MIEL FUKO

1926-1984-2004
HRESTOMATI JA
Priredili:
Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi
tekstove preveli:
Milana Bokovi (engleski)
Duka Dobrosavljev (engleski)
Andrej Horvat (francuski)
Vanja Mani (francuski)
Ivan Milenkovi (francuski)
Pavle Milenkovi (francuski)
Vladimir Milisavljevi (francuski)
Olja Petroni (francuski, srpski)
Eleonora Prohi (francuski)
Darko Rakin (srpski)
struna redakcija prevoda
sa francuskog: Pavle Milenkovi
sa engl eskog: Duan Marinkovi i Pavle Milenkovi
Dizajn, prelom i tehni ka pri prema: Igor lli
Prvo izdanje
Izdava: Voj voanska soci ol oka asocijacija
Dr Zorana i ni a 2, Novi Sad
Za izdavaa: Duan Marinkovi
MIEL FUKO
1926-1984-2004
HRESTOMATIJA
Priredili:
Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi
Novi Sad 2005.
Vojvoanska socioloka asocijacija
UVOD
ivo interesovanjeza delo Miela Fu-
koa ini se da ne jenjava ni dve de-
cenije posle njegove smrti. Naprotiv,
ono je toliko da poprima heterotopi-
jske razmere, spajajui u okviru fu-
koovskog diskursa pisce sa razliitih
kontinenata i sa raznorodnim disci-
plinarnim zaleem.
Ako bi se, sledei uput samoga Fu-
koa, "delo" razmatralo nezavisno od
"autora", onda bi se ova knjiga Fu-
koovih tekstova i tekstova Fukou
mogla tretirati nesamo kao prikladno
obeleavanje dvadesetogodinjice
autorove smrti, ve i kao
roendanska proslava jednog Del
koje u ovoj, dvehiljadeietvrtoj, puni
celih pedeset godina. Maladie men-
tale et Personnalit (Paris: PUF, 1954),
oznailo je jedno roenje i ivot ija
burna biografija, sada ve u domenu
"dugog trajanja" ne prestaje da
poprima dramatine uzlete. Dopusti
li se jedno uoptavanje - imajui pri
tom u vidu fukoovski nominalistiki
A great interest for Michel Foucault's
work is still not subsiding nearly two
decades after his death. On the con-
trary, the interest is so great that it
assumes heterotopic proportions
connecting authors under Foucault's
discourse framework, from different
continents with heterogeneous dis-
ciplinary backgrounds.
If, following Foucault's directions,
a "work" is to be scrutinized inde-
pendently of its "author", then this
book of Foucault's texts and texts
about Foucault could be treated
not only as an appropriate mark-
ing of his death but as an anniver-
sary celebration of the work's fiftieth
birthday. Maladie mentale et person-
nalit (Paris: PUF, 1954) has branded
a birth and life whose turbulent bi-
ography (now only in the domain of
"long-term") continues to dramati-
cally soar. If generalization is to be
allowed - having in mind Foucault's
nominalistic caution applied to any
Il semble que le vif intrt pour
l'oeuvre de Michel Foucault n'affai-
blisse pas ni deux dcennies aprs
sa mort. Au contraire, il est si grand
qu'il gagne des dimensions ht-
rotopiques, en runissant, dans le
cadre du discours foucauldien, les
auteurs venant des continents diff-
rents et ayants des arrires discipli-
naires divers.
Si, suivant l'instruction de Foucault
lui-mme, on considrait un
J
'oeuvre"
indpendamment de son "auteur",
ce livre des textes par Foucault et
sur Foucault pourrait tre trait
non seulement comme un geste
convenable pour commmorer la
vingtime anniversaire de le mort
de l'auteur, mais aussi comme l'an-
niversaire de la mise au monde d'un
Oeuvre qui cette anne, 2004, a cin-
quante ans. Maladie mentale et Per-
sonnalit (Paris: PUF, 1954) a marqu
une naissance et une vie dont la bio-
graphie tumultueuse, qui est main-
7
HRESTOMATIJA
oprez kod svakog uoptavanja
- moglo bi se rei da Fukoovo delo
svoje mladalake dane ivi tek posle
smrti svoga autora, u jednoj zbilja
optoj, i na raznim stranama gotovo
euforinoj aklamaciji. Posredstvom
tog del, Fuko je i dalje zvezda. I to
pokretna, koja se na intelektual-
nom nebu sa jednakim sjajem da
raspoznati u sazveima: filozofs-
kom, istoriografskom, sociolokom,
pedagokom, psihijatrijskom,
krivino-pravnom, knjievnom,
antropolokom, verovatno i u onima
koja se upravo raaju ili e se tek
roditi.
Protekle decenije pokazale su da
je Fukoovo delo i dalje uslov i os-
nov za traganje, za novo otvaranje
heterotopijskih polja onima koji ga
slede, onima koji ga poriu. Nje-
gov ambivalentan, u mnogo emu
neuhvatljiv i svakako fascinantan
intelektualni i literarni legat stavio
je prireivae ove knjige u dilemu:
oma? obuhvat? odabir? delo?
"Kome se obraate, ako se obraate?"
Fukou nieancu? Fukou hajdegeri-
jancu? Fukou istoriaru? Fukou ar-
heologu? Ciniku sopstvenog post-
strukturalizma? Onome koji svim
svojim srcem nervozno prokazuje
parajuu prazninu sadanjosti.
generalization - it seems that Fou-
cault's ingenious work has started
living its early days after the author's
death in a really broad and, in many
aspects, euphoric acclamation. By
virtue of his work, Foucault contin-
ues to be'a star. In fact, he is a roam-
ing star in the intellectual sky whose
brightness can be easily recognized
in philosophical, historiographical,
sociological, pedagogical, psychiat-
ric, criminal and legal, literary, an-
thropological, and other newly born
constellations and perhaps those in-
tellectual constellations that are yet
to come.
Recent decades have showed that
Foucault's work is still a condition
and a foundation for searching and
opening new heterotopic fields for
both his followers and those who
deny him. His ambivalent, in many
aspects fugacious, and most cer-
tainly fascinating intellectual and
literary legacy, has put editors of
this book in a real dilemma. Is it: a
tribute? an envelopment? a selec-
tion? a work piece? With whom are
you talking to, if you are talking to?
Are you talking about Foucault as
a "Nitze-ist", "Heidegger-ist"? Fou-
cault as a "Historian", "Archeologist"?
or perhaps Foucault as a "Cynic of
his own post-structuralism"? or to
tenant dj dans le domaine d'une
"longue dure", ne cesse pas de faire
des envoles dramatiques. S'il est
permis de faire une gnralisation
- en tenant compte de la rserve
nominaliste foucauldien envers
toute gnralisation - on pourrait
dire que l'oeuvre de Foucault ne vit
sa jeunesse qu'aprs la mort de son
auteur, et cela travers une accla-
mation vraiment gnrale et parfois
presque euphorique. A travers cet
oeuvre, Foucault est toujours un star.
Le star mobile, dont l'clat est recon-
naissable dans le ciel intellectuel,
galement dans les constellations:
philosophique, historiographique,
sociologique, pdagogique, psy-
chiatrique, pnale et juridique, litt-
raire, anthropologique, et probable-
ment aussi dans les constellation qui
sont en train de natre ou vont natre
un jour.
Les dcennies passes ont montr
que l'oeuvre de Foucault reprsente
toujours une condition et une base
pour la recherche, pour une nou-
velle ouverture des champs htro-
topes ceux qui le suivent, ceux
qui le nient. Son patrimoine intellec-
tuel et littraire ambivalent, qui est
souvent insaisissable, mais certaine-
ment fascinant, a pos les rdacteurs
de ce livre devant une dilemme: un
8
UVOD
Ne treba, meutim, izgubiti iz vida
da veliina slave, koja se delimino
ogleda u oboavanju, a delimino
u ritualnom izgovaranju imena, nije
isto to i koliina sjaja koja potie
od samog izvora. Bljetavilo ovog
Del kadkad je toliko zaslepljujue
da navodi na krivi put. Njegova
slava pak, dovoljno je pokrie da te
stranputice prou neopaeno. Jer,
voleti Fukoa nije isto to i razumeti
ga. Vaui, prireivai ove knjige
imali su (moda neskromnu), time
donekle verovatno i hrabru ambiciju:
da (lino) intelektualno poklonitvo
zdrue sa naporom razumevanja,
koje, na tragu samog Fukoa, ne os-
taje tek kod razumevanja jednog
Del, niti samo del uopte, ve
odgovara obavezi obrade dogaaja
miljenja.
Nemasumnjedaje"dogaajFuko"jo
uvek delatan za metodoloko-teori-
jska i epistemoloka promiljanja.
No u kojoj je meri taj dogaaj bio, ili
jo uvek jeste, igra sluaja, a u kojoj
pak Fukoovo poigravanje sluajem?
Do koje mere poigravanje strpljen-
jem onih koji ga svojataju? Moda
se on jo uvek igra sa naim strpljen-
jem, nas koji nad njegovim rukopi-
som raitavamo iznova "nas". Ili nas
samo, na granici izmeu misli, smrti
i smrtnoj misli toj smrti, odnegde,
someone who is nervously showing
a ripping emptiness of reality with
all his heart?
However, it should not be over-
looked the fact that the amount of
glory, which is partially manifested
in worship and partially in ritual
name pronunciation, is not the same
as the amount of shine that radiates
from the source. The brilliance of
this book can be quite dazzling that
might lead to sideways and dead-
ends. However, Foucault's reputation
is more than enough assurance to
make those sideways miniscule. By
reason, "to love" Foucault does not
mean "to understand" Foucault. The
editors of this book have had an im-
modest and, perhaps, a brave ambi-
tion to merge (personal) intellectual
offerings with their cognizance ef-
forts that, being on Foucault's path,
serves the obligation of elaborating
happenings of thought.
Without doubt, "happening Fou-
cault" is still prevalent in method-
ological, theoretical, and epistemo-
logical cogitation. Now, in which
proportion this "happening" has
been and still is circumstantial, and in
which proportion is Foucault's con-
scious play with the circumstance?
Where is the patience breaking point
hommage? un recueil? un choix? un
ouvrage? "A qui vous adressez-vous,
condition que vous vous adressez?"
A Foucault nietzschen? A Foucault
heideggerien? A Foucault historien?
A Foucault archologue? Au cynique
de son propre poststructuralisme? A
celui qui dnonce de toute son me
la vacuit dchirante du prsent.
Cependant, il ne faut pas perdre de
vue que la grandeur de la gloire, qui
se reflte partiellement dans l'ado-
ration et partiellement dans la pro-
nociation rituelle de son nom, n'est
pas tout fait comme la quantit
de l'clat qui provient de la source
mme. L'tincellement de cet Oeuvre
est parfois si aveuglant qu'il nous fait
prendre le faux chemin. Mais sa gloi-
re suffit pour nous empcher d'aper-
cevoir ces dtours. Car, aimer Fou-
cault ne suffit pas pour le compren-
dre. En mesurant, les rdacteurs de
ce livre ont eu une ambition (peut-
tre immodeste) qu'on pourrait
appeler brave: runir (leur propre)
l'idoltrie intellectuelle avec l'effort
pour la comprhension, qui, suivant
la trace de Foucault lui-mme, ne se
satisfait pas de la comprhension
d'un Oeuvre ni de l'oeuvre en gn-
ral, mais correspond l'obligation de
travailler l'vnement de la pense.
9
HRESTOMATIJA
iza Janusove maske, radoznalo u
tiini posmatra.
Duan Marinkovi
Pavle Milenkovi
of those who usurp him? Through
his ingenious work, Foucault is still
playing with our patience and with
Us who over his scripts are rediscov-
ering nobody else but Us again. Or,
on a verge between thought, death,
and deadly thought about death,
from somewhere, behind the Janus
mask, he is inquisitively watching us
in silence.
Sa srpskog preveo Darko Rakin
"L'vnement Foucault" est, sans
aucun doute, toujours agissant pour
la pense mthodologique, tho-
rique et pistmologique. Mais,
quelle mesure cet vnement tait,
ou toujours est, un hasard, et quel-
le mesure c'tait le jeu de Foucault
avec le hasard? A quelle mesure il
jouait avec la patience de ceux qui
se le approprient? Peut-tre joue-t-
il toujours avec notre patience, avec
nous, qui, encore une fois, lisons
"nous" dans ses mots. Ou quelque
part, la frontire entre la pense,
la mort et la pense de cette mort,
derrire le masque de Janus, il nous
observe curieusement, en silence.
Sa srpskog prevela Olja Petroni
10
M I L J E N J E S P O L J A N J O S T I
Ja laem, ja govorim
Nekada je grka istina uzdrmana u jednoj jedinoj
tvrdnji:"Ja laem"."Ja govorim"stavlja na ispit itavu
modernu fikciju.
Istini za volju, ove dve tvrdnje nemaju istu mo.
Dobro je poznato da se Epimenidov argument
moe savladati ako se, unutar jednog govora koji
je lukavo sklupan u sebe, razlikuju dva stava, od
kojih je jedan objekat drugoga. Uzalud gramatika
forma paradoksa pokuava da izmakne (pogotovo
ako je on uvijen u prosti oblik onoga "Ja laem")
toj sutinskoj dvojnosti: ona ne moe da je ukine.
Svaki stav mora po svom "tipu" biti vii od onog
stava koji mu slui kao objekt. To to stav koji je
objekt povratno utie na stav koji ga oznaava, to
sadraj Krianinove tvrdnje ini sumnjivom nje-
govu iskrenost u trenutku kada on govori, to je
mogue da on lae kada govori lai - sve je to
manje nepremostiva logika prepreka nego kon-
sekvenca jedne proste injenice: subjekt koji govori
identian je sa onim kojem se govori.
U trenutku kada sasvim prosto kaem "Ja gov-
orim", nisam izloen nijednoj od ovih opasnosti;
dva stava koji se skrivaju u ovom jec; nstvenom is-
kazu ("Ja govorim" i "Ja kaem da ja govorim") ne
ugroavaju se meusobno. Zatien sam u neosvo-
jivoj tvravi, u kojoj jedna tvrdnja tvrdi sebe, tano
se primeravajui sebi samoj, ne prelazei ni preko
jednog ruba, otklanjajui svaku opasnost zablude
-j er, ja ne izriem nita drugo do injenicu da gov-
orim. Stav koji je objekt i onaj koji ga iskazuje pove-
zani su bez prepreke ili ogluenja, i to ne samo na
strani rei koja je ovde u pitanju, ve i na strani sub-
jekta koji tu re izgovara. Dakle, istina je, nepobitna
istina da govorim kada kaem da govorim.
Ali, mogue je da stvari nisu tako jednostavne.
Ako formalno tvenje onoga "Ja govorim" ne post-
avlja probleme koji bi bili specifini za njega, nje-
gov smisao, uprkos svojoj prividnoj prozirnosti,
otvara jedno podruje pitanja koje je moda
neogranieno. Zaista, trebalo bi da se ono "Ja gov-
orim" odnosi na jedan govor koji mu, time to mu
daje predmet, slui kao oslonac. Ali, taj govor ne
postoji; ono "Ja govorim" polae svoju suverenost
samo u odsutnost svakog drugog jezika; govor
kojem govorim ne postoji pre nagote koja se izrie
u trenutku kada kaem: "Ja govorim"; i on nestaje
u trenutku kada uutim. itava mogunost jezika
ovde je isuena tranzitivnou u kojoj se on dogaa.
Njega okruuje pustinja. U kojoj bi krajnjoj tanan-
osti, u kojoj singularnoj i suptilnoj taki mogao da
se pribere jedan jezik koji bi sebe hteo da uhvati u
ogoljenoj formi onoga "Ja govorim"? Sem ako up-
ravo praznina u kojoj se pokazuje besadrajna ne-
11
SPISI
znatnost onoga "Ja govorim" nije upravo apsolutna
otvorenost kroz koju jezik moe da se proiri u
beskonanost, dok se subjekt - ono "ja" koje govori
- rasparava, rasipa i rasejava sve dok ne nestane u
tom ogoljenom prostoru. Ako jezik zaista ima svoje
mesto samo u usamljenoj suverenosti onoga "Ja
govorim", njega po pravu nita ne moe da ogranii
- niti onaj kome se on obraa, niti istina onoga to
on kae, niti vrednosti ili sistemi predstavljanja ko-
jima se on slui; jednom reju, on vie nije govor
i saoptavanje nekog smisla, ve izlaganje jezika u
njegovom sirovom biu, ista spoljanjost koja se
iri; a subjekt koji govori vie nije toliko onaj koji je
odgovoran za govor (onaj koji ga dri, koji u njemu
tvrdi i sudi, i koji se ponekad u njemu predstavlja
pod gramatikim oblikom koja je za to predvien),
ve nepostojanje u ijoj se praznini bez poinka
produava beskonano izlivanje jezika.
Veruje se da se savremena literatura odlikuje
udvostruavanjem koje joj dozvoljava da oznaava
sebe samu; da je u toj autoreferencijalnosti ona
pronala nain da se istovremeno interiorizuje
do krajnosti (da bude jo samo iskazivanje sebe
same) i da se pokae u svetlucavom znaku svog
udaljenog postojanja. U stvari, dogaaj koji je po-
rodio ono to se u strogom smislu te rei naziva
"literaturom" samo za povrinski pogled spada u
red pounutranjenja; mnogo pre bi se moglo rei
da se radi jednom prelazu u "spoljanjost": jezik
izmie nainu bia govora - to znai, vlasti pred-
stave - i literarna re poinje da se razvija polazei
od sebe same, oblikujui mreu ija je svaka taka,
razliita od drugih, udaljena ak i od onih koje su
joj najblie, smetena u odnosu prema svim dru-
gim takama u jedan prostor koji im istovremeno
daje boravite i koji ih razdvaja. Literatura, to nije
jezik koji se pribliava sebi samome sve do u taku
svog kljualog pojavljivanja, to je jezik koji sebe
postavlja najdalje od sebe samoga; i, ako u tom
stavljanju "van sebe", on otkriva svoje pravo bie,
ta iznenadna jasnoa otkriva pre jedan razmak
nego neko presavijanje, rasipanje, pre nego neko
vraanje znakova na sebe same."Subjekt" literature
(ono to u njoj govori i ono emu ona govori), to
nije toliko jezik u svojoj pozitivnosti, koliko prazni-
na u kojoj on nalazi svoj prostor kada se iskazuje u
nagoti onoga "Ja govorim".
Taj neutralni prostor danas odlikuje zapadnu
fikciju (toje razlog zbog kojeg ona vie nije niti neka
mitologija niti retorika). A ono to ini tako potreb-
nim promiljanje te fikcije - dok je nekada stvar
bila u tome da se misli istina - jeste to to ono "Ja
govorim" funkcionie tako kao da se suprotstavlja
onome "Ja mislim". Zaista, ono "Ja mislim" vodilo je
do nesumnjive izvesnosti onoga Ja i njegove egzis-
tencije; naprotiv, ono "Ja govorim" potiskuje, rase-
java, brie tu egzistenciju i puta da se od nje pojavi
samo prazno mesto. itava jedna tradicija, koja je
jo ira od filozofije, nauila nas je da nas "miljenje
miljenja" vodi do najdublje unutranjosti. "Re
rei" vodi nas preko literature, ali moda i drugim
stazama, do one spoljanjosti u kojoj iezava sub-
jekt koji govori. To je, svakako, razlog zbog kojeg
je zapadno miljenje tako dugo oklevalo da misli
bie jezika: kao da je predosetilo opasnost kojoj bi
golo iskustvo jezika izloilo oiglednost onoga "ja
mislim".
12
MI LJENJE SPOLJANJOST!
Iskustvo spoljanjosti
Prodiranje prema j ednom jeziku iz kojeg je subjekt
iskljuen, raskrivanje nespojivosti, koja je moda
nepopravljiva, izmeu pojavljivanja jezika u njego-
vom biu i samosvesti u njenom identitetu sa so-
bom, to iskustvo danas se objavljuje na razliitim
takama kulture: u samom gestu pisanja kao i u
pokuajima da se jezik formalizuje, u prouavanju
mitova i u psihoanalizi, isto tako i u istraivanju
onog Logosa koji predstavlja neto poput rodnog
mesta itavog zapadnog uma. Nalazimo se pred
jednim ponorom, koji je za nas dugo bio nevidljiv:
bie jezika pojavljuje se samo za sebe jedino u
nestajanju subjekta. Kako da naemo pristup pre-
ma tom neobinom odnosu? Moda kroz jedan
oblik miljenja iju je mogunost, jo uvek nesig-
urnu, zapadna kultura ocrtala na svojim rubovima.
To miljenje koje se dri izvan svake subjektivnosti
kako bi, kao izvana, uinilo da se pojave njene
granice, kako bi izrekao njen kraj, uinilo da njeno
rasipanje zasvetli i od nje dobilo samo njenu nepo-
bedivu odsutnost, koja se istovremeno dri na
pragu svake pozitivnosti, ne toliko da bi se pojmio
osnov ili opravdanje te subjektivnosti, ve da bi se
ponovo pronaao prostor u kojem se ona razvija,
praznina koja joj slui kao mesto, razmak u kojem
se ona konstituie i u kojem njene neposredne
izvesnosti izmiu im se pogled usmeri na njih
- to miljenje, u odnosu prema unutranjosti nae
filozofske refleksije i u odnosu prema pozitivnosti
naeg znanja, ini ono to bi se j ednom reju mo-
glo nazvati "miljenjem spoljanjosti".
Jednog e dana biti potrebno da pokuamo da
odredimo oblike i temeljne pojmove tog "miljenja
spoljanjosti". Isto tako e biti potrebno da se
potrudimo da pronaemo njegov put, da pogleda-
mo odakle nam ono dolazi i u kojem pravcu ide.
Moe se pretpostaviti da je to ono roeno iz onog
mistikog miljenja koje j e, poev od tekstova Pseu-
do-Dionisija, lutalo na meama hrianstva; moda
se ono odralo, tokom jednog hiljadulea ili neto
manje, u vidu j edne negativne teologije. Pa ipak,
nita nije manje sigurno od toga: jer, ako je u j ed-
nom takvom iskustvu re izlaenju "izvan sebe",
to je samo zato da bismo se naposletku pronali, da
bismo se uvili i pribrali u zaslepljujuu unutranjost
jednog miljenja koje je po punom pravu Bie i Re,
i prema tome Govor, ak i ako je ta unutranjost s
one strane svakog jezika - utanje, i s one strane
svakog bia - nitavilo.
Bilo bi manje pustolovno pretpostaviti da se prva
pukotina kroz koju nam se miljenje spoljanjosti
objavilo nalazi, na paradoksalan nain, u Sadovom
repetitivnom monologu. U Kantovo i Hegelovo
vreme, u trenutku kada je zapadna svest na najza-
povedniji nain zahtevala pounutranjenje zakona
istorije i sveta, Sad puta da govori, kao svetski zakon
bez zakona, jo samo gola elja. U to isto vreme, u
Helderlinovom pesnitvu objavljivalo se svetlucavo
odsustvo bogova i izricala, kao novi zakon, obaveza
da se iekuje, bez sumnje u beskonano, zagon-
etna pomo koja dolazi od "odsutnosti Boga". Da li
bi se bez preterivanja moglo rei da su u istom tre-
nutku, jedan kroz ogoljavanje elje u beskonanom
amoru govora, drugi kroz otkrie zaobilaznog puta
bogova u raselini jednog jezika koji je na putu da se
13
SPISI
i zgubi , Sad i Helderlin u nae miljenje poloili, za
vek koji e doi , iskustvo spoljanjosti, ali ifrirano
na izvestan nain? Iskustvo koje e morati da os-
tane ne potisnuto, jer ono nije ni prodrlo u dubi nu
nae kulture, ve plutajue, strano, kao spoljanje u
odnosu na nau unutranjost, za itavo vreme dok
se oblikovao najzapovedni ji zahtev da se svet in-
teriorizuje, da se otuenj a izbriu, da se prevazie
lani momenat Entusserung, da se priroda hu-
manizuje, da se ovek naturalizuje, i da se na zemlji
ponovo ue u posed dobara koja su bila potroena
na nebo.
Ali, to iskustvo ponovo se poj avl j uj e u drugoj
polovini 19. veka, i to u samom srcu j ezi ka, koji
j e postao, i pored t oga to j e naa kultura uvek
nastojala da u nj emu nae svoj odraz, kao da
on dri tajnu nj ene unutranj osti , samo iskrenje
spoljanjosti: kod Ni ea, koji otkri va da j e itava
metafizika Zapada vezana ne samo za nj egovu
gramati ku (to se ugl avnom pretpostavl j al o j o od
l egel a), ve i za one koji, drei govor, dre i pravo
na re; kod Malarmea, kod koj eg se j ezi k poj avl j uj e
kao raskidanje sa oni m to on i menuj e, ali j o vi e
- od Igitura pa sve do aut onomne i al eatorne teat-
ralnosti Knjige - k a o kretanje u koj em nestaje onaj
ko govori ; kod Artoa, kod koj eg j e sav di skurzi v-
ni j ezi k pozvan da se rasplete u nasi l nost tela i
krika, i kod kojeg miljenje, naputaj ui brbljivu
unutranjost svesti, postaj e materi jalna energi j a,
patnja puti, progon i cepanj e samog subj ekta;
kod Bataja, kod koj eg mi ljenje, umesto da bude
govor protivrenosti ili nesvesnog, postaj e govor
grani ce, slomljene subj ekti vnosti , prestupa; kod
Kl osovskog, sa i skustvom dvoj ni ka, spol j anj osti i
si mul akruma, teatral nog i l uakog umnoavanj a
onoga J a.
Blano moda nije samo j edan od svedoka tog
miljenja. Koliko se on u pojavljivanju svoga del
povlai, toliko je on svojim tekstovima ne skriven,
ve odsutan iz nj i hovog postojanja, i to odsutan sa-
mom udesnom snagom nj i hovog postojanja, on
je za nas pre samo to miljenje - stvarna prisutnost,
apsol utno udaljena, svetlucava, nevidljiva, nuna
sudbi na, nei zbean zakon, mirna, beskonana sna-
ga, ija je mera to miljenje samo.
Refleksija, fikcija
Krajnje je teko dati tom miljenju j ezi k koji bi mu
bio veran.Svaki govor koji j ei sto refleksivan u opas-
nosti je da svede iskustvo spoljanjosti na dimenziju
unutranjosti; refleksija nezadri vo tei ka tome da
to iskustvo vrati u di menzi j u svesti i da ga razvije u
j edan opis doivljaja, u koj em bi "spoljanjost" bila
ocrtrana kao iskustvo tela, prostora, granica htenja,
neizbrisive prisustnosti drugi h. Renik fikcije pod-
j ednako je opasan: u dubi nu slika, ponekad u istu
prozirnost najneutralnijih ili najuurbanijih fi gura,
on moe da poloi ve gotova znaenja, koja, pod
vi dom neke zami lj ene spoljanjosti, ponovo ispre-
daju staro tkivo unutranjosti.
Otuda neophodnost da se refleksivni j ezi k
preobrati. On se mora okrenuti ne prema nekom
unutranjem overovljenju - prema nekakvoj
sredinjoj izvesnosti iz koje vie ne bi mogao da
bude izbaen - ve prema j ednoj krajnosti, u ko-
joj on uvek treba da osporava sebe: kada je doao
14
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
na granicu sebe samoga, pred njim se ne pojav-
ljuje pozitivnost koja mu protivrei, ve praznina
u kojoj e se on izbrisati; i prema toj praznini on
mora da ide, prihvatajui da se rasplete u amor, u
neposrednu negaci j u onoga to on kae, u utanje
koje nije prisnost neke tajne ve ista spoljanjost,
u kojoj se rei beskonano odvi jaju. Zbog t oga se
Blanoov j ezi k ne slui negaci j om na dijalektiki
nain. Dijalektiki negirati, to znai uiniti da ono
to se negira ue u nemi rnu unutranjost duha.
Negirati svoj sopstveni govor onako kao to to ini
Blano, to znai initi da taj j ezi k neprestano izlazi
izvan sebe, stalno mu oduzi mati ne samo ono st oj e
on upravo izrekao nego i mo da to iskae; to znai
ostaviti ga tamo gde on jeste, dal eko iza sebe, kako
bi bio sl obodan za j edan poetak - koji je isti iz-
vor, poto za svoje naelo ima samo sebe samoga
i prazninu, ali koji je isto tako ponavljanje poetka,
post oj e proli j ezi k taj koji j e, dubei sebe samoga,
osl obodi o tu prazninu. Ne refleksija, ve zaborav;
ne protivrenost, ve osporavanj e koje brie; ne
pomirenje, ve beskonano ponavljanje; ne duh
koji trudom osvaja svoje j edi nstvo, ve beskonano
osipanje spoljanjosti; ne istina koja konano zas-
vetli, ve uborenje i nesrea j ednog j ezi ka koji je
uvek ve zapoeo. "Ne neka re, j edva neki apat,
j edva neki drhtaj, manje nego utanje, manj e nego
ponor praznine; puni na prazni ne, neto to se
ne moe uutkati, to zauzi ma itav prostor, ono
neprekinuto, neprestano, j edan drhtaj a ve neki
apat, ne apat ve re, i to ne bilo kakva re, ve
razgovetna, pogoena, koja mi j e na dohvat ruke"
1
.
1
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 125.
Si metri no preobraenj e zahteva se od j ezi ka
fikcije. Ona vi e ne srne da bude mo koja nezasi-
to proi zvodi slike i ini da one sijaju ve, naprotiv,
mo koja ih rasplie, koja ih osl obaa od svakog
suvi nog naboj a, koja ih nastanjuje unutranjom
prozirnou koja ih postepeno pali, sve dok ne uini
da se one ne rasprsnu i ne raseje ih u lakoi onoga
nezami sl i vog. Kod Blanoa su fikcije, pre nego slike,
preobraavanje, premetanje, neutralni posrednik,
prostor meu sl i kama. Te fikcije su precizne, nji-
hove fi gure ocrtane su samo u sivilu svakodnevi ce
i anoni mnosti ; a kada ustupaj u mesto divljenju,
do t oga ne dol azi u njima sami ma, ve u praznini
koja ih okruuj e, u prostoru u koji su pol oene
bez korena i podl oge. Ono fiktivno nikada nije u
stvarima ili u l j udi ma, ve u nemoguoj verovat-
nosti onoga to se nalazi i zmeu nj i h: susretanja,
blizine onoga najudaljeni jeg, apsol utne skrivenosti
tamo gde se nal azi mo. Prema tome, fikcija se ne
sastoji u tome da se pokae ono nevidljivo, ve u
tome da se pokae koliko je nevidljiva nevidljivost
onoga vi dl j i vog. Ot uda nj ena dubi nska srodnost sa
prostorom, koji j e, ovako shvaen, u odnosu na fik-
ciju ono to je negati vnost u odnosu na refleksiju
(dok je dijalektika negaci j a vezana za bajku vre-
menu). Takva j e, bez sumnj e, ul oga koju u gotovo
svim Bl anoovi m pri ama igraju kue, hodni ci , vra-
ta i sobe: prostori bez mesta, pragovi koji privlae,
zatvorene, zabranj ene prostorije koje su ipak ot-
vorene odasvud, hodni ci na kojima udaraju vrata
koja se na sobama otvaraju za nepodnol j i ve sus-
rete, razdvajajui ih ponori ma preko kojih gl asovi
ne mogu da preu i u kojima i sami krikovi zaneme;
15
SPISI
prolazi koji se izvijaju u nove prolaze, u kojima preko
noi jee, s one strane svakog sna, pri gueni glas
onih koji govore, kaalj bol esni h, hropac umiruih,
zaustavljen dah onoga koji ne prestaje da prestaje
da ivi; soba dua nego sto j e iroka, uzana poput
tunela, gde se razmak i pristup - pristup zaborava,
razmak oekivanja - pribliavaju j edno drugome i
udaljavaju u beskraj.
