Ve od svakodnevnog prijateljskog pozdrava Zdravo!

(to znai: elim ti da

bude zdrav/zdrava). Kako si? (kako je tvoje zdravlje?) otkrivamo da je u naoj
kulturi zdravlje vrednost koja je uvek na prvom mestu. Iako smo na reima svi
posveeni zdravlju, kada pogledamo oko sebe, vidimo neto sasvim suprotno:
koliko malo inimo da budemo zdravi. Dovoljno je zapitati se: ta je mom
organizmu potrebno i ta je za mene zaista dobro?
Kako iveti zdravo?
Zdravstveni karton nacije
Za zdravlje je potrebno malo: iveti onako
kako je priroda odredila ljudskom biu kretati
se i izlagati telo umerenom zikom naporu,
hraniti se raznovrsno i umereno, piti dovoljno
vode i ne unositi u organizam tetne materije.
Savremeni nain ivota, naalost, najee
podrazumeva obavljanje stresnih poslova,
premalo kretanja, svakodnevno konzumiranje
brze ili industrijske hrane, prezainjene i
pune tetnih masnoa i hemikalija, i unos
nedovoljnih koliina vode. Slobodno vreme
veina odraslih, ali i mladih, provodi ispred
televizora ili raunara, a kad bismo pokuali da
odredimo od ega se sastoji jedan prosean
obrok stanovnika nae zemlje, to jelo sadralo
bi preteranu koliinu tetnih masnoa i soli,
a premalu i nesrazmernu koliinu korisnih
sastojaka. Kao neposredni rezultat takvih navika
u ishrani i kretanju, vie od polovine graana
Srbije i gotovo petina dece i mladih je gojazno;
svaki peti stanovnik Srbije boluje od bolesti srca
i krvotoka, a broj obolelih od dijabetesa i bolesti
bubrega je toliki da se u oba sluaja govori o
epidemiji.
1
Kada tome dodamo podatke da svaki trei
stanovnik Srbije pui i da navika redovnog
odlaska kod lekara radi kontrole zdravlja
praktino ne postoji, razlozi za zabrinutost su
vie nego jasni.
Menjajmo navike
Razmislimo o svojim navikama neke od
svojih nezdravih navika moemo zameniti
zdravim uz veoma malo napora.
Zasladimo aj medom, jedimo voe umesto
slatkia. Umesto belog hleba, preimo na
crni ili integralni. Prepolovimo uobiajenu
koliinu soli koju dodajemo jelima. Umesto
punomasnog mleka i jogurta, kupimo
one manje masne ili nemasne, a umesto
punomasnog sira mladi sir. Svakom jelu, supi
ili salati dodajmo po kaiku maslinovog ulja.
Umesto crvenog mesa, preimo to ee na
piletinu. Jedimo ribu bar jednom nedeljno.
Izbegavajmo slane i slatke grickalice, a kad
osetimo potrebu za grickanjem, neka to bude
suvo ili kotunjavo voe, semenke susama,
suncokreta, bundeve ili kikiriki sa to manje
soli. Izbegavajmo brzu hranu i peciva iz pekare,
radije sami sebi napravimo sendvi od crnog
hleba. Umesto gaziranog pia, pijmo voni sok,
aj ili vodu najbolje vodu. Umesto mlene
okolade, uzmimo crnu. Idimo biciklom na
posao ili barem parkirajmo auto 1 km daleko
od radnog mesta da bismo dobili 2 km etnje
dnevno. Ne koristimo lift, osim kada je zaista
neophodno.
1
Podaci preuzeti iz studije Zdravlje stanovnika Srbije 1997-2007 Institut za javno
zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, Beograd 2008.
Aqua Viva eli da vam pomogne da
zaponete vane promene u svom ivotu.
Za vas su eminentni medicinski strunjaci
izradili plan koji treba da sprovodite tri
nedelje (optimalno vreme za usvajanje
novih navika). Oekujte poveanje vitalnosti
i gipkosti i napredak u regulisanju telesne
teine. Ove promene mogu biti i trajne ako
nastavite da ivite kako vam predlaemo.
Pokuajmo jedan eksperiment uimo
zajedno u 21-dnevni program zdravog
stila ivota. Zapiite sledee parametre
pre poetka programa: telesna teina,
oseaj punoe nakon jela, koliko moete
da radite u toku dana, peaite ili trite bez
napora, subjektivna ocena stanja energije
i gipkosti (od 1 do 5), koliko ste zadovoljni
sobom. Nakon 21. dana napiite rezultate
pored istih parametara. Psiholozi kau da
je potrebno 3 nedelje za uspostavljanje
novog obrasca navika. Ako vam se sviaju
rezultati nastavite dalje. Mi smo tu da vam
pomognemo da ponete.
Za poetak zdravi stil ivota obuhvata:
dobru hidrataciju organizma
pravilnu ishranu
fziku aktivnost
mentalnu relaksaciju
Rehidratacija
- vratite svom telu
izgubljenu vodu
ovekovo telo i bie su u tihom i neraskidivom
savezu sa vodom. Voda ini oko dve treine
ljudskog organizma, ulazi u sastav svih organa,
obezbeuje neophodnu razmenu materija i
proiava organizam od nepoeljnih supstanci
detoksikuje. Voda krui kroz ovekovo telo i
probavni sistem, ali se takoe troi i isparava
putem znojenja.
ta bi trebalo da znamo o gubitku i nadoknadi
vode?
Kada se javi e, organizam je ve u blagom
stepenu dehidratacije. Zato je potrebno uzimati
vodu u pravilnim vremenskim intervalima, to jest
rehidrirati telo pre, u toku i posle zikih napora.
Kako prepoznati prve znake dehidratacije?
Kod odraslih: e, umor, vrtoglavica, glavobolja,
slabost, tamna boja urina, suvoa usta, gubitak
elastinosti koe, muka i povraanje, poremeaj
termoregulacije.
Kod dece: rado pije ponuenu tenost, malo
mokri, pospano je ili razdraljivo, usne su suve,
jezik obloen, disanje je ubrzano.
Kada i koliko vode je potrebno unositi?
Odrasli: 1,5 do 3 litra vode svakodnevno.
Potrebe za vodom se poveavaju ako doe
do pregrevanja tela (poviena atmosferska
temperatura, sport, teak ziki rad).
Dojilje: Vie od 8 aa na dan. Preporuka: aa vode
za svaki obrok i za svaki podoj.
Odojad: Ponuditi vodu odojetu izmeu obroka.
Koja voda je najbolja za vas?
Normalan metabolizam telesnih tenosti i brza
rehidratacija najbolje se postie kontinuiranim
unosom vode visokog kvaliteta. Potrebno je
konzumirati vodu koja je po sastavu najblia
koncentraciji materija u naem telu.
Aqua Viva je dar prirode odabran sa
panjom i iskustvom kompanije Knjaz
Milo najstarije i najuglednije kue u
Srbiji, koja ve dva veka snabdeva svoje
potroae zdravom vodom.
Aqua Viva sadri idealnu koliinu
