg).
Lekovita svojstva krompira: spreava skorbut, ublaava bolove od
katara eluca, lei ir na elucu i ir na dvanaestopalanom crevu,
lei uljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, viak
eludane kiseline, podstie rad srca, pomae kod akutnog artritisa,
reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.


Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu bioloku i kalorinu vrednost. Ugljeni hidrati
(52%), belanevine (26%) i masti (2,1%) sadri i vane
aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor,
gvoe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je teak
za varenje, pa ga treba preko noi potopiti i prvu vodu
kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Moe mu se
dodati nekoliko listia svee ili suene nane, umesto
uobiajene soda bikarbone koja unitava vitamine i
minerale. Osobama koje imaju eludane ili sline
probleme preporuuje se uzimanje pasulja pasiranog
kao pire od pasulja, u obliku supe ili kae.
Lekovita svojstva pasulja: pomae kod leenja eerne bolesti, upale bubrega, upale
mokranih kanala, bolesti uha, glavobolje, ireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.



POSEBNO VANE NAMIRNICE

Integralne itarice
ovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno itarica. Tek je moderna tehnologija i
otkrie elinih valjaka za preradu penice (1830. godine) zamenilo klasine kamene mlinove
i dovelo do masovne proizvodnje belog brana. Odbacujui celo zrno i orijentiui se
iskljuivo na beli hleb i peciva savremeno oveanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje
ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne itarice: ra, heljdu, proso, jeam, ovas (zob), pa ak
i kukuruz.
Vekovima su nai preci kultivisali ove
biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi
ih se moderni ovek tako lako odrekao i
degradirao ih u stonu hranu. Samo su
retki pojedinci pokuavali da zadre i
sauvaju tradicionalne naine pripremanja
jela od integralnih itarica., kao posebne
gurmanske specijalitete.
Druga polovina naeg veka donosi
budjenje svesti o potrebi vraanja na
prirodne izvore hrane i visokim biolokim
vrednostima koje ona ima za ljudski
organizam.
Jedan od osnovnih principa pravilne i


zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih itarica. Korienje belog brana i
proizvoda od belog brana, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja
savremenog oveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog
visokog sadraja sloenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomae
detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih itarica su neuporedivo vee od belih ita, iz
kojih je praktino odstranjeno sve to je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve
hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odravanje organizma.
Sadraj ugljenih hidrata u celom zrnu veine itarica prelazi 70%, belanevina od 10-17%,
masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadraj i celuloznih vlakana i amino
kiselina.
Penica je danas u svetu najvanija od svih itarica, jer se najvie koristi za proizvodnju hleba,
peciva i ostalih proizvoda od brana. Poreklom je iz jugozapadne Azije.
Ono to penicu stavlja u prvi plan jesu njena bioloka i pekarska svojstva. Iako su neke od
itarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad penice, ona preovladava upravo zbog prednosti
koje ima prilikom meenja hleba i peciva.
Celo zrno penice sadri 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belanevina, oko 2% masti, 1,7%
minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih itarica nalazi jedino u penici).
Od minerala najvie sadri fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i
kalcijum. Posebnu vrednost imaju penini krob i penine klice.
Lekovita svojstva penice: Jaa imunitet, pospeuje rast i razvoj organizma, protiv
iscrpljenosti i neraspoloenja, regulie probavu, lei osip, liaj i upalu koe, protiv upale grla i
kalja, trovanja i bolova, sranih oboljenja i protiv preranog starenja.
Seitan je visokoproteinski proizvod od penice - zovu ga i penino meso. Sadraj proteina je
70%, a sadraj masti i ugljenih hidrata je simbolian. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u
organizmu, tako da se preporuuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim
utrokom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i
vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci,
ufte, uvei, sarmice i slino. Na tritu se moe nabaviti kao sirovi seitan ili ve pripremljen
(propren) sa soja sosom.
Ra je itarica koja se vekovima takmiila za prevlast u proizvodnji hleba sa penicom, iako
nije ni priblino rasprostranjena i koriena kao penica. Meutim, ra je po svojim
botanikim i pekarskim karakteristikama najslinija penici (zrno, klas, stabljika, belanevine
koje sadre gluten - lepak). Ra je pored penice i kukuruza, jedina itarica koja nema omota
oko zrna (pleva) i moe se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnoloke
obrade. Ra potie iz zapadne Azije, tanije Zakavkazja.
Sadraj ugljenih hidrata u rai je 74%, belanevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (meu
kojima najvie sadri kalijum, fosfor, magnezijum, gvoe, kalcijum, natrijum, sumpor i
mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Ra je neto kalorinija od penice - 100 g rai
sadri 349 kalorija.
Lekovita svojstva rai: Protiv eerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu,
migrene, zatvora, za poboljanje krvi i nervnog sistema.


Jeam (gerla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biolokim vrednostima je
zdraviji od penice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih itarica,
poznat je jo u kamenom dobu, a tragovi kulture jema pronaeni su u podruju Tigra i
Eufrata, dolini Nila i vajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grkoj, gde ga smatraju
darom boginje Demetre - "Majke ita". Savremena nauka je utvrdila da jeam ima ak 35%
nezasienih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, to jemu polako vraa
izgubljene pozicije iz drevne prolosti. Prirodni jemeni slad izvanredan je zaslaiva i
odlina zamena za eer. Jeam se takoe veoma koristi za proizvodnju piva.
Sadraj ugljenih hidrata u jemu je vei nego kod penice 73,4%, belanevina 11%, masti
1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum,
sumpor, gvoe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima
vie nego u ostalim itaricama, kao i vitamin A i D.
Lekovita svojstva jema: Smanjuje holesterol, jaa organizam, protiv starenja, avitaminoze,
gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, greva u nogama, reume, iijasa, bolesti
eluca i grla.
Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju itaricu, vie slui za stonu
nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su
popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sauvani svi prirodni
sastojci zrna.
Zbog visoke sadrine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvoa, cinka,
bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i
karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstie rast i stvaranje crvenih krvnih
zrnaca, ovas je vie lek nego hrana. Poznat je po visokom sadraju lako svarljivih
belanevina, ak 95% od ukupnih blanevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, iji je
sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale itarice. Takoe sadri 7% masti bez
holesterola.
Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: proiava krv, lei eernu bolest, u, jetru, leukemiju,
gangrenu, bubrege, mokrani mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kaom
od zobenih pahuljica uspeno se lei karijes, a aj od zobi lei eludane probleme i probleme
unutranjih organa.
Kukuruz potie iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre nae ere. To je jedina biljka kojoj
do danas nije pronaen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih itarica u
ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stonu hranu. Poslednjih decenija se sve vie koristi i u
ljudskoj ishrani, posebno kao instant brano, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno
kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, eerom i belanevinama - proteinima. Ulje
od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog
skroba dobija se groani eer. Kukuruzna svila sadri hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K,
tanin, eterina ulja, eer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je
cenjena u narodnoj medicini.
Lekovita svojstva kukuruza: sniava krvni pritisak, pomae kod oboljenja krvnih sudova, za
leenje dijabetisa, sranih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokranih
puteva, kaalj, rahitis, bolove u kimi, arteriosklerozu, katarakt plua, razne upale.


Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u
ishrani.
Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belanevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima,
posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja,
natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske
sadrine. Takoe ima skoro sve vitamine B grupe i znaajne koliine nijacina. Veoma je
kalorina - 100 g jestivog dela zrna sadri 335 kalorija.
Zbog svojih botanikih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj
stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova razliitih boja, pa je vrlo omiljena kod
pela. Heljdin med je izuzetno cenjen.
Lekovita svojstva heljde: jaa otpornost kapilara i utie na sniavanje visokog krvnog
pritiska, spreava krvarenje, pomae kod bolesti eluca, parazitskih oboljenja, bolesti koe i
proliva.
Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlaeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna
hrana veine stanovnitva i kao lek. Potie iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra
sirotinjskom hranom. Pored toga to spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako
se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje ve narueno, posebno se
preporuuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljuten proso, jer mu ljuska nije svarljiva
zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod veine integralnih itarica bioloka vrednost
prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati ine 73%, belanevine 10%, masti 3%, minerali
2,5%, od kojih najvie ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda.
Kalorina vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako
se priprema i veoma je ukusno.
Lekovita svojstva prosoa: Lei kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za
varenje, proiava kou i utie na lep ten, jaa kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i
mokranog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, greva u stomaku, gihta, za
preznojavanje.
Integralni pirina potie iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteenije namirnice.
Pored ugljenih hidrata i belanevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najvie
energije. Odreeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi
izloeni fizikim naporima.
Pahuljice se prave od integralnih itarica. Doruak savremenog oveka ne moe se zamisliti
bez pahuljica. Najee se koriste ovsene (zobene), jemene, raane, penine, kukuruzne i
sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, suenim voem i sirovim ili suenim klicama i
mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doruak, lako svarljiv i blagotvoran. Obino
se preliju vrelim mlekom, vodom, ajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije
ih potrebno kuvati). Termiki su obraene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog
tretiranja.

Semenke i oraasti plodovi


Semenke su izuzetno vane u ljudskoj ishrani, jer sadre
visok procenat belanevina, minerala i vitamina,
enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva
energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci
koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski
veoma bogate i posebno se preporuuju kod mentalnih
naprezanja i korienja kompjutera, uenicima i
studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti.
Semenje generalno sadri visok procenat fosfora, ak 20
puta vie od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom
sadraju fosfora.
Orah potie sa Mediterana. Jezgro sadri 55-65% ulja, 15% belanevina, 15% ugljenih
hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvoem, vitaminima B i C.
Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih ajeva.
Lekovita svojstva oraha: Proiava krv, lei plune bolesti, katar creva, upalu sluzokoe
oiju, unitava crevne parazite, jaa vid.
Lenik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadri 60% ulja, 15%
belanevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvoa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.
Lekovita svojstva lenika: Protiv utice, proirenih vena, upale plua, niskog krvnog pritiska,
proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu
lekovitog aja.
Badem potie iz Azije, a najvie uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem,
s tim to je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadrano je 20% belanevina, 50% lipida,
17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvoe, vitamin B3 (PP).
Lekovita svojstva badema: Protiv ira na elucu i goruice, nervnog zamora, bolesti creva,
holesterola, sranih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i
farmaceutskoj industriji.
Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Moe se konzumirati sirovo, sueno
ili peeno. Golica sadri belanevine (40%), nezasiene masne kiseline (40%), kalcijum,
fosfor, gvoe, pektin, linoleinsku (ulje sadri 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E
vitamina.
Lekovita svojstva golice: lei prostatu, pospeuje pravilno luenje hormona, antioksidans, u
narodu za isterivanje pantljiare. Sivozelenu pokoicu ne treba bacati jer je najlekovitija.
Suncokret su koristili jo ameriki Indijanci. Sadri 24% belanevina, 20% ugljenih hidrata,
47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvoe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine
A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.
Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora
prepriti ili ispei u rerni. Sadri 26% belanevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja,
tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporuuje se svakodnevno uzimanje


kikirikija, jer moe prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne vai za
dijabetiare, koji ga mogu uzimati koliko ele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.
Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvoem. Koristi se seme, koje je bledo ute boje kao
dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji.
Izuzetnu aromu ima ako se malo propri na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni
susam.
Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum moete potopiti jednu supenu kaiku
susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noi. Ujutro pojesti na tate.
Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolaa, preliva za salate i
slino.
Gomasio je zain koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i prepri na
dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno prepri i kada se ohladi doda
se susamu. Masa se gnjei tukom u specijalnoj suribai posudi ili avanu.
Lekovita svojstva gomasia: ublaava zamor, jaa nervni sistem, jaa imuni sistem, protiv
glavobolja, munine, povraanja, morske bolesti.
Laneno seme je jedan od najveih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa
stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razreiva krvi i preventivno deluje na pojavu
kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, modanog udara, tromboze,
psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u ui (kaiicu sirovog semena
vakati 30 minuta ujutro na tate), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je
prokuvana i ohlaena i ostaviti da odstoji 6 asova; pojesti itavu masu uvee pred spavanje).
Najira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih itarica.
Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskaljavanje, protiv nadimanja i
zvatvora, pomae leenju astme i hroninog kalja.
Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slino.
Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki
ne treba da bude natopljen, ve samo malo pokvaen. Posoliti ga sitnom morskom solju i
ponovo protrljati prstima. Ponovo jo malo posoliti. Zagrejati rernu na 220C i ubaciti pleh.
Smanjiti na 200C i pei 15 min. Iskljuiti rernu i proveriti da li je peen, ne treba ga meati.
Obino mu treba jo malo, pa ga treba ostaviti u iskljuenoj penici. Po mirisu moete znati
kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Sluiti topao ili ohlaen, ne ljutiti tanku
crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.
Ostale semenke se pripremaju slino, s tim to im treba manje vremena da se ispeku
(suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noi da nabubri. Dobro se procedi i
postupa se kao i sa kikirikijem.
Orasi, badem i lenik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lenik se ne soli, samo se
malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljuti mu se
koica. Zatim se posoli i pee u rerni kao ostale semenke, ili u erpi na ringli, uz stalno
meanje.



Hladno cedjena ulja i namazi
Predstavljaju vaan deo ishrane, jer masnoe i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do
20%. Veoma je vano na koji nain su proizvedeni ulja i namazi,
jer se konvencionalnim nainom proizvodnje, gde je temperatura
preko 500C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama
unite. Kod hladno ceenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne
prelazi 110C, to omoguava ouvanje nutritivnih i lekovitih
svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g
suncokretovog ulja sadri 80 mg vitamina E, dok ista koliina
buinog ulja sadri 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je
prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji,
tj. uniten je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj
koliini i poeljno ih je upotrebljavaiti vie puta, ako se radi o prenju.
Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takoe proizvode tehnolokim
procesima koji garantuju ouvanje biolokih kvaliteta semenki. Obino se pripremaju i
konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - preien puter
Gi potie iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari
vie hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkrae definisati kao znanje, mudrost, koje ima
trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje
celovitog pristupa ivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - riija,
dolazei direktno i na nivou kosmike svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadri
osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, optu medicinu, hirurgiju,
ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o
pet osnovnih ivotnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o doama
(telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraa, stolica, znoj); teoriji o sedam
dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o ivotnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda
govori o svim aspektima ljudskog ivota, dajui savete koji su vekovima sluili svima koji su
teili skladu, miru, harmoniji i dugovenosti.
Gi je preieni puter, odnosno puter osloboen vode, proteina, zasienih masnih kiselina,
laktoze i ostalih vrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se
kao zamena za ulja i ostale masnoe u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera,
margarina. Veoma je pogodan za prenje, jer se za razliku od ostalih masnoa ne raspada na
visokim temperaturama i zadrava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u
medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojaava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira viak stomane kiseline, poboljava probavu, utie na
kvalitet pamenja i uenja, usporava starenje organizma, podie celokupan imunoloki sistem
organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutranju stranu
nosa), pomean sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomean sa
biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masae osetljive koe.
Gi spada u lako svarljive masnoe i na organizam ga koristi kao izvor energije, sporo
sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom itavog dana. Jedna kaiica Gi -a (5g)


sadri 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neogranien ukoliko se uva na hladnom mestu, a da sa
godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina lei sve bolesti na svetu.

Soja
Soja potie iz Kine, gde se koristi ve preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje
sadri, Kinezi je nazivaju "udotvorno zrno" i "aneoska hrana". Soja je najkoncentrisanija
biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belanevina - proteina (43%) ubraja je u
najhranljiviju namirnicu. Radi poreenja, to je dva i po puta vie od procenta koji sadri
junee meso i 12 puta vie od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su
belanevine koje sadri mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.
Pored proteina, soja ima visok sadraj minerala i vitamina,
koji su izvanredno uravnoteeni tako da odgovaraju ljudskoj
ishrani.
Soja se koristi u rasliitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje
potopiti preko noi da nabubri, a zatim ga samleti (za nicle,
sarmu, musaku), ili ga ispei kao kikiriki; kao brano se
koristi za dodatak i meanje sa ostalim itaricama i kao
osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko,
koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je
veoma popularan u itavom svetu; zatim, soja sos (tamari i
soju), kao zain i dodatak jelima, posebno pirinu i orbama.
Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu.
Poeljno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim
koliinama.
Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i
neke od itarica (jema, pirina, penice). Proces fermentacije dovodi do potpunog
razgraivanja sojinih zrna i itarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare.
Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima,
proteinima i sadri 18 aminokiselina meu kojima i 8 esencijalnih.
Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporuuje u svakodnevnoj
ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrem), dodatak jelima, sosovima, varivima,
testeninama, namazima. Mala koliina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a
bakterija koju sadri i koja pomae varenju i otklanja nepoeljne bakterije u crevima, moe
izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obino se koristi
jedna kafena kaiica miso -a na litar vode.
Sazreli miso je obino tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U
Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju razliite boje i ukuse, to zavisi od
sastojaka koji se koriste i naina proizvodnje.


Miso nije samo hrana, ve je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima
poznati, ne samo u Japanu, ve irom sveta. Miso sadri visoke koliine glikoze koja nam
daje energiju, pa se preporuuje kod izuzetnih psihofizikih napora i tokom zime kada
zagreva telo i spreava oseaj hladnoe.
Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, to utie na uravnoteavanje metabolizma.
Sadri enzime, koji pomau i pospeuju varenje. Miso hrani kou i krv i ubrzava gradnju tkiva
i elija koe, pa doprinosi lepoti, jaa kosu i daje joj sjaj.
Poto sadri linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekava krvne sudove,
spreava i ublaava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog
pritiska. Jaa imuni sistem i tako spreava alergije i tuberkolozu. Ublaava loe efekte
preteranog puenja i uzimanja alkohola. Utie na ublaavanje posledica svih vrsta
radioaktivnog ozraenja.
Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hao miso.
Mugi miso - priprema se od jema i bre fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po
ukusu najprivlaniji. Inae ima najvie minerala od svih vrsta misoa.
Kome miso - pored soje sadri i pirina i preporuuje se korienje u letnjim mesecima.
Hao miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belanevinama. Pravi se sa
najmanjom koliinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa
* 1L vode * 1 kaikica misoa
* 1 kaikica biozaina * 1 lovorov list
* 1/2 kaikice umbira
Prokuvati vodu sa zainima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko
min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti,
iscrpljenosti. Po elji se moe dodati sitno izrendano razno povre.
Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tenosti koja
istie prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, ita, vode,
morske soli i kodi alge) ima jai i otriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadre
organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomau varenju. Tamari i soju se
koriste kao dodatak jelima, supama, pirinu, kao zaini i umesto soli. Vano je imati u vidu da
se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobiajene soli i postepeno bi trebalo
prei na potpuno korienje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo
bogat proteinima.
Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je
veoma uravnoteeno, jer sadri vitamine i minerale, proteine, nezasiene masne kiseline (50-


60% vie od kravljeng mleka) i posebno gvoe, a uopte ne sadri holesterol ni mleni eer,
koji je uglavnom u kravljem mleku uzronik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takoe
ne sadri bilo kakve nadraujue sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i
deca. Preporuuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska,
ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.
Najee se moe nabaviti kao mleko u prahu, a moete ga pripremiti i sami od sirovog zrna
soje.
Mleko se priprema na sledei nain: 3 olje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji
preko noi. Procediti (vodu baciti) i samleti mainom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode
i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada
trei put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloenu sa nekoliko slojeva iste gaze, koja
je postavljena iznad veeg lonca ili plastine posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i
vrsto ih zavrtati da bi se iscedilo to vie tenosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi
naziva se okara i moe da se koristi za pripremu ufti od povra, proje, slanog peciva, hlebova
i si. Kod korienja okare treba voditi rauna da joj je trajnost ograniena na dva do tri dana
na hladnoj temperaturi.
Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji
sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima
zaine, tako da se moe pripremati na razliite naine i u kombinaciji sa drugom hranom.
Obzirom da tofu ne sadri balastne materije preporuuje se konzumiranje sa itaricama i
povrem. Tofu se uva u friideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana.
Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvoem,
tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u naem telu preventivno
deluje na spreavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.
Tofu se moe konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pren ili blago obaren na soja sosu
(tamari ili soju).

Alge
Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim
ugljenim hidratima. Od minerala najvie imaju kalcijum, fosfor, gvoe, jod, magnezijum,
natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.
Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u
pitanju teka oboljenja; u savremeno doba - kancer. Visok sadraj
minerala pomae proienju organizma i krvi kao i otklanjanju
kiselosti, izazvane pre svega preteranim unoenjem mesa, mlenih
proizvoda i belog eera. Alge pomau spreavanje i leenje mnogih
savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne
poremeaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno tekih bolesnika, koji su podvrgnuti ozraenju
i u post-terapiji leenja kancera preporuuje se mala koliina u svakodnevnoj ishrani.
Najpoznatije alge koje moete nai na naem tritu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki.
Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih itarica i povrem.



Med
Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadraja vitamina, minerala, ugljenih hidrata,
proteina i masti, u mogunosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se moe javiti u naoj
svakodnevnoj ishrani. Minerali potiu iz zemljita na kome rastu biljke i dospevaju u nektar
od koga pele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo vie od skoro svih
vrsta voa i povra) i od koliine polena u medu zavisi i obogaenost meda vitaminom C.
Polen takode sadri proteine i masti i razne ugljene hidrate (eer, skrob, celuloza).
Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i
obnovu elija. On vrlo brzo oslobaa dosta energije i predstavlja
izvor pogonske energije srca. Miii funkcioniu tako to koriste
ugljene hidrate i proteine. U medu je sadran prirodni eer i veoma
mala koliina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.
Veruje se da postoji direktna meuzavisnost produenja ljudskog
veka i koliine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam.
Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kaiice meda sa dve ae
vode i dve kaike jabukovog sireta.
Prednosti meda u odnosu na druge vrste eera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva
nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omoguava
vrlo brz oporavak u sluaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujue na organizam, ne
nadrauje zidove organa za varenje, manje optereuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste,
koji svoje rezerve energije ele svakodnevno da zadre na visokom nivou, lako se vari i ne
optereuje eludac, zadrava telesnu masu, poveava izdrljivost prilikom napornih
takmienja i treninga.
Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod leenja bolesti
disajnih organa i svih vrsta nazeba i kalja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublaavanja
napetosti celokupnog organizma i poboljanja sna, ublaavanja nonog grenja miia,
leenja opekotina i nonog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptiko i antialergijsko
dejstvo, jer u sebi ne sadri bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.
Za dobar san i poveanje otpornosti organizma uvee pred spavanje preporuuje se uzimanje
kaiice meda razmuene u olji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno
lei anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu koliinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna.
Uzimati po kaiicu ujutro na tate.
Za jaanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kaiku sledee meavine: 2-
3 kaike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorande.
Leenje hroninih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na este nazebe,
prehladu i slino. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog
meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i umski (po 1 kg).
Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto eera i ostalih
zaslaivaa. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kaiice nakon svakog obroka. Med


treba drati u staklenim ili plastinim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti
drvenu, plastinu, keramiku ili staklenu kaiicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i
stvaranja tetnih materija.

Matini mle
Smatra se da je matini mle zbog svojih svojstava najsavrenija supstanca u prirodi i
najsnaniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mle je jedini prirodni proizvod koji ima
preko 150 bioloki aktivnih sastojaka: sadri svih pet hranljivih i gradivnih materija koje
stvaraju ivot - belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvanije
minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline meu kojima i 8 esencijalnih. Posebno
svojstvo matinog mlea je u tome to on deluje na nivou elije - ulazi u eliju, vri
detoksikaciju, stimulie funkciju elije i njenu deobu. Matini mle je jedini prirodni proizvod
koji ima sposobnost da regenerie eliju, da je obnavlja i podmlauje to se odnosi ne samo na
zdrave i nove, ve i na oteene i bolesne elije, pa stimulie rast i razvoj i usporava starenje
organizma.
Matini mle deluje na sve delove naeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost
pamenja, uenje, koordinacija pokreta), jaa imunoloki sistem i poveava otpornost, jer
biostimulatori koje sadri podstiu stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima
- 40 prirodnih antibiotika - unitavaju bakterije i viruse. Poboljava prokrvljenost i cirkulaciju
i time povoljno utie na kardiovaskularni i nervni sistem, ublaava propadanje nervnih elija,
normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proirenih vena, infarkta i
ubrzava izleenje ve postojeih kardiovaskularnih bolesti.
Stimulie rad lezda sa unutranjim luenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na
tiroidnu lezdu koja regulie metabolizam i tako pomae balansiranju metabolizma. Obnavlja
funkciju pankreasa i pomae prirodnom luenju insulina, a sanira i psihike poremeaje
nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod ena i mukaraca i pomae
otklanjanju uzroka steriliteta.
Normalizuje rad nadbubrenih lezda i luenje adrenalina, to utie na poveanje otpornosti
na stres i ublaava i otklanja posledice stresa. Regulie rad svih vitalnih organa i tkiva i tako
ubrzava izleenje bolesti srca, bubrega, beike, bronhitisa, astme. Regenerie jetru jer joj daje
gotove enzime i tako odmara jetru. Utie na pokretljivost kimenog stuba i ublaava bolove
nastale usled poremeaja kimenog stuba. Jaa nervni sistem i utie na poboljanje psihikog
stanja i raspoloenja uopte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice
radioaktivnosti i poboljava optu vitalnost organizma.
Matini mle mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofiziko stanje, a
posebno se preporuuje svima koji su izloeni izuzetnim umnim i fizikim naporima i rade u
ekstremno tekim uslovima. Matini mle je veoma teko sauvati: kada se izvadi iz konice
traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med moe se sauvati do 7 dana, a nakon toga se
glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se odreena svojstva mogu sauvati do
godinu dana.
Zbog svih ovih svojstava koje matini mle poseduje naunici su skoro trideset godina radili
na tome da pronau oblik u kome e se matini mle moi ouvati due od nedelju dana.


