enska

strana
rata
Izdale
ene u crnom, Beograd, decembar 2007.
www.zeneucrnom.org
Uredile
Lina Vukovi i Zorica Trifunovi
Saraivale/i
Tamara Belenzada, Helena Rill, Staa Zajovi, Lino Veljak,
Indira Topagi, Sanja Cesar, Luljeta Vuniqi
Lektura i korektura
Zorica Pavlovi
Likovna oprema
Bojana Ban
Tehnika obrada
Zinaida Marjanovi
tampa
Art grafik, Beograd
Tira
1500
Objavljivanje ove knjige omoguili su Kvinna till Kvinna, vedska
i Quaker Peace & Social Witness, London
Zahvalnica
Zahvaljujemo se pre svega svim znanim i neznanim enama koje su
govorile i pisale o svojim iskustvima u ratovima sa prostora bive Jugosla-
vije a ije smo prie ukljuile u ovaj zbornik. Zahvaljujemo se enama koje
su prie beleile i postarale se da se one objave.
Zahvaljujemo se autorkama/ima uz iju saglasnost i bez naknade
objavljujemo delove iz njihovih dela: Alenki Mirkovi (Glasom protiv
topova), Svetlani orevi (Svedoanstvo o Kosovu), Miroslavi Maleevi
(Didara ivotna pria jedne Prizrenke), Jusufu Kadriu (Brko: genocid i
svjedoenja), Radmili Sesar (Radio-drama: Majka Mejra Tragovi do istine)
i Brendan MacQuillan-u (Glasovi svitanja svjedoanstva raseljenih lica).
Zahvaljujemo se izdavaima i urednicama/ima na dozvolama za
objavljivanje pojedinih tekstova bez naknade: Simoni Goldstein, direktorici
Izdanja Antibarbarus (Seada Vrani: Pred zidom utnje); Vesni Kesi i
Centru za ene rtve rata, Zagreb (Zbornik: Centar za ene rtve rata, ene
obnavljaju sjeanja); Neboji Spajiu (Fondacija za mir i reavanje kriza
Borisa Vukobrata: Doba razuma); Suadi Kapi (FAMA: Opsada Sarajeva
mart 1992 mart 1996); Hajri ati (Udruenje graana ene Srebrenice
Tuzla: Samrtno srebreniko ljeto 95); Mirsadu Tokai (Grijeh utnje
rizik govora); Autonomnom enskom centru, Beograd (Feministike
sveske); Obradu Saviu (Beogradski krug: Pisma iz dva Sarajeva); Vesni
Nikoli Ristanovi (Institut za kriminoloka istraivanja Beograd: ene
Krajine rat, egzodus i izbeglitvo); Centar za nenasilnu akciju, Sa-
rajevo, Beograd (Ne moe meni bit dobro ako je mom susjedu loe, Svi bi
rado bacili kamen); Jezdimiru Miloeviu (Protector: Svjetla u tunelu);
Udruenju graana Civis, Beograd (ene rtve rata); Centru za mir, ne-
nasilje i ljudska prava, Osijek (Prie iz Berka).
Zahvaljujemo se Nairi Hodi (Nona mora) i Tamari Mikovi (Djeja
pria) koje su napisale prie specijalno za ovu knjigu. Zahvaljujemo se e-
nama koje su zapisale prie koje se ovde prvi put objavljuju: Vesni Kuljuh
(Magbula Dizdarevi: Moja pria), enama na delu, Novi Sad (Agne i
Ljiljana Odani) i Lepi Mlaenovi (Igballa Rogova: iva sam!).
Zahvaljujemo se pojedinkama/cima koje su pomogle/i u potrazi za
knjigama ili su na drugi nain doprinele/i ostvarivanju ovog projekta: Jas-
mini Teanovi (koja je pored pomoi ustupila i svoje prie), Lepi Mlae-
novi, Tanji Tagirov, Oliviji Rusovac, Slavici Stojanovi, Christini Wassholm,
Goranu Bubalu i Milou Uroeviu. Zahvaljujemo se mnogima koji ovde
nisu navedeni na nesebinoj pomoi i solidarnosti.
Zahvaljujemo se organizacijama koje su stavile na raspolaganje
svoje biblioteke i pomogle u traganju za priama: Autonomnom enskom
centru, Beograd; Viktimolokom drutvu Srbije, Beograd; Fondu za hu-
manitarno pravo, Beograd; Inicijativi mladih za ljudska prava, Beograd;
Infoteki Zagreb; The International Commission on Missing Persons
(ICMP), Sarajevo.
Zahvaljujemo se donatorkama/ima (Kvinna till Kvinna i Quaker
Peace & Social Witness) bez ije podrke ne bi bilo ove knjige.
Sadraj
Pismo (umesto uvoda) Lina 9
U svoje ime Staa Zajovi 11
Vukovar 15
Glasom protiv topova Alenka Mirkovi 17
Pred zidom utnje Seada Vrani 31
Besima 33
Enisa 39
Fatima 44
Selma 50
Suada 57
Mukarac je zastraujua sila nasilja i bola 61
J. H. 63
Pred roditeljima 66
Sena 67
Saida 68
Bijeljina 70
Viegrad 72
Grbavica Sarajevo 73
Kalinovik 74
Stolac 76
Molila sam da me ubiju N. D. 79
Prozor 82
Sanski Most 84
Kozarac 88
Prijedor 90
Sve su odnijeli 93
Prisilno odrasla Romana Romani 95
Mrak nad Stradunom 97
avo im sriu odnija 101
Rijeka u crnom 103
Polomljeni kri Baka Maca 105
Vjera Solar 106
Opsada Sarajeva 107
Opsada Sarajeva: mart 1992 mart 1996. 109
Nikad da svane 123
Inja Inja Paali 125
Prvo priznanje 134
Muziar po nacionalnosti Svita za rodno Sarajevo 136
Bjei, sklanjaj djecu 139
Vie torbi nego ruku Merima Nosi 141
Nikad vie rat! 148
Prosim 150
Bjei, sklanjaj djecu 152
Moja pria Magbula Dizdarevi 154
Djeja pria Tamara Mikovi 156
Grad kojem ne daju istinu 158
Nona mora Naira Hodi 159
Biba Metiko 164
Pria Goge M. 166
Karmen Merima Trbojevi 175
ene Krajine 177
Kosa 179
Miroslava 188
Vedrana 194
Zora 200
Srebrenica 207
I. P. 209
S. S. 211
S. H. 213
H. H. 215
S. M. 217
. O. 221
Kada Hoti 224
Sabaheta Fejzi 228
uhra Mali 230
Najbolniji video snimak na svijetu Nura Alispahi 231
Glasovi nestalih 233
Alma Rikalo Turulja 235
Smilja Mitrovi 236
Anelka Arnautali 237
Jasminka Kadri 239
Majka Mejra Tragovi do istine Radmila Sesar 240
Nusreta Sivac 248
Svjetla u tunelu 255
ulka ulka Daferovi 257
Sjeam se 263
ivimo zajedno Nada Mladina 266
Esma 268
Jadranka 272
ene obnavljaju sjeanja 279
Gacko 281
Zenica 290
Bosanska Krupa 297
Druga pria Goge M. 305
Kad sam te prvi put ugledala Rada Bori 309
Kosovo 315
Didara Dukaini Miroslava Maleevi 317
Svedoanstvo o Kosovu Svetlana orevi 328
Opet bombe Nora Ahmetaj 337
iva sam! Igballa Rogova 339
Rodie mi sina! Mihane Nartile Salihu 347
Beleke s puta po Makedoniji Lepa Mlaenovi 350
ekajui Kosovare Borka Pavievi 353
Flora Brovina Staa Zajovi 355
Molim vas, nemojte vie da utite Aferdita Jakubi 356
Humanitarna intervencija 357
La vitta e bella Jasmina Teanovi 359
Ljiljana Odani 362
Agne 366
Radionice o ratu leta 99. 370
Prelazei liniju 377
Prelazei liniju Biljana Kai 379
Iren Majer 380
utnja Seada Vrani 381
Jedinstveni scenarij silovanja Seada Vrani 382
U Rachelinom krevetu Eve Ensler 386
Beleke o ivotu u pozadini Senka Kneevi 389
Upoznavanje sa samom sobom Nora Ahmetaj 392
Mojih sedam godina rata Tanja Tagirov 397
Pamtimo Lepa Mlaenovi i Jadranka Milievi 400
Podeljeni gradovi Lepa Mlaenovi 407
Zapis sa puta ene sa zadnjeg sjedita autobusa Staa 410
Tri hiljade rua za tri hiljade rtava Nada Dabi 413
irenje naeg civilnog prostora: ene u mirovnim
inicijativama Vesna Tereli 416
Bibliografija 421
Pismo (umesto uvoda)
Drage ene,
Obraam vam se u ovoj, meni najdraoj formi, svakoj pojedinano
i posebno. Svakoj od vas koje ste pisale ili govorile a druge zapisivale, kao
i vama koje ete itati. Ba kao to sam vas imala pred oima dok sam vas
itala, a istovremeno videla sve vas koje ete ubudue itati.
Re ena mnogo je iskoriavana, esto zloupotrebljavana, izvrtana,
tumaena... S jedne strane ene su bile prave rtve specifine ratne strate-
gije, s druge ta se rtva koristila kao sluaj, kao oruje u ratnoj propa-
gandi, to je od njih pravilo dvostruke rtve. Malo je, meutim, onih koji
su paljivo sluali ta im ene govore i koji su verno zapisivali i promovisali
njihove rei. inilo mi se vanim da doemo do tih zapisa, da ih sakupimo
na jedno mesto i da im tako damo novu snagu. U ovaj poduhvat se ne bih
uputala da nisam imala prethodno iskustvo da ene ele da uju te rei,
da su im one vane i da ta glad za saznavanjem i razmenom ratnih iskus-
tava nikako ne prestaje. Ovu knjigu vidim kao podsticaj da se nizanje vaih
linih iskustava nastavi (na nain koji vama najvie odgovara) i da se time
stalno dopunjava enska istorija. Za razliku od one druge, a svakako samo
muke istorije, koja je suva i nemilosrdno obezliena, koja ne doputa da
se individualni glas probije i zauzme legitimno mesto.
Posle ovoliko godina moda treba rezimirati ono to smo doivele i
pretrpele. Treba rezimirati koliko smo beskrajno ogroman trud uloile, da
bismo shvatile kolika je bila naa snaga. Podseanjem na tragedije i sva
mogua trpljenja da spoznamo svoju snagu. To je cilj ove knjige. Da vidimo
koliko su nam bila vana enska prijateljstva, koliko smo jedna drugoj po-
mogle ili je trebalo da pomognemo. Da se oslonimo na sopstvene snage
kao odgovorne graanke, da ne prihvatimo da nas odravaju u ulozi rtve,
da ne prihvatimo da nam se namee tek beznaajna uloga kada se odlu-
uje a pritom se pred nas postavljaju ogromna oekivanja u sprovoenju
odluka koje nisu nae i koje su ak za nas opasne. Da preispitamo kakvu
smo to tradiciju prenosile i odravale i da li su to nae prave vrednosti. Da
uspostavimo nove vrednosti koje odgovaraju naim prirodnim tenjama za
saradnjom i mirom koji e znaiti pre svega ivot bez straha.
Prisustvovala sam mnogobrojnim sastancima ena i uverila sam se
koliko je enama bilo vano da ispriaju ta im se deavalo u ratovima i
istovremeno da uju ta se deavalo drugima. Okruene enama spremnim
da paljivo sasluaju, ohrabrivale su se da govore i o stvarima o kojima su
do tada utale zato to nije imao ko da ih slua, ili im je bilo isuvie bolno,
9
ili su se plaile posledica. Jedna pria otvarala je drugu. Saznavalo se ono
to se nigde nije moglo proitati, to nije spadalo u zvaninu verziju.
Upotpunjavala su se znanja, otvarala se pitanja i preispitivanja, menjala
se miljenja... Utvrivala se odgovornost drugih, temeljila sopstvena
graanska odgovornost. Stvarala se podrka.
Verujem da ete u ovoj knjizi nai neke odgovore i moda jo neto
saznati. Jo je vanije da ete nai i osetiti saoseanje prema DRUGOJ,
moda ve i time to ete kroz iskustva te Druge prepoznati vlastito
iskustvo. Svako iskustvo je jedinstveno i samim tim neuporedivo. Svaki
zapis u ovoj knjizi-antologiji je lian, a niz ovakvih linih iskustava dobija
snagu univerzalnog.
Naa mo moe biti velika ukoliko udruimo nae male snage. Naim
udruenim snagama moemo se izboriti da ova enska nevidljiva strana
rata postane vidljiva. Ne postoji trud koji ne vredi uloiti ukoliko na snaan
glas protiv rata uspe da se nametne i sprei budue ratove.
Vaa Lina
***
Ova knjiga antologija enskih zapisa o ratovima koji su voeni na
tlu nekadanje Jugoslavije od 1991 1999, rezultat je jednogodinjeg tra-
ganja uz saradnju sa mnogim enskim organizacijama, organizacijama koje
se bave ljudskim pravima, suoavanjem sa prolou i pomirenjem, kao i
pojedinkama koje su hrabro progovorile o svojim iskustvima i onima koje/i
su ta iskustva zabeleile/i ili promovisale/i. Napravile smo na izbor iz izvora
do kojih smo dole. Sve izvore koji su nam bili na raspolaganju navele smo
u Bibliografiji. Nadamo se da ova knjiga nee ostati usamljena, ve da e
podstai dalja istraivanja i nove knjige.
Izuzev nekih nunih skraivanja koja su naznaena (...), sve tekstove
smo verno prenele.
10
U svoje ime
Nauile smo, ovih godina, da izlaemo po raznim metropolama:
Rimu, Madridu, Berlinu, Njujorku...; nauile smo da dajemo izjave tzv.
velikim medijima; nauile smo da irimo mreu kontrainformacija po
alternativnim medijima u Italiji, Njemakoj, paniji; nauile smo da drimo
govore pred meunarodnim forumima, a oni jedva da su nas i uli, sluali
su nas tek toliko da umire savjest.
A ovdje, pred vama, ja ne mogu ni da izlaem, ni da dajem
izjave, ni da drim govor. Trebalo je, po dogovoru, da izlaem na ovoj
enskoj plenarnoj sesiji o onome to smo za ovih pet godina u glacijalnoj,
ledenoj Srbiji uradile. Htjela sam, a ne mogu. Uostalom, pomislila sam,
pratile smo rad jedne drugih svih ovih pet godina.
Uprkos sveg mog voljnog htijenja, uprkos mog najdubljeg
uvaavanja ovog mjesta, teme, ja ne mogu pred vama da izgovorim tekst
koji ovakve prilike nalau. Ja pred vama elim da dam izjavu njenosti
i ljubavi.
A nisam znala kako to da uinim sem da zatraim savjet od mojih
drugarica i saputnica u noima koje su gmizale u glacijalnoj, ledenoj Srbiji.
Ponajvie Marini (Cvetajevoj) i Ani (Ahmatovoj) i Kasandri. Da vam kaem
ono to je Sonjeka plaui vrelim suzama kazala, u zimu 1918/19, u
ledenoj Rusiji Marini: Znam da u drugim gradovima... Samo Vas, Marina
nema u drugim gradovima, a njih... Jer Nele, Biljane, Neve, ure, mojih
predratnih drugarica, nema u drugim gradovima. Jer Mirjane nema u dru-
gim gradovima. A htjela sam i nju da vidim i da vidi da mi ene iz
agresorske zemlje nismo promenile odnos. Htjela sam, a ne mogu. Jer
Mirjane vie nema u Zagrebu ni u drugim gradovima. U drugim gradovima
nema ni Rade, Sandre, Slavice, Tanje... mojih ratnih drugarica. U drugim
a te druge gradove volim jer u njima ima drugih koje volim. A njih...
siledija, nitkova, ratnika, patriota ubica, ima svuda, a u Beogradu
ponajvie. Ne zato to je Beograd veliki grad, ve zato to je veliko zlo iz
Beograda poteklo, to je iz Beograda rat zapoeo.
A ovo to mogu da vam kaem prolo je kroz moje tijelo. Ova misao
je tjelesna. Ne samo zato to pet godina izlaui svoje tijelo na glavnom
beogradskom trgu, zajedno sa prijateljicama, inimo vidljivim otpor
srpskom reimu i ratu. Zato to sam svjedokinja istine Virdinije Vulf: ene
razmiljaju preko iskustava vlastitog tijela. Ili zato to nam je Penelopa,
kroz usta Adriane Cavarero, ostavila kao zavjet: Dok filozofi razdvajaju,
paraju, Penelopa to ne radi, ona samo tka, plete, ono to su filozofi isparali,
razdvojili (duh od tijela).
11
Kult susreta
Kad prvi put odem u Zagreb sve u ih ponovo vidjeti. Opet. Rekla
sam jo davno, Ani A., mojoj emotivnoj drugarici, mom duhovnom
skrovitu otkako se na ove prostore vratila glacijalna era. A Ana A. rijetko
i slabo je sretala Marinu C. ali joj je poruivala: Ja vidim, ja ujem, ja
osjeam Vas... I ja sam ula i osjeala vas. Nosila sa sobom svuda po
paniji, Biljaninu osjetilnu pjesmu, upuenu feministikim grupama iz
Beograda:
Kada jedna na druge pomislimo
Miljama udaljene od
zajedno
Mi nismo same
Zamisli
Izvan linija.
I prevela sam pjesmu na panski. I moje drugarice, antimilitarist-
kinje Concha, Yolanda, Almuena nose po paniji izlobe ena u crnom i
obavezno Biljaninu pjesmu. Ja prevela, a moja njena drugarica,
pjesnikinja iz Madrida, Michele, dotjerala je stilski. Neline nelaste mree
njenosti i sestrinske odanosti u sebi nosila. urino prkosno odbijanje
logike svrstavanja: Ne postoje Srpkinje, Hrvatice, postoji Staa iz
Beograda, Biljana iz Paneva, tj. postoje ene po onome to jesu, a ne po
nacionalnoj pripadnosti, dozivala u pomo svaki put kad bi me po hiljaditi
put davili vani (sa ovim unutra i nepristojno i agresivno) upitali: A ko ste
vi: Srpkinja ili Hrvatica ili...? Ja sam ono to odaberem da budem. Ja sam
svoja individualna kreacija, to bi rekao Brodski.
Ne dajmo se od svojih prevariti
I dok ovo piem, naravno nou, 22/23. oktobra 1996. jo ne znamo
hoe li nam dati vizu. Taktika iscrpljivanja. Raunaju dojadie im. Oni
postave linije a mi hodamo izvan linija. Znamo mi njih dobro. Na svom
tijelu sam prvo osjetila ono to nam je Kasandra poruila: Ne dajte se od
svojih prevariti, pa dodala a ni od onih drugih pa smo to zatim, zajedno,
pretoile u politiki princip: Neposlunost svojim vladama, dravama,
jeste oblik enske solidarnosti.
Mi i Oni jeste ambis koji me razdvaja od njih, jeste razlika koja
u meni izaziva gr u stomaku. I ne mogu Ani A. ispuniti obeanje da neu
ni osvetu ni ogorenje. A i ti si se, Ana pitala, kad su zvijezde smrti
stajale nad vama, kad e kazna? I ja se pitam kad e kazna? za
12
administratore smrti, koji pod okrvavljenim izmama i crnim maricama
ive u dravi u kojoj i ja. I noas se pitam: kad e kazna? moda iz
sebinih razloga. elim da vas vidim u Zagrebu. I lino je politiko. I lino
je meunarodno.
Na tuem jeziku i bol je manja...
Nisam vam pisala koliko sam osjeala i eljela. A najvie pisala pisma
i dobijala pisma na tuem jeziku. (A da li su tui jezici oni iz prostrane
kue Mediterana, prema kojoj i ja osjeam duhovno i emotivno
pripadanje?).
Na tuem sam jeziku svoju unutranju muku svjedoila, poput
Kasandre: Hou da budem svjedokinja, makar jednog ivog ovjeka ne
bilo koji bi od mene svjedoenje zaiskao. Na tuem jeziku oajanje mi je
izgledalo manje stranim. Na tuem jeziku Ana mi izvlaila iz srca crn
stid. A na mom jeziku vikati po ulicama Beograde, probudi se, Beograde
stidi se, kao ono sa Biljanom Jovanovi, kad se popesmo na onaj ra-
sklimatani kamion i zeznusmo organe reda e to je moj javni krik, to je
moj politiki izbor. A sad mi Ana A. i dalje izvlai iz srca crn stid. Znam,
odgovornost, a ne krivica. A moda optuujem i nevine jer sve se zamrsilo
u ovoj zemlji. Nikako da saznam ko je sad zvijer, a ko je ovjek. Jer u ovoj
zemlji glacijalna era jo traje jer mnoga od zamrznutih prijateljstava jo
za mene nisu odmrznuta, jer idem ulicom ili se vozim busom i pitam se: Je
li ovaj bio na Vukovaru? Je li ovaj silovao po Bosni? Je li ovaj terorie i ubija
po Kosovu? Je li ovaj gaao Sarajevo sa Pala?
Na svom jeziku Michel mi pisala pjesme utjehe, na svom jeziku Alex
(Langer), moj njeni drug, djelio moju/nau nadu. A onda je oajanje
drugih izazvalo nesavladljivu nemo kod Alexa. Njegovo samoubistvo jeste
njegov izbor definitivne samoe. Mjesecima me je Alexov izbor teko
muio. I o tome sam na njegovom jeziku pisala.
Na naem jeziku, jeziku naih majki, elim da podjelim sa vama i sada
i njenost, i bol i nadu. elim da i dalje pletemo mree neposlunosti svim
militaristima: oevima nacija, uvarima tradicije, morala i nacije, uvarima
drava i granice. Neposlunost i militaristkinjama, svih boja i nacija.
Prijateljstvo i njenost e nas uvati od njih.
Staa Zajovi
Izreeno na konferenciji u Zagrebu, oktobra 1996.
(ene za mir 1997)
13
Vukovar
Alenka Mirkovi
Glasom protiv topova
Glasom protiv topova
Uvertira rata
(...)
Za utjehu svima nama koji smo u apudlu ivjeli u to doba tjedna i
dana, automobili su tom cestom rijetko prolazili. Bilo je to vrijeme
namijenjeno jednoj od slavonskih svetinja nedjeljnom, obiteljskom ruku.
Teta i ja upravo smo ga zavrile. S naporom smo otpuhivale, alile
se jedna drugoj kako nam onaj posljednji komad mesa ba i nije trebao i
smijale se svojoj prodrljivosti, jer smo site do grla ipak razmiljale o kolau
koji je jo stajao netaknut. Na tednjaku se kuhala poslijepodnevna kava,
teta je pospremala stol, a ja polako poela prati posue od ruka.
Kroz tiinu ulice polako, izdaleka, poeo se probijati zvuk automobilskih
sirena. Lagano se pribliavao i pojaavao i nakon kratkog oslukivanja dalo
se zakljuiti kako se nekakva kolona vozila kree u naem smjeru.
(...)
Po vjetrobranima gotovo svih vozila bile su polijepljene slike
Slobodana Miloevia. Na prikolici jednoga kamiona klatio se orkestar
harmonika i desetak ljudi zagrljeni, s bocama u rukama, iz sveg su glasa
urlali: Ko to kae, ko to lae, Srbija je mala. Nije mala triput ratovala. I
opet e, ako bude sree... Ljudi koji su stajali na traktorskim prikolicama
riskirajui da zbog drndanja padnu s njih drali su se za stranice prikolice
samo jednom rukom kako bi drugom mogli vitlati s tri prsta po zraku. Ruke
podignute u isti pozdrav virile su kroz prozore automobila, kamiona i
autobusa a iz njih se orilo: Ovo je Srbija...
Kako malo kredita sam dala svojim susjedima! Vie me nije udilo
to ih nema na balkonima. Scena je bila uznemiravajua i na trenutak sam
i ja poalila to sam na balkon uope izala. No, neki mi vrag ipak nije dao
mira i zbog neega to ni meni samoj jo nije bilo jasno, znala sam da je
ono to gledam vano.
Uznemireno sam promatrala scenu na ulici ne shvaajui zato sam
se uope uznemirila. Jedan dio mozga govorio mi je da je to predizborno
ludovanje ba kao i ono HDZ-ovsko prole nedjelje, no drugi je slao signale
kako neto ipak nije u redu. Gledala sam grozniavo, vrlo vrlo paljivo, sve
dok se slika nije razbistrila i pukla mi pred oima. U koloni nije bilo niti jedne
jugoslavenske zastave, niti jedne Titove slike, niti jedne crvene zvijezde,
niti jednog grba s bakljama... Ljudi koji su sada prolazili cestom ispred mene
nisu vikali ni Ovo je Jugoslavija ni Ne damo Jugoslaviju... Vikali su Ovo
je Srbija. Poetna nelagoda i uznemirenost su me napustili ali sam sad bila
ozlojeena. Koja Srbija u Vukovaru za Boga miloga...? to to ovi rade...?
(...)
17

Potkraj ljeta 1990. kada su se poela raspadati hrvatsko-srpska

prijateljstva i brakovi i kada su hrvatska i srpska zajednica ve bile praktino
razdvojene, to barikadama, to nepomirljivim stajalitima, otkrila sam
jednu svoju osobitost. Meni su naime i dalje vjerovali i jedni i drugi. Jesu
li me smatrali dovoljno umjerenom, bedastom ili naivnom, nikada nisam
uspjela doznati. Pretpostavljam kako su me moji hrvatski znanci i prijatelji
poznavali dovoljno dobro da bi me smatrali jednom od svojih, a da su
moji srpski prijatelji i poznanici bili pomalo zbunjeni mojim prezimenom:
bilo je malo vjerojatno da bi netko s prezimenom Mirkovi mogao biti
ustaa. Vjerojatno sam i ja tome pridonosila ne doputajui da me se strpa
u neku od ladica, paljivo i strpljivo sluajui miljenja i jednih i drugih,
slaui se sa stvarima koje su mi se inile tonima i svaajui se zbog onih
koje su mi zvuale lano, pretjerano ili izazivaki. (...)

Boi 1990. bio je posljednji blagdan koji smo proveli u miru, a Uskrs
1991. prvi u nizu blagdana koji su nam prisjeli.
Na Uskrnje jutro probudila sam se vrlo kasno. Blagdani su bili
idealna prilika da se nadoknade sve one jutarnje smjene u koli a i vrijeme
je bilo nikakvo kao stvoreno za spavanje. Na prstima sam otrala u
kuhinju i cupkajui od zime skuhala kavu a zatim se brzo vratila u toplinu
kreveta i upalila televizor.
U tijeku su bile vijesti i ekranom su promicale slike neke maglom
ovijene ceste: autobus izreetanih prozora, vozila hitne pomoi, jedan na
policajacspecijalac koji je mirno puio i nekolicina drugih koji su skriveni
iza drvea promatrali okolicu s pripremljenim pukama, krvavi snijeg na
cesti, maslinastozeleni tenkovi snimljeni iz zaklona...
Pojaala sam ton i postupno uspjela shvatiti kako su Srbi na
Plitvicama napali autobus s policajcima koji su krenuli u intervenciju. Jedan
od njih bio je mrtav, a nekoliko ranjeno. Nakon toga jedinice JNA, s
tenkovima i transporterima, stale su izmeu policajaca i Srba koji su ih
napali i nisu doputale da policajci prou i obave svoj posao.
Poelo je... proletjelo mi je kroz glavu. (...)
Svibanj 1991.
(...)
Ako je, ak i nakon onoga to se juer dogodilo, bio ostao traak
nade da bi se stvari mogle kolikotoliko smiriti, rasprila ga je te veeri
beogradska televizija reportaom iz Borova Sela. Nai su se susjedi bahato
hvalisali koliko su policajaca poubijali i ismijavali se nad nesreom koju su
18
izazvali. Sila, nadmo i arogancija izbijali su iz svakog pokreta a prijetnja
iz svake izgovorene reenice. Ustaki, ustae, faisti, koljai... bljuvale su
mrnjom zgrene usne ljudi koji su juer postali ubojice. Nije to bilo
opravdanje, niti objanjenje. Za to nije bilo potrebe. Nisu se imali ega
bojati i kome opravdavati. Jugoslavenska je narodna armija, pucajui na
hrvatske policajce, odabrala narod koji e braniti i narod koji e ubijati. Bila
je to jasna poruka nama s druge strane barikade.
Te noi zaspala sam tek kada sam se dobro isplakala. Nisam znala
uasava li me vie sam dogaaj u Borovu Selu ili ono to on zapravo znai.
Bijes, strah, ponienje, nemo sve se to u meni izmijealo i uskuhalo.
Osjeala sam kako e se cijeli moj ivot potpuno okrenuti, moda ve
sljedeeg jutra, a ja neu znati ni kako, ni zato, ni zbog koga, ni zbog
ega. Osjeala sam da mi moj vlastiti ivot klizi iz ruku...
Neki su ljudi, te iste noi, pravili planove za odlazak na sigurnije
mjesto. Drugi su pak razmiljali o tome da ene i djecu poalju rodbini s
druge strane Dunava, a zatim se pridrue svojima u nekom od srpskih
sela. Trei su opet nazivali znance i prijatelje kako bi doznali kome se mogu
obratiti da dobiju oruje i ukljue se u pripreme za obranu Vukovara.
Te noi birale su se strane. Te noi poeo je rat.

Danima nakon masakra policajaca u Borovu Selu Vukovar je bio

odsjeen od svijeta jer su barikade bile postavljene na svim cestama u
njegovoj okolici. U gradu je poelo nestajati osnovnih namirnica poput
mlijeka, voa i povra, jer su one uglavnom stizale izvana, a na kruh se
doslovce moralo vrebati. S kruhom sam ipak imala malo sree: Vupikov
minimarket Park nalazio se u prizemlju moje zgrade a ulaz u njegovo
skladite tono ispod mog balkona. Zato nisam morala stajati ispred
trgovine ekajui kruh, nego bih svako malo izala na balkon, a kada bih
ugledala kamion pekare strala bih niz stepenice i za nekoliko se minuta
trijumfalno vratila sa trucom ili dvije kruha. ekati se inae moralo jer bi
jedna tura kruha planula za nekoliko minuta, pa ako ostane bez njega
ekaj drugu, opet sat ili dva.
Kamioni s mlijekom iz Osijeka nisu se mogli probiti do Vukovara.
Seljaci iz okolnih sela koji su dopremali voe, povre, sir i ostale namirnice
nisu mogli dolaziti a sumnjam da bi se odvaili na rizik da su i mogli. Nitko
nije mogao predvidjeti gdje e usput niknuti barikada, niti to bi mu se
moglo dogoditi ako na njoj zapne. Vukovarska Nama preivljavala je na
zalihama osnovnih namirnica koje su postajale sve tanje, a prodavaice su
dokono etale meu policama s ostalom robom za koju, ini se, nitko nije
bio suvie zainteresiran. Roaci i prijatelji s vrtovima naglo su dobili na
popularnosti.
19
(...)
Dok se u Borovu Naselju vodila bitka orujem, na valovima
Hrvatskog radio Vukovara bjesnio je rat rijeima. Hrvati su Srbe nazivali
etnicima, eljeli znati zbog ega su to Srbi ugroeni i kakvi su to prijatelji
kad su zbog Miloevia, eelja i slinih spremni pucati na svoje susjede i
njihovu djecu. Srbi su nazivali i raspomamljeno objanjavali kako nee
ivjeti u ustakoj dravi, meu ustakim koljaima, bahato prijetili kako e
vas JNA ve nauiti pameti, vikali da se ne boje ustake policije, jer su je
ve jednom potukli u Borovu Selu, kako je Vukovar srpski grad i kako e
to i ostati... Jedna je teka rije za sobom povlaila drugu, pa treu, pa
petu... Povremeno bi se javio netko tko je molio ljude da se priberu i smire
jer emo svi stradati...
Shvaala sam to je htio Sinia. Bilo je bolje da se ljudi posvaaju i
ispucaju u eteru nego na ulici. I mada je bilo teko i samo sluati on je
uporno pokuavao kanalizirati sav taj bijes. Mogla sam ga zamisliti kako se
preznojava, nervozno ulazi i izlazi iz studija, telefonski razgovara s onima
koje nisu pustili u eter i pokuava biti glas razuma u situaciji koja je izmakla
kontroli. (...)
Kolovoz 1991.
(...) Iviino ranjavanje prilino je promijenilo moj odnos prema ratu.
Do tada su smrt i ranjavanje bili neto to se dogaalo drugim ljudima,
onima koje nisam poznavala ili sam ih poznavala vrlo slabo. Mislim kako
sam rat doivljavala kao nekakvu neoredenu opasnost, neto loe to bi
mi se iznenada moglo dogoditi, ali jo nisam bila svjesna to to loe
zapravo znai. Moje iskustvo rata jo se uvijek svodilo na televizijsku sliku
koja sa sobom uvijek nosi odreenu koliinu nestvarnoga (jer ako neto
vie nisi u stanju gledati dovoljno je pritisnuti tipku i iskljuiti ga), na
oslukivanje eksplozija i pucanja, vijesti i glasine... Daleko od toga da nisam
suosjeala s onima kojima se to loe ve dogodilo, da nisam osjeala strah,
da sam bila bezbrina i neoptereena. Ipak tek kada sam ugledala oiljke
od metaka na Iviinim leima, kada sam pokuavala zamisliti kako zadrava
dah i prikriva bol da ga ne izdaju pred krvnicima koji su iznad njega stajali,
kada bih pomislila da mu se to dogodilo u najnormalnijoj, svakodnevnoj,
ivotnoj situaciji na povratku kui s posla tek sam tada postala svjesna
kako se to moe dogoditi bilo kome, kako se to moe dogoditi i meni...
(...)
Ta nedjelja 25. kolovoza ipak je bila puno drugaija od onih na koje
sam bila navikla, pa ak i od onih koje su u posljednje vrijeme postale
uobiajene nedjelja provedenih u kui, uiju, oiju i mozga ve
badarenih na termine radio i TV vijesti u stalnoj napetosti i iekivanju
neega. Sjeam se kako sam jo u srpnju, o tom osjeaju napetosti i
20
iekivanja razgovarala s Marijom. Rekla sam joj da se stalno osjeam kao
prije nekakve velike, ljetne oluje: sve je naizgled mirno, ali se negdje na
horizontu skupljaju tamni oblaci i osjea straan pritisak koji popusti tek
kada pone pljutati kia ili tua. Marija je dijelila moje miljenje: Moda
ja ne znam to govorim, ali voljela bih da se napokon dogodi neto, bilo
to, samo da se prekine ova napetost. Ovo je nepodnoljivo.
(...)
Sirena se oglasila iznenada i muklo. I dakako, pomislila sam da je
podne, no kazaljke na satu pokazivale su tek oko jedanaest sati. I kao da
su napokon stigli nekakvi gosti koje smo oekivali, teta se podigla sa stolca
i rekla: Evo ih...
Nisam razlikovala signale za uzbunu, ali nisam uope sumnjala kako
je taj oglasio zranu opasnost. Pokupila sam stvari za sklonite, otvorila
prozore koji su jo bili zatvoreni, stegnula pipac na boci plina pored
tednjaka, zakljuala ulazna vrata i urno krenula za tetom u hodnik.
Susjedi su se, poneki polako, a poneki vrlo brzo, sputali u podrum,
otvarali svoje podrumske prostorije, smjetali u njih stvari koje su donijeli
sa sobom, a zatim izlazili na hodnik i bojaljivo u pola glasa zapoinjali
razgovor. Nitko nije bio siguran kako bi se trebao ponaati i ta bi sada
trebao raditi. Svi smo imali razraenu mentalnu sliku kako emo prije ili
poslije morati otii u podrum, no nitko nije znao to se radi nakon toga.
(...)
U redakciju sam ula zapuhana oporavljajui se od straha koji sam
upravo preivjela. Josip, teta Gordana, Zvezdana, Danilo, Mirjana, Branko
i Zdravko srdano su me pozdravili viui: Evo nama pojaanja!. No
njihovo je pojaanje, blijedo od straha, stajalo nasred sobe zamuckujui
nesuvisle odgovore. Pitala sam ih to rade ali mi nisu uspjeli ni poeti
odgovarati, kada se ponovno oglasio znak za uzbunu. Krenuli smo niz
stubite i posjedali na stepenice u meukatu. Nije bilo sklonita i to je
mjesto bilo najsigurnije u zgradi.
Dok su vani odjekivale eksplozije oni su avrljali i jedina osoba za
koju se sa sigurnou moglo rei da se boji bila je Zvezdana. Sjedila je
blijeda i utljiva ba kao i ja. Osjeala sam se strano izloenom na tom
stubitu. U kosti mi se uvlaila hladnoa, ruke su mi se tresle i premda sam
se suzdravala trgnula bih se na svaku eksploziju. Imala sam neodoljivu
elju da pobjegnem odande, ali nisam imala kamo.
Rujan 1991.

Svatko od nas upamtio je jedan dan kao dan svog vatrenog

krtenja. Kada bih morala opisati to je svakome od nas bilo vatreno
21
krtenje, vjerojatno bi to bili potpuno razliiti doivljaji. Za jedne je to bio
prvi susret s vlastitom smrtnou, za druge prvi doivljaj vlastite ili tue
patnje i stradanja, za tree jo nedoivljeno iskustvo potpunog razaranja...
No, mislim kako nam je zajedniko bilo to to je dan vatrenog krtenja bio
dan kada smo prestali samo obavljati svoj posao i poeli ga ivjeti.
Moj je red doao 13. rujna.
No je bila gadna.
Graani su nas cijelo jutro pozivali da doemo k njima i snimimo to
su granate prethodne noi napravile njihovim kuama, zgradama,
automobilima, dvoritima. Desetljea odricanja, muke i ljubavi nestajali su
u sekundi u kojoj je netko nepoznat odluio namjestiti niansku spravu ba
u tom smjeru.
(...)
Jedan od stanara uveo nas je u podrum iznad kojega je granata
pogodila zgradu. Prizor nam nije bio nepoznat: odvaljeni dio zida, buka
svuda naokolo, komadii granate raspreni oko rupe... Ono to je mene
okiralo bio je izgled podruma. Bio je prehladan i za ljetne prilike, vonjalo
je na vlagu, a na nekoliko mjesta zidovi i podovi bili su potpuno mokri.
Izmeu tih zidova stajali su improvizirani kreveti pokriveni dekama i
jastucima. Po stvarima koje su leale pored nekoliko kreveta i po
igrakama, shvatila sam da je u sklonitu bilo i male djece. Boe moj,
pomislila sam, ako se granatiranja nastave ta e djeca cijele dane provoditi
u ovom smradu, hladnoi i vlazi!
(...)
Za tri-etiri minute stigli smo do ulaza u Borovo Commerce. Dok smo
izlazili iz automobila zaula sam zvuk za koji mi je trebalo nekoliko sekundi
da shvatim to je a zatim sam se, kao i svi ostali, bacila na zemlju. Snajper!
Kurvin sin nas je vidio: vidio je da smo civili, vidio je urednu oznaku PRESS
na vjetrobranu automobila, vidio je kameru koju je Vinko nosio i ipak je
pucao! Gotovo uei, skrivajui se iza malog zidia, dotrali smo do ulaza
i uletjeli u prostrani podrum zgrade.
Pred nama se pruala velika, svijetla, gotovo prazna prostorija. U
njoj je bilo petnaestak ljudi. Doli su iz razliitih dijelova Borova Naselja jer
su njihovi podrumi bili nesigurni, neprimjereni boravku u njima ili ih,
jednostavno, nisu imali. Neki su sjedili, neki stajali, a neki su ulazili i
nestajali nekuda u unutranjosti podruma. ovjek koji nas je doekao bio
je smrknut. Nije bio vojnik, niti sam u blizini vidjela ijednoga. On nam je
priopio najgoru vijest: nekoliko ljudi je poginulo, meu njima i jedan
estogodinji djeak. Bili su pred ulazom kada je odjeknula eksplozija. Dugo
je bilo mirno pa su izali i punili vree pijeskom kako bi pojaali sklonite.
I tada se dogodilo: doletjela je jedna jedina granata i napravila pokolj. Oito
ih je netko vidio, ba kao i nas maloprije, te dojavio kamo treba gaati.
(...)
22
Pitala sam je li netko od njihovih ranjen i odmah se ugrizla za jezik
zbog svoje tankoutnosti. Mladi koji je sjedio desno od mene primaknuo
se i ja sam mu pribliila mikrofon. Mogao je imati neto vie od dvadeset
godina i radio je, vjerojatno u jednom od pogona valjare, jer je imao onu
karakteristinu boju puti kakvu valjarci dobiju nakon nekoliko godina rada
sa ai i gumom. Govorio je tiho, ali razgovijetno i vrlo, vrlo mirno: Da,
meni je djevojka ranjena. Odnio sam je u auto i odvezao to sam bre
mogao do bolnice, ali je iskrvarila... Ja joj nisam mogao nita pomoi.
(...)
Dok sam se vrzmala po redakciji u reiji je zazvonio telefon. Digla
sam slualicu automatski izgovarajui Hrvatski radio Vukovar i zaula
drhtav enski glas. Pristojno je pozdravila i predstavila se. Proli su me
trnci. Njezino prezime vidjela sam na listi poginulih. Nije sluala vijesti,
nego joj je netko rekao kako je njena sestra spomenuta meu poginulima.
Molila me da provjerim jo jedanput ime. Rekla sam da prieka iako sam
znala da je to ime na popisu poginulih. Trebalo mi je vremena da se
priberem i smislim kako u joj to priopiti.
Gospoo, strano mi je ao, ali ona jest na listi poginulih koju su
nam dali. Ja vas molim da nazovete bolnicu i provjerite jo jedanput.
Tiho je ve kroz pla zahvalila i pozdravila me prije negoli je spustila
slualicu. Obje smo znale da bolnicu ne treba zvati.
Listopad 1991.
(...)
Zgrada se sada tresla od eksplozija. Sa zidova je otpadala buka a
od siline jedne eksplozije prevrnuo se stol na kojemu smo jeli i kartali.
Granate su sustizale jedna drugu a tutnjava VBR-ova iz Bake nije se
stiavala. Dvorina vrata otvarala su se pod pritiskom eksplozije, a Josip ih
je bezuspjeno pokuavao zaglaviti stolcem. Polomljeni crepovi, opeke,
staklo, limovi, prtali su svuda oko zgrade, ulazna vrata zasipali su geleri a
na katu iznad nas, kroz otvorena vrata balkona, glasno je odjekivala
lomljava zidova koji se rue. Svi etvero stisli smo se na klupama u prostoru
za emitiranje. Nitko nita nije govorio, a i da jest ne bismo ga uli, jer je
buka bila zagluujua.
(...)
Mislila sam da ne moe biti gore nego ono jutros, ali bilo je. Imala
sam osjeaj kako svaka granata udara izravno u nau zgradu. Pogledavala
sam stubite iznad glave: do tada mi se inilo sigurnim imati iznad glave
tri, etiri betonske deke, ali sam se sada pribojavala kako bi se sav taj
beton mogao zaruiti i zatrpati nas. Dvorina vrata divljala su u leitu i
otvorena mlatila lijevo-desno a u dvoritu se sve uruavalo i lomilo. Opet
smo se potrpali u prostor za emitiranje i nabili se poput sardina jedno na
drugo da nas kroz otvorena vrata ne dohvate geleri. buka je sa zidova
23
poput kie padala po nama, udarala po prstima kojima smo pokuavali
zatititi glavu, a kroz vrata pritisak je nabio guste oblake praine tako da
smo ostali bez zraka i poeli kaljati.
Josip i Zdravko skinuli su s klupe deku, prebacili je preko Zvezdane
i mene, gurnuli nas jo dublje u mali prostor u koji smo se zgurali a zatim
se naslanjali na nas gurajui nos u deku da se zatite od praine. Nikakva
grmljavina nije se mogla usporediti sa zvukovima oko nas: neprekidna,
potpuna, do ludila glasna tutnjava probijala je ui i ja sam ih pokrila
rukama, poela cviljeti i nekontrolirano drhtati. Kada se tutnjava malo
umirila, deki su skoili da zatvore dvorina vrata a mi smo se izvukle ispod
deke. U zraku je jo lebdjela praina, zavlaila se u nos, oi i usta, a svi
etvero bili smo sijedi od praine i bijelih lica. Pogledala sam prostoriju u
kojoj smo bili: kao i da je nismo pospremili. Nisam odmah imala snage da
se ponovno bacim na posao. Spustila sam se na klupu kao vrea, dohvatila
kutiju cigareta s poda, otresla je od praine, izvukla jednu cigaretu,
potraila oko sebe upalja a kada sam ga nala, zapalila cigaretu i eljno
udahnula dim. Ne znam kako sam izgledala, ali kad sam pogledala Zdravka
tiho je rekao: Dobro je, Hale, prolo je...
(...)
Tenkovi nisu bili jedina akvizicija u tom pothvatu. Nekoliko dana
nakon njihova otimanja, u tabu mi je netko u ruke tutnuo izlizanu kuvertu
adresiranu na nepoznato ime. Stanje u kojemu je bila pokazivalo je da je
pismo staro, a brojne oznake vojnih pota otisnute na kuverti, pokazivale
su kako je putovalo dugo, okolnim putovima. Bilo je to pismo to su ga
pronali u depu jednog poginulog neprijateljskog tenkista. Otvorila sam ga
paljivo, polagano, kao da je u njemu pakleni stroj. Nisam znala to da
oekujem. Neprijateljske vojnike nisam doivljavala kao osobe, kao ljude,
kao nekoga kome bi netko mogao pisati pisma.
Pismo je pisala ena, sudei po rukopisu i pravopisu ne osobito
obrazovana i vrlo jednostavna. Poela ga je piui o zdravlju ukuana,
roaka i pozdravima koje su vojniku slali prijatelji i susjedi, a zatim se
poela aliti kako ga dugo nema i kako joj je teko samoj s malim djetetom
i starim roditeljima. Molila ga je da razgovara sa svojim oficirima da ga
puste s vojne vebe, jer im njegova plaa puno znai, a on je na vjebi
ve jako dugo. Pisala je kako je djetetu izrastao jo jedan zubi, kako sve
vie lii na tatu i kako e progovoriti, a oca nema... Pitala ga je zato se
tako dugo ne javlja i molila da joj pie im bude mogao. Voli te tvoja ena...
Presavila sam pismo i polako ga vratila u kuvertu. Bilo mi je muno.
Obuzeo me je udan, iracionalan osjeaj... Kao da sam dok sam itala
pismo bila u vezi sa tom enom, znala kako mu uzalud pie to pismo, a ipak
je pustila da ga napie... Ona je imala pravo znati da joj je mu mrtav, a
nije znala. Ja nisam imala nikakvo pravo itati to pismo, a ipak sam ga
proitala... Osjeala sam da sam poinila uasan grijeh.
(...)
24
Bila je to neka vrsta psiholoke terapije. Prije ili poslije, svatko bi se
pridruio pjevanju. Ispoetka tiho i srameljivo, a zatim sve glasnije. Bile
su to pjesme naih svadbi, kirbaja, roendana, maturalnih zabava i
logorovanja. Vjerojatno smo pomalo dozivali vremena u kojima smo ih
pjevali bez artiljerijske pratnje. Ili smo samo nastojali potisnuti njezin zvuk
izvana i ljuljanje cijelog podruma i svega u njemu, ukljuujui i nae ivce
i eluce. to je vani vie grmjelo, mi smo glasnije pjevali i taj je osjeaj
pranjenja bio neopisiv. Dakako, on nije uvijek dolazio. Uvijek bi se netko
dignuo od stola i izaao na hodnik da se ne bi vidjelo kako plae. Te su
pjesme, takoer, asocirale na nekoga tko vie nije ovdje, tko je otiao
negdje daleko ili otiao zauvijek. Ponekad su izazivale osjeaj beznadnosti,
jer ivot vie nikada nee biti kao prije, osjeaj kako tom paklu, strahu i
oaju nema kraja, osjeaj da smo zaboravljeni i ostavljeni, da nas svih
skupa ujutro moda i nee biti...
Studeni 1991.
(...)
Tri dana kasnije, uavi u sklonite, ugledala sam uplakanu Jadranku
Semberac.
Jaco, to je?
Poginuo mi je Drago... rekla je i briznula u pla. Zagrlila sam je
dok je ridala, a neka je ena utke sjedila pokraj njezina djeteta na
madracu, kakljala ga i mazila mu razigrane noice i ruice, oiju crvenih
od plaa. Jadranka se odjednom trgnula, obrisala oi, podigla dijete i vrsto
ga privila uz sebe. to emo mi sad bez naega tate... ?, tiho mu je
aputala dok su joj suze ponovno poele kliziti niz lice. Danima nakon
pogibije supruga Jaca je jedva razgovarala s ljudima oko sebe. Presvlaila
je i hranila dijete, sjedila pored njega, ljuljala ga u naruju i tiho mu priala.
Cijeli se njezin svijet suzio na mali komad madraca na kojemu je lealo sve
to joj je od ivota ostalo...
Svi su se ti dogaaji, osjeaji i slike slagali poput opeka negdje
duboko u meni. No kao to sam morala razviti mehanizam kojim sam
upravljala vlastitim strahom, umorom, glau, eu i ostalim fiziolokim
potrebama, tako sam morala razviti i emocionalni zatitni mehanizam.
Ukljuivala sam ga svaki dan kada bih se vraala u nae sklonite. Sve dok
smo bili medu ljudima iz sklonita, razgovarali s njima, prenosili im najnovije
vijesti iz grada, nitko od nas nije elio pokazivati strah, zabrinutost,
pesimizam, razoaranje... Nismo to radili po naredbi, niti po dogovoru.
Jednostavno smo znali kako je moral meu ljudima toliko nizak, da bi ih
nae sumnje, strahovanja i malodunost jednostavno dotukli. Tako smo
poput klauna navlaili na lice masku veselosti i optimizma svaki put kada bi
po povratku s deurstva ulazili u sklonite, avrljali i alili se s ljudima,
donosili im barem siune dobre vijesti koje bi sve tee uspijevali pronai...
25
Nisam ni znala koliko mi je sve to postalo teko dok jednoga jutra
granata nije grunula ispred samog ulaza u sklonite. Leala sam u krevetu
kad se prostorija zatresla, a gomila buke, praine i komadi betona
popadali na mene. Ustala sam, poela istresati deku i istiti madrac, a onda
odjednom osjetila slabost, osvrnula se po prenatrpanoj prljavoj pljesnivoj
prostoriji, ispustila deku iz ruku, skliznula na madrac i poela plakati.
(...)
Naravno da sam smrdjela. Bila sam prljava kao svinja. Bilo mi je
teko sjetiti se kada sam se posljednji put okupala, a ve vie od mjesec
dana nosila sam istu odjeu. Svako sam jutro koristila dezodorans ali
znala sam da on samo moe slabano maskirati vonj koji se oko mene
irio. Kosa mi je bila prljava i masna, obrve nisam poupala ve tri
mjeseca, a noge nisam smjela ni pogledati. Jedine higijenske navike kojih
sam se uspjela redovito pridravati bile su jutarnje umivanje, pranje zubi,
eljanje i uporaba toalet papira. isto sam rublje posljednji put dobila
prije mjesec dana, preko veze.
(...)
Nitko nikada nije uzimao za zlo to to smo bili prljavi. Na kraju, nitko
u gradu se nije prao puno ee negoli ja. Osim naih susjeda u podrumu
s druge strane dvorita Kapljice. Oni su se kupali u vinu. Pronali su veliku
bavu punu vina pa su ga iskoristiti za kupanje. inilo im se manjim
grijehom da smrde kao destilerija nego da smrde na znoj i prljavtinu. Bilo
je dana kada smo u sklonitu jedva imali vode i za pie, ako se pitkom
vodom moglo nazvati litru-dvije vodenog taloga punog punoglavaca. Nije
bilo druge no zatvoriti oi i popiti ga.
(...)
Sluajno ili ne, nedugo nakon onog jutra kada me je zatekao
uplakanu Branko je odluio odvojiti malo vode da se okupam. Mislila sam
da e to kupanje samo ublaiti problem jer je sve rublje koje sam imala
bilo prljavo. Sjetila sam se da je Josip nedavno dobio paket s tri para
mukih gaa, pa sam ga gnjavila da mi ustupi jedne. Dok sam ja icala
gae, Branko je ugrijao litru vode a drugu litru ostavio za rashlaivanje.
Istjerala sam ljude iz sobice, na stolac stavila kaf, ulila vodu i onda
krenula na ribanje. Kada sam zavrila, osjeala sam se kao da sam skinula
sa sebe deset kila. Obukla sam se i s runikom na glavi otila do Melite i
zamolila je da me oia to krae moe.
Okupana i oiana krenula sam u potragu za malim parfemiem
koji sam dobila za roendan i kada sam ga pronala, velikoduno se
namirisala.
Ponovno sam bila normalno ensko ljudsko bie.
(...)
Stvari su stajale loe, vrlo loe.
Teko je opisati kolektivno stanje duha koje je gradom vladalo tih
26
posljednjih dana. Bila je to nevjerojatna zbrka osjeaja. Bili smo oajni.
Znali smo da se kraj blii, a nismo mogli uiniti vie nita da ga sprijeimo.
Pomirili smo se s injenicom da emo najvjerojatnije svi izginuti branei
grad, a ta nam se pomisao jo uvijek inila manje stranom od pomisli da
bismo sa svim tim ljudima, enama i djecom mogli ivi dospjeti etnicima
u ruke. Iako su tabom stalno kolale informacije o slanju oruja i ljudi, iako
su u privatnim razgovorima sa Zagrebom svi obeavali pomo, u Vukovar
nitko i nita nije stizalo. Pa iako smo u ustima ve osjeali okus poraza, iako
smo duboko u sebi znali da nam spasa nema, povjerovali bi barem na
trenutak u svaku takvu informaciju, ponadali se, hvatali se za slamku...
(...)
Mladi Jastreb pokuavao je radiovezom uspostaviti vezu s ljudima
na poloajima, no to je bilo nemogue. etnici su se ubacivali u linije,
ometali vezu, pa se uza sve to pitanje, prekide i ubacivanja duhovitosti,
moglo razmijeniti tek reenicu-dvije. Bila sam naviknuta na tu buku i
vjerojatno me i ne bi tako uznemirila da se u vezu neprekidno nije ubacivao
nekakav pijani etnik sa svojim zabavnim programom. Ponaao se kao
disc jockey, putao nekakve nepodnoljive narodnjake, a u pauzama
izmeu tih muzikih grozota pitao se kakve su Hrvatice i prijetio to e
im raditi kad oslobode Vukovar od ustake gamadi. Bilo mi je muno i od
tog glasa i od onoga to je govorio i od Mara na Drinu koji je putao nakon
svake druge pjesme. Mar na Drinu emitirali su i sa zvunika instaliranog
na oklopnom vozilu JNA kojim su krstarili dijelovima grada to su ih zauzeli.
uo se nadaleko i izazivao jezu.
(...)
U Kapljici je raspoloenje bilo kao na sprovodu. Ljudi su obavljali
uobiajene poslove, jeli, spremali djecu na spavanje, a onda sjedali i
razgovarali tiho, u pola glasa. Postajali su svjesni da im nitko nee doi u
pomo, no nitko nije elio glasno izrei ono to je zvualo kao smrtna
presuda njima, njihovim obiteljima, njihovoj djeci...
I moje su misli bile jako mrane. Sama smrt i ne bi mi bila toliko
strana da sam mogla biti sigurna kako me, prije toga, nee razvlaiti i
muiti pijani prljavi smrdljivi etnici. Nakon onoga to sam ula na
Jastrebovoj radiostanici znala sam da me, kao enu, ne eka tek metak ili
no. Stoga sam poela razmiljati kako da ih natjeram da me ubiju prije
nego stave svoje prljave ruke na mene. Nisam bila psihiki spremna za
samoubojstvo, niti mi je ono zbog odgoja bilo prihvatljivo. Na kraju,
normalan ovjek ne eli se ubiti dok se doista ne nae u takvoj situaciji da
mu je to jedini spas... Stoga sam napravila plan: morala sam se dokopati
bombe, puke ili revolvera. Kada budem ugledala etnike, potrat u prema
njima, podignuti oruje i nee imati druge nego da me ustrijele...
Vesna i Sinia nisu se dugo vraali iz taba i po tome smo znali kako
neto gadno nije u redu. Kada su se napokon pojavili moglo je biti oko dva
27
sata ujutro. Uli su u nau sobicu vrlo tiho. Vesna je hodala sputene glave
a zatim unula pokraj madraca. Sinia je sjeo na sanduk odailjaa i oito
razmiljao kako da nam kae ono to nam je imao rei. Vesna je podigla
glavu i pogledala me. Oi su joj bile crvene od plaa, a usnama je
oblikovala rijei gotovo je. Spustila sam glavu meu ruke i sluala to je
Sinia govorio. Mladi Jastreb i vojna policija odluili su se noas povui iz
grada i, ako smo eljeli, mogli smo krenuti s njima. Sinia je elio da, svaki
za sebe, dobro razmislimo: Put nee biti lak i procijenite jeste li ga u stanju
podnijeti. S druge strane, svi znate koliko smo se eksponirali i to nam se
zbog toga moe dogoditi. Ja u zadnji rei to sam odluio...
(...)
Kao kroz san postala sam svjesna zvonjave telefona. Deki s pote
ipak su ga popravili! Zvao je netko od novinara, vie se i ne sjeam tko, i
pitao me kakva je situacija u Vukovaru. I ve sam zaustila da papagajski
ponovim ne-mogu-vam-davati-nikakve-informacije kada se u meni neto
slomilo. Ma to ja to nastojim preutjeti? Zato odgaam neto to je ve
postajalo krvavom injenicom? Stoga sam jednostavno rekla: Nema vie
Vukovara, dragi gospodine... Sve je gotovo... okirani ovjek je zautio i
prije nego je postavio jo koje pitanje, ja sam prekinula razgovor.
(...)
Izvadila sam novanik i Krkijev blok. Prekapala sam po novaniku
razmiljajui to treba sauvati a to unititi. to ako me uhvate? Kakvu u
priu ispriati? Mobilizacijski listi sam odluila sauvati. Posluit e kao
izgovor za uniformu, a nije lo ni kao izgovor za posao: Ja sam, inae,
uiteljica... U novaniku je stajala i iskaznica uiteljskog sindikata koja je
tu priu mogla potvrditi. Odluila sam sauvati i osobnu i press karticu. Tu
je bila i moja plaa za rujan. Nisam je imala gdje potroiti. Bilo mi je ao
to nemam njemakih maraka. Dobro bi mi dole jer ako me uhvate,
moda bih glad za ubijanjem mogla utaiti novcem... Ostavila sam ih
zajedno s putovnicom i majinim nakitom u sklonitu zgrade, da ne
propadnu u granatiranju. Ha! Al u razveseliti nekog etnika! Izvadila sam
iz novanika raun za struju koji je tu stajao od rujna... Eto stvari koju bez
sumnje treba unititi! Pored rauna, tetina osobna iskaznica i odrezak od
mirovine... Teta! U cijeloj toj zbrci tek mi je sada pala na pamet! Boe moj,
to u s njom? Brat e se snai, moda je ve i izaao, ali ona... Nije bilo
naina da je iz grada izvuem, ak ni da joj javim da odlazim. Mogla sam
se samo nadati da e uspjeti preivjeti prvi susret s etnicima i da e
susjedi drati jezik za zubima kako je nitko ne bi povezao sa mnom... Uzela
sam njezinu osobnu, odrezak od mirovine, raun za struju i jo nekakve
papire i krenula u posljednju prostoriju skladita u kojoj su deki ve
spaljivali kojekakve dokumente. Zapalila sam papire i vratila se u glavnu
sobu. Iz depa crvene jakne izvadila sam kljueve od kue. Plakalo mi se,
ali sam se uspjela suzdrati i brzo strpati kljueve u dep maskirne jakne.
28
(...)
Grupa je ve krenula i Josip i ja smo joj se prikljuili. Izali smo iz
podruma taba a zatim, ne kao obino kroz dvorite nego kroz rupu koju
je granata nainila na jednom od bonih zidova zgrade, izali u pokrajnu
ulicu, u sumrak. ule su se eksplozije, uo se Mar na Drinu ali to vie
nikoga nije posebno uznemiravalo. Hodali smo mojom, Gundulievom
ulicom, no samo su me obrisi grada podsjeali na nju. Sve je bilo posuto
utom, razbijenim staklom, opekama, crijepom, komadima lima i ice.
Sve je bilo sivo, ak i drvee, golo, polomljenih grana, stabala izranjavanih
rapnelima. Nije bilo ni trunice boje... Zrak je smrdio zasien prainom
i barutom.
(...)
Hodali smo vrlo polako slijedei stope onoga ispred sebe. Kada
bismo doli do grmlja u kojemu je bila razvuena ica potezne mine, drali
bismo ga razmaknutim za onoga tko je iao iza nas. Josip je iznenada
izgubio ravnoteu, zapeo za icu i poteno je razvukao. Svi smo se
skamenili na mjestu, ali nita se nije dogodilo! Progutali smo slinu i nastavili
dalje. Netko iz grupe koja je ila iza nas nije bio takve sree. Zauli smo
eksploziju, a zatim i stravian krik. Na trenutak smo se umirili oekujui
pucnjavu, no vie se nita nije ulo pa smo nastavili hodati. Nije bilo
vremena za stajanje, razmiljanje i aljenje. Uspinjali smo se uzbrdicom
na vrhu koje smo uli u polje kukuruza. Tamo je ovjek sa eirom koji nas
je vodio zastao i priekao da proemo pored njega, a zatim se vratio natrag
prema Vuki. Nisam znala tko nas je sada vodio ali kolona je napredovala.
Plaila sam se zvukova koje su stvarale suhe stabljike kukuruza dok
smo kroz njih prolazili, no ubrzo je, kao naruena, poela padati dosadna,
hladna kia. Za nekoliko minuta bila sam mokra do gole koe i poela se
tresti od zime, no neprekidni hod usiljenim korakom pomogao je da se
malo ugrijem.
(...)
Pred svitanje smo izali iz kukuruza na malu istinu. Ispred nas bilo
je golemo isto otvoreno polje, lijevo i desno od njega kukuruzita, a ulijevo
od mjesta na kojemu smo stajali maleni umarak. Grupa je zastala i okupila
se. Netko je rekao da nas samo to polje dijeli od Vinkovaca, ali da svie,
pa je bolje da se zavuemo u umarak i odmorimo do sljedee noi. Ljudi
su se ratrkali i poeli traiti mjesto za spavanje. Josip i ja smo malo zastali,
jer sam ga zamolila da prieka dok se pomokrim, a onda nam se uinilo
kako oblinje grmlje i nije lo zaklon. Smjestili smo se u najgue grmlje i
pokuali zaspati. Kia se s grana cijedila na nas, ali bili smo toliko umorni
da smo usprkos svemu zaspali.
Kada sam se probudila, dan je ve svanuo. Sunce je obasjavalo
okolicu, sve je bilo mirno, ptice su pjevale.
Bilo mi je uasno hladno. Pokuala sam iz jakne izvui sat, no ruke
29
su mi se tako nekontrolirano tresle da nisam uspijevala otkopati dugme
na depu. Zubi su mi tako cvokotali da mi se tresla cijela vilica. Kada sam
se pokuala dignuti osjetila sam jaku bol u lijevom koljenu i ponovno pala
na zemlju. Nakon nekoliko pokuaja s mukom sam se uspjela uspraviti.
Josip je bio u jo gorem stanju. On uope nije mogao ustati. Bedra su ga
paklenski boljela. Pokuala sam mu pomoi i nakon dosta truda, oslanjajui
se na puku i na mene, osovio se na noge, no jo uvijek nije mogao
normalno hodati. Otkinuo je deblju granu koja mu je posluila kao taka.
(...)
Uskoro su iz polja izronili dalekovodi to je bio prvi znak da smo
blizu cilja. Moja se nevjerica pojaala kada sam ugledala prvu kuu i na
kraju - cestu. istu cijelu normalnu cestu! Izali smo na nju oprezno i nakon
dugog hoda po blatu imala sam osjeaj da lebdim. Noge su mi se valjda ve
same micale. Kue pokraj ceste bile su cijele, ali su se doimale naputenima.
Mogla sam se zakleti da sam iz jednog dvorita ula mukanje krava!
(...)
Ne mogu opisati uitak koji sam osjeala ispod vrueg tua nakon tri
mjeseca pranja u nekoliko litara vode i nakon dvije noi smrzavanja.
Duboko sam udisala miris sapuna i ampona. Prljavi mlazovi slijevali su se
s mene i ma koliko puta da sam se nasapunala, voda je i dalje bila prljava.
ista kosa! Pasta za zube! isto rublje i ista odjea! Mislila sam da takve
stvari vie ne postoje...
(...)
Zaspala sam i prije nego to mi je glava dodirnula jastuk.
Bilo je gotovo. Za mene je rat zavrio i ja sam ga izgubila.
Bilo je lijepo zaspati i ne znati vie nita...
Alenka Mirkovi
(91.6 MHz Glasom protiv topova 1997)
30
Pred zidom utnje
Seada Vrani, 1996.
Besima

Jeste li dugo u Zagrebu?

BESIMA: Danas je trei dan.
Jeste li prvi put ovdje?
B: Jata!
Kako ste stigli ovamo?
B: Ko i svi drugi, nisam prhala.
Jeste li doli u veoj grupi izbjeglica?
B: Samo smo nas dvje dole.
Jeste li imali potekoa pri prelasku u Hrvatsku?
B: Jok.
Znai, imali ste uredne propusnice.
B: Sve to treba. Jo sam odrezala pletenice i obukla ove pantole.
Zato ste to uradili?
B: Jesi l kad vidla katolkinju u dimijama? Zar ne zna da ne puaju
vie Muslimane vamo? Dva mjeseca ona je letala za te dozvole. Sva srea
to meu katolicima, sad se zovu Hrvati, ima dobrih dua pa je jedan
isposlovo dozvole. Ja nisam mislila da emo ji dobiti. Al ona nije popuala
dok nismo dobile te papire da smo katolkinje.
Je li vam ona prijateljica?
B: Nije to tvoja briga! Ona mi je sve.
Zato ste doli u Zagreb?
B: Nije vano!
Kako nije vano kad je vaa prijateljica letala dva mjeseca da bi
dobila propusnice? Sigurno je postojao jak razlog.
B: Da tebe vidimo. Izvini, Boga ti, omaklo se. Ovdi je lake ut ta
ti je s ojekom.
Gdje vam je ovjek, mu?
B: to mi govori vi, nisam ja puno starija od tebe.
Vi ste mlai od mene, ali je uobiajeno da se novinar obraa svom
sugovorniku sa vi. Zato izbjegavate da mi kaete gdje vam je mu?.
B: Izao je iz logora jo u avgustu. I sin je izao. Njezin ojek nije.
Ne zna se ni ta je s njime. To smo ule jo u Bosni, al dole ne more
nita. Ovi iz ujedinjenog Crvenog krsta za izbjeglice mogu uredit da ode
za ojekom u drugu dravu. On je ve tamo. I sin mi je tamo, s njim. Sad
ovi ovde to ureuju, jer ja sam kazala da neu i ako i ona ne ide sa
mnom. Pomae i ova tvoja gospoja to me je nagovorila da ti ispriam kako
su me praoslavci silovali. Gospoja kae da je to ve gotovo, ureeno, samo
33
jo trebaju naki papiri da moremo putovat. Meni e gospoja uzdurisat neto
za obu. Ne mogu u pantolama pred ojeka. alila se sa mnom da moram
izgledat ko gospoja pa me ojek nee moi ni poznat. Ni da sam u
dimijama ne bi me pozno. Izgledala sam bolje od ijedne cure u selu, a vidi
me sad. Ko lejlek!
Kad su vas silovali?
B: Kad i onu drugu iz sela!
Gdje se to dogodilo?
B: Pa u kui, bona.
U vaoj kui?
B: Ma nije, bona, u mojoj. U onoj kui, e smo bile. Tamo e su nas
doveli. Mene i onu Ta.., a neu to re. Mene i jo jednu iz sela su odvojili,
pa u kamion. Vozili su nas pa onda ostavili u kui.
ijoj kui, objasnite mi to!
B: Ko e znati ija je. Ljepa, velka. Ima velku bau. Tamo su nas
strpali kad su udarili na selo. Nas dvje tamo, a ostale ja l u logor, ja l pobilo.
U kojem ste selu ivjeli? Kako se zove selo?
B: Neu ti re!
Zato?
B: Neu kazat. abe ti je, neu re.
Je li selo u opini Klju?
B: U emu?
Je li selo blizu Kljua?
B: Jest, ako se vozi. ta te, bona, briga. Ne more me natjerat da
kaem koje je selo.
to se dogodilo u selu?
B: Navalili praoslavci. Srpska vojska. Napalo sa svihu strana. Neto
kua popalilo to nisu sruili. Pobilo dosta i mukinja i enskinja. Neke ene
unesreilo.
Unesreilo?
B: Jata, bona. Mi kaemo unesreilo, al se modernije kae
silovalo. Navalilo odma na ene i cure: pred ljudima, braom. Boe
sauvaj. Pogan jedna ti praoslavci.
Jesu li i vas tada silovali?
B: Nisu, neu duu gubit. Amo e smo mi, e je naa kua, samo
su zapalili sve i narod potjerali. Odvojilo mukinje od enskinja. S donje
strane sela su silovali i ubijali. uli smo kako pucaju. Neke su i zaklali, ko
pilad. Dvojica odozdo umakla pa nam kazala, al i nji zajedno s nama
potjeralo. I mog su ojeka i sina mi. Mislila sam da e ji ubit. Onda su
mene i onu, onu to sam ti rekla, odvojili od ena pa u kamion. Dovelo nas
u onu kuu. Tamo je bilo jo devet... Nije, ekaj da izbrojim. Jo osam
ena. Sve ljepe.
34
Gdje se nalazi ta kua? Je li u Kljuu?
B: U Kljuu nije sigurno. Znala bi da je u Kljuu. Klju je grad. Bila
sam, bona, tamo stotinu puta. Ne znam e je kua. Ne znam za ozbiljno.
Nije sigurna ni Ona.
Tko?
B: Ona, ova to si je vidla, to je dola ovde sa mnom.
Kako se ona zove?
B: Da me na vatri pee ne bi ti rekla.
Jesu li vas zajedno dovezli kamionom u tu kuu?
B: Nisu. Nije ona iz sela. Ona je graanka. Ima kolu. Sve zna. Plaho
pametna. Nju sam zatekla u kui. Nju je dovelo iz Prijedora, ojeka joj
zatvorilo. Tamo je sve sa kolom, ta nisu praoslavci, ja l pobijeno, ja l u
logor odvedeno. Pitala sam, ta su im smetali ti sa kolom. Ona veli da su
Srbi, ti praoslavci, tjeli Muslimane, ko to sam ja i moj ojek i drugi, da
ostave brez pameti. To ti je ko da ovcama zatvori obana. Hajvan e pravo
pred kurjake.
Je li ta kua u koju su vas smjestili, bila logor?
B: ta ti je, enska glavo? Rekla sam ti da je kua. Ona, zna, e
ulazi samo mukinje... za kurvanje. Tamo nas je sililo da se kurvamo s
praoslavcima, srpskim praoslavcima, vojnicima.
Tko je vodio tu kuu?
B: Pa nije kua krava da je vodi.
Tko je upravljao kuom? Neki mukarac ili, moda, ena?
B: Kakva ena, Bog te obeselio! ene su strpali u magazu. Leale
smo na daskama. Ako je koja imala ta svojih haljina, mogla se pokrit. Da
smo mi upravljale, ne bi se kurvale. I tebi svata na um more past.
Mukinje je nama upravljalo. Oni, praoslavci, a vojnici, ti Srbi praoslavni,
su dolazili stalno.
Kad su vas doveli na to mjesto? Kad je bilo vae selo napadnuto?
B: Odma sprva rata.
Kada, u koje vrijeme, kojeg datuma?
B: Pa rekla sam ti, sprva rata, u proljee. Ko da ne zna kad je rat
poeo. Okruilo selo sa svihu strana i, onda, udri.
to su vam uradili kad su vas dovezli u kuu?
B: Odma su nas unesreili. Obe, mene i onu iz mog sela. Mene su
gore u jednoj sobi. Nju su zadrali dole. Prvo je vojska to napravila, ona
koja nas je dovukla kamionom.
Vojska? Koliko ih je bilo?
B: Ne znam. Mene su unesreila dvojica, a ne znam kolko je nju.
Ubandaila sam, jer me jedan udario.
ta je bilo poslije?
B: Poslje je onaj debeli krmak reko da se moram dobro oprat.
35
Tko je debeli krmak ?
B: Mile, ko drugi. On je bio glavni, ne za vojsku nego za nas. On je
odreivo kad e koja i gore kad doe vojska. Nekad smo morale sve i
jer bi doi maer vojske; onih etnika praoslavnih. Kad nije bilo Mile, onda
su ona trojica s nama komandovala. Ni oni nisu vojnici, ali su imali puke.
Imo je i Mile i puku i pitolj. Mile je iz Srbije.
Kako znate?
B: Kako ne bi znala? Govorio je: lepo, belo, bre. Svi su iz Srbije
koji tako kau.
to je bilo kad vam je Mile rekao da se operete?
B: Onda me je i on unesreio. On je jo bio gori do vojske. Tolko me
je evrljijo da sam povratila. Po dana me je jaho. Tolko me je
umrcvario da je jedan njegov, jedan od njegovi to mu pomau, kazo kad
me je vidio, da e on drugi put. I jest, on je sutra. Ona druga dvojica su
odma poslje Mile. Kad im je bilo dosta, ubacili su me, ko ciplju, u magazu,
meu ene.
Poslje su me vodili gore kad god doe vojska i kad Mile hoe. Mile
je mrcvario samo nas dvje. Mene i Nju, ovu to si vidla. Zato smo se mi
stalno kupale kad god njemu treba. esto sam se kupala!
Jesu li vojnici esto dolazili?
B: Jata su, bona. Svaki dan. I dan i no. Nije se vie moglo durat.
Ne more ti ni pomislit ta toj pogani u mozak doe, na to sve ne nadoe.
Jesu li vas tukli?
B: Ako se otima, ubi te, polomi. Sva si u modricama. Ako se ne
otima, poto se zadovolji, pljuje te, poliva rakijom. Najgore je kad dole
polivaju rakijom. Pee ko dehenemska vatra. Gase i opuke.
Jeste li se bojali trudnoe?
B: Jok!
Niste? A druge ene?
B: Ja sam samo jedno rodila. Navrila sedamnest i rodila muko.
Vie se zanedalo. Ojalovila sam, ali ojek ni mukajet, jer je sa rahmetli
prvom enom ve imo etvero. Svi su na salametu, poudati i poenjeni.
Druge ene su se bojale. Samo jo jedna, osim mene, nije zatrudnila. Onoj
mojoj iz sela, tek udatoj, bilo je prvo i ona, jadnica, pod puku.
to je bilo s njom?
B: Zatrudnila i rekla nam da ona vie nee da ivi. Jedan dan kad
smo vadili iz zemlje luk, naletila na jednog to nas je uvo. Poela se
gombat s njime. Sletili se drugi, s pukama, i ubilo je. Odma je izdahnula.
Nije se muila.
Je li Mile znao da su neke od ena trudne? Je li se primjeivala
trudnoa?
B: Nije ga bilo briga. Za jednu je mogo znati, jer se malo vidlo.
36
Drugima se nije poznalo. Ma, sve smo bile kost i koa. Od onog mela i
buavog hljeba samo nas je gonilo na dvor.
Koliko ste ostali u Kui?
B: Sve dok se nismo ofrancale?
Mislite na neku zarazu?
B: Jata. Sve smo se bile ofrancale. Zadnje smo se ofrancale nas
dvje, ja i Ona, ova to je dola sa mnom. Onda su nas u kamion sve
potrpali pa ulprofolu.
Kome?
B: Ne znam je l Ulprofolu ili onim drugima, ne znam kako se zovu.
Oni su za izbjeglice!
UNHCR?
B: Oni su, oni za izbjeglice. Jedan njihov pito kako se s nama
postupalo.
Kako znate to je pitao?
B: Kazala je ona namigua, ona enska. Ona sve objasni to on kae
na stranjskom. Onda je Ona, ova koju si vidla ovdi, tjela re tom ojeku
na stranjskom jeziku kako nam je bilo. Ona zna stranjski jezik, jer je uila
kole u Sarajevu. Tjela mu je re ta su nam praoslavci radili, al nije dala
ona namigua. Mora da je namigua praoslavka. On je sluo samo nju, a
ona mu je slagala da nam je bilo dobro. Veli ona, namigua, sve je ke-ke,
biva, ne more bit bolje.
Kada i gdje vas je preuzeo UNHCR?
B: Ne znam. Bila je vruina. Avgust. Ona zna mjesto, ja zaboravila.
Niste zaboravili. Zato mi ne elite re? Teko e tko povjerovati u
vau priu ako ne elite rei ak ni to gdje vas je preuzeo UNHCR.
B: Nije ovo nikakva pria. Ova je iva istina. Briga me hoe l ko
vjerovat. A to ne bi vjerovo? Zar bi potena ena lagala za sebe da se
kurvala? Ja sam bila potena ena! I Ona je bila potena i sve su bile take.
Zar bi se trebala skidat i svakom pokazivat prsa. Evo, kad si navrla,
pogledaj: Ko bi po sebi opuke gasio? Ima ji svukud. Zato mi se i ne mili
i ojeku. Znae odma ta je bilo. Zato i neu brez Nje putovat. (Besima
je na trenutak otkopala bluzu. Na njezinim prsima isticali su se vidljivi
oiljci od opekotina.)
ta je uradio UNHCR s vama?
B: ta bi uradio? Potrpali su nas u kamione i autobuse. Jedva smo
sve stale. Nisu oni vozili samo nas iz kue. Bilo je ena s raznihu strana.
Neke su praoslavci drali u barakama, a neke u onakim kuama. Ona kae
da je bilo puno takih kua. Puno je ena povraalo kad su nas vozili, a u
Travniku su, bogme, odma morale na ienje, taj bortus.
Proli ste kroz Travnik?
B: Nisam prola. Tamo su nas doveli, u onu velku kolu, ginaziju,
37
tamo kod vode, Lave. Nisu nas odma tu ostavili, nego u jednu drugu salu.
Ona nije uz vodu, Lavu, i manja je, al nije ni previe daleko. Kad nam je
prolo to to smo se ofrancale, prebacili su nas u onu ginaziju. Guva je
velka tamo. Nema di stat. Ko da se sva Bosna tu sklonila.
U Travniku su biljeili unesreene ene. One koje su se prijavile.
Nee, draga, nijedna da se prijavi ako ba ne mora, ako do grla ne doe.
Al kad mora na bortus, onda te zapiu. Onda im sve kae. Ako ne da
te zapiu, kae: od ojeka je, biva, nisi silovana. Doktorica je Nju, ovu
moju, zapisala. to jest, jest. Nije je silila. Al ona se rasplakala.
Teko se ivi u Travniku. I njega tuku Srbi. Bombe padaju, al dalje
od arije. Plaho je ljep grad. Sto puta ljepi od Kljua.
Znam, dobro poznam Travnik.
B: Kako zna? Bila si tamo?
Koliko ste ostali u Travniku?
B: Sve dok nismo dole vamo, u Zagreb. Mislile smo ostati tamo pa
ta bude, a onda sam saznala da su mi jo ljetos sin i ojek izali iz logora.
Ona, ova moja, raspitivala se kod ujedinjenog Crvenog krsta za izbjeglice
za svog ojeka, pa je ja zamolila da pita i za mog, je l uopte u ivotu. Ona
se nije prola dok nije saznala. Onda je navalila da nam uzdurie dozvole
da moremo ovdi do. Rekla sam, vamo Muslimane ne puaju brez papira
da si, biva, Hrvat. Je li, ta mi ne kae za Travnik? Jesi l bila tamo?
Roena sam u Travniku.
B: Roena? Vidi ti nje. Ti zna da je sve istina, da nita nisam
izmislila, a podbarkivala si me.
Kako bih znala?
B: Ljepo! Mogu ti o Travniku priat danima. Nisam otalen, a mogu
govorit. Znai, bila sam tamo. Od Kljua more tamo u va doba samo
ako si tica il ako te voze ovi to vozaju izbjeglice kad ji Srbi unesree.
Znala si ti odma da je sve istina. Bona, to si me podbarkivala. Dosta mi
je moje muke.
Zagreb, 25. veljae 1993.

38
Enisa

Uhapsili su me 30. aprila naveer. Tog dana, rano ujutro, odveli su

mog mua. Ne znam imena tih ljudi. Dvojica su bili u policijskim
uniformama, trei je bio civil. Nisam sigurna jesu li mjetani, iz Prijedora. Za
nekoliko mjeseci od doseljenja iz Banja Luke, upoznala sam malo
Prijedorana. Bili smo friak brani par i nismo se ba pretrgli traei drutvo.
Imali smo prijatelje, neto stariji brani par koje je moj mu znao jo
iz djetinjstva. Oni su mu i nali posao u Prijedoru i zato smo tu i preselili.
Nadala sam se da u se i ja, kao uiteljica, lako zaposliti u nekoj od
prigradskih ili seoskih kola. Nai prijatelji napustili su Prijedor dva mjeseca
prije naeg hapenja. Odluili su se iznenada na takav korak, isto
savjetujui i nama. Naalost, nismo ih posluali.
Mislili smo da nee biti rata. Vjerovali smo da e se srpske bukadije
na kraju ipak smiriti. Niko ih nije ugrovao ni u Bosni ni u Prijedoru. Uvijek
su u svemu Srbi imali glavnu rije.
Kad su doli po moga mua, kazali su da se radi o rutinskom
razgovoru i da e ga iz policije odvesti ravno na posao. U tom trenutku mi
nismo znali da je upravo protekle noi, koji sat prije, specijalna srpska
vojna policija smijenila vlast, legalnu vlast u Prijedoru i da su poela
hapenja. Mu se nije opirao. Mirno je poao s njima. Na poslu se nije
pojavio niti sam ga vie ikad vidjela.
Po mene su doli isti onaj civil i jedan od policajaca. Rekli su da samo
trebam potvrditi iskaz mua da nije politiki djelovao u SDA i da u za sat-
dva uivati u toplom mukom zagrljaju. Naslutila sam zlo tek kad su mi u
automobilu koji nije imao policijske oznake, stavili na oi nekakav povez.
Nakon pola sata ili sat vonje, izveli su me iz automobila i uveli u
neku prostoriju. Znam da nije bila na spratu, jer se nismo penjali
stepenicama. Neko me je gurnuo na pod. Bio je od betona. Kad su se vrata
zalupila, skinula sam povez. Bio je potpuni mrak. Osjetila sam disanje i
nekakvo mumlanje pa sam zakljuila da nisam sama u sobi. Nisam ni
uspjela saznati o kome se radi, jer su se ubrzo otvorila vrata propustivi
malo svjetla iz hodnika. Primjetila sam osobu u vojnikoj uniformi i tek kad
se izderala na mene to sam skinula povez, shvatila sam da je ena. Naglo
je zalupila vratima tako da nisam stigla iskoristiti taj traak svjetla i vidjeti
ko se jo nalazi u sobi.
Vratila se za nekoliko trenutaka s povezom. Bila je to, zapravo,
muka arapa koju mi je stavila na oi i povezala sa pagom. Od smrada
sam zamalo ispovraala. Odmah me je nakon toga odvela u drugu
prostoriju i naredila mi da skinem odjeu i cipele. Ona mi je skinula sat,
39
narukvicu i vjenani prsten. Naunice mi je iupala. Ostala sam samo s
povezom na oima. Nisam se usudila skinuti ga ni kad sam, na kratko,
ostala sama.
uvarica se ubrzo vratila s jo jednom osobom. ula sam kad je toj
drugoj osobi rekla: Evo ti je pa radi sa smrdljivkom to ti padne na
pamet. Druga je osoba bio mukarac. Znala sam to im me je uhvatio za
nadlakticu i gurnuo na nekakav leaj. Stvarno smrdi, bogtejebo,
podviknuo mi je na uho dok mi je rukama gnjeio grudi. Ne znam kako
sam se usudila rei da ne smrdim ja nego arapa. Valjda mi je to spontano
izletilo. Nisam ni bila dovoljno svjesna to sam rekla, jer sam bila uplaena
vie nego ikad u ivotu.
Aaa, htjela bi da ti skinem povez, je li uiteljice?! Htjela bi me
vidjeti. Pa dobro, pogledaj svoga Novicu, ali upamti da srpske arape ne
smrde. Treba da ti bude ast to te Srbin hoe jebati... Sjea li se Novice
iz etvrtog A, upitao je skidajui mi povez.
Nekoliko trenutaka nisam mogla nita vidjeti iako je bilo upaljeno
svjetlo. Tek kad su mi se oi priviknule na svjetlo, vidjela sam mu lice. Bilo
mi je nepoznato. Jo ne mogu vjerovati da je on bio moj uenik, da me je
silovao moj bivi uenik. Po godinama bi, moda, i mogao biti iz prve
generacije u mojoj uiteljskoj praksi. Bio je ispod dvadesete, to znai da
je tada, kad sam ja poela raditi kao uiteljica, mogao biti etvrti razred
osnovne skole. Ali, njegovo mi je lice bilo nepoznato, a ne sjeam se
nijednog uenika s tim imenom.
Te prve noi moga zatoenitva, silovala su me jo sedmorica, ali ni
jednom od njih nisam vidjela lice, jer mi je Novica, ako mu je to uopte
pravo ime, poslije ponovo stavio povez na oi. Prije nego je otiao, privezao
me je za leaj. Svezana, rairenih nogu i ruku iznad glave, posluila sam
za iivljavanje sedmorici Jugovia. Tako im se umiljavala ona ena,
uvarica. Povremeno je ulazila u sobu da provjeri treba li me kupati.
Kasnije sam shvatila da kupanje znai polijevanje hladnom vodom u
sluaju da se zatvorenik onesvijesti.
Sutradan su me kamionom prebacili na drugo mjesto, zajedno s
grupom zatvorenica koje su, kao i ja, imale poveze na oima i ruke vezane
na leima. Poslije due vonje smjetene smo u neku baraku bez prozora,
u koju je svjetlo ulazilo samo onda kad su se otvarala vrata. Ne znam
gdje je bilo to mjesto. Moda je blizu Bosanske Gradike, jer sam jednom
ula da je jedan od straara spomenuo drugom kako mora do vulkanizera
u Gradiku...
Ne mogu tano rei koliko sam tu ostala, jer u mraku izgubi svaki
pojam o vremenu. ini mi se da sam u toj mranoj baraci provela cijelu
vjenost. Dok sam tu bila zatvorena, straari su me nekoliko puta
pretukli. Tako su neki od njih prekraivali dosadu poto bi prije toga
zatvorenicu silovali.
40
Jedan straar (zvali su ga Kostur, makar je bio prilino gojazan)
kundakom puke mi je ozlijedio eljust i izbio sve zube na lijevoj strani.
Ovo na licu mi je uspomena od Kostura. Njega smo se najvie bojale jer
je bio pravi sadist. enama je gurao pivsku bocu u... i prisiljavao svaku da
mu pui. Meni je pokuao ugurati cijev pistolja... Instinktivno sam se trgla
i udarila ga nogom koju je, siguran da se neu usuditi ni moi suprotstaviti,
bio labavo privezao za leaj. Iznenaen i bijesan uzvratio mi je kundakom.
Ne sjeam se samog udarca. Posljednje to pamtim je kretnja kojom je sa
stolice dohvatio puku. Mislim da sam dugo bila u nesvijesti.
Kad sam dola k svijesti, jo sam bila u istoj sobici u kojoj su nas
straari silovali. Oni su to zvali razonodom. eljust mi je bila povezana
nekakvom krpom, a u ustima sam imala okus krvi. Cijela me je glava
boljela. U tom momentu prvo mi je palo na pamet da nemam na oima
povez. Kostur je jedini svakoj od nas skidao povez hvalisajui se da se on
nikoga ne boji. Naravno, svakoj bi opet povezao oi prije povratka u baraku.
Poto sam bila sama u sobi mogla sam je paljivo razgledati. Bila je
prilino mala, petnaestak kvadrata, a moda i manje. Zidovi su bili jako
prljavi, s dosta vidljivim krvavim mrljama. Neke su bile sasvim tamne ali je
bilo i svjeih, crvenih. Osim leaja i dvije stolice, u sobi nije bilo drugih
stvari. Na prozoru nije bilo nikakve store; pa je neko na stakla zalijepio
stare novine, na mjestima ve iskidane.
Taj prozori me je mamio, ali nisam imala snage da ustanem s
leaja i barem nakratko provirim vani. Leei sam jedino mogla oslukivati
zvukove. Zatvorila sam oi, jer sam imala osjeaj da su mi tad bolovi u
glavi slabiji. Povremeno su do mene dopirali glasovi straara.
U jednom momentu neko je uao u sobu. Pretvarala sam se da sam
u nesvijesti i kad sam pomislila da mi nije upalilo, ula sam ga kako
dovikuje nekome da kae Kosti da sam jo u nesvijesti. Drugi glas je
uzvratio: ta se Kosta toliko interesuje za Turkinju? Nije se, valjda, u nju
zaljubio? Ponovo se oglasio onaj u sobi, dobacivi onome u hodniku da mi
je Kosta poznavao mua, jer su zajedno zavrili tehniku u Banja Luci.
Dodao je jo da se Kosta mislio prvi nasladiti, ali ga je malac preteko.
Tad je doviknuo onome drugom da donese vodu pa da me vrate u
krmetnjak. Nije vie imalo smisla pretvarati se. Otvorila sam oi kako bih
izbjegla kupanje, ali ih to nije sprijeilo da izliju cijeli lonac na mene.
Valjda im se nije dalo vraati natrag pun lonac vode. Vukui me po podu i
zemlji, vratili su me u baraku. Naravno, nisu mi zaboravili povezati oi.
Opet sam bila u mraku bez dovoljno zraka, s nesnosnim bolovima u
glavi i grevima u elucu koji e potrajati danima, jer ak ni rijetke i
oskudne obroke kukuruzne kae koju su nam davali da nas odre u ivotu,
nisam mogla jesti. Ipak, tee od bolova i gladi, tee i od ponienja koje ti
ubije svaku volju, bilo je saznanje da vie neu vidjeti mua. Iako sam se
povremeno tjeila da ne mora znaiti da je mrtav ako ga je Kosta
41
poznavao, neki unutranji glas mi je govorio da nije iv. Odluila sam
tada neto preduzeti: ili se izvui iz onog pakla ili umrijeti. Znala sam, ako
ne uspijem, ubie me. Smrti se nisam bojala.
Poto su me straari potedili svojih sadistikih seansi, imala sam
vremena da razmislim i malo osmotrim okolinu, bolje rei da je opipam, jer
u onom mraku ruke su nam zamijenile oi. Znala sam da nijedna od
zatvorenica koje su, kao i ja, bile u jadnom stanju, pretuene, iscrpljene i
izmrcvarene, nije u stanju fiziki se nositi s onim skotovima. Meutim, gore
od toga je bilo njihovo beznae. Jednostavno su se prepustile sudbini. ula
sam mnoge od njih kako se tiho mole Bogu da ih uzme.
Sluajui ih mislila sam da u poluditi. Ne znam ta me je navelo na
pomisao da to i ne bi bilo loe. Tad sam odluila: poludiu, glumiu
luakinju. Nisam znala kako, a nisam ni neki talent za glumu. Pjevanje se
nametnulo kao jedini nain. Iznenada mi je sinula ta ideja.
im sam se osjeala malo bolje i mogla micati ustima, probala sam
pjevuiti, a ena koja je sjedila do mene, kojoj nikad nisam sasvim jasno
uspjela vidjeti lice, Hatida J., naglo je odskoila od mene i povikala: ova
je skrenula, pobudalila je.
Osjetila sam da su se ostale zatvorenice okupile oko mene. Pipale su
mi lice i ruke, postavljale su mi razna pitanja. Nihada, najmlaa meu
nama, etrnaestgodinjakinja, rasplakala se, ali ja vie nisam mogla natrag.
Nastavila sam s pjesmicama koje sam pjevala s djecom u koli. ene oko
mene poele su glasno komentarisati kako sam pobudalila od Kosturovog
udarca u glavu. Jedna od njih, ne znam koja, rekla je da je to, moda,
zbog mua, da sam vjerovatno saznala da su ga Srbi zaklali. Umjesto da
kriknem, nastavila sam pjevati jo glasnije.
Moete li zamisliti koje sam se pjesme sjetila? ije pjesme? Srpske!
Zapjevala sam Moj Milane, jabuko sa grane. Nikad mi se nije sviala ta
pjesma niti sam je kad pjevala iako sam na veselicama pjevala i njihove
pjesme. Ravnopravno sa sevdalinkama.
Jedan straar utrao je u baraku kao sumanut, a za njim i drugi.
Izvukli su me vani. Vjerovatno su bili okirani mojom pjesmom kad su mi
zaboravili povezati oi. Vikali su da umuknem, a ja sam, skoro zaslijepljena
suncem, kiljila i pjevala iz sveg glasa. Imala sam osjeaj da sam u magli,
ali sam uskoro poela razabirati okolinu. Baraka je izvana izgledala poput
montane hale. Mogla je biti skladite ili manja tvornica, radionica. Na
prozorima su bile zakovane daske. Neto dalje je bila manja kua,
prizemnica i traktor s prikolicom ispred nje. Zakljuila sam da je u toj kui
ona soba u kojoj su nas silovali.
Straari, jo zbunjeni, dovukli su me do kue i prislonili uz zid. Mlai
je u mene uperio puku, ali ja sam nastavila pjevati. Tada je stariji izvadio
iz izme no i stavio mi ga pod grlo. To je bio Kostur. Njega sam naravno
ve vidjela. Sledila sam se i na trenutak zautila. Ustvari, nisam ula vlastiti
42
glas iako sam se trudila otvarati usta.
Pomislila sam da neu izdrati. Puke se nisam bojala, ali me je skoro
uhvatila panika od pomisli da bi me Kostur mogao izmasakrirati. On je to
bio u stanju uiniti. Ni danas mi nije jasno kako sam smogla snage i
nastavila pjevati. Ne sjeam se ta sam pjevala. Znam samo da sam se
derala iz sveg glasa i da me je eljust jako boljela. Pretpostavljam da je to
privuklo ostale da izau iz kue. Jedan od njih, jedini uredno podian i
ispeglan, upitao je ta se deava i zato nemam povez. Kostur mu je
odgovorio: Izgleda, Kosta, da tvojoj simpatiji vie neemo morati vezati
oi. Poandrcala je!
Ja sam, naravno, nastavila pjevati pa je Kosta, onaj koji je
poznavao moga mua, naredio da me okupaju. Kupali su me nekoliko
puta, amarali, stavljali mi no pod grlo a onda su odustali. Ohrabrena,
poela sam skakutati, toboe plesati. ak sam u jednom momentu htjela
prii Kosti i zaplesati s njim. Kosti koji mi je, moda, zaklao mua. Znam da
Vam to zvui nevjerovatno, ali ja sam to zaista htjela uiniti da ih uvjerim
da sam luda. Kosta me je preduhitrio i naredio da me vrate u baraku.
Nakon toga danima su me testirali. Odvodili u onu kuicu i tukli,
polivali vodom ali me nisu silovali. U poetku su mi stavljali povez na oi
kad su me izvodili iz barake, a kasnije su i s time prestali. Naravno, drugim
enama nisam otkrila da je moje ludilo lano. I danas me pee savjest to
sam ih mojim deranjem izbezumljivala. Bojala sam se da bi me neka od njih
mogla odati da bi sebe spasila ili barem ublaila muke.
Svi su povjerovali u moje ludilo, a i sama povremeno nisam bila
sigurna jesam li jo normalna osoba. Nisam samo pjevala dok sam bila
budna, moji su snovi bili raspjevani. To me je spasilo od pakla. Preivjela
sam.
Zagreb, 16. srpnja 1992.

43
Fatima

Koliko ste dugo u kampu?

FATIMA: Di?
U naselju za izbjeglice.
F: Aaa, ve drugu heftu. ekamo razmjetaj.
Vi ste iz Foe?
F: Ne, ja sam iz Dihania.
Dihanii su selo kod Foe?
F: Nisu. Dihanii su kod Prusca, a moe otale i u Balie i u Bugojno
i Donji Vakuf.
Spomenuli ste na trnici Fou i Gorade pa sam zakljuila da ste
ivjeli u istonoj Bosni.
F: Jesam. Tamo sam se udala. ojek mi je otalen, a ja sam se rodila
u Dihaniima.
Dobro, gdje ste ivjeli?
F: U ievu, zapravo kod ieva. Mi smo malo dalje u brdu, al
pripadamo ievu. Optina nas tako vodi. Moe otalen i u Fou i u
Gorade, kud ti drago. Samo ti treba dan jahanja i vie, do Gorada. Moj
je ojek najee io u Fou. Pojdi bi tamo na pazar i kad ta zatreba u
kuu kupiti. To ti je, kod nas, planina. Divota boja. Kad me je doveo tu,
mislila sam nikad se neu priviknuti. Bila sam mlada. Pola sam za njega
sa esnest. On doo na dernek u Prusac. Ja tamo bila sa sestrom. Ona je
bila postarija, maila 22. Al on se zagledo u mene. I ja u njega. Bio je ko
slika. Boljeg nije bilo na derneku. Reko mi da je od Foe. Ja ga pitala je l
to velik grad, a on veli da jest. I pobjegla sam s njim. Kako ne bi, njegove
mi oi nisu izlazile iz glave. Modre ko Drina.
Al, slago me, alak. Fou nisam ni vidla. Jesam, ali puno kasnije.
Kad me vodio da rodim Malu, onda sam prvi put bila u Foi. Nakon prvog,
mukog, estero mi umrlo. I prvo je jedva ostalo ivo. Kad sam Malu zanjela,
njemu prikipilo. Kae: Ne vie ni babama ni hodama. Vodim te u Fou pa
neka te pregledaju doktori. U bolnici mi rekli da sam negativna. Biva,
falina. I njemu vadili krv, ali on, kao, pozitivan. On, biva, valja. Ja ga pitala
hoe l me otjerati, a on meni: Hajde, ne budali. Ne bi te otjero ni za ta
na svijetu. Volim ja tebe vie nego sebe. Da si upisna, moja si. I bogme,
ja rodila Malu u bolnici. etri i po kile. Sad joj je, jadnici, trinest godina.
Je li i suprug ovdje s vama?
F: Nije, ne do Bog. Dre ga Srbi u zatvoru u Foi, ako ga, kukavca,
nije ubilo. Bogu fala da nije s nama. Sto puta sam mu dosad zafalila.
44
Zato? Zbog ega ne elite da mu bude sa vama?
F: Vako barem ne zna za moju sramotu. Ubio bi se da zna da su mi
udarili na obraz.
Jeste li vi bili sretni u braku? Volite li mua?
F: Da nisam bila sretna, zar bi ostala u onoj divljini. Otac bi me
natrag primio da mi je bilo loe. Kako ne bi volila nakog ojeka. Ko ga ne
bi volio kad je dobar ko dua. Nikad mi runu nije reko, nikad ruku na
mene nije digo. Ali ovo ne bi izdro.
Kako je dospio u zatvor?
F: Poo u Fou prodat krave. Otio popodne i zanoio kod jednog
roaka, a otalen ujutro krenuo za Fou. Nije se vratio. Roak poslo sina
da mi javi da je u zatvoru. Kae, uli su od nekog ojeka da ga je ufatila
srpska milicija, ona to se odvojila od prave milicije, bosanske. Taj ojek
je reko da bi Srbi mogli svaki as udarit na Fou. Ja sam kriva, ja sam ga
nagovorila da krave proda pa da odemo mojima. Slutili smo zlo.
Kakvo zlo?
F: Kakvo je snalo materinu familiju. Za onog rata, eterst i prve.
Pobili etnici selo, etvero samo ostalo ivo od trista dua. Materina familija
je od Viegrada. Nju, moju mater, jo je bila curica, i tetku joj, spasili od
etnika Njemci. Dovezli ih do Sarajeva. Potlje su dole u Donji Vakuf. Mati
mi se otalen i udala u Dihanie. etnici su poklali sedamnestero iz dedine
i amidine kue. To mi je mati priala. Zato sam se ja bojala kad su poeli
na radiju govoriti da se Srbi boje i da ih mi, Muslimani, ugroavamo. Biva,
mi njih ugroavamo, a drava je od nas uzimala i dabe davala njima.
Stalno su na Radio-Beogradu govorili da nekakvi muhadedini strae Srbe
i da su Muslimani nekakve zelene berete. Govorili su da, biva, Muslimani
hoe da Bosna bude kao Irak (Iran) i da ene nose zarove.
Sve su to njihove lai. Reko mi je ojek kad se jednom vratio iz Foe
pa ga ja pitala je li vidio muhadedine i te berete, zelene, avo nek ih
nosi. Nisam, kae, oiju mi, nijednog vidio, a pet sati sam hodo po Foi.
Bio i u Goradu i kad se vratio, reko mi da ni tamo nije vidio ni jedne
ni druge. Pito je i jednog Srbina, Vasu, dobar ojek, je l on vidio te, kako
no ti kae, mu-a-he-di-ne, i te druge, be-re-tke, a Vaso mu kazo kako
su to budalatine i da Miloevi hoe zavadit Srbe i Muslimane.
Ja sam se bojala pa sam poela nagovarati ojeka da prodamo
krave i da krenemo. Mislila sam, bolje je da ne budem tamo. Srbija je blizu,
otalen e navaliti. I eto, on otio. Al se nije vie vratio. Ja sam tjela poi
u Fou za njime, al mi Mala nije dala. Kae: Uhapsie i tebe. Radio je
javio da su Srbi poeli bombardovati Fou.
Mala me je stalno nagovarala da idemo, da ne ekamo da joj se otac
vrati, jer on se nee vratiti. Ja se nisam dala. Jednog dana doo nam je
onaj roak kod kojeg mi je ojek konaio. Poveo familiju pa e, kae,
umom do Gorada. Zvao i nas i ja obeala da emo mi sutra krenuti.
45
Trebamo se spremiti, kaem mu, a on meni: Da ne bude kasno. Srbi
pale i ubijaju. Ludilo ih ufatilo, poganac ih prikino.
Pred akam se brdo upalilo. Znale smo da gori selo. Zapalili ievo.
Potlje sam ula da su ga napali tog jutra. Mala i ja nismo se usudile noiti
u kui. Uzele smo deke i spavale u umi, pod bukvom. uma je blizu, iza
kue, ni stotinu koraka. Ujutru smo se probudile i ja provirim. Vidim nikog
nema oko kue. Tiina, ko da je sve zamrlo, osim tica. Vratile smo se u
kuu da uzmemo stvari i hranu. I onda me vrag zanese u pojatu. Krava
jedna ostala. Nije bila naa, nego komijska. Bila kod nas na uvanju dok
se Zejna ne vrati od eri. Reko sebi: razvei hajvana, pa neka barem
pase. I onda vidim, vime joj nabreklo. Davala je dosta. Moram je
pomust, pomislim i taman to u zavrit, ujem vrisak. Okrenem se, a on
na vratima pojate...
to se dogodilo nakon toga?
F: ... ma belaj, sestro, belaj!
Je li vas taj napao?
Umjesto odgovora Fatima je pognula glavu. Ponovila sam pitanje.
I dalje se branila utnjom. Ostavila sam je na miru nekoliko trenutaka,
a onda sam odluila riskirati: Je li vas silovao, upitala sam. Naglo je
ustala od stola, ostala nekoliko trenutaka stojei nijemo, i ponovno sjela.
Poslije, presluavajui snimljeni razgovor, zakljuila sam da bi otila da
je znala kamo.
Dala sam joj nekoliko trenutaka da se pribere, a onda sam ponovila
pitanje. Nije odgovorila. Pokuala sam ponovno upitavi je da li je
poznavala tog mukarca. utila je, ali nije vie pokazivala namjeru da
pobjegne. Ponovila sam pitanje. Nakratko me je pogledala i, na moje
iznenaenje, uzela alicu ve hladnog aja. Saekala sam da popije aj i
upitala je zbog ega ne eli rei to joj se dogodilo. Bi l se ti falila svojom
sramotom, odgovorila mi je pitanjem. Rekla sam joj da nema razloga da
se srami. Nije to komentirala, ali sam osjetila da je meu nama napetost
malice popustila. Odluila sam to iskoristiti.
Je li onaj ovjek bio sam?
F: Nije. Bilo ih je puno. Petnestak, moda i vie. Nisu ovce da ih
brojim.
Jesu li bili naoruani i uniformirani?
F: Vojska je to, srpska, iz Srbije, orlovi. Mala kae da nisu oni
nego Arkanovi, Bog im platio. Popalili su sve uz Drinu, pobili mukinje, a
enama na obraz udarali. ivot su mi zagorali i djete upropastili, psi im
se mesa najeli.
Jesu li i vau ker silovali?
F: Neu ti kazat sve da mi kida meso. to si, bona, taka. Ima li ti
svog evlada? Ima li er? Bi li ti priala o njezinoj sramoti? Kako ne
razumije jednu mater?
46
Znam da vam je teko govoriti o silovanju. I druge ene s kojima
sam razgovarala, nerado o tome govore.
F: Ne razumje. Niko ko nije doivio, ne razumije. Sramota je to za
svaku potenu enu. Sramota, nego ta. Kako u pred ojeka stati ako ga
ikada vidim. Kau mi da nagovorim Malu da da atresu. Nemam srca da
je nagovaram. Znam da mu u oi ne bi mogla pogledati.
iju adresu?
F: Sina mi u Njemakoj. Tamo je ve est godina. Preklani se i
oenio. Tamo je otio potlje vojske. Ima dobar poso, on je mehaniar.
Piso je on nama da doemo, da e u Bosni biti rata, a mi se smijali otkud
on u Njemakoj moe to znati.
Zato ker ne da adresu? Kome bi trebala dati?
F: Ma onima iz Ujedinjenih nacija to nas obilaze, a moe i Crvenom
krstu, ali ona ne da. Ne bi ni ja na njezinom mjestu. Kako e pred brata
taka jadna upropaena. Ona kae da bi radije u vodu skoila.
Zar vi ne znate adresu?
F: Kako bi znala? Ne znam ja ta njemaka slova. Znam samo da ima
osten i ima trase.
Jeste li vi morali gledati dok su silovali vau ker?
F: A jesi prokleta, sve hoe znati! Kako te, bona, nije stid? Pa ni
sihijatar ni oni to popisuju silovane, tako ne pitaju. Ne bi ni njima rekla,
nego je Mala morala kod doktora. Ieree i sprijeda i straga i, boe
sauvaj, u usta, isprebijaju te, bubrege ti odbiju i onda mora, htjela ne
htjela, kazati doktoru. Ne treba ni kazati, on te i ne pita, on ve zna. Kako
ne bi znao kad stiu autobusi i kamioni unesreenih cura i ena.
Jesu li vas jako tukli? Jesu li tukli vau ker?
F: Mene jesu, jer nisam mogla gledat ta njoj rade. Svukuda su
udarali. Ona kae da nju nisu nego su je samo vodom polivali. Moda bi i
nju pretukli, ali je umakla. Dok su meni radili, ona se povratila, biva, dola
sebi, svojoj svjesti. Kad je vidla da nju ne gledaju, iskrala se u umu.
Dvojica pola za njom. Pucali po umi, a ona bila u grmlju. Tu je doekala
Zinetu i Senu. Ja to nisam vidla. Tek pred podne ja sam dola sebi. Zineta
me umivala. Ona i Seno su me skinuli s duda.
Kakvog duda? to ste radili na dudu?
F: Naeg duda, ispred kue. Visila sam s grane. Ja se toga ne
sjeam. Zineta mi je rekla da sam bila vezana za noge i tako visila. Glava
mi je bila strmo. Kae da mi je lice bilo ko vinja.
Tko je Zineta?
F: Svjetska ena, pametna, dobra ko dua. Ona je iz Foe, a Seno
joj je sin, Senad, pametan momi, godinu stariji od moje eri. Oni su
poli iz Foe kad su joj ojeka Srbi odveli. Krenuli umom za Gorade, jer
se cestom nije moglo od srpske vojske. Mali Seno imo nekakvu mapu.
47
Reko mi da u nju moe stati sva Bosna. Ja mu nisam vjerovala: kolka je
Bosna a ta mapa, kako je zovu, komad papira. Mala mi rekla da je to istina
i da je ona u koli imala slinu mapu. Oni su je zvali karta i u njoj je bila i
Bosna i Jugoslavija i druge drave.
Seno i Zineta su nabasali na moju er dok se krila u grmlju. Ona ih
je nagovorila da pou s njome do kue da mene zakopaju. Mislila je da sam
ja mrtva. Zineta se nekala, bojala se, al je mali Seno poo da vidi, a onda
i ona za njim. Priala mi je da su me jedva skinuli s grane. Kua je jo
gorila, a pojate vie nije bilo. Izgorila je i Zejnina kua i pojata. Ja to nisam
vidjela, nego su mi kazali kad mi je bilo bolje. Oni su zbog mene ostali
cjeli taj dan i drugu no u umi. Ja nisam mogla hodati. Zineta mi je dala
svoju robu da obuem. Mala je obukla Senine hlae i koulju. Nama je sve
izgorilo. Ne znam jesu l oni skotovi uzeli ta iz kue.
to je bilo s ostalima u selu?
F: Kojem selu?
Vaem selu. Gdje su bili drugi seljaci, jesu li i njihove kue zapaljene?
F: enska glavo ti mene uopte nisi sluala. Rekla sam da je i Zejnina
kua zapaljena. I tala joj je izgorila, a ona, Zejna, davno je ola kod eri
u Mostar. ojek joj je umro prije tri-etri godine. ievo je s druge strane,
iza brda. Rekla sam da je gorilo no prije nego su do nas doli oni skotovi.
Ja ne znam to je s ljudima iz sela. ula sam nedavno da su neki ubijeni.
Gdje ste se uputili kad vam je bilo bolje?
F: Ja nisam znala ni kud u ni ta u, al je Zineta rekla da jedino
moemo u Gorade, umom jer je cestama opasno. Pune su Srba i njihovih
tenkova. Seno nas je vodio. On je sve gledo u drvee i traio nekakve
crvene i bijele krugove. Tuda se, rekla mi je Mala, kreu oni koji se penju
po planinama. I bogami, stigli smo ivi do Gorada. Bilo je opasno. Jednom
smo zamalo naletili na etnike, a dva puta se pucalo iznad naih glava.
Pred Goradem smo nabasali na nae vojnike. Nisu se mogli nauditi kad
im je Seno kazo kuda smo proli. Jedan od njih, mladi neki, uveo nas je
u Gorade.
Koliko ste ostali u Goradu?
F: Blizu dva mjeseca. Bili smo kod nekih Zinetinih prijatelja. Krasni
ljudi, al sirotinja. Sve su istroili. Nisu vie imali hrane. Pucalo se. Padale
su granate svaki dan i jednom Zineta kae da krenemo prema Konjicu. Taj
je put bio puno dui i tei. Danima smo ili kroz umu. Taman pred samim
Konjicom, ve smo bili jedno pola sata s dvojicom vodia koji su nas trebali
uvesti u grad, pala jedna granata i raznjela Senu, a Zineti geler proo kroz
ruku. Palo je vie od stotinu granata, al ta je pogodila ba njega. Jadna
sam ti, to mene nije pogodila!
U Konjicu je Zineta morala kod doktora, dosta je krvi izgubila. Kad
su nas smjestili u nekakvu salu gdje su djeca prije rata vjebala, ja sam
mislila da emo se utuiti. Ne mo soluka potegnuti, nema mjesta, tjesno
48
a izbjeglica na stotine. im je Zineti bilo bolje, ja sam rekla da krenemo
dalje, al ona nije mogla. Postala je nekakva bezvoljna, slomila je Senina
smrt. Al, vidla je i ona da se ne moe dugo ostati u Konjicu: glad i granate
od jutra do sutra.
Tek potlje dva mjeseca nala je ona neke ljude, Hrvate, koji su mislili
ii u Mostar pa smo krenuli zajedno s njima. Tamo ti je, opet, sve u
ruevinama. Sjetila sam se Zejne koja je govorila kako nikad ljepi grad od
Mostara nije vidla. Nije nam tu bilo dobro. Nije im bilo drago to dolaze
izbjeglice. Ja sam pitala zato su i oni protiv nas, a jedna mi je ena,
katolkinja, izbjeglica kao i ja, rekla da je ula da Mostar mora biti hrvatski
grad pa zato ne ele Muslimane. Ja to nita ne razumijem. Jedva sam
ekala da nas poalju dalje. I doli su jednog dana oni iz nekakvog
komesarijata, bogami, kau, komesarijata, i rekli da sutra kreemo. I
stvarno, krenula dva autobusa. Sve same ene s djecom i neto starijeg
mukinja. Sve su ene unesreene.
Kako znate, jeste li s njima o tome razgovarali?
F: Bona, o tome se ne govori.
Kako, onda, znate da su unesreene?
F: Kako ne bi znala! Gledaju u zemlju, a ako te i pogleda, oima
zakovrne uprazno. Sve su to Srbi, etnici, upropastili, sime im se zatrlo.
Kamo su vas odvezli?
F: Na more. Vidla sam ga prvi put u ivotu. Nisam mogla ni pomisliti
da je to tolka voda, na televiziji se to i ne vidi. I mala se prvi put razvedrila
kad je ugledala more. Oi rairila ko da hoe da ga upije. Potlje se opet
uvukla u sebe. Otalen su nas danima vozali dok nas nisu doveli ovde, u
naselje za izbjeglice. Zineta je ostala u nekakvoj promaji (Promajni).
Tamo, isto, ima puno izbjeglica. Mi sad ekamo da nas poalju negdje u
druge drave. U naselju govore da su druge drave pristale da nas prime.
Ne vjerujem u to. ta e im nesretnice.
Zagreb, 5. studenog 1992.

49
Selma

Od sredine 91. meu Srbima s kojima sam se druila, nisam vie

mogla prepoznati iste ljude kakvi su mi se inili godinama. Ne tvrdim da su
svi bili za rat, ali su najednom svi poeli govoriti kako su ugroeni, kako se
ne moe zajedno ivjeti i kako je najbolje da svako ode na svoju stranu.
Neki su ak i otvoreno govorili da se Muslimani trebaju iseliti iz Banjaluke.
Izbjegavala sam takve. Klonila sam se svaa. Nastojala sam raditi kao da
ne primjeujem nita neobino, kao da ne ujem i danju i nou:
Muslimani, crni vrani, dani su vam odbrojani.
ak sam u decembru zaposlila jednu Srpkinju, iako mi se na oglas
javila i Muslimanka. Nakon razvoda, prije dvije godine, radnja je pripala
meni. Bivi mu se oenio ponovo. ula sam da je pred poetak rata
rasprodao svu imovinu i vratio se u Srbiju, gdje sam ga i upoznala za
vrijeme jedne kolske ekskurzije.
Kad je poeo rat, znala sam da u i ja morati brzo napustiti
Banjaluku. Srbi su imali svu vlast i odmah su poeli maltretirati Muslimane,
minirati kue, razbijati lokale, kafie, duane. Zapoela su i hapenja i
masovna otputanja Muslimana i Hrvata s posla.
lmala sam oko 15.000 njemakih maraka, ali sam nala pogrenu
osobu koja mi je obeala da e s jednim oficirom JNA, za tri hiljade, srediti
da se vojnim avionom prebacim u Beograd, a da odatle odem kud hou.
Namjeravala sam otputovati prijateljici u Mnchen. ula sam da su moji
novci posluili tom ovjeku da prebaci svoju porodicu. Neki su mi, opet,
rekli da to nije istina nego da je taj nesretnik uhapen. Nisam imala
vremena istraivati. Traila sam drugo rjeenje.
Poslije mi je jedna kolska prijateljica, Srpkinja, obeala da e mi
njezin brat pokuati pomoi da napustim Banjaluku iz koje se nije moglo
iza bez posebne dozvole. Jedno popodne dola je u moj stan kojeg
danima, otkad su mi zabranili da radim, nisam naputala. Rekla je da e za
dva dana ona i brat doi po mene. Nije unaprijed traila novac, samo je
rekla da ga pripremim, te da ponesem paso i minimum linih stvari. Ona
je obeanje ispunila. Prekosutra je pokucala na vrata mog stana, ali ja vie
nisam bila tamo. Bila sam sprat nie, u stanu kod komija. Ne znam to su
joj kazali novi stanari. Znam samo da je istrala iz zgrade i uskoila u
bratov auto koji je krenuo istog trenutka.
Gledala sam to s prozora, iza zavjese. Nisam se smjela oglasiti. Niko
nije smio znati da sam tu, da postojim. Postojala sam. Bila sam isprebijana,
bezlina, silovana masa.
50
Silovali su me dan ranije, 21. avgusta. Bilo je rano ujutro kad su
provalili u stan. Nisu ni zvonili ni kucali. Jednostavno su provalili vrata.
Ne znam koliko je bilo sati. Sjeam se samo da me je probudila
grozna buka. Nisam uspjela ni ustati s kreveta kad su banuli u spavau
sobu. Najprije sam vidjela dvojicu uniformisanih, bez oznaka, sa
ajkaama. Ustani kurvo! Daj pare! Rekao je to sasvim mirno, cerei mi
se. Ustala sam, a onaj drugi mi je poderao spavaicu. Pokuala sam
dohvatiti ogrta, ali mi je drugi dobacio da nisam na modnoj reviji i da mu
odmah dam pare, sve to imam.
Rekla sam da mi je novac u drugoj, dnevnoj sobi i uputila se prema
vratima, a on mi je prepreio put i uhvatio me za prsa. Stisnuo me je tako
jako da sam kriknula. Oamario me je, a drugi mu je dobacio da se strpi
dok ne dam pare. Pustio me je i ja sam ula u dnevnu sobu u kojoj sam
zatekla drugu dvojicu. Bili su u uniformama. Jednog od njih sam ranije
viala. Navraao je u buffet nasuprot moje radnje. Tada je bio civil. Ime mu
ne znam, ali lik sam mu zapamtila.
On je ve bio pronaao moju torbicu. Bilo je tu neto dinara i tano
3.000 DEM koje sam bila pripremila, kako mi je rekla prijateljica, zajedno
s pasoem i nekoliko fotografija. Drugi je pretraivao regal, ali nije nita
naao, jer sam ja dio novca, oko pet hiljada maraka, sakrila u beleg
haljine u kojoj sam namjeravala otputovati. Ostatak, 4.000, bio je u cipeli.
Nastavili su pretraivati, usput pokupivi zlatni nakit. Nisam imala veliku
kolekciju, ali je bio jedan vrlo vrijedan prsten, oev poklon, i narukvica.
Moj poznanik na kraju je izgubio strpljenje, udario me je traei da
dam ostatak novca, a onda mi je prislonio cijev pitolja na sljepoonicu.
Rekla sam da je novac u cipeli, a da sam ostalo, to sam imala, dala
jednom oficiru JNA za let do Beograda. Koje JNA? Nema vie JNA, sad je
to srpska vojska, mamu ti nabijem balijsku, vikao je na mene.
On me je poslije toga silovao. Na podu. Ruke mi je vezao opasaem.
Zapravo, stegnuo ih je i prikopao za nogu od stola. Drugi se zavalio u
fotelju i gledao, dobacujui vulgarne primjedbe. Pokuala sam vikati, ali
me je siledija udario akom po ustima. Zamalo sam se uguila jer mi se
krv slijevala u grlo.
Poslije njega silovala su me i ona dvojica koji su banuli u moju
spavau sobu. Jedan me je tukao, drugi nije. Kad je doao red na etvrtog,
koji je cijelo vrijeme gledao to se dogaa, prvo me je izudarao opasaem
da bi mi na kraju, poto mi je oslobodio ruke, naredio da kleknem.
Raskopao je hlae i viknuo: Pui, kurvo!
Poslije me je izudarao izmama, ali prije toga ona trojica su napustili
stan. On je ostao nadajui se, valjda, da e nai jo novca. Toga se sjeam
maglovito. Znam da sam leala na podu svoje dnevne sobe, sva u krvi, ali
se uopte ne sjeam da sam imala bolove. Jedino to pamtim je odjek
izama. Poslije je i to prestalo. Sve se stialo.
51
Pokuavala sam ustati kad sam osjetila stisak neije ruke na ramenu.
Pomislila sam da je to on. Nije bio. Bila je to kominka iz stana ispod moga.
Nisam mogla vjerovati. Svakog drugog bih oekivala prije nje. Otkad su
doselili, prije tri godine, nije sa mnom razgovarala, jer je umjesto
dobrodolice imala poplavu u stanu zahvaljujui mojoj nepanji. Bila je
toliko uporna u svojoj ljutnji da ak nije pristala da nadoknadimo tetu niti
da im moj suprug pomogne u kreenju zidova. Njezin je primjer slijedio i
njezin suprug koji mi se sklanjao s puta kad bi me sreo, a kad me ne bi
mogao zaobii, na stubitu, u zgradi, spustio bi glavu.
I ba ta kominka, jedina osoba u naoj zgradi s kojom nisam imala
nikakve odnose, dola je da mi prui slamku spasa. Brzo, brzo, vratie
se, kazala je pomaui mi da se pridignem. Povela me je do svoga stana.
Zapravo, svukla me je niz stepenice, jer ja nisam mogla hodati.
Ugurala me je u ormar u kojem mi je poslije nekoliko minuta poelo
ponestajati vazduha. Posljednje ega se sjeam je karakteristian um od
brisanja krpom. Poslije mi je susjeda rekla da su morali na brzinu obrisati
krvave tragove po stanu i stepenitu.
Probudio me je hladan i bolan dodir na licu. Najprije nisam nita
vidjela, a kad mi se pogled malo razbistrio, prepoznala sam kominku koja
je kleala pored mene i mokrom krpom mi brisala lice. Opet sam utonula
u mrak, a kad sam se probudila, leala sam na podu. Tijelo mi je bilo
ukoeno, ali nisam osjeala bolove. Jedino mi je uasno zujalo u glavi. Tek
od treeg pokuaja uspjela sam podii ruku prema licu. Napipala sam grubi
zavoj. Dok sam dizala ruku primjetila sam sivo-plave pruge na rukavu.
Neko mi je obukao muku pidamu.
Leala sam nepomino pokuavajui micati nonim prstima.
Saznanje da nisam paralizovana nije me se posebno dojmilo. Bilo mi je,
zapravo, svejedno. Nakon izvjesnog vremena u sobu je ula kominka i
kad je primijetila da sam budna, sagnula se do mene i proaptala: Ne boj
se! Dau ti analgin. Donijela mi je au s bijelom tekuinom koju mi je
davala na slamku. Za taj podvig, inilo mi se, trebala je cijela vjenost.
Tekuina je bila gorka pa sam zamalo povratila.
Ne znam da li sam odmah zaspala, ali taj gorak okus u ustima je
zadnje ega se sjeam. U sobi je bio potpuni mrak kad sam se ponovo
probudila. Cijelo tijelo me je boljelo, ali mi vie nije zujalo u glavi. Poela
sam se prisjeati: provalili su mi u stan, silovali me, pretukli... Satima sam
tako leala u mraku i tek pred samo jutro sam zaspala, ali me je, ini mi
se nakon par minuta, probudio djeji pla.
Sinulo mi je da se kominka porodila u martu. Ubrzo sam ula
najprije enski, a onda, i muki glas koji su se mijeali s djejim plaem. U
jednom momentu ula sam enu kako kae: Javi da nee doi. Bolje je
da bude ovdje ako se oni mamlazi ponovo pojave.
Bilo se ve sasvim razdanilo kad je ena ula u sobu s aom u ruci.
52
Pomislila sam da je opet ona tekuina. Bilo je toplo mlijeko, najslae koje
sam ikad popila, makar mi je ak i pijenje kroz slamku priinjavalo bol.
Pitala me je mogu li se micati, a ja sam joj potvrdila mumlanjem. Htjela
sam ju pitati koji je dan, ali sam samo mumlala. ta su ti uradili! Zvijeri!,
kazala je i izala iz sobe.
Kasnije, dok mi je s lica skidala obloge koji su uasno smrdili, uspjela
sam je upitati koji je dan i sat. Rekla je da e ubrzo podne i da je 22.
avgust. Ponovo mi je stavila obloge od frikog mesa, govee odreske,
objasnivi da friko meso najbolje izvue uboj pa bre splasnu otekline.
Rekla je da e me prenijeti na krevet im joj se mu vrati iz trgovine. Bojali
su se da mi je kima povrijeena pa su me zato ostavili da leim na podu.
Dok je govorila obraivala me je kao kakva vjeta bolniarka.
Popodne, uz njezinu pomo, uspjela sam napraviti dva-tri koraka. Bio
je to moj uspon na Mont Everest. Kad je vidjela da posmatram pidamu
objasnila mi je da je od mua, jer nije mogla nai svoju. Nisam stigla uzeti
nita iz tvog stana, osim ove haljine koju sam ve trebala potopiti makar
sumnjam da e se mrlje od krvi oprati bez iskuhavanja, rekla je i ispod
kreveta izvukla smotuljak. Bila je to haljina u kojoj sam namjeravala napustiti
Banjaluku. Sjetila sam se i maraka i prijateljice koja je obeala da e s
bratom doi po mene. Jedino nisam bila sigurna da li sam siledijama ipak
priznala da je u belegu zaiveno 5.000 njemakih maraka. Rekla sam joj,
ustvari vie sam gestikulisala nego govorila, da razmota haljinu i izvue konac
iz belega. Kad je izvadila prvu novanicu, osmjehnula se i rekla da ima boga.
Kad je izvukla i ostale novanice, upitala me je da li sam to namjeravala
napustiti Banjaluku. Potvrdila sam i nekako sam joj uspjela objasniti za plan
da se vojnim avionom prebacim do Beograda. Gledala me je nekoliko
momenata, a onda je glasno izrekla svoju sumnju: Moda ti je ona sve
smjestila. Uostalom, vidjeemo. Ako se ne pojavi u pola devet, nije ista.
U pola devet, zapravo koji trenutak ranije, ula je u sobu i pomogla
mi da se primaknem prozoru. Pridravala me je dok sam gledala kroz
zavjesu. Kad se pred zgradom zaustavio stojadin, pao mi je kamen sa
srca. Drago mi je zbog tebe, rekla je.
U tom stanu sam ostala 76 dana a da niko osim njih dvoje nije to
saznao. Krili su to od najbliih prijatelja. Za to vrijeme moj je ivot bio u
njihovim rukama. Da se saznalo da me kriju moda bi ih i ubili iako su
oboje Srbi. Sad me, valjda, razumijete zato ne elim da objavite njihova
imena makar su zasluili da budu upisana zlatnim slovima. Rijetki su ljudi
koji bi rizikovali vlastiti ivot i sudbinu svoga djeteta da bi spasili osobu s
kojom ak i ne razgovaraju.
Nakon petnaestak dana osjeala sam se mnogo bolje. lmala sam jo
modrica po tijelu, ali sam mogla hodati. Jednog dana kominka mi je
ispriala to se dogaalo poto me je ona izvukla iz mog stana. Oni gadovi,
siledije, vratili su se u moj stan nakon jednog sata tako da su ona i njezin
53
mu imali dovoljno vremena da oiste moje krvave tragove po stepenitu
i po njihovom stanu. Naravno, siledije su me traili, raspitivali se, ak
pretresli nekoliko stanova, ali ni najmanje nisu posumnjali kad im je ona
rekla kako sam ja posljednja osoba na svijetu kojoj bi ona pomogla, jer sa
mnom ne razgovara otkad se doselila u tu zgradu.
Nije mi se bilo lako naviknuti na ivot u ilegali. Svakog sam asa
morala misliti na to da niim, ak ni mirisom cigarete, ne odam svoje
postojanje. Naravno, prestala sam puiti, a nauila sam da satima mirujem
na jednom mjestu. Znalo se dogoditi da im dou prijatelji i da ostanu do
kasno u no. Za to vrijeme ja sam se preznojavala ispod kreveta u svojoj
sobici. Kad sam bila sama u stanu, nisam se micala niti palila svjetlo, a da
i ne govorim da mi ni na pamet nije padala upotreba kupatila ili WC-a.
Kad mi je izostala menstruacija, nisam nita posumnjala. Pretpostavljala
sam da je to od oka. Trudnoa je bila iskljuena, jer sam godinama
bezuspjeno obijala pragove klinika u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani. Ila
sam i u Lipik (ula sam da su ga Srbi potpuno razorili) i u Daruvar. Nisam
mogla zatrudniti. Zbog toga me je i ostavio mu. Njegovi su eljeli da im
jedinac podari unue.
Posumnjala sam tek kad su poele jutarnje munine i kad su mi,
najednom, poeli smetati svi mirisi. Povjerila sam se kominki. Sva je
problijedila. Prvi put sam tada vidjela da ju je stvarno uhvatio strah. Ipak,
pribrala se i rekla da ne brinem i da e ve pronai neko rjeenje. Priznala
mi je tada da je njezin mu ve pokuao, preko brata, oficira u Srbiji, da
me izvuku iz Banjaluke, ali je ovaj to odbio. Osjeala sam se jadno, ali gore
od osjeaja bespomonosti bilo je saznanje da nakon svega to sam
preduzela da zatrudnim, nosim neeljeno dijete. Mislila sam...
Na ovom mjestu Selma je prekinula svoju ispovijest. Na vrpci su
potom zabiljeeni prvo tihi a onda sve glasniji jecaji koji su na kraju preli
u ridanje. Iskljuila sam kasetofon, ali je ona gotovo histerino reagirala.
Moramo ovo zavriti, viknula je i pritisnula tipku na kasetofonu.
Zar sam ga mogla roditi? Pa ono bi za cijeli ivot bilo igosano i to
samo zato to sam ja htjela biti majka. Gospoa V. mi je savjetovala da
rodim pa da ga dam na usvajanje. Ja nisam dovoljno hrabra da to uinim.
Kad bih ga rodila, ne bih se mogla odvojiti od njega. Jesam li imala drugog
izbora od tog prokletog abortusa? Da sam to mogla napraviti u Banjaluci,
otila bih u bolnicu isti as.
Moja kominka se narednih dana ponaala prilino rezervisano.
Znam da se bojala. Nije znala kako da mi pomogne. Jedno popodne njezin
mu je uao u moju sobicu. Inae, nikad to nije obiavao. Molim vas,
nemojte oajavati. Snai emo se. Ma, izvui u ja vas odavde, pa makar
se nebo sruilo, rekao je da bi me ohrabrio.
Poslije nekoliko dana vratila mi je novac. Kazala je da e mi uskoro
54
trebati. Poslije mi je donijela i cipele, nisu bile nove ali je broj odgovarao.
Nije mi nita objanjavala, ali sam po njezinom vedrijem raspoloenju
zakljuila da nije sve propalo i da neka nada ipak postoji.
Nada je porasla kad me je upitala da li bih mogla za dva dana saiti
kostim, koji bi izgledao poput uniforme. Odgovorila sam joj da bih, kad bih
imala mainu, za dva dana mogla obui cijelu jedinicu. Izala je iz sobe i
vratila se s materijalom, sivim gabardenom. Rekla je da je to za mene.
Mainu, gotovo novu singericu, donio je isto vee njezin mu.
Kupio ju je za samo 50 maraka od nekog vercera u Gospodskoj ulici.
Rekao je da se odmah bacim na posao, jer do prekosutra, navee, moram
biti spremna. Bila sam zabezeknuta.
Istu veer, na kuhinjskom stolu, prilino tupim makazama izrezivala
sam svoj modni novitet. Sutradan je moja stanodavka skinula dugmad sa
svoga mantila. Pasala su uz boju gabardena. Priivala sam pretposljednje,
kad joj se vratio mu s posla. Bio je toliko iznenaen da to nije mogao
sakriti: Niste vi jedna od najboljih, nego najbolja krojaica, pohvalio me
je, a onda se sjetio da mi je potrebna i bluza i predloio supruzi da potrai
prikladnu u svojoj garderobi. Ona, meutim, nije imala nijednu u plavoj
boji, pa je na koncu on iz ormara izvadio svoju koulju. Tada mi je objasnio
da je moj prelazak u Hrvatsku dogovoren s nekim unproforcima, za
novac, naravno. Ja sam trebala izgledati kao unproforka.
Ne znam kako sam doekala polazak. Tu no i cijeli sutranji dan
tijelo mi je strujalo od uzbuenja, ali i od straha da sve ne propadne. Kao
to vidite, uspjelo je. Iz stana, mog tajnog skrovita, krenula sam 5.
novembra u 2 i 45 ujutro, ostavivi moju kominku, tu dragu enu, u
suzama. Plakala sam i ja. Njezin mu me je dovezao do zakazanog mjesta,
do jedne kue u ulici Nurije Pozderca, gdje me je trebao preuzeti ovjek
koji je bio veza s unproforcima. U toku vonje komija mi je dao potrebne
instrukcije oko plaanja unproforcima, kojih su se izmijenjale etri ekipe
dvije u Bosni i dvije u Hrvatskoj.
Tano u tri sata, doli smo na zakazano mjesto. Komija mi je tada
rekao da mu pazim na koulju, jer mu je ona najdraa. Prije nego su se
vrata otvorila, tutno mi je u ruku nekakav papiri. Poslije sam vidjela da
je to telefonski broj u Beu na koji sam trebala javiti da su Petrovii u
Zagrebu i da su dobro, to je trebalo znaiti da sam sretno stigla.
Sa dipom UNPROFOR-a, i s plavom kapom na glavi, krenula sam iz
predgraa Banjaluke tek u sedam ujutro. Nikakvih problema nije bilo na
putu, ukljuujui i prolazak kroz teritorij pod srpskom okupacijom i prelazak
iz Bosne u Hrvatsku. Jedini problem bilo je dvosatno kanjenje jedne
posade UNPROFOR-a. U Zagreb sam stigla u rano popodne. Imala sam
sreu to je prva osoba kojoj sam se obratila u Crvenom krstu u Zagrebu
bila gospoda V. Ona je od tada preuzela brigu o meni. Nikada se neu moi
oduiti toj divnoj eni.
55
Ona mi je prije tri sedmice nala posao. Radim na crno za jedan
modni butik. Manje e me plaati nego to vrijedi moj rad, ali sam
zadovoljna. im se oporavim, prioniu na posao. Jo mi nedostaje 1.800
maraka za ilegalno prebacivanje u Njemaku. Ilegalno, naravno. Kako
drugaije? Ja sam osoba bez identiteta.
Zagreb, 5. prosinca 1992.