minerala, veoma blisku njihovoj
koncentraciji u organizmu. Blagotvorna
je za zdravlje i mogu je piti svi u
neogranienim koliinama. Organizam
neprestano troi vodu koju je neophodno
nadoknaditi, stoga je Aqua Viva na
najvei saveznik u toku svakodnevnih
aktivnosti. Zahvaljujui OPTIMINERAL
COMPLEX-u, optimalnom balansu
minerala, soli i oligoelemenata, ona
poboljava zike i mentalne performanse
i obezbeuje bolju rehidrataciju, koja vam
je neophodna tokom dana.
Kalcijum mineral od vitalnog znaaja za
kosti, zube, rast, miinu kontrakciju, elijski
transport.
Magnezijum ovaj mineral je vaan za
izgradnju kostiju, fazu relaksacije u miinoj
kontrakciji, uestvuje u velikom broju
metabolikih procesa, naroito onih za
proizvodnju energije i normalnu funkciju
gena.
Natrijum najvaniji element koji regulie
promet vode u telu i bitan za sprovoenje
nervnih impulsa.
Kalijum zajedno sa natrijumom regulie
ravnoteu vode i pH u organizmu, a njihov
odnos je takoe znaajan za nervnu i
miinu osetljivost, kao i srani ritam.
Zahvaljujui OPTIMINERAL COMPLEX-u
i mogunosti da se pije u neogranienim
koliinama, AQUA VIVA predstavlja jednu
od mineralnih voda koja obezbeuje
najbolju hidrataciju.
Ishrana
Zdravlje (ili bolest)
ulazi na usta
Ishrana savremenog oveka nije naroito
raznovrsna. Hleb i peciva se prave od belog
brana i sadre veliku koliinu aditiva.
Svakodnevno unosimo u svoj organizam
mnotvo nezdravih zasienih masti i
posebno opasnih transmasnih kiselina.
Brza hrana, grickalice, sadre prevelike
doze soli, a mnoga bezalkoholna pia
sadre velike koliine eera. Obroci se vrlo
esto nepravilno pripremaju, te se unitava
hranljiva vrednost namirnica. Ako iole
cenimo svoje telo, treba da se odnosimo
prema njemu s potovanjem. Pruimo mu
ono to je za njega korisno, a ono e nam
viestruko uzvratiti zdravljem. Postoji veliki
broj pristupa zdravijoj ishrani. Birajmo onaj
za koji mislimo da je najbolji za nas, ali pre
no to izaberemo, moramo znati vane
injenice koje su nauno utvrene:
Nae telo ima odreene potrebe za
raznim sastojcima koji se mogu pronai u
hrani (ugljeni hidrati, masti, belanevine,
vitamini, minerali, antioksidansi), a zavise
od uzrasta, pola, zike aktivnosti i drugih
faktora. Ove potrebe su koliinski iskazane
kroz tablice preporuenog dnevnog unosa.
Bez obzira na to koji pristup ishrani biramo,
moramo voditi rauna o ovim potrebama.
Osnovu nae hrane ine itarice. Treba
to ee birati namirnice od celovitih
itarica (npr. crni hleb umesto belog,
integralne pahuljice, integralne rezance i
sl.). Opna itarica sadri vane vitamine i
korisna vlakna koja pomau bolji rad creva i
detoksikaciju.
Povre i voe sadre minerale, vitamine,
antioksidanse i vlakna u velikim koliinama.
Veina ovih supstanci omoguava normalne
enzimske procese, detoksikaciju i uva telo
od degeneracije i preranog starenja. Povre
i/ili voe treba jesti svakodnevno, a izbor
treba da bude raznovrstan.
Bela mesa su korisnija od crvenih i daleko
ee ih treba jesti. Ona su i vaan izvor
gvoa i vitamina B 12, koji se najbolje
iskoriavaju iz hrane ivotinjskog porekla.
Vegetarijanci i vegani treba da nau
zamenu za ove antianemijske faktore
ukoliko je potrebno. Nezdrave preraevine
od mesa treba iskljuiti iz ishrane.
Kvalitet masnoa u ishrani utie na
mnoge procese u telu. Preterana koliina
zasienih masnoa ivotinjskog porekla je
glavni uzronik starenja krvnih sudova, a
transmasne kiseline iz ulja i tvrdih margarina
proizvedenih termiko-hemijskim
procesima danas se smatraju jednim od
glavnih uzroka raznih hroninih oboljenja.
Nasuprot tome, hladno ceeno maslinovo
ulje ima lekovito dejstvo.
Omega 3 masne kiseline (naroito iz lana
i plavih morskih riba) imaju vanu ulogu u
ouvanju imuniteta i u antidegenerativnim
procesima u telu. Dobar izvor masnoa
i minerala su i razne semenke (susam,
bundeva, suncokret).
Velika koliina prostih eera u ishrani
je glavni uzrok gojaznosti, estih promena
nivoa eera u krvi, koje dovode do sklonosti
ka poremeaju metabolizma, mentalnoj
dekoncentraciji i manjku energije. Sloeni
ugljeni hidrati iz itarica, a prosti iz voa
treba da budu glavni izvor eera za
organizam.
Nikada ne smemo da zaboravimo da
je voda od sutinskog znaaja u naoj
ishrani. Svakodnevni umor kod zdravih ljudi
najee je posledica latentne dehidratacije.
UTORAK
Crni hleb sa puterom i
medom
aj
Acidolni jogurt
Salata od integralnog
pirina i pasulja sa
povrem, mladim
lukom i perunovim
listom
Voe ili ceeni sok od
voa ili povra
Supa od raznog
povra i ribe ili
morskih plodova sa
sokom od paradajza
Crni hleb
Svea meana salata
sa maslinovim uljem
SREDA
Proja
Acidolni
jogurt
Sok od
argarepe
Supa od
soiva
Pica sa sosom
od paradajza,
peurkama i
maslinama
aka lenika i
suvog voa
Crni hleb
sa mladim
sirom
aj
ETVRTAK
Kaamak sa
obranim mlekom
aka badema
Gula sa teletinom ili
jagnjetinom
Integralna testenina
Zelena salata sa
maslinovim uljem
Crna okolada -
1 tangla
Raani hleb
Dinstane peurke
Salata od kupusa sa
maslinovim uljem
Voe
PETAK
Omlet sa jajima
Crni hleb
Kafa od itarica
aka suvog voa
Kroketi od leblebija
Varivo od kelja sa
maslinovim uljem
Proso
Paradajz ili druga
svea salata
Palainka sa
demom bez eera
Palenta sa mladim
sirom i mladim
lukom
Meana svea
salata od povra i
maslinovim uljem
SUBOTA
Zobene pahuljice
sa pirinanim
mlekom
Jabuka
orbasti pasulj
Grilovano povre
Crni hleb
Svea salata sa
maslinovim uljem
Acidolni jogurt
Salata od
integralne
testenine,
praziluka, i
tunjevine
NEDELJA
Crni hleb sa demom
bez eera, Obrano
mleko sa kakao
prahom ili cikorijom
Ovsene ili lanene
ploice
Pilei paprika
sa krompirom
Svea meana salata
sa maslinovim uljem
Sezonsko voe
Raani hleb, bareno
jaje ili sardina,
posni sir
aj
D
o
r
u