Tako je Ruska akademija nauka poetkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom
liofilizacije izdvoji i sauva matini mle u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe
do 2 godine.

Malteks - Jemeni slad
Malteks je ekstrat jemenog slada, dobijen posebnim tehnolokim postupkom, kojim su
maksimalno sauvana hranljiva svojstva zrna jema. U obliku je meda tamne boje, sa jakim
mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za eer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj
industriji.
Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i sloenih eera sadri belanevine i
ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum,
gvoe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je vaan za ishranu dece, sportista, trudnica,
rekonvalescenata, onih koji pate od hroninog bronhitisa, kalja i oteanog disanja.

Jabukovo sire
Jabukovo sire je vana namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadraj
kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i odravanje mekoe i gipkosti telesnih tkiva.
Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti nain na koji je
kalcijum potreban tvrdim tkivima.
Nedostatak kalijuma moe izazvati mnogobrojne tegobe, meu kojima je najtee oboljenje
zglobova. Da vaem organizmu nedostaje kalijum moete
primetiti, pre svega, po tome to gubite ivotni elan i imate
oseanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargini i lenji, jer
oseate duhovni i fiziki umor i veoma se lako zamarate zbog
slabosti koju oseate u miiima. Ujutru jako teko ustajete i
oseate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnou, posebno
ruke i tabani i podloni ste estim nazebima; skloni ste zatvoru;
gubite apetit i oseate gaenje i povraanje; kvare vam se zubi;
koa vas esto svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam
kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teko zarastaju; nou vam se
gre miii na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podloni su
uljevima; nou nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno
javljaju i teko je otkriti da vam nedostaje ba kalijum.
Sa godinama starosti, koliina kalijuma koja je neophodna organizmu se poveava. Najbre
e se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tate srce i uvee pred odlazak u postelju uzme
napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kaiicom jabukovog sireta. Ovom rastvoru
moete dodati i kaiicu meda, posebno ujutru.
Pored toga to je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer
vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom,


sumporom, gvoem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se
nalaze u samoj jabuci.
Najbolji rezultati primene jabukovog sireta primeeni su kod leenja hroninog umora,
visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (unitava
tetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije beike i smanjenja telesne
teine. Za leenje hroninog umora najbolje je uzimati meavinu jedne olje meda sa tri
kaiice jabukovog sireta. Uvee pred spavanje treba uzeti dve kaiice ove smese.
Kod zapaljenja grla, kaiicu jabukovog sireta izmeati sa jednom aom vode i na svakih sat
vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko elite da se oslobodite vika kilograma,
preporuuje se uzimanje jedne ae vode sa dve kaiice jabukovog sireta izmeu dva
obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i spreava njegovo
nagomilavanje.
Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporuuje
poveanje dnevne doze ukoliko za to oseate potrebu ili primetite neke od navedenih
simptoma nedostatka kalijuma.

Zaini
Upotreba biljnih zaina i mirodija u ishrani povezana je sa obiajima, navikama i kulturnom
tradicijom naroda.
Zaini bi se mogli definisati kao aromatino bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha,
listia, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenia. Dodajemo ih jelima u
sveem ili suenom stanju da bismo oplemenili i
poboljali miris, ukus i estetski izgled hrane.
Najrasprostranjenija i najpraktinija primena zaina je u
obliku praha, koji treba uvati u hermetiki zatvorenim
posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.
Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, zaini su
veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne
lekovite sastojke, tako da stimuliu luenje sokova za
varenje i ublaavaju odreene tegobe u organizmu.
Treba ih uzimati u umerenim koliinama, posebno ako su otrog i jaeg ukusa, da ne bi
izazvali neeljene efekte. Uobiajeni zaini na naem podruju su biber, aleva paprika,
perun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve vie se
koriste i drugi, egzotiniji zaini.
Ne postoje stroga pravila i ogranienja prilikom korienja zaina. Oni ine vau trpezu
bogatijom i matovitijom i od vae inventivnosti i linih aspiracija u kulinarstvu u mnogome
zavisi kako ete prilagoditi i spojiti odreene ukuse. Ako ve posedujete izvesno kulinarsko
iskustvo, lako moete da u vau ishranu uvedete nove zaine. Za poetak, dovoljno je da
uobiajenim zainima i nainu pripremanja jela dodate neki od egzotinih i da probate da li
vam prija. U poglavlju o receptima ovog prirunika pronai ete upravo i takve recepte koji


vam omoguavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih
kulinarskih kultura.
Osnovne karakteristike navedenih zaina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i
njihovom kombinovanju:
Aleva paprika: suena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena
paprika, koristi se prilikom pripremanja orbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je
vitaminom C i karotinom.
Ljuta paprika pojaava cirkulaciju i znojenje, proiava creva, unitava gliste i parazite u
crevima, proiava znojne lezde, pomae rastvaranju krvnih ugruaka i laku apsorpciju
hranjljivih materija. Anis (mora, janez): koristi se list i seme, koje je jaeg ukusa i slian je
mentolu.
Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povra i orbi, kao i testa i kolaa. Poboljava
varenje, smanjuje nadimanje, ublaava kaalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.
Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim zainom, zastupljenim u svim
svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a moe biti crni biber ili beli biber (zeleni
biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakava varenje hrane, deluje stimulativno
na krvotok.
Beli luk: koristi se uglavnom u sveem stanju (iseckan, izgnjeen ili isceen) ili kao prah.
Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska
svojstva, sniava krvni pritisak, poboljava probavu.
Mirodjija: koriste se igliasti listii u sveem ili suenom stanju. Veoma je aromatina i
dodaje se orbama, sosovima, varivima (posebno graku i tikvicama), turiji. Mirodjija
pojaava rad bubrega, ublaava greve u stomaku (aj), jaa otpornost organizma.
Perun: uglavnom se koristi u sveem obliku i vrlo je omiljen u itavom svetu, u skoro svim
jelima od povra, supama, orbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i
E. Sniava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublaava bolove. Koristi se i kao
aj.
Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, orbama varivima, sarmi i salatama.
Ublaava reumatine tegobe i sniava krvni pritisak, pomae probavu i apsorpciju,
podmlauje, ublaava bol u zglobovima.
Lorberov list - lovorov list: potie iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatian. Posebno
se koristi u kombinaciji sa razliitim zainima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa,
paradajza, peurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.
Bosiljak: koristi se lie, svee ili sueno, pre svega za salate, orbe, sosove i prelive, a
posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jae arome. Bosiljak ima
umirujue dejstvo, oputa, ak i uspavljuje. Pospeuje varenje i pojaava apetit. Koristi se kao
aj.


Nana - menta: ima izrazito osveavajui miris i ukus, pa se dodaje jakim i tekim jelima.
Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakava varenje. Nana kao aj deluje
delotvorno na stomane tegobe. Pomae kod odvikavanja od puenja.
alfija: potie sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak
sosovima, a najvie se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od
najlekovitijih biljaka - sniava temperaturu, proiava krv, ublaava glavobolju i nervnu
napetost, pospeuje varenje, ima antiseptiko dejstvo.
Majina duica: ima prijatan miris i pomalo otar ukus, koristi se za razne orbe, posebno od
paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublaava stomane tegobe.
Majina duica se koristi i kao aj za otklanjanje promuklosti i proiavanje disajnih organa i
krvi.
Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i
varivima. Hren ima otar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najvie vitamina C od
svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod leenja glavobolje, obolelih
disajnih organa, zatim jaa krvne sudove, ublaava dijabetis, sniava krvni pritisak, pojaava
intelektualne sposobnosti i optu vitalnost organizma.
Origano: veoma je aromatian i ima opor i gorkast ukus. Najvie se koristi u italijanskoj,
panskoj i grkoj kuhinji u jelima od povra, pirina i testa. Efikasno lei upale disajnih
organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomae varenju i smiruje eludane tegobe.
Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sueno seme, kao dodatak salatama i
sosovima, najvie u mediteranskom kulinarstvu. Podstie varenje i otvara apetit.
Ruzmarin: ima intenzivan miris i najvie se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe,
orbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada itavim jelom. Ruzmarin
deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomae kod malaksalosti.
Majoran: aromatian je i koristi se u orbama, varivu, peurkama, jelima od sira. Veoma se
rasprostranjeno koristi. Sadri vitamine A i C, a smiruje kaalj i prehladu.
Melisa: koriste se listii koji imaju miris slian limunu, pa je zovu i limun-trava. Slui kao
dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadraj vitamina C, pa jaa
otpornost organizma, smiruje nerve i poboljava san.
Djumbir: potie iz tropskih predela jugoistone Azije. Djumbir se koristi u sveem i suenom
stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povra, orbi, sosova,
pirina, kao i poslastica.
Lekovita svojstva djumbira: smiruje kaalj i prehladu, spreava pojavu glavobolja i migrene,
ima antiseptino dejstvo. Obloge od djumbirove vode poveavaju cirkulaciju i ire krvne
sudove, ublaavaju akutne i hronine bolove kod reumatizma, artritisa, kime, stomanih
greva, kamena u bubregu i unoj kesi, zubobolje, asmatinih napada, bronhitisa, zapaljenja
jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oteenog tkiva, ublaavaju napetost miia.
aj protiv prehlade:


* 1 koren djumbira (sve ili osuen) ili 2 kaikice praha
* 1 kaikica malteksa ili meda * 1/2 limuna
U pola litra vode staviti opran i iseen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da
se ohladi na oko 50C. Dodati zaslaiva, a zatim limun. Piti dok je topao i sve.
Djumbirova voda se priprema na sledei nain: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu.
U meuvremenu izrendati 100 - 140 grama sveeg korena djumbira (rendati kruno) ili uzeti
30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili vieslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krka 5 min.
Voditi rauna da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer e biti uniteni aktivni sastojci
umbira. Povremeno stisnuti vreicu sa umbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smea,
miriljava tenost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi
rauna da koa ne izgori. Oblogu prekriti suvim pekirom da bi se to due zadrala vrelina.
Kari: osnovni zain u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv
"kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko zaina (cimet, kardamom,
karanfili, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.
Kajen: ljut, otar zain, slian alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni
biber. Predstavlja meavinu ilija - panski biber i gvinejski biber. Najvie je zastupljen u
meksikoj i indijskoj kuhinji.
Korijander: spada meu najstarije zaine, a potie iz jugoistone Evrope. U Indiji, Kini i
Egiptu se gaji ve hiljadama godina. Veoma je aromatian i koristi se u obliku zrna, praha i u
sveem obliku. Listovi podseaju na perunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno
indijskim orbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu
jela od povra, ali i poslastica. U naoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turiji.
Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, isti beiku, pomae probavu, olakava
probleme munine, morske bolesti i povraanja, ublaava kone upale.
afran: prah tamno narandaste boje koji daje jelima lepu utu boju. Indijska jela se ne mogu
ni zamisliti bez ovog zaina. afran se koristi za pripremanje orbi, jela od povra, karija,
pirina (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je
zbog toga najskuplji zain na svetu.
Kurkuma - tumerik: veoma slian afranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo otriji i
oporiji, a boja svetlije i sveije narandasta. Primenjuje se kao i afran, u svim indijskim
jelima naii ete na boju i ukus kurkume.
Lekovita svojstva kurkume: proiava krv, pomae kod oboljenja disajnih organa, kalja i
astme, ublaava artritis, ima protivupalna svojstva, odrava floru creva u ravnotei, pomae
kod leenja dijabetisa jer regulie nivo eera u krvi.
Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih zaina na svetu. Posebno je
omiljen u Indiji, vedskoj i zemljama biveg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u
meavinama zaina, za pripremanje jela od povra, karija i slatkia (indijski puding, vedske
pogaice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.


Lekovita svojstva kardamoma: aromatian, stimulativan i osveavajui, pomae probavu,
osveava dah, podstie rad srca, jaa plua. Treba ga koristiti u malim koliinama.
Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima slian ukus biberu, ali nema toliku ljutinu
i otrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za orbe, pikantne umake, turiju, kolae.
Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa,
pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemakoj kuhinji. Kim
sveem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povru i sosovima. Bogat je
proteinima i olakava varenje i ublaava greva u stomaku, posebno se daje novoroenim
bebama u obliku blagog aja.
Cimet: aromatina kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak
poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.
Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septino i detoksino na organizam,
poboljava probavu, podstie znojenje, koristan je kod prehlada i kalja. Koristi se u malim
koliinama i u kombinaciji sa drugim zainima.
Vanila: aromatian plod tropske biljke, po obliku slian boraniji. Vanila se koristi kao ipka,
prah ili ekstrat vanile za pripremu kolaa i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u itavom
svetu.
Karanfili: osueni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi
se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi aj), a za postizanje arome
dovoljno je svega nekoliko klinia. Deluje kao antiseptik.
Muskat - morski orai: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe
renda i dodaje slanim i slatkim jelima, itu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima.
Prijatnog je mirisa.
Lekovita svojstva muskatnog oraia: ima blago umirujue dejstvo i koristi se kod nesanice,
deluje protiv dijareje i munine, olakava varenje, pojaava funkcije srca i mozga. Muskatni
orah se koristi u malim koliinama i ne treba ga davati deci.

MESO I NJEGOVA TETNOST

Zato bez mesa ?
Sve to nas okruuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu
hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje naeg
organizma, nae duhovno , mentalno i zdravstveno
stanje, nae misli, raspoloenje, oseanja i ponaanje.
Hrana koja doprinosi naem dobrom raspoloenju i
radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i ivotnom
elanu i unutranjem i spoljanjem miru je hrana biljnog


porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne itarice, bogate ugljenim hidratima,
oraasto voe i semenke. Namirnice koje u sebi sadre previe belanevina i masti, posebno
ivotinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiu na usporenost, tromost i
lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih
namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naroito ako se konzumira meso koje
nije organskog porekla.
Ljudski organizam nije prilagoen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje
(eludac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i preraevina od mesa u debelom
crevu se stvaraju toksine bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji
konzumiraju uglavnom meso i mesne preraevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada
se svaaju, netolerantni su i pate od mnogih fiziolokih bolesti.
Razlog ovakvog ponaanja jeste i preterana koliina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer
ivotinja u momentu klanja doivi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha
ostaje u mesu. Savremeno oveanstvo, nainom ivota u veitoj urbi za materijalnim
bogatstvima, ve je izloeno stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno odranje,
tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogorava postojee stanje. Pored toga,
im se ivotinja zakolje dolazi do raspadanja
belanevina koje izazivaju truljenje mesa i meso
poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji
vetakim materijama (nitriti i nitrati) i to je starije
to je vie hemikalija potrebno da se dobije svea,
crvenkasta, "prirodna" boja.
Takoe, prilikom tovljenja stonoj hrani se dodaju
hormoni radi breg sazrevanja i taj se proces
nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa
(posebno junetine) deji organizam prebrzo
fizioloki sazreva, to dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praen
uporednim psiholokim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje
polnog nagona utiu na pojavu ranog steriliteta kod mladih.
To znai da meso gajeno na dananjim savremenim farmama predstavlja bioloki bezvredno,
patoloko meso, koje je toksino i veoma tetno za ljudski organizam. Po svojoj biolokoj
konstituciji ovek je biljojed, odnosno plodojed i sve to sadri meso moe se nadoknaditi
pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadraju i kvalitetu
belanevina soja (43% belanevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam
prihvatljivija namiranica. Integralna penica, i uopte itarice, bogate su belanevinama i
ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one veu sve otrove i
proiavaju creva i organizam se oslobaa svih toksina, a i podmazuju i osveavaju istroene
zglobove.
Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobaanje organizma od
otpadnih materija, koje meso ne sadri, pa se veoma dugo zadrava u telu oveka (pet dana).
Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo bri i laki, jer organizmu nije potrebna dodatna
energija, koja ostaje za regeneraciju, fizike i umne aktivnosti.
Ukoliko ne moete bez mesa. onda meso ne treba jesti vie od jednom nedeljno i da po
mogustvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je


dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje
tetno za ljudski organizam je jagnjee meso (zbog blage vibracije
koju ima jagnje), konjsko i uree meso. Meso obavezno treba
konzumirati sa sveim crnim lukom, koji vee otrove i pomae da
se organizam previe ne zagadi uzimanjem mesa.
Prilikom pripremanja mesa preporuuje se da meso odlei u
kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga
bez masnoe i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi
na svega 60C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.


GLADOVANJE I IENJE ORGANIZMA

lekovito dejstvo gladovanja
Moda izgleda paradoksalno da se u jednom priruniku zdrave ishrane nalazi poglavlje o
gladovanju, ali u nekim sluajevima smanjenje koliine
hrane koja se uzima, ili gladovanje u trajanju od nekoliko
dana, moe da bude istinski lek koji proiava organizam
i poboljava opte psihiko stanje oveka.
Od davnina je poznato da gladovanje ima izvanredno
pozitivan uticaj na opte stanje zdravlja organizma. U
razliitim religijama se primenjuje post, kao osnovni vid
duhovnog i fizikog proiavanja. Meutim, post moe
pomoi samo do izvesne granice i ne daje rezultate koji se
mogu postii gladovanjem.
Najbolje je gladovati samo na vodi i to u vremenu od 1, 3,
5, 7 do 21 dan. Ali, za one koji nikada nisu gladovali, preporuuje se postepeno navikavanje,
tako to e se odrediti jedan dan u nedelji kada e se uzimati samo voe. Voe je izvanredan
ista organa za varenje, posebno creva, jer se celodnevnim uzimanjem samo voa creva
iznutra operu i tako se stvori bolja apsorpcija hranljivih sastojaka. Treba uzimati voe koje u
sebi sadri visok procenat vode; ne uzimati banane, urme, sueno voe i slino.
Sledei korak bio bi prelazak na jednodnevno gladovanje. Stari obiaj indijskih jogina je da se
uzima samo voda u vremenu meseevih mena (koje moete nai u pravoslavnom kalendaru).
Kada se organizam navikne na kraa gladovanja, moe se prei na dui period, ali se
prosenom oveku ne preporuuje gladovanje due od pet dana.
U savremenom svetu postoje razni recepti za gladovanje, ali vam preporuujemo viegodinje
iskustvo strunjaka, koje se primenjuje svakih est meseci, radi proiavanja organizma i
jaanja duhovne, tj. unutranje snage volje. Jer, glad je jedna od najjaih potreba oveka i onaj
ko pobedi glad stie velike duhovne zasluge. U starom uvenom indijskom epu


"Mahabharati" se kae: "Onaj koga mui glad brzo izgubi svu svoju vrstou. Zato onaj ko
pobedi glad, nesumnjivo, pobeuje i sama nebesa." Iskustva su fantastina: i na fizikom i na
unutranjem nivou se potpuno obnavljate i na povrinu izlazi novo bie koje je mnogo
aktivnije, zadovoljnije, duhovno vre i snanije. Zbog toga vam i preporuujemo ovaj
recept:

Gladovanje na bazi javorovog sirupa, meda ili malteksa
poznatije kao NERA dijeta
Javorovo drvo je u Kanadi postalo uveno po soku koji u odreenom dobu godine moe da se
prikupi. Za jedan litar sirupa potrebno je 40 litara soka koji iscuri iz stabala. Veoma je
hranljiv, ak hranljiviji i od meda: 100 g sirupa u sebi sadri 64% ugljenih hidrata, 0,4%
masti, 0,1% belanevina, 0,6% minerala, a kalorijska vrednost je 275 kcal. Koristi se upravo
kao zamena za eer i med. Ima prijatan, sladak ukus, boja mu je tamno braon i srednje je
gustine. Moe se nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.
Za petodnevno gladovanje potrebno vam je:
* L javorovog sirupa * 10 - 15 grama ljute tucane paprike ili kajena
* 1 kg malteksa ili1 kg meda * aj za proiavanje
* 1 kg limuna * 5 kaika morske soli * razni biljni ajevi
Postupak: Napraviti limunadu od L vode i jednog limuna i u nju sipati kaiku javorovog
sirupa, malteksa ili meda i na vrh noa kajena ili paprike. To se uzima uvek kad ste gladni,
kao obrok. Sirup u sebi sadri sve hranljive sastojke potrebne organizmu, limun vitamin C, a
ljuta paprika se uzima zbog energije koju daje organizmu. U meuvremenu, moete piti samo
biljne ajeve koliko vam je potrebno, nezaslaene ili zaslaene sirupom. Kada se koristi
malteks ili med primeeno je da je potrebna vea koliina, jer se zbog izuzetne hranljivosti
sirupa ne osea glad i organizmu je lake da gladuje.
Uvee se pije aj za proiavanje, prema uputstvu, a ujutro popiti litar slane vode (na 1 L
vode kaika morske soli). Sa ajem i slanom vodom se, u stvari, isperu creva. Nemojte izlaziti
iz kue dok se ne proistite. Poeljno je blago masirati stomak pre i u toku pranjenja,
krunim pokretima u pravcu kazaljki na satu.
Na ovaj nain se iz organizma izbacuju nagomilane naslage sa unutranje strane creva i
oslobaaju tanke dlaice koje slue za apsorpciju hranljivih materija. Gladovanje treba
primeniti najmanje tokom pet dana, jer toksini poinju da se izbacuju iz organizma tek nakon
tri dana. Efekti su neverovatni, zaista vredi truda. Medicinska nauka smatra da mnoge bolesti
organizma dolaze zbog zadravanja otrovnih materija ba u crevima, a ovo je proveren nain
ienja creva i izbacivanja svega to je tetno.
Preporuuje se da se pre pristupanja gladovanju organizam nekoliko dana pripremi: da se jede
samo voe i povre i iskljuivo biljna, lagana hrana, bez masnoa, jaja i mleka i mlenih


proizvoda. Tako e organizam ve biti spreman da podnese nedostatak uobiajene hrane i
prelaz na gladovanje nee biti drastian.
Nakon gladovanja obavezno je pridravati se sledeeg postupka: estog dana moete piti
iskljuivo isceen sok od pomorande i sirupov obrok koji ste do tada uzimali. Sedmog dana
se jede samo supa od povra i dobro ispasirano bareno povre, kao za bebe. Osmog dana se
uzima sirovo povre, tj. salata, naravno to laganija i bez zaina. Ovo zbog toga to je eludac
nakon toliko vremena gladovanja osetljiv na hranu i treba ga zatititi. Treba jesti polako,
manje a ee i dobro savakati hranu.
Radi lakeg podnoenja gladovanja preporuuje se obavljanje itavog postupka u letnjim
mesecima, kada se uobiajeno uzima manja koliina i laganija hrana. etnja, lagane vebe i
sportske aktivnosti su neophodne, da bi se telu omoguila bra razmena materija i lake
izbacivanje otrova. Kada jednom isprobate ovo gladovanje i osetite njegove pozitivne efekte,
uvrstiete ga kao deo svoje zdrave ishrane.

ienje organizma
Osnov za ozbiljnije ienje organizma predstavlja upravo opisano ienje creva, koje se
takoe moe obaviti i drugim metodama, od kojih je najpoznatiji klistiranje.
Za one koji ele da naprave korak dalje u ienju svog organizma, preporuujem prirodno
ienje jetre, unih kanala i bubrega.
ienje jetre i unih kanala obavlja se u prolenim mesecima, kada je jetra najjaa i moe
da izdri postupak ienja, za koji joj je potrebna maksimalna energija. Jetra je u jesenjim
mesecima najslabija i nikako se ne preporuuje ienje jetre u letnjim i jesenjim mesecima.
Jetru je najbolje istiti od februara do juna, na dane punog meseca i preporuuje se da se prvi
put obavi proces ienja od etri puta (etri meseca za redom), svaki put po jedan kanal jetre.
Za ovaj postupak je potrebno pripremiti organizam, pre svega obaviti ienje creva i
napraviti pauzu od nedelju dana, da bi se pristupilo samom ienju. Tokom nekoliko dana
pred ienje treba izbegavati teku hranu, posebno ne treba jesti meso i mlene proizvode,
masne i teke sireve i mesne preraevine. Preporuuje se uzimanje lagane, lako svarljive
hrane, posebno barenog povra, a od itarica proso. Takoe se preporuuje da telo bude
odmorno, jer se moe desiti da iako se obavi postupak ne doe do ienja organa, ve da telo
jednostavno asimilira napitak kojim se obavlja ienje. Poeljno je da se postupak ienja
obavi tokom vikenda, kada je telu mogue posvetiti neophodnu panju i omoguiti brz
oporavak.
Postupak ienja: Na sam dan ienja jetre (preporuuje se da to bude petak) uzimati bareno
povre i vrstu hranu do 14 asova, a nakon toga je dozvoljeno konzumiranje samo biljnih
ajeva i vode. Tokom popodneva se preporuuje mirovanje i zagrevanje termoforom desne
strane tela u predelu jetre. U 20 asova treba popiti aj za proiavanje creva ili gorku so, a u
22 asa ve pripremljeno maslinovo ulje sa sokom od grejpa i limuna sa malo cimeta (odnos
ulja i soka 1:1) u koliini od 3 dcl. Pre nego to popijete ulje obucite se tako da ste spremni za
postelju. Napitak treba popiti stojei u roku od 5 minuta. Preporuuje se da se pije sa dve
iroke slamke, kako bi se izbeglo zadravanje ulja u ustima i eventualna munina.


