Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

Др Ђорђе Јанковић,доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Београдушеф Катедре за средњевековну археологију

Средњи век Косова и Метохије

Археолошкаистраживања

Београд, 1999

Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводноисторијских права Албанаца, такозваних Косовара, на Косово и Метохију. Тврди се да су онидомороци које су окупирали Срби 1912, мада их је населила Турска да би насиљем зауставилиослобађање тих предела Србије. Вешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да прекоКоман

Крује културе

VII-IX

столећа докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новијевреме тврди се да Албанци потичу са подручја Косова и Метохије, што је сажео

Noel Malcolm

усвојој књизи

"Kosovo - A Short History",

McMillan Publishing Co. London

1998. Такви ставовинемају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније. Иако је увреме Јосипа Броза успостављен режим неистраживања средњевековне културе и становништва,прикупљена су бројна археолошка сведочанства, дакле материјална и лако проверљива.Средином

столећа византијски цар Константин

VII

Порфирогенит пише даје цар Ираклије (610

641) доделио Србима за насељавање провинцију Далмацију (

Constantine Porphyrogenitus

Deadministrando imperio,

Ed Gy. Moravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Budapest 1949, cap.32).

Раније су научници сматрали да је Метохија била крајња источна област римске Далмације, ада је Косово поље било у провинцији Мезији. У

XI-XII

столећу сматрало се у Цариграду даДалмација почиње са Косовом, где живе Далмати, односно Срби (

Anne Comnene,

Alexiade - Regnede l'Empereur Alexis I Comnene 1081-1118;

texte etabli et traduit par B. Leib, Paris 1937-1945,11, 147-148, 157, 166, 184).

Припадност Косова поља српској држави у

IX-X

столећу археолошки најочигледније доказујенајстарије српско и словенско административно

правно сведочанство из утврђења Чечан кодВучитрна. То је уломак крчага којим је плаћан порез у вину, на коме је означена запремина одшест мерних јединица, бројем и глагољским словима (

G. Tomovic, Inscription glagolitique de Cecan,

Revue historique, XXXVII,

Institut d'histoire, Belgrade 1990, pp

19). Чечан је вероватно освојио царСамуило у рату против Србије око 988. године када је заробљен српски кнез Јован Владимир,светитељ чије мошти данас чува православна црква у Елбасану, у Албанији.На многим археолошким примерима види се континуитет српског становништва Косова иМетохије још од рановизантијског доба, односно од

столећа. Најстарији неспорно српскиналази су

громиле

на планини Острвици југоисточно од Призрена, погребни споменици извремена када су Срби спаљивали покојнике.

(Dj. Jankovic: Ravna Gora between Prizren and Strpce-The Oldest Known Serbian Agcheological Find at the South of Serbia,

Antiques of Kosovo and Metohija, Book X,

Provincial Institute for Preservation of the Cultural Monuments, Pristina, 1977, pp 36). На њихсе надовезују гробља IX

XI столећа, у којима је нађен накит уобичајен за Словене од Моравске доМакедоније, са особинама српског етничког простора: Чечан код Вучитрна, Матичане, Бадовац иГрачаница код Приштине (A. Backalov: The Early Middle Ages,

The Archaeological Treasures of Kosovo and Metohija from the Neolithyc to the Early Middle Ages,

Galery of Serbian Academy of Sciencies and Arts, 90, Beograd, 1998, pp 372-391, 678-728).

Посебно су значајна гробља у Врбницикод Призрена, Прчево код Клине и Влаштици код Гњилана, јер се датују у

XI-XIII

столеће, папоказују да није било дисконтинуитета сахрањивања (и становништва) пре и после ослобађања од

византијске власти пред крај

XII

столећа. Континуитет српских гробаља може се и каснијеуспешно пратити, преко камених надгробних споменика, почев од

XIV-XV

столећа. Посебно сузначајни надгробни споменици клесарске школе из околине манастира Студенице,

XVII-XIX

столећа (

M. Ivanovic: Tombstones and Inscriptions at Old Serbian Cemeteries and Church Sites in theVillages of Metohia Podgor and Hvosno,

Recueil de Kosovo etMetohija I,

Academie Serbe des Scienceset des Arts, Beograd 1990, pp 122).

Колико је познато, Косово и Метохија, уз Црну Гору и Херцеговину, међу српским областимаимају најбројније цркве које служе у континуитету од преко хиљаду година. Храмови основани у

VI-VII

или

IX-XI

столећу, као што су цркве у Липљану, Грачаници, Богородица Љевишка уПризрену, и друге, још стоје; од турских и аустријских разарања у

XVI

XVII

столећу налазе се у рушевинама Бањска код Косовске Митровице, Студеница Хвостанска код Пећи, АрханђелиПризренски, итд. Меду бројним црквама подигнутим под турском окупацијом, посебно сузначајне оне којима се одржава континуитет. У Неродимљу код Урошевца, у цркви СветихАрханђела, насликан је портрет цара Уроша (1355

1371) у

XVI

столећу, а обнављање манастираСветог Уроша крајем

XIX

столећа, на црквишту из

VI-XIV

столећа, брутално је спреченоубиством ктитора.Континуитет се види и у римско/византијским утврђењима обновљеним у време бугарских нападана Србију у

IX-X

столећу, као што су Чечан, Звечан, Призрен и Велетин. У Призрену је 1072.године српски кнежевић Константин Бодин проглашен за бугарског цара (

GeorgiusCedrenusloannis Scylitzaeope ab L Bekkero suppletus etemendatus 11,

Bonnae, 1839, pp 714-

719). Утврђењаовог времена лако се распознају по карактеристичној српској грнчарији. Међутим, Велетин јепогрешно датован