a
k
R
u

a
k
V
e

e
r
a
U

i
n
a
U

i
n
a
PONEDELJAK
Ovsene pahuljice
sa obranim
mlekom
Banana
Osli na aru
Palenta
Salata od rukole sa
maslinovim uljem
Sok od jabuke
Vegetarijanski
paprika
Crni hleb
Svea meana
salata sa
maslinovim uljem i
kockicama posnog
sira (grka salata)
Mediteranski jelovnik
Mediteranska kuhinja poznata je po svom blagotvornom uticaju na zdravlje. Nai
medicinski strunjaci sastavili su ovaj jelovnik koji e vam pomoi da uravnoteite va
metabolizam uz istovremeno uivanje u ukusnoj i raznovrsnoj ishrani.
OPTE NAPOMENE:
Jogurt i sirevi sa 1,6 % mlene masti
kg voa i povra dnevno
2 do 3 krike hleba ukupno dnevno
Porcija ribe ili mesa kada je glavni deo obroka je od 150 do 200 gr, ako je riba u salatama ili sloenijim obrocima oko 60 do 100 gr
Porcije jogurta i sokova 1 olja
Porcije voa 100 do 200 gr
Dinstanje je na vodi, maslinovo ulje se dodaje na kraju kuvanja
Za posebna zdravstvena stanja i posebne potrebe (deca, trudnice, sportisti i drugo) potrebna je konsultacija strunjaka.
SLEDITE JELOVNIK 3 NEDELJE.
Recepti za mediteranski jelovnik
Vegetarijanski paprika
1/2 mladog ili crnog luka sitno seckanog
i razno povre seeno na krupnije
komade: 1/2 argarepe
1/2 pakanata
1/2 krompira
1/2 kupusa
1/2 karola
supa ili voda
zaini po ukusu
2 kaike maslinovog ulja
Izdinstati crni ili mladi luk na vodi,
zatim poreati slojeve raznog povra
(prihvatljive su i druge vrste povra osim
navedenog). Preliti supom ili vodom da
povre omeka, dodati zaine po ukusu
i kuvati dok povre ne omeka. Na kraju
kuvanja dodati 2 kaike maslinovog ulja.
Gula sa jagnjetinom ili teletinom
3/4 kg jagnjetine ili
teletine
1 ili 2 vee glavice luka
1/4 kaiice slatke
paprike
1 kaiica sireta
2 lovorova lista
majina duica
so, voda ili supa
Izrezati meso na
vee komade. Na ulju
od semenki groa
prodinstati iseckani luk,
dodati papriku, sire i meso.
Zaliti vruom supom ili vodom.
Navedene zaine dinstati zajedno s
mesom. Kada je meso gotovo, mekano,
dodati makarone.
UTORAK
Miso supa
Ovsene pahuljice
sa suvim groem i
pirinanim mlekom,
posute seckanim
bademima
Sok od ceene
argarepe
Integralna pasta sa
dinstanim raznim
povrem i maslinovim
uljem
Svea presovana
salata
orba od azuki
pasulja i povra
Pire od prosa i karola
Brokoli na pari sa
maslinovim uljem i
sokom od limuna
SREDA
Miso supa
Kaa od ovsa
sa semenkama
bundeve
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem, klicama i
sokom od limuna
Voe
Sui (sa ili bez
kuvane bele ribe) sa
povrem i rolnice od
povra
orba od soiva
Kroketi od itarica i
povra
Svea zelena salata
meana sa zelenim
povrem na pari,
maslinama i sokom
od limuna
ETVRTAK
Kaamak sa
sojinim ili
pirinanim
mlekom
Ovsene ili
lanene ploice
Riblji paprika
sa povrem i
integralnim
rezancima
Svea salata i
rotkvice
Supa od
povra
Lopte od
pirina
Zeleno povre
na pari sa
maslinovim
uljem
PETAK
Miso supa
ito sa suvim
kajsijama ili suvim
groem, posuto
seckanim lenicima
Integralni beskvasni
hleb sa humusom ili
tofu namazom
Salata od kinoe,
mung pasulja,
blaniranog povra i
semenki
Svea salata
Supa od povra
Pilav od integralnog
pirina i povra
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem i sokom od
limuna
SUBOTA
Miso supa
Kaa od integralnog
pirina i jema
sa semenkama
susama
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem, klicama i
sokom od limuna
Voe
Musaka od raznog
povra, integralne
testenine i sejtana
Presovana salata
Supa od povra
sa integralnim
testeninama
Kola od rogaa sa
malteksom
NEDELJA
Miso supa
Utipci od
integralnog brana
Humus ili tofu
namaz
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem, klicama i
sokom od limuna
Sok od ceenog
povra
Peena skua
Integralni basmati
pirina
Svea salata i
rotkvice
Supa od povra
Salata od prosa
ili kus kusa, sa
blaniranim
povrem, arame
algama, sveim
povrem, mladim
lukom i semenkama
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem i sokom od
limuna
D
o
r
u