Kad je tenost popijena odmah treba lei u krevet na desnu stranu tela (pritisak na jetru),
ugasiti svetio i koncentrisati panju na jetru. Jetra je tokom dana najjaa u 23 sata i zato se
preporuuje obavljanje ovog postupka u veernjim satima. Tokom noi ulje e u organizmu
delovati agresivno na jetru i pospeiti njen rad i tom prilikom e se iz nje osloboditi ogromna
koliina kamenja uljnog porekla i to e se izbaciti kroz stolicu. Zbog toga je veoma vano da
se uzme jak aj za proiavanje, da se otrovi koji izlaze iz jetre i unih kanala ne bi zadrali
u crevima, jer moe doi do ozbiljnog trovanja organizma. Ukoliko imate kamenje u ui
vee od 0,5 cm treba se posavetovati sa strunim licem, koje e vas provesti kroz postupak
ienja i nadgledati reakcije vaih organa. U principu ne postoji opasnost i rizik od
neeljenih posledica, jer se una kesa moe prirodno proiriti u preniku do 2,5 cm.
Sledeeg jutra oko 6 asova ponovo uzeti aj za proiavanje ili gorku so, kako bi se tokom
dana omoguilo lake izbacivanje otrova iz creva. Kada je u pitanju hrana, ne treba je
konzumirati, osim biljnih ajeva i vode, do 10 sati ujutro: tada se preporuuje svee isceeni
sok od meavine cvekle, argarepe, celera, zeleni i jedne jabuke, u koliini od 1/2 litra. Sok
konzumirati polako, zadravati svaki gutljaj u ustima desetak sekundi, kako bi se pojaala
efikasnost soka. Ovako pripremljen i konzumiran sok regenerie elije jetre i daje joj novu
snagu. Oko podneva se moe popiti miso supa ili neka bistra supa od povra, a vrstu hranu
konzumirati tek u popodnevnim satima u manjim koliinama. Sok piti i tokom popodnevnih
sati, kako bi se spreilo gladovanje i iscrpljenje organizma.
Izbacivanje toksinih materija moe trajati i po nekoliko dana, tako da vas ne iznenadi
izbacivanje kamenja i nakon nekoliko dana.
Nakon ovog postupka veoma je vano primeniti pravilnu i zdravu ishranu i uzdravati se od
mesa i mlenih proizvoda jo 10-tak dana. (Detaljnija uputstva moete pronai u knjizi
'ienje organizma' autora G. P. Malahova, koje sam primenjuje za ienja jetre, unih
kanala i bubrega.)
ienje bubrega obavlja se u letnjim mesecima postupkom konzumiranja lubenice. Osim
lubenice tokom perioda od dve nedelje ne preporuuje se uzimanje bilo koje druge hrane,
osim parenceta crnog hleba kada se oseti jaka glad, kao i biljnih ajeva i vode. Tokom dana
je potrebno uzeti od 2 do 3 kg zrele lubenice, koja e obaviti postupak ienja vaih bubrega
i mokranih kanala.

NEPRAVILNA ISHRANA I BOLESTI

Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom
Pored stresa, sa kojim se savremeno oveanstvo suoava ve
decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog
broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.
Meu najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:


- Gojaznost
- eerna bolest
- Povien krvni pritisak
- Arteroskleroza
- Srani udar
- Modani udar
- Karijes
- Alergije
- Anemija
- Degenerativne bolesti
- Kiselost organizma
Pored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utie i prekomerna i nekontrolisana
hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.
Gojaznost se definie kao poveanje telesne teine u odnosu na idealnu teinu za 15%. To
znai, ako je idealna teina 50 kg, a osoba ima telesnu teinu 57,5 kg smatra se gojaznom.
Ovde se radi o klinikom pojmu gojaznosti, vezanim za zdravstveni aspekt i potrebu svakog
bia da tei svojoj idealnoj telesnoj teini.
eerna bolest - dijabetes se javlja usled nedostatka insulina u organizmu, koji se proizvodi u
lezdi pankreas. Insulin obezbeuje da eer, kao hranljiva materija, stigne do svake elije u
organizmu i da elija na taj nain dobije potrebnu energiju za funkcionisanje organizma. Kao
osnovni uzroci eerne bolesti smatraju se stres i gojaznost.
Povieni krvni pritisak - hipertenzija nastaje kada srce nije u mogunosti da normalnim
funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u
arterijama. Otpori koje srce savladava usled suenosti, krtosti, tvrdoe i smanjenja elastinosti
vena i arterija napreu rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja sranog
miia. Hipertenzija je uzronik velikog broja bolesti savremenog oveanstva koje skrauju
ljudski vek, pa je zbog toga povien krvni pritisak dobio i ime "tihi ubica". Osnovni uzroci
ove bolesti su gojaznost (uslovljena nepravilnom ishranom), puenje, uzimanje alkohola i
kafe, psihika napetost, odsustvo kretanja i fizikih aktivnosti, profesionalna preoptereenost,
brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i nasledni faktor. Najei simptomi su glavobolja u
predelu potiljka, nemir, vrtoglavica, nesvestica, zujanje u uima, slabljenje vida.
Arteroskleroza je jedna od najeih posledica povienog krvnog pritiska i nastaje kada se
visok krvni pritisak ne lei, pa nastaje stvrdnjavanje zidova arterija. Masnoe koje normalno
krue u organizmu bre se utiskuju u zidove arteriija i mogu se uporediti sa rom koja nastaje
na gvou. Masnoe ivotinjskog porekla posebno utiu na brzinu stvaranja ovih naslaga.


Srani udar nastaje kada doe do zaepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema
dotoka krvi u srani mii. Kada doe do potpunog prestanka dotoka krvi u srce ili njegove
pojedine delove, tada nastaje oteenje ili potpuno unitenje sranog miia.
Modana kap je, takoe, posledica visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja
modanih ila. Najee se javlja kod mukaraca izmeu 46. i 55. godine ivota. Prvo se
manifestuje tup bol u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opta malaksalost,
pojava pesimizma i depresije. Od deset hiljada ljudi izmeu 45 i 46 godina starosti od
modane kapi umire 1000, odnosno 10%.
Rak nastaje kada prestane normalna deoba elija, kada se elije izmene i nisu sposobne za
normalan ivot. Veoma je vano otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proiri
na vei deo ili itav organizam. Postoji veoma veliki broj razliitih vrsta raka. Neki istraivai
smatraju da se rak pojavljuje usled prevelike koliine proteina u organizmu i da se u okviru
postojeeg stvara novi - bolesni organizam koji se hrani zdravim elijama. Pravilna ishrana
ima velikog uticaja na smanjenje pojave ove bolesti.
Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja eera, koji u dejstvu sa
ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gledj i
dovode do kvara zuba. Veoma je vano znati da esto uzimanje eera i ugljenih hidrata
ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i esto
konzumiranje slatkia i vetakih napitaka. Pranje zuba i odravanje higijene usta smanjuje
rizik od nastanka karijesa.
Alergije nastaju kao posledica neotpornosti organizma i nemogunosti da se suprotstavi
savremenim zagadjivaima, hemizaciji, vetakoj proizvodnji u svim oblastima ivota.
Veoma su rasprostranjene i este kod svih uzrasta i starosnih kategorija. Posebno je povean
broj obolelih kod dece kolskog uzrasta.
Anemija nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina.
Najee se javlja usled nedostatka gvozdja ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i
B12 i bakra, ali redje. Uobiajeni simptomi su: zamor i malaksalost, nedostatak energije,
oteana koncentracija, zimogroljivost, podlonost infekcijama i lako oboljevanje usled
neotpornosti organizma. ee se javlja kod ena nego kod mukaraca, posebno u prelaznom
dobu.
Degenerativne bolesti, kao i alergije, bolesti su savremenog oveanstava izazvane
preteranom hemizacijom i zagaenjem okoline, hrane, vazduha. Korienje hemijskih
sredstava u proizvodnji i preradi hrane bitno utie na pojavu ovih bolesti. Izraene su posebno
kod mladjeg uzrasta i dece kolskog doba.
Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih
bolesti savremenog oveanstva, koja izaziva i pojaava mnoge od gore navedenih tegoba.
Posebno utie na pojavu uporne i teko izleive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH
poznat je ve hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je ovekovo zdravlje direktno
povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previe
kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremeaja koji se manifestuju u obliku velikog
broja bolesti.


Prilikom odreivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvaka i krv. Optimalan jutarnji pH
faktor za urin i pljuvaku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra
kiselou metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne moe da asimilira
vitamine, minerale i ostale hranljive materije.
Najei simptomi kiselosti organizma su: akne, bolovi u miiima, malaksalost, bolovi u
zglobovima, nervoze i depresije, zatvor, jak miris urina, beo jezik, tekoe da se ujutro
probudi i ustane iz kreveta. Jae izraeni simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak
koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljivine
infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jae opadanje kose, diarea, alergije, bolovi
kimenog stuba, izraena potreba za slatkiima, nemogunost da se izgubi viak kilograma.
Namirnice koje utiu na poveanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u
dnevnoj ishrani): voda; povre - kupus, celer, krompir, argarepa, krastavci, paradajz, cvekla,
brokoli, pasulj, luk, spana, zelena salata, boranija, graak; voe - jabuke, kajsije, kupine,
vinje, jagode, mandarine, kruke, breskve, limun, lubenica, pomoranda, ananas, grodje,
grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo groe.
Namirnice koje utiu na poveanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i
brana, sve vrste pageta i makarona, mleni proizvodi
(puter, jogurti, sirevi), sve vrste itarica osim prosa, sve
vrste soiva, suvi graak, sve vrste semenki osim badema
i golice, sve vrste eera, okolade, keksa, med, jaja,
kvasac, ljiva, bundeva, maslionovo ulje, sve vrste
pirina, sve vrste gaziranih i alkoholnih pia, sve vrste
ipseva i grickalica.
Ukoliko su neki od navedenih simptoma jae izraeni,
neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica iskljuivo baznog uticaja i ve nakon dve
nedelje efekti su vidljivi, to se manifestuje kroz slabljenje ili ak nestanak pojedinih
simptoma. Kod veine ljudi kod kojih postoji poremeaj, prisutni su skoro svi nabrojani
simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti leenju, kako bi se spreila pojava
ozbiljnijih pormeaja: kancer, hronina oboljenja, zaraze, izofrenija, multipl skleroza,
leukemija i slino.


DOBRO ZDRAVLJE

Dobro zdravlje i put ka njemu
Savremena medicina je nakon decenija istraivanja ustanovila da je uzrok veine savremenih
bolesti upravo hrana koju ovek jede ili ona koju ne jede. Nepravilna ishrana, pre svega,
pogrean izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji
negativno utiu na duhovno i fiziko zdravlje oveka. Pored toga, mnoge bolesti su izazvane


deficitarnom ishranom i nedovoljnim unoenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom
vitamina i minerala.
Za normalno funkcionisanje
organizma i dobro zdravlje
potrebno je uneti vie od 60
hranljivih materija: ugljeni
hidrati, proteini, masti,
vitamini i minerali, voda.
Osnovne grupe namirnica u
kojima se one nalaze su voe i
povre, hleb i itarice, mleko i
mleni proizvodi, masnoe,
mahunarke.

GRUPA
NAMIRNICA
HRANLJIVE
MATERIJE
OSNOVNA
FUNKCIJA
NALAZE SE U
VOE I POVRE Ugljeni hidrati,
vitamini, minerali
Daju vlakna, energiju,
regulaciju,
zdravu kou, dobar vid,
pomau kod
zarastanja rana
svom vou i povru
HLEBI
ITARICE
Ugljeni hidrati,
vitamini, minerali
Obezbeduju energiju i
zdrave nerve
integralnom hlebu,
testu, pahuljicama,
pirinu, proji
MLEKO I
MLENI
PROIZVODI
Kalcijum, vitamin A,
vitamin D
Rast kostiju, zuba, rad
miia i nerava
mleko, sir, jogurt,
kakavalj, sladoled
MAHUNARKE Proteini, gvoe Izgradnja i obnavljanje
koe, kose, krvi, kostiju,
miia, prenos vitamina
soja, graak, bob,
naut, kikiriki, biljni
puteri

U potpuno nekorisne, pa ak i tetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pia, posebno
koka kola, zatim ips, svi vetaki slatkii i slino.
Osnovni problem savremenog oveanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno
uzimanje eera, masti i soli, nedovoljno posveivanje vremena i panje pripremanju hrane,
posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povra, putem kojih se unose sloeni ugljeni hidrati,
zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unoenja sirove hrane, posebno voa i
povra, konzumiranje belog umesto integralnog brana, belog eera umesto prirodnih
zaslaivaa, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lenik, suncokret, golica, susam,
kikiriki. Proizvodnja vetake hrane, hemizacija i korienje pesticida posebno doprinose
nastanku i razvoju bolesti modernog vremena.
Masti i masnoe obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju
naem organizmu. Meutim, preterano uzimanje stvara viak kalorija koji se u organizmu


taloi u vidu masti - salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, modani udar i
rak.
Vano je znati da je 1 g masnoe = 9 kalorija, i obino se kae da:
- masnoa na tanjiru ostaje 3 sekunde,
- u ustima 30 sekundi,
- u stomaku 30 minuta,
- u arterijama 30 godina.
Po propisima Svetske zdravstvene organizacije masti u ishrani dece u obdanitima ne smeju
da preu 30%. Kod odraslih, posebno starijih taj procenat bi trebalo da bude sveden na
minimum i da se uzima ostala hrana koja obezbeuje normalno funkcionisanje organizma.
Posebno su tetne masti i masnoe ivotinjskog porekla.
Hrana koja sadri visok procenat masti: puter, sir, majonez, pomfrit, ulje, pia, punomasno
mleko, prelivi za salate, okolada, sladoled, orasi, slatkii.
Preporuuje se uzimanje gi -a, proienog putera, biljnih masnoa u umerenim koliinama i
hrana koja u sebi ne sadri masti, a organizmu obezbeuje proteine, energiju i potrebne
kalorije: mahunasto povre, kukuruz, krompir, kupus, argarepa, paradajz, paprika, jabuke,
kruke, pirina, hleb, integralni pageti, obrano mleko, jogurt.
Pored izbora namirnica vano je i kako se hrana priprema: umesto da se pri i pee na masti i
ulju bolje je bariti, kuvati i dinstati na gi -u ili hladno ceenom ulju, sa malo vode. Jelo e biti
zdravije i ukusnije, samo su u pitanju nae navike, svest i odnos prema hrani i sopstvenom
organizmu.
eeri najbre proizvode energiju i masnoe, ali ne daju nita osim toga. To su prosti ugljeni
hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadravaju se dugo, tako da energija kratko
traje i ponovo se osea potreba za hranom i to uglavnom eerima. Preterane koliine utiu na
pojavu gojaznosti (jer se viak eera u organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba,
visokog krvnog pritiska, dovodi do unitavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i ostalih
bolesti.
1 g eera = 4 kalorije. Da bi se spreilo preterano uzimanje eera treba izbegavati slatkie,
konzervirano voe, sladoled, ele, okoladu i kremove, puding, kolae, preterano slatke pite i
testa. Umesto toga treba se opredeliti za svee voe (pre obroka), nezaslaene prirodne
sokove i prirodne nezasladjene kompote i demove. Veoma je vano smanjiti koliinu eera
u receptima i potpuno izbaciti beli eer. Kao zamenu koristiti malteks (jemeni slad),
prirodni med, sueno voe, (groe, ljive, smokve, kajsije, urme), roga i smei eer ili uti
eer.
Posebno je vano osvestiti i izbegavati hranu koja u sebi sadri "skriveni eer", a to su, pre
svega, gazirana slatka pia sa koka kolom na prvom mestu, zatim, okoladno mleko, kremovi,
bonbone, razna peciva, pite i slino.


Preterano uzimanje eera dovodi do neravnotee u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne
potrebe da se eer uzme u to veoj koliini. So regulie koliinu tenosti u organizmu,
tanije, u i oko elija.
So treba uzimati u umerenoj koliini, ne vie od 3 g dnevno. Preporuuje se uzimanje soja
sosa, morske ili himalajske soli.
Preterane koliine soli izazivaju povien krvni pritisak, log, srane probleme, bolesti bubrega
i oticanje itavog organizma, jer so vezuje vodu.
Sva prirodna hrana u sebi sadri odreenu koliinu soli i ako se priprema na pravilan nain
zadrava i so i minerale i vitamine. Zbog toga jelima nije potrebno dodavati vee koliine
soli. Pored toga, so se u skrivenom obliku nalazi u mnogim preraevinama, tako da treba
voditi rauna da se i na taj nain uzima odreena koliina soli. Skriveni izvori soli su: supa u
kocki, zaini, gotovi prelivi za jela, kiseli krastavci i ostala turija, masline, slana peciva,
puter od kikirikija, soda bikarbona, praak za pecivo, lekovi.
Da bi se izbeglo preterano uzimanje soli potrebno je navii organizam na manje koliine, tako
da sam regulie potrebe, a ovek e nauiti da uiva u manje slanoj hrani. Smanjiti dodavanje
soli prilikom pripremanja hrane, na minimum smanjiti upotrebu gotovih i polugotovih jela i
hrane, smanjiti koliine zaina, sira, koristiti sirove namirnice ili zamrznuto povre, koje u
sebi ve sadri soli i minerale.
IDEALNA TEINA

Idealna teina i potronja kalorija
Za odravanje dobrog raspoloenja, aktivnosti, kreativnosti i posebno zdravlja, neophodno je
da se uspostavi idealna telesna teina. Prosene dnevne
potrebe hrane za umereno aktivne osobe izraene u
kalorijama iznose:
ENE
Godine starosti Kalorije dnevno
11 - 14
15 - 22
23 - 50
51 i vie
2.400
2.100
2.000
1.800

MUKARCI
Godine starosti Kalorije dnevno
11 - 14 2.800


15 - 22
23 - 50
51 i vie
3.000
2.700
2.400

Optimalna teina - idealna teina odrava se, pre svega, pravilnom ishranom - sa manje
kalorija, a vie hranljivih materija; zatim aktivnim fizikim vebanjem - sport i rekreacija:
gimnastika, brza etnja, plivanje, tranje, vonja bicikla, planinarenje; uzimanjem hrane
svesno, u vreme obroka, kad je organizam gladan (treba jesti polako i svaki zalogaj savakati
30 puta); uzimanjem umerenih koliina hrane, onoliko koliko je telu dovoljno (bez dodatnog
sipanja); uzimanjem dovoljne koliine vode, ajeva, prirodnih sokova, da bi organizam uvek
imao potrebnu koliinu tenosti u elijama; optim pozitivnim stavom o sebi i okruenju -
mislite o sebi pozitivno, gledajte u budunost sa optimizmom, jer mi smo ti koji kreiramo svoj
ivot, svojim svesnim izborom, svojim mislima, oseanjima, recima i delima.
Preporuuje se da se viak kilograma gubi postepeno i da se izbegava striktna dijeta, koja
nema trajniji efekat, ve dovodi do trenutnog gubitka kilograma i izgladnjivanja organizma.
Prelaskom na normalnu ishranu izgubljeni kilogrami se veoma brzo nadoknauju takozvani
jojo efekat, to dovodi do stresa i depresije.
Dijete koje sadre manje od 800 kalorija dnevno mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje:
hormonski poremeaji, neplodnost, gubitak kose, promene na koi, kamen u bubregu i drugo.
Takoe, nedostatak hrane tokom sprovodenja dijete utie na nervni sistem i modane elije,
to moe dovesti i do ozbiljnijih psiholokih poremeaja, posebno kod mladih.
Smatra se da je uravnoteeni gubitak teine od 0,7 kg nedeljno
bezbedan za organizam. Ukoliko se dnevno potroi 500 kalorija vie
nego to se unese u organizam gubi se 0,45 kg nedeljno, a za to nam
nije potrebna dijeta, ve malo vie aktivnosti, sporta, kretanja i
kontrolisana ishrana. Jer, masnoe organizma - salo koriste se kao
izvor energije (potronja) samo kada hrana koja se jede obezbeuje
manje kalorija nego to je organizmu potrebno. Izmenom reima
ishrane i prelaskom na manje kalorinu hranu (voe i povre,
integralne itarice, semenke) pomaemo organizmu da se bez
iscrpljujue dijete oslobodi vika kilograma


OTROVI U ISHRANI

Brza hrana - brza smrt !


U anglosaksonskim kolskim dvoritima, vladaju nedisciplina, kriminal, nasilje. Prole godine
je zbog ubistva u SAD uhapeno preko 2.500 mladih ispod osamnaest godina. Nasilje nad
uiteljima i obraunavanje medju uenicima poraslo je za 25 odsto u odnosu na prolu godinu.
U Velikoj Britaniji su psiholozi Michael Bulton i Piter Smith, sa univerziteta Pefild, posle
jednog obimnog istraivanja, doli do zakljuka da je kolska populacija podeljena na dve po
veliini iste grupe: prvu sainjavaju prepotentne kavgadije, a drugu njihove rtve.
Nikome jo nije u potpunosti jasno zbog ega je nastao ovaj fenomen. Kao glavni krivci
navode se popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Sve vei broj
naunika je, medjutim, ubedjen da razlog ovog problema ne treba traiti samo u drutvu ili
moralu, ve i u pogrenoj ishrani modernog oveka. Naime, mladi ljudi se hrane uglavnom
samo hranom zvanom smee (junk food): hamburgerima, prenim krompiriima,
konzervama i industrijskim slatkiima, to sve obilno zalivaju Koka Kolom i ostalim slinim
gaziranim bezalkoholnim bukuriima.
Kalifornijski kriminolog, Stiven Shentaler, obavio je u roku od 10 godina vie od osam stotina
istraivana po amerikim zatvorima i popravnim domovima. On je drastino menjao ishranu
zatvorenika i domaca: Umesto gaziranih, sintetikih pia uveo je vone sokove, smanjio je
procenat eera, poveao procenat vitamina B i minerala, kao to su magnezijum, aluminijum
i merkurijum. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici
na sudu u San Francisku priznali smanjenu uraunljivost zbog preteranog uivanja Junk
Food ishrane.
Ovu hipotezu zagovaraju i mnogi drugi ugledni naunici: Charls Patrik Eving, sa dravnog
univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih amerikih psihologa, govorio je na tu temu
u svom izvetaju, na nedavno odranom kongresu Amerikog psiholokog udruenja: Ne
moe se osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i
siromatvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvaniji uzrok.
Po miljenju Petera Manshfielda, vetaka hrana koja se zasniva na eeru, hemijskim bojama
i aditivima utie na minimum deset odsto mladog britanskog stanovnitva.
Na drugoj strani Pacifika, japanski naunik Nisamara inija, doao je, kroz viegodinja
istraivanja, do jo poraznijih saznanja. Svoje nalaze objavio je u bestseleru pod nazivom 41
godina ivota. Toliki, proseni vek, po iniju, garantuje potonja hrane zvana smee i
odgovarajuih hemijsko-sintetikih napitaka. Samo dvadeset odsto potroaa instant hrane
ima ansu da preivi kritinu granicu proseka i poivi jo desetak godina. Naputanje
tradicionalne japanske ishrane ribe, koljke, rakovi, svee povre i dosta pirina izazvalo
je drastian porast rane smrtnosti od sranih i kanceroznih oboljenja.
Takodje drastino raste stopa obolelih od dijabetesa. Svedoi takodje imao iz Anti-
Tuberkuloznog Udruenja: Po prvi put poinjemo da utvrdjujemo dijabetes kod velikog
broja maloletnika, prouzrokovan velikom potronjom eera. Danas ak nailazimo na decu sa
proteinskom anemijom.