56
Suada

Znam da vas zanimaju prilike u Brkom, ali ja vam o tome ne mogu

puno govoriti, jer sam se nakon srpske okupacije grada, vrlo malo kretala.
Malo sam kontaktirala s ljudima. Svi nai prijatelji u zadnji su as, prije
ruenja mosta, otili. Mi smo se kolebali. Skupo smo to platili.
Mua su mi odveli sredinom maja, 16. navee, izmeu devet i devet
i dvadeset. Nisam bila u stanu kad se to dogodilo, jer sam, im su djeca
zaspala, otila do kominke na prvom spratu. Dva dana prije toga, njezinog
su mua pokupili. I oni su Muslimani i jedini su, osim nas, ostali u naem
ulazu. Iz zgrade se iselilo 16 muslimanskih porodica, a u njihove su stanove
odmah uselili Srbi.
To vee pola sam do nje, jer mi je popodne kazala da e joj jedna
poznanica, Srpkinja, donijeti predveer vijesti o muu. Bila je minuta do
devet kad sam krenula iz naeg stana na treem spratu. Mu mi je ostao
u stanu. On je predloio da ne ekam do jutra nego da se odmah odem
raspitati. Zadrala sam se kod nje dvadesetak minuta ne saznavi nita,
jer joj se poznanica nije ni javila. Kad sam se vratila u stan, mua nije bilo.
Bila sam uspaniena, jer sam znala da nije izaao iz stana da bi se
nou proetao. Danju se nije usuivao pojaviti na ulici, jer Muslimane nije
gutala samo no nego i dan. Prialo se o stotinama odvedenih i
likvidiranih. Mislim da se radilo o hiljadama, jer ovdje nisam srela Braka
a da nema i ne zna nekog koga su ubili ili zatvorili u Luku.
Kad sam se malo pribrala, opazila sam da je sve na svom mjestu.
Naravno, najprije djeca koja su mirno spavala u svojoj sobi. Nisam
primijetila nijedan znak nasilja, osim njegove nedovrene poruke: Nemoj
se brin..., napisao je na papirnatoj vreici. Bilo je oigledno da je odveden
silom, mada bez prevelike buke, jer bi se, u protivnom, probudila djeca.
Satima sam sjedila skamenjena ne znajui to napraviti i kome se obratiti
za pomo.
Ujutro sam nazvala stan njegovog dobrog prijatelja, Srbina. Niko mi
se nije javio. Pretpostavljala sam da su na poslu. Popodne sam zvala opet
i javila mi se njegova ena. Njega nije bilo. Zvala sam do veeri jo nekoliko
puta i uvijek se javljala njegova ena. Njoj sam na kraju rekla za mog
mua. Obeala mi je da e prenijeti moju poruku. Sutra popodne, kako mi
je ona predloila, ponovo sam nazvala. Rekla mi je da je muu prenijela
moju poruku i da je on obeao da e uiniti sve to bude mogao, mada je
opasno. Nije mi ovo posljednje morala ni rei. Znala sam i sama.
etvrti dan po hapenju moga mua, dvojica su dola u moj stan.
Bilo je predvee, jo se nije bilo sasvim smrailo. Imali su uniforme, one
57
maskirne, i oruje. Nisu mi bili poznati. Mislim da nisu Braci. Uzeli su sav
novac, 900 maraka, sat i moj nakit: dva lania, narukvicu i tri prstena.
Kazali su da je to moj dobrovoljni prilog srpskom narodu i Republici Srpskoj.
Temeljito su razgledali stan, ali nisu nita dirali. ak je jedan od njih,
dobi otprilike kao moj mu, tridesetpetogodinjak, pitao moju ker kako se
zove i pomilovao je po kosi. Drugi me je upitao zato nisam napustila Brko
i ja sam mu rekla kako nisam nita uinila loe i kako se nemam razloga
bojati. Odgovorio mi je da mi je loa pasmina i da se trebam tornjati
sa srpske zemlje. to prije, to bolje.
Poto su pregledali stan, taj isti mi je naredio da uem u spavau
sobu, a kolega e ostati s djecom. Silovao me je na mom branom krevetu.
Nije me udarao, ak je rekao da ne voli tui ene. Zaprijetio mi je da se ne
otimam i ne viem, jer kolega lako izgubi ivce, a onda potee no.
Nisam pustila ni glasa, ak mi nisu ni oi zasuzile. Bila si mirna ko
janje, kazao je dok je stavljao revolver u futrolu. Zatim mi je naredio da
poem do sobe gdje su bila djeca, i da kolegu pitam hoe li i on. Pitaj
ga pristojno, kako i prilii Srbinu: Gospodine, elite li me vi j..., rekao je
cerekajui se. Primijetivi moje kolebanje, dobacio mi je haljinu i
podviknuo: Idi, mamu ti jebem! Posluala sam ga.
Onaj drugi, kolega, najprije me je odmjerio fiksirajui mi, ini mi
se, svaki dio tijela. Onda je polako, rije po rije, rekao: Sit sam ve
balijskih p..., al kad se mora, nije mi teko. Ne bi te hteo odbiti, kad me
tako lepo moli. On me je silovao u kupatilu. Glavu mi je silom ugurao u
wc-koljku i silovao me straga. Ni on me nije tukao. Ipak, na elu mi je
ostala voruga. Nauljala sam se na rub koljke.
Jo dok smo bili u kupatilu naredio mi je da se u roku od pet minuta
tornjam sa svojim okotom iz stana. Videi poslije da sam uzela putnu
torbu, zabranio mi je da uzmem ita osim onoga to u obui. Jedino sam
djeci uzela vestice, ali mi nisu dopustili da ponesem flaicu i mlijeko za sina.
Ve se bilo potpuno smrailo kad sam izala iz zgrade. Nisam znala
ni kud u i ta u. Namjeravala sam se barem za tu no skloniti kod
kominke na prvom spratu, one kod koje sam bila navratila kad su mi mua
odveli, ali ve na drugom spratu ula sam krikove i jauke koji su bili sve jai
to sam se vie primicala njezinom stanu. Ne znam da li su ih, nju i ker,
silovali ili tukli. Za njih dvije dosad nisam nita ula iako se stalno
raspitujem i kod drugih izbjeglica i kod Crvenog krsta.
Jedina osoba koje sam se u tom trenutku sjetila i koja je bila najblia
mom stanu, bila je jedna poznanica, Srpkinja. Nekad smo radile zajedno i
dobro smo se slagale. Kad je promijenila posao, nismo se godinama viale.
Nedavno je doselila u istu ulicu, stotinjak metara od moje zgrade. Ponekad
smo se sretale, ali se nismo posjeivale. Rekla mi je da se razvela i udala
po dugi put i da joj mu ba ne voli sjedeljke po kui. To je bio i razlog to
je nisam nikad posjetila.
58
Vrata mi je otvorio njezin mu. Sledila sam se, jer mi je djelovao tako
namrgoeno da bih najradije pobjegla da sam imala kuda. Rekao mi je da
mu ena nije kod kue, ali je oekuje svaki as pa, ako je hitno, mogu
priekati. Kad sam ula, rekla sam mu da su me izbacili vojnici, dvojica
vojnika, iz stana. Primjetila sam da mu se izraz lica promijenio. Postalo je
meke, puno meke. Odmah me je pitao jesu li djeca gladna i otvorio friider,
pun kao ipak, kao to je nekad, kad smo normalno ivjeli, bio i moj.
Sam mi je predloio da uem u kupatilo da se sredim, a kad sam
se vratila u kuhinju, moja je ker ve jela sendvi, a on je na krilu drao
mog sina. Predloio mi je da mu sama, od mlijeka i keksa, napravim papicu,
izvinjavajui se to nema nita drugo.
Prije nego mu se vratila ena, zajedno sa svojom majkom koja je
kod njih boravila ve dva mjeseca, pitao me je imam li kuda poi. Rekla
sam da ne znam kuda u i ispriala sam mu za mog mua. Nije nita rekao.
utio je dok sam hranila sina. Onda me je, najednom, upitao titim li se od
trudnoe. Zamalo mi je tanjur iz ruke ispao. Taj ovjek koji me je poznavao
jedva pola sata, znao je tano ta mi se dogodilo.
Za razliku od njega, njegova supruga ponijela se kao prava kuka.
Kad me je ugledala, istog asa s lica joj je nestao dobro mi poznati osmijeh
zbog kojeg mi je uvijek bila posebno simpatina. Odmah mi je rekla da oni
teko ive i da sam je svojim dolaskom izloila riziku. Kazala je, dodue, da
mogu prenoiti kad sam ve tu, ali da se ona ne moe brinuti za moju
djecu, jer da je htjela takvih briga, raala bi svoju.
Kasnije, poto smo djecu stavili na spavanje, htjela je sa mnom
bistrit politiku iako joj je suprug u nekoliko navrata spoitnuo da je
neukusno da sada raspravlja o takvim stvarima. Ja joj nisam odgovarala,
jer mi nije bilo ni do ega, ali je ona upomo mljela. I da nisam ovisila o
njoj, ne bih joj se, nakon onog to mi se dogodilo, bila u stanju
suprotstaviti, mada je govorila gluposti i notorne lai. U jednom momentu
suprug ju je dosta grubo prekinuo kad je poela govoriti kako su
Muslimani najlaljivija stvorenja i kako izmiljaju likvidacije i klanja, a
vrhunac lai su navodna silovanja. Njezina mati, primitivna seljanka iz
Krepia, asistirala joj je rekavi, kako ona zna, da nijedan pas nee
zalajati dok kuja ne mane repom.
Ujutro, prije odlaska na posao, njezin suprug mi je, pred njom i
majkom joj, rekao da se nigdje ne miem iz stana i da se osjeam kao u
svom, a on e pokuati pronai neku vezu da se prebacim u Hrvatsku. Bilo
mi je neugodno, jer je moja poznanica pocrvenila. Poela se izvinjavati
pravdajui se da je iznervirana to Srbe predstavljaju kao pljakae i
ubojice, a ona ne moe podnijeti kad se tako lae o njezinom narodu. Prije
nego je pola na posao, rekla je da djeci dam iz friidera sve to im treba
i da se ne osvrem na babu i njezino zvocanje.
Baba mi nije dala mira i cijelo me je vrijeme nagovarala da odem,
59
jer u upropastiti brak njezine keri. Da sam imala kuda, otila bih, ali
naalost, jedine osobe, roditelji moje najbolje prijateljice koja ve drugu
godinu ivi u Australiji, otvoreno su mi kazali da nemaju namjeru zbog
jedne Muslimanke rizikovati sve.
Oko podneva zazvonio je telefon i ja sam dala slualicu babi. Poziv
je, oito, bio za mene, jer sam ju ula kako kae da sam izvela djecu vani.
Poslije pola sata, telefon je ponovo zazvonio, ali ja ovog puta nisam htjela
biti pristojna pa sam se sama javila. Dobro sam postupila, jer mi je mu
moje poznanice kazao da budem spremna i da e za sat vremena doi po
mene, udei se zato sam uopte izlazila iz stana. Rekao je da ne brinem
ako bude kasnio.
Doao je, meutim, tek poslije pola etiri. Njegova ena ve se bila
vratila s posla. Rekla mi je da e joj mu malo zakasniti, jer su iskrsli neki
sitni problemi. Bila je bolje volje. Nudila mi je jelo, ali ja nisam mogla
jesti. Imala sam osjeaj da mi je eludac pun iako nisam nita okusila
vie od 24 sata.
Ambulantnim kolima izala sam iz Brkog, a onda smo se vozili skoro
etrdeset minuta. Sve do mjesta na Savi gdje smo se ukrcali u amac, s
nama je bio, uz vozaa, i suprug moje poznanice. Prije nego sam se s
djecom ukrcala u amac, taj plemeniti ovjek dao mi je deku, ako na drugoj
strani obale budem morala prenoiti vani, i 50 maraka da mi se nau ako
zatreba. Obeao je da e se raspitati za mog mua i, bude li mogao, pomoi
da ga oslobode. Ne znam da li je on ili ko drugi pomogao, ali moj mu je
uspio pobjei iz logora. Dan prije bijega jedan mu je straar najavio da se
pripremi, a onda mu je sutradan ostavio 15 minuta vremena da pobjegne,
prethodno mu objasnivi, precizno, kuda se treba kretati kako bi stigao do
podruja pod kontrolom bosanskih vojnika.
S druge strane obale, u Hrvatskoj, prenoila sam s djecom u jednom
vrbiku. Tek to smo se iskrcali iz amca, poeo je napad. Bombe su
prelijetale iznad naih glava. Pucalo se i s jedne i s druge strane. Vraga,
pucalo. Gruvalo je. Zemlja se tresla. Ve je bio mrak kad se sve smirilo i ja
sam se s djecom umotala u deku i tu smo prenoili.
Ujutro smo naili na patrolu Hrvatske vojske. Pokazali su nam put,
ak su jedno vrijeme ili s nama. Do upanje nas je prevezao jedan
hrvatski vojnik. Poslije, do Zagreba nismo imali nikakvih tekoa, osim to
je bilo zamorno i dugo putovanje. Rodbinu smo iznenadili, ali i inkomodirali.
U dvosobnom stanu sad nas je osmero.
Zagreb, 3. rujna 1992.

60
Mukarac je
zastraujua
sila nasilja i bola
J. H.
Bila je nedjelja, 10. maj 1992. godine, oko etiri sata popodne kada
su na podrumska vrata, gdje sam se krila sa svojom porodicom, rodbinom
i prijateljima navalili arkanovci, njih oko 30. Imali su namjeru da bace
bombu unutra. Moja tetka ih je zamolila da to ne ine. Pojavio se arkanovac
na vratima i veoma grubo rekao da se predamo. Izali smo iz podruma sa
podignutim rukama. Postrojili su nas u kolonu jedan po jedan i poveli. Vodili
su nas tako oko hiljadu metara. Za sve to vrijeme padale su granate. Uveli
su nas u jednu napola sruenu kuu. Tu smo ostali oko pola sata, dok su
oni pljakali i odnosili sve vrednije stvari. Odatle su nas poveli prema centru
Grada i uveli u jedan stan.
Priao mi je jedan arkanovac i naredio da s njim poem u sobu.
Traio je da se svuem. Drhtala sam, plakala i molila ga da mi to ne ini,
da sam jo mlada i nevina. Opsovao mi je majku balijsku i stavio no pod
vrat. Traio je da pourim sa svlaenjem jer ima i neka vanija posla.
Skinula sam samo pantalone. Naredio je da se svuem sva, od glave
do pete. Poto ga, opet, nisam posluala strgao je svu odjeu sa mene.
Ostala sam gola i poela da se izmiem. Udario me je tako jako da sam pala
i izgubila svijest. To mu nije smetalo da obavi ono to je naumio. Kada sam
se osvijestila vidjela sam ga pored sebe. Drao je flau i pio. Pokuala sam
da ustanem, ali me je gurnuo i ponovo legao kraj mene.
Neko je pokucao na vrata. Arkanovac je ustao i izaao, ali je uao
drugi. Imao je crnu kosu, crne oi i malo brade. Pozdravio je i sjeo na
krevet do mene. Okrenula sam se i poela oblaiti. Naglo me je uhvatio za
ruku i poeo ljubiti. Otimala sam se jer sam se osjeala grozno. Upozoravao
me je da to ne inim, proi u jo gore. I on me je silovao. Poslije toga
ostala sam sama. Plakala sam i upala kosu. Govorila sam sebi da nisam
vie mamina nevina djevojica.
Pomisao na mamu jo me vie rastuivala. Osjeala sam se potpuno
drugom osobom. Nisam mogla vjerovati da mi se svo to divljatvo desilo.
Pokuala sam da stanem, ali mi se nesvjestilo. Jako me je boljelo. Ipak,
uspjela sam da ustanem, otvorim vrata i poem svojima. Prola sam pored
etiri srpska vojnika koji su sjedili za stolom. Pogledali su me iznenaeno.
Oborila sam pogled jer su meu njima bila i ona dvojica koji su me silovali.
Kada sam ula meu svoje, mama je skoila i zagrlila me. Zaplakale smo,
ali nas je jedan srpski vojnik uutkao i razdvojio. im sam sjela primijetila
sam da nema tetke. Razmiljala sam gdje je, ta joj se moglo desiti. Prolo
mi je kroz glavu da je i ona odvedena isto kao i ja. Uvjeravala sam se da
moda i nije, ali me je zbunjivalo zato svi ute, zato je tako tiho. Na kraju
je jedan srpski vojnik ustao i rekao da e se odmah vratiti.
63
Vratio se sa mojom tetkom koja je bila blijeda i izgubljena. Pogledala
sam je pomiljajui na sebe i briznula u pla. Srpski vojnik se uhvatio za no
i viknuo: Dosta! Prestala sam plakati, ali sam i dalje jecala.
U nau sobu je, nedugo zatim, uao srpski vojnik i rekao da svi
izaemo. Utrpali su nas u kamion i odvezli u logor Luka. Tu smo zatekli
mnogo ljudi, ali nismo dugo ostali. Zadrali su mog djeda i nenu, a nas, uz
obrazloenje da nema mjesta, ponovo utrpali u kamion i vratili u raniji stan.
Ali ni u tom stanu nismo dugo ostali. Opet nam je nareeno da ulazimo u
kamion. Ve se smrkavalo kada smo stigli pred zgradu Crvenog krsta. Ni tu
nas nisu mogli primiti, pa su nas po drugi put odvezli u logor Luka. Uveli
su nas u kancelariju u kojoj je neki ovjek, sa tragovima krvi na glavi, kupio
razbacane stvari. Izgledao je veoma zaplaeno. I ja sam se prepala i
pomislila da e nas pobiti. Tu smo prenoili. Ujutro su nam rekli da nas
moraju pomai iz Luke, ali da za nas nigdje nema mjesta. Moja tetka je
predloila da nas voze u na stan u naselju Kolobara, s obzirom da je sada
prazan, to su oni prihvatili.
U stanu smo imali ta vidjeti. Ulazna vrata su bila odvaljena, stvari
razbacane i sve vrednije opljakano: video, televizor, kasetofon i jo mnogo
toga. Tu smo prenoili, ali ne i prespavali, jer su oni svu no ulazili i izlazili.
Silovali su mene, moju tetku i mamu. Natjerali su mamu da gleda dok
mene siluju, da gleda njihova iivljavanja nada mnom. Silovala su me
dvojica. Iscrpljena od muenja, bola i tuge, zaspala sam pred zoru. Iz sna
me je probudila granata koja je pala u blizini. Tog jutra potrpali su nas u
autobus i odvezli u Brezovo Polje.
U Brezovom Polju smo bili relativno mirni oko mjesec dana. Onda su
doli po nas i odvezli u Lonare. Tu smo ostali tri dana. Rekli su da emo
svi ii svojim kuama, na to smo se mi neopisivo obradovali. Stiglo je
deset autobusa u koje su nas potrpali. Uli smo u Brko, a da nismo stali.
Kada smo izlazili iz Grada, ene su pitale vozaa zato ne stanu, gdje nas
voze. On je samo slijegao ramenima, govorei da nita ne zna. Proli smo
i kroz Brezovo Polje, a autobus nije stao. ene su poskakale sa sjedita,
poele galamiti, vritati i plakati, ali nita nije pomoglo. Autobusi su stali tek
nakon dva sata vonje i to u nekim brdima. Saznali smo da je to Majevica.
Tu smo proveli uasnih pet dana. Spavali smo u autobusima stojei, a
dnevno jeli samo po jednu nitu hljeba. Tree noi u autobus su poeli
ulaziti srpski vojnici i izvoditi djevojke na silovanje, pa tako i mene. Silovali
su nas u umi. uli su se jauci, pla i krici, a povremeno i pucnji, jer su neke
djevojke ubijali.
Ponovo su nas potrpali u autobuse i povezli u nepoznatom pravcu.
Nadala sam se da je to kraj naim mukama, ali jo nije bio. Dovezli su nas
na Caparde, u optini Kalesija, i utrpali u veliku salu. Mama, brat i ja sjeli
smo i razgledali hoemo li vidjeti koga od naih. U tom momentu za ruku
me je uhvatio neki srpski vojnik i naredio da bez rijei krenem za njim.
64
Ipak sam ga upitala gdje i zato me vodi, a on je skinuo puku i uperio u
mene. Shvatila sam ta mi se sprema. Mama je viknula da me ostavi, da
sam njena kerka, a on je prema njoj okrenuo puku sa prstom na
obarau. Povukao me je za ruku i ja sam krenula. Osvrnula sam se i
ugledala mamu i brata da plau. Uveo me u kuu u kojoj je sve bilo
razbacano i zatraio da ne plaem, ali ja nisam mogla prestati. Sjeo je na
kau i naredio mi da se svuem. Skinula sam samo majicu. Priao je i sve
sa mene svukao. Ja sam i dalje plakala. Oamario me je i rekao da legnem.
Silovao me je. Po obavljenom poslu ustao je i izaao, a uao je drugi
srpski vojnik i isto me silovao. Za ovog prvog sam saznala da se zove
Slavko. Drugom ne znam ime, a trei koji me je u toj istoj sobi silovao
rekao je da se zove Dragan. Taj Dragan i jo dvojica srpskih vojnika cijelu
no su se smjenjivali na meni. Ujutro me je sve boljelo tako da nisam
mogla niim maknuti. Doao je neki srpski vojnik i rekao da me vodi meu
ostali narod. Uz veliki napor, ustala sam i krenula za njim. Moji su me
zagrlili, radujui se to me vide ivu. Spazila sam drugaricu Almu kako
tuno sjedi pored mene. Prila sam joj i tiho je upitala je li se i njoj desilo
to i meni. Potvrdila je da su je silovala dvojica.
(Brko: genocid i svjedoenja 1998)
65
Pred roditeljima

Roena sam 1958. godine u Brkom i majka sam dvoje djece. Rat
me je zatekao u kui mojih roditelja. Poetkom maja, kada je Grad ve bio
okupiran, dola su dvojica srpskih vojnika i naredili mi da se obuem i
krenem sa njima. Odveli su me u ve pusto naselje Ciganluk i uveli u neku
kuu. Tu su me obojica silovali. Prethodno su me maltretirali i muili. Jedan
od njih je bio iz Beograda, a za drugog ne znam odakle je. Bio je crn i malen,
jedva vii od metra. Kada su me vratili, rekla sam roditeljima da su me vodili
u Garnizon da ijem srpsku zastavu. Sutradan su ponovo doli. Pobjegla sam
u susjednu kuu, ali su me pronali i pod prijetnjom orujem ponovo odveli
u istu kuu u Ciganluku. Sve su uradili kao prethodni dan, s tim to su sada
doveli i neke ljude iz tog naselja da gledaju ta oni rade Muslimankama. Bilo
je strano poniavajue, ali nita nisam mogla da uradim.
Novo odvoenje desilo mi se 28. juna, na srpski praznik Vidovdan.
Tada je njih pet-est dolo po mene. Sada je meu njima bilo i branskih
Srba. Maltretirali su ne samo mene, nego i moje roditelje. Traili su novac,
iako su ga ve bili opljakali. Ocu su zaprijetili da mora napustiti kuu, jer
ako ga sljedei put zateknu da e ga ubiti. Jedan od njih me je poveo u
drugu sobu. Znala sam ta hoe i odbila sam. Upozorio me je da imam u
vidu da je on etnik, da kolje, i da se to prije moram odluiti, jer nema
puno vremena. Ponovo sam odbila. On je onda rekao da e mi silovati i
zaklati bolesnu majku koja je leala u krevetu, a to isto i mene eka.
Morala sam poi. Otac mi nita nije mogao pomoi. Taj to me je silovao
zvao se Predrag. Zapamtila sam to ime jer su ga zvali da mi ne da da se
obuem. ula sam oev uzvik: Zar e i ostali? Svi su me silovali i radili
druge gadosti, i to pred roditeljima. Roditelji su me tjeili, a ja sam eljela
da umrem.
Novo silovanje desilo se ubrzo poslije toga. Neko je nou zalupao na
vratima. Probudila sam oca i on je izaao da otvori. Na vratima je bio
neobrijan visok i mrav srpski vojnik. Ocu je rekao da se skloni ili e ga
ubiti. Znala sam ta hoe i zamolila da mi to ne ini. Lagala sam da sam
udata za Srbina, ali mi nije pomoglo. Stavio mi je puku na stomak,
opsovao lebac i rekao da e mi tu napraviti rupu ako se ne smirim. Udario
me je po ustima i bacio na beton u dvoritu. Strgao je sa mene odjeu i
poveo iza kue. Odloio je puku, a uzeo no. Maltretirao me je i silovao.
(Brko: genocid i svjedoenja 1998)
naslov ur.
66
Sena
Ja sam silovana vie puta i na vie mjesta, uglavnom zbog toga to
im nisam htjela otkriti gdje krijem novac i druge dragocjenosti. Odmah po
okupaciji Grada silovali su me u mojoj kui u naselju Grica. Uinili su to
Dragan i Zoran. Zoran je bio iz Paraina u Srbiji. Prethodno su me tukli.
Silovana sam, poslije toga, u logoru Luka. Tu me je silovao Konstantin
Simonovi, tada komandant Logora. Silovao me je u svojoj kancelariji, gdje
sam sluila kafu. Kancelarija mu je bila puna noeva, makaza, kablova od
struje, pendreka i drugih sredstava za muenje. U logoru Luka me je
silovao i jedan vojnik iz Srbije, koga su zvali Dugi.
Zoran je jednog dana doao po mene i odveo me iz logora Luka mojoj
kui u Gricu. Ponovo je od mene traio novac i zlato. Poto sam odbijala
da mu dam, stavio me je u kadu sa vodom i ukljuio struju. Nisam mogla
izdrati patnje i dala sam mu 3.000 DM. Bacio mi ih je u lice i rekao: Zar
je to sve to ima? Zlato mu nisam mogla dati, jer kod sebe nisam ni imala
poto sam ga ranije sklonila kod kominice uke Pavlovi. Uzela je rauna-
jui da e mene ubiti pa ga tako nee morati ni vraati. Rekla sam Zoranu
da je to sve to imam. Priao mi je i malim crnim pitoljem pucao u elo.
Iako je bio plaljivac, oblila me je krv. Zoran me je poslije toga odveo u
advokatsku kancelariju moga mua i naredio da napravim ugovor kojim mu
poklanjam poslovni prostor. Poto su u ugovoru morali stajati lini podaci,
saznala sam da se preziva Toli i da je rodom iz Paraina u Srbiji.
(Brko: genocid i svjedoenja 1998)
67
Saida
Bila je no, 28. jula 1992. godine kada su u Brezovo Polje stigli srpski
vojnici koji su se zvali Arkanovi tigrovi. Traili su deset djevojaka da im u
Brkom iste stanove. Tvrdili su da nam nee nita runo uraditi, da se ne
brinemo. Poveli su mene, moju sestru i jednu nau drugaricu. Poto nismo
imale nikakvog izgleda da se odupremo, sjele smo sa njima u auto.
Meutim, kada su nas doveli u jedan naputeni bonjaki stan u Brkom,
rekli su da se vie nikada neemo vratiti svojim majkama, a da e razmisliti
i da li e nas ostaviti u ivotu. Prijetili su nam tako jedan sat, a onda poeli
da odvode jednu po jednu.
Moju sestru je odveo mladi po imenu Nenad. Bio je iz Brkog.
Rekao joj je da on eli da se sveti muslimankama, da ih obruka i uniti im
mladost. Mene je odveo mladi koga sam poznavala iz vienja. Majka mu
je radila u butiku Irma u Brkom. Zvao se Saa. Bio je 1971. godite,
krupan, visok, sme. Nosio je naoare sa velikom dioptrijom. Priao mi je
i rekao: Doao je dan kada mogu da biram koju u balinku, jer one sada
ne mogu Srbe da odbiju. Odveo me je u drugu sobu. Pitao me je za oca
i majku i obeao da e me spasiti ako dobrovoljno pristanem na ono to
od mene trai. Interesovao se imam li momka i gdje je. utjela sam. Rekao
je da je bolje da priam, jer mu nije nikakav problem da me ubije,
pogotovo to mu je nareeno da to uini, a da mi, u stvari, nismo bolje ni
zasluile. Sve vrijeme sam plakala i molila ga da sestru i mene vrati majci.
Upitao je da li sam nevina. Rekla sam da jesam. Bilo mu je drago, jer e
kao prvi mukarac ostaviti trag u mom ivotu. Ja sam i dalje plakala, molila
ga i preklinjala da mi to ne ini. Oamario me i naredio da se svuem.
Nisam to uinila. Zaprijetio je da e, ako to ne uinim, dovesti petericu da
me siluju. Svukla sam se i predala sudbini.
Bio je grub, odvratan i sve najgore to se moe rei. Iz susjednih
soba u koje su odveli moju sestru i drugaricu dopirali su pla i krici. ulo
se i kako ih udaraju. Jo me je vie ubijala pomisao na moju sestru koja je
imala samo etrnaest godina, iako ni ja nisam bila mnogo starija. Kada je
to Saa obavio sa mnom i poto sam se malo pribrala, pola sam da vidim
ta mi je sa sestrom. Ispred mene je stao Nenad koji ju je silovao. Bio je
mrav, visok, plav. Rekao je da mi je sestra gotovo umrla, i ako mogu da
joj pomognem, jer on to nee s obzirom da je uradio to je htio. Sestra je
leala na krevetu i jecala. Upitala je kroz pla ta je bilo sa mnom i jesam
li dobro. Saa je poslije mene otiao mojoj drugarici Almi i nju silovao.
Zadrali su nas tu dva dana. Davali su nam da pijemo pie u koje su
stavljali drogu.
Drugog dana, oko est sati popodne, doao je njihov starjeina
68
Goran Petrovi i upitao da li ele da nas jo zadre. Rekli su da ne ele i da
im dovedu druge djevojke. Goran nas je vratio u Brezovo Polje. Zatekli smo
bolesnu majku, koja je pala u nesvijest kada su nas odveli i sve vrijeme se
nalazila u kritinom stanju. Jedva je preivjela. Nikada neu zaboraviti
njene suze-radosnice to nas opet vidi ive. Rekla je da se ne sekiramo i
ne patimo, da je to to se desilo, jednostavno, moralo biti, da je vano da
smo preivjele, da smo mlade i da je ivot pred nama. Znala sam da nas
samo tjei, a da pati isto kao i mi.
Nije bilo mira ni u Brezovom Polju. Svaku no su upadali srpski
vojnici i maltretirali nas. Govorili su da naa sudbina ovisi o Kapetanu
Draganu (Dragan Vasiljkovi, op. a.) i da e biti sa nama ono to on kae.
Nakon desetak dana rekli su da e nas prebaciti u Bijeljinu. Savjetovali su
da novac, nakit i druge dragocjenosti ostavimo kod njih, jer nam to moe
biti opasnost na putu. U stvari, eljeli su da nas opljakaju oni, a ne
bijeljinski Srbi. Utrpali su nas u devet autobusa. Kada smo doli u Bijeljinu,
u autobuse su upali srpski vojnici i traili da sve djevojke izau, jer im
trebaju za rad u kafiima i kafanama. Sprijeili su to oni to su nas
provodili. Rekli su da nas vode prema Capardama, gdje se nalazi srpska
vojska. Upozorili su da se ne radujemo to su nas spasili, jer ni tamo gdje
nas vode ne eka nas nita lijepo, da smo im na raspolaganju i da mogu
sa nama initi ta hoe.
Kad smo stigli na Caparde, ekalo nas je nekoliko stotina srpskih
vojnika. Uveli su nas u veliku salu. Prethodno su nam oduzeli i ono malo
novca i nakita koje smo do tada uspjele sauvati. U salu su strpali najmanje
hiljadu ena, djevojaka i djece. Nije bilo ni jednog odraslog mukarca. Rekli
su da e djevojke zadrati, a majke sa djecom nastaviti put prema teritoriji
koju je kontrolisala Armija BiH. Odvojili su sto pedeset djevojaka. Meu
njima je bilo i mladih ena, ak i tri trudnice. Pustili su preko razglasa
snimak vriske ena. eljeli su time da nas prepadnu, da pomislimo da to
ubijaju nae majke.
Sa sestrom i jo tri djevojke izdvojila sam se u stranu. Priao nam je
srpski vojnik, po izgovoru bih rekla da je iz Crne Gore, i obeao da e nam
pomoi. Obradovale smo se jer smo ve jednom bile silovane. Obeanje je
ispunio. Ostale nisu imale sree sve su muene i silovane.
(Brko: genocid i svjedoenja 1998)
69
Bijeljina
Napad na Bijeljinu je poeo u aprilu 1992. godine. Odmah su poele
none racije, hapsili su mukarce i odvodili ih u srpsku policiju. Nismo
smjele hodati u dimijama, takoer se nisu smjeli obavljati vjerski obredi,
po damijama su stalno pucali. Sahrane se, takoer nisu smjele obavljati
po vjerskim obredima. Ubrzo je poelo i useljavanje naih kua sa Srbima
izbjeglicama. Zauzeli bi kue, ak i unaprijed.
Moj mu se uspijevao kriti od mobilizacije do januara 1994. godine.
Tada su ga uhvatili i odveli da kopa rovove na Majevici, nakon 15 dana je
poginuo. Ja sam ostala sama, trudna, sa estero djece.
U januaru 1994. godine upao mi je u kuu uniformisani mladi, iz Ko-
zluka, Srbin, izbjeglica iz Zenice. Predstavio se kao vojni policajac. Ja sam
bila sama sa djecom. Rekao mi je da samo stanem uza zid i poeo da me
dira. Tu su bila prisutna i djeca, djeca su sjedila na kauu i plakala. Bila sam
obuena u dugu suknju, sve mi je poderao. Vikala sam i kada sam vidjela
da nema oruja, poela sam se otimati. Poto sam se ja otimala, on je
rekao: Ako nee ti, taman ima tvoja kerka. Moja kerka Z. stara je 14
godina i prilino je razvijena. Onda sam smogla jo snage i tukla se sa
njim, borei se nadljudskim moima da mi ne dohvati ker. On je uo kada
sam djeci rekla da idu da zovu oca. Da ga odmamim od kerke rekla sam:
Ako emo neto raditi evo mene, hajdemo u sobu. Uspjela sam ga zatvo-
riti u sobu, nadajui se da e J. brzo doi i da u se uspjeti oduprijeti. Tako
je i bilo. Iako sam zakljuala, uspio je provaliti vrata i izai u dvorite. U tom
momentu je dotrao i moj mu. Ovaj to me je napao je brat od izbjeglice
koja je ivjela u susjednoj kui, doselili su iz Zenice. Zgrabio je puku iz se-
strine kue i htio da puca. Sreom nije bilo metaka. Ukuani iz te kue su
ga uveli u kuu.
Moj mu, nemoan, sjedio je i drhtao. Bio je svjestan da ga ne smije
dirati. Otiao je i prijavio sluaj u Vojnoj policiji. Dola su trojica policajaca
i odveli ga u stanicu milicije (napadaa). To se vie nije ponovilo. Kroz
sedam dana mu mi je poginuo. Niko od te vojske nije dolazio da pita
kako ivim.
Ja sam se vrlo malo kretala po Janji, jer imam mnogo djece. Naroito
sam se povukla nakon muevljeve pogibije i brinula o djeci. Tako sve do
avgusta ove godine.
Tada je doao u Janju V. . Otpoelo je etniko ienje. Rekao
nam je: Ako neete da idete, ii ete niz Drinu. Poto mi je mu poginuo
pri kopanju rovova, nisam morala nita platiti. Masovno su nou odvodili
muslimanske porodice. U naoj prvoj grupi, nisu odvajali vojno sposobne
mukarce.
70
U jednom umarku su nam oduzeli pare. Prijetili su da e ubiti itavu
porodicu, ako neko sakrije nakit.
U septembru 1994. godine smo stigli u Tuzlu. Sad se nalazim u
izbjeglikom naselju Via sa djecom.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
71
Viegrad
U junu 1992. godine bila sam u kui sa majkom, sestrom i jo etiri
kominice kada je u dva sata po pola noi upala grupa etnika, njih 8 meu
kojima je bila i . Svi su zaudarali na alkohol. Psovali su nam balijsku
majku, razbijali po kui, derali se na nas, traili su novac i zlato, pitali su
gdje mi je otac, je li u zelenim beretkama i sl. Prepoznala sam samo jed-
nog momka iz Viegrada, zvali su ga N., star oko 24 godine, u maskirnom
odijelu, nosio je crnu maramu oko vrata, crvenu beretku na glavi. . se
posebno isticala u svom agresivnom ponaanju.
Moja mala sestra stara 3 godine je plakala i vritala, privijala se uz
mamu, a . joj je tada prila, podnijela onaj veliki no pod grlo i vrisnula:
Umukni. Dijete je odmah zanijemilo. Zatim su komiju I. K. odveli u
suprotnu sobu, naredili mu da legne, a onda ga kundakom puke udarali
po kimi. On je prije operisao kimu, zatim su mu cijev puke gurnuli u
usta, iskaljao je krv. Sutradan su ga odveli i od tada mu se gubi svaki trag.
Istog dana, naredili su nam da se sve skinemo to smo morale uiniti
uz fizika maltretiranja, a tu smo bile ja, mama S., tetka R. tada trudna e-
tvrti mjesec, sestra E. i kominica S. K. . je prila R. i jako je udarila u sto-
mak. Sve smo bile tako gole. Uhvatili su me za ruke i traili da poem sa
njima. Naredili su mi da stanem uza zid, a onda mi je jedan od njih zaparao
noem ruku i krv mi je poela tei. Drugi su se smijali a on se raspremao
i nasrtao na mene. Ja sam sve vrijeme vritala, mahala nogama i rukama,
a onda sam izgubila svijest. Mislila sam samo na jednu stvar, da se spasim
i kroz maglu sam ula kako psuju tursku majku. Vie se niega ne sjeam
do majinog zagrljaja, koja me budila i tjeila da e sve biti u redu.
ula sam od ene F. H., mog poznanika, da je njihova kerka nasilno
odvedena u Hotel Vilina Vlas gdje je provela 9 dana i za to vrijeme je silo-
vana mnogo puta. Ona je sada u inostranstvu. ula sam da joj je pomogao
jedan etnik da se izvue, a bio je dobio zadatak da je ubije, jer je bila
oevidac mnogih ubistava u Hotelu Vilina Vlas. . . mi je lino priala da
ju je njen bivi kolski drug, ne sjeam se imena, iz Viegrada, silovao u
njenoj kui uz prisustvo njene estogodinje kerke. Znam da je izvjesna
J. iz Viegrada, stara oko 23 godine, inae vrlo lijepa, silovana u njenom
stanu od strane etnika poslije ega je izvrila samoubistvo iskoivi kroz
prozor sa treeg sprata.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
72
Grbavica Sarajevo
ula sam K. izbezumljeno vritanje i da je oni grubo tjeraju u stan.
Pourila sam da se presvuem i nisam stigla zavriti sa oblaenjem, a oni
su se pojavili na vratima. Traili su mi linu kartu i vjerovatno su je tada i
zadrali, zatim su poeli prekopavati spakovane torbe, odvojili su i zadrali
hranu, lijekove i kozmetiku i rekli da im to treba za srpsku vojsku. U jednoj
od torbi su mi nali i diplomu o zavrenom fakultetu, bacili je na pod i rekli
mi: To ti kod Alije nee trebati. Oduzeli su mi sav nakit iz tane i
tranzistorski radio prijemnik.
Nakon toga su me odgurali u kuhinju i prvi od njih je poeo vikati:
Gdje si sakrila devize i nakit? Potom mi je naredio da skinem odjeu i
izujem izme. Poela sam plakati i moliti da me ne skidaju, jer sam stara,
a nakit su ve uzeli. Na to je prvi zaprijetio da se skidam da me ne bi on
skidao. Plaui sam ih odgovarala da to nije u redu i da ja imam sina koji
je stariji od njih. Onaj prvi mi je potom uperivi pitolj u mene, poto sam
bila potpuno naga, rekao da idem u sobu. Druga dvojica su otila u drugu
sobu i ula sam kako tamo prevru stvari. Poto sam sa ovim prvim ostala
u sobi on mi je potegnuvi no naredio da sjednem ili e me izrezbariti.
Nakon toga me je brutalno silovao. Potom mi je rekao da ostanem u sobi
i pozvao ovu drugu dvojicu da i oni uine isto, to su oni odbili. Ovaj prvi
mi je naredio da se brzo obuem, pokupim svoje stvari i krenem prema
opingu, a ako se vratim da e on navee doi i dovesti jo drutva.
Istravi iz zgrade neko od njih mi je ispalio metak iznad glave.
Dotrala sam do opinga. Bilo je negdje oko 17 asova, a pred
opingom su stajali vojnici tzv. srpske vojske sa znakom na lijevoj strani
grudi. Upitali su me to sam zakasnila, jer je prelaz preko mosta ve
obustavljen. Odgovorila sam da sam zakasnila zato to su me silovali, na
ta me je jedan od njih upitao zato to nisam prijavila miliciji. Rekla sam
im da je to uinila njihova milicija. Taj isti vojnik mi je rekao da su to uinili
posljednji arkanovci. Utom je naiao jedan srpski vojnik u maskirnoj
uniformi sa crvenom beretkom na glavi naoruan AP-om. Pitao je ko je
ova, mislei na mene, a kada je uo da sam Hrvatica poeo je vikati na
mene da stanem uz zid i repetirao puku. Stalno je ponavljao da treba
pobiti sve Hrvate i da e Miljacka od naih leeva smrditi.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
73
Kalinovik
U Kalinoviku sam ivjela sve do mog hapenja avgusta 1992. god.
Hapenje je izvrio M. V. i jo jedan nepoznat. Sa mnom su uhapene i
moje kerke, kao i B. I. i J. Ostali kalinovaki muslimani ve su bili privedeni
u Osnovnu kolu. Pred sam mrak dovedene su ene i djeca iz sela Jelaaca.
Uionica je bila pretjesna za nas sviju, ali smo u neko doba noi polegli
sve jedno do drugog ispod i na klupama, a neki su ostali cijelu no sjedei.
Prvih pet dana nismo dobivali nita hrane, a potom smo poeli dobivati do-
ruak i ruak. Ujutru bi nam sa paretom hljeba davali po pola patete, a
za ruak bi bilo neko varivo i to vie vode nego variva. Varivo nismo imali
iz ega koristiti, nego bi nam za to sluile konzerve od pateta.
Predvee avgusta 1992. god. odvedene su djevojke iz nae uio-
nice.
Sutradan, opet predvee nii debeljukast, kratko oiani etnik uao
je u nau uionicu i traio je nakit i novac. Stalno je etkarao po uionici i
upozoravao nas da predajemo i mi smo morali predati to to smo imali. To
se sve odigralo avgusta 1992. god. Istog dana poslije uasnog maltretiranja
i iivljavanja ubili su K. S. i B. E. Vidjela sam kako je P. E. zgrabio S. K. i
poeo ga tui na hodniku, a im su se vrata zatvorila mi vie nismo smjele
ni proviriti. Iz druge uionice doveden je E. B. i nepoznati etnik, pozvao
je Z. R. da izae i po povratku nam je rekla da je prisustvovala maltreti-
ranju i tui E. B. i vie nita nije govorila, samo je utala. Iza toga su se
zauli pucnji, a M. nam je rekao samo nas plae, da nije nita bilo, a u
stvari to je bilo ubistvo S. K. i E. B. i jednog Gaanina od 35 god.
Narednog jutra su nam rekli Gaani da su izneena tri lea. Avgusta
1992. godine odvezli su nas na Pavlovce na farmu. S nama na karoseriji je
bilo 6 etnika, koji su stalno tukli Z. H. nogama u glavu, davali mu da nosi
njihovu zastavu, tjerali ga da se krsti, psovali mu balijsku majku. U kabini
su se nalazila jo dva nepoznata etnika. Na Pavlovcima smo sile sa ka-
miona svih 12 ena, a na kamionu je ostao Z. H. Nas su odmah rasporedili
da namjetamo krevete i kada je stigao u luksuznom autu nepoznati voj-
voda, pozvali su nas da svi zajedno sa njim veeramo za jednim stolom. Mi
nismo htjele veerati i rekle smo da nismo gladne. Poslije njegove veere
prele smo u drugu prostoriju, gdje je i vojvoda sa nama razgovarao. Pi-
tajui jednu Gaanku koliko joj je godina, rekla je da joj je 13 i njegov sin
koji je doao sa vojvodom govorio je da mu je 13 godina. Nakon toga smo
opet rasporeene da namjetamo krevete ja, B., i dvije ene iz Gacka i dje-
vojica od 13 godina.
Namjetale smo sobu nepoznatom vojvodi. Poto je ve bio mrak,
etnici koji su doli sa nama sa svijeom ili fenjerom su birali ene za na-
74
mjetanje kreveta. U neko doba vratio nas je u jednom luksuznom autu
etnik zvan do o. . Po izlasku iz auta utrala sam u kolu i zalupala
na vrata, ali u itavoj koli zavladao je muk, a vrata su bila zakovana. Ja
sam vritala i lupala i uspjela sam da otvorim vrata, a djeca su plaui
meni pritrala.
etnici su traili 1 500 DM za Z. H., a prijetili su nam da e nam
djecu poubijati ako im ne damo marke. Ula su dvojica etnika, traili su
ponovo marke. Onaj koji me je vodio na Pavlovcima u sobu, pipao je da
nemam gdje uiveno maraka. Rekao je da nemam maraka. Pitao me je
jesu li moja djeca, koja su oko mene plakala, i on je otiao. Kako su za-
htijevali da se skidamo, neke ene su se poele skidati, a kada su vidjeli da
nemamo novca odustali su.
Predvee krajem augusta 1992. god. doao je jedan koji me je po-
zvao i upitao me kako se zovem i jesam li ena M. Djeca su oko mene pla-
kala, pozvao me je da izaem i da i djecu povedem. U hodniku me je pitao
da li ga poznajem i da je on D. K. i da ivi u Trnovu.
Poslije pet sati vratila sam se u uionicu. Sutradan me pozvao po
imenu i prezimenu i da izaem. Ja sam izala sa mlaom kerkom S. i
rekao mi je da vratim djete. Ja sam je vratila u uionicu i predala Z. R.
Odveli su me u drugu praznu uionicu. Uao je D. i rekao mi da su mu po-
ginuli dvojica amida i da su ih ubili moji djeveri. Rekla sam mu to moram
ja ispatati to su moji djeverovi nekog ubili. Molila sam ga da me pusti,
rekao je da se skinem ili e mi djecu silovati. Iivljavao se nada mnom, a
za itavo vrijeme je ulazio njegov pratilac iz Srbije. Poslije me prepustio tom
etniku iz Srbije, tako da su na meni se iivljavali 23 sata. Na koncu mi je
zaprijetio da nikome nita ne priam. Rekao je da e doi sutradan. Iako
nikom nisam nita priala, ene su pretpostavljale da nas siluju pa su su-
tradan sve krenule na vrata radi protestovanja radi silovanja i njihovog po-
stupanja prema nama. Mi smo krenuli neka nas pobiju, jer nismo mogle
vie trpjeti njihove terore. Uspjeli su nas vratiti i smiriti.
Krajem augusta 1992. god. poela je razmjena za ubijene etnike na
Jakomilji. Dovezeno je 40 ena za razmjenu, a kako jednog etnika nisu
nali, vratili su 10 ena, ali su one sutradan razmjenjene. Kad smo dole
na Jakomilje istjerali su nas iz kamiona i putali su 3 ene da preu na
nau stranu, poto naemo i utovarimo na kamion jednog mrtvog etnika.
Poto taj dan nismo nali jedanaestog, prijetili su nam da e nam djecu po-
ubijati ako ga ne naemo i predamo im ga.
Od leeva, nijedan nije od poznatih, sve su to bili Srbijanci i Crno-
gorci. Bila su i djeca sa mnom, poto su stalno plakala i vritala, dozvolili
su mi da ih odvedem do naeg S. M. i poto sam i drugog predala mrtvog
etnika, dozvolili su mi da preem na nau stranu.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
75
Stolac
U vrijeme agresije HVO na Bunu, u toku mjeseca maja, juna i jula
1993. god. u kui na Buni su bili, uz mene, moj otac, majka i braa.
U toku maja i juna 1993. god. HVO je poduzeo iroku i plansku
akciju na razoruavanju Muslimana, dotadanjih pripadnika HVO-a sa
Bune. Bili su esti i u svako doba upadi u kue, pretresi kua i potraga za
naoruanjem muslimanskog stanovnitva. Pljakali su vozila i imovinu
Muslimana sa Bune.
U junu 1992. god. oko 12 sati u nau mahalu u kojoj smo ivjeli,
upali su bojovnici HVO-a sa vozilom kombi. Poelo je masovno hapenje i
odvoenje muslimana. Hapenje i odvoenje civila su vrili meni nepoznati
bojovnici. Bojovnik koji je odveo mog oca bio je visok, crn, imao je brkove,
kratku crnu kosu.
Nakon odvoenja mukaraca, ja sam zajedno sa majkom i bratom
provodila noi u kui i podrumu kue H. Danju smo bivali u naoj kui i
obavljali neke poslove po kui i oko nje, a nou smo i dalje boravili u po-
drumu kue H.
Situacija se u mahali nije mijenjala sve do sredine jula 1993. god.
kada nas je sviju probudila jaka pucnjava, koja je dopirala do nas. Pretpo-
stavljali smo da se vodi neka bitka, bila su jaka ratna djelovanja, ula se jaka
artiljerijska vatra, granate su padale svud okolo, a mi smo bili u podrumu.
U jednom trenutku u taj podrum su upali bojovnici HVO-a, ugledali
su ene u podrumu, sreom nisu vidjeli M. koji se tada sakrio u dijelu pod-
ruma sa ugljenom. Bojovnici su napustili podrum, a poslije prestanka pu-
cnjave mi smo izali van podruma. U to je naiao jedan bojovnik koji se
obratio mojoj majci traei od nje 500 DM kako bi oslobodio mog brata.
Majka to nije mogla, jer nije imala te pare.
Jula 1993. god. oko 15 sati, bila sam sa majkom i bratom u kui H.
. Ula su tri bojovnika od kojih je jedan povisok, plav, mrav, sa minuom
u uhu, u maskirnoj uniformi. Naredili su nam da izaemo vani. Od H. uzeli
su zlatne minue i dok smo stajali ispred kue gdje su nas istjerali, ti bo-
jovnici su zapalili kuu. Prije toga su od H. traili 1000 DM da joj ne bi za-
palili kuu, a kada im nije imala dati te novce, zapalili su je. H. je plakala i
molila ih da to ne uine, da nema novca, ali je jedan od bojovnika po na-
dimku J. uao u kuu i zapalio je. Mi smo, prestravljeni, to nijemo posma-
trali, dok je H. sva u gru plakala.
Jula 1993. god. oko 16 sati, pred nau kuu u kojoj smo se nalazili,
stiglo je vozilo Lada Niva, crvene boje, u kojem su bila dvojica bojovnika,
bojovnik po nadimku R. i jo jedan, koji se predstavio kao pukovnik, imao
je u lijevom uhu minuu, star oko 25 godina, srednjeg rasta i razvijenosti,
76
bio je izrazito plav, odnosno vie ut, nosio je crnu majicu i maskirnu uni-
formu. Imao je kratku kosu, bradu i brkove brije. Ova dvojica su otila do
kue B., a onda sam vidjela kroz prozor kue u kojoj sam bila, kako B.
unosi u tu kuu skuhanu kafu.
Nedugo nakon toga, u nau kuu dolazi bojovnik R. i nareuje meni,
mojoj majci da poemo sa njim. Doveli su nas u kuu B. i poeli nas ispi-
tivati. Bojovnik, kojeg sam opisala kao izrazito utog, poeo je da postavlja
kojekakva pitanja, koja nisu imala ba nikakvog smisla i koja su bila prije
radi zastraivanja nego radi dobijanja kojekakvih informacija.
Nakon nekih pola sata ovakvog ispitivanja, R. je naredio mojoj majci
da poe sa njim i njih dvoje su izali iz kue. Ovaj uti bojovnik koji je bio
sa mnom, preao je do kuhinje i vidjela sam kako otri no. Dok je bio u
kuhinji, poeo se svlaiti i rekao je da e me morati silovati, da su takve
okolnosti i, da on tu nita ne moe promijeniti, jednostavno da on to mora
uiniti. Bila sam okirana. Naredio mi je da se skinem, to ja nisam htjela
da uinim. Uzeo je puku i uperio u mene, opalio je jedan metak. Mislila
sam i pomirila se sa tim da e me ubiti, ali je on opalio u plafon.
On se ve tada nalazio samo u kratkim gaicama. Ja sam bila obu-
ena u donji dio plave trenerke i u kratkoj majici naranaste boje. Molila
sam ga i preklinjala da mi to ne ini, ali on je bio neumoljiv. Naredio mi je
da se skinem odmah i da legnem na dio trosjeda u dnevnom boravku, to
sam uinila. Samog akta silovanja se ne sjeam, znam da je legao na mene
i silovao me. Nije me tom prilikom tukao. Sve je trajalo kratko, a ja sam bila
sva krvava, to mi je bio prvi fiziki kontakt i spolni odnos s mukarcem. .
je ustao, obukao se kada je zavrio. Ja sam ustala i jo uvijek bila van
sebe, pokuala da se obuem. Tada je u sobu upao R. Vidjevi me kako se
oblaim, R. me pozvao da poem sa njim. Odveo me je u jednu sobu te
iste kue i naslonio na jednu vitrinu. U takvom poloaju R. me brutalno si-
lovao. Silovanje je bilo u nekom polustojeem stavu, on se nije ni skidao,
samo je otkopao lic i silovao me. Kada je zavrio, rekao mi je da se mogu
vratiti kui. Jo uvijek sam bila u oku, a kada sam polazila stavio mi je
jednu kesicu mljevene kahve da ponesem kui. Pri polasku R. mi je rekao
da e me objesiti ako uje da sam nekome rekla za ovo ta se desilo.
Pri povratku srela sam se sa mojom majkom. Upala sam u kuu pla-
ui i rekavi majci da su me dvojica silovala, moja majka, zajedno sa .
su me okupale, dale mi tabletu za umirenje i polegle me. Jedva sam uspi-
jela da se smirim od drhtavice i nekog udnog osjeanja straha i bola.
Tu vee u nau kuu su doli pripadnici Vojne policije HVO-a i naredili
nam da se spremimo, oko 19 sati, zajedno sa ostalim civilima muslimanima
sa Bune, ja sam odvedena u apljinu. To vee smo dovedeni pred silos u
apljini koji je bio zatvoren. Odatle su nas poslije kraeg zadravanja, poto
je silos bio pun, odveli do logora u Dretelju, a odatle opet u Poitelj.
Jula 1993. god. iz Poitelja su nas sve povezli. Neko iz nae grupe
77
je pitao D. ta se radi, gdje nas i zato vode, ali se on pravio da nita ne
zna i da nam ne moe nita rei. Vjerovatno ne mogavi nas nigdje
smjestiti, bojovnici HVO-a su nas vozali po cijeloj zapadnoj Hercegovini,
to vozanje je trajalo 24 sata, da bi nas, na kraju, ne znavi ni sami ta e
sa nama, vratili na Bunu i odatle protjerali u Blagaj pjeice.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
78
Molila sam da me ubiju
Gledala sam iz potkrovlja jedne naputene zgrade kako nepoznati
ljudi iznose stvari iz mog stana u apljini.
Osjetila sam ratnu golgotu na vlastitoj koi.
Imam tri sina. Najstariji je oenjen i ivi u Republici Hrvatskoj.
Moj srednji sin je rat doekao sa devetnaest godina. Zadesio se na
Prevlaci. Prebacio se do Splita, pa Zagreba sve do Maarske, da bi nakon
tri mjeseca stigao u Beograd. Mlai je studirao u Sarajevu i kako vie nismo
mogli da mu aljemo novac otiao je za Banja Luku, zatim u Klju, pa u
Beograd.
Moj pokojni suprug Desimir i ja smo ostali u apljini. On je ve
godinu dana bio korisnik invalidske mirovine, a ja sam jo radila.
Nou su nam poeli dolaziti maskirani ljudi, prijetili... odvodili nas
odvojeno na informativne razgovore. Svaki put kada dou u stan sve bi
porazbijali, gasili TV nogama, lupali. Lica su im bila maskirana, a elo
zavezano maramom. Nosili su noeve i bombe na vidnom mjestu.
Jedne noi izveli su nas ispred zgrade. Iza iste zgrade ubijena je
izvjesna S. E. Ugurali su nas u auto u kom su ve sjedile tri maskirane
osobe i odvezli na periferiju u neki dom. Nastala je agonija: maltretiranje,
palili su i gasili svjetlo, drali prst na obarau puke i smijali se naoj
izbezumljenosti. Razdvojili su nas. Naizmjenice su palili svjee i udarali me
izmama. Gurali su me izmeu sebe i strgnuli zlatnu ogrlicu sa vrata, a
zatim i garderobu. Neke sam poznala po glasu. Bili su iz sela Sovi
(Ljubuko) i ivinice kod Tuzle. Treeg su zvali ikago. Mnogo je liio na
mog sina, a bili su i istih godina. Najmanji meu njima je izvadio no. ula
sam vrata kako se stalno otvaraju i zatvaraju. Bila je to beskrajna no. Mog
mua su postavili ispred vrata da slua. Kad sam se osvijestila bila sam sva
krvava. Ujutro su nas odveli u Kravicu. O tom selu je kruila strana pria
o porodici Tripi koja je drala kafi. Jo su dvije ene silovane u apljini.
Jednu od njih sam dobro poznavala. Zvala se Jelena, a druga je bila D.
Olga koju su zatoili u logoru Dretelj. Smrt... da se dogodila, bi za mene
bila lijepa, ali nije dolazila.
Vratili su me kui. Najvie mi je pomagala susjeda Kata i katoliki
svjetenik koji bi odlazio u policiju i traio da nas vrate i ostave na miru.
Smjene su se mijenjale. Najtee je bilo kada je dolazila smjena iz Kljua,
posebno izvjesni Vinko B. Imali smo komiju Hrvata koji nam je usprkos
svoj opasnosti doturao hranu u kesama za smee. Plakala sam i molila da
doe kraj.
Jedno jutro sam skupila hrabrost i otila kod ovjeka koji je bio glavni
za stoer u apljini (izvjesni Luburi) i molila ga da me ubije i tako da
79
zavre sve moje muke. Tu no nisu dolazili u na stan. Bili smo mirni. Od
Kate smo saznali da su nasilnici tu no proveli u pritvoru ali su ih ve
sutradan pustili. Sve je ovisilo o tome tko je bio u smjeni. Znam samo da
je srijedom, etvrtkom i petkom dolazio Vinko na poziv komije Seje, opijao
se u kafiu i provaljivao nama u stan. Kasnije im bi bio primjeen,
spasavale su nas komije dojavom... doktor Main javi Kati, a Kata
svjeteniku, te on ode u policiju. I tako se to ponavljalo iz dana u dan...
esto bi ga zatvarali, a potom, dolaskom druge smjene, ponovo putali na
slobodu. Jednu no sam prenoila u radio stanici kod Sude, novinara koji
sada ivi u Norvekoj.
Zgradu su uvale etiri osobe. esto sam se pitala emu sve ovo? Bili
smo obini ljudi. Nismo ak bili ni u jednoj stranci... Ponovo su nam uveli
telefon. Morali smo se javljati svakih pola sata u stoer. Robija je bila lijepa
naspram dana, nedelja i mjeseci ivota pod torturom. Posljednji put kada
je Vinko doao da razbije vrata od stana uzela sam kabl od usisivaa i
pokuala da se objesim, ali su me spasili Kata i svjetenik koji su na vrijeme
obavijestili policiju. Od tada vie nita ne znam osim da se Vinko i danas
eta ulicama ibenika kao da se nita nije desilo. Moj brat ga odlino
poznaje, bio mu je profesor.
Ni obezbjeenje zgrade nije pomoglo. Morala sam napustiti stan.
Preselili su nas u jedno potkrovlje. Stanari iz nae zgrade su izali i
promatrali hapenje trojice ekstrema ije hapenje je naredila HVO,
odnosno izvjesni specijalci iz Zagreba (arko). Poslije toga su me odveli u
SUP. Neki ljudi koji su me znali... su plakali. Konano mi se smilovao
izvjesni Ozren iz Domanovia i pokuao izvjesti iz apljine. Tada se ve
naveliko prialo da su stomatolozi dr Kuzman Nikola i njegova ena Duka
ubijeni na brutalan nain. Mladi koji ih je pokupio i sahranio obolio je i
za godinu dana umro.
Dobila sam propusnicu 19/20. januara 1993. uz arkovu pomo.
Odluila sam da odem. Moj suprug je ostao. Ula sam u autobus u apljini.
Pored mene je sjela ena u dimlijama. Rekla je da ide iz Mostara i da je
ostala bez kerke. U Splitu je bila kontrola putnika, ali sreom nisu ulazili
u autobus. Produila sam do Zagreba. Tada sam se sjetila da mi je Kata
spakovala neto za jelo. Razmotala sam... Bio je to kivi. Vjerujte mi da se
i danas toga sjetim kada ugledam kivi.
U Zagrebu me doekao snahin otac i kupio kartu do Maarske,
uvjeravajui me da ne mogu ostati u Zagrebu. Nisam imala uredna
dokumenta na osnovu kojih bih izala iz R. Hrvatske, ve samo propusnicu
do Zagreba. Sjela sam pored ene koja mi je rekla da je Maarica i da
putuje za Suboticu, a da je u Splitu bila u posjeti rodbini. Na granici je
dugo objanjavala pograninom slubeniku da garantuje za mene i da ja
idem s njom u Suboticu. Jedva su me pustili. Tada mi je ispriala kako su
nju u Splitu kamenovali, samo zato to je iz Subotice. Njen suprug je radio
80
u Subotici u SUP-u. Pozvala je i mene i enu u dimlijama da se kod nje
odmorimo. Ja sam odmah odbila jer sam se plaila policijske uniforme.
Shvatila je moj strah. Pomogla mi je na taj nain to je kupila kartu za
Beograd jer ja nisam imala potrebnu valutu. Kada sam stigla na peron
nisam mogla vjerovati da je doao trenutak kada u izai slobodno iz
autobusa i bez straha da e me netko napasti. Doekao me sin. To je bilo
strano. Svi u autobusu su plakali. Ubrzo, umjesto sree i mira, nastali su
psihiki problemi kao posljedica preivjele traume, koju sam poslije
godinama lijeila. Supruga su i dalje maltretirali, skidali do gola, zakljuavali
u garau... Tukli su ga na Domanoviima... ne daj Boe da se to ikome
dogodi, ni onima koji su to nama uradili. Jednu no netko je doao i
otkljuao garau. Moj suprug je izaao na ulicu gdje su ga prolaznici odveli
u crkvu da ga obuku. ivio je kao ivotinja. Propusnicu nije mogao dobiti
jer nije imao nikakve dokumente. Razmjenjen je 1996. godine uz
intervenciju Ministarstva i potpis g-dina Veselinovia iako je roen u Valjevu
i po roenju dravljanin Srbije.
U SCG nije mogao dobiti penziju, a u BIH se nije smio vratiti da je
regulie. Poto je roen u Valjevu, nije imao pravo na izbjegliki status,
a time niti pravo na humanitarnu pomo ili smjetaj u neki centar. Bolesni
i izmueni otili smo u podstanare. Promijenili smo 33 stanodavca. Nikad
nas nitko nije iz dravnih institucija Srbije ili BIH obiao. Tokom
dugogodinjeg lijeenja u Beogradu odluila sam se i na vjetaenje kod
specijaliste ginekologa. To je za mene bilo proivljavanje najteeg. Ovo
je samo djeli moje prie. Ovo nije nita naspram onog to sam
proivjela u apljini.
I danas se bojim uniforme i ne spavam bez upaljenog svjetla. Svaki
zloinac bez obzira kojoj naciji pripada zasluio je vie od kazne... ja tu
kaznu ne znam, ne mogu je prepoznati.
Moj suprug je umro krajem septembra 2005. godine u Beogradu.
N. D.
(na zahtjev korisnice, umjesto punog imena
i prezimena, koriste se inicijali)
(ene rtve rata 2006)
81
Prozor
Ja sam inae ivjela u krobuanima, zajedno sa svojim roditeljima
i tu sam se nalazila sve do jula 1993. god. ivjeli smo u stalnom strahu,
jer su bojovnici HVO-a neprekidno hodali po selima i unosili paniku meu
narod. Ja, majka i otac, odluili smo da idemo u posjetu kod mog dajde
i daidinice, gdje nam je izgledalo sigurnije. Tako smo pomenutog dana i
otili tu i noili.
U kuu gdje je stanovao moj daida doli su bojovnici HVO-a, njih
16. Svi su bili u uniformama i naoruani, a neki su bili i namazani bojama
po licu.
Nas su poeli kao neto ispitivati, koga imamo jo tu i gdje se nalaze
drugi mukarci iz sela. Ostali su u naoj kui skoro do mraka. Traili su da
im peemo kafu, podgrijavamo konzerve i druge usluge. Mi nismo smjeli
izlaziti iz kue. U toku dana doveli su u ovu kuu jo dvojicu ljudi iz susje-
dnog sela Parcani i njih su zatvorili sa nama u kuu.
Pred samo vee meni je naredio N. M. da izaem ispred kue, a u
kui su ostali moj otac, majka, daida koji se u meuvremenu vratio u
kuu, daidinica. I. S. su odveli neto ranije i za njega sam kasnije ula da
je ubijen, ali ne znam pod kojim okolnostima.
Mene je N. odveo od kue otprilike oko 500 metara, do ivice ume
kod nekog korita. Tu me je N. silovao. Dok je on to radio, ula se pucnjava
iz pravca kue. U meuvremenu su N. traili i zvali ga. Prema nama ila su
dvojica bojovnika i N. im je krenuo u susret ostavljajui mene mislei da
e me i oni silovati. Jedan od dvojice, M. S., priao je meni, a drugi bojo-
vnik, po imenu D. i pomenuti N., otili su prema kui. Kada mi je priao M.
S. ja sam jo uvijek sjedila u oku i plakala i on mi je tada rekao da poem
sa njim, jer nemam gdje ostati. Tako sam sa njime krenula, ali mi on niti
drugi nisu dali da uem u kuu i vidim ta se dogodilo, niti da uzmem bilo
ta od stvari.
Dok sam ila sa M. S. pitala sam ga jesu li svi moji ubijeni, a on mi
je odgovorio Mislim da jesu, ali vjeruj da ih ja nisam ubio.
Kasnije, dok sam ila sa S. prema Prozoru, on mi je priao da bi
me N. sigurno ubio da nije mislio da e me i oni silovati, njih dvojica
kada su prilazili.
Usput, dok smo se vozili prema Prozoru, S. me je pitao imam li koga
od roda u Prozoru da me tu ostavi, ali poto ja nisam imala nikoga, on je
rekao da e se on za to pobrinuti i da me neko mora primiti. Tako sam
smjetena kod neke nene, a sutradan otila kod P. Z., koja je pristala da me
primi. Ostala sam tu samo jedan dan, jer je isto vee oko 12 sati doao bo-
jovnik A. V. i odveo me, navodno, trai me zapovjednik policije. Odveli su
82
me u kuu R. M. u Prozoru. Silovali su me prvo P., a zatim K. Trajalo je to
itavu no i, pored njih dvojice, nije niko dolazio. Zaprijetili su mi ujutro da
ne smijem nigdje izlaziti ni pokuati bjeati, jer e me ubiti, a ako se sakri-
jem u neiju kuu da e nas sve zapaliti.
Tako sam ostala u toj kui u potpunom oku i strahu. Narednu no
doli su B. A. i P. V., te su me i oni silovali. Tjerali su me da pijem sa njima
i da puim travu to sam morala initi, jer sam praktino bila preputena
njima na milost i nemilost bez anse da me iko zatiti. Tako je to trajalo iz
dana u dan. Dolazili su i mnogi iz Hrvatske vojske koji su me silovali. Tako
se sjeam da su bili iz: Karlovca, Osijeka, Vinkovaca i jo nekih drugih mje-
sta, ali se ne sjeam imena. Tokom dana esto su me vodili da istim kafie
i stanove bojovnika, gdje sam uvijek doivljavala nova maltretiranja. Znam
da su u kuu u kojoj sam ja boravila dovodili i druge djevojke. Vidjela sam
samo dvije, a ostale su vodili u druge sobe pa tako ne znam o kome se radi,
samo sam ula smijeh i orgijanje i iz pria mogla shvatiti o kakvim perve-
rzijama se tu radi, jer sve se to ulo do sobe u kojoj sam ja bila. Za jednu
djevojku znam da se zove S. i da je iz Zenice, zatim neka A. iz Gornjeg
Vakufa, dok ostalim nisam znala imena.
Trajalo je to tako etiri mjeseca i svaki dan i no se ponavljalo, tako
da nisam vie bila ni svjesna ta se sve oko mene dogaa. Tu su ponekad
dovodili i mukarce muslimane i tukli ih u drugoj sobi traei im pare i
nakit, sve sam to sluala, mada su obino odvijali muziku do daske, da bi
se prikrilo jaukanje.
B. A. je priao jednom da su oni moje roditelje zapalili, da su oni i
moji spasitelji, kao spasie me muka. esto su priali o svojim zloinima pa
kada bi primjetili da ja sluam istjerali bi me iz sobe.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
83
Sanski Most
U maju 1992. god, negdje oko jedan sat, neko je jako kucao na
ulazna vrata nae kue. uli smo da je dva puta puklo iz puke, a nepoznati
glasovi su traili da otvorimo vrata. Nisu uopte govorili ko su, a mi nismo
prepoznali te iznenadne posjetioce. Mi nismo smjeli otvoriti ulazna vrata
koja su te veeri bila zakljuana. Ulazna vrata nae kue oni su nasilno ra-
zvalili i onda nasilno uli u kuu. Ula su petorica mladia, svi oni su imali
najvie po 25 godina. etvorica su bili u civilnom odijelu, a peti je bio u ma-
skirnoj uniformi i imao je zelenu arapu preko lica, sa izrezima za usta, oi
i nos. Svi su bili naoruani. Ovaj sa arapom na glavi je nekako udno pri-
ao, kao da je govorio na nekom stranom jeziku.
Od svih njih, ja sam prepoznala dvojicu. Prvi se zvao M. G. iz susje-
dnog sela. Ovaj M. G. je iao u istu kolu koja se nalazila u naem selu i
koju sam ja zavrila. On je bio starija generacija od mene godinu-dvije. I
mene je G. morao poznavati. Prije agresije je bio sklon tuama, nije nigdje
radio. Poslije agresije na RBiH, Srbi su o njemu priali kao o najveem
borcu, meutim, muslimani su ga se bojali. On je pljakao sela, tukao nae
ljude i ubijao ih. Zajedno sa mladiima iz svog sela, G. je rastjerao stanov-
nitva sela: Modra, Skucani Vakuf i Gorica, sve na optini Sanski Most.
Drugi od ovih iznenadnih doljaka naoj kui je bio J. M. M. je
1972. godite i iao je u istu osnovnu kolu kao i ja, prije agresije on nije
bio problem niti se o njemu prialo loe kao o M. G. Ostalu dvojicu mla-
dia ja sam te veeri dobro vidjela i zapamtila sam njihov izgled, mada
sam ih prvi put srela.
im su provalili vrata u nau kuu, uli su u dnevnu sobu prizemlja
gdje smo mi bili. Jedan od ovih mladia je udario pukom mog starijeg
brata u predjelu stomaka, bez ikakvog razloga. Z. je izgubio dah, pa je pao
na pod. Moj otac je govorio: Nemojte mi djecu, a od mene radite ta ho-
ete. Poslije ovih oevih rijei, jedan od mladia je udario moga oca pito-
ljem u predio glave. Ja se sada ne mogu izjasniti ko je to uinio. Mog oca
je nakon ovog udarca oblila krv u predjelu lica. Stajala sam blie majci
kada mi je priao M. G., uhvatio me za rame i odveo malo dalje u tu istu
sobu i prislonio me uza zid. im me je prislonio uz zid, i to tako to sam
mu ja bila licem okrenuta, M. G. me je poeo dirati u predjelu grudi i lica.
Ja sam se poela izmicati i plakati. I moja majka je tada vikala: Ne dirajte
mi dijete. im je uo majine rijei, mene je M. G. izveo iz te sobe gdje
smo svi bili i ugurao me u drugu sobu u prizemlju. Postavio me je u jednom
uskom dijelu zida koji se nalazio izmeu regala i susjednog zida. Tu me je
prosto uglavio uza zid, tako da sam mu i dalje okrenuta licem, a ruke su
mi bile sputene. U toj sobi smo bili sami ja i onaj mladi plave kovrave
84
kose do ramena, sa crvenom trakom preko ela. Uopte nisam shvatila kad
je ovaj mladi kovrave kose uao u sobu. im je mene M. uveo u sobu i
postavio uza zid, on je izaao iz sobe.
Vrata od sobe su bila ostala otvorena. Kroz ulazna vrata se moglo
dobro vidjeti ono mjesto gdje sam bila prislonjena uza zid, tj. gdje me je
postavio M. Vidjela sam da su ispred ulaznih vrata u ovu sobu, gdje sam
uvedena, tukli moga oca, koji se nalazio u kuhinji. Tukli su ga svi mladii,
koji su te veeri doli u nau kuu. Uoila sam da je otac sav bio krvav od
tih udaraca, nije mogao izdrati udarce pa je uao na podu, a oni su ga i
dalje udarali. Sa mjesta gdje sam bila nisam mogla vidjeti svoju brau i
majku. ula sam u jednom momentu glas brata Z. koji je kazao: Mama,
ja ovo vie ne mogu izdrati, skoiu kroz prozor. On je izgovorio ove rijei
onda kada je uo da ja plaem u susjednoj sobi. Ja sam tada plakala zbog
toga to sam znala ta e mi se dogoditi i to su mi ve naredili da se svla-
im. Mene je prvo pitao onaj mladi kovrave kose koliko mi je godina.
Odgovorila sam da sam 1974. godite, on mi nije vjerovao. Rekao je da je
on 1973. godite i da smo zajedno ili u kolu. Tvrdio je da sam ja starija,
a da namjemo govorim da sam mlaa. Ja ni tada se nisam mogla sjetiti da
je ovaj mladi bio stvarno sa mnom u koli.
U mojoj sobi sam iznenada vidjela etvoricu mladia, meu njima
nije bilo jedino onoga koji je nosio zelenu arapu preko glave. Nareivali
su mi da se svuem, ali ja nisam posluala. Onda su me uhvatila dvojica
za noge i ruke dok su me ostala dvojica nasilno svlaila. Ja sam bila prvo
malo na nogama, a onda su me oborili na pod, pa sam leala na leima.
Mene je prvi silovao J. i to u prisustvu trojice svojih drugova. U vri-
jeme ovog dogaaja, ja sam imala neto vie od 18 godina. Ranije nisam
imala polne odnose sa mukarcima. Prije nego to su me silovali, neki su
od njih i pitali da li sam ja ve imala polne odnose sa mukarcima. Odgo-
vorila sam im da nisam. Kazali su mi da mi ne vjeruju i da e oni to tek pro-
vjeriti. Dok su me jedan po jedan silovali nekada je gorjelo svijetlo, a
nekada su oni svijetlo gasili. Mene su za oko sat vremena, koliko su se za-
drali u sobi, silovala sva etvorica mladia, osim onoga petog koji je bio
maskiran zalenom arapom navuenom preko glave i u maskirnoj uniformi.
Ovi mladii nisu skidali sa sebe odjeu, samo su svlaili donekle pantalone
i donji ve. Ja sam se pokuala odbraniti od mladia i izbjei silovanje. Oti-
mala sam se od njih, ali u tome nisam uspjela, poto su bila njih etvorica
u sobi, a ja sama. Jedan drugom su pomagali u tome da savladaju moj
otpor. Drali su me za noge i ruke, dok me je jedan od njih silovao. Ja sam
za to vrijeme leala na podu nae sobe i to bez komadia odjee na sebi.
ak su me neki od njih, dok me je jedan silovao, kakljali po tabanima.
Dok su me silovali, traili su od mene da pokaem da i ja uivam u
tome. Grizli su me po raznim dijelovima tijela, udarali kada bi se ja poku-
ala izvui, amarali kada bi plakala, a okretali su me onako kako je to
85
njima odgovaralo. Meni je bilo grozno zbog ovoga to mi se dogaa, jako
me je boljelo, a bilo mi je jako neprijatno zbog toga to su ovo sve mogli
bar naslutiti moji roditelji i braa koji su bili u drugim prostorijama, ako to
ve nisu od ovoga ve neto i vidjeli. Ja pretpostavljam da je moj otac vei
dio ovog mog mrcvarenja i vidio, jer je on leao povrijeen odmah ispred
vrata sobe u kojoj su mene silovali.
Dok je mene silovao onaj mladi kovrave kose sa crvenom trakom
preko ela, neko od mladia mu se obratio rijeima: Nemoj R. vie, ta mi-
sli ta bi bilo da se ovo radi naoj sestri, kao to mi radimo njoj. Kada je
uo ime R., ovaj mladi plave kovrave kose sa crvenom trakom je opsovao
majku i rekao: Nemoj mi spominjati ime.
Prema meni, za vrijeme svog ovog dogaaja, bio je najgrublji J. M.
To je u stvari, prvi mladi koji me je silovao i koji me je deflorisao.
Nakon vie od sat vremena jedan od mladia je upozorio ostale:
Naputajte ovu kuu ili u pucati. To je ponovio nakon izvjesnog vre-
mena, nakon ega su svi napustili sobu u kojoj su me silovali. Kada su na-
putali sobu u kojoj su me silovali, onaj mladi koji ih je upozoravao da idu,
jer e u protivnom pucati, rekao mi je: Nemoj ustajati i gledati u kojem
pravcu idemo, jer emo te u protivnom ubiti. To je rekao onaj visoki,
mravi mladi kratke kose koju elja na stranu, obuen u farmerke i bijelu
majicu.
Dok su me silovali, mladii su mi psovali balijsku majku, zahtijevali
od mene da i ja budem aktivnija u tome to su oni meni inili na silu, ali ja
to nisam mogla prihvatiti. Mene su udarali po svim dijelovima tijela, a
najvie po glavi, odmah u poetku silovanja, dok sam imala snage da im
pruim otpor. Kasnije su to inili onda kada sam zajaukala, jer nisam mogla
trpjeti bol koji su mi nanosili. Svi oni su bili grubi, nisu me tedjeli, grizli su
me po raznim dijelovima tijela i ostavili mi na taj nain tragove u vidu mo-
drica i krvnih podliva. Najvie modrica i krvnih podliva ja sam uoila u pre-
djelu svoga vrata.
Mene su ovi mladii ostavili golu u sobi. Kada su oni izali iz nae
kue, ustala sam sa poda, prila regalu koji se nalazi u sobi i uzela kunu
haljinu i obukla. Bila sam toliko iscrpljena zbog grubih postupaka ovih mla-
dia prema meni da sam se jedva kretala. Bilo me je jako stid potraiti
ukuane, iako nisam kriva za ono to mi se dogodilo. U dnevnoj sobi sam
zatekla brau koji su stajali povie onesvjeene majke. Mislim da se moja
majka onesvijestila zbog onoga to je bila svijesna da se meni dogaa,
iako su i nju, prije nego su me silovali, maltretirali. Ja sam poela pljeskati
majku po licu i dozivati je kroz pla. U jednom momentu, majka je progle-
dala i shvatila da stojim povie nje. Prve rijei koje sam ula tada od majke
bile su: Joj keri, pa ti si meni silovana. Samo sam jae zaplakala, jer
nisam imala snage da bilo ta kaem majci.
Sutradan su mene i oca vodili na pregled u Sanski Most. Nas je u
86
Sanski Most vodila srpska policija, iako mi uopte nismo prijavili taj dogaaj.
Shvatila sam da sam ja zbog viestrukog silovanja imala i neke unutranje
povrede koje ja sama nisam mogla vidjeti. Nakon svega, ja sam se osjeala
uasno, pa su mi popustili ivci. esto sam zapadala u krize. Sreom, nisam
ostala u drugom stanju, pa nisam morala izvriti prekid trudnoe. Poslije
svega ovoga to mi se dogodilo, ja sam viala samo M. i J., tj. lica ije po-
datke dobro znam i za koje sam sigurna da su uestvovali u silovanju.
Vie sam sretala J., jer je on bio odreen da, kao policajac, sa jo
nekim policajcima, navodno uva nae selo u kome sam nastavila dalje i-
vjeti. Prilikom sluajnog prolaenja pored J., dobro sam osjetila da je njemu
neprijatno to me sree, jer je okretao glavu od mene i pravio se da me ne
vidi. Nijednim gestom mi nije htio pokazati da smo se nas dvoje upoznali, i
to na jedan grozan nain za mene. Zbog situacije u kojoj sam se nalazila,
nisam smjela staviti do znanja na bilo koji nain J. da ja dobro znam da je
i on bio u onoj grupi sa jo trojicom mladia koja me je silovala 01.05.1993.
godine uvee u mojoj kui. J. sam posljednji put vidjela avgusta 1994. god.
kada smo mi naputali mjesto u kojem smo do tada stanovali.
esto sam viala i M. G. sluajno u prolazu, ali sa njime nisam ra-
zgovarala. Svaki put me tada obuzimao veliki strah, koji me je paralisao.
Tog lica sam se i dalje bojala. Svaki put sam zakljuivala da je i M. G. mene
prepoznavao, ali je uvijek tada okretao glavu i izbjegavao da me vidi.
Ostalu trojicu mladia vie nikada nisam vidjela.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
87
Kozarac
Ne sjeam se vie datuma kad su me uhvatili ni kad su me iz logora
Omarska prebacili u Trnopolje, samo ini mi se da je sve to trajalo oko
mjesec i po dana. Dva etnika su mi doli kui i otjerali su mene i kominicu
K. u SUP Prijedor. Tu su me maltretirali, fiziki zlostavljali i vrili nadamnom
seksualne delikte. Dva etnika su me drala, bili su naoruani, a trei je to
nad mnom vrio na mojim prsima, prethodno su me na silu svukli i bacili na
pod kod nekog podruma. Tu trojicu ne poznajem, ali kada su me doveli, u
SUP-u sam vidjela i zatekla u sobi za ispitivanje mog komiju B. B. u
vojnikom arenom odijelu naoruan automatom i pitoljem. Kad su me tu
uveli on me je prepoznao, ali mi nije odgovorio na pozdrav, nego je izaao
i ispitivao me neko drugi. Sutradan su nas odveli kombijem u logor. Odmah
su me u Omarskoj smjestili meu zarobljene ene. Bilo ih je preko 30.
Za vrijeme mog logorovanja najgore je bilo na ispitivanju. Tu su me
tukli njih dvojica etnika, maltretirali, prijetili i bacili na hodnik. Klizila sam
na prsima jedno 2 m. Vikao je, pri tom, Propjevat e ti i pitao me jesam
li ja negdje rekla da treba sve majke srpske i u njima djecu srpsku popaliti.
Rekla sam da nisam i gdje u im to rei, kako u to rei. On me za vrat lapio
i bacio na patos prijetei: Propjevat e ti meni. Jedno 23 puta su me
tako vodili i ispitivali dok nije naiao D. i kroz prozor rekao: Pustite je, vi-
dite da je to starija ena, ta ete od nje. Poslije me nisu izvodili.
Druge ene su izvodili. Ne znam ta su tamo od njih radili, samo
znam kada bi se vratile plakale bi, utjele, ne bi nita priale, a to ne bi ni
mogle, jer je nama bilo zabranjeno da priamo. Samo mi je jednom J.
uspjela pokazati oiljak ta su joj radili, oiljci su bili niz lea i rekla mi je
da su joj rebra slomljena. Ja sam bila najstarija, tada sam imala 62 godine,
a isto tako bila je jo jedna starija zatoenica preko 60 godina, Srpkinja,
nisam je prije poznavala. Jednom sam je vidjela u Omarskoj, a sve druge
ene sam, ili po imenu ili iz vienja, poznavala.
Ja sam u logor dovedena meu posljednjim enama. Poslije mene
dovedena je samo M., lijepa i mlada. Kad su mene doveli one ene oko 30
to sam zatekla samo su pitale: Jesi li vidjela moju djecu, moga mua,
moga brata?, i tako su samo za familiju pitale. U logoru dok smo bile samo
smo uspjele izmeu sebe tiho proaputati o nastradalim mukarcima, po-
gotovu u Bijeloj kui.
Nakon 5-6 dana po mom dolasku sjedila sam na hodniku pored J. C.
i Z. R. kada je naiao D. T., lino ga znam iz Kozarca i jo jedan sa njim u
arenim odijelima, naoruani automatima i pitoljima. Tada je onaj drugi
pokazao na mene i rekao: Vidi babe i baba je stigla, a D. T. je odgovorio:
Nee baba nita da prizna, baba e propjevati. Vie nikog nisam prepo-
88
znala u Omarskoj, ali u Trnopolju jesam mnoge Srbe komije iz Prijedora,
ali ne mogu imena da se sada sjetim.
U Trnopolju, nas 30 za tih 5 dana, dobili smo samo 5 kg kruha.
Imam potvrdu kad sam bila u Trnopolju, dao mi je P. ., on je radio u Crve-
nom krstu. Ima na potvrdi i kad sam izala. Ja i ne gledam datum samo mi
se ini da sam u Trnopolju bila ukupno 5 dana. Poslije idem u Prijedor i sva-
kodnevno doivljavam maltretiranja i prijetnje. Tako je iz dana u dan bilo i
na poetku aprila 1994. godine ja sam pod stranim pritiskom napustila
Prijedor.
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
89
Prijedor
Nakon napada na moje selo, bila sam svjedok masakra civila kao
najgore tragedije. Nisam znala da neto jo gore od smrti moe doi. Moja
se sestra porodila u podrumu gdje smo se krili za vrijeme napada na selo.
Nakon sela Rizvanovia, i nakon to su etnici doli, vidjela sam mrtvu
djecu uzrasta od tri do osam godina u blizini moje kue. Vidjela sam uni-
tenu damiju i ovjeka koji je odveden. Neki vaniji ljudi su odvedeni i
samo im je pucano u glavu. Pali su dolje i leali u grotesknom poloaju. Moj
djed je optuen za ubijanje Srba i oni su ga ubili. Mi smo se krili u podrumu
unitene kue. Naa kua je bila nedirnuta.
Tog dana je stiglo nekoliko etnika. Traili su ovjeka koji se sakrio
u oblinjoj umi. Jedan od etnika, star oko 30 god. naredio mi je da idem
sa njim u kuu. Morala sam. Bila sam prestraena i nisam znala ta me
eka. Znala sam da ako odbijem u opasnosti je cijela moja porodica. Kada
smo uli u kuu traio je novac, zlato i ostale vrijedne stvari. Mogao je uzeti
sve to je elio. Traio je da priznam gdje se ovjek krije. Nisam odgova-
rala. Naredio mi je da se skinem, bila sam prestravljena.
Skinula sam odjeu i sve se iznenada podijelilo u meni. Ispod gole
koe mislila sam da umirem. Zamirila sam. Nisam mogla gledati u njega.
Udario me je i pala sam. Onda je skoio na mene. Silovao me je. Plakala
sam, vritala i bilo je dosta krvi. Bila sam prvi put sa mukarcem. Naredio
mi je da ustanem. Htjela sam da pokupim odjeu i pokrijem se, ali mi je
on rekao da ne diram odjeu. Naredio mi je da ostanem stajati i da ekam.
Rekao je da bolje pazim ta radim, zato to sam odgovorna za sudbinu
svoje porodice. Izaao je, pogledao oko sebe da se uvjeri da ga niko nije
vidio, a zatim pozvao jo dva etnika da uu. Osjeala sam se izgubljenom.
Nita nisam osjeala kad su izali.
Nisam znala koliko dugo sam leala na podu. Ula je moja majka i
nala me kako leim dolje. Njezin pogled, dok sam bila u tako poniavaju-
em stanju, bio mi je ak gori, nego sve to mi se desilo. Iznenada sam
shvatila ta se desilo. Shvatila sam da sam izopaena, silovana i deformi-
sana zauvijek. Moja majka je znala ta se deava u meni. To je bio najtu-
niji trenutak u naim ivotima. Obje smo plakale, vritale. Pokrila me je.
Zajedno smo se vratile u podrum. Pamtim ta mi se deavalo poslije, kao
kroz neku maglu, neki iskrivljeni san.
Transportovani smo u Trnopolje, a odatle pjeke u Travnik preko
Vlaia, oko 30 km dalje. U Travniku sam se povratila od tog sna, konfu-
znog stanja. Sada, ponekad se sama pitam da li se to sve desilo meni.
Meni od svih ljudi. Majka mi je jako mnogo pomogla. elim da postanem
90
majka jednog dana. Samo kako? Za mene, mukarac je zastraujua sila
nasilja i bola. Znam da svi nisu kao ta moja slika, ali strah koji osjeam je
jai od razumnog osjeanja. Ne mogu si pomoi.
(Izvor podataka: Hrvatski informativni centar Zagreb)
(Grijeh utnje rizik govora 2000)
91
Sve su odnijeli
Prisilno odrasla
1991. sam ivjela u gradu koji je za mene bio jedino mjesto gdje
sam mogla biti potpuno srena. Kua, roditelji i prijatelji svuda oko mene.
Svi smo bili jednaki. Sluali smo istu muziku, itali iste knjige, bili smo mladi
ljudi koji nisu imali nikakve brige. ivjeli smo od danas do sutra. Iako se u
Pakracu od marta 1991. osjeao rat u zraku, mi nismo pridavali panju
tome. Kako se rat mogao osjeati u gradu jedinstva, gradu punom
harmonije? Tko bi i pomislio da se moramo rastati? A zatim dolazi onaj
avgust koji je bio poguban za sve nas. Odlazimo iz grada ne slutei da se
nikad vie neemo vidjeti. ak se nismo ni pozdravili. Vratiemo se mi. To
je bila zadnja reenica koju smo mi izgovorili, ne slutei da nismo u pravu.
Izlazim iz grada posmatrajui sve te zgrade, ulice, parkove, a oni
kao da su mi govorili da se nikad vie neu vratiti. Poeo je rat. Svud oko
mene pucnjava, buka aviona, krv, strah. Osjeala sam da moram pomoi
tim ljudima iako sam imala samo 17 godina. Poto sam tada zavrila dvije
godine srednje medicinske kole otila sam u bolnicu da im pomognem.
Nisam shvatila da sam postala dio njih, da sam postala na neki nain dio
istorije koja se tamo pisala. Meutim, oni su me poslali u jedno selo koje
se nalazi odmah pored Pakraca.
Prva borbena linija, a ja kao medicinska sestra na toj prvoj borbenoj
liniji. Pao je mrak. Izala sam na brdo i gledala Pakrac. Pakrac je bio sav u
plamenu. Zamislite osjeaj kad gledate kako grad u kojem ste proveli
najljepe trenutke nestaje. Kao da nestaje dio vas. Gledajui grad shvatila
sam da ovo nije neki ruan san ve da je to realnost. Tog trenutka sam
odrasla. Prisilno odrasla.
Nakon dva mjeseca odlazim u Beograd, u neku novu sredinu, meu
neke nove ljude. Ja sam za njih strankinja. Drugi govor, drugi mentalitet.
Nisam pripadala toj sredini, ali nisam imala gdje da idem.
Prole su tri godine od tada. Ja sam i dalje strankinja ali sam
strankinja u svom gradu. Tamo su doli neki novi ljudi, neki novi klinci a
grad je izgubio svoju duu. A u drugi dio grada, gdje sam odrasla, ne mogu
da odem. Tamo su neprijatelji. A ja sam odrasla. Preskoila sam tu granicu
izmeu djetinjstva, bezbrinosti i realnog, ozbiljnog i tekog ivota.
Preskoila sam zid. Iza sebe sam ostavila sreu, bezbrinost, lakou
ivljenja. Nala sam se u sredini punoj briga. Od mene se oekuje
samostalnost i ozbiljnost ivota.
95
96
Nazad ne mogu. Ne mogu nazad preko zida. Moram ii naprijed.
ivot je ispred mene. Znala sam da moram potisnuti svoje emocije i
zaboraviti prolost. Zapoela sam novi ivot i prkosim mu svojim
ponaanjem i svojom upornou. Idem kroz njega okreui se svojoj
budunosti i zaboravljajui prolost.
Romana Romani
(Feministike sveske

2/1994)
Mrak nad Stradunom

U Dubrovniku je momentalno stanje prilino loe, jer je bila redukcija

struje, tako da smo bili bez struje od sedam ujutro do pet popodne. S
obzirom da nije bilo struje, nisu radile ni pumpe koje bacaju, da tako
kaem, kanalizaciju malo dalje od grada, tako da su plae prilino bile
zagaene. Pojavila se salmonela u gradu, jer kad nema struje, nema tople
vode i tako dalje, tako da sam ja, doavi u Beograd, prvu stvar koju sam
primjetila, to je Sava koja je bljesnula nekom ljepotom i odmah sam rekla
mojoj djeci: Idemo se lijepo kupati. Ve sam se tri puta okupala kod bloka
gdje stanujem. Sava je zaista ista, tako da je, recimo, vrlo dobra zamjena
za jadno more koje sada vie ni na ta ne lii. Nadamo se da e biti bolje.
to se tie rata i dogaaja u Dubrovniku, o tome je prilino teko
govoriti, jer vjerujem da ima puno ljudi koji vole Dubrovnik i ono to bih
ispriala svakako e nanijeti veliku bol, a to je, da je jako, jako oteen
stari grad. Ja u iznositi samo onako line utiske. Ja sam, recimo, jako
voljela proetati Stradunom kasno uvee kad nema svijeta, jer mi se inilo
da onaj kamen ima posebnu boju, sjaj i prozirnost. Na tom Stradunu ima
etrdeset devet rupa od granata. Te rupe su sad privremeno zatvorene da
ljudi ne bi padali kad hodaju, nekim takozvanim mekanim betonom ili tako
neim, tako da uvee kad je Stradun prazan, kad pogledate onako onu
povrinu, izgleda flekav, pa jo zrake idu od tih fleka, tako da to jako runo
izgleda. Ima jedno etiri potpuno izgorjele kue koje se sad renoviraju.
Stie prilina pomo iz Belgije i Francuske u graevinskom materijalu, tako
da mislim da su krovovi u starom gradu relativno sanirani.
Stanovnitvo starog grada je, uglavnom, dosta staro, tako da su ti
ljudi pretrpjeli jako, jako puno... Meutim, sve je bilo dosta dobro
organizirano. Odmah su proradile prvo, kao neke ajdinice, posle i puke
kuhinje i narod se nekako prikupio, pa je postojao i neki konvoj Libertas koji
je brinuo o starim ljudima i tako dalje... Ja sam se isto tu malo ukljuila...
Meutim, posljedice tog razaranja su strane, zato to dok je bilo
bombardiranje, dok se pucalo, ljudi su nekako gledali da sauvaju ivu
glavu, pa nisu mnogo ni razmiljali, osim toga bili smo tri mjeseca bez struje
i bez vode. Trebalo je prikupiti granice za skuhat ruak. Ja sam naila
nekoliko puta na sliku da ljudi nasred ulice, na skalinama, upale vatricu od
gajbi od voa i onda imaju tronoac i na tome kuhaju na znam to, iskreno
da kaem... dal je to bilo malo pulente ili neto toplo, uglavnom, da pojedu.

naslov ur.
97
Moje iskustvo s tim starim ljudima mene je strahovito iznenadilo, jer
sam nekako zamiljala da su stari ljudi oni ljudi koji brundaju, koji negoduju
i tako dalje... Meutim, naila sam na krajnje neko strpljenje, na neku
pomirenost, na neki ivotni stav da je to neto prolazno, da to samo treba
otrpjeti, ne mrziti nikoga i da e sve proi kao da se radi o nekoj
elementarnoj nepogodi. Nekoliko puta sam zatekla sliku na Stradunu,
dolazila je cisterna s vodom i onda su ljudi uzimali vodu i onda bi cisterna
otila. Ostajalo bi ono crijevo na Stradunu koje je trebalo rastaviti i onda
su ljudi hvatali kapi vode koje su curile iz tih cijevi. Osim toga vidjela sam
neke jako domiljate naprave kao to je, na primer, grli od Coca-Cole sa
jo jednim dijelom boce nataknut na kraj oluka, a na grli boce ono crijevo
s kojim se poliva ardin i onda je to crijevo ilo kud se htjelo i tako su ljudi
dolazili do malo vie vode. Za sanitarije se, uglavnom, koristilo more. Tako
sam upoznala jednog ovjeka od sedamdeset tri godine koji je iao na
Porporelu da zahvati more i usred zime je upao u more u odjelu. Ali, valjda,
to kau kod nas, bog uva lude, stare i malu djecu. On nije dobio ni upalu
plua, nita, vratio se doma... Ljudi su ga izvukli ja nisam mogla vjerovati
oima da ga vidim ivog i zdravog.
Vjerujte da su se pojavili neshvatljivi ljudi i ene. Upoznala sam
djevojku koja je ila po sklonitima i organizirala igre za djecu. Poto su po
tim velikim sklonitima, to jest utvrenjima, postojali nekakvi agregati, tu
je bilo svjetla, tako da bi se tu skuhala kava ili bi ene donosile ono to su
imale od kue i skuhali bi se zajedniki obroci koje su djelili onima kojima
je bilo najpotrebnije, starijima i djeci. Inae su se ljudi snalazili na sve
mogue naine.
Za vrijeme blokade radnje su bile potpuno prazne, jedino je bilo
svakog dana kruha. Redovito kruha nije falilo niti jedan dan. Kako, pojma
nemam, ali je tako bilo.
To bombardiranje je bilo, mislim, dala bi se opa opasnost ujutro i
nije prestajala, recimo, mjesec dana. Onda se tri dana bojite, sklanjate,
puca i tako dalje, onda etvrti dan ne puca, onda ljudi ne mogu vie
izdrati. Ja sam isto tako jednog dana izala i otila sam na vrh, tu na
kaskadama. Prosto nisam mogla vie izdrati. Htjela sam odatle pogledati
ima li brodova na moru. U tom momentu je grunula granata u park iznad
moje kue i mene zasulo kamenje. E, onda sam shvatila da je vrag odnio
alu i da se tako gine, zapravo, kad te vrag natjera da ide gledat to se
deava. Treba se sklonit i ne izlazit dok traje... A runo je bilo to je to bilo
pucalo je, pucalo je pet-est sati, i onda tiina, i onda ovjek misli
prestalo je, i onda doe jo jedna za koju se nisi nadao... Uglavnom su
tako civili izginuli. Jer ne moe vie izdrati ni opsadu duha ni apsolutno
ovjek pobenavi jednog trenutka. Mislim, kako ko. Bilo je ljudi koji nisu
izali iz sklonita ni kad se ve moglo izai. Jo su ostali mjesec dana i
ivjeli tamo. Potpuno su se saivjeli s tim da su u nekakvom, ne mogu rei
98
ba da je podrum, ali tako neki prostor gdje su se osjeali sigurnima.
Dubrovnik u svojoj prolosti nije navikao da bude bombardiran. Za
vrijeme Drugog svjetskog rata nije bio bombardiran kad je bio Hitler... Tako
da, stvarno, niko se nije nadao. Ja sam sretala moje kolske drugove i
govorili smo: Jao, pa strano je, ti nema pojma ta se dogaa,
bombardirae Dubrovnik. Ja sam, zaista, u sebi mislila da su to neke
bijedne kukavice koji su se toliko prepali svega da misle da e se Dubrovnik
bombardirati. Ja sam govorila: Ma nemojte biti ludi, ma ta vam pada na
pamet, ma to ne dolazi u obzir da e neko bombardirati Dubrovnik, pa to
je spomenik, pa sve one gluposti to ovjek misli.
O ljudima koji su bombardirali Dubrovnik uope nisam razmiljala.
Jer meni je to bilo ko, ko... Ja to ne mogu da opiem, to mentalno stanje
je neopisivo. Ja vam to, zaista, ne mogu rei to sam mislila, jer nisam
mislila nita. Ja nisam mogla shvatit da se deava to to se deava. Ja kad
sam ula prvu granatu koja je... A vrlo je tipino, velika je razlika kad
granate padaju po starom gradu, po kamenu, dakle, ili negdje dalje. Taj
zvuk kad ta granata zadere po onom kamenu, vi to, jednostavno, ne
moete shvatiti da se to deava. Ja ne znam kako da vam kaem. Ja sam
gledala kako gori hotel Imperijal s prozora i vidjela sam kako upaljene
grede propadaju dva kata dolje i kao da gledam film. Potpuno sam bila, kao
u onim filmovima katastrofe, kad tako lete plehovi i ostalo... Potpuno
istovremeno goreo je hotel Imperijal i Interuniverzitetski centar. Ja sam
mislila da je to smak svijeta. Ja sam zahvaljivala provienju da sam sama
kod kue i vjerovatno sam ostala zdrave glave, jer sam mogla raditi to
sam htjela. To jest, kad mi se urlikalo, ja sam zaista plakala, ono to kau,
iza glasa. Potpuno sam, urlikala sam, zaista, plakala sam koliko me grlo
nosi. A poslije bih se smirila, jer to je ipak jedan oduak kad ovjek moe
plakat kad mu se plae, ne morate se ni pred kime skrivati... Onda sam se
jedno vrijeme molila Bogu onako iz dna due da ne zapue vjetar, jer bi
cijeli Dubrovnik izgorio. To su bile dvije neshvatljive lomae. Taj
Interuniverzitetski centar koji je bio dotjeran, sav u drvu, pun knjiga, to
moete misliti na ta je... To je bio spektakl oko njega, park Gradac u
borovima, smoli i tako dalje... Kako se to sve nije zapalilo pojma nemam.
Od puno ljudi sam ula nekakvo aljenje, da su imali prijatelje, da su
imali ljude koje su poznavali godinama. Otprilike reenica koja se ponavlja
A oni nam ni kartu nisu napisali, da nas pitaju, jesmo li ivi? To je
reenica koju ujete, stvarno, ako o tome razgovarate, uglavnom, svi e
vam tako rei. A oni nam ni kartu nisu napisali da nas pitaju jesmo li
preivjeli? Misle na svoje prijatelje iz Beograda, koji su ljetovali i tako
dalje... Ja sam, naravno, na to uvijek odgovarala da je ta propaganda
medijska toliko odvratna, da se ljudi, vjerovatno, plae da jedni drugima ne
naude, da se tu ne radi o nekom bezduju i tako dalje... Meutim, mislim
da su ljudi sad toliko strahovito, na neki nain, oguglali, toliko se odljudili...
99
Moram priznati da sam malo razoarana. Ne mislim da su ljudi zli,
meutim... Uglavnom razgovor tee ovako: Kako si, kad si dola, e boga
mi teko emo mi na more! Ponekad u sebi pomislim: E, teko ete,
mislei na taj mentalitet, jer ako su nekom izgorjele kue i ostao je bez
igdje iega, valjda je njemu gore. A mora ima, nije Jadransko more jedino...
(Doba razuma 1994)
100
avo im sriu odnija
Split je grad u kome ima dosta ljudi koji nemaju posla. Privreda,
dosta blokirana, prekinute veze. Nema veze cestovne, nema veze
eljeznike. Zna ta je, to je gotovo, im si u toj situaciji. Tako da se to u
Splitu osjea.
U Splitu sam bila kad je bio Dan dravnosti Hrvatske, jel, moram ti
re, bila sam iznenaena. Izili smo van, bio je lijep, sunan dan. Doli
smo na rivu i ja ovoj mojoj prijateljici kaem: A jel ti neto primjeuje?
Ona kae: ta? Pa jel ti vidi da ovdje nema ni jedne zastave na itavoj
rivi, a danas je dravni praznik? Eno samo dolje na crkvi Svetog Frane,
jedna zastava.
Na itavoj splitskoj rivi od hotela Belvija do gore do pazara, ni jedne
zastave nije bilo. Jasno, kasnije je bilo diskusije ko je kriv zato to u
Splitu nisu izvjeane zastave, ali to je ovako, simptom. Zna ta, ljudi se
brinu; kako preivjeti, a posla nema.
Ljudi s kojima sam se susretala, moram ti rei, to su ljudi kojima je
na vrh glave rata! Nema jednog s kim sam se ja susrela, vjeruj mi, koji nije
rekao: Dosta nam je! Ali dobra je bila jedna, ja je pitam: Kako si?
vie: avo odnija mene i kad san ovo doivila. Jesi vidila ta nam se
dogodilo? avo ih odnija, njih i ko ih je dao! Ona je stara ena. Nemam
ja nikoga ko mi je, kae, na fronti, ali dosta mi je da pogledam na one
mlade ljude, koje sahranjuju. Tako da, moram ti re, dobro, ja se u
odreenoj sredini kreem, ja se nisam kretala u sredini predstavnika vlasti,
da bi ti mogla govoriti kako oni gledaju, ali je ovim obinim ljudima rata
u vrh glave.
U Biogradu, ta da ti kaem? Biograd je faktiki na fronti. Ja sam
navikla na Biograd iv, na Biograd pun svijeta, na Biograd u kom se trai
soba preko ljeta za boravak. Sad si doo u prazan Biograd i to stravino,
avetinjski djeluje prazno sve. Ide plaom, nema ive due, ide rivom,
niko se ne zadrava na ulici. Biogradaca malo u Biogradu, pobjegli na
otoke, jer malo malo pa su granatirani. Biograd, to je takva situacija.
Hoteli puni izbjeglica, vikendice pune izbjeglica i vidi ljude koji nisu ni oni
doma niti ima od domaih kui. Tako da je, to se mene tie, Biograd
ostavio na me jedan deprimirajui, moram ti rei, utisak. I ne utisak, nije
utisak, nego sam otila s tim tuno. Tuno je to sve zna, ali ljudi ive.
to se tie mog susreta s ljudima, ja sam bila iznenaena od nekih od kojih
nisam ni oekivala da bi mi prili i pitali: Kako ste, pa jeste doli, pa hvala
Bogu nismo vas vidjeli ve tri godine, pa kako su vai, pa kako ivite? i
tako dalje... Ja sam bila malo iznenaena za neke to mi se obraaju. S
njima sam bila na dobar dan, ivjeli i to je bilo sve, usputno.
101
102
Ja nisam imala jedan neugodan susret. Meutim, moram ti neto
rei to mi je tuno. Sva ta granatiranja, sve to to si ti na fronti, izaziva
strano nepovjerenje prema ovim drugima. I ja sam tamo imala
mogunosti da gledam TV Beograd. On se bolje vidi nego TV Zagreb,
poto elevac dre ovi, Krajinici, pa kad usporeujem gledam Prvi
program jedan, pa Prvi program HTV-a, je li, onda vidi to je ista meta,
isto odstojanje. Ali, kod ljudi se javlja otpor. A to? Dokle misle? Nema
vode, jer su izvori gore pa su zatvoreni, nema struje pa je to poseban
problem, je li.
U jednoj radnji, nas dvije smo dole da kupimo neto. Jedna stara
Biogradka u onoj njihovoj nonji, seljanka, veli: Jeste dole, a? Dole ste.
Imate ta i viditi. avo im sriu odnija, jeste vidili di su nas doveli? A ja
joj iz ale kaem: Koga ste birali, koga ste glasali i tako vam je. Ko je
glasa, ja? Nisan ja za nji glasala, avo ih odnija, vidi li ta rade? Dica nam
umiru. Za koga i zato? Ili drugi sluaj i to kao u nizu. Odemo mi iz duana
u Dom zdravlja. Ova moja prijateljica je ila za lijekove i u jednom je
momentu jedna ena prepozna i pone da vie iz sveg glasa, oslovljavajui
je po imenu: Nema moga Mira duo, nema moga Mira, jadna ti san. avo
im sriu odnija, ubili su ga. Odveli su mi ga na frontu uvee, a sutra je
poginija. Nikad od matere novce nije traija, a bez posla je bija, od riba je
ivija. S mora je doa i odveli su ga. avo im sriu odnija, dicu su nam
ubili. A ova nju umiruje, pa kae: Daj smiri se, molim te. ta u se
smiriti. Doa mi je onaj iz policije da mi se aluje i da mi kae da triba da
budem ponosna ta mi je sin poginija za Hrvatsku, a ja san mu rekla: Da
Bog da ti tvoga ledenog ljubija.
(Doba razuma 1994)
Rijeka u crnom

Kad sam dola u Zagreb, oekivala sam neku manju slobodu, moju
linu slobodu, mislim moj osjeaj tog slobodnog kretanja po gradu, meu-
tim, doivjela sam iznenaenje. Vidjela sam Zagreb kao jedan potpuno
evropski grad, sa puno svjetla, robe, istim enama, miriljavim, ne prete-
rano luksuzno obuenim, to nikada Zagrepanke nisu ni bile, i to svima
objanjavam taj moj utisak jednom rijeju koja, ini mi se, ba onako od-
govara, to je da je Zagreb urihtan grad. Svi se ipak pridravaju nekih urba-
nih zakonitosti i propisa o ivotu u gradu, to znai, isti su, uredni,
pristojni... Ja sam se kretala po gradu, recimo, po knjiarama, nabavljala
sam i svakodnevno prehrambenu robu i nisam se ba uvijek mogla kontro-
lisati, poto ivim u Beogradu, tu sam i odrasla, da ba uvek govorim: kruh,
mlijeko i tako nego mi se omicala i ekavica i nisam nikad nita doivjela ne-
prijatno.
Poto ta moja rodbina stanuje blizu biveg Doma JNA, sada Doma
garde, svako jutro sam sretala, ba u velikom broju, ta vojna lica koja su
ila na svoja radna mjesta i isto sam i tu jedan izraz upotrebila, koji mi se
ini da onako ba slikovito odraava moj doivljaj kako sam njih videla, oni
idu kao baletani ulicom. isti su, bez oruja, sklanjaju se kad naiu civili i
nema nikakvog tog siledijskog ponaanja. Ja bar nisam vidjela. Mislim da
se osjeti ta potreba Zagreba i tih vlasti da se Zagreb pokae u najljepoj
evropskoj boji.
Kada sam dola u Rijeku, tu sam mislila da se osjeam kao svoj na
svome. U Rijeci imam sestru i dolazila sam po nekoliko puta godinje i pro-
sto, mada nije moj rodni grad, mislila sam tu je ono pravo. Osim toga
uvijek sam sluala ovih posljednjih godina da je Istra, Rijeka, neto drugo.
I tu sam se iznenadila, jer Rijeka je preplavljena crninom. Skoro svaka druga
kua ima nekoga ko je poginuo, ranjen ili unesreen u Dalmaciji, poto veliki
broj Dalmatinaca u Rijeci ivi. I poruenih kua po Posedarju, Biogradu,
Zadru... Onda ti izvjetaji, naroito iz Zadra, ibenika i tih gradova, mi ovdje
to uopte ne znamo, oni se sistematski rue i mislim da su skoro pri kraju.
Taj narod tamo ivi stvarno u velikom paklu. I kada sam u Rijeci sretala
vojna lica, onda to nisu vie bili oni zagrebaki baletani, kako ja kaem,
nego rambo ratnici. esto su imali one arene marame zavezane preko
ela, sve su to bili nekako krupni, razvijeni mladii, podsjetili su me jako na
nae Krajinike, koji se ovdje po Beogradu kreu. Za razliku od zagrebakih
vojnih lica oni su imali oruje i ulicom, kada bi ili, to su bile razmaknute
ruke, onako nairoko, kao kauboji i ja sam im se, nesvjesno, sklanjala s
103