a
k
R
u

a
k
V
e

e
r
a
U

i
n
a
PONEDELJAK
Miso supa
Kaa od prosa
sa semenkama
susama
Zeleno povre na
pari sa maslinovim
uljem, klicama i
sokom od limuna
Voe
Riblja orba sa
povrem
Integralni basmati
pirina
Svea zelena
salata i rotkvice sa
maslinovim uljem
Integralni
beskvasni hleb
sa demom bez
eera
aj
OPTE NAPOMENE:
Sve itarice celog zrna osim prosa, kinoe i basmati pirina potapati nekoliko sati pre kuvanja sa kaiicom pirinanog sireta na 1 olju vode.
U sve supe i jela sa povrem stavljati vie vrsta povra koje treba menjati svakodnevno.
Zeleno povre na pari ili u vodi se kuva 1 do 3 minuta da se ne uniti vitamin C. U supe i druga jela dodavati dosta sveeg lista peruna (dobar izvor
C vitamina).
U toku dana jesti najmanje 2 olje zelenog povra . U makrobiotikoj ishrani se ne koristi mleko te su izvori kalcijuma iz zelenog povra, mahunarki
i njihovih proizvoda (npr. tofu sir), algi , semenki i uljarica.
Koristiti susamovo ulje (ili ulje od semenki groa) za dinstanje povra, a maslinovo u svim sluajevima kada nema termike obrade. Ukupna
koliina ulja u toku dana je 2 do 3 kaike.
Za posebna zdravstvena stanja i posebne potrebe (deca, trudnice, sportisti i drugo) potrebna je konsultacija strunjaka.
Makrobiotiki jelovnik
Ako ste ljubitelj makrobiotike ishrane, predlaemo vam jelovnik koji su nai eksperti
prilagodili potrebama savremenog oveka. Ne zaboravite da je neophodno da
nastavite da vodite rauna o pravilnoj ishrani i nakon to proete kroz ovaj ciklus - nai
jelovnici su tu da vas trajno inspiriu na menjanje navika.
SLEDITE JELOVNIK 3 NEDELJE.
Recepti za makrobiotiki
jelovnik
Pire od prosa i karfola
olje seckanog crnog luka
olje iseckanog karola
1/2 olje opranog prosa
2 1/2 olje izvorske vode
1 prstohvat morske soli
1 kaika na suvom tiganju prepeenog
tana (susamov puter)
olje seckanog peruna
Prepei tan na suvom tiganju dok ne
potamni (voditi rauna da ne zagori).
Staviti na dno erpe. Preko tana staviti
crni luk. Dodati karol, odozgo proso i
morsku so. Lagano dodati vodu, trudei se
da se ne poremete slojevi. Pokriti i dovesti
do kljuanja. Smanjiti plamen i kuvati na
niskoj vatri oko 35 minuta dok se tenost ne
apsorbuje i proso postane mekano. Odozgo
posuti seckanim sveim listom peruna.
Pilav od integralnog pirina i povra
1/3 olje mladog ili crnog luka
1/3 olje argarepe
1/3 olje celera ili kelerabe
1/3 olje rotkvica
1 olja skuvanog integralnog pirina
1 supena kaika susamovog ulja
svei list peruna za garniranje
Zagrejati susamovo ulje na tiganju. Prvo
dodati luk i dinstati oko 5 minuta, zatim
dodavati jedno po jedno povre seckano
na kockice i nastaviti dinstanje. Prilikom
svakog dodavanja povra malo posoliti ili
dodati nekoliko kapi soja sosa. Kad je povre
gotovo, dodati integralni pirina i malo vode
da bi se sve izmealo. Kuvati zajedno oko 10
minuta ili dok se sva voda ne upije i povre
se homogenizuje sa pirinem. Garnirati
sveim listom peruna.
Tipine greke u ishrani
Previe soli, premalo vode
Stanovnitvo Srbije u proseku troi 8 do
15 g kuhinjske soli dnevno. Preporueni
dnevni unos soli je 2 do 4 g, ili polovina
kafene kaiice. Treba obratiti panju i
na to da se osim soli koju sami dodamo
jelu, u na organizam kuhinjska so
svakodnevno uunja u neoekivano
velikim koliinama kroz industrijsku,
brzu ili restoransku hranu koju kupimo:
hleb (jedno pare hleba sadri oko 1 g
kuhinjske soli), pecivo iz pekare, slane
grickalice ips, smoki, slani tapii i
sline sadre izuzetno mnogo soli, sirevi,
supe iz kesice, hrana kupljena u restoranu
ili na kiosku, ak i mnogi konditorski
slatkii sadre so. Tolika koliina soli moe
izazvati povieni krvni pritisak. Osim toga,
so smanjuje elastinost krvnih sudova.
Bubrezi takoe trpe zbog vika soli, jer su
glavni organi koji reguliu promet vode
i minerala. Takoe, mnoge studije su
utvrdile da viak proteina u ishrani veoma
optereuje bubrege. Ogromna veina
stanovnitva ne pije dovoljnu koliinu
vode, to pogoduje razvoju bubrenog
kamena. Ujedno, s obzirom na to da je
kuhinjska so koju kupujemo industrijski
obogaena jodom, kroz preterani unos
soli moe doi i do preteranog unosa
joda, to moe da izazove dodatne
zdravstvene probleme.
NKETA: Koliko vode popijete
dnevno?
2