Proizvodi za genocid !
Poznato je da jedna kompanija moe da proizvodi tri kategorije istog proizvoda:


Prvu za domae potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge
razvijene zemlje i treu za izvoz za zemlje u razvoju.
Bez svake sumnje ovoj poslednjoj kategoriji pripada 80 % proizvoda za ishranu. A kada su u
pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istone
Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat
je 90%.
Nedavno su asopisi Vils Nuvel (Francuska), i Demahitli (Engleska) u potpunoj
saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu ivotnih namirnica obelodanili da neke
zapadne firme proiruju proizvodnju i izvoz u neke zemlje - kancerogenih proizvoda.
Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzeima tih firmi na
Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali
takodje i u Holandiji, Nemakoj, vajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemakoj a distribuirani u zemlje u
razvoju i istonu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaeni na pakovanju
simbolom E-330. Ti proizvodi su inae zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u
zemljama lanicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Zabranjeni su za upotrebu
u elitnim regionima sledei konzervansi:
1. Izazivai zloudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E
210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.
2. Izazivai oboljenja eludanog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407,
E 450, E 461-466.
3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.
4. Izazivai bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.

SPISAK MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE
(koji se koriste za konzerviranje i ulepavanje izgleda i ukusa prehrambenih proizvoda)

E 102 - opasan E 216 - izaziva raka
E 103 - zabranjen E 217 - izaziva raka
E 104 - sumnjiv E 221 - poremeaj creva
E 105 - zabranjen E 222 - poremeaj creva
E 110 - opasan E 223 - poremeaj creva
E 111 - zabranjen E 224 - poremeaj creva
E 120 - opasan E 226 - tetan za kou
E 121 - zabranjen E 231 - tetan za kou
E 122 - sumnjiv E 232 - tetan za kou
E 123 - VEOMA OPASAN !!! E 241 - sumnjiv


E 124 - opasan E 250 - premeaj pritiska
E 125 - zabranjen E 251 - premeaj pritiska
E 126 - zabranjen E 311 - izaziva osip
E 127 - opasan E 312 - izaziva osip
E 130 - zabranjen E 320 - holesterol
E 131 - izaziva raka E 322 - poremeaj eluca
E 141 - sumnjiv E 339 - poremeaj eluca
E 142 - izaziva raka E 340 - poremeaj eluca
E 171 - sumnjiv E 341 - poremeaj eluca
E 173 - sumnjiv E 407 - poremeaj creva
E 180 - sumnjiv E 450 - poremeaj eluca
E 210 - izaziva raka E 461 - poremeaj eluca
E 211 - izaziva raka E 462 - poremeaj eluca
E 212 - izaziva raka E 463 - poremeaj eluca
E 213 - izaziva raka E 465 - poremeaj eluca
E 215 - izaziva raka E 466 - poremeaj eluca





















RECEPTI

Izbor recepata iz razliitih svetskih kuhinja je sakupljen sa raznih putovanja po Evropi, Africi,
Aziji i Americi.
Svaka hrana ima svoju vibraciju. Smatra se da indijska
kuhinja ima najvii nivo svesti. Jo u toku pripreme jela
osea se posebno zadovoljstvo i radost, a kad je jelo
gotovo na trpezi je sama boanska hrana. U Indiji inae
vai poslovica "Kako jede, tako misli", a moe se
dodati: i osea, ili kako na Patrijarh Pavle kae "Kakve
su ti misli takav ti je ivot".
Zatim slede meksika kuhinja, italijanska kuhinja i
kineska kuhinja. Evropska kuhinja i amerika kuhinja se
ne mogu pohvaliti visokim nivoom svesti, suptilnou i
izbirljivou. U njima je prisutan visok procenat nezdrave
hrane, kao i loe kombinovanje namirnica. Meutim,
recepti koji se ovde nude imaju za cilj poboljanje
kvaliteta ishrane ba na naem podneblju i sadre namirnice i zaine koji su nam dostupni.
Koliine su prilagoene za 4 - 6 odraslih osoba.

EVROPSKA KUHINJA

Evropska kuhinja podrazumeva jela koja se pripremaju u svim evropskim zemljama i
zemljama severne Amerike.

SOKOVI OD VOA
Najvanije pravilo kod sokova je da se nikad ne mea voe sa povrem, to znai da
pripremate ili vone ili sokove od povra. Sokovima od povra se moe dodavati jedino
limun, a sokovima od voa paradajz ili krastavac, naravno ako vam se neka od takvih
kombinacija dopada. Koliine su prilagoene za 2 osobe. Ukoliko nemate u kui blender,
voe rendajte ili iseckajte otrim noem i umutite mikserom.
Bombaj
* 2 banane


* 2 pomorande
* 6 urmi
* ananasa
* 1 limun
Oprati i oistiti voe i u blender staviti banane, urme i ananas i dodati sok od limuna i
pomorandi. Sve dobro izmiksati. Sluiti sa kockicama leda.
Prolee
* kg jagoda (malina)
* 1 kaikica malteksa ili meda
* 2 pomorande
Oprati i oistiti voe i staviti u blender jagode (maline) i sok od pomorande. Izmiksati i
dodati zaslaiva. Ponovo izmiksati.
Sunce
* 4 vee breskve
* 1 banana
* 2 jabuke
* 1 pomoranda
* 1 kruka
Oprati i oistiti voe i u blenderu izmiksati. Kod pomorande se koristi samo sok.
ega
* 4 limuna
* 2 - 3 kapi vanil ekstrata
* 2 grejpfruta
* 2 Kaike malteksa ili meda
* kaikice cimeta
Limun oprati i iscediti sok. Grejp oprati i dobro oguliti. Iscepkati na renjeve i izvaditi
kotice. Izmiksati u blenderu sa ostalim sastojcima. Sluiti sa dosta leda.


Povetarac
* 4 vee breskve
* sok od limuna
* 2 jabuke
* malo cimeta
Voe oprati i oistiti. Staviti u blender i dodati cimet. Dobro izmiksati.
Ada
* 1 kg lubenice
* 2 vee breskve
* 1 jabuka
Oprati i oistiti voe i izmiksati u blenderu.
Radost
* 1 kg dinje
* 1 Ka malteksa ili meda
* 4 kajsije
Oprati i oistiti voe, izmiksati ga u blenderu i dodati zaslaiva. Ponovo izmiksati.

EJK NAPICI
Za ove napitke moete koristiti soja mleko ili pirinano mleko, mleko ili jogurt. Jaje ili
belance se dodaju po elji, zavisno od ukusa i kombinacije sa odreenim voem. Ali, moram
skrenuti panju da se ovi napici ne uklapaju u principe o pravilnom kombinovanju hrane, pa
se preporuuje konzumiranje ovih napitaka kao izuzetak; u veoma retkim prilikama,
iskljuivo na prazan eludac, da ne bi dolazili u dodir sa ostalom hranom. Napitak se priprema
u blenderu ili mikseru.
Jagoda
* 2 dcl pirinanog ili soja mleka
* 1 belance * 2 - 3 kapi vanil ekstrata


* ae sveih jagoda
Jabuka
* 1 dcl pirinanog ili soja mleka
* 1 dcl soka od jabuke
* 1 jabuka
* na vrh noa cimeta
Banana
* 2 dcl pirinanog mleka
* kaiice mlevenog rogaa
* 1 banana
* dcl vode po elji
Ananas
* 2 dcl pirinanog mleka
* 1 dcl soka od ananasa
* ae iseckanog ananasa
* na vrh noa oraia
Po istom principu moete pripremiti napitak od breskve, kajsije, kruke, maline, kupine,
borovnice ili bilo kog drugog voa.

SOKOVI OD POVRA
Za ove sokove neophodan je sokovnik. Koliina iz recepta je dovoljna za 1 osobu. Celulozni
deo povra koji otpadne nemojte bacati. Moete napraviti salatu: zainiti je limunom, posoliti
i pomeati sa nekim od namaza ili pavlakom. Dok se ne naviknete na ove sokove moete
pripremati polovinu ili treinu koliine koja je predviena receptima. Ovim sokovima se moe
dodati kokoije jaje ili jaje prepelice.
Koktel
* 3 vee argarepe


* veze perunovog lista
* 1 cvekla
* 1 celer
* zaslaiva - po elji
* 1 vei koren peruna
Povre dobro oprati i oistiti, isei na manje komade i iscediti kroz sokovnik. Dodati limun i
zaslaiva. Dobro razmutiti da se med potpuno rastopi. Piti polako, gutljaj po gutljaj u toku
20 min.
Rajica
* 3 vea paradajza
* 1 keleraba
* 1 vei krastavac
* malo bibera
* 1 mala cvekla
* Po elji: malo soli
Povre dobro oprati i oistiti. Iscediti kroz sokovnik i zainiti.
Ukras
* 4 velike argarepe
* nekoliko kapi limunovog soka
* 2 cvekle
* 4 - 5 cvetova karfiola
* 1 celer - po elji
Povre dobro oprati i oistiti, ne treba guliti, samo isei krajeve. Iscediti kroz sokovnik i
zainiti limunom. Ovu kombinaciju moete pripremati i sa dodatkom celera - 1 celer na
postojei recept.

SALATE



Salata od sveeg spanaa
* kg mladog spanaa ili blitve
* 100 g sveih peurki
* 1 mala gl karfiola
* 1 mala gl zelene salate
* Kaike maslinovog ulja
* kaikice sitne morske soli
* limuna
Oprati i oistiti povre. Spana i zelenu salatu iscepkati prstima. Peurke isei otrim noem
na tanke uzdune komadie, a karfiol isitniti na cvetie. Izmeati i posoliti, dodati ulje i na
kraju limun.
Salata od cvekle
* 2 vee mlade cvekle
* 2 enja belog luka ili gl crnog luka
* kaikice morske soli
* kaikice hladno cedjenog ulja
* limuna
Oprati i tanko oguliti cveklu. Izrendati je na vei okrugli otvor. Sitno iseckati luk i pomeati
sa cveklom. Posoliti, pouljiti i dodati limun. Dobro promeati.
Hren sa soja kiselim mlekom
* 2 hrena
* kaikice morske soli
* 150 g soja kiselog mleka
* kaikice hladno cedjenog ulja
* nekoliko kapi limuna
* 3 granice perunovog lista


Hren oistiti i sitno izrendati. Posoliti, dodati ulje, limun i iseckani perunov list. Pomeati sa
soja kiselim mlekom. Ukrasiti perunovim listiima. Ovu salatu moete pripremiti i sa
pavlakom.
Salata od celera
* 2 vea celera
* 250 g soja kiselog mleka
* 30 g oraha
Oistiti celer i sitno ga izrendati. Pomeati sa soja kiselim mlekom ili pavlakom i dodati
seckane orahe.
Salata od krastavaca i badema
* 2 vea mlada krastavca
* 50 g badema ili oraha
* kaikice morske soli
* limuna ili Kaika jabukovog sireta
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
Oprati i oljutiti krastavce, isei ih na kockice veliine oko 1 cm. Popariti badem u vreloj
vodi, skloniti sa vatre i ostaviti 5-10 min da se koica odvoji. Procediti, oljutiti badem,
osuiti ga salvetom i iseckati. Dodati ga krastavcu i zainiti salatu.
Salata od praziluka
* 2 vea praziluka
* kaikice morske soli
* kaikice hladno cedjenog ulja
* limuna
Oprati i oistiti praziluk, isei ga na tanke kolutie, posoliti, pouljiti i na kraju dodati limun.
Srpska salata
* 4 vea paradajza
* 1 gl crnog luka
* 2 krastavca


* kaikice morske soli
* 1 paprika
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* veze sveeg perunovog lista
* limuna ili Kaika jabukovog sireta
Oprati i oistiti povre. Paradajz isei na manje trouglove, krastavac na kockice, luk sitno
isei, papriku na tanke renjeve, a perun sitno iscepkati. Posoliti, pouljiti i dodati limun ili
jabukovo sire.
Salata od paradajza sa lukom
* 4 vea paradajza
* 1 eanj belog luka ili gl crnog luka
* veze perunovog lista bez granica
* kaikice morske soli
* kaikice hladno cedjenog ulja ulja
* kaikice limunovog soka ili jabukovog sireta
Paradajz oprati i oistiti, isei na kolutove debljine cm. Posoliti i pouljiti. Sitno iseckati luk,
perunov list krupno, dodati jabukovo sire i preliti preko paradajza. Ukrasiti celim listiima
perunovog lista i tankim renjevima luka.
Grka salata
* 4 vea paradajza
* 2 krastavca
* 1 paprika
* 100 g crnih maslina
* 100 g tofu ili feta sira
* veze sveeg perunovog lista
* 1 mala glavica crnog luka
* kaikice morske soli


* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* limuna ili 1 Kaika jabukovog sireta
Oprati i oistiti povre. Paradajz isei na vee trouglove, krastavac na kolutove, a papriku i
luk na tanke renjeve. Dodati polovinu maslinki i krupno iscepkan preunov list. Zainiti i
izmeati salatu. Na vrh izrendati tofu ili feta sir i ukrasiti preostalim maslinkama.
Salata od povra sa klicama od suncokreta
* gl kupusa
* 2 Ka maslinovog ulja
* 2 cvekle
* 1 limun ili Kaika jabukovog sireta
* 2 argarepe
* 1 koren peruna
* 1 kaikica morske soli
* 1 veza perunovog lista - samo listovi
* kaikice bosiljka
* kaikice origana
* 1 celer
* kaikice bibera
* klice suncokreta


Oprati i oistiti povre. Kupus isei na pola. Otrim noem izrezati ga na tanke rezance.
argarepu i koren peruna isei na to manje kockice ili sitno izrendati. Perunov list krupno
iscepkati prstima. Pomeati povre, klice suncokreta, bosiljak i origano, zatim salatu prvo
posoliti i pobiberiti, pa dodati maslinovo ulje i limun. Ukrasiti celim perunovim listiima.
Klice suncokreta se pripremaju od oljutenog sirovog suncokreta. Semenke se operu i ostave
u vodi da ogreznu, u plastinoj posudi prekrivenoj pamunom krpom, tri dana, dok klice ne
izbiju oko 0,5 cm. Svakog dana obavezno oprati semenke i promeniti vodu, da se klice ne bi
pokvarile.
Salata od kiselog kupusa
* glavice kiselog kupusa
* 1 cvekla srednje veliine
* 1 pare korena hrena u duini od 3-4 cm
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
Izrezati kupus na komadie, cveklu oprati i tanko oguliti i izrendati na manji okrugli otvor
rendeta; oprati i oguliti hren i sitno ga izrendati. Dodati ulje i dobro izmeati.
Salata od boranije


* 1 kg mlade boranije
* veze sveeg perunovog lista
* 1 gl belog luka
* Kaike hladno cedjenog ulja
* 150 g soja kiselog mleka ili pavlake
* limuna
Oprati i oistiti boraniju, obariti je u slanoj vodi da omeka, ali da se ne prekuva. Dodati joj
sitno iseckan beli luk i perunov list. Posoliti i zainiti uljem i limunom. Soja kiselo mleko
moe se umeati u salatu, ali se preporuuje da se slui odvojeno.
Salata od barenog karfiola
Ima iste sastojke i priprema se na isti nain kao i salata od boranije, samo to se umesto
boranije stavlja karfiol. Slui se ili topla ili hladna.
Salata od peuraka
* kg ampinjona
* kaikice morske soli
* 1 veza svee mirodije
* kaikice bibera
* 1 Kaika maslinovog ulja
* limuna
Peurke dobro oprati i obariti u kljualoj vodi, svega nekoliko minuta da se ne bi prekuvale.
Ocediti ih i dodati im iseckanu mirodiju, so, biber, ulje i na kraju limunov sok. Slui se uz
soja kiselo mleko ili domau pavlaku.
Ruska salata sa soja majonezom
* 3 vea krompira
* 4 vee argarepe
* 2 celera
* 2 korena peruna
* 1 dcl hladno cedjenog ulja
* 250-300 g soja majoneza
* 1 kaikica senfa
* kaikica bibera


* 1 pakanat
* 250 g kiselih krastavia
* 1 veza perunovog lista
* morska so
* sok od 1 limuna

Povre dobro oprati i tanko oguliti. Skuvati u to manjoj koliini vode, tek toliko da ne zagori
dok se kuva. Procediti i ostaviti da se ohladi. Vodu iskoristiti za supu ili orbu. Isei povre i
krastavie na kockice. Promeati i dodati soja majonez. Dobro izmeati. Salata ne treba da
bude ni suvie suva, a ni retka, to se moe regulisati koliinom majoneza. Salatu zaobliti i
ukrasiti krastaviima i celim perunovim listiima.
Soja majonez
5 kaika soja brana razmutiti u 8 kaika vode i kuvati nekoliko minuta. Prohladiti i mikserom
mutiti uz postepeno dodavanje 1 dcl hladno ceenog ulja, soka od 1 limuna i kaiice senfa.
Posoliti po ukusu morskom ili himalajskom soli.
Lagana ruska salata
Koriste se isti sastojci i postupak, ali se dodaje V2 veze krupno iseckanog perunovog lista, a
umesto majoneza koristi se soja kiselo mleko ili pavlaka.
Krompir salata
* 5 veih krompira
* kaikice bibera
* 1 gl crnog ili 3 enja belog luka
* 2 Ka maslinovog ulja
* limuna ili 1 Kaika jabukovog sireta
* veze sveeg perunovog lista
* 1 kaikica morske ili himalajske soli
Oprati dobro krompir i skuvati ga sa ljuskom. Da se ne bi raspao prilikom kuvanja, u vodu
dodati kaiku soli. Kad je skuvan (ne treba da bude prekuvan), ocediti vodu i malo prohladiti.
Oguliti i isei na kocke veliine oko 2 cm. Crni luk isei na renjeve, a perun krupno isei.
Zainiti: prvo so i biber, a zatim ulje, pa limun ili jabukovo sirce. Dobro izmeati da krompir
upije zaine i na kraju dodati perun. Ukrasiti renjevima luka i celim listiima peruna. Slui
se i topla i hladna. Ukoliko je pravite sa belim lukom, treba ga to sitnije isei.
Salata od pasulja


* 100 g azuki pasulja
* sezonsko povre (argarepa, celer, perun)
* 100 g mungo pasulja
* 100 g arenog sitnog pasulja
* 1 veza svee ili zamrznute mirodije
* 1 gl belog luka ili veza mladog
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 1 gl crnog ili veza mladog luka
* kaikice senfa
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* sok od 1 limuna
* so i biber po elji

Skuvati pasulj da ostane ceo (prvu vodu baciti). Obariti povre da ne bude previe mekano i
prekuvano. Sitno iseckati beli i crni luk, perunov list i mirodiju krupno i sjediniti sa
zainima, uljem i limunovim sokom. Sjediniti povre i pasulj dok su jo topli sa prelivom i
lagano promeati i ostaviti 30 min da se ohladi i da povre upije zaine.
Peena paprika sa belim lukom
* 10 iljatih paprika ili babura paprika
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* limuna ili Kaika jabukovog sireta
* 1 gl belog luka
* veze sveeg perunovog i celerovog lista
* 1 kaikica morske soli
Oprati i ispei paprike na ringli ili u rerni. Ostaviti u poklopljenoj posudi oko 20 min da se
popare. Oguliti i oistiti iznutra. U posudu za salatu redati sloj paprike i sloj preliva, zavriti
prelivom i ukrasiti celim listiima perunovog i lista celera. Preliv: sitno iseckati beli luk,
krupno perunov i celerov list, dodati so, ulje, limun ili jabukovo sirce. Dobro izmeati.

PRELIVI ZA SALATE
Tofu
* 3 limuna
* 1 ka bibera
* kg tofu sira


* 10 enjeva belog luka
* dcl hladno cedjenog maslinovog ulja
* 1 dcl vode
* 1 Kaika tamari sosa
Oprati i oguliti limun, isei ga na manje komade i odstraniti kotice. Sve sastojke staviti u
blender i dobro izmiksati. Ako je previe gusto, dodati vode da bude srednje retko.
Djumbir
* 6 Kaika iseckanog korena djumbira
* 1 manji celer
* 1 Kaika malteksa
* dcl hladno cedjenog ulja
* 50 g preprenog susama
* 6 Ka sitno iseckanog crnog luka
Sastojke sipati u blender i miksati 30 sec.
Tahini
* dcl tahinija - TAAN
* dcl limunovog soka
* 1 veza sveeg perunovog lista
* kaikice bibera
* 2 vee argarepe
* 1 kaikica origana
* dcl tamari sosa
* 4 listia svee nane ili 1 kaikica osuene
* 1 dcl hladno cedjenog ulja
Oistiti povre i isei ga na komadie. Pomeati sve sastojke i dobro izmiksati u blenderu.
Italijanski preliv


* 1 dcl maslinovog ulja
* kaikice bosiljka
* sok od 1 limuna
* kaikice bibera
* kaikice morske soli
* 1 veza sveeg perunovog lista
* kaikica origana
Pomeati sastojke i ulupati viljukom kao belanca. Dodati bosiljak i origano i sitno iseckan
perunov list i promeati.

NAMAZI
Pateta od kvasca
* 150 g sveeg kvasca (3 male paklice)
* veze sveeg perunovog lista
* 2 gl crnog luka
* kaikice ljute paprike
* 5 enjeva belog luka
* 1 Kaika tamari sosa ili 1 kaikica morske soli
* 3 Kaike prezli
* kaikice bibera
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 jaje po elji
* dcl vrue vode
Zagrejati ulje na blagoj vatri i dodati sitno iseckan luk i dinstati dok ne omeka. Dodati kvasac
i pustiti da se rastopi. Kad pone da se zgunjava, dodati prezle i zatim zaine. Polako
dodavati vruu vodu da bi se dobila srednje gusta masa. Skinuti sa vatre, umutiti jaja i dodati
sitno iseckan perunov list.


Humus
* kg nauta (sirove leblebije)
* 1 veza sveeg perunovog lista
* sok od 1 limuna
* 2 enja belog luka
* kaikice bibera
* 1 Kaika susamovog putera (TAAN)
* dcl tamari sosa
* dcl hladno cedjenog ulja
* 1 dcl prokuvane vode
Ostaviti naut u vodi preko noi da nabubri. Skuvati ga da omeka, ali da se ne raspadne.
Skidati belu penu dok se kuva. Ocediti vodu i dobro ga oprati - hladnom vodom. Pomeati sve
sastojke. Staviti u blender i dobro izmiksati.
Pire od pasulja
* kg arenog pasulja
* 2 lista lovora
* kaikice bibera u zrnu
* 2 gl crnog luka
* 2 kaikice sitne morske soli
* 1 gl belog luka
* 50 g preprenog susama
* 1 kaikice ljute paprike
Skuvati pasulj (prvu vodu kad prokljua ocediti) zajedno sa iseckanim lukom i zainima, osim
susama i ljute paprike. Napraviti pire u blenderu i dodati susam i papriku. Dobro izmeati ili
ponovo izmiksati.
Kiparski namaz
* kg kuvanog integralnog pirina


* 250 g soja kiselog mleka ili 250 g pavlake
* 1 veza sitno seckanog mladog crnog luka ili praziluka
* 1 Kaika soka od limuna
* 200 g soja ili obinog majoneza
* 1 veza peruna
* 1 kaikica kari zaina
* kaikice bibera
Sve sastojke dobro izmeati i namaz sluiti uz raani integralni hleb i bareno povre. Ovaj
namaz se ne uklapa u princip pravilnog kombinovanja namirnica.

SENDVII
Pored namaza koje moete koristiti za pravljenje sendvia, posebno sa hlebom od integralnog
brana, rai, jema, kukuruza, evo i nekoliko recepata za obine sendvie. Ako idete na dui
put, veoma je vano da u toku dana u organizam unesete vitamine i enzime i da umor koji je
neizbean donekle umanjite.
Sendvi Egzotik
* raani hleb
* gi, suncokretov, kikiriki ili bundevin puter
* prepreni susam
* turija (karfiol, paradajz, krastavii)
* suvo groe
* prepreno kokosovo brano
* sve perunov list
Namazati hleb, posuti preprenim susamom i sloiti tanko iseenu turiju. Na blagoj vatri na
suvo prepriti kokosovo brano i suvo groe da porumeni i posuti preko turije. Na kraju
staviti nekoliko listia sveeg peruna.
Sendvi sa celerom i krastavcima
* integralni hleb


* gi, puter ili pavlaka
* tanke krike celera (ili narendani celer)
* tanke krike sveeg krastavca
* orasi
* perunov list
* malo morske soli
Premazati hleb i sloiti celer i krastavce. Posuti sitno iseckanim orasima i dodati nekoliko
listia sveeg peruna.
Sendvi Zdravlje
* jemeni, raani ili hleb od meavine vie vrsta brana
* gi, suncokretov, kikiriki ili bundevin puter
* prepreni susam
* tanki listii cvekle
* argarepa
* koren peruna
* sitno narendani hren
* perunov list
Namazati hleb, posuti susamom. Sloiti cveklu, argarepu i koren peruna. Staviti hrena po
elji i ukrasiti perunovim listiima. Ako volite slanije sendvie, povre pospite soja sosom ili
sitnom morskom solju.

