Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
187Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
FILOZOFIJA POLITIKE SKRIPTA

FILOZOFIJA POLITIKE SKRIPTA

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 13,502|Likes:
Published by fakadak
1. LEGALITET
2. LEGITIMITET
3. POJAM USTAVA
4. SOLON, KLISTEN I PERIKLE
5. PLATON - DRZAVA
6. PLATON - ZAKONI
7. ARISTOTELOVO SHVATANJE PRAVEDNOSTI
8. ARISTOTEL - POLITIKA
9. ARISTOTEL - OBLICI DRZAVNOG UREDJENJA
10. ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVE DRZAVE
11. TOMAS HOBS - LEVIJATAN
12. LOK - PRIRODNO STANJE
13. RUSO - DRUSTVENI UGOVOR
14. RUSOOVO I KANTOVO RAZLIKOVANJE „OBLIKA UPRAVLJANJA“ I „OBLIKA VLADAVINE“
15. KANTOVA POLITICKA FILOZOFIJA
16. ALEKSIS DE TOKVIL I PROBLEM TIRANIJE VECINE
17. DON STJUART MIL
18. MAKS VEBER "PRIVREDA I DRUSTVO"
1. LEGALITET
2. LEGITIMITET
3. POJAM USTAVA
4. SOLON, KLISTEN I PERIKLE
5. PLATON - DRZAVA
6. PLATON - ZAKONI
7. ARISTOTELOVO SHVATANJE PRAVEDNOSTI
8. ARISTOTEL - POLITIKA
9. ARISTOTEL - OBLICI DRZAVNOG UREDJENJA
10. ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVE DRZAVE
11. TOMAS HOBS - LEVIJATAN
12. LOK - PRIRODNO STANJE
13. RUSO - DRUSTVENI UGOVOR
14. RUSOOVO I KANTOVO RAZLIKOVANJE „OBLIKA UPRAVLJANJA“ I „OBLIKA VLADAVINE“
15. KANTOVA POLITICKA FILOZOFIJA
16. ALEKSIS DE TOKVIL I PROBLEM TIRANIJE VECINE
17. DON STJUART MIL
18. MAKS VEBER "PRIVREDA I DRUSTVO"

More info:

Published by: fakadak on Nov 10, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/29/2014

pdf

text

original

 
FILOZOFIJA POLITIKE
1. LEGALITET2. LEGITIMITET3. POJAM USTAVA4. SOLON, KLISTEN I PERIKLE5. PLATON - DRŽAVA6. PLATON - ZAKONI7. ARISTOTELOVO SHVATANJE PRAVEDNOSTI8. ARISTOTEL - POLITIKA9. ARISTOTEL - OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA10. ARISTOTELOVA KRITIKA PLATONOVE DRŽAVE11. TOMAS HOBS - LEVIJATAN12. LOK - PRIRODNO STANJE13. RUSO - DRUŠTVENI UGOVOR14. RUSOOVO I KANTOVO RAZLIKOVANJE „OBLIKA UPRAVLJANJA“ I„OBLIKA VLADAVINE“15. KANTOVA POLITIČKA FILOZOFIJA16. ALEKSIS DE TOKVIL I PROBLEM TIRANIJE VEĆINE17. DŽ.S. MIL18. MAKS VEBER "PRIVREDA I DRUŠTVO"1
 
LEGALITET
O legalitetu je moguće govoriti na dva načina:1)u užem, pravno-pozitivistkom smislu, i2)u širem, pravno-filozofskom i političko-filozofskom smisluU prvom smislu, legalitet se razmatra u okvirima jednog
datog konkretnog 
sistema prava, ilinačelno, u okviru neke hjerarhije pravnih normi; a u drugom: u kontekstu niza filozofskih,etičkih, političkih učenja i društvenih, političkih, ekonomskih i drugih činjenica koja utiču ili trpeuticaj datih pravnih propisa.Tako legalitet predstavlja i načelo modernih pravnih sistema i jednu od temeljnih ideja pravne ipolitičke filozofije.U
užem,
pravno-pozitivističkom smislu, načelo legaliteta se ispoljava u dva oblika:i)kao zahtev/obaveza da pravni akti manje pravne snage budu u saglasnosti sa pravnimaktima više pravne snage (
 