Ne pijem vodu 4,8 %
au 6,66 %
Nekoliko aa 20,92 %
Oko litar 34,13 %
Oko dva litra 33,49 %
Kao rezultat takvih navika u ishrani i piu
gotovo polovina stanovnitva Srbije
ima povien krvni pritisak, a oko pola
miliona naih sugraana ima obolele
bubrege.
3
Previe tetnih masnoa, premalo
korisnih
Stanovnici Srbije u proseku troe prevelike
koliine tetnih, a premale koliine
korisnih masnoa.
tetne masnoe su takozvane zasiene
i transmasne kiseline. Zasiene
masnoe nalaze se u ivotinjskim
mastima, crvenom mesu, slanini i mesnim
preraevinama, mlenoj masti (maslac, sir,
pavlaka, punomasni jogurt, punomasno
mleko, sladoled, lag i drugi proizvodi od
2
Dnevni list Politika 24. marta 2010.
3
Podaci preuzeti iz studije Zdravlje stanovnika Srbije 1997-2007Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, Beograd 2008.
mleka ili sa mlekom) i jajima.
Najtetnija vrsta masnoa, tzv.
transmasne kiseline, nalaze se u
tvrdom margarinu i u svim proizvodima
industrijske i domae hrane kojima
se margarin dodaje: slanim i slatkim
keksima, kolaima, okoladnim
tapiima, napolitankama, grickalicama,
ipsevima, ipsima, krekerima, ali i u
pekarskim proizvodima kao to su lisnata
testa i svi proizvodi od njih (kroasani,
pogaice, uu, patete, buhtle i sl.)
Pored margarina, transmasne kiseline se
javljaju i prilikom spremanja jela u fritezi
(pomfrit, neke vrste pohovanih jela i
krofni). Transmasne kiseline nalaze se u
svim namirnicama u ijem sastavu pie
hidrogenizovane biljne masnoe ili
samo biljne masnoe.
Zasiene i osobito transmasne kiseline
taloe se na zidovima krvnih sudova,
formirajui tvrde naslage, i zakruju
krvotok, te na taj nain neposredno
izazivaju bolesti krvnih sudova i srca, kao
i fatalne posledice srane i modane
udare.
Korisne masnoe su takozvane
nezasiene i viestruko nezasiene
(ili polinezasiene) kiseline. Korisne
masnoe nalaze se u ribi (najvie u skui),
neranisanom maslinovom ulju najbolje
je odabrati hladno ceeno ili presovano
maslinovo ulje, kao i u drugim vrstama
neranisanog/hladno ceenog ulja
suncokretovog, kukuruznog, bundevinog
i dr. Korisne masnoe iste krvne
sudove od naslaga stvrdnutih zasienih
i transmasnih kiselina i eliminiu druge
tetne estice u krvotoku tzv. slobodne
radikale.
Industrijski (preterano) obraena
hrana
Pod preterano obraenom hranom
podrazumevaju se, pre svega, beli eer,
belo penino brano, beli pirina i
ranisana ulja. Postupcima industrijske
obrade u ovim namirnicama unitavaju se
najkorisniji sastojci, a prilikom ranisanja
suncokretovog ulja stvaraju se tetne
transmasne kiseline. Daleko zdravije
opcije su voni eer, malteks, med, crno
ili integralno penino brano, integralni
pirina i neranisano ulje.
Fizika
aktivnost
Fizika aktivnost je klju za produenje
mladosti (studija londonskog Kraljevskog
koleda). Dokazano je da su ljudi koji se
bave ustrijom zikom aktivnou, tri
sata nedeljno, bioloki mlai 9 godina
od svojih vrnjaka koji se nedeljno troe
samo 15 minuta.
Jedan od najveih saveznika lepote je
voda. Ona pomae u hidrataciji koe
inei je glatkijom, mekom, nenijom
i otpornijom na bore. Takoe, unoenje
dovoljne koliine vode i vebanje
pouzdana su prevencija u spreavanju
najveeg neprijatelja ena celulita.
Dobre i loe navike utiu na zdravlje, ali
i na lepotu. Najpre nas odaju umorna
koa i kosa bez sjaja. Lepota u velikoj
meri zavisi od toga kako se hranimo i
koliko vode pijemo. Posle samo nedelju
dana konzumiranja zdrave i svee hrane
i unoenja dovoljno tenosti, mogu se
videti rezultati lice blista, koa izgleda
odmornije, telo je gipkije, a kosa sija.
Problemi: Hronina bolest dananjice
je nedostatak snage, to je posledica
nedovoljnog spavanja, obavljanja svih
dnevnih aktivnosti pod stresom i u urbi,
nedostatka vremena za leeran ivot.
Reenja: Trajne promene navika, to pre
svega, podrazumeva promenu prioriteta,
s jedne strane, i korienje prirodnih
izvora energije s druge.
Telesne aktivnosti ne troe ve
dopunjuju snagu, prevencija su mnogih
bolesti, smanjuju napetost, omoguavaju
bolji san. Fizika aktivnost omoguava da
telo rutinski obavlja svakodnevne poslove
i na taj nain troi manje energije.
Rano ustajanje jutarnje vebe su
posebno korisne, podiu nivo adrenalina
i poboljavaju dnevnu ekasnost. Pored
toga, mnogi strunjaci smatraju da
je potrebno ujutru popiti 4 x 160 ml
mlake vode. Ovaj postupak ubrzava
jutarnje pranjenje creva i pospeuje
razblaivanje i izluivanje toksina koji
su se u organizmu sakupili u toku noi,
kada je najintenzivnija eliminacija raznih
nusproizvoda metabolizma.
Savlaivanje popodnevnog umora
prirodan oseaj umora nakon ruka ne
treba savlaivati slatkiima, ve kratkom