SOSOVI
Mirodjija
* dcl hladno cedjenog ulja
* 4 Kaike integralnog brana
* 1 dcl soja mleka ili pirinanog mleka


* 2 veze svee mirodjije
* 4 enja belog luka
* morska so i biber po ukusu
Zagrejati ulje na blagoj vatri, dodati brano i sve vreme meati da ne pregori. Brano treba da
ostane svetlo. Postepeno dodavati mleko i dalje meati. Skinuti sa vatre i dodati sitno iseckanu
mirodjiju i luk, zainiti.
Sos od peuraka
* 200 g peuraka
* dcl hladno cedjenog ulja
* 1 gl crnog luka
* 100 g integralnog brana
* 1 dcl vrue vode
* kaikice bibera
* 3 listia svee nane ili kaikice bosiljka
* 2 Kaike soja sosa
Zagrejati ulje i dodati sitno iseckan luk. Dinstati na blagoj vatri dok ne omeka, dodati
peurke uzduno iseene. Prodinstati oko 7 min i dodati zaine. Brano sipati odjednom i brzo
izmeati da se ne zgrudva, polako dodavati vodu i meati. Kuvati nekoliko minuta i dodati
soja sos, a na kraju sitno iseckanu nanu ili bosiljak.
Sos od senfa
* 2 Kaike senfa
* veze sveeg perunovog lista
* 2 tvrdo kuvana umanca
* kaikice morske soli ili soja sosa
* dcl hladno cedjenog ulja
* 2 Kaike vrele vode
* kaikice bibera
* sok od limuna


Mutiti umanca i senf i postepeno (kap po kap) dodavati vodu, zatim ponoviti postupak sa
uljem. Dodati zaine, perunov list i limunov sok.
Majonez sos
* 250 g majoneza ili soja majoneza
* 4 tvrdo kuvana jaja
* 250 g kiselih krastavia
* veze sveeg perunovog lista
* kaikice bibera
U blender staviti krastavie i izmiksati, iscediti sok. Dodati iseena jaja, majonez, perunov
list i biber. Ponovo dobro izmiksati. Ukrasiti kolutovima jaja, krastavia i perunovim
listiima.
Recept za majonez: Napraviti majonez: prstima izmrviti umanca i postepeno dodavati kap
po kap ulja i mikserom mutiti dok se ne utroi ulje. Zatim postepeno dodavati limunov sok i
senf i na kraju so.

ORBE
Bor
* 3 vee cvekle
* 2 vee argarepe
* 2 vea celera
* 1 koren peruna
* 1 pakanat
* 1 vei krompir
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 1 gl crnog luka
* 5 enjeva belog luka
* 1 kaikica sitne morske soli
* 1 kaikica kima
* kaikice bibera
* 1 kaikica hladno cedjenog ulja
* kaikice korijandera

Povre dobro oprati i isei na kocke veliine 2 cm; luk sitno iseckati i dodati povru. Naliti
vodom, sipati prvo zaine, a zatim ulje i kuvati na tihoj vatri. Kad je povre gotovo, dodati


krupno iseen perunov list. Povre treba da ostane vrsto, da se ne prekuva. Po elji zainiti
soja kiselim mlekom ili pavlakom.
orba od kupusa
* 1 gl slatkog kupusa
* 3 argarepe
* 2 celera
* 1 koren peruna
* 1 pakanat
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 2 krompira
* 1 gl crnog luka
* 2-3 enja belog luka
* 1 kaikice bibera u zrnu
* 1 kaikice morske soli
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja

Blago zagrejati ulje, dodati vodu i sitno iseckan luk, a kad omeka, argarepu iseenu na
kolutove, a celer, zelen i pakanat na kockice i dinstati. Kad je polugotovo dodati zaine i
ostaviti jo 5 min. Isei kupus na manje trouglove i sjediniti, naliti vodom i dodati krompir
iseen na kockice. Kuvati na blagoj vatri oko 15 minuta. Skinuti sa vatre i dodati krupno
iseen perunov list.
orba od kelja i celera
* 1 glavica kelja
* 1 celer
* 1 krompir
* 1 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* kaikice bibera
* 1 kaikica morske soli ili tamarija
* kaikice origana
* 1 lovorov list
* 1 Kaika susama


Dobro oprati i oistiti povre i isei na vee kocke, kelj na etvrtine lista. Sve zajedno kuvati i
dok je vrue izmiksati u blenderu. Po elji se moe dodati sok od
limuna.
Paradajz orba
* l domaeg ili svee samlevenog paradajza


* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 3 Kaike kukuruznog griza
* 1 gl crnog luka
* 2 enja belog luka
* l vode
* kaikice bibera
* 2 lista lovora
Ulje blago zagrejati, pa dodati sitno iseckan luk i malo vode. Dinstati dok ne omeka, pa sipati
zaine i lovorov list. Nekoliko minuta meati na vatri i dodati paradajz i vodu. Kuvati na
blagoj vatri 10 min, pa postepeno sipati griz i meati da se ne zgrudva. Kuvati jo oko 5
minuta.
Krem orba od karfiola
* 1 gl karfiola
* 1 gl crnog luka
* 1 krompir
* 1 gl belog luka
* 1 veza sveeg perunovog lista
* kaikice bibera
* 1 kaikica morske soli
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 l vode
* sok od V2 limuna

Oprati i oistiti karfiol i razdvojiti na cvetove. Zelene listove isei na sitnije komade. Krompir
oprati, ostrugati i isei na kocke. Na ulju i vodi dinstati sitno iseckan luk; kad omeka dodati
zaine, karfiol i krompir i naliti vodom. Kuvati dok krompir ne omeka. Prohladiti i izmiksati
u blenderu. Dodati limunov sok i krupno iseen perunov list. Od istih sastojaka moete
napraviti i orbu od kelerabe (3-4 komada srednje veliine) ili praziluka (3 tapa, koristi se i
lie - iz recepta se brie crni luk, a umesto njega se dinsta praziluk).
Krem orba od krompira
* 1 kg krompira
* 2 lista lovora
* sok od limuna
* dcl tamari ili oju soja sosa


* 1 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* kaikice bibera
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
Blago zagrejati ulje i dinstati sitno iseen luk. Dodati zaine i jo malo prodinstati. Naliti
vodom i sipati krompir iseen na kocke i soja sos. Kuvati dok krompir ne bude gotov, a zatim
prohladiti i izmiksati u blenderu. Zainiti limunovim sokom.
Krem orba od peuraka
* 250 g peuraka
* dcl hladno cedjenog ulja
* 1 gl crnog luka
* 5 enjeva belog luka
*1 veza sveeg perunovog lista
* 2 Kaike integralnog brana
* kaikice bibera
* l vrue vode
* sok od limuna
* Po elji: 100 g soja kiselog mleka ili
pavlake


Dinstati luk na ulju i vodi dok ne omeka. Dobro oprati peurke i isei ih na kolutove i
dinstati sa lukom. Dodati zaine i pirjaniti oko 5 min. Naglo sipati brano i brzo meati da se
ne zgrudva. Kuvati nekoliko minuta i postepeno dodavati vruu vodu, sve vreme meati.
Pojaati temperaturu i kad prokuva skloniti sa vatre. Dodati sitno iseckan perunov list.
Zainiti limunom. Ako koristite pavlaku ili soja kiselo mleko prvo umutiti viljukom, a zatim
postepeno sipati dve kutlae orbe i sjediniti sa ostalim delom.
Supa od prosa
* 100 g prosa
* veze sveeg perunovog lista
* 1 l vode
* 1 kaikice miso - paste
* gl crnog luka
* 2-3 Ka seckanog povra - argarepa, celer, perun
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja


* na vrh noa bibera
Dinstati luk na ulju i vodi. Kad je polugotov dodati povre i dinstati desetak minuta. Dodati
zaine i naliti vodom. Posebno propriti dobro oprano i oieno proso (na suvo) da blago
porumeni i sjediniti ga sa supom. Kada je gotovo skinuti sa vatre i dodati miso i krupno iseen
perunov list. Dosoliti po potrebi, voditi rauna da miso sadri so.
Supa od jema - za mravljenje i protiv hroninog umora
* 250 - 300 g gerle - oljutenog jema
* 1 koren peruna
* 1 veza perunovog lista
* 1 veza mladog crnog luka
* 1 kaikica kima
* 1 vea argarepa
* 1 kaikica morske soli
* 1 celer (koren i list)
Dobro oprati jeam i potopiti ga preko noi u l vode. Kuvati u istoj vodi i na tihoj vatri oko
1 sat dok ne omeka. Narendati povre i dodati jemu. Zainiti i ostaviti da odstoji 10-15 min.
Jesti na prazan stomak i ne meati sa ostalom hranom najmanje 2 sata.

JELA OD POVRA

Dinstane tikvice sa mirodijom
* 1 kg mladih tikvica
* 250 g soja kiselog mleka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 veza svee ili zamrznute mirodije
Dobro oprati tikvice, odsei krajeve (mlade tikvice ne
treba guliti) i isei ih na kocke veliine oko 2 cm. Blago
zagrejati ulje i dinstati tikvice na nioj temperaturi. Kad
omekaju skinuti sa vatre i dodati mirodiju. Kad se prohladi umeati soja kiselo mleko.


Bareno povre sa pirinem
* 1 mala gl karfiola
* kg integralnog pirina
* 2 vee argarepe
* 2 mlade tikvice
* sok od limuna
* 200 g bundeve
* 2 Kaike gi -a ili putera
* 2 lista crvenog kupusa
* 2-3 granice sveeg perunovog lista
* 1 olja graka
Oistiti povre. Karfiol razdvojiti na cvetove, argarepu i tikvice isei ukoso na kolutove,
bundevu i kupus na trouglove. Obariti na pari u poklopljenoj metalnoj cediljki. Vodu ostaviti
za supu ili orbu. Povre treba da ostane vrsto, da se ne prekuva. Odvojeno skuvati pirina,
sa malo ulja i soli, da se ne raspadne. Povre preliti preko pirina i zainiti rastopljenim gi -
om i limunovim sokom. Ukrasiti perunom. Slui se odmah, najlepe je kad je svee i vrue.
Povre moete zainiti i nekim od preliva za salatu.
Pohovani karfiol sa pire krotnpirom
* 1 gl karfiola
* 50 g gi -a ili putera
* 100 g kukuruznog brana ili prezli
* 1 kaikica morske soli
* kaikice bibera
* 1 olja obarenog graka
* hladno cedjeno ulje za pohovanje
* 1 kg krompira
Obariti karfiol u slanoj vodi, tako da ostane vrst i razdvojiti ga na cvetie., pa u brano ili
prezlu i pohovati u dobro zagrejanom ulju. Karfiol dobro uvaljati u kukuruzno brano ili
prezle. Oprati krompir i skuvati ga sa ljuskom u slanoj vodi. Ocediti i oguliti, pa dobro


ispasirati dok je jo vreo, da bi se napravio pire bez grudvica. Posoliti i pobiberiti i dodati gi.
Preko pirea rasporediti cvetove karfiola i posuti grakom. Ukrasiti sveim perunovim
listiima.
Zapeene tikvice
* 1 kg mladih manjih tikvica
* 1 veza perunovog lista
* 250 g tofua ili struganog kakavalja
* 50 g proprenog susama
* 100 g prezli
* 1 kaikica morske soli
* 50 g gi-a
* 1 veza mirodije
* kaikice bibera
Oprati i isei tikvice uzdu na pola (ne treba guliti, samo skinuti zadebljale krajeve). Rastopiti
gi i podmazati dublji pleh (najbolje zemljani ili vatrostalni). Poredati tikvice okrenute ravnim
delom na dole i preliti rastopljenim gi -em. Posoliti, pobiberiti, posuti polovinom krupno
iseenog peruna i prezlama. Nastrugati ili izmrviti tofu i pei u zagrejanoj rerni na
temperaturi od 200C oko 30 min. Izvaditi i posuti susamom i ostatkom perunovog lista.
Voditi rauna da se zemljani ili teflon sud stavlja u hladnu rernu, a period peenja produava
za 15 min.
Musaka od povra sa prosom
* 150g oljutenog prosa
* 1 kg krompira
* 1 mala gl karfiola
* 3 vee argarepe
* 2 cvekle
* 2 celera
* 2 korena peruna
* gl kupusa
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 1 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 2 tikvice
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 Kaika morske soli
* kaikice origana
* kaikice bosiljka


* 2 lista kelja

Dobro oprati (u pet, est voda) i skuvati proso na vodi (kad prokuva skinuti sa vatre i ostaviti
da nabubri). Oprati i oistiti povre. Krompir i tikvice isei na kolutove, argarepu na tapie
veliine 2,5 cm, zelen i celer na kockice, kupus na rezance ili trouglove. U dublji pleh
(najbolje zemljani) podmazan uljem redati: sloj krompira i malo posoliti i pobiberiti, zatim
crni luk i praziluk, pa skuvano proso. Posuti origano i bosiljak, pa redati povre, zainsko
povre i beli luk. Na kraju prekriti listovima kelja, kupusa i ukasiti bundevom. Pleh prekriti
aluminijumskom folijom i pei u ve zagrejanoj rerni na 220C oko sat vremena. Sluiti
vrue. Ako peete u zemljanoj ili vatrostalnoj posudi staviti ih u hladnu rernu, a period
peenja produiti za 15 min. Musaka se moe sluiti sa soja kiselim mlekom ili pavlakom.
Rizi bizi
* kg skuvanog integralnog pirina
* 200 g graka
* 2 vee argarepe iseene na kockice
* 1 veza iseckanog perunovog lista
* 1 Kaika sitno izrendanog crnog luka
* dcl hladno cedjenog ulja
Sastojke lagano ali dobro izmeati, paziti da se ne izgnjee namirnice koje su kuvane. Moe
se sluiti toplo ili hladno.
Pljeskavice od povra
* 2 gl sitno seckanog crnog luka
* 1 rendana tikvica
* 2-3 enja belog luka
* 1 rendana argarepa
* rendanog perunovog korena
* veze sveeg perunovog lista
* 2-3 listia celerovog lista
* 5 Kaika (ravnih) ovsenih pahuljica
* 4 Kaike skuvanog integralnog pirina
* kaikice bibera
* kaikice ruzmarina
* 50 gr sirovog suncokreta
* 1 kaikica origana
* 1-2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica morske soli ili tamari soja sosa


Izdinstati luk i beli luk na vodi i ulju, dodati zaine i ostaviti na blagoj vatri 5 minuta. Skinuti
sa vatre i dodati povre, pirina i ovsene pahuljice, koje su prethodno poparene u 5 kaika
vrele vode. Dodati suncokretove semenke i dobro izmeati. Formirati pljeskavice i poredati u
pleh. Suiti u rerni 50 min na temperaturi od 200C.
ufte od krompira
* 1 kg krompira
* 1 kaikica sitne morske soli
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 gl crnog luka
* kaikice bibera
* 2 enja belog luka
* hladno cedjeno ulje za prenje
* veze sveeg perunovog lista
* 50 g kukuruznog brana ili prezli
Oprati i skuvati krompir u ljusci. Prohladiti, oguliti i napraviti pire. Izdinstati luk na ulju i
vodi i zainiti. Sjediniti sa krompirom i dodati krupno iseen perunov list. Formirati
pljeskavice, uvaljati u kukuruzno brano ili prezle i pei u dobro zagrejanom ulju dok ne
porumeni. Vaditi iz ulja reetkastom kaikom i staviti na papirnu salvetu da se ocedi.
ufte od spanaa, blitve ili koprive
* 1 kg spanaa, blitve ili koprive
* 1 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 400 g integralnog pirina
* 1 kaikice morske soli
* kaikice majorana
* 50 g prezli
* hladno cedjenog ulje za prenje
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja


Oprati i oistiti spana, blitvu ili koprivu i obariti kratko u vreloj vodi, samo nekoliko minuta.
Vodu ostaviti za orbu ili sok. Oprati i skuvati pirina, da se ne raspadne. Blago ugrejati i
dinstati luk, dok ne omeka. Dodati zaine i ostaviti nekoliko minuta na vatri, pa pomeati sa
pirinem i spanaem. Oblikovati ufte, uvaljati ih u prezle i kratko ispriti u vrelom ulju.
Vaditi reetkastom kaikom i ostaviti na papirnu salvetu da se ocedi.
Testenina sa povrem
* kg integralne testenine
* 2 vee argarepe
* 1 vea tikvica
* 1 struk mladog crnog luka ili praziluka
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 1 veza mlade rotkvice
* sok od 1 limuna
* 1 Kaika origana
* 1 Kaika gomasia ili preprenog suama
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* morska so
Obariti testeninu (moe biti od heljde, soje, koprive, spanaa, pirina, rai ili penice) u slanoj
vodi kojoj je dodata 1 kaika ulja, da se ne raspadne. Obariti argarepu i tikvicu i iseckati na
kockice. Rotkvice isei na trouglove i iscepkati perunov list. Testeninu procediti im se
skuva i preliti je hladnom vodom. Dodati joj ulje da se ne slepi, a zatim zaine i povre.
Ostaviti 30 min da testenina upije zaine.

JELA OD SOJE
Zbog izuzetnog znaaja soje u ishrani savremenog oveka,
posebno onih koji su se opredelili za vegetarijansku ishranu i
onih koji ele da sojom postepeno zamene upotrebu mesa u
svojoj ishrani, jela od soje su izdvojena kao poseban deo u
ovom kuvaru. Veoma je vano da se soja priprema na
odreeni nain da bi jelo bilo ukusno i da biste nastavili da je
sve vie koristite u svom jelovniku.
Bilo da koristite mrvice - ljuspice, komadie, nicle ili
lomljenu soju najvanije je da je pre toga prelijete vrelom
vodom sa 1-2 lovorova lista i da je ostavite da nabubri i
omeka. Nakon toga je treba procediti i oprati i postupati kao
sa mesom - dinstati, priti, pohovati... Takoe moete koristiti
uobiajene zaine da bi jelo bilo to ukusnije. Posebno preporuujemo korienje senfa,
origana, ruzmarina, bosiljka ili majorana.
Sarma
Ovaj nadev se moe koristiti za pripremanje sarme od kiselog i slatkog kupusa, zelja i
vinovog lista, kao i za punjenje tikvica, paprika i paradajza.


* 1 vea gl kiselog ili slatkog kupusa
* 100 g seckanih oraha (po elji)
* 1 krompir
* 1 manja gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica ljute tucane paprike
* kaikice bibera
* 1 kaikica morske soli
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 2 dcl paradajz soka
* 2 dcl vode
* 100 g skuvanog integralnog pirina
* 100 g sojinih mrvica (ljuspice)
* 3 argarepe srednje veliine
* 1 vei koren pakanata
* 1 vei koren peruna
* 1 veza perunovog lista
* 1 srednji celer
Ako pravite sarmu od kiselog kupusa, prvo operite listove da jelo ne bude previe slano ili
prekiselo. Kod slatkog kupusa prvo zagrejte u veem loncu vodu do kljuanja i ubacite
glavicu koju ste prethodno oprali i oistili od nezdravih listova. Dovoljno je 7 minuta da
listovi omekaju i da ih moete lake odvojiti i savijati u sarmice.
Nadev: Blago zagrejati ulje i dodati iseckan crni i beli luk i malo vode i izdinstati. Kad je luk
do pola gotov, dodati argarepu, celer, pakanat i koren peruna iseene na kockice i dinstati
oko 7 minuta, a zatim dodati zaine i kuvati jo nekoliko minuta. Skinuti sa vatre i dodati na
kockice iseckan krompir, pirina, sojine ljuspice (prethodno potopljene u vreloj vodi sa
nekoliko lovorovih listova). Vodu procediti i dodati perunov list, orahe i dve kaike paradajz
soka. Sve dobro izmeati i puniti listove kupusa, zelja ili vinove loze, koje je potrebno
prethodno obariti u vreloj vodi, tek koliko da omekaju. Sarmice se uvijaju tako to se na
koren lista stavi jedna do jedna i po kaika nadeva za srednje listove, a dve do dve i po kaike
za velike, i uvije dok ima lista. Krajeve lista koji ostanu sa strane uukati ka unutra. Poredati
sarmice u erpu i naliti rastvorom vode i paradajz soka. Kada su skuvane, paljivo premestiti
u zemljani ili vatrostalni sud i zapei u rerni oko 20 min.
Punjene paprike, tikvice i paradajz pripremaju se sa istim nadevom, s tim to se povre
prethodno opere, oisti i izdubi iznutra. Paprike i tikvice zatvoriti komadiima sveeg
paradajza, da se nadev ne bi prilikom kuvanja izlio.
Musaka od tikvica
* 1 kg mladih tikvica
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 150 g soja komadia
* 2 gl crnog luka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja


* 1 gl belog luka
* 1 kaikica morske soli
* 2 lista lovora
* kaikice bibera
Blago zagrejati ulje i dinstati sitno iseckan luk. Dodati zaine i ve pripremljenu soju
(potopljenu u vreloj vodi sa lovorovim listom) i dinstati oko 7 min. Skinuti sa vatre i dodati
perunov list. U dublji pleh (najbolje zemljani) podmazan uljem redati sloj tikvica duguljasto
iseenih, pa red soje. Ponoviti i zavriti tikvicama. Prekriti pleh aluminijumskom folijom i
pei u ve zagrejanoj rerni na 200C oko 30 min. Ako peete u zemljanoj ili vatrostalnoj
posudi, staviti u hladnu rernu i produiti period peenja za 15 min.
Pljeskavice od soje i celera
* 250 g kuvane i samlevene soje
* 1 gl crnog luka
* 2 enja belog luka
* 2 vea rendana celera
* 50 g prezli
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 100 g seckanih oraha
* 1 kaikica sitne morske soli
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 1 kaikica ruzmarina
* kaikice bosiljka
Zagrejati ulje na blagoj vatri i dinstati luk dok ne omeka. Dodati celer i zaine i jo malo
prodinstati. Celer treba da ostane polusirov. Pomeati sa sojom, orasima i prezlama. Dobro
izmeati i formirati pljeskavice. Sloiti u pleh i suiti u rerni na temperaturi od 180C oko sat
vremena.
Soja nicle
* 100 g soja nicli
* na vrh noa bibera
* l vrele vode za potapanje
* 50 g kukuruznog brana ili prezli
* 1-2 lovorova lista
* hladno cedjeno ulje za prenje
* kaikice origana