naslov ur.
puta. I vidim da su se tako i ostali ponaali. Nou se ula pucnjava,
veselili su se, pa se i oruje potezalo u nekim obraunima. Bivalo je, ba
za vrijeme mog boravka u Opatiji, i poginulih.
Kao posljedica tako, valjda, tih porodinih nesrea i ojaenosti ljudi,
veliki broj mladih, a i srednjih godina ljudi, sam se dobrovoljno javlja za
front, a i veliki broj je regrutovan iz Rijeke. To ba sad u ovom posljednjem
periodu. Tako da nisam ba ponijela onu sliku punog uivanja i slobode,
koju sam mislila da u u Rijeci da doivim. Mada sam se ja kretala i sama,
ila sam i na plau, ne previe, i tu sam na magistrali, u jednoj ekaonici,
naila na zapis koji sam videla jo prije tri godine, crnim je pisalo: Ovo je
Srbija. Precrtano je, pa je neko dopisao: Ovo je Rijeka, pa je onda to bilo
precrtano, pa je pisalo: Ovo je Hrvatska, a ispod toga je pisalo: Budalo,
ovo je ekaona. ula sam da je neto slino bilo u Istri sa zgradom pote.
Narod je prilino alergian na ekavicu u Rijeci, tako da ak i Dalma-
tince opominju, oni uvijek kau lina karta, sad mora da se kae osobna,
tako da i ljudi koji su Hrvati, ali su prije svega Dalmatinci, moraju da ue
novi govor.
Poto sam ila, svakog dana, kupovala, vidim da ljudi isto stenju.
Inflacija galopira. Njihova inflacija se mjeri mjeseno, a naa valjda dvaput
dnevno, kolko mi se ini. Mogu da kupe ono osnovno, to mi ovdje ve sad
ne moemo: hljeb, mlijeko... Zelena pijaca je onako, jedna, ja sam se na-
alila pa mojima rekla, rapsodija u zelenom..
I u Zagrebu, naroito u Zagrebu, a i u Rijeci, recimo, prisustvovala
sam tom MIK-u, Melodije Istre i Kvarnera. U Zagrebu je na trgu pored ka-
tedrale, bilo je neko izvoenje dalmatinskog melosa i tako, sve kad sam za-
okruila, jer sam se pri povratku opet zadrala u Zagrebu, i onda sam stekla
utisak koji sam i na poetku imala da, zapravo, poto uglavnom ljudi kau,
faizam marira i u jednoj i u drugoj dravi. S tim to se akcenat negdje
odavde onako samouvjereno stavlja da je Hrvatska faistika drava. Mislim
da je potpuno isto i jedna i druga i da, poto faizam uvek prati ki, ki je
tamo, onako sve velikim tampanim slovima, crveno, s tim to se taj ki
razlikuje, kolko se razlikuju mentaliteti ta dva naroda, Srba i Hrvata. Tamo
je ki austrougarski operetski, ono grofica ardaa i tako, a u Srbiji je, kako
oni kau, bizantijski. Tako da je i taj utisak kod mene stvorio sliku da smo
ipak stvamo bratski narodi.
(Doba razuma 1994)
104
Baka Maca
Polomljeni kri
(...)
Ve sam od djetinjstva morala puno raditi, rano sam nauila da nita
ne dolazi samo od sebe. U umberku sam se rodila, proivjela djetinjstvo
i ranu mladost. Nije to bio ivot u izobilju, ali kao i svi mladi, bila sam
radosna i zadovoljna. Zaruila sam se s dobrim mladiem, ali je poginuo u
II svjetskom ratu. alila sam, ali je ivot gurao dalje, nije se moglo gledati
unazad.
Doselili smo u Berak, udala sam se za vrijednog i potenog ovjeka.
Bile su to teke poslijeratne godine. Nismo imali nita osim svojih deset
prstiju. Poeli smo iz poetka, i, hvala Bogu, uspjeli. Rodila su nam se tri
sina, na je trud dobio novi smisao: eljeli smo pomoi djeci da si stvore
normalne uvjete za ivot. Znali su koliko nam je teko, pa su se i sami
borili. Dolo je vrijeme da mogu odahnuti, bila sam sretna sinovi su se
zaposlili, napravili kue, osnovali svoje obitelji...
A onda ponovno rat. Sjeam se prolog rata, ali vjerujte mi, ovaj
je bio puno gori. Mislila sam: Kome sam ja, stara i bolesna, kriva! Tako
sam ostala u selu i kad je ula vojska. Meu njima je bilo svakakvih ljudi,
ali su ih kontrolirali i nisu smjeli divljati. Zato su to inili nai dosadanji
susjedi.
to se to dogodi u glavi ovjeka da moe tako muiti svoje
dotadanje susjede i poznanike? Teko mi je o tome i misliti, a kamo li
govoriti, kada se sjetim onih izmuenih i izoblienih lica, izlomljenih tijela.
Tukli su ne birajui, i stare i mladie. Mene su tukli kriem po glavi dok se
sav nije raspao. Zavezali su me za ljivu da gledam kako pljakaju i
unitavaju kuu mog sina. Sve su odnijeli... Najtee mi je bilo to su stalno
govorili da su moja dva sina poginula, a ja nisam znala da li da im vjerujem.
ao mi je to ti ljudi nisu odgovarali za svoja zlodjela. To su radili
ljudi s imenom i prezimenom a ne narod. Poteni i pravedni ljudi, svih vjera
i nacija, stradali su od takvih pomraenih umova. Moda nikad nee stati
pred ljudski sud, ali sigurna sam, pred Boji hoe.
(Prie iz Berka 2001)
105
Vjera Solar
Poto mi je mu Jovan, i srpske nacionalnosti, on je otiao kod
svojeg brata u Zemun, ker mi je zavrila u sedmom mjesecu u Beogradu
kolu za kozmetiara. Poto joj je deko bio u Sisku, kad je zavrila kolu,
vratila se ovamo. Bila je malo, jedno vrijeme kod kue, onda je otila kod
deka, s njim je ivila, trebali su se i vjenat. Inae, on je iz Sarajeva, sa
Sokolca, i toga dana, kad se to dogodilo, on je otiao za Sarajevo, trebao
je oti za Sarajevo, do kud je stigao nisam nikada doznala, jer isti taj dan
navee, 17. devetog poslije jedanaest sati navee, kad je poeo policijski
sat, ubili su mi dijete.
Osjeam se kao da ne pripadam nikome. Niija. Jer prava nema
nikakvih. Iako ja etrnaest godina vodim borbu za moju ker, a uz moju
ker i za ostale ljude. Iz rafinerije da su odvoeni, ubijani inenjeri,
direktori... ja znam prije toga rata da iz rafinerije se nije mogla iznijeti
jedna flaa benzina, a da su mogli ubijati ljude, iznositi iz rafinerije a da
niko nije vidio, mislim da je to nemogue. Do 95. se moglo govoriti da su
preko, uglavnom svi Srbi koji su nestajali, ti su bili pobjegli preko, nakon
Oluje nema ih ni preko, a gdje su sada?
Dok pravosue ne napravi pravdu, bez obzira na nacionalnost, za
sve, za sve stradale u ovom ratu, nema pravde, nema pomirenja. Dok ja
ne znam ko je meni ubio moje dijete i zato. Jer kako moe neko biti na
slobodi ko je ubio sto ljudi? Kako? Ja znam da su Srbi klali, al bogami su
klali i Hrvati. I to jo kako!
(Svi bi rado bacili kamen 2006)
106
Opsada Sarajeva
Opsada Sarajeva
mart 1992 mart 1996.
Snajperom u gomilu
Radmila Stojadinovi, prevoditeljica
Tog 5. aprila 92. krenula sam sa ostalim graanima Sarajeva pred
Skuptinu, u stvari... Jedna grupa, ja mislim negdje maksimalno stotinjak
ljudi, se uputila prema Vrbanja mostu. I mi smo doli na taj most, tu niko
nije imao ni kamen u depu, a da ne govorim o nekom oruju. Htjeli smo
da preemo most, meutim s druge strane su na nas bile uperene puke
i to kod kue Dimnjaara i kod one benzinske stanice, tano preko puta
mosta Vrbanja. Ja sam dola do same ivice i skoro sam prela most,
meutim, oni u tom trenutku nisu pucali. Jedna ena ih je tada prosto
izazivala, otvorila je mantil i rekla: hajde, pucajte. Ja sam se etkala, bila
sam obuena, ono gradski, nedjeljno. Imala sam teget kostim na sebi,
naoale, tanu, visoke tikle. U jednom trenutku sam opazila pored ograde
mosta da se pribliavaju, da se pribliava jedna grupa ljudi koja je prola
u stvari, ve preko mosta Bratstva i jedinstva. I ja sam mahnula: hajde,
doite ovamo. U tom trenutku su Srbi koji su bili pod maskama poeli da
pucaju. I ula sam krike. I jedan ovjek koji je stajao tano ispred mene
se zateturao. Ja sam pomislila, jao vidi ima i pijanih ovdje. Meutim, ovjek
je pao, neko ga je tada povukao za noge i iza njega je ostala krvava...
krvavi trag. Ja sam se skroz zbunila bila. U jednom trenutku sam ula: lezi,
lezi dole. Pogledala sam oko sebe, svi su leali, samo sam ja stajala na
mostu. I ja... tako sam se zbunila da sam legla na lea, u stvari. U neka
doba neko je vikao: povlai se, povlai se! Ja sam pogledala opet oko sebe,
svi su se povukli, opet sam ja ostala maltene na sredini mosta. I onda sam
se povukla. I u tom trenutku bila sam malo ranjena u lea.
Savjeti za opstanak
emsa Mehmedovi, inenjerka telekomunikacija
Sve to je moglo da izgori, dolazilo je u na poret. Ja sam u poetku
imala nekih drva, moja porodica, znai, imala je nekih daski, daskica, ak
neto malo umura. Ali, te su se rezerve jako brzo potroile. I onda, ostala
109
sam sama sa svojim idejama, kako... kako da to rijeim. Moram da kaem,
da sam ja lino sama pilala ta drva, nauila sam to da radim. Pravila sam
brikete od umurne praine. To smo radili svi mi po nekim svojim tehnolo-
gijama. Svi smo nalazili naina kako da napravimo to to e izgoriti. A ta
se jo loilo? Teko je sve nabrojati ta se loilo. Loilo se... loili su se ko-
madi od drvenih predmeta koji nam se nisu inili tako naroito vani, jel.
Knjige koje nisu nam se inile tako... isto tako naroito vane, u tom tre-
nutku. Plastine flae, i sve mogue predmete od plastike. Jer plastika je
gorila jako dobro, ali je strano smrdila. Komadi itisona, loili smo prostirke.
Neki su ljudi morali da loe ak podove gdje su ivjeli, svoj namjetaj. Ja,
hvala Bogu, to nisam morala. Ali sam naloila jednom prilikom komplet o-
lohova, sjeam se dobro. Tihi Don se zvao komplet. U svakom sluaju, sve
to to se loilo, ak i stara odjea, jednog dana je i svega toga nestalo, po-
nestalo. I morali smo da se snalazimo i dalje. To je bila ona, to se tie
ogrjeva, gladna 95. godina, kad stvarno vie... morali smo da loimo cijelo
ljeto, ali nije bilo ta. Ja sam se sjetila da loim granice. Male, tanke, suhe,
granice koje same po sebi nisu znaile nita, ali ja sam ih vezala u sno-
pie... to je bio jedan, ini mi se moj izum. To su bila drva pravljena od
granica, vezana trakicama od starih arapa. Efekat nije bio bog zna kakav.
Da se napravi jedno takvo drvo bilo je potrebno dosta truda, ali je to bio
jedan koristan rad. Moj sin i ja smo napravili dosta takvih drva. I tako ona
zaas izgore kad ih stavi u poret, ali sam taj trud i sam taj rad bio je ko-
ristan ne samo za poret, nego za moj mozak. Jer sam radei neto korisno
u ratu, ja sam osjeala se dobro, osjeala sam se normalno. I ovaj, mislim
da sam ostala pri pameti, zbog toga to sam puno radila fiziki.
Breza spaena od sijee
Zdravka Guti, domaica
Ta breza je posaena prije 15 godina, kad smo mi doselili. Bila je
jedno malo drvo koje smo mi svi njegovali, kao jedno dijete. Ta breza je
narasla do estog sprata. I jedino to je bilo lijepo, to smo mogli da
pogledamo kroz prozor to je bila ta breza, koja je nama davala i hlad i
jednostavno to lie koje je treperilo neto je znailo. Znai ivot neki koji
se odvija u tom dvoritu. Jedno vee, kad je mislim tiina inae, samo smo
oekivali neke zvukove il granate ili PAT-ova ili PAM-ova ili ta ja znam,
uli smo zvuk motorne pile. A to je bio znak da je neko doao da nam
posjee tu nau brezu. Da li e se on ogrijati od te breze ili e nju prodat
nekome, ali smo znali da u stvari nee se niko od te breze moi ogrijati
puno. Ona nije bila drvo zahvalno za gorenje. A nama je znaila simbol
jedinog ivota u tom dvoritu. Mi smo tad svi istrali. Ja sam ak uzela
suprugov pitolj. Bila sam u stanju da pucam u onog ko je htio da ree to
110
moje drvo. I onda smo ak... nisam bila ja sama. Sve su komije izale.
Neko sa molotovljevim koktelima koje smo mi normalno pripremili u sluaju
ako etnici dou do naeg haustora, pa mi emo se braniti... bar u haustoru
bacaemo te koktele. I kad smo svi izali, ko je imao ta, bilo je tu i
momaka koji su bili doli sa ratita. Neko je uzeo bombu, neko pitolj, neko
koktel. I ta dvojica mladia koji su doli da reu tu brezu, oni su se toliko
bili uplaili... jer su bili svjesni da mi branimo u stvari jednu brezu ko da
se branimo od ete neprijatelja.
Transka ulica
Amina Begovi, glumica
to je etvrti januar meni bio zanimljiv? To je ono kad ovjek kae,
e ja u sad da slavim svoje drugo roenje. Ja sam se nala nasred te
Transke ulice, jer sam prelazila sa one strane. Trebala sam u Unis, u
Djeiju ambasadu, poto sam ja mislila da je magla i da oni mene ne vide
na toj ulici. I ja sam fino, polako, krenula preko ulice i ta se desilo?
Zapucali su. I sad ja, naravno, ne vidim njih, oni vide mene. Ja ujem
metke i vidim ono neto se odbija od zemlje. I sad, to su stvari koje se u
stvari samo u snu doive. Kao, ovjek sanja da tri i onda tri, a ne moe
da pokrene noge. Teke su strano. To se u snu deava i to se meni esto
deavalo kad sam bila manja, puno ee. Ali desi ti se u ivotu. Odjednom
se nae prikovan nasred ulice. Svjestan si ta je ta ulica i odjednom neko
puca, ti ne moe da se pokrene. I to je ono, samo jedan trenutak i
odmah pokrene korak i krene. Mislim, u principu sve vrijeme rata ljudi
nisu izlazili na tu Transku ulicu, jer su znali ta je. Ja sam isto znala ta
je. Ali su bili... nekoliko razloga, zbog kojih sam ja izlazila, ipak, na tu ulicu.
Jer bio je sproveden sistem izlaska na sporedna vrata. Svi smo mi izlazili
na neka sporedna vrata. Sreom, mi smo imali izlaz na dvorite i moglo se
ii preko tog dvorita. Ali to su stara dvorita, zemlja je tamo i kad padne
kia, blato je. Ja oistim cipele i treba da krenem sad u grad, treba da
radim neku predstavu ili treba da se pojavim na promociji neke knjige, pa
je meni neto vano da se ja uredim, da izgledam lijepo, svi smo mi voljeli
da izgledamo lijepo. Onda oistim cipele i, zaboga, kako u ja sad ii preko
tog dvorita, kad je tamo blato. A to to na Transkoj puca snajper, to
nema veze. Nee mene, ali neu isprljati cipele. I bio je jo jedan razlog.
U mom dvoritu su postojala dva psa... nekih komija. I vrlo esto su oni
njih putali onako slobodno da trkaraju. Meutim, ja se uasno bojim psa
i to je ono, otkad znam za sebe, ja se uasno bojim psa. Ali otkad znam za
sebe, ja se uasno ne bojim snajpera, jer nisam znala ta je to. Znai, ja
ne izlazim na dvorite, ako su ii i Riki u dvoritu, jer se uasno bojim
psa. A snajper nee mene, znai ja mogu izai na Transku.
111
Kako prei pistu
Nermina Kapi, vlasnica cvjeare
Mjesecima, danima, nisam mogla spavati zbog pomisli da ne mogu
prei pistu. Dola sam na pistu 28. marta 1993. godine i pokuala sam da
preem, meutim, nije bilo uspjeha. Prvu no smo pole nas 11 sa djecom
i poli smo svi zajedno, meutim, nismo imali predstave ta je pista, da ne-
emo moi prei. Meutim, moja snaha sa sinom se izdvojila i ona je po-
kuala i prela je pistu. Ja sam probala tu no istu, meutim nije bilo
uspjeha, Unprofor me je vratio tada. Naiao je jedan vojnik koji je prelazio
pistu nekoliko puta i kae meni, vidio me je da ne mogu prei, kae: Daj
da pokuamo zajedno. I on je uzeo moje dijete koje je bilo 16 mjeseci i
on je... ovaj... rekao: Ti tri za mnom. Ja sam pola i povela sam od se-
stre kerku, koja je imala tada 13 godina. On je preao, nas je Unprofor
vratio opet, i mi smo ostali. Stavio nas je u transporter i otili smo u Koto-
rac. Opet, dok sam se ja vratila iz Kotorca... ovaj... do tog prelaska gdje
smo prelazili pistu, on se vratio i rekao da je predao moje dijete eni...
ovaj... sa djetetom. Nije mi bilo nita jasno, ta ja znam, samo tu no je
prela ta moja snaha. Pa, pitam, kome? ta? Kako? Kae on: Dao sam
eni sa djetetom. I ja sam opet pokuala tu no jednom, Unprofor nas
opet vratio, tako tri, etiri puta tu no, meutim nije bilo uspjeha. I vratili
smo se u Koloniju, sad ne znam gdje mi je dijete. Telefoni ne rade, samo
jedan je u stvari bio iz ovaj... Hrasnice, meutim to nije bilo anse. Prije
smo, meni se ini, mogli dobiti neki drugi grad nego Sarajevo i... ovaj...
preko amatera mu je uspio da kae da je dijete na sigurnom, mislim iako
dijete nije znalo oca, otiao je mali, vratio se opet mali, pojma nije imao
ko mu je... ovaj... otac i tako nita. Tu no smo tako ostali u Hrasnici. Nismo
spavali, sjedili smo, opet u neko doba noi, dva sata je bilo kad smo krenuli
iz Kolonije prema Butmiru, pjeice, polako, opet mjeseina. Kaemo ne-
emo moi prei, jer je to najgore, mislim obasja cijelu pistu, tako da nije
bilo anse. Tu no smo opet probali jednom, dva puta, tri puta, etiri puta,
nije bilo uspjeha. Opet smo se vratili u Koloniju i onda sam... ovaj... treu
no smo... ovaj... preli, u stvari mu je poslao jednog momka koji je isto
bio u Armiji, koji je znao tu pistu napamet to se kae i... ovaj... ja sam...
tu no je on mene sa opet sestrinom kerkom... ovaj... preveo. Bukvalno
me je vukao, jer ja nisam mogla, ja sam kaput skinula, sve sam skinula...
ovaj... majicu, ne znam, da mi je to lake, da mogu trati. Kad sam dola
na pola piste, sjedile su ene, zapalile cigaretu, meni nije bilo jasno...
ovaj... ta rade nasred piste, jer tu se gine. Pitam u kojem vi pravcu idete
jel u Sarajevo ili u Hrasnicu. Kau u Hrasnicu. I onda sam, tu sam malo kao
odmorila, trala sam do jednog rova i tu sam opet ekala, jer tu je najvie...
ovaj... sija... ovaj... pucao. Tako da sam se tu odmorila jedno pet, est
112
minuta, dok je momak preveo od sestre kerku. On je rekao: Koliko ima
snage sada do zgrada prvih da pretrimo? I tako sam dola u Sarajevo.
Masakr kod Pivare u redu za vodu
Maja Tuli, graanka
16. januara krenula sam s prijateljicom na Pivaru, kao i svaki, svaki
drugi dan da natoim vodu za porodicu. Bio je jako lijep dan i vedar, tako
da me je moja prijateljica na pola puta pitala: Zato nisi stavila svoje
sunane naoale, tako ti lijepo stoje? Kad smo bili kod Doma zdravlja Stari
grad, pogledala sam prema Trebeviu, jer je bio jedan procjep... ima
izmeu kua otvoreno skroz prema Trebeviu. I pitala sam sama sebe kako
ovako vedro kad ja dobro vidim svaku jelku, kako li oni mene vide? Doli
smo na prvu esmu koja je 15-tak, 20 metara udaljena od esme na kojoj
je nastradalo... est, sedam naih sugraana je taj dan poginulo. Taman
sam dola ja na red na vodu, podmetnula moj kanister od 20 litara i u tom
trenu fijuk. Ja sam vidjela tu granatu, ona je kao auto ila niz ulicu, tu
strmu, usku ulicu. Prolo mi je kroz glavu, treba lei, treba se sageti.
Meutim, ja to nita nisam uspjela uiniti. Granata je udarila u zgradu. Svijet
je popadao. Svi su mahinalno bjeali u jednu veliku zgradu kod Doma
zdravlja, betonsku. Jedino sam se ja odvojila i pobjegla u jednu malu
bosansku kuu ija je kapija sa halkama bila zatvorena i zakljuana. Tako
sam lupala, lupala tom halkom. Jedna stara nana otvara i vodi me u svoju
magazu, gdje je ona sa svojim unuetom, jer njen sin je na liniji trenutno,
snaha je na poslu i ona i unue su u toj magazi. I tako sam s njima jo u
magazi sjedila jedno 15-20 minuta kad je druga granata negdje isto u blizini
pala. Samo sam ula moju prijateljicu koja vie: Majo, gdje si? Meutim,
i ona se zove Maja, tako da sam ja iz ove avlije odgovarala i derala se:
Majo, gdje si ti? Kad sam izala, jao, kako je ulica strma, leda je bilo, voda
curi niz tu ulicu... tako je samo nosila tu krv. Ve su kola dola, intervenisala,
odveli su te poginule, ranjene. Znam samo da se nisam smjela vie vratiti
ni po moja kolica, ni po moje kanistere. To je sve obavila moja prijateljica.
Ja sam trala, trala, bez ikakvog razloga. Pale su granate, sve se zavrilo,
nema vie potrebe za trkom, ta e biti bie. Trala sam, trala i ula u
kuu, samo sam utrala i vie etiri mjeseca poslije toga nisam izala, ni
ispred svog haustora. U ta etiri mjeseca mi se esto deavalo da sanjam
taj zvuk, tu granatu, meutim na raznim drugim lokacijama Sarajeva. Tako
sam jednom prilikom sanjala da ja i moje dvoje djece i suprug idemo kolima
od Robne kue prema naoj kui, poto je u to vrijeme Titova bila
dvosmjerna ulica i isti taj zvuk, ista ta granata udara u Gradinu. I tako esto
mi se to deavalo... ovaj... dugo, dugo poslije da taj zvuk sanjam. Taj narod,
tu krv, ulicu. I dan danas nisam nikad prola tom ulicom.
113
Sarajlije piu dnevnike
emsa Mehmedovi, inenjerka telekomunikacija
Ja sam pisala dnevnik. Jedna sam od onih koji su pisali dnevnike. Od
prvog dana mog izbjeglitva sa Dobrinje i odakle su nas protjerali etnici,
ja sam morala da piem. Ne mogu da objasnim zato sam to radila, ali je-
dnostavno to mi je bila neka nasuna potreba, kao neko kad pije vodu ili
jede, ja sam morala da piem. Bilo je to mjesto gdje u se ja izjadati, gdje
u nekome... nikome drugom nisam pokazivala svoja osjeanja u tom tre-
nutku. Bilo je to mjesto gdje u ja razmiljati. Bila sam u jako tekoj situ-
aciji, ali ne teoj nego ostali ljudi. Meutim, za mene je bila teka. Moj mu
je odlazio stalno od mene, borio se u ratu. I ta uasna praznina od njego-
vog odlaska morala je nekako da nae svoje mjesto na papiru. Kad se sje-
tim nekih stvari, ovjeku dou suze na oi, a ne zna koji e to momenat
biti. Ja sam pisala dnevnik do jednog odreenog datuma, do poetka 96.
godine kada se rodila moja kerkica. To je bio jedan momenat... ekala
sam to dijete sedam godina. Poslije roenja mog prvog sina i to udo se
dogodilo u ratu, moete misliti. Ljudi su bili oajni, pucalo se, grad je bio
granatiran, a ja sam bila najsretnije stvorenje to u dobiti svoju bebu. Tih
dana se moj mu demobilisao nakon 4 godine rovova, blata i straha i vratila
se moja majka poslije tri godine i sedam mjeseci iz izbjeglitva iz Njemake.
Pisala sam dnevnik svaki dan, svaki dan sve do tog trenutka. I u tom tre-
nutku ja sam taj dnevnik, tog svog svjedoka, jednostavno unitila. Htjela
sam da sve to zaboravim, da to bude iza mene, jer desile su mi se najljepe
stvari koje se mogu desiti. Ostali smo bez stana, ostali smo bez nekih ma-
terijalnih sredstava, ali meni se rodila kerka i to je neto najljepe u tom
trenutku. Taj dnevnik bio je spaljen. Jednostavno htjela sam, kao kad brod
potone, pa ga prekrije voda i da se vie nita ne pozna u naoj dui. Neka
ostane u sjeanju, ali treba da ivimo dalje.
Apel umjetnicima svijeta
Jasna Dikli, glumica
Nastojali smo da svakodnevno dolazimo. Ja sam bila jedna od onih
koja je sa velikom eljom i sa velikim... velikom potrebom i sa jednom
odreenom vrstom inata, svakodnevno dolazila u Kamerni teatar 55. Znate,
ima jedna stvar koja je bila mislim kao ideja, kao nain na koji su oni sa
brda nas pokuali da unite, a to da nam srue ljudsko dostojanstvo.
Upravo borba teatarskih ljudi je bila borba za ljudsko dostojanstvo. Da smo
se organizovali u smislu neigranja, u smislu te vrste otpora, mislim da bi
to ljudsko dostojanstvo bilo jo dodatno ugroeno. Imali smo pravo, to je
114
bila jedna oaza iluzije u teatru, iluzije da postoji neki normalan ivot. Kaem
iluzija, zbog toga to je to trajalo dva sata.
Savjeti za opstanak
Jana Grebo, uenica
Ja sam sluala muziku, rok muziku. Skidala tekstove pjesama i onda
to pjevala po sto puta. I tako su mi prolazili dani. Onda, kada se malo
smirilo, onda sam izlazila vani. Meutim, ni tada nije bilo sigurno. Ali, ono
ponovo konta nee se desiti meni... ono... ponaaj se normalno. Ali, onda
kada bi se to desilo nekome koga ja znam, onda bi poela da brinem za
sebe i za sve koje volim, pa se onda... ono... malo ponovo provede u
podrumu, pa onda ponovo izlazi i sve tako. I samo konta eto... ono...
proi e i ovo pa u u budunosti imati ta da priam... ono eto. Pa taj
strah od smrti koji sam ja toliko pokuavala da sakrijem ipak se primijeti.
Znam da su ga primijetili oni koji mene poznaju. Ali ipak... ono... to god
da se deavalo, ta pucnjava i rat, ja sam bila svjesna toga, ali sam
pokuavala da to na svaki nain prikrijem. Jer, onim samim svojim
ponaanjem ja sam uticala na okolinu i na svoje blinje. I onda kada bi se
neto strano u ratu desilo nekom drugom, ja bih onda pokuala da to
jednostavno zaboravim, da preem preko toga. Ali i dalje bi se negdje u
podsvijesti toga sjeala. I sama sam pokuavala tako da idem dalje.
Glad u Sarajevu
Minka Mufti, glumica
I kada smo ili da biramo kostim, poto naravno iz fundusa smo
uzimali i nije bilo mogunosti da se pravi novi kostim... Ja sam obukla, bili
smo svi u toj garderobi naoj, u najderaju zapravo, i ja sam probala kostim
i bila sam okrenuta samo jednom stranom prema ogledalu i Kaa je rekla:
O, izvrsno, izvrsno, ostaviemo taj kostim. On je imao sa jedne strane
rukav. Kad sam se okrenula na drugu stranu, to je bila onako asimetrina
da kaem haljina, ja sam pitala: A ta emo sa ovim detaljem iz Bijafre?
Ma koliko to jako, jako paradoksalno zvualo, rat je jedan od najljepih
perioda mog ivota. Grozno je bilo biti suoen sa... svaki as sa smru, sa
tragedijama, sa ranjavanjima. Meutim, ona druga strana, to je istota
emocija koje smo mi razmjenjivali jedni sa drugima. Sve je bilo jasno, sve
je bilo pojednostavljeno do ovjenosti, do humanosti i to je bilo divno.
ovjeka kad je bilo strah, govorio je da ga je strah, kad je nekog volio,
odmah rekao je, pokazivao je to. Ako smo eljeli jedni drugima da
115
pomognemo, to smo radili. Dakle, sve ono koliko smo mogli usljed
objektivnih okolnosti.
Glad u Sarajevu
Gordana eri, domaica
Svaka mogua povrina koja je bila... mislim da nije bila pravo
smetlite... zaista se koristila. Sadilo se sve mogue povre. Od peruna,
celera, mrkvice, paradajza. Tako na balkonima, ak i usred Titove ulice,
pored ipada, mogli ste vidjeti u saksijama divan paradajz, to ljeto. Prosto
su se ljudi zaustavljali i divili se. To povre zamijenilo je nekakav ugoaj
cvijea. Na cvijee smo bili potpuno zaboravili. Sve saksije i sve povrine
koje su bile pod cvijeem sad su bile pod povrem. Pripremali smo ta jela,
naroito mislim.... te neke orbe guste sa blitvicom, malo peruna, malo...
Krompiri je bio zaista onako delikatesa, jedan krompir da doda, da
pobolja aromu i ukus. Uglavnom, svi smo bili smrali jako mnogo. Po
deset-petnaest kilograma i zadovoljavala se samo elementarna potreba za
preivljavanjem, a vitamina zaista nismo imali. To je malo, eto, nedostajalo,
ali uglavnom svo to povre, o vou ve nije moglo da se misli ni da se
sanja, svo to povre pripremalo se sa minimumom energije. Recimo sa
petnaest listova nekog urnala. Recimo, konkretno, kod mene sluaj je bio
Burde. Vi ste mogli skuhati jednu supicu... koja je bila to bi moj mu rekao
prava splaina, ali za nas je to bilo neto ipak to nas je odravalo u ivotu.
italaca vie nego ikada
Hatida Demirovi, direktorka Biblioteke grada Sarajeva
Nekako smo se prestrojili poetkom 93. i od tada ide taj
svakodnevni rad bez obzira na gubitak 130.000 knjiga. Operisalo se sa
brojem 130.000, 150.000, ali otprilike to je negdje oko 40% fonda. itaoci
su dolazili, nalazili su utjehu u biblioteci, nalazili su utjehu u naem fondu
knjiga, starim romanima, starim novinama. italo se sve, od romana
Doktor ivago, do novije literature, do naune knjige. Jednostavno, imali
smo osjeaj da smo vrlo esto potrebni ljudima. Desila nam se jo jedna
situacija da su nau centralnu zgradu, odnosno centralni depo knjiga, gdje
je bila nauna knjiga, oko 100.000 knjiga na toj jednoj adresi, dakle desilo
se to da se ta zgrada dala za jednu stranu ambasadu i usred te 94. kad je
rat uveliko buktio u Sarajevu, kad se nije moglo proi od snajperskih hitaca,
dvadesetak ena je bukvalno nosilo tih 100.000 knjiga preko mosta
Skenderija, preseljavale runo. Istina, imali smo malu pomo od strane
116
Civilne zatite, meutim te ene su to evakuisale, nosile periodiku, teku i
po pedesetak kilograma. Velike, uvezane novine i tako dalje i tako dalje.
Imali smo i povrijeenih, imali smo poginulih, meutim sve to nas nije
omelo da svakodnevno radimo, da budemo na usluzi i djeci i studentima i
naunim radnicima. Pisane su i knjige, znate i sami, nauna djela, sve to
na bazi naih fondova.
Savjeti za opstanak
Zlata Huseinehaji, vlasnica butika
Prije rata sam se bavila izradom i prodajom vjenanica. Mislila sam
da je to isto luksuzan posao od kojeg nikad ne bih mogla u nekim kriznim
vremenima da zaraujem. Na poetku rata potroili smo onaj dio novca
koji smo imali svi mi, vrlo brzo. Butik se moj nalazio na prvoj liniji, to smo
sve povukli, odnijeli u jedan tavanski prostor, eto tek toliko. Nismo obratali
uopte panju na to. Poeli su da dolaze ljudi, recimo krajem 93. Ili recimo
sredinom, poeli su da dolaze moji prijatelji da pitaju: Ima neta, Zlato,
od onih stvari? Imam. I tako sam poela da zaraujem za ivot.
Vjenanica, prodavali smo vjenanice, prodavali manje, ali tad smo
prodavali vie nego sad, jer smo imali ratnih recimo profitera. Ljudima
kojima to nije tad bilo skupo. Iznajmljivali. Poela sam da pravim... u to
vrijeme sam imala malu bebu. Pa ne znam, ja napravim jedan cvijet kod
kue, ovaj za ukras za kosu, neto specifino, i za to kupim paket pelena
koje ja sebi u to vrijeme ne bih mogla sigurno priutit jer to je bilo jako
skupo. Ali i taj moj cvijet je bio skup, meutim neko je to kupovao i
uglavnom, kaem sad da se bavim divnim zanatom, samo zato to sam
sretna to sam u to vrijeme rata sebe i svoju porodicu jednim velikim
dijelom izdravala tim svojim zanatom koji se ini luksuzan, kao eto
nepotrebno, neta, neto sa im... glupost. Za veinu ljudi je glupost.
Ostati normalan ovjek u Bosni
Nurdihana ozi, glavna urednica magazina Corridor i ena 21
Do ujutro sam napravila prijedlog koncepta lista iji cilj bi bio pomo
ljudima u zatiti mentalnog zdravlja. Dakle, pomo da u nenormalnoj
situaciji ostanemo normalni. Barbara Smit je rekla da nikada u svijetu,
koliko je njoj poznato, nije napravljen list za mentalno zdravlje koji bi bio
popularno raen, koji bi bio pristupaan iroj italakoj publici. Ali, rekli
smo, probaemo, pa ako uspijemo, dobro je. Ljudi su u poetku s
nevjericom prihvatali i list Koridor i prvo Savjetovalite za psiholoku
117
pomo, ali smo upravo radei paralelno i jedno i drugo uspjeli da kod ljudi
neutraliemo nepovjerenje koje su mnogi imali. Evo, recimo za prvih 6
mjeseci 130 hiljada osoba obratilo se u Savjetovalite, jer je poslije prvog
pokrenuto drugo, pa tree. Ukupno ih je pokrenuto sedam, u raznim
dijelovima grada. Cilj tih savjetovalita jeste da ona budu na mjestima gdje
su... koja su prometna, koja su pristupana ljudima, da ljudi slobodno
mogu doi i rei: ja se bojim. U to vrijeme je u gradu bila prisutna teza da
emo mi svi poludjeti. Ja sam tada ivjela na Dobrinji i dosta sam se
nenormalno dosta kretala i svuda sam sluala ljude koji su bili uplaeni
zato to su oko njih padale granate, to je gorilo, to je bio jedan pakao.
Ljudima je to bilo naravno nenormalno, jer jeste bilo nenormalno. esto se
ula ovako jedna reenica: Mi emo poludjeti, mi emo poludjeti. To je
bila teza koja se, mislim, i namjerno plasirala u Sarajevu, to je bio jedan
od brojnih naina ratovanja, a naslov teksta je bio Strah na koljenima.
Tim tekstom, tim naslovom, koji smo mi koristili u raznim prilikama, ljudi
su poeli da shvataju da je u redu to se boje, da se treba bojati, da treba
zaplakat, da treba vriskat, da je to nain, jedan od naina oslobaanja
stresa a naroito je bilo vano da se ljudi dre jedni sa drugima, da shvate
to to se dogaa njima da se to dogaa i drugima. Ljudi su prelazili
kilometre i kilometre u vrijeme kada je bilo jako opasno hodati gradom. Ali
njima je odlazak u savjetovalite, odlazak na mjesto gdje mogu naprosto
priati ono to osjeaju, ono to misle, to je bilo jako znaajno za ljude i
to nas je u stvari odralo, jer se radilo o velikom broju ljudi. Ja sam
maloprije pomenula jednu brojku. Sjeam se jedne brojke do koje smo
doli, 200.000 ljudi.
Masakr na Markalama
Vahida Tvico, prodavaica
Radila sam na pijaci. Oko 12 sati, dok smo radili, ja sam govorila
muu da idemo kui. Neki me je bio strah uhvatio i kaem da idemo kui.
Kae on: Neka nas da ispuimo cigaretu Ostanemo. U tom momentu je
pala granata. Kad je ta granata pala ja sam sjedila na stolu, od tog straha
i momenta ja sam pola da bjeim ispod stola. Ne znam ni ja sama od...
Pala sam. Mu me je uhvatio nisam vie nita znala. Kad sam malo se
trznula, kad sam ustala, kad sam se trznula, vidjela sam samo da je sve
popadalo po pijaci. Od tog straha poli smo bjeati. Ja ne znam ni gdje, ni
ta. Kad sam dola, on me je doveo do bratia svoga u kafanu. Tresla sam
se. Ja ne znam kako sam i ta sam radila u tim momentima i ta je s mene
bilo, dok... dok nisam dola kui. Kad sam dola kui, onda mi je sva ona
slika predamnom bila na pijaci. Samo sam ula kako su vritali, kako su
letali. Ja nemam pojma ni ta je bilo, ni kako je. E, to mi je ostao i strah.
118
Bila sam tad i trudna sa djetetom, tako da je i ta trudnoa mi kad sam
porodila malu... Dijete je bolesno. Ima jaku temperaturu. Valjda je od tog
straha prelo na dijete u trudnoi. A ta e biti, to emo vidjeti. Sad je
vodam po ljekarima.
Rue na Transkoj
Amina Begovi, glumica
11. septembar 1994. godine. Snajperi ponovo pucaju po Transkoj
ulici, kao to pucaju svaki dan. To je bilo jedino svjetlo u mraku koje nas
je osvjetljavalo, znai par sekundi dok proleti svjetlei metak, osvijetli se
prostorija i mi vidimo ta se deava unutra. Septembar je jedan od
najljepih mjeseci u Sarajevu, zna da bude jako lijep. Sivilo je okolo, grad
je razruen, sve je izgorilo. Unisove zgrade su ve gorile, jako runo
izgleda. Odjednom u tom sivilu, preko Transke ulice, ispred Unisovih
zgrada, ja vidim prekrasne rue. Rue koje je neko sadio dok je jo bio mir
i dok je to trebalo da izgleda tako. Te rue su malo podivljale u tom ratu.
Nije ih niko... ono... sjeckao, zalijevao i tako. Meutim, to je u svom tom
sivilu. Znai, kad niko nije mogao da oisti tu Transku ulicu. Kad niko
nije smio da izae sluajno sa nekom metlom da skloni one ostatke stakla,
odjednom iz svega toga niu neke rue. Moje osjeanje je bilo... ma, ne
moe se opisati ta ljepota, ta srea koju sam ja osjeala tada. Ja sam se
spremila i otila sam preko te Transke ulice, ovjek stisne zube i pretri
koliko moe... jer je bio bistar dan... koliko moe bre i ponijela sam neke
makazice i onda sam nasjekla te rue i donijela sam ih u svoju sobu.
Kasnije, kad su me pitali ljudi odakle ti rue, kaem ja: Ispred Unisovih
zgrada. Kae: To je nemogue, nisi valjda zbog rua prela Transku
ulicu? Kaem: Jesam.
Potraga za drvima
Sabiha Nadarevi, domaica
Bila su strano skupa. Nije niko dostian bio da kupi to. Ja lino ila
sam svaki dan i do podne i iza podne u drva. S tim to sam imala smee
hlae i zelenu bluzu, zelenu maramu, tako da me ne bi etnici vidjeli s Borija,
s Trebevia. Ila sam iznad Davida Haveria, iznad kole, svaki dan. Po pet
vrea, ja sam utala nogama, dvije pod rukama, tri nogama utam. Al to
nisu bila tvrda drva. To su bile iglice od vrhova borovine. Iglice bile su,
vjerujte. I ja to kui kad donesem onda... imala sam malu peicu da sam
se posluila da kafu ispeem. To je minijaturna bila mala peica. A kad oni
119
obore, ja ujutro ustanem kad ujem motorku, radi gore, ja trim za tim
drvima, vjerovali ili ne u tu umu. To kad padne veliko drvo, to invazija
naroda napadne na to drvo. A ja uzimam to meni preostane... onako malo.
Ja sam zadovoljna bila. A kad dobih grane, to je bila za mene premija. Pa
onda trikovima vuci na leima i tako da sam dovlaila kui da bi opstali.
Putovanje kroz tunel
Gertruda Muniti, primadona Sarajevske opere
Rano ujutro u pet sati, kola su me dovela pred ulaz u tunel. Toliko
je bio taj tunel mali da ga ja takorei nisam ni vidjela. Cijelo vrijeme sam
pitala vozaa gdje je taj tunel, gdje je taj tunel. Pa, kae da je ovdje. Ja
kaem: ta, ova rupa. Ma nemojte me zafrkavati. Pa kako emo pro tu?
A ja inae imam tako jednu udnu, neu rei fobiju, strah, od zatvorenog
prostora. Ne volim jako zatvoren prostor, a ne volim ni neke velike visine.
Meutim, nisam znala jo ta me eka. I sad doemo mi do tog tunela i
ekamo da dou kolica da bi uzeli prtljag i kae mi ovaj koji me je pratio:
Gospoo Gertruda, molim vas, vi sjednite na va prtljag, a ja u gurati to,
jer niko ne moe... naravno tunel je toliko uzan, mali. Morate se jo ak i
sagnuti, pogotovo kad hodate, niko ne moe iz suprotne strane dolaziti.
A iza mene je bila... pa horda ljudi. Ja mislim 10, 20 ljudi. Dakle, i taj insert
je interesantan, mogu rei, duhovit. Ja, kako sam uvijek vedra i vesela i
kako uvijek elim od nekakvih tmurnih trenutaka napraviti i nekakvu ljepotu
i od straha, naravno. Mene je vie bilo tunela strah, nego prolaziti kroz
Sarajevo kroz te granate, neki udan strah me uhvatio u tom tunelu. I
sjedim ja na tim kolicima, nikad to ne mogu zaboraviti, na tim koferima,
sjedim ovako, drim noge i ovako. I onda ponem: la, la, la, la, la, la, la,
O sole mio, tjararari! Sve je to jo bilo lagano... Kvore, kvore, ingrato,
nita, a ja haaaaaa, a ovi iza mene: Jao Gertruda, nemojte molim vas!
A ja opet aaaaa, dam sebi snage. Da ubijem svoj strah, a ovi iza mene
kau: Gertruda, kumim te Bogom nemoj vie, obruit e se cijeli ovaj
tunel, pae sve na nas od tvog glasa. Onda smo se toliko poeli smijat
da ja tih kolko... sto metara... kolko, ne znam ni kolko metara ima. To je
proialo u jednom cugu i doli smo tamo, izali van, a ono puca li puca.
Vjenanje u opsadi
Smilja Gavri, graanka
To moje vjenanje i ta sama naa odluka da se vjenamo usred rata,
isto mi je bila normalna u tom momentu bez obzira na sve drugo, na jednu
120
neimatinu totalnu, kako emo pripremiti uopte to vjenanje, kako emo
poastiti ljude, drage nae prijatelje koji e tu biti prisutni. Nita nas nije
obeshrabrivalo, niti to to nemam vjenanice, ni ta u obui, ni moj mu
koji je izbjeglica. Meutim, on je cipele dobio od jednog naeg dragog
prijatelja, dobio je sako od mog roaka, dobio je i pantalone tue, a ja...
ja kaem: ta u ja sa sobom? Kae on: Pa eto otvori ormar, pa nai e
neto. I stvarno tako i bude. Naem jednu haljinicu, koju sam nekad davno
kupila negdje tamo u Atini i, naravno, moram je oprati. Nema ni hemijske
istione, nema nita, ali nakon svega, nakon pranja, ja nisam mogla je
popeglati, znate. I ja sam tako obuena, u toj neispeglanoj haljini doekala
i svatove, i sve. I ja se dan danas sjeam, dobrog, najboljeg druga mog
mua, Gorana, koji je rekao: Pa, kako e tako nepopeglana na
vjenanje? Ali, mene to jednostavno nita nije sekiralo, niti mi je to
smetalo, niti mi je to znailo, ta nepopeglana haljina. Mi smo opet u tom
svemu bili toliko... kako bih rekla... u jednoj divnoj atmosferi, i ak kad smo
otili... otili smo pjeke, znate, na vjenanje. Nismo ni auta imali, nita
nije bilo, pjeke smo svi otili, a kad smo se vraali, na alost, zagranatiralo
je tako da smo morali ono... trkom smo se razbjeali samo to smo izali,
i onda smo otili u jedan mali restorani, gdje je firma moga mua nam,
eto, organizirala mali kao ruak i tako... i tu smo jeli pravo meso.
Poroaj
Hatida Demirovi, direktorka Biblioteke grada Sarajeva
Tog 7. juna 95. bio je sveopti napad na Sarajevo. Ja nisam,
naravno, znala da e se sve to desiti. Bila sam naruena za porod, za carski
rez i zavreno je sve bilo sa medicinskog stanovita. Sjeam se da me je
sestra budila, Hatida rodila si sina, to sam samo znala i znam da mi je
bilo hladno. Polusvjesno stanje. Vidjela sam jo jednu porodilju pored
mene, ona je imala posjetu, ja sam nestajala i vraala se u tu sobu i
deavalo se to to se deavalo. U jednom momentu sam ula pucnjeve,
opet me je nestalo i sve tako naizmjenino i u jednom trenutku sam
otvorila oi i osjetila da neto nije u redu. Prva pomisao je bila granata, jer
sam takvo jedno iskustvo sa ranjavanjem gelerom od granate imala 92. I
samo sam za svaki sluaj izvukla ruku ispod pokrivaa i vidjela da je krvava
i samoj sebi rekla, jeste, to je to to je bilo 92. Okrenem se po sobi, vidim
nema nikoga, sama sam tu i samo zovnem sestro, ona se pojavi na vrata,
rekoh granata, kae ona: Ma kakva granata, nije eksplodirala granata.
Ja samo pokaem ovako krvavu ruku i ona pritri, pogleda, izae, zovne
ljekara, i ovaj pogleda i opet izae i tad je nastala sveopta trka. Izvukli su
ta... taj... ne kolica, nego krevet. Izvukli su krevet u hodnik, znam da su u
121
hodniku bili... bio je itav palir mukaraca koji su doli na ljekarske
komisije. To je vojna bolnica, dakle sve odjel uz odjel i vidjela sam da ti
mukarci plau. Jednostavno, na svakom drugom sam vidjela suze. Svima
je bilo... svima je bilo ao, svima je... sviju je bilo strah. Mene jednostavno
u svemu tome nije bilo jako puno strah, jer sam onda odjedanput postala
svjesna da sam se ja porodila, pa da je beba na sigurnom, a mene je eto
tako ranio ili metak ili geler granate. Ali zakrpie me, jer zakrpili su i Marka
tog mog komiju, koji je pored mene stanovao, njega je ranio metak od
snajpera. Kad su njega zakrpili i mene e. To je prva pomisao bila i onda
tako lutanja od vekuhinje do hiruke sale, jer su se svi bili zbunili. Nisu
znali gdje sad, kako da pozovu lift. Mene jo uvijek nije bilo strah, do
momenta kad je doao doktor Naka i rekao: Pa ta je, Hatida? E onda,
sjeam se da sam ga uzela obadvjema rukama za njegovu ruku i tad me
je bilo strah. Meutim, rekao je sestri, sestro dajte mali komplet.
Vjerovatno oni imaju neki svoj ifrarnik, tad sam znala da nisam mnogo
ranjena. Jer dok postoji neki mali komplet koji e se tu upotrijebiti, a postoji
i veliki - onda nisam mnogo ranjena. I vie se ne sjeam nita, do momenta
kad su me ponovo vratili u hodnik. E tad sam osjetila da me boli trbuh i tad
su mi objasnili o emu se radi. Metak od sijaa smrti je proao kroz prozor
te bolesnike sobe, u kojoj sam ja leala, u koju sam bila dopremljena
poslije tog carskog reza. Objasnili su mi da nisam mnogo ranjena. Ja sam
poslije toga voljela da kaem, metak me malo oprio... i usput se iskrivio
u panel ploi, oglasnoj panel ploi za ljekare. Proao je, dakle, kroz tok od
eloksirane bravarije od prozora, proao je kroz nekakve madrace, panele,
kroz tri moje deke, kroz pokriva kojim je mene sestra pokrila, jer mi je bilo
jako hladno i tako mene malo oprio. Meutim, moj Hamza je bio dobro,
ja sam bila jo osam dana u bolnici. Izvela bebu ivu i zdravu. Ja sam izala
na svojim nogama i nastavila dalje da radim svoj posao. Bila 18 dana na
porodiljskom odsustvu i poela da radim.
(Opsada Sarajeva 2005)
122
Nikad da svane
Pisma iz Sarajeva
Draga moja,
Hvala ti po hiljaditi put za paket iz treeg mjeseca, koji smo podigli
prije neki dan. Najvie ti hvala za pismo kome se uvjek najvie obradujem.
Hvala ti za eer koji se ovdje prodaje na pijaci za 20-25 maraka, a u
humanitarnoj smo ga dobili 400 grama za dvije osobe. Poodavno.
Trenutno sa rukama nemam veih problema. Jedino kad ih stavim
u vodu, na promjenu temperature, one promjene boju u ljubiasto.
Posljedica zime. Na svih deset nokata je grba koja raste prema vrhu nokta.
Kada nema vode, kad cisterna ne dolazi strano je. A kad dode, pet
maraka za punjenje svakog kanistra, ma koliki da je. Za cjelu prolu godinu
nismo pojeli ni kilogram povra. Samo da bude hljeba, iako ga ve danima
nema, pa emo da jedemo hljeb, paradajz koji smo zasadili na balkonu i
fino e biti...
Sa linijom vie niko nema problema, ali ima sa ispadanjem kose,
pucanjem noktiju, koe i tome slino... inilo mi se da ne moe biti nita
gore od prole zime i sada ljeta bez vode, ali gore od svega je atmosfera
geta i mentalitet Gestapoa. Da ne elaboriram u detalje. Vjeruj svi, ama ba
svi, bez obzira na vjeru i nacionalnost, ele da ovo stane i da odu iz ovog
avetinjskog grada. Da me sad neko stavi u normalan grad, mislim da bih
se osjeala kao da sam dola sa neke druge planete i trebalo bi mi mnogo,
mnogo vremena da se naviknem na normalan ljudski ivot.
A kada ponovo, ako to ikada doivim, ugledam svoga sina koji je
daleko od mene, to e biti neko drugi - jedan odrasli momak, pomalo tu,
a ne moj mali sini kojeg sam vidjela posljednji put prije godinu dana,
kada je imao etrnaest godina. Ne znam kako e provesti praznike, ni gdje,
ni s kim, ni s im i to me beskrajno unesreuje.
Draga majko,
Erna nam je pisala da je razgovarala s tobom telefonom i da si bila
veoma tuna i zabrinuta za nas. Htela bih da ti kaem da ne brine, a sama
znam da to ne moe. Svi bi eljeli da ivimo kako smo iveli i da nam se
deca vrate. U poslednje vreme nismo primili ni jedno pismo ni od vas iz
Beograda, ni iz Zagreba, ni iz Poege. Srce mi je tako rastrzano. Ipak,
nadamo se dobrom i to nas dri. Kada su pre neki dan pravili anketu i pitali
ta nam je najtee u ovom ratu: nedostatak ogreva, vode, struje, ja sam
bez oklevanja odgovorila da mi je najtea ova izolovanost i razdvojenost od
onih koje volim. Majko, doi u ja tebi uskoro. Budi sigurna, samo se uvaj
i ekaj me. Mnogo vas pozdravljam i volim. Piite nam, molim vas.
123
Dragi moji,
Skoro etiri meseca nema pravih vesti od vas. Vaih pet paketa bili
su od ivotnog znaaja. Luk i krompir koji smo dobili od vas uinili su nam
hranu raznovrsnijom. Sad, sa proleem, poee koprive, maslaak i druge
trave. Svako od nas napravio je na terasi baticu. Razmenjujemo semenje
i razne stvari iz paketa i na taj nain se uzajamno pomaemo. Najtee mi
padaju vesti. Strano mi je teko zbog vas tamo. Javite mi, molim vas,
iskreno, kako je mama? Molim vas.
Sad tamo kod vas poinju trenje. Mogu samo zamisliti kako je lepo.
Prava mamina situacija mi nije dovoljno jasna, ali je nasluujem. Nemona
sam da bilo ta uinim. Zato utim. Moda i od sramote. Raunam da u,
u najboljem sluaju, oko treeg juna moi da krenem za Beograd. Mislim
da ivim za taj dan.
Ono to je bilo teko u ovom stranom i prljavom ratu u kome svako
svakom podvaljuje nije ni slaba hrana, ni hladnoa, ni granate, ni
nedostatak vode i struje, nego beznae... Nervi su nam strano popustili.
Vie ne moemo da izdrimo ono to vidimo i ujemo oko sebe. Sluamo
vesti i jedne i druge, ali samo o zlu. Malo kad ujem da je ovek pomogao
oveku.
Ne znam gde e se moja deca vratiti jednog dana. Ne znam ni ta
misle, ni kakva su postala za ovih godinu dana. U nadi da u vas videti,
mnogo vas volim.
(Doba razuma 1994)
124
Inja
Sarajevo, 24. VII 93.
Dragi moji,
Ako bih vam pokuala priati o ovom gradu, najbolje je da krenem
od crtica o tome ega sve nema i kako se bez toga moe ivjeti.
Najbezbolnija je struja. Najvei dio grada nema ovaj energent u
kontinuitetu od novembra 92-ge. Mi smo bili jedni od rijetkih srenika koji
su bili na nekom od prioritetnih vodova, pa smo tako tim luksuzom
raspolagali itav mart i april. Tada je ponovo nestala, tako da smo od aprila
struju imali dva puta, i to od ponoi do est ujutru. U tim sretnim noima
po kuama samo bubnja i zuji i svi smo na nogama. Ukljuene su ve-
maine, pegle, pune se akumulatori... Sve u svemu struja nije pretjeran
problem. Jer ve se moe prati i na ruke, sobe istiti metlom, pegla se
moe ugrijati i na plinu, vijesti se sluaju kod komija koji imaju pune
akumulatore... i, uglavnom, sve je OK. Ali, ako struje nestane u itavom
gradu gubimo vodu i telefon. Nemamo ih posljednjih 45 dana. Na sreu,
po gradu su organizovane javne slavine (naa gradska vlast ih sasvim
ozbiljno zove POJILA) i tamo se moe natoiti voda. Zimus ovih slavina nije
bilo, pa smo ekali po podrumima (do kojih je voda dostizala) po pet-est
sati, da bismo dovukli do kue po 20-30 l. Slavina je udaljena par
kilometara od naeg stana i mogu vam rei da je voda daleko najtea
sirovina u prirodi. Za koliko-toliko normalan ivot potrebno je najmanje 25
l dnevno. Bila sam oajna dok nisam nauila da vozim bicikl, a otada je
nabavka vode gotovo zabavna. Na biciklu vozim pet kanistera po pet litara,
a kako sam izrazito skratila vrijeme koje mi je potrebno za taj posao, mogu
bez napora sve to da obavim i po dva-tri puta dnevno, tako da obino imam
i malu rezervu. Ona je, zapravo, neophodna, jer im ponu borbe, ovo
putovanje otpada i tada je jedini izlaz skupljanje kinice.
I napokon plin. Daleko najtee pada nestanak tog energenta. Nemati
plina znai trkarati gore-dole po parkovima, sakupljati granice i papirie
(koji su odavno ve sakupljeni), to sve loiti u peima od konzervi, u koje
se mora puhati bez prestanka dok se iz tave ne izrui mali, crni hljeb, aka
rie ili tanjur-dva orbice od kakve trave. Momentalno nemamo struju,
vodu i plin. Ipak, stvar koja me najvie uasava je najezda glodara. I na
je stan pun mieva. Ne postoji nikakvo sredstvo protiv ovih napasti i
oprostite mi to sebi dozvoljavam toliku drskost i to vas moram zamoliti
da nam, ukoliko to nije previe skupo, pokuate poslati neki lijepak ili bilo
kakvo sredstvo protiv tih nesnosnih malih gadova, zbog kojih noima ne
spavam (od straha da se ne probudim sa miom ili pacovom na ruci,
125
trbuhu, ili licu...). Poplavu ohara neu ni da spominjem, ve godinu dana
spavam sa papuom pod jastukom.
Sve te stvari se vremenom pretvore u obinu svakodnevicu i to je
ono to me najvie plai. Mo adaptacije svakog pojedinca je, izgleda,
neograniena, a bejrutski sindrom ulazi na velika vrata. Normalan ivot
pod granatama i puanim mecima. Uasno me plai i to to se drastino
poveava broj ljudi kojima je rat profesija i jedini izvor sredstava. Kada
kaem drastino mislim da e idue godine taj procenat iznositi 90 odsto.
Toliki broj ljudi koji ostane na ovom terenu moi e da opstane jedino uz
pomo rata i rabota vezanih za rat. Sve normalne profesije (izuzev ljekara
i vatrogasaca) izgubile su smisao. Ve vie od godinu dana sasvim je
besmisleno biti pravnik, frizer, najder, ekonomista, arhitekta, zidar, rudar,
glumac, slikar ili bilo ta drugo. Ako nema jedno od novijih zanimanja
(njih neu nabrajati ne bi li ovo pismo ipak stiglo do vas), jednostavno
nema ansu ni da opstane.
U svem tom haosu ima i lijepih stvari, dovedenih do vrhunskog
apsurda. Mada smee sa ulica nije pokupljeno vie od dva mjeseca, i mada
je stanje u naim stomacima slino stanju u gradu moje drutvo pravi
dez sastave po podrumima, u susedstvu se otvorila savrena stripoteka,
sunamo se i prskamo vodom po dvoritima i nikada se nisu itale bolje
knjige u ovolikim koliinama. Jednostavno se ovjek poslije Junga, Borhesa,
ili Kanta ne moe tako intenzivno baviti mizernim ovozemaljskim
problemima kao to su voda, struja i plin, a rat je mnogo probitanije
posmatrati iz ugla socijal-patologije nego granate koja mi je prije pola sata
lupila u dvorite.
Ne vidim izlaz. Sa ocem vodim turu korespondenciju u stilu ivi
smo i zdravi i za sveobuhvatniju nemamo mogunosti (a i opasno je), ali
me ivo zanima odakle on crpi tu unutarnju energiju optimizma. Po mojim
procjenama, sve ovo moe potrajati desetinama godina i bila bih izuzetno
sretna kada bi idue godine u ovo doba situacija bila nepromijenjena, a to
zato to smatram da se moe promijeniti iskljuivo nagore.
Nadam se da vas nisam ugnjavila i bila preopirna. Pokuala sam
vam pribliiti djeli ovdanje atmosfere. U ovom trenutku pomislih kako se
ljudi iz ovog grada trude da svojima tamo negdje piu vedra, duhovita
i optimistika pisma, a primaoci tih pisama, poto ih proitaju, poele da
se ubiju. Stoga vam na kraju elim rei da sve ovo ne treba da vas
deprimira (pa i ja ba nisam previe depresivna) jer je sve to jednosta
vno tako, svakodnevica, rutina, normalno stanje. Vjerujte mi, ma koliko
to neuvjerljivo zvualo ovo je lake ivjeti nego o tome pisati, a vjerujem,
i itati.
Proetajte kroz park za mene i popijte jedno hladno pivo. uvajte se
i sve e biti OK.
Puno vas volim. Vaa Inja
126
Sarajevo, 3. III 1994.
Dragi nai,
Danas nam je Saa donio vae pismo. Sjedim ve drugi, trei sat
(ne znam koliko je vremena prolo) i intenzivno razmiljam o vama, o svom
ocu o vaim odnosima. Moda e vam zvuati udno, ali ja ne poznajem
dovoljno svoga oca. Jedino to znam o njemu to je da ga ogromno volim
i da je divan. Znam i zato to kaem, i uopte nisam bezrazlono zaljubljeno
dijete. Sve lijepo to imam, dobila sam od njega. To je pogotovo dolo do
izraaja u ovim ludim ratnim vremenima kada je sve puno gadosti i jada.
Tata mi je neprimjetno, tokom ivota, ubrizgavao neto nalik na serum
protiv svega toga i na kraju postigao udo pedagoke genetike. To udo se
zove nemati dilemu.
Jednostavno sam imuna od boletine tipa mrziti, zavidjeti, osjeati
se bijedno... Nemojte me pogreno razumjeti. Nikako ne mislim da sam
savrena. Daleko od toga. Niti tvrdim da je moj otac savren. Znam samo
da sam zadovoljna to imam sebe ovakvu i mnogo mu hvala na tome, jer
je to iskljuivo njegova zasluga. Mnogi ljudi koje poznajem raspali su se u
ovom ratu, ili e se uskoro raspasti, a to onda pukne jae od svih granata
na ovom svijetu. Ipak, imam jo mnogo da uim o toj borilakoj vjetini
zvanoj ivjeti, pa mu poruite da mi je hitno potreban radi nastavka
edukacije. Nemam nita protiv da se povue kada zavri zapoeti posao,
ali poto sam ja tupastije dijete, neka slobodno rauna na jo mnoge
decenije napornog rada i neka i ne pokuava da bilo ta isfolira. Mnogo mi
teko pada to su pisma izmeu nas dvoje tura i sa maem cenzure nad
glavom, pa mu nita od toga ne mogu napisati.
Jo prije dvadesetak dana primili smo divan paket od Milice, ali nam
je tek prije dva-tri dana stigao koverat sa njenim i Omerovim pismom. Sve
ide mnogo traljavo, pa zato koristim ovu priliku, za koju mislim da je
sigurnija od veza preko Humanitarne pomoi, da poaljem i pismo za
Milicu. Molim vas da joj ga proslijedite i da se ne ljutite to vas uvijek
zaposlim ponekim pismom. Tu sam pokuala Milici da objasnim fenomen
paketa u ovom gradu. Mislim da je to jedan od kurioziteta ovog rata, i da
e vas zanimati.
Od Bebe sam ula za projekat na kome radite i danima bezuspjeno
pokuavam da vas pronaem. Upravo sam i sada (22 asa je) posle mnogo
muka odustala. Napreem se i stalno pokuavam, jer je svaka promjena
pravi dar za naa ula, koja su se, ovih dana, slila u dva velika uha. Ostalo
smo manje vie zanemarili. Zato stalno, i danju i nou, neto oslukujemo.
Od daljih i bliih detonacija, preko svih moguih razumljivih radio-stanica
do tako dobro ujnih povika iz komiluka. Kroz naa najlonska okna imamo
stalni direktan prenos gradske hronike: Stigla je voda u podrum!; Edo,
idi po humanitarnu; Je l to stigo hljeb?... Zato, vjerujte, u ovom gradu,
127
kojem su oduzeli sve osim uiju, imate sjajnu, ali i strogu publiku. U dugim
mjesecima bez struje ivimo od zabave koja preko polupraznih akumulatora
i prepravljenih tranzistora dolazi do naih gladnih uiju. Onda te ui
prodiru sve i svata. Kao dezert dolaze primitivluci i bljuvotine koje plutaju
eterom. Poseban vid zabave je glasno komentarisanje vijesti, koje su
njihovi jadni autori zamislili kao neku jako ozbiljnu stvar. To je jedna od
kolektivnih zabava gdje svi arlauu od smijeha. Najee komentar nije ni
potreban, neke stanice nas non-stop uveseljavaju. Postoji samo jedna stvar
koja nije ni za najtvre ui: to je patetika, koja mi izaziva muninu i za nju
bih, na ovim terenima, propisala doivotnu robiju. Nita ne moe tako da
ponizi i rani kao patetina budala pred mikrofonom, ili s perom u ruci. Ljudi
ovdje imaju savren reper za nju i primijete je i u najmanjim dozama. Zato
se i bojim svojih pisama. Moda neke stvari koje su zaista ovdje prisutne,
u meni i oko mene, nekome sa strane mogu zvuati kao smee.
Presrena sam to ste tu gdje jeste i to radite to to radite. Moemo
da pratimo Prvi program TVBG i mislim da svako ko iole voli svoj mozak
treba da, makar privremeno, zbrie iz tog grada. Pogotovo ljudi kao vi nisu
zasluili da ive u takvom haosu. Bila sam jako zabrinuta za vas i jo sam
uvijek za sve drage ljude tamo. elim svu sreu onima koji su ostali. elim
i vama da napokon ivite normalno i dostojanstveno. Sve ovo jednoga dana
mora proi. Do tada nam je svima potrebno mnogo debelih i zdravih ivaca.
Prvi put vam piem bez ustezanja. Do sada sam se bojala da vam nekakvim
svojim razmiljanjima ne napravim kakav problem. Puno je manijaka svuda.
Sve ovo zajedno je protivno prirodi, i to ne ljudskoj, ve prirodi u smislu
smjene godinjih doba, izlaska sunca, gravitacije, svega to nas okruuje.
Sve mi se ini da to i ne moe dugo opstati. Obruie se tamo gdje mu je i
mjesto i nestati samo u svom apsurdu. Taj dan vrijedi doekati. Nadam se
da e biti za moga vijeka. Do tada mi budite sretni u normalnom svijetu.
Mislei o vama, uini mi se kako su vae patnje, u stvari, mnogo
suptilnije i bolnije od naih, jer vi imate mogunost izbora. Ne sluajte
uplje prie o hrabrosti Sarajlija i ne divite nam se. Moja hrabrost nije moj
izbor. Ona je izrasla u meni bez moje volje i ja jedino mogu rei da sam
mutant ovog rata. To to se (vie) ne bacam na pod kada tresne granata
u moju ili susjednu zgradu ili to pretravam raskrsnicu na kojoj je prije tri
minuta neko poginuo, a snajper i dalje bije - to nije hrabrost. To je moj
ivot i ivot svih ljudi ovdje. Ja se iskreno nadam da u jednog dana moi
priutiti sebi taj luksuz da budem najvea kukavica na svijetu. Sada to ne
mogu biti, jer jednostavno neu ostati iva ako sebi dozvolim napade
pileeg straha. Strah ne postoji, postoji samo STRAVA.
Ta se strava uvukla u nekada sasvim obine stvari. Mnogo
automobila koji trube jurei ulicom oduvijek su bili asocijacija svadbe i
neega veselog. Danas je to zvuk smrti. Poslije svakog pokolja juri gradom
do bolnice sablasni orkestar automobilskih sirena. Ta vozila zapomau
128
umjesto svojih raskomadanih putnika. Od toga zvuka se prevre eludac i
prevrtae mi se dok sam iva. Moj mozak je postavio nekakvu cenzuru i na
odreenom stepenu uasa jednostavno prestaje da prima informacije. Ali
zvuk o kojem vam priam probija i tu blokadu. Smrt na Markalama sam
gledala kao neto to je iz neke druge dimenzije upalo u moj grad. Shvatila
sam je tek kada sam ula taj zvuk. Smrt na Markalama je neto to se
normalnim ljudskim mozgom ne moe obuhvatiti. Ne ude me paljanski
idioti koji tvrde da su to bile lutke. Mnogo je lake i normalnije vjerovati da
su to bile lutke. Ipak, jedna od tih lutaka se zvala Zlatko osi i studirala
je sa mnom. Ta pijaca toga dana nije bila iz nae dimenzije. To je isti SF.
I jo mnogi prizori i dogaaji se mogu pripisati tom anru. Moj tata, takoe,
ivi u nekoj drugoj dimenziji. Inae, kako bih ostala normalna sa spoznajom
da ivi na jedan km od moga prozora, i da mjesecima ne mogu saznati ak
ni da li je iv.
Ja, inae, i dalje dangubim i to mi veoma teko pada. U novembru
u stei uslove za upis u imenik advokata i nadam se da e od tada biti i
neto normalnijeg posla. Sada, sve i da mogu samostalno raditi, najvie je
posla meu krivinim predmetima, koji su u ovom ratu izuzetno muni.
Ponekad napiem poneki ugovor ili punomo, uglavnom prijateljima.
S druge strane, nauila sam niz neobinih poslova koji mi olakavaju
ivot. Tako sada znam savreno da razvijam jufke i da pletem arape. I
vama u isplesti po jedan areni par. Mnogo vas volim. Vi ste mi najdivnije
iznenaenje u ivotu. Mislila sam da su svi tatini prijatelji ve odavno
zaboravili da postojim. Onda se pojavite vi.
Vaa Inja
Sarajevo, 5. III 1994.
Draga naa Milice,
Jo prije dvije sedmice smo primili Va divni paket, ali sam ja tek
sada nala vremena da Vam se mnogo, mnogo zahvalim na tome.
Posljednjih mjesec dana u gradu je velika guva. Te dvije rijei velika
guva imaju posebno znaenje, jer je kriterij GUVE odavno preao sve
granice normalnog. Bilo je dosta buke, bola i neizvjesnosti. Ipak, najbitnije
je da je granatiranje prestalo. Po statistici, u ovom gradu je dnevno ginulo
10 ljudi. Nije teko sraunati koliko je ivota poteeno od 6. II do danas.
Sada je sve lake.
Mnogo ste nas dirnuli svojom panjom. Veoma malo znam o Vama.
Jedva neto, posredno, preko oca. Vae divno pismo sam proitala mnogim
svojim prijateljima. Mnogo nam znai takva podrka. Primite pozdrave
mnogih mojih prijatelja, kojima ste potvrdili da njihova vjera u ljude nije
uzaludna, ma koliko nam suprotno dokazivali.
129
Pretpostavljam da Vas zanima pokuaj ivota u ovom gradu. Bojim
se da moete shvatiti samo malo stvari koje se nalaze oko mene i hvala
bogu to je tako. I mi, isto tako, imamo blijedu sliku Vaeg uasa. Najbitnije
je da navijamo za sve Vas divne i normalne koji ste takvi ostali,
vjerujem, s tekom mukom.
elim da Vam piem o tome koliko ste nas obradovali svojim
poklonom. To je za nas neto posebno. Pokuau Vam objasniti doivljaj
zvani paket: kartonska kutija napunjena hranom za nas je odavno
poprimila sasvim posebno znaenje. Nosei je kui (odnosno, vukui je,
obino, na sankama ili kolicima), imam osjeaj da dragog prijatelja vodim
kod sebe na kafu. I onda, kada uspijem da je doguram do nae kuhinje
(obino tu poinje ritual otvaranja paketa), i kada ga otvorim, iz njega prvo
izlete mirisi panje i ljubavi koji mi istog trena ponu da napajaju mozak i
duu saznanjem da nisam sama, da je neko na mojoj strani, da me voli i da
se brine za mene, razumije me, eli da preivim. Onda se i u meni povea
odgovornost za to da se moram izvui, da moram biti zdrava i iva. Sve to
da ne iznevjerim svog dragog prijatelja i njegovu ogromnu ljubav
zapakovanu u jednu obinu kartonsku kutiju. Moram jo rei kako je udno
to oseanje - primati ljubav u takvoj jednoj smeoj kartonskoj kutiji vezanoj
kanapom. Ona (ta ljubav) prva izleti iz paketa, pone poskakivati po kui,
doticati nas svakog ponaosob i raznjeavati, ini nas srenima. Otvaranju
paketa, inae, sveano je prisutna cijela familija. Svi tapemo, poskakujemo,
radujemo se, nekad pomalo plaemo. Obavezno prvo izvadimo sve stvari iz
kutije i rovimo po dnu paketa, da sluajno ne propustimo neko pisamce
koje se tamo sakrilo. Onda odmotavamo stvari koje su zapakovane u novine
i itamo te novine. Onda sve pustim i zamiljam kako je i gdje neko kupovao
hranu, kako je mislio na nas dok je kupovao, kako ju je vukao kui, pravio
paket, stajao u redu da ga poalje. Mislim o tome kako i Vi, ba kao i ja,
strepite hoe li taj paket uopte i stii i kada.
Napokon, kada je paket sasvim raspakovan, pristupa se vijeanju
svih lanova porodice. Dugo i pomno vijeamo o tome ta i koliko emo
kome dati. Ovdje je rije o jednom obiaju koji je star koliko i ovi ratni
paketi, a o kojem do sada nisam pisala. Naime, iz svakog paketa se
izdvajaju sitne stvari (supa, po nekoliko ljiva, luk) i to se dijeli dragim
ljudima (koji to isto ine kada oni dobiju pakete ili na neki drugi nain dou
do hrane). Naizgled su to sitne stvari, ali za nas svaka ta mala stvar
ogromno znai. Tako, od jednog paketa razveseli se i bude sreno bar pet-
est porodica. Kad je vijeanje zavreno, odlazimo sa izabranim slasticama
kod svojih prijatelja u komiluku. Tamo predajemo darove i satima priamo
o tome kako je stigao paket, od koga i preko koga, kako smo ga prenijeli
do kue. Oni se dive bogatstvu darova, a ti ih tjei da e i njihov paket,
koji ekaju ve mjesecima, sasvim sigurno vrlo brzo stii. I ako ga uistinu
i prime, onda oni dolaze k nama, i tako u krug...
Jo samo da napomenem da nikada neete biti svjesni u kojoj se
130
mjeri iskoristi poiljka koja stigne do nas. Na kraju sudbine svakog paketa,
kompletna ambalaa (mislim na ambalau svakog komada u paketu) ide u
pe i na njoj se moe skuhati jedan bogat i divan ruak.
Molim Vas da ovo moje pismo ne shvatite pogreno. eljela sam
Vam samo prenijeti dio atmosfere oko sebe i to njen ljepi dio.
Nadam se da i Vi sada ivite neto lake. ujem da cijene padaju i
da se, kao, ivot normalizuje. Ipak, elim Vam puno sree i snage. Ludilo
mora doivjeti svoj logian kraj. Do tada emo izdrati, makar iz
radoznalosti.
Puno Vas volim i jos jednom jedno veliko HVALA na veselom gostu
u kartonskoj kutiji.
Vaa Inja
Sarajevo, 9. VIII 1994.
Dragi moji,
Jue sam srela prijatelja preko koga sam poslala svoje posljednje
pismo i zgranula se da taj ovjek jo nije iziao iz grada. Nadam se da e
sutra, napokon, ova pota krenuti i da ete ovom vezom dobiti dva moja
pisma. Da sam to znala, nala bih neki drugi nain da vam se javim.
Nedavno sam bila kod Bebe i uivale smo na njenom balkonu uz
obiman, kvalitetan doruak i dosta kafe (upravo joj je bio stigao paket od
Emira). Sve vrijeme smo ponavljale reenicu, da nas sada Omer vidi.
Prosto je bilo neprijatno koliko nam je lijepo. I odluile smo da vas uvjerimo
kako nemate potrebe da se brinete za nas.
Inae, Beba je dobila stan na Alipainom polju, na prvoj liniji. Sprat
je jedanaesti. Putovanje do nje je prava avantura, igra zvana Budi Rambo
u trajanju od oko dva sata. im ue u tramvaj na Marindvoru, mora da
se prostre po podu, jer je jo uvijek mnogo onih koji se trude da te pogode
snajperom pravo u glavu. Ako preivi i ako se saobraaj ne zaustavi (jer
svaki as ponekoga pogode, pa tramvaj stane), ovim prevoznim sredstvom
moe stii do zgrade Televizije. Onda ti slijedi pjeaenje od oko 45 minuta
preko udnih pejzaa. Velika frekvencija pjeakog saobraaja je uzrokovala
da se u tim dijelovima razvije trgovina do nesluenih razmjera. Na svakom
koraku svi prodaju sve i atmosfera neodoljivo podsjea na poznate guve
Orijenta: ljudi se guraju i cjenkaju, jedu peene pilie umotane u novine,
trgovci kidiu na prolaznike i izvikuju nekakve pjesmice (esto sa lascivnim
refrenima). Poto je u Sarajevu i okolini svaki milimetar zemlje obraen i
zasijan, sve vrijeme se provlaim izmeu zgrada i kukuruza, dok me
nekakve koze stalno prate ili posmatraju (imam panian strah od rogatih
ivotinja). Najgore od svega je, ipak, to ne poznajem teren i to se
osjeam sasvim nesigurnom, jer ne znam odakle me imaju (snajperisti).
131
Onda, kad sam napokon stigla do njenog nebodera, uvijek se nae neka
budala koja me uporno nagovara da uem u lift.
Jer, Sasvim je sigurno da e nas, i ako nestane struje, Meho
odglaviti. Pa on je, zaboga, tako savjestan i siguran ovjek i zato (ste) svi
vi uopte toliko sumnjiavi. Ja se ipak ne dam nasukati, drim se stepenica
i kada zakucam na Bebina vrata, imam uasnu potrebu za ljekarom opte
prakse i za dobrim psihijatrom.
Nedavno sam se od njene kue vraala traktorom, jer tramvaji nisu
radili. Srea je to sam za tu priliku bila prigodno obuena imala sam
sivozeleni svileni komplet sa talijanskim cipelama i lakovanom tanom (to
je savreno uveseljavalo ostale putnike na traktoru). Sve u svemu, posjeta
Bebi je uistinu pravo turistiko putovanje i pomae ublaavanju osjeaja
klaustrofobije.
Postoji jo jedno mjesto na koje odlazim da bih pomogla sebi. To je
veliki park u centru Sarajeva i u stanju sam da tamo provedem i po pet-est
sati. Taj je park ostao jedini sauvan i zaista je divan. Pronaem poziciju iz
koje ne vidim nita osim zelenila i tako satima vrim fotosintezu. Imam
uasnu potrebu da budem sa prirodom. Toliko nam je nenormalnoga ulo
pod kou da ne znam hoemo li ikada vie uspjeti da budemo oni stari.
Jedan moj prijatelj radi u MUP-u i nagovara me da odem i posjetim
tatu. Ja bih to, naravno, iz ovih stopa uinila, ali je tata naglaeno
poruivao vie puta da to ne radim. Sada ekam nekoga povjerljivog da
doe i da ga opet pitam. Kada bih bila sigurna da mi one poruke alje samo
zato to se boji za mene, ne bih se ni trenutka predomiljala, ali se plaim
da njemu ne napravim neki problem.
On je i dalje u svom starom filmu. Nedavno smo dobili dvije poruke
preko Crvenog krsta. Neto u vam iz njih citirati. Poruka od 23. VI 94:
... Ako je jo u Sarajevu (misli na nau sekretaricu), mogle biste poeti da
radite zajedno, a ja sam siguran (da) u doi da vam pomognem do kraja
ljeta. Poruka od 10. VII 94: ... Sudei po brzini dostave pote i poruka,
vjerovatno e brina pisma od vas pristizati jo pola godine nakon zavretka
rata, odnosno do kraja ove godine, jer e rat ovih dana biti zavren.
Izluuje me taj njegov optimizam, jer ga vie nita ne opravdava.
Pomiljam kako moda pie tako jer moja pisma postaju sve depresivnija,
pa hoe da mi pomogne i da me bodri. Ali, ako nije to razlog, on u tolikoj
mjeri bjei od realnosti da mi naprosto nije jasno kako je od jednog
razumnog ovjeka, koji je uvijek bio motivisan ispravnim i ostvarivim
ciljevima, mogao postati toliki utopist. Takve i sline reenice on ponavlja
na taj nain ve dvije godine i sam sebi daje za pravo to nita ne
preduzima, jer e, svakako, sve samo od sebe biti uskoro rijeeno. Bojim
se ovog njegovog stanja jer mislim da nije prirodno.
Nadam se da e ovo pismo stii do Vas uskoro i da se nee zagubiti
na putu.
132
133
Kada bi se sve nekim udom smirilo, tako bih voljela da ivite u
Sarajevu. Jednog dana, kad sve proe, mislim da ovaj grad ima najvie
ansi da ostane onaj stari. I ovdje ima uasa, ali je ipak samo malo ljudi
obolilo od opake mrnje. Moda i grijeim, ali ja i grad se ne svaamo.
Napiite mi neto kratko.
Volim vas. Inja
Sarajevo, 30. XI 1994.
Upravo sam proitala svoje nezavreno pismo i ne elim ga baciti.
Poslau ga uz ovo novo.
Boe moj, je li mogue da sam i ja doekala radost i oputanje! Ovo
vam piem desetak minuta poslije razgovora s tatom i Omerom. Jo uvijek
mi bruji u glavi. Tek sada, kad se razgovor zavrio, shvatam da je sve istina,
da me niko nee probuditi iz divnog sna. Kada pogledam u pravcu tatine
kue, osjetim bol. To je ona vrsta fizikog bola koju osjeti kada nosi neto
uasno teko i onda to spusti. (Ovaj put, samo, bol nije u krstima, ve u
glavi). Onda ti treba par minuta da se ispravi, shvati da nema vie tereta,
bol nestane i javi se olakanje. Ali, jo uvijek je prisutan strah. On je postao
hronian i kao svaka bolest te vrste teko je izljeiv. Moram se boriti protiv
toga.
Kada si mi, Omere, rekao da e nas spojiti

, prvo sam pomislila: ne

smijem pasti u nesvijest, i ne smijem poeti plakati jer od toga mogu
zanijemiti. Jako sam ponosna to se nije desilo nita od toga. Ni sada ne
mogu da shvatim da mi se tolika srea sruila na glavu i da je prola
nekanjeno (to je taj neizljeivi strah). Njegov glas... Boe moj!!! I to
normalan, neizmjenjen njegov glas, intonacija, ritam reenice... sve tako
prirodno. Nisam nikada mogla pomisliti da e me to to ujem obian
glas svoga oca preko obine telefonske slualice uiniti toliko, toliko
srenom. Uz taj glas bilo je prisutno i sve ostalo: njegov lik, osmijeh...
Hej, efe, nema pojma kakvo si dobroinstvo uinio!
Ljubim vas. Inja
Inja Paali
(Pisma iz dva Sarajeva 1996)

Re je o spajanju telefonskom vezom sa ocem, koji se u tom trenutku

nalazio u Beogradu, posle izlaska sa Grbavice.
Prvo priznanje
Mislim da je nas koji se u dui osjeamo kao Jugosloveni, strano
mnogo, nas koji smo dovedeni u situaciju da ne smije rei ta si, kako se
osjea. Jednostavno su te prisilili da se izjanjava na osnovu onoga
odakle tvoje ime porijeklo vodi. Uasno je za mene bilo moje prvo priznanje
- priznanje, runo reeno situacija kada sam prvi put u ivotu rekla da
sam Muslimanka. I to sam prvi put u ivotu rekla sinu, petogodinjem sinu
kome je trebalo objasniti da Muslimani nisu nita prljaviji niti gori, niti
runiji narod od ostalih. Kakva je to bila situacija?
Moj sin je slavio roendan i trebalo je pozvati prijatelje na to slavlje.
Naravno, ja sam nabrojala imena djece koja su trebala doi. Rekla sam:
...i Muhameda. A moj sin je rekao: Ne, mama, Muhameda ne. Ja sam
bila iznenaena to? Mislila sam da su se moda posvaali. On je
rekao: Ne Muhameda, on je Musliman, njega neemo zvati. Ja sam rekla:
Odakle ti to zna? Odgovorio je: Pa rekla su mi druga djeca iz dvorita.
Pa zato, kakve veze ima ako je Muhamed Musliman? Ne, mama. Mu-
slimani su prljavi, ja se sa njim neu igrati, niti u ga zvati na roendan.
To je bilo strano. Kad sam svom sinu pokuala da objasnim da je
njegova nana Muslimanka, da je njegova draga tetka Muslimanka, da sam
ja, njegova mama Muslimanka, on je poeo da plae...
To je bilo strano. Rekao je: Svi mogu da budu Muslimani, ali ti ne.
Ja sam ga zagrlila i poljubila, a onda sam poela da objanjavam. Crtala
sam kartu Jugoslavije, republike nae, objanjavala koji narodi ive, da je
sasvim svejedno ko kom narodu pripada, da smo svi ljudi i da ama ba ni-
kakvog razloga nemamo za mrnju po osnovi nacionalne pripadnosti... Bilo
mi je to strano, jer sam prvi put dola u situaciju da kaem da sam ja Mu-
slimanka, mada se i danas, tri godine posle toga, zaista osjeam Jugoslo-
venkom...
A vie nigdje ovjek ne moe da se izjasni tako. Prvo je poelo u
Bosni. Na osnovu imena. Kau ti: Ne, ti nisi to. Ti pripada tom narodu. A
onda, kada sam zbog rata u Sarajevu pobjegla sa porodicom u Njemaku i
Nijemci su prihvatili taj na model. Ako si Jugosloven, onda si iz jedne stra-
ne, nove Jugoslavije, iz strane Srbije. I ako insistira da ostane Jugoslo-
ven, moe da ostane bez dozvole za boravak. Ili te ne pitaju: A, da, tvoje
mjesto roenja je Sarajevo, ti si Bosanac. I razgovora dalje nema.
Ja sam iz Sarajeva, iz jedne stare muslimanske porodice. Iz porodice
u kojoj su ljudi bili religiozni, ali nikada nisu bili nacionalisti. Moj mu, on
je iz jedne crnogorsko-pravoslavne porodice, ali, porodice koja je pod uti-
cajem ovih stranih politikih igara, jednostavno dovedena u situaciju da
se izjanjava kao srpska. Jedna estita, dobra, domainska familija. I moj
134
mu i ja smo doli u tako jednu ludu situaciju, ne samo zato to je izbio rat
u BiH, mi jednostavno nismo imali prostora, nije postojalo vie mjesto gdje
bismo normalno ivjeli. ijoj vojsci se prikljuiti? Na koga pucati? Da li iz
Sarajeva na rodbinu i prijatelje na Palama, na dragu babu i djedu moje
djece, ili opet s Pala, odnosno s okolnih brda pucati na drage prijatelje u
Sarajevu, na moju majku, moju sestru... Strano. Za nas je bilo jedino
rjeenje otii.
Samo par dana nakon poetka rata u Sarajevu, na stan, stan mojih
roditelja je pretresla muslimanska vojska. Zelene beretke. Zato to je zet
Vlah, jedan Srbin s Pala. Da bi moda mjesec ili dva nakon izbijanja rata u
aprilu prole godine, mojoj dragoj svekrvi njene, da li drage, kominice go-
vorile: Boe mili ta si ti doivjela, da ti snaha bude najvei neprijatelj.
Moja kompletna rodbina je ostala u Sarajevu - moja majka, moja
sestra. Rodbina moga mua je, naravno, jo na Palama. To je strano, to
su dva nespojiva svijeta... i neshvatljivo je da samo tih 14 km koji dijele Sa-
rajevo i Pale, da se u tako kratkom vremenu sazidao neprobojan zid meu
ljudima, izmeu ljudi koji su se tako divno druili, za koje znam da su se
zaista voljeli...
I ovdje u izbjeglitvu, ovdje u Njemakoj, mi primamo pisma iz Sa-
rajeva i primamo pisma sa Pala... jedni druge pozdravljaju preko Njemake.
(Doba razuma 1994)
135
Muziar po nacionalnosti
Svita za rodno Sarajevo
Ja se zovem Violeta Smajilovi, roena sam u Sarajevu i muziar
sam po profesiji, preciznije violinista. Momentalno ivim u Dalasu, u Ame-
rici, gdje sam na nekoj vrsti usavravanja. Moja porodica je razbacana. Ja
vrlo esto kaem: na svu sreu su mi roditelji umrli prije rata. Brat mi je
ostao u Sarajevu i on, zapravo, isto ini jedan jako, jako, lijepi gest. On se
isto bori, ne orujem, on se bori muzikom. On je violonelista i zapravo
sav svoj bijes i svoju tugu izraava na taj nain. S druge strane, imam tri
sestre koje se nalaze u Ljubljani. Dvije koje su ivjele ve dugo, dugo go-
dina tamo i treu koja je izbjegla negdje u novembru, prole godine, iz Sa-
rajeva i, izmeu ostalog, bila je teka etrdeset etiri kilograma...
ta se deava kada mislim o Sarajevu? Pronalazim vrlo esto ulice,
koje, kada sam bila u Sarajevu, uopte nisam ni primjeivala. Meutim, u
svojim mislima skoro svakodnevno pronaem tako neke okove, neke
uglove, neke ulice, recimo, po Baariji... Pokuavam da ih zadrim u svo-
joj glavi. Kad pomislim da one vie nisu takve, naravno da sam tuna,
meutim, znajui da ja apsolutno nita ne mogu uiniti protiv toga, poku-
avam da radim svoj posao najbolje to mogu i da na taj nain izrazim sav
svoj bol i svoju tugu i svoj bijes, u krajnjem sluaju.
Mislim da je to jedini doprinos koji ja mogu dati. Jer, vidjela sam
vie modela ljudi: jedni plau, drugi tuguju, trei se bore, recimo priajui,
meutim, nita to ne moe spasiti sve te ljude koji su ostali tamo... I, si-
gurna sam da ni moja svirka ne moe to uiniti, ali mi se ini, zapravo, da
je to ipak najvei doprinos koji ja mogu dati. Prije svega, smatram da je
muzika jedno vrlo, vrlo jako sredstvo komunikacije. Zahvaljujui ovom ratu,
shvatila sam koliko je to jako sredstvo komunikacije. Evo, dau samo jedan
primjer: jedan engleski kompozitor, David Vajld, koji je bio duboko potresen
time to se deava u Bosni i Hercegovini, tanije u samom Sarajevu, i koji
je bio potresen gestom mog brata koji svira za sve te rtve i koji na taj
nain iskazuje sav svoj bijes, napisao je jednu kompoziciju prvo mom
bratu, a kasnije je jednu drugu posvetio meni. Ona se zove svita Pla
Bosne i Hercegovine. Meni se deavalo, kad sam prvi put izvodila tu ko-
mpoziciju, premijera je bila u Parizu, da su ljudi plakali zajedno sa mnom.
Ja sam zavrila svirku, to mi se prvi put i zapravo jedini put desilo, da ja
plaem na podijumu... Ja sam ula, bukvalno, pla ljudi. Kad sam zavrila,
uje, nije da vidi suze, nego uje jecanje... To su bili Francuzi. I tad
sam shvatila koliko je muzika jako sredstvo, koliko se, zapravo, emocija
moe prenijeti na taj nain... Dakle, muzika je izuzetno, izuzetno snana i
136
mislim da je to moj izbor da na taj nain izrazim to to mislim, jer rijeima
je to jako, jako teko, i onda rizikujemo da uemo u neke politike debate,
da uemo u neke nacionalne probleme s kojima apsolutno nikakve veze
nemam. Na pitanje koje sam nacionalnosti, odgovaram Ja sam muziar po
nacionalnosti!
(Doba razuma 1994)
137
Bjei, sklanjaj djecu
Vie torbi nego ruku
Komija me je dovezao autom do Tilave i tu ostavio. Doapnuo mi
je na rastanku: Nikom nita ne govori, niko ne mora znati ko si. Te su me
rijei uznemirile, ali sam ostala nijema gledajui naokolo. Moje dvoje djece
se dre za nogavice mojih pantalona, a desetomjesenu bebu drim u
naruju. Oko mene naoruani ljudi odjeveni u razne uniforme i sa razliitim
oznakama. Na oblinju livadu je sletio helikopter u koji unose mrtvake
sanduke. Podilazi me jeza. Stojim tu, uzaludno ekajui prijevoz. Moje prvo
odredite su Pale, gdje bi trebalo da prenoim. U ruci nervozno guvam
ceduljicu na kojoj je zapisano ime ovjeka kod koga bi trebalo da
odsjednem. Nisam ga nikada vidjela. Sve to o njemu znam je da je otac
mog komije. Najzad stade jedan kombi i nekako se ugurasmo u njega. U
njemu nema sjedita. Prostirem bebin jorgan na pranjav pod da bih
smjestila djecu, a ja sjedam u prainu.
Putovanje do Pala je trajalo dva sata, jer smo koristili zaobilazni put.
Stigosmo, najzad, na odredite i izaosmo iz kombija potpuno bijeli od
praine. Okrenem se tamo-amo, svi se nekud uputili, a ja zbunjeno stojim,
nemam kuda da krenem. Uem bojaljivo u jednu kafanu i ljubazno
zamolim domaina da mi dozvoli da telefoniram. Mlai ovjek gurnu telefon
prema meni, ne postavljajui nikakva pitanja. Okrenem naznaeni broj i
ekam. Zvoni, ali se niko ne javlja. Mislim, lijepo proljetno vrijeme izmamilo
ljude napolje, pa ni moj domain nije u kui. Razoarano sputam slualicu.
Pokupim djecu i gomilu stvari koje sam morala ponijeti zbog djece. Ne
mogu da uzmem sve torbe u ruke. Povezujem torbe jednu za drugu i tako
ih vuem. Odmiem sporo, ali ipak idem. Prela sam stotinjak metara, kad
se pored mene zaustavi auto. Vidim ovjeka u uniformi, ustuknem i odmah
se priberem, pomislivi: Pa ovaj ovjek ne zna ko si ti. Uem sa djecom
u auto i bez mnogo pitanja ovjek me doveze na naznaenu adresu. Moj
domain stoji u avliji i nezainteresovano nas posmatra. Da bih se izvukla
iz neugodne situacije, pritrim i kaem: ika Duko, evo vam gostiju!
ovjek gleda sa nevjericom, jer pred sobom ima osobu koju nikad dotad
nije vidio. Na brzinu mu objasnim ko sam i otkud ja tu, da ne bi vojnik koji
je dolazio za mnom primijetio neto neobino. Ljubazni domain prihvati
spremno moje stvari i spusti ih pod drvo. Trava zelena kao tepih, a
proljetno sunce me zasljepljuje, jer sam prethodnih etrdeset dana provela
u podrumu. Odbila sam poziv domaina da uem u kuu, eljela sam da
to due sjedim na toj mekanoj travi i udiem isti zrak. Domaini nam
ustupie jednu sobu i dadoe lijepu bijelu posteljinu. Posle vie od mjesec
dana skinula sam sa sebe odjeu. Kod kue sam spavala obuena, nikad
se ne zna kad e zapucati i kada u morati u bezglavom trku snijeti svoju
141
djecu u vlani podrum. Tako smo i zaspali. Mir i tiina su nam prijali, pa smo
dobro spavali.
Oko est sati probudi me lagano kucanje na vratima. Domaica
skuvala kafu i zove me da popijemo. Dobra ena se i pored mog protivljenja
pripremila da nas isprati. Na rastanku sam plakala i ljubila je kao roenu
majku, a ona je sa suzama u oima mahala za autobusom koji nas ponese
put Beograda.
Putovanje je proteklo u stalnim kontrolama. Nas ene niko nita nije
pitao. U Vlasenici, kroz koju smo prolazili, a u kojoj sam ja roena, saekala
nas je grupa ljudi. Oekujem da u toj grupi vidim i svoju jedinu sestru.
Trebalo je da mi preda neto novca. ofer je projurio pored grupe ljudi, ali
ja sam spazila sestru. Djeca i ja smo instinktivno poeli vikati oferu da
stane i on je posle stotinjak metara zaustavio. Sestra je sva zadihana
dotrala do autobusa i pruila mi novac i kesu punu kolaa. Moja sestra je
zajedno sa svojim muem uhapena u Vlasenici i odvedena u logor, pa ni
danas nita ne znam o njima. aliu vjeno to je tad nisam povela sa
sobom. U autobusu ljudi oko mene priaju o ratnim strahotama, svako ima
svoje vienje dogaaja. Ja zbunjeno sjedim, gledam kroz prozor krajeve
koje sam toliko voljela, a sada elim da odem to dalje. Sluam sa radija
do tada meni nepoznatu muziku. Muzika odudara od mog odgoja,
dosadanjeg ivota u Titovoj Jugi. etnike pjesme se pjevaju, sluam, ali
nemam komentara. Pa nas su drugaije vaspitavali! Proitala sam brdo
knjiga o etnicima, ustaama, balijama i drugim izrodima naeg naroda.
Boe, udim se gdje sam ja to dola, hou da plaem, ali ne smijem. Silom
zadravam suze koje kao za inat svjetlucaju u mojim oima.
Poslije nekoliko sati vonje autobus stade na autoputu i ofer
nezainteresovano opomenu putnike za abac da tu mogu izai, jer nee ii
u sam grad na stanicu. Ja i nekoliko putnika izlazimo. Opet isti problem
kako ponijeti vie torbi nego to imam ruku. Postojim tu neko vrijeme i
opet poveem torbe i ponem ih vui po prljavom i rapavom asfaltu. Ljudi
prolaze i nijemo gledaju, ali niko ne eli da pomogne. Imam jako malo
novca, pa nisam u mogunosti da platim taksi do autobuske stanice. Put
je dug oko dva kilometra i mi smo ga preli, a da ni sama ne znam kako.
Onako umorna i tuna stignem na stanicu i tu sjednem da se
odmorim. Nikud ne urim, svi moji autobusi i vozovi su proli davno, jo
onog 3. ili 4. aprila. Kada sam se malo pribrala, priem alteru i kupim
kartu za Sremsku Mitrovicu. Autobus je polazio za koji minut. Ljudi se
guraju, ure da zauzmu mjesto, a ja unosim brdo stvari i poto vie nema
mjesta, sjednem na prljave i napola poderane torbe. Ljudi me gledaju i ja
pritisnuta tim pogledima poinjem da plaem. Niko me nita ne pita. Jedan
mlai ovjek mi prilazi i pita da li sam izbjeglica, a ja samo klimnem glavom
i nemam hrabrosti ni da ga pogledam. ini mi se da u poeti da vritim.
On mi u ruku tutnu jednu smotanu novanicu uz napomenu da djeci kupim
142
sok. To me jo vie rastui i ponem plakati na sav glas. Sve se to deava
protiv moje volje, ali nisam u stanju da se kontroliem.
Putovanje do Sremske Mitrovice je trajalo jako kratko, bar sam ja
imala takav osjeaj. Na stanici smo odmah preli u autobus koji je iao do
sela koje je bilo moje krajnje odredite. Put nas je vodio u jedno bogato
sremsko selo pod samom Frukom gorom. Tek iznikli kukuruzi, suncokret i
druge biljke povijaju se pod blagim dodirom vjetra. Izrasla ita talasaju se
kao nemirno more. Krvavo sunce daleko na zapadu lagano umire. Kroz
prozor autobusa posmatram taj prizor koji ne moe vidjeti u Bosni. Tamo,
iza visokih planina sunce zae jo vrlo uto, nema nostalginog zalaska kao
ovdje u ravnom Sremu. Moja dua je prazna, oi suve, jer suza vie nema.
Kua u kojoj bi trebalo da stanujem nalazi se na samom poetku
sela. To sam shvatila kada sam iz autobusa na terasi ugledala poznata lica.
Moje dvije prijateljice iz Sarajeva, koje su ranije napustile grad, sada su tu
sjedile, dok su djeca trala oko kue. Mada stanica nije pored te kue,
ljubazni ofer na moju molbu zaustavi autobus i mi poiskakasmo istog
sekunda. Moje prijateljice nisu bile iznenaene to me vide, jer su
obavjetene da dolazimo. Nismo morale nita rei jedne drugima, jer su
suze u njihovim i suze u mojim oima govorile puno. Naime, prilikom
njihovog odlaska iz Sarajeva, obeala sam im da u napustiti grad samo
ako se situacija bude pogorala i ako zbog toga moram otii. Nisu nita
pitale, moj odlazak im je sve rekao.
Dolazak jedne Muslimanke u selo sa gotovo stopostotnim srpskim
stanovnitvom nije proao nezapaeno. Mukarci su me gledali sa
radoznalou, a ene sa podozrenjem. Moj zadatak prvi i jedini je bio da
ih uvjerim da sam tu dola sa dobrim namjerama, da nemam nikakve veze
sa onima koji u Bosni ratuju protiv Srba i Srbi protiv njih. Poela sam raditi
vrijedno sve poslove. U tom selu sam prvi put uzela motiku u ruke, ali
brzo sam nauila baratati njome kao da sam to radila cijeli ivot. Nauila
sam ta znai raditi za nadnicu, pa ja sam o tome samo gledala na filmu
i itala u knjigama.
U selu su me pojedini ljudi poeli voljeti, simpatije su bile
obostrane. Pomagala sam starijim enama pri radu u vrtu, kreenju kue,
pranju, klanju svinja, itd. Zauzvrat sam dobijala hranu i odjeu. ivot je
tekao, ini se, bezbrino i lijepo. Ali, nije bilo ba tako. U selu su ivjeli
ljudi doseljeni iz Bosne negde ezdesetih godina. Prijetili su gazdi kue da
e ga ubiti, ljudima koji su se sa mnom druili isto. inilo se da ljudi na to
ne obraaju preveliku panju. Kada sam shvatila da kao gost dovodim
domaina u neugodnu situaciju, eljela sam u selu nai neku kuicu za
stanovanje. Ljudi u selu su bogati i svi imaju pored nove i staru kuu. Ali
niko mi ni najgoru staru kuu bez struje i vode nije htio ustupiti. Svi su
nalazili neki izgovor da me ne prime. Vidjela sam mnogo suza u oima
starijih ena tokom moga traganja za krovom nad glavom. Kada sam na
143
kraju shvatila o emu se radi, prestala sam tragati za kuom, prestala sam
muiti sebe i seljane.
to je vrijeme vie odmicalo, sve mi je jasnije bilo da iz sela moram
otii. Tokom ljeta i jeseni mogla sam zaraditi za osnovne potrebe, jer paket
Crvenog krsta nije bio dovoljan. Bila sam daleko od grada, pa samim tim
daleko od onoga to je Crveni krst dijelio drugima (sveske, knjige, olovke,
odjeu, itd). Stigla je zima, a zimi na selu nemam posla. Nisam mogla
dopustiti da moje obaveze (mlijeko za bebu i druge neophodne stvari)
plaaju drugi.
Odluila sam otii. Ali gdje??? Nisam ni sanjala da postoje kolektivni
smjetaji gdje se stan i hrana mogu dobiti besplatno. Odluila sam krenuti
nazad za Bosnu. Odredite je bila Fojnica i kua roditelja moje prijateljice.
Ali za taj put mi je trebao paso, jer se moralo ii preko Maarske i
Hrvatske. U tani je mirno godinama leao moj bosanski paso kojem je rok
vaenja istekao jo 1990. godine, a ovo je 1992. godina. Kako produiti
paso kad kod sebe nemam ni prebijene pare, a ne elim od drugog da
traim? Odluim prodati vjenanu burmu svog mua koju mi je dao kada
smo se rastajali. Ja svoju nisam ni imala, jer sam se vjenala bez burme,
ali to je druga pria. Slike za paso kotaju devet maraka, a ja mogu burmu
da prodam za osam maraka. A gdje su pare za takse i druge dabine?
Ulazim u jednu fotografsku radnju i molim fotografa da mi uradi slike
to jeftinije. Objanjavam mu situaciju i ini mi se da mi ovjek vjeruje.
Posle nekoliko sekundi razmiljanja odluuje da mi uradi fotografije za pola
potrebne sume. Ima jo uvijek dobrih ljudi! Ta me iznenada otkrivena
injenica ohrabri, ogrija mi srce.
Sutradan u grad povedem djecu i poemo da se fotografiemo.
Grad je grad i svega ima da se kupi. Moj mlai sin trai kiflu, a ja nemam
novaca da mu je kupim. Ba toliko koliko imam treba mi za takse. I ja bih
pojela toplu kiflu, rumenu i mekanu, tek izilu iz pekare. Objanjavam sinu
da nemam novaca i da kiflu zaboravi. A dijete ko dijete plae i vie: Daj,
nek nema!
Posle mjesec dana ekanja, uz iscrpna ispitivanja ovlaenog lica
MUP-a o mom dolasku i o tome gdje mi se nalazi mu, dobijem paso sa
rokom vaenja do 1995. godine. Bila sam sretna!!! Problem je bio
zapakovati stvari i odluiti se ta ponijeti, a ta ostaviti. Sve su to bile stare
stvari, ali su nam bile potrebne. Posle dueg razmiljanja zapakovala sam
tri torbe i ve sam bila spremna za putovanje.
esnaesti april, kakva sluajnost! Ba na taj dan, ali posle godinu
dana, ponovo odlazak, djeca, brdo stvari. Komije me ispraaju, svi
plaemo.
Nae prvo odredite je Novi Sad. Iz Novog Sada idemo za Baju,
gradi u Maarskoj, pa onda za Zagreb i dalje do Fojnice. Na jugoslovenskoj
granici smo due ekali, ali smo proli bez problema. Dolazimo na maarsku
144
granicu. Ulazi maarski carinik i pregleda pasoe. Svi putnici pokazuju plavi
paso sa ahovnicom. Ja i jo dvoje putnika posedujemo crveni paso.
Carinik me pita kuda idem. Objanjavam mu. On zahtijeva potvrdu, tri
stotine maraka i garantno pismo za Hrvatsku. Otkuda meni tri stotine
maraka, ta jedva sam sakupila pare i za put? A ni u Hrvatskoj nemam
nikoga ko e mi poslati garantno pismo. Ja, biva sportistkinja, putovala
sam esto u inostranstvo, pa ne mogu doi k sebi ta to sad od mene trae.
Nita mi nije jasno! Carinik odlazi, ali se ubrzo vraa i poziva nas sa crvenim
pasoem da napustimo autobus i iznesemo nae stvari. Maari ne vole
crvenu boju, ali da nam ne daju dalje ne mogu da vjerujem. Tog trenutka
mrzim Maare, gledam u njihova glupa lica, ali niko od njih ne eli da
razgovara. Ponovo kupim stvari i djecu i vraam se u Jugu.
Sjedimo bespomoni na klupi i sve etvoro plaemo. Kuda sad? U
selo se ne elim vratiti. Ljudi zastaju i raspituju se. Svi ele pomoi. Glupi
nai Balkanci! Na jednom djelu ove jebene drave se tuku, a na drugom
ele pomoi. Niko me ne pita ni ko sam ni ta sam. Svi pitaju samo ta
mogu da uine za nas. Ispred nas zastade prekrasan autobus sa stranom
registracijom i iz njega izae prekrasna gospoa. Ve godinu dana nisam
vidjela lepo ureenu enu. Prilazi nam i na srpskom objanjava da su oni
iz Vojvodine, da su na radu u Austriji, da idu u posjetu rodbini za uskrnje
praznike. Nudi nam prijevoz tim autobusom do mjesta u koje elimo otii.
Prihvatam ponudu. Ulazimo u autobus. Ljudi me gledaju radoznalo i
saaljivo. Svi pruaju sendvi, sok, okoladu. Jedna gospoa pored mene
plae, i objanjava da nema djece, ali da saosjea sa svim rtvama rata, a
naroito sa djecom. Moja djeca radosno otvaraju i jedu okolade. Obrazi su
im uprljani. Neka. I ne pokuavam da ih obriem. Neka se najedu!
okoladu nisu vidjeli godinu dana.
Razmiljam kuda da krenem. Sombor, Subotica ili neko tree mjesto?
Svejedno mi je, gdje me ostave, tu e biti moj grad i tu u morati potraiti
svoj dom. Ipak, izabrala sam Suboticu, ni sama ne znam zato. Na
rastanku mi domaica prui nekoliko novanica i neto sitnia. Pogledam
i nasmjeim se, pa to su marke. Nije mnogo, ali je dovoljno za prvu pomo.
Ve je vee. Ne znam ta da radim, gdje da naem smjetaj. Jedan
ovjek nudi da me za pet maraka odvede do Crvenog krsta. Poto sam sad
imala novac, odmah sam prihvatila njegovu ponudu. Stigli smo pred jednu
staru zgradu u centru Subotice. Prozori su osvjetljeni, to je bio znak da
rade. U oveoj prostoriji sjedi mukarac i neto ita. Lagano zakucam i
uem, a za mnom moji djeaci onako musavi od okolade. Kada sam
ovjeku objasnila ta mi se sve podogaalo, on uze telefon i pozva nekoga.
ujem kako govori: Imam jedan beznadean sluaj, primi ih makar samo
ovu no. Molba je imala uspjeha, jer nam se ovjek obrati i ree nam da
emo tu no provesti u djejem domu Kolevka. Gradskim prevozom smo
stigli do doma i tu nas je deurna sestra ljubazno primila. Jedno krilo doma
145
bilo je namijenjeno majkama izbjeglicama sa malom djecom. Svi su eljeli
da znaju ko sam i odakle dolazim. Poslije svih obavljenih formalnosti,
okupali smo se i stropotali u krevet. Djeca zaspae odmah, ali ja nisam
mogla, jer sam brinula ta e biti sutra sa nama. Zahvaljujui Komesarijatu
za izbjeglice, dobili smo dozvolu za dalji boravak u tom objektu.
Provela sam nezaboravnih pet mjeseci. Paliko jezero nam je
prualo mir i sigurnost i tu smo se osjeali kao na moru. Zaboravili smo ko
smo i zato smo tu. etali smo gradskim ulicama jer smo bili eljni grada
i to nas je privlailo i uzbuivalo. Sve svoje slobodno vrijeme provodila
sam sa naputenom djecom, koja su tienici tog doma. Voljela sam
naroito bebe do godinu dana. Ne znam kome je tee, njima ili nama.
Nesrea nas je spajala.
Ali srea obino kratko traje. Direktorka doma je odluila da uskrati
pravo izbjeglicama na smjetaj u njemu i mi smo morali otii. Ponovo
rastanak, suze. Moj najstariji sin ponovo naputa kolu i tek steene
prijatelje. Ponovo se namee pitanje gdje sada? Ali sada je mnogo lake
stajati iza tog pitanja koje nema one nekadanje neizvjesnosti. Sada o
nama vodi brigu Komesarijat za izbjeglice. Autobus dolazi pred Kolevku i
nas etiri sa djecom i stvarima odlazimo. Ostale ostaju u Subotici u potrazi
za privatnim smjetajem.
Dok se vozim komfornim autobusom, vraam se u svoju mladost, u
dane kada sam bezbrino putovala naom lijepom domovinom od Triglava
do evelije. ini mi se da putujem na koarkaki susret ili na neki drugi
turnir. Iz razmiljanja me trgne moj sin koji vie radosno: Mama, uma!
Kakva uma ovdje usred Banata? Pa u Vojvodini nema ume, osim na
Frukoj gori. Gledam, stvarno uma. Provjeravam svoje znanje iz geografije
i sjetim se da bi to mogle biti ume u Deliblatskoj peari.
Veoma brzo smo stigli u naselje izgraeno u umi. Doekala nas je
grupa radoznale djece. Izali smo iz autobusa i iznijeli svoje stvari. ofer
je urio natrag, ne dajui nam vremena da se predomislimo i vratimo za
Suboticu. Moje drugarice su bile razoarane mjestom i glasno su
negodovale. Ja nisam imala drugog izbora i morala sam tu ostati. Pokuala
sam da u tom ambijentu otkrijem sve to je lijepo: sportski tereni, uma,
mir, tiina, i ponovo nostalgini zalazak sunca. Ali, plaila sam se ljudi. Jako
me je interesovala nacionalna struktura stanovnika naselja. Boe, kakva
su vremena! Tome nekada nisam pridavala nikakav znaaj. Pa bila sam
udata za ovjeka druge nacionalnosti i to mi nikada nije smetalo. Ljubazni
zamjenik direktora kampa mi je objasnio da tu ima razliitih nacionalnosti
i da se ne pravi diskriminacija. I zaista, odgovorni ljudi koji rade nisu nikada
pravili razliku, ali sami stanari jesu.
Moj dolazak u sobu paviljona Dunav prokomentarisan je reenicom:
Stigla balijka, otkud ba u na paviljon? Moji djeaci nigdje ne izlaze, a
razlog stalni sukobi sa djecom. Ponovo pogrdne rijei: balije, ustae. ao
146
mi je djece, jer su jo nejaki da se sami brane. Uostalom, djeca su djeca i
njima ne treba zamjeriti. Prva podjela odjee za djecu do dvije godine
donijela mi je nemir i tugu. Moj najmlai sin od dvije godine je dobio samo
papice pokunice, jer nam ostala garderoba nije navodno bila neophodna.
Dijete ko dijete jako se obradovalo, jer su papice liile na malog zekicu.
Jednog dana tokom ruka prila mi je jedna ena i pljunula me pred
pedesetak ljudi. ujem je kako govori: Ti si dobila pape, a moj unuk nije,
balijko jedna! ta ti ovde radi? Tvoja djeca trebaju biti i gola i bosa.
Govorila je i jo neto, ali je ja nisam ula. Osjetila sam zujanje u glavi, i
cijelim tijelom sam drhtala. Mislila sam da u se sruiti. Ostavila sam tek
zapoeti ruak i istrala iz restorana. Suze su same navirale na oi. inilo
se da veina ljudi u restoranu odobrava postupak ove zle ene.
Tih dana sam bila oajna. eljela sam da umrem, ali ta sa troje
djece jo uvijek malih da se brinu o sebi. Uz podrku prijatelja koje sam i
ovdje stekla, nekako sam prebrodila nastalu situaciju. Nou sam esto
plakala, a danju tumarala bez cilja drei za ruku svoje najmlae dijete.
Kada je sve prolo i malo se zaboravilo, dolazi druga nevolja. Prijateljica sa
kojom sam se svakodnevno viala, doe jednog dana veoma uzbuena.
Zbunjeno mi je ispriala da joj je prijetio jedan profesor iz Sarajeva zato to
se drui sa mnom. I sama sam imala priliku da ujem kako prijeti
ienjem Muslimana balija iz Srbije, ako radikali dou na vlast. Znala
sam da radikali, bar sada, nemaju anse da dou na vlast, ali vrag je odnio
alu, nikad se ne zna. Ponovo tuga i suze. Noima sam razmiljala ta sam
bogu zgrijeila, pa se ljudi tako ponaaju prema meni. Ja znam da moje
oajanje dolazi otud to nisam u stanju da se na to naviknem. Pa, ivjela
sam u gradu ljubavi i najvee mogue nacionalne izmijeanosti. Proli su
izbori, pa je moj muitelj prestao prijetiti, barem za sada.
Pred Novu godinu stie mi paket iz sela u kojem sam u Sremu
boravila. Paket pun raznoraznih akonija. alju ga ljudi koji su me voljeli i
koji me vole. Mojoj srei nema kraja ne zbog onoga to je u paketu, nego
zbog ohrabrujueg saznanja da ima ljudi sposobnih da vole ljude bez obzira
na nacionalnu pripadnost.
Merima Nosi
(Feministike sveske 1/1994)
147
Nikada vie rat!
Iz Bosne sam, a zovem se izbjeglica. Tuna oznaka.
Izbjegla sam sa svojim muem iz vihora rata 17. 11. 1992. iz Kulen
Vakufa, opine Biha. Rat je kod nas zapoeo 11. 6. 92. Tih dana sve je
gorjelo, tenkovi i granate poruili su to se dalo poruiti. Bilo je puno rtava.
Sjeate se tih ratnih slika sa televizije. A ta buka granata jo je u mojoj
glavi i u nonim morama. esto sam neispavana. Bojim se zatvoriti oi.
Granate odnekud opet dolaze. Iako su u toj panici bijega mnogi uspjeli
pobjei, nas je otkrila rijetka proljetna uma i bili smo zarobljeni. Vraeni
smo u opljakane domove, maltretirani, vezani u lisice i ispitivani svaki dan.
Bili smo i gladni, a strah nam se uvukao u svaki dio tijela.
Jednog dana dok sam pomagala susjedu brati ljive da napravimo
pekmez, kojem sam se tako radovala, iznenadili su nas rafali metaka
upueni nama. Sklonili smo se, bilo je tako buno, ali srca su nam od straha
kucala jo jae. Kad sam poslije htjela zvati susjeda da vidim da li je iv,
nisam mogla progovoriti. Trajalo je to nekoliko dana. Poslije toga poele su
moje muke. Mucala sam i teko slagala rijei. I do danas, uza sve pokuaje
nisam uspjela povratiti svoj stari, siguran i tean govor. Moj glas sada
prolazi kroz neki neprohodan kanal, ispravno disanje spreava neki
poklopac u stomaku. Moje usne ne mogu uvijek stizati moje misli. I od
toga moja glava kao da je neim pritisnuta, a ispod tijela kao da se ure
neki mravi, pa kad me umore valjda i odu i opet se vraaju.
Tog dana su bila strijeljana 53 civila. Moj mu je sluajno izbjegao
strijeljanje traei neto povra po naputenim batama. Doao je sav
preplaen kui. Odluili smo bjeati. Po noi, pored puno straa, sa dva
kofera. Morali smo prijei tada ve hladnu rijeku Unu i preko uma naili
smo na francusku UNHCR bazu. Oni su nas zbrinuli, zatitili, nahranili i
transportovali za Zagreb. I tu smo naili na nove potekoe, jer sam ja
katolkinja, a moj mu musliman i kao izbjeglice nismo imali jednaka prava
na hranu, na zdravstvenu zatitu i smjetaj. Preko Martina Fiera i puno
ljudi dobre volje, doputovali smo u Bonn 05.03.93. Opet kao izbjeglice.
Sada kad je rat zavren, Bosna poruena, 200.000 grobova, da vam
kaem kako se ja osjeam. Ne mogu prepoznati sebe, sad i od prije pet
godina. Bila sam sretna, poslovna ena, sa dovoljno novca i imovine do
kraja ivota. Naa Bosna bila je mala, ali lijepa. U mom gradu bilo je svega
kao ovdje u Bonnu, osim tramvaja i automata za cigarete. Sada, godinu
dana poslije rata, moj gradi Kulen Vakuf pripada Federaciji, nema jo ni
struje, ni vode. Ne rade telefoni, tvornice su poruene i opljakane.
A ja u svom stanu u Bonnu imam stalno osjeaj da imam premalo
brava i esto imam potrebu da se u svakoj prostoriji ponovo zakljuam.
148
Imam rune snove sa slikama rata i krvavih leeva i njihovih jauka. Sve to
nosim kao straan teret kojeg se ne mogu osloboditi.
A kada se budem morala vratiti u nacionalno podijeljenu Bosnu, gdje
u ja kao katolkinja i moj mu kao musliman imati sigurnost kad su se svi
meusobno ubijali? Ja u imati problema zbog njega, a on zbog mene.
I bolje da sam jo u Bosni bila grob, nego ovo sada jedna ispaena
izbjeglica. Nigdje dobrodola i uvijek dalje i dalje protjerivana... sve do smrti.
O boe, pitam se kad e mi je poslati. Tada u vjerovatno prestati
biti izbjeglica.
Hvala svima koji nam pomau a onima koji misle da moemo ve
sada nazad u Bosnu, neka pokuaju kod svojih kua napraviti samo jednu
rupu na krovu, neka si iskopaju struju i grijanje samo jedan mjesec, neka
skinu samo jedan prozor u stanu i neka donose i piju vodu iz Rajne... da
time pokuaju doivjeti djeli ivota sada u Bosni. Neka pokuaju preivjeti
od 100-200 DM koliko mi sada aljemo rodbini od etiri lana.
I aljem poruku svakom roditelju irom svijeta: Kai svome jo
malenom sinu: Nemoj nikada u rat!
I da vam jo kaem: ja volim svoju Bosnu, ona je meni najdraa.
Jednog dana ja u joj se VRATITI.
Bonn, 4. oktobar 1996.
Izbjeglica
(ene za mir 1997)
149

naslov ur.
150
Prosim

Nema ko da mi izdrava decu. Mu mi je poginuo, ivkovi Sreta.

Kako da vam kaem on je Srbin. Ali dok je bilo vreme da se radi, ono dok
je bilo sve slobodno, mi smo odlazili i radili sa tim elezom. U Kninu smo
bili sedam godina na deponiji. Tu smo radili da bi zaradili neto za decu,
da bi imali. Meutim, njemu je jako bilo ao kada je gledao svoj narod, kad
su rekli: Sklonite se sa ekrana, ako ste to gledali, da se skloni sa ekrana
kad su pokazivali one leeve, njemu je to bilo jako teko. On je rekao sam:
Odlazim da branim svoju decu, svoju zemlju, svoju Republiku, pa ako
ginem, neka ginem.
Imam troje dece. Ja moram da prosim da bi moju decu izdravala,
jer oni nemaju dva roditelja. Samo jednoga i to mene. Dobijam dvadeset
dinara i dobijam dvadeset pet kilograma brana i jedan higijenski paket. U
njemu ima dva ampona, pasta za zube, etkica, tri kile praka i ima jedno
tri-etiri konzerve i higijenski papir za WC. Ima i pribor za brijanje, ali ja
vie nemam mukarca u kui.
Rekla sam ovako: Sreto, nemoj ii ako nisi pozvan, jer su ta deca
zavisna od tebe. On je rekao ovako: Ja u da idem da branim svoju
zemlju, svoju decu, ako poginem, neka poginem. Non-stop je on to pratio.
Kad je bilo ono, produetak Dnevnika, ako se seate, to je bilo pretprole
zime, on je bio u stanju da sedi celu no, samo da gleda Dnevnik. Ja sam
njega samo odbijala od tog i rekla sam mu: Nemoj to da uradi, jer mi
imamo troje dece. Ne znam ja da li bi on iao na taj prvi metak, da njega
pogodi ili bilo ko, da ga uniti, ali on je samo rekao: Nema veze da li e
me unititi Hrvati ili Muslimani, ili ta ti ja znam, uglavnom ja u otii, pa
ako se vratim bie dobro, ako se ne vratim ja tome nisam nita kriv. Od
Dnevnika sam ga odbijala. On je bio ivan i pre toga i onda kad je ono bila
pria o Mandi, da ona iskopava i ta ti ja znam, on kad je to video, on je
rekao: Zar jedna ena da ubija nau decu, a ja mukarac da sedim kui i
da jedem i da pijem, a drugi da gine? Ne! On dvadeset dana uopte nita
nije jeo. On je samo pio kafu i puio. I samo je o tome razmiljao, kako e
da ode i kako e to da bude. Ja ga pitam vie puta: Zato si ti takav i ta
to tebe toliko zanima? Kae: Zanima me zato da bi se mogao osvetiti
Hrvatima ili Muslimanima. Ja sam rekla: Nije to bitno, ti sam ne moe
nita uiniti. Ali uopte ga nisam mogla odbiti od toga.
I ja sam se posle leila. Bila sam u bolnici u Mitrovici na
neuropsihijatriji, posle toga svega. Troim lekove za ivce. Kako su oni doli
da meni jave, da njega vie nema i ja sam dolazila tu u Beograd da bih ga
151
prepoznala... Ne mogu da doem uopte sebi... Ja njega kad sam videla,
on uopte oi nije imao. Bio je sav unakaen. Tu su mu jednu ruu... Ne
mogu... Tu su mu jednu ruu nacrtali... Ne mogu vie...
Ja nemam pravu kuu. Ja imam zemunicu, ako znate ta je
zemunica, ono iskopana zemlja. erka mi svaki put kae: E, mama, sad
da je tata iv, to ne bi bilo tako. Jer on kad je bio iv, ja nisam nikad za
veka prosila. I onda ona meni kae: Da je tata iv, mi se uopte ne bi tako
muili. Ja gledam dok ja mogu da oni ne osete. Nije to problem. Ja u
njima naprositi danas deset dinara da bi imali za hleb i za mleko. Ovaj mali
jo sisa, stariji ima dve i po godine. Meni je toliko teko, ja ne znam vie
ta u sa mojim ivotom. Meni je dolo da ja odem da se ubijem.
(Doba razuma 1994)

naslov ur.
Bjei, sklanjaj djecu

Zna, tada su me donijeli u mrtvakoj vrei. Eh, kada me Bog tad

ne uze, a vala nee ni on svata. A moda je i bolje. Ko bi mi pazio sada
na Janka? On ima samo 15 godina i mnogo je dobro dijete. Tada u bolnici
nisam mogla da shvatim da je moja Mira poginula.
Ja ivim u Bioi. To je selo kod Ilijaa. Ilija je ispod brda, na brdu
su srpske linije. Dvadeset osmog decembra 1992. godine balije su krenule
iz Visokog i probile linije. Svu no se pucalo. Nismo znali da su balije
zauzele poloaj. Tek ujutro oko pola sedam izaem ti ja na terasu. Vidim
puca se, djeca spavaju, tata na poloaju. Sve meci na terasi ispred mene.
Mama bila ustala, kae: Bje bona s terase, pogodie te. Ja ovako
pogledam usuprot nae kue, kad vidim Muslimani. Imaju iste uniforme,
samo s ljiljanima na rukavu. Viu, deru se i lupaju u neto. Tako oni uvek
kad osvajaju, jebo ih otac. A tu mi bila i tetka. Kae: Pakujte se. Budite
djecu, pa da bjeimo. Moju Miru kada sam probudila, Janka, majko mila.
Kaem: Sine dobro se obuci, pomozi seki, utoplite se, moramo da
bjeimo.
Mira moja nita ne razumije. ta zna dijete ta je rat. Joj, samo kad
se sjetim. Mira mi je sve vrijeme plakala. Nije mogla ni jesti. Pitam je:
Sine, da ti mama spremi neto? Neka mama. Neka tebe kraj mene, budi
tu. Krenemo prema tetkinoj kui. Svi su bjeali. Cijelo selo istom cestom
prema sklonitu. Jebo mu majku i ko ga napravi dolje. Ko da nismo mogli
da ga iskopamo u naem selu. Sve su kolone uspjele da se sklone, samo
naa, posljednja nastrada. Mama, ja, moja Mira, Janko i tetka, mi smo
trali. Tri, tri, pa une, onda gleda. Ne smije tek tako da tri, bilo
je granata i rafala. Padaju ispred tebe i iza tebe, a ti na cesti. Tetka se
sklonila u jarak kraj ceste. Kaem joj ja: Ne mogu se skloniti, ta u s
djecom? A ona e ti: Sad u ja da ti pomognem.
I samo to to ree, majku pogodie. Ona zakuka: Rado, bjei,
sklanjaj djecu! Sve e nas pobiti, ja sam pogoena. Tetka skoi da joj
pomogne i presijee je rafal. Nije poslije poivjela ni tri dana. Ja vie ne
znam gdje u prvo da se okrenem. Svuda krv oko nas. Bila sam svjesna
samo da djecu moram da sklonim kako znam i umijem. Zagrlim ja njih i
tjeram ih da puze ispred mene, kad i mene neto pogodi u noge. Nisam
osjeala bol, samo mi noge utrnue. Osetim neto toplo i vidim krv se
razliva crvena ko rua. Mirie krv onako teka i lepljiva.
Pokuavam da doem sebi, djecu da sklonim. Viem Janku: Janko
sine, uvaj seku. A moja ti Mira vide: Majko, pa tebi tee krv! I ona da
152
153
se okrene, nije ni 20 santimetara podigla od asfalta glavu, samo da vidi
gdje sam ranjena, kada je u zatiljak pogodi metak i glavica joj pade na
Jankove grudi. Sve mi zaigra pred oima i najednom se zaledi. I sad vidim
njenu glavicu i Jankovu jaknu krvavu, ko da je neko posuo krvlju.
Pokuavam da zatvorim oi. Ponovo ih otvaram, sve mislim da to nije
stvarno, ali uvijek ta jedna ista slika njena raznijeta glavica na njegovim
grudima. Ne znam koliko sam tako zurila i treptala.
Tek me Jankov vrisak prenu: Mama, ubie nam seku! Nisu sine,
nisu. Samo ti puzi. Jesu majko, vidi. O majko mila, ta sad da radim? Da
mi je Janka izvui, al ne mogu onako ranjena. Tuku granate, fijuu meci.
Kaem Janku: Spusti, sine, sekinu glavu, izvuci se polako pa bjei, ali ne
ustaj na noge nego samo puzi. Neu mama, ako tebe ubiju, skoiu da
ubiju i mene. Nee sine, samo ti puzi, ubijedim ja njega, ali on ti ustade
i potra. Ja bih da ga pozovem, ali nemam snage. Dok je on trao nije se
pucalo ili ja nisam ula. Moda im je nestalo municije, ko zna, tek ujem
ja njega da vie: iv sam, mama, sklonio sam se. Hvala Bogu. Sad se ja
jadna bojim za moju Miru. Sve mislim da je iva, ali vidim glavica joj
raznijeta. ujem da ide oklopno vozilo. Rekoh, sada e mi dijete satrti
nasred ceste, moram je skloniti. Idem ja da je pomjerim samo malko u
stranu, ali ne mogu da ustanem ranjene mi noge. Nekako ti ja bolan
dopuem, uhvatim je ispod prsa i nogu i polako ustanem na koljena, ne boli
me nita, ne osjeam nita. Ne znam koliko je to trajalo. Ali samo to sam
se povukla do ivice ceste, neto me presijee posred stomaka, majko mila.
Ali ne putam moju Miru. Gurnem je u stranu, okrenem se i vidim da u
mene crijeva poela da izlaze. Uzmem ruku, dolje pritisnem i legnem ti na
asfalt. Reko, ko ga jebe, neka crknem.
Sjeam se jo da je oklopno vozilo stiglo i da nas je tada pokupilo.
Nisam znala da je nae. Miru moju odnijeli su u mrtvanicu. Mene u Ilija
u bolnicu, pa na Pale gde su me prvi put operisali. Tu ti ja doivim kliniku
smrt i slom ivaca, sve za jednu no. Poslije su me helikopterom prebacili
na VMA, pa u Dragie Miovia, gdje su mi uradili est operacija i preivjeh.
Kaem ti, bolan, da nee Bog svakog. Samo da mi dijete ne poginu.
Majka mi bila ranjena, samo prostrijelna rana. Brzo se oporavila, ali se sada
sporije kree. Otac mi tada totalno skrenuo. Sva srea, sauva mi Bog
Janka. Samo da prestane prokleti rat i da mi Bog sauva Janka.
(Doba razuma 2 1998)
Moja pria
Ratne godine, mislim kao datume ne pamtim. Znam vrlo dobro ta
se kad deavalo, ali koje godine i datume ne pitaj me.
Sjeam se dobro da je bila zima i da je glad uveliko kucala na vrata
moje porodice kao i uostalom na vrata mnogih Goradana. Da bi se nekako
snali za kilogram hljeba moj mu Ferid odlazio je da radi kod nekih ljudi
koji su ga plaali branom a i to je bilo mravo, aka brana za cijeli dan
ili bi mu dali rakije znajui za njegovu ljubav prema ovom piu. Najtee od
svega je bilo gledati djecu kako odlaze u krevet im se smrkne i pokuavaju
zaspati ne bi li glad prevarili. Jelo se samo jedanput dnevno i to grah ako
ga ima uz krikicu hljeba kroz koju se vidjelo devet nebesa.
Jednog dana smo odluili da odemo na Grebak. Do tada su mnoge
prie dopirale do nas kako je to opasno, kako se moemo smrznuti, kako
se ljudi izgube i kako ih zarobe etnici, ili pak kako su ljudi neljudi i kako
ne ele da ti pomognu kada upadne u kaljugu kroz koju je prolo prije
tebe na stotine ljudi. Poplaila sam se tih pria ali sam se i nadala da to nije
sve ba tako strano. Kada sam rekla djeci da elim, tj. da moram da idem
na Grebak, nisu htjeli ni da uju nego su odluili da i oni pou sa mnom
mislei da emo tako biti sigurniji i bolje paziti jedni na druge. Ferid nije
elio da ostane po strani govorei ako je sueno da na Grebaku svi
poginemo ili se smrznemo idemo svi.
I tako je i bilo.
Osvanuo je i taj dan. Negdje oko pola pet ujutro nas etvoro je izalo
iz kue i ni jedanput se nismo okrenuli, rekli su nam da je to baksuzluk. Bilo
je strano hladno. Morali smo dobro da se obuemo budui da smo jedan
dio puta preli na otvorenim kamionima. Na mjestu sastanka formirala se
kolona duga preko tri kilometra. ovjek iza ovjeka, ena iza ene, djete
iza djeteta. Stopa u stopu. Kada smo se primakli blizu etnikih poloaja
kolonom se pronio apat da se uti. Usput smo susretali iznemogle starice
koje nisu mogle da idu dalje, djeca su ih pokuavala podii, a one su ih
preklinjale da ih ostave da tu umru jer ne mogu dalje. Poneko je i zaspao
u koloni i samo se iz reda izdvojio idui nekim svojim putem. Ja sam stalno
bila na oprezu. Djecu nisam pourivala ali sam ih molila da ne spavaju, da
se drimo jedno za drugo. Torbe koje smo ponijeli da bi u njih stavili
brana, iako prazne bile su uasno teke, dolo mi je stotinu puta da ih
bacim a onda bih uzela Melihinu ili Mirsovu da njima malo olakam. Ferid
je to isto radio.
Na jednoj istini su nam rekli da se odmorimo jer nas eka veliki i
teak uspon. Moj Mirsad im je dotaknuo snijeg i sjeo na njega zaspao je.
Meliha takoer. Ja sam pokuavala da ih odrim budne jer sam znala ta
154
znai zaspati u snijegu. Oni su me molili, daj mama samo malo, samo da
trepnem, ne spavam samo mirim, pusti me da se odmorim. Srce je htjelo
da mi iskoi. Gurala sam ih, hladila snijegom, zvala. Ponekad sam imala
uspjeha a ponekad bi mi neko od njih i zahrkalo.
Kada su naredili pokret, svi oni koji su zaspali ostali su da spavaju
na snijegu, ljudi su samo nijemo prolazili pored njih, ukoliko bi nekoga i
prepoznali pokuali bi da ga probude, ali su morali dalje jer je kolona ila,
nije bilo vremena za ekanje.
Mislim da se te noi smrzlo u snijegu vie od pet ljudi.
Kada smo doli na Grebak nali smo neku talu polupraznu, povaljali
se po podu i zaspali. Konano sam i ja mogla da se opustim.
Poslije tri sata odmora natovarili smo brana i opet istim putem kui.
Povratak je bio mnogo tei jer smo sada bili pod teretom. Lea su
pucala, ne moe nikako namjestiti prokleti ruksak da ti se ne usjee u
ramena, djeca svoje nose, posru ali se ne ale. Samo mi je Mirso rekao,
mamo kad dodjemo u Gorade napravi mi hljeb veliki i sam u da ga
pojedem.
Tako je i bilo.
Priu ispriala Magbula Dizdarevi iz Gorada,
zapisala Vesna Kuljuh, 2007.
(objavljuje se prvi put)
155
Djeja pria
Imala sam tada samo 14 godina. Bila je to 1994. g. Dobro se sjeam
... zima je bila prelijepa. Januar... Najvie sam voljela predveerja tog
prelijepog zimskog perioda. Radovala sam se druenju sa prijateljima.
Nekako smo se svi tad puno vie voljeli. To nam je pomagalo da lake
prolazimo kroz rat. A prolaziti smo morali...
Granate, ubijanja, ranjavanja, silovanja, bjeanja, noenja u
podrumu, neimanje kontakta sa najbliim srodnicima udaljenim ne vie od
5 kilometara, iekivanje oca sa linije, briga za mamu i brata na moj nain...
sve su ovo stvari uz koje sam ja odrastala. Moj vedri duh me je drao i
pomagao da opstanem, kao i danas.
Od cijelog zla koje se deavalo meni i oko mene najvie pamtim tu
zimu. Bili smo gladni. Odjednom se prestala dijeliti humanitarna pomo,
sve i posljednje zalihe su se potroile, nije se imalo vie odakle uzimati. Ni
trave nije bilo, nestala je pod snijegom; bila je jaka i otra zima.
Tata je bio na liniji, poslali su ga na Treskavicu i ba se nekako u tom
periodu zadrao vie nego obino. U kui, tanije u podrumu, s ostalim
enama i djecom smo ostali brat, mama i ja. Brat je imao 12 godina.
Sedam dana bez prestanka jeli smo samo skuhanu riu. Ne sjeam se na
emu smo je kuhali, mnogi su, mislim, to radili ba na otopljenom snijegu.
A to bi se mi razlikovali?
Jedino od zaliha to smo imali bili su popularni kaba sapuni. Ali gdje
emo to jesti?
Sasvim sluajno, mamu, onako mravu, iscrpljenu ali i hrabru, ne
ba bliska prijateljica je pitala: Djeak ti je jo malen, bi li dala djevojicu
da krene sa mnom?
Gdje? upitala je mama.
Pa u Pazari, odgovorila je ena. Tamo ja imam brata, i oni imaju
krompira, ali nemaju sapune. Za jedan sapun se moe dobiti 1 kg krompira.
Koliko imate sapuna?
Moja mama je sakupila sapune po kui i uspjela skupiti 10. Nije
imala drugog izbora nego poslati me, ve tako gladnu, da propjeaim
Igman planinu put Pazaria.
Krenuli smo rano ujutro i penjali se, penjali se. Bila sam uzbuena,
preplaena, ali sam se brinula kako u bez svog mjesta, mame, brata i raje
izdrati ak nekoliko dana. To mi je bilo prvi put da se negdje pomjerim
tokom rata. Dosta drugaije od sjedenja u podrumu. U neki vojni ruksai
su mi stavili sapune i krenuli smo. Ja sam, sjeam se, namjestila ak i svoju
kovrdavu kosu, kao da sam krenula izai s prijateljicama a ne na tako
dalek put. ak sam se malo i dotjerala. Ni penjanje mi nije teko palo, iako
156
me je sve bolilo i jedva sam se penjala uz planinu.
Cijelo vrijeme smo morali uriti jer su nas vidjeli s okolnih brda i
mogli su nas gaati. Tad sam shvatila da instinkt za preivljavanjem
pobijedi sve strahove. Pjeaili smo bez imalo odmora. Meni se inilo da
nikada neemo stii. Kada smo konano stigli u mrak, doekala me je
najbolja hrana na svijetu kod brata mamine prijateljice. Jela sam ko luda,
i bilo mi je ao to mama i brat nisu tu. Sutradan smo trebali krenuti dalje.
Sjeam se da sam jedva ustala koliko me je cijelo tijelo bolilo. Znala sam
da nas eka dug put ali i da ne mora znaiti da emo odmah biti uspjeni
u tome da zamijenimo robu koju smo imali. Tada sam se samo pitala: Da
li sam ja to vercer? To neu da budem. A onda sam se utjeila i rekla da
nisam vercer nego neko ko pomae mami i bratu da preive. To me je
dralo.
Ja sam imala veliku sreu i odmah sam u prvoj kui, gdje je ivio
jedan stari dedo, uspjela zamijeniti sapune. Dedo se saalio na mene i dao
mi umjesto 10 kg kromira 16 kg. Ja sam ga molila da mi da manje jer je
meni to preteko nositi. On je plakao i molio da uzmem. Nisam znala tada
zato plae, ali i ja sam htjela plakati molei ga da mi smanji teret.
Ja sam svoj posao odmah obavila. Ovi ljudi nisu bili ba sretni tako
da smo i naredna etiri dana proveli hodajui. Ja sam svoj preteki ruksak
nosila cijelo vrijeme na ramenima. Derao mi je ramena i prelazila sam sve
granice izdrljivosti. Krila sam suze, plakala sam ali i dalje nosila. Moj ponos
mi nije dao da dozvolim ikome da mi pomogne iako su me pitali. Ne, ja
to mogu, govorila sam i danas se tako ponaam.
Najsretniji trenutak u mome ivotu bio je kada sam krenula nazad
kui. Nekako mi se ini da sam se bre vratila. Nije me niega bilo strah.
Ni silaska niz tu istu planinu.
Neka me vide, neka gaaju, barem je krompir mami i bratu stigao.
Neko e im odnjeti ako mi se neto dogodi.
Oni su me ekali na prozoru, nekako jo mraviji i slabiji. Mnogo su
mi se obradovali. Sva ponosna predala sam krompir (za koji smo kasnije
dobili puno brana) a ja sam istu veer bez obzira na upalu miia i umor,
izala vani i druila se s prijateljima kao da nikada nita nije ni bilo.
Cijeli rat sam provela u Hrasnici pored Sarajeva. Imala sam 12
godina kada je poeo i 16, kada se zavrio. Sreom nisam nikog izgubila
tokom rata od lanova porodice ali ipak mnogo sam izgubila kao i svi ostali.
Tamara Mikovi, 2007.
(objavljuje se prvi put)
157
Grad kojem ne daju istinu
Ja sam Mostar napustila uz pomo mojih prijatelja Hrvata i
Muslimana, uz pomo prijatelja koji su mi pomogli i da preivim inae, tih
osam mjeseci tamo. Bilo da su mi donosili hranu, bilo da su mi pruali
nekakvu zatitu u onolikoj mjeri kolko su oni to mogli, ali u svakom sluaju
oni su to radili jednostavno zbog svih onih godina koje smo provjeli prije
toga i nikada nisam osjeala da me oni gledaju drugaije zbog svega to
se deavalo u Mostaru. Iako su neki od njih izgubili bliske roake, iako su
se u njihovim porodicama desila i silovanja, spaljene su im kue, oni,
jednostavno, nisu mene gledali kao nekoga ko je za to kriv.
Ja zato danas ovdje u situaciji u kojoj ja vie nemam svoj dom, u
kojoj nisam sigurna hou li se vie ikad vratiti, i da li postoji ta neka prolost
u kojoj sam ja nekad ivjela, a budunost o budunosti ne smijem ni da
razmiljam. Ja isto tako ne osuujem ni jedan narod za ono to mi se
desilo. Jednostavno, ne osjeam mrnju prema bilo kojem narodu. Ja
mislim da ljudi moraju da jednog dana shvate da su i dobro i zlo inile
odreene osobe.
U prvom periodu, kada sam dola ovdje u Srbiju, zbog toga to
nisam htjela nikada da kaem ono to bi mi moda ovdje podiglo rejting,
da su Hrvati i Muslimani svi genocidni, a svi Srbi naivni i nevini, ja sam u
prvom periodu naila na zaista veliki zid oko mene. Osjeala sam se jako
loe. Mislila sam, u tom prvom periodu, dok sam sluala vijesti i itala
novine do kojih sam uspijevala da doem, da ovdje, jednostavno, niko
nee da prizna istinu. Kasnije, kada sam upoznala i neke svoje prijateljice,
naravno, to su prije svega ene u crnom, i neke ljude koji rade ovdje na
tome da se uje istina, ja se sada osjeam mnogo bolje. Sada imam neki
krug prijatelja i uopte ne mislim kao onda u onom prvom susretu sa
Beogradom, da je Beograd jedan grad koji nee istinu. Beograd je grad
kojem ne daju istinu.
(Doba razuma 1994)
158
Nona mora
Kada sam se odluila pisati o svom ratnom iskustvu, vjerovala sam
da u se fokusirati na neke konkretne dogaaje. Sada, kada sam sjela da
piem, sjeanja naviru. Tako su iva i tako su bolna. Javlja se strah, onaj
strah, koji me je tokom rata tjerao neprestano u pokret. Strah, mrnja,
bespomonost. Sve to je, kao tempirana bomba, bilo u meni. Bojala sam
se i u isto vrijeme mrzila. Bojala se i mrzila sve one koje ne vidim, sve one
koji su odlazili iz Zenice, zato to me svaki odlazak inio jo usamljenijom
i nesigurnijom. Dugo mi je trebalo da shvatim da moja mrnja nije
usmjerena ni na koga konkretno, da je ona izraz moje bespomonosti,
nevjerice da se to deava, nevjerice da nas svrstavaju u neke nacionalne
okvire, da se zbog toga ubijaju, da me neko moe mrziti i da me se neko
moe bojati samo zato to sam Naira Muslimanka.
Kada sam to shvatila, moja mrnja se pretoila u podrku drugim
ljudima, a samim tim i samoj sebi.
Tokom rata ivjela sam u dijelu grada koji je, uglavnom, granatiran.
Bila je to stara gradnja, totalno nesigurna i nepoeljna za ratne uvjete. Bez
podruma, bez ploe, nijednog duplog zida... Sve to je pojaavalo moj
osjeaj bespomonosti. Granatiranje nije bilo intenzivno, ali je bilo skoro
svakodnevno. Samo nekoliko granata, tek toliko da smo u neizvjesnosti, a
neizvjesnost izluuje ovjeka. Bila je to igra nerava. Moja kerka Meliha
imala je 6 godina. Kao i svako dijete njenog uzrasta, imala je potrebu za
igrom. Gdje? Vjeito pitanje! Pustiti je van ili je drati u kui. to god bih
odluila, bila sam nezadovoljna.
1993. godina. Godina blokade. Bez struje, bez vode i bez hrane.
Moja kerka kree u kolu. Bio je to najtuniji dan u mom ivotu. Valjda je
prirodno da ovjek eli da mu djeca imaju bolje uvjete od njega. Moja
kerka nije imala ni sline uvjete kao to su bili moji. Sjeam se svog prvog
kolskog dana. Mama je obukla nov, zeleni kostim. Ja sam bila dotjerana,
nova odjea, kikice. Moja uiteljica imala je divnu frizuru. Sjeam se te
sveane atmosfere.Tako sam bila ponosna to sam krenula u kolu. Tako
sam bila sretna. To je bio jedan od vanijih dana u mom ivotu. Rado ga
se sjeam.
Melihin polazak u kolu ispunio me tugom. Plakala sam. Umjesto
svearske atmosfere gr. Hoe li se oglastiti sirena za opu opasnost?
Melihina torba kupljena je na pijaci. Jo smo imali sree da je nabavimo!
Dijete ide u kolu, a nema obue. Prodavnice su sablasno prazne, samo po
neki artikl. Cijeli dan obilazila sam prodavnice obue, traei broj 33.
Konano u prodavnici obue Beograd (koje li ironije!) pronaem gumene
159
izme bez futera, broj 34. To to nisu futrovane ne mari, neka obue
vunene arape. Bila sam tako sretna to sam ih pronala. Kada sam dala
prodavaici novac i kada mi je rekla da ne moe naplatiti, jer nema sitno,
uhvatila me panika. ta ako neko doe i kupi te jedne jedine izme?! Kako
e Meliha ii u kolu? Sjela sam i ekala, ekala, sve dok se nije pojavio
drugi prodavac i donio sitan novac. Konano sam imala u rukama te
gumene izme broj 34 i bila sam sretna! Ta godina je bila prava ludnica.
Vie su bili u podrumu, nego na nastavi, ali preivjeli su, to je najbitnije.
Proljee 1994, konano deblokada Zenice i kraj sukoba Armije BiH i
HVO. Imamo prijatelje u epu, 40-tak km od Zenice. U Zenici je bila
Armija BiH, u epu HVO. Mi smo Muslimani, oni Hrvati. Kada su krenuli
sukobi, prekinute su telefonske veze i nismo imali nikakvih informacija od
njih. A onda, jednog dana, u jeku sukoba, poruka putem radioamatera.
Javljaju da su ivi. ele znati kako smo mi. Bila sam tako sretna to su se
javili, to misle na nas. Bila je to potvrda naega prijateljstva.
Po prestanku sukoba krenuo je prvi konvoj iz epa za Zenicu pod
pokroviteljstvom katolike crkve. Na elu je bio fra Stipan. Taj ovjek je
toliko toga uradio za Zenicu. Ljudi su ga voljeli i potivali. Prozvali su ga fra
Suljo. Iz epa su stigli paketi. Spremili su ih prijatelji i rodbina. Uvee,
oko 21 sat, dok smo sjedili onako bez struje i udisali miris lojanice, nazvali
su nas iz upnog ureda. Rekoe da je i za nas stigao paket iz epa. Primila
sam to kao najnormalniju vijest. Otila sam u krevet, ali nisam mogla
zaspati. Okretala sam se, prevrtala i onda sam glasno rekla da razmiljam
o tom paketu. Paket je bio znak da neko misli na mene, na nas. Toliko puta
sam imala utisak da smo zaboravljeni od svih, da vie nikoga nije briga za
nas. I onda kada dobije bilo kakvu potvrdu da si nekome bitan, da misli
na tebe, to ti daje elan da trai smisao ivota, posebice u ratu...
Otili smo u upni ured u pola devet, mada su nam rekli da doemo
oko 11. Jednostavno nismo mogli izdrati. Uzeli smo paket i urno otili
kui, gdje nas je ekala kerka. Kada je otvorila paket, na vrhu smo ugledali
patete i okolade. Jedna okolada je bila otvorena. Poslije mi je prijateljica
rekla da su za taj konvoj saznali iznenada i da su imali samo par sati da
predaju paket, tako da su potrpali ono to su imali u kui, ak i otvorenu
okoladu. Kada je Meliha vidjela patete i okoladu, na koje je odavno
zaboravila da postoje, poela je da plae. Poela je da jeca. To je neto
neopisivo. I sada kada piem o tome, ujem njen jecaj i pla. Brano, ulje,
eer, lea, ria i ponekad sir, to je bila glavna hrana tokom rata, sve ostalo
je bilo samo mislena imenica.
Te godine uspjela sam otii do njih, za Uskrs. Putovanje koje traje
40 minuta, trajalo je nekoliko sati. Kontrole, provjera papira... Dio puta
autobusom, dio puta pjeice... Ali kada sam je vidjela! Nevjerojatno! Kao
da smo jue bili skupa, a ne da je prola godina. Sjedile smo u njenoj
160
kuhinji, i onako uz kaficu, kako smo to obino radile, razgovarale smo. U
jednom momentu sam shvatila da se izmeu nje i mene nije nita
promijenilo, samo smo razgovarale o drugim stvarima. Prie su nam bile
drugaije, ali je na odnos ostao isti. To je ono to me radovalo. Nismo
vie priale o djeci, fakultetu, ureenju kue, priale smo to smo proivjeli
u ratu. Bila mi je to potvrda, da istinsko prijateljstvo nita ne moe unititi.
Osjetila sam bezgraninu sreu. Imala sam utisak slobode, jer sam mogla
otii i vidjeti svoje prijatelje.
Tokom rata radila sam u Centru za ene NPA. Radila sam sa djecom
predkolskog uzrasta i ujedno se osposobljavala za pruanje psiho-socijalne
podrke. 1995. godina obiljeena je padom epe i Srebrenice. Jedan dio
njih, oni koji su imali sreu da izau iz Srebrenice, trebali su doi u Zenicu,
privremeno. Na prilazu gradu, napravljen je prihvatni centar, zapravo,
napravljeno je atorsko naselje. Bio je ograen, kako bi se ljudi zatitili od
novinara i drugih znatieljnika. Novinari su bili naikani sa svih strana i
ekali su autobuse. Naa grupa iz Centra za ene trebala je pomoi pri
smjetaju u atore, te pruiti prvu psiholoku pomo.
U prihvatni centar smo stigli oko podne. Mislila sam popiti neku
tabletu za smirenje, ali je jedna kolegica rekla da eli da sve to doivi.
Pomislila sam da ima pravo. Zaista, to treba doivjeti...
U poetku sam bila jako nervozna, a onda smo poeli sa alama. Bio
je to crni humor, da ne moe biti crnji. Bio je to na nain odbrane. ekali
smo. Sati su prolazili. Spustila se no, a od autobusa ni traga ni glasa.
Dobivali smo sugestije, ta bi trebali, a ta ne raditi, kada oni stignu.
Rekoe nam da budemo spremni na sve mogue reakcije kod tih ljudi.
Poeo se javljati strah. Svako od nas trebao je ui u autobus, pomoi
ljudima da se smjeste i razgovarati s njima. Ui u autobus?! ta im rei?
Dobro doli u Zenicu!? Koja ironija! Pa, ta im rei? To pitanje je bubnjalo
u mojoj glavi. Iscrpljena, uplaena, izgubljena, na tren sam zaspala.
Probudili su me. Prola je pono, autobusi su stizali. Vidjele su se kamere
oko ulaza u prihvatni centar.
Ja sam trebala ui u prvi autobus. Nisam bila svjesna da drhtim. To
mi je sutradan rekla moja kolegica. Kae da sam se sva tresla. Zamolila
sam nekoga, pojma nemam koga, da sa mnom ue i da stane iza mojih
lea, da se barem malo osjeam sigurno. Ula sam i pogledala ih. Izgledali
su tako izgubljeni, izmrcvareni, beivotni. Samo starci, djeca i ene. Kao
da nije bilo ivota u njima. Nazvala sam selam. To mi je palo napamet.
Samo su me pogledali i spustili glavu. Rekla sam im da u im pomoi oko
smjetaja. Opet nita. udno, autobus je bio pun, ali je u njemu vladala
sablasna tiina.
Ljudi su se brzo smjestili u svoje atore. Neki su traili bombonice za
smirenje. Neki su uzimali abdest da klanjaju. Neki su sjedili ispred atora i
161
gledali bez rijei. Jedan dedo je izgubio nenu, pa smo je traili. Jedan je
ovjek osjetio bol u prsima i poeo se trzati. Otrala sam po lijenika. Kada
smo se vraali, vidjela sam da ga etvorica nose. Jedan za jednu ruku,
drugi za drugu, trei za jednu nogu, etvrti za drugu. Kao da nose vreu,
a ne ovjeka. On se trzao. Spustie ga na zemlju. ovjek izdahnu. Doao
je u Zenicu da umre! To je bio moj prvi susret sa smru. Oi u oi.
Krenula sam dalje u obilazak, od atora do atora. ula sam tiinu.
Jezovitu tiinu. Toliko ljudi na jednom mjestu, a takva tiina. Stravina,
nepodnoljiva, nabijena strahom. Voljela bih da je vie nikada ne doivim.
Tiina, koja lomi, izluuje, boli.
To jutro, stigla sam kui oko pola pet. Sa sobom sam nosila
telefonske brojeve, brojeve njihove rodbine i prijatelja iz Sarajeva. Stigla
sam kui i poela zvati. Nisam marila za vrijeme, jer sam znala da ljudi
iekuju informacije, da ele znati da li su njihovi ivi ili ne. Zvala sam i
priala. Bili su to dirljivi razgovori. Rodbina, u nevjerici da su ivi doli do
Zenice, plakali su, priali, a ja sam ih sluala. Sjeam se jednog razgovora,
jedna gospoa, kada je ula da joj je snaha iva, onako usplahirena poela
je da govori: Samo neka ona doe... Neka se nita ne sikira... Imamo
svega i da jedemo i da se obuemo... Recite joj da pazi kada bude prolazila
kroz tunel, da dobro sagne glavu da je ne razbije...
Narednih dana, redovno smo ili u kamp. Ljudi su ve pomalo poeli
priati. Upoznala sam desetogodinju djevojicu, koja je otila neni na
kolski raspust i tu ostala. Mama je ostala u Sarajevu i u meuvremenu se
porodila. Nisu dugo ule jedna za drugu. U momentu mi pade napamet da
bih je mogla povesti kui da nazove mamu. Nena je dala dopust. Kada smo
sjeli u kola i krenuli mojoj kui, poela me hvatati panika. ta ako je majka
poginula? ta da radim? Odluila sam da ja nazovem majku, pa shodno
situaciji odluiu ta dalje. Kada smo ule u stan, njeno ponaanje i njene
reakcije su bile dirljive.
Pa to je leaj... Ima i tv... Vidi sto..., sva ushiena govorila je,
ulazei iz prostorije u prostoriju. Tada mi je do svijesti dola informacija da
su se oni povukli u umu i da su tako ivjeli mjesecima. Za nju je moj stan
bio neto to je ona ve odavno izgubila sigurnost, udobnost,
jednostavno dom...
Nazvala sam njenu majku. Na svu sreu, ena je bila iva. Razgovor
te desetogodinjakinje sa svojom majkom nikoga ne bi ostavio
ravnodunim. ta ti je majko? Dobro sam, ne plai. Imali smo ta jesti.
Kako je brato? Kako si ti? Ne plai. ta ti je majko? Ne plai... Bio je to
govor jedne starice, a imala je samo deset godina.
Sjeanja i dalje naviru. Rat nas je rastavio od dragih nam ljudi. Neke
moda nikada vie neemo vidjeti, a neke ipak pronaemo. Ja sam svoju
prijateljicu pronala poslije 14 godina. Ona je Srpkinja i iana je kuma
162
moje kerke. Kada je rat poeo, bila je u Banjaluci. Kada je rat prestao,
pokuala sam je dobiti, ali telefonski broj je bio promijenjen. Promijenila je
firmu, promijenila prezime. Koga god bih upoznala iz Banjaluke, molila sam
da mi pokua pronai neke informacije o njoj. I nita. Tako godinama. A
onda, udom Boijim, 2006. godine, ponovo sam otila u Banjaluku na neki
seminar i ugledala nekog gospodina, koji mi se uinio poznatim. Kroz
razgovor smo pokuali razjasniti odakle se znamo. A onda smo doli do
Studentskog doma Bjelave u Sarajevu, gdje smo stanovali za vrijeme
studija. Taj gospodin bio je na zajedniki poznanik. Ree mi da je neki
dan priao sa mojom prijateljicom o meni. Ona je u Banjaluci! Odmah smo
je nazvali. Prvo to je izustila, bilo je: eno, od kada te traim! I ja sam
nju traila. Nikada nisam prestala. Poslije 14 godina, opet smo skupa. Moja
kerka konano je pronala svoju kuma iz Banjaluke, kako je govorila
kada je bila mala. I opet onaj osjeaj, kao da nije postojao taj prekid. Samo
smo nastavile, dodue sada malo zrelije i malo starije. Prijateljstvo je
prijateljstvo.
Ovaj rat, uinio je da se osjeam bespomono, da upoznam
najintenzivnije oblike straha, kada se boji za svoj vlastiti ivot, ivot svog
djeteta, ivot svojih roditelja, prijatelja... Ovaj rat pokazao mi je kako je
nepodnoljiva neizvjesnost... kako tiina moe biti stravina ... Voljela bih
da to nikada, ama ba nikada vie ne doivim, ni ja, niti bilo ko drugi.
Voljela bih da niko ne doivi tu tiinu, tu neizvjesnost, tu bespomonost i
taj strah.
Ovaj rat, uinio je da procjenim sebe, svoje vrijednosti, svoje
prijatelje. Bio je velika kunja. Ponosna sam i zadovoljna to se moje
vrijednosti nisu poljuljale i to sam dobila potvrdu za svoja prijateljstva.
Voljela bih da to vie ljudi doivi to zadovoljstvo, da budu ponosni
na sebe, da budu ponosni to su ljudi. Jedino zadovoljni ljudi mogu graditi
mir; nezadovoljni mogu voditi samo u nasilje, u rat.
Da bi ovjek procijenio sebe i vlastite vrijednosti, da bi dobio potvrdu
za svoja prijateljstva, jedino to mu treba je volja i hrabrost.
Naira Hodi, 2007.
(NVO Sezam, Zenica)
(objavljuje se prvi put)
163

naslov ur.
Biba Metiko

Zovem se Habiba, rodena sam 1942. godine u Viegradu.