formalna zakonitost)
ii) kao obaveza organa uprave, sudstva i drugih organa sa javnim ovlašćenjima da rade uskladu sa zakonima i drugim na zakonu zasnovanim opštim pravnim aktima
→ 
materijalnazakonitost)
i ovo načelo legaliteta obezbeđuje
 pravnu sigurnost i izvesnost.
U
instrumente
ostvarivanja ovog načela spada princip
nullum crimen, nulla poena sine lege
=da se kao krivično delo može smatrati samo ono što je unapred zakonom kao takvo određenoi da se može izreći samo kazna koja je zakonom za takvo delo bila predviđena, u vreme kada je delo učinjeno. Ovaj princip je toliko važan da se u pravu on sam nekada naziva načelomlegaliteta (zakonitosti).Princip da zakoni i drugi propisi, osim vrlo izuzetno ne važe retroaktivno, to jest, vremenskiunazad, takođe je bitan za načelo zakonitosti.Međutim, njegovo ostvarivanje i zaštita ne postižu se samim proglašavanjem; da bi sepoštovanje načela legaliteta bolje postiglo, radi kontrole zakonitosti, uvode se razne mere:dvostepenost ili više stepenost postupka; takođe i ustanove upravnog spora i ustavnogsudstva…Princip legaliteta u pravno-pozitivističkom smislu mora se uvrstiti u
minimum kriterijuma
koje jedan pravni poredak treba da zadovolji. I od strane većine pravno-filozofskih škola to se tako ismatra, ali one od prava traže i
više
nego što je puka usklađenost normi niže pravne snagesa onima više pravne snage, i da se fizička i pravna lica i državni organi pridržavaju zakona.U
širem
smislu, princip legalnosti zahteva da pravni poredak počiva na određenim
humanističkim etičkim vrednostima i političkim principima
 
koje štiti i omogućuje da seostvare, približavajući pravo i
 pravedno
. On podrazumeva načelo vladavine
 prava
, vladavinu
zakona
a ne ličnosti ili tela, i u ovom kontekstu princip legaliteta deluje kao
faktor ograničavanja vlasti.
A samom pravu omogućava da bude što racionalnije i zasnovano naizvesnim univerzalnim vrednostima koncepcija prirodnog prava, ili danas: univerzalnihljudskih prava i pretpostavki za njihovo ostvarivanje.Tako shvaćen, princip legaliteta podrazumeva vezanost pravom svih, pa i najviših nosilacavlasti i isključuje ličnu vlast ili monopol vlasti raznih elita, avangardi, vođa, neformalnih grupa ivanustavnih faktora društvene moći.Sa druge strane, ovako shvaćen, princip legaliteta predstavlja više jedan
asimptotički ideal 
nego stvarnost. Jer, politička moć iznalazi uvek nove oblike i mogućnost da svoj uticaj ostvari,a univerzalne pravne norme da mimoiđe.U tom smislu, i istorijsko iskustvo i savremena pravna i politička nauka i praksa, potvrđuju dapostojanje ustava već time ne garantuje da će postojati i u
ustavnost 
u pravno-filozofskom,političkom i sociološkom smislu; isto tako, postojanje zakona, još ne znači da je uspostavljenazakonitost, čak i ako se ti propisi sprovode u život.
2
 