Prokuvati vodu i potopiti oprane soja nicle kojima je dodat lovorov list, oko 1 sat, da
omekaju. Dobro ih ocediti, oprati hladnom vodom i ponovo ocediti pa uvaljati u izmeane
zaine. Ostaviti da odstoje 15 minuta, uvaljati brano ili prezle i priti na dobro zagrejanom
ulju dok ne porumene. Slagati na papirnatu salvetu da se viak ulja odstrani. Ohladiti ostatak
ulja, procediti i ostaviti za sledeu upotrebu. nicle kombinovati sa barenim povrem i
salatom.
Paprike punjene tofu sirom
* 8 iljatih ili babura paprika
* 50 g praziluka
* 1 lovorov list
* 200 g tofu sira
* veze perunovog lista
* 1 kaikica tamari soja sosa
* 1 kaikica bosiljka
Oprati i oistiti paprike i puniti ih nadevom. Nadev: izgnjeiti tofu sir viljukom i umutiti sa
tamarijem ili oju sosom. Dodati biber i sitno iseen praziluk i krupno iseen perunov list.
Podmazati pleh (najbolje zemljani) uljem i poredati paprike. Zagrejati rernu na 220C i pei
na 200C oko 20 min. Povremeno proveriti paprike da se ne prepeku. Treba da ostanu sone i
meke. Voditi rauna da se zemljane i vatrostalne posude stavljaju u hladnu rernu a period
peenja produava za 15 min.
Punjeni ampinjoni
* 10 veih ampinjona
* 100 g tofu sira
* 50 g badema
* 1 kaikica soka od limuna
* 1 Kaika origana
* 2-3 listia svee ili suene nane
* 2 Kaike tamari soja sosa
* kaikice bibera
Dobro oprati ampinjone i puniti ih nadevom. Nadev: tofu izmrviti i pomeati sa bademom
koji je poparen i oljuten, zainima i kaike tamarija. Masu izmiksati u blenderu. Peurke


priti u poklopljenom tiganju u rastvoru kaike tamarija i 1 dcl vode, dok tenost ne ispari.
Zapei malo peurke, ali paziti da ne izgore. Sluiti toplo ili hladno uz integralni pirina.
Pita od soja mrvica
* kg integralnih kora
* 2 veze mladog luka
* 100 g soja ljuspica
* 1 lovorov list
* 1 kaikica morske soli
* kaikice bibera
* kaikice kima
* 1 kaikica origana
* 2-3 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica soja sosa
Preliti soja mrvice vrelom vodom, kojoj je dodat lovorov list. Ostaviti 15 min. da nabubri.
Izdinstati luk, pa dodati zaine i dinstati jo 5 min. Skloniti sa vatre i dodati dobro opranu i
proceenu soju Izmeati i filovati pitu - moe se slagati ili uvijati. Kore poprskati kiselom
vodom da ne budu ilave.
Tofu zeljanica
* kg integralnih kora
* kg tofu sira
* kaikice bibera
* 1 veza zelja ili blitve
* 0,3 dcl soja sosa
* 1 gl belog luka
* 1 struk praziluka
* kaikice origana
* kaikice bosiljka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* kisela voda
Izmrviti tofu i dodati mu tamari, ulje i zaine, zatim luk i dobro oprano i iseeno zelje i blitvu.
Filovati: poprskati svaku koru kiselom vodom i na svake tri kore redati tofu. Poslednju koru
pokvasiti i premazati uljem. Pei na 220 C oko 30 minuta. Kada je peeno prekriti mokrom
krpom.
Tofu kockice
* kg tofu sira
* hladno cedjeno ulje za prenje
* marinada sos
Isei tofu na kockice i ostaviti ga u marinada sosu 2-3 sata. Kada dobije lepu ujednaenu
svetio braon boju, procediti (sos sauvati za sledei put) i ostaviti da se dobro iscedi. Zagrejati
ulje i priti dok ne porumeni. Voditi rauna da se ne prepri, treba da ostanu sone. Vaditi


reetkastom kaikom na papirnati salvet da se odstrani viak ulja. Sluiti uz razna variva, kao
predjelo ili dodatak kuvanim jelima. Najukusniji je dok je jo topao.
Marinada sos za tofu
* dcl soja sosa
* 1 kaikica senfa
* 20 g utog eera
* dcl jabukovog sireta
* kaikice belog luka u prahu
* dcl vode
Pomeati sastojke i dobro razmutiti da se dobije ujednaena tenost. uvati poklopljeno na
hladnom mestu. Moe se upotrebljavati sve dok se ne potroi. Ako vam je ukus prejak, dodati
vodu i razblaiti.
Preni tofu
Isei tofu na komade debljine cm i priti u zagrejanoj posudi sa tamari soja sosom
razblaenim vodom. Pri se na blagoj vatri da ne izgori, nekoliko minuta, da bi tofu upio
tenost. Kada tenost nestane zapei tofu da porumeni. Postupak ponoviti u zavisnosti od
koliine tofu-a i veliine posude.
Tofu namaz
* 200 g tofu sira
* enja belog luka
* 1 Kaika tamari soja sosa
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica soka od limuna
* na vrh noa bibera
Isei tofu na kockice i pomeati sa uljem i zainima. Izmiksati u blenderu 2-3 min. dok se ne
dobije ujednaena masa.
Tofu salata
* 200 g tofu sira
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja


* 2 Kaika tamari soja sosa
* 1 kaikica senfa
* 1 kaikica soka od limuna
* 1 Kaika jabukovog sireta
* na vrh noa bibera
* 1 eanj belog luka
* dcl vode
Isei tofu na kockice veliine 1 cm i malo zagrejati u posudi sa tamarijem, vodom, senfom i
jabukovim siretom. Ostaviti tofu da upije sav sok i sluiti kao preliv za zelenu salatu. Ako se
koristi limunov sok dodati ga kada se tofu malo prohladi.
Izdanci (klice) sa tofu sirom
* 200 g meanih izdanaka od peni- ce, suncokreta, pasulja ...
* 200 g tofu sira
* 1 Kaika tamari sosa
* sok od limuna
Izmrviti tofu i pomeati ga sa izdancima, tamarijem i limunovim sokom. Sluiti kao salatu.
Soja majonez
* 5 Kaika soja brana
* sok od limuna
* 1 dcl hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica morske soli
* 1 kaikica senfa
* 8 Kaika vode
Brano razmutiti u vodi i ostaviti da vri nekoliko minuta. Prohladiti i mikserom mutiti uz
postepeno dodavanje hladno ceenog ulja, soka od limuna, senfa i soli.
Pateta od soje


* 2 veze mladog crnog luka (ili 2 glavice)
* veze mladog belog luka (ili 5 enjeva)
* 3 Kaike hladno cedjenog ulja
* 150 g soja brana
* kaikice bibera
* 1 Kaika tamari soja sosa
* 1 kaikica aleve paprike
* sok od limuna
* 1 dcl soja mleka
* 1 dcl vrue vode
Izdinstati luk na ulju i dodati zaine, pa nakon nekoliko minuta dodati soja mleko. Brano
umutiti sa nekoliko kaika vode da se ne zgrudva i postepeno sipati u vrelu masu. Meati sve
vreme da ne zagori. Po potrebi dodavati vruu vodu dok se masa ne ujednai i postane gusta.

TESTA
Bosina krompirua
* 600 g integralnih kora za pitu
* 3-4 vea krompira
* kisela voda
* 1 gl crnog luka
* dcl hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica bibera
* 1 kaikica morske soli
Oprati i oistiti krompir i luk, izrendati. Pleh podmazati uljem i staviti nekoliko kora.
Napraviti fil od krompira, luka, ulja, bibera i soli. Slagati naizmenino dok ima materijala.
Zavriti sa nekoliko kora, kore premazati uljem i poprskati kiselom vodom.
Proja sa povrem
* 300 g kukuruznog brana
* kg tofu sira
* 50 g gi -a
* l soja mleka
* dcl hladno cedjenog ulja


* 1 argarepa
* 1 struk praziluka
* perunov list
Brano naliti hladnim soja mlekom. Dodati tofu, izrendanu argarepu, sitno iseen praziluk,
perunov list, ulje i dobro izmeati. Pei u dobro zagrejanoj rerni na 220C. Kada naraste i
porumeni, probati akalicom da li je ispeena. Paziti da se ne presui.
Pogaa od meanog integralnog brana
* 200 g integralnog peninog brana
* 2 dcl mlake vode
* 50 g ovsenih pahuljica
* 200 g raanog brana
* 50 g semenki suncokreta
* 100 g jemenog brana
* 1 Kaika morske soli
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
Zamesiti testo sa soli i vodom. Sjediniti ulje i mesiti dok ga testo ne upije. Ostaviti na toplom
da dokisne. Kad je testo gotovo, ponovo ga dobro izmesiti i ostaviti u podmazanom plehu jo
1 sat da dokisne. Pei u prethodno zagrejanoj rerni na 200 C oko 45 min. Pogaa treba da je
lagana kad se izvadi iz pleha.
Palainke od heljde
* 250 g brana od heljde
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica morske soli
* l mlakog pirinanog mleka
* veze perunovog lista
* l vrele vode
Popariti brano vrelom vodom i ostaviti da odstoji 30 min. Dodavati pomeano mleko sa soli i
dalje meati da se ne zgrudva. Dobro izraditi testo i dodati ulje i perunov list. Ostaviti 90
minuta da se odmori. U tiganju pei tanke palainke i filovati koru namazom, nastruganim


sirom ili gore navedenim sosovima. Moe se filovati i pojedinano ili kao torta. Palainke
moete praviti i kao slatku varijantu, sa manje soli i bez perunovog lista.
Biljine ptiice
* 200 g integralnog brana
* 250 g tofu sira
* 1 praak za pecivo
* 200 g raanog brana
* 5 Ka proprenog suama
* 100 g kukuruznog brana
* 5 Kaika maka
* 100 g gi -a
* 1 kaikica morske soli
Pomeati sastojke i umesiti testo. Dobro ga izraditi i ostaviti da odstoji nekoliko sati. Razvui
oklagijom na debljinu od cm. Modlom u obliku ptiice vaditi kolaie i sloiti u pleh. Pei
u zagrejanoj rerni na temperaturi od 200C oko 10 min. Kad su gotove, blago porumene.
Paziti da se ne presue.
Zvezdice sa susamom
* 400 g integralnog peninog brana
* 1 kaikica preprenog kima
* 100 g raanog brana
* 2 dcl mlakog soja mleka
* 100 g jemenog brana
* 1 Kaika morske soli
* soja kiselog mleka
* lOOg gi-a
* 50 g susama
* 1 kaikica origana


Zamesiti testo. Dodati istopljeni gi, zaine i dobro izmesiti. Ostaviti da odmori na sobnoj
temperaturi oko 2 sata. Razviti debljine 1 cm. Formirati zvezdice i posuti susamom. Ostaviti
da odstoje u plehu oko 30 min, a zatim pei na 200C dok ne porumene.

SLATKII
Puding od prosa
* 200 g oljutenog prosa
* 50 g suvog groa
* 1 kaikica gi -a
* 100 g soja ili pirinanog mleka u prahu ili
1l mleka
* ipke vanile ili 4-5 kapi vanil ekstrata
* 50 g malteksa ili meda ili 4-5 Kaika
utog eera
* 1 kaikica cimeta
* nastrugana kora od limuna
Dobro oprati i oistiti proso i kuvati ga u mleku, kome je dodat ekstrat od vanile, oko 40 min.
Ako se koristi mleko u prahu prvo ga razmutiti u hladnoj vodi i dodati u litar kipue vode, a
zatim dodati proso. Kada je proso skuvano skinuti sa vatre i dodati zaslaiva, oprano suvo
grodje, gi, koru od limuna. Kada se prohladi posuti cimetom i sluiti hladno.
Puding od pirinanog brana
* 200 g pirinanog brana
* 50 g suvog groa
* kaikice cimeta
* 100 g pirinanog mleka
* kaikice kardamoma
* 4-5 kapi vanilin ekstrata
* 2 Kaike malteksa, meda ili utog eera
* 20 g lenika


Pirinano mleko u prahu razmutiti u vodi i sipati u litar kipue vode i dodati vanil ekstrat.
Brano razmutiti u hladnoj vodi da se ne zgrudva i sipati u mleko koje krka na laganoj vatri.
Ako koristite obino mleko ili dugotrajno mleko obavezno dodati 1 dcl vode. Meati da se ne
zgrudva. Kad je gotovo (kuva se oko 10-15 min), skinuti sa vatre i dodati zaine i ostale
sastojke. Suvo groe oprati, a lenike iseckati i malo propriti. Ohladiti i sluiti posuto
cimetom.
Sutlija od jema
* 250 g jema
* 100 g soja mleka
* 2 dcl vode
* 1 Kaika gi -a
* 50 g suvog groa
* 50 g preprenog kokosovog brana
* 1 Kaika kakao -a
* kaikice cimeta
* 3 karanfilia
* 2 Kaike malteksa, meda ili 3-4 Kaike utog eera
Jeam dobro oprati i ostaviti preko noi da nabubri. Razmutiti mleko i dodati karanfili i
jeam. Kuva se oko 1 sat. Kad je gotovo zasladiti, dodati gi i podeliti masu na tri dela. U prvi
deo staviti kokos, u drugi kakao, a u trei suvo groe i cimet.
Sutlija od rai
* 100 g oljutene rai
* 1-2 Kaike malteksa ili meda
* l soja mleka
* 3 klinia karanfilia
* 50 gr seckanog suvog voa (urme, ljive, kajsije, groe)
* strugana kora od pomorande
Dobro oprati ra i ostaviti da preko noi nabubri. Kuvati u istoj vodi, kojoj je dodato mleko i
karanfili oko 50 min. Kada je skuvano dodati suvo voe, zaslaiva po potrebi i koru od
pomorande.


Makrobiotiko ito
* kg ita
* 5-6 klinia karanfilia
* 100 g suvog groa
* 100 g seckanih oraha
* kaikice cimeta
* strugani morski orai
* dcl malteksa ili meda
Oistiti i oprati ito i naliti vodom tako da bude dva prsta vode iznad ita. Ostaviti nekoliko
sati da omeka (moe i celu no). Dodati karanfili i kuvati dok sva voda ne ukuva;
kontrolisati da se ne raspadne. Ostaviti da se prohladi. U mlaku masu dodati suvo grodje,
orahe, zasladjiva, cimet i strugati orai. Ostaviti da se ohladi jo 30 minuta pre sluenja.
Bundevara
* 600 g integralnih kora za pitu
* 1 kg rendane bundeve
* vanilin ekstrat
* kaikica cimeta
* 2-3 Kaike gi-a ili hladno cedjenog ulja
* 5 Kaika utog eera ili 1-2 Kaike malteksa
Izdinstati bundevu na blago zagrejanom gi -u (polovina koliine) dok ne omeka. Dodati
cimet i zasladjiva. Filovati pitu: pleh podmazati i sloiti 4 kore, koje su izmeu malo
poprskane kiselom vodom. Staviti koliine bundeve, tako da prekrije elu povrinu kore.
Ponovo sloiti 3 poprskane kore i zatim staviti red bundeve, sve dok ima materijala. Zavriti
korama. Poslednju koru namazati gi -em i poprskati vodom. Pei u zagrejanoj rerni na
temperaturi od 200C dok kora ne porumeni. Izvaditi i prekriti mokrom krpom i ostaviti da se
ohladi.
Suva pita
* 600 g integralnih kora
* 250 g malteksa
* ekstrat vanile


* 200 g suvog groa
* 1 limun
* kg oraha ili kg mlevenog maka
* 1 dcl gi-a ili hladno cedjenog ulja
* strugani orai
Samleti 400 g oraha, a 100 g iseckati i pomeati sa 100 g malteksa i suvim grodjem.
Podmazati pleh gi -em i redati: prvi sloj 5 kora koje su izmeu poprskane toplim gi -em, zatim
sloj fila, pa tri kore i fil, dok ima materijala. Poslednju koru namazati gi -em i poprskati
vodom. Pitu posle svakog sloja kora pritisnuti da se slegne. Isei je na kocke ili romboide i
pei u zagrejanoj rerni na 200 C dok ne porumeni. Izvaditi i dok je jo vrela ravnomerno je
preliti sirupom. Prekriti mokrom, iscedjenom krpom.
Sirup: skuvati ostatak malteksa sa 10 kaika vode, pa dodati vanilu i limun iseen na
kolutove (koji se prethodno dobro opere toplom vodom). Kuvati na tihoj vatri nekoliko
minuta i vrelim sirupom preliti pitu. Ako koristite mak, prvo ga poparite u 0,7 dcl vrueg
pirinanog mleka.
Mafine od integralnog brana
* 350 g integralnog brana
* 100 g malteksa
* 2 dcl soja mleka
* 1 dcl hladno cedjenog ulja ili gi -a
* 1 praak za pecivo
* kora od limuna
* 2-3 jabuke iseene na kockice
* 1-2 kaikice cimeta
* 50 g suvog voa
Umutiti malteks, mleko, brano i ulje, pa na kraju dodati jabuke i suvo voe. Sipati kaiicom
u kalup i pei na temperaturi od 220C oko 20 do 25 minuta. Proveriti akalicom da li je
kola peen.
trudla od integralnog brana
* 350 g integralnog peninog brana


* 350 g raanog brana
* 1 Kaika soja mleka u prahu
* 50 g sirovog suncokreta
* 50 g seckanih oraha
* 100 g suvog voa
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja ili gi -a
* 1 kaikica morske soli
* l mlake vode
Izmeati sastojke i zamesiti testo. Dodati ulje i semenke, pa mesiti dok testo ne upije. Ostaviti
da dokisne, najmanje 2 sata. Premesiti i staviti u podmazan pleh. Ostaviti da dokisne i pei na
temperaturi od 200C oko sat vremena. trudla treba da bude lagana i rumena.
Medenjaci od crnog brana
* 1 kg integralnog brana
* 100 g seckanih oraha
* 150 g gi -a
* 200 g malteksa
* 100 g mlevenih oraha
* 1 kaikica morske soli
* strugani morski orai
Istopiti gi, skinuti sa vatre, prohladiti i dodati malteks. Zamesiti testo: dodati suve sastojke i
dobro promeati. Sjediniti istopljeni gi i dobro izmesiti. Na podmazan pleh slagati kuglice od
testa i pei u zagrejanoj rerni na 200C oko 40 min.
Kola od bundeve i pirina
* 1 kg rendane bundeve
* kg integralnog pirina
* 100 g prezli
* vanilin ekstrat


* dcl malteksa
* kaikice cimeta
* dem od kajsija
* 100 g seckanih oraha
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja ili gi -a
Izdinstati bundevu na ulju i vodi i dodati orahe, malteks, vanilu i cimet. Posebno obariti
pirina u vodi, ulju i soli, da voda potpuno ukuva i da bude suv. Polako promeati dok se ne
dobije jednolina masa. Sipati u podmazan pleh i pei u zagrejanoj rerni na 200C oko 25
min. Kad se ohladi, isei na kocke. Na sredinu svake kocke staviti malo dema od kajsija.
Puslice od ovsenih pahuljica
* 140 g ovsenih pahuljica
* 140 g utog eera
* 50 g iseckanih lenika
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja ili gi -a
* 2 belanca
* vanilin ekstrat
* sok od 1 limuna
Pahuljice i lenike propriti na ulju i ohladiti. Umutiti belanca u vrst sneg i postepeno
dodavati eer. Dodati pahuljice i lenike i polako meati da ne splasnu. Kaiicom praviti
puslice i redati na pleh. Pei na temperaturi od 150C oko 20 min.
Kuglice od jabuka
* 4-5 jabuka
* sok od 1 limuna ili pomorande
* 200 g ovsenih pahuljica
* 1 dcl malteksa
* 100 g suvog groa
* 20 g prezli
* 50 g peenog seckanog lenika


* 100 g kokosovog brana
Oprati i tanko oguliti jabuke, izrendati i pomeati sa pahuljicama. Dodati 50 gr kokosa, sok od
limuna i iseckano suvo groe i ostaviti da stoji 30 minuta da bi pahuljice upile sok. Ako je
potrebno dodati prezle, da bi se dobila gusta masa. Pomeati seckani lenik i zasladiti.
Oblikovati kuglice i uvaljati ih u na suvo prepreno kokosovo brano.
Kuglice od smokava i urmi
* 300 g suvih smokava
* vanilin ekstrat
* strugana kora od 1/2 pomorande ili limuna
* 100 g mlevenih oraha ili badema
* 100 g seckanih oraha ili badema
* 50 g kokosovog brana
* 150 g urmi
* 50 g gi -a
Samleti smokve i urme i pomeati ih sa istopljenim gi -em i orasima. Dodati vanilu i struganu
pomorandu i dobro izmeati. Oblikovati kuglice i uvaljati ih u blago prepeeno kokosovo
brano (zagrejati brano na tihoj vatri dok ne dobije svetio braon boju).
Kuglice od suvih ljiva
* kg suvih ljiva
* 200 g seckanog badema
* dcl meda ili malteksa
* 100 g mlevenih urmi
* na vrh noa cimeta
Samleti ljive i umeati oljuten i iseckan badem (da bi ga oljutili treba ga popariti u vreloj
vodi 10 minuta), cimet i zaslaiva. Dobro izmeati da se masa ujednai. Formirati kuglice i
uvaljati ih u mlevene orahe.
okoladni puding
* 1 l soja mleka
* vanilin ekstrat


* 50 g okoladnog pudinga u prahu
* 2 Kaike meda ili malteksa
* 2 tangle okolade za kuvanje
* Po elji cimet
* 1 Kaika kakaoa
Razmutiti puding, kakao i vanilu u malo hladnog soja mleka. Masu sipati u kipue soja mleko
i meati da se ne zgrudva. Smanjiti temperaturu. Dodati okoladu i cimet i meati dok se ne
rastopi. Skinuti sa vatre i prohladiti, dodati zasladjiva. Ako koristite eer, razmutite ga sa
pudingom i kakaom.
Sladoled
* 5 jaja
* 3 tangle okolade
* 250 g kisele pavlake
* 50 g seckanih i prepeenih lenika
* 250 g slatke pavlake ili laga
* 100 g sezonskog voa
* 10 Kaika utog eera
* vanilin ekstrat
Umutiti jaja i eer i postepeno dodati pavlaku i umueni lag. Masu podeliti u tri dela: u prvi
dodati istopljenu okoladu, u drugi 100 g sezonskog voa, a u trei lOOg lenika. Ukoliko
elite sladoled od vanile u osnovni recept dodajte 5-7 kapi vanil ekstrata. Zamrznuti u frizu.
Iako se sladoled ne uklapa u principe pravilne i zdrave ishrane on naoj dui i celom biu daje
veliku radost i deiju svest i zbog toga je naao mesto i ovde.
Jedite ga ponekad, ne suvie esto, ali sa velikim zadovoljstvom.










INDIJSKA KUHINJA

Smatra se da indijska kuhinja ima najvii nivo svesti. Jo u toku pripreme jela osea se
posebno zadovoljstvo i radost, a kad je jelo gotovo na trpezi je sama boanska hrana.
U Indiji inae vai poslovica "Kako jede, tako misli"

ORBE
Dal
* kg masor dal (narandasto - crveno ili egipatsko soivo)
* 1 gl crnog luka
* 4 enja belog luka
* 1 sve paradajz ili 1 Kaika pirea
* 1 pare sveeg ili kaikice djumbira u prahu
* veze sveeg korijandera ili 1 kaikica u prahu
* 1 Kaika gi -a
* 1 l vode
* 1 kaikica karija
* 1 kaikica kurkume
* kaikice garam masale
* kaikice sambar masale
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 1 kaikica kumina
* kaikice kajena ili ljute paprike
* kaikice cimeta


* 1 Kaika morske soli
Zagrejati gi na tihoj vatri i ispopati zaine u zrnu (goricu i kumin). Poklopiti sud da zrnca ne
iskau. Kad se umire dodati sitno iseckan luk i djumbir i dinstati na blagoj temperaturi dok ne
omeka. Sipati zaine i malo vode da ne zagori. Naliti vodom, dodati paradajz iseckan na
kockice i poveati temperaturu. Dobro oprati soivo. Ne sme se ostaviti na suvom jer se brzo
skameni. Ocediti i sipati u prokuvalu vodu i zaine. Smanjiti temperaturu i meati nekoliko
minuta da budete sigurni da se soivo nije stvrdnulo. orba treba da kuva sve vreme na tihoj
vatri. Povremeno promeati. Kad se soivo raspadne, skinuti sa vatre i zainiti krupno
iseenim korijanderom. Ako koristite korijander u prahu, dodajte ga nekoliko minuta pre
skidanja sa vatre.
orba od suvog graka
Koristi se proteinski uti suvi graak, a pravi se po receptu dal orbe.
orba od soiva
Koristi se braon ili zeleno soivo, to je krupnije to je orba ukusnija, a priprema se po
receptu Dal orbe. Ako elite moete kombinovati soivo i graak po istom receptu, u
kombinaciji pola pola.
orba od paradajza
* l domaeg paradajz soka ili kg sveeg
* 1 Kaika belog luka
* 1 kaikica djumbira u prahu
* 2-3 Kaika pirinanog ili kukuruznog griza
* kaikice garam masale
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 2 lista lovora
* 2 dcl vrue vode
Blago zagrejati ulje, sipati zaine i malo ih propriti. Naliti paradajz sokom i vodom i ostaviti
da prokuva. U kljuam orbu polako sipati griz i meati da se ne zgrudva. Kuvati jo 4-5
minuta i skloniti sa vatre. Ako je orba pregusta, doliti dcl vrue vode.

KARI JELA
Kari u originalu znai sos ili umak, ali se re koristi i za zain i za jela koja se prave od
povra u kojima se koristi kari zain.