Tako se refleksivna strpljivost, uvek okrenuta iz-
van sebe same, i fikcija koja se ponitava u praznini
u kojoj rasplie svoje oblike, ukrtaju da bi sainile
j edan govor koji i zgl eda bez zakl j uka i bez slike,
bez istine ili pozorita, bez dokaza, bez maske,
bez tvrdnje, govor koji j e lien svakog sredita,
osloboen zaviaja, i koji ini svoj sopstveni pro-
stor, kao spoljanjost prema kojoj, izvan koje on
govori . Kao govor spoljanjosti, koja u svoje rei
prima onu spoljanjost kojoj se obraa, ovaj e gov-
or imati otvorenost komentara: ponavl j anj e onoga
to vani nije prestajalo da amori . Ali kao re koja
uvek ostaje izvan onoga to kae, ovaj govor e biti
neprekidno pruanje prema onome ija svetlost,
apsol utno tanana, nije ni kada dobi l a j ezi k. Taj j e-
dinstveni nain bia govora - vraanj e u dvosmi s-
lenu upljinu rasplitanja i izvora - svakako odreuje
mesto koje je zaj edni ko Bl anoovi m "romanima"
ili "priama" i nj egovoj "kritici". Zai sta, od trenutka
kada govor prestaje da sledi nagi b miljenja koje se
ppunutranjuje i, obraajui se samom bi u j ezi ka,
izokree miljenje prema spol j anj osti , i on sam
jeste, i to u j ednom komadu: briljiva pripovest
iskustvima, susretima, neverovatnim znakovi ma
2
L'attente l'oubli, str. 162.
- j ezik spoljanjosti svakog j ezi ka, govor nevi-
dljivoj strani rei; i panj a prema onome to od j ezi -
ka ve postoji, sto je ve reeno, tampano, pokaz-
ano - sluanje ne toliko onoga sto je u nj emu dol o
do rei, ve prazni ne koja krui i zmeu nj egovi h
rei, huanj a koje ne prestaje da ga razgrauje,
govor ne-govoru svakog j ezika, fikcija nevidljivog
prostora u kojem se on pojavljuje. Zbog toga se ra-
zlika i zmeu "romana", "prie" i "kritike" kod Blanoa
neprestano smanj uj e, kako bi dopusti la da govori ,
kao u del u ekanje zaborav, j o j edi no sam j ezi k
- j ezi k koji nije niiji, koji ne pripada ni fikciji ni
refleksiji, ni onome to je ve reeno, ni onome
to ni kada nije reeno, ve onome to se nalazi
"izmeu njih, kao ono mesto, sa svoj i m znaaj ni m,
nepomi ni m i zgl edom, uzdranost stvari u stanju
njihove skrivenosti"
2
.
Biti privuen i nemaran
Privlanost j e za Blanoa svakako ono to j e za Sada
elja, za Niea sila, za Artoa materijalnost miljenja
a za Bataja prestup: isto i naj ogol j eni j e iskustvo
spoljanjosti. Ali, treba dobro razumeti ono to ta
re ovde oznaava: pri vl anost, kako j e Blano sh-
vata, ne oslanja se ni na kakvu ljupkost, ne prekida
nikakvu usamljenost, ne zasni va nikakvo pozitiv-
no optenje. Biti pri vuen, to ne znai biti pozvan
pri vl anom snagom spol j anj osti , ve iskusiti, u
praznini i u ogol j enosti , pri sustvo spoljanjosti, kao
i injenicu koja je vezana za to prisustvo - da se,
nepovratno, nal azi mo i zvan spoljanjosti. Daleko od
toga da bi pozivala unutranj ost da se priblii nekoj
16
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
drugoj unutranjosti, privlanost zapovedni ki po-
kazuje da je spol j anj ost tu, otvorena, bez intim-
nosti, bez zatite ili zadrke (kako bi ih ona mogl a
imati, kada ona nema unutranjosti, ve se iri
u beskonano i zvan svake zatvorenosti?), ali da
samoj toj otvorenosti ne moemo da priemo, jer
spoljanjost ni kada ne daje svoju suti nu; ona ne
moe da se ponudi kao neka pozitivna prisutnost
- stvar koja je iznutra osvetljena i zvesnou svog
sopstvenog postojanja - ve samo kao odsutnost
koja se povlai najdalje od sebe same, i ukopava se
u znaku koji nam daje da krenemo prema njoj, kao
da bi bilo mogue spojiti se sa nj om. Privlanost, ta
divna prostota otvorenosti, nema nita da ponudi
sem praznine, koja se otvara u beskonano pod
stopama onoga koji j e pri vuen, sem ravnodunosti
koja ga prima kao da on nije tu, sem muka koji
je suvie nametljiv da bi mu se mogl o odupreti,
suvie dvosmislen da bi se mogao odgonetnuti i
da bi mu se mogl o dati konano tumaenj e - nita
da ponudi sem gesta neke ene na prozoru, sem
nekih otvorenih vrata, sem osmeha nekog uvara
na nedozvol j enom pragu, sem nekog pogl eda koji
j e obean smrti.
Privlanost za svoj nuni korelat ima nemar-
nost. Njihovi meusobni odnosi su sl oeni . Da bi
mogao biti privuen, ovek mora da bude nemaran
- suti nskom nemarnou, koja smatra nitavnim
ono to on upravo ini (Toma, u Aminadabu, prelazi
prag famoznog zavoda samo zbog t oga to nemar-
no proputa da ue u kuu s lica), kao i nj egovu
prolost, ljude koji su mu bl i ski , itav nj egov drugi
ivot, koji je tako odbaen u spol j anj ost (ni u zavo-
du izAminadaba, ni u gradu IzSvevinjeg, ni u"sana-
tori j umu"i z Poslednjeg oveka, ni u stanu Izeljenog
trenutka ne zna se ta se napol j u dogaa, niti se
tome brine: ovek se nalazi izvan te spoljanjosti,
koja ni kada nije pri kazana, ali na koju neprestano
upuuj e belina njene odsutnosti , bledilo j ednog
i zdvoj enog seanj a ili, najvie, bljeskanje snega
kroz prozor). Istini za volju, takva nemarnost je
samo nalije j edne revnosti - tog nemog, neoprav-
danog, tvrdogl avog nastojanja da se, uprkos svim
nevoljama, bude privuen privlanou ili, tanije
(poto privlanost nema pozitivnosti), da se, u praz-
nini, bude to kretanje same privlanosti, bez cilja i
bez pokretaa. Klosovski j e odli no pogodi o kada
je istakao da Anri, lik iz Svevinjeg, nosi prezime
Sorge (Briga), koje se samo dva ili tri puta pojavljuje
u tekstu.
Ali, da li je ta revnost uvek budna, nije li ona
odgovorna za j edno zaboravljanje - koje je naiz-
gl ed ispraznije, ali i mnogo vani je od sveukupnog
zaborava itavog i vota, svih ranijih ljubavi, svih
srodnosti? Nije li kretanje koje ini da ovek koji je
privuen napreduje bez predaha upravo kretanje
rasejanosti i zabl ude? Nije li trebalo "zadrati se
tamo, ostati tamo", kao to se to u vie navrata kae
u Onome koji me nije pratio i u eljenom trenutku?
Nije li revnosti svojstveno to da se zakruje svoj om
sopstvenom bri gom, da preduzi ma i suvie toga,
da umnogostruuj e mere, da se zagl uuj e sopst-
venom tvrdogl avou, da tri ispred privlanosti,
dok privlanost govori zapovedni ki , sa dna svoje
povuenosti, samo onome to se povuklo? Revnos-
ti sutinski pripada to da bude nemarna, da veruje
da se ono st oj e skriveno nalazi na drugom mestu,
da e se prolost vratiti, da je se zakon tie, da se na
17
SPISI
nju eka, da je se nadzire i vreba. Da li emo ikada
znati da li je Toma - moda ovde treba misliti na
"nevernog"Tomu - i mao vi e vere od drugi h, kada
je mui o svoje sopstveno verovanj e i traio da vidi
i da dotakne? Da l i j e ono st oj e on dotakao na telu
od krvi i mesa to st oj e on traio kada je hteo da vidi
prisutnost koja je uskrsla? I nije li prosvetljenje, koje
kroz njega prolazi, isto tako senka kao i svetlost?
Lucija moda nije ta koju je on traio; moda je tre-
balo da upita onoga koji mu j e bio nametnut kao
pratilac; moda je trebalo, umesto to je hteo da se
popne na vie spratove kako bi naao neverovatnu
enu koja mu se osmehnul a, da krene najprostijim
putem, najblaim nagi bom, da se prepusti biljnim
moi ma odozdo. Moda on nije taj koji je bio poz-
van, moda se ekalo na nekog drugog.
Tolika nesi gurnost, koja od revnosti i nemarnos-
ti ini dve figure koje se u beskonano preokreu
j edna u drugu, svakako potie od "nebri ge koja
vl ada u kui"
3
. Ta nemarnost je vidljivija, skrivenija,
dvosmislenija, ali i temeljnija nego svaka druga. U
njoj se sve moe protumaiti kao namerni znak,
kao tajno nastojanje, kao uhoenj e ili zamka: lenja
sluinad moda su skrivene sile, moda j e toak
sluaja podelio sudbi ne koje su odavno ispisane u
knj i gama. Ali, ovde revnost ne obuhvata nemarnost,
kao svoj nezaobilazni deo senke, ve j e nemarnost
ta koja ostaje tako ravnoduna prema onome to
moe da je pokae ili da je skrije, da s obzi rom na
nju svaki gest dobi j a vrednost znaka. Toma j e poz-
van nemarnou: otvorenost privlanosti j edno je i
isto sa nemarnou koja pri ma onoga koga j e priv-
3
Aminadab, str. 235.
ukl a; prisila koju ona vri (zbog t oga j e ona apsol ut-
na, i apsol utno ne-reciprona) nije naprosto l epa:
ona j e i l uzorna; ona ne vezuj e ni koga, j er bi inae
i ona sama bila vezana za tu vezu i vi e ne bi mo-
gl a da bude ista otvorena privlanost. Kako bi ona
mogl a da ne bude sutinski nemarna - kada j e ona
ta koja puta stvari da budu to to j esu, koja puta
vreme da prolazi i da se vraa, koja puta ljude da
se upuuj u prema njoj - kada je ona beskonana
spoljanjost, kada nema ni ega to ne pada van
nje, kada ona rasplie u isto rasipanje sve fi gure
unutranjosti?
ovek je pri vuen u istoj meri u kojoj je zane-
maren; zbog t oga se revnost i morala sastojati u
tome da ovek bude nemaran prema tom nemaru,
da i sam postane hrabro nemarna bri ga, da se uputi
prema svetlu zanemaruj ui senku, sve do trenutka
u kojem se pokazuj e da je svetlost samo nemar-
nost, ista spoljanjost koja je j ednaka noi', koja ra-
si pa, poput svece u koju se duva, nemarnu revnost
koju je ona pri vukla.
Gde je zakon, ta radi zakon?
Biti nemaran, biti pri vuen, to je nain da se pokae
i da se sakrije zakon - da se pokae povlaenje u
koj em se zakon skriva i, prema tome, da se zakon
privue u neko svetio koje ga skriva.
Kada bi srcu bio oi gl edan, zakon vie ne bi
bio zakon, ve bl aga unutranjost svesti. Kada bi,
naprotiv, bi o prisutan u nekom tekstu, kada bi se
18
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
mogao odgonetnuti meu redovi ma neke knjige,
kada bi bilo mogue posluiti se nj egovi m zapi som,
zakon bi imao vrsti nu spoljanjih stvari: on bi se
mogao slediti ili ne; gde bi tada bila nj egova mo,
koja bi ga sila ili ugl ed inili dostoj ni m potovanja?
U stvari, prisutnost zakona j este nj egovo skrivanje.
Zakon suvereno nastanjuje gradove, institucije,
postupke i del; ta god da uinimo, koliko god da
su velilki nered i nebri ga, zakon je ve utvrdio svoju
vlast: "Kua je uvek, u svakom trenutku, u stanju
koje joj odgovara"
4
. Sl obode koje sebi doputamo
ne mogu da prekinu zakon; moemo da verujemo
da se odvajamo od nj ega i da nj egovu primenu
posmatramo spolja; ali u trenutku kada mislimo da
izdaleka itamo propise koji vae samo za druge,
najblii smo zakonu, mi ga stavljamo u opticaj,"do-
prinosimo primeni j ednog j avnog propisa"
5
. Pa ipak,
to stalno pokazivanje ni kada ne osvetljava ono to
se kae, ili ono to zakon hoe: pre nego naelo ili
unutranji propis vl adanj a, zakon je spoljanjost
koja ih obuhvata, i koja ini da ona i zmi u svakoj
unutranjosti; on je no koja ih ograni ava, prazni-
na koja ih okruuje, i koja pretvara, a da to niko
ne zna, njihovu poj edi nanost u sivu j ednol i nost
onoga univerzalnog, i otvara oko njih prostor nela-
gode, nezadovoljstva, umnogostruene revnosti.
Zakon isto tako otvara prostor prestupa. Kako
bi se zakon mogao zaista saznati i iskusiti, kako bi
se on mogao prinuditi da sebe uini vidljivim, da
na j asan nain vri svoju vlast, da govori , kada ga
ne bi smo izazivali, kada ga ne bi smo pritiskali uza
4
Aminadab, str. 122.
s
Le Trs Haut, str. 81.
zi d, kada ne bi smo odl uno ili sve dalje prema
spoljanjosti, u koj u se on sve vie povlai? Kako bi
se nj egova nevidljivost mogl a videti, sem preokre-
nuta u nalije kazne, koja, naposl etku, nije nita
drugo do zakon koji j e prekoraen, razdraen, za-
kon koji je i zvan sebe? Ali, kada bi kazna mogl a biti
i zazvana samom vol j om oni h koji kre zakon, on bi
i m stajao na raspol aganj u: oni bi mogl i da ga dodir-
nu i da ui ne da se on poj avi po njihovoj volji; oni
bi bili gospodari nj egove senke i nj egove svetlosti.
Zbog t oga prestup, dodue, moe da pokua da
prekorai zabranu nastojei da privue zakon sebi ;
ali on se, u stvari, uvek preputa privlaenju koje
dolazi od suti nske povuenosti zakona; on se tvr-
dogl avo upuuj e u otvorenost j edne nevidljivosti
koju ni kada ne pobeuj e; prestup ludo pokuava
da uini da se zakon pojavi kako bi mogao da ga
potuje i da ga zaseni svoj i m svetlim licem; ali, on
ne postie nita dr ugo sem to oj aava zakon u nj e-
govoj slabosti - u toj nonoj lakoi koja je nj egova
nepobedi va, neopi pl j i va supstanca. Zakon j e ta
senka prema kojoj se nuno upuuj e svaki gest, jer
j e on sama senka gesta koji se upuuj e.
Na obe strane nevidljivosti zakona, Aminadab
i Svevinji i ne di pti h. U prvom od ova dva roma-
na, neobini zavod u koji je Toma uao (privuen,
pozvan, moda i zabran, ali svakako prisiljen da
prekorai mnotvo zabranj eni h pragova) i zgl eda
potinjen j ednom nepoznatom zakonu: na nje-
govu blizinu i na nj egovu odsutnost neprestano
podseaj u nedozvol j ena i otvorena vrata, veliki
19
SPISI
toak koji deli sudbi ne koje se ne mogu odgon-
etnuti ili neispisane listove, uzvi enj e gornj eg
sprata, sa kojeg je pozi v doao i sa kojeg padaju
anoni mni recepti, ali na koji niko nije imao pris-
tupa; na dan kada su neki pokuali da potisnu za-
kon u nj egovo pribeite, oni su se sreli, u isti mah,
sa j ednol i nou mesta na kojem su ve bili, i sa
nasiljem, sa krvlju, smru, sl omom i, konano, sa
rezignacijom, oaj anj em i dobrovol j ni m, fatalnim
nestajanjem u spoljanjosti: jer, spoljanjost zako-
na tako je nepri stupana da smo, kada el i mo da
je pobedi mo i da u nju prodremo osueni ne na
kaznu, koja bi bila zakon koji j e konano savl adan,
ve na spoljanjost same te spoljanjosti - na zabo-
rav koji je dublji od svih drugi h zaborava. Kada je
re "posluzi" - onima koji, za razliku od "gostiju",
pripadaju "kui", i koji, kao uvari \ kao sluge, moraju
da predstavljaju zakon kako bi ga primenjivali i tiho
mu se potinjavali - niko ne zna kome oni slue (za-
konu kue ili volji gosti j u), pa ak ni oni sami ; ne
zna se ak ni to nisu li oni gosti koji su postali sl uge;
oni su ujedno revnost i nebri ga, pijanstvo i panj a,
san i nezasita delatnost, bl i zanaka fi gura zl obe i
brinosti: ono u emu se skrivaju skrivanje i ono to
ga pokazuje.
U Svevinjem, sam zakon (u i zvesnom smi s-
lu, gornji sprat iz Aminadaba, u svojoj dosadnoj
slinosti, u svojoj potpunoj j ednakosti sa dru-
gi m spratovima) j este taj koji se pokazuj e u svo-
j oj sutinskoj skrivenosti. Sor ("brinost" zakona:
brinost koja se osea u odnosu prema zakonu,
i brinost zakona prema oni ma na koje se on
primenjuje, ak i ako, i pogot ovo ako oni hoe
da mu umaknu), Anri Sor j e funkci oner; zapo-
slen je u opti ni , u odel j enj u za mati ne posl ove;
on j e samo j edan toak, svakako si uan, u t om
neobi nom organi zmu koji od poj edi nani h eg-
zistencija ini instituciju; on j e prvobi tni obl i k za-
kona, jer preobraava svako roenje u arhi vu. Ali,
on naputa svoj zadatak (ali, da li je to naputanje?
on je na odsustvu, i produava to odsustvo, bez
doputenj a, svakako, ali u dosl uhu sa upravom,
koja mu preutno obezbeuj e tu suti nsku doko-
licu); to povl aenj e dovol j no je - da li je ono uz-
rok, da li uinak? - da rasulo zahvati sve ivote, i
da smrt uspostavi svoj u vl adavi nu, koja vie nije
razvrstavajua vl adavi na matinih knj i ga, ve
poremeena, zarazna, anoni mna vl adavi na epi -
demi j e; to nije prava, utvrena i zavedena smrt, ve
bezobl i no gomi l anj e l eeva, u koj em se ne zna ko
je bol esni k a ko lekar, ko je uvar a ko rtva, ta je
zatvor a ta bol ni ca, zati ena obl ast ili tvrava zl a.
Pregrade su sruene, sve se preliva: vl adaj u vode
koje nadol aze, sumnj i va vl anost, eksudati, irevi,
izbljuvci; i ndi vi due se raspadaj u; znoj ava tela ras-
tapaj u se u zi dovi ma; beskonani krici urliu kroz
prste koji ih gue. Pa ipak, kada naputa dravnu
sl ubu, u kojoj je trebalo da uredi egzi stenci je dru-
gi h, Sor se ne stavlja i zvan zakona; naprotiv, on
ga prisiljava da se pokae na t om praznom mestu
koje je tek napusti o; u kretanju kojim brie svoju
poj edi nanu egzi stenci j u i i zuzi ma je iz univezal-
nosti zakona, on velia taj zakon, slui mu, poka-
zuj e nj egovo savrenstvo, on "obavezuj e"zakon, ali
ti me to ga vezuj e za svoj nestanak (to u i zvesnom
smislu predstavlja suprotnost prestupnikoj egzi s-
tenciji, kakva j e Buksova ili Dortova); prema tome,
on vie nije nita drugo do sam zakon.
20
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
Ali, na ovaj i zazov zakon moe da odgovori
j edi no svojim sopstveni m povl aenj em: ne ti me
to bi se zatvorio u j o dubl j e utanje, ve zbog
toga to on ostaje u svojoj i denti noj nepokretnos-
ti. Moemo se baciti u otvorenu prazni nu: mogu
se kovati zavere i praviti sabotae, poari i ubistva
mogu doi na mesto naj ceremoni j al ni j eg poretka;
pa ipak, poredak zakona bi esuvereni j i nego i kada,
jer on sada obuhvata i ono to hoe da ga pore-
meti. Onaj ko protiv zakona hoe da osnuj e neki
novi poredak, da organi zuj e neku drugu policiju,
da ustanovi neku drugu dravu, uvek e kod nj ega
naii samo na utljiv i neodreeno ljubazan prijem.
Zakon se, zapravo, ne menj a: on j e j ednom zauvek
siao u grob, i svaki od nj egovi h obl i ka bie j o
samo metamorfoza tog umi ranj a koje se ni kada ne
zavrava. Pod preuzetom maskom grke tragedi je
- sa preteom i kukavnom maj kom kao to je to
Klitemnestra, sa pogi nul i m ocem, sa sestrom po-
mamnom u alosti, sa svemoni m i podmukl i m
ouhom - Sor je poti njeni Orest, Orest koji brine
da umakne zakonu kako bi mu se bolje potinio.
On koji se zainatio da ivi u kunoj etvrti isto tako
je onaj bog koji prihvata da umre meu l j udi ma, ali
koji, poto mu to ne uspeva, ostavlja obeanj e za-
kona prazni m, osl obaaj ui tiinu koju para naj du-
blji krik: gde j zakon, ta radi zakon? I kada ga, u
novoj metamorfozi ili u novom prodiranju u sopst-
veni identitet, ena koja neobi no lii na nj egovu
sestru prepoznaje, i menuj e, potkazuj e, optuuj e i
i smeva, on, vlasnik svih i mena, pretvara se u stvar
koja se ne moe imenovati, u odsutnu odsutnost,
u bezobl i nu prisutnost prazni ne i u nemi uas te
prisutnosti. Ali, moda j e ta smrt Boga suprotnost
smrti (grdoba neke ml ohave i ljigave stvari koja
veito podrhtava); a gest koji se prua da bi j e ubi o
naj zad osl obaa nj en j ezi k; taj j ezi k nema da kae
nita vi e do ono "Ja govori m, sada j a govori m" koje
pri pada zakonu, koji se odrava u beskonano, sa-
mi m i znoenj em t og j ezi ka u spoljanjost nj egovog
utanj a.
Euridika i Sirene
i m ga pogl edamo, lice zakona odvraa se i
povlai u senku; i m hoemo da uj emo nj egove
rei, nai l azi mo na pevanj e koje nije nita vie do
smrtonosno obeanj e nekog budueg pevanja.
Sirene su neuhvatljivi i zabranjeni oblik gl asa
koji privlai. One su sve od pevanj a. Prosta sre-
brnkasta brazda u moru, udubl j enj e meu tala-
si ma, pilja otvorena meu stenama, belina al a,
ta su one u samom svom bi u ako ne isti zov,
srena prazni na sl uanj a, prazni na panje, pozi va
na predah? Nji hova muzi ka suprotnost je himni: ni-
kakva prisutnost ne svetl uca u nj i hovi m besmrtni m
recima; samo obeanj e nekog budueg pevanja
proima njihovu mel odi j u. Sirene ne zavode toliko
oni m to daj u da se uj e, ve oni m to sija u daljini
njihovih rei, budunou onoga to upravo kau.
Opi nj enost se ne raa iz nj i hovog sadanj eg pe-
vanja ve iz onoga to se to pevanj e obavezuj e da
e biti. Al i , ono to sirene obeavaj u da e pevati
Uliksu,to j e prolost nj egovi h sopstveni h poduhva-
ta, preobraenih za budunost u pesmu:"Mi znamo
zl a, sva zla koja su bogovi u poljima Troade naneli
ljudima Argosa i Troje". Ponueno kao naprazno,
pevanje j e samo privlanost pevanj a, ali ono j u-
naku ne obeava nita drugo do kopiju onoga
21
SPISI
to je on doiveo, saznao, propatio, nita drugo
sem onoga to on sam j este. To obeanj e l ano j e
i istinito u isti mah. Ono lae, jer e se svi oni koji
se prepuste zavoenj u i uprave svoje lae prema
alu sresti samo sa smru. Ali ono govori istinu,
jer e kroz smrt pevanj e moi da se uzdi gne i da
u beskonano pria pustol ovi ne j unaka. Pa ipak, to
isto pevanje - tako isto da ne kae nita sem svog
unitavajueg povl aenj a - treba da se odreknemo
nj egovog sluanja, treba da zapui mo ui, treba da
proemo kroz nj ega kao gl uvi da bi smo nastavili
da i vi mo i, prema tome, poeli da pevamo; ili, radi-
j e, da bi se rodila pria koja nee umreti, treba da
sluamo, ali u podnoj u j arbol a, vezani h lanaka na
rukama i nogama, treba da pobedi mo svaku elju
lukavstvom koje vri nasilje nad sami m sobom, da
podnesemo svaku patnju ostajui na pragu ponora
koji privlai, i da se konano naemo s one strane
pevanja, kao da smo proli ivi kroz smrt da bi smo
j e povratili u nekom drugom j ezi ku.
Preko puta j e Euridikin lik. Ona j e nai zgl ed sas-
vi m suprotna, jer ona mora da bude dozvana i z
senke mel odi j om j ednog pevanj a koje j e sposobno
da zavede i da uspava smrt, j er j unak nije umeo
da se odupre moi arolije koju ona i ma, arolije
ija e najjadnija rtva biti ona sama. Pa ipak, ona
je bliska roaka Si rena: kao to ove pevaju samo
budunost j ednog pevanj a, tako i Euri di ka daj e da
se vidi samo obeanj e j ednog lica. Orfej j e uspeo
da umiri lajanje pasa i da zavede zl okobne sile: na
putu povratka, trebalo j e da bude isto tako oko-
van kao i Uliks, ili ne manje neosetljiv nego nj egovi
6
Upor. L'espace littraire, str. 174-184; Le livre venir, str. 9-17.
mornari; u stvari, on je u j ednoj osobi bio j unak
kao i nj egova posada; bio je obuzet zabranj enom
eljom i osl obodi o se svojim sopstveni m rukama,
putajui da u senci iezne nevidljivo lice, kao to
je Uliks pustio da pevanje koje nije uo nestane u
talasima. Tada se za j ednog kao i za onog drugog
osl obodi o gl as: za Uliksa, to j e, sa nj egovi m spasen-
j em, mogua pria udesnoj pustol ovi ni ; za Orfe-
j a, to j e apsol utni gubi tak, j adi kovka koja nee imati
kraja. Ali mogue j e da i spod Uliksove pobedni ke
pripovesti neuj no vl ada j adi kovka to nije bolje i
due sluao, to nije zaroni o bl i e prekrasnom gl a-
su u koj em je pevanj e moda trebalo da se dovri.
A i spod Orfej evog j adi kovanj a probija blaenstvo
to je vi deo, u magnovenj u, nepri stupano lice, u
samom trenutku kada se odvratilo i ponovo ulo u
no: hi mna svetlosti bez i mena i mesta.
Ova dva lika dubi nski se prepliu u Bl anoovom
del u
6
. Postoje prie koje su posveene, kao Smrtna
presuda, Orfej evom pogl edu: tom pogl edu koji,
na nestal nom pragu smrti, pol azi da trai odbegl u
prisutnost, pokuava daj e dovede, sliku, na svetlost
dana, ali od nje zadrava j edi no nitavilo, u kojem
upravo pesma moe da se pojavi . Ovde, meuti m,
Orfej nije vi deo Euri di ki no lice u kretanju koje ga
odvlai i ini ga nevi dl j i vi m: on j e mogao da ga pos-
matra suelice, on j e svoj i m oi ma vi deo otvoren
pogl ed smrti, "najstraniji pogl ed koji se j ednom
i vom bi u moe uputiti". A taj pogl ed ili, pre, po-
gl ed pri povedaa na taj pogl ed, oslobaa udesnu
mo privlanosti: on je taj koji, u sred noi, ini da
se pojavi j edna druga ena, u preneraenosti koja
22
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
je ve zatoeni ka, i koji e j oj konano staviti gi p-
sanu masku, u kojoj se moe posmatrati 'Ono to je
ivo, licem u lice, za itavu venost". Orfejev pogl ed
dobi o je ubilaku mo koja je pevala u gl asu sirena.
Isto tako, pri poveda iz eljenog trenutka dolazi da
trai Judi tu na zabranj enom mestu na kojem je ona
zatvorena; suprotno svakom oeki vanj u, on j e pro-
nalazi bez tekoa, kao neku suvi e blisku Euridiku,
koja dolazi da se ponudi u nemoguem i srenom
povratku. Ali iza nje, fi gura koja je uva, i od koje
on hoe da je otrgne, nije nepopustl j i va i mrana
bogi nj a, ve isti gl as, "ravnoduan i neutralan, za-
tvoren u neku gl asovnu obl ast u kojoj se on tako
potpuno osl obaa svih svojih suvinih di vota, da
se ini kao da je lien sebe samoga: pravedan, ali
na nain koji podsea na pravednost kada je ona
izruena svi m negati vni m pogubnosti ma"
7
. Taj gl as
koji"peva naprazno", i koji daj e da se tako malo t oga
uje, nije li to gl as sirena, ija je sva zavodlj i vost u
praznini koju one otvaraju, u zaaranoj nepokret-
nosti kojom one vezuj u one koji ih sluaju?
Pratilac
Od prvih znakova privlanosti, u trenutku kada se
povl aenj e el j enog lica j edva ocrtava, kada se u
preplitanju amora j edva razabire vrstina usam-
l j enog gl asa, ima neto poput bl agog i nasi l nog
kretanja koje prodire u unutranjost, koje, izvrui
j e, i zbacuj e tu unutranjost iz nje same, i ini da
se pored nje - ili ispod nje - pojavi pozadi nski lik
j ednog pratioca, koji je uvek skri ven, ali koji se
namee sa oi gl ednou koja ni kad ne poputa;
7
Le moment voulu, str. 68-69.
dvoj ni k na razdaljini, slinost koja se ispreuje.
U trenutku kada je unutranjost pri vuena izvan
sebe same, j edna spoljanjost dubi ono mesto
na koj em j e unutranj ost navikla da nae svoje
sklonite i mogunost tog skl oni ta: iskrsava j edan
obl i k - manj e nego oblik, neka vrsta bezobl i ne i
uporne anoni mnosti - koji subjekta liava nj ego-
vog prostog identiteta, koji ga prazni i deli na dva
bl i zanaka ali nepodudarna lika, koji ga liava nje-
govog neposrednog prava da kae "ja", i koji nje-
govom govoru suprotstavlja j ednu re koja j e na
nerazluiv nai n odj ek i poricanje. Usmeriti uho
prema srebrnkastom gl asu sirena, okrenuti se pre-
ma zabranj enom licu koje se ve skrilo, to ne znai
samo prekoraiti zakon da bi se suoilo sa smru,
to ne znai samo napustiti svet i rasejanost privida,
ve i znenada osetiti kako u nama raste pustinja, na
ijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je
poput neke linije) bljeska j edan j ezi k bez subjekta
koji se moe odrediti, j edan zakon bez boga, lina
zameni ca bez lica, neko lice bez izraza i bez oiju,
neko drugi koji je onaj isti. Da li u toj pocepanosti
i u toj vezi taj no poi va naelo privlanosti? U tre-
nutku kada mi sl i mo da nas nepri stupana daljina
izvodi i zvan nas, nije li to bilo naprosto to gl uvo
prisustvo koje pritiska u senci svog nei zbenog
narastanja? Prazna spol j anj ost privlanosti moda
je j edno i isto sa sasvi m bl i skom spol j anj ou dvo-
j ni ka. Pratilac bi tada bi o privlanost na vrhuncu
skrivanja: privlanost koja je skrivena jer se daje kao
isto, blisko prisustvo, tvrdogl avo, izlino, kao neki
suvini oblik; privlanost koja je isto tako skrivena,
poto odbi j a pre nego to privlai, poto je treba
23
SPISI
odmaknuti od sebe, jer nam bez prestanka preti da
nas usie i pomea sa sobom u konfuziju bez mere.