etnjom (deset minuta je dovoljno).
Fizika aktivnost treba da bude umerenog
intenziteta, individualno programirana
i dozirana. Opte preporuke za ziku
aktivnost su:
vebati najmanje 5 puta nedeljno,
najmanje 30 minuta, po mogustvu svaki
dan (vebama prethodi zagrevanje od 10
minuta, a nakon vebi relaksacija);
ove vebe treba da budu aerobnog
karaktera (obezbeuju unos kiseonika
i pojaanje cirkulacije) hodanje,
dogiranje, plivanje, vonja bicikla;
u ovaj program spadaju i vebe snage
(angaovanje velikih miinih grupa)
najmanje 2 puta nedeljno, 8 do 12 vebi
sa ponavljanjem svake vebe 8 do 12
puta;
po potrebi raditi vebe eksibilnosti
(istezanja);
po potrebi raditi vebe ravnotee.
AQUA VIVA SPORT VEBE
Broj ponavljanja: 8-10
puta. Vebe se izvode iz
stojeeg poloaja i mogu se
praktikovati bilo gde.
Veba za oblikovanje
ruku i nogu:
Stanite tako da su vam
stopala razmaknuta malo
vie od visine ramena. Ruke
opruite i drite aice
ispred tela, na butinama.
Savijte kolena i sputajte se
u poluuanj. Istovremeno,
opruenim rukama podiite
aice do visine ramena
ispred sebe. Zadrite se dve
sekunde u tom poloaju.
Vratite se u poetni poloaj.
Na sajtu www.aquaviva.rs moete pronai kompletan set vebi koje vodi iskusni
ftness instruktor Marija Savi-Srekovi.
Vebajte uz Aqua Viva Sport pia
Fizika aktivnost, individualizovana
prema intenzitetu, trajanju, frekvenciji
i modalitetu, uz pravilnu rehidrataciju
moe da zameni veliki broj lekova, dok
nijedan lek ne moe da zameni tako
kompleksan uticaj zike aktivnosti. Vano
je izabrati aktivnost koja najvie odgovara
vaim sklonostima i predispozicijama
jer ne treba da predstavlja optereenje,
ve oputanje i radost. Dovoljno je da
pronaete svoj kutak u kui ili vrtu, pustite
omiljenu muziku, uzmete AQUA VIVA
SPORT pie koje najvie odgovara vaim
potrebama i ponete sa vebanjem.
Aqua Viva je, nakon dugotrajnog
prouavanja dejstva vode na ljudsko
zdravlje i naroitih potreba ljudskog
tela za sastojcima koji su neophodni
organizmu pre, tokom i nakon bavljenja
sportskim aktivnostima, kreirala jedinstvena
funkcionalna pia iz porodice Aqua Viva
Sport.
Aqua Viva Sport sve to vam je
potrebno pre, tokom i nakon bavljenja
sportskim aktivnostima
ta god je va cilj prilikom bavljenja
sportom poveanje snage miia, sportski
dometi, ouvanje zdravlja ili gubitak
telesne teine izuzetno je vano da telo
izloeno pojaanim zikim aktivnostima
bude rehidrirano i snabdeveno vitaminima,
ugljenim hidratima i elektrolitima koje je
izgubilo. U suprotnom, moe doi do vee
tete nego koristi od vebanja.
Tokom vebanja, ovekov organizam
veoma intenzivno i naglo troi tenost
i vane hranljive sastojke vitamine i
elektrolite, neophodne za ravnoteu
metabolizma. Potrebe organizma koji se
izlae pojaanim i dugotrajnim naporima
drugaije su od potreba u redovnim
okolnostima nai organi tada kao isceeni
suner vape za ubrzanom rehidratacijom,
hitnom nadoknadom izgubljenih ugljenih
hidrata koje troe kao gorivo, vitamina koji
ih osveavaju i elektrolita koji uravnoteuju
njihov rad. Pia iz porodice Aqua Viva
Sport kreirali su eksperti sa namenom da
u najkraem moguem roku obnove sve
to je najneophodnije organizmu koji trpi
pojaano telesno naprezanje.
Porodica sportskih pia Aqua Viva Sport
obuhvata tri vrste funkcionalnih pia: Aqua
Viva Slim, Aqua Viva Hydroactive i
novi proizvod koji e se uskoro pojaviti na
naem tritu Aqua Viva Recharge.
Na osnovu razliitih ciljeva, intenziteta zike aktivnosti i vremena trajanja treninga,
AQUA VIVA SPORT portfolio proizvoda vam omoguava da dobijete maksimum od
svakog treninga i zadovoljite svoje specine potrebe.
Cilj:
Odaberi AQUA VIVA SPORT proizvod shodno svojim potrebama.
POBOLJANJE
TAKMIARSKIH
SPOSOBNOSTI
POVEANJE
SNAGE I
IZDRLJIVOSTI
Aqua Viva Hydroactive
Specijalna formula na bazi
kompleksa B vitamina prua
bru rehidrataciju i omoguava
bolje zike i mentalne
performanse.
Aqua Viva Recharge
Nauno potvrena formula
sa optimalnom koliinom
elektrolita i ugljenih hidrata,
koja rehidrira i poveava
izdrljivost organizma.
U
S
K
O
R
O
Aqua Viva Active Junior
Specijalna formula obogaena
kompleksom B vitamina i
omiljenim dejim ukusom jabuke.
Kompleks B vitamina
neophodan za pravilan
metabolizam, koji detetu
obezbeuje dodatnu energiju i
igra vanu ulogu u pravilnom
funkcionisanju dejeg nervnog
sistema.
POBOLJANJE
ZDRAVSTVENOG STANJA,
KONTROLA TELESNE TEINE
POBOLJANJE
TAKMIARSKIH
SPOSOBNOSTI DECE
Aqua Viva Slim
Sadri suplement L-karnitin, koji
sagoreva masti u energiju, tako da
uz adekvatnu ishranu i redovno
vebanje utie na postizanje i
odravanje optimalne telesne
teine.
1