Moguće je, štaviše, da bude i suprotno: što više pravnih propisa, manje zakonitosti. Plusčinjenica da preterano veliki broj propisa povećava i neodređenost i potkopava pravni sistem:
Plurimae leges, corruptissima res publica
(Tacit).Prema tome, jačanje legaliteta (načela zakonitosti) i u usko pravnom, i u šire filozofskomsmilsu, svakako predstavlja veliki napredak, i rezultat vekovnih borbi i nastojanja iteoretičara i praktičara. Zato se svaki korak ili značajniji slučaj njegovog uvođenja iliučvršćivanja tretira kao
doprinos
civilizacijskim tekovinama.U uskoj vezi sa pojmom i problematikom principa legaliteta je i pojam
legitimnosti 
; obekategorije imaju koren u rimskom pravu.Prvobitno,
legitiman
je bio sinonim za zakonit ili zasnovan na pravu. Međutim, pogrešno jenekritički i linearno uzimati legalnost kao
oblik legitimnosti;
a postoji veoma izraženatendencija da se nešto što se smatra legalnim (u skladu sa izvesnim pravnim izvorom), bezobzira na opšte ciljeve i karakteristike dotičnog pravnog sistema, proglasi i legitimnim.
 
Max Weber 
: za najvažnijih oblika legitimne vlasti smatra
zakonitu vlast;
legitimna vlast jezakonita vlast – ona koja svoje pretenzije na zapovedanje izvodi iz svoje
zasnovanosti nazakonu 
. To može značiti da je zakonit izbor, to jest da je izbor u skladu sa pravnim propisima,i da je način vršenja date vlasti zakonit tj. u skladu sa zakonima; pod zakonimapodrazumevavjući opšte pravne akte koje su donela zakonom predviđena tela i na zakonompropisani način.
Gde je tu problem?
problem je u tome što ako stvari uzmemo na ovaj način, onda sledi da čak
tiranska vlada
može da bude zakonita i legitimna, samo ako se u svom vladanju upravlja prema zakonima,koje je sama donela.
Nedostatak izvođenja legitimiteta iz legaliteta je u
formalizmu
 
ovakvog stanovišta: gleda sesamo na formalnu stranu
donošenja
zakona, a ne i na to kakvi su zakoni. Iako je legalitetneophodan uslov legitimiteta vlasti, čini se da on još nije i dovoljan uslov. I ovo je problem koji je još od antičkih vremena mučio mislioce.Politička volja – pravo – etički principiPravo je od samih svojih početaka
višestruko protivrečno:
sa jedne strane, ono je
izraz  političke volje
, ali sa druge strane, ono je i instrument
racionalnog 
regulisanja odnosa isukoba u društvu, i način
ograničavanja
te iste političke volje.
Ustavno pravo se rađalo u procesu uspostavljanja
ustavnosti 
kao oblika
ograničavanja
političke samovolje, kao regulisanje vršenja političke vlasti i kao skup individualnih prava isloboda koji takođe deluju kao faktor ograničavanja vlasti.I tu je nedostatak pravnog pozitivizma: tretirajući pravo isljučivo u funkciji političkog sredstva idefinišući ga
državnom prinudom
koja se koristi radi njegove
 primene
kao bitnom odredbom,pravni pozitivizam je isključio
meta-pravne
 
osnove pravnog poretka, i.e: izbacio je svakumogućnost transcendentne kritike pravnog sistema, oslonac koji bi se našao izvan samog togsistema, u nekom sistemu vrednosti, političkoj ili pravnoj filozofiji, etici,…Pravni pozitivizam je celokupnu kritiku prava sveo samo na saglasnost između normi obziromna njihovo mesto u hjerarhiji, i efikasnost prava – odnosno: ispitivanje uslova njegovogvaženja. A to sve u krajnjoj liniji može biti samo manifestacija prinude, sile, dovoljno moćnepolitičke volje.Cela istorija nas uči da je priroda političke vlasti takva da
 po njoj imanentnim
zakonima težisvojim
vlastitim
ciljevima: uvećavanju i koncentraciji, usavršavanju instrumenta moći, širenjunjenog uticaja i dominacije, itd. U tom kontekstu, politička vlast je pokazivala stalnu tendencijuda pravo tretira kao puko
sredstvo, instrument 
izražavanja i sprovođenja svoje volje.U tako shvatanom pravu, iz njega su isključivani pravda i racionalnost kao njegova
unutrašnja suština i sadržina.
3

Activity (187)

You've already reviewed this. Edit your review.
Nikolich Milly liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
Nino Kadić liked this
Filip Nikolić liked this
Magdallina liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->