Zbog toga pratilac istovremeno vai kao zahtev na
koji nikada ne moemo da odgovori mo i kao teret
od kojeg bi smo hteli da se osl obodi mo; za nj ega
smo neotklonjivo vezani j ednom bliskou koju j e
teko podneti - pa ipak, trebalo bi da mu se j o vie
pribliimo, da sa njim pronaemo neku vezu koja
nee biti ta odsutnost veze koj om smo vezani za
nj ega prema obl i ku odsutnosti , koji nema lica.
Ova figura preokree se u beskonano. Pre
svega, da li je pratilac nepriznati vodi , zakon koji
je oi gl edan ali koji je nevidljiv kao zakon, ili je on
samo masa koja pritiska, inercija koja sputava, san
koji preti da obuhvati svaku budnost?Tek stoj e uao
u kuu u koju gaj e pri vukao j edan ovlaan gest, j e-
dan dvosmislen pogl ed, Toma dobi j a udnog dvo-
j ni ka (da li je on taj koga j e, u skl adu sa znaenj em
naslova, "Gospod dao"?): nj egovo lice, koje je po
svoj prilici povreeno, samo je obris lika koji je iste-
toviran na nj egovom sopst venom liku, i ono, uprkos
grubi m grekama, zadrava neto poput "odsjaja
neke stare lepote". Ne poznaj e li on tajne ove kue
bolje nego bilo ko drugi , kao to e to nadmono
tvrditi na kraju romana, i nije li ono to i zgl eda
kao nj egova gl upost samo nemo iekivanje pi-
tanja? Da li je on vodi ili zatvorenik? Pri pada li on
nepristupanim silama koje vl adaj u kuom, ili je
samo sluga? On se zove Dom. Nevidljiv i utljiv kad
god Toma govori sa treim l i ci ma, on ubrzo sasvi m
iezava; ali i znenada, kada j e, kako i zgl eda, Toma
konano uao u kuu, kada misli da je naao lice i
gl as koje je traio, kada se sa nj i m postupa kao sa
sl ugom, Dom se ponovo poj avl j uj e kao onaj koji
uva, ili tvrdi da uva, zakon i re: Toma je pogrei o
st oj e bio tako mal overan, to nije pitao nj ega, koji
j e bi o tu da odgovori , to j e rasipao svoj u revnost
na pokuaj e da se probije do viih spratova, dok j e
bilo dovol j no da se prepusti silaenju. I, kako seTo-
min gl as gui , Dom govori , istiui svoje pravo da
govori , i da govori za nj ega. itav j ezi k se iskree
i, kada se Dom slui prvi m licem, i sam Tomi n j ezi k
poi nj e da govori bez nj ega, iznad te prazni ne koja
ostavlja, u j ednoj noi koja se spaja sa danom koji
izbija, brazdu svoje vi dl j i ve odsutnosti .
Pratilac je takoe, na nerazluiv nai n, najbli e i
najdalje; u Svevinjem, nj ega predstavlja Dort, ovek
"odozdo"; stran zakonu, izvanjski u odnosu na pore-
dak grada, on je bolest u nepri pi toml j enom stanju,
sama smrt koja je rasejana kroz ivot; nasuprot
Svevi nj em, on je onaj Ninji; pa ipak, on se nalazi u
napasnoj blizini; prisan je bez zadrke, iroke je ruke
kada se poverava, prisutan je umnogostruenom i
nei scrpnom pri sutnou; on j e veiti sused; nj egov
kaalj prolazi kroz vrata i kroz zi dove, nj egov hropac
j ei kroz i tavu kuu i, u t om svetu u koj em vl aga
prokapava, u koj em voda odasvud nadolazi, i sama
Dortova put, nj egova grozni ca i nj egov znoj probi-
j aj u kroz pregradni zi d i prave mrlju sa druge strane,
u Sorovoj sobi . Kad naposl etku umire, urliui, u
posl ednj em prestupu, da nije mrtav, njegov krik
prolazi kroz aku koja ga gui , i beskonano e
zvuati meu Sorovi m prsti ma; Sorova put, nje-
gove kosti, nj egovo telo, bi e zadugo ta smrt, sa
krikom koji je istovremeno osporava i tvrdi.
Bez sumnj e se u tom kretanju kojim se j ezi k
okree oko sebe najtanije pokazuj e sutina ne-
24
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
popustljivog pratioca. On stvarno nije privilegov-
ani sagovornik, neki drugi subjekt koji govori , ve
bezimena grani ca u koju j ezi k udara. Ali ta grani ca u
sebi nema ni ega pozi ti vnog; ona je pre bezmerna
dubi na u kojoj j ezi k ne prestaje da se gubi , ali kako
bi se vratio kao i denti an sa sobom, kao eho nekog
drugog govora koji kazuje isto, istog govora koji
kazuje neto drugo."Onaj koji me nije pratio" nema
imena (i eli da se odri u toj sutinskoj anoni mnos-
ti); to je neki on bez lica i bez pogl eda, on moe da
vidi samo kroz j ezi k nekog dr ugoga, kojeg stavlja u
red svoje sopstvene noi ; on tako dolazi najblie on-
ome Ja koje govori u prvom licu, i ije rei i reenice
on preuzima u j ednu prazni nu koja nema grani ca:
pa ipak, on nema veze sa ti m Ja, on je od nj ega
odvoj en bezmernom dal j i nom. Zbog t oga onaj ko
kae Ja mora neprestano da mu se pribliava, da bi
se na kraju sreo s ti m prati ocem koji ga ne prati, ili
da bi sa njim uspostavio vezu koja je dovol j no pozi -
tivna da bi mogao, razreuj ui j e, daj e pokae. Njih
ne vezuje nikakav ugovor; pa ipak, oni su snano
vezani j edni m stalnim i spi ti vanj em (opiite ono to
vidite; da li sada piete?) i nepreki nuti m govorom
koji pokazuj e nemogunost da se odgovori . Kao da
se u tom povl aenj u, u tom udubl j enj u koje moda
nije nita vi e do nezadri vo osi panj e lica koje
govori , oslobaa prostor j ednog neutral nog j ezi ka;
i zmeu pripovedaa i nerazdrui vog pratioca koji
ga ne prati, du te tanke linije koja ih razdvaja, kao
to razdvaja ono Ja koje govori od onoga On koje
to Ja u svom govorenom bi u jeste, taloi se itava
pri a, koja iri j edno mesto lieno mesta, koje je
spoljanjost svake rei i svakog pi sanj a, i koje ini
da se oni pojave, koje ih razvlauje, namee im
svoj zakon, i pokazuje, u svom beskonanom od-
vi janju, nj i hovo trenutno svetlucanje, njihovo
iskriavo nestajanje.
Ni jedno ni drugo
Uprkos mnogi m sl i nosti ma, ovde se nalazimo j ako
dal eko od onog iskustva u koj em neki imaju obi aj
da se i zgube da bi se ponovo pronali. U kretanju
koje j oj je svoj stveno, mistika nastoji da se spoji -
pa makar morala proi i kroz no - sa pozi ti vnou
egzistencije, sa koj om uspostavlja t egobnu vezu.
I onda kada ta egzi stenci j a osporava sebe samu,
kada se udubl j uj e u rad svoje sopstvene nega-
tivnosti da bi se beskonano povlaila u j edan dan
bez svetlosti, u j ednu no bez senke, u j ednu istotu
bez i mena, u j ednu vidljivost koja j e osl oboena
svakog obl i ka, ona zbog t oga ne prestaje da bude
sklonite, u koj em iskustvo moe da otpoi ne. Za-
kon j edne Rei prua to sklonite podj ednako kao
i otvoreno prostranstvo utanja; jer, u saglasnosti
sa obl i kom iskustva, utanj e je neujni , prvobitni,
prekomerni dah, i z koj eg moe da doe svaki ob-
javljeni govor, dok je re gospodst vo koje ima mo
da se uzdri u privremenosti utanj a.
Ali u iskustvu spoljanjosti ne radi se tome.
Kretanje privlanosti i povlaenje pratioca otkrivaju
ono to prethodi svakoj rei, i to se nalazi iznad
svake utnje: neprekinuto uborenj e j ezi ka. Taj
jezik niko ne govori : svaki subjekt u njemu ocrtava
samo gramatiki nabor. Taj j ezi k se ne razreava
ni u kojem utanju: svaki prekid pravi samo belu
mrlju na tom platnu bez avova. On otvara j edan
neutralni prostor, u koj em nijedna egzistencija ne
moe da se ukoreni: j o od Malarmea je poznato
25
SPISI
da re jeste objavljeno nepostoj anj e onoga to
ona oznaava; sada se zna da j e bie j ezi ka vidlji-
vo brisanje onoga ko govori : "time to bi h rekao
da ujem ove rei ne bih sebi razjasnio opasnu
neobinost mojih odnosa sa njima... One ne gov-
ore, one nisu unutranje, one su, naprotiv, liene
prisnosti, poto se nalaze sasvi m spol j a, a ono to
one oznaavaju uplie me u tu spoljanjost svake
rei, koja je prividno skrivenija i j o vi e unutranja
od rei savesti; ali ovde, spol j anj ost je prazna, taj-
na nema dubi ne, ono to se ponavlja jeste prazni-
na ponavljanja, to ne govori , pa ipak, to je oduvek
bilo reeno."
8
Upravo u tu anoni mnost j ezi ka koji je
osl oboen i koji gl eda na svoj u sopstvenu lienost
granice vode iskustva koja je ispriao Blano; u tom
amoreem prostoru ona ne nalaze toliko svoj cilj
koliko mesto, bez geografi j e, nj i hovog mogueg
ponovnog poetka: takvo j e pitanje, koje j e naj zad
vedro, sjajno i neposredno, koje Toma postavlja na
kraju Aminadaba, u trenutku kada se ini da mu
je svaka re oduzeta; isto rasprskavanje praznog
obeanja - "sada ja govori m" - u Svevinjem; ili j o,
na poslednjim stranicama Onoga koji me nije pra-
tio, pojavljivanje osmeha, koji je bez lica, ali koji
konano nosi j edno nei zgovoreno i me; ili, prvi do-
dir sa recima potonjeg ponovnog poetka na kraju
Poslednjeg oveka.
Jezi k se tada otkriva kao osl oboen od svih
starih mitova u kojima se obl i koval a naa svest
recima, govoru, literaturi. Dugo se verovalo
da jezik gospodari vremenom, da j e vredan pod-
j ednako kao budua veza u rei koja je data, i kao
8
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 136-137.
pamenj e i pri a; veroval o se da je on proroanstvo
i istorija; isto tako se verovalo da u toj suverenosti
on ima mo da uini da se pojavi vidljivo i veno
telo istine; verovalo se da nj egova sutina lei u ob-
liku rei ili u dahu koji ih oivljava. Ali, j ezi k je samo
bezobl i ni amor i uborenj e, a nj egova snaga lei
u skri vanj u; zbog t oga on ini j edno i isto sa osi pan-
j em vremena; on j e zaborav bez dubi ne i prozirna
prazni na i eki vanj a.
U svakoj od svojih rei, j ezi k se zaista us-
merava prema sadraj i ma koji mu prethode; ali u
samom svom bi u, i ako se dri u najveoj blizini
svog bi a, on se otvara j edi no u istoti iekivanja.
Samo iekivanje nije usmereno ni prema emu:
jer, predmet koji bi ga i spuni o mogao bi samo da
ga izbrie. Pa ipak, ono sami m ti m nije rezignirana
nepokretnost; ono ima izdrljivost j ednog kretanja
koje nema svretka, i koje sebi ni kada ne obeava
neki odmor kao nadoknadu; ono se ne moe obuh-
vatiti ni kakvom unutranj ou; svaki od nj egovi h
najmanjih delia pada u nepovratnu spoljanjost.
Iekivanje ne moe da iekuje sebe samo na
svretku svoje sopstvene prolosti, da se ushiuje
svoj om strpljivou, niti da se j ednom zauvek os-
loni na hrabrost, koja mu ni kada nije nedostajala.
Nj ega ne sabira pamenj e, ve zaborav.Taj zaborav
ne treba, meuti m, meati niti sa rasejanou ra-
zonode niti sa snom, u koj em bi budnost bila uspa-
vana; on j e sainjen od bdenj a koje j e tako budno,
tako svetio, tako j utarnj e da se ono pre moe sh-
vatiti kao otpust noi , i kao ista otvorenost prema
j ednom danu koji j o nije doao. U tom smislu,
26
MI LJENJE SPOLJANJOSTI
zaborav j e iekivanje koje j e dovedeno do kra-
jnosti - iekivanje koje je tako zaotreno da brie
svako poj edi nano lice koje moe da mu se ponu-
di ; im je utvren, neki obl i k je istovremeno suvie
star i suvie nov, suvi e udan i suvi e blizak da ne
bi odmah bio odbi j en i stotom iekivanja, i tako
posveen neposrednosti zaborava. U zaboravu se
iekivanje odrava kao iekivanje: napregnuta
panja prema onome to bi bilo radikalno novo,
bez veze slinosti ili kontinuiteta sa bilo i m (novost
iekivanja koje se i samo prua i zvan sebe, i koje je
osl oboeno od svake prolosti), i panj a prema on-
ome to bi bilo najtemeljnije staro (poto u svojoj
osnovi iekivanje nije prestalo da iekuje).
U svom i ekuj uem i zaboravnom bi u, u toj
moi skrivanja koja brie svako odreeno znaenj e
i samo postojanje onoga ko govori , u toj sivoj neu-
tralnosti koja ini sutinski okl op svakog bi a, i
koja tako oslobaa prostor slike, j ezi k nije ni istina
ni vreme, ni venost ni ovek, ve uvek rasuti ob-
lik spoljanjosti; on povezuj e ili, pre, puta da se
vide, u bljesku nj i hovog beskonanog njihanja, iz-
vor i smrt - njihov trenutni dodi r koji se odrava u
bezmernom prostoru. ista spoljanjost izvora, ako
je stvarno ona ta koju j ezi k paljivo prihvata, ni-
kada se ne ustaljuje u neku nepokretnu i dokui vu
pozitivnost; i uvek i znova zapoeta spoljanjost
smrti, ako j e zaborav, koji j e sutinski za j ezi k, nosi
prema svetlu, nikada ne postavlja grani cu pol azei
od koje bi se konano ocrtala istina. Oni se odmah
preokreu j edno u drugo; izvor ima prozirnost
onoga to j e bez kraja, smrt se beskonano otvara
prema ponavljanju poetka. A ono to j ezi k jeste
(ne ono to on hoe da kae, ne obl i k kojim on to
kae), ono to on j este u svome bi u, to je taj gl as
koji j e tako tanan, to povl aenj e koje j e tako nep-
rimetno, ta sl abost u sri svake stvari i oko svake
stvari, svakog lica, koja je sva u j ednoj i istoj neu-
tralnoj j asnoi - dan i no u isti mah - zakasneli na-
por izvora, j utarnj e osi panj e smrti. Orfejev ubilaki
zaborav, Uliksovo okovano iekivanje, to j e samo
bie j ezi ka.
Kada se j ezi k definisao kao mesto istine i kao
veza vremena, za nj ega j e bilo apsol utno pogubno
to to je Epi meni d Krianin tvrdio da svi Kriani
lau: povezanost ovog govora sa sami m sobom
razreavala ga j e od svake mogue istine. Ali, ako
se j ezi k otkriva kao uzaj amna prozirnost izvora i
smrti, ne postoji ni j edna egzi stenci j a kojoj, kroz
samo tvrenje onoga Ja govori m, nije dato pretee
obeanj e nj enog sopstvenog i eznua, nj egovog
budueg pojavljivanja.
Sa francuskog preveo Vladimir Milisavljevi
Naslov i zvorni ka: "La pense du dehors", Critique,
j un 1966, n 229, str. 523-546.
27
D R U G A S T A *
Velika napast koja je opsedal a XI X vek bila j e,
moe se rei, istorija tem razvoj a i stagnaci j e,
tem krize i ci kl usa, tal oenj a prolosti, vi ka
mrtvih, hlaenja koja prte svetu. U drugom za-
konu termodinamike devetnaesti vek pronaao
je sutastvo svojih mitskih i zvora. Sadanj a epoha
verovatno je moda vie epoha prostora. Mi smo u
veku istovremenog, mi smo u epohi naporednog,
epohi bliskog i dal ekog, susednog, ratrkanog.
Nalazimo se u asu u kome je svet na kunj i , veru-
j em, ne toliko kao j edan veliki i vot koji se razvija
tokom vremena, ve kao mrea koja vezuj e take
i koja stvara sopstveni nered. Mogl o bi se moda
rei da se izvesni i deol oki sukobi koji pobuuj u
rasprave dananj i ce odvi j aj u i zmeu poboni h
potomaka vremena i tvrdokorni h stanovni ka pro-
stora. Struktural i zam, ili ono to j e obj edi nj eno
pod ti m popri l i no uopteni m nazi vom, j este na-
por da se ustanovi , i zmeu el emenata koji su to-
kom vremena bili razdvoj eni , j edan skup odnosa
koji se predoava kao sl aganj e, suel j avanj e,
podrazumevaj ui i j edno i drugo, i koji iskrsava
kao j edna vrsta konfi guraci j e; ui sti nu, nije re
tome da se porekne vreme; to je izvestan nai n da
se razmotri ono to se zove vremenom i ono to se
zove istorijom.
Valja u meuvremenu napomenuti da prostor
koji se sada pomal j a na obzorj u naih bri ga, naih
teorija, naih sistema nije neka novost; sm prostor,
u zapadnom i skustvu, ima istoriju, i nije moguno
prenebregnuti sudbi nsku ukrtenost vremena sa
prostorom. Moe se rei da j e, u j ednom krajnje
grubom ocrtavanj u te istorije prostora, u srednj em
veku postojao hijerarhijski sistem mest: mesta
svetih i mesta profani h, mesta tienih, i zauzvrat,
mesta otvorenih i nebranj eni h, urbanih mesta i
selita (svakako namenj eni h stvarnom i votu ljudi);
u kosmol okoj teoriji, postojala su nadnebeska
mesta sueljena mestu nebeskom; nebesko mesto
se pak, sa svoje strane, razlikovalo od zemal j skog;
bilo je mesta u koja su se stvari smetale dospevi
tamo nasilno, i mesta gde su one, naprotiv, nale
svoje utoite i prirodni poi nak. Sva ta hijerarhija,
ta sueljenost, to proi manj e mest inili su ono
to bi se krajnje uopteno mogl o nazvati srednjo-
vekovni m prostorom: prostorom i lokalizacijom.
* Ovaj tekst predstavlja osnovu za predavanj e koje je Miel Fuko odrao 14. marta 1967. godi ne u Tuni su, u okvi ru ci klusa Cercle
d'tudes architecturale. Tekst je prvi put obj avl j en nekol i ko meseci posle nj egove smrti, oktobra 1984, u asopi su Architecture,
Movement, Continu, bez nj egove autori zaci j e, a pot om je uvrten i u kritiko etvorotomno i zdanj e nj egovi h radova Dits et crits,
Paris: Gal l i mar (pri m. ur.).
29
SPISI
Ovaj prostor lokalizacije otpoinje sa Galilejem,
jer prava sablazan Galilejevog del nije toliko bilo
otkrie, ili ponovno otkrie, da se Zeml j a okree oko
Sunca, koliko vaspostavljanje j ednog beskonanog
prostora, beskrajno otvorenog; takvog da su se
mesta srednjeg veka obrela u svojevrsnoj rasplinu-
tosti, da mesto neke stvari nije nita vi e nego taka
u njenom kretanju, da odmori te neke stvari nije
nita do beskonano usporeno kretanje. Drugi m
recima, poev od Galileja, od sedamnaestog veka
naovamo, lokalizaciju j e zameni l o prostiranje.
Danas, rasporeivanje dol azi na mesto prosti-
ranja, koje je zameni l o lokalizaciju. Rasporeivanje
se moe odrediti odnosi ma bliskosti i zmeu taaka
ili elemenata: formalno, oni se mogu opisati kao ni-
zovi , stabla, mree.
S druge strane, dobro je poznat znaaj prob-
lema rasporeivanja u savremenoj tehnol ogi j i :
pothranjivanje podataka ili poj edi nani h rezultata
nekog prorauna u memori j u mai ne, kruenje di s-
kretnih elemenata, proizalih nasumi no (kao to
je kretanje automobi l a ili ponaj pre zvukova koji se
prenose telefonskim linijama); pol oaj el emenata,
obeleja ili kodova, unutar j ednog nasumi no
podel j enog skupa, svrstanog u j ednogl asnu kl asu,
ili u klasu vi egl asnog, itd.
Na mnogo odreeniji nai n, probl em smetanja
i premetanja postavlja se povodom ljudi u domenu
demografije; taj krajnji probl em rasporeivanja
oveanstva nije j ednostavni upi t da bi se saznal o
hoe li biti mesta za oveka na svetu - probl em
koji je svakako od prvorazrednog znaaj a - to je
takoe probl em spoznaj e kojim odnosi ma blizine,
kakvoj vrsti pohranj i vanj a, kretanja, oznaavanj a i
razvrstavanja ljudi se mora dati prvenstvo, u ovoj ili
onoj situaciji, u zavi snosti od cilja ka koj em se tei.
Mi smo u dobu u koj em nam se prostor predoava
u obl i ku odnosa rasporeivanja.
U svakom sl uaj u, veruj em da se uznemi reno-
st dananj i ce suti nski ti e prostora, bez sumnj e
mnogo vie negol i vremena; vreme se verovatno
predoava j edi no j o kao j edna od igara mogui h
rasporeda i zmeu el emenata rasutih u prostoru.
No, uprkos svi m tehni kama koje ga opsedaj u,
uprkos svoj mrei znanj a koja doputa da ga se
odredi i formalizuje, sadanji prostor moda j o
nije sasvim desakral i zovan - za razliku od vremena
desakral i zovanog u devetnaestom veku. Svakako,
postoji j edna i zvesna teorijska desakralizacija pro-
stora (ona kojoj je Galilejevo del o dalo podsticaj),
ali i zgl eda da j o uvek ni smo dospel i do j edne
praktine desakrali zaci je prostora. I mogue je
da naim i voti ma ponovo upravlja odreen broj
protivreja koja se ne mogu dotai , na koje instituci-
je i praksa nemaj u hrabrosti da udare; suprotnosti
koje podrazumevamo kao sve st oj e dato: na pri m-
er, suprotnost i zmeu j avnog i privatnog prostora,
i zmeu porodi nog i drutvenog prostora, izmeu
kulturnog i utilitarnog prostora, izmeu prostora
dokoli ce i prostora rada; sve su one potaknute
zarad j edne prikrivene sakralizacije.
Balarovo vel i anstveno delo, opisi pojavnog
nauili su nas da ne i vi mo u j ednom homogenom
i praznom prostoru, ve, naprotiv, u prostoru koji je
30
DRUGA MESTA
sav napunjen svoj stvi ma, u prostoru koji je moda
ak obavijen fantazmom; prostor nae primarne
percepcije, naih snova, naih strasti rastoenih u
njemu samom odl i kama koje su mu gotovo svojst-
vene: to je prostor lak, eterian, proziran, ili pak pro-
stor mraan, hrapav, pretrpan; to je prostor vi si na,
prostor vrhova, ili naprotiv prostor dna, blata, pro-
stor koji tee kao i zvorska voda, prostor koji moe
biti nepomi an, stameni t kao kamen ili kao kristal.
Ipak, ove se analize, ma kako znaaj ne za savre-
menu misao, odnose prvenstveno na unutranji
prostor. 0 prostoru spoljanjosti bi h, pak, eleo da
govori m. Prostor u koj em i vi mo, kojim smo zave-
deni da u nj ega i zaemo iz sebe, u koj em se odvija
erozija naih ivota, naeg vremena i nae istorije,
taj prostor koji nas slama i troi i sam je isto tako
raznorodan. Drugai j e reeno, mi ne i vi mo u nekoj
vrsti vakuuma, u unutranjosti u kojoj se mogu
razluiti osobe i stvari. Mi ne i vi mo u unutranjosti
kakve praznine oslikane raznol i ki m bljetavilom, mi
i vi mo unutar j ednog skupa odnosa koji odreuj e
pol oaj e nesvodi ve j edne na druge, apsol utno
nenadreene.
Naravno, mogl o bi se, bez sumnj e, posegnuti za
opi som tih razliitih razmetanj a, u potrazi za sku-
pom odnosa kojima se ona mogu objasni ti . Na pri-
mer, opi sati skup odnosa koji odreuj u razmetanje
prelaza, puteva, vozova (i zvanredno kl upko odnosa
sadrano je u vozu, jer predstavlja stvar kroz koju se
prolazi, pomou koje se moe prei s j edne take na
drugu, i koja je i sama sposobna da prelazi). Moe
se opisati, preko kl upka odnosa koji doputaj u da
ih se opi e, rasporeivanje pri vremeni h odmori ta:
kafea, bi oskopa, pl aa. Mogli bi se isto tako odredi -
ti, preko njihovih mrea odnosa, rasporedi odmora,
zatvorenih ili polu-otvoreni h, od kojih se sastoji
kua, spavaa soba, krevet itd. No ono to me zan-
i ma, to su, meu svi m ovi m rasporeivanjima, ona
meu njima koja i maj u neobi no svojstvo da budu
povezana sa svi m ostalim rasporeivanjima, ali na
takav nain da uki daj u, obesnauj u ili preokreu
skup odnosa koj e sami obl i kuj u i koji se u nj i ma
oituju, oznaeni , odraeni i odraavaj ui . Ovi pro-
stori koji su, na neki nai n, povezani sa svima ostali-
ma, a ipak protivreni sa ostalim rasporeivanjima,
dele se na dva gl avna ti pa.
Heterotopije
Pre svega utopije. Utopije, to su rasporedi bez
stvarnog mesta. To su rasporedi koji stupaju u od-
nos direktne ili obrnute anal ogi j e sa stvarnim pros-
torom ili drutvom. Oni su samo drutvo dovedeno
do savrenstva, ili pak nalije t oga drutva, tek, u
svakom sl uaj u, utopije su prostori koji su u svojoj
sutini nestvarni.
Postoje takoe, i to verovatno za sve kulture
i civilizacije, mesta stvarna, zbi l j ska, mesta iji se
obrisi naziru u svakoj ustanovi drutva, i koja su
svojevrsni protiv-rasporedi, svojevrsne utopije up-
rostorene posredstvom stvarnih rasporeda, svi m
oni m realnim rasporedi ma koji se mogu pronai
unutar kulture i stovremeno kao predstavljeni,
osporeni i preokrenuti, mesta koja su izvan svih
mesta, no iji se poloaj ipak da stvarno odrediti.
Ova mesta, budui apsol utno druga u odnosu na
sva rasporeivanja koja odraavaj u i kojima gov-
31
SPISI
ore, nazvau, za razliku od utopija, heterotopijama;
veruj em da i zmeu utopi j a i ovi h rasporeivanja
apsolutno drugi h, heterotopija, postoji nesum-
njivo svojevrstan doivljaj meanj a, granienja
svojstvenog ogl edal u. Ogl edal o j e, na koncu, isto
tako utopija, budui da je mesto bez mesta. U
ogl edal u, vi di m sebe tamo gde ni sam, u j ednom
nestvarnom prostoru koji se virtuelno otvara iza
povrine, j a sam tamo, t amo gde me nema, kao
kakva senka koja daj e meni samom moj u vlastitu
vidljivost, koja mi doputa da se gl edam tamo gde
sam odsutan: utopija ogl edal a. Ali to j e j ednako
tako heterotopija, u meri u kojoj ogl edal o zaista
postoji, i u kojoj ima, spram mesta koje zauzi mam,
neku vrstu povratnog dej stva; krenuvi ka nj emu
ja otkrivam svoje odsustvo na mestu na koj em
sam, zato to se vi di m tamo. Poav od tog pogl eda
koji mi se u i zvesnoj meri vraa, iz dubi ne t og vir-
tuel nog prostora koji je s onu stranu stakla, ja se
okreem sebi , iznova upuuj ui moj pogl ed ka sebi
samom, rekonstituiui se tamo gde stvarno j esam;
ogl edal o funkci oni e kao heterotopija u znaenj u
da, kad god obuhvati m to mesto koje zauzi mam u
asu kada vi di m sebe u staklu, ono zapravo post-
aje potpuno stvarno, u povezanosti sa cel okupni m
prostorom koji ga okruuj e, i pot puno nestvarno,
jer j e nuno, da bi bilo pri meeno, da proe kroz tu
virtuelnu taku koja se nalazi tamo, u ogl edal u.
to se tie heterotopija u pravom smi sl u rei,
kako ih moemo opisati, kakvo je nj i hovo znaenje?
Mogla bi se pretpostaviti, neu rei j edna nauka
- zato st oj e ta re odve rabljena - ve neka vrsta
sistematskog opi sa koji bi i mao za predmet, u
odnosu na j edno odreeno drutvo, prouavanj e,
anal i zu, opi s, "itanje" kako se danas rado veli, ti h
razliitih prostora, tih drugi h mesta, u nekoj vrsti
mi tskog i, u isto vreme, stvarnog nadmetanj a sa
prostorom u kome i vi mo; takav opi s bi se mogao
nazvati heterotopol ogi j om.
Prvo naelo je da, verovatno, ne postoji ni j edna
kultura u svetu koja nije sainjena od heterotopi-
j a. One su konstanta svih ljudskih grupa. No het-
erotopije popri maj u, oi gl edno, obl i ke koji su veo-
ma promenljivi, te verovatno ne postoji j edan j edi ni
obl i k heterotopije koji bi bi o uni verzal an. Mogu se
ipak razluiti dva gl avna ti pa. U drutvi ma zvani m
"primitivna", j avl j a se odreena vrsta heterotopije
koju bih nazvao heterotopi jom krize, to e rei da
sadri povl aena ili sveta mesta, mukl a, rezervisa-
na za poj edi nce koji se nalaze, u odnosu na drutvo
ili okol i nu unutar koje ive, u stanj u krize. Adol es-
centi, ene tokom menstrual nog peri oda, trudni ce,
starci itd.
U naem drutvu ove heterotopije krize l agano
iezavaju, mada su i m se zadral i neki ostaci. Na
primer, kolei, u obl i ku kakav su imali u devetn-
aestom veku, ili voj na obuka za deake igrali su istu
takvu ul ogu, da se prvi znaci muke seksualnosti
ispolje "drugde", i zvan porodi ce. Za mlade devojke
j e, do sredine devetnaestog veka, postojala tradicija
koja se zval a "voyage de noces"; ta j e tema drevna.
Defloracija devoj ke moral a se dogodi ti "nigde", i, u
to vreme, voz ili hotel bili su to mesto-nigde, het-
erotopija bez geografski h koordi nata.
No ove heterotopije krize danas nestaju i bivaju
zamenj ene, kako mi se i ni , heterotopijama koje
32
DRUGA MESTA
bi se mogl e nazvati heterotopije odstupanj a: one
koje nastanjuju poj edi nci ije ponaanj e odstupa
od uobi aj enog proeka ili propi sane norme. To
su prihvatilita, psihijatrijske klinike; to su, razume
se, i zatvori, a ovom spi sku moraju se bez sumnj e
dodati i staraki domovi , koji su u i zvesnom smislu
na granici i zmeu heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato to, na kraju krajeva, starost pred-
stavlja krizu, j ednako kao i odstupanj e, i zato to u
naem drutvu, u koj em je ui vanj e pravilo, neak-
tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanj e.
Drugo naelo u opi su heterotopija, jeste da, to-
kom svoje istorije, neko drutvo moe na veoma
razliite naine primenjivati j ednu heterotopiju
koja postoji, i koja ni kada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima j asnu i odreenu
funkciju unutar drutva, i j edna ista heterotopija,
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi,
moe imati razliitu funkci j u.