Neposredno poslije mog roenja moja obitelj iz Viegrada izbjegla je u
Sarajevo radi istih razloga zbog kojih se danas ja sa svojim djetetom
nalazim u Zagrebu. Reeno je Povijest se ponavlja, to upravo moj sluaj
potvruje.
Sav dosadanji ivot proivjela sam u Sarajevu. Zavrila sam Pravni
fakultet. Udala sam se za Vasilija. ivjeli smo u sretnom braku u kojem
smo 1979. godine dobili ker Dunju. ivot bi nam zaista bio lijep da se nije
dogodio rat.
Po izbijanju rata u BiH, sada ve davnog aprila 1992, krenula sam s
djetetom na svoj krini put. Tog sunanog, proljetnog dana napustile smo
svoj dom, Sarajevo, sigurno danas najpoznatiji grad na svijetu. Padale su
bombe, padali su ljudi, a dizala se groblja. Danas u tom, do neko
prekrasnom, multinacionalnom, multikulturnom gradu, punom mladosti i
ivota, ima vie mrtvog nego ivog.
Stigle smo u Zagreb. Mislile smo da rat u BiH ne moe potrajati, da
se nacionalne nesuglasice moraju brzo rijeiti jer u BiH nema mnogo
jednonacionalnih obitelji. No, rat nije prestajao, a kerka i ja nismo imale
od ega ivjeti.
Moj svijet se poeo ruiti. Pomiljala sam na samoubojstvo. Nekada
uspjena, neovisna, poslovna ena, sada vie nije u stanju obezbijediti sebi
i djetetu elementarne uvjete za ivot.
Do nedavno je sam prostor bive Jugoslavije bio i moja domovina.
Sada, kau, vie nije. U Hrvatskoj nemam pravo na zaposlenje niti na
identitet, jer nemam podoban nacionalni predznak. Bezuspjeno sam
traila bilo kakav posao koji e nam omoguiti prehranu.
Jednog dana, lutajui beznadeno, traei svijetlo u tami, nala sam
se u potpuno nepoznatoj, ali prijatnoj sredini. Bio je to Centar za ene
rtve rata.
Nije im bilo vano tko sam, to sam, odakle sam. Bilo im je vano da
sam ena kojoj treba pomoi, a koja e sutra moi pomagati drugim
nesretnim enama.
Poela sam ponovno eljeti da ivim, da radim. Prola sam trening i
poela raditi na formiranju grupa samopomoi po izbjeglikim kampovima.
To je jako bolno, jer radei sa enama izbjeglicama radim na osobnoj
traumi i prevazilazim ju.
164
165
Susret sa enama iz kampa izgleda kao susret s nesreom. Ima se
osjeaj da su to ljudska tijela koja su oboljela. Svaki komad oboljelog tkiva
mora se posebice lijeiti i povezivati. To je rad koji zahtijeva mnogo
strpljenja i razumijevanja.
A kad spozna da su ti strpljenje i razumijevanje zaista jedina
sredstva za rad, onda ih nastoji razviti to je mogue vie. Ne ba uvijek,
ali ipak u prilinoj mjeri vide se rezultati. Poklekle ene se uspravljaju.
Moje ivotno iskustvo u Centru upotpunjeno je jednim novim
kvalitetom. Odrasla sam bez oca i bila prinuena raditi i muke poslove.
Mislila sam da je svejedno biti mukarac ili ena, danas to vie ne mislim.
Sretna sam to sasma drugaijim oima gledam enu i mukarca. Mislim
da su mukarci, kada bi razmiljali o svom rodu kako ja razmiljam o svom,
zaista hendikepiran rod. Mukarci koji su suptilni, njeni i odani u veini
sluajeva su doivljeni kao feminizirani. Kada ene postaju grube, tj.
odlune, ne postaju neto to se jako kosi s normama drutva, postaju
predivna ljudska bia meni jako draga.
Nakon godinu dana rada na sebi i s drugim enama jo uvijek
osjeam bol. Ponekad mislim da se cijeli svijet obruava na mene, da neu
uspijeti. Ipak, bol je svakim danom sve manja, a moje nade u bolji ivot
sve vee.
itav svijet bit e moj novi dom.
Nadati se to je jedna od ljudskih tragedija.
(Centar za ene rtve rata: Zbornik 1994,
ene obnavljaju sjeanja 2003)
Pria Goge M.
Vesna i Dinka: Jesi li uspjela sve spakirati?
Goga: Jesam, uglavnom. Ostavila sam neto stvari. Kako mislite da
to treba poeti razgovor, od mojih osobnih podataka?
V: Neka to bude pria. Poni s time kako si dola iz Sarajeva, zato
si otila, tko ti je ostao tamo od obitelji, koga si dovela sa sobom? I zato
se u ovome trenutku vraa u Sarajevo? Kako se u ovome ratu prelomila
tvoja sudbina?
G: Bitno je da je moja mama Talijanka, dakle faista, a tata mi je
pravoslavac, dakle etnik, udata za Hrvata, dakle ustau. to sam ja
u svemu tome? Imam mjesto roenja, nemam naciju, nemam
dravljanstvo. Bila sam Jugoslovenka to je sada veliki grijeh, zar ne? Iako
sam se dobro osjeala, svugdje kao kod kue. U svemu tome se nisam
mogla snai jer nisam nikad odgajana kao Srpkinja. Tata mi je pravoslavac,
ali nikada nitko ni u petnaestom koljenu nije ivio u Srbiji. On je roeni
Sarajlija, ve u etvrtom koljenu njegova obitelj ivi u Sarajevu. Mama
Talijanka je katolkinja, ali nije velika vjernica. U crkvu nije ila, ali imala je
svoga Boga i svoju vjeru.
(...)
D: Ima li danas jo kakve veze s talijanskom obitelji? Jesu li ti mogli
pomoi tokom ovoga rata?
G: Da, imam, ali oni nisu mogli nita pomoi. Prvo, to je dosta stariji
svijet, a ja nisam mogla otii tamo jer nisam mogla putovati. Nemam
domovnicu, niti putovnicu, nemam papire, ne mogu preko granice. Zna tu
priu ako izaem iz Hrvatske ne mogu se vie vratiti. Gubim status
izbjeglice. S njima sam bila u kontaktu telefonom, nudili su neku pomo,
ali nisam se mogla osloniti na to. Nisam imala niti volju da odem k njima,
jer je to bilo neto predaleko i definitivno. S obzirom da je mama u
Sarajevu, nisam htjela ii nigdje van. Zapravo stalno sam ekala povratak.
Kad se sve to desilo u Sarajevu, kad su uli i osvojili moju Grbavicu, bez
pucnjave, bez iega, mislim etnici
V: Je li Grbavica bila dio Sarajeva s preteno srpskim stanovnitvom?
G: Ne, apsolutno ne. U mojoj zgradi niti jedan jedini stan nije bio
nacionalno ist. Svi su bili izmijeani. Ako nisu roditelji bili mijeani, onda
su se djeca svih nacionalnosti enila uzdu i poprijeko. Srbi su odmah
osvojili Grbavicu jer im je to strateki bio zgodan kraj, vezan sa Palama.
V: Je li tebi tvoja nedefinirana nacionalnost u Sarajevu prije
predstavljala problem?
G: Ma nije, apsolutno ne. U Sarajevu nikad nitko nije mogao rei da
je bio ugroen ili da je imao problema zbog takvih stvari. Ja osobno za
166
devedeset posto mojih prijatelja ne znam ni danas to su, jer su imena,
posebno hrvatska i srpska, faktiki ista. Mi u obitelji slavili smo sve, i
pravoslavne i katolike i dravne praznike. Voljeli smo da nam je kua puna
svijeta. Mislim da je to bilo prekrasno. Kao najljepih slika iz mog djetinjstva
sjeam se kad je moj otac dolazio i nosio mojoj mami mali krisbaum za
Boi. Odrasla sam u potpunoj toleranciji. Kad su svi ti Srbi doli, ti etnici,
nisam tu prepoznala nita svoje bez obzira na vjeroispovijest moga oca. Ja
nisam ni vjernik, niti idem u crkvu. Moja vjera je nekakva moja ljubav,
potenje i tako Voli ljude i ini to moe dobro.
D: Jesi li imala problema kad su na Grbavicu doli vojnici?
G: Nisam imala velikih problema. Dobro, pretraili su mi kuu, ali
dobro smo proli. Jedan od trojke koja je dola, jedan deko, bio je jedini
Musliman i kolski drug moje susjede tako da je nau kuu potedio.
V: Kako to da je sa srpskom vojskom bio jedan Musliman?
G: Pa, mislim, dobra plaa. On je doao kao srpska vojska, kao
etnik, to je bio onaj prvi udar kad su upali eeljevci i arkanovci
(...)
V: S kim si ti tada ivjela u stanu?
G: Mama, ja i moj sin.
V: Bila si rastavljena?
G: Da, rastavljena sam ve 7 godina. Moj mu se zatekao na onoj
naoj strani.
V: Bosansku stranu jo zove naom stranom?
G: Da ja sad vie stvarno ne znam kako da to zovem. Moe li mi
ti rei?
V: Ne, ne mogu. Zanima me to ti misli i osjea.
G: Ja ne osjeam nita. Samo se nadam da e Sarajevo ostati
Sarajevo. Ne vjerujem da e u manjim mjestima biti sree. Previe je zla
napravljeno, previe su ljudi izgubili i doivjeli, previe toga proli. Mediji
su uinili svoje, i propaganda. U naoj kui od poetka je u mome stanu
bio tab gdje smo se skupljale: Jasna, Muslimanka udata za Hrvata, Safeta,
ista Muslimanka, ali su joj snahe Srpkinje, i ja. One su se kod mene
osjeale sigurnije jer je na mojim vratima pisalo srpsko ime Kod mene su
provodile po cijele dane, pokuavale smo se uzajamno zatititi.
D: Jesi li se bojala?
G: Da. Poslije sam imala i malo problema, prijetili su mi kao s kim
se druim, kako se druim Treba vas sve silovati, vi ste nikakve
Srpkinje
D: Jesu li vam esto ulazili u kuu?
G: Da, dolazili su u kuu.
V: Kako, da li su upadali grubo ili ste ih morali putati?
G: Taj je rat pun apsurda. Kad je ula ta srpska vojska, etnici na
167
elu, mi smo sjedili pred kuom. Prije toga, jedno 20 dana, uope nismo
izlazili iz podruma jer se pucalo. Nismo uope znali tko puca, na koga se
puca. Nismo znali da se sa nae Grbavice puca na na grad. Mislili smo da
na nas netko puca. Radio je irio totalne dezinformacije, stalno su nam
govorili uvajte se, dolaze grupice po dvoje troje ljudi, pljakaju
stanove, ovo, ono. U naoj zgradi napravili smo barikade na vratima koje
ne bi moglo probiti ni 10 ljudi i cijele noi smo provodili u podrumu. Ve nije
bilo struje. Jedne noi nai muki koji su imali nekakvog oruja virili su
kroz otvore i vele tenk je uperen u nau kuu. Nastala je panika i kad su
zalupali sve smo brzo otvorili, jer nije bilo nikakvog izbora. Nije se radilo o
trojkama, etvorkama nego o etnicima koji su sili definitivno na Grbavicu.
Kad su uli, pretresli su sve stanove traei oruje. Jednog su mukarca
odveli na Pale, poslije je razmijenjen za neke Srbe iz Sarajeva. Nismo smjeli
izlazit van sve dok nismo znali to se deava i to nam se moe desiti.
Nismo ni smee iznosili, a kad smo konano vidjeli da moemo bar do
kontejnera i radoznalost je ve bila tu U tom trenu svi smo sili. Stojimo
pred zgradom i dolazi njih jedno dvadesetak. Na elu svih tih vojnika ovjek
koga ja znam. Nisam se mogla sjetiti otkud ga znam. Kasnije se ispostavilo
da je bio radnik kod moga brata. On se meni javio i ljubazno pitao treba li
nam to, da li nas netko dira? Nitko nas ne dira. Jednom je naem prvom
susjedu, ii, Muslimanu rekao ti si Musliman, ti da nisi iziao iz kue, ti
si u pritvoru. Tako je bilo par dana. Meni je bilo ao ovjeka kao ker u
kui, zatvoren, ne smije niti do prozora, ni kroz prozor da pogleda. Velim,
idem ja onog komandanta zamoliti da ga bar pusti da moe sjesti pred
kuu. Kaem mu: Pusti ovjeka, nee nita, stariji je ovjek. I kae on:
Dobro hajde, neka. Napravili smo klupe i sjedili pred kuom, samo pred
haustorom, nitko se nije mogao maknuti dalje. I iko je tako s nama
sjedio, a poto je on volio piti, zapio se jednoga dana s tim nekakvim
etnicima. Mi ene otile smo kui. Uglavnom smo sjedile u kui jer smo
se bojale da nekome ne zapnemo za oko, svaka je zgodna u tom ratu.
Podne, meni netko kuca na vrata. Otvorim i stoji etnik onaj etnik iz
ratnih filmova koje smo mi gledali kao klinci: puka, bombe, brada, pijan,
prljav, sve. Velim ja: Izvolite! Kae on: Ja sam doao ovdje popit jednu
kafu! Kaem ja: Ovo nije kavana. Kae on: Svejedno, ja u popit kafu.
Kaem mu da mi je ao, ali mu ne mogu skuhati kavu. Meutim on je uao
unutra, sjeo pravo u kuhinju, sav se raskoraio, poeo provocirati: Curo
ljepojko, ovo, ono. Ja njemu: Kako te nije stid, mlai si od mene, ja sam
za tebe jedna starija ena, a on meni kae: Ti ne voli srpsku vojsku. Ja
njemu velim: uj, ja ti ne volim nikakvu vojsku. Strano sam se bojala.
D: Prie o silovanju su se ve ule
G: Da, ve se svata ulo. Imala sam uasan strah, ali sam htjela
pokazati da se ja njega ne bojim. Onda sam stala kraj prozora, mi smo na
etvrtome katu, i mislila sam: Boe moj, ako on neto pokua, onda u ja
skoiti kroz prozor, to da radim.
168
D: Mislila si skoiti kroz prozor?
G: U to je dola moja mama. Ona je prilino stara, ne uje dobro.
Zaula sam njen glas: to ste vi tu doli, to vi hoete, kafu? Kako da vam
moja ker napravi kafu kad je nema? Ona ni jednog trenutka nije shvatila
to se dogaa, svaala se s njim, govorila mu je: Vi Jugoslaveni ste jako
prljavi, stalno se svaate i tuete. Onda je on njoj poeo neto priati,
bako ovo, bako ono, a ja sam prola pored i otila do moje susjede i rekla
joj da ode traiti policiju, bilo koga, jer da mi je pijani etnik u kui. Ona
je sirotica lupala od vrata do vrata, nitko nije htio otvoriti. Na cesti je nala
neke policajce koji su doli, njih trojica, uli su unutra i pitali to se desilo.
Ponovno sam se vratila kraj svog prozora, da ne bi sad mamu doveli u
opasnost, da se etnik ne bi to dosjetio. Sreom, bio je dosta pijan. Izveli
su ga iz stana, mislila sam da e nas sve pobiti, jer nije htio dati oruje.
V: Kako se u to vrijeme ponaala ta vojska?
G: Policija je bila srpska. Rekli su nam da nitko tko se je ovdje
zatekao nema to da se brine. Ako bude problema neka se njima javi. Sve
oko kue je bila vojska, tab policijski i vojni i ambulanta i 5 transportera.
Na elu je bio pravi vojnik koji se jako korektno postavio od poetka. Rekao
mi je da je bio u Zagrebu gdje je izgubio stan, u Sloveniji gdje je izgubio
domovinu i sad je doao da brani ast. Da on nema namjeru proganjati
nikoga, ni Muslimane, ni Hrvate, svi e ostati tu gdje jesu. Zapravo ne
mogu rei da je tamo oko nas bilo protjerivanja, ljudi su odlazili od velikog
straha. Ali je bilo puno tih grupa koje su harale.
V: to su radili?
G: U jednoj kui u blizini stanovala je obitelj, on je bio Musliman,
umro je, oenjen Austrijankom, imala je dvije snahe. K njima je upala jedna
trojka, uveni Batko koji je silovao i ene od 80 godina. Srpkinje, Hrvatice,
njemu je to bilo svejedno. Potpuno poremeen ovjek, puten iz ludnice da
bi posluio svrsi. Kad su upali, sinove su odveli na Kulu u zatvor, a snahe
su odveli u jedan stan i tri dana se iivljavali na njima.
D: Da li se to znalo?
G: Nije se znalo dok jedna snaha nije skoila kroz prozor, tada se
saznalo da se tu neto deava. Onda je dola policija koja je uhapsila tog
Batka. ena se je sva slomila, odvedena je negdje u Srbiju u banju. Svekrva
je nestala, navodno se javila iz Austrije. Druga snaha je zateena u stanu
i nju su silovali. Nju je neki srpski vojnik Mio, jedan boji izaslanik, odveo
roditeljima. Ja sam ga poznavala, bio je na klijent u banci. Pitao me je da
li bi mu mogla neto pomoi i ispriao mi je tu priu. Kae: Bi li otila kod
nje popiti kavu da je malo razgovorimo jer je osamljena, prola je strane
stvari. Onda sam ja to rekla mojoj Jasni. Obilazile smo je, pile s njom
kavu. Nikad nije priala o tom iskustvu, priale smo o ivotu, nekadanjem
ivotu, neobavezno. Djelovala mi je sasvim dobro. Stalno sam se
preispitivala otkud joj energija i snaga, ak i veselje nekakvo je znala
169
pokazivati. Sad kad analiziram, znam da je to neto drugo, sad znam
mnoge stvari koje prije nisam znala. Taj Mio joj je nabavio falsificirane
dokumente, stavio je u svoj auto, odvezao za Beograd i mislim da je sada
u Holandiji. To je jedan od konkretnih stranih sluajeva za koje ja znam.
V: Je li taj vojnik nekome neto prijavio?
G: Bio je ogoren, ak je pokuavao da ode sa Grbavice, da se
izvue iz te vojske, ali nije imao naina jer mu je tu bila sva familija. ak
je otiao u Beograd, pa se ponovo vratio i rekao: Jedino to mogu je da
ostanem pa da poginem. Bilo je sluajeva da tako netko doe, da tjera
ljude iz stana i da ih on vraa. Mnogim ljudima je pomogao i mnogo ljudi
je spasio. Meni konkretno je obezbjeivao nekakav mir. On je mlad ovjek
moda 33, 34 godine, inenjer strojarstva. titio je moju Jasnu, gdje god
bi zakripilo, mogli smo ga zvati.
(...)
D: Kada si definitivno odluila otii iz Sarajeva?
G: Zapravo sam se sve vrijeme bavila milju da odem, ali ovjek je
vezan za te proklete stvari. Nisu to stvari, to je tvoj dom, to je neto to
gradi cijelog ivota, to ti predstavlja neto. Pitanje je i nekakve asti ostati
u tom svom gradu i nekakav svoj doprinos dati. No kako je vrijeme
odmicalo, malo je bilo stvari koje sam ja mogla napraviti. Mogla sam tu i
tamo nekom pomoi da neto obavi. Kad je umro na susjed nitko nije htio
da ide da ga se sahranjuje, svi su se prepali. Trebalo je proi skroz do vrha
Graca gdje biju snajperisti s ove nae strane i opasno je po ivot bilo doi
do pokopnog drutva. Kako rei: Doite sahraniti jednog Hrvata. Nitko
se nije usudio. Onda sam ja rekla: Pa dobro, idem ja, ja sam pravoslavka
Dola sam i sad, tri vojnika sjede, pitam ih je li to pokopno drutvo, a oni
odozgo odgovaraju da jesu. Velim ja: Ma evo, umro nam jedan komija,
pa ne znamo ta emo. Kae on: Je li Musliman?, velim ja: Ma, nije.
Dobro, kae: ta je? Kaem da je Hrvat. Kae on: Nema problema, mi
sve jednako sahranjujemo. Stvarno su bili ljubazni i inzistirali su da netko
ide s njima da se vidi kako oni to dobro rade, da nije istina da se ljudi bacaju
u vreama. Kerka tog gospodina to je umro stvarno je otila sa njima
kombijem, doli su pred kuu, lijes su donijeli nekakav i odvezli ga na
Lukavicu. Kae da je to bilo vrlo korektno obavljeno. Nema nikakvog
obreda, Muslimani, Srbi i Hrvati sahranjuju se odvojeno, ali korektno.
Nekakve sitne stvari mogla sam napraviti i eksponirati se vie nego to su
drugi mislili, ali sam neprekidno osjeala straan strah. Bojala sam se poto
je postojala fama da su sva djeca iz mjeanih brakova kopilad, da bez obzira
to mi je otac pravoslavac, mama mi je katolkinja, ja za njih ne postojim.
D: Za mua te nitko nije pitao?
G: Pitali su me stalno, a ja sam rekla: Rastavljena sam i nemam
pojma gdje je. I onda je poelo Ljudi su obijali prazne stanove, otimali,
nosili. Morali smo istiti te stanove u kojima je trunulo sve to meso, crvi su
170
ili po stanovima, ve je poelo da strano smrdi. Onda smo dobili naredbu
da svi idemo po stanovima i da se to obija. Vojska je obijala i nosila sve to
im se svidjelo, a mi smo ene ostajale i to prale. Nisam to u ivotu vidjela,
pere i povraa. Hrana u friiderima u naputenim stanovima, a ve 40
dana nema struje, to je strano bilo. Ljudi su jednostavno koristili da nose
sve to im se svia, pretvorili su se u jedan uasan oblik, grabeljiv
odvlaili su sve. Grozno je to bilo, a dijete gleda sve to. Vidjela sam da
stvarno nemam tu to vie uraditi. I tako sam se odluila da poem, ali da
u se vratiti po mamu, jer mama nije imala nikakve papire, imala je paso
koji je istekao, koji se mogao produiti na srpskoj strani, ali ga ne bi priznali
Maari, ni Hrvati. Onda sam ja mislila poi u Zagreb i njoj srediti u
talijanskoj ambasadi njene papire i vratit se po nju. Meutim, to je bila
vrlo naivna odluka jer su svi putovi bili zatvoreni. Naime, kad sam ja dola
na maarsku granicu, Hrvati su bili zatvorili granicu. Dva sam dana sjedila
u Maarskoj i onda je dola moja rodica po mene, uspjela je skupiti
nekakve potpise i papire i uvela me u Hrvatsku. Dugo sam bila bez ikakvog
statusa, jer sam 23. 9. 1992. dobila dozvolu da ostanem samo 14 dana.
Rodica je traila 40 dana, no poto se moj sin zove Milo dobili smo samo
14 dana. Ipak smo ostali, a kad je bio onaj veliki popis u treem mjesecu
1993, onda sam dobila status izbjeglice i karton, bez problema.
(...)
V: Koliko je trajalo da nita nisi radila nakon dolaska u Zagreb?
G: Od devetog mjeseca 1992. do prvog mjeseca 1993, koncem
prvog mjeseca sam ula za Centar.
V: Kako si taj period prebrodila?
G: Uasno sam bila osamljena, strano mi je bilo. Moja rodica s
kojom sam odrasla, koja je meni kao sestra po srcu bila, s kojom sam
provodila ljeta i nismo imale nikad nikakvih razmirica, ona mi je takve
strane probleme poela praviti. Prvo je molila i molila da doem. Onda kad
sam dola, onda pa kako ti se to dijete zove, pa ja ne mogu njega vie
tako zvati, meni ljudi prave probleme to imam Srbe u kui A ja sam bila
u depresiji, stranoj Ide Boi, ide mamin roendan. Htjela sam se
odmah vratiti u Sarajevo nakon dvadeset dana ili mjesec dana, ali nije vie
bilo linija. Nisam nikako mogla nai nain da se vratim, bila sam u klopci.
Nisam izlazila iz kue, jer sam znala da nikuda ne mogu.
D: to je dalje bilo s tvojom roakinjom?
G: Ja ne mogu shvatiti te ljude Ne, ne mogu shvatiti, ne mogu ni
opravdat. Shvatila sam da moram ii i sredinom januara sam se umalo nala
na ulici. Imam prijateljicu kojoj sam vjenana kuma, ona je iz Sarajeva,
odrasla sam s njom. Tu ivi. Ona mi je pomogla puno. Nala stan i tako
Ja sam pobjegla iz Sarajeva zbog te strane mrnje i zbog srbofilstva. Oni
su dovodili svoje ljude, zapoljavali ih tamo, otvarali neke opine. Mislila
sam da je u Zagrebu drugaije. Zagreb je uvijek meni bio jako drag, strano
171
volim Zagreb, ljeta sam tu provodila. Kad sam ponovno naila na mrnju,
stranu mrnju, to me je potpuno porazilo, makar evo, mislim da i to treba
razumijeti. Rat radi svata od ljudi. I prijatelji su me znali isprovocirati kako
mali ima grdo ime, kako je on tamnoput, kako je ovakav, kako je onakav.
Navodno da su Srbi samo crni. Ima li tko maramicu? To strano boli, nije
to generalno iskustvo, nego eto, neke sam ljude voljela. Kad sam poela tu
raditi, to je promijenilo moj ivot. Pomoglo mi je. Jedino me je cijelo vrijeme
grizlo to to mi je mama tamo, to je sama, bolesna i stara. A i ona je jadna
sirota u tom ratu promijenila narav i karakter, ima godina, ona ne oprata
to se nisam vratila. Makar ona nee da izae.
(...)
V: Zato si ba sada odluila da se vrati?
G: Zato to sam ba sad ula da je jako slaba. Zna to, moda je
to moj kukaviluk jer jednostavno ne mogu da podnesem misao da moja
majka umire sa nekakvom kletvom na ustima i da ja za nju nisam nita
uinila, da joj nisam pomogla. Ne mogu s tim ivjeti Istinski patim, ja
sam za nju jako vezana, praktiki se nikad nisam odvajala od nje, ona je
zaista bila predivna majka. Cijeli je ivot bila predivna majka. Odgajala je
moje dijete i sad je ostavljena. Pokuavala sam sebe ubijediti da je njen
ivot ipak na kraju, da je ona imala krasan ivot i krasan brak i mogu rei
i krasnu obitelj, djecu. Nije imala nikakvih problema sa nama, moj je tata
bio prekrasan mu, imali su novaca, mislim, ba je proivjela lijep ivot.
V: Zato si ipak odluila da se vrati, koji je to osjeaj?
G: Pa, jednostavno je to moja obaveza, moj dug prema njoj. Trebala
bih moda misliti na prvom mjestu na svog sina i ostati tu, ali ne mogu.
Premda, uasno me strah i pitam se hou li danas moi ui u taj autobus.
Toliko me strah. Dobila sam adrese ena u Beogradu, dala mi je Nela.
(...)
V: Ispriaj nam neto o svom odnosu prema grupi ena ovdje,
prema Centru. Kako pamti poetke naeg rada?
G: (...) Nauila sam dosta, ali zapravo imam dosta ivotnog iskustva
koje mi je pomoglo. Imam bolji instinkt nego pamet. Radionice su bile
super, one sa Engleskinjama su bile jako dobre. Uvijek si negdje mogla
pobrati neto dobro. Voljela bih da projekt traje, da ide, da se iri, jer je to
neto prekrasno. U ovo vrijeme, u ovakvom okruenju, u ovoj mrnji da se
nae toliko prekrasnih ena sa tako dobrom voljom, pa to je divna stvar,
to daje ovjeku nadu da ipak nije sve tako strano crno.
(...)
V: Jesi li radila sa silovanom enom?
G: Bila je jedna Azra iz Prijedora, starija ena, otila je za Ameriku.
Ona je bila silovana, vrlo brutalno, na sve naine i pukom i ovako i onako
i to na oi njenoga mua i nije htjela nikome o tome priati. Meni se
obratila, to je za mene bio ohrabrujui znak. Prvo mi je nasamo ispriala,
172
a onda je poslije i pred grupom sve to ispriala. Zahvaljujui njenim
godinama, ini mi seizala je na kraj s time, imala je 69 godina.
V: Kako ju je grupa prihvaala, i kako ste radile u grupi?
G: Grupa ju je dosta dobro prihvatila. Azra je bila neobina ena
Imala je neke svoje loe trenutke, trebalo je sa njom puno strpljenja. Ali
druge ene ni nisu izrazito reagirale, govorile su, znamo, razumijemo ju.
Nije bilo nikakvih otvorenih razgovora ili stavova u odnosu na to, zapravo
nisu htjele komentirati.
V: Ima li dojam da je eni pomoglo to je sve ipak ispriala pred
grupom drugih ena?
G: Mislim da je, jer ona nije najprije ni sa kim htjela razgovarati o
tome, a onda je poela sa mnom. Nekoliko smo puta nasamo sjedile na
klupi u kampu i priale i ona je polako poela govoriti. Prvi puta je rekla:
A ja sam svata prola, a onda drugi put: Da vi znate Jednostavno je
sama imala neki svoj tempo. Na kraju je pred svima ispriala ba onako u
detalje. ak je neko vrijeme bila glavna u grupi. Na neki je nain animirala
sve. Znala je biti vesela, znala je ispriati vic, nekakva svoja iskustva iz
mladosti, ak nam je jedno vrijeme odravala dobru atmosferu u grupi,
nakon to je ispriala to joj se desilo. Doe nekakav momenat kad svi
zaute, pa to emo sad, onda Azra uvijek: Hajde ene, to je, daj da
ujemo kako ste to ti ima Super je bilo. Na kraju je otila u ikago.
V: Kako se prema njoj ponaao njen suprug?
G: Najnormalnije. Ba sam ju ja pitala, kako Dedo na to reagira
Kae: Ma ao mu je jadniku. On je star, dijabetiar je, puno je stariji od
nje. Nikad nita nije predbacio, nije jednostavno niti razgovarao o tome.
Zna, ona je nepismena, ali vrlo bistra ena. Ona se ne zna niti potpisat,
ali ima svu onu mudrost koju imaju seoske ene i ekala je da sama ocijeni
kada i kako. I ba je mudro postupila. Mora je ovjek potivati, zbilja.
D: Jesi li se oprostila sa enama u kampu?
G: Juer sam ja rekla mojim enama da idem. Mislila sam da im ni
ne kaem. Ali bilo bi kukaviki. One su toliko poele plakati da se to nije
moglo zaustaviti. I onda smo se sjeale naih poetaka, kako nas je bilo
na poetku 6 do 7. Rekle smo im da e dobiti dvije nove cure, moda e
biti ak i bolje od nas dvije, da se ne moraju niega plaiti niti brinuti. Osim
toga, ove etiri sada idu u Njemaku, onda Pukarica ide u Kaliforniju za
mjesec dana, tako da nam je grupa na neki nain ipak zbrinuta. Ove mlae
emo ukljuiti u rad utorkom. Tako da sam nekako mirna, samo mi je ao
to neu biti tu da ih ispratim.
V: Kakva su tvoja iskustva s grupnim radom, mislim da nitko odavde
nije prije tako radio?
G: To je prekrasno i one su to juer zakljuile. Evo, vidite, kau, nita
dobra namjetaj, auti nita vam to nije vano, vano je ovako kad smo
mi skupa, kad priamo, kad se imamo kome poaliti, kad imamo s kim
173
plakati, s kim se smijati. To je jako dobro. Ja sam bila skeptina u poetku,
hoe li to timati kad tim ljudima konkretno toliko toga treba. to ja njima
mogu, jadna ja, to ja njima mogu pruiti, adresu da idu traiti novac ali
nije o tome rije. One kau: Mi se sat vremena prije nego to vi doete
sakupimo i ekamo vas. Mislim da je osjeaj da negdje imaju nekoga da
se malo i pobrine za njih, da im pravi drutvo, da imaju prijatelje, najvaniji.
I same vele: Jedino to vrijedi na ovome svijetu je prijateljstvo.
Razgovor s aktivisticom Centra vodile
Dinka Korii i Vesna Kesi
(Centar za ene rtve rata Zbornik 1994;
ene obnavljaju sjeanja 2003)
174
Karmen
Ova pria se zove tako jer je pria jedne ene posveena drugoj
(mojoj Karmen), ali ujedno to je i pria posveena svim enama koje su
preivjele slino iskustvo kao ja, ili bar suosjeaju s nama enama koje je
rat natjerao na borbu za goli opstanak.
Pria poput moje, na alost, ima bezbroj. Svaka se desila na
podruju zemlje koja je nekada bila zemlja blagostanja, mira, bezbrinog
ivota u Jugoslaviji, u mojoj domovini koje vie nema.
Sada je moja domovina Bosna i Hercegovina; ona e to biti, ak i ako
svjetski monici odlue da je podijele ili unite.
... No ja ovoga puta ne elim priati o tome kako je uasno izai iz
Sarajeva dok oko vas padaju granate, kako su oi moga sina bile pune
straha, kako je uasno bilo otii u neizvjesnost, gdje vas ne eka niko, bez
ijedne nade, sa srcem punim strepnje... elim priati o neem drugom o
enskoj solidarnosti, o enskom pogledu na poloaj ene u ratu, o tome da
nije fraza kada se kae da nijedan mukarac nije u stanju podnijeti i uraditi
onoliko koliko moe jedna ena. To moja pria i potvruje.
Preivjela sam skupa sa djetetom zahvaljujui pomoi mojih
prijateljica, zahvaljujui dubokoj uvjerenosti da mogu uspjeti, da samo
trebam izdrati. U Beogradu, gdje sam bila na poetku izbjeglitva,
pomagale su mi uglavnom samo ene, hrabre aktivistkinje ena u crnom,
volonterke SOStelefona za ene i djecu rtve nasilja, enskog parlamenta,
jednom rijeju sve lijevo orijentisane ene, koje su skoro jedine uspijevale
dii svoj glas protiv vladajue politike, protiv svakog nasilja, protiv nasilja
nad enama koje je postalo instrument za moralno unitenje jednog
naroda. Poto sam bila novinarka Osloboenja, lista koji uprkos svim
nedaama i danas izlazi u Sarajevu i zalae se za jedinstvenu i graansku
BiH, u Beogradu nisam smjela govoriti gdje sam radila. Nisam smjela rei
kako se zovem, jer bih odmah ula: Ona je Muslimanka, ona ne pripada
nama. A ja sam uvijek vjerovala da sam dijete itave planete, stanovnica
Zemlje, i nita drugo. Sreom, mojim prijateljicama ni nacija, ni ime nije
bilo vano.
Poslije Beograda dola sam u Trst, sluajno, da bih uestvovala na
Konferenciji koja je bila posveena enama ex Jugoslavije, koju su
organizovale Italijanke u Centru za ene u Via Gambini u Trstu. Dola sam
i ostala da bih tu saekala mua (novinara koji je vie od godinu dana u
sarajevskom paklu), da bismo eventualno poeli ivot ispoetka. U Trstu
sam upoznala Karmen, enu ogromnog znanja i jakog karaktera, enu koja
mi je udahnula novu snagu za ivotom, enu koja me je natjerala da ivim.
Kako? Karmen naprosto ne poznaje poraz, nikada se ne predaje. Ne
175
dozvoljava da se ijedna ena preda. Sluala sam je kako je priala da se
za sve sama izborila, da je sve sama stvorila za sebe. ena koja nikada
nije htjela priznati da postoji jai i slabiji pol.
U naem svijetu postoji samo miljenje o tome, ne i realna injenica.
Karmen me je nauila da to jeste tako. Nismo mogle mnogo razgovarati,
jer nepoznavanje jezika to nije dozvoljavalo, ali sam shvatala njene poruke.
Poruke koje su me snaile. Shvatila sam samo da sam ja odgovorna za
svoje dijete, za sebe, da se trebam boriti, ne samosaaljevati, bez obzira
to je situacija u kojoj sam se nala bila vie nego okrutna. ivjela sam u
njenom stanu, posmatrala i uila. Ni sada se realni uslovi mog ivota nisu
promijenili na bolje, ali sam spremna da idem naprijed, da se ne predajem,
da na svoju situaciju gledam drugaije no inae. Zato? Jer sebi tokom
dana bezbroj puta ponavljam zakon koji sam nauila od moje Karmen:
Kada misli da si rtva rata, vjeita gubitnica, ti e to uvijek i biti. Ne smije
tako misliti. Istina, provjerila sam. Nisam se osjeala gubitnicom, jadnom
i ispaenom enom. Mnogi su znali biti iznenaeni, jer su oekivali rtvu.
Ubijedila sam sebe da sve to se desilo nije moja krivica, ve rezultat
kolektivnog ludila.
esto razmiljam o nainima kojima bih mogla pomoi i drugim
enama koje su u jo gorim situacijama. U razgovorima ih pokuavam
ubijediti da ne trebaju biti patetine i izazivati saaljenje, jer time u drugim
ljudima nee probuditi dobrotu i plemenitost.
U grupama ena koje se bave problemom silovanih ena u ratu
insistiram na osnovnoj ideji da ivot silovane ene nije zavren i da one
nisu uinile nita to je nanijelo sramotu njihovoj porodici. O sramoti
govore muevi i oevi ne ene. One nisu rtve; mukarci su istinske rtve
svojih politika, nazora, strasti, nagona. ast je izgubio mukarac, a ne
ena; njoj ne treba ordenje koje se dodjeljuje u ljestvici vrijednosti koju su
ustanovili mukarci...
Razmiljam i razgovaram sa enama. elim da im predam nae
tajne enske poruke. Poruke i istine koje mi je predala moja prijateljica
Karmen.
Dok je i jedna takva ena pored mene nije me strah.
Merima Trbojevi
(ene za mir 1994)
176
ene Krajine
ene Krajine rat,
egzodus i izbeglitvo, 1996.
Kosa
Kad smo poli od kue niko nas nije obavijestio. Nije bilo
bombardovanja, nije ni jedna bomba bila pala. Roena sam u selu Kovaiu
blizu Vojnia, optina Vojni, udata sam u selo Vile, Kolari, optina Vojni.
To je jedna olakica to sam bila i roena i udata u optini Vojni. Selo mi
je bilo blizu i jedno i drugo i nisam morala nikuda da kreem ni za Karlovac,
ni nigdje, za ta (hrvatska) dokumenta. Samo sam ekala dva ipo mjeseca
paso, tu putovnicu. Da je sjajno nije. Nikad nisam mislila da neu vie
vidjet svoju djecu... Sad sam bez svega ostala, al nita od toga svega da
nemam, samo da mi je sin iv... (plae). Da ga je bog uva samo jo ta dva
dana da preivi, pa bi sve lake bilo... (plae).
Kad su mi doli javit u petak da ga nema, niko mi nije htio re. Ja
sam vidla po njima: poznam dva, a treega nisam poznala, a onda sam
poslije ula koji je trei bio. Kad je Branko M. iziao iz kola polako i vidim
ovjek stoji, ja vidim da neto je, jer nikad mi onaki ovjek nije bio. Ja
prie k njemu. Rekoh: to je, Branko? On mi nita ne govori. Kad sam
ja vidla, on je sav plav u licu, ja velim: Kai, Branko, gdje je moj jedinko?
Gdje mi je Ljuban? Od njih triju niko ni ne govori. E onda poslije, ja sam
se onesvijestila. Vidla sam tu prvu kominicu pored sebe, vidla sam njih tri
i sjedim na stolici u dvoritu. Kolko sam sjedila tu, ja ne znam, i sva sam
mokra kako su me osvjeivali. Ona tri doli. Gledaju kako e da srede,
gdje e unijeti sanduk i opet mi nita ne govore. Ma kate mi gdje mi je
moj sin! Opet oni ute... Niko mi nije reko - nema tvog Ljubana, pogino
je. Svi samo gledaju u mene i svi plau. Meni je bilo sve jasno kad sam njih
vidjela oko sebe, iako niko nita ne govori. A on je meni trebao doi u
etvrtak kui. Tri nedjelje mi nije doao kui.
U subotu sahranli, sve na brzinu. Uvee svi se razili, opet sam
ostala sama. Cijelu no sam sjedla vako na kauu. Svjetla nema, svijea
nekolko gorjela, ugasi se... Sjedim... Drvo - ja. Nema nigdje nikog. Jedva
ekam da se rasvane. Iziem napolje... Vratim se u kuu. Pogledam na
sat. Sati pola est. Reko: Dobro je. Sad treba svanut. Namirim ujutru sve
i u tome doe baba Anka moja svekrva. I sa mnom bila. I mi se spremale
da emo ii na groblje. Ona kae: I u ja, snao, s tobom. Reko:
Dobro. Nema nikog ni od komija, sve se sprema da bjei... I usto
kominica ila i sin njen, a njen unuk kae babi Anki: Bje, sad e
bombardovat. Njoj jadnoj ao da ostavi mene, da ostanem sama, a znam
da je straiva. Reko: Ti, majka, ajde, ti si straiva, a ja u ostati. Pa ne
mo, snao, ostat, ajde i ti. Neu ja ii nikuda.
Utom je doao moj komija i traio mi da uzme moju prikolicu za
traktor, jer je vea od njegove. Zvao me i da poem s njima, al ja nisam
179
nikako htjela: nabrala sam cvijea i otila sam na groblje. Dola sam gore
i kako sam nosila cvijee i svijee u obje ruke, udarim koljenom (i sad me
jo boli i nou stavljam obloge) u betonski stubi na jednom grobu. Tolko
me zaboljelo da sam pala ko svijea i onesvijestila se... Kad sam se
razabrala, vidim, leim u travi, cvijee prevrnuto, svijee se iskrivile.
Gledam nebo, vidim okolo spomenici... Sjetim se da sam u groblju. Onda
polako ustanem, zapalim svijee, isplaem se i iskukam. Kad sam sila sa
groblja, nema nigdi nikoga, svi su otili, svi... Samo lave pasa u selu. Stoku
su odagnali i krenuli. ak i najblii komija, ija je ena bila teko bolesna
od raka i skoro nepokretna i koja je stalno govorila da nikako nee ii
otila je. Ostavila je sobu nepometenu, koliko im se urilo i kako su je
roaci skolili na brzinu da ide. Pa ipak, i da sam znala da e i oni ii, ne bih
krenula, ja sam svejedno bolje pasala od njih...
Tako su oni otili u nedjelju, a u ponedjeljak u dva sata su Muslimani
doli iz Kladue da pljakaju. Gore je vojska hrvatska ila sa 12 tenkova,
onda su sedam kilometara prije moje kue parkirali. Jesu li oni ostavili te
tenkove pa ili u pljaku po selu, ili je neko drugi, ja ne znam... Jer je tri
vrsti (vojske) bilo... Ko e onda znati...
Ja sam u ponedjeljak spavala u mojoj njivi, a u utorak je 9
Muslimana dolo u moju kuu. Sve mi tokove porazbijali, jer su vrata bila
zakljuana... Ja sam ila svinjama da berem repu, kad sam ja ula lupu, ja
doem u kuu i vidim njih es. ta vi to, kaem, radite, pa jo sam iva.
Kad je to jedan za drugim pobjeglo, kud je to sve proa. Svu no su svijee
gorjele u kuhinji i dnevnoj sobi. A ja sam poela zakopavat. Ono to sam
ja bila zakopala u ubre, to sam nala. Oruje sam zakopala i nisu ga nali.
Ali jadni moj sin, ono to je sa sobom odnio, mrtvog su ga opljakali,
njegovi drugovi, njegova braa i kumovi.
Ja nikud nisam htjela ii do utorka u jedanaest sati dok nije stala u
komiluku kua gorjeti, jer je vojska hrvatska zapalila. I ima oko 600
metara... To je sve bio autobus do autobusa i auta iz njih vojska izlazi i
kako god izlaze idu iza kue moga komije, gore, u zasjedu. Ja sam mislila
ako naiu, ja u se skloniti iza nekog grmlja, pa kad je suton doi u kui
i vratiti se opet. Oni e proi, ja u blago zatvorit. Ma kakvi, nije to, to...
Oni su se rasuli i po selu i na brda i svakuda. Oni su zasjeli i tu kud sam ja
imala plan da idem u tu umu. Sve jedan do drugoga na metar. U zasjedu.
Ja sam pola nie ispod jednog grma da se sakrijem i kad sam ja
prema brdu pogledala, oni su svi tamo ve bili posjedali, zasjeli. A odozdo
su Muslimani poeli da pljakaju kue i natovarili kamion sa tim stvarima,
koji se prevrnuo. Kad je to lupilo, to ne bi reka da se kua sa tri sprata
prevrnula i lupila. Ja sam ula to, ali nisam vidjela da ta kua gori. Kad
sam ja izila van svog dvorita na put, jer mi je odmah kua uz put, onda
sam odmah vidjela da ta kua gori. Moe biti da je u toj kui bilo municije
pa su je zato i zapalili. Vidim, razdvojili su se: uz jedno brdo idu jednoj
180
kui, a uz drugo, drugoj kui... A ta etiri Muslimana idu ozdo kraj mene
putom i pokraj mog sjenika. I sad... Ja ne nosim nita. Samo vestu kako
sam prebacila preko ruke. Ja njih pitam: Deki, kuda bi ja sade? Bako,
kuda znate. Ja se umjeam s njima. Kad sam ja razgovarala s njima vidim
odozdo ide vojska i sve pucaju uvis. Kad su oni to vidjeli, oni se vraaju tim
istim putem tome istom autu sa prevrnutom robom. Ja sad mislim: ja u
ii u onu moju umu tamo gdje nema vojske pa u se sakriti tamo... Ja
idem po sredini puta, a oni se sklanjaju po strani... I sklone se oni do te
jedne njive moje i tu njih etiri ostanu, a ja produim. Kad sam ja dola i
obazrela se niz put, ou li moi izai do grma gdje u se sakriti do dovee,
jer nema vojske. Ma kakvi, oni otuda pucaju, pa samo grane lome... Ja ti
produim, pa otidem u jednu moju njivu, u kukuruze, pa sam tu bila... Kad
sam vidjela da idu ovi isti Muslimani u selo sa traktorima, sa konjima u
pljaku. Bila sam tu moda sat vremena i ne smijem nigdje izi iz kuruza...
E, sad, htjela bih ja doi na jedno brdo otale gdje mogu da vidim moju
kuu da li gori. I ja idem sprou mojih kuruza i ulazim u druge kuruze moje
sestre roene, a njive su mea uz meu. ta u sad. Vidim, neki ovjek.
Mislim da je Musliman, ovako ima neki prekriva preko ramena prebaeno.
Ali, nije. Komija, prvi. Isto i on ostao sam. Ali on je osta kod prijatelja
Hrvata, misli da e nai spas kod njega. U tom dok se on vratio u utorak u
deset sati ujutro, Muslimani su ve njegove ovce klali, blago pustili, konje,
svinje, sve pustili... Kad je doo, on vidi tri ovce objeene i zaklate, drobove
vade i sve... On je samo naao neto to je ispalo Muslimanima iz kola i to
je uzeo. I ja se javim njemu: O, Ilija, jesi ti. Jesam prijo? Velim: Kuda
emo sade? Ja ne znam. Ja bi, reko, ila gore na brdo da vidim kuu
da li gori. A veli kud e onda. Ja bih onda kui, velim. I ide on i izili mi
gore blizu tog grma, a ja ne mogu vie, meni pada mrak na oi... Niti vie
ujem, niti vidim. I ja sjedem, on je osta daleko. Ja sam sagnula glavu i
stavila ruke preko lica, a njih tri Muslimana iza mene idu i pitaju: Bako,
odmara li? Meni se srce strese, jo kad sam na jednom od njih vidjela
moga Ljubana majicu. Vie nisam mogla preivljavati. Velim - sad su
sigurno sve odnijeli pa vie nemam od kue nita... A Ilija je otio tamo
daleko i sad gleda ta je meni. Kad su oni otili, on se vrati k meni i on vidi
meni drhu ruke, nokti poplavili, pita me da li sam edna, ja samo
odmahnu glavom. Stoji on vie mene, najedanput pucaju oko njegove
kue... Ja sam tako sjedila neko vrijeme tu dok mi nije prola ona muka i
ja polako poem tamo k njemu i kaem da sam ja edna, da vie ne morem
i da idemo do vode na vrelu.
I kad je to mene prolo ja sam polako sala dolje, do moje zaove i
njene strine... Oni tamo dolje kupe, pa kupe sve to su mogli... Kreu
autom, pustili konje, krave, svinje, ovce. Kad su oni otili i odnijeli sve to,
ja sam dola do kue jedne babe. Ja lupaj, lupaj na prozar, al nema nikog.
Ali se uje neka buka. Ja uzmem jednu flau da bi uzela vode i vidim dvije
181
koze zatvorene u sobu, pa ine buku. Operem flau i nalijem je punu
vodom. Popijem zeru vode. Izila pred kuu, a meni opet muka i ne vidim
nita, a sve povraam onu vodu onako ledenu isto kao to sam pila. Ni
ugrijala se nije. E, sad se ja urim, moram ja ii. Gledam ovako od jedne
kue do druge i vidim na jednom mjestu da su, ali Muslimani, ali vojska.
Ako budu pucali, nek pucaju... Ja uz taj put polako, polako i drim flau u
ruci. Doem gore, Ilija veli: Kak ti smije ii tako putem, vidi li vojsku.
Velim: Nek ubiju, samo da me ne mrcvare. Veli: Nee oni tebe mrcvariti,
oni e tebe ubiti odmah. Kad su se oni opet vraali u njiovo selo, onda smo
se mi sa toga brijega premakli do jedne kue i gledali ta rade. To trpaju
ta god mogu...
Blii se no. Okrene kia padati. Pue, duva hladan vjetar da ne mre
bit napolju. Meni bose noge, neke hlapce na nogama i gore majica kratki
rukavii i ona vestica to sam obukla. Nita vie... Otale preemo u Perie...
Ilija kae da idemo, a ja velim: O, Ilija, ta emo tamo kad i tamo nita
nema sve je odneeno. I mi odemo tamo kroz kuruze. Ja sam na jednom
oku smotala tri trskice od kuruza i sjela, a Ilija kae: Ja idem unutra da
traim malo duvana da zapalim. Kia roska. On me zove: Evo ovdje ima
stolica, pa emo ovdje bit i da se sklonimo i krov je, veli, dobar da ne
kisnemo. Jao kad se razdanilo i mi ujutro vidjeli: to je sve unutra izvrnuto
kaui i sve prevrnuto, gore okrenuto, tu ne mo u u sobu. I onda nema
ta jest. Ja gladna nisam, ali on jeste. Ja nita nisam jela tih dana sem to
sam jo u nedjelju popila kafu sa babom Ankom.
Tu emo bit mi tri dana u toj praznoj kui. Prolazila je vojska sad
ovakva, sad onakva. Uniforme ne zna kakve ko ima. Neko ima kaubojske
eire, one crne. Neko ima marame crne zavezane preko ela, ovi imaju
kape. Jedan kae Iliji: Djede, je si li ti sam tu? Veli: Nisam. A koga
ima jo? Veli: Ima jedna baka. Je l ti to supruga?, pita. Veli: Nije. To
je kominica. Ostala, kao i ja, sama. uj, veli, nama su rekli Muslimani
da je iz one velike, lijepe kue kraj puta, one velike drvene kue to gleda
na ulicu jedna baka otila na minutu pred nami. Neka se vrati, nee joj ni
dlaka s glave faliti. A ja to. Velim ja Iliji: Ja bih ila kui. Ilija mi kae:
Cico, kud e ii. Ona ti je crna jadna zastava. A one sve hrane i to si
spremala za sahranu oni su zatekli u kui. Oni e tebe pitati koga si to
izgubla, ti e se onesvijestiti, oni e tebe mrcvariti, gnjaviti, daviti, ko zna
ta e raditi... I ajd ja neu ii.
U etvrtak, kad kia jenja, ali jako grmi, ila bih ja otale. uli smo
da je jedna baka tamo ostala, ila bih ja toj baki, jer je dobro znam. Al
pada kia. U petak ujutro osvanulo bez kie, ali ledeno, duva bura, ne
mere izi, eto njih opet i isto pitaju koga ima i kau da ima jedna baka i
da joj nita nee faliti ako se vrati. I dodaju: Ako ne bude imala to jest,
neka doe na na kazan, mi emo je hraniti. A to e oni meni davati jest,
kad ja imam 15 svinja, preko 80 komadi ivadi, devet krava. Opet bih ja
182
ila. Tri je dana van kue veliko... I ja navalila i i pola ja. I dola do iza
ene gdje sam htjela i i vidim njih etiri idu. Ja se vratim nazad. A Ilija veli:
to ne ide? Kaem: ut, evo ovdje su ovi. Ilija kae: Ti si ba uprla
da te nema danas. Ve sam ti sto puta reka kako je kod tebe i nemoj ii.
Al ja iziem kad je vojska prola tamo na jednu njivu da odem tu jednoj
eni kod koje sam kasnije bila 6 mjeseci. Reko Iliji: Idem ja kuma Ranki,
ona nije nigdje otila. Ako me ne primi, ja ne znam kud u. Ilija kae: Ja
ne idem. Velim: Ja u ii. I ja tako u 5 sati u petak odem kod kuma
Ranke. Vidjela me njena bolesna zaova koja je tada bila kod nje. Vidjela me
na nekih 500 metara daljine kako idem k njima. I veli: O, Ranka, evo Cice
ide k nama! I izae ona 50 metara od kue preda me. Kad ona mene vidi
kae: O, Cico, jesi li to ti? Jesam. Pa gdje si, jadna, dosad bila? Ja joj
okrenem priat. I doem dolje. Kad sam ja dola, Ranka sva bila vesela i
radosna, imala radnika. Jer je trebalo nositi vodu, nije imalo struje pa je
trebalo vaditi vodu runo iz bunara. I tako sam onda ja sa njima popriala
i isplakale se. Kad utom doe i Ilija, iako je reka da nee i. Ona bre tri,
ide spremat jest, ja velim neu, samo vode... I sutra ujutro, subota, ja
ustala oko 5 sati i ja velim strini: Ja u kui. A ona meni: Ma, kakvoj,
Cico, kui, eno ti tamo Muslimani, oni e tebe ubiti... I veli: Nemam vie
kafe nego za tri olje... Nego emo nas tri sada to popiti. Reko: Strina,
ajde, okrepi mi duu. Kad sam ja tu kafu popila, ini mi se da bih mogla
na Velebit, tako mi bilo neto lako. A ostavila kilu kafe kod kue i moda
20 kila eera... Molila ja nju: Strina, nemoj rei kuma Ranki da ja idem
kui. Veli: Ja neu, al ti nemoj dugo ostati da ja brinem za tebe. Ja u
sjediti dolje u vonjaku i gledati i sluati tebe. Ako tebi bude opasnost
kakva, ti drei.
Ja sam otila kui, pa sam sve vidla. Sjenik otkriven, odnijete table...
Kua otkrivena sa ove strane do dvorita, a na onoj do ulice, do vojske sve
stoji. Samo tako da izgleda kao da nije pljakano. Prozora nema, vrata
nema, lamperije nema, tri pei, ve maina, onda, duboki zamrziva. Ono
to im nije trebalo: olja od WC-a, kada polupano, ma sve ivo u kupatilu
to im nije trebalo, to je polupano. Sobe pa to nisu sobe, to je ona staja
gdje svinje lee. Sve urnebes... Kaua nijednog, ni regala, ni ormara, nigdje
nita nema. Nasred jedne sobe uzeli moj kaput i mantil pa to prostrli i
iskrenli tri kante masti na to i kante, posude odnijeli... Nita nema, ni
tanjuri od crne kafe. Mainu ivau iznijeli na dvorite, pa tukli, lupali. Od
traktora grablje: to je sve skinuti oni zupci. Sa traktora sve poskidali, gume
izbuili. Traktor nisu mogli upaliti, pokuali ga na strmini, sa one strane
puta gurnuti da bi upalili, sve dijelove odnijeli sa njega. etveni pribor
odnijeli. Vralica odvezena dalje i izvrnuta, od kako je vojska ova dva
mjeseca tamo, ja nisam imala mogunosti da priem tamo i nisam vidla da
li ta nedostaje sa nje...
I tako, hrvatska vojska je imala neku montanu baraku tu kod mog
183
sjenika. I kad izie Ranka pred svoju kuu, kae mi: Eno, Cico, vidi se kod
tebe svjetlo. Velim joj: Ja neu nikad vie svijetlit tamo. Tako da su bili
laki dani nisu. Kad je fin dan nikad nisam smjela ii na groblje, nego
samo kad su magle i kia. Jer, groblje je na brdu, a oni su u ravnici. I sve
se vidi ko ide na groblje.
E onda u nedjelju sam ila na groblje. Kad sam dola tamo, to je sve
razbucano, sve je razvaljeno: vide da je sve friko zemlja i sve ono. Sve
gdje su one vaze, to su poskidali, a da su gdje spomenik dirali, to nisu...
Nisu nita polupali, samo vaze to su pobacali. A jedan je ovjek osto 1914.
godite, kao nee on bjeati, njegovi su svi otili: najpre unuka u posjetu
roacima, a za njom i ostali. On je osto. I ne zna se ta je sa njim bilo. Da
li su ga Muslimani ili vojska... Vjerovatno da su oni traili da uu u kuu,
on nije dao i oni su njega ubili i poslije su nam kazali Muslimani da su samo
nali eir i kaput njegov... Svinje su ga pojele mrtvog...
Jedno jutro, magla bila, nisam nikome rekla kud u ja i ta... Kad
sam stoku namirila, otila sam na groblje i tamo se dobro iskukala, i
krenem... To mi odmah pod kuom, ta policija njihova. Krenem kod njih,
oni me pitaju: Bako, kud si krenula? Velim: Kui. A gdje ti je kua?
Reko: Eno tamo, al je bila, kua, sad vie nije. Veli: Kako nije. To je ono
velko zdanje, lijepo. Reko: Sa one strane do vas je lijepo, al prote s one
strane otud, tamo je samo kr i lom. Veli: Pa to bi ili kui? Htjela bih
vidjeti imam li krava? Pa kolko, bako, imate krava? Velim: Imala sam ih
pet. Je li imate, bako, kakve papire? Reko: Ja papire ekam, ali evo
imam ovu potvrdu sa kojom se mogu kretati kuda ja ou! Ja mu dadem
potvrdu, ma on je nije ni pogledo, samo je presavio i kae: Moete bako
i. I doem ja gore, tamo do kue tog mog prvog komije. Tamo dva
vojnika pile grede. Ma to je sve trule, sami komadi otpadaju... Proem ja
mimo nji, odem tamo gdje vidim svaki dan da dvije krave pasu. Tamo njih
etiri sjeckaju krme. A tamo jedna enska uva pripetu kravu. Ja je
pozdravim: Mila, gdje su one dvije krave to tu svaki dan pasu? Jedna
je tu gore pripeta, ali drugu ne mo pripeti da si majka boija. Kako?
Veli: Ona je sve oko rogova zgulila, sve je to rana do rane od lanca, ali
svaki lanac iskida. Ona ide po njivama pa pase i tek se uvee vrati. Ja
zaplaka. to plaete, bako? To je moja krava. Kako znate? Vidla sam
je ja ovdje neki dan. Idem da je vidim. Idem i ja s vama, kae bula.
Gdje vam je kua? Reko: Ovdje, vamo. Bila kua, ali vie nije sad je
kr. Kad sam ja izila tamo dalje: krava moja u mojim kuruzima. Ja se
njoj javim, kad se ona zaigrala pa sve vako glavom mae i na rame mi je
die. Ja plaem, plae bula, plae krava. Nas sve tri plaemo... A ona veli:
Bako, kad je vaa, a vidim da je vaa, gonite je. Reko: Nemam trik. I
ja krenu kui, a bula mi kae: Bako, idem i ja s vama vidjeti vau kuu.
Mi smo dole pred kuu, a krava je sama ila za nama i dola pred kuu.
Meni vie nije interesantno da gledam onaj jad i sve ta je uniteno, nego
184
je meni interesantno da naem trik da ja kravu vodim. A mi iz dvorita
idemo, a krava stoji. Kako god ja divanim, tako se ona protee i mue. Kad
etvorica lete, Muslimani, i kravu mame da njima doe. A ona bula kae:
Deki, ostavte kravu, to je krava od ove bake, krava je njena. Kau oni:
Pa kad je njena, neka je tjera. Reko: Nemam trika, deki. Jedan kae:
Evo ti trik. I ja sveem kravu i sad u ja uzeti jedan kuruz da bi ona
lake prela potok. Nisam ja znala da e krava svakako za mnom, ma ona
bi ila na kuni krov za mnom. I tako sam je dognala kod kume Ranke...
I gore umire od stra: nismo znali da su komije imale u kuama
oruja. Onda kad god vojska prolazi, onda maltretiraj, pita gdje su ostali,
gdje su vam sinovi. Veli: Nee da kae da imaju sinove, da oni pucaju na
nas. Majku vam srpsku... Kako nema, veli, vaih sinova. Imate svaka
sina, po dva, po tri. Ko bi na nas puca da vi nemate sinova. Kad sam ja
bila uporna da nemam sina, on je onda popustio. Pa pita mene: Kud je ovo
ubre ozgo (moj komija) bjealo? Velim: Ne znam, otili su kud i drugi.
Onda ga neka gazdarica pita: A, zar vi njega znate? Veli: Pa, da, malo
sam zar puta ovuda proa putem. Ma, to je uda raeno... Al ne mogu
rei da su svi bili loi. Bilo ih je svakvijeh, nijedan ovjek nije isti ko drugi...
Sunca mi, sad to ne bih mogla izdurat ... Onda sam bila tako drvena, nita
me nije bilo stra, nita. Nita se nisam bojala, samo sam se bojala da e mi
ivoj sjei prste, oi kopati ili sjei nos, ui. A drugo, ne bi se bojala da me
ubiju... Zato sam imala jednu bombu kod sebe da se ubijem ako me uhvate.
I onda posegni za papirma. Dobih 200 kuna prve ruke od Crvenog
kria. Uputi me ova sestra: Cico, papire pravi, kad bude moguna, ja u
ti dati za put, a ti ovo za papire uzmi. Plaali smo samo paso 128 kuna,
a drugo: slike, papire, nismo plaali. U Vojni odemo na slikanje: nismo
plaali nita, ni slike, ni legitimacije. Dobila sam domovnicu, dobila sam
linu, samo sam putovnicu ekala. Ja sam dva i po mjeseca ekala paso...
A sve vrijeme sam bila kod Ranke. Oni su i dalje ostali tamo: kuma, njen
nepokretni mu, i jo neki od rodbine. A i kako bi, kad oni ne mogu otii
do Vojnia za te papire. Jer, ja sam otila, da vam ne laem, najmanje 165
puta u Vojni za ovu domovnicu, a to je 16 kilometri: 8 dolje, 8 gore. Kad
god doe tamo vidi samo su ovi njihovi iz Banjaluke (izbjeglice) na
spisku. Od Srbina nema nijednog. Jo kad smo bile u redu i ekale za to,
tamo da pitamo, kad meni jedna enska to smo bile u redu kae: Cico,
vidi ta pie na Mustafinoj kui. Kad ja proita, a ono tampanim, velikim
slovima pie: Smrt Srbima. Reko: Bie nam smrt, ne treba nam
domovnica, ni putovnica.
Kad je moja Ljubica poslala tu albu, onda su doli po mene. A
Ljubica u albi nije smjela navesti da je Ljuban pogino u avgustu 1995,
nego je stavila da je to bilo 1991. godine. Kad je ovaj doao po mene, taj
ponedjeljak, onda je tako snijeg padao da iv ne moe izi iz kue. Otvorih
vrata. Onda kao: Dobar dan, bako. Ja trebam gu tu i tu. Reko: Ja sam.
185
Imam s vama neto porazgovarat. Reko: Izvolte u kuu... Sjednemo
mi. Pita: Bako, jel dobro ujete? Reko: ujem, ako ne vidim. Veli: Vi
imate erku tamo u Jugoslaviji. Reko: Da, ona je tamo vie od 20 godina.
Ona je tamo starosjedilac. Lijepo... Ona je jue meni pisala i trai da vi
doete u Jugoslaviju da joj se pridruite. Meni trebaju vai dokumenti. I
kae: Ja u doi oko katolikog Boia i vi budte pripravni. I on je stvarno
doao na svetog Nikolu u utorak jutro u pola 6. Ja jo nisam bila spremna,
ali se nije moglo ekati, doli su po mene automobilom i saekali dok se
spakujem. Ajmo, ajmo, veli, sve je spremno, mi smo doli po Vas, a
javili smo da Vas u 11 sati doekaju u Beogradu. I sve su me u tom
automobilu ispratili preko granice do Maarske. Bili su djevojka i momak.
Mladi ljudi. Iz Ureda za izbjeglice. to su ponesli jesti, to su i meni davali.
I kafu, banane, mandarine, sendvie... Njegov ef mu je zamjerao to nije
fotokopirao moj paso da se vidi slika. Ali su se sloili da to nije potrebno,
jer da sam ja stara ena, da ja ne nosim nikakvu propagandu, ni oruje,
nego idem kod moje erke na izdravanje. Kazao mu ef: Glupane jedan,
oe li ti meni rei kako ta enska izgleda, da li je stara ili mlada, ti si je
ve tri puta vidio, a ja i ne znam kako izgleda! I njih se dvoje tome smiju
u autu. I on je mene par puta usput pita da li ja znam i da li u poznat
onoga ko me eka u Maarskoj. Kae: Vaa erka i zet nemaju paso, pa
su nekog nali da vas saeka. Mi smo doli na granicu u 10 sati i ekali do
dva sata. Ne bi doli na red nikako. Pred nami su bili 10-12 kola. Nego su
oni poznali kola, njih dva dooe, pregledae paso i samo onako mahnue
rukom i za pola sata smo bili gotovi. Tamo (u Maarskoj) ne znaju gdje je
autobuska stanica, a tu su se dogovorili. Oni ape jednoga Maara, ide s
nami, pravo na stanicu. Ovaj to nas je doveza parkira lijevo, a ovaj ovjek
to mene eka odmah preko puta parkira desno. Kola u kola. Njegov sin
zvao neku rodbinu u Zagreb da pita da li sam ja stigla u Beograd. Mene
nema jo, a prolo dogovoreno vrijeme. ovjek ko na iglama... I sad, mi
izili iz kola i uli u stanicu. Onaj momak meni ree: Tetka, ajmo se malo
pro, dogovorili smo se tu. I ajde. Kad mi ponovo idemo tamo u
ekaonicu, kad onda ovaj djever to me ekao propustio njih dvoje, a mene
vidio kroz prozor i iri ruke na vrata da ja ne merem proi. Njima tako bilo
drago, oni se obradovali vie nego ja, jer, vratiti me ne mogu u Hrvatsku,
a morali bi bazati po Beogradu.
Ovdje u ostati sa mojom keri i unuiima. Kako bih ostala tamo,
kad sam sama. Tamo nema naroda, tek nekoliko staraca. Ja kad idem u
Vojni meni je tee doi iz Vojnia, nego otii u Vojni. Nema nikog
poznatog... A inae, dok je bio rat, ja sam tolko bila uporna, ja sam tolko
bila hrabra, da je meni podne i pono bilo svejedno. Ja sam samo oekivala
da e se rat zavriti, da e se to umiriti, da on zatekne neto kod kue to
sam mu ja stekla i imala (plae)... On je uvijek govorio: Mater, a to e
nam pet krava? Sine, vidi kolko sahrane kotaju. Ako se ti zato rtvuje
186
i radi...? Pa zasluila sam valjda da mi zakolje jedno tele... Al je
sudbina htjela da bude obratno...
Al boli me, eto, ljudska nepravda. Kad je trebalo ii, dolazio je moj
komija tri puta za prikolicu da pita i nije me smio pitat . Na kraju je doao
njegov i moj komija i pitao. Rekao je: Cico, dal bi nam dala prikolicu, ako
ostanemo ivi i zateknemo je, vratiemo je, ako ostanemo ivi, a ne
sauvamo je, platiemo je. Reko: Lojo, gonite je. I zna ta jo, veli,
ako ti hoe i, ili to svoje hoe da ponese, ti sredi i spremi, mi emo
ponijeti. Ja velim: Lojo, ja neu. Bi li ti Lojo ia: jue sahranio sina, a
danas da bjee. Ne bi moga ni ti. On se samo okrenuo nita nije reko.
Ja sam njih poslije srela u putu kad se ide prema mojoj kui. Ve je baba
bila otila od mene. Oni su odnijeli moju prikolicu i ceradu. Sad on trai da
mu ja platim to je iznio. A da nije imao moju prikolicu ne bi mogao da
iznese svoje stvari, niti da on ode, niti bi svoju nepokretnu majku izvuka.
A sad ja da mu platim. Pa to nigdje nema, ljudi. I ovako sam jadna i bez
svega ostala...
187
Miroslava
Ja sam iz jednog sela blizu Dvora na Uni. Tu je granica Bosne i
Hercegovine i Hrvatske. Selo se zove Zakopa. U toku rata, ja sam esto
ostajala sama sa djecom kada je mu iao na front. To je jako psihiko
optereenje. Recimo, na toj naoj nesrenoj optini su se ule detonacije
sa svih strana. To je sve u vazdunoj liniji nekih pedesetak kilometara i tu
su se ule detonacije i sa kninskog, i sa petrinjskog i sa kostajnikog ratita,
i ovamo sa bosanske strane Biha, Krupa. Kad znate da vam je mu
negdje na frontu, a ujete tako stranu detonaciju onda samo oekujete
onu stranu vijest. Ili je ranjen, ili je mrtav. Jedino to. To je strano. Tu se
ivci lome. To je stalni strah. Uvijek se strahuje od upada teroristikih
grupa. Mada ja nikad nisam doivjela neki masakr ili neto slino. Ali sam
se bojala Muslimana. Recimo, mog bratia, koji je poginuo na kladukom
ratitu, su unakazili. Uhvatili su ga ivog i vezali mu tegove za noge i ruke,
okovali ga u lance i tjerali ga tako da hoda. To je strano. I onda su ga
preklali, drali le dva i po mjeseca i takvog ga izruili. Tog maja su bile
strahovite vruine i u taj njegov sanduk su zakovane muhe. I sad, sjedimo
mi kraj sanduka, i ujemo zuji muha u sanduku. On je imao 25 godina. To
je jezivo. Kad znate da je u tom sanduku neko ko vam je bio privren, koga
ste othranili. Tu gdje sam se ja rodila, bila je kua do kue, samo nas je
ograda dijelila. Sjeam se kad se rodio. I vodala ga i previjala i sad
najedanput shvatim da toga djeteta nema. A bili smo jako vezani. Ja nisam
imala roenog brata i brat od strica mi je bio maltene kao roeni. To
njegovo dijete sam voljela kao svoje.
Plaila sam se za djecu kad su u koli. Jer UNPROFOR je bio
smjeten na djejem igralitu, odmah uz kolu. Bojala sam se
bombardovanja. Plaila sam se i kad su ili ujutro u kolu. U 7 sati su morali
da krenu, a zimi je tada bio mrak. Imali su oko kilometar od kue do
autobusa. Tad sam se plaila upada tih muslimanskih teroristikih grupa.
Plaila sam se kad izau na autobusku stanicu: hoe li ih ko potrpati u
auto, da li e ih iznakaziti, da li e ih ubiti, da li e ih odvesti, da li nee doi
kui i tako. E, to mi je smetalo. Smetalo mi je i to su ti isti ljudi, politiari,
napravili taj haos, taj cirkus, a malo se vodi brige o stanovnitvu, a posebno
o eni. Mukarac je mukarac, zna se, on mora na front i on ide. A o eni
i djeci malo ko da vodi brigu. Svaka je bila prinuena da vodi sama brigu
o djeci i sebi, i tako. O kui, o muu, da ga pere, da ga pegla. Znate li vi
kako izgleda ovjek koji 8 dana lei u rovu i doe kui? Na ta on lii? Nikad
niko se nije zapitao kako je toj eni, je li joj teko...
Krenuli smo 6. avgusta. Rekli su nam da idemo samo na tri-etiri
dana. Da uzmemo najnunije stvari, da se sklonimo dok se vojske tuku da
188
ne bi ginuli civili, da ne bi Hrvati bombardovali naseljena mjesta i tako.
Meutim, nije bilo nikakvih zvaninih obavjetenja o tome da treba da
idemo. Tamo smo imali neki jadni i bijedni radio, Radio Banija se zvao. U
subotu smo sluali cijeli dan taj radio. Meutim, onda, e, svijet pria, pala
je Petrinja, pala je Glina, pao je Knin, pao je Benkovac, narod ide, narod
se povlai. A stvarno, ula se tutnjava. Ali smo mi sve mislili dolazi Arkan,
dolazi eelj, dolazi jugoslovenska armija da brani to. Mi smo svi tako
mislili. To je noima tutnjalo, noima. Mi smo svi mislili da to ide vojska u
pomo. A tu kroz nae selo vrlo malo je prolo tih koji su bjeali. Jedino su
se po noi uli traktori, auti. Ali ko to zna. No je. Ljeto jest. Bosanski Novi
je bio blizu. Omladina je ila u diskae, u pozorite, ila u hotel, na korzo
i tako na budaletine tako te. Niko nije obraao panju ba da narod bjei.
I subota je, ini mi se, bila, kada je jedan roak mog mua doao i rekao
nam da spakujemo najnunije stvari, garderobu, i da ponesemo hranu za
tri dana. Moramo se izvui da ne bi Hrvati bombardovali Dvor, da ne bi
bombardovali sela, da ne bi bilo civilnih rtava. Rekao je da bombarduju
Knin i da ima dosta ena, djece, staraca, da ima dosta mrtvih po ulicama.
Da bismo izbjegli to, povui emo se nekih 20 kilometara ka Banjaluci, do
sela Svodna. Tu emo se povui, to e najdue tri dana trajati i, kae, onda
se vraamo svi. Preko radija smo uli da dvorska optina treba da primi od
50-60 000 izbjeglica. Tu je bila logistika baza UNPROFOR-a. Govorili su da
e se tu slati hrana i da sve izbjeglice treba tu da se smjeste oko UNPRO-
FOR-a, u kino sali, u koli, u srednjokolskom centru, u skuptini optine...
Da se ti ljudi tako rasporede da nisu napolju. Meutim, oni tu nisu ostajali,
sve je to ilo za Jugoslaviju. U nedjelju je cijelo selo odluilo da krene. Svi
smo zajedno krenuli. ini mi se da je bilo pola etiri poslije podne. Krenuli
smo svi u jednoj koloni. Najtei momenat u tome svemu mi je bio kada sam
izala iz dvorita (plae). Stvarno, to je strano. To je bilo najtee, onda
poslije ovo ajd. Mislim, najtee je bilo to krenuti. A naa vojska, koja je
drala taj dio do Muslimana, niti se povlaila, niti je dolazila kui. Nismo
nita znali. Mislili smo, dok se oni ne povlae vjerovatno to i nije tako
strano. Meutim, kad smo preli most i vidjeli da se kreemo sa civilnim
stanovnitvom Petrinje, Kostajnice, Gline i svih ostalih mjesta iz Kninske
Krajine, da bjei vojska, tek onda smo postali svjesni da idemo na put bez
povratka. Dok bjei vojska, to znai ti nema vie nikakvog povratka, nee
se vie vratiti. To je stvarno bilo strano. Psihiko ubojstvo. Svi zajedno
smo ili do Banjaluke. Onda je neko ostao u Banjaluci, neko je nastavio
dalje. Nas jedno 5-6 porodica iz mog sela ilo je zajedno skroz do Bijeljine.
I tu smo se onda rastali, kako je ko prolazio. Ponijeli smo garderobu, ebe,
jastuk. Nita vrijedno nismo ponijeli. To se u panici trpalo: ponijelo se ono
to ne treba, a ono to treba nije. Moj mu je bio rezervni starjeina prije
rata. I kad je poeo taj rat, njega su pozvali i dali su mu bataljon. Meutim,
tada kada smo trebali krenuti, on uopte nije doao kui. Bar da je on
189
doao pa da je rekao: Ide se na put bez povratka, vie se ne vraamo.
Jo sam ja njegovu uniformu ostavila i budaletine sve u njegovu vojniku
torbu stavila, budaletine te njihove vojne. Mislila sam: hajd vraamo se
kui, da to ne trpam i nosim, da pogubim. I tek u Svodnom smo se mi
sastali. Ja nisam znala ni da li je iv, ni da li je mrtav, nije li zarobljen. A
narod ko narod. Kroz kolonu je ila pria kako su Muslimani doli do jednog
sela, do Trgovika, i da zaustavljaju vojsku, a da Hrvati gaze tenkovima. To
je bilo da ovjek poludi.
Mi se nismo tokom puta razdvajali. Ili smo traktorom zajedno. A
znate zato su se neki ljudi pogubili? Recimo, sav stariji svijet je ostao. Nije
htio da ide. I onda kada je dolo do onog masakra u Dvoru, do
bombardovanja civila, do gaenja tenkovima traktora i kola, onda se i ono
svijeta to je ostalo, izvuklo preko uma i livada. I tu se narod pogubio. Ili,
recimo, vojska. Koga nisu ekali. Ja sam svoga mua ekala u Svodnom. I
ne samo ja nego sve ene iz mog sela su ekale svoje mueve. Jer dogovor
je bio da ne idemo dok oni ne dou ili dok se neto ne bude znalo. Gdje su
i ta su. Mi smo se to tako same dogovorile. Da znamo gdje su. Jer ne
mogu ja sad da idem na put sa dvoje djece i sa starom babom, a da ne
znam gdje mi je mu. I onda, kad je on doao, onda smo stvarno krenuli.
A isto tako i vojska. Bilo je dosta ena iz Dvora. Dvor se iselio dva dana
prije, mada mi to nismo znali. Kad je bila ta strahota, taj pokolj od irovca
do Dvora, tu je stvarno bjeao kud je ko stigao i krio se gdje se ko uspjeo
sakriti. Ko nije uspjeo da se sakrije, vjerovatno su ga ubili, zgazili. To je
masakr koji su izvrili Hrvati. Mnogi su se tada pogubili. Hrvati iz Petrinje
su presreli Liane, ja mislim kod irovca. Tu je bila velika vojna baza, podze-
mni hangari za avione. Oni su tu njih presreli i popreili im put. I onda
odozdo od Kostajnice isto. Napravili su straan masakr ba od Dvora prema
Bosanskom Novom i od irovca do Dvora. Tad se ba povlaila nika crna
legija. Vojska se povlaila, a ovi su ve uli i tada je bio straan masakr.
Mi smo putovali traktorom. Put je bio vie nego straan. Ne daj Boe
da se jo jednom moram vratiti, da to ovjek mora jo jednom da preivi,
ja to ne bih mogla. Dok smo jo bili u Svodnoj, tu je bila smjetena sva
ratna tehnika. Tu je bilo sve to se povuklo iz Kninske Krajine. Tu su bili i
tenkovi i radari i topovi, kamioni, autobusi. Sva ratna oprema je bila
smjetena tu. Samo jednu no smo tu prenoili i tad me je bilo strah da e
bombardovati. Jer znali su oni gdje Srbi to lociraju i gdje e locirati. Nakon,
ja mislim 5-6 dana, oni su zaista bombardovali. I masa ljudi je tu izginula,
nastradala.
Od Prijedora do Banjaluke smo prolazili kroz naselja u kojima je bilo
Hrvata. Jednu no smo zanoili kod jednog naputenog motela. Sutradan
ujutro, kad smo se probudili, vidimo ima tu kue. Hajde, odem ja kod jedne
gospoe da pitam je l moemo ja i djeca da se okupamo. To su djeca koja
su nauila da se peru svako vee. I ena je stvarno bila ljubazna. I tako, u
190
prii, pita ona otkud smo i ta smo i tako sve i ja njoj kaem. Ona kae:
Znate ta, gospoo, meni nude da mijenjam za Pakrac. Pa, rekoh, to,
gospoo? Znate ta, kae ona, ja sam Hrvatica. A stvarno su nas super
primili. Ja je pitam: Je li Vas, gospoo, neko maltretira, je li Vam prijeti po
noi, je li Vam lupa na vrata? Kae: Ne. Pa to onda, rekoh, hoete
da mijenjate za Pakrac? Znate ta, kae ona, moj mu je star pa ga
tjeraju tako starog na vojnu obavezu. Ja sam joj onda rekla da sam ja
Srpkinja i da je moj mu Srbin, da smo ivjeli u srpskoj optini. Rekla sam
joj da je sav mladi svijet, od 18 do 45 godina, bio na frontu. A oni od 45
do 70 su bili na radnoj obavezi. Subotom i nedjeljom su kopali rovove, a
ostalim danima su radili u fabrikama, vozili autobuse, kamione... Vi
mislite, kaem ja njoj, ako se zamijenite i odete u Pakrac, da vas Tuman
nee ganjati da radite. Sve jednako vojska ganja civilno stanovnitvo da
radi. Kad je ta ena poela da plae! Znate ta, gospoo, rekla mi je,
meni to dosad niko nije rekao.
Ja sam realna. to se tie mene, tog rata uopte nije trebalo. Sutra
da bude onako kako je bilo, ja bih se vratila. Ja sam imala koleginice
Muslimanke, Hrvatice. Ja sam inae trgovac, zavrila sam trgovaku kolu
i radila sam 20 godina u robnoj kui u Bosanskom Novom. Pa to je bilo
mijeano, to je bilo takvo drugarstvo, ko sestre. Kad su gospoda ila na
Brione, niko iv nije rekao, ni ko je u pravu, ni ko nije, nego je samo rekao
treba ih pobiti! Govorili su da je to 6 ljudi kojima je stalo do vlasti i njih
treba pobiti. Na samoj optini Bosanski Novi je bilo 1000 mjeanih brakova:
i Srpkinje se udale za Muslimane, i Srbin oenio Muslimanku. I ti su ljudi
super iveli i super se slagali i brakovi se nisu raspali.
Znate kako sam se okupala kod te Hrvatice: kao kod svoje kue. Jo
mi nije dala da koristim svoj runik koji sam ja ponijela od kue. Kae,
trebae nam usput. Dala nam je i runik i sapun, sve. Okupala se i ja i mu
i djeca. Ta ena je imala i dvije krave i cijeli taj dan je ona mlijekom
snabdjevala. Bilo je dosta malih beba iz Petrinje. I onda su ene kukale
ta e sa bebama, jer niko im usput nije dao mlijeka. I ta ena, stvarno,
svaka joj ast, ona im je dala. Ja ne znam kako su te majke izdrale.
Vruine su bile velike. Ujutro se kree rano, u 4, pola 5. Da se ide dok je
hlad. ene su umirale u poroaju, bebe su umirale. Ako se ena zatekla na
nekom putu gdje nema ni kue ni nita. ta e ena? Uhvatili je trudovi,
mora da rodi: ili e da umre il e da rodi. Tako isto i dijete.
Nije bilo ni policijske pratnje, ni hitne pomoi, nita. To je bilo
strano. To je bilo, da izvinete, kao stoka. Kao stado ovaca, pa ga utjerate
u red pa ono ide, mic po mic, metar po metar. Nekome se pokvari traktor,
nekome pukne guma. Dok izae iz one kolone, pa njega zaobies pa tako.
Meni je posebno teko palo to to niko nije priao pa upitao te ene treba
li im to, jesu li bolesne, treba li im to od tih higijenskih stvari. Bilo je
svijeta koji je krenuo ko grlom u jagode, bez igdje iega. I sad zamislite
191
vi jednu enu negdje na putu dobije menstruaciju, a nema nita kod sebe.
To je strano. Nije bilo mogue propustiti trudnice, bolesne, porodilje.
Jedino je zeleni i uti taksi doao i oni su proli pored kolone u suprotnom
pravcu i onda su stali kod svakih zaprenih kola, kod svakog traktora i pitali
ima li ko stari, bolestan. I tako, neko se javi i oni ga pokupe. Jedino oni,
niko drugi. Pored nas, u putu je umrla porodilja koja je rodila blizance.
Umrla je i ona i bebe. Vidjela sam kad iznose mrtvu enu i djecu. Strano
je to. Narod umire usput. Recimo kraj puta se ovjek zakopa bez igdje
iega. Prekrije se odozgo plahtom il neim da mu ne upada zemlja direktno
na oi. To je jezivo. Recimo, na masu krstova smo mi nailazili usput. Lijepo
uz asfalt. Vjerojatno da je to grobnica dok ima krst.
Sav narod je bio izbezumljen. Nije imao snage. Samo ovjek da vidi
one starce. To je, stvarno, jezivo. Starci jadni. Skupili se, samo oi im ostale
u glavi, nita drugo. I utnja. I ponekomu pla djeteta. Kad smo prilazili
Brkom, to je nekih 10-15 kilometara taj koridor od Save, narod je kroz
kolonu poeo priati: Ajde samo da se proe Brko, mogu da nas
bombarduju, ajde ovo, ajde ono. Tu je blizu, mogu avijacijom da tuku. I
onda je moju djecu uhvatila panika. Kau: ta emo mi, mama, ako nas
bombarduju? Drago dijete, pa ta ja znam ta emo. Ima dosta Liana i
Kordunaa koji su ili na Petrovac i koji su priali kako su ih bombardovali.
Jedino tu je djecu uhvatila panika.
U Republici Srpskoj nije bio organizovan nikakav doek u smislu
dijeljenja hrane i najnunijih stvari. Jedino to to je bilo u Banjaluci, ali
dalje vie nigdje nita. Kada smo doli u Srbiju, u Kuzminu je bila
organizovana ishrana, radile su kuhinje, ali to opet nije drava organizovala.
Sami mjetani su to organizovali. Ve kad smo bili tu na rampi kod
Beograda, onda je tu bio Crveni krst. Tu su dali po kilu kruha i neto
konzervi. Sok nismo dobili. Usput, recimo, kad se stane da se odmori, opet
su graani dijelili. Novane priloge, sokove, garderobu. Nita organizovano.
Poto smo mi imali rodbinu, kako se to kae, prvo koljeno, nismo imali
problema da uemo u Beograd. Na roak je doao i sredio to sve na toj
rampi. Potpisao je i dobio je neki papir od Crvenog krsta. Onda je poslije
policija usmjeravala kuda da se ide. U Beograd smo stigli 15. avgusta.
Da nije roak uspio da mi nae da radim kod njega u firmi, ne bih
ni ja radila kao to ne radi hiljade ena. To mi dosta znai. Znate ta,
psihiki se rastjeretim. Da ne radim, ja mislim da bih ja bila negdje u
psihijatrijskoj bolnici. Ovako, ovjek izie, radi onih svojih 8 sati, rastereti
se psihiki, ne misli. I onda kad doe kui uvijek ima neto za oprati,
ispeglati. Manje se misli na to. Taj moj posao nema veze sa mojom
strukom. To je pakovanje sjemena. Nije to teak posao, malo dosadan jest.
U poetku, kad smo doli, bilo mi je psihiki jako teko. Osjeala
sam se uasno. ovjek ne moe nita da vrati, nita da uini. Upao je u
novu sredinu ko s neba. Ko da padne u more i svud oko tebe je more, a
192
ti ne moe nigdje. Tako sam se ja osjeala. Danima me glava boljela.
Moda je to od te psihike optereenosti. A sad to vrijeme vie prolazi,
ovjek poinje da se navikava. Ali ja ipak u podsvijesti mislim da u se
vratiti. Ja bih se sutra vratila ako bi Tuman garantovao srpskoj vojsci neku
amnestiju, da nee biti suenje. Ja ne trebam tamo bez mua. ta u ja
bez mua, da on ostane tu, a ja da se vratim tamo? Jedino to mislim, a
inae sutra bih se vratila. Ali kad bi trebalo da se vratimo, a ne bi
amnestirali muki svijet, onda se ne bih vratila. Onda bih rae ila u Afriku.
Nego da se vratim tamo pa da mi uhvate mua: il da ga ubiju il da ga
osude. to u ja tamo sama sa dvoje djece i sa starom babom?
193
Vedrana
Sve ove godine rata ivot je bio teak. Mu je stalno bio na poloaju
i ja i erka smo bile same. Radila sam i brinula sam se faktiki sama o njoj.
On bude 15 dana na poloaju, doe dan-dva kui da se okupa i presvue
i opet ide. Kad je mu prvi put otiao na front, nisam znala gdje je. Ja sam
ila na posao i s posla i stalno sam plakala. Kad bi doao kui, sva roba na
njemu je bila crna. To se nije moglo u maini oprati nego je trebalo prije
toga dva puta otkuvavati. I on sav crn, neobrijan, grozan, mrav. Bila je
vlaga i zima tamo gdje su spavali. Bio je na prvoj liniji na poloaju. Svaki
put bi spremio za sebe metak i bombu. Samo da im ne padne iv u ruke.
Kasnije je uspio da se prebaci na drugu liniju. Tu mu je bilo lake. Kad bi
doao kui, nije znao ta bi sa sobom. Samo misli ta se tamo deava. Ja
idem na posao. Ujutru nosim dijete u vrti, popodne je uzimam. Kad sam
radila popodne, plaala sam enu da je uva. Ila sam na posao samo da
sauvam radno mjesto. Ne zbog plate, jer plate su bile nikakve. Pola godine
sam radila bez dinara. Samo da sauvam radno mjesto. Od plate nisam
mogla platiti ni vrti. Majka bi donijela meso, jaja i tako bi se nekako skrpili.
Kad bi bio dan-dva slobodan, odemo na selo, kod njegovih ili kod mojih.
To bi bilo rijetko. Jednom u mjesec-dva. Stalno smo sluali vijesti, gdje se
ta desilo. Ko je poginuo, a ko zarobljen. Samo mislim, mojima e se neto
desiti. Imam dva roena brata, a i od ostalih roaka svi su bili na frontu.
I tako, samo eka, slua, ta e se kome desiti. Teko sam doivjela kada
je od djevera sin poginuo. Bio je na svim borbenim linijama, a poginuo je
ulazei u grad na motoru. Samo sam gledala ta se deava i mislila ta
mene sutra eka.
Mukarci su ili da se bore na frontu, ali i mi ene smo se borile
psihiki. Mene je zaova zvala da doem kod nje. Ja nisam mogla. Kako da
ostavim mua? Doe kui poslije 10-15 dana, a nas nema. I ja se prole
godine ipak odluim da uzmem godinji i da odem da se odmorim. Sve
vrijeme sam mislila ta se tamo deava. Nisam sebi nikako mogla oprostiti
to sam otila.
I tek to sam mislila da e se smiriti, da e se srediti, da e se
dogovoriti neto mirnim putem, zatrudnila sam sa mlaom erkom. A onda
se zakuvalo jo gore. Dva mjeseca prije nego to emo pobjei, otac mi je
umro. Doivio je infarkt. Poslije toga sam bila najvie kod majke na selu.
Tada sam ve bila na bolovanju. Uspjeli smo napraviti 40 dana ocu. Trudna
sam bila i to sam sve teko preivjela. Dan prije nego to emo bjeati,
ustala sam sva nikakva. Nisam mogla rije progovoriti. Sve sam mislila
zato se tako osjeam. Nekome e se neto desiti. A taj dan mi je mu
trebao doi s poloaja. On mi je rekao da ne idem u grad, jer e on doi
194
kod nas u selo. Autobusi nisu ili taj dan. Ja sam mislila kako e on doi i
hoe li krenuti. Nismo sluale vijesti. Nismo palile ni radio ni televizor.
Kominica je dola i rekla da je sluala vijesti i da je gadna situacija. Iz
komiluka dva momka nema. Neki su ranjeni, neki mrtvi. Kae da su neki
uli da je Grahovo palo. Ako je Grahovo palo, ja razmiljam, mi nemamo
ta ekati.
Drugo jutro mi je dola sestra i rekla: Ajde pakuj se, idemo... Mama
je ostala plaui. Sjele smo tako u auto. Sestra nije imala radio u autu pa
nismo mogle da ujemo vijesti. Tako smo stigle kui. Ja odmah odem kod
kominice. Kominica me je pitala zato ne idem kad je toliko naroda ve
otilo. Malo ko je tada bio ostao, posebno mala djeca i trudnice. Ja sam
joj rekla: Pa kako u ii ja sad ovako trudna, sedmi mjesec. Gdje u ja
nego svojoj kui? Ona mi opet kae da bih trebala poi sa djetetom. Mu
je na poloaju. ta u tu sama s djetetom. Ja razmiljam: Ma neu ja
nigdje. On kad doe kui, nit ima ta skuvano da pojede, nit oprano da
se presvue, ni nita. Onako kad doe sam u kuu ko u tuu. Nije on
naviko da doe a da nas ne nae. On moe otii kod svoje majke da njih
vidi, ali poslije odmah k nama. I ja odluim da neu nigdje. Al ja s
balkona gledam ene kako spremaju velike kante za gorivo. Meutim, ja i
dalje nisam htjela da idem. Mislim, ima jo dosta naroda. Gdje oni, tu i ja.
Ne razmiljam o tome da uvam sebi glavu. Prolo je nedjelju dana od
pada Grahova do naeg izlaska. Kako je Grahovo palo, masovno se poelo
izlaziti. A dosta je i ostalo. Bilo je ljudi koji su odluili da ba nee i nemaju
gdje, ni kod koga. Imali smo neke nade jer se govorilo da se u naem
gradu nee nita desiti. Dosta su nas hrabrili preko televizije. Da ima
oruja, i hrane i svega. Dolazio je i Patrijarh tada. Govorili su da je na grad
uvijek bio srpski i da e ostati srpski.
Mu je doao kui dan prije naeg izlaska iz grada. Njih dvojica su
dobili izlazak samo za no. Da se istuiraju, presvuku i ujutro da se vrate.
A tih dana je u gradu bio haos. Mnogi ljudi su zadnjih godina u ratu oboljeli
od ivaca. Dosta njih je samo sebi oduzelo ivot. Kominica koja je
stanovala preko puta mene je izvrila samoubistvo i teko ranila erku. Za
njih nije niko znao dan i no. To je za mene bio ok. Mu joj je bio na
poloaju a sin u vojsci. Govorila je da e ubiti i sebe i dijete da ih ne siluju,
da im ne padnu ive u ruke. Dosta je bilo slinih sluajeva. Onda kad bi ljudi
vidjeli da izlaza ba nema. A drali su nas u zabludi. Kao, da se drimo i da
nam stie pomo. Kad je doao mu, ja ajde da spremim neto za veeru
i da se on presvue. Svratili smo kod komija i kod roaka. Kad smo doli,
ja sue samo sklonim u sudoperu. Raunam imam sutra vremena da to
operem. Ali, u 5 sati nas je probudila, dobro su je nazvali, oluja. Mu je
zgrabio kerku iz kreveta i stajali smo u hodniku jer smo tu bili vie
zatieni. Kad je on nju spustio da uzme ebe da je zamota, ja sam nju
digla. Sedmi mjesec trudnoe. To nisam smijela napraviti. Ja sam nju digla,
195
a razmiljam ta sam napravila od ovog drugog djeteta. Utom mu dolazi
i vie na mene: to je dri? A meni se ini, sigurnija mi je u naruju. Ne
mogu je pustit. Imam osjeaj neto mi je odnese. U tom momentu (mi
smo bili u prizemlju) svi odozgo izlaze. Komije, onako u pidamama. U
5,05 se ula sirena. U pet i po nam je nestala i struja i voda i telefon. Nismo
imali nikakvih vijesti. Samo tue, tue. ujemo samo sa sviju strana da
tue. I ne znamo ni za koga. Tu mi je i sestra, i tetka i braa. Svi smo tu
blizu, a ne moemo niko za nikoga uti, ni znati. Jer ne moemo ni proviriti
napolje. Niti kroz prozor. Stali smo u sklonite. Tu su bili svi iz zgrade.
Uspjeli smo samo otii i uzeti eera, kafe. Desilo se da je u mene bilo
neto plina pa smo mogli da skuvamo kafu i djeci mlijeko. Neko je imao
hljeba, neko od veere ono to je ostalo pa smo to podgrijali da se jede.
Ali nije bilo momenta od 5 sati do jedan, ma nije bilo jedne sekunde da oni
nisu tukli. Negde oko jedan su stali 15 minuta pa onda tuku neko vrijeme,
pa opet stanu 10-15 minuta. To valjda da mi krenemo. I kad smo kretali
opet su tukli na tu stranu. Znali su gdje idemo. Oni su nas drali na dlanu.
Al opet taj dan, ko se naao na ulici, nije se vratio. Jer to je bilo unakrsno,
sa sviju strana. A mi sve mislimo sad e nai da nas odbrane. Ma kakvi. Ni
uti. A mi, nestalo struje, nemamo vijesti. Nai se ne javljaju. Uspjeli smo
uhvatiti njihove vijesti. Oni kau: Ostanite, neemo vam nita. ekajte
nas. Gdje da ekamo. Znam ta me eka ako me uhvate u sklonitu, u
kui. No. Ja sam samo gledala tu sliku: moje dijete meni u naruju i njihov
no. To mi je bilo neto najgore. Samo da izaem. Ja u tom momentu
nisam razmiljala ta e mi ostati, ta u ponijeti. Ne znam ta bih prije
uzela. Samo sam razmiljala nek mi iziemo. Nek nau prazno sklonite,
prazan stan. Mi smo izili kad je bilo malo zatije. Mi smo traili fenjer, neko
petrolej, neko svijeu. No. 6 sati. Mi smo nalili fenjer pun petroleja i traili
smo da ga okaimo na ekser negdje da se sve vidi. Ja sam izala napolje
da vidim ta komiluk radi. Auto za autom kree. Mu mi je rekao da ne
izlazim, a ja kaem da me nee ciljati. A nikad ne zna ta te eka. Vidim
kominicu kako plae. Sjedaju i ulijevaju gorivo. Mi smo se spremali za
ostati, a spremamo se za ii. Ne znamo ni gdje, ni s im. Auto nam je u
kvaru. Goriva nemamo. Kominica mi je dola iz zgrade preko puta da vidi
gdje sam ja, a ne moe se vratiti od paljbe. Jedan komija, stariji ovjek,
nam je rekao da ima goriva. Rekao je mom muu da on vozi. Moj mu je
obukao uniformu i sjeo da nas vozi kod moje tetke u selo. Mu je poao
da nas odveze i mislio je da se vrati. Srea da tog dana nije bilo autobusa
i da se nije moglo izai iz zgrade. On bi krenuo od kue bilo sa im.
Meutim, nije bilo anse.
U komiluku se svi pakuju. Trpa se u auto koliko moe stati.
Kominica je imala dvije male bebe, a nije imala sa im ii. Nije bilo
organizacije kod nas u gradu. Po putu je svuda bilo krvi. Kako je narod
poao, tako su tukli. Kako je ko poginuo na ulici, nije imalo vremena da se
196
skloni. Jedna ena je cijeli dan visila preko balkona. Sve su mogue gaali.
Al znali su UNPROFOR gdje je. Njih jedino nisu. Oni su slobodno prolazili.
Nije se potrefilo nijedan njihov objekat, ni kola, nita da pogode. A pogodili
su kasarnu, stanicu milicije. To se sve zapalilo. Bio je dim.
Kad smo sjeli u auto, ja sam se vraala u kuu da vidim kako sam
ostavila plin, da iskljuim televizor, sklonila zavjese da se ne zapale, spustila
roletne i otvorila prozore. Mislili smo da odemo kod tetke jer ona ima
ukopan podrum. Kad smo doli tamo, vidjeli smo da su joj upaljena kola.
Ona se spremala da krene. Mi nismo znali da se izlazi masovno iz grada i
iz svih sela. Tetka je ve sve spakovala i spremila se da krene, a mi mislili
kod nje da budemo. Kad smo stigli, rekla nam je: Ba ste dobro naili.
Nee baba iz kue da izie. Mi smo otili i pitali babu zato nee da izie,
a ona kae: Pa neu iz svoje kue. Gdje u? Ajte vi. Ja u uvat kuu. I
mi smo je jedva ubijedili da nemamo ta uvati i da idemo svi. I tako smo
krenuli 4. avgusta naveer. Auto do auta u etiri kolone je bilo. Guva.
Sporo. Polako. Nikako. A idemo, ne znamo ni gdje, ni dokle. Nita. Sela
sam, skupila sam se i samo sam razmiljala kako u proi. Da ja nisam
trudna, ja bih lako za sebe. Ja sam krenula iz sklonita u staroj robi. A bilo
mi je zima od straha. Samo sam obukla zimsku kunu haljinu i neki
muevljev stari demper. Zima mi. Samo drem. I tetki sam traila neto
da se zamotam. Ona nam je dala dva ebeta i muu neke dempere i
jakne. erci sam ponijela samo trenerku da joj obuem preko onih kratkih
rukava. A to je sve bilo staro. Nita nisam uzela novo. U jednoj vreici sam
vea uzela i bila sam par dana ranije spremila slike. To sam u koferu
iznijela. A od dokumenata nita. Ni svjedodbu moju, ni njegovu, ni linu,
ni nita, nita. Ni zdravstvenu. U torbi mi je bila moja trudnika knjiica.
Od hrane nisam ponijela nita. Kad sam pola od kue iz friidera sam
samo uzela zaleeno. Mislila sam bie nas puno, pa samo da imamo neto
orbasto. Tetka je bila na selu i ona je uspjela spremiti. Ona je ispekla
hljeb. Imala je u kui ajne kobasice, a iz bae je uzela paradajz i
krastavac. Bilo je za nas sve hljeba dovoljno. Ali gora je bila e. Nisam
osjeala neku glad nego sam bila edna. Stalno edna. A i tetka je ponijela
prut. I sad smo mi naeli prut. On se na onom suncu isprio. Jo smo
vie bili edni.
Polako se ilo. Mislim da bi bre ili pjeke. No. Nestane nekome
goriva. Stane u kvaru. Zastoj. To se ne moe ni opisati ni objasniti. Strah.
U Petrovcu smo noili. Tada smo imali jo samo za par kilometara goriva.
Kad sam pola, mi smo kukali svi jedno za drugo. Ne znam za sestru, ne
znam za brata. Ne znam hoe li se izvui. Da sam bar mogla nazvat sestru
ili ona mene. Ali telefon nije radio, a nismo smjeli otii kolima do nje jer u
tom vremenu dok odem da je vidim poginuu ili ja, ili ona.
Kad smo mi ili, gorivo se nije dijelilo besplatno. Kad smo doli do
Petrovca, mu je otiao s kanticom da kupi gorivo i vratio se sav nikakav
197
sa 5 litara. I to su mu jedva dali kad je rekao da mu je ena trudna i da e
roditi. Rekli su mu da mu je to dovoljno do prve bolnice. Tu je benzin bio
4,5 ili 5 DEM. Stigli smo do nekog automehaniara i traili od njega da nam
proda gorivo. On nam je rekao da on nema, ali da do pumpe ima 5
kilometara. Mu je otiao do pumpe pjeke, ili je nekoga stopirao, ne znam.
Uglavnom vratio se pjeke. I tamo je dobio 5 litara. Krenuli smo dalje i
doli do jedne kafane. Uli smo u kafanu. Kaem: Daj piti, ima li ita?
Kae: Ima, pivo 5 DEM, sok 3 DEM, ima kafa 3 DEM. Tu smo popili,
mukarci pivo, a mi sokove. Uglavnom nas je dolo 21 DEM. to vie pije,
sve si edniji. Imali smo neto vode, ali ona se uskuvala u autu. Molimo i
kumimo ovoga na pumpi da nam da gorivo. Kae da nema. Nema i nema.
Kad smo mi njega izmolili da nam da rekao je da je 5 DEM litra. I da nam.
Sve se izvlaili na mene. Ja trudna, trebam roditi. Vruina. Muka. Malo
dijete. ta sad da mi neto bude? Ko da me spase? Sve to imam, zadnji
dinar sam bila spremna dati, samo da se negdje smjestim. I tako smo 15-
20 litara uspjeli kupiti. 100 DEM sam potroila do Banjaluke za gorivo.
Kad smo ili kroz Bosnu tako su nas gledali grozno. Govorili su i to
uglavnom mukarci: Gdje idete, kud bjeite, kako vas nije sramota?
Ostavili ste kue. to se ne borite? Vidi mukaraca! Traili smo vode a oni
nam kau: Znate li poto je voda? Onda su nam naplaivali u markama
kockice sapuna. Hljeb u markama. uli smo da se to kasnije dijelilo dabe.
Ja sam vidjela par ena da plau. Govorile su: ta se vama desilo ljudi to
i nas eka. Malo je takvih bilo. Muvali su nas kroz tu Bosnu. Ili smo nekih
50 km kad su nam rekli da se vratimo i da idemo drugim putem. To je za
mene bio grozan osjeaj. Srbi su kao i mi. I njih je poslije to isto ekalo.
Al nisu bili svjesni toga. Putovali smo no i dan da bi doli do Banjaluke.
ini mi se da mi je najtei momenat bio kad sam ula u stan kod sestre.
Legla sam na krevet. Onda sam bila svjesna da ja vie povratka nemam.
Moja kerka je samo govorila: Mama, zato mi nisi dala da uzmem onu
lutku jednu veliku, samo onu? Ja joj kaem: Sreo moja, nemoj mi samo
to vie spominjati. Jer ostalo nam je sve. Zovu je curice da izae napolje,
a ona kae: Mama, ja bih ila da se igram, ali ne mogu tebe ostaviti.
Mama, molim te nemoj plakati. Ostalo nam je sve. Neu ti vie nita
spominjati. A ona je meni kad smo kretali govorila: Mama, ajmo uzeti
video, ajmo ponijeti ovu lutku. Ja kaem: Sreo, ta e ti sad lutka. Nee
se igrati. Vratiemo se mi kui. Dijete je bilo pametnije od mene. Kupila
sam bila praka dosta. Nisam htjela ekati zadnji momenat. Znala sam da
trebam roditi. I sve sam ono u vreama spremila za bebu. Preprala,
prepeglala. Ona je meni govorila da sve to uzmem, pa da idemo. A ja sam
krenula kao da u se vratiti za dan-dva. Ponijela sam samo vea onoliko da
imam u sklonitu. Jedino to sam iznijela iz kue to su slike. I kasetofon da
bi imali u kolima da sluamo vijesti. Nita vie.
Ja, mu, moja erka i tetka smo poslije otili sa jednim komijom,
198
kolima, za Beograd, kod sestre od tetke. Tamo sam ula za ostale. Imali su
svi sestrin broj telefona pa su nam se javljali. Mu mi je ostao na Pavlovia
mostu jer smo tu imali problema. Kad smo doli do granice, rekli su nam
da putaju u kolima samo jednog mukarca. Kod nas su bila dva mukarca:
moj mu i ovaj ovjek to nas je vozio. Rekli su nam da se jedan mora
vratiti na ratite. Tako je moj mu ostao tu. Ja nisam imala pojma gdje e
ga poslati. Mislila sam da ga vie neu nikad vidjeti. Pitala sam se: Gdje
e se boriti? Gdje mu je kua? Nema ni kue ni nita.
Sad sam okupirana brigom za mlau kerku jer ima zdravstvenih
problema. Sad samo mislim na nju. Da bude sve u redu. Nemam vremena
da razmiljam ni o sebi, ni o kui.
199
Zora
Roena sam u Luci Palanci, jednom malom mjestu ispod Grmea,
izmeu Sanskog Mosta i Bosanske Krupe. 1977. godine udala sam se i
otila u Petrinju. Tu su mi se rodile dvije kerke. 1980. godine poela sam
da radim. Najprije sam radila kao asistentkinja, a kasnije kao zubni
tehniar. Radila sam do 1991. godine, odnosno do izbijanja sukoba izmeu
Srba i Hrvata. Kada je HDZ uao u Petrinju, oni nisu fiziki maltretirali narod
ve je to bio jedan psiholoki rat. Uvee od pola devet pa na dalje nikad
nismo znali ija e kua biti minirana. Tada sam u strahu znala po cijelu no
samo ii od prozora do prozora po kui.
Kada se zavrila kolska godina, djeca su kao i uvijek, otila u Bosnu
kod bake na ljetne ferije, a ja sam uzela godinji odmor. Moj suprug je jo
1990. godine dobio otkaz. Mogli smo da pretpostavimo da je do toga dolo
zato to je Srbin jer drugog razloga nije bilo. Poto nije radio, svi skupa smo
otili tada u Bosnu i ostali tamo do kraja mog godinjeg odmora. Tada se
jo nije znalo da e mukarci ii u kasarne, odnosno da e doi do nekog
oruanog sukoba. Tamo sam ostala do kraja godinjeg odmora i onda sam
se vratila da radim da ne bih izgubila posao. Suprug je ostao sa djecom u
Bosni. Sve je bilo napeto, bile su strae, HDZ-ovci su hodali sa
kalanjikovima po gradu. Kad sam ila iz svog naselja na posao, vidjela
sam na zvoniku crkve otvoren prozor i cijev od pukomitraljeza. A kad sam
se vraala s posla prozor je bio zatvoren. Tada me je bilo jako strah. Ispod
kue smo imali podrum, a nae komije nisu, pa su uvee dolazili kod nas
sa djecom.
Sa koleginicama na poslu nisam imala nikakvih problema. Nije se
osjealo nita neobino. Moda su one priale o tome kada bih ja izila. Ne
znam. Potrefilo se da sam od onih koji su radili, samo ja bila Srpkinja. Svi
ostali Srbi su bili na godinjem odmoru. Kolege koje su tu bile su govorile
da nee biti nita, iako se osjealo da neto mora biti. I onda 27. avgusta
u noi dolo je do incidenta izmeu zengovaca i vojske. Zengovci su napali
kasarnu, a vojska je uzvratila napadom na stanicu milicije. U meuvremenu
je moj suprug stigao u Petrinju. Ja sam ujutro ustala i pola sam na posao.
Tih dana su hapsili Srbe pa sam rekla suprugu da nigdje ne izlazi kada ja
nisam tu. Od komija mali je imao 5 godina i mogao bi rei da ga je vidio.
Prethodno vee smo vidjeli cisternu parkiranu kod jedne samoposluge. Kad
sam ja ujutro, odlazei na posao, izala iz naeg naselja, vidjela sam da je
tu parkiran i leper koji je popreio cestu. Vidjela sam i da su preko noi
napravljeni grudobrani od vrea sa pjeskom. Razmiljala sam ta da radim:
da se vratim kui ili da produim. Odluila sam da idem na posao da se
pozdravim sa kolegama i da se onda vratim kui i idem djeci u Bosnu.
200
Usput sretnem jednu moju drugaricu, inae Srpkinju, i kaem joj da imam
namjeru da idem odatle. Ona mi je rekla da ne idem i da nee biti nita. Isto
su mi rekle i koleginice Hrvatice sa kojima sam se dola pozdraviti na poslu.
One su tu bile sa svojim familijama, a ja sam od svoje djece razdvojena. I
da do neeg doe, ja do svoje djece vie ne mogu. Ja sam se sa njima
pozdravila. U meuvremenu je dola Jadranka koja je bila na godinjem
odmoru i za koju sam ula da je bila zaduena od direktora da prati ko kuda
ide. Ja sam se i sa njom pozdravila. I idem ja tako kui i kad sam dola na
pola puta, ja se sjetim ta sam napravila. Pomislila sam da e zbog mog
odlaska noas doi po mog supruga i da e ga odvesti. Niti mi je bilo da se
vratim nazad na posao, niti da idem kui. Ipak sam odluila da doem kui.
Suprug me je pitao ta se dogodilo. Ja mu nita nisam rekla. Neto sam ga
slagala zato sam dola kui. Tek 1993. godine sam mu ispriala ta je bilo.
I ja se ponovo vratim na posao. Rekla sam da mi je suprug rekao da to nije
nita i da se mora potovati vlast. Tek sam tada vidjela kakvu sam glupost
napravila. Mogla sam staviti i njegov ivot u opasnost i svoj. Tu no smo
odluili da ja idem djeci u Bosnu, a suprug u kasarnu.
Izjutro mi je suprug rekao: Nemoj plakati, vidjee ti crvene oi. I
onda, mi polazimo od kue, dolazimo do pruge. On produava pravo, a ja
skreem lijevo za autobusku stanicu. Ne smijemo se ni pozdraviti. Htjela
sam ostati tamo, ali je suprug rekao: Ne! Ako je za poginuti, dosta je
jedno. A mi imamo dvoje enske djece. Ti si im vanija nego ja. Ti idi da
se sa njima sastane. Da makar jednog roditelja imaju. To je bio stravian
trenutak naeg rastanka: suprug odlazi u kasarnu, a svuda uokolo
zengovci. Ne zna hoe li ga prihvatiti u kasarni ili e ga vratiti kao to su
mnoge vraali govorei da se jo nita ne dogaa. Ljudi nisu znali ta da
rade, ni kuda da idu.
Tu no pred polazak ja sam spakovala veliki kofer i dvije torbe. Ali
ja to nisam mogla ponijeti. I vadim. I sjetim se da su djeca pola samo u
ljetnoj garderobi. I stavljam njihove zimske jakne, hlae, izme, svu zimsku
garderobu. Da djeci ponesem, a mislim - meni e biti lako. Od nekog u
dobiti neto. Kad sam dola u Zagreb nisam znala ta u sa tim stvarima.
Nisam se smjela javiti ni sestri ni nikome da ne bih njih uvukla u neto. Ja
sve mislim da me neko prati. Idem ja ostaviti stvari na garderobi. Dolazim
tamo i onaj ovjek proita iz line karte da sam iz Petrinje i kae: Jao,
gospoo, Vi ste iz Petrinje. Pa kako je tamo? Ja kaem da nema problema.
Pita me kako je u nekim selima oko Petrinje. Ja kaem da tamo, gdje su
nai, nema problema, a tamo gdje su mijeani tu ve dolazi malo do
problema. Jedni druge napucavaju. Sad ti misli koji su nai. Ostavim ja te
torbe, a autobus imam tek u pola tri. Otila sam pjeke na Trg republike i
dalje. I tako ja cio grad obila, a nikako vrijeme proi. Sve mislim ta ako
on zaviri u tu torbu. Ako vidi zimsku garderobu, znae da sam Srpkinja i
da idem. I ja na sto muka. Dolazim nazad. Negdje je bilo ve 13 sati prolo.
201
Mislim, idem ja po torbe. A u meuvremenu je bila smjena. Sad drugi radi.
Uzmem torbe. Ja se okrenem i ne primjetim nikoga da ba mene gleda.
ekam autobus.
Ja sam uspjela da preem u Bosnu iako je usput bilo zaustavljanja
i maltretiranja od strane zengovaca. U autobusu sam imala mjesta i sjedila
sam, a pored mene je stajala ena sa djetetom. Ustupila sam joj mjesto.
Voza je primio putnika za dva autobusa. U autobusu su preteno bile ene
s djecom i stariji ljudi. Negdje na pola puta izmeu Zagreba i Novske u
autobus su ula trojica zengovaca. Rekli su da je autobus pretovaren i da
svi koji stoje moraju izai napolje i ostati tu. A tu je bila uma i nije bilo
nigdje niega. Nigdje kue. Voza je rekao da je morao primiti vie putnika
jer se drugi autobus pokvario. ena kojoj sam ustupila mjesto ponudila mi
je da sjednem, ali sam odbila. Gdje e ona s djetetom da izlazi vani. Tu smo
ostali sat vremena. Govorili su nam da smo etnici, da idemo etnicima. Iz
suprotnog pravca, od Novske prema Zagrebu naila je jo jedna patrola
zengovaca. Doao je ovjek na kome se vidjelo da je dobar i pitao u emu
je problem. Rekao je, takoe, da zna da su to sve etnici, ali je rekao da
nas puste jer su to ipak ene i djeca. Na kraju ga je ovaj bolji nekako
ubijedio pa smo uli u autobus. To je bilo pet dana prije ruenja mosta kod
Novske. Da nisam tada izala vie ne bih mogla izai. Tada sam u jednom
trenutku pomislila da neu vie nikada vidjeti svoju djecu, ali, eto, igrom
sudbine uspjela sam doi u Bosnu.
I onda sam tako bila s djecom u Bosni do kraja maja 1992. godine.
Petrinja je dola u ruke Srba u septembru 1991. godine, ali su veze bile
tako pokidane da o suprugu nisam nita znala do novembra 1991. Suprug
je u novembru uspio prvi put doi do nas da se vidimo i ja sam od tada par
puta ila u Petrinju da neto napravim po kui i oko kue da se vidi da tu
neko ivi jer su u tom periodu bile velike pljake. Jednom su i djeca
zaeljela da dou u Petrinju jer su se zaeljele kue. Svi koji su dolazili,
uglavnom su se vraali razoarani jer je puno toga bilo razrueno. Meutim,
moja djeca su bila oarana jer su ponovo bila u svojoj kui. Mu nas je
saekao i odmah otiao na poloaj. Mi smo se spremile i legle spavati.
Odjednom je poelo granatiranje. Kerke su dole k meni. Ja sam ih tjeila
da to nije blizu iako je i mene bio strah. One su poslije zaspale, ali ja,
bogami, nisam cijelu no spavala.
Ja sam se iz Bosne vratila u Petrinju 23. maja 1992. godine mislei
da emo tu ostati dalje ivjeti. U Petrinji sam bila do 4. avgusta 1995. Tog
dana ujutro u 5 je poeo opti napad. Granatiranje i bombardiranje
avijacijom. Znalo je i ranije doi do meusobnih sukoba, ali nita u takvim
razmjerama kao tada. Ja sam ujutro ustala. Bila sam sama. Spremila sam
se i izila dole u prizemlje. Upalila sam radio. Nisam znala ta da radim. Oko
pola 8 poela sam se spremati da idem na posao. Kominica mi je rekla da
sam luda i da ne idem. Da sam znala da e biti ovako moda bih neto po
202
kui pakovala da ponesem. U meuvremenu je jedan komija poginuo.
Imao je enu i troje djece. Otila sam kod njih da se naem. Tu nas je bilo
jedno 4-5 familija u tom podrumu. Veliki je to podrum. Popodne, oko 6
sati, dobili smo vijest da se moramo povui. Tada sam imala par minuta
pakovanja. Ja sam vozila kominicu, njeno troje djece i njenu majku.
Osamnaest godina nisam vozila. Poslije 18 godina sam sjela za volan.
Najgore mi je bilo to sam vozila kominicu i njenu djecu. Bojala sam se.
Bilo je gadno nou.
Kad smo doli do Dooa, sela iznad Petrinje, onda sam vidjela
mnotvo naroda, mlade vojske i shvatila sam da za nas vie povratka
nema. Ja vjerujem da je Vrh znao da e do toga doi jer su petrinjski
optinski funkcioneri jo u maju poeli da odvoze svoje stvari, da bi krajem
maja, kada su oni izvezli svoje stvari, bilo zabranjeno narodu da to isto
ini. Dva dana prije nego to je pala Krajina kod nas je na zubno dolazio
jedan general i uvjeravao nas da nema opasnosti od pada Krajine. On je
sutradan svog sina poslao za Srbiju to znai da je znao do ega e doi.
Moj suprug je bio na prvoj liniji koju su vrsto drali i bili su iznenaeni kada
su uli da se moraju povlaiti. Nisu znali ni zato ni kud.
Ja sam u pola 10 navee 4. 8. dola u Prijedor i javila se djeci. Vano
je bilo da kominicu sa djecom negdje smjestim. Ona je zvala neke roake
u Beograd koji su joj rekli da prvim autobusom doe sa djecom u Beograd.
Ostavila sam ih kod kume i otila djeci da se ne brinu. Za supruga nisam
znala do nedjelje navee. On mi se javio da je izaao do Prijedora pa sam
sa djecom otila po njega. To je bilo 5. avgusta. Bilo je strano. Ila sam
od Prijedora prema Sanskom Mostu, a meni u susret su dolazile kolone iz
Grahova, iz Drvara. Puno naroda sa stokom. Po cesti su hodali u tri kolone.
Bilo je puno male djece koja su vozila svoje familije. Onog jednog je neko
pronaao i snimio pa je imao sree da doe u javnost. A nije on jedini. Bilo
je puno njih koji su u tim momentima bili glava familije.
Ja sam jedina ila u onom pravcu. Tad je meni bilo jasno, kako smo
mi bili izdani i prodani, da e tako biti i sa ovim dijelom Bosne i da nemamo
ta tu ekati, nego da treba da idemo u Srbiju. Uzeli smo neke stvari koje
smo imali u Prijedoru i koje smo dobili od rodbine i moje prijateljice Vesne
i onda smo krenuli dalje prema Banjaluci. Tu smo zapali u jednu kolonu
koja je ekala benzin. Mi to nismo znali, a nismo znali ni za staru cestu
preko Laktaa. Bilo je est kolona i 8 kilometara smo ili dva i po dana.
Nisam htjela mnogo hljeba nositi jer sam raunala da smo za dan u Srbiji.
Onda smo kerka i ja ile 8 kilometara pjeke do Laktaa i kupile hljeba.
Bila je velika guva. Narod je ekao po nekoliko sati u redu. Uspjele smo
kupiti hljeb i natoiti vode. Mi smo se 10 cm pomjerali 2 sata. Kada smo
vidjeli da emo jo dva dana ovako putovati nekako smo se okrenuli i doli
na tu staru cestu. Onda smo relativno brzo doli do Pavlovia uprije. Tu
smo stigli u pola 6 popodne da bi u 2 sata nou tek preli preko. Moj suprug
203
je tu pitao jednog milicionera kako moe stii do Apatina jer tu ima sestru.
On nam je rekao da se nigdje ne odvajamo od kolone i da idemo u
imanovce gdje je sabirni centar za izbjeglice gdje emo dobiti dokumenta
sa kojima moemo ii kud hoemo. Mi smo povjerovali u to. Poli smo sa
kolonom. Kolonu je pratila milicija. Poelo je svanjivati. Meni je to bilo tako
stravino da sam pomislila da oni nas vode u neki logor. Rekla sam to
suprugu, a on mi je rekao da sam ja luda. Kakav logor? Tako me je ta
kolona podsjetila na deportiranja iz onog rata. Negdje oko pola pet, vidjela
sam na jednoj kapiji ovjeka i enu. Ustavili smo i ja sam ih pitala kud vodi
taj put. Oni vele za Bogati. To mi nita nije znailo jer nikad ranije nisam
ula za Bogati. Pitala sam ih kud se moe iz Bogatia. Oni su mi rekli da
se moe u Rumu i u abac. Rekli smo: Dobro. Odatle znamo otii za
Apatin. Mislili smo da ove stvari koje smo ponijeli i one koje smo dobili od
mojih u Bosni, ostavimo tamo kod zaove u Apatinu. Pa smo mislili poslije
traiti negdje posao i kolu za djecu. Jer mi nismo imali nekog cilja kud
idemo. Kod svakog raskra gdje smo doli stajala je milicija. I ti se nisi
mogao izdvojiti jer su te uvijek vraali u kolonu. Kad smo doli na naplatnu
rampu u imanovcima, kerke su vidjele neki sok i htjele su piti jer su bile
edne. Suprug je otiao po sok i nakon nekoliko minuta vratio se sav blijed.
Rekao mi je: Idi nekog zovi kog zna, hoe nas na Kosovo. Tako da su
nas prevarom dovukli do imanovaca. Jedva sam uspjela dobiti brata od
strica i on je doao po nas i odveo nas u Banovce. Tu smo kod njega bili
dva dana. Poslije smo otili u Rumu gdje smo nali stan. Suprug je poeo
raditi u Hrtkovcima. Tu mu se nije dopao sam sistem rada jer se u radu
pravilo dosta propusta. I onda je suprug sluajno, itajui neki oglas u vezi
stolarske maine, pronaao jednog ovjeka iz Vrnjake Banje. Tako smo
odluili da doemo u Vrnjaku Banju gdje mislimo da se nastanimo za
stalno. Tu smo dobili jednu kuu na korienje.
Dok smo bili u Vojvodini, mnogi su nam znali prebacivati to smo
otili, to se nismo borili. A da je nareena borba, borili bi se svi. Ne bi niko
naputao svoje ognjite. Sad je napravljeno to to nije ni u Prvom ni u
Drugom svjetskom ratu, ni za vrijeme Turaka. Bilo mi je teko napustiti
Petrinju: kuu koju smo gradili i koju nismo jo zavrili. 19 godina sam tu
ivjela i bilo mi je teko napustiti. Suprug je imao i stolarsku radionu. Ali
mi je bilo tee kad je padala zapadna Bosna gdje sam ja roena, gdje sam
provela svoje djetinjstvo, svoju mladost i gdje su moje ukun-ukun djede
ivjele. Tako je bilo svim ovim iz Republike Srpske Krajine koji su odlazili.
Moja stara majka od 80 godina morala je da napusti kuu koju nije htjela
napustiti 1947. godine kada je bila kolonizacija i kada su dobijali u
Vojvodini kuu.
Kad sam dola onako sva alosna, nikakva, u Rumu, odem u
prodavnicu i traim hljeb. Od kad znam za sebe govorim hljeb. Jedna
gospoa iza mene mi ree: Gospoo, zar se ne kae lebac? Mene ni u
204
Hrvatskoj nisu nikada ispravljali kada sam traila hljeb. Pa nisam ja dijete
od godinu dana da me moe tek tako nauiti. To je jedan govor koji sam
ja od djetinjstva nauila. Ja u vremenom prihvatiti i novi jezik. Ali treba za
to proi 5 ili 10 godina. Ali mislim da naglasak nikada neu moi prihvatiti.
Narod nam ovdje izlazi u susret koliko ko moe. Teko je jer mnoga
preduzea ne rade. Ne moe vam neko neto pruiti ako i sam nema.
Druimo se sa jednom porodicom iz Banje i sa jednom iz Petrinje. Ostale
jo nisam upoznala. Ja ne mogu ovdje otii u komiluk i rei: Dobar dan,
kominice. Ja sam tvoja nova kominica. Pozovi me. Valjda bi oni mene
trebalo da pozovu jer su oni tu starosjedioci. Iz Bosne sam gdje je
mentalitet naroda drugaiji. Uvijek se imalo vremena za sjesti i popriati.
Gore gdje smo bili u Vojvodini, nai prijatelji koji su nam nali stan,
to bi mogli dati, davali su. Al ta e dati kad ona na ekanju, on na
ekanju. Nemaju, faktiki, sebi za hljeb, a kamoli drugome da prue. Oni
su donosili kada su god mogli. I djeci. A svi su unazaeni od tih sankcija.
Neki ljudi vole rei da ve 4 godine pate zbog nas. Ma ne patite vi zbog nas.
Zbog koga mi patimo? Pa to je neka jaa politika koju mi ne razumijemo.
Najtei trenuci tokom puta bili su mi kada sam shvatila da vie nema
povratka i dok nisam znala ta mi je sa suprugom. Najtee je onim
porodicama kojima je glava porodice poginuo. Ili majka koja je izgubila
sina. Njoj je sada svejedno koja e biti vlast.
205
Srebrenica
I. P. (1963)
Februara 1993. godine preivjeli smo najtee etnike ofanzive na
Cersku i morali smo krenuti prema srebrenikoj slobodnoj teritoriji. Prvo
smo doli u Konjevi Polje gdje smo prenoili. Sutradan je stigao francuski
general Filip Morion sa svojom pratnjom. etnici su granatirali mjesto gdje
se nalazilo mnogo naroda. Granata je jednom ovjeku odrubila glavu, a bio
je to Avdo Huseinovi. Malo je falilo da mi djeca tu izginu. Kerka Reida
elebia je poginula od gelera granate. Dijelovi njenog tijela su prskali po
narodu. Mislim da je tada ranjen i jedan vojnik iz Morionove pratnje. Do
noi smo nali sklonite, a ve oko 22.30 krenuli smo u Srebrenicu. Rano
ujutro stigli smo u Srebrenicu i nismo imali gdje da se sklonimo sa ulice, jer
je bila velika guva. Oko Srebrenice su se vodile borbe.
U Srebrenici sam provela 21 dan sa muem, dvoje djece, svekrom,
svekrvom i djeverovima. Konvoji koji su dovlaili hranu, poeli su voziti
narod u Tuzlu. Tek poslije dva dana uspjela sam se ukrcati u kamion sa
dvoje djece. Bila je velika guva, na hiljade ljudi su okruivali kamione.
Gotovo da se ugui. inilo mi se da nas je hiljadu bilo na kamionu. Mu
me je uspio ubaciti na kamion i rei: Neka ti je sa sreom!
Na prvoj barikadi sam vidjela 12 etnika koji su poeli vikati na nas,
psovati nam muslimansku majku i prijetiti nam da e nas nai u Tuzli. Na
kamionu nisam nikoga poznavala, jer bile su tu uglavnom ene sa sela
Osmae. Kamion je povremeno koio i trzao, pa su ene padale jedna
preko drugih. Starijeg sina sam u toj guvi izgubila. Pao je pod noge
enama, ali uspjela sam ga izvui. Meutim, tada sam izgubila manjeg
sina. Nisam imala nikoga da mi pomogne da ga spasim iz te guve. To se
sve deavalo u okolini Bratunca. estogodinji sin mi se uguio dok sam ga
izvlaila ispod nogu. Na rukama mi je umro isputajui zadnji dah. Poslije
toga ja vie nisam nita znala za sebe. Hladili su me vodom.
U Bratuncu su ene Srpkinje izale na put pred kamione. Neke su
imale noeve u rukama i vikale su na nas da e nam poklati djecu. Kad smo
prole kroz Bratunac iz drugog kamiona je uspjela prei moja snaha i uzeti
sa sobom starijeg mi sina.
U Zvorniku je toga dana bila pijaca i tu su nam prijetili da e nas
pobacati u Drinu. Dvanaest etnika se popelo na kamion i traili su pare i
zlato od ena. Ja sam jo uvijek moje mrtvo dijete drala na rukama. Na
kamionu se uguila dvadesetogodinja trudnica sa Osmaa, jedna starija
ena i sedmogodinja kerka Senaida iljkovia. Ukupno je etvoro
ugueno na kamionu gdje sam ja bila.
Nismo imali ni hrane ni vode na tom putu. Do prelaska na slobodnu
teritoriju su nas jo nekoliko puta zaustavljali i vrijeali. Kad smo stigli u
209
Tuzlu bilo je poslije podne. U Tuzli su nas lijepo doekali. Iznosili su pred
nas sokove, narande, hljeb i svega ostalog, ali meni nije bilo ni do ega.
Da sam imala no u tim momentima bih se sigurno ubila. Vidjela sam kad
su mi s kamiona skinuli starijeg sina Edina, a mlaeg mrtvog sina, dvojica
ljudi u uniformama su stavili na nosila i odnijeli. Poslije toga, ja moje dijete
vie nisam nikada vidjela. Mene su dvojica odnijeli u Mejdan gdje sam
primila etiri injekcije. Tek sam ujutro oko sedam dola svijesti, nala sam
starijeg sina kod snahe.
Mu Rahman i druga mnogobrojna rodbina nisu nikad doli iz
Srebrenice.
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
210
S. S. (1970)
U pola tri poslije podne, 19. jula, izala sam iz Srebrenice. Sutradan,
prije prve zasjede, negdje oko podneva, srela sam Kemu i Edina
Hajdarevia, oca i sina, moje roake. Ja sam, kao i veina Srebreniana,
imala osjeaj da nam se na ovom putu nee nita desiti. Naivno sam
vjerovala da e kolona od petnaest hiljada ljudi biti putena da proe.
Pored toga mislila sam da e put trajati svega 24 sata. Tog popodneva ve
smo padali od umora jer prije toga nismo sedam dana spavali, niti jeli.
Kada sam, tokom odmora, pitala jednog ovjeka koji poznaje teren za
koliko emo vremena stii do Tuzle, u nadi da e mi kazati da e to biti
sutra, on me pogledao, nasmijao se i rekao:
Sanela pa mi smo tek krenuli!
Petnaestogodinji Edin imao je kaket na glavi i bio je vedar i
nasmijan. Tada sam imala osjeaj da je sav sretan jer prvi put uestvuje u
neemu velikom to je do sada mogao gledati samo na filmu. Bilo je to
otprilike tri sata prije njegove pogibije. Prve granate koje su pale na grupu
ubile su Srebreniane. Tu je poginuo Nino Avdi iz Petrie i Edo Hajdarevi.
Mnogi su bili ranjeni. Kada su te granate, tokom naeg odmora, poele
padati, mislila sam da nas etnici nasumice granatiraju iz velike daljine.
Ali, onda je poela pucnjava sa puta Bratunac Konjevi Polje Nova
Kasaba. Bili smo u okruenju. Poela je panika.
Naila sam na Kemu koji je bio ranjen u obje noge. Ispriao mi je da
je Edin poginuo od granate. U jednom momentu, u itavoj toj guvi, iza
Keme, kojeg su ranjenog nosili umotanog u deku, kao da se stvorila
povorka. Pomislila sam Boe, isto kao da mu idemo na sahranu.
Pitala sam ga: Kemo, gdje je Edo? Suze su same tekle niz obraze,
ali to nije bilo kao obino plakanje. Jednostavno tu si, sve se oko tebe
deava i nema vremena da glasno izrazi svoje emocije, da vriti ili
galami. Gotovo sve to je nenormalno, postaje u tim momentima
normalno. Rijei su zaista nedovoljne da objasne i izreknu sva ta zbivanja.
Zna sine, tako me oslovio, nemoj plakati. Njega vie nema, ali
bie sve u redu, ponovio je vie puta.
Pogledao me jo jednom i onda se tako snano zubima ugrizao za
donju usnu da je iz nje potekla krv. Pogledao je zatim u nebo i tada sam
imala osjeaj da on vie nije sa nama, tu u toj umi. inilo mi se kao da u
glavi premotava film od roenja sina, prvih igraki i koraka Edinih, svih
ivotnih i tuga, do posljednjeg oprotaja sa sinom kada ga je mrtvog drao
na rukama.
Oko sedam sati, petnaestak minuta poslije ovog susreta, krenuo je
pravi etniki napad na nas sa svih strana. Kasnije sam ula da je Kemo,
211
u velikoj guvi koja je nastala, bio pregaen u stampedu.
Brata sam srela na poetku puta, na unjarima. Nismo ili zajedno.
Drugi put sam ga vidjela za vrijeme odmora kako lei i spava. Bio je
potpuno iscrpljen. Pored toga, vidio je Edina mrtvog i bio blizu mjesta gdje
je mnogo ljudi poginulo od granata. Molila sam ga da me prati i bude u
mojoj blizini. Kasnije sam saznala da je on bio rijeio, ne govorei mi, da
se mi razdvojimo, kako bi makar jedno od nas dolo ivo.
Poslije tog susreta, za Bracu nita nisam ula tokom puta, iako sam
se raspitivala kod svih onih koji su izali iz okruenja. U blizini prelaza na
slobodnu teritoriju, no prije, izgubila sam tanu u umi.
(...)
Ta uma gdje sam izgubila tanu bila je jako mrana. Braco je
dvadesetak dana poslije mene proao istim putem pored mjesta gdje je bilo
4-5 leeva. Kao da mu je neko rekao: Vrati se i pogledaj! On se vratio i
na tom mjestu naao moje slike. Sve su bile pocijepane napola. Tada je
dobio novu nadu i znao je da sam iva. Inae cijelim putem do Tuzle on je
imao takav osjeaj kao da ga neko vodi za ruku i pokazuje mu kuda e se
kretati. U kritinim situacijama i zasjedama uspijevao je nai izlaza, iako
puta nije poznavao.
Mjesec dana od mog dolaska u Tuzlu po prvi puta sam otila na
pijacu. Zastala sam kao ukopana pored jedne debele Ciganke koja je
gledala u karte plavoj djevojci.
Sve mi pogaa, govorila je plavua.
Koliko kota, upitala sam. Pet maraka, odgovorila je Ciganka.
Pogledam u novanik, vidim tri marke. Moe li za tri?
Moe, odgovori Ciganka, razbaci karte i kae:
Otac ti je zarobljen i nee dugo vremena doi, a brat ti je na putu.
Dvojica crnih mukaraca su mu pomagali i on je ve stigao u Tuzlu.
eno, nemoj me lagati i onako mi je ve dosta svega, rekla sam.
Ne, ne laem te. Tebe kod kue eka glas o bratu, rekla je i ja sam
otila. Kod kue sam poela priati majci i tetki ta mi se desilo na pijaci.
Nisam sve ni zavrila, zazvonio je telefon. Prijatelj mi javlja:
Sanela, brat ti je stigao u Tuzlu!
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
212
S. H. (1974)
Rat sam doekala u svom rodnom selu. Radovali smo se poetku
proljea i dolasku Bajrama. Nismo ni slutili da e to biti najcrnji Bajram u
naim ivotima.
Rudnik Sase je brzo okupiran. Moja kua se nalazila u blizini Rudnika,
pa su nam naredili da se odmah iselimo iz kue. Krenula sam sa porodicom
u pravcu sela Poloznik. U rodnom selu je ostalo nekoliko Muslimana. Svi oni
su ubijani, tako to su zapaljeni u jednoj kui.
Po dolasku u Poloznik, mislili smo da smo spaeni i da rata vie nee
biti. Meutim, 16. maja 1992. godine od gelera granate ranjen je moj brat
M. H. Njegov oporavak je trajao itav rat. Preivljavali smo glad i
neimatinu. Po hranu smo ili u naputena i poruena muslimanska sela.
5. juna 1992. godine doli smo u Srebrenicu. U Srebrenici je bila vea glad,
nego na selima. Srebrenica se uspjela odbraniti zahvaljujui naim borcima.
Dolaskom UNPROFOR-a prestala su ratna dejstva, ubijanje i granatiranje.
U Srebrenici sam se udala za S. H. i bila sam jako sretna.
U junu 1995. godine dobili smo sina, samo mjesec dana prije
etnike okupacije Srebrenice. 11. jula se rastajem od supruga i kreem
prema Potoarima. Nikada ne mogu zaboraviti njegove uplakane oi kada
je ljubio svog jednomjesenog sina na rastanku. Kasnije sam saznala od
nekih sugraana da je moj suprug bio u Kravici meu zarobljenicima.
U Potoarima sam provela dva dana i dvije noi. Za to vrijeme nisam
nita jela, a morala sam hraniti bebu. Vriska ena i djece stalno se
ponavljala kada bi etnici ulazili meu narod i izvodili mukarce. Bilo je
jezivo sluati pla i vrisku mojih komija i sugraana. Razmiljala sam o
sudbini svoga supruga, brata i oca koji su otili preko ume.
Druge noi u Potoarima uhvatilo me ludilo i histerija. Ostavila sam
bebu i pokuala sam izvriti samoubistvo. U toj namjeri su me sprijeili
prisutni, koji su mi ukazali pomo. Dola sam sebi i prihvatila bebu.
Uplakana i iscrpljena krenula sam prema kamionu za evakuaciju ka Tuzli.
Na putu sam vidjela hiljade zarobljenika i na stotine mrtvih pokraj
puta. Poznavala sam bespomona lica mojih sugraana. Nikoga od lanova
moje porodice nisam vidjela meu zarobljenicima. Pomiljala sam uiniti
sebi ono najgore, ako bi nekog od svojih vidjela meu zarobljenicima. Kada
bi zaustavljali autobus, etnici su traili marke. Prijetili su da e nas poklati
ako im ne damo novac. Oni koji su imali, davali su.
Po dolasku u Tiu dalje smo morali pjeaiti do slobodne teritorije.
Taj put sam teko podnijela, jer sam bila na izmaku snage. Za nekoliko
dana sam se oporavila, ali od tada do danas, prati me tuga i bol. Moj
213
suprug, otac i brat nisu se pojavili. Danas ivim u Vogoi sa majkom i
dvogodinjim sinom. Pogledam moje najmilije, a moj sin stalno spominje
oca, mada ga nije ni upoznao. Nadam se da e za mene biti bar malo sree
i da e se bar neko od mojih pojaviti.
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
214
H. H. (1966)
U Srebrenici sam stanovala u blizini bolnice. Najvie vremena smo
provodili krijui se po podrumima od etnikih bombi i granata. U tekoj
situaciji sa hranom preivljavali smo dane, dok nije poela stizati pomo
konvojima i iz aviona. Popravilo se stanje sa hranom, ali je stigla druga
nesrea. Moja starija sestra poginula je u potrazi za avionskim paketima sa
hranom. Ubila ju je paleta sa hranom.
U julu 1995. godine, poslije viednevnog granatiranja etnici su
krenuli u napad na Srebrenicu. Narod je jako bio uplaen i spas je traio u
bijegu prema kampu UN-a, u Potoare. Kod Vezionice sam poslije
granatiranja izgubila vezu sa svojom porodicom. Nastao je haos i svi su se
razbjeali. Jedno je dijete poginulo, a bilo je dosta ranjenih po kojima se
gazilo. U toj guvi nala sam jednu prijateljicu. Ona je isto ostala sama i
bila je jako uplaena. Zakaile smo se na jedan kamion u kojem su bili
ranjenici i tako dole do Potoara. Ranjenike su smjestili u Fabriku
akumulatora. I mi smo ule tamo, mislei da emo biti na sigurnom. Kasnije
smo uvidjele, da bi bilo bolje da smo ostale sa narodom van fabrike, jer bi
prije dole do Tuzle i ne bi vidjele grozne stvari.
U fabrici smo provele tri dana i tri noi. Drugi dan doao je Ratko
Mladi i jednom djetetu dao okoladu. Nakon petnaestak minuta to dijete
je bjealo od majke govorei, da mu ona nije majka. Istog dana pokupili
su ranjenike i odvezli ih, a mi smo ostale u fabrici sa mnogo mukaraca.
Noom su izvodili mukarce iz fabrike, i oni se nisu vie vraali. Nisam
mogla spavati niti jednu no. Ujutro oko tri sata jedan ovjek se objesio.
Bila je to uasna scena. Narod je uhvatila panika. Jedna je ena poela
vritati i pokuala se zaklati noem. Tada je nastupila panika da se nije
znalo ta da se radi.
Kada je svanulo, rekla sam prijateljici da idem donijeti vode. Izala
sam na vrata na koja su prethodne noi izvodili mukarce. Prola sam iza
jednog kamiona vidjela 5-6 zaklanih ljudi bez glava. Okrenula sam se i iza
kamiona vidjela etiri etnika kako sjede i piju. Pored njih su naile dvije
ene, jedna je bila trudna. Jedan od etnika je ljutito upitao odakle su
dole, a one su samo pokazivale na flau sa vodom. Zatim je drugi ustao,
uhvatio za kosu trudnicu i noem joj rasporio stomak iz kojeg je izvadio
dvije bebe. ula sam da je uspjela rei: Majko, spasi me. Vie nije ni
progovorila.
Pobjegla sam u fabriku ne nasuvi vodu. Prijateljica mi je rekla da
je evakuacija prestala i da smo mi ostali kao zarobljenici. Rijeila sam da
krenemo odatle. Konopci su bili na vratima. Tu je stajao jedan vojnik koji
nam nije dao da izaemo. Ipak, preskoile smo konopce i poele trati
215
prema autobusu. U toj trci primjeujem da sam stala na ruku zaklanom
ovjeku. Na putu je bio jedan autobus i kamion oko kojih je bilo vrlo malo
naroda. Nedaleko od autobusa neko me iza lea povukao i zovnuo
imenom. Sva uplaena, okrenula sam se i vidjela da je to moj komija
Srbin. Pitao me gdje mi je ostala porodica, a ja sam samo slegla ramenima,
jer nisam nita znala o njima.
Rekao mi je da idem u autobus, a ne u kamion. Jedan etnik sa
strane je govorio da nas vrate u fabriku, ali ovaj moj komija na to nije
obraao panju, nego nas je doveo do autobusa i rekao mi da skinem zeleni
demper, jer bi me mogli maltretirati zbog zelene boje. Smjestile smo se u
autobus i krenule.
Moja prijateljica je bila jako uplaena, tako da sam je cijelim putem
hrabrila i tjeila da izdrimo. Iza Kravice, etnici su uli u autobus, ispitivali
su za neke ljude iz Potoara, traili zlato, novac i dokumenta. Ko je imao,
davao je. Dva etnika su zatim uveli jednu djevojku, koju nisam poznavala.
Bila je sva mokra i iscrpljena. Pala je na pod autobusa. Kada je autobus
krenuo, prila sam joj i ponudila je da sjede. Ona je plakala i rekla: Ubijte
me! Silovana sam! I ja sam plakala od alosti za tom djevojkom. Prila je
neka njena poznanica i ona se, do kraja puta, brinula o njoj.
Stigle smo do Kladnja, a zatim na aerodrom Dubrave kod Tuzle.
Poslije dva dana nale smo svoje porodice.
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
216
S. M. (1966)
Od 10. jula 1993. god. poela sam raditi u MSF-u (Ljekari bez
granica). Kada su etnici poeli sa napadom na Srebrenicu, 8. jula 1995.
godine, zatekla sam se u kui. Nisam mogla otii na posao. Provela sam u
sklonitu cijeli dan. Kada sam izala iz sklonita, ve je bilo predveerje.
Narod je poeo da se povlai prema Baratovoj. Tako smo suprug i ja krenuli
sa narodom. Suprug je otiao u potu, jer je radio na vezama, a ja kod
prijateljice u stan. Tu smo presjedili do ujutro. Suprug je dolazio i govorio
nam da se ne bojimo, uskoro e avioni NATO-a izvriti napad na etnike i
zatititi nas. Ali jutro je dolo, a od aviona ni traga. ekali smo do podne.
Onda sam otila u potu da se dogovorim sa suprugom ta dalje. On mi je
rekao: Kud sav narod, tu i ti, a ja idem preko ume. Tako smo se rastali.
Nisam se sjetila da mu dam ruksak sa hranom. Ruksak je ostao kod mene,
a on je otiao samo sa malo duhana.
U Potoare sam stigla naveer i prenoila u jednoj kui blizu Fabrike
akumulatora. Iako sam bila u blizini radnog mjesta, nisam uspjela da se
javim na posao. Ujutro sam izala na ulicu i srela moju eficu Kristinu i
Emiru, naeg prevodioca. efica je uspjela da me uvede u fabriku. Kada
sam ula, za malo da padnem u nesvijest. Narod lei u vodi i blatu, ranjenici
jee. Nisam shvatala ta se deava. Tu sam provela dva dana i jednu no.
Bili smo bespomoni. Ja sam, inae, u MSF-u radila kao kuharica. Oekivala
sam da emo imati mnogo posla i da emo za ranjenike morati spremiti
veliku koliinu hrane. Ali, na veliku alost, svi su digli ruke od nas i od
ranjenih i bolesnih. Dodue, nai pretpostavljeni i vojnici UN-a su nama
koji smo do tada bili zaposleni, ponudili hranu, vode i nekih sokova, ali
nama nije bilo ni do jela, ni do pia. Shvatila sam u kakvoj smo situaciji i
da nam ne moe pomoi ni to to smo zaposleni kod UN-a i MSF-a. Na
moju nesreu, tu mi se naao i nepokretni brat sa suprugom i djetetom. U
ovom haosu samo sam poeljela da odatle to prije pobjegnem. Imala sam
neki udan osjeaj da smo tu zatvoreni kao taoci. U jednom momentu se
ponovo sreem sa eficom i kaem joj da ja izlazim van, da ne mogu ovo
podnijeti. Ona mi je samo prstom pokazala: Ne, ne! Uvijek e mi u uima
odzvanjati vriska gladne djece, jauci i bolni jecaji ranjenih i bolesnih, a mi
nemoni, da im pomognemo. Pozvao me Dulo, kuhar i kae da je uspio
napraviti neke supe. Ali, kako je to jeziva scena bila. Hiljadu ruku pruenih
da doe do te kaike supe, a mi nemamo dovoljno ni za djecu i ranjene.
Malo smo se organizovali pa je nae medicinsko osoblje nalo neto lijekova
protiv bolova, neke infuzije i zavoja, da se bar oni najtei ranjenici zbrinu.
Tog dana, 12. jula, evakuiu prvu grupu ranjenika i medicinskog
osoblja i ja sa njima uspijevam ubaciti nepokretnog brata. Tek to su ih
odvezli, nije prolo ni sat vremena, a mene zove Dulo i kae: Senada,
217
spremajte nosila i palete, vraaju nam ranjenike. Nisu ih pustili na utom
mostu!
Mi smo se pripremili za prihvat, ali smo ih dugo ekali. Svanulo je, a
ranjenici nisu vraeni. Vratili su medicinsko osoblje, ali se nije vratio
medicinski tehniar Kadir Abdurahmanovi (ranije ivio u Novoj Kasabi).
Niko nije znao gdje su ranjenici nestali. Ja sam mislila na svog brata: ta
ako ga etnici uhvate u svoje ake? Brinula sam, naravno i za ostale, ali
brat je brat.
Osvanuo je 13. juli. Odnekuda moja efica i Emira prevodilac nose
bebu od 10-ak mjeseci. efica mi daje bebu, a Emira kae: Senada ti
nema djece, mora prihvatiti bebu na uvanje. Majka joj je poginula, a
bebu su etnici uzeli od oca i njega su nekuda odveli! Ja, onako
izbezumljena kaem da ja nemam pojma o njezi djece, ali sam bebu
prihvatila. Djevojica je bila mokra, prljava i gladna. Bez prestanka je
vritala. Ja sam je nosila kroz narod i traila bilo ta od garderobe da je
presvuem i neto da je nahranim. Sreom, jedna ena, Magbula Mai,
dala je od svog djeteta neke pantalone i majicu. Kod vojnika UN-a nala
sam mlijeka i ajeva pa sam bebu i nahranila. Ona je neprestano jela sve
to joj dajem, ali nikako nije prestajala plakati. Valjda je bila pod okom od
sve te guve i vruine. Nala sam apaurin tabletu i dala bebi. Nekako je
zaspala. Ostavila sam je u autu MSF-a sa Magbulom i njenim djetetom.
Izvukla sam se sa grupom ena i djece i ukrcala se u autobus sa
civilima. U prolazu sam primijetila, na livadi preko puta Fabrike akumulatora,
veliku grupu staraca. Sjedili su, a torbe sa stvarima su bile nedaleko od njih
nabacane na jednu gomilu. Proli smo kroz Bratunac i do Kravice nita se
nije deavalo. U Kravici su nas nakratko zaustavili i na jednom brijegu
vidjela sam mnogo naih zarobljenih mukaraca. Sjedili su i prili se na
suncu goli do pojasa. Nedaleko od Kravice, negdje oko Sandia, iz jednog
potoka su etnici izvodili nae zarobljene. Drali su ruke iza vrata. Meu
njima sam poznala Sakiba Salkia Slatkog, Sabahudina Dervievia,
Salku (vozio GAZA u Rudniku) i jo jednog ovjeka sa Fojhara. Nedaleko od
tog potoka zaustavili su nas da bi mogli proi etniki transporteri. Ili su u
pravcu Bratunca, pucali su i veselili se, a za njima su ila tri-etiri lepera
pijanih etnika. Voza nam je rekao da utimo i ne obraamo panju, jer je
veina etnika pijana. Voza je bio ljubazan prema nama. Nudio nas je
vodom da se osvjeimo i hljebom ako je neko gladan. Izmeu Kasabe i
Milia zaustavila su nas dvojica etnika. Sa njima je bio jedan mladi s
naoarima. Mladi je uao sa kutijom cigareta Marlbora i pitao pui li neko
od nas. Voza mu je rekao: Svi oni pue, ostavi te cigare pa u ih ja
podijeliti. On je to uradio i izaao iz autobusa, da bi ga ona dvojica etnika
odvela dalje. Kada smo krenuli, ena iza mene je poela plakati. Rekla je
da je to bio sin od njene sestre. Konano smo stigli do Tie.
Tu su etnici naredili vozau da na autobus okrene u pravcu ume
218
za koju je vodio makadamski put. Tada sam pomislila na ono najgore to
nas eka. ta emo mi u umi, ako nam se ne sprema neko zlo? Kolone
ena i djece su odlazile prema Kladnju, a naa grupa je stajala u umi
pored puta. Osjetila sam samo kako se znojim, a najvie po dlanovima.
Niz prste mi se znoj slijevao kao iz esme. Jedan etnik nam je priao i
rekao da krenemo i mi za ostalim narodom, ali da idemo polako i ne pijemo
vodu jer je otrovana, a put miniran sa strana. Kada smo naile pored
etnike straare, veliki reflektor je osvjetljavao put i umu. Vidjela sam
naeg medicinskog tehniara Kadira Abdurahmanovia koji je odveden sa
ranjenicima iz Potoara. uvala su ga dva etnika, a glava mu je bila
omotana zavojima. Na putu smo Raza Fazli i ja nale paralizovanu Rabiju
Hadimujagi. Leala je na ebetu. Nas dvije smo je, onako na ebetu
ponijele prema Kladnju.
(...)
Agresor je koristio sva mogua sredstva da nas uniti, a jedno od
najopasnijh bila je glad. Bijela smrt je zavladala u Srebrenici. Zaliha hrane
brzo je nestalo jer smo morali pomagati hiljadama ljudi koji su traili spas
u Srebrenici. Dolo je vrijeme da vie niko nikom ne moe pomoi. Bio je
to najtei period rata. Nisam vie razmiljala koliko e granata pasti i da li
u poginuti. Mislila sam samo, ta sutra jesti u praznoj kui. Moj suprug se
jedan dan odluuje da krene u potragu za hranom, a jedina mogunost je
bila da ide na okupiranu teritoriju gdje je za vreu ita mogao izgubiti glavu
od neprijatelja. Krenuo je u selo Voljavica koju su etnici okupirali. Za put
sam mu spremila komad kukuruznog hljeba, a drugu polovinu sam ostavila
da mu mogu dati kada se vrati ako ne uspije izvui nita od hrane. Ostao
je dva dana i dvije noi. ivjela sam u strahu za njegov ivot. Sreom, uspio
je izvui vreu ita i donijeti kui. Doao je sav izranjavan, jedva da je neto
garderobe ostalo na njemu. Pjeaio je bos, pa je doao krvavih i
iskasapljenih nogu. Razvlaili smo tu vreu ita da to due potraje. Svaki
put kada kuham hljeb, prva misao mi je ta kada ovo potroim. Onda
je doao dar s neba.
Najavljuju nam da e avioni s padobranima bacati hranu u
Srebrenicu. Poslije svega preivljenog, nisam se nadala niti u to
povjerovala. Ali 8. marta poslije ponoi, suprug me zove: Senada budi se,
evo aviona. Razbudila sam se istog momenta. Krenuli smo u pravcu zvuka
aviona i signalnog osvjetljenja sijalice na padobranima. Koliko smo
pjeaili, ne znam. Znam samo da smo otili daleko od grada uz Petriu,
Uini Bau, pa sve do Orlovina. Supruga sam izgubila. Uspjela sam nai
4 paketa, ali vie nisam znala put do kue. Paketi su bili teki. Nisam
pomiljala da ih ostavim kada nam je to jedini spas da preivimo i to mi je
dalo snage da izdrim. ujem iza sebe enski glas, neko mi se obraa:
Eto, ti si nala 4 paketa, a ja ni jedan, dvoje mi djece gladno kod kue.
Okrenem se i vidim moja kominica Raza. Kaem joj: Ne brini, evo ti dva
219
paketa, podijelit emo, samo molim te izvedi me odavde, jer ja ne znam
put do kue. Da li od silne radosti ili od umora, nisam vie znala gdje se
nalazim. Ipak, sjetila sam se da je 8. mart Dan ena i rekla sam sebi: Ba
lijep poklon za 8. mart. Tako smo Raza i ja stigle kui.
Nakon nekoliko dana, ponovo me je suprug digao iz kreveta. Tada
smo morali ii na Bojnu jer su pakete bacali na tom prostoru. Padao je
snijeg. Dugo smo tragali za paketima i smrzli smo se. Kada smo doli kui
ve je svanulo. Bili smo sretni i zadovoljni. Nismo vie gladni. Zamislite,
nakon toliko vremena otvorite paket i naete malo soli, kahve i dvopeka.
Koliina je zanemarljiva, ali za nas je bilo cijelo bogatstvo. Kada sam se
poela tresti od zime, tek tada sam vidjela da sam u pidami kratkih rukava
i bosa, bez arapa samo u nekim opancima ila u potragu za hranom. Cijelu
no sam tako provela na snijegu, a da toga nisam bila svjesna. Onda me
spopala neka tuga i oaj. Pa Boe, ta je ovo? Kome smo mi to toliko krivi?
ta nam to i u ime ega rade? ta su uinili sa naeg lijepog ivota?
Osjetila sam neopisivo ponienje.
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
220
. O. (1977)
Osmi razred se bliio kraju, a mala matura je za nas trebala biti
neto posebno. Prije nego sam doekala kraj kolske godine narod je poeo
masovno odlaziti iz Srebrenice. Ispratila sam Draganu moju dotadanju
najbolju prijateljicu sa suzama u oima, nadajui se da e se ubrzo vratiti.
Kasnije sam shvatila da je ona pobjegla od rata i nevolja koje rat donosi.
Spasila je sebe, a ja sam ostala u Srebrenici preivljavajui velike patnje.
Do tada sam rat shvaala samo kao film.
Poslije ulaska neprijateljske vojske u grad nas sedamdesetak se
sakrilo u umu. Ja sam to jo uvijek neozbiljno shvatala. Prvi susret s
granatiranjem me uplaio, ali sam skupila hrabrosti i poela tjeiti majku,
koja se tresla od straha. Petnaest dana smo se krili po umi, a onda smo
se vratili u svoju kuu. U Srebrenicu su poele stizati grupe izbjeglica
muhadera. Tu rije sam prvi put ula od svoje nane koja je esto govorila:
Ne daj Boe rata i doekati da bude muhadir! Srebrenica je ubrzo dobila
vei broj stanovnika nego to je imala prije rata.
Poslije prvog avionskog bombardovanja ja sam se onesvijestila.
Postepeno je poelo nestajati hrane. Majka je brata i mene poela
opominjati da smanjimo obroke, jer moda ve sutra neemo imati ta
jesti. Kuhali smo hljeb od kukuruza i zobenog brana i jeli ga bajatog,
poslije dva-tri dana. Daida je svako jutro donosio bratu i meni komadi
kukuruze tanko namazane demom. Polovio ga je i govorio nam da je to
rolat. Mi smo ga svaki dan ekali na kapiji da naie i donese nam
poslasticu. Jedno jutro se nije pojavio. ekali smo ga i naredna dva-tri
dana, ali nita. Po majinim suzama smo saznali zato nije doao.
Dolaskom konvoja UNHCR-a stanje sa hranom se malo popravilo.
kola nije radila dvije godine. Tree godine je proradila, ali kasno za mene,
jer sam se udala. Sa suprugom sam lijepo ivjela i dobili smo sina. Onda
je doao kobni juli 1995. godine. Moji roditelji i brat su doli kod mene, jer
sam stanovala blizu baze UN-a. Oko 12 sati svi kreemo prema Potoarima.
Na jednom dijelu puta mukarci su se odvojili prema umi. Sa svojom
etvoromjesenom bebom u naruju krenula sam za ostalim enama.
Suzdravala sam se od plaa, ali su suze same tekle. Majka i dvanaesto-
godinji brat su ili sa mnom.
U Potoarima smo sabijeni u etiri fabrike. Tri noi sam provela na
poligonu. Noom su se uli jauci ena kojima su odvodili maloljetnu djecu.
Kada bi pred zoru od umora narod zaspao, etnici, presvueni u uniforme
UN-a, bi ulazili meu nas i otimali mukarce i djecu. Tada nastaje haos.
ene vrisnu, a masa naroda nagonski skae na noge i pone bjeati i trati
bez cilja. Gazili bi preko onih koji su leali, preko djece koja su spavala.
221
Trali bi 100 do 200 metara, ali izlaza nema, jer su etnici bili svuda oko
nas. Onda bi se narod vraao na svoja mjesta do novog talasa vritanja i
bjeanja. Prole su tri noi pune straha i ludila.
Treeg dana otilo je sedam-osam kamiona ena i djece iz Potoara,
a mi smo na malom radiju uli da su preli na slobodnu teritoriju. etvrtog
dana dolo je desetak kamiona za evakuaciju. Majka je bila na rubu
nervnog sloma i rekla je da jo jednu no u tom paklu nee moi izdrati.
Krenuli smo prema improvizovanoj kapiji od dva velika etvrtasta kamena.
Tu su od ena odvajali sve mukarce starije od 12 godina. Prilazei kapiji
noge su mi klecale od straha zbog brata. Na svu sreu nisu ga odveli.
Ispred nas je bilo desetak kamiona i autobusa u koje su etnici sa pukama
utjerivali narod. Proli smo pored dva puna autobusa i doli do kamiona, a
onda sam ula kako je jedan etnik rekao: Vas troje, ovamo!
Krv mi se sledila u ilama. Stegnula sam bebu u naruju i tek kad je
dijete od stiska poelo plakati, ja sam se povratila. Prila sam etniku, a on
je s kamene ploe zgrnuo hrpu zlata i rekao mi da pruim ruke. Bebu sam
dala majci i ispruila ruke. etnik je u moje ruke istresao zlato, a onda je
uzeo jedan medaljon i rekao mojoj majci: Ovo ete pokazati u Bratuncu!
Majka je poela vritati i dozivati u pomo. Par sekundi nisam znala ta se
deava, a onda sam zlato vratila etniku i poela vritati. Tri etnika su
odmah dotrala i poeli nas kundacima puaka tjerati na kamion. Majka
kao da je poludjela. Uhvatila se za stranicu kamiona i poela vritati. Kad
smo brat i ja pokuali da je skinemo rekla je da e skoiti. Dodala sam
bebu enama na kamionu i onda smo uspjeli skinuti majku sa stranice.
Obeala mi je da nee vie praviti probleme. Popela sam se na kamion i
uzela svoju uplakanu bebu, ali majke vie nisam vidjela. Ustala sam i
vidjela kako mi majka nepomino lei na ulici. etnici su vikali da kamion
krene. Ja sam stajala i gledala kako se odmiemo od tog mjesta sve
dok majku nisam izgubila iz vida. Sjela sam i pogledala svog
dvanaestogodinjeg brata koji je drao moju bebu i plakao. Sad je
ostalo na meni da brata i svog sina prevedem ive do slobodne teritorije.
Cesta je krivudala, pribliavali smo se Bratuncu. Kamion je skrenuo
lijevo prema Kravici, a onda je poelo padati kamenje po nama. Izvirila
sam i vidjela kako je narod du ulice kojom smo prolazili bacao kamenje
na nas. Jedan kamen me pogodio u glavu, tako da sam pala preko ene
koja je sjedila do mene.
Brat je uzeo malo ebe i rairio ga da zatiti bebu od kamenja.
Kamenje je udaralo u moja lea i glavu, ali bol nisam osjeala. Samo sam
eljela zatititi brata i svoju bebu.
Brat me nekoliko puta pitao za majku, a ja mu nisam nita
odgovarala. Nakon sat i pol vonje kamion se zaustavio. Pogledala sam
naprijed i vidjela da se autobus ispred nas poeo prazniti. Dva etnika su
naslonila ljestve na na kamion i naredili nam da izlazimo. Mi smo bili do
222
kabine kamiona i ekali smo da ene ispred nas izau. Vidjela sam na putu
etiri mukarca i jednog djeaka okruene etnicima i pomislila sam: Boe
zar jo nije kraj? ta u za brata? Pogledala sam u brata i u njegovim
oima sam vidjela da je shvatio ta se deava. Ostali smo sami na kamionu
i morali smo izai. Pogledao je u mene i rekao: Ne brini se za mene.
Sputala sam se niz ljestve. Jedan korak, drugi, a onda sam pruila ruke
da mi doda bebu. U tom trenutku, etnik koji je stajao na zemlji pored
ljestvi dobacio je: Daj bebu ja u je priuvati!
Stala sam, a misli su mi haotino prolazile kroz glavu. Ako dam
njemu bebu moe mi je uzeti ili je tresnuti od zemlju, ako primjeti da je
muko. Brat je jo uvijek stajao na kamionu. Ja sam se vratila na kamion
i rekla bratu da sie. Kad je bio na treem stepeniku dodala sam mu bebu.
etnik je to samo posmatrao. Onda sam i ja sila. Uhvatila sam brata za
ruku i rekla mu da pouri za ostalim narodom. Cesta je bila puna etnika
i ja sam ula kako dobacuju, psuju i provociraju, ali ja sam gledala u
zemlju i urila. Brat je nosio bebu i dva ranca na leima. U strahu nisam
ni mislila da mu je to sve teko, jer vano je bilo samo pobjei s tog mjesta
i od tih groznih ljudi.
Oko kilometar i pol bila je etnika vojska s obje strane puta. Narod
je urio. U jednom trenutku kad smo prolazili kroz umu pomislila sam da
su nas tu doveli na strijeljanje, jer je etnika nestalo. Onda se opet pojavila
vojska i ja sam ula kako se ape da su to nai, ali nisam vjerovala. Moda
su se etnici preobukli? ula sam kako me neko zove imenom i noge su mi
poele klecati. Sigurno me neko prepoznao! Gotovi smo! Stala sam i zagrlila
sina i brata, jer sam mislila da je doao kraj.
Neko me je drmao, a ja sam gledala u tu osobu, ne reagujui. Bio
je to moj mu. Tada sam shvatila da sam meu naim. Sjela sam na ulicu
i poela plakati, drei bebu u naruju. Plakala sam kao malo dijete, a
dijete sam i bila.
(Samrtno srebreniko ljeto 95 1998)
223
Kada Hoti
Meni je neobino drago to sam dola u Beograd, to sam imala
mogunosti doi nakon... 88. godine sam dolazila kad sam moju majku
dovodila ovdje u bolnicu.
Ja mislim da ste ve dosta umorni sluajui prie, ali budite malo
strpljivi, a stvarno ovo je istina, i ja sam svjedok dogaaja tragedije u
Srebrenici. Ja sam taj rat preivjela i sve na svojoj koi doivjela. U poetku
kad se zaratilo 92, na nas je pucalo sve i avioni, i granate, i bombe, i
puke i PAT-ovi i PAM-ovi... i ta sve nije, tretalo je. Srebrenica je u jednoj
maloj kotlini. Na brdima su neprijatelji koji su nas tukli. Mi smo bili
iznenaeni; ne znam, ne znam zato je rat poeo. Da sam vjerovala da e
biti rat, svoju porodicu (bih) nagovorila da izaemo iz Srebrenice. Ne bi
ostali da doivimo tu sve. Meutim, te godine 92. i 93, trpili smo uase i
glad, soli nije bilo nikako, hrana se sva pojela. Imali smo puno ljudi koji su
doli ispred puaka, koji su bjeali na tu, kao slobodnu teritoriju, a u stvari
mi smo od te slobodne teritorije napravili logor, jer smo bili okrueni, nismo
mogli nita. Nikud ni mai, ni nita. Televizije nismo imali, struje nismo
imali, vode nismo imali, hrane nismo imali, jednostavno, umiralo se i od
gladi. Tako da sam bila prinuena ii nou, sa enama po trista ena se
organizuje, idemo u teritoriju gdje Srbi kontroliu. To su, to je muslimanska
zemlja koju su ljudi posijali te godine, neki kukuruz okopan, neki nije, i
nou prikradali se i brali kukuruz. Poeo je i snijeg padati, jesen je dola,
mislim, ve je zima dola. Kukuruz je mali, nema se puno ni nabrat. Po
itavu no hodam preko njiva. A esto smo doivljavale od tih naih ena
koje su u borbi za hranu, protiv gladi koje su se borile, nagaze na mine, i
ostajale tamo po tim itima, po tim njivama pored Drine. Po dva dana, ili
dvije noi i jedan dan, putujem i nosim 25 kila kukuruza. Tako sam 19 puta,
da prehranim porodicu. Nisam sinu dala da ide, bojala sam se bie
zarobljen negdje ili e nagaziti na mine. Ne bih mogla sebi dozvoliti da je
iao u hranu, pa da strada. Svoj sam ivot izlagala, ja sam manje vrijedna
od njega. Naravno, svoja se djeca najvie vole.
Meutim 93, kad nam je doao Filip Morion u Srebrenicu, kad smo
ga mi ene zaustavile, napravile smo ivu ogradu, nismo mu dale da izae,
jer nam je tada bila prijetnja najvea da nas nestane. Tada je pucalo na nas
sve orala se zemlja od granata, od kojeega. Mi nismo imali ni sklonita
gdje bi se sakrili, jer jednostavno, stambeni objekti samo. Pravih sklonita
nismo imali. Vie su nas ume titile, oni potoci. Na vrh ume gore su ljudi
koji pucaju, a mi smo u... u potocima dole. Pa nas prebacuju. A tako smo
mogli i uti komande njihove kad priaju, tako smo bili blizu. Bio je takav
strah, ja tog ratnog vremena nikad nisam pidamu obukla na sebe. U
obui, u trenerci i farmerkama lijegala. A borba za vodu, donijeti vodu,
224
borba za ovo, borba za ono, strah non stop. Ja ne znam odakle mi i snaga
i hrabrost, i da mogu i i preko tih uma i preko onih brdovitih predjela
kakva je ta naa Bosna, i ta naa Srebrenica. Ta moja Srebrenica. I to su,
kaem, izvanljudski napori kojim sam se ja stvarno izlagala i masa ena.
ene su snijele taj rat na pleima, da prehrane porodicu, i da operu, i da
izdre sve to to se deavalo.
Meutim, najvea tragedija koja je zadesila mene i moju porodicu i
hiljade ovakvih ena kao to sam ja: 95, 11. jula, kad je Srebrenica ponovo
zauzeta, mi smo ostali bez mukaraca. Hiljaduetrdesetdvoje maloljetne
dece u Potoarima je odvedeno, ne zna se gdje su. Petstoezdeset ena
mladih, koje su odvedene. Tu je bio i UNPROFOR, holandski bataljon, oni
su to sve gledali. Tu su bili. Vojske sa sve strane, i iz Srbije je bila vojska,
regularna vojska. Bio je general Mladi. Kad je doao tu, kad je za kratko...
televizija i kamere, bacio djeci okolade i hljeb, i onda je to brzo prestalo,
to je samo dok se snimi. A onda je dao naredbu svojim borcima, kae,
ovu ansu vie nikada neete imati. Tu no sam doivjela, vjerujte, to je
jedan uas.
Pored mene, od ene i dijete - imala je petero djece uza se, 13
godina, samo zakrklja. ena poe vikat, pa kae nama unproforci kolju
djecu. A nisu bili unproforci, bili su srpski borci, obukli se u unproforska
odijela, uzeli su tada njihova odijela. Ja sam mislila da oni tite narod, da
su to unproforci, i sad tite narod tu, i neto e se desiti s nama, evakuisae
nas negdje. Nisam vjerujte ni pomiljala, na stan koji sam imala opremljen,
gdje sam tridset godina s muem radila i ulagala da bude udobno. Na to
ni pomislila nisam, ni na Srebrenicu, ni na teritoriju, nego samo ive glave
da izvuem. Meutim, uzeli su mi mua, uzeli su mi brata tu iz kampa
UNPROFOR-a u Potoarima, u Srebrenici. Moj sin pokuao umom se
probiti, moj drugi brat pokuao se umom probiti, moj djever nijedan
nije doao.
A vjerujte kakva je neizvjesnost teka. ivjeti sad, ne znati gdje su.
Ja dajem sebi za pravo da sumnjam, da su negdje zarobljeni, pa da pate,
da se izrabljuju, da su gladni, da jedu ukiseo hljeb, da jedu... moda
jednom dnevno, i da ne vide ni dana, ni sunca ni mjeseca, i da su negdje
u nekakvim podzemnim tim kopovima gdje se kopaju rude i ta ja znam.
Ja sad, mislim, dajem sebi za pravo da i o tome razmiljam, jer ne znam,
velika je cifra, 10 700 ljudi za tri dana je nestalo. Da su ptice, to je mnogo.
Pilie kad koljete to je... to je mnogo. To su ljudi. Samo su mi mua nali
negdje kod Zvornika, neka grobnica koja je prekopavana, preneena
grobnica. I on je identifikovan. On e imati svoj grob.
Nakon tog svega to sam preivjela, s mojim enama koje imaju
sudbinu kao i ja, i teu... ima po etri sina ena koje nemaju, i koje nemaju
vie nikog svoga od mukaraca, ak nemaju ni od enskinja. Ima i takvih
ena, masa kod nas. Sad smo u Sarajevu, u Tuzli, i tako. Jo ne moemo,
225
jo se niko, tako rei, nije vratio; ima neki mali broj, to su starci uglavnom,
koji su se vratili u Srebrenicu. Jo je uvijek kruto tamo, oni koji su se borili
za tu teritoriju, da bude njihova samo teritorija... bila je ona naa
zajednika i nije nam bilo tijesno. A sad treba da bude jednog naroda, a
jedan treba unititi. Ljudi, jel to pravo? To nije pravo. Ja sad imam
organizaciju Pokret majki enklava Srebrenice i epe, udruenje graana
koje se bori za svoja prava da pronaemo nestale, da ih pokopamo kao to
dostoji ovjeku i da im se spomen izgradi, i to smo se izborile da smo dobili
teren, jer smo i za to se morali boriti, za nau zemlju smo se borili. Na
naem mjestu, u naoj zemlji, u naoj Srebrenici, da pokopamo ljude. Dvije
godine smo se borili za to. Sad mislim da e na proljee doi do tog
pokopa, pa da makar odahnemo, est hiljada tijela ve ima ekshumirano.
Ima neveliki broj identifikovano, ali emo pokopati ljude po N. N., pa kad
doe vrijeme da se identifikuju, imae ime. Jer treba smiriti kosti da bi se
due smirile, to sve nam vjere pripovjedaju. Znamo da... da je to ljudski.
Ali, nisam osvetoljubiva. Da vam kaem iskreno, otvoreno, nije to
sam ovdje, u Beogradu, pred ljudima druge nacije, nego mislim na onu
djecu. Treba im izgraditi budunost. Da priemo, ne moe se vratiti ono to
je bilo. Ono zlo koje je bilo, ja ne kaem ko je uzrokovao, neko jeste bio
uzrok tome, ali nije sav narod, masa nije... da nam se ne deava ovo to
se desilo meni i mojim enama u Bosni. Da gradimo ljubav, da gradimo, da
nam bude lijepo, da nam djeca u rahatluku ive i rastu, meni je to elja.
Zbog moje unuadi koje imam, moje godine vie nisu bitne, ja moda u
ivjeti pet-est godina, moda u ivjeti vie, a moda neu ni tolko, ali moj
ivot svakako je zavren. Ja nemam ba neke radosti. Ja kad pomislim da
mog sina Samira nema, da ne znam zato je otiao, zato ga nema, ni kosti
mu nisam nala, ja nisam rahat i nije mi lijepo. Al mi je elja bar da moji
unuci ive lijepo. Da imaju tlo pod nogama, da imaju ljude... Sve kaem,
ja sam vjernik, ja kad dignem ruke i molim boga Alaha, daj nam lidere
pametne, koji e imati ljubavi, koji e znati ta znai rahatluk svih ljudi. Ne
mogu pojedinci biti rahat, a svi ostali koji pate, i da budemo rahat, ne moe
tako. Ako ne, ako nismo rahat svi zajedno. Ja sam bila rahat prije rata.
Meni je bilo lijepo. I ne ulazim u pojedinosti, jel neko greke nekad pravio.
Ali meni je bilo lijepo. Ja sam rekla ba ovdje u knjizi, kad smo bili kao
nacija neopredijeljeni, kad se nismo, nije nam se priznala nacija, ja se
nikada nisam osjeala potcijenjeno. Ja sam imala sva prava ko i oni drugi
koji su bili opredijeljeni. Jer, jednostavno, bio je mir, gradili smo, radili smo,
lijepo nam bilo.
Neu vas vie gnjaviti, eto, samo ovo. Moja je poruka da se
otrijeznimo stvarno, da sve mrnje zakopamo, da gradimo budunost, da
gradimo ljepotu mladim generacijama koje imamo i naoj djeci i unuadi,
i svim onima koji e ivjeti na ovim prostorima. Nama je to sudbina,
nemamo druge sudbine. Moemo se tui u nedogled. Svi su siromani sad
226
ondje gdje je rat bio, nije niko dobio. I onaj ko je dobio istu teritoriju, ona
je ubijena, u njoj nema nita da valja. Industrija unitena. I priroda, i
poljoprivreda i industrija i sve to se pedeset godina stvaralo, sve je
uniteno, toga nema. Sad su bijeda svi. Bijeda, vjerujte da su bijeda. Da
doete u Srebrenicu, da vidite ljude ja idem tamo. Samo imaju obiaj
rei, ne znam ta nam ovo bi, neko nas je zavadio, kao neko sa strane;
ili kau ja nisam bio ovdje, ja sam bio u Beogradu, u apcu, negdje,
ovamo ili vani. Bili smo, i bili su, i rat je bio, zvidale granate. Poubijani
ljudi. Osiromaili. Al da to prekine. Hvala vam.
(Sa promocije knjige Swanee Hunt
Ovo nije bio na rat: Bosanke obnavljaju mir
23. januar 2002. Kulturni centar Beograda)
227
Sabaheta Fejzi
U Potoare sam dola 11. jula sa svojim sinom u popodnevnim satima,
i tu je bilo jako puno izbjeglog stanovnitva. Bile su strane vruine, prvu
no sam preleala sa svojim sinom u jednoj poruenoj fabrici. 12. jula
1995. godine bili smo ostavljeni na milost i nemilost etnicima, Jugoslo-
venskoj narodnoj armiji, raznoraznim paravojnim formacijama i domaim
Srbima, mojim komijama. Odmah po njihovom ulasku oni su poeli izdva-
jati i odvoditi djeake i mukarce. Ako bi neko od njihove blinje familije
upitao gdje ih vode, odgovarali su da ih vode na sasluanje, i da e ih
nakon toga vratiti. Meutim, oni su njih odvodili, i vie ih nikada nisu vratili.
Ni dan-danas se ne zna gdje su oni.
Ja sam tada osjetila neki strah, uplaila sam se za sigurnost svoga dje-
teta, pa sam napustila taj zatvoreni prostor, izala sam na otvoreno da
budem tamo meu ostalim narodom, mislei da u na taj nain sauvati
svoje dijete. Ali situacija se pogoravala, sve vie je bilo etnika i onih u
uniformama. Bili su naoruani noevima, pukama, redenicima... bili su
uasno naoruani. Tada sam vidjela mog komiju Sretena Petrovia i Mili-
sava Gavria, na stotinak metara od mjesta gdje sam bila. Ostavila sam di-
jete kod majke koja je bila sa nama, da bi dola do njih i zamolila da mi
spasu dijete, jer sam ve bila svjesna situacije koja e nas zadesiti u Po-
toarima. Krenula sam kroz masu, ali smo svi bili zbijeni jedni uz druge,
tako sam se teko probijala, ali mi u jednom trenutku kroz glavu proe
misao, da se moram vratiti na mjesto gdje sam ostavila dijete. Bilo je to
jae od mene. Odmah sam krenula natrag i nala majku koja je plakala.
Pitam je, majka gdje je Rijad, ona kroz pla kae, odvedoe ga, tu su
blizu. Jao, majko moja, oni mi odveli dijete. Ja potrim do mjesta gde su
stajali i naem dijete u jednoj grupi mukaraca Muslimana, dok su oko njih
bili naoruani etnici. Zato ste mi odveli dijete, upitala sam. Ma ta tebe
briga zato smo ga odveli, hoemo samo da ga ispitamo, i odmah emo ga
vratiti. Ja njima kaem, nemate vi njega ta pitati. Ako imate nekoga neto
da pitate, to sam ja. Moje dijete pustite, a mene vodite i pitajte. ta dijete
zna? Ono vam nita ne moe rei. Oni su me poeli psovati, ne daju mi di-
jete. Onda ja njima zaprijetim: Znate ta, sada u rei ovim iz UNPRO-
FOR-a ta vi radite, i tu mi je to pomoglo. Vratie oni meni moje dijete. Ja
sam uzela dijete i dola do majke. Bili smo strano uplaeni. Znala sam da
je sada jo opasnija situacija, osjetila sam da se nijedan mukarac ili dje-
ai nee spastiti od etnika.
Bila sam tu cijeli dan, ali je najgora bila no izmeu 12. i 13. jula. 13.
jula sam pola sa svojim sinom prema kamionima i autobusima koji su vrili
deportaciju iz Potoara. Prvo sam morala proi ivi zid napravljen od ho-
landskih vojnika, a onda pored poredanih etnika koji su stajali pored
228
ceste, sve do kamiona i autobusa kojima smo trebali biti deportirani. Prola
sam holandske vojnike, ali kad sam dola do etnika, oni su mi prili i mom
djetetu rekli da krene desno, a da ja idem lijevo. Ja njima kaem: Ako
moje dijete ide desno, ja idem s mojim djetetom. Nisu mi dali da idem s
njim. Poeli smo se otimati. Oni su vukli dijete sebi, ja sam vukla dijete
sebi. Molila sam ih: Molim vas, nemojte mi uzimati moje dijete! To je moje
jedino dijete. Ja nemam vie djece. Ako treba neko da ide, ja vas molim,
vodite mene, ali mi pustite dijete Nita mi nije pomoglo. Otrgli su mi
moje dijete. Nisam mogla tada ni da plaem. Dijete mi je plakalo. Nikad
neu zaboraviti njegove krupne suze koje su se slijevale niz njegove bijele
obraze, iz njegovih tamnomaslinastih oiju. Kad sam vidjela da vie nita
ne mogu uraditi, kleknula sam na koljena, sastavila sam ruke i rekla sam:
Molim vas, ubijte me. Neko od njih je repetirao puku. Pomislih: Hvala
bogu, evo ubie me, dobro je Meutim, jedan od njih kae: Ma ta e
balinkuu ubijat. Priao mi je, uhvatio za prsa, ubacio u kamion. Istog mo-
menta je kamion krenuo. Leala sam na podu tog kamiona i ne sjeam se
tog puta od Potoara do Tie Evo ve je deset godina otkako tragam za
sudbinom svog mua i svog djeteta. Evo, zaista, deset godina je, a ja jo
uvijek ne znam za sudbinu svog djeteta. Ne znam da li u pronai ijedan
djeli njegovog tijela.
(Srebrenica: Van osnovane sumnje
Beograd Konferencija, 11. jun 2005. godine;
u organizaciji Fonda za humanitarno pravo)
229
uhra Mali
Izgubila sam dva sina, tri djevera, pet djeveria i dvije jetrve i sestra
mi je izgorila u bratunakoj optini, u svojoj kui i jo puno ena, ali ne
znam im imena, ali zna moja sestra eir Vlasija. I eto ovu katastrofu smo
preivjeli to ne moemo zaboraviti nikad, onu sliku nae Srebrenice i naih
Potoara, naih logora ne moemo zaboraviti u ivotu nikad. Hrabrimo se,
teko je meni odmah. Hrabrimo se i vako priamo ovim novinarima, i
potresemo se i al hoemo, mi smo narod prkosan, za prkos smo i ostali
ivi. Hoemo da se hrabrimo i da uzdignute glave hodamo i vedra ela.
Nai sinovi, muevi i braa i oevi i svekrovi i djeverovi nisu nikad bili
zloinci, nisu bili, nisu, zato ponosno ovo priam, ponosno se hrabrim.
Teko mi je, ali hou da dokaem svoje, svoje da sam ja neko i neto.
(sa izlobe Glasovi nestalih 2002 )
230
Najbolniji video snimak na svijetu
Ja sam Nura Alispahi, majka golobradog djeaka iz Srebrenice ije
pogubljenje je prikazano na video snimku objavljenom na desetogodinjicu
masakra u Srebrenici.
Snimak sam vidjela u svom domu, na televiziji u 23.00 sata. Spiker
je najavio: Sada e majka poznati sina, a sestra brata...
Srce mi je jae zalupalo jer sam shvatila da se radi o srebrenikoj
tragediji. Vidjela sam kamion... svezane iznemogle mladie kako ih uni-
formisani specijalci pouruju i izvlae iz kamiona. etvrti je bio moj sin
Admir. Ubie prvu etvoricu. Moj sin je sa jo jednim nosio ubijene, a zatim
i njih odvedoe, zavezae im ruke... vau vaku.
Ubie i njih dvojicu.
Bio je samo dijete. Bio je plaljiv. Nije znao pucati, niti je volio puku.
Ostavila sam ga u Srebrenici gladnog i ednog.
U poetku sam se nadala da e doi, a onda sam ga godinama
oplakivala i srce mi se cijepalo, ali kada sam vidjela snimak poela sam da
zapomaem onako nemona.
Uznemirila sam cijeli komiluk.
Sutradan, dolazi moja kerka sa posla i kae: Majko, moram ti neto
rei, a ne znam kako.
Znam keri..., rekoh, vidjela sam ja sino taj snimak...
Sutradan su kod mene dole Hajra ati i Nura Begovi iz Udruenja
sa novinarkom, a zatim su navraali i mnogi drugi. Posebno mi je bilo teko
kada je dolo osam novinara iz Australije, sa snimkom. Pitali su me: ... koji
je majko tvoj sin?
Ne znam kako sam sve to preivjela. Redovno uzimam lijekove.
Znam da je Vlada R. Srpske morala ispotovati Odluku Doma za lju-
dska prava BiH i da je postupila po njoj i sainila Izvjetaj kojim priznaje
odgovornost za genocid u Srebrenici, ali nije pohapsila i procesuirala ratne
zloince.
Srebrenica je tokom rata bila preplavljena izbjeglicama, jer je bila
proglaena zatienom zonom. ivjelo se teko bez hrane i vode. Smrt je
vrebala sa svih strana. Rat nam je donio sve najgore.
Nura Alispahi
(ene rtve rata 2006)
231
Glasovi nestalih
235
Alma Rikalo Turulja
Prije svega dobar dan. Moje ime je Alma Rikalo. Ne znam kako da
ponem ali malo me podrite, molim vas. ivjeti 12 godina s jednim rodi-
teljem, nakon 12 godina ostati i bez tog jednog roditelja je zaista teko.
Imala sam oca koji je ivio sa mnom 12 godina. Na poetku aprila, tanije
8. aprila 1992. godine, svi smo se familijarno opredjelili da idemo na selo
na domak Foe odakle su nai korijeni. Meutim kako se ukalo o ratu i
prialo, nakon par dana je stvarno poeo rat u pravom smislu te rijei. Svi
smo izali i onda smo pokuali nai spas u Crnoj Gori. Doli smo u Crnu
Goru da bi nakon jedno sedam do deset dana dola crnogorska policija i
pokupila tri brata iza kojih su ostale ene i djeca. Najmlai su imali sedam
mjeseci. Trinaest godina ve tragamo za njima. Odvedeni su u KP Dom u
Foi. ak i prije KP Doma su bili premlaivani u Crnoj Gori ali to neka je
njima na sramotu. Druga stvar, po dolasku u KP Dom u Fou, znam da su
bili dolje i da su ih viali zatvorenici, gospodin, da ga tako nazovemo, koji
se nalazi na hakoj optunici Dragan Zelenovi, tanije je vjenani kum
mom ocu, Rikalo Huseinu. Radio je sa njim i on se zalagao u KP Domu za
njega, a na koji nain, to samo on najbolje zna. I ja molim hake istrai-
telje, po njegovom hapenju i dovoenju u Hag da ga pitaju za njih, da se
konano nakon trinaest godina sazna istina gdje su tri brata Rikalo. Jer ti
ljudi nikom zaista nisu krivi. Ljudi moji, oni imaju majku koja ima 65 godina,
koja moda nee ni doekati da ih nae, da ih dostojanstveno sahrani. Bar
joj toliko dugujete. Unitili ste joj sve, uzeli ste joj sve. Nema gdje da se
vrati. Bar joj vratite djecu ali u kovezima i nek vas je stid i stidite se onoga
to ste uradili. I ii emo do kraja da se dovedu pred lice pravde, ma kakva
pravda bila. I malo je kako se osuuju, za zloine kakve su radili, malo do-
bijaju. Jako malo. Svoje su porodice zbrinuli a ostali su da rade s naima
ta im je volja. Da nam ui sjeku i djecu da nam kolju. To nisu ljudi, to su
monstrumi. I imam priliku i elim da kaem, to se tie povratka u Fou,
moje lino miljenje, moje lino pravo mi daje da kaem: Ja kao dijete koje
je odraslo u gradu, u tom gradu, elim da poruim da se nikad neu vratiti.
Ne da ga ne volim, ne volim te ljude. To nije mrnja, ali ih ne volim. Meni
su dovoljno zla nanijeli da ih ne volim. Ne da ih mrzim, ja ih ne volim. To
su ljudi bez due i bez srca, bez imalo osjeaja i grinje savjesti. Ja mislim
da je to dovoljno.
(Foa 1992: Van osnovane sumnje javno svedoenje
Beograd Konferencija, 28. januar 2006. godine;
u organizaciji Fonda za humanitarno pravo)
236
Smilja Mitrovi