Meano povre
* 1 manja gl karfiola
* kg argarepe iseene na tapie
* 3 babure iseene na polukolutove
* 200 g graka
* 1 gl belog luka
* 2 gl crnog luka
* 3-4 paradajza iseena na osmine
* 3 kaikice sveeg djumbira ili 1 kaikica u
prahu
* 1 Kaika gi-a
* kaikice garam masale
* 1 kaikica kumina u prahu
* 1 kaikica kurkume
* 1 kaikica korijandera u prahu
* kaikice kajena ili ljute paprike
* 1-2 kaikice morske soli
Blago zagrejati gi i prvo dodati crni luk, beli luk i djumbir. Kad dobije zlatno utu boju, sipati
sve zaine i malo vode i meati da se ne uhvati za dno posude, 3-4 min. Dodati argarepu (7
min), zatim papriku (5 min), na kraju karfiol i paradajz i krkati dok ne omeka. Povre treba
da ostane vrsto i da se ne raspadne. Tokom kuvanja povremeno promeati.
Krompir kari
* 1 kg krompira
* 1 gl crnog luka
* 2 Kaika urad dal (spolja crno, a unutra belo
soivo)
* 5 enjeva belog luka
* 1 kaikica kumina u zrnu
* 1 kaikica kari praha
* 1 pare sveeg ili kaikice djumbira
u prahu
* kaikice kurkume
* 3-4 kari listia
* 1 kaikice gorice ili slaice
* 2 Kaike gi -a
* 2 Kaike chana dal ili proteinskog


graka
Blago zagrejati gi i ispopati zaine u zrnu. Kad su gotovi, dodati dal zrna i kari listie i kratko
propriti, paziti da ne pregore. Dodati iseckani luk i djumbir i dinstati dok ne omeka. Sipati
zaine i malo vode i ostaviti 2-3 min. Promeati da se ne hvata za dno. Krompir dobro oprati i
ostrugati, isei na kocke do 2,5 cm i sjediniti sa lukom i zainima. Krkati na blagoj vatri dok
ne bude gotov. Kad voda ispari, dodati po nekoliko kaika da se krompir ne bi hvatao za dno.
Povremeno, ali ne previe, promeati.
Krompir kari II
Sastav namirnica je isti, s tim to se koristi vie gi -a (2-3 Ka) i dodaje sve korijander, a i
postupak pripreme krompira je drugaiji. Krompir se dobro opere i sa ljuskom skuva u slanoj
vodi. Prehladi se i oguli, a zatim izgnjei, ali ne do kraja kao pire, ve kao restovan krompir.
U krompir se sipa pripremljeni luk sa zainima i doda se krupno iseen korijanderov list.
Dobro se promea. Ovaj kari se koristi za filovanje masale, uvene indijske palainke od
pirinanog brana. Uz odreene dodatke zaina i sastojaka koristi se kao fil za punjenje
samose, poznatog indijskog punjenog peciva.
Kari od bundeve
* 1 kg bundeve seene na kocke veliine 2,5 cm
* 1 dcl mlake vode
* 3 vee gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 150 g kokosovog brana
* 1 kaikica kurkume
* kaikice bibera u zrnu
* pare cimeta u ipki
* 2 Kaike gi -a
* 1 kaikica senfa
* 1 kaikica kajena ili ljute paprike
* 1 kaikica morske soli
Potopiti kokosovo brano u vodi i ostaviti 10 minuta. Dodati zaine i izmiksati u blenderu.
Dodati luk i miksati dok ne bude potpuno sitan. Zagrejati gi i na tihoj vatri dinstati luk i
zaine dok ne omeka. Dodati kockice bundeve, poklopiti i ostaviti da se dinsta dok ne
omeka. Povremeno promeati i u poetku dodati vrlo malo vode da ne zagori (kasnije
bundeva pusti sok) i krkati dok ne ukuva. Sluiti uz basmati pirina i kokosov atni.
Bengalski kari
* 3-4 krompira iseenog na kocke
* 1 veza brokule
* 2 plava patlidana iseena na kocke
* 1 olja graka
* kaikice kumina u prahu
* 1 kaikica korijandera u zrnu
* 1 kaikica bibera u zrnu
* 1-2 kaikice soli


* kg kupusa iseenog na kocke
* kg samlevenog paradajza
* kg crnog luka
* 1 gl belog luka
* sok od 2 limuna
* 2 Kaike gi -a
* kaikice garam masale
* kaikice kajena ili ljute paprike
* kaikice kurkume
* kaikice korijandera u prahu
* kaikice aleve paprike
* 1 kaikica kumina u zrnu
* 1 kaikica gorice ili slaice
Zagrejati gi i ispopati zrnca. Kad se umire, dodati sitno iseckan crni i beli luk i dinstati dok ne
omeka. Dodati zaine i 1 dcl vode i dinstati 5-6 min. Sipati paradajz i kuvati na laganoj vatri,
stalno meati dok ne bude polugotov, a zatim dodati krompir i plavi patlidan i kuvati 10
min., zatim kupus 5 min. i brokoli 5 min. i na kraju graak. Kad je sve omekalo, skinuti sa
vatre i dodati limunov sok.
Nepalski kari
* 2 jam krompira ili 200 g bundeve
* 150 g boranije iseene na tapie vel. 3-4 cm
* 2 argarepe
* kg oljutenog i iseckanog paradajza
* 8 listova spanaa iscepkanog prstima
* 1 ljuta papriica sitno iseckana
* 1 olja nauta potopljenog u vodi preko noi
* 3-4 listia svee nane
* 1 gl crnog luka
* 2 Kaike gi -a
* 5 enjeva belog luka
* sok od 1 limuna
* 1 kaikica kumina u zrnu
* 1 kaikica iseckanog sveeg djumbira
* 1 kaikica karija
* kaikice kurkume
* 1 dcl vode
* 1 kaikica morske soli
Obariti jam - slatki krompir (ili bundevu) iseen na kocke veliine 2 cm na pari oko 5 min.,
skinuti sa pare i poprskati limunovim sokom. Obariti boraniju, a zatim argarepu. Vodu
ostaviti za orbu. Blago zagrejati gi i dodati kumin zrnca, kari i tumerik i dinstati 1-2 min., pa
dodati sitno iseckan luk, djumbir i ljutu papriicu. Sipati malo vode i dinstati 5-6 min. Dodati
paradajz i naut. Nakon 10 min. umeati jam, boraniju, argarepu, spana i posoliti. Krkati 10
min. na blagoj vatri. Povremeno promeati i dodati malo vode da kari ne bude suv.
Kari od plavog patlidana


* 2 vea patlidana
* 1 vea gl belog luka
* 4 krompira
* 2 Kaike iseckanog sveeg djumbira
* 2 vee gl crnog luka
* 2 Kaike ana dal ili proteinskog graka
* 1 Kaika urad dal
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica garam masale
* kaikice kurkume
* 1 kaikica karija
* 1 kaikica kumina u prahu
* kaikice korijandera u prahu
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 1 kaikica kardamoma u ljusci
* 1 kaikica kumina u zrnu
* 2 kaikice morske soli
* kaikice kajena
Blago zagrejati ulje i ispopati zaine u zrnu. Dodati dal zrna, a nakon nekoliko minuta sitno
iseckan luk i djumbir i dinstati dok ne omeka. Sipati zaine i dcl vrue vode. Krkati 2-3
min. i dodati patlidan i krompir iseene na kocke veliine 2-3 cm. Pirjaniti na tihoj vatri dok
ne omeka. Povremeno doliti po malo vode da ne zagori i paljivo promeati. Na isti nain
moe se pripremiti kari od mladih tikvica (4 vee tikvice), ili kombinovati tikvice i patlidan.
Voditi rauna da se tikvice kuvaju krae i da ih treba staviti kad su krompir i patlidan skoro
gotovi.
Kari od karfiola
* 1 vea gl karfiola razdvojena na cvetove
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica kumina u zrnu
* 3-4 krompira
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 1 vea gl crnog luka
* 1 kaikica kurkume
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica gi -a
* 1 Kaika iseckanog sveeg djumbira
* 2 kaikice morske soli
* 1 kaikica karija
Ugrejati gi i ispopati zrnca. Kad se umire dodati sitno iseckan luk, djumbir i malo vode i
dinstati dok ne omeka. Kad je napola gotovo, sipati krompir iseen na kocke veliine 2-3 cm
i kari, kurkumu i so. Krkati dok ne bude polugotovo, pa dodati karfiol i dobro promeati da
uhvati zaine. Poklopiti i ostaviti da se do kraja skuva na blagoj vatri da ne zagori. Karfiol
treba da ostane vrst, da se ne raspadne.
Kari od slatkog kupusa i krompira
* 1 gl slatkog kupusa iseena na trouglove * 2 Kaike ana dal ili proteinskog


* kg krompira
* 2 argarepe
* 1 koren peruna
* 1 celer
* 1 veza sveeg perunovog lista
* 2 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 1 Kaika iseckanog sveeg djumbira
graka
* 2 Kaike gi -a
* 1 kaikica kurkume
* 1 kaikica karija
* kaikice garam masale
* kaikice korijandera u prahu
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 1 kaikica kumina u zrnu
Ispopati zrnca na zagrejanom gi -u i kad se umire dodati dal zrna i korijander i ostaviti jo
nekoliko minuta, a zatim sipati sitno iseckan luk i djumbir. Dinstati dok ne omeka, pa dodati
ostalo povre iseeno na kockice. Kad je polugotovo, dodati zaine, a nakon nekoliko minuta
krompir iseen na kocke i kupus. Dobro promeati, naliti 2 dcl vode i ostaviti da prokuva.
Smanjiti temperaturu i poklopljeno krkati dok ne omeka. Pred sam kraj umeati krupno
iseen perunov list.

ATNI
atni je pikantni indijski sos, koji se konzumira u malim koliinama i slui za stimulisanje
apetita i osveavanje i poboljaje ukusa ostalih jela. Moe biti estoko ljut, kiseo, gorast,
blago ljut, kiselo - sladak, ljuto - sladak. Razlikuje se po sastavu i gustini, a moe se
pripremati od namirnica, koje mogu biti seckane, blendane, rendane i neuobiajeno
kombinovane.
Kokos - tamarin atni
* 150 g kokosovog brana
* 1 Kaika tamarin paste
* 1 ljuta papriica
* kaikice kajena ili ljute paprike
* 1 pare sveeg djumbira 3-4 cm
* 1 Kaika prenog ana dal/prot. graka
* veze sveeg korijandera
* 2 dcl vrue vode


Prvo izblendati kokos, pa dodati ostale sastojke i vodu. Dobro izmiksati u blenderu. Ostaviti
da se ohladi. U poetku moe izgledati retko, meutim, to vie stoji, kokos vie upija vodu.
Ako se previe zgusne, ponovo dodajte malo vrue vode i promeajte.
atni od kajsija
* 2 kg zrelih ili 1 kg suvih kajsija
* 3 ipke cimeta duine 4-5 cm
* 300 g malteksa
* 2 Kaike karanfilia
* 4-5 kapi vanilin ekstrata
* kaikice morske soli
Oprati i oistiti kajsije, ako koristite suve kajsije ostaviti ih 10 min. dobro oprane potopljene u
vodi, dodati malteks i zagrejati na srednjoj temperaturi. Staviti sve sastojke i meajui da ne
zagori kuvati dok se kajsije potpuno ne raspadnu. Prohladiti i odvojiti cimet i karanfili i
sipati u tegle, kao za zimnicu.
atni od sveeg korijandera
* 100 g kokosa
* 2 vea pareta sveeg djumbira 5-6 cm
* 1 ljuta zelena papriica
* 15 veih enjeva belog luka
* 2 veze sveeg korijandera
* 1-2 dcl vode
* 1 kaikice malteksa
* sok od dva limuna
* 2 kaikice morske soli
* kaikice hladno cedjenog ulja
Staviti sve sastojke osim korijandera u blender i dobro izmiksati. Dodati korijander i jo malo
doraditi. atni treba da bude ujednaen i zelen, srednje gust. Voditi rauna da kokos upija
vodu i slobodno razrediti ako je potrebno.
atni od belog luka i kokosa
* 100 g kokosovog brana
* 1 kaikica hladno cedjenog ulja
* 2 dcl vode
* 2 vee gl belog luka
* 1 kaikica morske soli


* 2 ljute papriice
Izmiksati u blenderu i dodati vodu. Treba da bude srednje redak.
Paradajz atni
* 1 kg paradajza
* 2 vea pareta sveeg djumbira 3-4 cm
* 2 vee gl belog luka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 2 kaikice kumina u zrnu
* 1 kaikica kurkume
* 1 kaikica kajena
* kaikice kumina u prahu
* 2 kaikice morske soli
Blago zagrejati ulje i ispopati zaine u zrnu. Dodati djumbir, beli luk i zaine i dinstati na
tihoj vatri. Samleti paradajz ili ga izmiksati u blenderu i sjediniti sa zainima. Krkati dok ne
bude gotov. Treba da bude gust.
atni od suvih groica
* 250 g suvog groa
* 1 Kaika malteksa
* 1 Kaika tamarin paste
* 1 vee pare sveeg djumbira - 5-6 cm
* 1 vea gl belog luka
* sok od dva limuna
* kaikice anisa
* kaikice kajena ili ljute paprike
* 1 kaikica aleve paprike
* kaikice morske soli
Staviti sve sastojke u blender i dobro izmiksati. U toku postupka sipati 1-2 dcl vode da se
dobije srednje gusta smesa.
atni od jabuka
* 1 kg jabuka
* 2 enja sitno seckanog belog luka
* 2 Kaike seckanog sveeg djumbira
* 2 dcl soka od pomorande
* 2 Kaike malteksa
* sok od dva limuna
* 2 kaikice cimeta
* 2 kaikice karanfilia
* kaikice kajena ili ljute paprike
* 2 kaikice morske soli
Jabuke oprati, tanko oljutiti i isei na kockice Pomeati sve sastojke i kuvati na blagoj
temperaturi dok ne bude gusto.




SALATE

Raita
* 2 sveza krastavca iseena na kockice
* kaikice kumina u zrnu
* kaikice gorice ili slaice
* na vrh noa kajena ili ljute paprike
* veze korijandera
* l jogurta
Dobro promeati sastojke i sluiti hladno, kao salatu ili dodatak uz kari.


OSTALA JELA
Basmati pirina
* kg basmati ili tajlandskog pririna
* 1 kaikica kurkume ili karija
* 1 Kaika gi -a
* 1 Kaika morske soli
* 2 vea lista lovora
* 1 / vode
Pomeati vodu, so i kurkumu. Dodati Gi i lovor i dobro izmeati. Oistiti i oprati pirina i
umeati ga u pripremljenu tenost. Poklopiti i kuvati 10 min. Skloniti sa vatre i ostaviti jo 10
min. Pirina se ne sme meati, moe se malo prodrmati sud u kome se kuva. Kad je gotov,
treba da bude suv i da zrna ostanu cela. Slui se uz sve vrste karija, samose, baiju, dal orbu.
Pilau


* kg basmati ili tajlandskog pirina
* 1 pare djumbira 5-6 cm
* kg graka
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 2 gl crnog luka
* 2-3 kari listia
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica kurkume
* 1 kaikica gorice ili slaice
* 1 kaikica kardamoma u ljusci
* kaikice kumina u zrnu
* pare cimeta
Oistiti i oprati pirina i ostaviti ga u vodi da omeka. U meuvremenu zagrejati ulje i
ispopati zaine u zrnu (poklopiti sud da zrnca ne iskau). Kad se umire, dodati kari listie,
kardamom zrna i ipku cimeta i propriti 1-2 min. Dodati sitno iseckan luk i djumbir i dinstati
dok ne omeka. Sipati zaine i ostaviti jo 2-3 min., a zatim naliti pirina i vodu u kojoj je
stajao. Ako nije dovoljno vode, dodati da bude dva prsta vode iznad pirina, promeati i
kuvati 10 min. Skinuti sa vatre, dodati graak i ostaviti jo 10 min. Preko pirina posuti Pilau
toping i sluiti uz dal orbu.
Pilau toping
* 200 g kokosovog brana
* 50 - 100 g iseckanih lenika
* 100 g suvog groa
Pomeati sastojke i propriti na tihoj vatri da dobije svetio braon boju, paziti da ne pregori.
Osetie se prijatan miris.
Badjija
* 1 argarepa iseena na kose kolutove
* 1 krompir iseen na kolutove
* 1 pare bundeve iseeno na krike
* 1 tikvica iseena na kose kolutove
* 1 paprika iseena po duini
* 1 gl crnog luka iseena na ire kolutove
* Hladno cedjeno ulje za prenje
* 1 manja gl karfiola razdvojena na cvetove
Miks:
* 200 g brana od leblebije ili soja brana
* 1 kaikica karija
* kaikice garam masale
* kaikice kajena ili ljute paprike
* 1 kaikica morske soli
* do 1 dcl mlake vode


Oprati i pripremiti povre. Zamesiti miks da bude srednje redak, da moe da se zadri na
povru. Umakati povre i pei u dobro zagrejanom ulju dok ne porumeni. Oceditij ulje na
papirnatoj salveti. Sluiti uz basmati pirina i atni po elji.

TESTA
apati
* kg meanog integralnog peninog i raanog
brana
* 1 dcl mlake vode
* kaikice morske soli
Izmeati brano i so, postepeno dodati vodu i
zamesiti mekano testo. Dobro izraditi testo (moe i
mikserom) dok ne omeka. Ostaviti pokriveno 30 minuta da se odmara. Koliina je dovoljna
za 5 apatija. Uvaljati testo u rolnu i sei kolutove. Poprskati branom i razvlaiti oklagijom u
krug, kao palainku, debljine 3-5 mm. Pee se na zagrejanom grilu ili ringli prekrivenoj
aluminijumskom folijom dok se ne pojave mehurii. Okrenuti. Metalnom tipaljkom uzeti
apati i zavriti peenje na jakom plamenu (vatra ili plin). apati treba da jako naraste.
Okrenuti na drugu stranu, paziti da ne pregori (traje svega min). Preko vrelog apatija
etkicom se nanosi tanak sloj gi -a.
Gi
kg putera se zagreva na laganoj vatri. Kad prokuva, paljivo se skida pena sve dok ne
prestane da se stvara. Gotov je kada mu se skine trea pena. Paziti da temperatura bude
umerena da puter ne bi pregoreo. Gi se moe dugo odrati u friideru. Koristi se umesto ulja i
kao namaz. Ima malo jai, prijatan ukus. Po elji se moe dodati so, jo dok je topao.
Samosa
Koliina za 20 samosa.
Testo:
* l mlake vode
* 2 Kaike morske soli
* 2 kg integralnog brana
* 1 dcl hladno cedjenog ulja
Fil: * kg graka


* 1 kg krompira
* 3/4 kg crnog luka
* 2 vee gl belog luka
* 1 pare sveeg djumbira 5-6 cm
* 1 ljuta papriica
* veze korijarjidera
* 250 g suvog groa
* 250 g indijskog oraha
* 1 Kaika kumina u zrnu
* 1 Kaika gorice ili slaice
* 1 kaikica kurkume
* 1 kaikica anisa u zrnu
* 1 kaikica korijandera u prahu
Zamesiti testo, napraviti loptu i izraditi je dobro rukama (20 minuta) ili mikserom (oko 10
min). Ostaviti 30 min. da se odmori i razvlaiti ga do debljine od 3 mm. Testo sei okruglim
kalupom prenika 10 cm; za obeleavanje moe posluiti plastini ili metalni poklopac te
veliine, a zatim se otrim noem paljivo isee krug. Testo ne sme biti debelo, pa pre nego
to ga filujete, razvucite ga oklagijom i dobiete neto vei krug koji je idealna veliina za
samose (oko 12 cm). Kolutove posuti branom i sloiti izmeu masne hartije jedan na drugi.
Postupak pripreme fila isti kao "Krompir kari II".
Filovanje: Svaki krug po ivici namazati vodom, koja slui kao lepak. Na sredinu staviti
kaiku fila formiranog u lopticu (najbolje malom kaikom za sladoled) i spojiti testo u tri
kraka, tako da prednji krak bude dui od druga dva. Pritisnuti mesto na sredini gde se testo
spaja i proveriti da je sve zalepljeno da fil ne bi iscurio. Filovane samose priti u dobro
zagrejanom ulju dok ne porumene. Izvaditi i slagati na papirnate salvete da se odstrani viak
ulja. Samose se slue kao predjelo sa atnijem, ili kao glavno jelo kombinovano sa basmati
pirinem i atnijem od kajsija.
Masala Dosai
* 100 g integralnog brana
* 4 dcl mlake vode
* 1 dcl starog testa (za zametak)
* 250 g pirinanog brana
* Hladno cedjeno ulje za prenje
Testo: Dobro se izmea i ostavi 24 sata na toplom mestu prekriveno krpom. Kada dokisne
(fermentie), promeati i pei palainke na jakoj vatri, na vrlo malo vrelog ulja. (Kada pravite
testo prvi put, potrebna je fermentacija od 48 sati, jer mu nije dodat zametak.) Veoma je
problematino pei ove palainke - testo sipati od sredine pa u krug do eljene veliine.
Obino se prve 2-3 palainke zalepe i pokvare. Budite uporni, jako su ukusne i neobine; ukus
podsea na palainke kojima je dodat jogurt.


Filovanje: "Krompir kari II" premazati po celoj povrini i presaviti na pola. Slui se sa
atnijem od kokosa.
Parota
* apati
* rendani kakavalj ili tofu sir
Razviti apati i na sredinu staviti 2-3 kaike rendanog kakavalja i odozgo zatvoriti (prstima
stisnuti testo da se ne odlepi). Pei na jakom grilu ili ringli prekrivenoj aluminijumskom
folijom dok ne porumeni sa obe strane. Slui se sa atnijem. Parotu takoe moete praviti i sa
nekim od namaza, gustih sosova ili karija.
Papadam
* 100 g lentil brana ili brana od leblebije
* 2-3 Kaike vode
* kaikice kumina u zrnu ili zaina po elji
* na vrh noa soli
Zamesiti testo i podeliti ga u kuglice veliine 2-3 cm. Svaku kuglicu razvui i napraviti krug
tanak do 2 mm. Ostaviti da se osui. Pred sluenje se pri u dubokom ulju svega 1-2 minuta.
Izvaditi i pustiti da se ocedi. Slui se uz atni i uz jela umesto hleba i apatija.


SLATKII

Puding od pirina

* 250 g integralnogpirina
* 50 g suvog grodja
* kaikice morske soli
* l pirinanog mleka
* kaikice cimeta
* 2 Kaike malteksa
* kaikice kardamoma
* 50 g preprenog indijskog oraha
* kaikice cimeta
* morski orai


Skuvati pirina u mleku, tako da se pirina ne raskuva. Dodati zaine i kuvati nekoliko
minuta, a zatim dobro oprano suvo grodje, indijski orah ili prepeeni lenik. Puding treba da
bude srednje gust. Ako je previe gust, dodajte mu vruu vodu i dobro promeajte. Vodite
rauna da pirina vremenom upije svu tenost. Prohladiti i dok je mlako zasladiti. Ako
koristite uti eer, umeajte ga dok je puding jo vreo.
Djumbir kolaii
* kg integralnog brana
* 100 g soja mleka u prahu
* 2 Kaike djumbira u prahu
* 50 g peninih klica
* 1 praak za pecivo
* 2 Kaike malteksa
* 2 Kaike gi -a
Pomeati suve sastojke. Dodati malteks i gi. Sjediniti polako meajui da se ne pretera. Pei u
zagrejanoj rerni na 200C od 15-20 min. Ne smeju se prepei, jer e izgubiti vlanost i
sveinu.
Susam kolaii
* 100 g integralnog brana
* 100 g gi -a
* 2 Kaike malteksa
* 100 g susama
* 5 kapi vanilin ekstrata
* limuna
Umutiti gi, dodati malteks, limunov sok i vanilu, zatim susam i brano. Promeati i sipati na
pleh. Pei u zagrejanoj rerni na 200C 15-20 min.
Krina kuglice
* 250 g mleka u prahu ili soja mleka u prahu
* 250 g putera ili gi -a
* 100 g seckanih oraha ili peenog lenika i badema


* 250 g utog eera u prahu (samleti u mlinu)
Pomeati mleko i eer i rukama topei puter umesiti testo. Dodati orahe i oblikovati kuglice.
Rolnice sa cimetom i suvim groem
Testo:
* 1 kg integralnog brana
* 70 g soja mleka u prahu
* 3 dcl mlake vode
* 2 Kaike malteksa
* 2 Kaike gi -a
* 1 kaikica morske soli
Pomeati vodu i malteks i tome dodati brano, mleko i so. Izraditi testo i dodati gi. Premesiti i
ostaviti 60 minuta da odmori. Malo ga obraditi, razvui do debljine 2 cm i filovati.
Fil:
* 100 g istopljenog gi -a
* 2 Kaike malteksa
* 2 Kaike cimeta
* 100 g suvog groa
Oprati suvo groe, pomeati sastojke i premazati testo. Urolati i sei na krike debljine 2-3
cm, poloiti na podmazan pleh i pei u zagrejanoj rerni na 200C oko 50 minuta, da dobiju
lepu braon boju.