Uzeu za primer neobi nu heterotopiju gro-
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na
uobi aj ene kulturne prostore, ali je to prostor
povezan sa skupom svih podruj a grada ili drutva
ili sela, budui da svaki poj edi nac, svaka porodi ca
na grobl j u ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi,
grobl j e praktino postoji oduvek. Ali je pretrpe-
lo znaaj ne promen, jer je do kraja osamnaes-
tog veka groblje smeteno u samo srce grada, tik
do crkve. Tu j e postojala itava j edna hijerarhija
moguni h grobova. Bilo je kosturnica u kojima su
mrtvi gubi l i i poslednje tragove i ndi vi dual nosti ,
bilo je poj edi nani h grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obi no podi zani prema dva model a:
j ednostavna mermerna pl oa ili grobni ca sa stat-
uama. Groblje, smeteno u sveti prostor crkve,
popri ma sasvi m drugai j e obelej e u modernoj
civilizaciji. Zani ml j i vo j e da j e u doba koje se veoma
grubo odreuj e kao "ateistiko" u zapadnoj kulturi
nastao takozvani kult mrtvi h.
U osnovi , bilo je prirodno da u epohi u kojoj
se verovalo u uskrsnue tela i besmrtnost due
posmrtni m ostaci ma ne pridaje prevelika panj a.
Naprotiv, poev od asa u koj em nije vie bilo iz-
vesno postoj anj e due, niti da telo vaskrsava,
posveuj e se i zgl eda mnogo vea panja posmrt-
nim ostaci ma, koji su, konano, j edi ni trag naeg
postojanja u svetu, i u reima.
U svakom sl uaj u, poev od devetnaestog
veka svako ima pravo na svoj u malu kutiju za svoje
malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de-
vetnaestog veka poi nj e premetanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci-
j om smrti i buroaski m prisvajanjem groblja raa
se j edna opsednutost smru kao "boleu". Mrtvi
su, veruje se, ti koji prenose bolest na ive; prisus-
tvo, blizina mrtvaka tik uz kue, uz crkve, bezmal o
nasred ulice, to je ta bl i zi na koje seje smrt. Ova ve-
lika tema o irenju bolesti zarazom potekl om sa
grobalja ustrajae do kraja osamnaestog stolea;
ali tek tokom devetnaestog veka otpoi nj e postu-
pak razmetanja grobal j a ka predgrai ma. Groblja
ne ine vi e sveti i besmrtni dah grada, ve "drugi
grad", u kojem je svaka porodi ca imala svoj sumorni
dom.
33
DRUGA M ESTA
bi se mogl e nazvati heterotopije odstupanj a: one
koje nastanjuju poj edi nci ije ponaanj e odstupa
od uobiajenog proeka ili propi sane norme. To
su prihvatilita, psihijatrijske klinike; to su, razume
se, i zatvori, a ovom spi sku moraju se bez sumnj e
dodati i staraki domovi , koji su u i zvesnom smislu
na granici i zmeu heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato to, na kraju krajeva, starost pred-
stavlja krizu, j ednako kao i odstupanj e, i zato to u
naem drutvu, u koj em je ui vanj e pravilo, neak-
tivnost starosti predstavlja svoj evrsno odstupanj e.
Drugo naelo u opi su heterotopija, jeste da, to-
kom svoje istorije, neko drutvo moe na veoma
razliite naine primenjivati j ednu heterotopiju
koja postoji, i koja ni kada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima j asnu i odreenu
funkciju unutar drutva, i j edna ista heterotopija,
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi,
moe imati razliitu funkci j u.
Uzeu za primer neobi nu heterotopiju gro-
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na
uobi aj ene kulturne prostore, ali je to prostor
povezan sa skupom svih podruj a grada ili drutva
ili sela, budui da svaki poj edi nac, svaka porodi ca
na grobl j u ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi,
grobl j e praktino postoji oduvek. Ali je pretrpe-
lo znaaj ne promen, jer je do kraja osamnaes-
tog veka groblje smeteno u samo srce grada, tik
do crkve. Tu j e postojala itava j edna hijerarhija
moguni h grobova. Bilo je kosturnica u kojima su
mrtvi gubi l i i poslednje tragove i ndi vi dual nosti ,
bilo je poj edi nani h grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obi no podi zani prema dva model a:
j ednostavna mermerna pl oa ili grobni ca sa stat-
uama. Groblje, smeteno u sveti prostor crkve,
popri ma sasvi m drugai j e obelej e u modernoj
civilizaciji. Zani ml j i vo je da je u doba koje se veoma
grubo odreuj e kao "ateistiko" u zapadnoj kulturi
nastao takozvani kult mrtvi h.
U osnovi , bilo je pri rodno da u epohi u kojoj
se verovalo u uskrsnue tela i besmrtnost due
posmrtni m ostaci ma ne pridaje prevelika panj a.
Naprotiv, poev od asa u koj em nije vie bilo iz-
vesno postoj anj e due, niti da telo vaskrsava,
posveuj e se i zgl eda mnogo vea panja posmrt-
nim ostaci ma, koji su, konano, j edi ni trag naeg
postojanja u svetu, i u recima.
U svakom sl uaj u, poev od devetnaestog
veka svako ima pravo na svoj u malu kutiju za svoje
malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de-
vetnaestog veka poi nj e premetanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci-
j om smrti i buroaski m prisvajanjem groblja raa
se j edna opsednutost smru kao "boleu". Mrtvi
su, veruje se, ti koji prenose bolest na ive; prisus-
tvo, blizina mrtvaka tik uz kue, uz crkve, bezmal o
nasred ulice, to je ta bl i zi na koje seje smrt. Ova ve-
lika tema o irenju bolesti zarazom potekl om sa
grobalja ustrajae do kraja osamnaestog stolea;
ali tek tokom devetnaestog veka otpoi nj e postu-
pak razmetanja grobal j a ka predgrai ma. Groblja
ne ine vi e sveti i besmrtni dah grada, ve "drugi
grad", u kojem je svaka porodi ca imala svoj sumorni
dom.
33
SPISI
Tree naelo. Heterotopija ima mo da na j ed-
nom stvarnom mestu sueli vie prostora, vie
razmetanja koja su meusobno nespoj i va. Tako
se u pozoritu, na pravougl u pozorni ce, smenjuje
itav j edan ni z mesta koja su j edna drugi ma strana;
isto tako je i bi oskop veoma neobi na pravougl a
prostorija, iz ije se pozadi ne, na dvodi menzi on-
alni ekran, projektuje trodi menzi onal ni prostor; no
moda je j edan od najdrevnijih primera ovih het-
erotopija, u obliku nespoji vi h lokacija, drevni pri m-
er bate. Ne treba zaboraviti da je bata, ta udesna,
sada ve hi l j adugodi nj a tvorevi na, imala na Istoku
veoma duboka znaenj a, veoma slojevita. Tradicio-
nalni persijski vrt bio je sveto mesto koje je imalo
da objedini unutar svog pravougl a etiri strane,
koje su predstavljale etiri strane sveta, j edni m
prostorom svetijim od svih ostalih, koji je bilo nalik
uvali, pupku sveta na nj egovoj sredini (ovde behu
bazen i vodoskok); sva vegetaci j a vrta bila je oku-
pljena oko tog prostora, oko tog svoj evrsnog mik-
rokosmosa. to se tie i l i ma, oni su bili, izvorno, re-
produkcija vrta. Vrt, to je bio i l i m u koj em je svet u
svojoj ukupnosti dosti gao si mbol i no savrenstvo,
a ilim neka vrsta pokretnog vrta u prostoru. Vrt,
to je najsitniji deli sveta i u isto vreme sveukup-
nost sveta. Vrt j e, od poetka Anti ke, vrsta srene
i univerzalne heterotopije (iz koje su i zvedeni nai
zool oki vrtovi).
etvrto naelo. Heterotopije su skopane,
najee, sa fragmenti ma vremena, one takorei
otpoinju oni m to se moe nazvati , po istoj
simetriji, heterohronijama; heterotopija u potpu-
nosti obavlja svoju funkci j u od trenutka kad se ljudi
nau u svojevrsnom pot punom preki du sa svojim
tradi ci onal ni m vremenom; ovde se moe uoiti da
j e grobl j e mesto izrazito heterotopijsko, budui
da grobl j e poi nj e s t om udnom heterohroni j om
koja j e, za poj edi nca, okonanj e i vota, te navodna
venost u kojoj ono i pak ne prestaje da se rastae
i i ezava.
Uopte uzev, u drutvima poput naeg,
heterotopija i heterohronija su organi zovani
i rasporeeni na relativno sloen nai n. Ima
ponaj pre heterotopija vremena akumul i rani h
u beskonanosti , kao to su muzeji, biblioteke;
muzeji i biblioteke su heterotopije kod kojih vreme
ne prestaje da se gomi l a i uspi nje ka sopstvenom
vrhu, iako su, do kraja sedamnaestog stolea,
muzeji i biblioteke bili izraz poj edi nanog izbora.
Zauzvrat, ideja sakupl j anj a svega, ideja da se sazda
svojevrsna opta arhi va, elja da se zatoe na j ed-
nom mestu sva vremena, sva razdoblja, svi oblici,
svi stilovi, zami sao da se saini j edno mesto za sva
vremena no koje j e, pak, van vremena, zatieno
od sveopteg propadanj a, nastojanje da se organi -
zuj e najzad svoj evrsno nepreki nuto i neograni eno
sakupljanje vremena na mestu nepokretnom, sve j e
to, dakle, pri padaj ue naem modernitetu. Muzeji
i biblioteke su heterotopije svojstvene zapadnoj
kulturi devetnaestog stol ea.
Naspram ovi h heterotopi j a, vezani h za akumu-
laciju vremena, ima heterotopija koje su povezane,
naprotiv, sa vremenom naj povrni j i m, najprolazni-
j i m, najnestalnijim, oni m u obl i ku svetkovine. To
su heterotopije ne vi e venuj ue, ve apsol utno
prolazee.Takva su vaarita, ti udesni prazni pros-
tori smeteni na i zmaku gradova, oljueni, j ednom
34
DRUGA MESTA
ili dvaput u godi ni , barakama, t ezgama, neobi ni m
predmetima, rvai ma, enama-zmi j ama, gatarama.
Nedavno je izumljena j edna nova heterotopija pro-
laznog, sela za odmor; pol i nezi j ska sela koja nude
stanovnicima gradova tri tanune nedelje vene i
primitivne nagote; moete videti da se, uostal om,
ova dva tipa heterotopije, svetkovi ne i venog vre-
mena koje se akumul i ra, pribliavaju j edna drugoj ,
da su kolibe Derbe u i zvesnom smislu srodne bi b-
liotekama i muzej i ma, te da se, ponovni m otkrivan-
j em pol i neanskog i vota, vreme uki da, ali to je isto
tako vreme iznova naeno, u koj em je sadrana sva
istorija humani zma koja see do svojih prapoetaka
kao do kakvog vel i kog, neposredovanog znanj a.
Peto naelo. Heterotopije pretpostavljaju uvek j e-
dan sistem otvaranja i zatvaranja koji ih, istovreme-
no, izoptava i ini prohodni m. Uopteno uzev, na
heterotopijsko mesto ne dospeva se dragovol j no.
Ili bolje, postoji prisila, to je sl uaj sa kasarnom, za-
tvorom, ili se pak mora podvri obredi ma oi enj a.
Ne moe se ui izuzev uz dozvol u ili po izvrenju iz-
vesnog broja radnji. Postoje isto tako heterotopije
koje su u potpunosti posveene ti m akti vnosti ma
oi enj a, oienja polu-reli gi ozni h, pol u-hi gi j en-
skih kao kod musl i manski h amama, ili pak oi enj a
oi gl edno isto hi gi j enski h, kao kod skandi navski h
sauna. Ima oni h drugi h koje su, naprotiv, pri vi dno
ista i j ednostavna otvaranja, no koje, uopteno, kr-
iju udna iskljuenja; svako moe da ue u neku od
ovih heterotopijskih lokacija, no, pravo govorei , to
nije nita doli iluzija: verujete da ste uli, no u asu
kada ste unutra, iskljueni ste; mi sl i m, na primer, na
one uvene sobe kojih j e bilo na vel i ki m farmama
u Brazilu, i, naelno, u Junoj Ameri ci . Ul azna vra-
ta nisu vodi l a u gl avni deo kue u kome je ivela
porodi ca, i svako ko bi tuda prolazio, svaki putnik-
namerni k i mao je pravo da otvori ta Vrata, stupi u
sobu i u njoj prenoi . Dakl e, te sobe behu takve da
onaj ko bi uao nije ni kada mogao da dopre do
sredita porodi nog ivota, on bee vazda sluajni
prolaznik, ni kada pravi gost . Ovaj ti p heterotopije,
koji je danas prakti no iezao iz nae civilizacije,
mogao bi se moda prepoznati u uveni m sobama
amerikih "motela", u koje se ulazi sa automobi l om
i partnerom i gde je nezakoniti seks istovremeno
potpuno skriven i potpuno zati en, skrajnut, bez
da bude, uzasve, pod vedri m nebom.
esto naelo. Posl ednj a odl i ka heterotopija jeste
da su one, u odnosu na ostatak prostora, j edna
funkcija, koja se ostvaruje i zmeu dva suprotna
pola. Ili bolje, one imaju ul ogu da stvore j edan pro-
stor privida koji razobli ava iznova svu iluzornost
stvarnog sveta, sva ta razmetanja unutar kojih j e
ljudski ivot i zpregrai van. Moe biti da je ul oga,
koju imaju da odi graj u tokom dugog vremena sve
te uvene j avne kue, da prue ono ega se liava.
Ili pak, naprotiv, da stvore drugi prostor, stvaran,
isto tako savren, besprekoran i dobro ureen ko-
liko je ovaj na u neredu, loe zamiljen i manjkav.
Ovo nije heterotopija privida ve kompenzaci j e, i
pitam se nije li traak od ovoga prisutan i u funk-
cionisanju i zvesni h kol oni j a.
U i zvesni m sl uaj evi ma one su, na ni vou opte
organi zaci j e zeml j i nog prostora, igrale ul ogu
heterotopija. I mam na umu, na primer, u trenut-
ku prvog talasa kol oni zaci j e, u sedamnaestom
stoleu, puri tanska drutva koja su Engl ezi os-
35
SPISI
novali u Ameri ci i koja behu druga mesta, apso-
lutno savrena.
Mislim takoe na one i zvanredne j ezui tske
kolonije koje su osni vane u Junoj Americi: divne,
potpuno ureene, u kojima je ljudsko savrenstvo
bi l o stvarno dosti gnuto. Jezui ti Paragvaj a osnovali
su kolonije u kojima je i vot bio ureen do najsit-
nijih pojedinosti. Sel o j e graeno prema strogom
pravilu, oko pravougl og trga u ijoj osnovi bee
crkva, na j ednom kraju kol a, na dr ugom groblje, i,
naspram crkve, ulica koja se sa drugom ukrtala pod
pravim ugl om; porodi ce su imale svaka svoju malu
brvnaru du j edne od tih dvej u osa, obrazujui tako
tanu reprodukciju Hri stovog znaka. Hrianstvo
j e, tako, sutinski oznai l o svoj i m znakom prostor i
geografiju ameri kog sveta.
Svaki danj i com poj edi naca upravljae ne
pitaljka, ve zvono. Buenj e bee utvreno za sve
u isti as, posao je poi nj ao za sve u isto vreme;
obroci u podne i u est sati; potom se i de na spa-
vanje, a u pono, odi graval o se ono to se zval o
brano buenje, to e rei da se, kad manastirsko
zvono zazvoni , svako bacao na i spunjenje svojih
dunosti .
Javne kue i kolonije, to su dva ekstremna ti pa
heterotopije, i ako se pomi sl i , nakon svega, bro-
du, tom komadu pl i vaj ueg prostora, mestu bez
mesta, koje ivi samo za sebe, koje j e zatvoreno
u sebe i koje istovremeno pluta po beskonanom
moru te koji, od luke do luke, od mesta do mesta,
od j avne kue do j avne kue, brodi ak do kolonija
u potrazi za najskrivenijom dragocenou njihovih
vrtova, shvatiete zato brod bejae za nau civi-
lizaciju, poev od esnaestog stolea pa do nai h
dana, ne samo naj vee orue ekonomskog razvoja
(to nije predmet mog dananj eg obraanj a), ve i
najvei izvor mate. Laa, to j e heterotopija par ex-
cellence. U ci vi l i zaci j ama bez brodova snovi usahn-
j uj u, pi j unaa smenj uj e avanturu, a policija stupa
namesto gusara.
Sa francuskog preveo Pavle Mi l enkovi
Nasl ov i zvorni ka: "Des espaces autres", Architec-
ture, Mouvement, Continuit, n 5, octobre 1984,
str. 46-49.
36
POR E DA K G OVOR A
Pristupna beseda na Kole de Frans,
odrana 2. decembra 1970. godine.
Voleo bih da se - u besedu koju danas treba da
odri m, kao i u one koje u, moda godi nama,
morati da dri m - potaj no uvuem. Vie negol i da
uzmem re, voleo bih da me ona obmota i ponese
daleko s onu stranu svakog mogueg poetka.
eleo bih da sebe opazi m kako govori m bezi men-
im gl asom koji mi je ve odavno prethodio: onda bi
mi bilo dovol j no da frazu obl oi m, da je sl edi m, da
se smestim, a da se na to ne obrati panj a, u njenim
meuprostorima - kao da mi je ona dala neki znak,
drei se za trenutak na oprezu. Od poetka nje
dakle nee biti: i umesto da budem onaj od koga
govor tee, ja u radije biti nasumi ce preputen
nj egovom odvijanju, tanka rupa, taka nj egovog
mogueg i eznua.
Voleo bih da iza mene stoji (odavno uzevi re i
govorei unapred sve to u rei) j edan gl as koji bi
govori o ovako: "Treba nastaviti, j a ne mogu da nas-
tavi m, treba nastaviti, treba rei onol i ko rei koliko
ih ima, treba ih govoriti sve dok me one ne nau,
sve dok mi ne kau - udna muka, udna greka,
treba nastaviti, to je moda ve ui nj eno, oni su mi
moda ve kazali, moda su me doveli do praga
moj e prie, do vrata kojima se moj a pria otvara,
zaudi l o bi me ako se ona otvore".
Kod mnogi h, mislim, postoji slina elja da se ne
zapoi nj e, da se ponovo nae, od ul aska u igru do
druge strane govora - a da se ne mora spolja gl e-
dati ta bi ona j edi nstvenog, opasnog, moda zl o-
kobnog mogl a imati. Ovoj tako zaj edni koj elji in-
stitucija odgovara na ironian nai n, inei poetke
sveani ma, okruuj ui ih panj om i tiinom, i
nameui im - kao da bi ih iz daljine oznaila - ritu-
alizovane forme.
el j a kae:"Ja sama neel i m da uem u taj rizini
poredak govora; ne bih elela da mu govori m
onom stoj e u nj emu britko i odl uno; volela bih da
on bude sav oko mene, kao mirna, duboka, beskra-
j no otvorena prozranost, gde bi drugi odgovorili
na moje oekivanje i iz koga bi se istine, j edna po
j edna, izdigle; imala bih samo da se prepustim, u
njemu i njime, kao neka srena lutalica". A institucija
odgovara: "Ne plai se da pone; svi mi smo tu da
ti pokaemo da je govor u zakoni tom redu stvari;
da se odavno bdi nad nj egovom pojavom; da mu
je bilo dato poasno ali obezoruavaj ue mesto; i
da, ukoliko mu se dogodi da bude moan - to ga
mi, samo mi, inimo takvim".
No moda su ova institucija i ova elja samo dve
replike protivstavljene istoj uznemirenosti: nemiru
u odnosu na to ta je govor u svojoj materijalnoj re-
alnosti izgovorene ili napi sane stvari; uznemirenost
u odnosu na ovu tranzitnu egzistenciju namenjenu
da sebe izbrie, ali prema j ednom trajanju koje nam
37
SPISI
ne pripada; nemir da se pod ovom akti vnou, ipak
svakodnevnom i si vom, ne osete moi i opasnosti
na koje se malo misli; nemir u slutnji bitaka, pobe-
da, rana, vl adavi na, sl ugovanj a - preko tolikih rei
to im je dugogodi nj a upotreba ugl aal a nerav-
nine.
No, ta je toliko opasno u injenici da ljudi gov-
ore, i da se njihov govor beskrajno mnoi? Gde je,
dakle, opasnost?
Evo hipoteze koju bih veeras hteo da istaknem,
da bih odredio mesto - ili moda vrlo provizornu
scenu - za rad koji obavl j am: pretpostavljam da
je u svakom drutvu proi zvodnj a govora u isti
mah kontrolisana, sel ekci oni sana, organi zovana i
rasporeena preko i zvesnog broja procedura koje
trebaju da od nj ega otkl one moi i opasnosti , da
gospodare nj egovi m aleatornim ostvarivanjem, da
i zbegnu nj egovu tvrdu, stranu materijalnost.
U drutvu kakvo je nae poznate su, si gurno,
procedure iskljuivanja. Naj oi gl edni j a i najblia je
zabranjeno. Znamo dobro da nemamo prava sve
da kaemo, da ne moemo svemu da govori mo u
bilo kakvim okolnostima, da, naj zad, ne moe bilo
ko da govori bilo emu. Tabu predmeta, ritual
okolnosti, privilegovano ili iskljuivo pravo sub-
jekta koji govori: tu je igra tri ti pa zabrana, to se
ukrtaju, uzajamno jaaju i nadopunj uj u, oblikujui
j ednu sloenu reetku koja se neprestano men-
j a. Dodao bih samo da, do danas, oblasti gde j e
reetka najvra, gde se crna okna umnoavaj u, to
su oblasti seksualnosti i politike: kao da je govor,
daleko od toga da bude taj prozrani ili neutralni
elemenat u kome se seksualnost obezoruava a
politika umiruje, j edno od mesta na kojima oni os-
tvaruju, i to premono, neke od svojih najopasnijih
sposobnosti . Prividno, uzal ud bi se govor predstav-
ljao kao beznaaj an: brzo i vrlo rano zabranj eno
otkriva nj egovu vezu sa eljom i sa moi . I ta je u
tome udno: budui da govor - kako nam j e psi ho-
analiza pokazal a - nije j ednostavno ono to mani -
festuje (ili skriva) el j u; on je i on stoj e objekt elje;
i budui da - ovom istorija ne prestaje da nas ui
- govor nije j ednostavno ono to prevodi borbe ili
sisteme domi naci j e, ve ono za ta se, i me se bori,
mo koj om hoemo da se podi i mo.
U naem drutvu postoji i drugi princip
iskljuivanja: ne vi e zabranj eno, ve razdeljeno ili
odbaeno. Mislim na suprotstavljenost razuma i
ludila. Od poetka srednj eg veka luak j e onaj iji
govor ne tee kao kod drugi h: deava se da se nje-
gova re uzme kao bezvredna, nereena, bez istine
i vanosti , ne verujui u njenu pravdu, ne mogui
nj ome overiti akt ili ugovor, ne mogui ak, u sveto-
sti mise, nj ome omogui ti da se hieb pretvori u telo
Isusovo; zauzvrat, desi se da se luaku, nasuprot
svakom drugom, pridaju udnovate moi, mo da
kae skrivenu istinu, da prorekne budunost, da u
svoj svojoj naivnosti uvidi ono to mudrost dru-
gi h ne moe opaziti. Zani ml j i vo j e da j e re luaka
u Evropi vekovi ma bila ili nesl uana, ili pak uzeta
kao re istine. Ili je padal a u nitavilo - odbaena
onoga trenutka kada i i zreena; ili se pak u njoj
deifrovao naivan ili lukav razum, razumniji od ra-
zuma razumnih ljudi. U svakom sluaju, iskljuena
38
POREDAK GOVORA
ili tajno uvedena razumom u striktnom smislu
- ona nije postojala. Ludi l o luaka prepoznavalo
se kroz njegove rei; upravo one su bile mesto gde
se podela obavljala; ali, ni kada ih nisu sakupljali niti
sluali. Nikada, do kraja XVIII veka, j edan lekar nije
doao na ideju da sazna ta se reklo (kako, zato se
reklo) u ovoj rei koja je ipak bila razliita. Ceo taj
beskonani govor l uaka pretvarao se u buku; a re
su mu davali samo si mbol i no, u pozoritu gde bi
on istupio - nenaoruan i pomi ren - poto je igrao
ul ogu zamaskirane istine.
Reklo bi se da je danas sve ovo gotovo, ili se
zavrava; da re l uaka nema vi e drugu stranu
podel j enog, da ona vi e nije nita i nereeno,
da nas ona, naprotiv, ini oprezni ma, da u njoj
traimo smisao, skicu ili ostatak j ednog del; i da
smo doli dotle da re l uaka l ovi mo u onom to
mi sami nagl aavamo, u t om minijaturnom pror-
ezu kroz koji nam izmie ono to govori mo. Ali, to-
lika panja ne dokazuj e da je stara podel a postala
beznaaj na: setimo se samo onog okl opa znanj a
kroz koji deifrujemo re; pomi sl i mo samo na celu
mreu institucija koja nekom dozvol j ava - lekaru,
psihoanalitiaru - da uj e ovu re, a pacijentu da
ponese, ili beznadno zadri svoje sirote rei; dovol j -
no je. na sve ovo pomisliti da bi smo se zapitali da
li ta podel a - daleko od t oga da bude izbrisana
- drugai j e vai , prema razliitim linijama, kroz
nove institucije i sa efektima koji ni kako nisu isti.
ak i ako bi se ul oga lekara sastojala samo u tome
da paljivo poslua j ednu naj zad sl obodnu re, j o
uvek se akt sluanja odvi ja u trajanju cenzure. Sl uh
za govor posednut el j om, sl uh koji sebe dri - kao
svoju najveu egzaltaciju ili svoj u najviu strepnju
- za optereenog stranim moi ma. Ako j e odista,
da bi se monstrumi leili, potrebna tiina razuma
- dovol j no je samo da ta tiina bude pozvana na
uzbunu, pa da podel a ostane.
Moda je rizino razmatrati suprotstavljenost is-
tinitog i l anog kao trei sistem iskljuivanja, pored
oni h kojima sam upravo govorio. Kako bi se ra-
zumno mogl i uporediti stega istine i podele poput
ove, podele koje su na poetku neograni ene, ili se
bar organi zuj u oko istorijskih konti ngenci j a; koje su
ne samo podl one promeni ve se nalaze u stanju
stalnog premetanj a; podel e koje podrava itav
sistem institucija to ih i nameu i njima upravljaju;
koje se, naj zad, ne izvravaju bez prinude, i j edni m
del om ak i putem nasilja.
Svakako da na ni vou pretpostavke, unutar j ed-
nog govora, podel a i zmeu istinitog i l anog nije
ni samovol j na, ni i zmenlji va, ni institucionalna, ni
nasilna. No ako smo na nekoj drugoj lestvici, ako
se postavi pitanje tome kakva je volja za istinom
bila i kakva je ona koja j o danas traje - ta volja koja
je prola tolike vekove nae istorije - ili pak ako se
zapi tamo koji tip podel e upravlja naom vol j om za
znanj em: onda se pred nama ocrtava neto poput
j ednog sistema iskljuivanja (istorijski, izmenljiv, in-
stitucionalno pri nudan sistem).
To je zasi gurno istorijski nastala podel a. Jer je
pravi govor, j o kod grki h pesni ka iz VI veka, u pra-
vom i val ori zovanom smislu rei, pravi govor koga
se potovalo i plailo, kome se svakako moralo
potiniti (poto je vl adao), bio govor koji je neko
izgovarao uz posebna prava, i prema odreenom
39
SPISI
ritualu; to je bio govor koji, prorokujui budunost,
ne samo da je navetavao ono to treba da se desi
ve je i doprinosio nj egovom ostvarenju, nosio
u sebi zdruenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi -
nom. No evo kako, vek kasnije, najvia istina vi e
ne poiva u onome to je govor bio ili inio, ve u
onom to je on govori o: doao je dan kada se istina
preobratila, iz ritualizovanog, efi kasnog i praved-
nog ina iskazivanja u sam iskaz: prema svom
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode-
la izmeu Hesioda i Platona, dvoj ei istinit i laan
govor; podela je nova, poto odsada pravi govor
nije vie dragocen, eljeni govor, poto to vie nije
govor vezan za i spunjenje moi . Sofista j e i zgnan.
Ova istorijska podel a dala j e, bez sumnj e, optu
formu naoj volji za znanj em. No ona i pak nije
prestala da se premeta: velike naune promen
moda se, ponekad, mogu tumai ti i kao posl edi ce
j ednog otkria, ali i kao poj ava novih formi u volji
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti-
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuj e
u igru, ni sa domeni ma predmeta kojima se obraa,
ni sa tehni kama na koje se oslanja, sa vol j om za
znanj em koja karakterie kl asi nu kulturu. Vratimo
se malo: u XVI i XVII veku (naroito u Engleskoj)
pojavila se volja za znanj em koja j e, anticipirajui
svoje aktuelne sadraje, ocrtala predmete mogue,
podl one posmatranju, klasiranju, merenj u; j ed-
na volja za znanj em koja j e saznaj uem subj ektu
nametala (na izvestan nain pre svakog iskustva)
odreenu poziciju, izvestan pogl ed i funkci j u (prvo
gledati pa itati, prvo verifikovati pa komentarisati);
j edna volja za znanj em koja j e predvi del a (na nain
optiji od svakog odreenog modusa) tehni ki
nivo gde se znanj a moraju uneti da bi bila korisna
i podl ona verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
velike pl atonovske podel e volja za i sti nom imala
vlastitu istoriju, koja nije istorija pri nudni h istina:
istorija pl anova predmeta koje treba upoznati , isto-
rija funkci j a i pozi ci j a saznaj ueg subj ekta, istorija
materijalnih, tehni ki h, instrumentalnih ul aganj a
saznanj a.
Meutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste-
mi iskljuivanja, oslanja se na j ednu institucionalnu
podrku: nju u isti mah pojaava i vodi itava mrea
praksi, kao to je pedagogi j a, kao to su sistem
knj i ga, bi bli oteka, edi ci j a, kao nekadanj a nauna
drutva i dananj e laboratorije. No nju j o dubl j e
vodi nain na koji se znanj e uvodi u drutvo, na koji
se ono vrednuj e, raspodeljuje, deli i na odreen
nain pripisuje. Seti mo se ovde, samo si mbol i no,
starog grkog pri nci pa: da se aritmetika moe pri-
meniti u demokratski m dravama, jer ona ui j ed-
nakosti, ali da se geometri j a moe uiti samo u oli-
garhi j ama, poto ona ukazuj e na razmere u nejed-
nakosti.
Najzad, ja veruj em da ova volja za istinom, na
takav nain podrana i nsti tuci onal nom distribuci-
j om i podrkom, hoe da na druge govore - stalno
govori m naem drutvu - izvri izvestan pritisak,
i neku vrstu prisile. Mislim na nain kojim je za-
padna literatura vekovi ma morala da trai oslonac
u pri rodnom, sl i nom, iskrenosti, u nauci takoe
- ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
nain kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
kao predloi ili recepti, eventual no kao pouka, od
40
SPISI
ritualu; to je bio govor koji, prorokujui budunost,
ne samo da je navetavao ono to treba da se desi
ve je i doprinosio nj egovom ostvarenju, nosio
u sebi zdruenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi -
nom. No evo kako, vek kasnije, najvia istina vi e
ne poiva u onome to je govor bio ili inio, ve u
onom to je on govori o: doao je dan kada se istina
preobratila, iz ritualizovanog, efi kasnog i praved-
nog ina iskazivanja u sam iskaz: prema svom
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode-
la izmeu Hesioda i Platona, dvoj ei istinit i laan
govor; podela je nova, poto odsada pravi govor
nije vie dragocen, eljeni govor, poto to vie nije
govor vezan za i spunjenje moi . Sofista j e i zgnan.