Moj Dragan je bio jedno jedito dijete, pa je to bilo u naem svijetu

to kau prva radost, ide u vojsku pa se posle eni, to je nae to kau...
Ali to jutro, sve to to sam radila i odradila u ovom stanu, tako pra-
vili smo dva-tri dana to jutro kad smo sjeli, ostali smo nas troje, razili
se gosti i familija, pa e doi da ga isprate do kasarne.
Sjeli smo i vidila sam u njegovim oima suzu, tad je bio svjestan da
naputa kuu i ne znam Tad sam ustala i rekla, neu ja da on vidi moje
suze, onda kako e se on ponaat? I ustao je: Ma nee to mama biti nita,
kae, to je za nas, sve ima i mojih drugova, poslije se on hrabrio sam.
Kad sam se vratila kui, onda sam vidjela ta sam, tad sam osjetila
neku praznou u kui, jo nije ni izaao iz Bijeljine, ni sjeo u autobus...
plakala sam. Tad sam mogla da plaem. Mu mi je priao i rekao: to pla-
e, kae, nee on biti sam, ide tu u Banjaluku, nije to nita.
Ne znam kako da vam kaem, mislim, sad e ispasti da ja veliam
kao majka, ali on je za mene sve bio u mom ivotu. Ja kako sam se udala,
ja sam rekla ja hou sebi da imam dijete, to mi je bilo prvenstveno, nisam
nikad mislila da imam kuu i pare i ne znam ni ja, to kae sve je ono po-
slije dolo i stan i posao i pare, i sve.
I nazvao nas je petog septembra ili je sedmog (1995), ne mogu sad
da se sjetim ba i rekao je mama ja zavravam, u ponedeljak u doi, a
to je bio petak. Mi smo bili sretni, rekoh sad e doi i ja mu kupila neku
jaknu, rekoh krenue na fakultet, imam njegove knjige i sve ostalo, index.
A u ponedeljak na poslu meni kau ove koleginice s posla: Smiljo
je si li ti ula da je pao Srbobran? Rekoh: Nisam i ta sad palite u pet sati
radio? One su se samo ovako zgledale, zna kao one ule, a ja nisam, pa
onda su se asocirale na moje dijete.
Mu me nazvao i kae: Smiljo moramo ii gore u Srbobran, kae,
ovaj, nema Dragana.
I eto tako, to traje do dananjeg dana. Nikad ne moe spavati na
miru. Moj mu Milo je, to kau, umro zbog toga, on nije mogo podnijeti,
njemu je bilo 47 godina. Legnemo uvee, on sebi, ja sebi, on ustane, pui,
noi pije kavu, ja utim, leim... Ovo to sam proivila za poslednjih 12 go-
dina ne bih poeljela ni najveim neprijateljima.
I tako iz dana u dan, najtee pada kad je njegov roendan, kad
vidim na televiziji zavravaju se kole Ti dani, toliko me uzbuuju, da se
esto pitam od kakvog sam ja materijala sastavljena da ne poem na vjeni
put mome Draganu i Mili.
(sa izlobe Glasovi nestalih 2002)

Po elji autorke napravljene ispravke i dopune prvobitnog teksta.

237
Anelka Arnautali
Ja sam u Brkom ostala sa bolesnim muem Fikretom i dva sina Ja-
sminom i Damirom. Sina Jasmina su mi odveli odmah na poetku rata i za
njegovu sudbinu nita nisam znala. Saznau sasvim sluajno. Evo kako se
to desilo.
Pola sam na pregled u Dom zdravlja 22. maja 1992. godine, kada
me je kod Pote zaustavio ovjek teak oko stotinu pedeset kilograma. Na
sebi je imao svakakvog oruja: noeve, pitolj, bombe, puku. Pitao me je
kuda u, i ja sam mu rekla. Traio je linu kartu, ali je nisam imala uza se.
Poao je sa mnom kui da provjeri. Uzeo je klju od mene, otvorio ulazna
vrata, a onda ispalio metak u predsoblju. Upitao je gdje mi stoje doku-
menti. Pokazala sam mu. Uzeo je novanik i iz njega izvadio tri partijske
knjiice: mua, sina Jasmina i moju. Poderao je knjiice uz psovku da nam
jebo Tito majku. U novaniku sam drala 5.000 DM, koje je uzeo i stavio
sebi u dep. Vidio je fotografiju Jasminovu i upitao ko mi je to. Rekla sam
da mi je to sin. Kae: Ja sam njega zaklo. Sruila sam se na pod. Ostavio
mi je taj no, zapravo, nala sam ga na pragu. Jo ga uvijek uvam.
Kasnije u saznati kako mi je sin ubijen. Odveli su ga u Luku, a zatim
izveli da im popravlja kola. U jednom trenutku, dok je bio zabavljen poslom,
rekli su mu da tri, da bjei. Nije znao zato, ali je potrao. Milo Miloevi
iz Vrana kod Bijeljine pucao mu je u jednu nogu, a Kosta Kosti iz Modrana
u drugu. Kosta Kosti je onda priao i zaklo ga. Prepoznala sam kasnije
svog sina u masovnoj grobnici kod Farme. Bio je bez glave.
Milo Miloevi, Kosta Kosti i Rato Stani, rodom iz bijeljinskog sela
Meai nisu ubili samo mog sina, nego na stotine Bonjaka u naselju Ko-
lobara. Oni su harali ovim naseljem. Hodali su po kuama, pljakali i ubijali
koga su htjeli. Nikome za to nisu odgovarali. Ja znam da su ubili bricu Mu-
hameda Zelenjakovia, njegovog sina i bratia. Ubili su i trojicu brae Te-
rzia: Muhameda, Ekrema i Enesa. Lino sam ula kada se Milo Miloevi
hvalio da je u Kolobari silovao svako ensko izmeu trinaest i ezdeset
godina starosti.
Nismo smjeli kuu zakljuavati. Smio je ui ko je htio i kad je htio.
Predstavljali su se kao interventni vod. Meu njima je bio jedan koga su
zvali Tulija. Majka mi je rekla da mi je u rodu. Opsovala sam joj taj rod.
Rekla sam da me je Tulija lino opljakao, da me je ganjao pitoljem. Ja
svoje sestre uopte vie ne prihvatam za sestre, ni brata za brata. Oni su
za mene mrtvi. U Brkom su Srbi poinili straan zloin. Ubili su sigurno pet
hiljada ljudi. Koliko samo u Kolobari nedostaje ljudi, a ta je sa cijelim
Gradom. Nije samo Goran Jelisi mnogo pobio. Rame uz rame s njim je
238
Ranko ei. On je ubio na stotine ljudi. Pa Monika Simonovi. Za nju sam
ula da je ubijala tako to je ljudima razbijenom flaom parala stomak. Na-
roito je voljela da ene ubija. Oni u Brkom, meu Srbima, nisu ubice
nego junaci. Ja ovo priam, iako ivim meu njima, jer ih se ne bojim.
ivot mi vie nita ne znai. Neku no sam sanjala svog sina Jasmina. Zove
me: Mama, to me ne vodi odavde? Znam da je ukopan u masovnoj
grobnici, ali ne znam da li je jo tamo. ula sam da su otkopavali grobnicu
i bacali ivu sodu da unite tragove. Da mi je bar da mu kosti naem, ako
ga ve nisam uspjela ivog sauvati.
(Brko: genocid i svjedoenja 1998)
239
Jasminka Kadri

Morali smo da istaknemo bijele zastave na kue da oni znaju ko je

Musliman, jer u koga je god bila bijela zastava na kui, to je znano da je
Musliman. Mada su oni znali i kolko nas je i muko i ensko, bez obzira mis-
lim godite, sve su oni imali, jako fino korigovane spiskove.
Ja sam bila tu sama sa djetetom. Imam svekra nepokretnog u koli-
cima, kraj kolica sam sjedila, sa djetetom, svekrva i moj ever najmlai.
Oni su tog mog evera poveli napolje, normalno da ga ubiju, ustvari tad
smo bili sigurni da ih vode u logor. Al, u tom momentu je naio Srbin, to
pozna familiju moju kompletnu i tog mog svekra i vratio je tog mog evera.
On ga je vratio, nakod deset minuta dola je druga grupa, povela ga po-
novo napolje. U tom momentu opet je isti taj ovjek naiao, opet ga je
vratio. I onda smo mi traili neki papir da on da, da on ostaje uz tog mog
svekra, da moe da ostane tu. Dao je taj papir, samo to je otio, dola je
opet sasvim trea grupa. I psuje i ko mu je dao taj papir, da e da razgo-
vara, da e oni da razgovaraju lino s tim Srbinom i tako da je taj moj
ever osto iv. I mi svi tu u kui. Moj mu i jo dva evera su i komije bile
sakrivene u ovim, odma nie kue nae bili su kuruzi, uma. Tu su bili tri
dana. Ta tri dana su leala sva tijela ubijenih, svih Bonjaka. Nakon tri dana
su doli kamioni, pokupili ta tijela i to onda su samo zali od kue do kue
i nama rekli da mi idemo, a kud ni mi sami nismo znali kud.
Ponedeljak. Ja sam vidjela svog mua utorak, srijeda, etvrtak zadnji
dan. etvrtak uvee, doo je on i ever i ba ovdje u ovoj sobi, mada je
kuhinja bila druga, dole ono, nije sad kako je. Tu smo stajali. Moj sin je spa-
vao. Oni su pokupili hranu u one torbe svoje. Ni, nita mi nije reko, samo
kad je poo na vrata reko je: uvaj dijete. To znai dvadesetog, dvadeset
trei sam ja njega zadnji put vidjela, 92. sedmog mjeseca. Moj ever je bio
s njim isto u toj grupi, njih trinest fali iz te grupe, koja je uhvatita na planini
Karan i odvezena u Keraterm. U Keratermu su samo prenoili i pokupili su
ih na kamione, kao odvezli na neki rad. (U tom Keratermu ja sam radila 9
godina a moj mu 2 godine.)
Nakon pokolja muslimanskog stanovnitva u mom selu ene, djecu
i starce su istjerali iz kua i otjerali u logor Trnopolje. Tu smo ostali sedmicu
dana, onda su nas potrpali u teretne kamijone. Kamijoni su bili zatvoreni
sa ceradama iz koji nismo mogli nita da vidimo ta se deava napolju, niti
smo mogli nikako saznati kuda idemo ili u kojem smjeru. U kamijonima je
bilo otprilike po 500 ljudi: svi smo bili jedni na drugima, nismo imali niti
vode niti hrane, a nismo ni imali dovoljno kisika da moemo da uzdahnemo
od tolike muke pa su se mnogi poguili.
S tim kamijonima smo otjerani u Travnik.
(sa izlobe Glasovi nestalih 2002)

Po elji autorke unete dopune u prvobitni tekst.

240
Majka Mejra
Tragovi do istine
Mejra: Kako da vam kaem... osam godina sam tragala dok nisam
pronala svoju djecu. Kada sam ih pronala, tada sam bila najsretnija
majka. Iako su bile kosti, ja sam bila najsretnija majka i moj mu, najsre-
tniji otac. Da bar ukopamo svoju djecu. Sada znam gdje im je mezar,
odemo na mezar, odnesemo cvijee, prouim... Lake mi.
(...)
U Prijedoru sam ivjela, a Branka sam rodom. Znai, roena sam
u Brkom i tu smo ivjeli i onda smo sedamdesete godine preselili u Prije-
dor. 1992. godine, kada je poela agresija na BiH, tad je moja Edna bila
studentica, druga godina Pedagoke akademije, dola je u Prijedor. Edvin
je tad iz Sarajeva doao u Prijedor pjeke. Krenuli su oboje u Patriotsku
ligu. Nisam ih mogla zaustaviti. Ednu sam molila da ne ide, nego da ide u
Njemaku. Nije htjela.
(odlomak iz knjige Put do istine Mejre Dautovi)
April je 92. godine. Tridesetog aprila uvee Edna se sprema da izie
u grad da se nae sa svojim kolegicama. Pratila je ta se dogaa. Brzo se
vratila. I kako od mene nikad nita nije krila, rekla mi je: Mama, neto se
deava! Helena i Bilja su mi u kafiu rekle da moram ranije kui. Te veeri
je srpska vojska i policija preuzela grad Prijedor.
Ve ujutro, na zgradi opine i na drugim vanijim objektima osvanule
su srpske zastave. Na hotelu Prijedor i na drugim neboderima pojavili su
se snajperisti. Tada je za muslimane poela muka. Tih noi, nae komije
muslimani i moji ukuani, poeli su da dre strae. Jer se vie nije moglo
kretati, niti mirno spavati. U to doba, brojni autobusi odlaze u Hrvatsku. Oni
koji mogu da bjee, bjee navrat nanos. Tad, posljednji put ispraam sina.
Molim ga da ide u Hrvatsku, ali on kae: Ne, mama! Idem braniti Prijedor
i svoju Bosnu. Nisam kukavica da bjeim.
Kad je odlazio, kia je padala. Na izlazu iz kue, okrenuo se i rekao:
Evo ti, mama, ovaj novanik i dobro ga uvaj dok se ne vratim.
Edvin je otiao.
Nekoliko dana nakon toga i Edna je otila gore, u Hurevo, jer je u
Prijedoru bilo teko opstati.
Dragi moj Boe, kada sam ispraala svoju djecu, njihovi posljednji
pogledi ostali su mi u pameti tako jasno i bolno. I znala sam da se vie ni-
kada neemo vidjeti.
Mejra: Tridesetoga maja pokuali su izvriti akciju na Prijedor i to
241
njih 132... to su bili momci i jedina ena meu njima bila je i moja Edna.
Uli su u Prijedor, borbe su se vodile. Edvin je zarobljen. Edna se krila 4-5
dana, bila je s ranjenicima i oni su se povukli poto im nije stiglo pojaanje.
Povukli su se u dubinu prema rijeci Sani. Edna se sakrivala nekoliko dana
po podrumima jer nije mogla prei na slobodnu teritoriju. Vratila se kui.
Deseti dan doli su s nalogom da je vode. To je bila policija iz Prijedora.
Doli su s nalogom. Rekli su nam da treba da ide u policiju da da izjavu.
Obukla je crne sandalice, tanku koulju, lagano je bila obuena i ja
joj nita nisam mogla rei. Samo sam neprimijetno njoj mahnula glavom
da ne bi koga izdala. Jer je Edna mnogo toga znala.
Oni su nju izveli. Edna je krenula. Nije se smio pomai ni jedan mii
ni kod mene, ni kod Uzeira. Ni kod nje. Jednostavno je izila, sjela u auto.
Jedan policajac je izvjesno vrijeme stajao kod auta. Nakon toga su svi sjeli
i krenuli.
Nakon toga je Uzeir otiao u policijsku stanicu da vidi ta je. Edna
je ve tad bila u Omarskoj.
(odlomak iz Mejrine knjige)
Prolazili su dani i minute koji su meni bili ko godine. O Edni ni traga,
ni glasa. Uhvatila me tuga. Pala sam u depresiju. Nisam mogla ni jesti, ni
spavati. Nije mi vie bilo do ivota. Molila sam Boga da umrem.
Ipak, esnaestog dana, zvoni telefon. enski glas javlja da je Edna
iva. I onda poinjem tragati. Htjela sam Edni poslati neto garderobe.
Molim svakoga od komija Srba koje znam da mi pomognu, ali me stalno
doekuje utnja. Ili ne smiju ili nee da mi kau.
Nekoliko puta pokuavam doi do Omarske. Ali uzalud. Nudila sam
sve to imamo, samo da mi neko omogui da vidim ker.
Sedamnaesti dan od Ednina hapenja dolazi mi jedna kominica i
kae da ona zna jednog straara koji je, kao pomagao muslimanima u za-
tvoru. Zaprepastim se od toga. Taj straar se zvao Kvoka i ve tada se
znalo da je u logoru zlostavljao i ubijao muslimane.
Imam spremljen paket za Ednu. Znam da ve 20 dana nema ta
presvui. I tako... jednoga dana neko kuca na vrata. Provirim kroz prozor
i vidim kerku jedne moje kominice. Saopti mi na brzinu da pripremim to
to imam poslati i daje mi ceduljicu ispisanu Edninom rukom. Tu je bio
popis potrebnih stvari. Na kraju je napisano da nas puno voli.
Mejra: Osamnaest dana nismo uopte znali da li je iva. Pokuala
sam prema Omarskoj otii. Nisu mi dali. Molila sam, poto je Edna imala
momka s kojim se zabavljala pa su prekinuli na pet-est mjeseci pred rat, bio
je Srbin i zove se Neboja Babi. Molila sam Neboju da vidi, da pomogne
jer je on bio isljednik u Omarskoj. Na alost nije joj htio pomoi, a kasnije
u saznati da ju je ba on najvie ispitivao, muio. On ju je i poslao u smrt.
242
Mjesec i po su je ispitivali i muili... evo pogledajte. Imate ovdje isje-
ke iz novina i svjedoenja preivjelih. Evo, tu pie da je toliko bila muena,
navee su je izvodili iz logorske sobe, a ujutro dovodili. Kad bi se ujutro
izmuena pojavila, jedva bi izgovorila: Vode! Samo malo vode!
Evo, izvolite, proitajte to...
Muili su je jer je pripadala zelenim beretkama. Faktiki, svi musli-
mani koji su bili zarobljeni, a bilo ih je na hiljade, za Srbe, oni bili Zelene
beretke.
(odlomak iz Mejrine knjige)
Trei avgust 1992. godine. Tri sata poslije podne. Dolazi komija i
kae da su ene stigle u logor Trnopolje. I ranije su u taj logor vraali od-
reene ljude. Ilo je to po nekim klasama: A, B, C... Ove posljednje su ubi-
jali. Te noi, niti ja niti Uzeir, nismo oka sklopili. Nadali smo se da e nau
Ednu vratiti. U Trnopolje. Ali, ta naa nada nije trajala dugo.
Ustala sam rano i krenula na eljezniku stanicu. Voz koji je krenuo
za Banjaluku nije bio za muslimane. Nego za srpsku vojsku. Nas desetak
je pjeke krenulo prugom desetak kilometara. Svugdje samo srpska vojska.
Ali nas nije bilo strah. Imali smo ogromnu volju.
Nailazimo na prvu strau pred Trnopoljem. Ostavljamo line karte.
Otupjeli smo i ne mislimo ta nam se moe dogoditi. elimo vidjeti svoju
djecu.
Nama koji smo doli u posjetu nareeno je da idemo prema kapiji.
Tada je na stotine logoraa krenulo prema ici. Bili smo na cesti kada su
upali meunarodni transporteri sa ukljuenim kamerama. Te slike su obile
svijet.
Vratila sam se kui okamenjena.
Mejra: Nakon mjesec i po, negdje oko petog avgusta, javljeno je da
su ene stigle u logor Trnopolje. Otila sam trait svoju Ednu. Tog dana su
iz Omarske i Keraterma dovezli logorae. Tad nisi mogao prepoznati ni naj-
roenijeg. Logoraice su pred mene istrale, zagrlile me. One su bile s
mojom Ednom. Pitala sam gdje mi je dijete. Rekle su mi da je Edna otila
na razmjenu. Mislila sam da je iva. Nisam se uopte nadala onom
najgorem.
Tada su poela moja muenja i traganja.
(odlomak iz Mejrine knjige)
Pred pono 20. jula 92. godine, sjea se Nuska (Nusreta Sivac,
ena koja je preivjela logor i silovanja i javno progovorila o tome) u nau
sobu je uao eljko Meaki, komandant logora, i rekao: Neka se spremi
Edna Dautovi.
243
Iz druge sobe su prozvali Sadetu Medunjanin, a u toku noi i etr-
desetak mukaraca. Reeno im je da svi idu u razmjenu. U Liko Petrovo
Selo. Sa zaviu smo ih ispratili. Blago njima, govorile smo. Oni se spasie,
a ko zna ta e sa nama biti.
Edna se brzo spremila. A Jadranka Cigelj joj je dala paket cigareta.
Poljubila se s nama. A meni je rekla da ako iva iziem iz logora da poruim
njenim roditeljima da se za nju ne brinu. I da e im se ona, kad bude
mogla, javiti.
Magbula Beirevi, Esma Elezovi i Zlata Cikota su iz WC-a kriom
gledale kako u autobus bihake registracije na kome je velikim slovima pi-
salo AUTO-KOLA EELJ ulaze Edna, Sadeta i jo etrdesetak logoraa i
odlaze u razmjenu u Liko Petrovo Selo. Ta razmjena nikad nije potvrena
niti je ikad iko vie saznao o Edni, Sadeti i svim logoraima koji su te noi
odvezeni autobusom Auto-kole eelj.
(svjedoenje Nusrete Nuske Sivac)
(odlomak iz Mejrine knjige)
Dani prolaze. Moja i Uzeirova tuga su sve vee. Nema nikakvog traga
o naoj djeci. Odlazim u Prijedor u Crveni krst u kome je osnovana sluba
traenja. Pronalazim jednu djevojku Cecu, pokazujem joj Edninu sliku i pri-
am joj ta su mi rekle ene koje su preivjele Omarsku. alju poruku u
Biha i Liko Petrovo Selo. Nakon nekoliko dana stie odgovor: nije bilo
nikakve razmjene.
Ne znam ta me dri. Ali, ja jo uvijek imam nadu da je Edna iva.
Mejra : Mi smo, ja i moj mu, bili smo u Prijedoru sve do 1995. go-
dine. U desetom mjesecu smo izili. Tada nismo izili, nego su nas protje-
rali. Kada je Armija BiH oslobodila Bosanski Petrovac i Drvar. Tad si morao
izai, jer su Srbi tad izbjegli iz Drvara i Petrovca. Znai, tad smo morali
izai iz Prijedora. A do tada ti nisi mogao iza. Ako nisi imao garantno pismo
od nekog ko e te primiti ili ti poslati novac nisi mogao izi. Poto je moj
mu bio privatnik, po nesrei, pogotovo mu nisu dali. Jo pogotovo djeca
su bila u tome, nije bilo nikakve nade. eko si smrt i strahovao ko ovca
noa.
1992. godine, e tad smo morali nositi bijele trake i bijele zastave
metnuti vani, na kuu da se tako obiljei da je to kua muslimanska ili
hrvatska.
Ali, da ti kaem da je malo, malo, malo bilo potenih ljudi srpske na-
cionalnosti. A i ono malo to ih je bilo, nije smjelo da ti pomogne. Jer, ode
mu ivot.
Evo, primjera radi: Neboja taj, prvi i posljednji momak moje Edne
244
bio, ja nikad u ivotu nisam mogla pomisliti da bi taj momak mogao prei
u SDS i da bi mogao biti neovjek. Prije rata radio s muslimanima, brata
izgubio prije rata na nekoliko godina i da on Ednu ispituje i mui, ba lino
on. On je i gledao kako je mue. Kakva je to onda ljubav bila? A ona nije
imala puke u ruci. Ona nije nikoga ubila. Ona nikoga nije povrijedila.
(odlomak iz Mejrine knjige)
Dani prolaze. Opet idem u Crveni krst. Ceca mi kae da je Edna u
zatvoru u Staroj Gradiki. Daje mi broj telefona na koji je mogu dobiti.
Trim na telefon i zovem. Javlja mi se neki enski glas i kae mi da tu nema
nikakvog zatvora. Daje mi drugi broj. Na tom broju daje mi neki trei, i
tako u nedogled... Napokon dobivam broj telefona nekog kapetana u Ba-
njaluci koji je, navodno, odgovoran za razmjene. Nakon brojnih pokuaja
uspijevam ga dobiti. ujem kapetana... jest, on je bio na razmjeni tog
dana, ali nema u evidenciji ime i prezime moje keri. Dodaje i to da nije
bilo nikakve razmjene iz Omarske. Tvrdi da su to neki straari radili na svoju
ruku. Taj kapetan mi daje broj Meunarodnog Crvenog krsta u Banjaluci.
I tako, nastavljam kroz pakao...
Jo se nadam da su mi djeca iva. Oekujem da mi se odnekud jave.
Mejra: 1995. godine, kada smo izili iz Prijedora, krenula sam u in-
tenzivno traganje. Odmah sam se u Bosanskom Petrovcu ukljuila u Udru-
enje ena Bonjakinja i u Crveni krst, tako da sam nastavila traganje.
Otila sam odmah u Biha, poto dok smo bili u Prijedoru dobivali (smo)
informacije da su mi djeca iva, da su razmijenjeni, da su u Bihau i da su
u Petom korpusu (Armije BiH) itd. itd. Otila sam u Biha, gore u komandu
Armije, u Peti korpus. Reeno mi je da ta razmjena nikad nije izvrena.
Tada sam poela tragati od grobnice do grobnice.
Prva grobnica, to je bilo na Hrgaru, tu sam bila kad je prva grobnica
otvorena. Sa mnom je bila gospoa Fadila Hodi. Ona mi je mnogo po-
mogla. I tako, od Hrgara do Lanita, Hrastove Glavice... sve do jedne sam
grobnice obila. Svaku sam kost prebrala i gledala... Traila sam tada Ednu.
U stvari, moram rei da sam 1996. godine u Sarajevu na Konferenciji
ena BiH i cijelog svijeta, tad sam prvi put progovorila o genocidu nad Bo-
njacima u Prijedoru i o mojoj djeci. Govorila sam o Omarskoj i drugim lo-
gorima. I od tada sam poela intenzivno da tragam.
Faktiki sam (uzdie i zastaje)... dobila vojno rjeenje za Edvina da
je poginuo 1992. godine 30. maja, da je ukopan u Sredicama. To je mjesto
kod Prijedora. To su izjavili neki svjedoci. Jeste tada pet momaka poginulo,
ali nije moj Edvin meu njima. Edvin je teko ranjen, zarobljen je i u Omar-
skoj muen. Ubijen je u uvenoj Bijeloj kui. To u mnogo kasnije doznati
kada mi je gosp. Bajramovi rekao da odemo 1999. g. kada dou posmrtni
ostaci iz grobnice Kevljani kod Kozarca (izmedju Kozarca i Omarske) da
245
pogledam u Luci Palanku, u Dom. im sam ula da su stigli posmrtni
ostaci, otila sam, upisala sam se u knjigu onih koji trae svoje... pola
sam prema odjei koja je bila poslagana u redove i ugledala sam jedne
izme. Te su me izme privukle poto je moj Edvin otiao u vojnim izmama
u brda. Ispred tih izama bila je neka trenerka i neki komadi mantila. Poslije
u saznati da je ta garderoba bila na mom Edvinu. Ali nije njegova.
Vratila sam se i inspektoru ljivaru sam dala izjavu: od roenja djece
do tog dana kad su zadnji put otili. Tada sam doivjela jedno veliko izne-
naenje i ok, da ne kaem, dr Sarajli je donio od dvije glave zube i kose
u jednoj maloj kesici. Ja sam uzela to ovako u ruke prvo jedne zube i spu-
stila... Uzela sam onda druge i valjda je to dragi Allah htio, izvadila i pogle-
dala i rekla sam: Doktore, ovo je moje dijete. Ovo su zubi moga djeteta.
Oni su se zgledali. I onda nakon godinu dana i osam mjeseci sam saznala
da su oni mislili da sam ja prolupala tog momenta.
Traila sam od doktora da (me) odvede gore u drugi magacin gdje
su tijela, u stvari kosti. Rekao mi je: Nemojte majko, neete to moi po-
dnijeti. Ja sam rekla: Ne. Nije vas briga, to je moj problem. Hou da me
vodi da vidim.
I to je izgledalo kao neki film. Kad sam ula u magacin, prouila sam
Fatihu, naravno, i doli smo do vree gdje su ti posmrtni ostaci, pod brojem
014 KV 004. Doktor je otvorio vreu, uzeo gornji dio glave i tjeme i ovo
dolje zuba, stavio lobanju tamo na upljine oiju i nosa... I u momentu, to
je meni bilo, u momentu se meni ukazao moj mu Uzeir i moj Edvin. Oni
su jedan drugom slini ko jaje jajetu. Kazala sam: Doktore, ovo je moje
dijete. Moda je to Allahova volja da se meni tog momenta tano djeiji
lik ukae.
Onda je doktor izvadio iz vree jedan dio butine, kost i donji dio noge.
Onda je uzeo ruku, pa plea tako da se sve poklopilo. I godine i visina.
Edvin je bio visok 194 cm i tako sam dola do posmrtnih ostataka Edvinovih.
Od tada sam svakog etvrtka, puna etiri mjeseca sam odlazila u
Luci Palanku. Svakog etvrtka sam imala novi dio slagalice da je to ba
moj Edvin. I onda smo negdje u aprilu uz insistiranje gospoe Eve Klonovski,
dali smo krv za DNK. To poslano u Madrid da bi se izvrila analiza. U tom
vremenu gosp. Brenda Hol, javna tuiteljica iz Haga stigla je kod mene u
Bos. Petrovac, kui i jo neki. Imali su za mene dodatna pitanja, poto sam
ja svjedokinja za Hag. Tad sam gosp. Brendu zamolila da Hag da zeleno
svjetlo za otvaranje grobnice kod Bosanske Krupe. Imala sam informacije
o toj grobnici, samo je trebalo odobrenje Haga da se otvori. Dali su mi
obeanje da e to biti odmah uraeno.
Nakon mjesec dana grobnica je ve bila u pripremi i ja sam dobila
obavijest da doem u Sanski Most gdje je dolazio gosp. Amor Maovi i
ostali svi. S njima sam se dogovorila i nakon dva dana sam ve bila na
grobnici kada su poeli vaditi tijela. To je grobnica, jama Lisac u Malom
246
Duboviku kod Bosanske Krupe.
Osamnaest tijela je tog dana izvaeno.
Stigla sam kui i razboljela se. Zavrila sam u bolnici.
Sutradan je moj mu otiao. Odnio je svima ruak. Tada je Edna bila
izvaena.
Nakon sedam dana bolnice, ja sam traila od doktora da me pusti na
vikend. Gosp. Eva Klonovski mi je javila da su kosti stigle u halu ekovaa
u Sanski Most. Tog dana je bila i promocija knjige Ni krivi ni duni Prije-
dorani, to je prva knjiga o 3.200 Prijedorana koji su nestali.
Otila sam i tog dana sam drala svoju Ednu u rukama.
Prvog desetog sam Edvina iskopala. Sedmog desetog denazu sam
napravila. To je bilo 2000. godine. Sve je bilo dvije hiljadite. Edvina sam
nala i prepoznala u februaru 2000-te.
Ednu sam nala 26. juna. Tad je izvaena iz jame Lisac i bila u mojim
rukama prvog jula.
To je specifian sluaj, valjda je tako Allah dragi odredio da ih isko-
pam i prepoznam... Ubijeni su zajedno, maltene. Edvin je ubijen 16. jula
92. godine, a Edna je ubijena 24. jula 92. godine. U nekoliko dana su za-
robljeni, u nekoliko dana ubijeni, u nekoliko mjeseci naeni i ukopani.
Iako sam na brzinu denazu napravila, to je sve bilo u sedam dana,
bilo je preko pet stotina dua... Bili su to prijatelji. Krenuli smo (kad je de-
naza bila) iz hale ekovaa... kia je padala. Doli smo do Petrovca... kia
je stala. Dokle se podne klanjalo... kia nije padala. Krenula je denaza
prema Bihau, kia je padala. Na ulazu u Biha... kia je stala. Nebo se za-
tvorilo. Sve dok je denaza trajala... kia nije padala. Zadnje lopate zemlje
i kada se cvijee stavljalo... kia je poela rominjati. Kad smo uli u auto-
buse... kia je poela padati iz neba i iz zemlje.
Mejra: Ulazimo u mezarje Humke (to je u Bihau). Idemo mome
Edvinu i Edni na mezar. Naoj djeci. Da vidite gdje sam ja svoju djecu uko-
pala. I da vidite kako im je lijepo. Evo sada, kako se pribliavamo... evo
ovdje je civilno mezarje, evo ovdje je katoliko groblje, a evo ovdje je e-
hidsko mezarje, tu su borci... eto tu su i moja djeca ukopana. Edin rahmetli
i Edna rahmetli. Sedmog desetog pretprole godine smo ih ovdje ukopali,
a prole godine smo im niane postavili i ogradili. To su naa djeca za ko-
jima smo osam godina tragali i uz Allahovu pomo nali i ukopali. I sada
nam je dua mirna. Uz Allahovu pomo doemo ovako i posjetimo nau
djecu, posjetimo njihove mezarove, prouim... i eto, ta da vam kaem:
lake nam je. Puno, puno nam je lake. Kad su pronaeni, identifikovani,
ukopani... onda nam je dua mirnija.
(...)
247
Ja ne mrzim nikoga. Onaj ko je napravio ovo mojoj djeci, ja mu to
ne mogu zaboraviti. To nikako ne mogu. Jer, to bi bilo grehota. Ali, istina
se ne smije zaboraviti, ne smijemo ako hoemo suivot i pomirenje da se
istina zakopa. Istina se mora znati.
(...)
(Majka Mejra Tragovi do istine
iz Radio reportae Radmile Sesar, 2001)
248
Nusreta Sivac
Prije nego to ponem da priam o svojim iskustvima koja su mi se
desila u Prijedoru 1992. godine, konkretno u logoru Omarska, elim sve da
vas pozdravim. Drago mi je to mogu govoriti o tekim, munim iskustvima.
Meutim, ao mi je to danas svoju priu ne mogu podijeliti sa svojim su-
graanima Srbima koji nisu, naalost, doli ovdje da uju nas preivjele.
Nataa (Kandi) je ve rekla, ja sam Nusreta Sivac, roena u Prijedoru, i-
vjela u Prijedoru, radila u opinskom sudu kao sudija civilista sve do 1992.
godine kada su Srbi u noi 29. na 30. aprila nasilno preuzeli vlast. Dakle,
sruili su legalno izabrane organe vlasti i zauzeli sve pozicije u gradu. Mi u
Prijedoru smo prije osjetili taj rat nego ljudi u drugim dijelovima Bosne i
Hercegovine, s obzirom da smo 24 km udaljeni od Hrvatske. Mnogi Prije-
dorani su dobivali pozive i mobilisani su na frontu zapadne Slavonije, po-
ele su se tenzije dizati poetkom rata u Hrvatskoj. Meutim, stradanje u
Prijedoru poinje kada je preuzeta vlast od strane Srpske demokratske
stranke uz pomo vojske, koja se jo uvijek deklarisala kao Jugoslovenska
narodna armija, i policije. Tada su poeli otkazi na poslu.
Ja u se vie fokusirati na svoje sopstveno iskustvo. Ja sam uobia-
jeno prvi radni dan poslije tog dravnog pua, kako ga mi zovemo, pola
na posao, meutim pred zgradom suda vidjela sam gomilu naoruanih
ljudi, nekakav punkt je postavljen, i pitali su me kuda idem. Ja sam rekla
da idem na posao, meutim oni su izvadili neku listu i rekli su mi da ja tu
vie ne radim. Vratila sam se kui, ta mi je drugo preostajalo, i onda sam
jedino mogla sluati sada srpski radio, koji je pod kontrolom tih novouspo-
stavljenih vlasti emitirao nekakve proglase iz kriznog taba. Prvi put sam
ula da taj krizni tab postoji u Prijedoru. Evo i usput mogu gospodinu Ha-
doviu odgovoriti na pitanje, pitao je za trake i zastave, iz tog Kriznog
taba je izdato saoptenje da svi graani nesrpske nacionalnosti moraju u
sluaju kretanja po gradu nositi oko ruke bijele trake i da moraju na pro-
zorima svojih kua i stanova izvisiti bijele zastave. Uveden je i policijski sat
koji je, naravno, vaio samo za nesrpsko stanovnitvo. Mislila sam u tom
trenutku da je to najtraginije to mi se moe desiti, da me neko istjera bez
ikakvog razloga s posla, samo zato to sam, je li, Bonjakinja.
Meutim, nije to bilo stradanje, tek e posle poeti ono pravo.
Poelo se priati po gradu o postojanju nekakvih logora, u Omarskoj,
Keratermu, Trnopolju. Ja sam mislila da se tu vode samo mukarci, nisam
ni u podsvjesti mogla pomisliti da u i ja zavriti u jednom od najzloglasnijih
logora na podruju bive Jugoslavije.
Prvo su poeli napadi na sela: 22. maja poeo je napad na selo
Hambarine, 24. maja napad na Kozarac. Ogromne kolone ljudi stizale su iz
249
tih sela u grad, meutim ja sam ivjela u jednom naselju gdje nam je re-
eno da mi te ljude ne smijemo primati i ukoliko ih ko primi, da e snositi
zbog toga posljedice.
Ja nisam hapena na klasini nain kao mnogi moji sugraani.
8. 6. 1992. godine ja sam dobila od svoje snahe saoptenje da je moj brat
odveden u policijsku stanicu na informativni razgovor. Naravno, bilo mi je
teko, jer brat je imao malu djecu u to vrijeme, da bi se moj brat vratio isti
dan navee i pozvao mene da doem kod njega, stanujemo jako blizu, da
mi kae da je dolo do strane zabune, da je bio u Omarskoj i da je reeno
da se ja trebam ujutro javiti u policijsku stanicu Prijedor. Ja sam ga pitala
ta on to pria, kakve ja veze imam s tim. On je rekao da je to njemu lino
saoptio Miroslav Kvoka, sada slobodan, koji je izdrao dvije treine kazne
u Hagu i koji se vratio u Prijedor, koji je moj komija i koga sreem svako-
dnevno. I ja sam naravno to i uinila, javila se u policijsku stanicu i prije
nego sam pola u policijsku stanicu, prola sam kraj zgrade suda, je li, i
htjela sam da pitam svoje kolege da li oni znaju neto o tome zato mene
pozivaju u policiju. Oni su me ignorisali, rekli su da je to stvar policije. I tako
sam ja strpana u nekakav autobus sa puno naoruanih ljudi koje naravno
u tom momentu dosta njih nisam znala i odvezena na cestu Prijedor
Banjaluka, nisam znala naravno ni kud, niko mi nita nije govorio, i stigla
sam u Omarsku 9. 6. 1992. godine.
Rekli su mi da sjedim i da u isti dan biti ispitana. Vidjela sam jedan
stravian prizor, bila sam okirana, u tom momentu vidjela sam na hiljade
ljudi, veinu nisam poznavala, i tri ene iz Kozarca, jednu sam od njih po-
znavala. Taj dan su me ispitivali u toj upravnoj zgradi dva isljednika iz Pri-
jedora koje sam znala od prije rata, pitali su me nekakva uoptena pitanja
o referendumu za suverenu nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, jesam li ja
izlazila na referendum, pitali su me o nekim ljudima koje ja uope ne po-
znajem, tako da sam ja u tom momentu pomislila da je to uvod za neku
krupnu optunicu, je li, koju u ja dobiti, proitati itd. To ispitivanje je tra-
jalo moda sat vremena, meni vjenost, i cijelo vrijeme ispitivanja u mene
je bio uperen snajper, puka, ja se i danas ne razumijem u oruje, pa ne
znam to je. Kada su zavrili to ispitivanje, rekli su mi da sjedim dolje u re-
storanu, i da, ako se sjetim nekih detalja, to straarima kaem da me po-
novo ispituju. Rekli su i to da me ne mogu vratiti u Prijedor jer imaju
probleme s gorivom, nemaju vozila, a ja sam naivno pomislila da e me
moda vratiti, da e to gorivo stii. Ove tri ene kojima sam to rekla, koje
su tu ve imale podug sta, rekle su mi da odatle nikad niko nije iziao za
to vrijeme otkad one tu borave. I prespavala sam, jednu sam tu no pro-
vela u Omarskoj i sutradan u 9 asova ujutro poeli su dolaziti zatoenici
u grupama oko 30 ljudi u taj restoran u kojem sam boravila zajedno sa te
tri ene. I one su sad dijelile neku hranu, ja jo nita nisam znala, naravno
za ta dva mjeseca ja u posloiti kockice u svojoj glavi. I sad vidim puno
250
ljudi. Najvie je bilo intelektualaca, malo je bilo prijedorskih intelektualaca
koji nisu proli nijedan od ova tri logora. Vidim svoje radne kolege suce,
predsjednika suda, ljekare, inenjere, ugledne ljude u Prijedoru, autoritete,
ljude bogate, koji su bogatstvo stekli svojim radom, pripadnike politikih
partija, Stranke demokratske akcije i Hrvatske demokratske zajednice,
vidim djeake neke, jo ne znam otkud oni tu, vidim stare ljude, iznemogle
ljude. U toku tog boravka shvatila sam da su to ljudi koji su prilikom etni-
kog ienja sela dovedeni, koji su ciljano dovedeni jer su postojali
nekakvi spiskovi.
Logor je funkcionirao u tri straarske smjene i u svakoj straarskoj
smjeni bio je ef smjene. One su se smjenjivale, te strae, i postojali su is-
ljednici u logoru koji su svakodnevno ispitivali zatoenike bez ikakve
pismene optube, u sobama u kojima su ene navee provodile noi. Dakle,
sve logorske prostorije su bile ispunjene mukarcima, a iznad restorana u
dvije prostorije boravile su ene, ukupno njih 36, potpuno izolirane od mu-
karaca. ene su imale i tu radnu obavezu koja se sastojala u tome da mo-
raju dijeliti taj jedan jedini obrok zatoenicima u Omarskoj. A on se
sastojao obino od komadia kruha, malo kuhanog graha ili dva lista ku-
pusa, i poto je bilo ljeto, visoke temperature, to je bilo uglavnom pokva-
reno. Tako da u logoru su se ubrzo pojavile bolesti stomane, ui, usled tih
tekih, nemoguih uslova nije bilo ni vode, tamo gdje su mukarci boravili
njima je jo i bilo tee, tu su i fizioloke potrebe vrili. A dan moj i ena
kada bi dole u restoran, kada bi se spustile iz tih soba sa kata, poinjao
je sa brojanjem mrtvih na travnjaku ispred bijele kue. I svaki put bi
onako potanko jedna drugoj aptale koliko si ti izbrojala, nekad do 30,
nekad 25, kako kada.
Po garderobi smo mogle zakljuiti o kome bi se moglo raditi ako
nekog dobro poznajete, nema tu, ne mijenjate garderobu, u emu ste doli
u tome i boravite. Straari su obino pili jako puno. Tukli. Imala sam priliku
jako esto u toj sobi, u kojoj sam provodila noi sa ostalim enama, u je-
dnoj je sobi bilo 18 ena, u drugoj 18, zaticati te sprave za muenje ljudi.
Kada bi doli navee iz restorana u te sobe da provedemo tu no, sobe su
bile krvave, pod je sav bio od krvi, zidovi su bili krvavi, bili su tragovi odjee
pocijepane od udaraca. Dva puta smo predavali upravi logora te sprave
koje smo zatekli, to su bili eljezni predmeti, drveni predmeti, palice, ne-
kakve kugle eljezne. I u toku dana kada bi sile u restoran da dijelimo taj
obrok, ule bi strane krike tih ljudi koje gore ispituju, koji vape za pomo,
plau, vrite, lomljenje. Tako bi onda straari pojaali muziku u restoranu
da bi mi to manje uli te krike zatoenika. U tim grupama u kojima su za-
toenici dolazili u restoran da jedu, vrlo esto sam imala priliku vidjeti oca
i sina, bili su brani parovi kompletno zatoeni, ena bude u jednoj sobi, a
mu bude u nekom drugom dijelu logora, dijete u treem dijelu logora,
tako da nisu mogli imati nikakav kontakt.
251
Uvijek kada priam o tom svom iskustvu, ne mogu zaboraviti jedan
trenutak kada je doao jedan pijani straar sa kokardom i kada je jednoj
mojoj koleginici urezao krst na licu. To je bila jedna starija ena, vrlo
ugledna ena, ona je samo mirno sjedila, preivjela je tada, ali poslije su
je odveli i do danas nije nigdje pronaena, ni u jednoj masovnoj grobnici.
Sjeam se takoe jedne scene, da, jednom su nas uvjebavali da pjevamo
pjesme srpske o Drai Mihajloviu, o Srbiji, i mi nismo znali to oni vjebaju,
kao hor neki da nastupa. Naravno, nismo znali tada da e doi u posjetu
visoka delegacija Republike Srpske i Radislav Branin meu njima, Stojan
upljanin; Radislavu se sudilo u Hagu, a Stojan je jo uvijek u bjekstvu.
Tako da su logorai morali pjevati pjesme i doekati tu visoku delegaciju sa
dignuta tri prsta i parolama ivjela Srbija, i tako. Uslijed tih nemoguih
uslova, uslijed gladi, pojavile su se ubrzo razne bolesti, ljudi su bili iz-
mueni. Meutim, nemate se vi kome obratiti niti traiti bilo kakvu pomo.
Jednom su se tako straari jako dobro zabavljali kada su natjerali logorae
da se skinu goli i da ih kupaju velikim mrkovima kojima se kamioni peru,
rudniki, teka mainerija u stvari. Postavili su ih na pistu i prskali ih tim
mrkom od koga su oni padali, neki u nesvijest, neki od iscrpljenosti i meu
njima su natjerali jednu jedinu enu koja nikad nije mogla biti s nama e-
nama nego je bila izolirana u bijeloj kui, Hajra Hadi, nju su skinuli
golu, tako da su orgijali u logoru. Naalost, ni Hajra nije nikada pronaena,
likvidirana je negdje, u nekoj je od masovnih grobnica.
Ja zaista ne volim brojke koristiti kada govorim o ovome to se de-
avalo u Omarskoj, jer jo uvijek se ti podaci utvruju. Hiljade ljudi je pro-
lo kroz logor. Prolaze kroz palir straara koji tuku usput. Onaj ko ne
pojede ruak, ako nije u stanju zbog iznurenosti, starosti, bolesti, onda
bude tuen u restoranu pred oima ena, nekad i do smrti. Gledala sam
svoje sugraane, drage meni osobe, roake, prijatelje kako nestaju. U je-
dnom momentu sam vidjela da vie nema nikog iz pravosua, u logoru
sam ja jedina ostala. Nema vie nikog od doktora prijedorskih, osim dok-
tora Sadikovia, koji vie nije htio dolaziti ni na ruak, na taj obrok. Tako
da sam eto i ja bila u tom redu za smrt, i molim Boga da me likvidiraju, da
zavrim tu, jer ubijala me je ta bespomonost, tu nisam mogla nita pro-
mijeniti, bilo je rizik bilo ta rei i reagirati. Najgore je bilo kada jave nekom
od straara da mu je neko poginuo negdje na frontu, onda krene odmazda
prema logoraima, to onda nastupi masakr u logoru.
Kako su nas dovodili u logore, eto kaem, taj jedan jedini put su me
ispitivali, vie me nisu ni zvali na ispitivanje, samo taj jedan jedini put, jer
su stalno dovodili nekog novog, pa valjda nisu stigli, uglavnom od 36 ena,
pet mojih prijateljica nije preivjelo Omarsku, njih tri su ekshumirane, za
dvjema se jo traga. Dvije su ekshumirane na podruju optine Bosanska
Krupa, dakle sada u federalnom dijelu BiH u nekoj kreani, jedna od njih
je studentica bila, imala je samo 22 godine. Meu nama enama bilo je od
252
18 godina do 70 godina starosne dobi. Bilo je intelektualki, bilo je doma-
ica, uglavnom su sve ugledne ene i poneka koja bi zalutala, koja je bila
sama pa joj je trebalo oduzeti stan ili neto, pa bi je doveli u logor. Bilo mi
je strano gledati moju prijateljicu Sedimu Menkovi kojoj su obadva sina
bila u logoru, kojima ona nije mogla doturiti ni komad kruha. Ili Fikretu
Pervani kojoj su bila etiri sina zatoena u Omarskoj, a mu ne zna ni
gdje je ni ta je. Saditu Medunjanin koju su odveli negdje navodno na
razmjenu, poslije je pronaena u jednoj od masovnih grobnica, i njenog je-
dinog sina koji je preivio Omarsku, ili njenog mua kojeg masakriraju
ispred bijele kue. Da ne bih mogla vie priati stvarno o tim detaljima,
koliko god vam je Nataa rekla da ja i mogu i sve, svaki put prorade emo-
cije i uzbudim se naravno kada priam o svemu tome.
Nama su straari govorili da smo mi tu jako bezbjedni, sigurni, da
nam je tu bolje nego u gradu, jer tamo muslimanske snage napadaju,
hrvatske, da su stigli hosovci, zenge, ne znam ni ja, i da smo mi tu jako si-
gurni, bezbjedni, tako da trebamo biti sretni to smo u logoru, je l. Straari
su nam govorili i da je tretman na nivou, zato to su u Zenici ene izloene
stranom seksualnom zlostavljanju. U Tuzli da su rodile janjiare, da se po
Sarajevu Srbi masakriraju, da se bacaju u zooloki vrt u Pionirskoj dolini,
itd. Mi smo to samo sluale i utale, naravno. E, kada se saznalo za Omar-
sku logor i kada je najavljena ekipa ITN mi smo osjetili da se neto u Omar-
skoj deava, jer su zatoenici morali istiti logor, ureivati i tako to. Treeg
avgusta pozvao je nas ene komandant, odnosno upravnik eljko Mehi
koji je sad prebaen iz Haga u Sarajevo, u Sud BiH, i njegov zamjenik, da
se spremimo i da idemo nekud. Mi smo pitali kuda, oni su rekli u Trnopolje.
I tako je bilo, jedna grupa ena, i ja sam sa tom grupom, prebaena sam
u logor Trnopolje i tamo sam provela pet dana i onda sam putena kui uz
neke garancije. Meutim, ja vie nisam imala ni kue, ni stana jer se u moj
stan za vrijeme dok sam ja bila u Omarskoj uselila moja radna koleginica,
vrlo dobra moja kolegica, bila je srpske nacionalnosti, tako da ja nisam
praktino imala gdje ivjeti. Ja sam bila kod nekih prijatelja, poznanika, ro-
aka i imala jednu jedinu elju, samo da napustim moj grad. Uz silne ne-
kakve peripetije, potvrde koje sam morala od tih lokalnih vlasti dobiti, to
sam i uspjela tek u oktobru, i onda sam otila u izbjeglitvo uz veliku muku,
preko Hrvatske, snaga UNPROFOR-a koje su bile u ovim okupiranim dije-
lovima, u Dvoru na Uni, otii u Hrvatsku i tamo sam bila etiri godine. U
Bosnu sam se vratila 1996. godine, krajem 1996. u Sanski Most, jer u Pri-
jedor nisam mogla ni pomisliti da odem, na kraju niko nije mogao oti tamo
ni u posjetu. Vratila sam se u Prijedor 2002. godine u ljeto, u svoj stan. Me-
utim, nisam prihvaena od svojih komija, niko me u poetku nije htio ni
pozdravljati. Kada su vidjeli da sam ja tu dola zaista da ivim u svom
stanu, napisali su mi odmah za dobrodolicu veliki natpis kraj mojih vrata
Omarska. Poela sam, naravno, sretati sve te silne isljednike, sve te ljude
253
koji su u logoru ispitivali, muili zatoenike, ali evo ostala sam, hvala Bogu,
i ne mislim ii iz Prijedora.
Prijedor se, naalost, nije jo suoio sa onim to se desilo. Evo ja u
Beogradu ve sam moda trei put, priam ovo, a u Prijedoru ne. Jo uvijek,
bez obzira na tolike presude Tribunala, bez obzira na preko pedeset otkri-
venih masovnih i na stotine pojedinanih grobnica, bez obzira na knjigu ne-
stalih koju je nevladina organizacija bila je Izvor izdala, gdje imenom,
prezimenom, matinim brojem stoji 3227 ubijenih civila Prijedorana, meu
njima 128 djece, ena, Prijedor se ne eli suoiti s tim i ne eli prihvatiti to.
Mi smo samo pokuali izgraditi jedan memorijalni spomenik logor Omarska
u znak sjeanja na rtve, naili smo na strane otpore, iako je grad pun
spomenika srpskim borcima, i onaj ko nikad nije bio u Prijedoru, ko bi sad
doao, mislio bi da su tu stradali samo Srbi. Naravno, jo uvijek nisu svi
ljudi pronaeni, jo uvijek se ekshumirani iz masovnih grobnica ne mogu
drati u Prijedoru, nego se voze u federalni dio u Sanski Most gdje se vri
identifikacija. O onome to sam ja proivjela lino i to sam sve vidjela u lo-
goru, ja sam dva puta svjedoila pred Tribunalom, u sluaju Kvoka i ostali
i u sluaju Branin Tali, odnosno Branin, jer Tali je ve bio u
Beogradu u bolnici poto je bio jako teko bolestan. I imam namjeru, na-
ravno, svaki put kad me sud pozove, da se odazivam da svjedoim.
(Prijedor 1992: Van osnovane sumnje javno svedoenje
Konferencija posveena sudskoj istini i rtvama,
Beograd, 24. jun 2006. godine
u organizaciji Fonda za humanitarno pravo)
Svjetla u tunelu
ulka
Sve u ti ispriat kako je bilo. I sve po redu. Gledau da ta ne
preskoim i da koga ne zaboravim spomenut. Ne bi valjalo koga zaboravit
spomenut. Kad je ono poelo u Rogatici, mene su moji odveli iz kue u
centar grada. Smjestili su me u neki stan. Zna, ljudi su se grupisali po
stanovima, tako im ko bilo sigurnije. Jenog jutra, ne znam ti tano re koji
je bio datum, znam da je bio juni mjesec devedese druge, dooe neki na
vrata i kau nam da moramo svi i u kolu. U gimnaziju u Rogatici. Bome,
tuj se bilo sakupilo dosta ljudi. Tuj smo imali rane. Davali su nam. Pravili
smo neke supe pa smo jeli. Spremali smo na nekim poretima. Neko je
valjda donio porete pa smo na njima spremali. Ja sam u toj koli ostala
jeno petnes dana, sve dok nam nisu jedan dan rekli da se spremamo. Kau:
idete odavle. Ne rekoe nam e idemo. Bome niko i ne pita. Ne smije.
Odvojili su ene, djecu i starije na jenu stranu, a mukarce na drugu. Oni
su i ostali u Rogatici, a ta je sa njima polje bilo ja ne znam. Dovezoe dva
velika kamiona i dva autobusa i ja tad vido to vido odo ja iz Rogatice.
Mene su oni ljudi iz kole morali nosit do kamiona, jer sam ja od
svoje tridese druge godine teki bolesnik. Kostobolja. Zglobovi. Hodala sam
sa takama sve nee do pred rat, a otad sam skroz nepokretna. Donesoe
me do kamiona. Ono bi meni bilo lake da su me unijeli u autobus, al, ta
e. Kad me donesoe do kamiona, tuj ti ja poznam sina od mog prvog
komije Mirko mu bilo ime. Aj, reko, da ga zovnem. Imala sam tu elju,
ko ini mi se neto e mi ko pomo. Ma ne mora ni to, samo makar da mi
se javi. Al, ne e. Okrenu glavu. A, vjeruj, kad sam sjela u kamion,
predosjeala sam da u nee ostat na cesti kad nas istresu. Ko da mi je
neko doo i kazo. I tako i bi.
Kae onaj jedan: Dajte im po jenu bombu, nek stave
podase
Dovezoe ti oni nas na Hreu, moglo je bit nee oko podne. Izie
onaj narod, bilo nas je, bogami, blizu dvjesto. Mene jope oni ljudi iznesoe
iz kamiona. Kau nam oni vojnici to su pratili kamione i autobuse da idemo
svi dole u Sarajvo. I da vidi, za as se rasu onaj narod. Odoe pjeke
prema Sarajvu. Na mene niko i ne gleda. Daba to je to moj narod, niko
me i ne pita e u ja naka nepokretna. Al, sve ja to sine razumijem. Rat
je. Svako se o sebi brine. Odoe i oni kamioni i oni autobusi. Ode i ona
vojska. Osta ja na onoj cesti i bi sve nako ko to sam i predosjeala da e
bit. Sa mnom ti je tad na cesti ostala jo jena nena. Mina urevac se ona
zvala. I ona nepokretna. Bila je od mene starija pa skoro dvajs godina.
257
Imala je blizu osamdese. Tuj e smo mi ostale, vako, do ceste, bile su dvije
kue s jene strane. Iste obje. Dok smo mi nako sjedile na cesti, doe nam
jena ena iz te jene kue, niko je nije zvao, i donese kafu. Jes, bogami.
Malo smo pile onu kafu, al ne smije puno ni da pije kad si nepokretan.
Ako pritui, ne mere nie ni oti. Kad, ne proe malo, ta ista ena nam
donese i pitu. Sve na cestu nonde. Ona se ko nadala, kae, da bi neko
mogo do po nas. To je bila, poslje sam saznala, Nedeljka voro. Ona je
tuj ivila prije rata, al se otale bila sklonila s ojkom i dva sina na Pale. Tuj
je dolazila samo vikendom. A taj dan je bila nedilja.
Sjedimo ti mi nako na onoj cesti, blii se mrak, kad naie srpska
vojska, nji nekolko, idu s poloaja, valjda im bila smjena. Neu grijeit due,
niko nas od nji nije diro. Ponudili su nas i cigarama. Ja nisam puila pa
nisam ni uzela, a Mina jes. Kau oni nama: ta ete vi tuj, ne merete vi tuj
ostat tako na cesti. A bio je jedan, nako, crnomanjast je, stariji vala i od
mene, ima preko ese godina, ne znam mu ni ime ni prezime. Samo znam
da mu je kua nondi, do ceste, samo s druge strane. Istom e ti on onim
vojnicima, kae: ma, dajte im po jenu bombu, nek stave podase! Nita, mi
samo utimo. A, bogami smo mislile da e nas on i ubit. Vjeruj, da se on
pito, ondi bi nas moda i ubio.
E, sad, kae srea, u tom e ti valjda onekle do kui brat od te
Nedeljke voro. Milan Simovi se on zove. Ne znam okle je doo. Valjda je
radio u polju. Njegova je bila ona druga kua, do Nedeljkine. Jena od one
dvije to su bile iste. Tuj je on ivio s majkom, enom i dvoje djece. ena
mu je bila medicinska sestra, er mu je bila peti razred, a sin mu nije bio
ni poo u kolu. Posle smo mi saznale kako je bilo. Nedeljka je, kad je pola
na Pale s ojkom i sinovima, rekla svojoj majci: evo ti majko klju od moje
kue pa, ako niko ne doe po one ene, molim te da in unesete u kuu.
Milanova majka, Stana Simovi se ona zove, njemu je to valjda rekla i on
je odma doo kod nas na cestu. Reko je onim vojnicima: bistel mi pomogli
da in unesemo na dekama u kuu. Kau oni bi. I oni nas stvarno prenesoe.
Stavili su nas na kau i tuj smo ti nas dvije bile etiri dana i pet noi.
Kako su nas samo pazili. Ona baka, Milana Simovia majka, ona je
imala toliko obaveza, imala je ovce i krave, sve je to ona morala gledat,
jer je Milanova ena ila na poso, al jope, im jutro, eto ti nje da nas
otkljua. Otvori vrata, a lijepo ono vrijeme, ko pola ljeta to se kae.
Donese nam kafu svako jutro, pa posle doruak, pa jope kad ta treba.
Svega nam je donosila. Pogotovo od bijelog mrsa. Ja joj velim: ne mora
ti nama, bona, nita donosit, samo nam donesi vode da imamo. Meni se
usta suila, ko slaba ja no bila od oni zglobova. A ona kae: neka, donijeu
ja vama mlijeka mjesto vode. De, reko, kad imate, more, al mi vam ni to
ne traimo. A ona nam onda donese sira masnog i nemasnog, pa kajmaka,
pa mlijeka kiselog i slatkog. Ma samo da zna kako su nas gledali. A
bogami su tad imali posla. Sijeno se kosilo i kupilo. Milan ti uvee doe
258
kui iz polja i odma doe kod nas, da vidi trebal nam togod. Prinese nam
stolicu, na njoj vode, ibicu, svijeu tad no nije bilo struje. Cigara nam
ostavi nondi, pa nam kae: slobodno vi meni recite ta vam treba. Ja u
vam to donijet. Ma to im nikad ne mogu zaboravit, dok ne umrem. Ja sam
to svakom priala. Dolazila je i ona televizija s Pala pa nas snimala. Ja sam
im sve priala nako kako jes. Dolazio je i oni UNPROFOR. Dolazio je tuj, pa
sam in ja molila da nas povezu dole u Sarajvo. Kaki, nisu nas eli povest,
ve smo ti nas dvije tuj ostale etiri dana. Svo nam to vrijeme Simovii
izmet inili.
Mislim da je bio petak, doe jope Nedeljka sa ojkom i sa djecom.
Odma nas pita kako smo. Ja njoj kaem da me je sramota to nam baka
Stana izmet ini, pored svog posla, i svi iz Milanove kue redom. Dajte nas,
reko, smjestite ako igdi morete. Onda doe njen ojk i ode nee s autom.
Ne bi malo, doe sa itnom. Kae, ko da je ugovorio da nas smjeste u
bolnicu na Pale, pa otale, valjda polje, da nas evakuiu u Sarajvo, kad
bude moglo. Doemo na Pale, u bolnicu Koran. Bome, tu nas ne edoe
primit. Dadoe nam neku drugu itnu. Kau: vozite na Sokolac. Meni,
bogami, ne bi milo to rekoe da idemo na Sokolac. Vidim ja da se udalji
od Sarajva, vie bogzna kau. Doosmo sa tom drugom itnom na Sokolac,
u Vojnu bolnicu. E, umalo da zaboravim re. Kad smo poli sa Hree, osim
mene i Mine urevac, povezli su jo jenu nenu u onoj itnoj. Zvala se Mulija
Ajanovi. Imala je blizu osamdese godina. Ona je bila pola sa onim
narodom, ko ona bila pokretna, al, jana, valjda je sjela nee pod drvo da
se odmori i tuj i zaspala. Ko stara. A nije imala nekog svog blinjeg da je
vue za sobom, ko ni ja to nisam imala. Dok je tako spavala, onekle je
valjda doo metak, il geler, i ranio je u nogu. Ta noga joj se, boe sauvaj,
bila i ucrvala i Srbi su ti je valjda tuj nali i stavili sa nama u itnu. U Vojnoj
bolnici su je oni doktori previli, al nam oni srpski ranjenici ne dadoe da nas
tuj smjeste, ve su nas smjestili u Psihijatrijsku bolnicu. Tuj, u toj bolnici,
radila je tad neka Mahira Toki i oni su nju pitali oel primit tri nene. Ona
je rekla da oe i tako smo ti nas tri dole na Sokolac. Na Sokocu sam ti ja
ostala dvije godine a one dvije druge nene, Mina i Mulija tuj su i umrle, od
svoje smrti. ivile su vie od godine odonda kad smo dole na Sokolac.
Saranili su in odma ondi do bolnice, ispod jene kruke. Tuj, na tom groblju,
saranjivali su sve koji su umrli u toj bolnici, bez razlike na naciju. ta e,
tako im valjda bilo sueno.
Kad god bi bila smjena one sestre Slave, ona ti je mene
iznosila napolje, da me sunce malo ogrije
Da je fino bit u bolnici nije, al, mesini, bolje je i u bolnici bilo nego
da su me u Sarajvu granate gaale. Tuj, na Sokocu, su me i doktorice i one
sestre puno pazile. Valjda su me razumile, ko sam ja ono bila puno bolesna,
259
a i bila sam iz svoje kue izila i nie nikog svog nisam imala sa sobom. One
su mi ponekad znale i od svoji kua lijekove donosit. Moram ti i njiova
imena spomenut, ne bi valjalo da in ne spomenem. Od doktorica su tuj
bile: Mira eri, pa neka Branka Kovaevi, bila je nako mlada i lijepa ena.
Kasnije je dola Mila aji, koja me puno razumjevala i razgovarala se sa
mnom. Ona mi je i dola re kad sam trebala da idem iz bolnice. Od sestara
ou da spomenem Neru Zoranovi, Jasenku Vukovi i jenu Slavu Radovi.
One su me puno pazile, a meni je tad panja bila i kad dou pa sa mnom
fino razgovaraju. Ta Slava me je sa bolesnicama znala snijet niz stepenice
i stavit napolje, da me sunce malo ogrije. Ja ti njoj kaem: nemoj, bona,
nemoj se ti oko mene muit. Al daba. Ona me nazor iznosila. Kae: mora
izi napolje, da te sunce malo ogrije. Kad god bi bila njezina smjena, a bilo
lijepo vrijeme, ona ti je mene iznosila. I one bolesnice to sam u njiovoj
sobi leala i one su me pazile i izmet mi inile.
U tu bolnicu na Sokocu meni su sine dolazile i moje komije iz
Rogatice, sad u ti ispriat kako je to bilo. Jedan bolesnik iz Rogatice koji
je leo u toj psihijatrijskoj bolnici kae meni jenog dana da je u jenoj
prodavnici na Sokocu vidio Cicu de radi. On ti je hodo po Sokocu, ko nije
bio ba puno bolestan. A ta Cica, to ti je Nada Radovanovi. Mi smo je svi
zvali Cica. Ona ti je radila prije rata u prodavnici do moje kue i nas ti smo
se dvije dobro pazile. Kad se ono zakuvalo u Rogatici ona ti je ola kod
sestre na Sokolac.
Kad sam za to ula, uzmem ti ja jenu cedulju i na njoj napiem vako:
Cico, doi mi, evo mene u psihijatrijskoj bolnici na Sokocu, odjeljenje broj
osam, soba broj pet. E, uj sad ovo. Ou iskreno da ti kaem kako je bilo.
Sve ja to njoj tako napiem i dole se potpiem ko Milena. Bojala sam se ako
napiem ulka da mi moda nee do. ta sam ja mogla znat ta e ona
mislit. Rat je. A imala sam elju da mi doe. Ko se ono mi dobro pazile u
Rogatici. Od onog bolesnika to mi je reko za Cicu saznala sam da ona
stanuje kod sestre i da je kua te njene sestre nondi, na Sokocu, kod
ilimare. Dam onu cedulju onom jenom bolesniku, Memedalija se zvao, i
kaem mu da potrai tu kuu i da je da Cici. Nae ti on tu kuu, al ne nae
Cicu ve njenu svekrvu i da joj onu cedulju. Kad je doo kui mu Cicine
sestre, njegova majka mu da onu cedulju i on je proita. Ve se bliio mrak,
tad no nije bilo svjetla, al on ti odma doe u bolnicu da vidi ko je ta Milena.
Sa onom jenom medicinskom sestrom doe na odjeljenje broj osam, soba
broj pet, i pita ko je Mila. Jok Milena ve Mila. Ta sestra mu rekne da na
tom odjeljenju nema Milene, ve da ima jena Mila, koja je bila u sobi broj
es, do moje sobe. Odu oni do te Mile, al ona im kae da nema pojma ni
o cedulji ni o Cici. Nastave ti oni trait, od sobe do sobe, i naiu na onog
Memedaliju to je onio bio tu cedulju i on ti in dovede do mene i kae: ona
mi je dala tu cedulju da onesem.
Prilazi ti oni ojk meni, medicinska sestra osta na onim vratima, i tuj
260
ti se ja njemu predstavim pravo ko sam. On se nasmija i okrenu onoj sestri,
namignu i ree: vidi ti mudrice, ta se ona sjetila. Tuj ti mi malo popriamo
i on meni kae da je Cica ola u Srbiju, al da e se tu no vratit pa e on
njojzi re da mi doe. I, bogami, im je ujutru svanulo, doe ti meni moja
Cica. Kad se ona pomolila na ona vrata, ja ne znam, isto ko da mi se moja
er pomolila. Milo ti, bolan, koga bilo vidit iz Rogatice, ko se ono fino ivilo,
a onda: najedanput... Pole se mi ljubit i plakat. Obje. Cica mi je tad
donijela svata da pojdem. I jope mi je dolazila i donosila: i pidamu, i
pulover... Ma svata. Kad se vratila u Rogaticu, jope mi je dolazila, s
vremena na vrijeme, i svata mi donosila. Jenom mi je dolazio i njen tata
i donio mi tranzistor. Nov. Veli on meni: evo ti, ulka, da more sluat
poruke Crvenog krsta, moda e ut za koga od svoji. Ba tako mi je reko.
Jene veeri doe ti on kod mene i kae: Bil ti, ulka, kui?
Nisam ti rekla, direktor te bolnice na Sokocu je bio doktor Momir
Jankovi i on bi ti se meni uvijek fino javio kad bi doo. Vazda bi reci meni:
oe li, ulka, kui, a ja njemu: e, bi ja kad bi mogla. Uvijek bi se mi tako
alili kad bi on doo. Jene veeri, doe ti on kod mene i kae: bil ti, ulka,
kui? Ne kae oe li, no bil. Odma ja to primjetim. Reko ja njemu: e, moj
direktore, bi ja kad bi mogla. Kae on meni: pa ie, kae, stigo je
telegram. Tako ree i ode. Otad sam se ja sve nadala ko da bi mogla
otale i. Proe otad ko jedan mjesec, al nita. Kad, jenog dana, posle ruka
- iznijela mene Slava napolje naie direktor, pa e ti meni: okle tebe,
ulka, napolju? Ja mu kaem tad: vi meni direktore onda rekoste stigo
telegram, a otad ni vas ni telegrama. Kae ti on meni: e, ulka, treba malo
saekat. I ue u onu zgradu. Sledee jutro ulazi ti meni u sobu ona
doktorica Mila aji i pita me kako sam i ta radim. Evo, reko, malo sam
izgorila, jue sam bila napolju. Kae ti ona meni: a bil ti kui? Aj, reka, vi
mene stalno zafrkavate. Ma nije, kae ona, ozbiljno ti kaem. Nemoj da se
sluajno uzrujava ie kui. U taj as kroz mene ti proe sve ko neka
struja. as ladna, as vrua. Pita ti ona mene jesam li dorukovala. Reko:
nisam, nije nam jo stigo doruak. Kae ti ona meni: mora obavezno
dorukovat, a nadaj se autu od sad pa do veeras. Ako sluajno ne doe
do veeras, ujutru e do sigurno.
Meni je doo oni doruak al ga ja nisam ni okusila. Gledam kroz oni
otvoren prozor lijepo ono vrijeme - blii se skoro dvanes sati, kad... izbi
auto! u ja e vie doktorica Mila: idite, pomozite ulki! E, vi ja vido da
je to auto toj dolo po mene. Iznijee me do onog auta od Crvenog krsta.
Dosta in se bilo okupilo da mene isprate. Jena Zora, ona je bila s Grbavice,
ula je za mnom u ono auto pa me sve ljubi i vie: moja ulka, kako u ja
sad bez tebe? Tad smo svi zaplakali! Ne znam dokle smo doli sa tim
261
autom, al znam da su me onda prenijeli u drugo i sa tim drugim autom sam
ti ja dola u Sarajvo, kod sina. A, vjeruj, da nije bilo ti Simovia sa Hree i
one Nedeljke, nikad ti ja svog sina vidila ne bi. Tano su mi oni ivot spasili.
ulka Daferovi
(Svjetla u tunelu 1999)
262
Sjeam se
Taiba
... Sjeam se moje kominice Hodi Taibe. Sjedile smo tako satima
pred kuom i priale, priale, priale... Ko bi ga znao o emu smo priale.
I smijale se. Jo i sada nosim plavu maramu to mi je Taiba dala. Prije
nego to je sa erkom pobjegla za Minhen poklonila mi je tu plavu maramu.
Imala je plave oi kao ta marama. im se vratim idemo opet kod Asima
na digericu i evape. I sauvaj sve prie da se imamo emu smijati. uvaj
se. Taiba, moja najbolja kominica. Isto ko sestra. Jo i vie. Zato sada
samo utim i uvam za nas sve lijepe prie. Kad se vrati da se imamo emu
smijati.
aja Ati, 47 godina, domaica
mjesto Olovo kod Sarajeva
***
Nas dvije smo uvijek bile zajedno. Spomenuti mene, a ne rei nita
za Aidu, biti sa Aidom, a ne biti sa mnom nemogue! Bile smo sinonim
drugarstva, iskrenosti. A kome bih se inae alila, s kim bih se smijala do
ludila, ije bih tajne uvala, sluala probleme da nije bilo tebe. Tebe, naj-
bolja moja. I noas, ako si budna, ne budi tuna! Ja i ti bit emo opet za-
jedno. aliti se jedna drugoj na profesore, roditeljsko nerazumjevanje.
Nositi skupa kurbane za Bajram, arena jaja za Uskrs. Spremati se za
izlaske u grad, etnje u tople ljetne veeri. Tada se neemo plaiti nikoga,
niko nee moi da nas razdvoji zato to si Muslimanka, a ja Srpkinja. Ve-
eras nemoj biti tuna i nikad ne plai za mnom! Ja u se sigurno vratiti.
Doi u da te zagrlim, da se ispriamo i ismijemo, kao to samo mi
znamo.
Sjeaj se svega to smo doivjele lijepo i to e postati budunost!
Veeras ne plai! Ja u doi po tvoj osmijeh i darovat u ti najljepu
pjesmu.
Sanja Risti
263
Draga moja Sanja,
Nikada nisam mogla ni pomisliti da emo se ti i ja ovako dopisivati
ili na ovako dugo vrijeme razdvojiti. Poelila sam i tvoju mamu i brata, ali
najvie tebe. Meni je ovdje nekako glupo. Nema tebe, pa po itav dan sje-
dim u kui. Izlasci nisu kao prije. esto sam sa Aidom, Almom, Azelmom i
Larisom. Mnogo te puta spomenemo kad smo skupa (kada e nam doi,
kako li izgleda i sjeti li se ti nas). Voljela bih, Sanja, da doe, pa bar na
jedan sat, da vidi ovu nau prokletiju. A jo da vidi ko nam fali! E, moja
Sanja, ta bi ti sve ja mogla napisati ili, jo bolje, ispriati, ali nekom dru-
gom prilikom. Sada nam preostaje ovako i dok naa bagra ne doe pameti
moraemo trpiti i ekati. Ba jue sam bila u tvojoj sobi, trebale su mi neke
sveske prvog razreda. Nisam mogla da ne zaplaem, da sebi olakam jer
gdje god da se okrenem kao da u vidjeti tebe. Jo mi je bilo tee kad sam
vidjela tvog tatu. Boe moj, sve me ovo boli. Kada nam je on rekao da ide,
u meni kao da je umrlo sve, jer kada emo se ti i ja onda vidjeti. Svi smo
ogoreni i ja gubim nadu za ivot. Ne mogu vie o ovome jer me i sada
neto gui!
ao mi je zbog tvog djeda. Dosta nam je i ovako gubitaka, jo i to.
Od moje blie familije ne fali niko, ali nema mnogo naih drugova iz ra-
zreda, pa onda onih sa kojima smo izlazile. Poginuo nam je Samir (Sanelin)
i jo takvih...
Sada te pozdravljam, elim ti sreu od nas sviju: mame, tate, De-
nada, Denete, Ajdina, Rede. A i od Begzade! Ona te nikad ne moe i
nee zamijeniti. uvaj se.
Aida, koja te mnogo, mnogo voli.
P. S. Ako ne bude mogla sve proitati nisam kriva ja nego svijea.
***
Zazvoni telefon. Ah, taj telefon! Ko zna koliko puta dnevno zvoni.
Vie me prosto strah od njega. Ne, ne ovoga puta nije krizni tab. Sada me
Zada, moja kominica zove na kafu.
Kominica Zada mi je esto dolazila. Bila je neto mlaa od mene,
vedra, zraila je plemenitou i velikim smislom za humor. U obinim stva-
rima je pronalazila uvijek neku smijenu stranu. S njom je bio uitak popiti
kafu i popriati. Bila je moja razbibriga kako se u nas kae. Ali tih dana,
tih tekih dana sve se promijenilo, pa i Zada. Pile smo kafu i priale o ratu.
Zada i ja smo se pitale da li je to mogue. Bile smo tune i uplakane. Pile
smo kafu, a suze su lile i u mene i u Zade. Nikada nisam vidjela tunu
Zadu. Nikad je nisam vidjela da plae jer je bila vedre i vesele prirode. Ali
toga dana se suze nisu mogle zaustaviti. Plaemo i pijemo hladnu kafu, a
njena dva mala sinia se igraju oko nas. Ni slutila nisam da je to naa
264
zadnja kafa. To je bio zadnji dan u mom kraju i poslednja kafa sa Zadom.
Mislim da nikada vie neu imati takvu prijateljicu.
Nada Risti, 42 godine
Mikulja Teanj
***
Sjeam se bila sam srena, bilo je to davno kada sam znala da se
radujem svakom novom jutru, svakoj procvjetaloj rui, svakom novom
ivotu. Sada je sve to daleka prolost, jer u meni je sagorjelo, iezlo sve
to je bilo lijepo. Rijetko se sjeam, a eljela bih se sjetiti svog djetinjstva,
igre sa Vinkom, Rosom, Goranom, Taibom, Hajrom, Mujom. Radovali smo
se svakom susretu, slavili roendane, ispraaje, svadbe, uvali skupa ovce,
pisali zadae, kupili sijeno, gradili mostove, puteve, spajali ljude, veselili se.
Bili smo mali ali smo ili zajedno sa roditeljima na izgradnju puta koja je
trajala nekoliko mjeseci. Samo smo nasluivali kakav e to trenutak biti
kad naim putem proe auto. Kada smo se provozali niko nije bio sreniji
od nas.
Na zajedniki ivot unitili su drugi propali ljudi, ali sigurno
nakratko. ivjeemo mi ponovo zajedno. I ponovo graditi sa naom
djecom.
Dobrinka Mari
Mikulja
(Sjeam se 1995)
265
ivimo zajedno

Nama u Bosni, pa i u Tuzli, svakom od nas najtee je kad trebamo

ispriati kako nam je. Ja se oseam najtunijom kad piem pisma
prijateljima, rodbini. Verovatno zato to onda analiziramo kako nam je. I
onda smo sledeeg dana svi sa manje snage. A esto izbegavamo uopte
da ljudima piemo i obavetavamo ih kako nam je, da ne bismo njih, jer ih
volimo, pravili tunima.
Danas je mnogo bolje nego pre godinu dana. Pre godinu dana bilo
je puno vie gladi, bilo je puno vie zime, nije bilo struje, nije bilo grejanja.
To ovako ispadne nabrajanje, znate, ali u ivotu je to jako teko doiveti.
Umesto kafe se prila penica, ra, leblebija i to je prolo. Ima i kafe, ima
svega toga, uz vrlo malo novca, poto ne primamo plate. Humanitarna
pomo se deli, ali se ona deli izbeglicama. Graani Tuzle su je dobijali vrlo
ogranieno i vrlo retko zbog toga to tolike koliine koliko je potrebno za
grad nikad nisu ni stizale u grad.
Tuzla, pre nego to su poela ratna dejstva u njoj, primila je veliki,
veliki broj izbeglica i susrela se s tim problemom znai puno prije nego je
i sama bila zahvaena ratom. To su izbeglice iz Podrinja, iz Zvornika, iz
Bratunca, Vlasenice govorim redom kako su ljudi bili naterani da odatle
idu i da se sklanjaju, zatim Bijeljine, Srebrenice, to je iskljuivo
muslimansko stanovnitvo, Bratunca, Cerske, Konjevi Polja i to su ta
mesta. Osim to su ljudi ostali bez svojih ognjita i doli u grad, to su sve
ljudi koji su preiveli line tragedije, proganjanja. Pobijeni su njihovi blinji,
oni su maltretirani i trebalo je puno umea i lokalnih vlasti i, u krajnjoj liniji,
politikih stranaka koje su radile s tim ljudima, da se stvari dre pod
kontrolom.
Poslednje izbeglice iz Bijeljine i Janje priaju da su im na strani u
Bijeljini, kod prelaska gde su ih prebacili na podruje koje je pod kontrolom
armije BiH, poruili da u Tuzli trae da se isteraju Srbi iz Tuzle, da oni mogu
nai sebi smetaj u Tuzli. Ja ne govorim da su oni to rekli, nego su njima
rekli predstavnici srpske vlasti da oni tako trae.
Mogue je da je u samoj Tuzli bilo takvih pojedinanih zahteva, ali
nikad sa strane vlasti, niti je vlast to podravala. Srbi u Tuzli se oseaju za
jedan procenat vie neugodno u odnosu na druge stanovnike. Evo zbog
takvih poruka koje neko daje ili poruka kad se kae traimo da pustite
Srbe iz Tuzle. A recimo niko ne moe u ime svih Srba to kazati, jer u tom
momentu moda ima najmanje pet ljudi koji ne razmiljaju da idu.
Mi ivimo zajedno. Nemam nikakvih problema, ne vidim promenu
atmosfere. Deviza te nae ekipe intenzivne nege u kojoj sam ja ef je da ako
266