налази несумњиво из

IX-XI

столећа опредељени су као гвозденодобни или римски, а они из

датовани су пре

XIII-XIV

столећа (

E. Shukriu, Veletin, MultistrataSettlement,

Archaeological Reports 1988,

Ljubljana1990, pp 104-

106). Континуитет грнчарије прављене узанатским радионицама градова на Косову и Метохији, као и у другим крајевима Србије, може сеуспешно пратити до 1690. године. После тога се традиционално грнчарство одржава пре свега усеоским срединама.Средиште српске државе у

IX-X

столећу било је у Метохији. То произилази из историјских иархеолошких података. Наиме, сматра се да је у Метохији био град Дестиник у

IX-X

столећу, првимеду градовима које у Србији наводи цар Константин

VII

Порфирогенит. Аналогно Хрватској, где је првонаведени град Нин уједно и седиште епископа за Хрватску

(DAI,

cap

. 31; Н. Клаић,

Повијест Хрвата у раном средњем вијеку,

Загреб 1975, 232

239) и Дестиник је био престоница иседиште епископа Србије. Местимична ископавања предузета у Пећкој патријаршији 1931

-1932,

открила су у темељима много већу стару цркву, можда тробродну базилику, којој припадају бочнизидови средишне цркве Светих Апостола (

M. Canak-Medic;

L'architecture de la premiere moitie de XIIIeme siecle, II,

Institut pour la protection des monuments historique de laRepublique de Serbie,Beograd 1995, pp 16-

29). Једино се значајем овог старог храма, вероватно старог епископскогседишта, може објаснити његов избор за престо српских архиепископа у

XIII

столећу, а не у некоммонументалнијем храму, каква су безмало сва епископска седишта тог времена, такође подигнутана старијим светилиштима.Дубоки значај Косова Поља као матичног простора за српски народ, показује и распоред дворацаНемањића, најславније српске династије

(1166-

1371). Њихова концентрација највећа је на југуКосова поља, око данашњег Урошевца, где се некада налазило Сврчинско језеро (

S. Cirkovic;Palais princiers autourde l'ancien lacde Kossovo,

Recherches sur Vart, 20,

Matica Srpska, Novi Sad1989, pp 83)

. Ту је средишње разводе Балканског полуострва. Из некадашњег језера, данас из речице Неродимке, воде отичу истовремено и у Црно и у Егејско море. Ту су била смештеначетири дворца: Неродимља (где је била палата и у

столећу), Пауни (место се спомиње у

столећу), Сврчин и Штимље. Западно од Штимља је разводе према Јадранском мом. Избор овогположаја за најчешће боравиште српских владара не може бити случајан.Насупрот многобројним примерима материјалне културе Срба у Средњем веку, Албанци не могуда покажу ни један археолошки траг свог присуства ни на Косову ни у Метохији. Таквихсведочанстава нема познатих ни из

XVIII

столећа, када они почињу да се шире у тим пределима.Најстарији примери албанске материјалне културе, преузете од Турске, потичу из

XIX

столећа. Тосу куле, мала породична утврђења раширена нарочито у Метохији, као и џамије, подизане поспроведеној исламизацији и албанизацији.

Др Ђорђе Јанковић

Катедра за средњевековну археологијуФилозофски факултет , Београдпредмет: средњевековна археологијаКратка радна биографија

Запослио се 1971. у Музеју Крајине у Неготину. Од 1977. до 1978. ради у Археолошком институтуу Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњевековну археологију.Магистрирао је 1977. са темом "Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у

VI-XII

веку", а сатемом "Становништво Балкана у

и почетком

VII

столећа" докторира 1987. године. Ментор јебио професор Др Јован Ковачевић. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре засредњевековну археологију 1997.

Изабрана библиографија

"Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова",

Старинар

XXIV-XXV

, Београд 1973

-1974 (1974), 201-225 – Le mobilierarcheologique de lanecropole etde laforteresse pres de Kladovo,

226. (У чланку су објављени и разврстани цртежима предмети краја

III –

краја

столећа, нађениприликом изградње бродоградилишта и током археолошких ископавања тетрархијскогпресидијума: 13 фибула, 6 наруквица, 4 пређице и копче, итд., као и 24 посуде из некрополе ипреко 160 примера кухињске, глеђосане и друге грнчарије.)"Средњевековна грнчарија доњег српског Подунавља",

Balcanoslavica

3, Прилеп

Неготин 1974

(1975), 89-112 – The Medieval Pottery of theSerbian Lower-Danube Basin, 113-119

(У чланку је разврстана и датована грнчарија

VI-VIII

XI-XVI

столећа, прикупљена ископавањеми рекогносцирањем, у областима Доњег Милановца, Кладова и Неготина.)"Истраживање споменика у Врелу, Шаркамен",

Старинар

XXXI

, Београд 1980 (1981), 87

-92 –Etudes des monuments de Vrelo, Sarkamen

, 93. (Објављен је налаз делова порфирне, седеће статуецара из доба тетрархије, и постоља на коме се налазила, откривених западно од Неготина.)"Подунавски део области Аквиса у

и почетком

VII

века",

Археолошки институт, Грађа

Београд 1981, 1

-194 – Lapartie danubienne de la region d’Aquisau VI

et au debutdu VII siecle, 195-

232. (У књизи су разврстана утврђења, грнчарија фибуле и други предмети, датовани у вишеслојева рановизантијског доба, на основу наслојавања, типологије и анализа византијског новца иписаних извора.)