Ova istorijska podel a dala j e, bez sumnj e, optu
formu naoj volji za znanj em. No ona i pak nije
prestala da se premeta: velike naune promen
moda se, ponekad, mogu tumai ti i kao posledice
j ednog otkria, ali i kao poj ava novih formi u volji
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti-
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuj e
u igru, ni sa domeni ma predmeta kojima se obraa,
ni sa tehnikama na koje se oslanja, sa vol j om za
znanj em koja karakterie klasinu kulturu. Vratimo
se malo: u XVI i XVII veku (naroito u Engleskoj)
pojavila se volja za znanj em koja j e, anticipirajui
svoje aktuelne sadraje, ocrtala predmete mogue,
podl one posmatranju, klasiranju, merenj u; j ed-
na volja za znanj em koja j e saznaj uem subj ektu
nametala (na izvestan nain pre svakog iskustva)
odreenu poziciju, izvestan pogl ed i funkci j u (prvo
gledati pa itati, prvo verifikovati pa komentarisati);
j edna volja za znanj em koja je predvi del a (na nain
optiji od svakog odreenog modusa) tehni ki
nivo gde se znanj a moraju uneti da bi bila korisna
i podl ona verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
velike pl atonovske podel e volja za i sti nom imala
vlastitu istoriju, koja nije istorija pri nudni h istina:
istorija pl anova predmeta koje treba upoznati , isto-
rija funkci j a i pozi ci j a saznaj ueg subj ekta, istorija
materijalnih, tehni ki h, instrumentalnih ul aganj a
saznanj a.
Meutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste-
mi iskljuivanja, oslanja se na j ednu institucionalnu
podrku: nju u isti mah pojaava i vodi itava mrea
praksi, kao to je pedagogi j a, kao to su sistem
knj i ga, bi bli oteka, edi ci j a, kao nekadanj a nauna
drutva i dananj e laboratorije. No nju j o dubl j e
vodi nain na koji se znanj e uvodi u drutvo, na koji
se ono vrednuj e, raspodeljuje, deli i na odreen
nain pripisuje. Seti mo se ovde, samo si mbol i no,
starog grkog pri nci pa: da se aritmetika moe pri-
meniti u demokratski m dravama, jer ona ui j ed-
nakosti, ali da se geometri j a moe uiti samo u oli-
garhi j ama, poto ona ukazuj e na razmere u nejed-
nakosti.
Naj zad, j a veruj em da ova volja za istinom, na
takav nain podrana i nsti tuci onal nom distribuci-
j om i podrkom, hoe da na druge govore - stalno
govori m o naem drutvu - izvri izvestan pritisak,
i neku vrstu prisile. Mislim na nain kojim je za-
padna literatura vekovi ma morala da trai oslonac
u pri rodnom, sl i nom, iskrenosti, u nauci takoe
- ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
nain kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
kao predloi ili recepti, eventual no kao pouka, od
40
POREDAK GOVORA
XVI veka morale da trae da se zasnuj u, raciona-
lizuju, opravdaju u teoriji bogatstva i proi zvodnj e:
mislim i na nain koj i m je j edan tako zastareo skup
kao to je to krivini si stem, traio svoja vea prava
- naravno - u teoriji prava, a zati m, od XIX veka, u
sociolokim, psi hol oki m, medi ci nski m, psihijatrijs-
ki m znanj i ma: kao da j e sama re zakona u naem
drutvu morala da se autorizuje istinitim govorom.
Od tri velika sistema iskljuivanja koji pogaaj u
govor - zabranj ena re, podel a i zmeu ludila i ra-
zuma, i volja za istinom - ja sam naj due govori o
treem. Dva prethodna su, ve vekovi ma, bili
prema njemu, u nj egovom pravcu i zvoeni ; sve
vie on pokuava da ih preuzme na sebe, da bi ih
istovremeno modi fi kovao i zasnovao, a prva dva ne
prestaju da bivaju sve krhkiji, sve nesigurniji - uko-
liko ih je danas obuhvati l a volja za istinom koja,
opet, ne prestaje da j aa i postoj e sve dubl j a, sve
opseni j a.
A, ipak, njoj se si gurno naj manj e govori. Kao
da su za nas volja za istinom i njene peripetije bile
zamaskirane istinom samom, u svom nunom od-
vi j anj u. A razlog za ovo lei moda u sl edeem:
ukoli ko pravi govor u stvari vi e nije, od Grka, onaj
koji odgovara na elju, ili onaj koji ini mo, u volji
za i sti nom, u volji da se ona kae, onda ovaj pravi
govor - ta je on u stvari, ako ne elja ili mo? Istiniti
govor, koji nunost nj egove forme osl obaa elje i
liava moi , ne moe priznati volju za istinom koja
samo prelazi preko nj ega: a volja za istinom, kakva
nam se nametnula j o odavno, j este takva kakvu
nam istina koju ona eli ne moe maskirati.
Na taj nai n, predoava nam se samo j edna is-
ti na, koja bi bila bogatstvo, pl odnost, tiha i zavodlji-
vo uni verzal na snaga. A mi , zauzvrat, ne znamo za
volju za i sti nom kao za j ednu ogromnu maineriju
namenj enu i skl j ui vanj u. Svi oni koji su, taku po
taku, u naoj istoriji pokual i da ocrtaju ovu volju
za i sti nom i da je stave u pitanje nasuprot istini, up-
ravo onde gde istina pred uzi ma da opravda zabran-
j eno i da definie ludost, svi oni , od Niea do Artoa
i Bataja, moraj u sada da nas ponude naznakama
- bez sumnj e uzvi eni m - za svakodnevni rad.
Oi gl edno da postoji j o mnogo drugi h proce-
dura kontrole i ograni enj a govora. One kojima
sam do sada govorio deluju u i zvesnom smislu
spolja; one funkci oni u kao sistemi iskljuivanja;
one bez sumnj e sadre onaj deo govora koji se
ukljuuje u mo i el j u.
Mislim da se iz govora moe izdvojiti j edna
druga grupa. Interne procedure, poto sami gov-
ori obavljaju vlastitu kontrolu; procedure koje
vei m del om predstavljaju principe klasifikacije,
ureivanja, raspodele - kao da se ovog puta radi
ovladavanju j ednom drugom di menzi j om, di men-
zijom dogaaj a i sl uaj a.
Na prvom mestu komentar. Pretpostavljam,
a da u to nikako ni sam si guran, da nema drutva
gde ne postoje vani govori koji se priaju, po-
navljaju i variraju; formul e, tekstovi, ritualizovani
ansambl i govora koji se pri povedaj u, prema tano
odreeni m okol nosti ma; stvari koje se j ednom
41
SPISI
kau pa sauvaj u, poto se u nj i ma sluti neto
poput tajne ili bl aga. Ukratko, mogl o bi se rei da
u drutvima postoji, vrlo regularno, neka vrsta us-
postavljanja razliitih ni voa meu govori ma: gov-
ori koji "se ispriaju" tokom dana, meu ljudima, i
koji prou onoga asa kada su i zgovoreni ; i govori
koji su u poetku i zvesnog broja novih rei, koji te
rei preuzimaju, preobraavaju ili govore njima,
ukratko govori koji, beskrajno, s onu stranu njihove
formulacije, jesu reeni, ostaju reeni i treba ih opet
rei. Poznajemo ih u naem si stemu kulture: to su
religiozni ili pravni tekstovi, to su i oni udni tek-
stovi, udni kada razmotri mo njihov status, i koje
nazivamo "knjievnim" tekstovi ma; u izvesnoj meri
to su i nauni tekstovi.
Izvesno je da ovo razilaenje nije ni stabilno, ni
konstantno, ni apsol utno. Nema, sa j edne strane,
kategorije date j ednom za sve, fundamental ni h ili
stvaralakih govora, a zati m, s druge strane, mase
onih koji ih ponavljaju, tumae i komentari u. Mno-
gi znaajni tekstovi se pokvare i nestanu, a komen-
tari ponekad dou na prvo mesto. No uzal ud ove
primene menjaju -f unkci j a ostaje; a princip j ednog
razilaenja uvek je ponovo ukl j uen u igru.Radikal-
no brisanje ovog razliitog nivelisanja uvek e biti
samo igra, utopija ili strepnja. Igra la Borhes j ed-
nog komentara koji bi bio samo ponovno javljanje,
re po re (no ovoga puta sveano i oekivano)
onoga to on komentarie; uz to igra kritike koja bi
do u beskraj govorila delu koje uopte ne postoji.
Lirski san govoru koji se ponovo raa u svakoj
svojoj taki potpuno nov i nevi n, i koji se bez pres-
tanka uvek javlja u svoj svojoj svei ni , pol azei od
stvari, oseanj a ili misli. Strepnj a onog aneovog
bol esni ka za koga j e najmanji i skaz bi o kao "re
Jevanel j a" koja krije neiscrpne riznice smisla i
zasl uuj e da bude neprestano proganj ana, ponovo
zapoi nj ana, komentari sana:"Kada pomi sl i m, gov-
orio bi kada bi neto proitao ili uo, kad pomi s-
lim na tu reenicu koja ide u venost i koju moda
nisam sasvi m shvatio".
Ali, ko ne uvi a da se ovde radi tome da se
svaki put poniti j edan od termina relacije, a ni ka-
ko da se uki ne sam odnos? Odnos koji ne prestaje
da se vremenom menj a; odnos koji u datoj epohi
dobi j a mnogostruke i di vergentne forme; pravna
egzegeza se potpuno razlikuje (i to ve odavno) od
rel i gi oznog komentara;j ednoj edi no i isto knj i evno
del o moe da i zazove, i to simultano, vrlo distink-
tivne ti pove govora: Odiseja se u istoj epohi pojav-
ljuje i u prevodu Berara, uz beskraj na objanjenja, i
u Doj sovom Ulisu.
Za trenutak u se ograniiti i naznaiti da,
u onom to se gl obal no naziva komentarom,
razilaenje i zmeu prvog i drugog teksta igra j ed-
nake ul oge. S j edne strane, ono omoguava da se
saine (i to beskrajno) novi govori : poloaj prvog
teksta, nj egova stalnost, nj egov status govora koji
se uvek moe ponovo aktualizovati, mnogostruki i
skriveni smi sao koji on dobi j a da bi bio posednik,
bitna nedovrenost i bogatstvo koji mu se pridaju
- to sve prua otvorenu mogunost za izricanje
govora. No, s druge strane, ul oga komentara - bilo
kakve da su tehni ke koje su u pitanju, jeste samo
da najzad kae ono to je u tiini tamo dole bilo ar-
tikulisano. On j e duan, shodno paradoksu koga on
uvek menj a, ali kome ni kada ne i zmakne, da prvi
42
POREDAK GOVORA
put kae ono to je svakako ve bilo reeno i da
neumorno ponavlja ono to ipak nikada nije bilo
reeno. Nepregl edno penuanj e komentara obav-
lja se iznutra, snom skrivenom ponavljanju; na
njegovom horizontu moda nema nieg drugog
od onoga to je bilo i na poetku: j ednostavno
prianje. Komentar titi govor od sluaja, inei
njegov deo: on omoguava da se kae neto drugo
a ne sam tekst, ali pod usl ovom da se kae taj isti
tekst i da se on na neki nain ispuni. Otvorena mno-
gostrukost i neizvesnost pri nci pom komentara bi-
vaju prenesene od onoga to bi se usudilo rei
broju, obliku, maski , okolnosti ponavljanja. Novo
nije u onome to je reeno, ve u dogaaj u nj ego-
vog povratka.
Verujem da postoji i drugi pri nci p razreivanja
j ednog govora. Do i zvesne take, on j e kompl e-
mentaran prvom. Radi se autoru. Autor, koji se
naravno ne shvata kao poj edinac koji govori, koji
je izgovorio, ili napisao j edan tekst - ve autor kao
princip grupisanja govora, kao j edi nstvo i izvor nje-
govi h znaenj a, kao ognj i te nj i hove koherencije.
Ovaj princip ne vai svuda, niti na stalan nain:
postoji svuda oko nas mnogo govora koji cirkuliu,
ne zadravajui svoj smi sao ili efikasnost autora
kome su pripisivane svakodnevne izjave, koje su
odmah izbrisane; dekreti ili govori kojima je potre-
ban potpisnik ali ne autor, tehni ka uputstva koja
se u anonimnosti prenose. Ali, u oblastima gde
je pripadnost j ednom autoru pravilo - literatura,
filozofija, nauka - vidi se da ta pri padnost ne igra
uvek istu ul ogu; u vrsti naunog govora, pri pad-
nost j ednom autoru u srednj em veku je bila neo-
phodna, jer je ona bila indeks istine. Smatralo se da
pretpostavka od svoga autora uzima ak i naunu
vrednost. Od XVII veka ova funkcija se neprestano
brisala u naunom govoru: ona u stvari sada samo
funkci oni e da bi dala ime teoremi, primeru ili si n-
dromu. Zauzvrat, u vrsti knj i evnog govora, i poev
od iste epohe, funkci ja autora nije prestala da j aa:
sve ove prie, pesme, drame ili komedije, koje su
u srednjem veku kruile kao anoni mne ili priblino
takve - za njih sada pitamo (i traimo da nam one to
kau) otkuda dol aze, ko ih je pisao; traimo da au-
tor vodi rauna j edi nstvu teksta koga potpisuje:
trai se da on otkrije, ili bar da pred sobom navede
skriveni smisao koji ih proi ma; trai se od njega da
ih artikulie, na l i nom i votu, u doivljenim iskust-
vi ma, na stvarnoj prii iz koje su se rodile. Autor je
onaj koji uznemi ruj uem j ezi ku funkcije prua nje-
gova j edi nstva, vorove koherencije, uklapanje u
stvarno.
Znam da e mi se rei: "Ali, vi ovde govorite
autoru, takvom kakvog ga kritika naknadno iznala-
zi , kada je smrt dol a i ostao samo zamren gal i -
matijas; u to sve mora se uvesti malo reda; u stvari,
moda je u i zvesnoj meri fiktivno zamisliti j edan
projekat, j ednu koherenciju, j ednu tematiku koja
se trai od svesti ili i vota autorova. No to nikako
ne smeta injenici da je on odista postojao, stvarni
autor, ovek koji se uvlai u izanale rei i unosi u
njih svoj duh i svoj haos".
Si gurno bi bilo apsurdno poricati egzi stenci j u
i ndi vi duuma koji pie i pronalazi. No, ja mislim da
- bar od i zvesnog vremena - poj edi nac koji pie
tekst na ijem je hori zontu j edi no mogue delo,
preuzima funkciju autora: ono to on pie i to ne
43
SPISI
pie, to belei ak i kao provizoran koncept, kao
skicu del, i ono to on naputa - uticae na sva-
kodnevne izjave. Sva ta igra razlika propisana je
funkcijom autora, takvom kakvu mu nj egovo doba
daje, ili pak takvom kakvu on, sa svoje strane, modi-
fi kuj e. Jer on si gurno moe da uzburka tradiciona-
lnu predstavu autoru; upravo polazei od nove
pozicije autora on e modelovati - u svemu to bi
mogao rei, u svemu to svakog dana kae, u sva-
kom trenutku - j o uzdrhtali obris svoga del.
Komentar je ograni avao sluajnost govora
i grom identiteta u formi ponavljanja i istog. Princip
autora ograni ava ovaj isti sluaj i grom identiteta
koji ima oblik individualiteta i pri nci pa ja.
U onome to se naziva ne naukama ve
"disciplinama" trebalo bi takoe uoiti pri nci p
ograni avanja. Ta kode relativan i pokretljiv princip.
Princip koji dozvol j ava da se gradi , ali prema j ednoj
strogoj igri.
Organi zaci j a di sci pl i na protivstavlja se i prin-
ci pu komentara i pri nci pu autora. Pri nci pu autora,
poto se di sci pl i na definie j ednom obl au pred-
meta, skupom metoda, korpusom pretpostavki
koje se smatraju istinitim, i grom pravila i definicija,
tehni ka i i nstrumenata: sve ovo ini j ednu vrstu
anoni mnog sistema na raspol aganj u onome koji
eli i moe nj i me da se posl ui , a da nj egov smi sao
i valjanost ne budu povezani sa oni m koji je sebe
naao u pronal azau. Al i , i pri nci p di sci pl i ne se
protivstavlja pri nci pu komentara: u di sci pl i ni , za
razliku od komentara, ono to j e na poetku pret-
postavljeno - to nije smi sao koga treba ponovi ti ,
to j e ono to j e potrebno za gradnj u novi h i ska-
za. Dakl e, da bi postoj al a di sci pl i na, potrebna j e
mogunost formul i sanj a, i to beskonana, novi h
stavova.
Meutim, ima neto vi e: vie, poto bez sumn-
je postoji i neto manj e: disciplina nije suma svega
to moe biti istinito reeno povodom neke stvari:
to ak nije skup svega to moe biti, povodom
iste date, pri hvaeno u svojstvu principa koheren-
cije ili sistematinosti. Medi ci na nije sastavljena iz
ukupnosti svega to se moe istinito rei bolesti;
botaniku ne moemo definisati sumom svih istina
koje se odnose na biljke. Za to postoje dva razlo-
ga: prvi, botani ka ili medi ci na, kao i svaka druga
di sci pl i na, sai nj ene su kako od istina tako i od
greaka, [greaka koje nisu ostaci ili strana tela, ve
koje imaju pozi ti vne funkci j e, istorijsko delovanje,
j ednu ul ogu esto nerazdvoj i vu od ul oge istina. I
drugi , zbog kojeg j edan iskaz koji pripada botani -
ci ili patologiji, mora da odgovori ovi m usl ovi ma,
u j ednom stroem i sl oeni j em zahtevu nego to
je ista i j ednostavna istina: u svakom sluaju,
drugai j i m usl ovi ma. On mora da se obrati j ed-
nom planu predmetno odreenom: od kraja XVII
veka, na primer, da bi j edan iskaz bio tretiran kao
botaniki", on se mora odnosi ti na vidljivu struktu-
ru biljke, na sistem njenih bliih ili daljih slinosti ili
na mehani ku njenih fl ui da (te tako nije vie mogao
da sauva, kao to je to bio sluaj u XVI veku, svoje
si mbol i ke vrednosti , ili skup svojstava koje su mu
pripisane u Antici). No i bez da pri padne nekoj dis-
ciplini, j edan iskaz ima da posegne za konceptu-
alnim ili tehni ki m i nstrumenti ma j ednog sasvim
odreenog ti pa; poev od XI X veka j edan iskaz nije
44
POREDAK GOVORA
vie medicinski, on tavie see van medi ci ne" i
zadobi j avrednosti poj edi nanefantazi j e ili narodne
domiljatosti, ubaci vi u i gru poj move istovremeno
metaforike, kvalitativne i supstanci j al ne (kao to
su guenje, tople tenosti ili tvrde materije); on se
moe i mora uzvratno obratiti poj movi ma isto tako
metaforinim, ali sazdani m naj ednom drugai j em
model u, funkci onal nom i fi zi ol okom (kao to
su nadraaj, upala ili degeneraci j a tkiva). Ima j o
neto: da bi pri padao j ednoj di sci pli ni , iskaz mora
da se pripie j ednom odreenom ti pu teorijskog
horizonta; neka bude dovol j no podseanj e da
istraivanje pri mi ti vnog j ezi ka, kao tema savreno
prihvaena u XVIII veku, dospeva, u drugoj polovini
XIX veka, do pada u svakom di skursu, neu rei u
greku, ali u himeru, snovi enj e, u istu i prostu
lingvistiku nakaznost].*
Unutar svojih grani ca, svaka di sci pl i na priznaje
istinite i lane iskaze; ali, s druge strane svoga
ruba, ona odbacuj e i tavu teratologiju znanj a.
Spoljanjost j edne nauke nasel j ena j e manj e ili vi e
no to se u to veruje: postoji, svakako, neposredno
iskustvo, i magi narne teme koje uvode i provode
verovanja bez seanj a; no moda nema greaka
u striktnom smislu, jer greka moe izbiti i desiti
se sama unutar odreene prakse; umesto t oga,
udovi ta tumaraju, a obl i k im se menj a sa istori-
j om znanj a. Da bi mogao pri padati celini j edne di s-
cipline, j edan stav treba da i spuni sl oene i teke
zahteve; pre no to moe biti izreen kao istinit ili
laan, on mora da bude, kao to j e govori o Kang-
ilem,"u istinitom".
esto se postavl j al o pitanje kako su botaniari
i biolozi XI X veka mogl i da ne vi de kako j e bilo
tano ono ta j e Mendel govori o. Meutim, ono to
je Mendel govori o predmetima, sluio se meto-
dama, postavljao na teorijskom horizontu - to je
bilo strano biologiji nj egove epohe. Nema sum-
nje da je Noden pre nj ega postavio tezu tome
da su hereditarne crte neupadljive; ipak, ma kako
ovaj princip bio nov ili udan, on je mogao biti deo
- bar u smislu eni gme - bi ol okog govora. Sam
Mendel konstituie hereditarnu crtu kao apsolutno
nov bioloki predmet, proistekao iz filtriranja koje
se dotad ni kad nije praktikovalo; on ga izvodi iz
vrste, i pola koji ga prenosi, a dornen u kome ga on
posmatra jeste beskrajno otvoren niz generacija
u kojima se on javlja i nestaje prema statistikim
pravilnostima. Novi predmet, koji zahteva nove
poj movne instrumente, i nove teorijske osnove.
Mendel je govori o istinu, ali on nije bio "u istinitom"
svoga doba: bioloki predmeti i koncepti nisu se
uopte oblikovali prema slinim pravilima: bilo je
potrebno kompl etno menjanje lestvice, razasti-
ranje sasvim novog plana predmeta u biologiji, da
bi Mendel uao u istinito i da bi se, onda, njegovi
stavovi pojavili (dobri m del om) kao tani. Mendel
je bio istinsko udovite, tako da nauka nije mogl a
njemu govoriti. Dak l aj den, na primer, tridesetak
godi na pre t oga, negi raj ui usred XIX veka biljnu
* Napomena prireivaa: tekst unutar uglastih zagrada izostavljen je u prevodu Eleonore Prohi, koji je ovde preuzet; oznaeni deo,
dakle, nije integralni deo prevoda iz 1971, ali jeste integralni deo originalnog teksta. Deo teksta na koji se odnosi ova napomena
preveo Pavle Milenkovi.
45
SPISI
seksualnost - samo j e, prema pravilima biolokog
govora, formulisao j ednu di sci pl i nsku greku.
U prostoru sl obodne spoljanjosti uvek je
mogue da se kae istina; ali, u istinitom se biva
samo sluajui pravila di skurzi vne "uredbe" koju
treba reaktivirati u svakom nj enom govoru.
Disciplina j e kontrolni pristup proi zvodnj e gov-
ora. Ona mu utvruje grani ce i grom identiteta koji
ima oblik stalne reaktualizacije pravila.
Uobiajeno je videti - u pl odnosti j ednog auto-
ra, u mnotvu komentara, u razvoju j edne discipline
- isto toliko beskrajnih izvora za stvaranje govora.
Moda, ali to nisu nita manj e principi prinude, i
mogue j e da se ne moe shvatiti njihova pozitiv-
na, umnogostruavaj ua ul oga, ukoli ko se ne uzme
u obzir njihova suavaj ua, prisilna funkci j a.
Mislim da postoji i trea grupa procedura koje
omoguavaj u kontrolu govora. Ovog puta se
uopte ne radi tome da se ovlada moi ma koje
ovi donose, niti da se odvrate opasnosti njihovog
pojavljivanja; radi se odrei vanju uslova njiho-
vog uvoenja, nametanju - individuama koje
ih imaju - izvesnog broja pravila, kao i tome da
se ne dopusti elom svetu pristup do njih. Ovoga
puta se radi razreivanju govorei h subj ekata;
niko nee ui u poredak govora ukoli ko ne od-
govori na izvesne zahteve i ukol i ko nije, od ulaska
u igru, kvalifikovan da je obavl j a. Jo preciznije: sve
oblasti govora nisu j ednako otvorene i podl one
prodiranju: neke su uporno branjene (diferencirane
i diferencirajue), dok druge i zgl edaj u gotovo ot-
vorene za svaki podsti caj , i bezusl ovno date na ra-
spol aganj e govoreem subjektu.
Podsetiu vas, povodom ove teme, na j ednu
anegdotu toliko l epu da se plaim da li je istinita.
Ona sve prisile govora izraava u j ednoj fi guri : to su
prisile koje govoru ograni avaj u mo, one koje up-
ravljaju nj egovi m aleatornim poj avama, one koje
biraju i zmeu govorei h subj ekata. Poetkom XVII
veka, j edan ogun j e uo da superiornost Evropljana
- u posl ovi ma navi gaci j e, trgovi ne, politike, voj ne
vetine - proistie iz njihovih matematikih znanj a.
Poeleo j e da se doepa j ednog tako dragocenog
znanj a. Poto su mu priali j ednom engl eskom
mornaru koji je posedovao tajnu ovih udesni h
govora, naredio je da ovaj doe u nj egovu palatu i
tu gaj e zadrao. Nasamo s njim, poeo j e da uzi ma
asove. Upoznao je matemati ku. U stvari, sauvao
je vlast, i iveo veoma dugo. U XIX veku, u Japanu su
se pojavili matematiari. No anegdota se ovde ne
zaustavlja. Ona ima svoj u evropsku verziju. U prii
se kae daj e engl eski mornar Vil Adams u stvari bio
samouk: bio je tesar, i da bi radio na brodogradilitu,
nauio je geometri j u. Treba li u ovoj prii videti izraz
j ednog od velikih mitova evropske kulture? Monop-
ol i zmu i taj nom znanj u orijentalne tiranije, Evropa
suprotstavlja uni verzal no saoptavanje saznanja,
beskonanu i sl obodnu razmenu govora.
Ali, ova tema nije pri ispitivanju otporna. Nema
sumnj e da su razmene i komuni kaci j e pozitivne crte
unutar kompl eksni h sistema ograni enj a, i ne bi
mogl efunkci oni sati nezavi sno od ovi h. Najpovrnija
46
POREDAK GOVORA
i najvidljivija forma ovih sistema restrikcije konsti-
tuisana je kroz ono to se moe ponovo grupisati
pod imenom rituala; ritual odreuje kvalifikaciju
koju individue koje govore moraju posedovati (i
koje, u igri di j al oga, pitanja, prianja, moraju da za-
uzmu izvestan poloaj i formuliu taj tip iskaza); on
odreuje gestove, ponaanj a, okolnosti, ceo skup
znakova koji treba da prate govor: on najzad fiksira
pretpostavljenu ili nametnutu efikasnost rei, njihov
efekat na one kojima se obraaj u, granice njihove
prinudne vrednosti. Reli gi ozni , pravni, terapeutski i
delimino politiki govori nisu nimalo razluivi od
ove upotrebe rituala koji za subjekte koji govore
istovremeno odreuje izuzetna svojstva i poznate
uloge.
"Govorna drutva" j edni m del om razliito
funkci oni u, moraju da sauvaj u ili proi zvedu gov-
ore, ali da bi ih naterali da krue u zatvorenom pros-
toru, i da ih raspodeljuju samo prema strogi m pravil-
ima, tako da posednici ovom raspodel om ne budu
razvlaeni. Grupe rapsoda koji su znali da recituju
pesme, i, eventualno, da ih variraju i menj aj u, dali
su nam j edan od arhaikih model a; ali ova vetina,
iako joj je cilj bio recitovanje uostal om ritualno, bila
je tiena, branjena i uvana u odreenoj grupi ,
putem vebi pamenj a, esto vrlo sl oeni h, koje je
ova podrazumeval a; uenje j e omoguaval o da se
ue u isti mah u j ednu grupu i u j ednu tajnu koju
je recitovanje pokazivalo, ali je nije razglaavalo;
i zmeu rei i sluanja, ul oge nisu bile uzaj amno iz-
menljive.
Naravno, slina "govorna drutva" sa t om dvos-
mi sl enom i grom tajne i obj ave vi e ne postoje. No
ne zavaravaj mo se: ak i u istinitom govoru, ak i
u j avnom i od svakog rituala sl obodnom drutvu
j o uvek se ispoljavaju oblici prisvajanja tajne i ne-
postojanja uzaj amne i zmene. Verovatno je da se akt
pisanja, takav kakav j e danas institucionalizovan
u knjizi, sistemu i zdavanj a i linosti pi sca, odvijao
u j ednom "govornom drutvu", moda di fuznom
ali j amano i pri si l nom. to se razlikuje od pisca,
koji se neprestano, sam po sebi , suprotstavlja ak-
tivnosti svakog dr ugog subjekta koji govori ili pie
i koji svom govoru pridaje neprelazni karakter,
fundamental nu si ngul arnost koju on odavno daje
"pismu", potvrenoj nesimetriji i zmeu "kreacije" i
bilo kojeg uvoenj a l i ngvi sti kog sistema - sve to
u formulaciji pokazuj e egzi stenci j u i zvesnog "gov-
ornog drutva" (i, uostal om, tei da se ponovo vrati
igri praksi). Ali, postoje j o i mnoga druga "govorna
drutva", koja funkci oni u na j edan sasvim razliit
nain, prema j ednom drugom reimu iskljuenja i
objave. Na primer tehni ka ili nauna tajna, forme
difuzije i cirkulacije medi ci nskog govora, oni koji su
prisvojili ekonomski ili politiki govor.
Na prvi pogl ed, nalije j ednog "govornog
drutva" ine "doktrine" (religiozne, politike, filo-
zofske). Tu je broj i ndi vi dua koje govore, ak i ako
nije bio fiksiran, teio da bude ograni en, a govor
je mogao da cirkulie i da se prenosi upravo meu
njima. Doktrina, naprotiv, tei da se iri, a individue,
koliko hoete brojne, odreuj u svoju recipronu
pripadnost zdrui vanj em j ednog istog skupa gov-
ora. Nai zgl ed, j edi ni potreban uslov je priznavanje
istih istina i prihvatanje i zvesnog pravila - vie ili
manje spretnog - sagl asnosti sa potvrenim gov-
orima: da su one bile samo to, doktrine se ne bi
47
SPISI
mnogo razlikovale od nauni h di sci pl i na, a dis-
I kurzivna kontrola bi se samo odnosi l a na formu i
sadraj iskaza, a ne na subj ekt koji govori . Meutim,
doktrinarna pripadnost uvodi istovremeno i sub-
jekat koji govori , i iskaz, j edan preko drugog. Kroz
nju, u raspravu ulazi i subjekt koji govori kroz iskaz
i poavi od nj ega, kao to to dokazuj u procedure
iskljuivanja i mehani zmi odbaci vanj a koji imaju
vanost sve dok je subjekt koji govori formulisao
j edan ili vie iskaza koji se ne mogu izjednaiti: her-
eza i ortodoksija uopte ne proizlaze iz fanatikog
naduvavanja doktrinarnih mehani zama, one im
fundamental no pri padaj u. U meri u kojoj doktrina
uvek vredi kao znak, manifestacija, i instrument
prethodne pripadnosti klasi, drutvenom statusu
ili rasi, nacionalnosti ili interesu, borbi , revoltu, ot-
poru ili prihvatanju - ona u raspravu uvodi iskaze,
polazei od subjekata koji govore. Doktrina vezuj e
individue za izvesne ti pove izraavanja, i, shodno
tome, zabranjuje im sve druge; ali, obratno, da bi
individue meusobno vezal a, i da bi ih ovi m istim
diferencirala od svih drugi h, ona se slui i zvesni m
tipovima izraavanja. Doktrina ostvaruje dvostruku
zavisnost: subjekata koji govore od govora, govora
od grupe subjekata koji govore.
Najzad, na j ednoj mnogo iroj lestvici, trebalo
bi razmotriti velike rascepe u onome to bi se mo-
gl o nazvati drutvenim pri svaj anj em govora. Vaspi-
tanje je uzalud bilo zakoni t instrument kome svaka
individua u drutvu kao stoj e nae moe da pristupi
bilo kom tipu govora - dobro znamo da to vaspi tan-
j e, u svojoj raspodeli, u onom to ono omoguava
i spreava, sledi drutvene protivrenosti i borbe.