naslov ur.
neko hoe neto da zakuva, samo moe kafu i posle toga nastavljamo
raditi.
Daleko je vanije to nae druenje u nevolji. Meusobno se
pomaemo. Pre godinu dana na ramazanski Bajram je bilo granatiranje
Tuzle. Rano ujutro bio je pogoen i moj stan. Moji susedi su doli da mi
pomognu da raistimo to, prvo da vide ta je s nama, jako smo se uplaili.
I tad mi je moda najtee bilo ne zato to mi je stan pogoen, nego kad
smo se tako neumiveni i neoeljani i onako uplaeni skupili u stubitu, svi
jer su granate i dalje padale, i kad je izala moja kominica Zineta, gledala
nas i kae: Pa ljudi, hoemo li mi pojesti onu moju baklavu i onu kafu
bajramsku, ta je ovo? Hajde Nado ui u kuu. A i mi smo spremili
nekakve urmaice iako nismo muslimani, al svi smo neto spremili, jer je
Bajram, mislim moe i nama neko doi. E, tad mi je bilo jako teko. Tad
mi je stalo u grlu i bila sam, ba sam bila besna da ne mogu od srca ljudima
estitati Bajram, jer su to dobri ljudi. To je taj oseaj neugode vie za Srbe
u takvim situacijama.
Put od Tuzle do Sarajeva trajao je 30 sati. Ne znam pravo da kaem
ni koliko je kilometara, jer je to nekim putevima kojima mi nismo nikada
ili. Putovali smo kamionom, a onda je taj kamion u neko doba noi stao,
zajedno sa kolonom drugih automobila, jer su rekli puca se. Ne moe se
dalje i moramo ekati duboku no, kad se oekuje da tamo taj neko ko
sedi za tim PAT-om, PAM-om ili minobacaem malo pridrema, pa da se
onda kamioni, autobusi i drugi malo spuste niz Igman bez svetala, bez
koenja, da ih se ne primeti. Te noi niko se nije, meutim, spustio ni tako,
jer je bio pogoen jedan kamion u kojem je voza poginuo i niko nije
mogao proi.
Sutra ujutro kad je svanulo, meni nije preostalo nita drugo nego da
se sa svojim stvarima spustim peke niz Igman do Hrasnice i onda zamolim
da mi pomognu da se intervenie da ja proem kroz taj famozni tunel prije
popodneva, kad se tunel otvara, da ne ostanem jo jedan dan ekajui na
ulazu u tunel. A tunel je potpuno neprimeren mojoj visini, naravno i mnogih
drugih ljudi. On je dosta nizak, uzak, vlaan, ima vode, ali je jedini put
kojim se moe ui i izai iz Sarajeva.
(mart 1995)
Nada Mladina
(Doba razuma 2 1998)
267
Esma
Recite nam neto o sebi u kratkim crtama.
Ja sam iz Prijepolja, Sandak. Ovdje u Sarajevu sam ve trideset
godina. Imam dva sina, mu mi je preselio, to kau... U penziji sam.
Kad se vratite u period poetka devedesetih i te godine pred rat, ta
pamtite?
Najee se insan sjeti tako tih ratnih dana, onih granata, to kau.
Kad te zovu da bjeimo, kad smo se krili u podrume i po komiluku bjeali.
Ja sa djecom. Te kod auta, te dolje kod pokojnog komije Branka tu smo
najvie i bili, noevali. itav komiluk, svi zajedno.
Jeste li tada oseali nekakvu mrnju, bes?
Nisam, neto nisam. Ne znam. Jesam imala strah u sebi, samo sam
iekivala, sa djecom uza se, ta e biti dalje. To je meni bilo najgore.
Nekako ima strepnju neku u organizmu i sve to, ne moe da spava, misli
oe li ti kucati, jer smo bili tu prva linija. Da li e ti doi na vrata. To mi je
bilo jedino. A inae, to se tie ostalog komiluka, tu mi je lake bilo kad
imam njih. Puno to znai. Ja se sjeam, kod dede odemo, dedu nita nije
bilo strah. Ono puca, a on i dolje i gore... Kad smo svi na okupu nita nas
nije bilo strah. A bilo nas je svih i Muslimana, i Hrvata i Srba. Sve tri nacije.
Pa kako ste vi sebi objanjavali izmeu koga se taj rat vodi?
Nikako mi nije jasno, vjeruj mi. Ja sam iz Prijepolja, tamo su mi u
komiluku isto Srbi, evo mogu slike da ti pokaem, prole godine su mi
dolazili oni ovdje. Tu mi sjedeli. I onda kakva je razlika sada, kako ja da
osjeam razliku? Sve je to od ovjeka do ovjeka. Ne znam, ne mogu da
budem pametna uopte to je ovo ovako...
Ni sada nemate odgovor?
Stvarno nemam odgovora.
to se tie ove sad situacije, kako se to vama ini?
Ama da ti kaem, mi smo ovdje ostali isto ko to smo i bili. Neki su
tu bili sve vrijeme, neki su se vratili, neki su pobjegli, kao taj jedan komija
M. Zna, sve su meni ovdje u komiluku bili Srbi.
Ja se sjeam kako smo ja i pokojni Branko, pokoj mu dui, pojeli tu
baklavu bajramsku 92. godine, pred sam rat. On doe ovdje kod mene, ja
pojma nisam imala ta se sprema. Neki su tada, kau, imali oruja u
kuama, ja nisam imala tupava noa kako treba. to jes jes. I doe on
pred Bajram. Ja pitam je l istina ovo to se kae, a on meni: Bogami,
moja Esma, nee biti dobro. A ja njemu haj avola, kako nee bit dobro.
268
Ma ja sam mislila prije e neto po strani tamo puknuti, nego po Sarajevu.
Pojma nismo imali moj mu i ja da e po Sarajevu zagrmeti, i to ba Stari
grad, najprije i najvie. Sve su tenkovi hodali, vozili gore tranzitom, a mi
niko nita gledaj sa terase. Kae Branko tada, da mu zivkaju sina stalno,
ono u Hrvatskoj ve bilo zapoelo. A kae ena njegova meni: Ja vala ne
dam da moje djete ko bije, niti da on koga ubija. Ovo ne valja. I oni su
otili u vajcarsku, a pokojni Branko ostao ovdje da uva kuu, i probo on
da ode kod roaka na Marin dvor i kad je kretao ostavi on meni klju od
kue i kae: Evo ti klju ivota ti, ako oe neko da mi ue u kuu da ne
razvaljiva, nego da lijepo otvori, nek nosi sve, al nek mi ne razvaljiva kuu.
Klju meni daje da mu ja pripazim kuu! to jes, jes. On je bogu na istini,
mi smo na lai. Ma kakvi, on dva dana nije mogao da izdri tamo, trei dan
eto ti ga nazad.
A kad god je bila slava im, uvek je ika Branko djeci neto davao,
bombone, okolade. Oni su nas zvali, ja sam uvijek ila na njihove slave.
Ja to nikad ne mogu zaboraviti, i oni su meni za Bajram dolazili! Trebamo
pravo rei!
Dolazili su mi, i dan-danas mi dolaze. I kad je moj mu umro svi su
doli da izjave sauee, i mi smo bili kad su ika Branka ubili...
A te prve ratne godine kominica J. spremila zimnice, pekmeza, sve
je to Branko izdjelio. Pa nam posle slala pakete iz vajcarske!
Nije svak isti, treba pravo rei. to kau, pet prstiju na ruci pa nisu
svi jednaki. I ne daj boe da smo jednaki...
A to kad su Branka ubili tokom rata... Joooj, osvanuli mi jedno jutro,
vidim ja, nije neto dobro. Kad mi dolje, gdje je to ika Branko, a jedan
komija kae meni ma uti, ula, ubili ga... Ma, ko ga je, reko, ubio, ubila
ga majka? Tolko mi je neto bilo, sve mi se prevrnulo u meni. E tada mi
je stvarno bilo mnogo teko. Zna ta, ja sam mislila da u pasti u bandak.
Tako mi je bilo. Jer ne vidi ti takve stvari. Ti uje pucaju granate i sve to,
granate lete oko tebe. A ovo je bilo drugo... i nai su ga ubili...
A jo i ovo da ispriam ja radila u fabrici i doao jedan S. iz
Vukovara. On je bio tehnolog u fabrici u Borovu i doe on i vie: u Vukovaru
poravnili sve; bome, nee ni ovdje dobro biti, uvajte se! A on siromah bio,
pa se mi skupili i napravili mu cipele za njega i porodicu... Toliko je to nama
tada bilo teko, ne znajui da e tako uskoro i kod nas biti! E kad je poelo
u Sarajevu, on je posle otiao...
A ti to su pucali sa brda, kako ste njih doivljavali?
Kako? Pa hajde, boga ti... To je boe sauvaj. Ja ne znam, ja ne bih
imala rijei stvarno kakvi su to ljudi. Kad sam ila za Prijepolje 1996.
godine, prvi put nakon rata, a ja pola sa djecom. Mi smo ili sa Grbavice.
Zna kakva mi je trema bila kad smo bili na Grbavici i trebalo da siemo
na Lukavici, odatle iao autobus za Srbiju. Ja sam ekala samo da reknu
269
pokvario se autobus, da mi lahne, da se vratim. Toliko je tog straha bilo.
A ujedno sam htjela i da idem, da vidim majku, brata...
A ova sad situacija... zna ta, ja se jeim kad onaj kae ja u Bosni,
a ne navijam za Bosnu! Mislim, trebamo realni biti. Pa e ja mogu da ne
navijam za tebe, koja si ovdje sa mnom, tu ivimo... Pa prei je komija
nego daljnji roak.
Pa mene je ta ista J. kominica vodila doktoru kad sam zanemogla.
Niko drugi do ona. I ja trebam sada njoj neto da reknem? Ma, hajde...
Kad danas ujete to da ovde treba da se desi pomirenje, kako vi to
razumevate?
Pa ne znam stvarno... oni treba da se pomire tamo, ti politiari, ona,
da izvine, govna! ta ja imam da se mirim sa kim, pa nisam se ni svaala.
Mi smo tu imali sluaj jednog komije Srbina tu, uvijek je prgav bio, ali ni
sa njim se nikad svaala nisam. I ovaj drugi to je otiao i nita nam nije
rekao, pa i sa njim danas kad se sretnem ja se uvijek upitam kako si, ta
ima. I on nazove svima Bajram da estita.
S kim u se ja miriti? Nisam se ni svaala, ni komija sa mnom, ni
ja sa komijom.
A na ovom malo viem nivou, dravnom?
Nije to meni samo politika, ali su se politiari zavadili. Oni se zavadili,
a ljudi ginuli, ni krivi ni duni. Pravo su rekli ono neko vee volim vie
sauvati svoju glavu nego dravu. Pa na kraju krajeva, ovjek je i u pravu.
Pa nemamo mi dravu! Nemamo, eto vidi samo ta se radi.
Pa ta je ova BiH ako nije drava?
Pa ta je? Raspadnuta zemlja, eto ta je. A ja ne mogu da budem
pametna ta treba da se radi, vjeruje li mi. Kako su ovi zakuhali i ta su
raskuhali, ja stvarno ne znam... Samo mi je ao omladine danas. ta e oni
danas, sutra? I nek zavre kole i sve, ali opet gdje i kako dalje? Oni su sebi
obezbjedili i svojim unuadima i praunuadima... A ta smo mi obezbjedili
naoj djeci? Na poten nain... Mi sve poteno, fino, al fala bogu nek smo
zdravo. Valjda ima boga...
A kako biste vi voleli da ovo drutvo izgleda, ta BiH?
Ko to je i prije bila, brate. Jedinstvena, to kau jedna drava, jedan
predsjednik, svi zajedno i Srbi, i Hrvati i Muslimani... A ti to nee njih treba
ierati. Eee, nema Golog otoka, a nisu ovi ni za Golog otoka. Ja tu mislim
na ove politiare to zakuhavaju, na njih mislim... ne na narod...
Pa je l vidite vi tu negde odgovornost tog obinog naroda?
Pa ta ja sad mogu? Otkud ja znam jesi li ti gaala ili nisi? Pa ja ne
270
znam, ne znam, ne mogu da budem pametna... To sam ti poela priati,
kad sam ila za Prijepolje, pa preko Trebevia. Gore sve bunker do bunkera,
znai neko je morao znati za sve to. Oni su nas odozgo imali kao na dlanu...
Nije to jednostavan osjeaj... Najgore to su Srbi zakuhali, nekako su oni
i danas zagrieni za to svoje, nee oni pa nee, oni oe neto svoje i daba.
Vidi i sama. Pa ta hoe svoje, pa svi smo mi od krvi i od mesa. Svi emo
mi pred jednog boga. Ali sirotinja ta e? Poklopi se, trpi dok moe...
Mislite li da o tim stvarima koje su se u ratu desile danas treba priati? ta
sa svim tim stvarima?
Pa, ne treba to zatakavati, trebamo realni biti. Trebamo rei, nek se
zna! Hou da ti kaem i ovo u mene djeca kad su krenula u kolu... nije to
u redu. Kad sam ja mogla da uim istoriju i Prvi i Drugi svjetski rat, zato da
se sada zatakava ova istorija? Njima nije dozvoljeno da puno tota u istoriji
priaju. A zato? Pa nismo to radile ni ti, ni ja! Nek se zna, nek izae istina
na vidjelo, nek izae, to? Kad zna Bog, nek znaju i ljudi. To je stara izreka.
e ja mogu sad tebi zatakati ako su tebi tvoga najblieg negdje ubili ili
zaklali? Ne moe bogami. Ili to ja kaem, e ja mogu zaboraviti recimo neije
dobro? Bilo u komiluku, bilo negdje, ni moje djete isto ne moe zaboraviti
to mu je uinjeno dobro. A ne moe zaboraviti ni to mu je zlo. Kao to ja
ne mogu zaboraviti te sluajeve, tu dobrotu pokojnog Branka recimo, moda
ne mogu ni oni zaboraviti to svoje, ubijanje i protjerivanje i sve...
ta moe da podstakne da se to ne zatakava?
Nek ne da omladina da se zatakava! Ne moe moje dijete zaboraviti
kako su pucale te granate i sve, a ja ga vodila u sklonite da ui kolu. Ne
moe to djete nikako zaboraviti. Normalno, moje e djete normalno
kontaktirati sa tvojim djetetom, jer nije to tvoje dijete radilo nego neke
usijane glave desete. Nee se to nikada zaboraviti, to bez daljnjega, ali
vremenom e izlapljivati. A to bi najbre krenulo kad bi krenula proizvodnja,
kad bi omladina radila, kad bi bilo koliko-toliko slobode. Nema vie one
slobode, moja Tamara.
Moe li se po vaem miljenju ekonomija razviti, a da se ne bavimo tim
pitanjem ko je odgovoran za rat i sve to?
Pa stvari bi se zacrtale kad bi oni glavni krivci bili zatvoreni. Onda bi
sve polako, polako, polako krenulo. I ovi entiteti bi se ukinuli i omladina bi
se sjedinila i sve to. I industrija da se pokrene. A bogami, praznog trbuha
i jo sa tim bolom se ne moe ii dalje... Pa evo ga, moj sin radi sa Srbima
i neka ga! Pa i ti si Srpkinja, je l tako? Pa posjeci se ti, posjeu se ja krv
nam ista!
Razgovor vodila T. .
(Ne moe meni bit dobro ako je mom susjedu loe 2005)
271
Jadranka
Molim te, reci neto o sebi...
Eto, ja sam Jadranka, dvadeset devet i po godina, jo malo pa
trideset. Radim kao profesor matematike u Srednjoj tehnikoj koli u Loznici.
To je to, na frontu svakog dana, na savlaivanju sebe i drugih ljudi...
Kako su na tebe uticale ove devedesete, ovi ratovi? Moe li rei neto o
tome, znam da su ti se mnoge stvari deavale...
Kako vreme prolazi, sve manje boli, to je prvo, a i to vreme prolazi
vidim da je ono to vredi, i ostalo. Kao to sam ti maloas rekla (pre
intervjua), u kontaktu sam s komijama iz Hrvatske koji su i u godinama
rata bili ljudi i oni su nas praktino uvali od onih koji ba i nisu bili tako
dobri... Oni su i dalje ostali ljudi, nisu se promenili, tako da mislim da ono
to je vredelo, vredi i dalje... A ono to ne vredi, ispliva na povrinu, je l
tako? A to mi je i uteha, to to se oni koji su bili dobri nisu uopte promenili,
to me tera da idem dalje i da verujem u dobro u ljudima... a i nadam se
da e se oni to nisu bili dobri popraviti (smeh). Mislim da svako ima pravo
da pogrei, a i da se popravi.
ta ti se deavalo tokom tih ratnih devedesetih? ivela si u Hrvatskoj i onda
kad je krenuo rat, ti si se preselila...
A da, preli smo iz ibenika u Knin na nekih godinu i po dana, i pre
Oluje smo otili iz Knina na Kosovo, i onda sa Kosova... Ali i na Kosovu,
Albanci koji su tad bili tamo, poto sam jedino kontaktirala s komijama
Albancima, bili su jako fini i kulturni ljudi. Nakon to se sve to desilo, kad
je bilo problema, opet su ostali ljudi i nita se nisu promenili, rekli su da je
do njih, oni ne bi voleli da mi odemo, ali da ne mogu nita da pomognu jer
dovode sebe u opasnost. U tim tekim trenucima, oni su ostali ljudi. Posle
smo se nekad i sretali, dou recimo u prodavnicu u toj izolovanoj srpskoj
zgradi, i onako diskretno pitaju, pozdrave sve u kui, i mahnu kad prou,
diskretno da ih drugi ne vide, ali uopte nisu promenili svoje miljenje o
nama, a ni mi o njima. To je to ljudsko, to se osea, ne mora niko da
opisuje, da potencira, ti to vidi, osea. ak i ako se ne kae, vidi iz
njihovog ponaanja.
Koliko je za sve ove godine to ostavilo traga na tebi?
Mislim da me je ojaalo, i mislim da me je ba to to sam imala sreu
da upoznam dobre ljude u tim tekim trenucima spreilo da budem puna
272
predrasuda, da mrzim nekoga, jer ti ljudi briu sve ostalo loe to se desilo.
Dovoljno je da ima dva oveka, ma i jedan je dovoljan da zaseni sve ovo
zlo. Jeste bilo gorine u poetku, ali nema mrnje, jednostavno sam bila
bespomona, pa ja nita nisam uradila, zato je to moralo da se desi? Ali
desilo se da bih ja ojaala i da bih prave vrednosti spoznala u ivotu...
Kako sa svim tim svojim iskustvom gleda na pomirenje? ta je ono za
tebe?
Pa ja nisam ni sa kim konkretno bila u sukobu da bih se svaala, ali
znai na irem planu teko, ini mi se...
Zato?
Pa ne znam, oseam da ima dosta toga, posebno meu ljudima koji
nisu nita takvo preiveli i koji ne znaju mnogo o sukobima, da ima dosta
neznanja i predrasuda, i onda uje tu neke izjave koje te zapanje
nemaju pojma ta se deavalo, a mrze tamo nekog koga i ne poznaju. Tako
da bi prvo trebalo da se poradi na tome da ljudi najpre razbiju te loe
predstave jer ne moe nekog da mrzi ako ga ne poznaje, posebno ne
celu naciju. Je l poznaje ba svakog iz te nacije pa doe do zakljuka da
su svi loi? A da si ti najbolji. A to je najgore, onaj ko je dobar, on uopte
ne potencira da je dobar, ljudi vide da je dobar, a ljudi koji nisu, oni priaju
da su bogom dani, a u stvari zvue uplje i oni u stvari potpiruju... Naalost,
takvih elemenata ima na svim stranama, koliko vidim. Ima i na srpskoj, i
na hrvatskoj, ima i u Bosni...
Znai, pomirenje po tebi znai i razgradnju predrasuda?
Pa mislim da je to prvo. Kad bi recimo mladi ljudi iz Srbije mogli da
upoznaju ljude iz Hrvatske, iz Bosne... Dosta njih je roeno i posle rata pa
nisu imali prilike da vide kako je to ranije bilo. I sad na osnovu nekih pria
u kui ili u drutvu oni stvaraju neku sliku o neemu, o emu u stvari
nemaju pojma. Naalost, pogrenu. Kad bi bar mogli mladi ljudi da se drue
meusobno jer su oni ipak budunost. Ono to me brine je to puno mladih
ljudi odlazi i ostaju stari koji nisu ba neto preterano tolerantni...
Rekla si da su predrasude prve, ta je ostalo?
Predrasude su valjda najvei problem. Pa rad na sebi. Recimo, kao
pripadnica srpskog naroda, neka karakteristika koja mi se ne svia je to to
smo mi najbolji, niko kao mi, boji narod, ne znam ta smo sve, a u stvari
to nije tako...
Dosta se ljudi bavi neim u ta ne veruje i onda bi trebalo da nau
neto to im stvarno odgovara i da na tome rade, a ne da se hvataju za
neto izokola, da uopte ne uu u sutinu problema, a onda mau nekim
etiketama, parolama, a u stvari uplje, kao uplja erpa, bez temelja... To
273
mi malo ide na ivce to ljudi ne rade na sebi, nego lupaju uprazno. To je
kao kad ovek isti svoju kuu pa nema vremena da gleda u tue dvorite,
a ovde izgleda da svako gleda drugog i ta drugi misli, ta drugi kae, a
sebe izuzima; njegova bata zaraste, bata njegove due bude puna korova.
Znai, da se ljudi ipak malo spuste na zemlju. Da nije ba sve to
tako savreno, posebno kod srpskog naroda; te neke rtve, pa ekaj,
polako, pa nisi ti jedina rtva...
Ko bi trebalo da radi na pomirenju, na razgradnji predrasuda i na drugim
stvarima koje pominje? Ko bi trebalo to da radi? Kad se i uje da bi trebalo,
ne kae se ko bi to bio?
Mislim da je to problem mentaliteta uopte, trebalo bi da je park
ist, trebalo bi da nema ubreta, pa znai mi bi trebalo to da radimo. Jer,
ako ja bacim u kontejner, a ne pored, nee biti ubreta. Svako treba od
sebe da krene, treba da radi na sebi, da se pomiri sa samim sobom pre
svega jer dosta je ljudi u koliziji sa samim sobom, to se vidi u drutvu koliko
ima svaa, ubistava... Kako da se gradi mir kad ti nisi u miru sa sobom?
Znai, svaki ovek bi mogao na tome da radi. Kako?
Postoje neke osnovne ljudske vrednosti koje treba potovati, samo
Deset boijih zapovesti, ako bi svi potovali, ne bi u svetu uopte bilo
problema. Poi od neke proverene, moda ne ideologije i teorije, nego od
neega to stvarno vredi, a kako poi od toga kad ljudi nee da uju. Evo
ja konkretno ako vidim da se dvoje tuku, pokuam neto, ili ako ujem mi
rtve kaem, radili su to i nai, na Kosovu posebno, to to sam videla...
Tako, kad sam s koleginicom priala i rekla joj da su i Srbi pljakali i krali i
da sam ja to gledala, ona mi je rekla: Vidi, ja nikada ne bih mogla da
pomislim da je to bilo tako. Ako bar jednom oveku otvori oi dovoljno je
da malo pone da misli svojom glavom, a ne samo da prihvata to mu drugi
non-stop sipaju i to stalno jedno te isto. Da je bar spreman da mu sipaju
neke razliite stvari, pa da razlui ta je istina, a ta nije... O pomirenju se
uglavnom ni ne razmilja, ljudi su uronjeni u svoje svakodnevne probleme.
Bilo bi lepo da ivimo u prijateljskim odnosima s bivim dravama,
nekadanjim naim republikama, recimo, da budemo u odnosima kao s
Bugarskom, Rumunijom, Maarskom, tako neto, prisno, ali na distanci, da
se ne bismo previe ponovo stapali, da ponovo ne pukne tikva. Jer ini mi
se da je biva zemlja formirana protiv volje svih njenih graana.
Rekla si da moe da krene i od sebe tako to prua informacije. Ima li
jo neto to ti moe da uradi, ti kao obian ovek?
To je jedan korak, meni su stalno ove predrasude nad glavom... To
kad bih mogla da razbijem, a trudim se koliko mogu. Ne samo protiv drugih
nacija, nego i grupa u drutvu.
274
Koji strahovi postoje, koje su to prepreke za pomirenje?
Mislim da postoji strah u svakom narodu da se opet ne desi to to
se desilo. Zato verujem da je bolje da se s neke distance zane pomirenje,
ali ne kao kad se dve drugarice posvaaju, pa niko bolje od njih, pa ponovo
pukne, nego da se prorade temeljitije ti meusobni odnosi; ali teko je sad
jer se ljudi dovoljno ne meaju. Evo gledam hrvatsku i srpsku televiziju,
vidim da ima puno predrasuda na svim stranama o suprotnoj strani... Kad
bi ljudi mogli vie da putuju, da se drue, ali ima ekonomskih problema
pa ne moe da putuje; moda neki jeftiniji kampovi za omladinu, da se
ljudi upoznaju, da vide da ima normalnih ljudi i na drugoj strani, da nisu
svi s rogovima, a da ne bude to im je neko usadio svi Hrvati su ovakvi,
svi Albanci su onakvi. Jedna drugarica s hora je ba bila nedavno u
Nemakoj u omladinskom kampu i tamo je upoznala i mlade Hrvate i kae
da se s Hrvatima najlepe druila, iako je roena posle 1980. i nije imala
prilike da se drui, kae eto, jezik nas je zbliio; i druili su se najvie od
svih. Ostali su i u kontaktu, a recimo u ivotu nikada Hrvate nije ni videla.
Maloas si rekla da se boji da bi moglo tako neto ponovo da se desi. ta
s tom prolou da se to ne bi ponovo desilo? ta raditi s njom? Neki kau
zaboraviti, neki kau suoiti se, oprostiti kako ti vidi? ta s tom
prolou?
Kao matematiar, poto se sve deava periodino, bojim se da je rat
kao periodina funkcija svakih dvadeset, trideset, pedeset godina... Bolje
je suoiti se, jer zaboraviti... neto ne moe da se zaboravi. A loe je da se
zaboravi jer je to kao inficirana rana, pa se ona zagnoji, bolje da se to oisti
dok je jo svee. A kako da se isti? Pa ne znam, pre svega ti koji su to
radili, ubijali ljude, silovali, pljakali pred lice pravde. Ne znam da li je
uopte ima jer kad glavni ljudi u sudstvu primaju mito, kome da veruje?
Kad bi ti ljudi mogli da se isperu, da se pokaju, a kako da ih dovede do
pokajanja?
A kako obini ljudi? ta oni sa svojom prolou, ta ti sa svojom
prolou?
Svako nosi koliko moe da ponese, toliko mu je i dato. Ja sam je
provarila, ja sam je preradila, da izvuem ono ta je dobro iz svega ta se
desilo. I ti ljudi koji su okrvavili ruke da polako, ako nita drugo, da zakon
savesti pone da radi. Tako recimo ima ljudi koji poinju sami da se
prijavljuju, koji poinju sami da priaju ta se desilo jer ih grize savest jer
imaju srce i duu.
Moja seka je radila ba tu u Loznici u nekom kafiu. Jednog dana je
doao neki deak, plakao je i kazao u pijanom stanju da on to nije hteo da
uradi; ona je poela da pita ta. Rekao je da su mu naredili kao obinom
vojniku da ubije nekoliko civila, i on je tu plakao ja to nisam hteo, ja to
275
nisam hteo, znai da ipak neke grie savesti ima. Ako ne moe direktno da
se izvini ljudima kojima je nekog ubio, ipak je doprlo do njega da to nije
trebalo... najgore je kad ljudi neto urade i ive u ubeenju da je to dobro a
nije, npr. ubij iptara, ubij Srbina, ubij Hrvata, zato? I njega je majka
rodila, i za njim e majka da plae. Ali ini mi se da obini ljudi koji nisu kroz
sve to proli moda nisu ni optereeni time. Pitanje je da li o pomirenju
uopte i misle, da li imaju potrebe da se mire s nekim s kim se nisu ni svaali?
Da li ti ima potrebu da misli o pomirenju?
Neto nisam sigurna, posebno to ja nisam bila u nekom direktnom
sukobu, nemam neto zbog ega bih alila, nisam nekom neto naao
uinila. Znam da su komijama Albancima, poto nisu bili tamo za vreme
bombardovanja, neki drugi upadali u stanove i prevrtali, a ja sam ulazila da
to vratim na mesto jer mi je bilo ao da ljudima... recimo, to je bio profesor
anatomije, bilo mi je ao da mu knjige stoje razbacane i ja sam ih vratila
posle te premetaine na mesto. ta sam mogla drugo da uradim?
Kad se kominica Albanka vratila iz Makedonije njen stan je bio
ispremetan. Oni ne jedu svinjsko meso; ostavljena joj je svinjska glava,
peena, ubuala, ena je povraala u svojoj kui i meni je mama dala da
joj odnesem aj, nekoliko kesica nane i kamilice. ena je poela da plae
i da vadi pare, rekla sam: ma ne, kominice!. Nije mogla da veruje, seka
je ila da joj pomogne da pere tepih. To je bilo ba u periodu od 1020.
juna, kad se sve prevrtalo. Seka je takoe imala prijatelja Albanca i za
vreme bombardovanja on i njegovi su bili zatvoreni u svom stanu, i ona je
par puta otila iako je to bilo rizino, i zbog policije, i zbog svega, da se
kuca tamo na vrata. Posle, kad mi nismo imali hrane, oni su nama doneli
brano i mleko, i to iz drugog dela grada. Ti to rizikuje ivot da ode i da
se vrati. To ljudsko, to je jedino to ostaje, to su te varnice iz tog gara koji
je ostao iza. To ljudsko dobro i dalje varnii. Nemam gorine, neu da se
trujem. Na svu sreu, bog mi je dao da vidim tu dobru stranu, dobra ima
svud, ko hoe da ga vidi vidi, a ko nee, ne vidi... ja hou da ga vidim.
ta je za tebe suoavanje s prolou? Da li je to suoiti se s
odgovornou?
To je suoavanje sa samim sobom, ta si sam uradio, pokajanje, da
sam sebe sagleda, da vidi da to nije bilo dobro.
ta je na narodu da uradi po pitanju pomirenja? Recimo, na narodu kojem
ti pripada.
Pre svega da prestane da glumi rtvu. Ne da glumi, mislim to je toliko
ukorenjeno, nego da stvarno misli da je rtva, pa onda da potuje tue
rtve, ne samo svoje. Ima podataka koliko je nestalih; kad se pominje koliko
je ljudi nestalo na srpskoj strani, neka se pomene koliko je nestalo i na
276
drugim stranama. Nisam za matematike statistike koliko je to procentualno
u odnosu na narod jer je svaka rtva jednako vredna, to je neije dete, ili
brat, otac ili mu. Kao kad kau poginulo toliko ljudi, petoro ljudi, to je pet
familija uih i irih, to ne sme tako. A ima kod nas takvih tendencija to je
neka mala cifra. Ma nije to neka cifra! Neko kome se to desilo to je ceo
svet, tako da ne znam... Da se malo vie pria. Pa dobro, pria se, ali sve
se to nekako na no doeka. Bilo je na B92, ima takvih emisija, ja sam
gledala, muile su me, ali sam ih gledala. Radije u da se muim nego da
sebe laem. Mui se i kad vidi ta se s druge strane desilo. Recimo,
pogodilo me je kad sam ula za Srebrenicu, tek 2001, nisam znala... Nismo
imali para za satelitsku antenu, nisam imala mogunosti da sluam strane
radio-stanice niti da itam strane asopise; jednostavno nisam znala. Meni
je kolega s posla rekao, i kad je video da ne znam, rekao mi je da odlino
glumim. A ja stvarno nisam znala. To je i ono da li hoe... ali kad nema
mogunosti da vidi drugu stranu, nego ima onaj RTS 1 i slab signal na
RTS-u 2, ili gleda to ili nita. I ja to nisam znala.
Kako ti je bilo kad si ula?
Odmah sam se setila Kragujevca. Pedeset godina se pria o tome,
stvarno je strano, ti govori o tome pedeset godina, a pet godina ne
pominje Srebrenicu... Nije stvar u tome da kad je neko prema tebi lo ti
bude gori od njega, nego nastoj da ostane to to jesi, da ostane bolji
od njega. To me plai. To nije uradio jedan ovek, nego vie njih...
Kad kae nije to jedan ovek, nego vie njih, kako vidi odgovornost, da
li je ona individualna, kolektivna? ta je s krivicom?
Ne znam kako kolektivna kad ja to nisam tad ni znala. To je bilo
strano, i kad sam gledala na B92 ja sam se zapanjila. Kolektivna? Nisam
sigurna. Teko je to, ne znam ta bih mogla da uradim po tom pitanju i da
sam znala.
A sada?
Kad ponu toliko je poginulo, mogu da kaem i s druge strane ih
je oko etrdeset hiljada. Glupo mi je da ovako kaem jer je svaki ovek
ovek... ivi ti s tim da ne zna gde ti je neko deset godina. ta ja mogu
da uradim da kaem. Ponekad se pitam ta je to to razdvaja ljude, je li
to neki sastojak u krvi koji odreuje ta si ti, ta nisi.
Kako vidi budunost s ovakvom prolou?
Jaoooo... ono to me najvie brine je to je toliko trulei zaostalo na
kojoj e ova drava ostati. Koji vrede, idu van. To me brine, i ne samo ljudi
iz Srbije, idu ljudi i iz Hrvatske, Bosne, a stari ostaju puni neke gorine. Sad
uoptavam, ima tu ljudi koji razmiljaju. Ljudi na vlasti u ovim dravama su
277
proizvod glasakog tela u svojim zemljama, onih koji su ih izabrali. Sad mi
moemo da kaemo loi ljudi loa vlast. To me brine.
Moemo li da govorimo o odgovornosti tog glasakog tela?
Da, ima puno rezignacije, ma ta ja mogu, ima dosta ljudi koje to
vie ne zanima, sve manje izlaze na izbore. Moda se nema vremena zbog
briga, problema, nema vremena ni da se misli, i onda sutra doe novi ludak
pa se zarati. Bojim se... ako nee ti da uestvuje u tome, onda hoe neko
drugi. I taj drugi e biti veina iako on moda nije veina. Zbog toga to
drugi ute. Recimo, veina Britanaca nije za to da se poalju vojnici u Irak,
ali poslati su, jer oni koji su izali na izbore jesu za to, a oni koji nisu za to
nee ni da izau na izbore, ne zanima ih. Ono to si mogao i da sprei sad
neko drugi radi. Nije ba neto svetlo...
Pre nego to smo poele s intervjuom ispriala si neto to te je odmah
asociralo na pomirenje... da si pisala svojim komijama u Hrvatsku.
Od 91. kad smo otili, ljudi su do kraja ostali ljudi, izali su da se
pozdrave s nama uprkos dovikivanjima i pretnjama prolaznika koji nas nisu
poznavali. Dok su brojevi telefona bili isti, uli smo se. Polako je kontakt
nestao, skoro etrnaest godina. Onda sam se odluila da piem, da
ispriam malo o nama, i onda su se oni javili. Nita se nije promenilo. Kad
je neko ovek, ostaje ovek... bilo je suza... kominica se potresla i mi smo
se potresli. to smo se mi potresli? Tuno je bilo to, da si od nekoga s kim
si odrastao i druio se svakodnevno, pola svog ivota mogu da kaem,
odjednom odvojen. Posle sretne vrlo malo ljudi kao to je taj neko, tako
da je ona verovatno mislila isto. Pozvali su nas da doemo, i mi njih. Deo
tvoje due te golica jer su oni deo tebe i ti deo njih. Samo je malo iupano
zbog nekih drugih... Kad se neto ispria, kao da se istopi vrednost toga.
A treba da se pria. Ako se dri u sebi niko ne sazna.
Ima li jo neto za kraj da doda?
Da krene svako od sebe. Ima onih koji nee i onih koji ne znaju...
Kako da im pomognemo. Ono to mogu, to i radim. Naalost, ne mogu
mnogo, ali ako prodrmam i jednog da ne glumi heroja to mae maem po
vazduhu, laje a ne ujeda, da ga malo spustim na zemlju... I malo je
dovoljno, malo pomalo. Kad bi svako uinio malo, neto bi se veliko stvorilo
verovatno. Koliko mogu, mislim da uspevam. Samo kad ti neko kae eto,
o tome nikad nisam mogao da mislim, znai, evo, sad misli! Pa e moda
i nekom drugom da kae iz svog okruenja koji je isto tako mislio i onda
e se iriti kao talas.
Razgovor vodila H. R.
(Ne moe meni bit dobro ako je mom susjedu loe 2005)
278
ene obnavljaju
sjeanja
.
Gacko
Ja imam vie od etrdeset godina. Prije rata sam ivjela na
prostorima Republike Srpske. Moj grad je Gacko u istonoj Hercegovini. Ja
sam diplomirani ininjer i imala sam jako dobar ivot. Radila sam u jednom
velikom industrijskom objektu, koji mi je omoguavao ugodan i dobar ivot.
Posao u mojoj firmi sam dobila tako to sam jednostavno dola u vrijeme
kad je trebalo, trebali su moju struku i pruila mi se mogunost da u to
vrijeme uletim, da dobijem taj posao. Imala sam super platu, dobro sam
ivjela i onda me ta ekonomija nije puno interesovala. Mislila sam da je
svugdje dobro ako je meni tu dobro.
Imala sam porodicu, troje djece i mua. I on je radio u istom objektu
kao i ja. Imali smo i stan u centru grada, dvosoban.
Bila sam angaovana u razliitim organizacijama, od omladinske dok
sam bila omladinka, pa dalje do sindikalne organizacije. U Savez komunista
sam ula na jedan udan nain. Moj kolega, koji mi je bio i ef, kada je
imao nekih problema u tom svom politikom djelovanju rekao mi je, ako
bi ga pitali on bi predloio mene. Bio je ovjek druge vjere, bio je Srbin i
imala sam tada normalne odnose sa njim. Tada mi je bio ef i sada o njemu
imam jednako miljenje ko to sam imala i prije rata. Mislim da je i dalje
ostao sa nekim normalnim ljudskim kvalitetima koje ni rat, ni podjele nisu
uspjele da promjene.
Stanovnitvo u gradu je bilo mijeano. Uglavnom su tu ivjeli
Muslimani koji se sada nazivaju Bonjaci, i Srbi. U gradu je bio vei
procenat Muslimana u odnosu na Srbe, ali itava optina je imala vei broj
Srba u odnosu na Muslimane. Hrvata je bilo malo, moda ih je bilo jedan
posto.
Bilo je malo mijeanih brakova, ali je bilo puno nekakvih druenja,
kumovanja, prijateljstva meu ljudima razliitih religija. Nacionalnih ispada
nije bilo ili su bili vrlo rijetki. Uglavnom sa srpske strane je bilo par ljudi koji
su bili poznati kao nacionalisti, ali su se oni pokazali bolji za drugu naciju,
nego oni koji se nisu deklarisali kao nacionalisti.
Ne znam, tada uopte nije bilo nikakvih problema. Odnosi meu
ljudima su bili solidni, moe se rei ak i dobri. Mogli smo putovati, ii na
more, ii vani, druiti se, mogli smo slobodno izabrati svoje zanimanje, ii
na kole koje se nama sviaju, jer smo ekonomski dobro stajali pa smo sebi
mogli priutiti. Uglavnom mjesta u kojim smo se kolovali bili su Mostar i
Sarajevo. Tu su vie ili Muslimani, a Srbi su vie eljeli da idu u Beograd.
I to samo oni koji su moda malo imuniji bili mogli su ii u Beograd, jer
je tamo bilo skuplje kolovanje. Oni malo manje imuni ili su blie na
281
kolovanje, ili su u Mostar i Sarajevo. Mogu da kaem, da je Gacko bila
opina koja je po statistici imala najvei broj intelektualaca po broju
stanovnika, svih nacija, odnosno te dvije nacije.
Mi jednostavno nismo mogli vjerovati da e rat da doe u Gacko, jer
su meusobni odnosi ranije bili izuzetni.
Dok su ovi sa strane moda pokazivali malo vie neto svog tipino
nacionalnog, starosjedioci su se uglavnom ponaali fino, ali mislim da nije
niko nikog tada ugroavao. Tako sam tad mislila, meutim sad sve mislim
drugaije, jer ne mogu da vjerujem da je rat mogao tako ljude iz osnova
promijeniti, totalno, neko je tu ipak mislio drugaije.
Za mene je rat bio neki imaginaran pojam i mislila sam da nikad
neu moi prestati da radim, da se Jugoslavija nikad nee raspasti, jer sam
je smatrala idealnom zemljom. Jednostavno sam u takvom duhu bila
vaspitana.
Ali, od 91. godine neto se osjetilo, jednostavno ljudi su se
promijenili, prestali su komunicirati ljudi razliitih nacionalnosti,
komuniciralo se samo na nivou moranja nekog, ono kad je u pitanju poso.
Odnosi su se strano distancirali, zahladnjeli i bili su skroz drugaiji.
91. godine sam i ja osjetila rat. Tada su ve poele grupe rezervista
da idu za Mostar. To su bila teka oklopna vozila, odnosno kamioni
rezervista iz kojih se pucalo, tako da smo znali da se neto sprema u
Hercegovini. Onda su 92. godine dole kolone izbjeglica iz Foe. Jednom
prilikom sam i sama izala jer je doao autobus izbjeglica, ena i djece iz
Foe, jednostavno da vidim koji to ljudi dolaze. Sljedee to me je upozorilo
na to da e biti rata bio je nastanak Bijelih orlova, paravojnih jedinica u koje
je bio ukljuen olo iz reda srpskog naroda. To su mladii koji nisu
nigdje bili kolovani, koji su izazivali ispade i ranije, a ak je meu tim
pripadnicima paravojnih jedinica bilo i djece prvoboraca, tj. djece uglednih,
vanih ljudi koji su nekada bili oficiri u onoj vojsci, u Drugom svjetskom
ratu, koji su izali sa nekim ordenjima, koji su sluili za primjer svima. ak
su i njihova djeca prila takvim nekim formacijama i oni su sijali strah, i
kasnije smrt nad muslimanskim stanovnitvom.
Onda je krenulo paljenje kafia unutar samog mjesta. Desilo se to
jedno vee u Gackom, negdje pred Prvi maj 92. godine. Tada je dolo do
paljenja kafia ljudi muslimanske nacionalnosti.
Oko nas je sve bilo u plamenu, i kafii i prodavnice. Tu veer bacane
su i zolje i mine.
Tu no su jednostavno napravili scenario za rat. Oni su pucali, oni su
se branili, ti iz Bijelih orlova. Bilo ih je puno, ili su ak do muslimanskog
groblja, inscenirali su pravo ratno stanje. Vjerovatno se htjelo pokazati, to
je moja pretpostavka, ta se sprema u gradu i ta nas tu eka.
282
Ta veer je meni otvorila oi i ja sam tad ve odluila da napustim
Gacko. Svi oni koji su ostali, grozno su se proveli. Mjesec dana je bilo
zatije, ak su ljudi radili, ali je se sve spremalo na to etniko ienje. I
oni koji su ostali ili su odvedeni u logore, ili su ubijeni, ili su protjerani za
Makedoniju.
Zbog opasnosti po ivot ja sam 4. maja 92. godine napustila kuu
zajedno sa svojom djecom.
Kada sam napustila kuu, shvatila sam to kao olakanje, jer tu ve
danima nisam normalno spavala, ono bio je neki strah da ti neko ne ue
na vrata, razliite su prie kruile. Porodice su se zbijale, ono rodbinski
vezane ili prijateljske, po dvije, tri pa su noivale u jednom stanu. Ja nisam,
jednostavno moj otac je stalno govorio meni, ma kakvi, to je glupost, od
tog nee nita biti, to samo priaju ludi ljudi, kakav rat, nita od toga, ovdje
je narod normalan, to nee biti. I uvijek mi je krivo na njega to me je
tako uljuljko i to mi je dao tako nerealnu situaciju, a od njega sam
oekivala kao od starijeg da mi kae savjet, ma, sine sprema se rat, idi ti,
uvaj glavu sebi i djeci. Moda bih i ranije napustila Gacko da je on imao
drugaiji stav, a drala sam do njegovog stava jako.
Otila sam u oblinje mjesto gdje mi je ivio roak. Bilo je udaljeno
od Gacka jedno tri, etri kilometra.
Sad je trenutno naputeno, jer je mjesto tokom rata potpuno etniki
oieno i totalno sravnjeno sa zemljom. To je selo u kojem su uglavnom
ivjeli Muslimani, nije bilo Srba, jer su sela uglavnom bila nemjeana, ili su
bila srpska ili muslimanska.
Prvo su bila hapenja jedne grupe Muslimana. Uhvaeni su stariji
mukarci i njihovi sinovi, uglavnom iz dvije kue su odvedena dvojica brae
sa njihovom djecom i u logor su odvedeni prvo u Bileu, pa onda negdje
u Crnu Goru, ne znam gdje. Oni su uasno proli, maltretirali su ih, ali ostali
su ivi, ali mnogi od njih su sada invalidi. Onda je polo pucanje.
Borbu Muslimani nisu mogli prihvatiti, jer nisu bili naoruani. Bilo je
nekih oruja, pojedinano je neko imao, bilo je lovakih puki, nekih
manjih, tako da su oni upotrijebili to, meutim to nita nije moglo, mislim
nije bilo ravnopravno njihovom. Na drugoj strani su bili naoruani Srbi i
rezervisti, narod meu kojima je bilo nekog boljeg naoruanja.
Ja sam otila za Trebinje. Nisam nita mogla ponijeti sa sobom, malo
nekih linih stvari, uglavnom neto za djecu. Mu nije mogao izai iz Gacka,
jer u to vrijeme nije bio slobodan prolaz za mukarce prema Trebinju. On
je ostao sa svojom majkom u planini u zbijegu ena, djece i mukaraca, i
tu je ivio dva mjeseca. U Trebinju sam prenoila kod jedne trebinjske
porodice i sutri dan sam morala traiti izlaznicu da idem za Dubrovnik. Do
Dubrovnika sam otila autobusom. U autobusu nije bilo nekakvih problema,
283
bilo je tako pjesama nekakvih, nacionalistikih, etnikih pjesama, meutim
niko nas nije dirao zbilja do Trebinja. Na stanici smo uzeli te nekakve vojne
propusnice koje smo morali imati jer smo ili za Dubrovnik.
U Dubrovniku nas je civilna zatita jako fino primila. Ponuen je
smjetaj za izbjeglice u hotelu Libertas. To je bilo samo u tranzitu, u
prolazu, a prihvatni centri su bili na Koruli, na Peljecu, tamo je bilo puno.
U Dubrovniku smo ostali samo jednu veer i sutra dan smo brodom krenuli
za Rijeku, ustvari odredite nam je bila Slovenija.
U Sloveniji sam ivjela deset mjeseci u prihvatnom centru za
izbjeglice iz Bosne. Ja, djeca i jo jedno deset ena. Ukupno nas je bilo
oko pedesetoro. Otili smo iz uslova jednog normalnog ivota u neke
uslove, ne znam, po meni zatvorske uslove. to se tie slobode kretanja bili
smo pod strogom kontrolom. Ne znam zato je Slovenija preduzimala takve
mjere predostronosti, moda s razlogom, ali meni je to bilo nerazumljivo,
pogotovo prema enama i djeci. Bilo je i runih primjera od strane
izbjeglica, koji su tu situaciju jednostavno shvatili na svoj nain. Bilo je
raskalaenog ivota pojedinaca pa su moda radi toga oni te neke stroije
mjere preduzimali.
Nikakve pomoi nije bilo, uglavnom ono to je davala ta vlada
Slovenije. To je bila hrana u kuhinji, na koju se mi nismo mogli prilagoditi.
Bila je loa hrana, ali je bila jedina pomo od Italije. Oni su zbilja svesrdnu
pomo pruali, posebno djeci i izbjeglicama koliko su mogli, izuzetno taj
njihov Karitas i onda neki bogati pojedinci koji su nudili individualnu pomo
izbjeglicama.
Nakon deset mjeseci sam stupila u vezu sa mojim muem. On je
ve u Gackom uo da smo mi otili. Preko radio veze smo nekako saznali
da oni ive u planini, hrane se umskim plodovima i ive na primitivan nain
kao nekad. U stan nije smio doi, jer oni koji su ostali u gradu su bili
pohvatani. Mnogi od njih su ubijeni, a neki su odvedeni u logor Bilea.
Onda se moj mu izvukao preko planina.
Izvukla ih je jedna grupa naoruanih ljudi, koji su tada bili u
postrojbama HVO-a. To su bili isto Muslimani, ljudi iz Gacka, koji su doli i
prikljuili se HVO-u. HVO je imao bolje naoruanje, tako da su ih oni
opremili jer su znali za tu operaciju da oni idu da izvuku civilno
stanovnitvo. Omogueno im je i otili su njih desetak i izvukli su moda
oko 300 ljudi iz zbjega. Preko planina su putovali moda etiri, pet dana,
na Igman, i tako su ih doveli u Mostar.
Priali smo telefonom, on je esto zvao, znala sam stanje, znala sam
da je u Mostaru isto tako teka ekonomska situacija i da jo nije rat stao,
ali ja sam se jednostavno elila vratiti. Nisam se mogla navii na uslove u
Sloveniji, bilo mi je uasno teko.
284
Poslije deset mjeseci ja sam do Rijeke, iz Rijeke do Splita, i onda iz
Splita hrvatskim autobusom dola sa djecom do Mostara. Bilo je to 93.
godine, pred sukobe Hrvata i Muslimana. Tada sam vidjela ponovo i svoga
mua.
Ovdje sam nala mjesto za ivot, i to u kui od moga roaka, jer
prije nego to sam dola oni su meni rekli, ima ta garsonjera u toj kui
gdje ti moe sa djecom iviti i ja sam tu dola.
Dva mjeseca smo ono ivili normalno, bila je pokoja granata sa ovih
podruja odakle su Srbi, s planina gore, ispod Veleja i onda 9. maja 93.
godine poeo je sukob. Taj dan je palo 1000 granata na Mostar. Ja nisam
vjerovala da e iko iv ostati, kako je to samo grozno bilo.
Ovdje je bio grozan ivot za sve nas, slaba hrana, nismo imali ta da
jedemo. Bila je zaustavljana sva hrana koja je dolazila za Mostar, tako da
je narod devet mjeseci ovdje bukvalno ivio od nita. Od trave koju smo
brali po noi, od rie koja je ve bila, onaj, od nekih ostataka hrane, ni
sam bog ne zna kako smo preivjeli. Nita nije bilo, grozno se ivilo.
Granatiranje je bilo svaki dan. Ja sam ivila u podrumu sigurno jedno
sedam mjeseci. To je bio bukvalno podrum, bez prozora, bez iega,
atomsko sklonite. ak sam tri puta selila, kad je ono granatirano.
Ona kua u koju sam tek dola, nju su razvalili. Prvo je zapaljena, a
onda je VBR, ono to izbacuje velik broj projektila, sve sruio. Prava je
srea bila to je bilo prije zapaljeno pa sam mogla izai. Drugo sklonite je
bio isto podrumski smjetaj, koje je isto tako granatirano i odatle sam
morala pobjei. Trei je podrum tu na glavnoj ulici gdje sam provela
ostatak. Samo dva mjeseca sam ivila ono normalno, a sedam mjeseci sam
ivila pod zemljom.
Kada je rat tano zavren, vjerujte da me sad ko pita, ne bi to znala
vie rei, tako mi je to, volila bi da se nikad tog ne sjetim vie.
Mi nismo vjerovali da je rat zavren. Ja ni tad nisam, kao ni ostali,
mogla normalno ulicama hodat, nego sa strahom i ono ispod strehe od
kue. Mislim da smo za svakog ko je doao sa strane djelovali nenormalno,
jer smo ivili u nenormalnim uslovima i nismo se mogli adaptirati na to, na
injenicu da je doao mir, nego smo uvijek, kad bi negdje i ili mislili, ova
je kua dobra od granata, kao ima se gdje skloniti u sluaju napada.
Od tada nije bilo rata, moda po koja granata je i poslije pala, bilo
je nekih ranjavanja, ali nije vie bilo rata.
Poto je sve bilo srueno, onda je dola i Evropska unija u Mostar i
poela je rekonstrukcija grada. Situacija za hranu se popravila, bilo ju je
neto vie. Sa ovog aspekta gledajui, to je bilo malo, samo ograniene
koliine. Davali su mlijeko, masnou, brano, riu, makarone i tako neku
baznu hranu. Dolazila je i humanitarna pomo. Znam da je brano bilo
285
ameriko, Evropska unija, ne znam izvore, ali znam da su mjesne zajednice
dijelile stanovnitvu hranu u tim kartonima.
Te koliine hrane su na poetku dovoljne, a kako je vrijeme odmicalo,
postajale su sve manje i manje, tako da ve ima dvije godine, velika veina
ljudi ne prima nita. Kako se ko zapoljavo, humanitarna pomo je bila sve
manja i manja, odnosno odbijali su stanovnitvo od humanitarne pomoi.
Onda sam se ja ukljuila u organizaciju i tu sam ostala do dan-danas. Taj
posao sam nala ve 95. godine. Mu ne radi nigdje. Djeca idu u kolu.
Najvei problem za mene ovdje je ta neizvjesnost, jer ja sam ovdje sa
privremenim poslom i sa privremenim rjeenjem za stan. Sve mi je
privremeno. To je ono to mui svakoga prognanika, ta privremenost. A to
je privremenost koja traje ve sedam godina.
U mjestu odakle smo protjerani, svi su protjerani. Problem je ta e
biti sa imovinom koja je ostala tamo, sa stanovima, sa zemljitem i sa
privatnim kuama.
Svoju kuu sam ponovo vidjela prole godine. Stan u kome sam ja
ivila nije sruen, ali nisam se usudila ui, jednostavno sam se bojala te
reakcije stanarke i nisam htjela sebe dovesti u iskuenje da me neko runo
doeka. Neki su pokuali tako da uu, ali rijetkima su dali da uu,
jednostavno naili su na otpor, ne moe ui, zakljuaju ili tako.
Meutim, obila sam kuu svoga oca u kojoj su Srbi. Otila sam
zajedno sa ocem, i ti ljudi su nas normalno primili. Ti ljudi su iz Mostara i
oni su imali nekakav sasvim normalan stav prema naem dolasku, prema
tome da mi elimo da doemo i vidimo. Ali ja se jednostavno nisam
osjeala fino. Imala sam jedan ruan osjeaj, uasno ruan osjeaj.
Mislim da je prevelik period proao, da je to moda uraeno dvije
godine poslije Dejtona tad je narod imao vie elje da se vrati. Ali to je
sad sve tee, jer se promjene osjeaju u svakom segmentu. To vie nije
ono mjesto u kome ste bili. Mi bi se morali navikavat na taj ivot, na svoje
mjesto. Vjerujte da ja, to se tie mene lino, ja bi se teko vratila, ali ne
mogu u ime svih govoriti. Znam da bi moji roditelji jedva ekali da se vrate
bez obzira na okolnosti.
U Mostaru je situacija takva, u istonom ivi veina Bonjaka, u
zapadnom veina Hrvata. U Mostaru ja to ne doivljavam onako kao to to
doivljavaju domai. Oni kau, normalno njima to tee pada, mnogi od njih
imaju stanove u Mostaru na jednoj ili na drugoj strani a ne mogu da se
vrate. Ima ih dosta tako, ali jednostavno nije mi to srcu toliko teko ko to
mi je mjesto odakle sam ja dola.
Zato se sve ovo desilo, nikada neu moi shvatiti. Mi smo stalno
govorili da smo u Evropi, da smo evropski narod, ali mislim da nigdje ni
286
jedan civilizovan narod ovakav in ne bi mogao napraviti. Jer ni jedan
normalan ovjek nije imao interesa od rata, ni jedan normalan ovjek. To
za mene, samo necivilizovani ljudi mogu napraviti, zbilja. Ja to ne mogu da
shvatim. Neki ljudi su zbilja uiarili u ratu i mnogi su se obogatili, dok je
najgore prognanim i protjeranim, jer oni su izgubili sve ono to su
godinama sticali. Izgubili su tradiciju, ime, u neka mjesta ljudi se nee
nikada vratiti, ta imena vie nee postojati.
Neko je jednostavno elio da zaokrui neku dravnu tvorevinu i da
je smatra svojom, eto. Sad smo svjedoci etniki istih tvorevina koje su
napravili. U Bosni i Hercegovini imamo ta tri dijela. U jednom dijelu imamo
totalnu veinu srpskog stanovnitva i tu Federaciju koja je po meni vrlo
klimava, zato to su tu dva naroda koja jo uvijek nisu raistila meusobne
odnose.
Ja mislim da ne bi trebalo biti ponovo rata, ali ne znam, zbilja ne
znam. Ali, ako bi ponovo poeo rat, sigurno ga ne bih ovdje doekala.
Uvijek se brinem da imam paso spreman i da imam mogunost da izaem.
To je moja elja i to bi u svakom sluaju uradila i nikad vie ne bi ni
dana doekala u ratu, nikad. Volila bi odmah ubit se.
eljela bi da i Bosna i Hercegovina konano stane na svoje noge, da
se ljudi oslobode tog nacionalnog predznaka i da misle vie ekonomski
nego tako. Ekonomska situacija je teka i teko je raditi i djelovati politiki
u zemlji koja je pretrpila tako grozan rat i razaranja, ali mislim da se svi
moraju osloboditi tog nacionalnog.
Bolje neka misle na to s kim e trgovati, ko im je partner i to. Ljudi
koji su pravilno shvatili ekonomiju oni se tako i ponaaju i zato uspjevaju.
Ti ljudi jednostavno i sad mogu dobro da ive.
Globalno je loa ekonomska situacija, treba to vie bazne industrije,
treba to vie slobodnih radnih mjesta, zapoljavanja, treba dati i pravo
mjesto eni jer mislim da su ene snaga koja moe da izvue ovo drutvo
iz krize u koju je zapalo, jer ene ire demokratiju. One u osnovi imaju vie
smisla za demokratiju nego mukarci. Mislim da je taj socijalizam u vrijeme
prije rata bio neto to je ljude malo uspavalo. On nije davao realnu sliku
o ekonomiji. Sve je to bilo lano predstavljeno i mislim da je ta ekonomska
situacija dosta gurnula stvari niz brdo. Ali ja ne bih prihvatila ni ovaj model
sad, ni onaj model prije rata. Mi moramo izabrati neki model koji je slian
zapadu, jer zatita privatnog vlasnitva treba da bude osnovni orjentir. Meni
se dopadaju ti principi, potovanje ljudskih prava i zatita privatnog
vlasnitva, to je to to bi mi trebali prihvatiti kao model, neto to je opet
prilagoeno naim uslovima i naem ovjeku. Ne moemo mi uzeti isto
zapadni, ne moemo ameriki, mi nemamo podloge za to. Mi nismo jo na
tom stepenu civilizacije, nai istorijski putevi su razliiti, nai su ljudi razliiti
i to je to.
287
A ni onaj socijalizam nije idealan bio, ono jest izgledalo kao u bajci,
meutim to je bilo lano. Jer ko kula od karata se ta ekonomija raspala. A
to se tie sadanje politike situacije, ona je nikakva. Opet su nacionalne
stranke na vlasti, opet su tu ljudi izuzetno nacionalno orjentisani i ja
nemam simpatije ni prema jednom puno, ak ni prema SDA koja
predstavlja Bonjake. Mislim da i tu ima puno neega to mi se ne svia.
Na neki nain je sve poelo zbog razliitog tumaenja religije,
odnosno zloupotrebe religije.
Oni koji pripadaju drugoj religiji, konkretno sad Srbi i Hrvati oni su
mislili da je ta njihova religija na nekom veem nivou od islama i oni su
smatrali da to treba unititi. Ne svi, ali odreene grupe ljudi. Ja mislim da
svaku religiju treba respektovati i svaka religija u osnovi prua dobro.
Mislim da nam ta arolikost daje jedno bogatstvo vie, religije mi ne
smetaju, ak je po meni to interesantnije, zbilja. Ja sam tako mislila uvijek.
Mene lino najvie boli to to sam ivila sa ljudima koji su drugaije mislili
od mene a nisam znala za to.
Sada je svakom ovjeku njegov identitet vaan, i meni isto tako. Za
Bonjake je sada pogotovo vaan. Veina njih nije imala nekakav svoj
identitet, ili im je stav o identitetu bio nejasan. Muslimani nisu znali ta su,
jer su jedno vrijeme neki bili Srbi, uglavnom ovi gore u dijelu gdje je srpski,
a drugi su se priklanjali Hrvatima, a nita od tog nisu bili, ni jedno ni drugo.
Onda su ih i jedni i drugi svojatali, a sad potenom ovjeku je normalno da
ima svoj identitet i da bude neto. Bonjaci nisu imali svoje matine drave,
nisu se imali na koga oslanjati, a nisu ih prihvatali ni jedni ni drugi.
Bilo je tih sluajeva koji su eljeli da budu jedni ili drugi, a ja sam
jednostavno eljela da budem ono to jesam, jer ja ne mogu to da biram.
Ja sam graanka Bosne i Hercegovine. Bonjakinja sam iz Bosne. To je
moj identitet. Mene je rodio Bonjak, odnosno Bonjakinja i ja sam morala
da budem ono to jesam, to nisam mogla da izaberem.
Meutim ima i na toj strani puno mahinacija, pa su neki postali veliki
vjernici a nisu nikada bili. to se tie mene, ostala sam sa istim stavom
prema religiji. Uzimam iz religije ono to je najbolje, odnos prema ljudima,
human, ovjean prema svakome. Nisam postala vea muslimanka nego
to sam bila, nego sam ostala ista kakva sam bila po tom pitanju. Religiju
treba pravilno shvatiti u smislu da ne mrzi drugoga. Ako pripada jednoj
religiji da ne mrzi drugog ovjeka, tako ja shvatam religiju. Nudim mir
svakome, ali ja ne znam da li je ta moja ponuda dobro dola.
Za svoju vlastitu budunost elim da imam jedan siguran posao, da
mi djeca imaju mogunost da se obrazuju i da rijeimo svoje stambene
probleme. Najvjerovatnije u ostati u Mostaru, jer ja sam ipak lokalni
288
ovjek. Ne bih eljela nigdje ii, volila bi ovde izgraivat svoju budunost,
za sebe i za svoju djecu.
Svima bi poruila da uvijek budu oprezni bez obzira s kim imaju
kontakte, da uvijek imaju jednu dozu rezerve, jer slijepo vjerovati nekom
stvarno, pokazalo se na ovome primjeru da nije dobro. Niko nikom ono
totalno da vjeruje, jer stvarno ta sljepoa je mnoge ljude dovela do gubitka
ivota, do gubitka onih najvrednijih dobara u svemu.
(Glasovi svitanja svjedoenja raseljenih lica 2005;
svjedoenja prikupljana 9799)
289
Zenica
Imam 35 godina i prije rata sam ivjela u Zenici sa roditeljima. Mi
smo imali privatnu kuu u predgrau Zenice. Radila sam u Zenici i imala
super posao. Brat je radio, tata, majka i ja. Bilo je teko nai dobar posao
prije rata i bilo je puno nezaposlenih. Kod mene osobno standard ivota je
bio dobar. Ja mislim da je bilo prilino dobro svima. Svak je ivio i imo
osnovno.
Oko mog mjesta bili su samo Muslimani i Hrvati. I to ba pravo
mjeovito. Jedan ovaj, jedan onaj. Srbi su bili u drugom dijelu Zenice, a
inae kau da je u Zenici bilo oko 50 odsto Muslimana, 25 odsto Srba, 25
odsto Hrvata prije rata, itava opina Zenica.
Razliiti ljudi su radili i ivjeli zajedno, normalno. Mi nikad nismo
kontaktirali da smo prijateljski bili, nismo se posjeivali. Al smo se kao
susjedi pozdravljali. Moj otac nije imao prijatelja nekog koji je dolazio. U
moju kuu ne. ta ja znam, od prije je to tako, a ono dobro jutro, dobar
dan, dobar vee i nikakvih problema. I moje kolegice na poslu su bile druge
vjere i tatine i svaije, normalno se radilo, ni na to se nije gledalo.
Ja mislim da je onda bilo lijepo, da nije trebalo nita mjenjat, da se
ivjelo od svog rada i tog sam miljenja da nema veze ko je taj susjed.
Neka ivi on svoj ivot, ja u svoj. To to ti je direktor bio druge vjere,
susjed druge vjere, nema veze.
Ja nisam vjerovala da e biti rat dok nisam izila iz svoje kue.
Govorila sam da su Srbi prvi poeli te sukobe, govorila sam ne moemo mi
u Zenici, ja govorim za sad za taj svoj grad, ne moemo se boriti s
Muslimanima ni Muslimani s nama, kad smo jedan onaj, jedan onaj. Mislila
sam da nee moi to. Da susjed nee na mog tatu, ni moj tata na susjeda,
koji je Musliman. Nisam vjerovala da e biti ovako. Problem je u Zenici
poeo kad se desilo u Ahmiima, 16. 4. 93. Prije Ahmia nije bilo ono nekih
osobno problema, da je bilo problema na neku obitelj, ili neto. Sve do tog
dana.
Kad su Ahmii napadnuti, onda je veina Muslimana prela iz Viteza
u Zenicu i normalno tad Hrvati u Zenici bili donji. Onda su Muslimani
napadali ove koji su od tamo, Hrvate. Oni su protjerani odotud, sad je bilo
ono idi ti sad tamo. I meni su govorili idi ti sad svojima.
Ahmii su bili Armija BiH, sukob u Zenici je doo izmeu Armije i
HVO. HVO je bio puno slabiji. Na njih je bilo puno napada, onda se tu
negdje branilo, ta ja znam, na tu teritoriju gdje je moje mjesto. Iz Zenice
se izvlaio stoer HVO-a preko nae teritorije, pored moje kue i one mojih
290
roaka. Tu je bio neki otpor i onda se Armija BiH revanirala potpalili su
kue na tim djelovima Zenice. 18. 4. 93 je moje mjesto gorilo. Armija je
bila jaa, HVO se predo i u KP dom su zatvorili one koje su uhitili.
I mi smo morali iseliti iz kue. Bilo je strano. Moja baka, mama i ja
smo htjeli da iziemo iz kue, poto svi roaci idu i pripadnici HVO nam
govore da naputamo, da se civili povuku. Moj brat je bio na crtama HVO-a
sa haubom, a moj tata nije htio da napusti kuu. Govorio je: Neu, nisam
nikom kriv. Onda sam ja govorila: Ako ti tata nee, neu ni ja. Mama
kae: Ako neete vi, nee niko. Meutim, napustili smo je svi kad je pola
pucnjava i granate i ta ja znam, kad se Armija pribliila kuama, onda
smo je napustili svi. Od kue nita nismo mogli ponijeti sa sobom. Ja sam
izila iz kue i vidjela jednog svog prijatelja koji je bio u HVO, moj kolski
kolega i zvala sam ga: Gorane, gdje e?
Kako je HVO se predo, pripadnici HVO-a su bjeali, kud koji.
Spasavali su se, skidali odore i ta ja znam. Ja kaem: Gorane, gdje e?
Kae: Zar ste u kui? Ja kaem: Jesmo, svi. Kae: Naputajte kuu!
U roku pola sata smo pobjegli.
Meni je bilo runo kad sam napustila kuu. Ne znam, ko da je bio
san. Isto da nisam bila pri svjesti. Jednostavno sam mislila da u ja doi u
svoju kuu sutra i da u nastaviti ivot.
Otili smo u grad kod ujaka, u Zenicu i bili smo kod njega sedam
dana. A ovo vam je interesantno za ovu priu. Moj tata se vratio poslije dva
sata u nau kuu. Samo je otio, nas odveo kod ujaka, kae: Ja idem
kui. Tata i par roaka su se tako vratili svojoj kui. Moj tata je sjedio
ispred kue dok je pripadnik Armije iz kue iznosio stvari. Susjed, jedan
na, koji je s tatom bio tad, u civilu Musliman, on je tati reko, ne govori ko
si, jer su se tu pomjeali Muslimani susjedi, nai u civilu i pripadnici Armije
u odorama. Bilo je pomjeano i sada ovi pripadnici Armije nisu znali ko je
tata, da li je to susjed Musliman, mjetanin tog mjesta ili je Hrvat, vlasnik
kue. Oni su u roku te noi, to je bilo predvee od pet do ujutro, devet kua
zapalili a est ispraznili. Naa nije bila zapaljena nego je samo ispranjena.
Onda je u neko doba noi javio nam se telefonom. Veze su radile sa
Zenicom s gradom i javio se telefonom i reko, kod ujaka, da je iv i da se
ne sikiramo da e on ujutru doi, da nee navee da ide jer ima dva i po
kilometra do grada. I ujutro jedan roak drugi kae, ko hoe da ide gore
u kue svoje, on ima kombi, auto, da nas odveze gore. Ja sam bila prvo
ensko koje je dolo gore, ujutro u est sati. Inae su savjetovali, poto
gore jo uvjek ima vojske, da gore ne idu enska lica, ve da samo muki
idu. Kad smo doli, imali smo ta da vidimo. Naa kua je samo
ispranjena, jednostavno sve je izneseno. Ono to je ostalo od krupnih
stvari, ormari spavae sobe, to je prevrnuto, razvaljeno, prozori polupani.
To se u noi sve dogodilo. Poto je tata to sve gledo na klupi ispred kue,
291
pozno je jednog od njih. Taj momak je iz naeg grada, samo iz drugog
dijela grada.
Mi smo bili kod roaka. Mi smo kod njega tako bili par dana, al sam
ja svaki dan ila kui. Ali nismo dali mami i baki, jer su bile loe. Mama mi
je bolesna, fiziki bolesna i nismo dali da ide i da to sve vidi. I nismo htjeli
da to gleda, to bi je potreslo. Isto tako i baka, starija ena.
Moj brat poto je bio u HVO, nije smio da bude kod kue. On je se
krio jedno dva mjeseca, dok ga nije Armija uhvatila i u KP dom zatvorila.
Atmosfera u Zenici je bila napeta. Jadno, bijedno. Mi nismo tako loe
proli. Naa kua nije izgorila. A ovih drugih roaka je ba sve izgorilo. Sve
je ono pravo izgorilo.
Poslije sedam dana tata i mama se vraaju u svoju kuu. Tad su iz
SFOR-a dolazili i davali najlone sa armaturom, hranu i one osnovne stvari.
Prozori su se zakovali i sredilo se malo. Poslije toga se vratilo u kuu i sve
dok nije potpisano primirje sa Vitezom, Zenica je godinu dana bila
zatvorena, blokirana. Dok nije to primirje bilo potpisano, izmeu Muslimana
i Hrvata, bilo je grozno. Ja sam bila u Zenici, u kui. Moj tata nije godinu
dana spavo u kui. Dolaze na vrata, lupaju, trae. Jednostavno od straha
tata i par roaka su se organizirali i pripremili. Jednostavno nisu htjeli da
ostale lanove obitelji neko navee u snu napadne, ve e oni biti vani i
vidjet ko dolazi, ta dolazi i ta hoe. Da budemo pripremljeni. U to vrijeme,
kad je se to desilo, ja sedam dana nisam radila. Javila sam se telefonom u
svoje preduzee i rekla da ne mogu dolaziti na poso iz tih i tih razloga. Moj
direktor i zamjenica direktora su za sve znali i rekli su mi da nema nikakvih
problema, ili slobodni dani ili godinji odmor. Kad bude osjeala da moe
doi na poso, doi. To je bilo tako sedam dana, a onda sam poela da idem
na posao. A tata je isto radio. On nije radio moda tri, etiri dana i poeo
je onda odmah da radi.
Onda jedno vrijeme nam nisu dali. Bili su tu pripadnici to ih mi
zovemo mudahedini sa turbanima, sa onim sabljama. Oni su stajali na
prometnicama oko Zenice. Ovaj dio gdje sam ja, to je jedna prometnica za
Vitez. Oni su stajali tu i nisu nam dali na poso. Svi smo morali imati papir
da smo pod radnom obavezom. Gdje idemo, kad se vraamo, do kolko
radimo. Samo zato to smo bili Hrvati.
Tu godinu svu sam ja radila, ila sam na poso. Plaa je bila mala, bila
je pet maraka pet maraka mjesec dana, al sam radila. Nisam dobila otkaz
tad zato to sam Hrvat. Ne! To ne mogu rei. Ne! Samo je teak ivot bio
tada. Nismo imali brana, kruha, ono osnovno nismo imali. Svima je to bilo
teko, ko god je ko bio, bilo Musliman, Hrvat, Srbin. Prometnice su
zatvorene, nije mogla hrana da dolazi, ivjeli smo od zalihe.
292
Poslije 1994. godine, kad se potpisalo primirje, onda je moj brat
puten iz KP doma za velike pare. Platili smo u KP domu da ga puste, jer
moj brat nije htio da pristane, da pristupi Armiji. Ko je pristo, je li, da bude
pripadnik Armije on je puten i poslat u jedinicu, rasporeen u Armiju. On
nije htio. Ja i brat, kad je primirje potpisano, prelazimo u Vitez. Ja malo od
straha, malo od neimatine, nismo imali nita. Naputam poso i naputam
Zenicu. Brat zato to je bilo il Armija il bjei. Ne mogu rei da me neko od
Muslimana maltretiro. Nisam ni na poslu nikakve napade fizike imala,
ovako priu rijeima, jel. Ja branim svoje, onaj svoje i to, al neto
konkretno nisam imala.
Roditelji su bili ostali kod kue i oni su i danas dan u Zenici, u kui.
Brat se prijavljuje u zeniku brigadu HVO-a i ostaje u Vitezu.
Par dana sam u Vitezu bila, dok mi nisu kolege i kolegice poslale
para za put Vitez apljina. Dole u apljini sam imala puno roaka i
prijatelja koji su napustili Zenicu i otili dole. Tu sam u vagon naselju jednu
godinu bila. To je alosno. To je zaista teko bilo.
U apljini smo mi u vagon naselju imali hranu. Da, ima kuhinja, ima
doruak, ruak, veera. Ponese svoju erpu, ide u jedan vagon koji je bio
kuhinja, dobije porciju.
Puno ljudi ima i sada tu, povratnika iz Njemake i iz ovih zemalja iz
kojih se vraaju. 1996. godine je bilo vrlo malo ljudi tu, u vagon naselju,
ve se bilo raselilo, meutim, sad je puno opet.
Tad sam se prijavila u vojsku - HVO. Ja sam radila za plau, pri HVO
za godinu dana. Jesam ila na liniju, samo pri stoeru, nisam bila u rovu.
Teren, stoer, zapovjednitvo.
Bilo mi je drago, jer bila je dobra plaa, velika. Trebalo je i mojima
tamo da poaljem. Odluila sam se na to i bilo mi je drago to sam. Dosta
mojih prijatelja su bili tamo. Sve je bilo super.
Napustila sam vojsku jer mi je dodijalo, malo uvjeti, teren, tad su
bile akcije svake sedmice 1995. godine. esto akcije, tereni, rad u mjestu
gdje sam bila, da ne govorim sad sve to. To mi je bilo dodijalo, kao eni.
Naputam vojsku i odlazim u Mostar, u direkciju ovog preduzea, u
kojem sam radila prije rata. Prijavim se i kaem radila sam tu i tu, sad sam
bila u vojsci, razduila sam se, ima li anse za poso, poto imam deset
godina iskustva prije rata na tim poslovima. Poto je i dole u Mostaru bila
podjela i sve to, trebalo im je kadra, odnosno radnika koji su radili te
poslove, koji su upueni, radnika sa iskustvom. I iz Mostara su mi rekli, iz
poduzea, da imamo sada na raspolaganju osvojene gradove u Oluji.
Imamo: Jajce, Drvar, Glamo i Grahovo. Poto sam ja iz Srednje Bosne,
ve sam Bosanka, jel, nisam dole Hercegovka, oni su mi rekli najbolje bi
bilo da prihvatim ili Drvar ili Jajce. Da radim u ispostavama tog naeg
293
poduzea, u tim gradovima. Ja sam se tad malo bojala. Kud? Kud? Kako
sama, poto sam slobodna, nisam udata. Kako u se snai, te ovo, te ono.
Onda su mi iz poduzea rekli: Mi smo ve kontakt uspostavili sa tim
gradovima, upoznali smo se, mi emo ih nazvati, javiti im sve, bit e
dogovoreno.
Prije rata, ovdje u Jajcu u ovom mom poduzeu, nije radio ni jedan
Hrvat. E sad, poto ovaj grad dri HVO, on ga je osvojio i tu je hrvatska
vlast, treba da se uposli Hrvat. Tako su poslali mene, jer je blie Srednjoj
Bosni, blie je to mom gradu Zenici, nego Drvar. Nisam nikad prije rata bila
u Drvaru i u tom dijelu Bosne. I tako sam dola tu. Ve tri godine sam tu.
Tako sam ja dola u Jajce, ali se ovdje ne osjeam kao prognanik.
Sigurno, da nije bilo rata ne bi bila tu. Ali, prognanik bit, to odma se vee
i da si malo ugroen, da si na neki nain u neemu uskraen. Ja se tako
ne osjeam. Ovdje ivim, tad su mi dali stan. ivim, radim, imam plau, i
osjeam se lijepo. Eto tako. Jesam zadovoljna ovdje stvarno, od prvog
dana. Moda sam ja takva, moda to sam ja ovakva pa mi je lijepo. Ni
jednog trenutka nisam osjetila to to sam dola iz nekog drugog mjesta
ovdje i da sam od ovih ljudi ovdje neto loe doivila. Ne! Stvarno to ne
mogu rei. Jer svako ko je bio tu onih prvih dana, tekih, ko je god mogo
ikako da mi pomogne, pomogo je. A da je odmagao, ne.
Za sada ne mislim da idem nazad da ivim u Zenici, jer nemam
posla. Da li bi me sada u mom poduzeu primili nazad, to nisam pitala. Jer,
poslije mog odlaska palo je puno rijei, uvreda i tako, ali rijeima. Ne bi se
volila vratit u taj krug. E, sada puno je u Zenicu dolo sa strane drugih
Muslimana iz drugih gradova, normalno, oni su se uposlili na mjesta koja
su bila slobodna, tako da je samo rotacija. Najvea briga su mi roditelji.
Stariji su, ima bolesti, to me najvie brine. Volila bi da su zdravi, a ko to ne
bi volio, boe moj. Sva srea pa je moje zdravlje za sada dobro, da kucnem.
Odem u Zenicu, po potrebi, ujemo se telefonom i ako neto treba. Bila
sam proli vikend. Uem i proem pored svojih susjeda Muslimana koji
znaju gdje sam, nikad nita. Dobar dan, dobar dan. Isto prije.
Ne znam zato je bio rat ja samo znam da nije trebo biti. Ja krivim
Srbe, jer je s njihove strane isplanirano. Ne bi o tome. Veinom, brigada
je ila za Srbima. Srbi su prvi poeli. Za mene su sve ovo oni isplanirali i
poeli. Mi nismo osjetili te probleme prije rata. Stvarno. Ne moe se rei.
Ne znam ta je okrenulo ljude.
Po mom miljenju, poslije svih ovih rtava s jedne, s druge, s tree
strane, sve bi trebalo drugaije da se zavri. Da se podijele sve tri strane.
Ko to se odvojila Republika Srpska da se i ove dvije strane podijele, to je
moje miljenje. Treba podijeliti meu Hrvate i Muslimane. Pa izvolite, neka
294
ivi ako neko hoe na tom teritoriju neke druge nacije. Ko to je kod Srba.
Ve ovako, kako je sada, poslije ovoliko rtava i svega ovoga izmeu Hrvata
i Muslimana, ja ne vidim zajedniki ivot. Sad se evo pokazuje da se moe
jedni pored drugih. Jedni pored drugih a zajedno ne.
Kad gledam u ovo unazad, nita mi nije bilo lijepo. Najtea mi je bila
glad u Zenici. To mi je bilo teko. Kad dijelite nitu kruha na etvoro, a tu
drugu ako ima, ostavljate za sutra. Kad ja dajem mami da ona pojede pola,
a ona nee, daje meni, ti si mlaa, treba ti vie. To se ne zaboravlja. Tad,
u to vrijeme, mama mi je izmrala trideset kila i 1994. godine u drugom
mjesecu, otila je u bolnicu u Zenici. Od gladi, iscrpljenosti, i fizike i
psihike.
Ne znam ta bi radila ako bi ponovo poeo rat sada. Najradije bi da
se sa svim svojim bliim izvuem, da ne gledam, ne prisustvujem tom ratu.
Imam roake u drugim dravama zbog rata Australija, Amerika,
Njemaka, Holandija. Ima ih i u Australiji koji se ne misle uope vraati.
Prije moja nacionalnost nije bila puno vana, a sad mi znai mnogo.
Prije ja jesam bila Hrvat, izjanjavala sam se kao katolik, slavila sam Boi,
Uskrs, sve i to. Nita to nije bilo ni udo, ni strano, ni neto posebno to
si to. A sad mi to znai puno. Ja sam katolik po vjeroispovjesti, nacionalnost
- Hrvat. Dravljanstvo Bosna i Hercegovina. Bosanka. Meni je vano da
imam svoj identitet, da znam ko sam i ta sam, i sada je vanije nego prije.
Ne znam zato.
Praktikujem svoju religiju isto ko i prije. Prije sam rijetko ila, idem
i sada rijetko. I moji roditelji nisu u crkvi svake nedelje. Mislim da moj
narod vie sada ide u crkvu nego prije. Ne znam zato. To je ipak
pojedinano, osobno.
I moje gledanje na druge religije je isto ko prije. Neka ih tamo. Ako
je ovjek ovjek i ako ide ljudskim nekim putem, nije vano.
Ja bih uzela, ako bi mogla, staru Jugoslaviju. U staroj Jugoslaviji
osobno nita loe nisam doivila. Koliko znam ni moj otac, ivio, radio,
primo plau, nije bio ugroen, napadan zato to je taj, sasvim normalno se
ivilo i radilo. Nije se gledalo to. Imali svata neto. Sad su se razili
prijatelji, susjedi, sad su tamo roditelji sami, pate. Tata nije htio ostaviti
kuu. To je moje, nisam kriv, neu, poginuu ovdje i tako. Sad je osto u toj
kui, sad oni imaju osnovno, imaju oni to da jedu. I oni ive. Mnogi Hrvati
su napustili Zenicu i malo ih se vraa. Nema vie prijatelja, nema roaka,
otvori vrata, kue pogorene, naputene, to ih psihiki potresa.
Ekonomska situacija u BiH je teka. Prolazite, putujete. Sve je
srueno, popaljeno, razrueno. Puno tu para treba, i sredstava i svata
295
neto. A i politika situacija je teka. ini mi se da se to samo vrti u krug.
Glave se smjenjuju, a narod samo tako stoji.
Bie povratak izbjeglica, a sad kolko procentualno u koji grad, ne
znam. Ali od mojih poznanika, susjeda i ta ja znam, roaka, prijatelja, ne.
Jo vie naputaju i ovi to su jo ostali. Neki nemaju poso, nekima je to
sve dodijalo. Ovi stariji koji imaju djecu, negdje idu za svojom djecom.
Tako i ovi to su tamo, planiraju po Hrvatskoj, neki su se ve i smjestili,
kupuju kue. I mislim da e se sve to oistiti etniki bez rata za par godina.
Moja lina elja je da bude mirno, da se ivi, da idemo naprijed, da
gradimo, da izgraujemo, da uljepavamo. Zdravlje normalno je na prvom
mjestu, da se bude zdravo. I za BiH da se sve ovo smiri, da se pokua
zaboravit, a to je vrlo teko.
Za itaoce samo da im kaem, da ne doive ovo sve to su proli
neki. Ja jo nisam tu nita puno prola, nije to nita strano bilo, ta su ljudi
proli neki. Da to ne doive. Da to itaju ko Desilo se to tamo nekad na
Balkanu.
(Glasovi svitanja svjedoenja raseljenih lica 2005;
svjedoenja prikupljana 9799)
296
Bosanska Krupa
Ja sam 67. godite. Prije rata ivjela sam u Bosanskoj Krupi, u
gradu. ivili smo, mu, ja, djete, tad je bio beba od tri godine, svekar,
svekrva, zaova, njen mu, njenih dvoje djece. Puna kua. Svi smo radili.
Mu mi je radio i privatno i u dravnom poslu. Svekar, bio je isto privatnik,
pred rat sam je otio u penziju, svekrva je isto radila, zaova je isto radila
ko nastavnik, zet u tekstilnoj industriji. Ja mislim da nema u svijetu
zemlje u kojoj je radnik mogao da ivi solidno i da ima kuu, i da kupi
auto, i da godinje ode na godinji odmor na more. U ono vrijeme ja sam
mislila da e moj sin da ima avion, a sad ima gore djetinjstvo neg to sam
ga ja imala.
Sad kad vratim film unazad, ja stvarno ne znam ta je nama onda
falilo. Mislim da nismo znali da cjenimo ono to smo imali, da nismo znali
da uivamo u tome. Ono vrijeme komunizma je bilo bratstvo i jedinstvo, nisi
znao ko je Hrvat, ni Musliman, ni Srbin, to se uopte nije razlikovalo.
Mi smo bili preko Une gdje je veinom bilo muslimansko
stanovnitvo. Naa je kua bila, a okolo su sve bili Muslimani, da nikada ni
rune rjei niko reko nije. Hrvata je bilo jako malo, par porodica. Odnos
izmeu ljudi je bio super, dok nije krenulo razvaljivanje Jugoslavije, dok
nisu krenule stranke. Do tada uopte nismo znali ko je ta. Ja sam ila u
kolu, tek poslije kad sam vratila film unazad, skontala da je nas samo pet
Srpkinja bilo u razredu, ovo ostalo su bili Muslimani.
Ja mislim da su nas politiari fino prevarili, da su traili zlo tamo gdje
ga nije bilo, da je to sve vjetaki stvoreno, izmiljeno. Moemo mi priati
ta hoemo, svima nama je bilo dobro.
Prvi put sam osjetila da e biti rat kad je krenulo sa Slovenijom 91.
godine. To se brzo zavrilo, pa smo kontali to e biti kraj. Onda, poslije
toga je krenula Hrvatska. E, to je ve bilo nama malo blie. Hajde, sve opet
i Hrvatska i SAO Krajina, brzo su se i oni nekako smirili. Kad je dolo
Sarajevo, onda bogami, nije nam bilo ba svejedno. Poslije Sarajeva doli
smo na red mi. Ja mislim da je odmah poslije Sarajeva i Krupa prva koja
je zaratila.
U gradiu Otoci, Muslimani su zarobili Martia. On je bio policajac pa
je preuzeo vlast u SAO Krajini. Zarobili su ga, mislim, bez prava, jer on je
dro hrvatske, ta ima veze to je prolazio tuda. Drali su ga par dana i
onda su iz SAO Krajine, otuda ovi su se digli valjda, ne znam ni ta je bilo.
Rat je kod nas poeo 21. aprila 92. godine. Poslije je Marti puten,
policija se razdvojila na srpsku i muslimansku. Onda smo mi vikendom, kad
doe subota i nedelja, mi svi idemo na selo samo da nismo u gradu. Nije se
tad pucalo, ali je situacija bila napeta, neto je u zraku lebdilo, neki udan
297
osjeaj. Kad idete kroz grad, sve se onako na brzinu deava, nema da se
zastane, da se pria ko nekada. Nikom na pamet nije bilo da ide da proeta.
Tako je bilo jedno mjesec dana, dva. Onda su krenule none strae. Svako
selo dri. U jednom selu naili su dva vojnika, ni dan danas ne znam kakve
su nacionalnosti bili, uglavnom na njih je pucano. Oni su dovezeni u bolnicu.
To je bilo ba prvo pucanje. Poto mi je zet radio u bolnici, on je nama rekao
ta se desilo, da postoje te neke strae, da postoje te neke vojske, neto da
se deava. Onda smo ja i moja zaova sa djecom otili u jednu vikendicu.
Jedan na komija, Musliman, on nam je dao tu vikendicu, ko u sluaju da
se zarati njemu nije mjesto gore, jer je to srpsko selo. Gore smo bili jedno
etri, pet dana i ve smo kontali da se vratimo. Nema rata, mi hajd da se
vratimo nazad. 21. aprila u pet sati negdje uvee poelo je da se puca. Moj
mu je osto kod kue, strievi, od strica familija, svi su ostali kod kue. Moj
mu je radio u jednom muslimanskom selu, da nikad problema nije imo, nit
mu je ko rune rijei reko. I on je ono ide na poso, doe vikendom gore kod
nas na selo, onda nas obie, poto ja tad nisam radila, bila sam na ekanju.
Zaova mi je putovala u kolu dole, autobusi su ili, a uvee je dolazila gore.
Svekar i svekrva, kad su vidili da smo mi izili sa djecom, onda su i oni doli
za nama, tako da su samo moj mu i od zaove mi mu, dolazili kui i noivali.
U to vrijeme, kad je se zaratilo, moj mu je bio kod kue, a zet je bio na ovoj
strani. Onda su i zapucali. Bilo je granatiranja i ienje grada. Onda su oni
oistili krug, ko grad. E, kad je grad pao u srpske ruke, onda je granica bila
Una. Naa kua je ostala preko Une, tamo na muslimanskoj teritoriji. Mi smo
ovamo izili prije i ostali smo tu, u tom selu sve do 95. godine. U septembru
je naa kua planula, izgorila. Ko ju je zapalio ne znam.
Poto je centar grada pripao Srbima, moji roditelji su ostali u svom
stanu. Stric mi, koji radi u Njemakoj, imao je kuu na periferiji, jedno tri
kilometra od grada, onda sam ja tu dola, pa sam ivjela u toj kui tri
godine, od 92. do 95. godine.
Pa, prva granata je bila strana, prvi snajper je bio straan. Poslije
mi to vie nismo brojali, navikli smo vie da ivimo sa tim. Moj se sin igro
ispred kue gdje su meci fijukali, snajper je tuko, granate su padale, navikli
smo se na to. Meni je puno tee bilo kad je potpisan taj Dejtonski sporazum
i kad smo doli ovamo. Meni je lake bilo ivit sa onim granatama, nego
ovdje. Granatiranja i pucanja je bilo svaki dan i no, od 92. do 95. godine.
Kad se ne puca mi smo se bojali, jer dok se ne puca neto se deava, a
ovako, navikli smo se na tu pucnjavu i na granate. Snajper, znali smo kud
moe da puca, kud mu je vidljivo, gdje je opasno. Iz poetka se puno
ginulo, dok se nismo navikli. Zadnju godinu dana smo se ve bili navikli i
to nam je bio normalan ivot. Mogli smo spavati, navikli se na sve. Nismo
imali ni struje, ni vode, al je tad sve bilo normalno. Svata ovjek moe da
izdri, i ko zna koje su granice te izdrljivosti, to bog zna.
298
Mu je bio na liniji. Sve to je muko, i moj tata koji je bio pred
penziju. Nije mogo niko da bira, puka se morala uzet. Jedino ko je uspio
da pobjegne preko granice u Srbiju, ali poslije dvije, tri godine se i to
vraalo. Hapsili su ih tamo pa su ih dovodili. Jednostavno nismo mogli da
biramo.
Hrane smo imali dovoljno. Niko nije bio gladan u to vrijeme. Imali
smo i novaca dosta, ponjeli smo. Bilo je teko prvih mjeseci dok nije koridor
probijen sa Srbijom. E, kad je koridor probijen, onda normalno je stizala
roba, namirnice. Bila je humanitarna pomo, Crveni krst. Cijelo vrijeme je
dolazilo brano, ulje, garderoba.
Sve nae stvari su ostale u kui, to je sve izgorilo. Kada smo napustili
vikendicu ponjeli smo manje neg to smo donjeli. Kod nas je bilo, ako je
kakva ofanziva, onda se civili povlae. Mi smo tako u te tri, etri godine
stalno bjeali, tako, kad je to stvarno dolo da bjeimo, mi smo opet mislili
da emo se vratiti, tako da nam je ostalo i ono to smo donijeli. Izali smo
sa kesicama u ruci, ono samo za djecu da se imaju presvui i gotovo. O
nekim stvarima, namjetaj, to niko nije ni mislio. Ve 92. godine ja sam
prealila to to sam napustila svoje mjesto. Sve sam imala nadu, dok je
kua bila itava, hajde vratiemo se. Meutim, kad je izgorila, ruevina
samo. Za vikendicom, od toga ovjeka to nam je ostavio, nisam ni alila.
Za im da alim?!
Poetkom septembra 95. godine, kad je pala SAO Krajina, kad je
pao Drvar, Petrovac, Muslimani su odozgo i Hrvati krenuli preko Drvara i
Petrovca, tako da su oni doli nama iza lea. Nije bilo tolko vojske da
zaustavi. Meutim, ja mislim da je to sve politika odigrala, da je se to moglo
odbraniti da je se htjelo. I mi smo vidjeli kad se povlai vojska, povlai se
artiljerija, onda smo krenuli i mi sa djecom. Sve je krenulo, jako malo je
ostalo civila. Vojske je neto poginulo, neto zarobljeno. Malo kako je
moglo da bude.
Svi smo krenuli prema Prijedoru i Banjaluci, jer to nam je jedini put
bio. Imali smo auto. Svekar je vozio, mu mi je i tada bio na liniji, zet isto.
Cijelo vrijeme dok smo bili na onoj teritoriji od Krupe pratile su nas granate.
Mi smo bili jedni od prvih koji su krenuli, jer smo mi prvi vidjeli ta se
deava. I vojska nam je rekla da vodimo djecu odatle. U jednom mjestu
kod Novog, jedno petnaestak civila je poginulo od granatiranja.
Mi smo prvo otili u Prijedor. Tu smo imali neke kumove koje nismo
ni znali do tada, ali eto. Kad je zlo, onda se svi sjetimo svakoga, pa smo
kod njih bili dva mjeseca.
Pojma nemam zato smo doli ovdje. To je bila neija politika, ja ne
znam. Oni su nama obeali ko tamo ima svega i svaega, ima kua, ima
smjetaj. Tad je ve moj mu bio osloboen i on je dovezo auto i nas sviju
299
odveo. Zaova je ostala u Prijedoru jer je dobila stan. Mi smo krenuli prvog
decembra ovamo i stigli smo nakon dan-dva, jer tad su kolone bile duge i
putovalo se dva-tri dana. I od tada smo ovdje u kampu. Za ovaj kamp niko
nije znao da postoji. Javili su u optinu i dole su ve bili ljudi koji su
organizovali ko e gdje. Obino su vamo ene sa djecom i starci, bolji je
smjetaj, a ove druge su po kolama.
Ovo je nenormalan ivot. Za mene je normalan ivot da ovjek radi
i da ivi od tog svog nekog rada i da ima neto svoje. Meutim mi nemamo
nita svoje, niti imamo kakve anse za posao. Privreda u cijeloj Republici
Srpskoj je il nikako il jako malo krenula. Kad se radi, ide se ljeti kod
privatnika u Srbiju ili tu negdje u okolini, Bijeljinu. Kopaju, beru paprike i
tako to. Zima kad doe onda svi tako ekamo proljee da krenu radovi.
Do 98. godine, do ljetos, jedini izvor primanja je bilo to to mi je
familija pomagala. Imam brata u Srbiji, dva strica u Danskoj, koji su nam
mjeseno slali pomo neku. Uspjeli smo i mi neto da zaradimo. Svekar i
svekrva su ili i pored penzija tih, da kopaju, da beru voe ko svi odavde.
Ja nisam ila nikuda, imala sam malo djete.
Imamo i ovdje pomo. Redovno dobivamo namirnice i brano, svjee
voe i povre. Sve su to strane organizacije, vie ne znam ni kolko ih ima,
svaki put je neka druga. A od domaeg Crvenog krsta ja mislim da mi ovdje
nita ni ne dobivamo. Ta to dobivaju samo ovi to su u kuama smjeteni.
Pa i nai domai nemaju ta da nam daju.
Sad imam neku sigumost. Mu mi je dobio stalni poso i nemam vie
velikih tekoa ko prije. Nije vie ko kad doem ovdje i ekam red da mi
daju konzerve. Kamo sree da ja imam dovoljno novaca da odem sve da
kupim ta mi treba, a ne da ekam da mi neko da neto. A sad se nadam,
mislim, trebo bi dobit neki smjetaj. Ila bi ja i privatno da stanujem, ali je
Banjaluka jako puno naseljena, ima puno stranih organizacija koje imaju
tamo kancelarije i tako da su stanovi skuplji nego u Beogradu. Mi sa nekom
normalnom platom ne moemo to da platimo, ili bi mogli da platimo, al ne
bi imali od ega da ivimo.
Kuu vie nikada nismo vidjeli. Tad kad je izgorila, otili smo 95.
godine i otada vie niko nije ni iao. Uopte nemam elju da odem. Samo
bi se razoarala. ta bi vidjela?! Ruevinu. Opet, ovi kojima je kua ostala
itava, ili su. Prije par dana su ili autobusi i narod je odlazio i obilazio.
Neki su primiti u kuu, neki nisu, neki su mogli da vide, neki su ak i kafu
popili i popriali. Sve se to svodi na isto, to jednostavno nije tvoje i gotovo.
Neka mi je sigurnost da ostanemo u Banjaluci. Ima posla on, ja
moda ga naem, moda ne naem.
Ne znam zato je bio rat i kome je trebo. Ja mislim da je sve to
300
krenulo od raspodjele Jugoslavije, kad su krenula previranja, kad su se
probudila ta nacionalna opredjeljenja, te stranke, kad su Muslimani nali
svoje, Hrvati svoje, Srbi svoje voe neke. Da je to sve, jednostavno
nacionalizam probuen u ljudima. Za mene su svi jednako krivi za rat. Al
u ono vrijeme nije se moglo birati, to je bila neka euforija. Odjednom nam
niko nije valjo. Srbima nisu valjali Muslimani, Muslimanima nisu valjali Srbi,
Hrvatima ni jedni, ni drugi. Ljude je okrenuo nacionalizam, samo
nacionalizam. Jednom Muslimanu, na primjer, njemu je kriv neki Srbin to
nije zavrio fakultet i tako obratno. Za sve je bio neko drugi kriv. Bilo je tu
ratnih profitera, sa svih strana. Neko je isplivo, neko je potonuo, jo ga
odozgo sabili. Obian narod, veina naroda, samo su gubitnici. Nita dobro
nije donio rat, ba nita. Prije neki dan, nestalo struje i ja kontam, ljudi
moji, pa, ima li igdje na svijetu da je se narod borio da mu bude gore?! Sad
ja nemam televizora, nisam uspjela da ga donesem, moje djete sada nema
uopte televizora, a ja sam ga imala. I umjesto da iz generacije u
generaciju idemo bolje, mi se vraamo. Mi sad kupujemo polovne neke
porete to je narod pobaco, to mu ne treba vie; friidere popravljamo,
krpljaimo, crno-bijele televizore i to nam je sad tako, a imali smo sve.
Ne mislim da bi trebalo biti ponovo rata. to se mene tie, nije trebo
bit ni ovaj. Mislim da smo mi svi izgubili volju i da smo vidili da to ne vodi
niemu, da je to moglo sve drugaije da se rijei.
Da se zajedno ko nekada vrati, ivi i radi, sumnjam da bi moglo.
Puno je narod izgubio. Onaj ko nije dao rtve, opet je drugaije toj familiji.
A onaj ko je izgubio dvoje, troje iz familije, to jednostavno ne moe da
zaboravi. Drugo je bilo 41. godine. Onda smo mi imali ko njemakog
agresora, pa kad su oni otili i izili ko poraeni, opet smo mi to drugaije
izmeu sebe. Komunizam je bio bratstvo i jedinstvo, sve je to nekako
poravnato bilo. Meutim, ovo je drugaije. Ovo je nacionalni rat, ovdje ima
puno vie problema. Mi ne vidimo da bi mogo neki normalan ivot ko
nekada. Moda vremenom, ako ostane ovako, oni u Federaciji, mi u
Republici Srpskoj, moda emo se godinama okrenuti zajednikoj
ekonomiji. Moda kroz par godina, kroz deset, dvadeset, pedeset, ali da se
to prepusti narodu, da on sam to. Ako to bude na silu, mislim da e to
samo biti pakao i za jedne i za druge.
Kada bi ponovo poeo rat, bjeala bih to dalje ako bi imala ansu.
Ne bi me mogli sti kolko bi mogla pobje. Mi 92. godine nismo imali anse
da bjeimo. Jednostavno, granica se zatvorila. Kud sa familijom?! Ne moe,
nema gdje.
Ja sam prije svega ovjek. Svi smo mi roeni ko Srbi, Muslimani,
ovo, ono, ne znam vie ni ja. Ja mislim da je ljudsko neto to bi trebalo
da bude glavno svagdje. Meutim, mi smo to ljudsko zaboravili. Mi smo to
301
zaboravili od 91. godine i krenuli smo da je bitno biti Srbin. to vei krst
nosimo, to smo vei Srbi, to vei mjesec i zvjezdu to smo vei Muslimani.
Ja, ako sam Srbin, i ako idem u crkvu, i ako se molim bogu, to je moje
lino, neto moje intimno. Ne treba da se kitim sa tim i da izvikujem to na
sav glas. To je stvar line opredjeljenosti. Narod koji nema svoju religiju i
vjeru, ne moe da bude ni dobar ovjek, ni dobar komija, ni dobar
prijatelj. Mora da ima neto svoje, neko korijenje odakle potie. Sad je
isplivalo, od poetka rata pa do sada, ba ono loe u ljudima. Nigdje vie
nema dobrog. Svi se bojimo da e nam neko neto loe uraditi, da e nas
neko prevariti, da nigdje ne vidimo vie dobrog ovjeka. Ako nam neko
pomae zato to smo mu dragi i to se tako osjea, svi gledamo, mislimo
da on sigurno ima neke koristi od toga dok on nama pomae. Meutim,
primjeujem ve da i to polako tone i da dolazi neka ravnotea.
Mi smo 50 godina bili pod komunistikom vlasti, gdje je vjera bila
zabranjena, gdje nisi mogo da bude lan komunista ako si religiozan. Ako
vjeruje u neto, to nije moglo da bude. Odlini aci su predloeni u
Komunistiku partiju. E, sad ako nee, zato nee, ti ide tamo na tu
sjednicu, objanjava zato ti to nee. U ono vrijeme, to je bilo sasvim
neto normalno. Samim tim to si komunist, ti nisi mogao ni da ide u
crkvu, ni da slavi slavu, ni Boi. Bila je Nova godina, Prvi maj i ti ostali
praznici. Kad se zaratilo i kad je to sve palo u ladnu vodu i kad je ispalo da
to ne valja, tih 50 godina da je promaeno, e, onda smo se mi okrenuli
krajnosti. Iz one krajnosti kad nismo u nita vjerovali, mi sad vjerujemo u
sve. Pa sad smo vaki Srbi, sad smo vaki Muslimani, sad smo vaki Hrvati. I
ono to ne bi radili sad radimo, isto da se dokaemo kako mi pripadamo
tome, kako moemo, kako znamo. Ja vjerujem da veina od nas ni dan
danas ne zna pravi smisao vjerovanja, jer ne moe se to nauiti za godinu
dana. To je neto to se ui od malena.
Moji roditelji nikad nisu slavili, nikad nisu ili u crkvu. Crkve nije ni
bilo u Bosanskoj Krupi. Sruena je i zapaljena 41. godine i nikad se vie
nije ni izgradila. Bila je katolika i bila je damija. Pred sami rat, kad su
krenule stranke, onda je crkva uraena, ali samo je ozidana i pokrivena,
uopte nije ni sluila svrsi jer se u tome i zaratilo. Tako da ja od vjere ne
znam nita, moji roditelji ne znaju, jer oni su te generacije ratne. Sad moj
sin ima vjeronauku u koli. Ja sa njim uim o vjeri, itajui zajedno sa njim
o poetku stvaranja svijeta, vjere, slave. I sve je to zabavno, ali ne treba
nikog siliti ni na ta. Ako ko hoe, on e se sam opredjelit.
Neki politiari su potencirali da je do rata dolo zbog razliitih religija,
jer znaju gdje je narod najslabiji. Pa, nije bilo familije da nije bila izmjeana,
da nemaju Muslimana i Hrvata u familiji. Ja mislim da u cijeloj Jugoslaviji
familije takve nije bilo. Svi smo mi imali u porodici neku drugu vjeru. Moje
302
gledanje na druge religije nije promjenjeno zato to je bio rat. Za mene su
ljudi i dalje ljudi. Ono to smo mi izgubili, izgubili su i oni. Niko nije
pobijedio, svi smo isti. Nisam nikog bliskog izgubila da bih osjeala neku
mrnju, jednostavno osjeam samo alost. ao mi je sviju.
Za mene je budunost samo u privredi. Ako ne krene privreda, nema
anse da opstanemo. Ova e pomo stati kad tad. Rat je zavrio, etvrta
godina je kako je mir. Ja se udim i tim organizacijama koje jo uvijek alju.
Pa, rat je zavren, ljudi moji, i na druge strane treba pomoi. Mi se jo
uvijek loimo gore po skuptinama i sjednicama, jo uvjek mi ne damo
njima za pravo, oni nama, jo se uvjek prepiremo, svaamo. U stvari,
obian narod nit ima posla, nit ima neke budunosti. Ja kaem, ne moraju
oni mene smjestiti odavde, nek mi daju poso, ja u sama sebi da traim
budunost. Ja kad imam poso i egzistenciju neku sigurnu, ja u otii
privatno da stanujem il u neto napraviti. Ja mislim da bi ljepe djeca, kad
bi im se dalo da se igraju i da odlue, da bi oni puno ljepe uradili nego ovi
gore. Ljepe priaju oni nepismeni na pijaci, nego oni gore kad ih slua.
Sve mi se zgadilo. Iako sam izala na ove zadnje izbore, ja mislim da ni na
jedne vie neu izai. To je isto gubljenje vremena.
Za mene je onaj ivot u staroj Jugoslaviji bio pravi. Ovo jo uvijek
nije konano. Jo uvijek Republika Srpska nije Republika Srpska, Federacija
nije Federacija, jo se uvijek tretira neka BiH, neka zajednika u kojoj svi
imamo pravo. U stvari, nemamo nikakva prava. Sve neto demokratska...
ta mi od toga imamo?! Nemamo nita. Sve nam je isto. Za ove etri
godine kako se rat zavrio, nama se nita promjenilo nije.
Ja mislim, nisam ba toliko pametna, nisam ni politiar, da treba da
ostane ovako kako je: Republika Srpska i Federacija. Neka ima nekakva
granica i nek se zna ta kome pripada. A to, hoemo li mi vremenom uspjeti
da se izmeu sebe pomirimo, da tako kaem, i da nastavimo neki normalan
ivot, to da se prepusti ljudima. Jer normalno je, njima su ostale kue na
srpskoj strani, nama su ostale na muslimanskoj, da sve prepusti narodu.
Ja ako elim da se vratim, ja u se vratiti, ako elim da to prodam, da se
omogui da se proda, da se izvri neka zamjena. Da se to zavri, nekako
izmjea, a ne da to bude sve na silu neto. Sila nije nita dobro donijela.
Ja mislim da sve se moe na neki normalan, ljudski nain rijeiti, sa nekim
razgovorom, da to puno vie pomae, nego iz ljute glave i pod moranjem.
Moje line nade i elje za vlastitu budunost, to je neki normalan
ivot. Ne moraju oni meni nita dati to se tie smjetaja. Ja znam da se
to nee desiti nikada. Nee nam niko napraviti nita i dati i rei, evo,
gospodine, ovo je tvoja kua, evo ti kljuevi. Pa, toga nema, nego samo to
ovjek sam sebi organizuje i to sam uspije da e to tako biti. Ne pada
nita s neba.
303
Jedina poruka koju bih ja rekla je da nikad rata ne bude nigdje, ni
u jednoj zemlji. Da ljudsko bude ono gornje, pa onda sve ostalo, i vjera i
religija i sve ostalo. to ne bi elio sebi da ne eli drugim. Ja mislim da je
to prava stvar.
(Glasovi svitanja svjedoenja raseljenih lica 2005;
svjedoenja prikupljana 9799)
304
Druga pria Goge M.
Ovaj razgovor izmedu Goge M. i Vesne K. voen je u nekoliko
navrata, krajem 2002. i poetkom 2003. godine e-mailom i telefonom na
relaciji Zagreb Verona gdje Goga M. danas ivi sa sinom nakon to je
1996. napustila Sarajevo.
Goga M:
Ciao cara,
Poslije duge utnje evo konano pokuavam da ti odgovorim na
tvoja pitanja. Naravno utnja je bila samo spoljnja. Sve ove dane, to jest
od asa kada sam ih proitala (kako ti rekoh sino: pitanja tipa kala-
njikov), izazvala su stranu buru. Pokrenulo se sve ono to, branei se,
pokopavamo i ostavljamo za neka vremena kada se moemo suoiti bez
bola, ili kada emo biti spremne prihvatiti taj bol. Jer, gubici su uvijek to to
jesu, moda samo nauimo s njima ivjeti.
Vesna: Kako se danas sjea svog odlaska iz Zagreba i iz Centra, u
srpnju 1993. kad si zajedno s jedanaestogodinjim sinom Lukom, na putu
za Sarajevo, sjela na autobus za Beograd, preko Maarske...?
Goga M.: Sjeam se jako dobro mojih prijateljica koje su me dole
ispratiti; Bibe oiju punih tuge i s poklonom, zlatni kri s pisamcem, koje i
danas nosim uza se: Neka Vas Bog uva! Ulazim u autobus s moje etiri
torbe, prepune lijekova, hrane, sapuna i ampona, uglavnom stvari za koje
sam znala da ih u Sarajevu nema, ili pak kotaju previe. U autobusu, skoro
sve ene. Majke, sestre, supruge iji su najdrai igrom sudbine ili izbora (ko
zna) u Srbiji. Ah te ENE, ENE. Tiina. Svaka sa svojim mislima, sa svojim
strahovima. Dolazimo na granicu. Prije ulaska u Maarsku hrvatska kontrola.
Pregled torbi i naredba da sav sadraj torbi ubacimo u kontejner, uredno
postavljen i nov novcat. Jo se dobro sjeam kako je bio sjajan iznutra,
nikad prije nisam vidjela tako ist kontejner. I danas svaki prokleti put kada
bacam smee sjetim se tog kontejnera na hrvatskoj granici. Pokuavam
objasniti da idem u Sarajevo, ne u mrski im Beograd, da su mi lijekovi za
majku, molim za bar jednu kutiju... Nita. SVE zavrava u blistavo istom
kontejneru. ak i uloci. Jedna ena plae sputajui prut polako unutra,
prut koji je dvije godine uvala za sina. Ali ta moe jedan autobus pun
ena koje putuju u pogrenom smjeru naspram dva, tri graniara punih
domoljublja! Hajde, reci, ko je tu hrabar, ko je tu jak? Kada smo se tako
rijeili tereta, autobus moe dalje. Maarska. E, sada sam samo ja pro-
blem, jer se navodno boje da hou da ostanem u Maarskoj. Hoe da me
deportuju u Makedoniju. Ja neu da siem. Za Boga miloga, samo mi
Makedonija jo nedostaje. Valjalo bi mi opet uiti jezik (alim se). Jedna mi
305
ena apne Daj im koju marku. Ne odluujem se ba lako na taj izdatak,
no poslije dva sata pregovora sve se rijeava s dvjesto maraka. Idemo dalje.
Beograd. Haos, gurnjava, guva, galama. Uspijevam kupiti kartu za Sara-
jevo, smjetamo se moj sin i ja i poslije nekakvih desetak sati putovanja,
ako se tako moe zvati lamatanje u autobusu tipa gradski prevoz s tvrdim
stolicama, dolazimo na Pale. Ve je kasno, nema ni govora o nekom prevozu
za Sarajevo. Ujutro da. Hvata me panika, ne poznajem nikoga na Palama,
sve prepuno vojske, ve je i hladunjavo iako je ljeto. Vrijeme prolazi, moj sin
i ja tako na cesti, sa stvarima (olakani dodue), hiljade misli se roje, mrak
prijeti. Ugledam auto i bukvalno se bacam po njemu. Unutra
vojnik zgranut mojim napadom... Da te ne gnjavim, uspjela sam ga nago-
voriti da me poveze za Sarajevo. Jest da je brundao cijelo vrijeme da je lud,
no stigoh ja... Ali toliki je mrak da niti ne znam da smo stigli. Poinjem
razaznavati zgrade, nigdje svjetla, potpuna tiina. Sarajevo, ljubavi moja.
Zna, kada god sam odlazila na odmor, na more voljela sam se
vraati u sumrak. Uvijek sam se vraala nestrpljiva da ugledam ta svjetla
Sarajeva i srce bi mi kucalo kao ludo, nestrpljivo. Rado sam putovala, ali
sam se jo radije vraala, uvijek mislei - ko zna ta se promijenilo, ko zna
ta se desilo dok me nije bilo. Naravno, uvijek je bilo sve kao i prije i mir
bi se vratio.
V: Kako te je majka doekala?
G: Moja majka, moji susjedi, skoro da ne vjeruju oima. Zna, iz
grada iz kojeg svi izlaze... Odjednom neko ko se vratio. inilo im se kao
neko poboljanje, to nije bilo, naravno. ekale su nas jo duge tri godine
rata. Rata i ispraaja. No, povratak nije vratio mir u moje srce. Kada sam
sljedee jutro obila Grbavicu, ono to sam vidjela donijelo mi je vjenu
tugu. Mogu i jesu, popravili i izgradili novo, ali sve je ipak drugaije. Zauvijek.
(...)
V: (...) Kako je izgledao ivot na Grbavici tokom tih ratnih godina?
G: Uglavnom, doli su mnogi protjerani s druge strane grada,
prelazili su nou rijeku, dolazili i prolazili prema Beogradu i dalje, kako je
ko uspijevao. Stvarana su nova prijateljstva i svako vee smo se okupljali
sretni da nas je isti broj kao jue. Slavili smo sve to se moglo slaviti,
roendane, odlaske, pisma. Raale su se ljubavi, djeca. Kada je svako sutra
neizvjesno, ljudi nastoje iz danas izvui to se moe vie.
V: Zato i kako si na kraju odluila da ode iz Sarajeva i to ba 1996.
kad je rat konano prestao?
G: Kada je rat zavren, kada je Grbavica osloboena, na Grbavici
nas je ostalo malo. U mojoj zgradi od 36 stanova ostalo je pet naseljenih.
Ja sam bila u nekom tuem srpskom stanu iji je vlasnik otiao, jer je moj
stan bio devastiran. Prije nego to je ula bosanska vojska, bili smo svi
popisani kod, mislim UNHCR-a, ili neke druge inostrane organizacije, da bi
bili zatieni od eventualnih izljeva srdbe oslobodilaca. Svi koji su proveli
306
rat na Grbavici bili su izjednaeni s etnicima. Danju su marirale strane
trupe uvajui nas, no nou nikoga nije bilo niti blizu. Lupanja na vrata,
prijetnje, premlaivanja... Stan u kojem smo bili odmah je dodijeljen za-
slunom licu koji je naravno inzistirao da iselimo, ali ODMAH. Raznorazni
neugodni susreti, prijetnje... Ali kada sam nasred Trnice bila popljuvana
u pravom smislu rijei zato to nosim kri na laniu, a taj kri nosim
cijeli ivot i ni za vrijeme najcrnjeg komunizma niko mi nije nikad rekao
nita, mislim da je to bila ona kap koja je odluila za odlazak. Moj je sin
takoer, sa svom zrelou djeaka od 14 godina koji je postao ovjek prije
vremena (ne samo on, to je sudbina sve djece koja su rat osjetila na bilo
koji nain, ta su djetinjstva kao sabljom presjeena) utjecao da se ide.
Tako smo se poeli pakovati. Odlaziti i znati da odlazi zauvijek, je
udno. Morati birati ta uzeti, a to ostaviti, kada ti svaka najgluplja sitnica
neto govori jer si je kupila ba onog dana kada... I tako vri selekciju
vlastitog ivota, vae uspomene i nastoji biti realna i uzeti ono to je ko-
risno. I mora rei: Hvala Bogu ivi smo a nisi ba sigurna i da si na dobitku.
U svakom sluaju, kako sam ti ve rekla, nema pogrene odluke
ostati ili otii. Svi smo nesretni, i oni koji su ostali i mi koji smo otili. Ali
moj sin se koluje, drui, mirno ivi. A to mi je i bio cilj.
V: Odlazi u Italiju. Kako, zato?
G: Eto ovaj put putujemo, ali utroje. Moja majka, moj sin i ja. Mama
je bila ve vrlo loe, 86 godina, naruenog vida, sluha. Ti si uvijek govorila
o tome kako je odnos izmeu majke i kerke teak, kompliciran. Vidi, ja
moj odnos s mojom majkom sada vie ne vidim kao kompliciran, nikako.
Vidim samo ljubav koju smo dale jedna drugoj, isprepletenu, i vidim da
smo dale jedna drugoj sve kada je ona druga imala potrebu, da je svaka
od nas odradila svoj dio. Ali ne kao radni zadatak, ili kao zadau jer se to
mora. Ne, ve zato sto ELIM, HOU.
Kada neka ena donese neku odluku koja izgleda teka, koja izgleda
kao rtvovanje i moda ak i nelogina, onda se to analizira i doe se do
kompleksa, doe se do zakljuka o nekom uvjetovanom reagiranju itd. No,
kada MUKARAC odlui, to je zato to je HRABAR. Ne ini li ti se da gri-
jeimo? Mila Vesna, vidjela sam nae ene u kampovima, zagrljene,
uplaene, prvi put preputene samima sebi (mirno priznajui da se boje),
ali koje su nale snagu i koje su ile naprijed. Ne zaboravi da su skoro sve
bile polupismene!
(...)
19. sijenja 2003. (e-mail)
(...)
Dakle, pita me to mi pada na pamet kada razmiljam o svemu to
se dogodilo s bivom Jugoslavijom. Prva pomisao je: Boe, ta nam
uradie! Druga, jednako brza kao i prva: Boe, ta smo dozvolili da nam
urade! Lako je optuiti da su NAM neto i neko radili, uradio. ta smo mi
307
radili za to vrijeme? Pustili se kao ovce, ili nismo mogli nita niti poduzeti,
ili nismo znali, ni htjeli, mi mali ljudi koji smo i platili punu cijenu za sve
(koju jo plaamo, dug je doivotan). Tko to zna!
Eh, zato je dolo do svega toga? Na to pitanje ima puna odgovora,
a pravi ne zna niko, ili onaj ko zna nee rei. Mi svi ponaosob imamo svoju
teoriju i zasigurno je svaka razliita pa se svaka diskusija o svemu tome
pretvara u uplje razglabanje.
Mislim da su svi ratovi jednako okrutni i da ovaj nije nita okrutniji
od ostalih. To to smo ga osjetili osobno u prvom licu, naravno da ga ini
najokrutnijim.
Zna, Vesnica, kada o svemu razmiljam, sjetim se Hadrijanovih
memoara, gdje on kae otprilike ovako: sve se mijenja, sve napreduje,
tehnika, nauka, medicina, svaki dan donosi nova otkria, samo OVJEK,
njegova priroda, karakter ostaje isti, vjena e za moi, za vlau, ostaje
ista! Neka mi oprosti moj oboavani Hadrijan na citiranju koje nije ba pre-
cizno, ali smisao je taj.
O Hakom tribunalu? Bili smo svjedoci raznim procesima. Nirnberki
je jedan, pratili smo Simona Vizentala u beskrajnoj borbi u otkrivanju ratnih
zloina i bili neizmjerno zahvalni kada bi svaki zloinac bio osuden. Nadam
se da e tako biti i sada.
to se dogaa u zemljama bive Jugoslavije pratim tu i tamo,
nemam priliku da itam nau tampu, a ovdanja tampa ne spominje go-
dinama te prostore. APSOLUTNO SMO ZABORAVLJENI. Nema vie
uzbudljivih vijesti s Balkana.
Moji planovi za budunost? Maksimalno to planiram je tjedan. Sve
ostalo to doe i ako doe. Ja nemam budunost, imam prolost i sada-
njost. (...)
(ene obnavljaju sjeanja 2003)
308
Kad sam te prvi put ugledala
Razgovor sa Habibom (Bibom) Metiko, izbjeglicom iz Sarajeva,
aktivisticom Centra za ene rtve rata, izbjeglicom u Kanadi, povratnicom
u Bosnu.
(Radin e-mail):
(...) esto pie kako se prisjea vremena u zagrebu, dogaaja iz
centra. a trebala si zapisivati ako nismo stigle pisati dok smo odlazile k e-
nama u barake u krugama ili rnomercu, trebale smo kasnije. ti u svojim
kanadskim zimskim noima, ja u svojim finskim. ao mi je, jer sam svakim
danom svjesnija da je ono to smo radile bilo vrijedno, ali da ako nije za-
biljeeno pada u zaborav. mi smo, vjerujem nauile i o ratu, i ratnom
nasilju, o enama, podrci... iskuavale smo, mislim prvi put u hrvatskoj,
feministike modele, vodile feministiki proces. u vrijeme u kojemu bi netko
rekao da je dovoljno preivjeti mi smo uile... ali smo to trebale zabiljeiti.
mnogi/mnoge su od naih komadia pisale prie, pravile filmove. u vrijeme
kada smo mi pokuavale pokrpati ivote, kada smo bile glas razlike u
atmosferi politikog jednoumlja to je bilo legitimno, i same smo podravale
sve te zapisivaice koje su prolazile centrom. ali, vrijeme je da i same
poneto zabiljeimo. mislim da je dobro i pisati. kao to smo govorile e-
nama, kada bismo zajedno biljeile sjeanja. pisanje kao terapija. mnogi
kau da slui i velikim piscima...
(...)
Rada: (...) Kada si naputala Sarajevo o emu si razmiljala?
Biba: 11. april 1992. godina. Sve je dolo tako naglo da se nije
moglo mnogo razmiljati. Opta panika. Svi putevi blokirani. Grad ispre-
sjecan barikadama. Mama na jednom dijelu grada, sestra sa svojom poro-
dicom na drugom, ja sa svojom na treem. Jedna po jedna komunikacija
je poinjala da se gasi. Televizija ne emituje program. Granate prelijeu
bjesomuno preko nae zgrade (srea, jer gaaju tv otpremnik Hum).
Granate gledamo kroz prozore as kao stranu opasnost, as kao
vatromet. Izgleda da se neto strano deava, ali mi ba nismo svjesni niti
raspoznajemo ta je to.
Meni je 50 godina, djetetu 12.
Trinaest godina eljno ekano dijete treba da pogine. Zbog ega?
Zato?
Vasko (moj mu) pokuava da moju nepokretnu mamu dovede kod
sestre i da je tamo smjesti na sigurno. Prolazi kroz srpske barikade jer je
mama u dijelu grada koji su Srbi zaposjeli. Uspijeva da je (u invalidskim
kolicima) iznese iz stana i gura prema sestri. Jadna starica, poto je ve
309
godinama vezana za postelju, pa kako nije ni izlazila, veli: Jao, Vasko, to
se Sarajevo izgradilo.
Nije sirota znala da se Sarajevo ba u tom trenutku rui. Ruili su se
i nai domovi, ivoti i nai svjetovi.
Mislila sam: mama je sada kod sestre i ja moram skloniti dijete da
mi ne pogine. Sarajevski aerodrom je mjesto na kojem se ljudi doslovce
bore za kartu na kojoj umjesto broja sjedita pie IVOT.
Sve izgleda kao Sajgon (film o evakuaciji amerikih dravljana iz
Sajgona).
Mislila sam svojevremeno, gledajui taj film da je to strano, ali ipak
je to film i - ne deava se nama. Sada to nije bio film. Bila je to gruba
stvarnost. Ljudi su gazili jedni preko drugih, nastojei da na silu uu u
avion. Uspjele smo poslije tri dana ekanja i borbe, moje dijete i ja, da se
ukrcamo u vojni transporter u koji je stalo 600 ljudi, a koji je prevozio
porodice vojnih lica za Beograd. Dobro, mislila sam, to ne moe trajati
dugo. Najvie petnaestak dana pa emo se vratiti kui.
Meutim, mi se jo uvijek nismo vratili kui, a danas je 22. novembar
2002.
R: Kad sam te prvi put vidjela u Centru (mislim da si mi ti i otvorila
vrata), nisam znala da si izbjeglica. Moda stoga to sam do tada, pre-
vodei za jednu finsku novinarku, ve i sama stvorila poeljnu sliku o
njima. Viala sam izbjeglice koje su pristizale u Hrvatsku i bile smjetane
po sportskim dvoranama u Sisku ili Karlovcu, s neto malo poputbine koju
su uspjele u urbi skupiti. Jo danas pamtim prizor: ene i djeca na kolo-
dvoru u praznim vagonima vlaka zaustavljenim na pokrajnjem kolosijeku,
i sedmogodinju djevojicu koja brie prozorska stakla u kupeu, pokuava-
jui kupe, u kojemu su bile njezina majka, baka i sestre pretvoriti u svoj
novi dom. Svi ostali kao da nisu znali da ovaj vlak nee nikuda otputovati.
Ti si, meutim imala, sjeam se, kratku plavu kosu, kao da si upravo dola
od frizera i vrlo elegantnu odjeu. I smijala si se glasno. Izgledala si kao
ena koja je zalutala u prostor u kojemu su se kretale brojne, mlade i stare
ene, aktivistice i izbjeglice. Kako si zalutala u Centar?
B: Zagreb, oktobra 1992. Sjedim u tramvaju i vozim se bez cilja.
Mogla sam se tako voziti koliko hou jer smo, u poetku, kao izbjeglice
imali besplatan gradski prevoz. Vrlo brzo su nam to ukinuli jer izbjeglice su
poele da pristiu u enormnom broju. Na tramvajskoj stanici eljezniki
kolodvor u tramvaj ue moja poznanica iz Sarajeva, Goga Markovi. Prije
kratkog vremena saznale smo jedna za drugu na nekom skupu Sarajlija. Od
tog momenta bile smo skoro stalno skupa. Pokuavale smo zajedniki traiti
bilo kakav posao (ona sa djetetom od jedanaest, ja sa djetetom od
dvanaest godina) kako bi djecu prehranile. Tada ona meni veli da joj je
jedna ena, isto iz Sarajeva, rekla da neke cure iz Zagreba osnivaju neku
nevladinu organizaciju i da trae vie ena koje bi radile u njoj. Prvi
310
sastanak je trebalo da se odri u Tkalievoj ulici br. 38, u srijedu, u pet sati
poslije podne.
Naravno, dole smo.
(...) Krenule smo s radom u izbjeglikim kampovima u mjesecu maju
1993. godine. Jako sam eljela da pomognem tim enama, ali bogami sam,
nauivi puno novih vjetina o nainu preivljavanja ratnih strahota, uspjela
da pomognem i sebi. Mislim i vjerujem da smo bile od koristi.
R: (...) to ti se ini da smo dobile za sebe vodei grupe samopo-
moi?
B: Pomagala sam sebi tako to sam mislila da ako elim da po-
mognem enama u grupi moram za njih biti pozitivan ivi primjer. I sama
sam bila izbjeglica iz Bosne, a uvijek dotjerana i nasmijana. Hrabrila sam
ene tako to sam im govorila da moramo ivjeti za danas i sutra, a nipoto
za juer. Moramo voditi rauna o sebi i svom izgledu, jer to zaista zavisi od
nas samih, ni od kog drugog. Svaka bi ena na kraju grupe dobila domau
zadau za sljedei sastanak. Jedna je trebala da se oia, druga da ofarba
kosu, trea da skine maramu (koju je stalno nosila) i napravi frizuru itd...
Sjeam se smijenih situacija kada bih ja i moja prva partnerica Maja
(krasna cura) odvele nae ene u tzv. Alfa stanje, navodei ih da u tom
polusnu odu negdje na neko mjesto gdje e se lijepo osjeati. Vrativi se
u stvarnost razgovarale smo o tome gdje su bile i kako im je bilo. Neke su
ivo opisivale svoj doivljaj, a neke su se pretvarale da su bile negdje, a
ustvari nisu makle iz kampa. Tuno je bilo to to su ene u poetku mislile
da smo mi njihove uiteljice, a ne saputnice, rame za plakanje i pruena
ruka, pa su lagale da bi nam ugodile. Trebalo je vremena da im/nam se pri-
bliimo nakon ega su stekle povjerenje pa smo dosta toga rjeavale skupa
kroz smijeh i alu. Sama si nisam smjela dozvoliti da padnem. Naravno, bilo
je situacija kada smo skupa plakale. Sve smo mi ipak od krvi i mesa.
(...)
(Radin e-mail, izmeu intervjua)
itajui te, vratile su mi se slike. ponienja svih vas, naih (do jucer),
sugraana/sudravljana. tu je dakako i osobni osjeaj gubitka. nesigurnost.
nekada mislim da nitko nee moi opisati tu atmosferu u gradu. nesigurnosti
s jedne strane (i stvarnih strahova od moguih bombardiranja), ali i umjetno
stvarane atmosfere mrnje prema svemu to je drukcije (to e rei ne-
hrvatsko). sjetim se kako u tramvaju jedna ena pita drugu: da li oni vai
idu u sklonite (pod vai mislei na srbe), a ova kae da ne idu. a meni
dolo da kaem da valjda ne misle da ti nai znaju kada e biti, a kada
nee lana uzbuna. da sam vidjela susjede srbe iz petrinje, koji su dosli
keri u zagreb, kako stisnuti sjede u uglu sklonita (a ostavili sve u petrinji)
i sluaju kako neki govore da sad treba sve srbe istjerati iz sklonita...
sjeam se i prie oko tvoje ogorice. kojoj vie ti nisi bila vana, im si us-
pjela dunju smjestiti u ameriku... to se s ljudima deava u ratu? kuda nes-
311
taje empatija, osnovni ljudski osjeaj za druge. ubojice, pljakai, oni koji
u ratu nalaze opravdanje za neto to bi i inae radili, ali takozvani obini
svijet kojemu jednako, odjednom narastu onjaci... kad bih mogla dodirnuti
prstima tu atmosferu iz 94. i 95. kad govori o situaciji kada su hrvati is-
forsirali rat s muslimanima u bosni. sjeam se kako je bilo naim enama
muslimankama. da se nisu usuivale izai izvan kampa jer je, sjeam se,
eks, (tada potpredsjednik sabora) zapjenjeno govorio, da dok mi hranimo
njihove ene i djecu, oni ubijaju nau brau hrvate... pa kako da kao ena
izae na ulicu. da ne kaem u dimijama...
(...)
R: (...) Kako si pokuala rijeiti svoj pravni poloaj?
B: Dunja je trebala poi u kolu. Nemamo isprave, jer ono to pie
u Dunjinim papirima nije podobno za novonastalu nezavisnu dravu
Hrvatsku. Otac Vasilije, majka Habiba. Ne postoji gora kombinacija za
jadno dijete.
Kod Radmile M. slina situacija, ali na prvi pogled jo gora, jer joj se
sin zove Lazar. Naosmo rjeenje. Idemo se krstiti. Postaemo Hrvati i niko
nas nee izdvajati.
U upi Bistra naosmo divnog sveenika koji nas nije nita pitao i koji
pristade da nas krsti. U redu, ispred sveenika stoje: Jovo (60 godina), do
njega njegova snaha Munevera (25 godina), koja u naramku dri svoje di-
jete Maju (1 godina). Zatim Lazar (11 godina) pa Radmila M. (40-ak
godina), pa Dunja (12 godina) i na kraju Habiba (50 godina). Svi dobismo
opte podobna imena Vasilije Vlatko, Lazar Luka, Jovo Joko, Habiba (ja
iskoristih ono u koje me je Martina ve prekrstila) Biserka. S krtenicom
(pored domovnice to je bio vrlo vaan dokumenat) uspjele smo upisati
djecu u kolu. Ali domovnicu, a samim tim i ostale papire koji ivot znae,
bogami nismo dobile, jer za taj je papir tada trebalo biti arijevski ist Hrvat,
a mi to po njihovoj (vladinih slubenika) procjeni nismo bili. Sva su nam
dokumenta bila skoranjeg datuma. Trebalo je neto staro. ivot se ipak
nastavljao.
(...)
R: ... Sjeam se, mnoge su ene govorile da im je tee biti izbjegli-
com u Hrvatskoj, zemlji koju su do juer smatrale svojom, u koju su
dolazile na ljetovanja ili slubene puteve, a sada je posve neprijateljska
prema njima, nego u dalekim amerikama ili kanadama...
B: Dok je Dunja bila u Zagrebu, bile smo smjetene u stanu (koji im
je bio viak) sestre moga mua. Odlaskom Dunje u Ameriku ja bivam
izbaena iz tog stana kao nepodobna ili ve ne znam ta. Na ulici sam.
Gdje sada nai krov nad glavom? Oajna lutam ulicama Zagreba, najnes-
retnija od nesretnih.
Sjeam se kako smo nas dvije hodale s kraja na kraj Zagreba sa
oglasnikom u rukama traei da iznajmimo meni stan. Nale smo nekoliko
312
koje sam mogla iznajmiti (mislim na financije). Ila si sa mnom od vrata do
vrata drzei mi strah da se ne odam ko sam, a i zbog toga to si ti bila
prava Hrvatica i po govoru i ponaanju, pa si, kada to zatreba, nastupala
u moje ime. Sjea li se zato na kraju opet nismo uspjele iznajmiti ni jedan
stan? Bila si ljuta ko ris. Deavalo se da, kada dogovorimo cijenu i
useljenje, dotini vlasnik onako uzgred upita: Gospoo Metiko, vi naravno
imate domovnicu? Kako da ne, odgovarala sam. Vie se nismo smjele po-
javiti na toj adresi. Poslije mjesec dana traganja za mojim stanom tvoje
strpljenje se istroilo, bit e da si se razljutila i rekla ide k nama. Iz ovih
stopa ide k meni i tu e ostati do kraja rata. Tako sam bila tri mjeseca u
komuni Boria. Mnoga prijateljstva i porodine veze su prekidane jer nisu
izdrale probu vremena. Ali, istovremeno, na malom prostoru preostale
ljudskosti, raala su se nova prijateljstva. Tako sam i ja u najgorim ivotnim
trenucima u Zagrebu stekla jo novih prijatelja. Ipak je srea elemenat koji
u bodovanju ivota nosi najvei broj bodova. Na moju sreu mene srea
nije nikada napustila. Osim redovnih nedaa koje sa sobom nosi ratno
stanje, mi izbjeglice imale smo bolna iskustva da su nam se rasturale, a
esto i rasturile porodice. Razmirice, zamjeranja, nerazumijevanja, zavist i
ostalo to ide uz to, deavale su se i u dotad dobro organizovanim i stabil-
nim porodicama. Sestre nisu vie sestre, braa nisu vie braa, a to su,
izuzev smrti, uasni gubici. Oni su nenadoknadivi i nikada se vie nee
vratiti na staro. Te rane ne zacjeljuju.
Poto je po svim politikim priama o budunosti i trenutnim dea-
vanjima postajalo izvjesno da nema ivota za mijeane brakove u Bosni
(tadanji je ministar za kulturu Bosne i Hercegovine javno u novinama iz-
javio da su djeca iz mijeanih brakova kopilad) ja sam se s Vaskom do-
govorila da apliciram za iseljenje u Kanadu. Poslije velikih problema, Vasku
uspijeva da izae iz Sarajeva. Ostavio je sve to smo godinama gradili.
Pridruio mi se u Zagrebu gdje smo skupa ekali kanadske vize i odlazak
u nepoznato. To se desilo 17. maja 1995. godine.
R: U Kanadi poinjete iz poetka. Koliko je jednostavno/teko
ljudima vaih godina, iskustva, obrazovanja, poeti novi ivot?
B: Stigli smo u obeanu zemlju Kanadu, grad Winnipeg. Lijep doek,
lijepo vrijeme, ljudi srdani. Odmah kreemo u kolu jezika (koji jo nismo
nauili). Poinjemo traiti posao. Nema, nema, nema, nema...
Juli 1995: Pridruuje nam se dijete eljno oekivano. Radujemo se
kao mala djeca jer smo konano svi skupa poslije pune tri godine. Juli
1996, selimo se u Toronto. Vei grad, pa su vjerovatno i mogunosti za
posao vee, mislimo. Meutim, mogunost za posao za ljude u ezdesetim
godinama, a naroito kada poinju neto od samog poetka, nikakva je. U
meuvremenu smo ostvarili pravo na neku porodinu pomo od koje ivimo
kako tako. Danas, Dunja je zavrila svoje kolovanje (svjetsku knjievnost
sa psihologijom, ali je i dodatno studirala jo godinu dana i dobila licencu
313
da predaje engleski jezik za odrasle ESL) i ostaje u Kanadi, a nas dvoje se
konano vraamo kui.
(...)
Po prirodi sam osoba koja mora neto da radi, pa makar to i ne bilo
neto znaajno. Zadnjih par godina ne radim nita izuzev kuanskih
poslova. Ostale su mi dvije uloge: majke i supruge. To je za radoholiarku
kakva sam ja malo i pored toga to su znaajne. U mom profesionalnom
ivotu se ne deava nita jer mi to nije ni mogue. Po dolasku sam htjela
iskoristiti i znanje i iskustvo steeno u Centru. Htjela sam raditi s drugim
izbjeglicama, ali, osim pojedinanih sluajeva, nita organizirano nisam
mogla uiniti. Ovdje administracija ima svoja pravila, rad s izbjeglicama je
institucionaliziran, a da se prie tim institucijama treba, pored svih pro-
vjera, imati i znanje engleskog jezika na nivou. Nedovoljno znanje jezika
je limitirajui faktor, a godine eliminirajui faktor da se naui. Sve u svoje
vrijeme, kae narod. Iza mene je trideset pet godina radnog iskustva i
ezdeset godina ivota. Ne bih trebala biti prema sebi nezahvalna. Postoji
vrijeme kada ovjek odlazi u mirovinu. Vratiti se kui znai biti svoj na
svome. U naem podneblju jo dugo nee biti mogue ivjeti bez brige i
straha. elim se vratiti kui, iako tamo ivot nee biti ni ruiast ni
bezbrian, jer bolujem od jedne opake bolesti poznate pod nazivom NOS-
TALGIJA. Iako je uzronik bolesti poznat, lijek nije pronaen i ne moe se
dobiti na lijeniki recept. (...)
Rada Bori
(ene obnavljaju sjeanja 2003)
314
Kosovo
Didara
Kriza se valja
Posle mandata u Pokrajinskoj skuptini, rasporeena sam u Pokraji-
nski Socijalistiki savez. Tu sam bila lan Predsednitva i predsednica Odbora
za zdravlje i socijalnu politiku. Na tom mestu sam ostala do 1986. godine.
Ranije sam pomenula da Socijalistiki savez, kao politika organizacija, nije
imao nikakvu mogunost da odluuje o novanim sredstvima; o tome KAKO
i gde e se dobijeni novac potroiti odluivala je Pokrajinska skuptina.
Prema tome, na zadatak je bio da analiziramo stanje, dostavljamo izvetaje
Skuptini, sugeriemo ta su prioriteti (svako iz svog domena), gde je neo-
dlono uloiti neka sredstva (recimo, za nabavku lekova), odnosno da
uoavamo probleme i predlaemo mogua reenja. No uzalud nai predlozi
i referati kad je novca bilo sve manje. Vreme napretka, kad je cela zemlja
ivela dosta dobro uglavnom zahvaljujui inostranim kreditima, isticalo je.
Dospevale su naplate dugova. Na Kosovu, uvek najnerazvijenijem podruju,
dolazea kriza oseala se jo jae. Novac koji je stizao iz fondova za nerazvi-
jene sve slabije je pokrivao rastue potrebe. Oseala se nestaica novca za
lekove, za bolnice, a istovremeno i pritisak u zavodima za zapoljavanje
postajao je sve vei, radnih mesta nije bilo dovoljno u odnosu na broj ljudi.
Socijalna kriza se sve vie produbljivala, a naporedo s njom i politika.
Stopa nezaposlenosti na Kosovu je krajem sedamdesetih bila najvia
u zemlji, to izaziva nezadovoljstvo i kod srpskog i kod albanskog
stanovnitva. Meunacionalne napetosti se pojaavaju. Mnogi Srbi teko
podnose da Albanci kao veinsko stanovnitvo imaju prednost prilikom za-
poljavanja; s druge strane, i uprkos tome, sve je vei broj Albanaca, sada
i sa viim i visokim obrazovanjem, koji ekaju na biroima, bez ikakvog posla
i perspektive. Tih godina albanski nacionalizam poinje da se ispoljava sve
glasnije, pothranjivan po mom miljenju ponajvie socijalnim nezado-
voljstvom ljudi. Eksplodiralo je, kao to je poznato, demonstracijama 1981.
godine, koje su poele kao izraz studentskog protesta protiv neodgovara-
juih uslova u domovima, da bi ih na kraju obeleila uvena parola Kosovo
Republika. Ja sam bila potpuno zateena. Videla sam i ranije jasno da
je kriza na pomolu, ali razmere nezadovoljstva uopte nisam dobro proce-
nila, a pogotovu su me iznenadile toliko masovne, oigledno dobro orga-
nizovane demonstracije i otvoreni nacionalistiki zahtevi. Ni jednog
trenutka nisam primetila da se sprema neto, a bila sam tamo.
Smirivanje situacije bilo je samo prividno. U javnosti se sve
otvorenije uje govor nacionalizama. Poinju da se poteu prie o tome
ije je pravo prvenstva na Kosovu: da li ono pripada potomcima Ilira od
kojih, pretpostavlja se, potiu savremeni Albanci, ili je oduvek bilo srpsko.
317
Raspredalo se i privatno i javno o tome ko je u stvari manjina na Kosovu,
ko koga eksploatie, kad je koja vlast zakinula jedne odnosno druge. Jedni
su prebrojavali Srbe doseljene na Kosovo iz drugih krajeva izmeu dva
rata, da dokau kako je pravih starosedelaca malo, drugi su tvrdili kako
se iz Albanije useljava na desetine hiljada ljudi kako bi se poveao broj
Albanaca. O zajednikom Kosovu, kao zajednikom dvoritu koje pripada
podjednako svima koji tu ive, govorilo se sve ree. Svako je poeo da
vue na svoju stranu. Ja sam se oseala sve teskobnije, kao izmeu dve
vatre. Presretali su me, na primer, poznanici Srbi pitanjem: ta hoe ovi
tvoji, zar im nismo sve dali? U poetku sam ulazila u rasprave te vrste,
pitala ih koji su to moji i koji su to mi koji su im sve dali, i da li ti Albanci
na neto imaju pravo ili su kao drugorazredni graani dobili na poklon od
nas ono to im ne pripada. A na drugoj strani sam sa zabrinutou sve
ee sluala prie koje su poele da se ire o Albaniji kao zemlji pravde i
jednakosti (to jest, kao potpunoj suprotnosti naoj zemlji), i u koje su
mnogi tada iskreno verovali. Brzo sam uvidela da su rasprave na ove teme
potpuno besmislene, i da sam posle njih samo jo ogorenija. Kako se
uopte ubeivati s nekim ko Enver Hodinu Albaniju smatra obeanom
zemljom? Ili sa nekim ko smatra da se Albanci planski mnoe kako bi po-
tisnuli Srbe sa Kosova? Propagande obeju strana baratale su poluistinama
kojima nezadovoljan ovek po pravilu pre poveruje nego injenicama.
Zvanina politika je tada jo pozivala na strpljenje i razum, ali razuma i
strpljenja je ponestajalo. Stamboli i rukovodstvo sa punim pravom su, po
mom miljenju, insistirali na tome da kosovsku krizu treba reavati na
saveznom nivou, kao problem cele zemlje, a ne samo Republike Srbije.
Mere koje je tadanje rukovodstvo preduzimalo da se sprei dalji porast
separatistikih tendencija meu Albancima imale su zbog toga podrku
praktino svih partijskih i republikih rukovodstava, kao i albanskog
rukovodstva, lojalnog jugoslovenskoj zajednici. Meutim, paralelno s tim
pokuajima da se nau razumna reenja i situacija smiri, stalno je raslo
nezadovoljstvo Srba na Kosovu. Meunacionalni odnosi postaju sve loiji.
Posle demonstracija 1981. godine sve vei broj srpskih porodica naputa
Kosovo: mnogi nisu mogli da podnesu majorizaciju, mnogi su otili u strahu
od albanskog separatizma, mnogi nisu podnosili promenu situacije nastalu
posle IV plenuma, a mnogi su ba tako ranjivu situaciju kada je cela zemlja
demonstracije iz 1981. godine prepoznala i osudila kao nacionalistike,
iskoristili kao pokrie da dobiju posao ili stan u Beogradu. Naravno da je
bilo i pritisaka, ali naravno da je bilo i mnogo odseljavanja zahvaljujui vi-
sokim iznosima koje su za stanove i zemlju nudili albanski gastarbajteri.
Dobro unovavanje nekretnina obino se ne deava pod pritiskom, ali tada
se o tome nije govorilo na taj nain. Svaki odlazak sa Kosova, pod kojim
god uslovima i razlozima bio, zvao se iseljavanje pod pritiskom. Na Srbe
se na svim zvaninim nivoima apelovalo da ne odlaze, jer je to jo vie
318
oteavalo ionako poremeenu nacionalnu ravnoteu. Istovremeno, to se
pokazalo vrlo brzo, neki drugi centri paralelne politike moi radili su
uporno na tome da do smirivanja situacije ne doe; ti centri podbunjivali
su kosovske Srbe da ustanu u odbranu svojih nacionalnih prava, da ne
pristaju na kompromise, raspirivani su meu njima strah i nezadovoljstvo.
Jaale su nove politike snage koje e ubrzo reavanje srpskog nacionalnog
pitanja poveriti Slobodanu Miloeviu.
Lino sam se sve manje, bilo gde i bilo u kom drutvu, oseala kod
kue. Do sredine osamdesetih u potpunosti sam, to se tie vienja
kosovske situacije, podravala politiku ondanjeg republikog i pokrajin-
skog rukovodstva. Pored toga, kao jugoslovenski opredeljena Albanka sma-
trala sam svojom obavezom da se gde god mogu suprotstavim albanskom
nacionalizmu (u linim odnosima prvenstveno, jer profesionalno, moja
oblast je bila zdravstvo, meunacionalni odnosi su bili zadatak partijskih
funkcionera). Ali kada je, sredinom osamdesetih, do tada nevienom
estinom krenula antialbanska medijska kampanja u Srbiji, tom horu nisam
mogla da se pridruim. Za kratko vreme i u medijima i u javnom mnjenju
Srbije svi Albanci su potpuno izjednaeni sa pojmovima iredenta i terori-
zam. Svi su doivljavani kao neprijateljski element. Zapanjena koliinom
mrnje koju su mediji sejali odluila sam da se iz svega potpuno iskljuim.
Poto nikada nisam bila sklona albanskim nacionalistima, sa istom odbo-
jnou sam se uklanjala i od srpskih. Koliko mi je strana bila pomisao da
se nacionalno angaujem meu Albancima, toliko me uasavala i pomisao
da od srpskih nacionalista dobijem titulu potene Albanke. Ni slutila nisam
da mrnja moe da naraste do tih razmera. Ono malo hrabrih ljudi u Srbiji
koji su se toj mrnji usprotivili pozivajui javnost na razum i pokretanje
ozbiljne rasprave o situaciji na Kosovu, proglaavani su izdajnicima srpskog
naroda. Najstranije je bilo to to se antialbansko raspoloenje snano pod-
sticalo nikada ranije u javnom govoru tako neto nije bilo dozvoljeno,
nikada ranije se takav ovinizam nije mogao nekanjeno ispoljavati. Sad je
govor mrnje ne samo prolazio bez ikakve osude, ve su glavni glasnogo-
vornici bili upravo ugledni javni radnici, pisci, intelektualci. To je, naravno,
proizvodilo samo jo vee albansko nezadovoljstvo, zbijanje redova, na-
cionalizam i generalno antisrpsko raspoloenje. Umesto traenja naina da
se to stanovnitvo vie ukljui u jugoslovensko drutvo, da se strasti smire,
da nacionalizmi utihnu, uinjeno je praktino sve da do toga ne doe. Iz-
gledalo je kao da se namerno radi na tome da se jaz izmeu dva naroda
koji je ve postojao, produbi do nemogunosti za popravljanje. Poznavala
sam mnoge Albance koji su bili lojalni graani Jugoslavije i Srbije, koje je
ovakvo antialbansko raspoloenje koje su forsirali srpski mediji prosto
nateralo da se opredele. Poznavala sam recimo albanske studente koji su
tih godina bezuspeno pokuavali da nau stan u Beogradu gazdarice su
odbijale da ih prime kad bi ule kako se zovu, ili prepoznale akcenat, to
319
je bila samo jedna u nizu tekovina te opte histerije koju su proizvodili
(dirigovani) mediji. itala sam one napise u Politici (pogotovu u toliko
uvenoj rubrici Odjeci i reagovanja) ne verujui sopstvenim oima. Vie
od dve godine nizale su se u novinama i na televiziji vesti o silovanjima i
pokuajima silovanja na etnikoj osnovi, o iptarskoj mafiji koja vercuje
drogu i devize, da pomenem samo njih. Napisi o silovanjima, razumljivo,
izazivali su u javnosti posebno ogorenje. Treba li uopte da naglaavam
da nasilje nad enom smatram gnusnim zloinom koji treba najotrije ka-
njavati? Ili da je makar i jedna silovana ena veliki broj? Ovde se, meu-
tim, radilo o tome da su novinski tekstovi za temu imali samo etnika
silovanja, dok su ona druga, obina, ostajala samo pomenuta, bez ko-
mentara i bez reakcija ogorenih italaca. Uz imena (ili inicijale) poinioca
i rtve obavezno je ila njihova nacionalna pripadnost, ali samo kad je na-
silnik bio Albanac a rtva Srpkinja. Uz druge sluajeve, daleko brojnije, et-
niko poreklo nije isticano, tako da je ostajao utisak da su Albanci zapravo
jedini koji siluju. Pitala sam se koliko ljudi primeuje ovo? Ima li meu
siledijama Srba, Maara, Bosanaca, a meu rtvama silovanja ima li ena
drugih nacionalnosti osim srpske? Koliko italaca se pitalo da li je u takvom
zloinu vano o kojoj naciji je re? Koliko ljudi je reagovalo u stvari na na-
cionalnost a ne na nasilje, kao da je silovana ena manje povreena ako
je zloin poinio pripadnik njene nacije. Koliko ljudi je videlo da se radi o
orkestriranoj kampanji koja je zapoela sa ciljem da se poveaju strah, bes
i mrnja prema Albancima? A da ne govorim o tome da su ovakvi tekstovi
objavljivani pre nego to bi uopte dolo do sudskog postupka i utvrivanja
injenica. Ali injenice oigledno tada nisu bile vane niti su ikoga zanimale.
Obiaj upisivanja nacionalne pripadnosti uz vesti o silovanjima naglo je na-
puten kad je taj cilj ostvaren srpsko stanovnitvo je masovno mobilisano
za podrku reenjima kosovske krize koje je spremalo rukovodstvo iz
Beograda na elu sa novim predsednikom Saveza komunista Srbije, Miloe-
viem. A ono se spremalo na promenu ustavnog poloaja pokrajina, na
svaki nain, pa i brutalnom silom (za ta je najpre trebalo homogenizovati
srpsko javno mnjenje), jer malo je verovatno da bi kosovski Albanci drage
volje pristali da se odreknu autonomije i ponovo stave pod kontrolu Srbije.
Nisam strunjak za ustavno pravo, moda je Ustav iz 1974. godine zaista
ostao nedoreen i nije do kraja izrazio svu sloenost odnosa Republike
Srbije i njenih pokrajina. U Republikoj skuptini Srbije, naime, sedeli su
predstavnici Kosova i Vojvodine i ravnopravno odluivali o pitanjima
celokupne Republike, a time i ue Srbije, dok u pokrajinskim skuptinama
nije bilo predstavnika iz ue Srbije. Takav odnos verovatno nije bio odriv
na dui rok. U svakom sluaju, izgleda da je proces osamostaljivanja pokra-
jina neminovno vodio do stvaranja jo dve ravnopravne federalne jedinice
ili do osam jugoslovenskih republika i to tadanjoj politikoj i nacionalnoj
eliti u Srbiji nikako nije odgovaralo. Kako bi se ta asimetrija popravila,
320
da li bi i kako dolo do promene Ustava regularnim, zakonskim putem,
kako bi se postojee nacionalne tenzije na Kosovu reile, teko je sada
rei. Da li bi, da je dobilo status Republike, Kosovo u demokratskoj ju-
goslovenskoj zajednici ravnopravnih naroda imalo razloga da se otcepi i
pripoji (tada) bunkerima opasanoj i izolovanoj Albaniji, ne vredi nagaati
posle svega to se dogodilo. U svakom sluaju, bilo je oigledno da je tada
nekim politikim (partijskim) i intelektualnim krugovima u Srbiji ovo pitanje
postalo toliko vano da vie nisu birana sredstva da se iznudi promena Us-
tava, ali za nasilje i brutalnost kojom se, na alost, od jednog trenutka pris-
tupilo reavanju problema zaista nema opravdanja. Apsolutno sve je bilo
kontraproduktivno, na tetu i jednih i drugih, i cele zemlje. Kako danas iz-
gleda, najvie na tetu samih kosovskih Srba.
Sa svoje strane mogu da kaem da je moje zemlje nestalo i pre nego
to se Jugoslavija raspala u ratovima koji su usledili. Izgubila sam taku
oslonca: gde god bih se pojavila oseala sam se kao strano telo. U optoj
histeriji svi su priali samo o politici i svi su strastveno navijali za svoje. I
ne samo na Kosovu. Cela zemlja je bila zahvaena nacionalistikim viru-
som. Komunistika opcija je moda sasvim opravdano izgubila istorijsku
bitku, ali namesto nje ta se nudilo samo nacionalizmi. Meanci vie ni
u jednoj sredini nisu bili poeljni ako iz svoga identiteta nisu izbacili
pogrean sastojak. Ono to sam sa ponosom negovala tolike godine,
moja meavina koja je bila sav moj ivot, postala je za kratko vreme u
oima veine neto sramotno, neka mana koju treba sakriti.
Sklanjam se
Nisam, sreom, imala ozbiljnijih neprijatnosti, u smislu fizikih na-
pada ili pretnji. Izgubila sam jedino tle pod nogama. Nisam vie pristala
nigde. Nastavila sam da radim, bez naroite volje i motivacije. Moj poslednji
mandat pre penzije bio je poslaniki u Veu republika Savezne skuptine
(jo je postojala SFRJ), bila sam u administrativnom odboru te etiri go-
dine, od 1987. do 1991. Odlazak u penziju bio je u tim okolnostima za
mene veliko olakanje. U istom periodu bila sam i predsednica Izdavakog
saveta asopisa Nada, to je bilo veoma zanimljivo i relaksirajue.
Upravo tih godina desile su mi se privatno neke veoma teke stvari.
Najpre mi je 1986. godine umro brat Enver. Samo njegova ena, mlai brat
i ja smo znali da je rak od koga je bolovao metastazirao i da mu je ostalo
svega nekoliko meseci ivota. On nije smeo da zna punu istinu, ne bi pri-
hvatio terapiju, ne bi imao volje da se bori. Ovako, verovao je da e da
pobedi, a mi smo ga poseivali svakog dana i bodrili i pretvarali se da veru-
jemo u dobar ishod koliko i on. Uasno je bilo teko gledati ga u oi i lagati
da e sve biti u redu, teko koliko i saznanje da nade nema. Njegovu bolest
i smrt sam veoma teko podnela. Izgubila sam posle toga svaku volju, tuga
321
za bratom smenjivala se sa depresivnim raspoloenjima, sa strahovima bez
imena. Vreme sam provodila najvie u kui. Na moju veliku sreu, iste go-
dine rodila se moja unuka Luna, Goranova i Maina kerka. Njeno roenje
dalo je novi impuls mom ivotu. Putovanja, sastanci, umor od svega, sve
se lake savladavalo sa saznanjem da u se sa njom poigrati kad god
doem u Beograd. Posao me vie nije zanimao, u onakvoj atmosferi sve to
sam elela bilo je da ne skreem panju na sebe, da me ima to manje.
Nisam izostajala sa skuptinskih zasedanja, ali se nisam ni isticala. Iskreno,
ekala sam da ispunim rok za punu penziju. Potom je, 1988. godine, Toa
doiveo srani infarkt. Morao je da se operie, ugraena su mu tri bajpasa
u bolnici u Beogradu. ini mi se da sam sve to tee podnela ja nego on.
Onda sam i sama poela da poboljevam, kako ve ide sa godinama, ane-
mija, reuma, i konano operacija une kese negde, mislim, devedesete.
Zdravstveni razlozi su mi bili dovoljno jako opravdanje to se nigde ne po-
javljujem i ni u emu ne uestvujem. A opet, teko mi je padalo to to sam
morala da se povuem i izolujem. Ja koja nisam mogla ni dan bez drutva
i razgovora, pobegla sam u samou da se spasem. Vremenom sam iz-
gradila posebnu taktiku beanja: izabrala sam dve porodice u kojima se o
politici i aktuelnim dogaajima nije govorilo i na smenu sam ih poseivala.
Jednom odem kod moje jetrve Jele koja je bila udovica i gajila svoje unuke,
drugi put kod daleke roake koja je zbog bolesti bila gotovo nepokretna.
To su bili zatvoreni svetovi koje spoljanja stvarnost gotovo nije doticala i
to mi je odgovaralo. Ponela bih ponude, popila sa njima na miru svoj
popodnevni aj, popriala o zdravlju, deci i vremenu, nita vie, toliko
spasonosno. To su bile moje gotovo jedine dve destinacije. Tou je to
strano ljutilo. Govorio je: Ma od ega, bre, bei, niti si ti iskrivila Drinu
niti je ti moe ispraviti. Beala sam od politikih diskusija, ak i sa njim,
jer to vie i nisu bile diskusije. Nacionalna polarizacija je ve bila toliko
jaka da je postalo skoro nemogue nai se u meovitom drutvu i priati
o aktuelnoj politikoj situaciji, a pogotovu ne u takvom razgovoru uputiti
neku kritiku na raun suprotne strane. Ako bi neto i zapoelo zavrilo bi
se ili svaom ili brzim razilaenjem da ne doe do svae. Ljudi su se ve
uveliko razvrstali po nacionalnoj osnovi (bar kod nas u Pritini i u krugovima
u kojima sam se ja kretala) tako da su se meusobno druili samo jednona-
cionalni jednomiljenici. Ja tu nisam imala mesta. Verovatno je bilo i izuze-
taka (ast onima koje nisam upoznala), ali ja meu svojim poznanicima
Albancima nisam srela osobu koja je progovorila neto protiv
albanskog nacionalizma, niti sam meu Srbima/Crnogorcima u Pritini po-
znavala nekog ko nije podravao Miloevia (govorim o kraju osamdesetih
i poetku devedesetih godina) svi su raspravljali samo o ugroenosti so-
pstvene nacije. Naravno, kosovski Srbi imali su iza sebe ceo dravni aparat
Srbije, i vojsku i policiju spremnu da brani ugroene srpske nacionalne
interese, to kosovski Albanci naravno nisu imali, i to je bila ogromna,
322
sutinska razlika. Ta razlika je, ja mislim, odsudno i usmerila razvoj do-
gaaja na Kosovu u narednoj deceniji.
ak je i moj mu dobrih nekoliko godina bio naklonjen Miloevievoj
politici. Bio je ve u penziji i nije imao naina da to drugaije izrazi nego
privatno, u kui i meu prijateljima, ako ne aktivno a ono bar kao simpa-
tizer. Imao je, ruku na srce, stalno neke primedbe i mnoge stvari nikako
nije odobravao, nacionalizam svakako ne, ali osealo se da njegova
naklonost ide na tu stranu, ako nita drugo po tome to je Miloevia naj-
manje psovao negde do zajma za privredni preporod Srbije, Dafine i
hiperinflacije, posle je i on promenio plou. ini mi se da je to kod njega
bilo najvie iz straha od promena, od uvoenja viepartijskog sistema, to
je njemu kao oveku drugog vremena bilo strano (naroito ga je pogaalo
kad je u tim prvim viestranakim nadmetanjima pominjana mogunost
povratka monarhije, ili ukidanja penzija i drugih privilegija borcima NOB-a),
kako god bilo, trebalo mu je dosta vremena da prizna da ga je (Miloevia)
pogreno procenio. Nekoliko puta smo se ozbiljno sukobili oko toga, a
onda sam shvatila da nam jalove penzionerske rasprave ne samo kvare
raspoloenje nego tete i njegovom srcu, pa sam i od toga odustala. U
Beogradu bih od Mae pokupila stare brojeve Vremena i nosila ih kui da
na miru proitam kako misli (i da postoji) neka druga Srbija. To mi je
bilo dovoljno.
Nakon burnih kosovskih dogaaja sa kraja osamdesetih i poetka
devedesetih: mitinga, demonstracija, smena, hapenja, ukidanja auto-
nomije, pa samoproglaenja Republike, policijskog asa, otputanja sa
posla itd, nastupaju, kao to je poznato, jo dramatiniji dogaaji u osta-
tku zemlje. Jedno vreme Kosovo ostaje po strani, dok su u centru intere-
sovanja bili ratovi u Hrvatskoj i Bosni. Deca su sve vie vrila pritisak na
nas da se preselimo u Beograd. Nama se sa Kosova nije ilo. Pritina je bila
na jedini dom, ta bismo mi radili u Beogradu, pogotovu to su i Goran i
Suzana sa svojim porodicama tada ve iveli u drugim zemljama. Na
argument je bio: Za nas na Kosovu nije opasno, kome moe da smeta
dvoje staraca. U stvari, nismo hteli da ujemo ono to nam je Goran od
samog poetka, od famozne Osme sednice, sa zabrinutou govorio ta e
se najverovatnije dogoditi. Naslutio je sutinu celokupne Miloevieve poli-
tike pre mnogih politikih analitiara, o nama da i ne govorim (iako se on
politikom nikad nije bavio a mi jesmo), upozoravao nas da se kosovska
kriza na kraju nee reavati drugaije nego silom, da e se tada verovatno
i cela zemlja raspasti u ratu, i savetovao nam da se selimo. Mi stvarno
nismo verovali u njegove mrane prognoze, ak ni kad je poeo ozbiljan
rat u Hrvatskoj. Todoru se tad pogotovu nije moglo rei bilo ta protiv JNA
a da ne padne u vatru. Svaki put kad bi nas Goran telefonom pitao plani-
ramo li preseljenje u Beograd, izbegavali smo da odgovorimo direktno,
ak smo pokuavali da mu objasnimo kako se njima u inostranstvu sve ini
jo gorim nego to jeste.
323
On se nervirao to nita ne razumemo. Prilikom jednog susreta
zaseo je sa nama i poeo izokola o tome kako je u novinama proitao da
je policija izvela neku oruanu akciju u albanskom selu od 7000
stanovnika. Shvatili smo na ta cilja, pa smo pourili da objasnimo kako
su to sporadini incidenti, da e se situacija postepeno smiriti itd. Bilo je to
negde krajem devedesetih, kada je do tada relativno mirno stanje osta-
vljeno tako do daljeg, dodue sa hiljadama ljudi otputenih sa posla, ko-
lama koje su radile po privatnim kuama, povremenim okrajima policije sa
manjim naoruanim grupama, ali ipak relativno mirno u odnosu na ratove
i razaranja koji su se ve desili na drugim stranama poelo da se
pogorava. Pitao nas je tada Goran ta mislite, dokle moe neka vlast da
se odrava samo na silu, pomou vojske i policije? I, ta mislite, koliko e
proi dok recimo jedno takvo selo ne ustane na oruani otpor, dok se sve
ne pretvori u optenarodni ustanak? I pitao je, ta mislite, gde jo postoji
selo od sedam hiljada stanovnika, koja je perspektiva takvih geta bez kola,
prodavnica, puteva, komunikacije sa svetom? Ona rastu jedino brojano,
u njima stasavaju generacije kojima budunost ne obeava nita i oni e
izlaz iz takvog zatvora veoma brzo potraiti u oruju. To je i jedini put koji
im je ostavljen. Bie to, rekao je, cela vojska mladih ljudi koji nee znati
nita drugo osim da pucaju i borie se fanatino, jer nee imati ta da
izgube osim golog ivota. Naoruae se i organizovae se u pravu vojsku,
koja e ratovati sa srpskom vojskom i policijom do istrebljenja. Imate li
stvarno razloga da ostanete tu i saekate da se to desi? Ako ekate da
doe do potpunog haosa, bojim se da ete na kraju beati sa stvarima u
najlon kesi, pred nekom vojskom, zar vam je vano kojom, tako je rekao.
Odlino se seam tih njegovih rei. Tad jo nije bilo ni govora o stvaranju
OVK, rat na koji je Goran upozoravao izgledao je sasvim nerealno, ali su me
te njegove rei naterale da se prvi put stvarno suoim sa moguim razvo-
jem dogaaja. Tada smo prvi put i Toa i ja poeli ozbiljno da razmiljamo
o odlasku. Setili smo se Oluje i kolona izbeglica iz Krajine na traktorima
(i sa stvarima u najlon kesama!!) koje smo gledali na televiziji. Konano je
i nama bilo jasno da ne smemo da ekamo da iz sopstvene kue beimo u
nekakvoj koloni.
Beograanka
U Beograd smo se doselili u prolee 1998. godine. Prethodno sam
iz linih dokumenata morala da izostavim prezime orevi, jer je zakon,
da bi se spreilo iseljavanje, zabranjivao Srbima (tj. nealbancima) prodaju
nepokretnosti. Sa prezimenom Dukaini mogla sam bez problema da pro-
dam nau kuu u Pritini. Potpuno apsurdno, skinula sam srpsko prezime
upravo onda kad bi mi ono moglo dobro doi u Beogradu i doselila se u
Beograd kao ista Albanka upravo onda kad je to i za jednu i za drugu
324
stranu bio apsolutno najnepopularniji mogui izbor. Ali tako se moralo, nita
tu nije, bar za mene, ni moglo da se bira, na kraju krajeva, neka moja
strana vie nije ni postojala. Moja porodica i moje najblie prijateljice po-
dravale su odluku o odlasku. Niko od njih nije mogao da zna koliko e tek
da bude strano iveti u Pritini, ali slutili su da dolazi jo gore i smatrali su
da je bolje da odem, kad ve imam izbor. Oni ga nisu imali. ula sam,
istina, i neke prezrive komentare svojih sugraana na to to sam za svoj
dom izabrala ba Beograd i ba sada. Otrpela sam potom i po neki prezriv
pogled nekih Beograana (na alterima, u prodavnicama) kad bi uli moje
ime ili moj akcenat. Ni na jedno ni na drugo nisam bila ravnoduna, ali
sam se trudila da ih ignoriem. Stari prijatelji su me prihvatili bez pitanja,
a u Beogradu ih je sreom bilo dovoljno.
Od svih razloga da se doselimo u Beograd jedan je ipak bio najvaniji:
Maa i Luna su se tu ponovo vratile za stalno, tako smo mogli mnogo ee
da se viamo. Tad se rodio jo jedan lep i vaan razlog: unuk Noam,
Suzanin i Stefanov sin, naa nova velika radost. Beograd je tako postao
centar porodinog okupljanja: Goran i inae dolazi svojoj porodici, Suzana
pak dolazi sa svojom porodicom (mi ivimo u njenom stanu), i na moju
sreu, viamo se ak ee nego dok smo mi bili u Pritini, a pogotovu
ee nego to bismo mogli da smo ostali dole.
Rastala sam se sa rodbinom i prijateljima ne slutei da je to i posle-
dnji put to smo zajedno. Kratko poto smo se prilagodili na ivot u velikom
gradu, na Kosovu su se sukobi tako razbuktali da je bilo pametnije ne puto-
vati. Nisam htela da doem u situaciju da se nekom poznaniku na ulici
pravdam to sam prebegla, ili da neki saputnik u autobusu (sad su to
postale etniki iste ture, Albanci vie nisu putovali za Beograd) pone da
me ispituje ko sam i odakle sam. Ranije sam u takvom askanju rado
prekraivala vreme tokom tih pet sati vonje, ali ranije nisam bila drugi.
Uputanje u takvu vrstu avanture vie nije dolazilo u obzir. Bratu sam isto
savetovala da ne dolazi u posetu. Onda je dolo NATO bombardovanje,
posle kojeg je svako putovanje dole postalo ne samo neuputno nego i
nemogue.
Kako sam se tokom bombardovanja oseala teko mogu da opiem.
Podelila sam sudbinu ostalih sugraana: ekala da zasvira sirena, ekala
vesti da ujem ta je gde pogoeno, ekala da doe struja, ekala da
kupim hleb, psovala Amerikance, neustraivo ila po gradu nekim poslom
sa Toom usred uzbune. Podnosila sam uas koji nas je zadesio onako kako
se trudila veina ljudi oko mene. Sa ljudima iz svoje okoline delila sam nae
zajedniko stradanje. Za stradanje ljudi sa one strane strepela sam u sebi.
Meni su tamo ostali najblia rodbina i prijatelji, kao i mi ovde izloeni NATO
bombama iz vazduha, a na zemlji preputeni na milost i nemilost vojnim i
paravojnim formacijama. Svakodnevno sam provodila sate pored telefona
pokuavajui da saznam ta mi je sa bratom, sa njegovom porodicom, sa
325
decom drugog brata, sa prijateljima. Oni odande radili su isto. Uspostavljali
smo vezu preko Suzane u Parizu ili preko Leke, mog bratanca u Berlinu,
okolo naokolo, samo da javimo jedni drugima da smo ivi. Moja bratanica
Nora, njen mu i deca, na primer, bili su proterani u Makedoniju. Sreom,
nali su smetaj u Tetovu, u nekoj porodici, kod koje su proveli etiri
meseca. Danima niko nije znao ni gde su ni jesu li ivi. U njihov stan u
Pritini upali su naoruani uniformisani ljudi i naredili da svi za pet minuta
napuste stan. Ispred zgrade je ve bila guva. Tada je neko pokuao da
izdvoji i povede njenog mua, ali je odustao kada je Dea, njihova kerkica,
zgrabila oca, vrsto ga zagrlila i poela da plae na sav glas. To ga je naj-
verovatnije spasilo, jer izgleda da u toj optoj guvi i haosu koji je bio is-
pred zgrade nije sve moglo da se odvija po planu. Za ovo sam saznala
kasnije, kada se Nora sa porodicom vratila u Pritinu. A o svemu tome
nisam imala s kim da priam u Beogradu, koga bi se u ratnim i poratnim
okolnostima ticala sudbina neprijatelja, makar i ovakvih kakva je Norina
porodica. A kako i da priam, i deca tih ljudi stradala su na drugi nain: neki
su odvedeni da ratuju, neki beali u inostranstvo, neki provodili noi po
sklonitima, niko tu nije bio poteen. Slinih pria i sudbina bilo je ve
bezbroj i po Bosni i Hercegovini i po Hrvatskoj. Kako sam se u tim uslovima
oseala mislim da do kraja mogu razumeti samo oni sa slinom nesretnom
kombinacijom porekla, rodbinskih veza i identiteta. Plaila sam se da e
rat samo pogorati stvari, ko god da proglasi pobedu bila sam ubeena da
emo iz njega svi izai kao gubitnici, a sve to se u ove etiri godine do-
gaalo na Kosovu potvruje da sam s pravom strahovala. Bar to se tie
one osnovne i meni najvrednije stvari da Kosovo bude mesto za miran
suivot svih njegovih graana. To osnovno tkivo je pocepano i mislim da
e se svi krojai, a pogotovu meunarodne snage koje imaju mandat da
tom nesretnom mestu na planeti obezbede mir i red, dobro namuiti dok
ga ponovo ne zakrpe.
Za ovih est godina nikada nisam bila u Pritini. U ovom trenutku ne
znam ni da li u ikada vie otii tamo. ujem se telefonom sa mojima i sa
nekim prijateljicama, vano mi je da znam kako su, a za vie od toga nisam
u stanju. Ponekad poelim da mogu ponovo da proetam Prizrenom
makar tajno, pod feredom, da me niko ne prepozna, kao nekada, ali se
brzo otreznim, znam da to vie nije mogue. Zamenila sam Kaljaju Kale-
megdanom i nije loe nije isto, ali ionako nita vie nije isto. Posle svega
mogu da kaem da mi mnogo znai to to su, uprkos svim pokidanim
meunacionalnim odnosima, bar nae rodbinske veze i neka dugogodinja
prijateljstva ostali nedirnuti. Moja deca i deca moje brae, i prijatelji koje
su imali od malih nogu, i njihova deca, uspeli su da ostanu iznad mrnje
kojom smo svi bili godinama trovani. Verovatno i ne znaju koliko sam im za-
hvalna zbog toga to su sve vreme odravali redovnu komunikaciju. vrsto
verujem da nisu sasvim usamljeni, ak sam ula i za druge sline primere
326
i to me ispunjava nadom da nije sve nepovratno izmenjeno i prekinuto, da
se (ak i na Kosovu!) ponovo moe iveti zajedno, valjda unutar nekakve
multietnike i multikulturne Evrope. Samo to tada vie nee biti moja pria,
nego, nadam se, neka lepa i sretnija pria mojih i svih naih unuka.
Didara Dukaini, zapisala Miroslava Maleevi
(Didara ivotna pria jedne Prizrenke 2004)
327
Svedoanstvo o Kosovu
Azilanti
U jesen 97. godine poeli su da niu punktovi. Azilanti su dolazili
vrlo esto posebnim letovima. Obinih, civilnih letova bilo je sredom,
petkom subotom i manje nedeljom, a avioni sa azilantima sletali su obino
utorkom i etvrtkom. ak i po dva ili tri aviona sleteli bi jedan za drugim.
Bilo je jezivo gledati u tim prilikama bolje opremljenu i naoruanu policiju
i mukarce koji satima izlaze iz zgrade, gotovo u koloni, posle pregleda pa-
pira i provera. U tim situacijama je i komandir bio tu obavezno, a dolazila
su i kola iz Pritine ili marica, po one koji su, sa lisicama na rukama, iz
aviona odlazili pravo u SUP Pritina ili u zatvor. Jednom sam videla oveka
koji je imao lisice na rukama, ali su mu i noge bile vezane neim jedna za
drugu, pa je teko koraao sitnim koracima do vozila koje je dolo po njega
i u koje su ga ugurali policajci. Neki od tih azilanata su zadravani tu u
stanici policije po nekoliko sati, bilo je nekih koji su izlazili sa vidljivim,
sveim modricama po licu i rukama. Plakali su. (...)
Februar 98.
(...) Krenula sam sa aerodroma na vonju do Malieva. Na punktu
kod Glogovca sam uredno stala i ne verujui svojim oima gledala ruan
prizor, a kad sam na dati znak pomerila kola napred, mogla sam i da ujem
ta se govori. Nisam smela da pokaem da sam potresena prizorom. Dve
ene i jedan mukarac, pedesetih godina, stajali su na ivici puta, u ara-
pama. Sadraj njihovih torbi bio je istresen i pola tih stvari rasuto blizu njih
na asfaltu, a jedan deo dalje, skoro u kanalu pored puta. Cipele su bile
razbacane pored njih. ene su se tresle od straha i jecanja. Policajac ih je
oamario bar po nekoliko puta, koliko sam ja videla, kao da se zabavlja.
Vikao je na njih i psovao ih:
Nema kod vas UK-e, a? Koga vi pravite budalama? Mislite da smo
mi ludi? Koliko ste im para doneli? Za oruje, da nas ubijate? (...)
Maj 98.
(...) Penjala sam se putiem navie, i kako sam se pribliavala naj-
vioj taki, tako se ispred mojih oiju otkrivao prizor, za koji sam pomislila
da je poslednja slika koju u videti. Sa druge strane te uzbrdice, na nizbrdici
sa obe strane puta otkrivala mi se slika pred oima: videla sam prvo glave
ljudi, onda ramena, ruke i oruje okrenuto prema meni, pantalone i na
328
nogama obine, civilne cipele. I da sam htela, da sam mogla neto da
uradim, ne bih mogla da se pokrenem. Bacila sam pogled na retrovizore i
videla pozadi sline ljude koji su verovatno izali iz umice im sam ja
prola. A i da nije bilo njih, nazad ne bih mogla da pobegnem zbog loeg
i uskog puta. ovek pored mene je, bar sam tako pomislila, takoe bio
uplaen. Ne pomerajui usne mi je apnuo: Ne plai se, mi smo tu.
Kad smo sili na ravan deo puta, iz grmlja je izaao visok, mlad
mukarac, crn, mislim da je imao uredno oianu bradu. Pokazao mi je da
stanem i ja sam stala i otvorila do kraja prozor. Istovremeno je sa druge strane
prozoru priao drugi ovek, iji lik tada nisam videla, nisam smela da se
okreem, i tiho je razgovarao sa mojim putnikom. ovek sa crnom bra-
dom me pozdravio na albanskom. Bila sam kao robot, maina, ne
ljudsko bie, ili bar ne potpuno. Obavljala sam sve radnje nesvesno, ali mi je
ipak prola jedna misao kroz glavu: Sad bar znam kako se Albanci oseaju,
ili bar veina njih, na svakom punktu, na svakih nekoliko kilometara. (...)
Kraj juna 98.
(...) Nije mi ba bilo prijatno i lako da prevezem bolesnu enu pored
tolikih punktova i policije. Nisam smela da krenem sama na taj put, rekli
su i da je ena veoma bolesna. Radosav i Vera nisu bili tu. Njihov sin Dra-
gan je jedini bio slobodan i pristao je da ide sa mnom. Idem sa tobom.
Ako se ti ne plai, ni ja ne smem da priznam strah.
Pronali smo adresu u Pritini, koju su nam ostavili. Ni sama ne znam
ta sam osetila kad sam videla kako iznose gospou Karoi. Bila je u pravim
nosilima, gotovo cela u gipsu. Oborila sam sedite i pomerila ga napred.
Utisnuli smo neku ebad, da napravimo to ravniji leaj za nju. Uzeli smo
njene papire i vodu i krenuli. Dragan je seo pored njene glave na zadnje
sedite, povremeno joj je mokrim pekirom kvasio lice. Bila je u jakim
bolovima, itavim putem je plakala, ali se ustezala da ne uznemiri i uplai
nas dvoje. Videlo se da pati. Kasnije sam saznala da je imala rak kostiju,
ne znam kako se to medicinski ispravno naziva, operisala je kuk mislim
desne noge, i zato joj je cela noga, ak i kima do vrata, bila fiksirana gi-
psom. Koji bi monstrum, makar bio policajac, makar bio sto puta Srbin, i
makar hiljadu puta bio veliki Srbin, mogao da dirne takvu enu? I ko bi
mogao da me sprei, ime da me uplai, da ne pokuam makar da stanem
na stranu takve ene i pomognem joj? Ali nije jednostavno proi zloglasnu
Sredsku, koja je bila pod direktnom upravom najgoreg sina ljudskog roda,
Krigera, ili ekia. Zaustavili su nas u Sredskoj. Sve dotle nismo imali
nikakvih problema. Na svakom punktu bi samo pogledali papire i enu u
bolovima i pustili bi nas da mirno idemo svojim putem. Ali, ne i eki!
Izlazi napolje! Ti, ima li kakav dokument? vrisnuo je na Dra-
gana. Dragan je bio plaljiv i malo mu je trebalo da poplavi od straha.
329
Imam, dao mu je svoju linu kartu.
Srbin! Vozi iptarku. Gde ti je uniforma i puka? Dragan je poeo
da se njie.
Vadite je napolje, da vidimo ta ima od oruja ispod nje? Pobesnela
sam. Znala sam da ne smem mnogo da ga ljutim, znala sam da moe bilo
ta da nam uradi, morala sam da smirujem sebe i svoj gnev, ali ipak nisam
uspela da se obuzdam. Ne, gospodine. Ne mogu da pomeram enu. Ona
je u uasnim bolovima, ne mogu da je muim jo vie. Ispod nje nema
nita osim sedita i ebadi. Greh je pomerati je. Ona je samo ena, starija,
bolesna ena, ide sa teke operacije, iz bolnice.
A tebi je nje ao? Sigurno je okotila najmanje pet terorista. Hoe
i ti da plae sa njom? vritao je. Verujem da je ena u kolima sve ula.
Stidela sam se tog oveka. Ve plaem, odgovorila sam. I plakala sam.
(...)
Ubrzo posle ove vonje, sa aerodroma sam odvezla njenog sina i
dve erke na vikend, da vide svoju majku, i ponovo ih vratila na aerodrom.
U obe vonje Vera je bila sa mnom. Nisam sigurna koliko puta sam ih
ukupno vozila, ali svakog vikenda, u narednih neto vie od mesec dana,
nekoga sam dovozila ili odvozila iz njihove kue. Dolazili su da naizmenino
budu pored majke, po nekoliko dana. A onda su mi javili da je umrla.
Morala sam da saekam na aerodromu njene dve erke, sina i snaju. Za
Veru nije bilo mesta. Avion je kasnio i ja sam vozila to sam bre mogla da
bi na vreme stigli na sahranu koja je bila zakazana u dva sata popodne. Sve
punktove smo proli bez problema, kao i obino. Ali, na Brezovici nas je
saekao eki. Kad sam ga videla, grlo mi se steglo. Bio je u uniformi i im
nas je video, uao je u kontejner i poslao po papire oveka u civilu, mislim
da je bio pomonik ili zamenik komandira. Kad je taj ovek bio sam, bez
ekievog prisustva ili blizine, na bilo kom punktu, samo bi nam pogledao
papire, provirio u unutranjost kola, to i jeste bio zadatak svakog policajca
na punktu, i pustio bi nas da mirno nastavimo svoj put, bez i jedne rune
rei, uvrede, pretnje. Ali, kad je njegov ef bio tu, on je samo slegao ra-
menima. Nije smeo da mu se suprotstavlja da ne bi okrenuo njegov gnev
protiv sebe, ili je eleo da i sam napreduje u slubi pa nije hteo da mu
se zamera. Tako i ovog puta, pokupio je pasoe i moje papire i odneo ih
ekiu.
Nemojte da izlazite iz kola, tako je naredio eki, rekao je tiho kao
da mu je neprijatno.
Ali gospodine, seate se one nepokretne ene to sam je vozila pre
mesec dana. Ona je njihova majka, umrla je, u dva je sahrana. Pogledom
je govorio da razume i da mu je neprijatno, ali je ipak morao da odnese
nae papire u kontejner. Iza mene su sve tri mlade ene plakale. Karoi se
takode guio od tuge, ali verovatno i od ponienja i besa. I meni je bilo
teko. Sedeli smo vie od sata u kolima, sunce je peklo i ubijalo nas. Pored
330
nas je prolo dosta vozila koja su posle nas dola na punkt, prola kontrolu
i odlazila svojim putem. Nisam mogla vie da samo sedim i ekam. Znala
sam da se taj bolesni, naoruani ovek samo iivljava. Mrzela sam ga. Iza-
la sam i pola kod njega u kontejner. ovek u civilu me gledao irom
otvorenih oiju, i im sam ula unutra, on je pobegao. eki je podigao
noge na neku stolicu ili stoi, vie se ne seam, udobno zavaljen u stolicu
i pio je neto iz limenke. Papiri su bili na stolu, ispred njega. Ula sam i stala
ispred njega, pored njegovih izama.
Gospodine, dajte nam papire, moraju ljudi da stignu na sahranu
svojoj majci.
Hoe li da ih pozove da stanu pored puta, tamo. I ti sa njima.
Sad emo da vas postreljamo i samo da vas otisnemo dole, u provaliju. Jo
jedan policajac je bio unutra, sedeo je, i zasmejao se grohotom kao da je
uo dobru alu. Okrenula sam se da izaem. (...)
Gde si pola? - dreknuo je na mene. Zastala sam u pola pokreta.
Klekni na kolena i moli da ih ne pobijem zapovedio je. Drugi poli-
cajac se uozbiljio. Moda mu je neto doprlo do mozga, ko zna. Trenutak
sam stajala a onda sam se spustila na kolena.
(...)
15. juni
(...) Ustao je, priao mi okolo, kao da hoe da mi pokae da mu se
ne uri, pretei, stao ispred mene i oamario me, snano. Kao moj otac kad
sam bila mala. Ponovo sam bila u podrumu. Ali ne samo ja, celo Kosovo,
svi stanovnici Kosova bili su u podrumu. Veina civila je drhtala, kao ja u
tom momentu. (...)
Oamario me jo jednom. Za koga radi? Za koga pijunira? Ne
znam ta vam odgovara, pa da vam to kaem. Ne radim ni za koga osim
za sebe i optinu kojoj plaam porez iz kojeg i vi dobijate platu. To je sve.
Jai ste, moete da uradite ta hoete, ali nije u redu. Hou da idem kui
- koliko se seam mislim da sam ovo rekla izmeu amara.
Pobesneo je, izvadio pitolj, uhvatio mi jednom rukom lice i stegnuo
jako, otprilike tamo gde se vilice spajaju. Zabolelo me mnogo, uasno
mnogo. Gurnuo mi cev pitolja u usta, mislim da sam osetila da je bila
masna. Htela sam da kaem To me boli, povreuje me, ali nisam uspela
od njegovog stiska. A i bilo bi glupo, on i jeste eleo da me povredi. Bila
sam svesna da mu ne pada na pamet da me ubije, ne bi to uradio tu, da
isprlja pod, to sam odmah pomislila. Hteo je samo da me ponizi, da me
zgazi kao crva, da mi pokae svoj prezir, da me uplai. Sklonio je pitolj na
neki metalni orman iza moje glave i jo jednom me oamario. Opet sam,
kao kad sam bila mala, osetila toplu krv kako se sliva iz nosa. Zateturala
sam se i pomerila prema ormanu, prema zidu, ali nisam pala. Stisnuo mi
331
je lice rukama, i gurnuo mi jako glavu u zid. Jako, ali ne previe, tako sam
bar pomislila tada. Bila sam sigurna da moe jae i bolje. Srpski sin, srpski
policajac, eti crnogorski. Tukao je ene i decu na putu. Proklet bio!
Gnjeio mi je glavu o zid. Jednom, dva, tri puta... Osetila sam se umornom,
iscrpljenom, telo mi se opustilo, kao da sam vozila hiljade kilometara bez
odmora, pa sam upravo legla u krevet i poela da tonem, propadam u du-
binu, nepoznatu ali prijatnu. Osetila sam ukus metala, moda sam pomislila
da je od cevi pitolja. Ako sam uopte mogla da mislim. Uhvatio me za
ruku i gurnuo u hodnik.
(...)
Oporavila sam se dovoljno da mogu da vozim, dodue lagano i
mnogo vie se koncentriui na obine, refleksne radnje. Nikada vie nisam
mogla da govorim kao pre tog petnaestog juna. Mnogo imena, likove, do-
gaaje, imam negde u svesti, ali ne mogu da se setim, ili bar ne sasvim
jasno, i svakako ne pre nego to dugo prevrem po memoriji, odakle ih
znam, gde tano pripadaju. Teko slaem reenicu, mnogo, mnogo tee
nego ranije. Ponekad se izgubim u pola reenice i moram da se kon-
centriem, da ulaem napor, da ponovo hvatam niti i zavrim je do kraja,
onako kako sam htela, ili bar dovoljno jasno. Samo onaj ko me zna od pre
petnaestog juna, moe sasvim jasno da vidi koliko je ostalo mene, posle
tog kobnog susreta sa ekiem. Svaki susret sa njim odnosio je deo
mene, svaki njegov pogled, re, uvreda, psovka, pretnja, udarac, nosio je
u nepovrat moje zdravlje, moj ivot. Ali i sve ono to je radio mojim
putnicima, i ne samo njima. Sve one ljude koje sam viala da je ostavljao
na punktovima, a koje nisam sretala u povratku, iako sam ih u svakom
vozilu, u svakom peaku, traila pogledom, svakog tog oveka sam alila i
dugo mislila na njega.
(...)
Mart 99.
Spremalo se veliko ienje Kosova, koje u pokuati da ispriam
onako kako sam ja videla, doivela, gledala svojim oima ili sluala od ljudi.
Da se nikada vie nikome i nigde ne desi! Kao da su svi Srbi istovremeno
izali iz svojih kua i jurili panino iz jedne prodavnice u drugu, pokuava-
jui da dou do jo malo zaliha hrane, do jo neega to moe zatrebati u
dugom ratu protiv celog sveta. Proi e gore nego u Vijetnamu, svi emo
da izginemo ako treba, ali oni nee porobiti Srbiju. Mi smo najtvrdoglaviji
narod na svetu. Demokratske sile nisu spremne da trpe gubitke u ljudima.
Kako e svojoj javnosti da objasne i opravdaju izgubljene ivote svojih
graana? aputalo se, ali i glasno pretilo. Kao da su svi zahvaeni
nekom udnom groznicom, euforijom. Ne mogu oni da probiju granicu,
neemo im dati da zgaze nogom na nau teritoriju, pa makar svi izginuli.
Srbija e stati uz nas, ako porobe Kosovo, doi e i u Beograd.
332
(...)
Pala je prva bomba te veeri. Jadranka je skoila i poela da vriti.
Nismo znale gde je tano pala, ali je, sudei po snanoj detonaciji, bila
blizu. Nestalo je struje, napolju se ulo vritanje ena.
(...)
Jao, pa oni stvarno bombarduju? Ubie nas sve, plakala je. Nee,
ne boj se. Mora da bude svesna. Ko zna koliko e rat da potraje, trebae
ti snage da proe kroz njega i ostane zdrava. Sad emo ja i ti da napra-
vimo dobro sklonite. Hajde smiri se, imam iskustva iz Bosne. Tamo sam
jednom ila u posetu koja je potrajala sedam dana i za to vreme sam od
tih ljudi mnogo nauila o ratu i kako se zatititi od bombi koje padaju blizu.
Ako padne preblizu, onda nije strano, i ne oseti. Jesam li te ohrabrila?
Jo vie si me uplaila. Kako moe da bude tako smirena, ne
razumem.
Jadranka, ti si zaboravila da sam celu prolu godinu vodila bespo-
tedni rat za opstanak. Zna li ti koliko snage i hrabrosti treba da krene
put akovice i unapred si sigurna da e se sresti sa stotinak policajaca od
kojih svaki drugi eli da te vidi mrtvu. A uz to jo i eki? To je za mene
bio rat. Ovo nije nita. Ne trebaju mi sedativi, veruj mi.
Povukle smo krevet do drugog, pregradnog i vreg zida, noseeg,
i jo ga odmakle od spoljnog. Ako se i srui kuica, taj zid sigurno nee. A
ako se ipak i on srui, to e znaiti da je bomba pala previe blizu, i
verovatno je ne bismo ni osetile. U tom sluaju je svejedno u kom uglu
je krevet.
(...)
uja je ostao sa nama oko dva meseca i redovno nas je obavetavao
o svim dogaanjima napolju: o kretanjima vojske i policije, o tome ta je
gaano, pogoeno, o kolonama albanskih izbeglica koje naputaju zemlju
prema Makedoniji i Albaniji, o zloupotrebama tih kolona za premetanje
vojske i policije pored kolona civila sa jednog poloaja na drugi. Uvek je sa
sobom imao radio-stanicu i imale smo priliku da i same ujemo mnogo
toga, pa i odakle su i tano kada poleteli avioni sa smrtonosnim teretom,
u kom pravcu se kreu, kada se oekuju. Nekoliko noi smo sluale i
gledale NATO bombardere na nebu iznad Kosova, ponekad smo posmatrale
i pokuaje vojske da pogodi neki od tih aviona.
(...)
Sve civilne objekte je zauzela vojska, policija, rezerva; sve je bilo
prepuno oruja i municije. Tehnika kola, pedesetak metara iza moje
kuice, takoe je bila puna vojske i municije, i sve vreme bombardovanja,
postojala je velika opasnost da NATO, jurei za vojnim ciljevima, uoi i
ovaj, a to bi opet za mnoge civile, ukljuujui i mene i Jadranku, znailo
smrt. (...)
333
***
Ono to se deavalo u mojoj blizini, mislim da je slika Kosova u
malom, i sigurna sam da su se irom Kosova deavale sline ili jo
stranije stvari.
Nekoliko dana od poetka rata, primetila sam kroz svoj prozor da
Dragan, Verin sin, donosi pakete sa hranom, sokovima, i da se vie puta
vraa ulicom prema raskrsnici, i ponovo donosi sline pakete. Znala sam da
pljakaju neto i izala sam na terasicu.
Dragane, odakle ti to? ta to radi? Praznimo iptarske pro-
davnice, treba da se pale, teta da propadne sve u njima, odgovorio mi
je kao da je to to radi sasvim ispravno.
Nemoj, Dragane, to je krivino delo, videe te neko, odgovarae.
Kome da odgovaram, pa tamo ima i policije i vojske. ak i oni uzi-
maju, biraju najbolju robu. Sve je legalno. (...)
ta pljakate, koju prodavnicu? Sve iptarske. Sad smo preli na
market Eni odgovorio je. Zasto Eni, ovee? Pa oni su dobri, svima su po-
magali, svakoga su potovali? - teko sam uspevala da sakrijem svoj bes.
Sve druge su ve opljakane. Pekara je zapaljena, jo par pro-
davnica pale. Ostao je Eni.
Nemoj da uestvuje u tome, Dragane, kajae se jednog dana.
Nemoj, u podrumu ima ovek koji uva prodavnicu, moda nije smeo da
izae, moda je jo unutra. Pustite ga da izae, ako zapalite, izgoree iv.
Da li ste vi normalni da palite ive ljude? Osvesti se ovee, nisi mali. Nemoj
da te ponese zlo. Kao da su svi poludeli! Ti bar nisi bio zao, ta se desilo
sa tobom? I ako izae, svejedno e ga ubiti, ako ga uopte puste da se
pojavi. Tu je i Vladan, ti zna da je on lud. Nemoj ti da dozvoli da te
ponese takvo ludilo. Samo teko bolestan ovek moe da ubije iz ista mira
drugog oveka. Ko pali? Ko odluuje o tome ta e se paliti? pitala sam
guei se u nemoi. To Vladan bolje zna od mene. On je kontaktirao sa
maskiranim ljudima, ja samo idem sa njima da pokaemo zajedno koja
kua ili prodavnica je naa a koja iptarska. Onda dou obino tri maski-
rana vojnika ili policajca, i kad mi iznesemo sve iz prodavnice, oni je zapale.
Ima i policajaca i vojnika u uniformama, znai da i oni znaju ta se i zato
pali, i ko pali.
Padao je mrak. lzala sam i popela se na ogradu. ulo se pucke-
tanje, videla sam plamen koji lie nebo, tano iz pravca gde je bio Eni.
Uinilo mi se da ujem neije krike, glas mukarca, i zaplakala sam. Molila
sam Boga da mi se samo uinilo, da taj sedi gospodin nije bio u podrumu,
niti bilo ko drugi. Nisam smela da plaem pred razularenim, podivljalim
ljudima. Otila sam u kuu. Sledeeg dana sam pitala Dragana: ta je bilo
sa marketom?
Izgoreo je do temelja. Izgleda da je stvarno neko bio unutra. ulo
se kukanje, ali kratko. Verovatno se uguio od dima.
334
(...)
U dvoritu, prvom od ulaza u ulicu, bile su dve kue. Jedna je bila
uvuenija unutar dvorita, i prva je bila opljakana. Iz nje su svi iz ulice,
ukljuujui i jednog redovnog oficira Vojske Jugoslavije, koji je stanovao u
susednoj, ali je bio obaveten da je pljaka u toku, grabili i nosili stvari, ak
je Vera izvukla bojler iz kupatila i dovukla ga kui. A pomenuti oficir je na
oigled svih, vie puta jurio kolicima, pakovao u njih sudoperu, kuhinjske
elemente, gubio ih zbog pretrpanosti po ulici i ponovo urno pakovao,
odnosio u svoj stan i ponovo se vraao. Bila je to slika koju je trebalo
ovekoveiti, da se svi smeju i vide tog srpskog vojnika kako skuplja
ukradene stvari po ulici. Kad su opljakali tu kuu, zapalili su je, ali se nisu
ba mnogo trudili da ona sasvim izgori. Ali je zato kua pored nje izgorela
do temelja, ak i vie. Ona je imala podrum, i svi su znali, isto kao i ja, da
u toj kui ima izbeglica u podrumu. Ja sam primetila da se tu donosi hrana
u veim koliinama nekoliko meseci unazad i pretpostavila sam da nije
mogue da u njoj ive samo lanovi tog, ne ba tako velikog domainstva,
ve da verovatno imaju goste iz ugroenih sela Drenice ili nekih drugih,
kao uostalom i sve albanske kue koje su imale podrume i mogle da prihva-
te svoje izbegle roake. Tu kuu nisu pljakali, ve su je samo zapalili. esto
sam u tom dvoritu viala jednu stariju enu, i verujem da sam ba njenu
kuknjavu ula za vreme dok je kua gorela.
(...)
Prvi dan nakon Mikijeve posete nisam izdrala da ne odem do
poetka ulice odakle sam mogla da vidim glavnu ulicu koja je vodila prema
eleznikoj stanici. elela sam da se sama uverim u kolone jadnih ljudi koji
su pokuavali da zauzmu svoje mesto u vozu spasa, za koji mi je Miki
rekao da vozi pun samo prema granici a nazad se vraa prazan. Izala sam
i gledala. Da, to je bilo istina. Kolona ljudi je hodala iz pravca Pritine prema
eleznikoj stanici. U toj koloni je bilo ena, dece, staraca. Videla sam jednu
potresnu sliku koja mi je jo pred oima. U batenskim kolicima sedeo je
star ovek, a kolica je gurala mlada ena, verovatno erka, snaja ili unuka.
Nije htela da ga ostavi, a on nije mogao da hoda. Gledala sam nekoliko
minuta i sama se uverila u prie o kolonama izgnanika koje su etale obo-
dima Kosova, ili strpljivo ekale u redu da ostave svoje dokumente policiji
i napuste svoju zemlju bez ikakvog dokaza da joj pripadaju, ili da zemlja
pripada njima. Za razliku od veine mojih sunarodnika, nisam verovala u
priu da se svi ti ljudi nee jednom vratiti na svoja ognjita.
(...)
Slivale su se reke vojske, policije i civila. Kosovo Polje je bilo pode-
ljeno u dva suprotstavljena tabora. Gledali su kako se kolone formiraju,
gledali su svoje sunarodnike iz pograninih podruja kako u urbi naputaju
Kosovo. Jedni, ogrezli u mrnji, zlu, ali i gorim stvarima, podstrekivali su
one druge, umerenije, koji su ostali istih ruku, ali ne i istih obraza, da
335
to pre napuste Kosovo Polje. im je poslednji avion napustio nebo iznad
Kosova, oni koji su uarili, odmah su poeli pakovanje i izvlaenje prvo
ukradenih stvari, za svaki sluaj. Oficirima Vojske Jugoslavije je bilo naj-
lake. Oni su bili privilegovani, imali su vojne kamione kojima su selili svoje
i tue stvari. Civili koji nisu imali sree, poput Vere, da dou do moto-
kultivatora, ili kao neki jo sreniji do traktora, uzalud su jurili i molili
retke kamiondije da ih presele. Cena je bila oko hiljadu maraka po turi,
do prvog grada u Srbiji, ali je svakim danom sve vie rasla. I ovo, naravno,
za one koji su imali sreu da nau kamion.
(...)
Darko, Violeta, David i ja smo izali 19. juna, sa jednom od poslednjih
kolona vojske. Nisam elela da odem, ali nisam imala ni snage da ostanem.
Pitala sam se da li bih imala vremena da Albancima koji su se vraali kaem:
Ne, nisam nikoga povredila. Da li bi me uopte i sasluali? Ko je sluao
molbe i krike njihovih civila? Zato je bilo bolje otii, dok se strasti ne smire,
dok ljudi ne shvate ta se desilo, dok ne ponu razumno i razlono da
razmiljaju.
(...)
Uli smo, poput drugih, u kolonu vojnih vozila. Ili smo prema
Kosovskoj Mitrovici i sretali u suprotnom pravcu, Albance koji su se vraali
u svoju zemlju, verovatno iz Crne Gore. Ironija, mi smo odlazili sa doku-
mentima koji nam vie nita ne znae, a oni su dolazili bez dokumenata i
niko ih nije pitao ime dokazuju da su graani Kosova. Kia je padala celim
putem. Moda je nebo plakalo nad ljudskim ivotima, nad ljudskim sudbi-
nama? Moda je htelo da spere krv sa kosovske zemlje?
Svetlana orevi
(Svedoanstvo o Kosovu 2003)
336
Opet bombe
Pritina, 7. februar 1999.
Drage ene,
Poto svaki dan pitam sebe da li u preiveti do sutra ili da li e me
biti sutra, nameravam da piem vama i celom svetu i izrazim svoja oseanja
i iskustvo. Makar i neka bude samo iskustvo ili oseanje, ali plaim se, a
vrlo je mogue, da ostane i kao... (ne volim da kaem tu re jer se plaim).
Poeu o paranoji. Uopte ne znam da li je to paranoja ili stvarnost.
Ali, ljudi koji me dobro znaju i znaju kuda ja idem i ta radim, znaju me kao
jaku, snanu i hrabru devojku. Oni misle da ja ne treba da se plaim nikada
i niega!!!
Eeee, drage ene, sad se plaim itekako, i zamislite nasred Pritine.
Plaim se svakoga nepoznatog oveka koji mi se pribliava na ulici, iz bilo
kog pravca, plaim se kola koja prolaze blizu mene, plaim se nepoznatih
ljudi koji dolaze u kancelariju, plaim se svaega... Plaim se ak i u roenoj
kui. Svaki dan idem na posao i razmiljam: Koje e biti sledee mesto,
sledei kafi, ko e biti sledei ovek rtva rune bombe?
Seam se davnih vremena dok sam bila dete, na televiziji sam
gledala rat na Bliskom istoku. Seam se imena Bejrut, a kasnije, osamde-
setih i poetkom devedesetih, seam se Belfasta. Mislila sam o tome ta se
tamo deava i kako padaju bombe, tek tako. Nisam imala predstavu kako
se ivi dan za dan. Naravno, nije mi palo na pamet da e jednom Pritina
postati takvo mesto, isto kao to nikome u ex-Yu, nije palo na pamet da e
na ovim prostorima poeti RAT.
Ali OVDE se odvijao i odvija RAT.
5. februar 1999.
Preksino, posle radnog vremena izala sam sa prijateljem da
priamo i da popijemo kafu. Da li ste ikada probali da izaete u kafanu i
da stalno gledate na vrata kafia ko ulazi, ta ima u rukama i ko stoji blizu
kafia? To je uas. Ostali smo u kafiu od pola est uvee do osam sati,
stalno gledajui na sat.
Vraamo se kui preko centra zato to je svetliji put. Dok se pribli-
avamo raskrsnici kod studentske menze, blizu mog naselja Sunani breg,
ujemo jaku detonaciju. Bilo je 8.20h uvee. U jednom trenutku, ostali smo
bez rei. Gledali smo se u tiini. Gledajui jedno u drugo, pitamo se: Mogli
smo da budemo sledee rtve, bilo je samo 100 metara dalje od nas?
337
Poto moj prijatelj radi u OSCE, odmah je motorolom zvao posma-
trae OSCE-a. Pribliavali smo se mestu dogaaja, svaki trenutak sam
ekala da vidim rtvu, molila sam se da ne bude dete, ena, mukarac...
No, sreom rtava nije bilo, gledali smo oteeni SRPSKI kafi, a
policija je ve bila tu. Ostali smo kratko vreme tu dok nisu stigli posmatrai
OSCE-a, kasnije smo nastavili put. Promenilo se i to malo naeg
raspoloenja koje smo imali. Kome je padala na pamet druga tema i drugi
povod za dalji razgovor.
Dokle e ovo da traje i koliko e rtava biti???
Valjon mi kae, nemoj sutra da izlazi, bie opasno, oekuje se ba-
canje bombe na ALBANSKI kafi.
Jo loije sam se oseala kad sam stigla kui, poeo je da me boli
eludac od nervoze.
Stalno se pitam jo KOLIKO vremena, muke i sile da bismo preiveli,
JO i JO i JO?
STALNO mi je ao moje mladosti i energije koju troim na ovakve
stvari, stalno mislim kako ive moje prijateljice u SAD, Nemakoj, Engleskoj,
Australiji. Teim sebe to imam prijateljice koje ive i loije od mene u
Ruandi, Kamiru, Palestini...
Druga bomba, 6. februar 1999.
Zamislite, sino dok sam sluala vesti BBC-ja kod Mimoze, ostala mi
je jabuka u ustima. Opet eksplozija bombe. U naselju Ulpijana, u jednoj
prodavnici kod gradske pijace. Tri rtve albanske nacionalnosti, meu ko-
jima devojka od 17 godina.
Ostajem bez rei. Definitivno nema izlaska. Da li je to reenje? NIJE.
Svaka nedelja u Pritini odnosi po nekoliko rtava, po nekoliko
oteenih lokala i zaplaenih lica koja ne izlaze van kue posle 18.00h.
Moramo nastaviti da ivimo kao da se nita ne deava. Znamo da se
moramo probuditi svaki dan, ii na posao, u kolu, raditi ili sedeti u kui,
jesti, kupovati, popiti kafu u nekom retkom kafiu koji radi i gde veinom
idu stranci (za sada najbezbednije). Priati sa prijateljima, eleli to ili ne,
praviti planove za budunost??? Ali... Da li e biti budunosti?
Znam da sam ivela danas, ne znam da li u iveti sutra.
Stalno se seam Skarlet OHare, o sutra u misliti kad svane zora.
Nora Ahmetaj
(ene za mir 1999)
338
iva sam!
Ljudi su, u isto vreme bili sreni jer se neto dogaa i uplaeni. Ali,
nisu se plaili NATO-a, ve policije. Svi su oseali da e se Srbi njima osve-
titi, to se stvarno i dogodilo. Jo prve noi NATO vazdunih udara, struja
je bila iskljuena od 19.30 uvee, pa sve do jutra i to su bili najstraniji
trenuci te noi. Mrak je bio svuda, a ljudi su pokuavali da ne pale svee,
kako policija ne bi videla da je neko u kui.
uli smo puno pria o tome kako je nou policija dolazila u kue i
traila ljude, a jedan od prvih koji je odveden bio je uveni advokat sa
Kosova Bajram Keljmendi. Odveli su advokata i njegova dva sina, a
sledeeg dana naeni su na periferiji Pritine, sva trojica mrtvi.
Zbog prie kao to je ova i mnogih drugih pria o tome kako su ljudi
odvoeni iz kua, strah je rastao, oseao se u svim kuama. Tako je bilo i
sa mojom porodicom. Organizovali smo se, napravili none strae, po 23
sata dvoje-troje, koji paze na ulicu, gledaju da li neko dolazi, i onda smena.
Svake sledee noi, policijske snage bile su sve opresivnije prema
albanskoj populaciji, odlazili su u sela, izbacivali ljude, ubijali ih, odvajali
mukarce od ena, palili kue...; i tako, strah je narastao. Ovakve prie
sluali smo sve vreme: na jednoj strani bila je srpska policija i paramilitarci,
koji su radili zajedno i uestvovali u etnikom ienju, a na drugoj strani,
u gradovima bili su srpski civili, koji su zlostavljali i pljakali ljude. Njihov
glavni cilj bila je pljaka. I zastraivanje ljudi. Pretpostavljam da je cilj tog
zlostavljanja bio da Albanci odu. Ali neki od nas smo odluili da ostanemo,
tako i ja sa svojom porodicom, ostali smo da vidimo ta donosi sledei dan.
Sve vreme smo se nadali da e Miloevi, posle recimo tri dana vazdunih
udara, prihvatiti sledeeg dana mirovni plan. Ta je nada uinila da osta-
nemo, isto tako i nada da e se situacija promeniti. Ali isto tako veina
ljudi je smatrala da se Miloevi nikada nee predati i da e se boriti do
poslednjeg momenta.
Zapoeo je novi talas zastraivanja ljudi u gradovima, opet sa uni-
formisanim maskiranim ljudima, koji su vozili kola ulicom, ostavljali ih is-
pred zgrada i beei ih naputali, a tada bi kola eksplodirala. To se desilo
23 puta u Pritini i naravno ljudi koji su iveli u tim zgradama, bili su u
panici, momentalno su naputali mesta stanovanja. Hrana nije mogla da se
kupi, jer je albanske radnje zatvorila policija ili u velikom broju sluajeva,
izlozi su bili razbijani, a sva hrana odneta. Tako da su radnje Albanaca
odjednom ostale bez hrane, a dravne srpske radnje odjednom su postala
mesta gde samo srpski civili mogu kupovati. Ja nisam odlazila da kupujem,
moja sestra jeste... Prvi, drugi dan ljudi su odlazili da kupuju, ali tada je i
to poelo da se menja, dolo je do razdvajanja i poto je ona bila Albanka
339
nije mogla ni da ue u radnju... Poeli smo da uvamo hranu, da jedemo
manje ili da se na drugi nain organizujemo, ovo emo ruati, po malo od
svega, i to se tako nastavljalo, a delili smo naravno i sa komijama. I tako
zbog nedostaka hrane i drugih stvari, ljudi su poeli da pomau jedni
drugima, oni koji su imali vie delili su sa onima koji nisu bili pripremljeni
za ovu situaciju. Delili su brano i hranu, ali brano najvie, jer odjednom
nismo mogli kupiti ni hleb, zatvorili su i pekare jer su ih uglavnom drali
Albanci. Oni su ne samo zatvarali radnje, ve su ih unitavali, razbijali. Ali
postajala je vrlo snana solidarnost meu ljudima.
Kada su vazduni udari NATO-a zapoeli, ne samo da je nestala
struja, ve su Pritina ili delovi Pritine ostali i bez telefonskih veza. Bilo je
tako teko komunicirati sa ljudima na drugoj strani grada. Tada su poele
da se ire glasine i mogli ste uti prie, a niste se sami mogli u njih uveriti,
jer se niste usuivali da tamo odete i sami se uverite. Jer, prvog, drugog
dana ljudi su i izlazili i do ponoi, ali kasnije kako su vazduni udari nas-
tavljeni, a elja za osvetom i mrnja prema Albancima rasla, ljudi su odluili
da ne izlaze.
Ja nisam izlazila napolje. Bila sam napolju negde prvog, drugog ili
treeg dana, ali ne i posle toga. Bila sam uplaena i rekla sam sebi ostajem
unutra u kui. Jo uvek su postojali naini za komunikaciju, mogli smo gle-
dati TV, BBC kada je bilo struje, i ko god je imao baterije sluao je radio,
jer ako si imao baterije, uvee... Bila je neverovatna strategija dravne
srpske TV, koja je uticala da srpski civili postaju sve benji prema Alban-
cima, ne govorei prosto: Idite napadajte Albance, ve govorei razliite
lai na TV, mnogo lai. Na primer, pria o Amerikom informativnom centru,
ije je sedite bilo u jednom delu grada. Policija je oistila podruje, a tada
su ga i granatirali, ula se jaka eksplozija, cela zgrada je bila u plamenu, a
na vestima je javljeno: NATO je zapalio ovu zgradu.
Srpska propaganda, nain na koji su oni govorili svojim ljudima,
poruke koje su im saoptavali, bile su: NATO napada civile, NATO hoe da
pobije Srbe, NATO je nad Srbijom da bi ubijao civile...
A kada sam ja to shvatila? Moja prva kominica je bila Srpkinja, vrlo
siromana, ivela je sa svoja tri sina, mi smo ih pomagali, nekad dajui
novac, nekad hranu i uvek smo bili dobre komije. Tih dana, pomislila sam,
posetiu je i videti kako im ide, uobiajeno, to sam inae inila svakog
meseca, da bih pokazala solidarnost, pa ak i u ratno doba. Ali, ona je bila
tako nervozna dok sam sa njom razgovarala, i sve vreme je ponavljala:
NATO nas napada, oni ne napadaju vas, oni napadaju nas. Oni samo ele
da nas sve pobiju! Ona je verovala, naravno kao i svi Srbi, u tu priu i
ponavljala je: NATO nas napada. Pokuala sam da objasnim, ali ona je sve
vreme bila jako nervozna, a kada sam joj rekla da se opusti, ona je rekla:
Rei u ti zato sam nervozna. Srbi su mi rekli da ja ne bih smela da
razgovaram ni sa jednim Albancem. Rekla sam: U redu, ja odlazim, samo
340
sam ti donela neto novca da bi mogla sebi neto da kupi, a ako nae
negde cigarete, dau ti da i nama kupi.
I tako, svi novinari su bili proterani, a prekinute su bile delimino i
telefonske linije iz Pritine, ali od prve noi, dobijala sam redovno svake
noi pozive iz Beograda, od feministkinja, ena iz Beograda koje su zvale
koliko god su to mogle ene u Pritini da bi saznale ta se deava. I tako
svake noi su me zvale iz Beograda, razgovarale smo, a one bi zapisivale
sve to bih im rekla i tada su to preko e-mail poruka slale dalje. Ta mrea
je bila vrlo mona, jer je to bio jedini izvor, nezavisni, koji je govorio o
naoj realnosti. Kroz te razgovore dobijala sam informacije, ali vanija mi
je bila podrka koju su mi davale. Lepa je svaku no govorila: Volim te.
Brinem za tebe. Budi jaka... Preko nje bih saznavala ta se deava i u
Beogradu i kako su ljudi u panici, a naroito ene i kako one rade 24 sata
dnevno, pokuavajui da tim enama pomognu. Negde drugo ili tree vee,
Lepa je rekla: Moram nazvati enske grupe u Sarajevu, da vidim ta su
one inile sa ratnim strahom. Tako je funkcionisala naa mrea Sarajevo,
Beograd, Pritina i to je bilo vrlo snano. Za mene lino, svaki put oseala
sam njihovu podrku i ljubav i bila sam srena, ali iskreno govorei i zabri-
nuta: ta ako saznaju ime se one bave, bie u opasnosti. Bilo je ve
sasvim dovoljno da me nazovu i pitaju kako sam. Jer svako ko je bio protiv
reima, bio je dravni neprijatelj. Seam se kako je eelj uvek u svojim
govorima spominjao: Na neprijatelj su Amerika i ene u crnom. On je to
govorio na televiziji, a ene u crnom su protiv reima, tako da je on to vie
puta spominjao. Tako da sam ja sve vreme brinula ta e se njima desiti.
I tako ova situacija se nastavljala svake noi: mi smo drali strae,
gledali niz ulicu, stavili smo zavese, virili kroz njih... Svaku no smo uli
bombardovanje, vrlo blizu Pritine, dok je NATO bombardovao mesta gde
je bila vojska. Vojna policija je poela da obilazi i stanove, izbacivala je
ljude silom napolje, i smetala vojsku u njih, tako da su zgrade u Pritini
postale vojna sklonita, jer oni nisu spavali u vojnim bazama, ve u civilnim
zgradama Albanaca. To je bila strategija koju su koristili da bi se sakrili.
Ostavljali su tenkove u ulicama ili u dvoritima kola, tamo gde se moglo
sakriti vojno naoruanje od aviona NATO-a.
Strah je rastao, a ljudi su govorili: Ovaj deo grada je sada prazan,
jer je vojska tu. Svi su ekali, a ja nikada neu moi opisati kako smo se
mi oseali deset noi dok smo ih ekali, strahujui da e svakog trenutka
doi. Ja lino nikada nisam spavala vie od dva sata, jer nisam mogla da
spavam. Kada je bio moj red za spavanje, nisam uopte mogla da zaspim.
Mislila sam da e svakog trenutka doi, tako da se nisam mogla smiriti da
zaspim, a nisam elela da dou dok spavam, htela sam da budem spremna.
Desetog dana to se dogodilo. Kroz mali otvor na zavesi videli smo tri
policajaca na kraju ulice kako izbacuju napolje familiju, govorei: Recite
ostalim komijama da za 30 minuta dolazimo.
341
Komija je sa porodicom otiao, uplaena deca su plakala, odlazili su,
plakali i govorili: Oni e se vratiti za 30 minuta, bolje je da i vi odete. Mi
smo stajali na prozoru, nismo izlazili, odluili smo da ostanemo, dok ne
dou. Moda nee doi, razmiljali smo. Moda smo tako reagovali iz
straha, ali cela ulica odluila je da se organizuje, ako dou i nateraju nas
da odemo, otii emo, a ako ne dou ostaemo. Tako smo se dogovorili...
Prola su dva-tri sata... Mislili smo, moda nee doi... i tada... Tada,
policija se pojavila i u naoj ulici, sa automatskim orujem, maskirani, a
onima koji nisu imali maske, videla sam lica, bili su strano mladi. ekali
smo. Onda smo uli lupanje na naim vratima. Odluili smo da ne otva-
ramo, neka misle da smo otili. Stajali smo, potpuno mirni, a neko od nas
je gledao kroz prozor, nisu sa ulice mogli da ga vide. Policija je krenula na
sledea vrata, a to je bio stan kominice Srpkinje. Ona je otvorila nasme-
ena, sve smo posmatrali i ta Srpkinja kojoj smo sve vreme bili dobre
komije rekla je policiji: Unutra su ljudi.
Za mene lino, to je bio najtei trenutak u celoj ovoj situaciji. Zato?
- pitala sam se. Kaem najtei, jer sam bila tako tuna to nam se to
deava, bili smo dobre komije. Policajci su stvarno bili ljuti i vikali na nas:
Zato niste otvorili vrata? Pokuali smo da ih smirimo, da nismo otvorili
zbog straha, panike, da nismo znali da nama kucaju. U svakom sluaju, bili
smo mirni, nismo se opirali, jer kako to da uini? Ako se opire, kau ti:
Ui unutra, priaemo kasnije. ta je to moglo znaiti, ne znam, da li te
ubiju ili... U svakom sluaju, nismo se opirali, ali odluili smo da ostanemo
u grupi, sa komijama i da se ne razdvajamo.
I kako sam ila niz ulicu, okrenula sam glavu prema kui i ta slika,
koju nikada neu zaboraviti, bila je stvarno kao u filmovima o Drugom svet-
skom ratu, kada su nacisti vodili Jevreje ulicom prema eleznikoj stanici -
to je bila upravo ta slika. Svi zajedno u koloni i celim putem pridruivali su
nam se ljudi u kolonama, i tako je kolona rasla i ila prema eleznikoj
stanici. Celim putem, policija je nadgledala red i da li e neko iz njega
pobei. Dok sam ila ulicom sve vreme sam se okretala da bih videla svoju
kuu i da li e odmah neko ui ili e ekati. Da li znate ko je prvi uao u moju
kuu? Moje komije Srbi, oni su prvi u nju uli. Bila sam iskreno rastuena,
ne mogu opisati tugu koju sam tada oseala.
Oseala sam se kao da ne znam kuda idem, kao u redu je, ja samo
etam, a ko zna gde e nas odvesti. Kada su neki ljudi i pokuali da
sporednim ulicama pobegnu, tada bismo uli pucnje, a ta se tim ljudima
desilo, ne znam. A ako biste samo okrenuli glavu da vidite ta se deava,
policija bi vikala na vas: Ne gledaj! Ili bi vikali: Bre, bre!!! I sve vreme
taj strah...
Brinuli smo zbog moje majke, jer nije mogla da hoda. Videla sam i
druge stare ljude ogrnute ebetom, invalide u kolicima, decu... to je bilo
uasno, svi su oni ili ka stanici. Kad smo stigli, a mislila sam da je nas bilo
342
jako mnogo, ali masa ljudi koju smo tamo videli... Mislim da nas je bilo na
hiljade, deset, dvadeset hiljada, ne znam...
inilo mi se da je ceo grad bio tu, na jednom mestu, i bio je, a
dolazilo ih je sve vie i vie. Policija je bila okolo, tako da nigde nismo mogli
otii. Nisu stajali blizu te mase ljudi, bili su na okolnim zgradama sa snaj-
perima. To je otvoreno mesto i nije prava eleznika stanica, to mesto gde
smo ostavljeni bilo je predvieno za transport robe, otvoreno mesto, a mi
smo svi tu stajali i ekali voz.
Poela je kia, a mi na otvorenom. Svako je pokuao da se nekako
zatiti, da zatite ene, decu i stare ljude. Ponovo ste mogli osetiti soli-
darnost u toj ogromnoj masi ljudi, ljudi su pomagali jedni drugima, nudili:
Evo, uzmite ovo, ja imam kiobran.
Voz je stigao i opet mi se vratila ona slika o nacistima i Jevrejima,
jer su i ovi, policija, gurali ljude u vagone, a vagoni, transportni, bili su pre-
puni, a oni su i dalje gurali ljude unutra. Mnogi su ve tu bili razdvojeni,
zbog guve, zbog te ogromne mase ljudi.
Zaboravila sam da kaem... Dok smo ekali, mrak je pao, bilo je
mrano, neosvetljeno, tri ene su se porodile, na tom mestu! Te
novoroene bebe su se isto nale u tim vagonima... Posle smo uli prie
kako su stari ljudi umirali u tom vozu. Sva ta presija bila je uasna...
Put od Pritine do granice je trajao due, jer smo prvo odvedeni do
mesta gde je bila srpska baza, vojna, paravojna i ostali smo tamo jedan
sat. Sve vreme uli smo glasove policajaca, Srba, kako viu, pijani, pevaju:
Ubili smo sve iptare! Nezamisliv je bio strah ljudi u vozu. Oni su raz-
miljali: To je to... doveli su nas ovde da nas ubiju. Panika...
Svi su bili uplaeni, i ja, ali najvie sam se bojala da e odvesti mog
brata. Svi su bili u paninom strahu da e odvojiti mukarce i odvesti ih.
Policija je dolazila, ne za vreme ovog stajanja voza, ve sve vreme dok
smo putovali do granice i ne svakome, jer svaka grupa ljudi u vozu imala
je razliita iskustva, a ljudima u naoj grupi policija je govorila: Daj novac!
Tu u vozu. Bili smo umorni i iscrpljeni i nismo znali gde e nas odvesti, a
zbog pria koje smo uli, panian strah se pojaavao sa svakim zaustav-
ljanjem, da e odvesti mukarce, a ostaviti ene i decu.
Kada smo doli na granicu, voz je stao i naterali su nas da u redu po
dvoje prelazimo granicu Jugoslavije i da uemo u neutralnu zonu. Dvoje po
dvoje po eleznikim inama, jer ako idete pored ina, poginuete, jer je
minirano, policija je to rekla.
To je bilo sledee jutro, zora, ali je jo bilo mrano, a kada smo
dospeli u neutralnu zonu, izmeu Jugoslavije i Makedonije... zatekli smo
hiljade i hiljade ljudi, koji su tu na toj poljani sedeli.
Dok smo hodali, mislila sam kako je lako ui u Makedoniju, poela
sam da oseam uzbuenje to konano mogu da ponovo diem, nakon
onolikog straha kroz koji smo proli. Bilo je to pomeano oseanje, da li da
343
pokaem radost, da li da... Videla sam tu ogromnu masu ljudi i bila sam
okirana, zaboravila sam na radost, pitala sam se: A ta je ovo? Ta me
je scena prestravila. Onog trenutka kada sam videla te ljude, rekla sam:
Biemo ostavljeni ovde, ko zna koliko dugo.
Kada smo doli u tu zonu, ljudi su pokuavali da negde nau neko
mesto da bi mogli da sednu i da se odmore, tu na otvorenom. Sve vreme
je padala kia, ne jako, ali trava je bila vlana, ljudi lako odeveni, pa ako i
sedne bude ti jo hladnije, tako da ja nisam htela ni da sednem. Sve smo
inili da moju majku zagrejemo, telima smo je titili od hladnoe...
Odluila sam da krenem i vidim ta se deava i da se nekako zagre-
jem. Videla sam ljude umorne, iscrpljene. Kako se situacija razvijala mogla
sam videti kako jaki ljudi bivaju slomljeni, tako sve je bilo, tada sam tako
mislila, vrlo dobro planirano. Jer ovde se sve jasno moglo videti, strategija
kako slomiti ljude fiziki, mentalno, moralno, i ja sam videla kako se to do-
gaalo, videla sam ljude, jake ene i mukarce, koji su bili slomljeni... To
je stvarno bio pakao... A sve vreme kia, nikada nismo bili suvi i pritisak koji
smo oseali, svi pod plastinim prekrivaima, da bi se zatitili od kie...
Rekla sam sebi da ne mogu prosto samo tu da sedim, mogu bar da
razgovaram sa ljudima, pokaem da brinemo jedni za druge i da jedni
drugima moemo pomoi. Poela sam da obilazim ljude, koji su sedeli u
malim grupama, pitala ih kako su, da li su zaplaeni i tako smo zapoinjali
razgovor i upoznavanje. Podravali smo jedni druge, ohrabrivali. Govorili
smo jedni drugima: Da umorni smo, iscrpljeni, ali stvarno, mi smo ivi i ne
mogu nas sve ubiti... Ovo je, ipak, samo privremeno, vratiemo se kuama,
tamo gde smo roeni, gde smo odrastali. Najbolje vreme za to bile su
veeri, svugde je bio potpuni mrak, osim oko vatre, gde su se ljudi okup-
ljali, jer bilo je uasno hladno. Ljudi su sedeli oko vatre, bilo je tako mirno.
Tokom dana svi su stalno negde jurili, ili da nau hleb, da nau plastine
prekrivae, jer su shvatili da e ovo due trajati, pa su reili da se nekako
organizuju, da nau neku zatitu za decu i slino. I tako te veeri, i razgo-
vori sa ljudima bili su posebni. Tada ste mogli biti i sa decom, a deca...
etvrtog dana konano pojavilo se sunce, deca su konano izala iz
tih atora, tuna, uplaena, gladna i tako prila sam im i pitala ih: Koje
sportove volite? A oni su govorili da vole koarku, ili fudbal, ta god da su
rekli ovde za to nije bilo uslova, nisu imali loptu, a ja sam im rekla: A ta
kaete na gimnastiku? A oni su se obradovali, a i meni je to stvarno bilo
potrebno, da se bar nekako zagrejem. Radili smo gimnastiku, dogirali i
slino, da bi nekako sauvali duh. Puno dece je bilo tu, a roditelji su gledali
i smeili se. To je bilo tako upeatljivo, da vidim da uprkos provedena etiri
dana u tom paklu, ljudi ipak nisu bili potpuno slomljeni. Duh je ipak bio
ouvan, oni su bili mentalno umorni, ali pokazali su svoju ivotnost. Jer
sve do tog dana, ni jednoj humanitarnoj organizaciji nije bilo dozvoljeno da
tu radi, osim jednoj, koja je davala hleb i mleko. Koliko god da su postojali
344
planovi da unite na duh, nisu u tome uspeli i bilo je sjajno to videti tog
etvrtog dana. Ljudi su se sve vreme pitali: A gde je taj svet? Zato nam
niko ne pomae?
A policija... nisam mogla da podnesem ponaanje policije prema
nama. Silom smo isterani, a silom i doekani tu! Svugde nasilje i pitala
sam: ta vi to momci radite? Mislila sam, srpska policija nas je izbacila,
a makedonska nas ovde ne eli.
Jo prvog dana kada sam videla ta se deava, videla sam da ti ljudi
nemaju mogunost da odavde izau, jer cela strategija je bila da je dnevno
odlazilo po dvoje ljudi, ne 50 ili sto. I kada sam to videla, a ovde je bilo vie
hiljada ljudi, koliko vremena treba da oni odavde odu: dve nedelje, mesec,
da li e oni to uopte doekati. Zvala sam humanitarne organizacije i
govorila im da su nam potrebni, ali im nije bilo dozvoljeno. Videla sam ljude
kako se smrzavaju, gladni, decu koja plau, a ak ni novinarima nije bio
dozvoljen pristup. Jo prvog dana sam to shvatila i bila sam iskreno ljuta,
jer su preduzeli te vazdune udare da spree humanitarnu katastrofu, a ja
ovde ba takvu humanitarnu tragediju gledam svojim oima i bila sam
stvarno ljuta.
Oseala sam uasnu ljutnju, htela sam da vritim, da glasno
pokaem svoju ljutnju. I ugledala sam oveka sa kamerom, pritrala mu,
zgrabila ga za ramena i pitala: Da li ste vi TV ekipa? Gledajte ta se
deava! Gde je taj jebeni NATO? Ovde se dogaa humanitarna katastrofa!
I gde je taj svet??? Naravno to nije bila njegova krivica, ali meni je bilo
jednostavno potrebno da se na nekoga izviem. On je razumeo moj bes...
Osetila sam neko olakanje, otila nazad kod moje majke, pitala je
da li joj je hladno, a ona je ak i tada zadrala svoj smisao za humor: A
ta ti misli? I tada ta TV ekipa je dola, ko zna kako su uopte uspeli tu
da uu, nekim zaobilaznim putem, jer nisu imali odobrenje i traili su da
govorim. Ja sam ispriala kako smo proterani, silom su nas naterali da
odemo, a silom nas doekali...
U to vreme krivila sam obe strane, ali sam postajala sve uplaenija,
jer ta ako sam ja jedina koja daje istinit izvetaj o onome ta se deava,
mogu me progoniti. Bila sam zabrinuta jer ako govorim i prenosim istinu
medijima, moj ivot vie nije bezbedan.
A drugo, kada ste vas dve dole, donele nam hranu, cigarete, vree
za spavanje, kiobrane, bilo je dovoljno ve videti vas tu zajedno. A kada
ste otile, shvatila sam koliko sam umorna, iscrpljena, uplaena vie nego
pre i razmiljala sam o tome, jer sve vreme sam se smrzavala i stalno sam
samo predavala svoju energiju ljudima oko sebe... I kada bih ikako mogla
da budem sama negde, mogla bih da tu energiju povratim od prirode: plani-
na, drvea, reka, ali ja nisam imala ni taj jedan momenat samoe, jer je
tako puno ljudi bilo oko mene, tako da nisam mogla da imam svoju priva-
tnost, niti da naem nain da svoju energiju povratim. I svi oni kojima je
345
bilo potrebno na ih neko vodi, dolazili su stalno, zapitkivali me ta da
radimo. U subotu uvee, etvrte noi, priznala sam sama sebi da vie
nemam energije koju bih pruala, jer bila sam prazna i uplaena. Konano
tog dana je i kia prestala i no je bila vedra i mogla sam malo due da
spavam. Pored toga neto sam i jela, a spavala sam u vrei. Za mene ti
uslovi su bili kao u Interkontinentalu, ili Mariotu, to je bilo kao spavanje u
hotelu, u poreenju sa noima koje su prethodile, kine, hladne, sa jednim
ebetom, ispod koga je bilo hladno. Sledeeg jutra otila sam do mesta
gde mi je bilo reeno da ekam ljude iz organizacije, koji e me odatle
izvesti. Od pet ujutro etala sam okolo i ekala sam negde do jedan ili dva,
ne seam se tano i sve vreme sam posmatrala ljude, iscrpljene, sada ih
je bilo jo vie, jer vozovi su i dalje dolazili, a svaka nova grupa ljudi imala
je novu priu. U skoro svakoj od tih grupa ljudi su govorili da su se tokom
puta ene u vozovima poraale ili da su stari ljudi umirali, koji to nisu mogli
da izdre. I svaki put policija ih je iznova maltretirala, a u jednom vozu na
primer, policija je ila sa plastinim kesama govorei ljudima: Stavite ovde
svoje line karte! To su inili da bi unitili dokaze o tome da su ljudi bili
proterani a da su tu pripadali, ako se u budunosti ipak budu vraali. I dok
sam petog dana ekala da dou ljudi koji e mi pomoi da izadjem, koji e
mi dati bed te organizacije, gledala sam lica, umorna, iscrpljena i mislila
kako to sve potvruje ono o emu sam razmiljala jo prvog dana. Ovo
je sve bilo dobro planirano, ovo je bio plan da se ljudi slome, moralno,
mentalno, tako da oni koji jednom uspeju da izau ne poele vie nikada
da se vrate, da na to ni ne pomisle.
Konano oni su doli, dobila sam bed i trebalo je da idem ka izlazu
gde se nalazila vojska, policija... Sve vreme sam bila nervozna, a trebalo je
da stalno priam na engleskom, da pokaem policajcima da sam strankinja.
I sve vreme sam govorila: Oh sranje... Gledaj ovo... O moj boe... glasno
tako da policajci ne shvate da sam Albanka. I nisam verovala kada su mi
rekli: Gotovo je, idemo u kola. im sam ula u kola, poela sam da
plaem, plakala sam, plakala i sve je iz mene izlazilo. A u isto vreme bila sam
i tuna, bilo je to pomeano oseanje; plakala sam jer sam bila srena to
sam izala, zbog bola koji sam iskusila, ljudi koje sam napustila. Odjednom
u kolima shvatila sam: iva sam! Ta udna meavina oseanja je bila tako
snana, plakala sam sve vreme do Skoplja.
Igballa Rogova, 1999, zabeleila Lepa Mlaenovi
(objavljuje se prvi put)
346
Rodie mi sina!
Nekoliko dana nakon to je poelo bombardovanje NATO snaga, 27.
marta, policija je postavila bombu u kolima u naem susedstvu. Snabde-
vanje vodom i strujom bilo je prekinuto. Bilo je veoma napeto. Onda je, 30.
marta, policija okruila nae susedstvo i poela da isteruje ljude, ulicu po
ulicu. Bilo je 20 policajaca u crnim uniformama. Oduzeli su nam line karte,
unitili ih, i rekli: Idite u Albaniju!
uli smo da na eleznikoj stanici odvajaju mukarce od ena, tako
da nismo ili tamo, ve u drugom pravcu, na istok. Te noi spavali smo
na ulici. Poneli smo male torbe sa linim stvarima i nekoliko ebadi, ali
policija nam nije dozvolila da ponesemo ebad. Sve to smo imali bilo je
neto hleba.
U porodici nas je bilo devetoro, ukljuujui moje roditelje i devera.
Prvog aprila proli smo kroz umu i stigli u oblinje selo. Kroz ovo selo
proli smo u 6h ujutru. Imali smo sree jer nam Srbi nisu nita uradili, ali
posle 20 minuta, uli smo pucnjavu i selo je ispranjeno.
Videli smo kako ljudi naputaju selo u dvema kolonama: jedna
kolona u kolima i jedna peice. To su bili samo stari, ene i deca nije bilo
mukaraca. Prikljuili smo se koloni, i nastojali smo da se drimo po strani.
Iznad nas, na brdu bili su snajperi, a pratili su nas helikopteri. Videla sam
jednu mladu enu kako se poraa. Bilo je uasno, jer nisam mogla nikako
da joj pomognem. Dolo je bilo i do saobraajne nesree, sudara kamiona,
u kojoj je poginula jedna beba.
Moj otac je bio veoma bolestan, imao je sranih problema. Ubedila
sam majku i brata da idu napred. Ostala sam pozadi sa ocem i ili smo
veoma sporo. Stigli smo u selo u kojem smo imali neke roake. U toj kui
sa etiri sobe ve je bilo pet raseljenih porodica, oko 80 ljudi. Veina nas
nije mogla ni da ue u kuu.
U kui su spavali mlai ljudi i neke ene, dok smo mi ostali spavali
u umi. Nismo imali ak ni najlone da nas zatite. Tako smo proveli dve
nedelje, sluajui bombardovanje u daljini. Veoma malo smo spavali. Bilo
je i veoma malo hrane. Ponekad smo i po 48 sati bili bez hleba. Hranu koju
smo imali, davali smo trudnicama i deci.
Nakon dve nedelje, odluili smo da se vratimo kui. Na povratak je
zapoeo 13. aprila. Silazili smo niz brdo nedaleko od Pritine, i videli smo
nekoliko srpskih dezertera kako se bore sa vojskom. Ova borba je trajala
pet sati. Onda su nam pomogli neki ljudi iz OVK. Poveli su nas, samo moju
porodicu, i doveli nas do sela u kojem smo ostali do 18. aprila.
Tog dana poeli smo da se vraamo u Pritinu. Blizu Podujeva bila
je u toku srpska ofanziva. Ljudi su naputali to podruje. Ili smo sa njima
347
celi dan i no. Pokuali smo da napustimo kolonu ljudi, ali vojnici i policija
su je kontrolisali. Pokuavali su da nas usmere ka istoku, prema Leskovcu.
Ostali smo u sredini kolone. Napred su proveravali line karte i odu-
zimali novac. Traili su nemake marke i dolare. Odvajali su mukarce
od ena.
ekali smo tri sata na punktu severoistono od Pritine. Jedan avion
NATO-a je leteo veoma nisko. U tom trenutku poeli su da nas udaraju
pukama da idemo bre. Isterali su nekoliko mladia, odveli ih u garau, i
uli smo pucnje. Nisam videla ta se dogodilo, ali vie niko nije video ove
ljude. Oni vie ne postoje.
Jedan vojnik je zgrabio jednu mladu enu za kosu i rekao: Rodie
mi sina. Ona je poela da vriti, a vojnik joj je stavio ruku na usta. Nisam
mogla da joj pomognem. Naredili su nam da gledamo dole.
Pribliili smo se tunelu nedaleko od Pritine. Rekla sam svima da
bee preko pruge. Moja sestra i zet su potrali. Preli smo prugu, a istovre-
meno sam ula policiju kako puca. Ne znam da li su pucali u vazduh. Uspeli
smo da pobegnemo i vratimo se svojoj kui.
Policija je u vie navrata dolazila u nau kuu. Prvo bi nam rekli da
idemo, dok bi nam drugi govorili da ostanemo. Ovo se deavalo do sre-
dine maja. Onda smo svi dobili zelene karte, posebne line karte za Al-
bance koji su ostali u Pritini. Bile su samo na irilici. Ako bismo izali
napolje da kupimo hleb, pitali bi nas da li imamo dozvolu da etamo uli-
cama. Oseali smo se kao u koncentracionom logoru, kao Jevreji u Dru-
gom svetskom ratu.
Bilo je opasno govoriti albanski na ulici. Srela sam jednog svog pro-
fesora i on je imao hrabrosti da mi se obrati. Cene hrane za Albance bile
su trostruko vie. Mogla si da izlazi izmeu 10 i 12 sati ako bi kasnije
bila napolju, bila bi luda, glupa. Izmeu nae kue i pijace bilo je 10 kon-
trolnih punktova. Policija je proveravala nae podatke i pitala nas koliko
novca imamo, ime se bavimo.
U jednom trenutku policija je dola u moju kuu da me trai. Otvorila
sam vrata, i pretvarala sam se da sam moja sestra. Rekla sam: Ona nije
ovde. Drugom prilikom, policajci su me zaustavili na ulici i traili da im
skuvam kafu. Bila sam sa sestrom, i ona je poela da drhti. Poela sam
da se alim, da preokreem situaciju u svoju korist. Policajac je rekao da
e zapamtiti adresu i da e mi doi u kuu; sreom, nije doao.
Najgore je bilo kada su Rusi doli u Pritinu, ba pre nego to e doi
KFOR. Bilo je to u etvrtak nou. U petak i subotu dolazile su paravojne
jedinice i silovali su, palili, pljakali i otimali ljudima novac. Doli su u moju
ulicu 18. juna i poeli da pale kue, ali moju nisu zapalili. Klali su ljude i pre-
bijali stare. Jedan je govorio ruski. U nedelju je bilo mirnije. Od 20. juna,
bilo je normalnije.
348
Ovo je mali deo prie. Hvala bogu da nisam bila silovana ili ubijena.
Biti ubijena je kraj svega, ali ja bih radije to izabrala.
Sada oekujem da ponem da opratam. Ali plaim se da neu moi
da zaboravim ta se dogodilo. Ponekad imam none more. Sada, kada se
probudim, kaem sebi da sam ovde, u svom krevetu, i da sutra treba da
idem na posao.
Teko je ovde nastaviti ivot. Ali tee bi bilo zapoeti novi ivot negde
drugde.
juli 1999.
Mihane Nartile Salihu
(s engleskog prevela Tamara Belenzada)
(On the Record Kosovo, vol. 9 No. 4)
349
Beleke s puta po Makedoniji
Feministkinje u izbeglikim kampovima
3. juni 1999.
Na putu za Skoplje, pred granicom stoje ljudi i ekaju da preu. Ima
ih oko 150, oigledno iz oblinjeg grada, moda iz Gnjilana. Pitam se kada
su graanke Beograda videle graanke Gnjilana? Srpske ili albanske na-
cionalnosti? U svakom sluaju, ja ih prvi put vidim sada. Ima ih oko 150, i
sigurno su Albanci. Stoje u mraku i ekaju da preu. Peke. ute, sem
nekoliko beba, ute kao da su godinama utali, kao da je patnja daleko iza
likova koji su nemirno strpljivi. Izgnanici na graninom prelazu Tabanovci
imaju drugi status od putnika autobusa iz Beograda.
Pola sam kod drugarica iz Pritine koje su mainkama izbaene iz
svojih kua i sada privremeno ive u Makedoniji. Idem da ih vidim, kako
ive sada kada su za nekoliko dana postale izbeglice, hodaju nepoznatim
asfaltom, idu kui u rentirane stanove, u drugoj dravi. Neke od njihovih
pria, kako su dotle stigle, ve znam.
Od 92. prijateljicama iz ex-Yu razdvojenim linijama fronta, ponavlja
se slina pria - da eznemo jedna za drugom, da nas ratovi razdvajaju, da
udimo da se susretnemo, da se zagrlimo u takozvanim treim zemljama,
da putujemo satima da bismo se srele... Da li je ovo poslednji rat?
egrane
Za izbegliki kamp egrane ovde su svi uli jer je najvei, to je pored
Tetova, ima oko 43.000 ljudi i poznat je po tome to je smeten na praini
i kamenu zgodnom za zmije i gutere. To je jedna padina, poetak brda
odmah pored plodne doline u kojoj ljudi ive, u kojoj ima drvea, vode,
cvea. Ali kamp nije u dolini nego poinje upravo tamo gde se plodna
dolina zavrava i poinje kamenjar. S druge strane doline, na poetku dru-
gog brda je manji kamp Stenkovec, 30.000 ljudi. Sve zajedno u kampovima
u Makedoniji trenutno ima oko 103.000 izgnanih Albanaca sa Kosova, u
privatnom smetaju ih je jo oko 150.000.
egrane je pre svega, malo mesto u dolini, u kojem uglavnom ivi
albansko stanovnitvo. Trenutno je u selu jako ivo. Dipovi humanitarnih
organizacija, guva preko celog dana, radnje, kafane, sve je puno ljudi.
egrane kamp je hiljade i hiljade ukasto-belih atora. Ide se stalno
po malo uzbrdo i tako do kraja. Mnogi su tu ve dva meseca. Humanitarne
organizacije instalirale su vodu, WC-e, kole, bolnicu, skladita, park za
decu, distribuciju hrane. Kamp jo uvek nema tueve, ali im je obeano da
e stii tokom juna.
350
Kako uete u kamp tako su ice, ice okolo, ice unutra. Prijateljice
mi kau da su im rekli da su ice tu za svaki sluaj, da bi spreili pobune.
Svaki kamp je ograen icom. U veini kampova pravilo je da izbeglice ne
mogu da izlaze sem kad imaju dozvolu. Pravilo na nivou cele Makedonije
je da izbeglice ne smeju da putuju unutar zemlje vie od dva puta a trei
put e iskoristiti kada napuste zemlju. Pored toga, ne mogu da izlaze i da
se vraaju u Makedoniju. Iz kampa egrane mogu da izau u selo, da se
okupaju kod nekoga, da odu u damiju, u radnju.
Dipovi prolaze gore-dole i praina ulazi u oi. U egranima nema
hladovine. Ima puno dece. UNICEF je organizovao atore za kolu. Osnovne
kole imaju 5 smena od 8 ujutru, po dva sata. U atorima klupe, table... Kra-
jem maja poznati glumac za decu iz pozorista DODONA iz Pritine pravio je
predstavu na kamenjaru... oko 4.500 dece ga je gledalo i tapalo i skakalo.
enska grupa Motrat Qiriazi iz Pritine, koja od 1994. radi na podrci
devojkama iz seoske oblasti Has na Kosovu, od maja 99. nastavila je svoj
rad u egranima. Feministkinje iz Pritine i njihove prijateljice iz Engleske,
vedske i drugih zemalja organizovale su jedan veliki ator samo za ene.
U atoru se okuplja grupa za devojke, grupa za ene, dnevni sastanci
lokalnih koordinatorki, asovi engleskog, obuavanje devojaka za rad sa
video kamerama, sa foto-aparatima, itd. Dva puta nedeljno u atoru
frizerke iaju. Desetak feministkinja svakodnevno tu radi.
Te subote sam dola u egrane i predstavila se kao Marija iz Italije.
To je bila zajednika odluka, da je trauma suvie blizu i da ne elimo da
makar i jednu devojku izloimo munini ili neprijatnom seanju. Kada su
prole nedelje Rada Bori, Neva Tolle i Slavica Kusi, feministkinje iz Za-
greba, bile u izbeglikim kampovima u Albaniji, nekoliko devojica su
zadrhtale kada su ule hrvatski jezik.
U kampu, devojke su mi se obraale sa nekoliko panskih rei, radi
se o post-Kasandra generaciji. U enskom atoru je posle pola sata ve sve
bilo puno, i mesta okolo, i na podu ... oko sto dvadeset devojaka iz raznih
sela i malih mesta sa Kosova. Pun ator devojaka, mnoge su se skoro
oiale, mnoge ve nekoliko nedelja dolaze na ove radionice, neke su tu
prvi put... neverovatna energija... nema mesta ni za dlaku. Igballa Rogova,
feministkinja iz Pritine koja koordinie grupu, podie energiju: Ajde da
viemo: Vajzat jan tforta DEVOJKE SU SNANE, jednom, drugi put,
jo jae... Kakva radost u brdu. Da li smo imale sree kad smo bile klinke
da sebe osnaujemo zajedno sa drugim devojicama kroz sopstvene
glasove? Onda, razgovori o novostima iz kampa, onda razgovori o mukom
nasilju i neprijatnim situacijama kojima devojke mogu biti izloene u
kampu. Onda ide role play kako se odbraniti od nasrtljivog mukarca?
Ali ovog puta je mukarca glumila feministkinja Nazlie Bala iz pritinske
enske grupe Elena; bila je tako uverljiva i tako simpatina da se u stvari
sve zavrilo smehom i urlanjem jer se svima svideo nain na koji je ona bila
351
nasrtljiva. Devojke se smeju... Vruina u atoru. Onda pevaju. Pesma o
Drenici i Kosovu je najomiljenija. A na kraju dolazi kasetofon na baterije.
Poinje igranje na narodnu albansku muziku. Usred bela dana, usred punog
atora u kome mesta nema ni za dlaku, devojke bez adresa, iji roditelji su
morali da ubacuju line karte u najlon kese kada su ih tokom maja 99.
srpski policajci vozovima deportovali do granice... devojke eljne svojih do-
mova, devojke koje su danima bile gladne i uplaene, devojke
iscrpljene od pomeranja iz ivota, kao mnoge devojke iz Hrvatske, iz Bosne,
iz Palestine... evo ih preivele su, igraju.
Lepa Mlaenovi
Skoplje, 15. juni 1999.
Jue, dok sam drugi put dolazila iz Beograda u Skoplje, na putu je
bilo mnogo automobila koji su ili u pravcu Beograda. Na krovovima i
prikolicama: stolice, ormani, tepisi, dueci... kola iz Gnjilana i Prizrena.
Ovog puta Srbi su prisiljeni da izmetaju svoje ivote. Antiratne aktivistkinje
iz ex-Yu pamte mnotvo ovakvih scena jo od 91, sa tugom i besom.
(ene za mir 1999)
352
ekajui Kosovare
Velikim zalaganjem i upornou koja proistie iz stvarne motivacije,
pariski asopis Transeuropeen organizovao je, posle sastanka u blizini
Pariza, novi sastanak ena aktivistkinja iz bive Jugoslavije ovoga puta u
Mavrovu, u Makedoniji. Pre svega, ukoliko Makedonija uspe da maturira
na odnosu sa Albancima, to moe biti jedna sasvim pristojna drava i sre-
dina. Doavi na skup Transeuropeena ujemo kako Valbona Petrovci i
Kosovare Keljmendi, izmeu ostalih, ne mogu doi, jer takozvani Kunerov
paso ne vai, ne mogu iz Pritine, ne mogu sa Kosova, taj papir ne pre-
poznaje nijedna drava. Ali e Kosovare doi na granicu, na Blace, da se
vidimo. Pogled sa puta na ar-planinu gotovo je isto toliko lep kao i pogled
iz eneve na Alpe, samo to smo na Balkanu, i idemo ka granici, jo jednoj
novostvorenoj stranoj granici, jo jednoj teritoriji zatvoru stvorenom di-
vljakom rukom rasturivaa sa Balkana. Pribliavamo se graninom prelazu
Blace. Blace pre godinu dana, ledina prazna sada, ledina pre godinu dana.
Krv, znoj i suze. Neverovatnom diplomatskom sposobnou na voza us-
peva da aranu Papi, islen Glason, urednicu i direktorku Transeuropeena
i mene dovedu, bez ekanja do graninog prelaza. islen, sa francuskim pa-
soem, odlazi po Kosovare, a nas dve ostajemo, u meuzoni da ekamo.
Sve nae politiare koji se tako neumoljivo, bez prestanka, tako kontrapro-
duktivno i tako bezobzirno prema stanovnitvu, prema civilima, prema
graanima, prema narodu, bave politikom kao geostrategijom treba dovesti
i drati, dok ne shvate, na graninim prelazima, kod Blaca recimo, treba ih
pustiti da prou peke, ne u kolima, od jedne granice do druge, od jednih
u veini ka drugima u veini, treba ih tu zadrati. Jer nema suda, ni Hakog,
takvog suda, kao stranog suda, nema nigde kao na graninim prelazima,
stvorenim voljom za mo tvoraca drava-zatvora. ene i deca, stalno ene
i deca, mali meu auspusima i raznorodnim mukarcima i raznorodnim uni-
formama i civilnim uniformama, asfalt, udnja i nemo prelaska izmeu
ivota i smrti. Odjednom petorica u koi, obrijani do glave, na velikim mo-
tociklima. Nema takvog filma kao to je film koji nam se dogodio, onaj u
kojem smo uestovali, ili bili gledaoci, na ivo. Rulaju bela kola, bela kola
kao posebno poglavlje nae istorije i stvarnosti. Kola Unmika, Oscea, Kfora,
humanitarnih organizacija, danska, novreka, Crveni krst, Spasite decu,
pie. Odjednom, neka dobro odevena ena pronosi luksuzni prtljag, crne
velike kofere, optoene metalom na ijem je kraju okrugla kutija, kao za
eire. Mili boe, uda velikoga. Gologlave ene, zabraene ene guraju
ispred sebe ili vuku decu. Sve tutnji, vibrira, jeste, smak je sveta, svet je
u smaku. Ovde je tako jasno, da e se sve raspasti, da e se toliko maltre-
tirana zemlja otvoriti. Gde si Kosovare? Bolje nego ikad razumem ekajui
Godoa, ovo je najstranija i najmonija izvedba, konana slika. Onda
353
vidimo islen i Kosovare, i onda priamo, plaemo, puimo, tresemo se,
pokuavamo da razumemo ono to, u stvari, ne treba razumeti, to se ne
moe razumeti, a to se mora saznati, ali se ne sme dozvoliti, i ne sme
initi, jer nije za ljude, a kada ljudi ponu to da ine, kada Blace postoji, i
ne samo Blace, onda je sve mogue. Onda boga nema. Kosovare Keljmendi
je i hrabra i lepa i snana, i pametna, nosi i oca i brata, i samu sebe dri,
vrsto. Za koji minut otii e nazad, tamo, odakle ne moe izai. Zatoena.
Do novog zakona, do sudnjega dana. Priam u Mavrovu kako je bilo. Na
to Radojka Tomaevi iz Splita kae: Nita ti to nije, bila sam ti ja kod
Bihaa, u autu, dodue, same su ruke i noge, ljudske, padale po krovu.
Ima li kraja ovom nepreivljivom udu. Kao da je neko smislio da sve ljude
u ovim zemljama, iz bive zemlje ne namui odjednom i podjednako, ve
postepeno, i na pare, najstranije.
Borka Pavievi
(ene za mir 2001)
354
Flora Brovina
On je umanjio znaaj svih ena na svetu
Nakon toga, Flora Brovina je imala zavrnu re. Ona se obratila sudu:
asni sude, nije istina da smo zloupotrebile Ligu albanskih ena. Stojim
pred vama da mi sudite kao lekarki. Drei se Hipokratove zakletve, ceo
svoj ivot sam posvetila deci, a deca ne biraju svoju nacionalnost, niti znaju
koje su nacionalnosti, dok im roditelji to ne kau. Moje pacijente nikada
nisam delila po nacionalnosti, veri, ni po ideolokom uverenju njihovih
roditelja. Ponosna sam na to i danas bih tako radila. Ja sam humanitarac i
rtvovala sam svoje zdravlje da bih pruala pomo deci i enama. I danas
bih, da sam na slobodi, imala posla pa bih pomagala onima koji su sada
ugroeni. Sad je druga strana ugroena i pokuala bih njima da po-
mognem. Kao pesnikinja svojim radom sam elela da se ukljuim u eman-
cipaciju albanskih ena, za enska prava, da podiem svest ena, da im
pomognem da se izbore za svoju slobodu, da shvate kako bez ekonomske
nezavisnosti nema ni slobode. U Ligi (albanskih ena) stvorila sam prve
mostove meu enama u zemlji i svetu.
Najblie saradnice su bile srpske ene. Najsnaniju podrku dale su
nam srpske ene. Moda su ene iz Srbije najbolje govorile o problemima
albanskih ena. To Albanke nikada ne smeju da zaborave. Saraivale smo
sa enama iz celog sveta (Italije, vedske...).
ao mi je to je tuilac umanjio ulogu ena u svetu jer je veoma
vano da ene budu ravnopravne sa mukarcima. Nikada se neu odrei
borbe za prava ena uvek u to raditi. A to to mi tuilac pripisuje da sam
se borila za secesiju Kosova i pripajanje Albaniji, ponavljam moja do-
movina je tamo gde imam prijatelje, tamo gde se itaju moje pesme. One
se itaju i ovde u Srbiji, i u vedskoj i Indiji, Brazilu, Poljskoj. U svakoj od
ovih zemlja mogla bih da se oseam kao kod kue. Moje pesme su u
Enciklopediji pesnika Jugoslavije (SFRJ).
Umesto da se stanje sredi, na Kosovu je na delu revanizam i za to
mi je jako ao. Albanci se nikada nisu tako ponaali prema svojim komi-
jama, enama, deci. ao mi je to nisam na slobodi, to ne mogu na to da
utiem, to ne mogu zajedno sa enama da pruim ruku raseljenima. Mis-
lim da e one to uraditi kao ene koje cene ene. A kao intelektualka sma-
tram da je vreme da intelektualci uine sve da se pomire Srbi i Albanci. I
drugi narodi su se svaali, imali jo vee ratove pa su se pomirili. Kad bi
bilo u mojoj moi, uinila bih sve da se srpski i albanski narod pomiri.
Zapisala Staa Zajovi,
prisutna na suenju u Niu, 9. 12. 1999. god.
(ene za mir 2001)
355
Molim vas, nemojte vie da utite
Ve nekoliko dana ekam da se povodom traginog dogaaja kod
Podujeva, oglase i javno osude zloin albanski intelektualci koji jo
uvek ute.
Pitam se da li ste tako brzo zaboravili srpske humaniste koji su bili
hrabri i javno osuivali tragediju vaih sunarodnika? Da li je preko noi iz
vaih ivota nestalo ime Natae Kandi, Sonje Biserko, Vojina Dimitrijevia,
Natae Odalovi, Ivana Torova, pokojnog Burzana i mnogih drugih (neka
mi oproste oni ija imena nisam spomenula)?
Gospoo Brovina, jeste li zaboravili tekstove i javna istupanja srpskih
intelektualaca koji su svakodnevno pisali o Vama i na kraju Vam pomogli
da budete na slobodi. A Vi utite. Zato?
Gospodine Rugova, nisu dovoljna samo tura saoptenja osude, ve
uticaj politiara koji moe u velikoj meri da sprei to to se dogaa, da
osudi i nazove pravim imenom. Ne zaboravite, Vi ste ostali ivi za vreme
rata, pa ipak utite. Zato?
I svi vi, novinari, pravnici, sociolozi, glumci, humanisti, i svi vi za
koje su vai prijatelji Srbi u noi 24. marta 1999. krenuli iz Beograda u
ponor kako bi spasili vae ivote.
Vi ete se sami prepoznati i verujem postideti ako u vama jo uvek
ima ono malo due.
Nemojte me osuivati i nemojte rei da su putnici u autobusu krivi.
To su nevini ljudi eljni svoje kue, svog ognjita, to su deca koja ne umeju
da mrze, koja su se u naruju svojih roditelja zatekla na mestu traginog
zloina i naalost otila u istoriju.
Zato vas molim nemojte vie utati. Ne ostavljajte svom potomstvu
sramnu istoriju. Budimo ljudi...
Aferdita Jakubi, Medvea
(ene za mir 2001)
356
Humanitarna
intervencija
La vitta e bella
26. mart 99. 17 sati
Nadam se da emo svi preiveti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loi
momci, oni koji su uzeli oruje, oni koji su dezertirali, kosovske izbeglice
koje etaju umama i beogradske izbeglice koje etaju ulicama sa decom
u naruju kad sirene zasviraju, traei nepostojea sklonita. Nadam se da
NATO piloti nee ostaviti za sobom svoje ene i decu, koje sam videla kako
plau na CNN-u dok njihovi muevi poleu ka vojnim ciljevima u Srbiji.
Nadam se da emo svi preiveti ali ne i ovaj svet ovakav kakav jeste.
Nadam se da emo uspeti da ga skrhamo: zovi to demokratijom, zovi ga
diktaturom. Kad NATO procenjuje da je 20.000 civilnih rtava mala cena za
mir na Kosovu, kad predsednik Klinton kae da hoe da Evropa bude
bezbedna za amerike ake, ili srpski predsednik Milutinovi kae da emo
se boriti do poslednje kapi krvi, uvek imam oseanje da govore o mojoj
krvi, a ne o svojoj. I onda svi oni ne postaju meni samo neprijatelji, ve
zveri, vukodlaci, koji prelaze sa ekonomske politike na demokratska ljudska
prava sa koliinom krvi potrebnom da se ona ostvari (kao gorivo).
Danas je drugi dan posle. Otila sam na pijacu i crnu berzu, na
Kaleni. Opet je ivnula, adaptirala se na nove uslove, nove potrebe: nema
dravnog hleba ali ima dosta brana, nema informacija na zvaninoj TV, ve
traevi uplaenog stanovnitva o tome ko pobeuje. Tinejderi se klade
po okovima: iji su avioni oboreni, nai ili njihovi, ko bolje lae, ko naj-
bolje prikriva rtve, ko bolje pokazuje pobedu, ili opet rtve. Kao da je u
pitanju fudbalska utakmica ravnopravnih strana. Grad je tih i paralisan, ali
funkcionie, ubre se odnosi, imamo vodu, imamo struju... Ali gde su ljudi?
Po kuama, krevetima, sklonitima... ujem nekoliko linih pria o nervnim
slomovima prijatelja mukih i enskih. Oni koji su bili u nervnom slomu od
poetka rata na Kosovu, znai pre vie od godinu dana, nekolicina, sada se
oseaju bolje: realna opasnost manje plai od opasnosti u mati. Nisam
mogla da izaem na kraj sa nevidljivim ratom kao to umem sa konkretnim
potrebama: hleb, voda, lekovi... I, jako vano: sada vidim kraj. Konano
smo dobili i mi u Beogradu ono to je cela ostala Jugoslavija imala: rat na
sopstvenom tlu. Stie mi 1020 elektronskih poruka dnevno od prijatelja i
ljudi koje sam sluajno srela: misle na nas, na mene i moju porodicu i daju
mi moralnu podrku. Oseam kao da ja njima valja da dam moralnu po-
drku, meni je samo materijalna podrka potrebna u ovom trenutku, moj
moral je sazdan od mojih potreba.
Ljudi se skupljaju po kuama, da zajedno ekaju bombardovanje:
ljudi koji se jedva poznaju, koji su se pravili da ne znaju ili zaista nisu znali
359
ta se deava na Kosovu ili da je NATO sve vreme ozbiljno pretio. Sedimo
zajedno i delimo stvari koje imamo. Solidarnost i nenost bude najbolje
crte kod Srba. Konano: znala sam da neto volim kod svog naroda...
Moja prijateljica Nemica koja ivi u Beogradu zove me telefonom,
kae, nisam napustila zemlju, nisam izvela decu, ak ni tek roene unuie.
Dosta mi je svega, hou da vodim svoj lini ivot. Moja prijateljica femi-
nistkinja trai da odrimo radionicu u Panevu, koje je dosta bombardovano,
da drim knjievno vee. Ali nemamo benzina, moramo da kupimo bicikle.
Telefoniramo jedni drugima sve vreme, traei i dajui obavetenja:
deca su najbolja u tome, vie vole da budu aktivna nego pasivna u kriznoj
situaciji. Mi odrasli ih maltretiramo naim strahovima a oni su premladi da
bi lagali ili konstruisali kao to mi umemo: barataju injenicama i vestima.
Uglavnom smo dobro informisani kroz deiju mreu, kroz strane satelitske
programe i lokalne TV stanice.
Razmiljam o Albancima na Kosovu, o svojim prijateljima i njihovim
strahovima, znam da im je gore nego nama; strah se u meni budi na tu
pomisao, znai da jo nije kraj.
Nemam snove, spavam tekim snom i plaim se buenja ali srena
to jo nema prave tragedije, jo uvek smo svi ivi i stalno se gledamo da
to potvrdimo.
I da, vreme, divno vreme, uivamo i plaimo ga se: to je vreme
bolje, jae e biti bombardovanje, ali to je bolje vreme bie bomba-
rdovanje preciznije. Volela bih da znam da li nam je potrebno dobro ili loe
vreme da preivimo?
I konano, gledala sam Beninjijev film La vitta e bella (ivot je
lep), vee pred bombardovanje. Sledeeg dana, i nama se sve desilo.
Moda nije trebalo da ga gledam, ali sada je prekasno: i shvatam da je u
svakom ratu koji vode Veliki Mukarci najbezbednije mesto rtve.
P. S. U ovom asu sirene prekidaju moje pisanje... sirene su moj
cenzor i moja satnica. Ukljuujem TV na CNN da vidim zato sviraju sirene
u Beogradu, kau da ne znaju. Lokalna TV e nam dati informacije tek kad
sve bude gotovo.
6. april 99.
Danas je godinjica Hitlerovog bombardovanja Beograda 1941. Ali
najvea teta je napravljena u saveznikom bombardovanju Beograda
1944, britanskom ili oslobodilakom. Znam da e danas svi ovde koristiti tu
paralelu da bi se osetili bolje ili gore, bilo ta... seam se jednog starog bi-
bliotekara ija je verenica poginula tokom bombardovanja Beograda, nikad
se nije oenio ve zapopio. Ova me je pria vie impresionirala od pria o
360
poginulima, o izgubljenim dobrima, stanovima za koje sam ula od
ue porodice.
Sedela sam jutros na terasi, sunce me je grejalo sa velikom ljubavlju,
sanjala sam o moru i istom nebu o kome smo priali sino ekajui na
avione. I oni su doli. Ali opet nisu bombardovali Beograd: opet druga
mesta, druge rtve na terasi. Tako se oseam krivom, vie nego ikad jutros
zbog tih Drugih. Moji prijatelji i neprijatelji iz celog sveta pitaju me, zar ne
zna koliko je grozno na Kosovu? Znam, zaista znam, i oseam se krivom
to se ovde tako loe oseamo a ne prolazimo njihov uas. Ali na rat je
uvek, za poslednjih 1015 godina bio ova vrsta nevidljivog rata, jo mnogo
moramo da preemo do katarze, da se oslobodimo nae loe savesti,
pogrenih mitova, inercije...
Oseam kako nas odsecaju od ostatka sveta, jo poruenih mostova,
jo prijatelja i neprijatelja koji pokazuju na nas koliko smo mi ovde loi, jo
ludaka ovde koji prave karijere vritei kako smo mi nebeski narod. A
narod? Sedi u podrumima ili krevetima ne ekajui nita.
Sino sam sanjala kako bombe padaju u moj podrum, u moj krevet
i posle sam se osetila olakana i slobodna. Trebalo bi da prestanem da
piem, mrzim svoje snove, misli i rei. To je ve porok.
Jasmina Teanovi
(O normalnosti: moralna opera jednog politikog idiota 1999)
361
Ljiljana Odani
Zovem se Ljiljana Odani, iz Novog Sada sam, roena sam 68. go-
dine. Pre devet godina sam doivela saobraajnu nesreu u kojoj sam
ostala trajno nepokretna, oduzete su mi i ruke i noge, to e za ovu priu
biti veoma bitno. To to su mi oduzete ruke i noge znai da u potpunosti
zavisim od svojih roditelja i od ljudi koji su pored mene.
Kao i svi drugi uopte nisam mogla da verujem da e doi do rata
iako sam na dan bombardovanja rekla mami da su na CNN-u pokazali da
su mete Novi Sad, Beograd, Podgorica i Pritina.
U osam sati je grunula prva bomba. Smeno je da kaem, ali oduzela
sam se, zaista sam se oduzela i ono malo to moe mi se oduzelo. Prvo
zato to zavisim od roditelja i svih ovih devet godina koliko sam u kolicima,
provodila sam sa njima; oni su uvek bili sa mnom i u svakom strahu oni su
bili sa mnom. Ovo je bio ogroman strah i verovatno najvei strah koji sam
doivela jer nisu bili pored mene. Onda sam se ula sa svojim roditeljima
koji su bili kod moga brata. Tih dvadeset minuta dok nisu stigli ne znam
kako sam preivela. Kada su stigli videla sam da oni nisu toliko uplaeni,
odnosno verovatno su bili uplaeni kao i ranijih godina, ali to nisu pokazi-
vali, bili su dovoljno jaki zbog mene. Poeli smo da pravimo ratni plan. ta
je to znailo za mene? Znailo je pokupiti sve lekove u jednu torbu, pokupiti
dokumenta, pokupiti pare, zlato ono malo to ima u svakoj kui to nam
je bilo najbitnije. Veliki problem koji postoji u mojoj porodici je to to
imamo dve stare bake. Baku od devedeset dve godine i baku od devedeset
godina s kojima je bilo zaista apsurdno bilo gde se sklanjati. I njih dve i ja.
To vee smo presedeli u stanu ekajui da li e se jo neto desiti, meutim
poto ja ne mogu dugo da sedim, mislim da smo ve negde oko dva otili
u krevet. Sledee noi sam odluila da siem u podrum, jer svi su priali
da e ii u sklonite, da e ii u podrum, a to je bila ta prva euforija. Sila
sam u podrum, tu se naao i komiluk sa kojim sam provela lepo vee, us-
peli smo i da zaboravimo malo na rat, ali sam shvatila da ja ne mogu da
provedem rat dole, jer je moje stanje takvo da bih se ubrzo razbolela. Na
podrum je kao i veina naih podruma, memljiv i vrlo star i vrlo hladan.
Kako svi znamo, to je bio mart mesec i ja verovatno dole ne bih izdrala
due od nedelju dana. Odluili smo da sedimo tu gde smo, da sedimo u
stanu i da ekamo. Kao i svi, mislili smo da e se rat zavriti brzo, za
petest dana. Mogu da kaem da me je ta no provedena u podrumu
spojila sa komijama, to je iskustvo svih Jugoslovena. Poelo je jedno
druenje koje se nastavilo i posle rata. Svako vee sam odlazila kod
kominice, bilo nas je dosta; sva srea, svi su bili optimisti, svi su se jako
dobro drali, jako lepo smo se druili, bilo je i smeha, bilo je i straha kad
zasvira sirena, ali sve smo to proli.
362
Sledea strana no je bila kada je sruen Varadinski most koji se
nalazi na dvesta metara od mene i tada sam shvatila koliko sam ja invalid.
Kada je lupila bomba u pet ujutru, svi su skoili, a ja nisam mogla ni da
sedim u krevetu. Mama i tata su dotrali i prekrili me, prekrili su me svojim
telima. Ujutru smo priali. Ja sam bila preplaena, ali oni su mi rekli da me
nee ostaviti ta god da se desi, da ne treba da se brinem, da su oni pored
mene. Onda su poeli da mobiliu. Tad mi se javio jo vei strah, da ne mo-
biliu moga brata. To je valjda jo vei strah nego strah od bombi. Njega
jedino imam, on ima to malo dete koje meni znai sve u ivotu. Isto tako,
poto ivim u centru grada, teko sam doivela i ruenje eeljevog mosta
a i Rafinerija nam je dosta blizu. Bilo je i smenih trenutaka. Radovali smo
se kad pada jaka kia, nou, jer smo znali da nas tada nee bombardovati.
Apsurd, ali tako je.
Znam da e to izgledati glupo zdravim ljudima, ali meni je rat doneo
i neto dobro. Puno prijateljstava, puno druenja i kolektivnu nesreu. Ja
sam imala linu tragediju koja je bila mnogo vea od ove tragedije u onom
momentu kad smo shvatili koje ciljeve gaaju i nadali se i devedeset posto
znali da nee gaati civile. Niko nije znao da se jedan Aleksinac nee
ponoviti i u Novom Sadu, ali ipak je postojala nada da nee ba tebe, da
nee ba nas pogoditi. Tu se ve vratio moj optimizam. Mogu da kaem da
sam ja bila ta koja sam teila svoje drugarice, poto u drutvu inae vaim
za jaku i vrlo optimistinu osobu, tako da sam ak i prepodnevne uzbune
provodila u dvoritu sa komilukom, nisam se penjala gore.
Sledei vrlo bitan momenat je nestanak struje. Nestanak struje za
mene znai... (Evo sedimo ovde u dvoritu dok dajem ovaj intervju, upravo
je proletela kometa, ne lii mnogo na bombu, ali smo se uplaile... bila je
uta lopta sa belo-crvenim tragom.) No, poela sam o struji. Struja za ljude
znai jako puno, a ta znai za mene. Znai potpuno odvajanje od sveta,
znai nema lifta, zatvorena sam u kui. Nema grejanja, a meni je jako loa
cirkulacija. Kad god legnem moram do ukljuim elektrino jastue. Da bih
mogla da se okupam potrebno je ugrejati kupatilo, dva sata ranije, sobu
dva sata ranije. Tako da je i tu poeo jo jedan ratni plan, ta emo, kako
emo. Dve stare bake, ja...
Takoe i za lekove... Problem za lekove je bio i pre rata, a za vreme
rata, s obzirom da nismo znali koliko e trajati, zaista je bila potera, da
nam doture nekako iz inostranstva, koje ne mogu da naem u Jugoslaviji.
U meuvremenu pali su i eeljev most i Most slobode. Bomba je
lupila Izvrno vee koje se nalazi nekih osamdeset metara od mene. Taj
dan je zvalo dvadeset i est telefona, ljudi su zvali da pitaju kako smo.
Svima je bilo jako ao mostova. Ne mogu da kaem da mi nije ao tih
mostova, ja sam se rodila u Novom Sadu, odrasla u Novom Sadu i preko
svih tih mostova, pogotovo preko Varadinskog mosta sam prela bezbroj
puta i jako sam vezana za njega. Meutim iako su svi alili mostove, ono
363
to je meni bilo bitno u ovom ratu su ivoti ovih mladih ljudi iz prostog
razloga to sam ja puno vremena provela u bolnici. Ja sam od 90. do 94.
bila u bolnici i nagledala sam se ranjenih mladih ljudi. Bilo je jako puno
ranjenika. Ranjenici koji su izali ne samo fiziki hendikepirani nego i psi-
hiki; ja mislim da je to najvea tragedija ovog rata. Mostove emo izgraditi
ali ti ljudi se vie nikada nee vratiti. Mislim da ovo nije bilo vredno ni
jednog deijeg ivota.
Mogu da kaem da sam izala mnogo jaa iz ovog rata, ali isto tako
i mnogo, mnogo, mnogo siromanija. Moj optimizam, optimizam bez
pokria kako ga ja zovem, osiromaio je. Ona snaga koja mi je trebala da
izguram ovaj moj ivot, otila je na taj prokleti rat. Pokuavam da punim
baterije, sad posle rata. Ne znam na koji nain da ih punim, jer nam je
haos u dravi. Haos je meu mojim prijateljima. Haos je u naim glavama.
Ne znamo gde emo. Ne znamo kud emo. Ne znaju gde e mladi ljudi. Ne
znaju gde e, penzioneri. A ta ja da kaem!?
Interesantna stvar je bila... moja mama ima roenu sestru u vaj-
carskoj; oni su svako jutro zvali, oni bi uli vesti pre nas. Mogu da kaem
da su oni nas maltene sahranili. Tada smo dobijali posebnu energiju i
posebnu snagu teei njih. Moja mama se ponaala kao da smo na pikniku.
Uvek ih je teila kao da je s nama sve u redu, ali to je valjda tako uvek.
Mislila sam da neu moi ovako neto da priam, da neu moi
ponovo da pominjem rat, posle svega ovoga to se desilo.
U celom ovom ratu imala sam sreu to imam fenomenalno dvorite,
da tako kaem, fenomenalno dvorite koje je bukvalno oaza. Jedno lepo
travnato dvorite, mirno dvorite. Tu smo se skupljali svako pre podne, to
je bio neki moj mikrosvet. ak su poele da dolaze i moje prijateljice, moji
drugovi, prijatelji. Moram da priznam da sam ja uivala, jer sam otkrila to
dvorite, jer ranije nisam odlazila, to je u neku ruku ono to ja kaem da
sam ratni profiter. Upoznala sam se sa komilukom, otkrila sam to dvorite,
sunala sam se, to ranije nisam radila, popravila mi se krvna slika i tako,
bilo je svega i svaega, od suza do smeha. U svakom sluaju ja sam kao i
svi drugi imala i uspona i padova. Bilo je dana kad sam mislila da neemo
preiveti, kada sam bila histerina, kad se rasplaem, ali bilo je i dana kada
sam mislila, ma sve e ovo proi, ne moe tako dugo trajati, jai smo mi
od sudbine.
Tih sedamdeset i osam dana imala sam jako puno vremena da
razmiljam o sebi i mislim da je to za mene rezultat ovoga rata, upravo to
to sam valjda ovih devet godina ivela i gurala ne osvrui se na svoju
nesreu, ne osvrui se na svoj ivot, prihvatajui ga takvog kakav je.
Nikada se nisam pomirila s tim to sam u kolicima, ali sam prihvatila, ali ova
dva i po meseca su me naterali da razmiljam o sebi, da razmiljam o svojoj
situaciji i shvatila sam da ipak nije toliko cvetna kao to sam ja mislila.
Promenila sam se puno. Nema vie toga smeha ne mogu vie iskreno da
364
se nasmejem. Ovo govorim ta mi je rat uinio, kao stanje koje me je
nateralo da budem zatvorena, da razmiljam o runim stvarima, da razmi-
ljam o svojoj budunosti, koja nimalo nije blistava. Nije blistava budunost
mojih sugradjana.
(zabeleile ene na delu, Novi Sad,juli/avgust 1999;
objavljuje se prvi put)
365
Agne
Ja sam Agne. Imam etrdeset i osam godina i Maarica sam po
nacionalnosti. Svaka epoha ima neke svoje kljune termine. Ranije je to
bilo samoupravljanje, delegatski sistem, posle je dola tranzicija, identitet,
a danas je u trendu takozvani multikulturalizam. Moja pria ima dva multi-
kulturna elementa, jedan je kineski horoskop, a drugo je iskustvo Jevreja
iz Drugog svetskog rata. Po kineskom horoskopu ova godina je trebalo da
bude najbolja godina mog ivota, posle sedam dugih, gladnih i mravih
godina koje su samo odnosile, a meni tako malo davale, te sam se potajno
i sveano pripremala za grand finale. Prvo, dobila sam ponudu za posao
koji sam oekivala godinama, drugo dobila sam specijalizaciju koju sam
oekivala od 93, tree dola sam do glavnog hirurga koji je trebalo da ope-
rie moje dete. Svi su pregledi obavljeni i operacija je bila zakazana za
roendan moje erke, osmi april. Znai, ivot je konano krenuo. inilo mi
se da sam na ini... zasjalo je sunce i inilo mi se da je to stvarno godina
mog ivota. To je bilo dvadesetog marta i onda se odjednom sve sruilo.
Seam se, bila je sreda dan samog bombardovanja dete je dolo
iz kole, sedele smo same u stanu. Osealo se u vazduhu, znala sam...
Svest mi je govorila da je to to a srce mi je odbijalo svaku mogunost da
se to moe desiti, i onda smo nas dve krenule u etnju. Bilo je uvee, est
sati kada smo se vraale, Zmaj Jovinom i u Progresu sam ugledala cipele
svojih snova. Mesecima sam traila elegantne cipele; cipela je bitna jer je
obua ona koja te vodi kroz ivot i za moje preivljavanje rata ta cipela e
biti kljuna. Avetinjski prazan grad. Predvee, sumrak, nas dve stojimo uoi
rata i ugledam cipele svog ivota. Trideset est, italijanske, braon i kao to
je Pepeljuga verovatno imala njoj namenjene, meni su bile te cipele na-
menjene. Ule smo u prodavnicu, koja je bila potpuno prazna, bio je
ukljuen tranzistor i sad spikerka ita instrukcije kako da se ponaamo za
vreme vazdunog napada. Daju instrukcije o znacima za uzbunu, svi ledeno
stoje, prazna radnja, a ja probam cipele, nikad u ivotu tako dobre, tako
lepe! Znala sam, ako proe rat, ako preivimo, ako me cipele saekaju, ja
u ih kupiti. Devojke sa parfimerije stoje i kad je ve svima bilo jasno da
e se danas-sutra bombardovanje dogoditi, dve mlade otvaraju parfeme za
uzorak i poinju da se doteruju. Apsurdna situacija. Ja u cipelama, one
mlade devojke...
To je, kako preiveti kriznu situaciju. Znai, od neega to je pakao
napraviti praznik. Nas dve nismo krenule ka svojoj praznoj kui, nego smo
otile kod prijateljice koja ima etvoro dece, znai da doivimo neku sigur-
nost, da ne budemo same, jer je nekako bilo oigledno da e se to dogoditi.
Poto je ona izbeglica iz Rijeke i zna dobro italijanski, stalno gleda italijansku
366
televiziju, ve vesti idu, tri traka, avioni su krenuli, poleteli iz Aviana i petoro
dece i nas dve na etvrtom spratu, na krovu sedimo i ekamo, jasno nam
je da nam je budunost zavrena ovog trenutka. I sad mi oekujemo
avione, stvarno, odjednom prasak i nas dve se gledamo sa suzama u oima,
deca tu i, i... jednostavno ono to sam osetila bila je seta, da mi je ivot za-
vren, da sam na kraju svojih etrdesetih godina, da mi je karijera preki-
nuta, da je budunost neizvesna i da se ivot ustvari zavrio. Strah za vreme
bombardovanja nisam osetila, radila sam, sedela sam, pisala sam, ekala
sam da proe bombardovanje, uvala sam svoju porodicu i bila sam tuna
zbog gubitaka, a nisam imala strah od smrti, od nekog umiranja.
Drugi element tog mog multikulturalizma jeste veza sa Jevrejkama.
Naime, mi smo dugo bili podstanari kod Jevrejki, po raznim jevrejskim
kuama, kod ena koje su preivele novosadsku raciju, koje su ve bile
skinute u kombinezone i bile na redu za streljanje kada je racija prestala.
Jedna od njih je bila u Auvicu, znai sve su to preivele. To su bile mlade
ene i ceo njihov ivot je dobio sasvim novi tok usled takvog iskustva. One
su priale da su sve ene koje su bile pesimistkinje zavrile negde u nekoj
zapadnoj zemlji, u Americi, a sve one koje su bile optimistkinje zavrile su u
Auvicu, jer su mislile: sad se zavrio Prvi svetski rat, valjda oveanstvo nije
toliko ludo da sada zapone rat. Kada su one priale te prie ja sam razmi-
ljala u sebi, kako nisu imale refleks, kako nisu prepoznale ta e im se do-
gaati, kad je to tako oigledno bilo nama sada, gledajui njihovu sudbinu.
Prva bomba je pala u sredu, u petak ujutru Jevrejska optina je
organizovala autobuse za prevoz dece i svi koji su hteli ili su za Budim-
petu, iz Budimpete se ilo za Izrael. Jevrejsku decu. Oni su vozili i drugu
decu, ali u Izrael se ilo samo po osnovu verske pripadnosti. E sad poto
je jevrejski narod ve genetski, da tako kaem, istorijski, dovoljno mudar
i ako su oni ispraznili grad za tri dana, onda je to bio neki signal da je vrag
odneo alu i da je dolo vreme za taj istorijski refleks. Znai, ono to sam
ja mislila sluajui jevrejske prie, sada je bila moja pria. Drugo, grad je
opet bio avetinjski prazan, jer su svi otili, ja jednostavno danima nikog
poznatog nisam sretala i posle etrdeset dana bombardovanja, kad su svi
mostovi otili i kad sam ja to sve otpatila, uzele smo dve putne torbe,
isprave i krenule preko granice. Ja imam rodbinu u Maarskoj, znam jezik,
koji opet nije isti jezik mada svi govorimo maarski i po mom govoru se ne
osea da nisam odande, ali ipak je to sasvim druga zemlja, drugi ljudi,
druga kultura, a moda je injenica da sam znala jezik samo oteavala
uklapanje. I onda smo nas dve poele izbegliki ivot. Rodbina nije htela
da nas primi, bili su korektni, ali nisu imali uslova. Jedino to smo imale to
je bila jedna soba, bez hrane, bez iega i kad sam videla kako se brzo tope
pare mene je uhvatila panika. Sobu smo dobile od rodbine, ali rodbina nije
rekla koliko e ta soba biti prazna, koliko e nam ostati na raspolaganju,
jer su se oni potajno plaili da im ne ostanemo na vratu. E sad i to mogu
367
ljudski da razumem, stvarno nikome nije potrebna ta vrsta obaveze, meu-
tim ta rodbina, kada je bila ovde u Jugoslaviji, oni su znali da smo mi tu.
Oni su ovde bivali, letovali, dolazili u oping i onda smo stvarno bili rodbina.
Kada se kolo sree okrenulo onda je pria ispala sasvim drugaija. Oni su
nas jedanput pozvali na ruak, te nedelje kada smo stigli. Poto su fo-
tografi, napravili su grupni portret s izbeglicama i tu se zavrava pria. ak
nas ni telefonom nisu pozvali, da pitaju kako smo se snale. Meni nije bila
potrebna materijalna pomo, meni je bio potreban posao. Ja se ne plaim
posla, umem da radim i fizike poslove i svata drugo, ali jednostavno je
egzistencija bila strano teka, bile smo u stranom gradu, ja nisam imala
s kim da priam, ila sam ulicom i plakala. Grad koji je bio prelep, u kojem
sam ja uivala kao turista kad sam imala platu u depu, koju sam nekada
olako potroila za tri dana. Jednostavno sam bila preplaena do sri kostiju.
Ja u ivotu tu vrstu straha, nemoi, bezizlaznosti nisam osetila. Dete se
nije uklopilo u koli. Jesu svi bili korektni, ali to nije bila njena sredina. Ona
je patila za svojim drugaricama, imala je stranu nostalgiju, oslabila je.
Stalno smo gledale vesti. Ona se strano plaila za sve koje je ostavila u
gradu. Znai, jedno iskustvo je da u kriznim situacijama ne treba razdvajati
porodicu i da bi bilo mnogo bolje i za nju i za mene i za moju porodicu da
smo ostali tu svi, jer ovakvo razdvajanje samo je oteavalo i onako teku
situaciju.
Ja sam se plaila kopnenog napada i to je bio glavni pokreta zato
sam ja izala iz zemlje, jer je postojala varijanta da e se Kosovo ponoviti
i u Vojvodini i ja sam jednostavno ila u izvidnicu da napravim svojoj familiji
i roditeljima za ne-daj-boe, neku odstupnicu, da moemo opstati ako se
tu neto dogodi. Poto se rodbina pokazala takva kakva je, a opet poto je
to moja dobra godina, onda se tu i kineski horoskop morao pojaviti. Kad
sam bila devojica u osnovnoj koli, dopisivala sam se sa jednom malom
iz Peuja, gde smo bili i ja pamtim tu adresu i sad u onom bezdanu, u onoj
besperspektivnosti, naem ih u telefonskom imeniku, pozovem. Oni su na
sreu ivi i zdravi, ljudi koji imaju osamdeset godina. Ta devojka je upravo
bila kod njih u poseti i ona sedne na prvi autobus i doe da nas obie. I
sad ona pria svoju ivotnu priu i kae: kad sam ja bila 66, kad je jo u
Maarskoj bila beda i kad more nikad nismo videli, vi ste nas pozvali da
doemo na letovanje.
Poto su moji roditelji bili prosvetni radnici, vodili su decu na odmor
u Katele, kae, i vi ste nas besplatno poveli. I kae, meni je to najlepe
ivotno iskustvo, ja vam to nikada neu zaboraviti i moja kua vam stoji na
raspolaganju, moji roditelji ako imaju poslednji tanjir supe, podelie sa tvo-
jim roditeljima. I kae: ne da ste dobrodole, nego nemojte brinuti, ja u
voditi rauna i o tebi i o tvom detetu i o tvojim roditeljima.
Onda sam se ve psihiki malo bolje oseala. Poela sam da traim
posao, meutim kod njih je isto nezaposlenost jako velika i teko je nai
368
bilo ta, naroito bez papira i jedini mudar savet koji sam dobila jeste da
posao treba traiti tamo gde e ga nai. E sad, ta to znai!? Znai, ja
sam krenula da budem kuna pomonica, da perem klozete, da peglam, da
radim kod privatnika, da pravim najlon kese, znai to je put kojim se ne ide.
I druga stvar, detetu se naglo pogoralo zdravstveno stanje, ja sam nazvala
doktora i on je rekao da ona mora pod hitno da se operie. Kako u stranoj
zemlji, u stranom gradu kad ne zna ni gde je bolnica? Potpuno bez para
jer su se zalihe istopile, ono to sam zaradila bilo je samo za goli opstanak.
Kako iz te prie isplivati? I sad opet dolazi horoskop: ja idem ulicom i suze
cure, sretnem jednu enu i pita me zato plaem. Prazna ulica. Niko me
nita nije pitao otkad smo izbegli. I ja kaem, u tri rei, dete bolesno, ne
znam odakle da krenem i ona kae: nema problema, moja prijateljica je
anesteziolog u Dejoj bolnici. Kae: evo telefonski broj, ja u vas spojiti.
Sutradan prijateljica me primi, prijateljica se zove isto kao moja devojica
ljubav na prvi pogled, kae: ovo mora hitno pod no, idite snimite nogu.
Odemo, uradimo rendgen, ue doktor, koji u ivotu nije tamo trebalo
da se pojavi, jer je na hirurgiji, kae: ta je to? Odmah se struno zaintri-
girao, pita: ija je noga? Rekoh, naa. Kae, ja bih to da operiem. Kae, ja
vam zakazujem to je bio maj ja vam zakazujem operaciju za avgust. Gde
je avgust, ta e biti s nama do avgusta, ja ne bih imala nita protiv da je
to sutra. Kae, divno, neko je otkazao, u deset sati imamo slobodnu salu.
Ona bi operisana za jedan dan, operacija je uspela, nita nismo
platile, uradili su besplatno sa najveom ljubaznou, najljudskije. Mene su
hranili, mogla sam da budem u bolnici ceo dan. Gledali su televiziju s nama,
ta je bombardovano. Ja sam im priala o ratu. Oni uopte nisu imali pred-
stave kako to u ivotu izgleda... ustvari oni su imali griu savesti, ti Maari
u bolnici, poto je Tasar, odakle su poletali avioni, jako blizu Peuja. Cela bol-
nica se solidarisala s nama i to je bila jedna jako lepa i ljudska pria, sa
puno topline, tako da smo mi tu operaciju i celu tu situaciju doivele kao
praznik i jedan poklon. Mi se sad dopisujemo sa onim pacijentkinjama koje
su leale... i postale smo deo porodice u jednoj sredini kojoj nikad nismo pri-
padale. Tako da kaem, s jedne strane su se vrata zatvarala, s druge
strane... tako neverovatna, ljudska prijateljstva... i naravouenije jeste da
treba initi dobra dela i od tada, gde god imam mogunosti nekome da
uinim, ja to inim. I prosjaku, i duom i dobru re i ta mogu da dam, ja
sad to otplaujem celog ivota, dobrotu tih ljudi koji su eto...
Onda smo se vratile kui i reila sam da vie nikad ne odemo
odavde. A kada sam izala u grad, put me je vodio u prodavnicu cipela;
cipele su tamo stajale i kupila sam ih na tri eka. Sada ih gledam u ormanu,
verovatno ih nikad neu obuti, ali cipele su tu i ja se nadam da e me
odvesti na pravo mesto.
(zabeleile ene na delu, Novi Sad, juli/avgust 1999;
objavljuje se prvi put)
369
Radionice o ratu leta 99.
Bobana, Beograd
Mi iz Autonomnog enskog centra smo se organizovale, kada je
poeo rat, da telefonski koliko je bilo mogue, podravamo ene u celoj Ju-
goslaviji. Poele smo tako to smo prvoga dana, (mislim da je to i nas
izvuklo iz cele te panike), non-stop okretale telefone po celoj Srbiji i hrabrile
ene da izdre strah, i razgovarale o tome ta se deava u njihovim
gradovima. Ono zbog ega se ja najbolje oseam je i to to smo svakoga
dana pozivale nae drugarice iz Pritine, koliko su telefonske veze dozvolja-
vale. Ono to ja mogu da kaem, to je da kada ujete njihove glasove, negde
odozdo, i kad sam ja priala sa Igbalom, kad sam nju ula, mislim da je
meni rat u Beogradu bio potpuno nekako mali. Nekako sve to bombar-
dovanje se izgubilo u strahu, u svemu. ini mi se da sam u svakom
trenutku znala koliko je dole mnogo, mnogo tee. Znate kako, sve to gle-
date na TV, gledate CNN, BBC, gledate kolone i priaju vam non-stop o
tome, ali to ne moe da se poredi sa oseajem kada ujete nekog ivog,
koga pri tome jako volite, kako vam pria iz nekog mranog ugla o tome
da su navuene zavese, da ne sme glasno da se pria, da se boji da e
upasti policija, to prosto moe samo da se doivi. Koliko god to bilo teko,
moja neka slika kad me je bilo najvie strah, slika koju sam imala je da sam
ja Albanka, da isto tako padaju bombe, da sedim u oku i da ekam da
upadne banda vojnika koji mogu da mi urade bilo ta. Drugi strah odnosno
bol koji sam imala u Beogradu je to to nita nismo mogle da kaemo. U
jednom momentu, kada je policija upala kod Natae Kandi, onda smo se
mi u Centru strano uplaile da e doi isto tako i kod nas. Onda smo
nauile sve telefone napamet da nigde ne pie Pritina, i zbog nas i zbog
njih. Najtee mi je bilo, poto smo na tabli u Centru imale veliki papir na
kome su nae prijateljice Albanke, koje su dolazile (gore je pisalo uimo al-
banski) i onda su one dopisivale ne znam kako se kae feministkinja, pa
kako se kae ovo, pa kako se kae ono. Ja sam to morala da skinem u je-
dnom momentu. Onda mi se inilo kako se sve rui. Kao da emo zauvek
ostati u tom, ja ne znam, u tom faizmu. Nita ne sme da kae, pie
mejlove u iframa, sve radi u iframa, telefonom pria u iframa. To je
bilo strano. Onda sam ja u jednom trenutku totalno pukla i rekla da ja
to vie ne mogu i onda sam svim svojim prijateljicama u Hrvatskoj, Bosni,
Makedoniji napisala sve to sam mislila i posle toga su me iskljuili sa
Interneta. Jedina srea u tom periodu, koliko se seam, bila je kada ujemo
da je neka od njih izala. Izala je ova, izala je ona. To je bilo najvanije.
Samo da se spasu. Eto, to je bio moj rat.
370
Ada, Novi Pazar
U koli je bila sablasna tiina, deca koja umeju da budu strano
buna, toga dana su bila strano tiha, uplaena. Ja ulazim u uionicu i
kaem da u tog dana govoriti o jednoj vedroj strani ivota, o ljubavi.
Sluaju me nekih pet minuta zato to me uvaavaju, zato to se plae, a
onda jedan deak kae: Profesorice, ja imam svega 16 godina, i nita
nisam doiveo. Posle toga jedna devojica pita da li moe da peva. as
traje beskrajno dugo, ini se satima. asovi nisu skraeni, iako je u zemlji
proglaeno vanredno stanje. Dok devojica peva umilnim glasom, ja se
okreem prema tabli da me ne vide da plaem. Deca me pitaju hoe li biti
bombardovanja, ima li kola podrum. Tvrdim da postoji sklonite iako znam
da ga nema i da se deca nemaju gde skloniti, ako se tog popodneva neto
desi. Toj deci ja vie neu predavati, neemo govoriti o ljubavi. Agonija je
od devedesete godine, ali agonija od 24. marta traje. Mi smo gledali egzo-
dus Albanaca i sve me je to lino potresalo. U koli sam morala da budem
deurna, deurali smo po nekih est sati, grad je bio totalno zamraen.
Vladalo je opte nepoverenje, jer ja ivim u meovitoj sredini, a veina se
bojala da se ne dogodi Srebrenica, da se ne dogodi Pe, Gorade, Foa...
Dana 31. maja civilna zgrada je bombardovana, bilo je mnogo rtava. U
nekim izvetajima pominje se brojka od 13, u nekim drugim od 23. Tom pri-
likom niko od Muslimana nije stradao, sve rtve bile su pravoslavne vero-
ispovesti, tako da je gradom kruila pria da su Muslimani bili obaveteni,
da je na zgradi bio lokator, da je neko od Muslimana putem interneta
obavestio NATO i da su zbog toga svi Muslimani bili iz te zgrade i okoline
iseljeni. To naravno nije tano. Kruila je pria da je pilot bio Turin kao i
da su neki namerno i nenamerno eleli da se ja osetim krivom to sam tog
dana bila gladna, to smo iseljeni i izvesno vreme iveli u tetkinoj kui.
Kada sam posle otila do stana bio je totalno razruen. Pitali su me u gradu
da li je istina da je krilo od mog regala usmrtilo neku enu.
Vera, Vrnjaka Banja
Ja sam u svakom momentu izraavala svoje miljenje i onda kada su
Slavka uruviju ubili, samo to ja nisam imala taj znaaj. Ja sam pristalica
jedne moje mlade prijateljice, profesorke knjievnosti iz Nia, koja kae:
zatvorim se u svoju sobu pa se proderem: JA SAM PROTIV i raunam da
e se taj moj krik prisajediniti nekom horu koji e na kraju uiniti da stvari
bolje krenu. E, ja se neprestano derem. Neprilike koje mi imamo su velike.
Mi ne moramo da se pojavljujemo na televiziji, mene su pitali na televiziji
to vas nema ee na naoj lokalnoj krasnoj televiziji... mi smo u prednosti
u odnosu na Beograd. Ja sam rekla da koristim svaku slavu, proslavu, skup,
sahranu da kaem svoje miljenje. Ja sam nagovarala momke da se ne
371
odazivaju na poziv i injenica je da se 23.000 srpskih mladia nisu odazvali
na poziv, nemaju toliko zatvora da ih sada arestiraju. Prema tome, koliko
sam momaka upoznala rezervista koji su se vratili, svi su bili uasnuti.
Ima potencijala u ovom emernom narodu. Ja malu nadu gajim. Evo ta
sam ja uradila: neka svakoj od vas gospod Bog ne da da bude majka sina
jedinca koji je sluio vojsku u Sarajevu kada je rat poeo i kome je pretila
svakodnevna opasnost da dobije poziv za neku vojnu vebu, odnosno za
privatni rat Slobodana Miloevia. Prvi put kad je doao, mesec dana posle
odsluenja vojnog roka, kad je pozivar uao u dvorite, ja sam mu zapretila
pukom nikome to ne preporuujem, kazala sam da imam arsenal u
kui a ti si mi najblii koga mogu da ubijem. Ja ne mogu da do Slobodana
Miloevia doem, ali da u ovo dvorite nisi vie uao! Da li je sluaj, vie
se niko pojavio nije.
Nada, Podgorica
Za vreme bombardovanja pogoena je jedna kasarna u kojoj je
poginuo jedan vojnik. Interesantno je to je kasarna sva bila iseljena. Mene
je to jako zabolelo, da pogine vojnik, jedan jedini, koji je bio tu. ta je on
tu zapravo radio? To sam i rekla za radio Goricu, da je prva rtva rata bio
vojnik, a gde su bile stareine? To sam govorila u 14h, a sutra ujutru u 5h,
dola je vojna policija, etvorica njih jako naoruanih. Svom sinu sam go-
vorila da ode da spava u prostorije SOS-telefona. Nije me posluao i ostao
je u stanu. On ima uvjerenje o oslobaanju od vojne obaveze i smatrao je
da ga nee traiti. Doli su u 5h ujutru. Nisam htela da otvorim, ali su oni
tako uporno lupali da se moj sin iznervirao i otvorio vrata. Uli su sa pito-
ljima, a ja sam ih molila da saekaju da im pokaem to lekarsko uverenje,
da je on osloboen vojske, ali oni to nisu hteli da pogledaju rekli su meni:
E, sektaice iz nevladine organizacije, mi emo tebi sad da privedemo
dete. Pokazala sam im vojnu knjiicu i to lekarsko uverenje, meutim, oni
su drali ruku na pitolju i bilo je ili da ide ili u zatvor. On je otiao sa njima.
Prolo je pet do est sati, a nije se vraao. Poto je njegov otac vojno lice,
a ja sam razvedena od njega, poem u komandu kod njegovog oca da
vidim gde je. Njegov otac mi je saoptio da je on ... tamo gde treba da
bude, u PVO jedinici, koja se pokrenula prema Sjenici. Posle toga, ja odem
u Vladu Crne Gore, poto smo mi bili u vanrednom a ne u ratnom stanju,
traei potvrdu da nismo u ratnom stanju i da traim da se vrate. Meutim,
niko nije hteo da me slua. Sve moje komije znaju da sam protiv odlaska
mog sina u rat, a poto su neki smatrali da treba da ide, granatirali su mi
balkon jajima i kamenjem. Dok mi je sin bio tamo, pola komiluka se izolo-
valo od mene. Ja sam bila u najstranijoj traumi, ak sam ispljuvana i od
mog brata. Rekao mi je da brukam sina time to molim da ga vrate i da
treba da sam ponosna to je tamo.
372
Nora , Pritina
Za razliku od svih Albanaca, koji su doiveli zastraivanje i strah od
policije i drugih vojnih jedinica, ja jo uvek mogu da kaem da sam bila pro-
tiv bombardovanja. Na neki nain koliko sam besna na Miloevia i njegov
reim, toliko sam besna i na meunarodnu zajednicu.
Pre poetka bombardovanja, dok su trajali pregovori u Rambujeu,
situacija u Pritini se znatno pogorala, to se do tada nije osealo, pogo-
tovu kada se uporedi sa drugim delovima Kosova. Krenule su i bombe, ljudi
su poeli da se zatvaraju u kue. Svako vee neko je bio ubijen. Bacane su
bombe i u srpske i u albanske kafie i prodavnice. Oseala sam se kao da
se to desilo u Bejrutu ili negde u Severnoj Irskoj. Mnogi su se nadali, sada
priam kao Albanka, da e se nai neko mirno reenje za kosovski problem
u Rambujeu. Meutim, ispalo je da nita nije dogovoreno, da Miloevi opet
igra neku prljavu igru. Narod, tako razoaran, oajno je traio bombar-
dovanje. Drugi neki spas za nas, albanski narod nije video. Ali niko nije
verovao da e bombardovanje stvarno krenuti. Mislili smo da e biti isto kao
i u oktobru. Da e se pripremiti javno mnenje. Da e vriti pritisak na Miloe-
via i da e sve odloiti za neke druge pregovore. Samo smo sluali vesti.
Sve ostalo je bilo sekundarno. Samo vesti, vesti. ak nismo spavali. Izne-
nada, 24. marta, krenulo je bombardovanje. im smo uli da su avioni
krenuli iz kotske oseali smo, moje kolege u kancelariji i ja, da se sprema
neka oluja, da e se neto loe desiti. Moje kolege su krenule kuama.
Jedna moja koleginica i ja smo ostale do 3 sata. Naa kancelarija je bila
preko puta SUP-a i oekivale smo da emo biti blokirane ili da e neko
baciti runu bombu. Jednostavno nisam mogla da odem iz kancelarije.
Telefonske veze nisu radile. Bila sam veza na terenu. Oseala sam se jako
bespomono. Sad nisam bila ja ta koja nekom treba da pomogne. Tada
sam oseala da meni treba podrka i pomo, jer sam bila potpuno
nemona. Osetila sam strah u sebi. Otile smo kui oko tri. etale smo po
gradu. Tada sam se zadnji put videla sa mojom najboljom prijateljicom.
Videli smo da ljudi kupuju sve po prodavnicama, jer su znali da e se
zatvarati po kuama. Videli smo tenkove po gradskim raskrsnicama. Uhva-
tila me takva nervoza da nisam znala ta da radim usred dana. Da se
zatvorim u kuu? To je bilo abnormalno za mene. Nisam mogla da se
zatvorim u kuu i da ekam ta e se desiti.
Onda su se zaule sirene koje oznaavaju vazdunu opasnost: zatvo-
rili smo se po kuama. Oko 6 sati grad je ostao bez struje. Videti toliki grad
bez jednog svetla, bez jednog glasa, mislila sam da su ak i ivotinje
nestale, nita se nije videlo, nita se nije ulo. U tom mraku bila sam jedino
srena to je telefon napokon proradio. Moja jedina uteha bili su prijatelji
i u Pritini i van Pritine, u Beogradu, sa kojima sam ostala u kontaktu.
Tokom noi dok je trajalo bombardovanje, grad je jedino tada bio osvet-
373
ljen, dok su bombardovali vojne ciljeve, svi smo se pitali zar je mogue
da ima toliko vojnih ciljeva i oruja oko Pritine za koje mi uopte nismo
znali? Te prve noi su poele policijske akcije. U nekim gradovima su bili
paramilitarci, a u Pritini su to bile policijske jedinice, koja vrsta policije
ne znam. Ubili su najboljeg advokata Albanca sa njegova dva sina.
Zato sam i bila protiv bombardovanja jer sam znala da mi neemo
lako proi, znajui kako policija radi na terenu, da je ta ista policija bila i u
Pritini, da nema razloga da drugaije postupa prema gradskom
stanovnitvu.
Sloboda kretanja je potpuno paralizovana. Ljudi su se u periodu od
1012h kretali samo po komiluku, tako da nismo imali uvida ta se deava
u drugim naseljima unutar grada Pritine. Tada je poelo spaljivanje
gradova. Prva na listi je bila akovica, skoro potpuno etniki ist albanski
grad. Onda ubistvo civila naroito u drenikom podruju, Mitrovici, u meto-
hijskom delu gde su se vodile borbe izmeu UK i policije. Komunikacija
je bila mogua jedino 100, 200 ili 300 metara dalje od kue. Retko koji Al-
banac je smeo da ode do grada, jer niko nije bio siguran da e se vratiti
bez posledica ili iv. Najgore je bilo tokom noi. ekali smo kada e doi
policija ili paramilitarci koji su izvrili najvee zloine po Kosovu. Te noi
sam kod kue bila sa bratom i roditeljima. Bilo je trenutaka nemoi kada
sam ja kao antimilitarista pitala moga oca: A zato ti nisi kupio neko
oruje? ime emo se mi braniti? Ono to mi je olakavalo tu nedelju
provedenu u Pritini su esti telefonski razgovori sa raznim ljudima ne samo
u Pritini, nego najvie iz Beograda i iz inostranstva. Ne mogu opisati zato,
ali najvie mi je znailo da dobijem podrku iz Beograda. Ako me neko ne
bi tokom dana zvao bila bih veoma ljuta. To je znailo jako puno ne samo
meni nego i mojoj porodici.
Posle 45 dana odluila sam da ne mogu ostati u Pritini, jer neu
biti sposobna da ita uinim, a neu ni da umrem. Nego sam rekla ja u da
radim, da pomognem ljudima koji naputaju zemlju, a ne da ja sama
budem izbeglica i da traim pomo od nekoga. Naravno, znala sam da
nigde neu ii osim u Beograd. Neu da ekam da me poniavaju Make-
donci na granici, kao to su uradili sa albanskim izbeglicama koje su u Blacu
ostale nedelju dana. U Beograd sam uspela da odem zato to je dola moja
direktorka i povela me sa sobom. Inae, ne znam da li bih uspela sama da
izaem sa Kosova. Otila sam tamo, ostala 23 dana i vratila se u Crnu
Goru da tamo radim sa izbeglicama. Spavala sam po raznim kuama gde
sam morala da nauim njihova pravila, ali nikada nisam rekla da u se
oseati kao rtva, da u puno raditi da se to pre vratim na Kosovo, to sam
na kraju i uradila.
Posle zavretka istraivanja u Crnoj Gori, ponovo sam se vratila u
Beograd i ostala sam skoro 2 nedelje. Tu sam se suoila sa posledicama
bombardovanja. Tu sam potpuno zaboravila da sam Albanka. Bila sam sa
374
prijateljima i davala im podrku. Videla sam kako NATO pogaa civilne
ciljeve, zbog ega stradaju civili, ene i deca, nevini ljudi. Nisam znala da
li da budem vie besna zbog onoga to se deava mome narodu ili zbog
onoga to se deava nevinim ljudima u Beogradu, time to se potpuno
unitava jedna drava, to su srueni toliki mostovi.
Situacija se u Beogradu sve vie pogoravala i reila sam da odem.
Morala sam da se vratim u Albaniju i Makedoniju da radim sa ljudima, sa
izbeglicama. Da pratim preko njih ta se deava na Kosovu. Najvie sam
vremena provela sa izbeglicama u severnoj Albaniji u mestu Kukes. Odavde
sam sluajno nakon potpisanog sporazuma ula zajedno sa KFOR-om na
Kosovo. Bilo mi je jako lepo kada sam nakon tri meseca ponovo dola na
Kosovo. Bila sam srena zbog dolaska u zemlju koju volim, u najlepi grad,
ali u isto vreme bila sam besna to sam ula sa tolikom vojskom, koju
mrzim, koju smatram okupatorskom vojskom. Najgore je bilo kad sam
videla kolone lokalnih Srba kako se spremaju da napuste grad zajedno sa
vojskom. Iz Prizrena, najlepeg i multietnikog grada, Srbi su odlazili.
Priala sam sa tim Srbima i rekla sam im da sam i ja 3 meseca bila
izbeglica, da znam kako je to kada te neko tera iz svoje zemlje, da znam
kako je napustiti svoju kuu i da oni moraju da ostanu, kao to su i moji
roditelji ostali na svoj rizik. Srbi, Crnogorci, Romi su mi rekli da se oni plae
osvete. Verovatno je meu njima bilo i onih koji su inili zloine, ali oni su
se uasno plaili UK. Drugo moje razoaranje je bilo kada sam stigla u
Pritinu. Nisam mogla prepoznati svoj roeni grad. U Pritini su bili neki
potpuno strani ljudi.
Doli su na vlast ljudi iz drugih krajeva, koji su navodno ratovali i
doneli slobodu, mada to nema veze sa tim. Ljudi koji zloupotrebljavaju ime
UK, koji pljakaju, spaljuju, isteruju ljude, rade iste stvari koje je policija
radila Albancima. Poto je KFOR zajedno sa UN duan da uva mir i stabil-
nost na Kosovu, pitam se da li ne eli ili ne moe da uva mir na Kosovu?
Neko mora doneti mir na Kosovo, ali ko ne znam. Pitam se ta e biti sa
multietnikim Kosovom? Da li e to ostati mrtvo slovo na papiru?
Avgust 1999. u Ulcinju ene u crnom, Beograd
(ene za mir 1999)
375
Prelazei liniju
Prelazei liniju
Prelazei linije
izvan linija
Znai razliite boje
zvukovi
naini
Prelazei dane
misli
due
Prelazei svakog trena
svakog dana
Prelazei zajedno
besmisleni rat
Prelazei povijest
Tako
Oni linije postave
Rijei o budunosti ena
Podsjeaju nas
Podsjeaju na ivot u miru
Prelazei jug i sjever
istok i zapad
Balkan
Mi hodamo po cijeloj zemlji
izvan linija
Kada jedne druge ugledamo
Znamo
Da smo zajedno
Kad jedne na druge pomislimo
Miljama udaljene od
zajedno
Sjeajui se naih snova i ciljeva
Cjeline
Usprkos linijama i stranama
besmislen rat
Mi nismo same
Zamisli
izvan linija
(Pesma je pisana za vreme deurstva u Antiratnoj kampanji u Zagrebu. Pesmu su
preuzele mirovnjakinje i mirovnjaci sveta kao moto obeleavanja 8. marta 1994. go-
dine. Biljana je mislila na nas dok ju je pisala. Mi mislimo na Biljanu i nae drugarice
iz Zagreba objavljujui je.)
(Feministike sveske 1/1994)
379
Biljana Kai
enski lobi, Zagreb
Iren Majer
Rei koje kriju strahotu.
Bila je to jedna strana u novinama kao i svaka druga: veliki naslov,
pet stubaca, jedna slika, reenica, rei, slogovi, slova, interpunkcija. Nita
uznemirujue. Preleteti, prelistati. List ve u vazduhu, zastaje dah: etiri
reda, u sredini teksta, odjednom iskau, poveavaju se kao pod lupom,
povezuju se u glavi na ove rei: Sve devojke i ene danonono su razni
mukarci silovali. Na goloj zemlji, priterane uza zid, od pozadi i spreda, u
usta. Katkada istovremeno vie mukaraca.
Skrenuti pogled, samo skrenuti pogled. Kad se pogled vrati, reenice
su jo tu, nisu se razminule, nisu nestale od stida, nisu klonule od uasa.
Ne, stoje tu, uspravno. I pored njih jo hiljade drugih. Reenice koje u sebi
kriju strahotu.
Strahote koje je preivela Marijana, stara 17 godina. Trudna posle
stotina silovanja. Strahote koje je preivela Besima, stara 40 godina. Silovali
su je u jednom logoru iz noi u no, nekadanji susedi. Dvanaestogodinja
Fatima. Silovana na oi svoje majke.
To nikako ne prestaje. Zato se nita ne dogaa? Zato se nita ne
pokree. Zato novinska strana ne promeni boju. Zato ne pocrveni od krvi
ena? Ne, papir ostaje beo i suv, tamparska boja ostaje crna. Neizrecivo
je reeno, napisano, tampano. I proitano. Branei se, iz straha, mogle bi
da se pojave slike. Oskrnavljena tela Marijane, Besime i Fatime mogla bi
se kao slika u glavu utisnuti. To se ve desilo. Proitati tako neto, a ne
videti, nemogue je. I nepodnoljivo je. Jer to vie nisu Fatima, Besima i
Marijana, ve sam to JA. ta da sam ja na njihovom mestu... misao se
prekida. Kad bih je dovrila, to bi imalo posledice: zavriti je, znailo bi za-
vritati. Glasno vritati. Vritati, zbog moje najdublje ranjene due,
vritati, zbog mog LJUDSKOG dostojanstva.
Otvara se ponor. U ratu se otvaraju svi ponori. in ljubavi postaje in
mrnje. Postaje izdaja ene, izdaja oveanstva. Nasilje koje sve unitava:
tela, duu, ivot. Najdublje uopte zamislivo ponienje. Zamislivo i ostva-
rljivo samo u najdubljoj mrnji, u najgroznijem oseanju osvete, opijenosti
nasiljem i drogom. Ili pri gubitku sopstvenog ja. ovek koji se vie ne osea
kao ovek, moe to da uini drugom ljudskom biu. U ratu je to mogue.
U svakom.
I u svakom ratu uas gui krik rtve. Utoliko glasnije morali bi sada
vritati oni kojima to okolnosti dozvoljavaju.
(Ovaj tekst je Iren Majer,
dopisnica vajcarskog radija DRS iz Praga, proitala 10. decembra 1992)
(Antiratni bilten SOS-a 1993)
380
381
utnja