i
c
a

A
Q
U
A
V
I
V
A
A
C
T
I
V
E
J
U
N
I
O
R

o
b
e
z
b
e

u
j
e

5
0
%

p
o
t
r
e
b
n
e

d
n
e
v
n
e

d
o
z
e

z
a

v
i
t
a
m
i
n
i
m
a

B
3
,
B
5

i

B
7
.
Citati slavnih o uspehu
Uspeh je sposobnost da se ide od poraza do poraza ne gubei entuzijazam.
Ser Vinston eril
Dogaa se samo ono u ta zaista verujete: verovanje ini da se neto dogodi.
Frenk Lojd Rajt
Naa najvea slabost je odustajanje. Siguran nain da se uspe jeste pokuati jo jednom.
Tomas A. Edison
Mentalna
relaksacija
Modernom oveku mentalna relaksacija
je sve vie potrebna. Dva do tri puta u
toku dana odvojite 5 do 10 minuta. Sedite
u stolicu i ispravite lea. Koncentriite
se na svoje disanje i potpuno se umirite.
Zamislite prizor koji vas usreuje i uivajte
u emocijama i relaksaciji. Takoe, lezite
do 11 sati uvee, a budite se ranije ujutru.
Dobro i dovoljno spavajte, a u toku dana
pravite pauze u kratkim etnjama, zikim
aktivnostima ili mentalnoj relaksaciji.
itajte lepe knjige i boravite u prijatnom
drutvu. Nauite da volite sebe na
kvalitetan nain!
Jasni ciljevi vode ka uspehu
Da li ste se zapitali ta je to to stvarno
elite? Nemojte razmiljati o tome ta
nemate, ta ne moete i ta neete.
Razmiljajte o tome ta imate, ta jo
moete i ta hoete. Postaviti jasan cilj
je vie od pola obavljenog posla. Kada
znate ta elite, krenite u ostvarivanje.
Svaki korak koji napravite blii ste uspehu.
Govorite sebi:
JA mogu, JA hou, Ja znam, JA u
uspeti.
Uivanje u svemu to radimo je najvei
klju uspeha! Svaki pad je samo mali
predah na tom putu. Uivanje u ivotu
donosi pozitivnu energiju kojom
privlaimo uspeh jer USPEH JE STVAR
ODLUKE. iveti zdravo je uspeh sam po
sebi, jer kada se oseamo dobro, sposobni
smo za vana postignua. A primetiti svoj
uspeh znai biti zadovoljan!
O
B
R
O
C
I
H
I
D
R
A
T
A
C
I
J
A
F
I
Z
I
C
K
A

A
K
T
I
V
N
O
S
T
M
E
N
T
A
L
N
A

R
E
L
A
K
S
A
C
I
J
A
S
A
N
TABELA ZA NEDELJU DANA - Prva nedelja
SAVET PSIHOLOGA: PISITE SVAKODNEVNO, TO JE NACIN DA DODETE DO ZELJENIH REZULTATA.
ZAHVALJUJUCI PLANERU MOZETE DA PRATITE SVOJ NAPREDAK.
AKO STE ODSTUPILI, NE ODUSTAJTE, BUDITE DOSLEDNI I PROMENE NA BOLJE CE BITI UOCLJIVE!
BROJ I RAZNOVRSNOST OBROKA IZ PREDLOZENIH JELOVNIKA (MEDITERANSKOG ILI MAKROBIOTICKOG) - DORUCAK,
UZINE, RUCAK, VECERA - UPISATI KOLIKO STE POSTOVALI JELOVNIK ZA SVAKI OBROK I EVENTUALNE IZMENE
HIDRATACIJA - UPISATI KOLIKO CASA VODE STE POPILI U TOKU DANA
FIZICKA AKTIVNOST- UPISATI DUZINU I VRSTU FIZICKE AKTIVNOSTI
MENTALNA RELAKSACIJA - UPISATI KOLIKO VREMENA STE PROVELI U KVALITETNOM ODMORU
SAN - UPISATI KOLIKO STE SPAVALI
PONEDELJAK UTORAK SREDA CETVRTAK PETAK SUBOTA NEDELJA
O
B
R
O
C
I
H
I
D
R
A
T
A
C
I
J
A
F
I
Z
I
C
K
A

A
K
T
I
V
N
O
S
T
M
E
N
T
A
L
N
A

R
E
L
A
K
S
A
C
I
J
A
S
A
N
TABELA ZA NEDELJU DANA - Druga nedelja
STO DUZE SLEDITE PLAN I STO MU SE CESCE VRACATE, BICE VAM BOLJI DUGOROCNI USPEH.
TO JE KAO SVAKA DRUGA NAVIKA.
POCECI SU NAJTEZI.
PONEDELJAK UTORAK SREDA CETVRTAK PETAK SUBOTA NEDELJA
O
B
R
O
C
I
H
I
D
R
A
T
A
C
I
J
A
F
I
Z
I
C
K
A