Svaki sistem vaspitanja j e j edan politiki nain da
se odri ili i zmeni prisvajanje govora, sa znanj i ma i
moi ma koja im oni donose.
Jasno mi j e da j e sasvi m apstraktno izdvajati,
kao to sam ja to upravo uinio, rituale rei, drutva
govora, doktrinarnih grupa i drutvenih usvaj anj a.
Vei m del om vremena, one se vezuj u j edne za dru-
ge i konstituiu svoj evrsna velika zdanj a, koja osi g-
uravaju raspodel u subj ekata koji govore u raznim
ti povi ma govora, i pri padanj e govora uz i zvesne
kategorije subj ekata. Jednom reju, u pitanju su
velike procedure pokoravanj a govora. Naj zad, ta
j e j edan sistem obrazovanj a ako ne ritualizacija
rei; ako ne kvalifikacija i vezi vanj e ul oga za sub-
jekte koji govore; ako ne konstituisanje doktrinar-
ne ili bar ire grupe, ako ne raspodela i prisvajanje
govora sa nj egovi m moi ma i zani manji ma? Staj e
"pismo" ("pisaca"), ako ne slian sistem zavisnosti,
koji moda dobi j a unekol i ko razliite oblike, no ija
su velika skandi ranj a ipak anal ogna? Zar pravni
sistem, institucionalni sistem medi ci ne ne ine, bar
u nekom svom aspektu, sline sisteme pokoravanja
govora?
Pitam se nije li izvestan deo filozofskih tema nas-
tao zato da odgovori na ove igre ograniavanja i
iskljuivanja, i da ih - moda - poj aa.
Prvo da im odgovori , predl aui idealnu istinu
kao zakon govora i i manentnu racionalnost kao
princip nj i hovog odvi j anj a, uvodei isto tako etiku
saznanja, koja istinu obeava samo po elji istine
same i uz mo da se ova misli.
48
POREDAK GOVORA
Zatim da ih poj aa osporavanj em koje se ovoga
puta odnosi na speci fi nu realnost govora en g-
nral.
Od vremena kada su igre i aktivnost sofista
bili iskljueni, otkako su, s manj e ili vie si gurnosti ,
uutkani njihovi paradoksi , ini se da se zapadna
misao starala da govoru ostavi to j e mogue
manje mesta i zmeu misli i rei, ini se da je ona
bdila nad tim da govoriti i zgl eda samo kao izves-
tan dodatak i zmeu misliti i priati: to bi bila misao
obuena u znake i kroz rei ui nj ena vi dl j i vom, ili,
obratno, to bi bile prave strukture j ezi ka uvuene u
igru proizvodei efekat smi sl a.
Ova vrlo stara elizija* realnosti govora u filozof-
skoj misli uzela je razne obl i ke u toku istorije. Nali
smo je, nedavno, u vi du raznih nama bliskih tema.
Moda tema subjekta osni vaa omoguuj e
da se elidira realnost govora. Subj ekt osni va je u
stvari zaduen da svoj i m tenj ama direktno ani-
mira prazne forme j ezi ka: on u intuiciji zahvata -
kroz gusti nu ili inerciju prazni h stvari - smi sao koji
je tu pol oen: on isto tako, i zvan vremena, osni va
horizonte znaenj a koje e istorija zati m samo eks-
plicirati, i gde e stanovita nauke, dedukti vni sku-
povi, na kraju nai svoju osnovu. U svom odnosu
prema smislu subjekt osni va raspolae znaci ma,
obel ej i ma, tragovi ma, sl ovi ma. Ali on nema potre-
bu da ih pokae, da bi preao j edi nstvenu instancu
govora.
" Elizija: i zbaci vanj e; izostavljanje vokal a u govor u (pri m. ured.).
Anal ognu ul ogu igra tema suoena ovoj, tema
i zvornog iskustva. Ona pretpostavlja da su na nivou
iskustva, pre no to su mogl a da se osveste u formi
j ednog cogito, prethodna znaenj a, u izvesnu ruku
ve reena, obila svet, rasporedila ga svud oko nas
i od poetka igre ga otvorila za j ednu vrstu primi-
ti vnog ispitivanja. Tako bi prvo sauesnitvo sa sve-
tom zasnoval o za nas mogunost da se govori
njemu, u njemu, da se on potkrepi i imenuje, da se
on proceni i da se najzad upozna u obliku istine. Ako
ima govora, ta bi on mogao biti, u svojoj legitim-
nosti, doli diskretno itanje? Stvari ve apuu smis-
ao koji na j ezi k treba samo da probudi; a ovaj jezik,
od svoga najrudimentarnijeg projekta, ve nam je
govorio j ednom biu ije je on nervno tkivo.
Mislim da j e tema uni verzal nog posredovanja
j o j edan nain da se izvri elizija realnosti govora.
I to uprkos pri vi dnom i zgl edu. Jer se ini, na prvi
pogl ed, da se sam govor stavlja u centar speku-
lacije, da bi se svuda nalo kretanje j ednog l ogosa
koji singularnosti uzdi e da koncepta i neposrednoj
svesti omoguuj e da najzad razotkrije racionalnost
sveta. No ovaj l ogos, pravo govorei , j e samo ve
sadrani govor, ili, bolje reeno, to su same stvari i
dogaaji koji sebe opskrbljuju govorom, razvijajui
tajnu vlastite sutine. Govor nije nita vie no ogl e-
danje istine koja se pred sopstveni m oi ma raa: i
kada najzad sve moe da dobi j e oblik govora, kada
sve moe da se kae i da se govor povodom svega
kae, to je zato to sve stvari - poto su ispoljile i
razmenile svoj smisao - mogu da se vrate u utljivu
interiornost svesti po sebi .
49
SPISI
Dakle, bilo u filozofiji subjekta osni vaa, bilo
u filozofiji prvobi tnog iskustva ili u filozofiji uni-
verzal nog posredovanj a, govor je samo igra, u
prvom sluaju pi sma, u dr ugom itanja, u treem
razmene, a ova razmena, itanje, pi smo uvek uvode
u igru samo znake. Na taj nain govor se ponitava
u svojoj realnosti, stavljajui se na raspolaganje
znaenj u.
Koja je civilizacija - nai zgl ed - vi e od nae
potovala govor? Gde su mu vi e i bolje odava-
ti poast? Gde su ga, ini se, radikalnije i bolje
oslobaali prisila i univerzalizovali ga? Meutim,
meni se ini da se pod ovi m pri vi dni m tovanjem
govora, pod ovom pri vi dnom logofilijom, krije
j edna vrsta straha. Sve se odvi ja kao da su zabrane,
barikade, pragovi i grani ce bili tako rasporeeni
da se velikim irenjem govora bar del i mi no moe
upravljati tako da se nj egovo bogatstvo sa svoje
najopasnije strane rastereti i da se nj egov haos
organizuje prema obl i ci ma koji mogu da i zbegnu
ono to se najmanje moe kontrolisati. U naem
drutvu bez sumnj e postoji, a veruj em i u svi m dru-
gi m - no prema razliitom profilu i nagl aavanj u
- j edna duboka l ogofobi j a, vrsta gl uvog straha od
ovih dogaaj a, od ove mase reenih stvari, od ovih
izjava, od svega to tu moe biti nasilno, di skon-
tinuirano, kavgadi j ski haoti no i opasno, od sveg
ovog neprestanog i razuzdanog mrmlj anj a govora.
I ako elimo, ne kaem da ovaj strah izbriemo,
ve da ga analiziramo u nj egovi m usl ovi ma, nje-
govoj igri i nj egovi m efektima, mi sl i m da se treba
resiti na tri odluke kojima se danas naa misao
pomal o suprotstavlja i koje odgovaraj u trima gru-
pama funkci j a na koje u podsetiti: ponovo staviti
u pitanje nau vol j u za istinom, vratiti govoru nje-
gov karakter dogaaj a i, najzad, uzdii suverenitet
znaenj skog.
Takvi su pokuaj i , ili, bolje reeno, neke od tema
to rukovode radom koji bih ovde u naredni m go-
di nama hteo da obavi m. Odmah bi se mogl i izloiti
neki metodski zahtevi koji prate ove teme.
Pre svega, pri nci p preokretanja: onde gde,
prema tradiciji, postoji verovanje da e tu biti iz-
vor govora, pri nci p nj egovog obilja i kontinuiteta,
u ovi m fi gurama to ini se igraju pozi ti vnu ul ogu,
kao to su ul oge autora, discipline, volje za istinom,
treba prevashodno upoznati negati vnu ul ogu razd-
vajanja i razreivanja govora.
Meutim, kad se ovi principi razreivanja
obelee, kada prestanemo da i h smatramo fun-
damental nom i kreati vnom i nstancom, ta emo
i spod njih da naemo? Treba li prihvatiti virtualnu
punou sveta nepreki nuti h govora? Ovde bi treba-
lo uvesti druge metodske pri nci pe.
Princip diskontinuiteta: to to postoje sistemi
razreivanja, ne znai da i spod njih postoji veliki,
neogranieni govor, kontinuiran i utljiv, koji e oni
suzbiti i potisnuti, a koga emo mi morati da probu-
di mo, obnavljajui mu re. Obi l azei svet i upliui
sve nj egove obl i ke i sve nj egove dogaaj e, ne treba
da zami l j amo j edno nereeno i nemislee, bilo da
se radi naglaavanju ili najzad miljenju. Govore
50
POREDAK GOVORA
treba tretirati kao diskontinuirane prakse, koje se
ukrtaju, nekad suprotstavljaju, ali isto tako, i uza-
jamno ne poznaju ili iskljuuju.
Princip specifinosti: govor ne treba razreiti
u igri prethodnih znaenja; ne treba umiljati da
nam svet okree itljivo lice koje mi treba samo da
deifrujemo; on nije sauesnik naeg saznanja; ne
postoji pre-diskurzivno provienje koje nam ga,
u nau korist, stavlja na raspolaganje. Govor treba
shvatiti kao nasilje koje mi inimo nad stvarima, u
svakom sluaju kao praksu koju im mi nameemo;
a upravo u ovaj praksi dogaaji govora nalaze prin-
cip svoje regularnasti.
etvrto pravilo, eksterioriteta: ne ii od govora ka
njegovom unutarnjem i skrivenom jezgru, ka srcu
misli ili znaenja koje bi se u njemu manifestovalo;
ve, poev od samog govora, od njegove pojave i
njegove regularnosti, ii ka spoljnim uslovima nje-
gove mogunosti, prema onome to podstie alea-
torni niz ovih dogaaja i to im uvruje ograde.
etiri pojma trebaju dakle da analizi ponude
regulativni princip: pojam dogaaja, niza, regular-
nosti, uslova mogunosti. Oni se, taku po taku, su-
protstavljaju: dogaaj kreaciji, niz jedinstvu, regu-
larnost originalnosti, a uslov mogunosti znaenju.
Ova etiri poslednja pojma (znaenje, originalnost,
jedinstvo, kreacija) u neku su ruku dosta uopteno
dominirali tradicionalnom istorijom ideja, gde se,
uz zajedniko slaganje, traila poenta kreacije, j e-
dinstva del, epoha ili tema, znak individualne
originalnosti, beskrajno blago zakopanih znaenja.
Dodao bih samo dve primedbe. Jedna se
odnosi na istoriju. esto se savremenoj istoriji pri-
pisuje da je uzdigla preimustva koja su nekada
davana pojedinanom dogaaju i da je uinila da
se pojave strukture dugog trajanja. Svakako. Ipak,
nisam siguran da bi istoriari trebalo da rade u tom
pravcu. Ili, pak, ne mislim da izmeu obeleavanja
dogaaja i analize dugog trajanja postoji neto
kao inverzan uzrok. Naprotiv, ini se da ba do kra-
jnjih granica, suavajui zrno dogaaja, gurajui
mo odluivanja istorijske analize do kraja, do no-
tarskih akata, da parohijskih registara, da lukih
arhiva iz godine u godinu, iz nedelje u nedelju
- vidimo kako se ocrtavaju, iznad bitaka, dekre-
ta, dinastija ili skuptitna, masivni fenomeni ve-
kovnog ili vievekovnog domaaja. Istorija, takva
kakva se danas praktikuje, ne odvraa svoj pogled
od dogaaja; naprotiv, ona im neprestano iri
polje; ona im stalno pronalazi nova stanita, vie
povrinska ili dublja; ona iz njih neprestano izdvaja
nove skupove gde su oni ponekad brojni, prostrani
i uzajamno razmenljivi, povremeno retki i odluni:
od kvazi svakodnevne varijacije cena ide se do
stogodinjih inflacija. Ali ono to je vano, to je da
istorija jedan dogaaj ne razmatra a da ne definie
niz kojeg je deo, a da ne specifikuje nain analize
iz koga on proistie, a da ne zahteva da spozna
pravilnost fenomena i granice verovatnoe njiho-
vog izbijanja, a da se ne zapita varijacijama, pregi-
bima i izgledu krivulje, ne elei da odredi uslove
od kojih oni zavise. Naravno, istorija ve odavno ne
trai da shvati dogaaje igrom uzroka i posledica
u bezlinom jedinstvu velike budunosti, iroko
homogenizovane i vrsto hijerarhijski ustrojene: ali
ne zato da bi pronala prethodne, tue strukture,
51
SPISI
neprijateljske dogaaj u. Ve da bi zasnoval a razne,
uzaj amno ukrtene nizove, esto di vergentne no
ne autonomne, koji doputaj u da se zacrta "mesto"
dogaaj a, rubovi nj egovog domena, uslovi nje-
gove pojave.
Fundamentalni poj movi koji se sad nameu nisu
vie pojmovi svesti i kontinuiteta (sa odgovaraj ui m
problemima sl obode i kauzaliteta), to nisu ni po-
j movi znaka i strukture. To su poj movi dogaaj a i
niza, sa igrom poj mova koji su sa njima povezani :
pravilnost, aleatorinost, diskontinuitet, zavisnost,
preobraaj; takvi m spoj em ova analiza govora
na koju ja mislim artikulie se svakako ne prema
tradicionalnoj tematici koju j ueranj i filozofi j o
uzimaju kao "ivu" istoriju, ve prema efektivnom
radu istoriara.
Ali, ovim ta analiza postavlja filozofske i teori-
j ske probleme, koji su j amano i teki. Ako govore
treba prvo razmatrati kao skupove diskurzivnih
dogaaj a, kakav status treba dati ovom poj mu
dogaaj a koji su filozofi tako retko razmatrali?
Naravno, dogaaj nije ni supstanca ni sluajnost, ni
kvalitet ni proces; dogaaj ne spada u tela. A, ipak,
on nije nematerijalan; on uvek izaziva posl edi ce na
nivou materijalnosti, on je uvek posl edi ca na tom
nivou; on ima svoje mesto koje je u relaciji, koegzi s-
tenciji, disperziji, ralanjivanju, akumul aci j i , selek-
ciji materijalnih el emenata; on uopte nije in ili
svojstvo tela; on izbija kao posl edi ca iz i u materijal-
noj disperziji. Recimo da filozofija dogaaj a treba
da krene napred, u pravcu materijalizma besteles-
nog, na prvi pogl ed paradaksal nog.
S druge strane, ako di skurzi vne dogaaj e treba
razmatrati prema ni zovi ma homogeni m, ali di skon-
tinuiranim j edni h u odnosu na druge, kakav status
treba dati ovom diskontinuiranom? Ne radi se,
svakako, ni sukcesiji vremenskih trenutaka, niti
mnotvu raznih misleih subjekata; radi se cen-
zurama koje kidaju trenutak i rastvaraju subjekt u
mnotvenosti mogui h pozicija i funkci j a. Ovakav
diskontinuitet obara i ponitava naj manj e j edi ni ce
koje se tradi ci onal no priznaju ili najtee opovrga-
vaj u: trenutak i subj ekt. A i spod njih, nezavi sno od
njih, treba zamisliti sve diskontinuirane nizove rel-
acija koje ne spadaj u u sukcesiju (ili simultanost) u
j ednoj (ili u mnogi m) svesti; treba razraditi - izvan
filozofija subjekta i vremena - teoriju di skonti nu-
iranih sistematinosti. Naj zad, ako je istina da ovi
diskurzivni i di skonti nui rani nizovi imaju svaki, u
odreeni m grani cama, svoj u regularnost, onda vi e
nije mogue zasnovati , meu el ementi ma koji ih
konstituiu, veze mehani kog kauzaliteta ili idealne
nunosti . Treba prihvatiti uvoenj e aleatorinosti
kao kategorije u proi zvodnj u dogaaj a. I ovde se
osea odsustvo teorije koja omoguava da se misle
odnosi sluaja i misli.
U ovom tananom odvaj anj u, u ovom l aganom
pomi canj u koje se preporuuj e u istoriji ideja i koje
se sastoji u tome da se ne raspravljaju sadraji koji
mogu stajati iza govora, ve da se razmatraju govo-
ri kao pravilni i distinktivni nizovi dogaaj a, plaim
se da u njemu ne prepoznam j ednu malu (i odurnu
moda) maineriju koja omoguava da se u sam
koren misli uvede sluaj, diskontinuirano i materi-
jalnost. Trostruka opasnost koju odreena forma
istorije pokuava da otkloni pripovedajui kontinu-
52
POREDAK GOVORA
irano odvijanje idealne nunosti . Tri poj ma koja bi
morala omogui ti da se za praksu istoriara vee
istorija misaonih si stema. Tri pravca koja e morati
da sledi teorijsko razraivanje.
Sledei ove principe i upuuj ui se prema ovom
horizontu, analize koje nameravam da izvrim
rasporeuju se prema dva skupa. S j edne strane,
"kritiki" skup koji uvodi pri nci p preokretanja:
pokuati da se zacrtaju oblici iskljuivanja,
ograniavanja, prisvajanja, o kojima sam maloas
govori o; pokazati kako su se oni formirali, da bi od-
govorili na koje potrebe, kako su se izmenili i pre-
mestili, kakvu prisilu su u stvari izvrili, u kojoj meri
su se obrnuli. S druge strane, "geneal oki " skup koji
ukljuuje druga tri pri nci pa: kako su se formirali
preko, uprkos, ili uz podrku ovih sistema prisile,
nizovi govora; ta je bila speci fi na forma svakog,
te koji su bili uslovi nj enog pojavljivanja, rasta, vari-
ranja.
Kritiki skup prvo. Prva grupa anali za trebalo
bi da se odnosi na ono to sam oznai o kao funk-
cije iskljuivanja. Jednom sam prouavao j ednu od
tih funkci j a, i to u odreenom peri odu: radilo se o
podeli i zmeu ludila i razuma, u kl asi nom dobu.
Trebalo bi zatim prouiti si stem zabranj enog u j ezi -
ku: onaj seksualiteta od XVI do XIX veka; vi del o bi
se kako se on, umesto da se sreno i progresi vno
brie, premeta i na nov nain artikulie pol azei
od verske prakse, gde su zabranj ena ponaanj a bila
i menovana, klasifikovana, poredana po hijerarhiji,
i to na najeksplicitniji nai n, sve do pojavljivanja
(u poetku vrlo stidljivog, vrlo zakasnel og) seksu-
alne tematike u medi ci ni i psihijatriji XIX veka. Ovo
su samo vrlo si mbol i ni nagovetaji, ali moemo
raunati na to da zabranj eno nije uvek zauzi mal o
mesto koje mu zami l j amo.
Odmah zati m, pozabavi u se treim sistemom
iskljuivanja. I obradi u ga na dva nai na. S j edne
strane, pokuao bih da naznai m kako j e on nas-
tao, ali i kako je bio ponavl j an, ponovo voen,
premetan ovaj izbor istine unutar koga smo
uhvaeni i koga neprestano obnavl j amo; poeu
od sofistikog doba, od nj egovog nastanka sa
Sokratom, ili bar sa pl atonovskom filozofijom - da
bih vi deo kako se efikasni, ritualni govor, govor koji
ima mo i opasan j e, kako se malo pomal o usmerio
na j ednu podel u i zmeu istinitog i l anog govora.
Zati m bi h se skoncentri sao na razdoblje XVI i XVII
veka, na epohu u kojoj se, naroito u Engleskoj, j av-
lja j edna nauka pogl eda, opservacije, konstatacije,
izvesna prirodna filozofija koja se si gurno ne moe
izdvojiti od uvoenj a novi h politikih' struktura,
kao i od religiozne i deol ogi j e: zasi gurno j edan novi
oblik volje za znanj em. Naj zad, trea taka bio bi
poetak XIX veka, sa vel i ki m, zasni vaki m potezima
moderne nauke, formiranje industrijskog drutva i
pozitivistika i deologi j a koja ga prati. Tri vrha u
morfologiji nae volje za znanj em, tri etape naeg
filistejstva.
Voleo bih da isto pitanje j o j ednom pretresem,
ali pod drugi m ugl om: izmeriti efekatj ednog govora
sa nauni m pretenzijama - medi ci nskog, psihijatri-
j skog, soci ol okog - na skup govora i propisujuih
praksi koje ine krivini si stem. Prouavanje psi -
53
SPISI
hijatrijskih ekspertiza i njihove ul oge u krivinosti
posluilo bi kao pol azna taka i kao osnovna graa
za ovu analizu.
Trebalo bi analizirati, takoe u ovoj kritikoj
perspektivi ali na dr ugom ni vou, procedure
ogranienja govora, meu kojima sam maloas
napomenuo princip autora, komentara i discipline.
Mogli bi smo zapoeti neka prouavanj a u ovom
smislu. Mislim, na primer, na j ednu anali zu koja bi
se odnosila na istoriju medi ci ne od XVI do XIX veka,
radilo bi se ne toliko tome da se navedu uinjena
otkria ili ostvareni koncepti ve da se ponovo sh-
vati, u konstrukciji medi ci nskog govora, ali i u sva-
koj instituciji koja ga podrava, prenosi, j aa - kako
j e bio uveden princip autora, pri nci p komentara,
princip discipline. Istraiti kako se ostvarivao prin-
cip velikog autora: svakako Hi pokrata i Galijena, ali
i Paracelzusa, Si denhaj ma ili Berhava; kako se vrila,
j o duboko u XIX veku, praksa aforizma i komentara,
kako je, malo pomalo, bila zamenj i vana praksom
sluaja, sabiranja sl uaj eva, kl i ni kog prouavanj a
na konkretnom sluaju. Naj zad, prema kome mod-
elu je medicina pokual a da se konstituie kao dis-
ciplina, oslanjajui se pre svega na prirodne nauke,
zatim na anatomiju i bi ol ogi j u.
Trebalo bi takoe razmotriti nain na koji su
knjievna kritika i istorija u XVIII i XIX veku stvor-
ile linost autora i lice del, koristei, menj aj ui ,
premetajui postupke reli gi ozne egzegeze, bi b-
lijske kritike, hagiografije, istorijskih i l egendarni h
"itija", autobiografije i memoara. Jednoga dana
morae se prouiti i ul oga koj u dr Frojd i gra u
psihoanalitikom umeu, koja j e si gurno mnogo
drugai j a od ul oge koju moe odigrati autor na
polju fi l ozofskog govora (bio on, kao Kant, na iz-
voru j ednog drugai j eg naina filozofiranja).
Eto, dakl e, nekoli ko projekata za kritiki as-
pekt pokuaj a, za anal i zu instanci di skurzi vne
kontrole. to se tie geneal okog aspekta, on se
odnosi na stvarno formiranje govora, bilo unutar
grani ca kontrole, bilo spol j a, bilo - naj ee - s
obe strane razgrani enj a. Kritika analizira procese
razreivanja, ali i ponovnog grupi sanj a i unifikacije
govora; geneal ogi j a prouava njihovo formiranje, u
isti mah di sperzno, di skonti nui rano i pravilno. Istinu
govorei , oba zadatka ni kada nisu potpuno razdvo-
j i va; ne postoje, sj edne strane, forme odbaci vanj a,
iskljuivanja, ponovnog grupi sanj a ili pripajanja: a
zati m, s druge strane, na dubl j em ni vou, spontano
izbijanje govora koji se, odmah posle ili pre njiho-
vog ispoljavanja, podvrgavaj u selekciji ili kontroli.
Regul arno formiranje govora moe da integrie, u
i zvesni m usl ovi ma i do i zvesne take, procedure
kontrole (ono to se, na primer, deava kada j edna
disciplina dobi j a obl i k i status naunog govora),
i, obrnuto, vi dovi kontrole mogu da se otelot-
vore unutar di skurzi vne formacije (to je sluaj sa
knj i evnom kritikom kao konstitutivnim govorom
autora), tako da svaki kritiki pokuaj , stavljajui u
pitanje instance kontrole, treba da analizira u isti
mah di skurzi vne pravilnosti kroz koje se one formi-
raju i da svaka geneal oka deskri pci j a treba da ima
u vi du grani ce koje postoj e u stvarnim formaci-
j ama. Izmeu kritikog i geneal okog poduhvata,
razlika nije toliko u predmetu ili u domenu ve je
ona taka napada, perspektive, delimitacije.
54
POREDAK GOVORA
Maloas sam podseti o na j edno mogue
izuavanje: izuavanje zabranj enog u govoru
seksualnosti. Bilo bi teko, i u svakom sluaju ap-
straktno, voditi ovo izuavanje ne analizirajui is-
tovremeno skupove govora - knjievne, religiozne
i etike, bioloke i medi ci nske, kao i pravne gde je
seksualnost u pitanju i gde se ona nalazi i menova-
na, opisana, metaforina, obj anj ena, procenjena.
Daleko od toga da smo konstituisali jedinstven i
pravilan govor seksualnosti: moda to nikada
neemo ni uspeti i moda u tom pravcu i ne idemo.
Nije vano. Zabrana nema isti obli k i istu ul ogu u
knjievnom govoru i u govoru medicine, psihijatri-
je i toka svesti. I, obratno, te razliite diskurzivne
regularnosti ne j aaj u, ne ocrtavaju i ne razmetaju
zabrane na isti nain. Dakle, prouavanje se nee
moi provesti drugai j e no prema mnotvu nizova
gde zabrane, koje su bar del i mi no razliite, u sva-
kom poinju da funkci oni u.
Isto tako bi se mogl i razmatrati i nizovi govo-
ra koji se, u XVI i XVII veku, odnose na bogatstvo i
siromatvo, novac, proi zvodnj u,trgovi nu.Tu i mamo
posla sa skupovi ma veoma heterogenih iskaza koje
su formulisali bogati i siromani, naunici i nezn-
alice, protestanti ili katolici, kraljevski oficiri, trgovci
ili moralisti. Svaki ima svoju formu pravilnosti, kao i
svoje sisteme prinude. Nijedan od njih ne oblikuje
tano unapred ovu drugu formu di skurzi vne regu-
larnosti koja e dobiti vi d j edne discipline to e
se nazvati "analizom bogatstva", zati m "politikom
ekonomijom". Ipak, polazei upravo od njih, formi-
rala se j edna nova pravilnost, preuzimajui ili
iskljuujui, opravdavajui ili odbacuj ui ove ili one
od nj egovi h iskaza.
Trebalo bi misliti i na izuavanje koje bi se us-
merilo na govore nasl eu, takvi kakvi se mogu
nai, razmerno razdeljeni i rasuti sve do poetka XX
veka, kroz di sci pl i ne, opservacije, tehnike i razna
uputstva; onda bi se pokazal o kakvom su se i grom
artikulacije ovi nizovi na kraju krajeva ponovo sas-
tavili u vi du geneti ke - epi stemol oki koherentne
i institucionalno priznate. Taj posao je upravo
obavio Fransoa akob, sa sjajem i veti nom kojoj
nema ravne.
Na taj nai n, kritike deskripcije i geneal oke
deskripcije moraju se uzaj amno izmenjivati i oslan-
jati j edne na druge. Kritiki deo analize pripaja se uz
sisteme obavl j anj a govora; on pokuava da pronae
i ocrta ove pri nci pe rasporeivanja, iskljuivanja,
razreenosti govora. Reci mo - poigravi se recima
- da on praktikuje marljivu neusiljenost. Genealoki
deo analize se opet pripaja uz nizove efektivnog
formiranja govora: on pokuava da je zahvati u
njenoj moi potvrivanja, a pod ovi m ne podra-
zumevam mo koja bi se suprotstavila moi ne-
giranja ve sposobnost da se konstituiu domeni
predmeta povodom kojih e se moi potvrditi ili
poricati istinite ili lane pretpostavke. Nazovi mo
ove domene predmeta pozitivitetima, i recimo - uz
drugu igru rei da - ukoli ko je kritiki stil studi ozna
neusiljenost, geneal oko nezadovol j stvo bie stil
srenog pozi ti vi zma.
Mora se, u svakom sl uaj u, podvui bar j edna
stvar: na taj nain shvaena analiza govora ne razot-
kriva univerzalnost j ednog smisla, ona obel odanj u-
j e igru nametnute oskudi ce, uzfundamental nu mo
afirmacije. Oskudi ca i potvrivanje, najzad oskudi -
55
SPISI
ca afirmacije a nikako kontinuirana velikodunost
smisla, nikako monarhija znaenj skog.
A sada neka oni koji imaju praznina u svom
reniku kau - ukoliko im to lepo zvui a ne neto
govori - da je ovo strukturalizam.
Istraivanja koja sam hteo da vam naznai m ne bih
mogao preduzeti - to dobro znam - da se nisam
pomagao obrascima i uporitima. Mnogo duguj em
gospodi nu Dimezilu, poto me on podstakao na
rad u dobu kada sam j o verovao daj e pisati zado-
voljstvo. Ali, mnogo duguj em i nj egovom del u: neka
mi on oprosti ako sam ove tekstove koji su njegovi
udaljio od njihovog smisla i odvratio od njihove st-
rogosti; on me nauio da analiziram unutranju
ekonomiju j ednog govora potpuno drugai j e od
metoda tradicionalne egzegeze ili lingvistikog
formalizma, on me nauio da odredi m poloaj j ed-
nog govora prema drugom, i grom poreenja, siste-
mom funkcionalnih korelacija; on me nauio kako
da opiem transformacije j ednog govora i odnose
prema instituciji. Ako sam slinu metodu hteo da
primenim na govore sasvim drugai j e od l egend-
arnih ili mitskih pria, ideja mi j e si gurno pala na um
posredstvom radova istoriara nauke, naroito gos-
podina Kangi l ema. Nj emu duguj em to sam shvatio
da se istorija nauke apsol utno ne mora uzeti u alter-
nativi: hronika otkria, ili opisi ideja i miljenja koji
ivice nauku iz aspekta njene neodreene geneze, ili
iz aspekta njenih spoljanjih ponovni h padova - ve
da se istorija nauke moe i mora stvarati kao iz j ed-
nog skupa, u isti mah koherentnog i preobrazi vog,
teorijskih model a i konceptualnih instrumenata.
Ipak, mislim da mnogo duguj em i anu Ipol -
itu. Znam da j e, u oi ma mnogi h, nj egovo del o u
Hegel ovom carstvu i da cela naa epoha, bilo preko
logi ke ili preko epi stemol ogi j e, pokuava da po-
begne od Hegel a: i ono to sam ja mal oas kazao
govoru uopte nije verno hegel ovskom l ogosu.
Meutim, stvarno izmai Hegel u pretpostav-
lja tanu procenu ta bi nas kotalo da se od nje-
ga odvoj i mo: to pretpostavlja da znamo dokl e se
Hegel - moda l ukavo - nama pribliio; to pret-
postavlja da znamo, u onom to nam doputa da
mislimo protiv Hegel a, ono to j e j o hegel ovsko;
i da i zmeri mo u emu je nae odvraanj e od nj ega
moda j o j edno l ukavstvo koje nam on suprotstav-
lja i na ijem kraju nas oekuj e smiren, negde na
nekom drugom mestu.