***
Svi koji su istraivali ratna silovanja u Bosni i Hercegovini istiu da
im je utnja rtava bila najvea zapreka, esto nesavladiva. I moje iskustvo
to potvruje. utnja je i u mom istraivanju bila moj najvei protivnik.
esto sam se osjeala kao pred zidom, a preda mnom su bila ljudska bia,
nesretna, posramljena, poniena, izgubljena. Mnoge su rtve mjesecima
bile pod najgorom torturom u logorima i zatvorima. Mnoge su izgubile
djecu, mueve, roditelje. Iza veine su ostali spaljeni ili srueni domovi.
Razumjela sam njihovu utnju.
Moj drugi veliki protivnik bile su emocije. Precijenila sam se mislei
da me nee uzdrmati neizmjerna patnja, nemo i beznae rtava. Najtei
su mi bili susreti sa silovanom djecom. Neki i ne znaju kako se zove to
to im se dogodilo, ali sijeda kosa osmogodinje djevojice, ili naprasno
mucanje druge, njezine vrnjakinje, rjeit su dokaz traume koja im je
unitila djetinjstvo. Nakon dugih mjeseci sluanja potresnih ispovijesti koje
su se duboko urezale u moju svijest, bila sam pred slomom. Dugo mi je
nakon toga trebalo da se oporavim i ponem pisati.
Neke koji me poznaju iznenadio je moj profesionalni zaokret od poli-
tikog novinarstva prema temi koja me nikad ranije nije zanimala. Moda
se to i ne bi dogodilo da prva bosanska izbjeglica koju sam srela krajem
travnja 1992, nije bila silovana ena iz Bijeljine. Kad sam shvatila da njezino
iskustvo nije ni sluajno ni usamljeno, nisam vie mogla natrag.
Dvanaest ispovijesti koje su u knjizi prezentirane samo uz moje ne-
znatne ali nune intervencije (skraivanje), te jo skoro stotinu izjava silo-
vanih osoba i nekoliko stotina izjava svjedoka koje su posluile za analizu
sluaja, rezultat su desetomjesenog traganja po izbjeglikim naseljima,
po kolodvorima i svim moguim mjestima po kojima se rasuo bosanski
egzodus. Bez pomoi drugih ne bih to uspjela. (...)
Seada Vrani
(Pred zidom utnje 1996)