A
K
T
I
V
N
O
S
T
M
E
N
T
A
L
N
A

R
E
L
A
K
S
A
C
I
J
A
S
A
N
TABELA ZA NEDELJU DANA - Treca nedelja
BUDITE I U BUDUCNOSTI DISCIPLINOVANI I UPORNI.
AKO SE NEKAD I ODSTUPI, LAKO CETE SE VRATITI NA PRAVI PUT, AKO STE SVESNI KOLIKO
JE TO DOBRO ZA VAS, VASE ZDRAVLJE I KVALITETNIJI ZIVOT.
PONEDELJAK UTORAK SREDA CETVRTAK PETAK SUBOTA NEDELJA
1. Pijete vodu:
a) vie od 1,5l svakodnevno -1
b) samo kada osetim e +1
c) retko, ali pijem sokove 0
2. Kakav hleb jedete?
a) beli hleb +1
b) crni hleb 0
c) integralni ili raeni hleb -1
3. Koliko esto jedete brzu hranu
(iz pekare/picerije/rotilj sa
kioska/dostavljena hrana i sl.)
a) jednom ili vie puta na dan +2
b) povremeno (2-4 puta nedeljno) +1
c) izbegavam brzu hranu 0
4. Koliko esto jedete industrijsku
hranu (keksovi/grickalice/sladoled/
slatkii i sl.)
a) jednom ili vie puta na dan +2
b) povremeno (2-4 puta nedeljno) +1
c) izbegavam industrijsku hranu 0
5. Vi jedete:
a) pet puta dnevno doruak, ruak,
veera i dve uine -1
b) tri puta dnevno doruak, ruak,
veera 0
c) dva puta dnevno ruak, veera +1
6. Meso koje jedete:
a) Uglavnom suhomesnati proizvodi i
mesne preraevine +2
b) Crveno meso (svinjetina/govedina/
ovije i sl.) sa rotilja ili kuvano +1
c) Belo meso (piletina/ostala
pernata ivina) 0
d) Ne jedem meso -1
7. Ribu jedete:
a) jednom ili vie puta nedeljno -1
b) ponekad (1-3 puta meseno) 0
c) ne jedem ribu +1
8. Izraunajte koliinu loih
masnoa koje ste uneli u svoje
telo u poslednjih (ili sledeih)
sedam dana i rezultat upiite u
prostor na dnu, po sledeem
pravilu:
a) transmasne kiseline svakih 50 g
industrijskih keksova/grickalica/
pekarskih proizvoda/pomfrita/
margarina nosi po 1 poen
b) zasiene kiseline svakih 50g
slanine/jaja/maslaca/sira/pavlake
nosi po 1 poen
c) nezasiene kiseline za svakih
50 g maslinovog ulja, neranisanog
suncokretovog ulja, maslina ili
sirovog suncokreta oduzmite
po 1 poen
9. Izraunajte koliinu soli
koju unosite u svoj organizam
svakodnevno:
a) Za svako pare hleba koje pojedete
tokom dana dodajte sebi 1 poen
b) Za svakih 100 g slane industrijske ili
gotove hrane (uklj. sireve,
suhomesnate proizvode, brzu i
restoransku hranu) dodajte sebi
po 1 poen
c) Za svaku polovinu kafene kaiice
soli koju sami stavljate u hranu
tokom dana dodajte sebi 1 poen
10. Lift ili stepenice:
a) uvek biram stepenice -1
b) kako kad, zavisi od stepena umora 0
c) lift +1
TEST:
Koliko zdravo
ivite?
11. Slatki ili jabuka:
a) jabuka ili bilo koje voe -1
b) i jabuka i manji slatki 0
c) voni kola +1
12. Salata ili pljeskavica:
a) salata od sveeg povra -1
b) salata sa mesom i/ili sirom ili
pavlakom 0
c) pljeskavica, naravno +1
13. Vi spavate:
a) osam sati -1
b) oko 6 sati 0
c) spavam kad mi se spava +1
14. Bavite se zikom aktivnou:
a) 1-2 puta nedeljno idem u etnju od
par kilometara
b) vozim bicikl 1-2 puta nedeljno
c) igram fudbal ili neku sportsku igru
1-2 puta nedeljno
d) nikad
Napomena: (Za odgovore pod a, b ili
c oduzmite sebi po jedan poen. Za
aktivnosti koje obavljate ree od 1 do 2
puta nedeljno ostavite sebi 0 poena. Za
odgovor pod d dodajte sebi 2 poena.)
15. Da li ste pua?
a) da +3
b) povremeno +2
c) ne puim 0
Saberite vae rezultate na osnovu
bodova koji su napisani pored odgovora.
Obratite panju na detaljnija uputstva
kako da izraunate svoje bodove u
pitanjima 8, 9 i 14.
Vie od 30 poena
Lepo je uivati u ivotu, ali vi ste izgleda
odabrali pogrean nain za to. Krajnji je
as da ponete da se brinete o svom
zdravlju i da ponete da stvarate zdrave
navike. Predlaemo vam da se upoznate
sa Aqua Viva planom zdraviji za 21 dan
i da ponete da ga primenjujete. Ako
sami nemate dovoljno jaku volju, najbolje
je da potraite partnera za zdraviji ivot
koji e vam pomoi da ispravite ono to
je loe u vaim navikama.
Izmeu 20 i 30 poena
Vi ste kampanjac. Bavite se zdravim
ivotom i sopstvenim zdravljem onda
kada se toga setite, kada proitate
poneto o tome ili primetite da ste
se ugojili. A onda vas svakodnevne
brige i stres navedu da zaboravite na
to. Savet: napravite sebi podsetnik
bloki u koji ete beleiti ta ste sve
pojeli i ta ste korisno i tetno uradili za
svoje zdravlje tokom dana. Naite sebi
kontrolora u najblioj okolini koji e vas
podseati ta je potrebno da uradite a
ta da izbegavate. Uz Aqua Vivu postoji
jednostavniji nain ukljuite se u Aqua
Viva plan zdraviji za 21 dan i sledite
uputstva koja e vas dovesti do trajnog
usvajanja zdravih navika.
Manje od 20 poena
Spadate u manjinu koja vodi rauna o
zdravom ivotu. To je za svaku pohvalu
nastavite da uite i stiete nove
zdrave navike i da ih prenosite svojoj
okolini. Preporuite ljudima oko vas da
se pridrue Aqua Viva planu-zdraviji
za 21 dan. To je vaa i naa zajednika
misija i Aqua Viva vas u tome potpuno
podrava!
Rezultati
www.aquaviva.rs