Zato, ako j e vi e nas duno . Ipolitu, to j e stoga
st oj e on neumorno, za nas i ispred nas, preao onaj
put kojim se udaljava od Hegel a, uzi ma di stanca, i
kojim se pred njim nal azi mo i znova, ali drugai j e,
opet prisiljeni da ga ponovo napusti mo.
an Ipolit se prvo pobri nuo da ponudi prisus-
tvo ove velike, unekol i ko fantomske Hegelove sen-
ke, koja krui j o iz XIX veka i sa koj om se nejasno
borilo. On j e Hegel a ui ni o prisutnim prevodom
Fenomenologije duha; a da je Hegel stvarno prisu-
tan u ovom francuskom tekstu, svedoi i to da je
on otiao Nemci ma da ih konsultuje, da bi bolje
shvatio ono to j e, bar u trenutku, postojalo kao
nemaka verzija.
56
POREDAK GOVORA
Meutim, od ovog teksta an Ipolit j e potraio
i preao sve puteve, kao da je nj egov nemir bio:
moe li se j o filozofirati tamo gde Hegel vie nije
mogu? Moe li j o postojati filozofija koja nije
hegelovska? Nije li nuno ne-filozofsko ono to je
u naem miljenju ne-hegel ovsko? Tako da on, od
Hegel ovog prisustva koje nam je ovako pruio, nije
hteo da napravi samo j ednu pedantnu istorijsku
deskripciju: on j e od t oga hteo da napravi emu
iskustva savremenosti (da li je na hegel ovski nain
mogue misliti nauke, istoriju, politiku, i patnju sva-
kodnevice?), i obrnuto, od nae savremenosti hteo
je da napravi dokaz hegel ovstva, i - ti me - i filo-
zofije. Za nj ega j e odnos prema Hegel u bio mesto
iskustva, suoavanj a gde ni kada nije bilo si gurno
da li e filozofija izai kao pobedni k. Hegel ovski m
sistemom on se uopte nije sluio kao j edni m si g-
urnim uni verzumom ve je u nj emu vi deo krajnji
rizik koji je filozofija preuzel a.
Otud, mislim, potiu i zmene koje j e ona napravi-
la, ne unutar hegel ovske filozofije ve na njoj, i to
na filozofiji takvoj kakvu j e Hegel zami l j ao: otud
potie i itava inverzija tema. an Ipolit je filozofi-
rao na fondu j ednog beskonanog horizonta, j ed-
nog pokuaja bez roka: umesto da filozofiju shvati
kao totalitet koji je najzad sposoban da sebe misli
i shvati u kretanju koncepta, nj egova filozofija je
uvek bila budna, a ni kada spremna da se dovri.
Napor bez roka, dakle napor koji se uvek ponovo
zapoi nj e, predodreen za paradoks i formu po-
navljanja: filozofija, kao nedosti na misao totalite-
ta, bila j e za Z. Ipolita ono to j e on mogao ponav-
ljati u krajnjoj nepravilnosti i skustva; to je bilo ono
to se daj e i to se ponovo otkriva kao pitanje koje
ivot stalno ponovo preuzi ma, u smrti, u seanj u:
tako j e on hegel ovsku temu dovrenja samosves-
ti preobraavao u temu ponavl j aj ueg upita. Ali,
poto je bila ponavl j anj e, filozofija nije kasnila za
poj mom. Ona nije htela da prosledi gradnj u ap-
strakcije, ona je uvek morala da se dri u pozadi ni ,
da prekine sa svoj i m uobi aj eni m optostima i da
ponovo doe u dodi r sa ne-filozofijom: ona mora
to je mogue vi e da se priblii, ne onome to je
okonava ve onom to j oj prethodi, onom to nje-
na uznemi renost nije j o probudi l a. Ona mora da
ih ponovo preuzme, ne da bi ih svela ve da bi ih
mislila: j edi nstvenost istorije, regionalne racional-
nosti nauke, dubi nu seanj a i svesti.Takoe se javlja
tema prisutne, nemirne, filozofije pokretljive el om
dui nom svoje dodi rne linije sa nefilozofijom, koja
ipak samo nj om postoji, otkrivajui smi sao koji ova
nefilozofija ima za nas. No, ako se ona sastoji samo
u ovom ponavl j anom dodi ru sa nefilozofijom, ta je
poetak filozofije? Da li je ona ve tu, tajno prisutna
u onome to nije ona, poi nj ui da se formulie u
pola gl asa, u mrmljanju stvari? Ali, otada, moda
filozofski govor nema svoj raison d'tre? Ili, pak,
treba li ona da odpone na osnovi istovremeno
dvosmislenoj i apsolutnoj? Tako vi di mo kako se
hegelovska tema kretanja svojstvenog neposred-
nom zamenjuje temom osnove filozofskog govora
i njegove formalne strukture.
Najzad, i poslednji preokret koji je an Ipolit
izvrio u hegelovskoj filozofiji: ako filozofija odista
mora poeti kao apsolutni govor, ta biva sa istori-
j om i ta je taj poetak koji poinje sa j edi nstvenom
individuom, u j ednom drutvu, u j ednoj drutvenoj
klasi, usred borbi?
57
SPISI
Ovih pet i zuma, vodei hegel ovsku filozofiju
do krajnje granice, inei da ona bez svake sumnje
pree na drugu stranu vlastitih grani ca, skupljaju
j ednu po j ednu velike, grandi ozne fi gure moderne
filozofije, koje . Ipolit nije prestao da suoava sa
Hegel om: Marksa sa pitanjima istorije, Fihtea sa
probl emom apsol utnog poetka istorije, Bergsona
sa temom dodira sa nefilozofijom, Kjerkegora sa
probl emom ponavljanja istine, Huserla sa temom
filozofije kao beskraj nog zadatka povezanog sa is-
torijom nae racionalnosti. A, s onu stranu ovih filo-
zofskih fi gura, opaamo itave oblasti znanj a koje
je an Ipolit inicirao oko svojih sopstveni h pitanja:
psihoanalizu sa udnom l ogi kom elje, matema-
tiku i formalizaciju govora, teoriju informacije, i
njenu primenu u analizi i vog, ukratko sve oblasti
od kojih se, polazei, moe postaviti pitanje j edne
logike i j edne egzi stenci j e koje ne prestaju da ve-
zuj u i razvezuju svoje veze.
Mislim da ovo delo, zacrtano u neki m gl avni m
knj i gama, ali j o vie uvedeno kroz istraivanja - u
obrazovanje, stalnu panj u, u svakodnevnu bud-
nost i plemenitost, u odgovornost nai zgl ed admi n-
istrativnu i pedagoku (to e rei, u stvari, dvostruko
politiku), da je ovo del o raslo, formulisalo najfun-
damentalnije probl eme nae epohe. Brojni smo mi
koji mu moramo biti beskrajno zahval ni .
Poto sam, nema sumnj e, od nj ega uzaj mi o
smisao i mogunost onoga to i ni m, poto mi je
osvetlio ono to sam ja pokuavao nasl epo - eleo
sam da svoj rad stavim pod nj egov znak i da svoje
projekte predstavim mislei na nj ega. Prema nje-
mu, prema nedostatku u kome u isti mah oseam
nj egovo odsustvo i vlastiti neuspeh - ukrtaju se
pitanja koja danas sebi postavljam.
Poto mu toliko duguj em, va izbor da me po-
zovete da ovde predaj em dobri m del om oseam
kao poast koju nj emu ukazujete. Duboko sam
vam zahval an i za ono to se u tom i zboru odnosi
na nj ega. Ako se ne oseam dostojan da ga sl edi m,
ipak znam da, ako nam j e srea mogl a biti data, j a
sam, veeras, bio ohrabren nj egovom mi l ou.
Sada bolje shvatam zato sam i mao toliko
tekoa da mal oas ponemo. Sada znam iji sam
gl as hteo da mi prethodi , da me nosi, da me pozove
da govori m i da se nastani u mom vlastitom gov-
oru. Znam zast oj e bilo tako opasno uzeti re, poto
sam je uzeo na mestu odakl e sam njega sluao i
gde nj ega nema sada - da mene uje.
Sa francuskog prevela Eleonora Prohi
Naslov i zvorni ka: L'ordre du discours, Paris: Galli-
mard, 1971; ovaj prevod preuzet iz: Pregled, okto-
bar 1971, godi na LXI , broj 10.
58
UB I ST V A K O J I MA SE P R I A
Memoari Pjera Rivijera dol aze nam nakon skoro
sto pedeset godi na, kao j edan veoma udan tekst.
Sama njegova nj egova lepota bila bi i danas dovolj-
na da ga zatiti. Loe se brani mo od pomisli da je bio
potreban j edan i po vek nagomi l ani h i preobraenih
iskustava, kako bi ga na kraju mogl i razumeti, u naj-
manju ruku itati i to j o uvek, tako malo i tako loe.
Tokom j edne istrage i procesa iz 1830. godi ne, kako
je uopte i mogao biti prihvaen od strane lekara,
inovnika i sudija, koji su tu morali nai razloge na
osnovu kojih bi presudili ludilu ili smrti?
Meutim, ipak je bio pri hvaen s j ednom iz-
vesnom spokoj nou. Bez sumnj e da j e u posl ed-
njem trenutku i zazvao i uenj e: onaj kog sma-
traju u svom selu za neku vrstu idiota, bio je dakl e
sposoban da pie i razmilja; onaj koga je tampa
predstavila kao luaka i besomunika, napisao je
etrdeset stranica obj anj enj a. A tokom narednih
meseci , tekst j e pokrenuo borbu strunj aka, izaz-
vao neodl unost sudije, pritiskivao porotu iz Savoa
u kasaci onom sudu, moti vi sao pomi l ovanj e uz
j emstvo Eskirola, Marka i Orfila, posl ui o kao doku-
menat j ednom lanku "Letopi sa higijeni", u dugoj
raspravi monomaniji*. Zasi gurno je pobuena
znatielja, i puno nej asnoa.
Ali uzevi sve u obzir, bez puno buke zauzeo je
mesto meu ostalim del ovi ma dosijea. ini se daj e
svaki od ovih del ova razmatrao zl oi n, umesto da
ga obj anj ava i ini j asni j i m. i novni stvo zadueno
za istragu, napomi nj ui da je memoar bio tako rei
sainjen zaj edno sa zl oi nom, trailo je od Rivijera
da ga napi e crno na belo, kako bi zavrio u neku
ruku ono to j e ve bio zapoeo. Tekst j e ubrzo
postao, kako se napomi nj e u obustavi odl aganj a
pred sudom, drama procesa. Pria zloinu nika-
ko nije bila za savremenike izvan zloina ili iznad
nj ega; ono to j e moralo omogui ti da od toga sh-
vatimo pravi povod bio je elemenat koji je pripad-
ao njegovoj razumnosti. Neki kau: postoji u inu
ubistva i u isprianim detaljima, istih znakova ludi-
la; drugi opet: postoje u samoj pripremi, u okolnosti
ubistva, te u injenici da je napisano, samih dokaza
otroumnosti. Ukratko, injenica ubistvu i pisa-
nju, poinjena del i ono to je ispriano, ukrtaju
se poput elemenata istovetnih po prirodi.
ini se da su savremenici prihvatili samu Rivi-
jerovu igru: ubistvo i pria ubistvu su nerazd-
vojivi. Svi su se mogl i dobro zapitati da li je j edno
od ovo dvoje, bilo za drugo znak ludila ili dokaz
otroumnosti; niko nije i zgl edao uistinu iznenaen
da je j edan normandi j ski seljak, koji je j edva znao
Monomanie (fr.) - termin koji je bi o u upotrebi u drugoj pol ovi ni devetnaestog veka, i koji je u domenu psihijatrije i medi ci ne
oznaavao vi d ludila sa sui ci dal ni m skl onosti ma. Termi n se moe, i zmeu ostal og, nai i kod Di rkema (Drkhei m), u nj egovoj
studiji samoubi stvu (prim. ur.).
59
SPISI
da ita i pie, mogao udvostruiti svoj zloin s j ed-
nom slinom priom; da je ovo trostruko ubistvo
mogl o biti isprepleteno sa raspravom ubistvu;
da je preduzimajui ubistvo svoje familije, sainio
tekst koji nije bio ni priznanje ni odbrana, nego vie
deo zloina. Jednom reju, da je Rivijer mogao biti
na oba naina, ali samo j edni m postupkom, njegov
glavni "autor".
Tekst i ubistvo
U Rivijerovom ponaanj u, zaista, memoar i
ubistvo nisu poredani po nekom j ednostavnom
hronolokom redosledu: zl oi n, a zatim pria.Tekst
ne govori delu; ali od j ednog do drugog, post-
oji cela j edna spletka odnosa; oni se podravaju,
proimaju j edan drugog u prianjima koja uosta-
lom nisu prestala da se menjaju.
Ako verujemo Rivijerovom tekstu, memoar je
trebao na osnovu prvog plana zaokruiti ubistvo.
Pjer Rivijer je zapravo eleo da zapone piui
memoare: kao prvo bi dola obj ava zl oi na; zatim
bi bio opisan ivot oca i majke, na kraju razlozi
postupka. Ovakvi m zavretkom spi sa, ubistvo bi
bilo poinjeno; rukopis dakle poslat potom, a Rivi-
jer bi se na kraju ubio.
Drugi plan: ubistvo vie isprepleteno sa tek-
stom, ono je odvojeno, smeteno u spoljanjost,
poinjeno, u isto vreme potisnuto u samu krajnost
teksta i na samom kraju izvreno od strane nj ega.
Rivijer planira da ispria ivot nj egovi h roditelja u
memoaru kog e moi svi da itaju; zati m da napie
tekst koji e priati ubistvu koje tek sledi, ono to
on naziva povodom kraja i poetka; dakle, j edi no bi
zloin bio poi nj en.
Poslednja odl uka, koju donosi jer ga koban
san odvraa da pie i u neku ruku ini da zaboravi
svoje memoare: ubiti, prepustiti se, priznati, zati m
umreti.To je odl uka koju na kraju i sprovodi u delo.
Osi m toga, umesto da pie, luta celih mesec dana,
pre nego to je uhvaen i pre nego to je napisao
istinitu priu, prepisanu na zahtev i novni kog
istraitelja, a posle lanih izjava. Ako i pie nakon
toliko vremena posle ubistva, podvlai dobro daj e
nj egov sastav ve unapred bio napisan u nj egovoj
gl avi ; ispitao je veinu svojih rei koje su se javljale;
otud, mada je ubistvo poinjeno, zle i smrtonosne
rei bile su tu uzal udno upuene rtvama. Memoari
ve unapred sainjeni u umu.
Tokom ovih promena, tekst i ubistvo su zamenili
mesta j ednog u odnosu na drugo; tanije, j edno je
potisnulo drugo. Pria ubistvu, koja je najpre tre-
bala biti na poetku uspomena, ovde duboko tone,
nestaje; ono mora biti sakriveno tekstom, koji od
tada nee priati ubistvu i iji e biti skriveni do-
datak. Uzevi-sve u obzir, najava ubistva smetena
je, ne samo posle memoara, nego posle samog
ubi stva. Ono se i pak j edni m suprotni m ui nkom,
malo po malo, izvlailo iz seanj a: predvieno da
doe posle sastava i da pokrene samo svoje slanje,
oslobodi lo se i nagl o pojavilo na kraju prie samo
i prvo, pokrenuto odl ukom koja je tu, re po re,
pisala priu, ne piui j e.
Uzastopni raspored teksta i del nije u osnovi
nita drugo do faze aktivnosti i stvaranja j edne
60
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA
nove mainerije, one prii-ubistvu. Ubistvo se j a-
vlja i kao skriveni projektil, najpre u maini j edne
rasprave, koja se i zmi e i postaje nekorisna u
pokretu koji je lansira. Nazovi mo to mehani zmom
"kaliben"ili"samostrel"
1
, i menom ovih naprava koje
su ujedno i maine izmiljene od strane Rivijera,
rei stvorene, sprave koje lansiraju strele, oruje za
gaanj e oblaka i ptica, kovani ce koje nose smrt i
koje prikucavaju divljai za drvea.
Ekvivalentnost oruj e-beseda se ispoljava
dosta j asno u lutanju ubi ce posl e zl oi na. Zapravo
- ubistvo poi nj eno - Rivijer ne objavljuje ono u
emu se i angaovao. Bei, ali ne skrivajui se zaista,
uvek na granici i zmeu uma i gradova; itavih me-
sec dana je nevidljiv, i to ne usled lukavstva, nego
iz iste sposobnosti nj egovog bi a za ubistvo, ili
zbog sistematskog slepila svih oni h koji su ga sre-
tali. Tako dakle odl uuj e da napravi samostrel: ovo
bi mogl o vie da posl ui ... ulozi koju sam ja hteo
da igram; on je taj peat i priznanje, oruje smrti i
palica dvorske lude koju nosi u ruci; on je taj koji ga
tera na priznanje neki m udni m sauesni tvom: A
vidi li, evo ga ijedan to nosi samostrel. Samostrel
je bio poput nemog priznanja, koji se postavio na
mesto crne prie podbodene zl oi nom, i sudbi na,
koju su prepriavajui uinili sl avnom.
A ako je i mogao igrati ovu ul ogu, to je moda
zato to su se igre Pjera Rivijera, nj egova mata,
pozorite, ono to je on nazi vao svoj i m idejama
i zami sl i ma, preobrazile j ednog dana (da li je to
bio onaj dan kada ga j e j edna devojka poljubila
u usta?), u besedu-oruj e, pesmu-pogrde, verbo-
balistike i zume, mai ne za rasvetljavanje uma, u
one naprave smrti kojima stvaramo i mena i kojima
zakopavamo le, u ove rei projektile koje ubudue
nee prestajati da izlaze sa nj egovi h usana i da izbi-
j aj u iz nj egovi h ruku.
Istorija i dnevna tampa
Letak i ubi ca, ova pria Rivijeru je vezana, u naj-
manju ruku, svoj om formom za ceo j edan niz pri-
povedanja koja su sainjavala narodno seanje
zl oi ni ma. Op/'mo izlaganje i objanjenje dogaaju
koji se desio 3. juna u Fokteriju i zgl eda da se poduda-
ra sa toliko drugi h pria koje su objavljivane
u dnevnoj tampi u lecima iz epohe: Nesrean
dogaaj koji se desio u Pale-Rojalu, u Parizu, Opirno
izlaganje dvostrukom ubistvu, Detalji uasnom
zloinu poinjenom nad Poljakinjom iz ljubomore,
Tani detalji nemoguem zloinu poinjenom u jed-
noj osamljenoj kui blizu glavnog grada, Retki detalji
i okolnosti nedavnom otkriu dveju osoba koje su
pobegle iz zatvora u San-ermen-an-Leju.
Treba obratiti panj u na ove rei koje se javljaju
toliko esto u nasl ovi ma dnevne tampe: detalj,
okolnost, objanjenje, dogaaj. One zapravo do-
bro odreuju funkci j u te vrste rasprave u odnosu
na vanost koju asopisi ili knj i ge pridaju istim
injenicama: menjati nivo, uveati proporcije, objas-
niti samo j edan mali deo prie, omogui ti dnevni ku
1
U ori gi nal u stoji: calibene, albaltre. Teko je dati preci zan prevod ovih rei, jer se radi kovani cama Pjera Rivijera. Po nj i hovom
opi su, moe se naslutiti daj e re nekoj vrsti otrova, i samostrela (prim. prev.).
61
SPISI
pristup prii. Da bi nainili ovakvu promenu, s j edne
strane u pripovedanje treba uvesti: elemente, os-
obe, imena, del, dijaloge, objekte kojima obi no
tu nije mesto, jer toga nisu dostojni ili nisu od neke
drutvene vanosti ; s druge strane, svi ovi elementi
koji su na raspol aganj u - uprkos nj i hovom estom
ponavljanju i njihovoj monotoni j i - pojavljuju se
u ljudskoj psihi kao j edi nstveni , retki, izuzetni ili
udni .
Na ovaj nain e ovakva pripovedanja moi da
igraju ul ogu razmenioca i zmeu obi nog i osobitog,
izmeu dnevne tampe i istorije. I u ovoj razmeni se
ostvaruju tri osnovne operacije: ono to su ljudi videli
svojim oi ma, i ono to pripovedaju doaptavajui
se. Sve one prie koje se prenose du itavog sela
ili kantona dobijajui udnu formu, postaju svima
podesne za pripovedanje, univerzalno prepisive;
evo ih na kraju dostojnih papira za tampu: prelaz
ka pisanju. U isto vreme, pri povedanj e menja status:
to vie nije nepouzdano brbljanje koje se prenosi iz
veze u vezu, to je novela, ustaljena j ednom zauvek,
po svim kanonski m detaljima: pri mamo j e odozgo;
vest koja se prenosi preobrazila se u ogl as. Otud,
konano, selo ili ulica, sami od sebe i bez spoljanjih
uticaja, zateeni su kako stvaraju istoriju; a ona za
uzvrat obeleava u prolazu datume, mesta i ljude.
Nije bilo potrebe da tu bude rei nekom kralju ili
glaveini da bi ih uinili znaaj ni m. Sve ove prie ka-
zuj 4 istoriju bez pogl avara, i spunj enu frenetinim
i samostalnim dogaaj i ma, istoriju nie od vlasti i
koja se upravo ogreila zakon.
Odatle i izvetaj okolini, suprotstavljanjima,
i povratnosti koje ovi leci uspostavljaju meu
izuzetnim vesti ma, izvanrednim del i ma i vel i ki m
dogaaj i ma ili istorijskim linostima. ut a tampa
zapravo pria ne samo sadanjim zl oi ni ma nego
i epi zodama iz bliske prolosti: carskim bitkama,
velikim dani ma Revolucije ili Vandej skom ratu iz
1814, osvajanju Alira zaj edno sa ubi stvi ma; Napo-
leon ili La Roeakel an zauzi maj u mesto pored raz-
boj ni ka ili ofera, oficiri patriote pored lj udodera
brodol omni ka.
Nai zgl ed, ove dve klase suprostavljene su kao
zl oi n i slava, nej ednakost i patriotizam, giljotina i
sjaj besmrtnosti . Seanj e na bitke odgovara drugoj
strani zakona koja je u sramnoj popularnosti ubi -
stava. Al i oni su tol i ko bliski, uvek spremni da se
ukrste. Nakon svega, bitke ostavljaju trag u istoriji
bezi meni m ubi stvi ma, dok pria ini samo delove
istorije od j ednostavni h uli ni h borbi . Od j edni h
do drugi h, grani ca se nepreki dno prelazi. A prelazi
se zbog j ednog pri vi l egovanog dogaaj a: ubistva.
Ubistvo je taka ukrtanja istorije i zl oi na. Ubist-
vo je ono to ini ratnike besmrtni ma (oni ubijaju,
izazivaju ubi stva i sami prihvataju rizik da umru);
ubistvo je ono to obezbeuj e mranu slavu krimi-
nalaca (oni su sami , prolivajui krv, rizikovali da
budu giljotinirani). Ubi stvo uspostavlja dvosmi sl e-
nost i zmeu zakoni tog i nezakoni tog.
Otuda, bez sumnj e, i i nj eni ca da ubistvo za
seanje naroda - takvo kakvo se stvara tokom
kruenja novi na i druge tampe - predstavlja
dogaaj par excel l ence. Sa njim se uspostavlja, u
ogol j enom obl i ku, odnos i zmeu vlasti i naroda:
nareenje ubi stva, zabrana ubi stva; ginuti, biti
pogubl j en; dobrovol j na rtva, nametnuta kazna;
62
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA
seanje, zaborav. Ubistvo vreba oko granica za-
kona, s one i s ove strane zakona, ispod ili iznad,
okree se oko vlasti, as protiv, as uz nju. Pria
ubistvu se smeta u opasno podruje iz kojeg ono
koristi povratnost. Ono dovodi u vezu zabran-
j eno i potinjeno, anoni mnost i herojstvo; sa njim
neasno delo dodiruje venost.
Trebalo bi j ednom napraviti analizu ovih pria
zl oi nu i ukazati na nj i hovo mesto u seanj u nar-
oda. Takve kakve ih nal azi mo u XIX veku, one vie
nemaju za likove pozi ti vne heroje protiv zakonitosti
kakvi su Mandarin i Kartu.Takoe, one i dalje ne ot-
krivaju nikakav narodni izraz. Sve novi ne koje krue
u XIX veku su veoma konformistike i moralne. One
su pouka. Brino vre podel u i zmeu sl avnog del
vojnika i sramnog del ubice. U i zvesnom smislu,
ope predstavljaju zakon i prenose politiki moral
koji je u njemu skriven. Pa ipak, njihovim sami m
postojanjem ove prie slave i j ednu i drugu stranu
ubistva; njihov univerzalni uspeh ispoljava elju za
znanj em i priom tome kako su ljudi mogli da
ustanu protiv vlasti, kako da prevazi u zakon, kako
su mogl i da se izloe smrti poi ni vi ubistvo.
Dvosmi sl eno postojanje ovih novi na bez sum-
nje je posl edi ca j edne neme bitke koja se odvijala
u dani ma nakon revolucionarnih borbi i carskih ra-
tova, oko dva prava, moda i manj e razliita nego
to na prvi pogl ed i zgl eda: pravo na ubi stvo i pravo
na izazivanje ubistva, pravo na prianje i pravo na
pri povedanj e.
Upravo na temeljima ove mrane borbe Rivijer
j e i spi sao svoju priu-ubistvo, povezavi j e tako sa
pri om rtveni m i slavni m ubistvima, ili j e, pre,
svojim rukama poi ni o istorijsko ubistvo.
Zloin koji se peva
Poetkom XIX veka novine su se ugl avnom sasto-
jale iz dva del. Jedan je bio "objektivna" pria
dogaaj i ma, i spri ana od strane nekog anoni m-
nog lica; drugi deo j e bila tubal i ca zl oi nca. U ovi m
udni m pesmama od optuenog se oekivalo da
uzme re da bi prepriao svoje delo; brzo bi evo-
cirao svoj ivot, i zvukao pouke iz svoje avanture,
kajao se, i u trenutku umiranja pozi vao nemogue i
milost. 1811. godi ne, j ednoj devetnaestogodi nj oj
devojci , koja je ubila svog oca, odsekli su aku i
odrubili gl avu na t rgu u Melnu. ut a tampa j e
dugo prepriavala i menjala pri u: j edne novi ne
iz 1836. pripisuju mrtvoj devoj ci tubal i cu koja
poinje ovako:
Drhtite, osetljiva srca, to vidim,
I moja pojava inspirie strah,
Da, moja nedela, moji zloini su strani
I zasluila sam strogu kaznu s neba.
Umirite se, moja kazna stie.
Ove tubal i ce i maj u nekol i ko znaaj ni h osobi -
na. Najpre, upotrebu prvog lica sa versifikacijom i
ponekad naznaenom mel odi j om. Zl oi n se peva;
on j e namenj en da krui od usta do usta; od svakog
se oekivalo da moe da ga peva kao svoj vlastiti
zloin u j ednoj lirskoj fikciji (npr. Tubal i ca devoj ke
ubice iz Melna se peva kao Veran Pas). Zl oi nac u
njoj priznaje svoju greku; nikako ne bei od svoje
krivice, naprotiv, on je objavljuje; priziva na sebe
63
SPISI
kaznu koju zasluuje, uzi ma na sebe zakon ije
posledice prihvata {Osuuju me na smrt:// Moja
odseena aka i odrubljena glava// Uplaie sve ve-
like zloince). Ne skrivajui se, zl oi nac priznaje da
je obuzet strahom koji i nj emu samom uliva strah,
ali ga i priziva bez ostatka; ne ini ni kakve ustupke
svojoj vlastitoj grozoti. {Prepoznajmo ovu prokletu
devojku.// Da, to sam ja, Magdalena Alber// Ovo
grozno udovite, okrutno, odvratno). Na kraju se
oekivalo da zl oi nac j avno govori neposredno pre
kazne; neto malo pre smrti, polazei ka kazni oni ci ,
iz sveg glasa priziva na sebe pravdu koja e ga zbri -
sati; pevanje se nalazi i zmeu dve smrti - ubistva i
pogubl j enj a {Napokon ujem kako poslednji as ot-
kucava// Moja glava, avaj, pripada krvniku//Moja e
se dua dakle pred Bogom pojaviti).
Tako se obel eava mesto, naravno fiktivno,
lica koje bi u isto vreme govori l o i odnosi l o ivote.
Ovo mesto nije mesto pri znanja u pravom smislu,
ni odbrane, ni opravdanj a; kao to od nj ega ni ne
traimo milost ili pomirenje. Lice koje govori oito
nosi svoje ubistvo, osaml j uj e se u nj emu, pozi va za-
kon i u isto vreme priziva seanj e i grozotu. Ovde
imamo, kao lirski poloaj subj ekta ubice, poloaj
odreen iz spoljanjosti od strane oni h koji su imali
dunost da ureuju letke.
Pjer Rivijer je zaista doao da i spuni ovaj fiktivni
lirizam. Ispunio gaj e stvarnim ubi stvom iju j e priu
unapred isplanirao i kojem je sainio, po nal ogu
sudije, precizan izvetaj. Svoj e del o i re smestio je
na tano odreeno mesto u neku vrstu rasprave i u
izvestan dornen znanj a. Svi istorijski zapi si na koje
se poziva u svom tekstu vie ni su naknadni ukrasi
ili opravdanj a. Od Svete istorije, onakve kakvu j e
ui mo u koli, do bliskih dogaaj a kojima nas
izvetavaju i podseaj u leci i novine, postoji j edan
dornen znanj a okupi ran nj egovom priom-ubist-
vom i za koji se ova pria-ubistvo zal ae. Ovo isto-
rijsko polje nije bilo toliko obeleje ili ekspli kati vni
sadraj, koliko uslov mogunosti ovih memoara-
ubi stva.
Pjer Rivijer je subj ekat ovih uspomena u
dvostrukom znaenj u: on je taj koji se sea, koji se
nemilice svega sea; i on je taj ije seanje priziva
zl oi n, straan i sl avan, pored svih ostalih zl oi na.
Od mainerije prie-ubistva pravi u isto vreme i
projektil i metu; ispaljen je i grom tog mehani zma
u stvarno ubistvo; to ga je i stavilo u fatalnu pozi c-
iju osueni ka. Naposl etku, bio j e autor svega t oga
dvostruko: kao autor zl oi na i autor teksta. Naslov
memoara nam to oito i govori : Opirno izlaganje i
objanjenje dogaaja koji se desio 3. juna u Fokteriju,
od Pjera Rivijera, poinioca ovog del.
Rivijer j e, nema sumnj e, izvrio svoj zl oi n
na ni vou j edne govorne prakse i za nju vezanog
znanj a. Zapravo j e i grao, u nerazmrsi vom j edi n-
stvu svog oceubi stva i svog teksta, i gru zakona,
ubi stva i seanj a koji su odrei val i u to vreme
veliki broj "pria zloinima". Nerazumna igra?
ini se da j e porota svoj om vei nom ocenila pre
uasni m nego besmi sl eni m i granj e ove poznate
igre, istovremeno u tekstu i u postupku, iji je
on bio dvostruki autor, i u kojoj se pojavljuje kao
dvostruki subj ekt.
64
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA
Neka druga igra
Upravo ovde, pred sudom, Rivijerovo ubi stvo-
beseda sueljava se sa j ednom sasvi m drugom
i grom. Ne samo da lica koja govore nisu imala isti
status, nego ni govori nisu predstavljali istu vrstu
dogaaj a, niti su se odvijali pod istim okol nosti ma.
Rivijer je osuen: radilo se tome da se ustanovi da
li je on stvarno bio poinilac zl oi na. Bio je i zveden
pred porotni sud, koji je od 1832. godi ne dobi o za
pravo da uvai olakavajue okolnosti: dakle, bilo
je rei tome da se nj emu stvori j edno miljenje
na osnovu onoga to je uradio, rekao, nj egovog
naina ivota, vaspitanja koje je stekao, itd. Na kra-
j u j e bio podvrgnut medi ci nskom ispitivanju: radilo
se tome da se dozna da li su nj egovo delo i govor
odgovarali kriterijumima na osnovu kojih su se
simptomi bolesti opisivali. Ukratko, oko nj egovog
dela-teksta postavljeno je trostruko pitanje istine:
injenine istine, mi saone istine i naune istine. Na
ovo govorno delo, na ovaj govor na del u, duboko
umean u pravila narodnog znanj a, pri menji vana
su pitanja j ednog znanj a roenog drugde, i kog su
drugi vodili.