naslov ur.
Jedinstveni scenarij silovanja
Poetne zablude
Sredinom svibnja 92, kad sam ve bila odluila iskoristiti neoeki-
vano obilje grae o ratnim silovanjima i umjesto planirane reportae
napisati feljton za Monitor, izraz etniko ienje jo nije bio u medi-
jskom opticaju. U Hrvatskoj, u koju se najvei broj informacija o zlodjelima
srpskih postrojbi u Bosni i Hercegovini slijevao s dolaskom desetina tisua
izbjeglica, javna glasila najee su rabila izraze kao genocidna srpska
politika i genocid nad nesrpskim puanstvom BiH, pa su i prve informa-
cije i izvjea o silovanjima, svrstavale takve zloine pod isti nazivnik. U
lipnju, a pogotovo u srpnju 1992, kad europski tisak jo ne spominje ratna
silovanja, hrvatske novine skoro svakodnevno objavljuju svjedoenja silo-
vanih ena, irei u javnosti uvjerenje da se radi o specifinoj, monstru-
oznoj strategiji koja planski i sustavno prakticira silovanja kao jedno od
sredstava ratovanja, odnosno iskorjenjivanja nesrpskog puanstva s teri-
torija koji trebaju pripasti buduoj velikoj srpskoj dravi.
Moje tadanje miljenje o silovanjima nije se uklapalo u ope treti-
ranje ovih zloina u hrvatskom tisku i javnosti, premda su mi bili dobro
poznati ciljevi srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu. Znajui kakvu je
brutalnost agresor pokazao u Hrvatskoj, nisam dvojila da u agresiji na
nezatiene bosanske civile nema nikakvog obzira. Napokon, zahvaljujui
informacijama koje sam osobno prikupila u svakodnevnim kontaktima sa
rtvama silovanja i drugim izbjeglim i prognanim osobama ve tada sam
znala da seksualno nasilje u Bosni i Hercegovini nije tek sporadina nego
masovna pojava.
Odbacivala sam, meutim, mogunost da se u sluaju ratnih silo-
vanja radi o realizaciji unaprijed zamiljenog projekta, odnosno da se sek-
sualnost smiljeno rabi kao ratno sredstvo. U mojim modanim vijugama
nije bilo mjesta takvoj nastranoj ideji, niti je moj mentalni sustav mogao
akceptirati da je mogue daljinski upravljanom mukou postii psi-
holoki uinak topovske granate, kako je to sugerirala jedna aktualna
karikatura kojoj sam jednako zamjerila zbog promaenosti koliko i zbog
vulgarnosti.
Razlog zbog kojeg sam inzistirala na vlastitom, izdvojenom stavu,
nije bio akademske naravi kako su mi predbacivali pojedini kolege. Jo
manje je to moglo biti srbofilstvo ili jugonostalgija, kako su javno
etiketirani mnogi hrvatski novinari koji su kritiki pisali o Tumanovoj
politici. Nisam, takoer, imala iluzija da bi moralni razlozi zaprijeili
plansku i sustavnu uporabu seksualnog nasilja u ratne i politike svrhe,
382
jer se u sluaju Karadievih postrojbi i specijalnih jedinica iz Srbije,
koje su nepobitni dokazi optuivali za monstruozne zloine, nije moglo
raunati na moralna naela.
Glavnu zapreku planiranoj i sustavnoj uporabi seksualnog nasilja,
odnosno masovnom prakticiranju silovanja po unaprijed utvrenom kon-
ceptu, nalazila sam u samoj prirodi spolnog odnoaja. Tada jo nedovoljno
upuena u bit zloina silovanja, uvjerila sam sebe da i nasilan spolni in im-
plicira odgovarajue poticaje koje nije mogue usmjeravati, pogotovo ne
u masovnim razmjerima, nekakvim izvanjskim komandnim mehanizmom.
Premda mi nije bio nepoznat izraz zloin iz poslunosti i argumentacija
kojom psihologija objanjava takav fenomen, karakteristian osobito za
ratne okolnosti, bila sam uvjerena da bi se u pokuaju primjene bilo kakvog
koncepta seksualnog nasilja isprijeila bioloka barijera. Drala sam da
sama ljudska priroda, bio-psihiki sustav ljudskog bia, iskljuuje telediri-
giranu erekciju, odnosno programirano seksualno nasilje.
Ovih sam se zabluda oslobodila tek poto mi se, nakon niza razgovora
sa rtvama, ukazala demistificirana slika silovanja kao sirovog i surovog
nasilja, blieg Thanatosu nego Erosu, nepatvorenog nasilja koje nema nita
bitno zajedniko s normalnim seksualnim odnoajem. Dakako, mom
bistrenju pojmova pridonijela je i literatura o prirodi i funkciji silovanja, koja
mi je pomogla da silovanje shvatim kao nasilan pseudoseksualni in. No
tada, poetkom kolovoza 1992, sloile su se i neke druge kockice u mozaiku
ratnih silovanja u Bosni i Hercegovini. One su rasprile moju poetnu pret-
postavku da su posrijedi masovni seksualni incidenti kakvi se dogaaju u
svakom ratu i uputile me na postojanje strategije silovanja i njezinu susta-
vnu i masovnu realizaciju u ratu protiv Bonjaka i bosanskih Hrvata.
Najprije sam u mnotvu prostorno i vremenski nepodudarnih poje-
dinanih iskustava rtava zapazila neke bizarne podudarnosti na koje nisam
u poetku obratila panju. S vremenom, meutim, iz njih su se poeli
kristalizirati obrasci silovanja da bi se, na koncu, sklopio cijeli mozaik s
vrlo transparentnom metodologijom zloina. Naravno, nakon toga nisam
se vie mogla opirati zakljuku da se silovanja doista koriste kao ratno
sredstvo. U nastavku istraivanja indicije su postale nepobitni dokazi.
Kako se slagao mozaik
Prije rekonstrukcije mozaika, koji mi je razotkrio strategiju i kona-
an cilj masovnih silovanja, drim nunim napomenuti kako mi se, post
festum, sve ini loginim i jednostavnim, pa mi i nije teko razumjeti
kolege, barem one dobronamjerne, koje je iritirao moj izdvojeni stav.
Drim, ipak, da nisam protratila prva etiri mjeseca svog istraivanja da
bih spoznala neto to su drugi odmah prepoznali ili, ak, unaprijed znali.
383
Kroz to vrijeme mnogo sam nauila o fenomenu silovanja, koji me
ranije nije zanimao ak niti kao tema iz novinskih crnih kronika.
Napokon, kroz prva etiri mjeseca postupno je u meni sazrijevala odluka
da moram znatno vie postaviti vlastiti cilj elim li iskazati samo bitno od
onog to sam spoznala u skoro svakodnevnim razgovorima s izbjeglicama
i rtvama. Bila sam pred velikim izazovom, utoliko veim to je tada sve
bilo drugaije nego na poetku moje istrage. Osjeala sam da ni ja vie
nisam bila ista osoba.
(...)
Odluku da napiem knjigu donijela sam tek poto sam shvatila da
ene za kojima svakodnevno tragam nisu rtve incidenata, nego unaprijed
odabrana meta jedne morbidne strategije koja je seksualno nasilje stavila
u funkciju rata i politikog cilja. Pisanje knjige zahtijevalo je moje mnogo
vee angairanje. Premda iznimno dragocjeni, moji razgovori sa rtvama
nisu mi mogli pruiti odgovore na pitanja koja nisam mogla ignorirati.
Valjalo je konzultirati odgovarajuu literaturu i strunjake.
* * *
Jedna stara auto-karta Bosne i Hercegovine sluajno je bila pre-
sudna da donesem konanu odluku. Pretpostavljala sam da u lake na
takvoj karti, nego na zemljopisnoj, pronai Uskotlinu, odakle je potjecala
izbjegla obitelj koju sam upoznala tog dana, posljednjeg u mjesecu srpnju
1992. Ovo mjesto, otprilike na pola puta izmeu Foe i Gorada, lako sam
pronala na auto-karti, a onda sam nastavila dalje.
Bez nekog posebnog cilja, zapravo, ne oekujui nikakvo otkrie,
odluila sam potraiti i na toj staroj karti oznaiti i druga mjesta, zabiljeena
u mojim blokovima, za veinu kojih sam prvi put ula od izbjeglica i rtava.
Pomislila sam kako bih i na taj nain mogla izbjei neugodna iznenaenja
i, barem, biti sigurna da takva mjesta, poprita zloina, nisu izmiljena.
Kad sam na auto-karti oznaila pedesetak crvenih toaka i potom ih
linijom zaokruila po vanjskom rubu, ukazao se crte slian glavi gljive
to natkriljuje iroko podruje ograeno Drinom na istoku, Savom na
sjeveru i Unom na zapadu. U crteu nisam traila nikakvu simboliku niti
sam prepoznala kakvu poruku, osim to je bilo oigledno da se rub
klobuka poklapa s pravcem srpskog osvajanja. Vie iz radoznalosti nego
s nekim praktinim ciljem izraunala sam udaljenost izmeu Foe i Bosanske
Krupe, procijenivi da bi avionu trebalo jedva dvadesetak minuta da preleti
tih 270 kilometara izmeu dvije krajnje toke dijagonale na koju je polegla
glava iscrtane gljive. Ratom su, meutim, ova mjesta postala udaljenija
nego ikad. Ali, ak i tako udaljene, Fou i Krupu povezivala je ista sudbina.
Svako od ovih mjesta proivljavalo je svoju Golgotu.
Tada je, konano, zazvonilo i u mojoj glavi. Poeo se vrtiti film sa zbi-
384
vanjima o kojima su svjedoile rtve. Najednom su mi postale znakovite i
iznimno vane zapanjujue slinosti u opisima geografski razdvojenih do-
gaaja, na koje prije nisam obraala panju. Napadno slini, esto podu-
darni detalji u mnotvu pojedinanih iskustava i potresnih osobnih drama
koje su mi ponekad zvuale poput beskonanog repriziranja jednog te istog
predloka, poeli su mi signalizirati jedinstven scenarij.
Nakon temeljitog proeljavanja biljeki i presluavanja vrpci sa
snimljenim razgovorima bila sam u to posve sigurna. Nije moglo biti ni
najmanje dvojbe da se radi o jednoj, jedinstvenoj strategiji, prakticiranoj
prilikom osvajanja i pustoenja podruja s nesrpskim stanovnitvom. Njezin
su sastavni dio bila i masovna silovanja koja su, kombinirana s masakrima
i drugim oblicima nasilja i terora, pokrenula milijunski egzodus Bosanaca.
U nastavku istraivanja nisam dola do spoznaja koje bi promijenile
ovaj zakljuak. Naprotiv, samo se uveala gomila dokaza da su silovanja
bitna komponenta srpske vojno-politike strategije, beskompromisno i su-
stavno provedene u agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Naravno, strategija se
uvijek prilagoavala konkretnim prilikama, to me je navelo na zakljuak
da scenarij silovanja sadri i svoje izvedbene varijante. Poslije sam sa-
znala da su do istog zakljuka doli i neki drugi istraivai koji su vari-
jante identificirali kao karakteristine modele odnosno obrasce
seksualnog nasilja. Naknadno sam preuzela ovaj drugi izraz, jer mi se ini
da rije obrazac adekvatnije odraava sustavnost postupaka to je u
bosanskom sluaju ratnih silovanja posebno karakteristino. Mislim da nije
presudno to se obrasci silovanja, koji su ovdje opisani, ne podudaraju
sasvim s onima iz drugih izvjea.
Seada Vrani
(Pred zidom utnje 1996)
385
U Rachelinom krevetu
Izveli su moju ezdesetogodinju majku i ezdesetosmogodinjeg
oca iz kue. Ti etnici, ti djeaci vojnici koji su s nama odrasli i pohaali
osnovnu kolu. Natjerali su mog oca da stane nasred naeg travnjaka i
uperili su puke u njegovu glavu. Zatim su poeli bacati kamenje na njega,
koje ga je pogaalo u glavu, vrat i prepone, dok je bespomono i zbunjeno
stajao ispred mene, moje majke i nae rodbine. Bio je pun rana i krvario
je, bio je izloen pred svima, a oni nisu prestajali.
Sjedim na metalnoj stolici u krugu s drugim enama koje pue i piju
jaku crnu kavu. Ljeto je 1994. godine i nalazimo se u improviziranoj privre-
menoj lijenikoj ordinaciji u izbjeglikom logoru u okolici Zagreba, u
Hrvatskoj, i sluamo tridesetogodinju lijenicu (kako ju je nazvala moja
prevoditeljica) koja opisuje svoja nedavna iskustva iz Bosne. Stigla sam
ovdje, a poslije idem u Pakistan, da razgovaram s izbjeglicama iz Bosne.
okirali su me izvjetaji o strahotama poinjenima nad enama i dola sam
ovdje kao dramatiarka i scenaristkinja da bih napisala filmski scenarij.
Zatim su izdvojili moju majku i prolili benzin oko njenih nogu. Tri su
sata palili ibice i drali ih to su blie mogli. Moja je majka bila bijela u licu
bilo je vrlo hladno. Zatim je poela vritati. Razderala je suknju i povikala,
Ajde, etnici. Ubijte me. Ne bojim vas se, ne bojim se umrijeti. Ubijte me.
Izgledalo je kao da su druge Bosanke u skupini prestale disati dok
su sluale priu. Sluam kako preko svoje prevoditeljice postavljam pitanja
udnim novinarskim tonom koji pokazuje da sam sve ovo ve vidjela, da
je to samo jo jedna ratna pria. Pitam: Kako objanjavate da su se vai
susjedi okrenuli protiv vas? i Jeste li ikad prije rata bili zabrinuti zato to
ste Muslimanka? Postavljam ta pitanja pod maskom svoje profesionalne
osobnosti, koja mi slui kao tajni tit i sigurno mjesto.
Nakon to sam konano pobjegla i stigla ovdje, nastavlja lijenica,
ula sam da je nae selo opet sigurno i slobodno. Snage UN-a prodrle su
u koncentracioni logor i moj je otac osloboen. Poela mi se vraati nada.
Zatim su etnici upali u moje selo. Zaklali su maetama sve lanove moje
obitelji. Moj otac i majka naeni su s udovima rasutim po travnjaku.
Sluam njene rijei i osjeam da se neto uruava. Logika. Sigurnost.
Red. vrsto tlo. Ne elim plakati. Profesionalci ne plau. Dramatiari vide
ljude kao likove iz drame. Ona je lik lijenice. Ona je lik jake, otporne i
traumatizirane ene. Pokuavam smiriti drhtaje svog tijela.
Prvih deset dana boravka u Zagrebu spavala sam na kauu u Centru
za ene rtve rata. Centar je osnovan prije tri godine za pomo srpskim,
muslimanskim i hrvatskim izbjeglim enama koje su silovane u ratu. Sada
prua potporu vie od 500 ena koje nisu samo silovane, nego su zbog
386
rata ostale bez krova nad glavom. Veina ena koje rade u Centru su iz-
bjeglice. Vode grupe potpore i nabavljaju nunu pomo hranu, sanitarne
potreptine, lijekove, igrake za djecu. Pomau enama da pronau za-
poslenje, ostvare pravo na zdravstvenu njegu i nau kole za svoju djecu.
Tijekom tih prvih nekoliko dana provodila sam pet do osam sati
dnevno intervjuirajui ene u sreditu grada, u zaputenim izbjeglikim lo-
gorima i lokalnim kafiima. Upoznala sam mnogo ena obuenih u crno
crnu svilu, crni pamuk, crnu lycru. U svim sam intervjuima ili imala snanu
elju spasiti ene zbog ega sam se osjeala nemona i ogorena ili
sam pokuavala zadrati stav dramatiarke: sluala sam prie kao poten-
cijalne drame i mjerila njihove rijei u taktovima i zamasima. Taj me pristup
inio hladnom, nepristupanom, nadmonom.
Tisue novinara ve su saznali sve o ivotima tih ena. One su se osje-
ale opljakanima, kao da im je oduzeta privatnost. Bila je ast i povlastica
da su me ene izbjeglice koje su radile u Centru dovele u te izbjeglike lo-
gore, a ponekad su ak i okupile ene zbog mene da bih dobila podatke
koje sam dola prikupiti. Shvatila sam da ne potujem svoje obveze prema
njima. Uspostavila sam odnose koji su bili hijerarhijski, jednostrani i
utemeljeni na mom shvaanju sebe kao osobe koja e izlijeiti rane i rijeiti
probleme na takav stav potaknula me oajnika i prikrivena potreba za
nadzorom: potreba da nadzirem kaos i zatitim sebe od previe gubitka,
okrutnosti i bezumnosti. Moja potreba da analiziram, da protumaim, pa
ak i da stvorim umjetniko djelo iz tih ratnih strahota, proizlazila je iz moje
nesposobnosti da ivim s ljudima, da ivim s njihovim patnjama, da sluam,
da osjeam, da se izgubim u kaosu.
Desetog dana mog boravka u Zagrebu ena po imenu Rachel, koja
je radila u Centru, ponudila mi je da ostanem preko vikenda u njenom
stanu. Bila sam uplaena. Prvi sam put bila sama od mog dolaska u
Hrvatsku i prvi sam put mogla razmiljati o tom iskustvu i saznati gdje sam
ja u tom trenutku. Kad sam stigla u njen stan, ve je pao mrak. Svjetla na
stubitu stalno su se gasila osjeala sam paniku i strah svaki put kad
sam ostala u mraku. Godinama sam se bavila aktivistikim radom radila
sam u sklonitima za ene beskunice, vezala se za ograde u znak pro-
svjeda protiv nuklearnog rata, spavala u mirovnim kampovima na
otvorenom, na kii i meu takorima, boravila na vjetrovitom terenu za
nuklearno ispitivanje u Nevadi okruena radijacijskom prainom ali nikad
se nisam osjeala tako osamljeno. Nazvala sam doma, u Ameriku. etala
sam stanom. Pokuala sam itati, ali nisam se mogla koncentrirati. Konano
sam legla na Rachelin krevet prekriven predivnim crvenim poplunom i
sluala kazetu s prelijepom pjesmom Jane Siberry, Calling All Angels.
Iz mog dnevnika te noi:
Moje srce se slama iznutra kao organizam koji raa sam sebe, koji
raa prie o sebi, o okrutnosti: zapaljene cigarete gotovo probijene kroz
387
one jabuice vojnikove ene, odrubljene glave njenih starih roditelja,
petnaestogodinja djevojka koju su njezin mu vojnik i njegovi prijatelji silo-
vali u autu, pitolj koji su vojnici iz zabave stavili u ruke njene tromjesene
bebe, hranu koju su odbili dati majci muslimanske djevojke koja je odluila
roditi dijete Srbina koji ju je silovao, ujak iz Kanade koji je pokuao zlostavljati
svoju etrnaestogodinju neakinju koja je pobjegla iz Sarajeva i eljela otii
na sigurno kod njega u Kanadu, prljava i zamrljana odjea u kutijama
humanitarne pomoi za koju su ene izbjeglice trebale biti zahvalne.
Moje srce nije bilo slomljeno zbog te okrutnosti i primitivnog uasa.
Boljelo me jer sam se pokuala obraniti od ljubavi prema izbjeglicama.
ene koje su radile kolae u prostoru koji je sada bio njihova kuhinja,
spavaa soba, dnevna soba i kupaonica radile su ih za mene, za strankinju.
Ona koja se smijeila i pokazivala ono malo zubi koje ima, koja je osna-
ivala enu pokraj sebe koja je puila cigarete, poravnala je suknju i is-
priala se zbog svoje neuredne frizure. Moje se srce ispunilo ljubavlju. Suze
su mi poele tei kao staklo koje je rezalo moju kou, lomilo me, pretvaralo
me u nikoga i neto nestvarno, skrilo moju udnju za definiranjem, moi,
slavom, razlomilo sve to u sitne komadie koji e se rastopiti i nee nastati
nita to bih mogla odrediti, nita to bi nalikovalo meni ili mojoj biti. Bila
je samo kaa. Gomila pulsirajue krvave kae. I rastapanje.
Nakon noi provedene u Rachelinom krevetu, moje se putovanje
promijenilo. Poela sam shvaati svoje intervjue kao svete drutvene
ugovore. Nisam mogla samo uzimati prie, dogadaje i osjeaje tih ena.
Morala sam s njima uspostaviti interakciju. Morala sam biti prisutna.
Morala sam biti ranjiva. Morala sam osjetiti ljubav. Nisam vie mogla tititi
sebe od pria koje sam sluala. Rat nije prirodan. Nikad neu mirno pri-
hvaati strahote i okrutnost. Nakon toga, esto sam tijekom intervjua
plakala. Osjeala sam se maleno i bespomono. Stari obrambeni stavovi,
identiteti i pristupi su nestali.
(...)
Eve Ensler
(Eve Ensler je dramatiarka, scenaristkinja i aktivistkinja. Napisala je
Vaginine monologe i zasluna je za V-dan, globalnu kampanju protiv
nasilja nad enama. Dugogodinja je prijateljica Centra za ene rtve rata.)
(ene obnavljaju sjeanja 1994)
388
Beleke o ivotu u pozadini
Ja sam Senka. ivjela sam i radila u Sandaku trideset i jednu godinu.
Od toga dvadeset tri u Priboju na Limu. Mjesto je svima dobro poznato, jer
je dugo bilo prisutno u sredstvima informisanja, kao uostalom sva mjesta
u Sandaku. Za te krajeve veu me vrlo drage uspomene. Slobodno mogu
rei da je jedan dio mene ostao tamo, bez obzira to provincija nimalo nije
laka za ivot.
Do izbijanja sukoba, na naim prostorima ivjelo se dobro.
Prethodni sistem je ureivao nae ivote, krojio ih i prekrajao, a mi smo bili
nijemi posmatrai, ili vjernici. Nikada nijesam bila u strukturama vlasti, ali
moja profesija je zduno sprovodila u ivot sve ono to je vlast traila.
Naime, kroz planove i programe uenici su bili potpuno obuhvaeni vlada-
juom ideologijom. Moda su jedino asovi matematike bili izvan toga. No,
otpora nema. Postoje samo blage kozmetike promjene, ali one su nedo-
voljne da bi se uenici i uenice izgraivali kao slobodne i mislee jedinke.
Sve je unaprijed kodirano. U meni se javljaju pobune, dileme; pokuavam
neto da izmijenim, ali svugde nailazim na zid. Sebi dajem zadatak da ko-
liko mogu i znam uinim uenicima/ama boravak u koli prijatnim. I mislim
da sam u tome uspjela. Mislim da sam im se obraala sa puno ljubavi i
topline. Nadam se da e mnogi od njih makar ponekad pomisliti na mene.
... U zemlji su se desile krupne promjene. Umjesto vlasti komuni-
stike birokratije, dobili smo nacionalistiku. Bivi borci za samoupravljanje
i radnika prava preko noi su postali Srbi, Hrvati, itd. Meutim, jo niko
od obinih ljudi ne sluti rat. U martu 1991. deavaju se demonstracije u
Beogradu. Povod je na prvi pogled beznaajan, ali u tom protestu desetine
hiljada ljudi, izbilo je ogorenje, godinama skrivano nasilnim utanjem i
vjetakim odravanjem mira. Za tren je nestala slika o srenoj zemlji. Kao
nabujala rijeka, ogromna masa ljudi, svom silinom izrazila je zatrpane ne-
slobode, nezadovoljstva, oajanje. Bila sam tog marta na trgovima
Beograda. Nosiu to u sebi i kao znaajne trenutke mog ivota. I kao lijepe.
Tih nekoliko dana u Beogradu bilo je divno i slobodno. Ni tenkovi tog 9.
marta nijesu uplaili ljude. Hiljade divnih mladih lica i sada vidim. esto se
pitam zato je Beograd tada ostao sam?
Moda je to bio zlokoban znak za nau optu tragediju.
... Opet sam u Priboju. Radim. Poinje rat. Mobilizacije, strah, pro-
paganda. Svuda vojska. Preko raspusta sam u Beogradu. Na ulicama vie
uniformisanih nego civila. U jesen iste godine u Priboju je jo relativno
mirno.
Ali u vazduhu se osjea naboj, iri se onako kako se irio ratni poar.
Poinju svrstavanja, optuivanja. Od poetka imam stav u odnosu na ono
389
to se deava. Ja sam protiv rata. Protiv nacionalizma, protiv teorije krvi i
tla. Uporno iznosim svoje stavove. I tako poinju sukobi. Optube. Mnogi
me izbjegavaju. Trpim uvrede. Lijepe mi etikete. Uz mene su samo moje
divne prijateljice: Bilja, Dana i Vuka. Njihova podrka mnogo mi znai. U
koli je neizdrivo. Sa uenicima/ama radim koliko mogu. Nastojim da ih
sauvam od uticaja televizije, sredine, pa i samih roditelja. Za Dan kole
predlaem temu za pisani zadatak o miru. Ne prihvata se.
Moj dobar kolega tada je bio mobilisan. Uzimam njegovo odjeljenje.
Bila sam u velikoj dilemi zbog toga. Zato to radim? Pa ja sam protiv rata,
a ovim pomaem nekom ko ide u rat. Saoptavam da neu da ga zame-
njujem. Neu novanu nadoknadu za asove koje sam do tada odrala um-
jesto njega.
Te tune jeseni 1992. poinju i prve seobe iz Priboja. Neke koleginice
i kolege vie ne dolaze na posao. Kao da nikada nijesu sa nama ni radili.
Otili su. Zlurado pitaju: Pa zato su otili? Tu im je dobro. Dobijam pri-
jetnje preko telefona.
A, ja se i te jeseni 1992. opet nadam. Bili su izbori.
No, opet ljudi se sve vie udaljuju jedni od drugih. Noima ne
spavam. Imam none more. Bojim se za Peu. Doi e i traie ga. Da ga
vode na front, kao i hiljade koje su odveli. Sama sam. Ne otvaram vrata,
izuzev na ugovorene znakove. I pored toga, borim se da pobijedim strah
u sebi. I uspijevam. Ne prekidam veze sa ljudima, radim na sakupljanju
potpisa za referendum protiv rata. Ide dobro, iako se sve radi tajno. Os-
jeam esto veliku zahvalnost mojih koleginica i kolega muslimanske na-
cionalnosti. Mnogi od njih koje do tada nijesam poznavala pribliavaju mi
se. Znali su ak i da mi kau: Hvala to sa nama razgovara. Eh, komen-
tar je suvian.
Moja prijateljica Enisa, mlada ljekarka, dobija otkaz na poslu.
Navodno nije bila korektna prema rezervistima. elim da joj pomognem,
Enisa odbija. Boji se. Njena sestra i zet su ve otili iz Priboja. Osjetili su
da su preko noi postali neprijatelji kojih se treba kloniti.
Moja prijateljica Alma danima dolazi kod mene i strepi za svoju
erku, jedinicu, koju je rodila posle dvanaest godina iekivanja. Njeni su
u Prijedoru bili do rata. Sada njih sedmoro ivi u sedam drava. Alma
mnogo voli svoju Bosnu. Duboko pati za njom. Jednog dana mi je sva upla-
ena kazala: Ja znam, Senka, ti bi moju Merimu spasila. U stranom sam
komaru. Pravim u glavi plan za Merimin spas. Traim oslonac kod pou-
zdanih ljudi. Plan je napravljen. Ne, Merimi se nita ne smije desiti.
...Deava se Sjeverin. Otmica iz autobusa. Nataa Kandi trai
pomo kako bi stupila u kontakt sa nekim ljudima u Priboju. Pomaem ko-
liko mogu. uju se strane prie o zloinima nad otetim. Blizu je Viegrad,
Rudo. Paravojske etaju i enlue gradom. Seobe muslimanskog ivlja
stalno teku. Gledala sam te vozove pune nesrenog svijeta koji ide u
390
nepoznato. Slike tih starica sa zaveljajima; starica koje nisu otile dalje od
kunog praga, nikada neu zaboraviti. Svaka od njih je mogla biti moja
majka. Ko zna da li e se i sa mnom desiti tako neto.
Bojim se.
Deavaju se trpci. Nema protesta, nema podrke porodicama
otetih. O njima muk. Kolaju razne prie. Vlast zvanino obeava istragu, a
ne radi nita da otkrije zloin. I kako, pa sama je sve to reirala.
esto sam vozom putovala kroz stanicu trpci, i nasluala se dobaci-
vanja i komentara: Pripremite se, sad e trpci, ha, ha, ha. Gledam, sluam
i povjerovati ne mogu.
... Nama se nita nije sluajno desilo. Nae prostore ubija naciona-
lizam. On je i mrnja, i primitivizam, i lakomost i zloba. ivimo od Brisela
do eneve. Zbunjena sam i ojaena. Iz porodinih razloga, a i zbog loe
situacije na poslu, rijeila sam da odem u prevremenu penziju. Ne, u koli
vie nijesam mogla da radim.
Sada sam u Beogradu. Posvetila sam se porodici i mojim divnim pri-
jateljicama enama u crnom. Sa njima sam vrlo esto.
Volim da protestujem na ulici. Dobro se osjeam.
Senka Kneevi
(pisano po sjeanju, januara 1994)
(ene za mir 1994)
391
Upoznavanje sa samom sobom
Ve sam nervozna i etam po sobi vie od dva sata, s namerom da
piem ono to oseam. Kao i obino, ne znam odakle da ponem, jer ose-
am stranu nervozu u sebi. Ne elim da zavrim ovaj lanak u jednom
dahu kao i druge lanke koje sam do sada napisala, pa bi na kraju zavrili
u kanti za smee. Moram da priznam da mi je ovo to u sad da piem,
vanije nego sve drugo to sam napisala do sada. Zato tako mislim? Zato
to sam poela da mislim drugaije, da se oseam drugaije, da priam
drugaije a i da komuniciram s ljudima drugaije. Moram da priznam da
sam sad hrabrija. Oseam da kroz nova iskustva sazrevam. Da oseam da
neto poinjem. Prvi put hou da iskaem ono to do sada nisam mogla i
imala priliku da uradim.
Koji je moj razlog?
ta je to uticalo na mene?
Nikad ranije nisam bila tako ponosna na sebe to sam ensko bie.
Uvek sam se borila za svoja prava. Onoliko koliko sam znala za ta prava:
pravo na ivot, re i slobodu miljenja, posao, kolovanje, nain ivota...
to se tie naina ivota, ne postoji toliko prostora i mogunost za ostvari-
vanje u sredini u kojoj ivim. Pre svega, potiem iz jedne patrijarhalne sre-
dine, gde enska prava postoje samo na reima. O enskim pravima samo
se pria, nita konkretno se ne radi. Iako nije pronaeno politiko reenje
(za Kosovo), ne mislim da mi ene, treba da ekamo, da se prvo rei veliki
politiki problem pa emo mi ene tek tada moi da se borimo za na
poloaj. Ja ne elim da mi, ene, ekamo skrtenih ruku da nam drugi daju
dozvolu da se borimo za svoja prava. Naa enska prava su i dalje
ugroena, ne samo od reima, koji nas tlai odavno, nego i od patrijarhata.
Mi smo kao ene vaspitane da vrimo nasilje nad samima sobom i da se
ne podravamo, kao to bismo elele. Sa takvim poloajem u drutvu gde
ivim pokuala sam svojim nainom razmiljanja da ivim onako kako je
meni odgovaralo, ali pored tolike konfuznosti, politike nestabilnosti i drugih
problema, bilo je vrlo teko. To sam se uverila kad sam nastavila treu
godinu na Arhitektonskom fakultetu u Pritini. Tada smo bili izbaeni iz
zgrade fakulteta, jer nismo prihvatili srpski reim.
Tada su se sruili svi moji snovi da u jednog dana biti arhitekta.
Meutim, moram da priznam da nisam bila sigurna da li elim biti arhitekta
ili ne. Jednostavno vie nisam bila sigurna u sebe.
Posle izbacivanja sa fakulteta, ostali smo na ulici negde oko osam
meseci dok se organizovalo paralelno obrazovanje. Pobegli su nai mladi po
392
celoj Evropi. Nikad neu zaboraviti tu 1991/92. god. To je bio najtei period
u mom ivotu, a mislim i za mnoge druge. Nisam znala ta u sa sobom.
Roditelji su bili izbaeni sa posla, moje dve sestre ve su otile u London,
dok smo ja i trea sestra ostale u Pritini. Sve je trebalo da se plati, pa i
fakultet, koji je otvoren posle nekoliko meseci. Uslovi su nam bili grozni za
rad i studiranje. Nisam mogla da se pomirim sa takvim uslovima kolo-
vanja, ne mogu ni sad. To je bilo vrlo vano iskustvo u mom ivotu, nadala
sam se da e mi ubudue sa tim iskustvom biti lake, ali bilo je to gorko
iskustvo. Na kraju tunela, ponekad nisam videla svetlo. Odluila sam da
idem negde u inostranstvo i da ponem iz poetka. U dubini due to nisam
elela, ali ipak sam pokuala. Otila sam u Holandiju, 1992. godine, da
neto uradim za sebe i za porodicu. Vratila sam se posle deset dana u
tekoj depresiji. Neto iznutra mi je reklo: Ne, ti to ne eli, ti eli neto
drugo, treba da ivi tamo gde si roena.
Iste godine kad smo se vratili na fakultet, poeli smo da drimo nas-
tavu po privatnim kuama u loim i primitivnim uslovima. Nastava nije liila
na normalnu nastavu, uionice su bile od betona, a sedeli smo u drvenim
klupama po sedam sati dnevno. Morali smo da se naviknemo i da prihva-
tamo te uslove za studiranje. Vebe smo zavravali kod kue, jer su nam
nedostajale klupe za crtanje. Sa takvim uslovima studiranja nisam se
pomirila nikad. Poto je bilo strano skupo morala sam da naem posao bar
da pokrivam svoje trokove za fakultet. Tako sam radila kao bebisiterka i
uvala dete moje prijateljice da bih kupila sebi paus, hamer ili neku sitnu
stvar. To je trajalo est, sedam meseci, meutim kod mene se nita nije
promenilo. Bila sam nesrena.
U maju mesecu 1994. god. desilo se jo neto to me je strano
pogodilo. Inspektori MUP-a Srbije su mi uhapsili oca zbog politike delat-
nosti. Bila sam jo nesrenija. Tada sam prvi put u ivotu shvatila da
nemam prijatelje iako sam mislila da ih imam. Oseala sam potrebu da
razgovaram s nekim, ali na alost nisam imala s kim. Finansijski smo stajali
vrlo loe, pa smo morale nas dve starije sestre da naemo posao, jer smo
sve bile studentkinje. Tada se jedino mama vratila na posao, ljudi su priali
da je ona prihvatila srpski reim i radi za njega. Posle dva meseca sestra i
ja smo nale posao. Posle est meseci otac je izaao iz zatvora sa presu-
dom da se brani sa slobode. Stvari su poele da se menjaju. Moja druga
sestra je nala posao u Odboru za ljudska prava u Pritini, a otac je poeo
da radi na paralelnom Ekonomskom fakultetu u Pritini. Ja sam do te go-
dine bila aktivistkinja u humanistikom pokretu u Pritini. Pokuala sam
svom snagom da taj pokret zaivi u Pritini, ali bilo je vrlo teko ubediti
ljude da ire antiratne ideje volonterski. Ljudi su mislili da je suvie utopis-
tika ta ideja i da mi Albanci moramo prvo da osnujemo nau (kosovsku)
dravu. Bilo je vrlo vano sauvati sebe od iskljuivosti okruenja u kojem
ivim. Mislila sam da je dobro voleti svoj narod a ne mrzeti drugi, to mislim
393
i sad, kad sam iskusnija. inilo mi se, ako je neko kriv za ovo to se desilo
na Kosovu i u bivoj Jugoslaviji, onda je to vlada Srbije na elu sa Miloe-
viem i drugim politiarima. Tako mislim i sad kad imam veliki broj prijatelja
medu Srbima.
Novembra meseca 1994. otili smo u Budimpetu zajedno sa hu-
manistikim pokretom iz Beograda. To je bilo veliko iskustvo za mene. Di-
rektno smo stupili u kontakt sa Beograanima i saznali od njih ta se
deava u Beogradu. I oni su bili zainteresovani za nau situaciju na Kosovu.
Taj pokret mi je dao snagu da nastavim dalje da se bavim ljudskim pravi-
ma. Moja sestra je tada poela da radi u Odboru za ljudska prava, tako
sam i ja poela da radim sa njom volonterski.
Meutim najvie sam se plaila depresije. Promenila sam dva-tri
posla dok sam nala ono to sam traila. Trebao mi je posao da ne padnem
u teku depresiju, jer ne bih znala ta sa sobom da radim. Ispite na fakul-
tetu sam polagala samo kad sam bila dobre volje.
Oseala sam se bespomonom i beskorisnom, bez obzira ta sam
radila. iveti u jednoj patrijarhalnoj sredini u takvoj tekoj politikoj presiji,
slagati se sa ljudima koji glume sreu kada je svima teko, to nisam mogla
dozvoliti sebi. Bila sam sigurna da se neu udati kao moje drugarice da
bih glumila dobru domaicu i da bih rodila dete koje ne bih imala ime da
hranim. Ne bih elela da zavrim fakultet da bi mi diploma sluila kao dokaz
da neto vredim, a posle da sedim kod kue i da ekam srene dane. A ta
je meni preostalo drugo? Samo da nastavim da se borim za svoj poloaj u
sredini u kojoj ivim. Ali kako?
U tim, za mene najteim trenucima, dobila sam posao, o kojem
nisam ni sanjala. Otvarala su se vrata moje budue sree. Trebalo mi je
vremena da ubedim sebe da ja nisam bezvredna, da znam ta radim i kako
radim, da u nastaviti tom linijom do kraja i da neu odustati ni po koju
cenu. Znala sam na poetku da u imati problema, ali nisam znala kakve
prirode e biti ti problemi.
Dobila sam posao u jednoj nevladinoj organizaciji u Beogradu, a ja
sam morala da istraujem krenja ljudskih prava u svojoj sredini. Od
poetka sam volela taj posao, a jo vie ga volim sada kad imam vie
iskustva.
Svoj prvi dan u Beogradu nikad neu zaboraviti. Bila sam u Beogradu
i ranije, ali nikad nisam osetila takvu toplinu ljudi, onih koji su me saekali
na radnom mestu. Pomislila sam u jednom trenutku, da li sanjam ili se
meni ini da su ljudi vrlo ljubazni. Desio se veliki preokret u mom ivotu, a
to sam osetila kasnije. Svaki put u Beograd za mene je bio veliki izazov i
veliko iskustvo. Nisam nikad znala ta e me ekati sledeeg puta. Moda
je to bila sudbina ili srea da naiem na takav krug ljudi. Polako sam poela
da vidim sebe kao ljudsko bie koje ne pripada samo jednoj zajednici ili sre-
dini. Znala sam da mogu uiniti jo vie za celo oveanstvo. Odluila sam
394
da produbljujem saznanja o ljudskim pravima, a kasnije i o enskim pravi-
ma. Saznala sam da su enska prava ljudska prava, da ljudsko bie trpi
sve vrste nasilja.
Svaki put kad sam bila na terenu, oseala sam se snanija i blia
ljudima, svaki put sam upoznavala drugaiji karakter ljudi i drugaije pona-
anje. Mnogo toga korisnog sam upamtila i nauila za budui rad.
Drugo moje iskustvo je bio skup ENA U CRNOM u Novom Sadu
avgusta meseca 1996. Tamo sam otila neobavetena, nepripremljena i
neodluna. Moram da se zahvalim Ursuli Renner, koja je dola u moju
organizaciju i pozvala me da uestvujem na tom skupu. Nisam ni slutila
ta e biti tamo i ko e prisustvovati. Prihvatila sam da idem, ali uopte
nisam bila sigurna.
Videla sam da e se, izmeu ostalog, govoriti i o lezbejskim pravima.
Imala sam dosta predrasuda o lezbejkama. Tada nisam znala da su lezbej-
ska prava enska prava, a enska prava su ljudska prava.
U Novom Sadu, upoznala sam razne ene iz celog sveta. Oseala
sam neku mo za koju do tada nisam znala, bila sam srena to pripadam
enskom polu. Tamo sam skupila snagu da se borim za enska ljudska
prava, a ta prava su najugroenija na svetu zajedno sa deijim pravima.
Upoznala sam divne i pametne ene iz bive Jugoslavije. Isto je bilo i sa
drugim enama iz drugih krajeva sveta. Dobila sam podrku da idem dalje.
Tu sam prvi put saoseala sa enama iz Bosne i shvatila ta su one doivele
tokom rata. Inspirisala me je ta solidarnost i sestrinstvo meu enama iz
bive Jugoslavije i sveta. To mi je pomoglo da nestane haos u mom duhu.
Mogla sam da izaem iz sredine, koja me je okruila politikom i naciona-
lizmom, strahom i brigom za budunost. I tada je to bilo vrlo teko, a jo
je tee danas.
Otkad sam poela da radim, mnoge stvari su se izmenile. Neke na
bolje, a neke na loije. Izgubila sam veliki broj prijatelja, a nisam znala
zato mi se to desilo. Bez opravdanja su polako pobegli od mene svi oni
ljudi, koji su mi znaili puno, svaki na svoj nain. Nisam ja njih izdala zato
to sam poela da radim ono to oni nisu razumeli ili nisu hteli da me
shvate. Nisu me nikad pitali kako se oseam nego koliko dobijam za taj
posao. Upala sam u krizu, a nisam znala ta da radim? Posao mi je bio vrlo
vaan, a sa druge strane nisam mogla da se pomirim s time da oni nee
vie sa mnom da se drue. Jedino sam bila sigurna da mi je posao vrlo
vaan i da ja nikome ne inim zlo. Poela sam da se druim sa drugim
ljudima u drugim krugovima. Ti ljudi su poeli da mi znae svaki dan sve
vie i vie. Taj krug je vrlo mali, ali nadam se da u ga polako proiriti.
Ursula mi je po drugi put pomogla da shvatim situaciju i predloila
da priam sa nekim psihologom. Uputila me da idem u enski centar, da
razgovaram sa Lepom.
Navikla sam da svoje probleme sama reavam. Ipak je to bila druga
395
vrsta problema. Meutim, tako su se razvijale stvari da sam ja opet otila
kod psihologa. Kako se to desilo?
Krajem januara ove godine u Beogradu, dok su trajali protesti, izala
sam umorna sa posla i krenula ka Terazijama da uestvujem u demonstraci-
jama protiv vlasti u Beogradu. U Vlajkovievoj ulici naletim na Natau, Lepu
i Kau. Pomislila sam, kakva je ovo koincidencija, stalno sam mislila kako da
idem do Centra, ali nisam mogla da odluim, a one su ve stajale pored
mene. Bilo mi je vrlo drago to sam ih srela. Mislim da je i njima bilo drago
to su me videle.
Otile smo zajedno u restoran da popijemo kafu i priale smo o
situaciji u Beogradu i na Kosovu. Dogovorila sam se sa Lepom da idem su-
tradan u Centar da razgovaram sa njom. Jedva sam ekala da doem mada
sam bila nervozna. Ona me je sasluala do kraja, objasnila mi je da drutvo
i prijatelji moraju da se menjaju. Da je ivot dinamian, pa se i prijatelji
menjaju. Dala mi je podrku da sam ja u pravu u onome to mislim i
oseam, da za to treba malo vie vremena, dok stvari dou na svoje mesto.
Meni je mnogo znailo to to sam priala sa njom. Sad sam proirila novi
krug prijatelja i mislim da mi mnogo znae. Naroito veliki broj prijatelja
koje imam u Beogradu i srena sam zbog toga.
Nora Ahmetaj
(ene za mir 1997)
396
Mojih sedam godina rata
To to je moj tata Boris bio Rus, koji je svoja nacionalna osjeanja
iskazivao gledajui ruske filmove, i one najstupidnije, pobono i strpljivo (za
razliku od ostalih produkcija) i igrajui ah (bio je ahovski majstor, jednako
predano kao i specijalist ginekolog), i to to je majka Vukosava, Srpkinja
po ocu Duanu i osjeanju, ali i pola Slovenka po majci Mariji koju nitko u
Zagrebu ili bilo gdje drugdje nije znao do li kao Duanku kasnije sam us-
tanovila odredilo je moj stav prema naciji i svemu ostalom. Do 1971, a
tada sam ivjela u Topuskom, mislila sam da sam, samim tim to sam
roena u Zagrebu koji je u Hrvatskoj, i ja Hrvatica. Te godine sam shvatila
jer sam na spomen po mene krive nacije u kolskom razredu digla ruku
da nisam to, i od onda, do danas, nisam nita. Pa sam godinama bila Ju-
goslavenka, formalno, kao to danas formalno kaem da sam Ruskinja,
iako nacionalno ne osjeam - nita. Idiot, drugim rjeima, po svom drugu
Peri Lukoviu, koji je usred Zagreba, 1992, pretvorivi sve pare, odmah na
anku, od prodaje Vremena koje tada vie nije stizalo u Zagreb redovnim
kanalima, u Stock, nakon javne izjave Hrvatski narode, hvala to me niste
zaklali, na pitanje to je po naciji odgovorio: Ja sam idiot.
I dan danas, to je najpametniji odgovor kojega sam ja, iz svoje per-
spektive, ula.
Mislila sam povremeno da moj otac daje idiotske izjave: kad smo
uselili u, i dananje moje vjekovno ognjite, stan u ulici nekad Sve-
tozara Markovia, a danas Filipa Grabovca u Zagrebu nije dao da ruimo
kaljevu pe, s opravdanjem: Ako bude rata, dobro e nam doi. Ni moja
majka, inae energina i tvrdoglava ena, ni ja, balavica tada, nismo pro-
turjeile, samo smo si mislile svoje. Onda mi je jednom rekao: Zna, ratne
godine ti dou kao odgoeni ivot. Nisam ga tad shvatila. No, prole su
godine i dolo je vrijeme mog vlastitog odgoenog ivota koji, zato ne
priznati, jo i danas krajem 1997. godine traje.
Tad sam, krajem 1991. i do proljea 1992. ivjela na relaciji Zagreb
Sarajevo. Moja odluka za privremeni odlazak je pala u trenutku kad su
mnogim nepoudnima u Zagrebu (pa i meni), iskljuili telefone i kad me je
dobrovoljno mobilizirani prijatelj (a pokupili su ga tog popodneva)
izbezumljeno nazvao i panino zatraio da, ako imam nekog u Ulici brae
Domani, istoga dana izvrim evakuaciju. uricu smo poslali na spavanje
kod keri na adresu u drugom kraju grada; te su noi krenuli tenkovi iz
Beograda ka Hrvatskoj (na Vukovar, kasnije smo saznali), a u Ulici brae
Domani je te noi odletio u zrak kafi u prizemlju nebodera, i nekim udom,
nitko nije bio ranjen, iako je i uzbuna netom bila objavljena i svi su trebali
sii u prizemlje, jer podrum ne postoji. Krivi tajming, konstatirali smo.
Tu je nastao prilog zbog kojeg je urica, naa sekretarica s
nepoudnom radnom knjiicom (od Borbe do Komunista, a partizansko
397
je dijete, i majka joj je poginula od sluajne bombe 1945. pale na zagre-
bako Trnje), plakala i proglasila nas neprijateljima. Reenica: Jugoslavijo,
zemljo koje nema, laku no cenzorskim je karama izbaena, mi smo se
svi osjeali naputenima i neshvaenima, Jugoslavije stvarno vie nije bilo
ali nitko izvan Hrvatske, inilo nam se, jo nije shvaao, i vie nikada
nita nije bilo isto. Bar je danas tako, iz perspektive povijesne distance.
Idueg dana otila sam u Sloveniju, pa potom ispraena oinskim
i majinskim suzama, se veda avionom u Beograd, pa potom za Sarajevo.
Jedino ega se sjeam iz tog vremena: osvijetljenih gradova i njihovih
stanovnika koji kao da nita ne znaju, ive normalno i u svjetlu, dok u mom
Zagrebu caruju mrak, rat, pucnjava.
Sjeam se da sam tad, u potpunom oku, rekla prijateljima u
Beogradu: Da vas je samo jednom utjerati u memljive podrume, meu
takore, samo da osjetite to ponienje....
Oni su se smijuckali, iako od muke jer su meu onima kojima je sve
ve tad bilo jasno dok sam ja cvilila, i krenula drugo jutro ranim avionom
JAT-a u Sarajevo.
Tog dana, nitko od nas jo nije znao istinu o Vukovaru i nitko nije
shvatio da je to to se zbiva tamo odakle sam ja stigla, doista pravi rat.
Jedno sam vrijeme bila potpuno zgaena svime oko mene. Danas je
teko prizvati u pomo konkretna osjeanja: sve je, naime, ostala tek gruda
bola negdje unutra, koju sada valja raspetljati i rastumaiti, sve ono to
radim prvi puta otkako je sve poelo i bojim se da sam patetina prema
prolom vremenu, prema proivljenom.
Vjerojatno je trenutak da svatko od nas svede raune proteklih go-
dina. Iako me dan danas raunaju u neprijatelje svakovrsne, mislim da
sam u pravu: ni u jednom trenutku nisam mrzila nikoga, osim ratnih zloi-
naca svakovrsnih. Sa sviju strana.
I vjerujem u Haag.
Nemam se s kim normalizirati, niti miriti. Ni sa kime nisam bila po-
svaana, niti nenormalna.
Nemam ni etnika ni ustaa u blioj i iroj familiji, a ionako su mi pri-
jatelji moj izabrani narod, ne familija. Ponosno istiem da sam dijete mi-
jeanog braka: pobogu, majka mi je ensko, otac muko; to je tu udno
i to je tu neobino? Moji su prijatelji ostali uglavnom moji. Oni rijetki koji
su poludjeli u proteklom vremenu, pretpostavljam, prijatelji mi nisu ni bili.
Oiljci od rata su, naravno, brojni. Ni jedan od gradova u kojima sam
ivjela nisu vie ono to su bili. Kroz Slunj samo prolazim, iako kao u doba
mog najranijeg djetinjstva, na istom mjestu, prodaju najbolje banane na
svijetu. No, Slunj vie nije isti: kao to su mi u najranijem djetinjstvu neki
zli ljudi otrovali mog njemakog ovara Tedija, tako danas nema vie ni
Rastoka na licu zemlje, a i ika Joso je, inae vlasnik najljepeg mlina
(rastokog) na svijetu, odluio da umre u nekom zagrebakom starakom
398
domu. Ionako nema gdje, ali mu se to nitko nije usudio rei.
U Sisak neu dok god tamo sjede na vlasti ratni zloinci, i dok god
se o zloinu uti.
U Gospiu sam bila: kua u kojoj sam stanovala nije nimalo nalik na
moja sjeanja i ne vjerujem da postoji jo u njoj moja tavanska soba, znam
samo da su mi susjedi preivjeli i moda uvaju naa djeja tavanska vrata
za koja ni danas nitko ne zna; moji negdanji sugraani i susjedi su priti-
snuti sjenama nestalih, meu kojima ima oeva mojih prijatelja, prijatelja
mojih roditelja, mojih uitelja i mojih prvih kolskih kolega i ute. Ja ivim
u nadi da ta utnja jeste stid, i da su oni i dalje dobri ljudi.
Ponosim se samo time to ja nisam utjela; Veco Kocijan i ja smo
progovorili prvi, a danas novine i hrabri feralovci potvruju ono to smo svi
znali jo onomad.
U Topusko neu dok se god Milka ne vrati.
A na putu od Topuskog do Gospia su Plitvika jezera; ni tamo vie
neu, jer nema ni Vesnine i Mirine i Miine mame Milke koja pravi najbolju
basu na svijetu, koju od 1991. nisam jela. I neu, oito, jer ni jedna lika
basa nije kao njena, a ona nije tamo.
Jednom sam nekom rekla: svi moji gradovi su srueni. Neki, poput
Ogulina i nisu fiziki, ali jesu u onom drugom smislu, ne jugonostalginom,
nego posve ljudskom.
Kad mi kau da sam jugonostalgiarka, ja kaem povijesno ne. Jer,
ja sam jugozombi, to god to znailo, i kome god ita znailo. to znai:
tijesno mi je u granicama kojima su me omeili i meu sjeanjima koje
imam, a koja su nita prema sjeanjima mojih znanaca i prijatelja koji su
imali gubitaka u ljudstvu i tehnici. Iako, Dunja ija su sjeanja u Vuko-
varu, ne mrzi nikoga, a s Brankom se nikad nisam posvaala.
Neu vjerovati da su hrvatski i srpski jezik razliiti i vjerujem da samo
emotivna sirotinja nee da ui irilicu. Vjerujem da smo mi neki u pravu,
koliko god nam nabijali na nos kako su zavravale Francuskinje koje su se
usuivale zavoljeti neke Nijemce u prolom ratu, ili obrnuto.
Moja prijateljica Kika, jedina koja je meu nama ila u crkvu (ka-
toliku) udata je za Srbina u Banjluci. I kae: Nema te drave koja moe
unititi moj brak. Naa zajednika prijateljica u Ogulinu Mirjana kae:
Nemam vie nikoga, pa veina mojih prijatelja je otila negdje drugdje za
ovoga rata!. Naa trea prijateljica Branka umrla je negdje u Titovom
Uicu, gdje se udala puno prije rata. Nitko joj nije mogao otii na sprovod,
a roditelji Karlovani nisu dobili vizu. Ne poznajemo njeno dvoje djece.
Njezin brati Neven se vodi kao nestali u nekoj izbjeglikoj rubrici na putu
od Like Jesenice do Banjaluke, a njegov sin dolazi iz Crikvenice svojoj baki
u Ogulin i vazda pita: Bako, a kad e moj tata doi?
Svi mi, ionako, ivimo danas tamo gdje imamo dravljanstvo.
Tanja Tagirov (ene za mir 1998)
399
Pamtimo
U zemlji koja se zvala Jugoslavija etvorogodinji rat je napravio
ogromne razlike izmeu ljudi. Nacionalistiki reimi su preko vlastitih imena
podelili ljude na svoje i tue. Koje ime ima na odreenom mestu,
odreenom reimu, postalo je vanije od ivota. Drugo, adresa stanovanja.
Da li si u ratnoj zoni ili ne, odreivalo je tvoju sudbinu. Trea stvar, ako si
po jednom od ova dva pitanja ugroena, ima li anse da se makne sa
adrese na kojoj pucaju. Ako ima, kuda e?
To je prvih nekoliko reenica uvodnog teksta za ovaj broj Femini-
stikih svezaka. Piemo ga Jadranka i ja. Ona ne voli mnogo da pie, mi
razgovaramo, onda itamo ta sam ja napisala i opet razgovaramo. Ona mi
govori ta da napiem. Ovo je zapis nekoliko naih misli i nekoliko fragme-
nata iz naeg zajednikog ivota za vreme rata.
Jadranka je sklonila decu sa pogrene adrese, iz centra Sarajeva i s
njima dola u Beograd poetkom 1993. Jedan deo Jadrankine porodice je
ostao u Sarajevu, mu, otac, prijateljice, raja, arija. Ja sam sve vreme na
nepogrenoj adresi, u centru Beograda, sa nepogrenim imenom za ovaj
grad. Nas dve smo se srele na jednom enskom sastanku odmah posle
njenog dolaska. Od tada razne vesti i neke dogaaje preivljavale smo na
slian nain.
Prvo smo prolazile kroz bol ...
Ticale su nas se ene, deca i mukarci koji su stradali, koji nisu imali
da jedu ili su iveli pod granatama. Bilo nam je obema odmah jasno da bol
treba transformisati u politiku akciju. Kada je Jadranka dola u Beograd,
ve su postojale ene u crnom protiv rata; ona se odmah prikljuila, a ja
sam tamo bila od poetka. Jadranka je onda poela da radi sa enama
izbeglicama u kampovima oko Beograda. Ja sam radila sa enama izbegli-
cama u enskom centru. Posla je bilo koliko smo htele, ili koliko smo
mogle... sve vreme rata nismo se zaustavljale. Radile smo, potpuno odvo-
jeno, svaka po svojoj odluci, na projektima koje smo same izumljivale,
okupljale smo ene, pisale nacrte projekata da bi nam neko pomogao.
Radile smo na osamostaljivanju i ojaavanju ena rtava rata. Sav na rad
bio je naa feministika politika protiv rata. Iako Jadranka pre dolaska u
Beograd nije razmiljala o feminizmu, a ja sam ve deset godina bila u
tome. Jadranka je odmah uskoila u politiku odgovornost, ensku soli-
darnost, podrku enama i sve ostalo to je odreivalo preivljavanje
feministkinja u srpskon reimu.
Naa feministika politika protiv rata je podrazumevala organizo-
400
vanje ena i javnost naeg politikog otpora. Zato je Staa Zajovi
pokrenula ene u crnom 9. oktobra 1991. i od tada svake srede stojimo na
ulicama. Onda, ujutru sredom bismo mislile kako da se obuemo u crno.
Ve je ustajanje sa crnom bojom u mislima bilo naa lina javna injenica
da se ne slaemo sa politikom nacionalizma i ubijanjem. Jutarnje traenje
crnih bluza koje emo obui sredom umanjivalo je bespomonost i
oseanje krivice. Oblaile smo se u crno, a to je znailo da se ne slaemo
ni sa im to srpski reim napravi, pogotovo ne sa njihovim jezikom koji
proizvodi mrnju. Za vreme stajanja ena u crnom utale smo, sa transpa-
rentima, lecima. I tako iz srede u sredu. etiri godinja doba, vie puta.
Sasvim odlune. Na stajanjima nas je bilo dovoljno malo i dovoljno mnogo,
nas sasvim razliitih ena, da osetimo da nismo same. Zajedniko stajanje
na trgu je uveavalo solidarnost meu nama, ljubav prema onima koje
politiki slino misle, i to nas je spaslo.
... onda kroz oseanje krivice
Ona zato to je otila sa svoje adrese i ostavila svoje meu
granatama. Jadranka kae: ...tako je bilo vie od dvije godine, dok ja
sjedim s prijateljicama i priam, ne znam da li je on mrtav ili iv. I kad te
neko pita kako si, ne smije ni rei kako si jer ne zna kako su tvoji tamo.
Tako Jadranka, kad je mogla, sedne u kola kod poznanika koji ide u
Maarsku, ode preko, kupi telefonsku karticu i zove svoje. Po pedeset puta
okree broj stojei u telefonskoj govornici, nekad uspe da ih dobije, nekad
ne, i vrati se nazad iste noi.
Ja sam imala krivicu zato to nemam nikog na ratnoj adresi ili zato
to ja nisam na ratnoj adresi. Upravo iz suprotnih razloga od Jadranke.
Krivica je samo do izvesne razine pokretaka energija, posle toga paralie.
U enskim grupama imale smo dosta razgovora o krivici i zato smo odluile
da u ovom uvodu pod tim naslovom piemo o tome kako smo dve godine
ivele u slanju paketa za ene u Sarajevu. To je znailo da se na pakete
misli u samoposluzi, u bilo kom prolaenju kroz grad; to je znailo da se na
pakete misli kada dolaze strankinje i pitaju ta vam treba, ili donesu poklon
nama, a mi ostavimo u orman za pakete. To je znailo da svaki put kada
se vraam kui pogledam pored prodavnica, da li ima baena kartonska ku-
tija koja odgovara standardu paketa. I onda ih dovlaim. Tako je kod mene
u sobici uvek bilo praznih kartonskih kutija nareanih jedna na drugu do
plafona, za svaki sluaj. Razmenjivale smo kartonske kutije. Jadranka je
uvek znala ta gde u gradu moe da se nabavi, ta u paket moe, a ta ne,
da se stavi. Ona kada stane kolima na semaforu, pogleda levo i desno, i
ako vidi neku radnju, gleda cene, da li tu ima neto jeftinije, za pakete. Ja-
dranka je uvek znala ta enama u Sarajevu treba, gde i kada se paketi
nose. To je bilo fantastino oseanje sigurnosti. Dovoljno je bilo da pitam
401
Jadranku i da znam tano ta treba da radim. Tako sam se ja pokrenula iz
depresije, ini mi se da sam u poetku bila depresivnija od nje. A depresija
za vreme rata, nas koje nismo u ratu, je luksuz. Razmenjivale smo konzerve
i robu. ekale u redu ili, Jadranka je uvek imala poznate, pa skoro nikad
nismo dugo ekale. U redovima za pakete se uvek neto deavalo. Sretale
smo raju iz Sarajeva. Sluale smo ko koga tamo ima i koliko meseci su u
podrumu ili bez struje i vode. Uvek bismo srele Lulu Mikijelj. Ona je sigurno
vie stotina paketa sama prenela, sama vozila, pakovala. Lula je isto tako
znala sve o paketima. Znala je na primer, kako se najefikasnije pakuje:
kada sve paljivo upakuje, onda uzme pasulj i ispuni svaku preostalu
upljinu. Iz mog ivota u Beogradu nije bilo jednostavno zamisliti ta znai
zrno pasulja na adresi gladi.
Jednom su dve sestre donele paket po prvi put. Kada je trebalo da
plate, jednoj od njih su ruke drhtale. Druga je bila toliko zbunjena da nije
mogla da joj pomogne. Samo su govorile... Izvinite, ali da li je mogue da
e paket stvarno stii. A Jadranka i ja u tim redovima bile bismo kao soci-
jalne radnice na terenu koje imaju i page i flomastere, i selotejp i pomau
drugima da vezuju, da otvaraju lajpike, da prenose, ispisuju adrese, po-
dravaju zbunjene. Jadranka je radila sve isto to i ja, ali neto bre i spret-
nije, a ja sam bila sporija, stalno bih je pitala ta da radim, i sa neto vie
suza u oima. Jadranka je stalno delovala kao da nema vremena da tuguje,
da emotivno reaguje ili mnogo razmilja. Kada je svako zrno pasulja vano
i svaki minut vaan, tada nema vremena za krivice i emotivne melanholije.
Poslednju turu paketa poslale smo u januaru 1996. Tada je ve bilo
mnogo lake.
Tako smo ukidale krivicu i prevazilazile bol
Onda smo marta 95. organizovale susret u Istri: deset feministkinja
iz Beograda susrele su se sa deset feministkinja iz Zagreba. U Zagrebu,
Jadranka je prvo telefonirala svojima, onda smo se ukrcale u autobus samo
za nas dvadeset i krenule ka moru. Po prvi put od poetka rata mi iz ovog
kraja smo videle nae more. ije more? Nije vie nae. More je bilo isto kao
i uvek, mirno i plavo; ali mi smo strankinje u zemlji mora. Trebaju nam pa-
soi i vize. I o tome smo priale dok smo bile zajedno sa Zagrepankama,
i o tome ta znai biti razoarana u prijateljice, kako su nas nacionalistike
politike podelile duboko unutra, i protiv nae volje. Sluale smo jedna
drugu.
Jo je trajao rat u Bosni, ali mi smo htele da to pre uspostavimo
poverenje jedne s drugima. Ako ovo sad piemo opisno, to je zato to je
bilo isuvie emocija da bi stale u tekst. Mogle bismo reima da kaemo da
je Nadeda plakala jedan dan, Slavica dva dana, Daa dva dana, ja povre-
meno, Ljiljana povremeno, Ana je utala. Ali sve smo pjevale zadnje veeri
402
u istarskoj krmi sa Istrijankama koje su isto povremeno plakale. Da bismo
prele u ideje novih drava, da bismo prele iz slika logora i slika mrtvih,
sa kojima smo ivele, jer nas se ticalo kako stradaju ljudi, da bismo poele
da zamiljamo planove za budunost, ovaj susret nas je oistio i zbliio s
drugaricama iz Zagreba. Mnogo smo se zavolele. Aida Bagi, Vesna Kesi,
Rada Bori, Slavica Kui, Nela Pamukovi, Martina Bijeli, Mica Mladineo.
Tako smo uspostavile former sisters unite, jednu lokalnu frazu koja je
znaila da e sestre iz drava bive Jugoslavije raditi zajedno na stvaranju
zajednikog sveta za ene.
Onda smo aprila 95. po prvi put od poetka rata u Bosni otile u
Sarajevo. Bilo nas je trideset i osam, u organizaciji Srpskog graanskog vi-
jea iz Sarajeva i beogradske grupe iveti u Sarajevu. Trebalo je da
promenimo pet autobusa, da preemo etiri granice i etrdeset osam sati
vonje da bismo tamo stigle. Prole smo kroz tunel ispod aerodroma, tunel
za pacove i ljude. Prolazile ulicama sa neprekidnom sveu da nas ubice s
brda posmatraju. U to vreme ubice su dalje pucale. Jadranka je opet sve
znala, kojim ulicama ne treba da idemo, na kom oku treba da potrimo.
Iako smo dole odakle smo dole, a znamo koje konotacije re Beograd ima
u Sarajevu, ljudi koje smo sretale su nam se radovali. U buregdinici, jedan
stari Musliman, kada je uo odakle sam, rekao je, vi ste moj gost, i nije
hteo da mi naplati krumpiruu. Vi ste hrabri, rekao mi je on, kada ste ovde
sada doli. Rukovali smo se, uzbueni. Sutradan, kada smo otile da vidimo
moju bivu kominicu Fiku, ja sam strepela kako e Fika da me vidi, ta e
rei. Posle deset godina, Fika je otvorila vrata i rekla: Moja Lepa! Onda
smo se uspele uz basamke i Jadranka je znala da ona sada treba sa Fikom
da razgovara jer ja jednostavno od suza nisam mogla da govorim.
Kad smo se vratile, napisale smo im pismo, svim enama iz Sarajeva.
U avgustu 95. u Beogradu su se pojavile kolone ljudi sa traktorima
i kolima. Vesti su bile opet strane. Pre toga srpska vojska je ubila 10.000
mukaraca u Srebrenici, sada su hrvatske vlasti izbacile 150.000 ljudi iz
Krajine. Mnoge od nas su se odmah pokrenule da nose pomo ljudima na
putu. To je bio 16. avgust, dvanaesti dan njihovog putovanja. Traktor za
traktorom, beskrajna kolona zamiljenih i iscrpljenih ljudi. Oi crvene od
praine i umora. Neki su ili pola puta peke. Mnogim enama cipele su se
istroile. Pitanje smisla ivota je vodilo kolonu u nepoznatom pravcu. e
e? ta sada? Ostavila sam osam jastuka, rekla je jedna ena. Svaki dan
se sekiram to nisam odvezala psa, rekla je druga. Jedan mukarac je Radi
rekao, vi ste prvi koji ste doli da nas pitate kako smo. Znate li vi kuda mi
idemo? Jedna baka se odmarala pored puta, sva u crnom. Pitam je, bako
kako se oseate, ona kae, bojim se, ja kaem, bako ega se bojite, ona
kae, da ne zabasam. Izmetena iz svog ivota zauvek, baka je bila u koloni
u kojoj niko nije znao kuda ide, ali ona je znala da u tom mraku ispred nje
ima bolji put i pogrean put. Te noi pljutala je kia, verovatno su se
403
uurili ispod traktora, a sutradan, kada smo se ule, bilo je jasno da ni
Rada ni ja cijelu no nismo mogle da zaspimo.
U oktobru 95. putovale smo u Tuzlu na sastanak Helsinkog parla-
menta graanki i graana. Sedam autobusa i troja kola, opet preko
Maarske, Zagreba, Splita, Mostara. Opet Jadranka, im je prela
maarsku granicu na svakoj pumpi je telefonirala svojima. Ovog puta
prole smo kroz opustoena sela Krajine. Gledale smo tupo prazne kue
ljudi iz kolone. Toliko puta smo se u ratu pitale Zato, da je i to postala re
bez teksta. Posle smo prole kroz Mostar tano u podne, i sve kue su bile
u rupama. Onda, tamo u Tuzli bilo je puno ljudi iz svih krajeva bive do-
movine. Mnogi su bili tako sretni to se vide i noima su sedeli zajedno,
gledali se, priali i pjevali. Jadranka i ja smo svaki dan bile na debatama
sa enama iz Bosne. Uvee se ilo u disko. Jedne veeri, usred disko-
muzike i igranja, muzika je stala i jedna alternativna pozorina grupa je na
podijumu meu rajom izvela kratku ratnu scenu. estoro mladih, u pozadini
buni rafali granata, pucanje, jedan slepac sa tapom, jedna devojka sa
neartikulisanim govorom, opet rafali, pucanje, nekoliko njih su mrtvi,
padaju na pod. Sve je jako potresno. Ja nisam bila tu, sutradan ujem od
jednog Amerikanca kako se prethodne noi za vreme diska dogodila udna
stvar. Kae on, muzika se zaustavila i poele su scene iz rata. On je bio
uasnut. Zato e im rat, sada kada se mladi zabavljaju. On je mislio da
je to neto morbidno i runo. Ili nije sa adekvatne adrese da bi to
razumeo. Jadranka i Selma iz Zenice su bile tu. Selma je rekla da je pred-
stava bila odlina. Sutina je, kae ona, da ne zaboravimo ta se u ratu do-
godilo. Ovako, posle potresne scene moemo da se opustimo, moemo da
nastavimo da igramo, jer ionako je rat stalno u nama. Mi neemo da
zaboravimo.
U Tuzli na poslednjem razgovoru bilo nas je preko trideset i tu smo
se dogovorile da bi bilo vano da se napravi susret ena iz Republike Srpske
sa enama iz Federacije BiH. To smo i uradile. Organizovale su ga maja
96. u Banjaluci, ene u crnom iz Beograda i Centar za ene rtve rata iz
Zagreba. Bilo nas je tri iz Beograda, tri iz Zagreba, est iz Banjaluke i pet
iz Federacije BiH. Susret je bio odlian, razmenile smo mnogo injenica o
tome kako radimo sa enama rtvama rata, ta su nam problemi. Ovog
puta nismo ulazile u debate o tome ko je poeo rat i ko je kriv. Ostavile smo
to za kasnije, cilj nam je bio da omoguimo prostor u kome e ene moi
da uspostavljaju odnos poverenja. Jer ideja civilnog drutva podrazumeva
da svaka graanka i svaki graanin odluuju po svom izboru. Zato je
potrebno jako mnogo individualnog rada, svesti i malih susreta. A tokom
rata, iz zavaenih drava jedino su enske grupe neprekidno insistirale na
saradnji, a pored nas, grupe za ljudska prava, nezavisni novinari, i to je sve.
S obzirom da su se feministkinje iz Beograda i Zagreba ve posestrimile, i
samo nae zajedniko prisustvo u Banjaluci je bila injenica za knjige iz
404
istorije. Na kraju, Belma iz Zenice je rekla, pet godina ekam ovaj trenutak
i... nije izdrala. Za mnoge od nas era plakanja jo nije zavrena, ali najgore
je prolo.
Da, Jadranka nije bila na ovom skupu, nije mogla, ali je umesto nje
ila Rada arkovi. Kazala je, Rada to ti je isto kao i ja. Nije isto, jer i kad
po ceo dan rade na terenu zajedno, Rada je u emocijama, a Jadranka u
akciji. Uvee su meraklijke i jedna i druga, do u neko doba po ponoi.
Ujutro opet na nogama. Rada je u Beograd dola kad i Jadranka, ali neto
junije, iz Mostara. Rada je Jadrankina drugarica. Obe rade u projektima
sa enama u izbeglikim kampovima. Jadranka organizuje potrebe, prenosi,
misli na svaku enu u kampu, jednu po jednu, da li joj trebaju naoare ili
lek ili arape... Rada sa njima razgovara i slua ih.
Dok ja ovo piem i dok mi Jadranka govori ta da napiem, datum je
23. juni 1996. Potpisan je mir u Dejtonu. Jadranka je ve etiri puta bila u
Sarajevu. Jue je sa Bojanom odvela sina u Sarajevo, pola je ujutru,
ostavila sina, proetala arijom i vratila se u istom danu. Jadranka je to
uradila kao da je sve OK, kao u ona stara lepa vremena. arija je tretala
od muzike. A raja u Sarajevu kae, ne elimo da zaboravimo, hoemo da
pratamo kada moemo, hoemo da se dogovaramo i radimo zajedno kada
moemo. Hoemo muziku, ali neemo da zaboravimo. Iza muzike sa arsije,
ko zna, moe da uje granate, gladovanje, bolest, plakanje, lokve krvi.
Jadranka kae, Dejton je doneo mir, ali je meu izbeglicama nastala
napetost i depresija. Strah od budunosti. Sve godine rata neke ene su
mogle da ele da se vrate, mogle su da mataju. Sada, kada je dejtonski
papir naredio da se izbeglice vraaju, matanja su morala da se prekinu.
Sada je nastala panika meu onima koje nemaju gde da se vrate, meu
onima iji su mukarci bili prisiljeni da idu u rat. Dok je rat trajao, postojalo
je opravdanje zbog ega se njihova situacija ne reava. Kada se rat zavri
i pone mir koji izbeglicama ne promeni nita, onda se bespomonost pret-
vara u totalni nedostatak smisla, depresiju bez dna. ta znai izbeglika le-
gitimacija posle rata? U Palestini dan-danas 72 odsto stanovnitva ine
izbeglice, ve etrdeset godina. U Liban se nije vratilo 83 odsto izbeglica
posle potpisivanja mira. Trenutno u svetu, sa teritorije bive Jugoslavije,
izbegliki azil ima 1,5 miliona ljudi.
A mi znamo da svaka nacionalna drava ima politiku da ispunjava
svoje drave svojim nacionalnim imenima. Pet godina posle ratnog razme-
tanja imena, da svako ime doe na svoje mesto, nacionalistike politike
srpskih i hrvatskih vlasti i dalje se nastavljaju. Bosanska vlast je od poetka
prikljetena izmeu ova dva monstruma, i nema mnogo izbora. Pa tako,
ovog prolea i leta, porodicu sa albanskim imenom koja se vraa iz vaj-
carske na Kosovo, srpske vlasti na aerodromu u Beogradu vraaju nazad u
vajcarsku. Pretpostavka je da je Kosovo rezervisano za srpska imena. A
ena sa hrvatskim imenom i izbeglikom legitimacijom u Hrvatskoj koja eli
405
da se vrati u svoj grad u Bosni, to ne moe jer u tom kraju vladaju srpska
imena. Ona od hrvatskih vlasti dobija kuu u Krajini gde ne eli da ivi. Pret-
postavka je da je Krajina rezervisana za hrvatska imena. A to je kua u koju
ezne da se vrati ena sa srpskim imenom, iz one kolone, a trenutno je u
izbeglikom kampu pored Beograda. Ali njeno srpsko ime pripada Srbiji,
samo to je Srbiji ve dosta srpskih imena, jer ima preko pola miliona
izbeglica. Ako nita ne moe da bira, ni ena trenutno u Zagrebu, ni ena
trenutno u Beogradu ni ona u Cirihu, kakve drave su u pitanju? Ako je
sudbina graanki i graana ve ubeleena u imenu i prezimenu?
Jadranka je imala sree, ona e se vratiti na svoju staru adresu.
Lepa Mlaenovi i Jadranka Milievi
(Feministike sveske 56/ 1996; ene za mir 1997)
406
Podeljeni gradovi
Pre poetka puta priale smo da idemo na mesta bola i zloina, i da
e nam zbog toga biti teko. Pripremala sam se za bol o prolosti, a kui
sam dola sa bolom o sadanjosti. ivim deset godina u nacionalizmu, a
sad sam doivela pet nacionalizama u deset dana. Za mene je Karavan bio
putovanje iz jednog u drugi podeljeni grad. Plan je bio da idemo u multi-
etnike i jednonacionalne male gradove i da razgovaramo sa vlastima kao
i sa NVO predstavnicama. Ali i multietniki gradovi su razdeljeni.
Prva slika sa puta je Vukovar. Podeljena gimnazija, jedno stepenite
je za Srbe, ake i nastavnike, a drugo za Hrvate. Svako ima svoje kafie i
svoje radnje. Kad sam se vratila, ta slika o dva stepenita mi je bila
metafora svakog mesta. Iako razdvojena stepenita u kolama nisu nov
fenomen, u Makedoniji i na Kosovu ona postoje izmeu albanskog i neal-
banskog stanovnitva ve vie od petnaest godina.
U nekim mestima to ne izgleda tako, kao to je recimo Kraljevo. Kad
smo dole u optinu rekli su nam kako oni nemaju meunacionalnih pro-
blema, da su oni jednonacionalna sredina. Na nae pitanje kako ive Romi,
odgovor je bio, da su oni prihvatljivi, samo kad ne naruavaju red i mir
graana. Lokalne vlasti ne doivljavaju Rome kao politiki subjekat, samo
kao socijalni problem. Romi su na periferiji, u geto-naseljima, dakle to je
jo jedan podeljen grad. U Skoplju su nam rekli da reka deli Skoplje na
makedonski i na albanski deo, kao i u Mitrovici i u Mostaru. Dalje, u Make-
doniji postoji selo Lipkovo i ono je samo albansko, sa albanskom zastavom
koja je po Ohridskom ugovoru od 2001. ilegalna. Makedonsko stanovnitvo
je otilo odatle. Tu zajednika makedonsko-albanska policija ne ulazi. Opti-
nari su nam rekli, neka se Makedonci vrate, mi emo ih paziti. Ali nema
uslova da se oni vrate. Dakle i Lipkovo je nevidljivo podeljen grad, onih
drugih nema. Tako isto ima puno mesta koja su samo makedonska, i oni
drugi ne mogu da se vrate.
Podeljenost je podeljena emocija, podeljene misli, vrednosti, pode-
ljeni simboli. esto postoji drutveni konsenzus da u malim mestima ne
sme da bude drugaija, ne sme da bude ne-nacionalistkinja. Srbi na
Kosovu ne mogu da upotrebe re Albanka, to naprosto znai da izdaju
svoju zajednicu. Ako hoe da preive u toj zajednici oni moraju Albanke da
zovu iptarkama. Albanci i Albanke da bi preiveli u svojoj zajednici ne
smeju da govore srpski na javnom mestu. Mi smo u Pritini govorile
engleski na ulici. Ako hou i jedne i druge da razumem, onda su mi ove dve
injenice vane. Kad reim da ujem Druge, ta radim sa svojim sistemom
vrednosti? Ako hou da ih razumem, prvo moram da ih ujem. A dok
sluam ne govorim svoj sud. Dok sluam, uim ko je Druga.
407
ta smo videle, kako proces stvaranja nove nacije ide izmeu osta-
log preko zloina. Hrvatska je puna spomenika palima za domovinski rat,
kad je re o mrtvim civilima. Kosovo, Makedonija, Srbija isto tako.
Spomenici, muzika koja je sada svuda nacionalistika, kao i novi etniki
turbofolk u Srbiji, knjiare, imena novoroene dece, jezik svi kopaju po
starim korenima. To je sve puno emocija kako bi se utemeljio nacionalni
identitet. Nove etnike pesme u Srbiji su pune saoseanja prema majkama
koje plau nad svojim sinovima koje je ubio komunistiki neprijatelj, one
trae osvetu, kao da je taj rat danas.
Tu postoji jo jedna dimenzija, rad na konsenzusu o zloinima do
koga se jo nije stiglo. Predstavik Srba iz optine Kamenica na Kosovu je
rekao da su Srbi najtee proli u ovom ratu, a Albanac je rekao da su oni
najtee proli. U naem autobusu je bila slina situacija. Mnoge ene su
izbegavale da optue svoje a jo tee im je bilo da optue druge. Tako
da se o zloinima esto govorilo neutralno: to to nam se desilo ili ovde
je bio incident a misli se na masakriranje. Retko koja moe da kae o
zloinima i jedne i druge strane u njenom gradu. Ljudi koji ele da ive za-
jedno odluuju da ne govore, njihova logika je da je bolje da ute i ive za-
jedno nego da opet doe do konflikta. Tako da zajedno, kao i na mnogo
drugih mesta na svetu, znai paralelno, jedno pored drugih.
U autobusu je bilo dirljivih momenata pomaka. Bile su tri Bonjakinje
iz Srebrenice, koje su odluile da budu u autobusu, a to je znailo da e
prei Drinu po prvi put u poslednjih deset godina. Jednoj od njih je mu
ubijen upravo na granici izmeu Srbije i Bosne, tu na Drini. Mi smo tu
granicu prele peke, na mostu smo sve stajale minut utanja za rtve
rata. Meu nama i ena koja se u momentu bola, kada joj je mu ubijen,
zaklela da nikada nee prei Drinu. Ali sada nije bila sama. Kasnije, rekla
je kako je plakala na mostu, i kako joj je sada drago to je uspela da sa
nama doe na mesto zloina i pree svoju unutranju granicu, kao da joj
je pao jedan teret s due.
U Novom Pazaru nam lokalne aktivistkinje organizuju urku u
hotelu. Znamo da je muzika politiki in. Jedna Albanka iz Pritine i jedna
Bonjakinja iz Tuzle pevaju zajedno staru bosansku pesmu. Stoje pred
mikrofonom, gledaju daleko ispred i diraju nas unutra, kao da su oduvek
pevale zajedno. Onda nam Albanka peva jednu albansku tunu ljubavnu
pesmu. Ne razumem rei, ne prepoznajem melodiju, nikad je nisam ula,
gde sam to ivela sve ove godine ako pesme znam od Triglava do
evelije, ali albanske ne. Kree srbijansko kolo. Moje asocijacije su
eelj, etnici, turbo folk, poinje da mi se stee negde u grudima. Ve go-
dinama ne mogu da se opustim na tu muziku. Vidim, ene igraju: nae
ene iz Bosne, Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije uhvatile su se
za ruke, smeju se, vesele su. One igraju, ja nita. Tako su bile radosne i
lepe, gledam aranu, i ja polako poinjem da se smekam i da mi struji u
408
grudima. Aktivistkinje prelaze granice.
Podeljeni gradovi ali svuda smo sretale ene koje umeju da uju
drugu. Kada uje drugu onako kako ona misli o sebi, sa njenim vredno-
stima i sistemima interpretacija, onda naui jo jedan jezik. Da, gradovi
su podeljeni, ali neke aktivistkinje govore mnoge jezike.
Lepa Mlaenovi
(Svedoenja uesnica karavana, ProFemina br 31/31,
prolee/leto 2003)
409
Zapis sa puta
ene sa zadnjeg sjedita autobusa
Autobus Beograd Doboj. Rashodovan, sjedam gdje je slobodno.
Prvi put sama putujem u Bosnu. Oko mene ljudi sa zaveljajima. Na zad-
njem sjeditu ene i djeca. ene stalno umiruju djecu da ne smetaju
ostalima. Pogledima se sporazumijevaju, skoro apatom prenose jedna
drugoj tjeskobu. Osjeam gr u stomaku. Znam da su ene sa zadnjeg
sjedita nepoeljnih imena. Koji su znaci raspoznavanja? U naruju djeca,
a kako se primie granica one dre neke papire. Da se ne spetljaju, ne
zbune, ako neki uniformisani i prije granice uu.
Posmatram kroz prozor. Pauza prije Sremske Rae, tzv. granice. Ista
kafana do koje smo svakodnevno dolazile prolog avgusta (95) kad su sti-
zale kolone prognanih iz Krajine. ene sa zadnjeg sjedita silaze, djeca
trkaraju oko busa. Kako ih umiriti, i vani smetaju. Jedna od ena sa za-
dnjeg sjedita viknu djeaku Safete! To sam ula ja i one. Ime za koje
treba opravdanje, izvinjenje ak.
Odmah nakon granice upada jedan uniformisani i dreknu: Ima li
u autobusu muslimanskih i hrvatskih imena? Voza odgovori potvrdno.
Idemo dalje. Kao u filmu Ko to tamo peva, vozi Miko! Ulazimo u tzv.
RS. Pitoma priroda. Nakon manje od pola sata nova kontrola. Podrobna.
Dokumenta sa srpskim imenima samo rutinski pregledaju. Na kraju
saopte: A ovi sa muslimanskim i hrvatskim imenima neka siu sa mnom.
ene sa zadnjeg sjedita silaze. Djecu ostavljaju nekoj roaki sa poeljnim
imenom. Moja pretpostavka da je to muevljeva sestra jedne od ena koje
su skinute, tana je. Ljudi skoro i ne komentariu. To je normalan postu-
pak. U meni gr raste, sioh da zapalim cigaretu, uopte ne razgovaram
sa ljudima. Samo posmatram. Kamioni krcati balvanima dolaze iz suprotnog
pravca. Sve to voze za Srbiju. Posao cvjeta.
Prolo je pola sata, ena sa zadnjeg sjedita jo nema. Odveli ih u
kuicu, na informativni. Pored njih i jednu petolanu porodicu, mislim
hrvatskih imena. Posle skoro jednog sata, vraaju se iz kuice ene sa zad-
njeg sjedita. Zajapurene: Dobro je prolo, bili su ljubazni. (!?) Grle se,
djecu vie ne umiruju kao prije. Oputanje na zadnjem sjeditu autobusa.
Jedna od ena kae: Idem u Srebrenik. Pet godina nisam vidjela svoje.
A jedan sa flaom pored sebe nudi: Popij sestro. Znam i ja za muku. Ni ja
pet godina nisam vidio sestru. ivi na drugoj strani. Ja se od ove (pokazuje
na flau) ne razdvajam.
Gledam kroz prozor. Usput predizborni plakati. Keze nam se svi, ruga
410
nam se Arkan. Njegovih postera sve je vie kako se pribliavamo Bijeljini.
Na jednoj od stanica ulazi stariji mukarac. Kondukter mu trai pare za
kartu, a stari se drhtavim glasom pravda: Matere mi, nemam. Kondukter
se obrecuje na starog: ta me briga? Majstore, zaustavi! Stari vadi vojnu
knjiicu. Konduktera to razbjesni: ta e mi to, budalo jedna? (To ti
Mladiu, mislim u sebi, pokai). ta da uradim da ne izazovem jo veu
posramljenost starog? Pogledam oko sebe, traim podrku da skupimo
pare. I dadoh mu koliko je trebalo za kartu. Kondukter majstoru: Vozi
dalje. Stari samo ponavlja: Sramota me je. Hvala, hvala... Neu da se
osjea nelagodno. Da mi izraava zahvalnost. Mukarac do mene trbat,
ja se stalno odmiem. Kad bih mogla da iskoim kroz prozor! U sebi mislim:
ratnik, koliko li ih je ubio! Posle dvadeset minuta, stari ustaje, oito ne
moe da izdri ponienje, trkom kroz autobus doe do konduktera, ovaj
gubi strpljenje, izbacuje starog. Drhtim, ustanem sa sjedita: Zato to ra-
dite ljudi, izbaci ovjeka! ta mu je sad kriv? Mukarci oko mene zaueni
mojom reakcijom. Jedan kae: Ovo je sigurno prvi put da ovdje dolazi.
Ih, na ta smo se mi sve svikli. Ovaj do mene tiho ree: Ovo je haos.
Nemoj da se buni. Ovdje se svata deava. A onaj sa flaom: Sve je to
ratni sindrom. Ovdje ovjek ubije drugog kad vidi da ima kola samo zato
to ih ima.
Zanijemih. Samo da stignem do Lonara. Tamo raskre etiri
drave: BiH, IFOR, tzv. RS, tzv. Herceg-Bosne. Okolo IFOR-ova oklopna
kola, tenkovi. Sa uperenim cijevima. Pretpostavljam da su iza njih taksiji za
Tuzlu. Ugledah brata ene sa zadnjeg sjedita. Ona se zalete ka njemu.
Plau. Ja drhtim. A onda mukarac koji je sjedio do mene takoe sie. Nije
ispunio moja oekivanja. Nije pripadao vojsci RS, toga sam se najvie
bojala. Za mene je bilo vano da ide u Tuzlu. Uzeli smo zajedno taksi: nas
etvoro, plus voza. Dvije ene Hrvatice iz Tuzle sve drave obile, platile
hara RS, dole do granice sa SRJ, ali normalizacija nije za normalne
ljude, ne daju im da uu u SRJ. Vratile se.
Osjeam se oputenije. Voza pria, kao turistiki vodi nam
pokazuje - Evo pijace Arizona ako hoete da stanete. Tu su se prvi put
(1994) porodice (iz svih sadanjih entiteta, drava) sastajale a poslije
postala pijaca, tu su kola svih registracija.
Kia lije, meni milo, nita mi ne smeta, stiem u Tuzlu. Taksi vozi do
hotela Bristol. Neu da ekam da prestane da lije. Da to prije stignem,
da vidim drage osobe. Na terasi sama pijem kafu. Bosansku ispravi me
kelnerica, po navici sam traila tursku. Ozarena, smirena. U toku je
sastanak Civilnog dijaloga. Tre mi u susret Jadranka, Lino, Goran. Gorana
prvi put vidim. Kakvo uzbuenje!
Avgust 96.
411
1. 9. 1996. Svi zajedno izdajnice/i svojih nacija i drava ukrcavamo
se u autobus. Idemo u Crikvenicu. U Lonarima opet na raskru etiri
drave: samo na 20km.
Kada smo stali da protegnemo noge kae mi voza: Bosna je okupi-
rana. Koja to vojska donosi dobro i sreu? Ti i ja znamo da donosi samo
nesreu, ali visoki predstavnik M. tajner tvrdi suprotno, da nam donosi
i uva mir!
Ja se uvijek oduevim kad priaju protiv svih vojski, pa samo to
nisam vrisnula kad sam u Crikvenici ula Marka Orolia, teologa iz Sara-
jeva, u izbjeglitvu u Berlinu. Svi uniformisani, sem vatrogasaca, nepri-
jatelji su civilnog drutva.
Staa
(ene za mir 1997)
412
Tri hiljade rua za tri hiljade rtava
Krenule smo 25. maja Staa, Violeta, Ljilja, Senka, Nevzeta, Uma,
Milo i ja, na obeleavanje jo jednog mesta zloina. Jo jedno nae
deurstvo u solidarnosti.
U starom gradu Viegradu, ... Viegrad simbol nae mladosti, naih
ljubavi, najlepeg mosta koji je vekovima spajao istok i zapad, levu i desnu
obalu Drine. A sada, sada si most nemoi, ljudskog idiotizma, a pre svega
bola i tuge.
Tri hiljade rua za tri hiljade rtava. Zbog koga, zbog ije
ideologije?!? Samo zato to su po roenju pripadali drugoj veri, ubijeno je
tri hiljade nevinih ena, dece i mukaraca i to od maja do jula 1992.
godine?!? E moj Viegrade, tada si imao 65 odsto stanovnika muslimanske
veroispovesti, Bonjaka i Bonjakinja, a danas ima samo jednog, koji
odrava damiju, samo jednog. U ime ega?!?
Iz pravca Uica na ulasku u Viegrad bonjako groblje. A po njemu
kao bulke, drvena obeleja sa natpisima: NN 324; NN 197 kosti; NN 69
kosti. Tek tada saznah da kosti znae da nema DNK blinjih, ivih roaka,
svi su ubijeni. Kada e nepoznata sestro prestati biti NN 186?! Kada u
moi da ti odam ljudsku poast, da ti kao rtvi besmislenosti odam
potovanje, a da ne bude bezimena?!
Jutro 26. 5. Polazimo ka mostu da se sretnemo sa nekadanjim
iteljkama i iteljima Viegrada, koji autobuskim karavanom stiu iz
Sarajeva u svoj grad u kojem vie ne mogu da borave u ime viih ciljeva
srpstva. Koji apsurd! Stiemo ulicom Uikog korpusa, nailazimo na
spomenik srpskog vojnika sa ajkaom. Ljilja odlazi da proveri da li je to
spomenik iz Prvog svetskog rata. Bol, stid: ne nije, na njemu pie
Zahvalnost borcima RS, zahvalan narod Viegrada. A u njemu vie ne ivi
65% roenih stanovnika Viegrada.
Sedimo u bati kafia i pijemo okrepljujuu kafu sa prvim
porodicama koje su stigle automobilima. Prelepa Sabina, apsolventkinja
biologije, smiruje svoju majku, koja mi kroz suze objanjava da policajac
koji sedi suprotno od nas (a tako se kabadahijski smeje) ivi u njenoj kui.
Zna, bona, ovde ti je devedeset druge bio sabirni centar Crvenog krsta.
Kau da sam ja tada potpisala da dobrovoljno naputam svoj grad i svoj
dom. A ta sam mogla mua mi ubili, pa sam sa tri svoje keri morala
otii. ta sam drugo mogla?! Suze joj klize niz bolno i umorno lice, okree
glavu pomalo stidno jer je pokazala svoju bol. A iza nas dva idiota,
413
hrmpalije, gledaju u nas praznim ubilakim pogledom. Jedan od njih sa
bradom pokazuje rukom da e je skratiti za glavu. Izbegavamo incident jer
smo u svakom pogledu inferiornije od njih.
Par minuta do dvanaest stie karavan autobusa pod policijskom
pratnjom. Stiu nekadanji itelji Viegrada koji ne mogu da se u njega
vrate. Deca i omladina nose belo platno iscrtano cveem i tekstom Tri
hiljade rua za tri hiljade rtava. Odmah iza njih kreemo i mi sa svojim
platnima i transparentima, koje sa nama nose i ostali iz autobusa. Na
bedemu od mosta je poreano tri hiljade rua, odseenih stabljika. Nedija,
izuzetna ena, predsednica Udruenja nestalih lica i civilnih rtava agresije
Viegrad 92, nam objanjava: Vidite, bone, one amce na Drini? One
dole, nizvodno kod one okuke? E, oni tu ekaju kad mi bacimo rue, da
dou da ih sakupe i prodaju. Prole godine su na tome zaradili oko hiljadu
eura. E, sad bar nee moi zaraditi. O ljudi moji, do kojeg smo dna
neljudskosti stigli?!?
Poinju govori, prvi put predstavnik RS, njihov potpredsednik vlade.
Tokom govora, puca mu glas, krenue iskrene suze; kako da trai oprotaj,
kako da opravda neopravdljivo? Ej, Drino, krvava Drino. Istog momenta sa
razglasa iz kafia nadjaava ga muzika, peva Ceca Ranatovi. Kako da
trai oprotaj kad ne moe da ih civilizuje da bar ispotuju bol porodica
nevinih rtava. Gde im je ljudskost i solidarnost?!? Govori Staa iz gomile,
bolan glas ene: Nema oprosta, drugi jo bolniji: Nemoj bona, zna li ta
su one sve pretrpele? Nemoj tako. Na Staine rei iz mnotva muki glas:
Nemoj bona priati tako. Ubie te zlikovci. Pored mene stariji mukarac
dri platno sa nama ene u crnom protiv rata, kae mi: E, moja, vama
treba dupla hrabrost da doete nego nama. Kreemo lagano sa mosta,
razgovaraju dve ene, te e jedna: Znam ih, one su divne, one su svuda
ile, ak i u Potoare. Prilaze nam mladi i stari, ene i mukarci i isto
govore: Hvala vam to ste dole, ne znate koliko to nama znai. Nikada
vam ovo neemo zaboraviti i dovoljno zahvaliti.
Stojimo u hladu drveta kada Violetu pozovu ene koje sede sa
svojom decom: Dodji bona, ovde je vei hlad, hajde okrepi se malo.
Imamo sira, lepinje i vode. Hajde, uzmi. Violeta im prilazi i razgovara sa
njima kao da ih zna sto godina. Zovu i mene. Ja, inae, posle insulina
moram pojesti neto. Predivna devojka sa najtoplijim pogledom, osmehom
od srca, prua mi pare lepinje sa sirom. Brine kako emo mi na put i da
li sam ja dovoljno jela. Bol, bol koji prelazi u gorinu. Kako, plemenita
devojko, da te zamolim za oprotaj to po tvom gradu slobodno etaju
ubice tvojih najmilijih? Kako da ti se izvinim to nijedna aktivistkinja NVO
iz tvog Viegrada danas nije sa nama? Kako da ti objasnim sramotu i bol
koju mi nosimo u sebi jer je neko navodno u nae ime i u odbranu neke
njihove Srbije, pobio tvoje? Kako kada si mi uz najtopliji osmeh pruila
okrepljenje i brine kako emo mi stii do Beograda? Kako da te zamolim
414
za oprotaj kada sam bespomona da svoje sugraanke i sugraane
probudim iz apatije da ve jednom izbacimo politiki ljam iz skuptine da
ne zagauju svoj narod? Da konano osudimo sve zloine i zatvorimo sve
zlotvore, zloince i njihove inspiratore. Kada emo se bez stida i srama
sresti sa svojim sestrama sa one ili ove strane Drine?
Novi Sad, 28. 5. 2007.
Nada Dabi, ene u crnom
(ene za mir 2007)
415
irenje naeg civilnog prostora:
ene u mirovnim inicijativama
Sjeam se ljeta 1991. Vruine i tekog osjeaja strepnje. I potrebe
da neto uinim, koju sam osjeala kao bol u elucu. Prostor za rad, za
disanje koji smo gradile godinama poeo se smanjivati, kopniti, nestajati.
Tog sparnog ljeta bilo mi je sasvim jasno da sve to smo izgradile putem
zelenih i enskih grupa tone iz dana u dan. 1991. smo govorile o ratu s ne-
vjericom. Rije rat jo uvijek je imala okus neega to se ne moe dogoditi.
Premda je ve palo puno krvi, premda je Krajina ve bila odsjeena skoro
godinu dana. Sve je govorilo da e biti krvavi rat, ali nekako nismo mogle
vjerovati da e se to dogoditi ba nama. Od svih ljudi ba nama. Kao kad
poinje karcinom. Zato mi, zato sada?
Tog napetog ljeta smo pokrenule kampanju. Jedne veeri, u vrtu
gostionice Zagorka dogovorile smo se da elimo pokrenuti Antiratnu
kampanju Hrvatske. Tad nam je jo bilo teko govoriti o ratu. Jer, kad rat
zapravo poinje? Koliko krvi mora potei da bismo povjerovale da je rat
ve poeo?
Uskoro je uvenula iluzija da bi doista mogle zaustaviti rat. Kad su
poele padati granate po Osijeku, rat se opasno pribliio. Pucnjave i uzbune
vie nisu ostavljale mjesto sumnjama. Rat se dogaao ba nama, ba sada.
Krenule smo grlom u jagode u cijeli niz projekata u kojima smo eljele
raditi da bi sauvale plamiak nenasilja, da bismo pokrpale ve pokidane
veze ili uspostavile neke nove, kojih na ovim prostorima nikad nije ni bilo.
Napravile smo prve proturatne akcije na Trgu i u Tkalievoj u Za-
grebu. ura Dumani je u to vrijeme radila u Rijeci i inicirala mirovne
aktivnosti. U drugoj godini, u svibnju 1992, poeo je raditi Centar za mir,
nenasilje i ljudska prava u Osijeku. Tog smo ljeta organizirali i prve volon-
terske projekte. U rujnu je osnovan Suncokret. A onda, u poznu jesen, kad
su poele stizati vijesti o silovanjima iz Bosne, okupila se grupa koja je ka-
snije osnovala Centar za ene rtve rata. U toku 1992. i 1993. poele su ra-
diti organizacije u Poreu, Puli, Splitu. 1993. je krenuo volonterski projekt
u Pakracu, prvi na podruju koje su titili Ujedinjeni narodi. U njemu smo
suraivali s volonterima iz beogradskog Mosta. U toj godini su krenule i
B. a. B. e. Grupa za enska ljudska prava. Osnovane su i organizacije u
manjim gradovima, Daruvaru i upanji. Informacije su meu grupama
kruile na papiriima i na druenjima, ali je dobar dio poruka od 1993. iao
preko ZaMir-a, elektronske mree lokalnih sustava u Zagrebu, Pakracu,
Beogradu, Sarajevu, Tuzli, Pritini. Nakon prekida telefonskih veza i obus-
tave pote u 1991, ZaMir je bio naa prava komunikacijska ansa. itale
smo i pisale na svim stranama crta razgranienja.
416
1994. smo pokrenule i prvu organizaciju posveenu samo semi-
narima i radionicama: Mali korak Centra za kulturu mira i nenasilje. Obra-
zovanje nam je bilo sve vanije. 1995. pokrenule smo enske studije. Sad
planiramo Mirovne studije. Oekujemo da e eksperimentalni program
krenuti u proljee 1997.
Tijekom ovih pet godina volonterke i volonteri su uloili vie od sto
tisua volonterskih sati, za nekoliko tisua nastavnica smo organizirale
seminare i radionice o transformaciji sukoba. Grupe za ljudska prava po-
mogle su savjetom i izravnom zatitom tisuama pogoenih. Organizacije
povezane u koordinaciju organizacija za zatitu ljudskih prava jo uvijek
rade u izuzetno tekim uvjetima u Krajini, Lici, Baniji, Kordunu i zapadnoj
Slavoniji. Organizirale smo grupe samopodrke za desetke tisua progna-
nica i izbjeglica. Pokrenule smo ARKzin, koji je krenuo kao mali bilten a sad
se prodaje na kioscima. Objavile smo nekoliko knjiga, tiskale stotine tisua
letaka.
Bilo je meu nama i ena i mukaraca. Ipak vie ena. Moda nam
je bilo jednostavnije odabrati nenasilje. Kao vjene druge bolje razumi-
jemo da se problemi ne mogu rijeiti nasiljem. Vjeito poinjemo neke
poslove, poput beskonanog ienja kue. Rutina ponavljanja obreda
ienja kao da je naa odrednica. Vjeno ljepimo komadie nekih polupanih
lonia. Vjeno neto stvaramo ni iz ega, ponekad veeru, ponekad sliku,
a ponekad pokidane odnose i niti komunikacije unutar lokalne zajednice...
Izbor nenasilja je uvijek teak jer okolina potie na nasilje. Posebno
je teak tijekom rata. Nasilno ponaanje je prevladavajui oblik ponaanja.
Odmah ispod povrine, im se zagrebe lista deset zapovjedi, lei naa na-
rodna poslovica Tko jai, taj kvai. Vrlo rano dobivamo poruku da je nasilje
zapravo najproduktivniji oblik ponaanja. U ratu upotreba sile je legitimi-
rana potrebama zemlje, nacije. Na pitanju izbora metode se polarizirala
cijela prijeratna enska scena.
Unato tome to je prolo pet godina od trenutka kad su neke ene
rekle da se sad mora samo nasilno jer je Hrvatska napadnuta, a druge da
je nenasilni put jo uvijek mogu, duboki ponor razlike jo uvijek dijeli
enske grupe.
Sve koje smo odabrale nenasilje tkale smo mreu, oznaavale svoj
prostor, oivljavale ga svojim inicijativama i otvarale prostor za nove ene.
I zajedno s njima pronalazile put uvanja ili obnavljanja dostojanstva.
Unosile smo sebe, sve svoje darove, svoje vrijeme, svoje tjeskobe, svoje
oduevljenje i time poticale druge. Nai projekti su teili ostvarenju nekoliko
vanih ciljeva.
Bilo nam je vano izdrati u zatiti vrijednosti unato pritiscima. U
doba rata, kad val krvi postane visok i previsok, mnogi su spremni rei da
nema drugog puta. Samo orujem emo obraniti ono to jesmo i to
imamo. Ba je tada izuzetno vano rei da postoji i drugi put. Nenasilni
417
put nije uvijek jasan i nije ga lako opisati onima koji su u bolu i bijesni jer
su izgubili rodbinu i prijatelje. Ali vano je sauvati i istraiti taj put i sau-
vati ivo iskustvo o odbijanju nasilja za one koji ne mogu potegnuti oruje
na drugoga, za vremena kad e se lijeiti ratne rane i kad e cijela zajed-
nica opet eljeti uspostaviti drukiji vrijednosni sustav. Bilo je vano zago-
varati ljudska prava i u vremenima bezumlja jer se misao da su ljudska
prava univerzalna i nedjeljiva mora uvijek promovirati. Bilo je vano isticati
vanost dostojanstva svake i svakoga od nas.
Promoviranjem vrijednosti nenasilja i zatite ljudskih prava gradile
smo i irile svoj civilni prostor. Prostor u kojemu smo mogle disati i raditi.
Prostor u kojemu smo bile svoje i mogle kreirati nove odnose, projekte i i-
vjeti svoj ivot prkosei nasilnim zahtjevima drave. Energija mnogih
aktivistkinja esto odlazi na samo uvanje prostora, a ne na irenje novih
krugova, jer su otpori toliki da ponekad nemamo snage za kreiranje, ve
moemo odravati samo malo svjetlo. Tek toliko da ga sauvamo do nekih
drugih boljih vremena. A ponekad uzlijeemo. Tada granica naeg prostora
postaje propusnija. Iznenada dolaze novi ljudi i procesi idu dalje njihovim
kreacijama.
Unutar naeg civilnog prostora smo uile da je meu najvanijim
ciljevima naeg rada davanje snage i ohrabrivanje ena da iskorae iz uloge
rtve. U radu sa enama podravale smo ih u izraavanju bolnih iskustava.
Pruale smo ruku, ali i davale znak da je vano aliti i nakon toga nastaviti
hodati s punim enskim dostojanstvom. Mnogo je ena koje su tijekom
rata prole strana iskustva i jednostavno nastavile nositi ulogu rtve. To
je sigurno jedna od najpopularnijih uloga na ovim prostorima. Na bilo kojoj
strani sukoba ljudi pronalaze brojne razloge da bi sebe vidjeli u ulozi rtve
i blokiraju bilo kakav put izlaska iz tog stanja jer time sebe stavljaju u
situaciju u kojoj uvijek drugi odluuju o njihovim ivotima. Ohrabrivale
smo ene da preuzmu odgovornost za svoj vlastiti ivot i upoznaju vlastitu
mo, te da nastave svojim putem, vlastitim snagama, uz podrku iroke
mree ena.
Uspostavljanje dijaloga meu grupama koje teko ili nikako ne ko-
municiraju, zapravo je bio vaan posao cijelog niza organizacija. Velike su
polarizacije. Ne samo meu Srbima i Hrvatima. Sve podjele u Hrvatskoj su
otre poput britve. Uz svoj identitet, nacionalni, vjerski, profesionalni po-
stoji i potreba za zatvaranjem u vlastitu grupu, za graenjem sigurnosti
unutar grupe istih, za osjeajem zatienosti i topline unutar donekle
skuenog svijeta onih koji su poput mene. Oni drugi nas pune strahom i
nepovjerenjem. Izleti izvan pomalo ustajalog mi, u nesigurno, nepoznato
i prijetee oni, su rijetki. Sve znamo kako je teak dijalog meu Srbima
i Hrvatima, ali esto nismo svjesne kako je teak razgovor ili dogovor meu
katolicima, koji su najvea vjernika grupa u Hrvatskoj, i onima koji ne
vjeruju. Katolici bi nas nazvali ateistima. Svjesni smo kako je teak dijalog
418
izmeu prognanih Srba i prognanih Hrvata jer ga pokuavamo facilitirati
unutar Koordinacije mirovnih organizacija za istonu Slavoniju, Baranju i
zapadni Srijem, ali nerijetko zaboravljamo da ovu nau civilnu scenu, od
drugih koji nisu angairani, preesto dijele visoki zidovi nepovjerenja. Ipak
sve vie uimo vjetine komuniciranja i razgovaramo sa svima koji ne misle
poput nas.
Ovaj je rat za mene osobno bio put preobrazbe i uenja. Ve vie od
pet godina ivim izmeu stresa i spoznaja. Pet godina izvanrednog stanja
izotrilo je moju sposobnost preivljavanja koja se moe saeti u tri
kljune rijei posvemanja otvorenost za promjene. Za sve to radimo u
enskim i mirovnim grupama i organizacijama za ljudska prava, treba
domiljatosti, energije, izdrljivosti i otvorenosti za bol i sreu. A rezultati
izmiu kroz prste, nestaju poput fatamorgane. Zamor od odgovaranja na
poteze vlasti je velik i ne prolazi lako. Beskonano je zamorno reagirati na
poteze monika. Beskonano je zamorno i istrajavanje u poziciji ravnotee
i plivanja u dubokoj vodi da bi se odrala glava iznad povrine i da ne po-
tonu svi oni koji se dre s nama. Jesmo li samo slamke kojima se igra oluja,
ili smo debla koja pruaju sigurnost i mogunost spasa nekome tko je ve
odbacio nadu ili smo pak otoci, neki otoci normalnosti u moru ratnog ludila,
u vremenu u kojem gotovo svi prihvaaju iskljuivost kao svoj jedini mogui
put. I spremni su za obranu svog krhkog, uzdrmanog i nesigurnog identi-
teta potegnuti oroz na pitolju, puki...
Kad mi je teko i kad sam umorna, spaava me spoznaja da se
oslanjam na iroku mreu ena iz Hrvatske, Bosne, Srbije, Vojvodine,
Engleske. Naa mrea podrke razapeta je preko kontinenata i omoguuje
nam da irimo svoje civilne prostore ma gdje bile.
Vesna Tereli
(ene i politika mira: prilozi enskoj kulturi otpora 1997;
ene za mir 1997)
419
Bibliografija

Alenka Mirkovi: 91,6 MHz Glasomprotiv topova, Algoritam d.o.o,

Zagreb, 1997, pp. 5, 7, 23, 28, 48, 55, 81, 116, 124, 127, 134, 142, 143,
145, 146, 151, 220, 221, 243, 264, 283-284, 286-287, 295-296, 298, 300,
305, 310, 311-312, 314-315, 316-317, 321, 324, 326.
Antiratni bilten SOS-a, br. 4, Beograd, 1993. pp. 74-75.
Brendan MacQuillan: Glasovi svitanja svjedoanstva raseljenih
lica, 2005. , pp. 3, 7, 30.
Dgjoni far themi ne Familijart Flasin; Iniciativa e historive
gojore me familjart e t zhdukurve; Hear what we are saying The
Families Speak; An oral history initiative the families of the missings;
Sluajte ta emo vam rei Porodice priaju; Inicijativa oralnih istorija sa
lanovima porodica nestalih, OMPF, Prishtin, 2006.
Doba razuma, ur. Neboja Spaji i Rade Veljanovski, Fondacija za mir i rea-
vanje kriza Borisa Vukobrata, I izdanje, Beograd, 1994, pp. 22-23, 31-34, 37-
38, 43-44, 73-75, 81-85, 86-88, 92-94, II izdanje: Doba razuma 1, 1998.
Doba razuma II, ur. Neboja Spaji, Peace and Crises Management Fon-
dation, Paris i Multi servis, Beograd, 1998, pp. 149-151, 166-168.
Elizabet Kestli: Jazovi i mostovi Prijateljstva pre i posle sukoba na
prostoru bive Jugoslavije, 16 portreta, enske studije i istraivanja, Futura
publikacije, Novi Sad, 2005.
Elizabet Kestli: ene sa Kosova ivotne prie Albanki, (2002. prevod u
okviru projekta ivotne prie ena u enskim studijama u Novom Sadu,
ur. Svenka Savi), Novi Sad, 2002.
Feministike sveske, ur. Nadeda etkovi et al, Autonomni enski cen-
tar, 1/1994, Beograd, 1994, pp. 1, 16-21.
Feministike sveske, ur. Nadeda etkovi et al, Autonomni enski cen-
tar, 2/1994, Beograd, 1994, pp. 141-142.
Feministike sveske, ur. Nadeda etkovi et al, Autonomni enski centar
3-4/1995, Beograd, 1995.
421

Boldovani su naslovi publikacija iz kojih su preuzimani tekstovi.

Feministike sveske, ur. Nadeda etkovi et al, Autonomni enski cen-
tar, 5-6/1996, Beograd, 1996, pp. 7-13, 340.
Feministike sveske, ur. Nadeda etkovi et al, Autonomni enski centar
9-10/1997, Beograd, 1997.
Fond za humanitarno pravo, , Foa 1992: Van osno-
vane sumnje, Beograd Konferencija, 28. januar 2006; Prijedor 1992: Van
osnovane sumnje, Konferencija posveena sudskoj istini i rtvama,
Beograd, 24. jun 2006; Srebrenica: Van osnovane sumnje, Beograd
Konferencija, 11. jun 2005.
Glasovi nestalih, Voices of the Missing, Audio Visual Portrait of mem-
bers of Associations of Families of Missing Persons in BiH, with photographs
taken by Haris Memija, The International Commission on Missing Persons
(ICMP), Sarajevo, 2002.
Godine podrke 1994-2004, Vive ene; Bosanska rije Bosnische Wort
Wuppertal, Tuzla, 2004.
Govore ene: Ne bilo ga nikad i nigdje, Edicija Ljudi u ratu, ur. Drinka
Gojkovi, Dokumentacioni centar Ratovi 1991-1999, Beograd, 2005.
Grijeh utnje rizik govora, zbornik radova sa meunarodne konfe-
rencije Krenje ljudskih prava ena u BiH tokom rata 92-95, Sarajevo,
1999, ur. Mirsad Tokaa, Komisija za prikupljanje injenica o ratnim
zloinima u BiH, Sarajevo, 2000.
Janja Be, Pucanje due, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Radio
B92, Beograd, 1997.
Jasmina Teanovi: Balkan ne postoji, Feministika 94, Beograd, 2004.
Jasmina Teanovi: Ja & moja multikulturna ulica, Feministika 94,
Beograd, 2001.
Jasmina Teanovi: O normalnosti: moralna opera jednog poli-
tikog idiota, Feministika 94, Beograd,1999, pp. 78-81, 97-98.
Jusuf Kadri: Brko: genocid i svjedoenja, Institut za istraivanje
zloina protiv ovjenosti i meunarodnog prava, Sarajevo, 1998.
Miroslava Maleevi: Didara ivotna pria jedne Prizrenke,
Etnoloka biblioteka, Knjiga 14, Beograd, 2004, pp. 167-188.
422
Ne moe meni bit dobro ako je mom susjedu loe, ur. Helena Rill i
Ivana Franovi, CNA, Beograd, 2005, , pp. 40-43, 56-61.
Nenad Vukosavljevi: Svi bi rado bacili kamen, film, CD produkcija
Centar za nenasilnu akciju, Beograd, 2006.
Opsada Sarajeva mart 1992 mart 1996, Prirunik za
preivljavanje, ur. Suada Kapi, FAMA, II izdanje, Sarajevo, 2005, pp.
163, 257, 264, 375, 379, 384, 445, 446, 463, 470, 514, 518, 735, 813,
816, 827, 910, 1061.
Pisma iz dva Sarajeva, ur. Danka Nikoli; Beogradski krug, biblioteka
Krug, Beograd, 1996, pp. 77-79, 82-86, 86-88, 93-96, 102
Prie iz Berka, ur. Dragica Aleksa, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava,
Osijek, 2001.
Radmila Sesar: Majka Mejra Tragovi do istine, Radio reportaa, 2001
Rodie mi sina, On the Record Kosovo, vol. 9 No. 4, 1999,
Samrtno srebreniko ljeto 95, Udruenje graana ene Srebrenice
Tuzla, Tuzla, 1998, , pp. 41-42, 53-55, 93-9, 123-125,
133-135, 215-219, 231-234.
Seada Vrani: Pred zidom utnje, Akant d.o.o, AB izdanja Antibar-
barus, biblioteka Electa, Zagreb, 1996, pp. 18-19, 27-35, 58-65, 75-85,
86-96, 121-130, 178-184.
Sjeam se, ur. Radmila Manojlovi arkovi, ene u crnom, Beograd,
1995, pp. 1, 2, 3, 18, 25.
SOS bilten, 6-7, ur. Nadeda etkovi at al, SOS telefon za ene i decu
rtve nasilja, Beograd, 1993.
Srbija i Srebrenica 1995-2005, CD, ur. Andrej Nosov, Inicijativa mladih za
ljudska prava, 2006.
Sudbine civila I, Edicija Ljudi u ratu, ur. Drinka Gojkovi, Dokumentacioni
centar Ratovi 1991-1999, Beograd, 2004.
423
The Suitcase: Refugee Voices from Bosnia and Croatia, ur. Julie Mertus et
al, University of California Press, Berkley, Los Angeles, 1997.
Suoavanje s prolou: feministiki pristup, ene u crnom, Beograd, 2005.
Svetlana Broz: Dobri ljudi u vremenu zla, Prelom, Banja Luka, 1999.
Svetlana orevi: Svedoanstvo o Kosovu, Fond za humanitarno
pravo, edicija Dokumenta, Beograd, 2003, pp. 133, 153, 164-165, 180-181,
182-183, 190-191, 199, 271, 274, 275-276, 279-281, 282, 298, 303-305.
Svjetla u tunelu, ur. Snjeana i Jezdimir Miloevi, Protektor, Sarajevo,
1999, pp. 35-47.
Swanee Hunt, Ovo nije bio na rat: Bosanke obnavljaju mir, Dani, Sarajevo,
2001, Promocija knjige:(Svedoenje) Beograd, 2002.
Uvod u ljudska prava, ur. Enver uliman et al, Helsinki komitet za ljudska
prava Norveke i Helsinki komitet za ljudska prava Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, 2003.
Zbornik: Centar za ene rtve rata, ur. Martina Beli et al, enski
informativno-dokumentacijski centar, Centar za ene rtve rata, Zagreb,
1994, pp. 77-91, 98-99.
ene Balkana za mir Aktivistkinje prelaze granice, ur. islen
Glason Deom i Svetlana Slapak, Pro Femina, 2003, pp. 130-132.
ene i politika mira: prilozi enskoj kulturi mira, Centar za enske
studije, gl. ur. Biljana Kai, Zagreb, 1997, pp. 19-23.
ene Krajine rat, egzodus i izbeglitvo, ur. Vesna Nikoli Ristanovi
et al, Institut za kriminoloka istraivanja, Beograd, 1996, pp. 71-77, 102-
109, 112-119, 163-174.
ene obnavljaju sjeanja Centar za ene rtve rata deset godina
poslije, drugo proireno izdanje zbornika CR-a 1994, ur. Vesna Kesi et
al, Zagreb, 2003, , pp. 89-97, 99-102, 113-
114, 115-123, 139-142.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1994, pp. 223-
224, 251-253.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1995.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1996.
424
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1997, pp. 101-
106, 109-111, 127-129, 137-138, 170-173, 234-237.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1998, pp. 227-229.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 1999, pp. 117-
118, 231-233, 237-238, 239-243, 246-247.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2001, pp. 127-
128, 135, 142.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2002.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2004.
ene za mir, ur. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2007.
ene rtve rata, ur. Biljana Miji et al, Udruenje graana Civis, Beograd,
2006, pp. 16, 17-19.
425
426