MEKSIKA KUHINJA

POPULARNI MEKSIKI RECEPTI



Tortilja
* 300 g kukuruznog brana
* 7 dcl vode
* 1 Kaika hladno cedjenog ulja
* 50 g integralnog brana
* kaikice korijandera u prahu
* kaikice morske soli
Pomeati sastojke i napraviti itko testo. Ostaviti oko 2 sata da bubri. Promeati i na jakoj
vatri, sa malo ulja, pei tanke tortilje kao palainke. Donja povrina treba sama da se odvoji
od tiganja i tada treba okrenuti i pei drugu stranu. Tortilje treba da budu zlatno smekaste.
Sluiti vrue ili koristiti za pripremu burita, enalada, sendvia.
Burito
* 2 Kaike meksikog pasulja
* sve krastavac iseckan na kockice
* tortilja ili apati
* rendana argarepa
* zelena salata
* 2 Kaike gvakamole
* sitno seckan paradajz
* 1 Kaika salse
Na jedan kraj tortilje ili apatija slagati redom: pasulj, salatu, paradajz, krastavac, argarepu,
zatim preliti gvakamolom i salsom. Rolati i krajeve uvui sa strane. Gvakamola i salsa se
mogu sluiti i odvojeno. Recepte moete pogledati u nastavku.
Naos
* tortilja ips (kukuruzni)
* 3 Kaike pasulja
* 2 Kaike salse
* 30 g kakavalja


* 2 Kaike pavlake
* 2 Kaike gvakamole
U manjem dubljem plehu napraviti kupolu (dve, tri) od ipsa i preko nje narendati kakavalj.
Ispei u zagrejanoj rerni na 220C, 5-6 min., koliko je siru potrebno da se rastopi i malo
zapee. Izvaditi iz rerne i kupolu premestiti na tanjir. Preko ipsa na vrh preliti pasulj, na
jednom kraju pavlaku, a na drugom gvakamolu; salsa obino ostane u posudici jer je retka.
Jede se prstima, tako to se ips umae u eljeni sos.
Meksiki pasulj
* kg crnog ili crvenog pasulja
* 3 Kaike kumina u prahu
* 2 gl crnog luka
* 1 Kaika morske soli
* 1 vea gl belog luka
* kaikice bibera
* 3 Kaike paradajz pirea
* kaikice kajena
* 1 l vode
Naliti pasulj vodom i kad prokuva prvu vodu ocediti. Isei luk i sjediniti sve sastojke. Naliti
vodom i pustiti da prokuva. Smanjiti temperaturu i ostaviti da krka na laganoj vatri dok
pasulj ne omeka. Voda treba da ukuva i da pasulj bude potpuno gust. Paziti da ne zagori,
povremeno promeati. Prohladiti i izmiksati u blenderu da se dobije pire. Moe se koristiti i
ako se ne izmiksa, za filovanje burita, uz tortilje, naos i slino.
Gvakamola
* 4 zrela avokada
* 1 mala gl crvenog luka sitno iseckana
* 1 vei paradajz iseen na kockice
* 1 Kaika lista korijadera
* sok od 1 limuna
* 1 kaikica morske soli


* 1 kaikica belog luka
* kaikice kajena ili ljute paprike
* kaikice bibera
Oprati i oistiti avokado i napraviti pire. Dodati sitno seckan paradajz, luk i zaine. Promeati
i dodati limunov sok i korijander. Ponovo promeati. Slui se kao salata, uz naos, enalade i
burito.
Salsa
* l domaeg paradajz soka ili kg samlevenog paradajza
* 1 veza korijandera
* kaikice bibera
* 1 kaikica kumina u prahu
* 1 kaikica morske soli
* 1 gl crnog luka
* 1 kaikica kajena
* 1 gl belog luka
Sitno isei crni i beli luk i sjediniti dobro sastojke. Sluiti kao salatu, dodatak uz naos, burito,
enalade, tortilje ili ips.

ORBE
orba od bundeve
* 1 kg bundeve
* 1 ipka cimeta
* 1 gl crnog luka
* 2 kaikice malteksa
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica kumina u prahu
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja


* 1 l vode
* 1 Kaika morske soli
Blago zagrejati ulje i sipati zaine da se prepre nekoliko minuta, pa dodati iseckan luk i
dinstati dok ne omeka. Dodati bundevu iseenu na kocke, prodinstati 15 minuta i naliti
vodom. Pojaati temperaturu da prokuva, pa ponovo smanjiti i krkati dok bundeva ne
omeka. Skinuti sa vatre, dodati malteks i izvaditi cimet. Izmiksati u blenderu da se dobije
krem. orba treba da bude srednje gustine.
orba od suvog graka
* kg suvog zelenog graka
* 1 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 2 l vode
* 1 Kaika kumina u prahu
* kaikice ilija
* kaikice bibera
* 1 Kaika morske soli
Blago zagrejati ulje i nekoliko minuta propriti zaine, pa dodati sitno seckan luk. Kad
omeka, sipati dobro opran suvi graak i pojaati temperaturu da prokuva. Smanjiti i pustiti da
se krka dok se graak potpuno ne raspadne.

SOSOVI
Ran
* 1 kg samlevenog paradajza
* 1 veza korijandera
* 2-3 lista lovora
* kg crnog luka
* 2 kaikice kumina u prahu


* kg crvenog luka
* 2 vee gl belog luka
* 1 kaikica origana
* 3 ljute papriice
* 1 kaikica bibera
* 3 crvene babure
* 1-2 Kaike morske soli
* 5 zelenih babura
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
Blago zagrejati ulje i dodati sitno iseckan luk i dinstati dok ne omeka. Dodati zaine i kratko
prepriti (1-2 min.) i sipati paradajz. Ako, se koristi sve paradajz, obavezno ga pre mlevenja
oguliti. Kuvati na tihoj vatri, meati da ne zagori i kad je napola gotov, dodati paprike uzdu
iseene i sitno seckane ljute papriice. Krkati dok paprika ne omeka, skinuti sa vatre i sipati
iseen korijander. Sos se moe sluiti uz tortilje, za pripremanje enalada, jela od pasulja.
Barbikju
* 1 kg paradajz pirea
* 1 gl belog luka
* 300 g malteksa
* 1 Kaika ilija ili kajena
* l supe od povra
* kaikice bibera
* kg senfa
* 1 Kaika morske soli
* 2 dcl jabukovog sireta
Pomeati sve sastojke i kuvati na laganoj vatri oko 2 sata. Povremeno promeati da ne zagori.
Koristi se za sendvie, posebno sa vegetarijanskim burgerom, proizvodima od soje, za
pripremu enalada.



ENALADE
Paprika
* 2 kg ispeenih i oguljenih paprika
* kg kakavalja ili tofu sira
* 300 g integralnog brana
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica bibera
* 10 jaja
* 1 Kaika morske soli
* l mleka ili soja mleka
Sipati ulje u dublji pleh i poredati paprike (oiene od semenki) tako da prekriju celo dno.
Umutiti jaja sa branom i mlekom, da se dobije srednje gusta masa i dodati zaine. Preliti
preko paprika i narendati sloj kakavalja. Ponoviti dok ima materijala (bar tri reda). Zavriti
sa kakavaljem. Pleh zatvoriti aluminijumskom folijom i pei u zagrejanoj rerni na 220C oko
50 min. Izvaditi i prohladiti. Sluiti uz salsu, gvakamolu, pasulj, meksiki sos, po elji.
Spana, kopriva, blitva
* 1 kg spanaa, blitve ili koprive
* ran sos
* kaikice kumina u prahu
* 350 g pavlake
* kg kakavalja
* kaikice ilija ili ljute paprike
* 10 tortilja prenika 12 cm
* kaikice morske soli
Oprati i oistiti spana, blitvu ili koprivu i iscepkati prstima na rezance i pomeati sa
pavlakom i zainima. Na dno dubljeg pleha redati tortilje, zatim sos, spana i narendati
kakavalj. Ponoviti dok ima materijala (bar tri reda) i zavriti sa tortiljama i kakavaljem.
Pokriti pleh aluminijumskom folijom i pei u zagrejanoj rerni na 220C oko 50 min.
Enalada od crnog pasulja


* meksiki pasulj
* 2-3 zrela avokada
* ran sos
* rendani kakavalj (po elji)
* 20 tortilja
Pripremiti pasulj, ali ga ostaviti u zrnu, da se ne prekuva. U dublji pleh slagati tortilje, sos,
pasulj i zavriti tortiljama. Po elji, na kraju se moe dodati rendani kakavalj. Pokriti pleh alu
folijom i pei u rerni na 200C oko 50 min. Izvaditi i prohladiti. Ukrasiti krikama avokada.


ITALIJANSKA KUHINJA

POPULARNI RECEPTI

Italijanski sos
* 1 kg oljutenog i samlevenog paradajza
* dcl jabukovog sireta
* kg peurki
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 gl crnog luka
* 1 Kaika origana
* 1 gl belog luka
* 1 Kaika ruzmarina
* 1 veza svee nane
* kaikice bibera
* 1 Kaika malteksa


* 2 Kaike morske soli
* 1 dcl keapa
Blago zagrejati ulje i dodati sitno iseckan crni i beli luk i malo vode. Dinstati na slaboj vatri,
vie kuvati nego priti. Kad luk omeka dodati zaine, zatim paradajz i keap. Kad je skoro
gotovo, sipati peurke i kuvati jo 5 minuta. Skloniti sa vatre i dodati malteks i sire
pageti
Za 3 osobe koristi se kg tankih pageta od integralnog brana, heljde, soje ili spanaa.
U 2 l vode sipati 2 Kaike hladno cedjenog ulja ili pare putera i kaiku morske soli. Kad
prokuva, dodati pagete i poklopiti sud. Kuvati oko 10 min., paziti da se pagete ne prekuvaju.
Iscediti kroz cedilo i oprati ih hladnom vodom, ali ne previe, potrebno je da ostanu vrue.
Prelivaju se jednim od sosova koji slede, a slue se obavezno uz parmezan.
Pesto
* 2 granice bosiljka
* 100 g seckanih oraha
* 1 gl belog luka
* 100 g parmezana
* 1 dcl maslinovog ulja
Pomeati sastojke i tui ih u avanu ili ih izblendati u blenderu da se dobije jednolina masa.
Koristi se kao preliv za pagete ili kao sos uz ostala jela.
Sos od peuraka - Saute Stroganoff
* kg peurki
* veze peruna
* kg crnog luka
* 3 veze mirodije
* 1 gl belog luka
* 2 listia svee nane
* sok od limuna
* 1 kaikica morske soli


* kaikice ruzmarina
* 350 g putera ili gi -a
* 1 kaikica bibera
Istopiti puter na tihoj vatri, paziti da ne potamni. Dodati luk i dinstati dok ne omeka. Dodati
peurke i krkati dok ne omekaju, paziti da se ne prekuvaju. Pet minuta pred kraj dodati
zaine.
Paradajz sos
* l domaeg paradajz soka
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 2 lovorova lista
* 100 g soja ljuspica
* 1 Kaika origana
* 2 gl crnog luka
* kaikice bibera
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica morske soli
* 1 dcl keapa
Zagrejati ulje na blagoj vatri i dodati sitno iseckan luk. Dinstati dok ne omeka, povremeno
dodavati vodu da ne zagori. Dodati zaine i keap i prodinstati oko 5 min. Popariti soja
ljuspice u vreloj vodi kojoj je dodato malo soli i lovorov list. Ostaviti 15 minuta, oprati i
sjediniti sa lukom i zainima. Dinstati oko 10 min. i naliti paradajz sokom. Kuvati na blagoj
vatri dok ne dobije srednju gustinu. Sluiti preko pageta uz parmezan.
Milaneze
Pripremite pagete i prelijte italijanskim sosom i parmezanom.

PASTE
Sa povrem
Koriste se integralni, soja, heljda ili kopriva makaroni. Pripremaju se kao i pagete, s tim to
ih je potrebno due kuvati.


* kg makarona
* 1 Kaika soli
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
Preliv:
* 1 gl karfiola
* 1 veza peruna
* 3 argarepe
* 1 gl crnog luka
* 2 celera
* 1 gl belog luka
* 1 koren peruna
* l paradajza
* 2 Kaike paradajz pirea
* 1 dcl keapa
* 50 g parmezana
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 kaikica bibera
1 Kaika origana
4-5 listia svee nane
2 lista lovora
1 kaikica morske soli
Zagrejati ulje na tihoj vatri i dodati luk. Dinstati dok ne omeka, povremeno dodavati vodu da
ne zagori. Dodati argarepu, celer, perun i pakanat i dalje pirjaniti 10-tak minuta. Dodati
karfiol i zaine, a nakon 7 minuta naliti paradajz sokom, dodati pire i keap. Kuvati dok
karfiol ne omeka, paziti da se ne prekuva. Na samom kraju dodati perunov list. Preliti preko
pripremljenih makarona i posuti parmezanom. Sluiti vrue.
Ronzoni


* kg makarona
* 200 g crnih maslina
* kg peurki
* 2 gl crnog luka
* 1 gl belog luka
* 1 kaikica bibera
* 10 listia nane
* 1 kaikica morske soli
* 50 g parmezana
* 2 Kaike maslinovog ulja
Pripremiti makarone kao u prethodnom receptu.
Preliv:
Dinstati luk na ulju, dodati zaine peurke i pustiti da omekaju. Na kraju dodati maslinke
iseene na kolutie. Posuti parmezanom.
Hladna salata
* kg makarona
* 2 Kaike maslinovog ulja
* kaikice bibera
* 1 Kaika origana
* sok od 1 limuna
* 100 g majoneza
* 100 g crnih maslina
* 2 celera
* 150 g graka
Makarone pripremiti kao u prethodnim receptima i dok su jo topli dodati maslinovo ulje i
zaine. Dobro izmeati i ostaviti da se ohladi. U meuvremenu oprati i oistiti celer i isei ga
na sitne kockice. Obariti graak da se ne prekuva i isei maslinke na kolutie. Sve dobro


izmeati, dodati limun i na kraju majonez. Sjediniti i posuti parmezanom. Ukrasiti sveim
perunovim listiima. Sluiti kao predjelo ili salatu.

PIZZE
Testo - za 4 osobe
* 1 kg integralnog brana
* 1 praak za pecivo
* 2 kaikice utog eera
* 1 l meavine mlakog mleka i vode
* 100 g putera ili gi -a
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 kesica suvog kvasca
* 1 Kaika morske soli
Potopiti kvasac u 1 dcl mleka i vode i dodati jednu kaiicu eera. Ostaviti da naraste. U
brano dodati praak za pecivo, so i ostatak eera i izmeati. Zamesiti testo sa kvascem i
ostatkom vode i mleka. Dodati ulje i puter, svaki put mesiti dok se ne sjedini. Doraditi testo
rukom, varjaom ili mikserom. Testo je gotovo kad ponu da se stvaraju mehurovi. Uobliiti
testo u loptu i ostaviti u sudu pokriveno krpom, na toplom da dokisne (oko 1 sat). Ponovo
izmesiti testo - ovog puta rukama - i rasporediti ga u podmazan pleh, da bude debljine 1-2 cm,
zavisno da li volite tanju ili deblju podlogu.
Na pripremljeno testo moete praviti neke od pizza koje slede, a moete upotrebiti i sopstvenu
matu i kombinovati razliite namirnice. Koliina je prilagoena testu od 1 kg brana.
Ukoliko smanjujete ili poveavate koliinu testa, neophodno je srazmerno smanjiti, odnosno
poveati koliine i u receptima.
anti
* pesto sos
* 200 g crnih maslina
* 300 g peurki
* 250 g pavlake (po elji)
* 300 g kakavalja


Preko pripremljenog testa redati sos, peurke, kakavalj i masline. Kad se izvadi iz rerne u
sredinu svakog kvadrata staviti kaiku pavlake.
Meridijana
* italijanski sos
* 3 Kaike bosiljka
* 300 g kakavalja
* 200 g zelenih maslina
Preko pripremljenog testa redati sos, bosiljak, kakavalj i cele masline.
Galaksija
* italijanski sos
* 300 g kakavalja
* 200 g peurki
* 200 g crnih maslina
* 100 g zelenih maslina
* 2 veze brokolija
* 100 g parmezana
Na pripremljeno testo staviti sloj sosa, tako da formirate kvadrate veliine 15-20 cm. Na svaki
kvadrat prvo redajte peurke iseene na kolutove, zatim zelene masline oiene od kotica i
iseene na komadie, pa brokoli razdvojen na cvetove. Sir izrendati preko povra. Crne
masline cele zabosti u sir i na kraju posuti parmezanom.
Himalaji
* italijanski sos
* 300 g kakavalja
* 200 g peurki
* 10 ljutih papriica
* 200 g crnih maslina
* 1 gl crnog luka iseena na renjeve


* 3 paprike iseene na renjeve
Na pripremljeno testo redati sos, luk, paprike, peurke, kakavalj, masline i ljute papriice.

LAZANJE
Povre
* 600 g zelenih lazanja
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 Kaika morske soli
Fil:
* italijanski sos
* 1 gl karfiola
* 2 veze brokolija
* 1 veza peruna
* 100 g kaka valja
* 250 g parmezana
* 1 Kaika origana
* Kaike ruzmarina
* 1 kaikica morske soli
Obariti lazanje u prokljualoj vodi, kojoj je prethodno dodato ulje i so. Paziti da se lazanje ne
prekuvaju, treba da ostanu vrste. Oprati i oistiti povre i obariti ga u kljualoj slanoj vodi,
da se ne prekuva. Vodu ostaviti za supu ili orbu. Zainiti povre i dodati mu iseen perunov
list. Redati sloj lazanje, italijanskog sosa, povra i parmezana. Sloiti da bude dva reda fila.
Gornji red lazanje premazati italijanskim sosom, zatim prekriti kakavaljem iseenim na
tanke trouglove i posuti parmezanom.
Spana
* 600 g integralne lazanje
* 2 Kaike hladno cedjenog ulja
* 1 Kaika morske soli


Fil:
* 2 kg sveeg spanaa ili 1 kg zamrznutog
* 1 Kaika ruzmarina
* 1 Kaika bibera
* 250 g pavlake
* 1 Kaika belog luka
* 250 g krem sira
* 1 Kaika morske soli
Pripremiti lazanje, kao u prethodnom receptu. Oprati i oistiti spana i blago ga obariti u
kljualoj vodi. Pripremiti fil od pavlake, sira i zaina i umeati spana. Redati sloj lazanje,
zatim sloj fila. Zavriti sa tankim slojem fila.

TOPLI SENDVII
Plavi patlidan
* 2 velike integralne kifle
* 1 vei plavi patlidan
* 5 Kaika integralnog brana ili prezli
* 2 jaja
* kaikice bibera
* 1 kaikica origana
* Hladno cedjeno ulje za prenje
Oprati i oguliti patlidan i isei na kolutove debljine cm. Potopiti ih u slanu vodu i ostaviti
da stoje nekoliko sati. Iscediti, uvaljati u razmuena jaja, pa u brano, i pohovati u vrelom ulju
na jakoj temperaturi (paziti da ne izgore). Kad porumene izvaditi i ostaviti nekoliko minuta na
papirnoj salveti da se ulje ocedi i filovati sendvi. Kifle isei po duini i zagrejati u tosteru ili
na ringli prekrivenoj aluminijumskom folijom. Premazati italijanskim sosom obe strane i
izmeu poredati pohovani patlidan.
Tost
* 8 paria integralnog tost hleba


* suncokretov, kikiriki, bundevin namaz, gi, puter
* 2 vea paradajza
* 50 g kakavalja ili tofu sira
* 10 peurki
* kaikice bibera
Namazati tost nekim od namaza i poredati paradajz iseen na kolutove i posut biberom, zatim
peurke iseene na listie i na kraju kakavalj iseen na tanke trouglove. Poklopiti paretom
tosta i staviti u toster ili dobro zagrejanu rernu. Pei 7 minuta u tosteru, u rerni 15-20 min.


RECEPT ZA MRAVLJENJE

Dr. sc. Ignac Kulier
Poznati nutricionist i autor 13 knjiga na temu hrana & prehrana,
kao i jednog CD-ROM-a. Objavio je preko 50 strunih i naunih
radova na Institutu Plive, jednoj od najveih farmaceutskih
kompanija na podruju balkana u kojoj je radio 20 godina.
Specijalizovao je dojenaku i deju hranu i specijalnu dijetetiku
na kraljevskom institutu Danske u Hillerodu kao stipendist
Danske Vlade.
Projektovao je hranu za dojenad i malu decu, za sportiste i vojsku (specijalce), najpoznatiji
proizvodi su Bebimil i Soyamil koji su ili ak i za izvoz u Rusiju. Objavljene knjige su mu
donele veliku reputaciju i potovanje kod kolega na podruju balkana. Jedan je od inicijatora
mediteranske ishrane o emu je odrao niz predavanja. Objavio je mnotvo edukativnih
struno popularnih lanaka koji su tampani u najtiranijim asopisima. Svakako je jedan od
najplodnijih pisaca strune i nauno-popularnog izdavatva o ishrani. Svojim dugogodinjim
delovanjem pokriva oblast od irokog interesa za svakog.
Dr. sc. Ignac Kulier poruuje sledee: Herbalife spada medju najvee svetske proizvodjae
suplemenata, raspolae ogromnim iskustvom i strunim kadrom. Dodaci prehrani pod
brandom Herbalife napravljeni su skladno dobroj proizvodjakoj praksi u vrlo savremenim
pogonima u SAD na temelju nauno fundiranih injenica, proverenog su kvaliteta i
sigurni su za konzumiranje.
Dr.sc. Kulier preporuuje korienje Herbalife programa za uspenu i sigurnu kontrolu telesne
teine, stoga je napravio nedeljni jelovnik koji ini kombinacija Herbalife proizvoda i klasine
ishrane:



Herbalife recept po preporuci Dr. sc. Ignac Kuliera:
Napomena: 30 grama nemasnog mesa ima oko 7 grama proteina. Optimalna koliina proteina
koja vam je svakodnevno potrebna je 1 do 1,5 grama po 1 kilogramu telesne teine. Oko 60%
dnevnog unosa energije treba pokrivati kvalitetnim ugljenim hidratima.

Ponedeljak

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati (g)
Doruak
322 18,8 6,9 48,9

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka i 1 banana
Medjuobrok
105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Ruak
388 37,9 8,3 41,6

100 g narezane dinstane junetine, 2
pareta raenog hleba
Medjuobrok
57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1089 75,8 22,3 154,5

Utorak

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati
(g)
Doruak
274 17,8 6,7 37,1

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka, 1 svea jabuka
Medjuobrok
105 1,3 0,4 26,9
Banana,Thermojetics aj u 2 dl obine vode
Ruak
511 52,2 13,9 42,6

150 g peenih ureih prsa, 1 oljica kuvanog
graka, 1 oljica salate od paradajza, 2 pareta


peninog hleba
Medjuobrok
57 0,3 0,2 15,1
Jabuka, Thermojetics aj u 2 dl obine vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1164 89,1 27,7 143,7

Sreda

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati
(g)
Doruak
326 18,9 6,9 50

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka, 1 kaiica instant kafe bez kofeina, 1
banana
Medjuobrok
105 1,3 0,4 26,9
Banana,Thermojetics aj u 2 dl obine vode
Ruak
436,5 21,6 3,8 90

280 g dinstanog meanog povra, 1 pare
peninog hleba
Medjuobrok
97 1,5 0,2 25

Naranda, Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1181,5 60,8 17,8 213,9

etvrtak

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati
(g)
Doruak
274 17,8 6,7 37,1

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka, 1 kaiica instant kafe bez kofeina, 1
banana
Medjuobrok 97 1,5 0,2 25



Naranda, Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Ruak
508 48,6 11 44,8

150 g dinstane telee digerice na luku, 1
oljica kuvanog integralnog smedjeg pirina
dugog zrna, 1 oljica zelene salate
Medjuobrok
57 0,3 0,2 15,1
Jabuka, Thermojetics aj u 2 dl obine vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1153 85,7 24,6 144

Petak

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati (g)
Doruak
322 18,8 6,9 48,9

1 Shake Formula 1 sa 250 ml
polumasnog mleka i 1 banana
Medjuobrok
97 1,5 0,2 25

Naranda, Thermojetics aj u 2 dl
obine vode
Ruak
255 17,7 23 78,8

150 g pohovanih lignji, 2 pareta
raenog hleba
Medjuobrok
105 1,3 0,4 26,9

1 banana, Thermojetics aj u 2 dl
obine vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml
polumasnog mleka
Ukupno 996 56,8 37 201,6

Subota

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati (g)
Doruak
217 17,5 6,5 22
1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog


mleka
Medjuobrok
105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Ruak
619 52,2 12,6 71

130 g kuvanih pageta, 85 g dinstane
usitnjene govedine, 1 oljica zelene salate
Medjuobrok
57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1215 88,8 26,2 157

Nedelja

Energija
(kcal)
Proteini
(g)
Masti
(g)
Ugljeni
hidrati
(g)
Doruak
326 18,9 6,9 50

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka, 1 kaiica instant kafe bez kofeina, 1
banana
Medjuobrok
57 0,3 0,2 15,1
Jabuka, Thermojetics aj u 2 dl obine vode
Ruak
496 49,6 16,4 41,7

180 g peenih pileih prsa, 1 oljica dinstane
boranije, 1 oljica zelene salate, 2 pareta
peninog hleba, 1 palainka sa demom
Medjuobrok
97 1,5 0,2 25

Naranda, Thermojetics aj u 2 dl obine
vode
Veera
217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog
mleka
Ukupno 1193 87,8 30,2 153,8