Meutim, oceubi stvo Pjera Rivijera i pak je bilo
pl aeno slavom koju je sam traio. U naj manj u ruku
na pl anu novca. Kao i svi drugi zl oi ni iz tog vre-
mena bi o je opevan u l eci ma
2
. Pevan i menj an po
obi aj u, izmean sa el ementi ma koji su pripadali
drugi m zl oi ni ma, ili koji su bili obavezni elementi
ove vrste pria. Rivijeru ak pri pi suj u i smrt koju je
sam eleo, koju je zakon propisao, ali koja nije bila
nj egova, moda upravo zato to je napisao, da bi se
bolje pripremio na sl avnu smrt, memoar koji ga j e
potedeo sramote. Ali i z j edni h novi na saznaj emo
da se on i u zatvoru oseao ve mrtvi m.
Sa francuskog prevela Vanja Mani
Naslov i zvorni ka: "Les meurtres qu'on raconte", u:
Moi, Pierre Rivire, ayant gorg ma mre, ma soeur
et mon frre. Un cas de parricide au XIX
e
sicle. Prsen-
t par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str.
265-275.
2
Zahal j uj ui gospoi Koazel , bili smo u mogunost i da naemo j edan pri merak meu nekl asi fi kovani m spi si ma u Naci onal noj Bi b-
lioteci. Letak j e reprodukovan na strani 227. (ova pri medba se odnosi na ori gi nal no i zdanj e teksta, pri m. prev.).
65
N AI N I MA P I S A N J A I ST ORI J E
Razgovor vodi o Rej mon Belur (Raymond Bellour)
Belur: Dvostruki prijem-prijem kritike i prijem javnos-
ti, s jedne strane oduevljenje, s druge preutkivanje -
bio je podsticaj da vaa knjiga dobije nastavak u vidu
razgovora u kojem ste, pre vie od godinu dana, izloili
prirodu i polje svojih istraivanja. Koja vas je reakcija,
izazvana knjigom Rei i stvari, najvie zaudila?
Fuko: Zaudi la me je sledea injenica: istoriari od
zanata su u toj knjizi prepoznali knj i gu koja se bavi
istorijom, a mnogi drugi , koji smatraju da je istorija
biva i, nesumnjivo, danas veoma demodi rana ide-
j a, zapomagal i su i vikali da je istorija ubijena.
Belur: Zar vam se ne ini da su forma knjige - pod
tim podrazumevam kako nedostatak razvijenih fus-
nota i bibliografije, prikupljenih i priznatih referenci,
to je uobiajeno za tu vrstu del, tako i igru ogledala
u Meninama - kao i va stil, mogli da doprinesu tome
da se skrije njena priroda?
Fuko: Nesumnjivo je da prezentacija knjige u sve-
mu tome igra izvesnu ul ogu, ali verujem, pre svega,
da izvesne osobe ne znaju najvanije promen koje
su, u istorijskom znanju, na delu ve vi e od dvade-
set godi na. Poznato j e da se knj i ge Di mezi l a (Du-
mzil), Levi-Strosa (Lvi-Strauss) i Lakana (Lacan)
raunaju meu najvee u naem vremenu; ali, isto
tako, da li se zna da meu radove koji znanj u da-
nas obezbeuj u j ednu novu avanturu, treba staviti
knj i ge Brodela (Braudel), Firea (Furet) i Deni Riea
(Denis Richet), Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie),
istraivanja istorijske kole iz Kembri da, sovjetsku
kolu?
Belur: Vi se, dakle, odluno svrstavate meu isto-
riare. ta je, po vama, uzrok takvome neznanju?
Fuko: Verujem da je istorija postala predmet
j edne neobi ne sakralizacije. Za mnoge intelek-
tualce, suzdrano, neupueno i tradicionalistiko
potovanje istorije bilo je najjednostaviji nain da
pomire svoj u pol i ti ku savest i aktivnost istraivanja
ili pisanja; pod krstom istorije svaki je diskurs posta-
j ao molitva bogu ispravnih uzroka. Potom, postoji i
j edan vie tehni ki razlog. Valja, zapravo, priznati da
su poj movi koji su, u XI X veku, obrazovani u obl as-
tima kakve su l i ngvi sti ka, etnol ogi j a, istorija religija,
soci ol ogi j a, - poj movi , moe se rei, dijalektikog
reda - dobri m del om naputeni . No, za neke je
istorija kao di sci pl i na predstavljala poslednje
pribeite dijalektikog reda: u njoj se mogl a spa-
siti vl adavi na racionalnih protivrenosti... Tako se
kod mnogi h intelektualaca, zbog ta dva razloga i
nasuprot svakoj verovatnoi , odrala koncepcija
istorije organi zovane po model u prie kao vel i kog
nastavka dogaaj a uzetih u hijerarhiji odreenja:
individue su zahvaene unutar tog totaliteta koji
ih prevazilazi i igra se nj i ma, ali one su, moda, is-
67
RAZGOVORI
tovremeno i nj egovi nesvesni tvorci. Tako da je is-
torija, ujedno individualni i totalitarni projekt, za
neke postala nedodirljiva: kada bi smo odbili takav
oblik iskazivanja istorijskog to bi znai l o napasti ve-
liki uzrok revolucije.
Belur: U emu je tano novina istorijskih radova koje
pominjete?
Fuko: Moemo ih odrediti na po malo shematski
nai n:
1) Ti istoriari sebi postavljaju vrlo teak problem
periodizacije. Primeeno j e da uobi aj ena peri-
odizacija, kojoj ritam daju politike revolucije, nije
uvek bila, metodol oki , najbolji obl i k za mogui
uzorak.
2) Svaka periodizacija iseca iz istorije izvesni nivo
dogaaj a i, obrnuto, svaki sloj dogaaj a bira sop-
stvenu periodizaciju. To j e skup tanani h probl ema
zato to emo, s obzi rom na nivo koji odaberemo,
morati da razgraniimo razliite periodizacije i
to emo, s obzi rom na peri odi zaci j u koja se daje,
dostii razliite nivoe. Tako dol azi mo do sloene
metodologi je diskontinuiteta.
3) Stara,tradicionalna opreka i zmeu humani sti ki h
nauka i istorije (prve prouavaj u ono istovremeno
i ne-evolutivno, druga analizira velike i neprestane
promene) nestala j e: promena moe biti predmet
analize u terminima strukture, istorijski diskurs je
i spunjen anal i zi ma koje je pozajmio od etnol ogi j e i
soci ol ogi j e, od humani sti ki h nauka.
4) U istorijsku anal i zu uvode se tipovi odnosa i mo-
dusi veza kojih ima mnogo vie od uni verzal ne rel-
acije uzronosti koj om se htela definisati istorijska
metoda.
Na taj nain moda po prvi put i mamo mogunost
da kao predmet anal i zi ramo materijale koji su se,
tokom vremena, taloili u obliku znakova, tragova,
institucija, praksi, dela itd. Sve te promene imaju
dva sutinska i spolj avanj a:
- kod istoriara radovi Brodela, kole iz Kembri da
i ruske kole itd;
- veoma znaaj na kritika i analiza poj ma istorije
koju je razvio Altiser na poetku teksta itati "Kapi-
tal"?
Belur: Da li na taj nain ukazujete na direktnu srod-
nost vaih i Altiserovih radova?
Fuko: Budui da sam bio nj egov uenik i da mu
mnogo duguj em, moda tei m tome da pod nje-
gov znak smesti m j edan napor koji bi on mogao da
odbaci , iako ne mogu da odgovori m u nj egovo ime.
Ali bi h, isto tako, rekao: otvorite Altiserove knj i ge.
Meutim, i zmeu Altisera i mene postoji oi gl edna
razlika: on koristi re epi stemol oki rez u vezi sa
' Loui s Al thusser - Du "Capital" la philosophie de Marx, in Althusser ( L) , Machetey (P.), Rancire (J.), Lire "Le Capital", Paris, Maspero,
1.1,1965, pp. 9-89.
68
0 NAINIMA PISANJA ISTORIJE
Marksom, a ja tvrdi m obrnuto, da Marks ne pred-
stavlja epistemoloki rez.
Belur: Zar taj raskorak povodom Marksa nije upravo
najoigledniji znak onoga to se, u vaim analizama
strukturalnih promena znanja tokom XIX veka, poja-
vilo kao sporno?
Fuko: Ono to sam rekao u vezi sa Marksom odnosi
se, precizno, na epistemoloki domen politike eko-
nomije. Koliko god da su Marksove analize Rikarda
vane, ne verujem da nj egove ekonomske anal-
ize izlaze izvan epi stemol okog prostora to ga je
uspostavio upravo Rikardo. Tome nasuprot, moe
se pretpostaviti da je Marks u istorijsku i politiku
svest ljudi uveo radikalan rez i da je marksistika
teorija drutva inaugurisala j edno potpuno novo
epistemoloko polje.
Moja knjiga nosi podnasl ov "Arheologija
humanistikih nauka": ona pretpostavlja j ednu
drugu arheologiju koja bi bila analiza znanj a i isto-
rijske svesti na Zapadu od XVI veka. ak i pre nego
to sam znaajnije uznapredovao u tom radu, ini
mi se da veliki rez mora da se smesti na nivo Mark-
sa. Ovde smo se vratili na ono to sam rekao gore:
periodizacija oblasti znanj a ne moe da se obavi
na isti nain s obzirom na nivoe na koje se smeta.
Nalazimo se pred nekom vrstom sl aganj a cigala i
bie zanimljivo, udno, neobi no, saznati kako se
i zbog ega epistemoloki rez za nauke ivotu,
ekonomi j i i jeziku smeta na poetak XIX veka, a za
teoriju istorije i politike u sredinu XIX veka.
Belur: Ali to onda znai odluno prekinuti sa
prednou koju istorija ima kao harmonina nauka
totalitetu, onako kako nam je predaje marksistika
tradicija.
Fuko: Po mom oseaj u ta prilino rairena ideja
ne nalazi se zaista kod Marksa. Ali pre svega u od-
govoriti da j e, u toj oblasti u kojoj se bavi mo samo
mogui m pri nci pi ma, j o isuvie rano za postavlja-
nje probl ema uzaj amni h odreenja tih slojeva.
Nipoto nije nemogue da pronaemo takve ob-
like odreenj a gde su svi nivoi sagl asni da zaj edno
hodaj u korakom regi mente po mostu istorijskog
postajanja. Ali to su samo pretpostavke.
Belur: U lancima koji napadaju vau knjigu
uoavaju se rei poput "zalediti istoriju", rei koje se,
poput lajtmotiva, vraaju i izgledaju kao da formuliu
najtemeljniju optubu, koja se odlikuje time da dovo-
di u pitanje kako vae pojmovno odsecanje, tako i
pripovedaku tehniku koju to odsecanje implicira, a
u stvari se u pitanje dovodi sama mogunost da se,
kako vi to nastojite, formulie jedna logika promen.
ta mislite tome?
Fuko: U onome to se naziva istorijom ideja opisuje
se promena uopte, uz dve olakice:
1) Koriste se poj movi koji mi se ini po malo
magi ni ma: uticaj, kriza, osveivanje, interes za
neki probl em, itd. Budui da su svi utilitarni, ne ine
mi se del otvorni ma.
2) Kada se naie na tekou prelazi se s nivoa
analize, s nivoa sami h i skaza, na j edan drugi nivo
koji je u odnosu na ovaj spoljanji. Na taj nain
69
RAZGOVORI
se pred nekom promenom, protivrenou,
nekoherentnou, pri begava obj anj enj u preko
drutvenih uslova, mentaliteta, vizije sveta, itd.
Pokuao sam, putem metodi ke igre, to da
zaobi em i bio sam, prema tome, prinuen da
opi suj em iskaze, itave grupe i skaza, dovodei do
t oga da se pojave odnosi implikacije, suprotnosti,
iskljuenja, koji su mogl i ponovo da ih povezu.
Reeno mi j e, na primer, da sam dopusti o, odnosno
izmislioapsolutni prekid i zmeu kraja XVIII i poetka
XIX veka. U stvari, kada se pogl edaj u nauni dis-
kursi s kraja XVIII veka, moe se, pri najpaljivijem
pogl edu, konstatovati vrlo brza i, pravo govorei ,
j ako zagonetna promena. el eo sam da opi em up-
ravo tu promenu, drugi m recima da utvrdim skup
nunih i dovoljnih preobraaja kako bi se prelo s
poetnog oblika naunog di skursa, onog iz XVIII
veka, na nj egov zavrni oblik, onaj i z XIX veka. Skup
preobraaja koje sam definisao zadrava izvestan
broj teorijskih el emenata, premeta neke druge,
vidi kako nestaju stari i kako se pojavljuju novi;
sve to omoguava da se definie pravilo prelaska
u oblasti koje sam razmatrao. To j e, dakle, pot-
puno suprotno od nekog diskontinuiteta koji sam
eleo da ustanovi m, poto sam pokazao sam oblik
prelaska iz j ednog stanja u drugo.
Belur: Pitam se da li dvosmislenost potie iz tekoe
da sejedan pokraj drugog, promiljaju termini prome-
na i prelazak s jedne strane, i slika i opis s druge.
Fuko: Isto tako, pre vi e od pedeset godi na
uoeno j e da su zadaci opi sa bili od suti nske
vanosti u obl asti ma kakve su istorija, etnol ogi j a
i j ezi k. Naj posl e, matemati ki j ezi k od Galileja i
Nj utna ne funkci oni e kao obj anj enj e prirode,
ve kao opi s procesa. Ne vi di m zbog ega bi se ne-
formal i zovani m di sci pl i nama poput istorije ospo-
ravalo da se i one poduhvat e prvobi tni h zadataka
opi si vanj a.
Belur: Kako shvatate metodiku orijentaciju tih prvo-
bitnih zadataka?
Fuko: 1. Ako je ono to sam kazao tano, moraju se
moi objasniti i analizirati, prema istim shemama,
donosei neke dodatne preobraaje, tekstovi ko-
j i ma nisam govorio.
2. Vrlo se dobro mogu preuzeti tekstovi kojima
sam govorio, i to sm materijal koji sam obraivao,
u j ednom opi su koji bi i mao drugai j u periodizaciju
i koji bi se postavio na drugi nivo. Kada se uradi, na
primer, arheologi ja istorijskog znanj a, oi gl edno je
da e biti potrebno i znova koristiti tekstove j ezi -
ku i bie potrebno dovesti ih u odnos sa tehni ka-
ma egzegeze, tehni kama kritike izvora, sa itavim
znanj em koje se odnosi na sveto pi smo i istorijsku
tradiciju; njihov e opi s tada biti drugai ji . Ali ti
opisi, ako su tani , morali bi biti takvi da se mogu
definisati preobraaji koji omoguuj u da se pree
s j ednog na drugi .
U j ednom smislu opi s j e, dakl e, beskonaan, u
drugom on je zatvoren, u meri u kojoj tei da usta-
novi teorijski model koji je u stanju da objasni od-
nose i zmeu prouavani h di skursa.
70
NAINIMA PI SANJA ISTORIJE
Belur: ini se da je dvostruki karakter opisa takve
prirode da dovodi do preutkivanja, odnosno uzmaka,
jer se istorija tako direktno kalemi na beskonanost
svojih arhiva, dakle na ne-smisao svojstven svakoj
beskonanosti i, istovremeno, ona je obuzdana u
modelima iji formalni karakter u samoj svojoj logici
optuuje ne-smisao svojstven svakom zatvaranju
unutranjeg i krunog karaktera. Uinak je utoliko
jai to vaa knjiga odrava apsolutnu distancu
prema onome to bi se moglo nazvati "iva istorija",
ona u kojoj praksa, ma kakav da je teorijski nivo na
kojem se ta praksa izaziva i ma kakvi da su modeli u
koje se moe zatvoriti njena neumorna raznolikost,
preokree ne-smisao u neku vrstu bliskosti, u "prirod-
ni" svet akcija i institucija. Kako vi razumete taj iseak
na kojem se zasnivaju Rei i stvari?
Fuko: Hotei da odi gram i gru strogog opi si vanja
samih iskaza, pokazal o mi se da se podruj e iskaza
dobro potinjava formal ni m zakoni ma. Mogao se,
na primer, pronai j edan teorijski model za razliite
epi stemol oke oblasti i, u tom smi sl u, mogl o se
zakljuiti da diskursi poseduj u autonomi j u. Ali in-
teres za opisivanje tog aut onomnog sloja diskursa
postoji samo u meri u kojoj se on moe dovesti u od-
nos sa drugi m slojevima, praksama, institucijama,
drutveni m, politikim odnosi ma itd. Upravo me j e
taj odnos oduvek opsedao i hteo sam, u knj i gama
Istorija ludila i Nastanakklinike, da defi ni em odnose
i zmeu tih razliitih obl asti . Uzeo sam, na primer,
epi stemol oki dornen medi ci ne i dornen institucija
represije, hospitalizacije, pomoi nezaposl eni ma,
administrativne kontrole j avnog zdravl j a, itd. Ali
uoi o sam da su stvari bile sloenije nego to sam
ja verovao u te prve dve knj i ge, da se di skurzi vne
oblasti ne poti nj avaj u uvek strukturama koje su im
bile zaj edni ke sa nj i hovi m pri drueni m praktinim
i i nsti tuci onal ni m obl asti ma, da su se one, napro-
tiv, potinjavale strukturama zaj edni ki m za druge
epi stemol oke obl asti , daj e meu njima postojalo
neto poput i zomorfi zma diskursa u odreenoj
epohi . Tako da se nal azi mo pred dve osovi ne ver-
ti kal nog opi sa: osovi nom teorijskih model a koji
su zaj edni ki za vi e di skursa, osovi nom odnosa
i zmeu di skurzi vne i ne-di skurzi vne oblasti. U knjizi
Rei i stvari preao sam hori zontalnu, u Istoriji ludila
i Nastanku klinike verti kal nu di menzi j u figure.
Kada neko bude prvi put pokuao, oslanjajui se na
tekstove, da mi dokae kako j edna takva teorijska
koherencija meu di skursi ma ne postoji, moi e
da otpone prava rasprava. Kada je re tome da
se umanji dornen prakse, moj e prethodne knj i ge
pokazuj u koliko sam daleko od toga. Pozvau se,
zbog nj i hovog odnosa, na j edan uveni primer.
Kada Di mezi l dokazuj e da j e ri mska religija u i zo-
morfnom odnosu sa skandi navski m, odnosno kelt-
skim l egendama, odnosnoodreeni m iranskim ritu-
al om, on ne eli da kae kako rimska religija nema
svoje mesto unutar rimske istorije, da istorija Rima
ne postoji, nego da emo istoriju rimske religije,
njene odnose sa institucijama, drutvenim klasa-
ma, ekonomski m usl ovi ma, moi da opi emo samo
uzimajui u obzir njenu unutranju morfologiju. Na
isti nain, dokazati da nauni diskursi nekog vre-
mena proistiu iz zaj edni kog teorijskog model a,
ne znai rei da oni i zmi u istoriji i lebde u vazduhu
kao da su lieni tela i kao da su sami , ve da neemo
moi da nai ni mo istoriju t oga znanj a, neemo
moi da analiziramo na koji nain ono funkcionie,
71
RAZGOVORI
nj egovu ul ogu, nj egove uslove, nain na koji se
ono ukorenjuje u drutvu, a da ne uzmemo u obzir
snagu i konzistenciju tih i zomorfi zama.
Belur: Objektivnost koju pridajete teorijskim mode-
lima imajui u vidu ekstenzivnu analizu istorije kao
nauke i, zarad konstruisanja tih modela, deskrip-
tivnoj logici, ta objektivnost, kao takva, obavezuje
da se zapitamo nad polazinom takom toga opisa,
nad njegovom postojbinom na neki nain, to se
svodi, u sluaju jedne tako line knjige kakva je vaa,
na pokuaj da se razume odnos autora i njegovog
teksta, koje mesto, zapravo, on moe, hoe i mora da
zauzme.
Fuko: Na to mogu da odgovori m samo ako
zaronim u samu knj i gu. Ako je stil analize, koji sam
tu pokuao da formuli em, prihvatljiv, morali bismo
moi da definiemo teorijski model koj em pripada
ne samo moja knj i ga, ve i one knj i ge koje pri-
padaju istoj konfiguraciji znanj a. Bez sumnj e nam
ta konfiguracija danas omoguava da obrauj emo
istoriju kao skup doista artikulisanih i skaza, j ezi k
kao predmet opi sa i skup relacija u odnosu prema
diskursu, prema iskazima koji sai njavaju predmet
tumaenj a. Upravo nae doba, i samo ono, ini
mogui m pojavu tih tekstova koji obrauj u grama-
tiku, prirodnu istoriju,
2
odnosno politiku ekono-
miju, kao i mnoge predmete.
Autor je u tome, i samo u tome, konstitutivan za
ono emu govori . Moja knj i ga je ista i prosta
fikcija: ona j e roman, ali nisam j a taj koji sam ga
izmislio, nego odnos naega doba sa nj egovom
epi stemol okom konfi guraci j om u itavoj toj masi
i skaza. Subj ekt j e, zapravo, prisutan u celoj knjizi, ali
j e on ono anoni mno "se" koje danas govori u svemu
to se kae.
Belur: Kako vi razumete status toga anonimnog
"se"?
Fuko: Moda se upravo osl obaamo, malo po malo,
ali ne bez muke, vel i kog al egori j skog nepoverenja.
Pod tim razumem prostu ideju koja se sastoji u
sl edeem: ne pitati se, pred neki m tekstom, ni
emu drugom osi m onome to taj tekst uistinu
kae i spod onoga to on stvarno kae. Bez sumnj e
to je naslee stare egzeget ske tradicije: podozreva-
mo da se iza svake izreene stvari krije neto drugo.
Uinak laike verzije tog al egori j skog nepoverenja
bio j e da svakoga komentatora pozove da svugde
pronae istinsko miljenje autora, da pronae ono
to je on rekao a da nije i zgovori o, to je hteo ali
nije sti gao da kae, to je hteo da skrije ali to se
i pak pojavilo. Danas zapaamo da ima mnogo
drugi h mogunosti da se obrauje jezik. Tako j e
savremena kritika - i to je ono to je razlikuje od
onoga to se j o do nedavno dogaal o - upravo
formulisala, na razliitim tekstovi ma koje prouava,
njenim tekstovi ma-obj ekti ma, neku vrstu nove
kombinatorike. Umesto da ponovo uspostavi nje-
govu i menentnu taj nu, ona tekst uzima kao skup
elemenata (rei, metafora, knjievnih oblika, sku-
2
Histoire naturelle, pri rodna istorija (izraz nastao 1551.): prouavanj e, odnosno opi s tela koj a se mogu uoi ti u kosmosu, naroito
na zemal j skoj kugl i (Le Petit Robert 1997. /pri m. prev./).
72
0 NAINIMA PI SANJA ISTORIJE
pova pria) i zmeu kojih se mogu pojaviti apso-
lutno novi odnosi u onoj meri u kojoj njima nije
ovladala namera pi sca i koje (odnose) je mogui m
uinilo samo del o kao takvo. Formalni odnosi koji
se otkrivaju na taj nain nisu bili prisutni ni u ijem
duhu, oni ne stvaraju latentni sadraj iskaza, njiho-
vu indiskretnu taj nu; oni su konstrukcija, ali tana
konstrukcija i m tako opi sani odnosi mogu da budu
realno odreeni u obraeni m materijalima. Nauili
smo da rei ljudi stavljamo u j o neformulisane od-
nose, koje izriemo po prvi put, a koji su ipak ob-
j ekti vno tani .
Tako je savremena kritika upravo napustila veliki mit
unutranjosti: Intimior intimio ejus. Ona je potpu-
no iaena u odnosu na stare teme uzgl obl j avanj a,
kovega s bl agom, koje su zgodne za to da se ide
u potragu sve do samog dna del. Smetajui se iz-
van teksta, piui tekstove tekstovima, ona stvara
j ednu novu spoljanjost.
Belur: ini mi se da moderna knjievna kritika, svo-
jom plodnou i mnogim doprinosima, onako kako
je vi opisujete, u jednom smislu oznaava neobinu
regresiju u odnosu na smisao u kojem je ona pronala
sutinu svojih zahteva: hou rei Blano. Jer, iako je
Blano, pod imenom "literature", u prostoru modernog
miljenja doista osvojio preko potrebnu spoljanjost
teksta, on se nipoto ne predaje toj lakoi koja tei da
izbegne nasilje del kao mesta jednog imena ijedne
biografije, ija je tajna, upravo, da bude na razliite
naine proeto nesvodivom i apstraktnom snagom
literature za koju Blano, u svakom sluaju, iscrtava
strogi put, a da je ne opisuje kao takvu u logici njenih
oblika, kako bi to elela jedna vie nauna kritika.
Fuko: Tano je da je Blano uino mogui m dis-
kurs literaturi. Pre svega zato to je upravo on
prvi pokazao da se del vezuj u j edna za druge tom
spoljanjom stranom svoga j ezi ka u kojem se po-
javljuje "literatura". Literatura j e, prema tome, ono
to se stvara izvan svakoga del, ono to pravi j a-
ruge u svakome pi sanom j ezi ku i na svakome teks-
tu ostavlja prazni beleg nekoga i ga. Ona nije neki
jeziki modus, ve praznina koja prolazi, kao neki
veliki pokret, kroz sve knjievne jezi ke. inei da se
pojavi ta instanca literature kao "zajedniko mesto",
prazan prostor u koji se smetaju del, verujem da
je on, Blano, naznai o savremenoj kritici ta mora
biti njen predmet, ta je to to njen posao, uj edno
egzaktan i i nventi van, ini mogui m.
S druge strane, moe se tvrditi da ga j e Blano
uinio mogui m ustanovl j uj ui i zmeu autora i
del odnos koji je bio nepoznat. Sada znamo da
delo ne pripada zamisli svoga autora, ak ne ni
projektu nj egovog postoj anj a, ono sa autorom
odrava odnose negaci j e, destrukcije, ono za nj ega
blista iz vene spol j anj osti , a da, ipak, meu njima
postoji pri mordi j al na funkci j a i mena. Upravo se
i menom u nekome del u obel eava modalitet nes-
vodi v na anoni mno mrml j anj e svih drugi h j ezi ka.
Izvesno j e da savremena kritika j o nije zaista ispi-
tala taj zahtev i mena koji j oj je Blano predloio.
Bie potrebno da se ona zaokupi upravo time,
zato to za del o i me oznaava odnose suprotnosti
sa drugi m del i ma, razliku prema drugi m del i ma,
i zato to ono apsol utno karakterie nain posto-
j anj a knj i evnog del u nekoj kulturi i institucijama
kakve su nae. Nakon svega, a sada je tome pet,
est vekova, anoni mnost j e, izuzev u izuzetnom
73
RAZGOVORI
sluaju, potpuno nestala iz literarnog j ezi ka i nje-
govog funkci oni sanj a.
Belur: Upravo zbog toga mislim da Blanoov nauk
ima, pored tehnikih kritika prema kojima uva
jednaku distancu, ispravniji odjek u interpretaciji
psihoanalitikog tipa, koja se po definiciji dri pros-
tora subjekta, nego u interpretaciji lingvistikog tipa
u kojoj se esto pojavljuje rizik od mehanike apstrak-
cije.
Ono to je vano, problematino, u odreenim
istraivanjima naunog tipa kakvo je vae, jeste iz-
vestan odnos bliskosti koju ta istraivanja, ini se,
odravaju sa, jo eksplicitnije, "subjektivnim" delima
literature.
Fuko: Bilo bi vrlo zani ml j i vo saznati u emu se sas-
toji individualnost koju moe oznai ti , I menovat i "
neko nauno delo; Abel ovo (Abel) ili Lagranovo
(Lagrange) delo, na primer, obel eeno je svojstvima
pisma koje ga individualizuje isto onol i ko koliko i
Ticijanovo platno, ili neku atobri j anovu (Chateau-
briand) stranicu. Isto je i s fi l ozofski m, ili deskri p-
tivnim pi smom kakvo je Li neovo (Linn) i Bifonovo
(Buffon). Ta dela su, ipak, zahvaena u mreu svih
onih dela koja govore "istoj stvari", u mreu dela
koja su im savremena i koja sl ede nakon njih: ta
mrea koja ih obuhvata ocrtava velike fi gure bez
graanskog statusa koje se zovu "matematika", "is-
torija", "biologija".
Problem osobenosti , ili odnosa i zmeu i mena i
mree, stari je probl em, ali nekada je postojala
neka vrsta kanala, oznaeni h puteva koji su odva-
jali knj i evna, fizika ili matemati ka, istorijska del a;
svako je evoluiralo na sopstvenom nivou i, na neki
nai n, na delu teritorije koji mu je bio odreen,
uprkos i tavom j ednom skupu pri kupl j eni h po-
dataka, pozaj mi ca, slinosti. Danas konstatuj emo
da se itavo to odsecanj e, pregraivanje, upravo
brie, odnosno obnavl j a na j ednom potpuno
drugai j em model u. Odnosi i zmeu li ngvi sti ke i
knjievnih del a, i zmeu muzi ke i matematike, di s-
kursa istoriara i di skursa ekonomi sta, nisu vi e
reda pozaj mi ce, podraavanj a, odnosno neeljene
anal ogi j e, ak ne ni strukturnog i zomorfi zma; ta
dela, ti postupci , obrazuj u se u uzaj amni m odnosi -
ma, j edni postoje za druge. Postoji literatura
lingvistici, a ne uticaj gramatiara na gramatiku i
renik romansijera. Na isti nain, matematika nije
primenljiva na konstrukciju muzi kog j ezi ka, kao
na kraju XVII veka i poetkom XVIII veka, ona sada
stvara formalni svet samog muzi kog dela. Prisust-
vuj emo j ednom optem i vrtogl avom brisanju stare
raspodele j ezi ka.
Rado se govori da nas danas nita drugo ne zani ma
izuzev j ezi ka i da je on postao univerzalni predmet.
Ali ne treba se zavaravati: ta suverenost je privre-
mena, dvosmi sl ena, nestalna suverenost j ednog
plemena koje se seli. Zacel o, nas zani ma jezik; ipak,
to nije stoga to smo najzad uli u njegov posed,
ve pre zato to nam on izmie vie nego to nam
je ikada izmicao. Nj egove grani ce se rue, a njegov
univerzalni mir ulazi u stapanje; i ako smo poto-
pljeni, to nije toliko zbog nj egove bezvremene st-
rogosti, koliko zbog aktuel nog kretanja nj egovog
talasa.
74
NAINIMA PISANJA ISTORIJE
Belur: Gde vi, lino, vidite sebe u tim promenama
koje najzahtevnija dela znanja povlae u neku vrstu
romaneskne avanture?
Fuko: Za razliku od oni h koji sebe nazivaju struk-
turalistima, ja nisam toliko zainteresovan za for-
malne mogunosti koje nudi j edan sistem kakav
je jezik. Lino, mene vie zaokuplja postojanje dis-
kursa kroz injenicu da se rei dogaaju: ti dogaaj i
su funkcionisali u odnosu na nj i hovu izvornu situ-
aciju, oni su ostavili tragove iza sebe, oni traju i
obavljaju, u samom t om trajanju unutar istorije,
odreeni broj j avni h ili tajnih funkci j a.
Belur: Vi na taj nain poputate strasti svojstvenoj
istoriaru koji hoe da odgovori na beskonani romor
arhiva.
Fuko: Da, jer moj predmet nije jezik, ve arhiva, to
jest akumulirano postojanje diskursa. Arheol ogi j a,
onako kako j e j a razumem, nije srodna ni geol ogi j i
(kao analiza onoga to j e i spod zeml j e), ni gene-
alogiji (kao opis poetaka i redosleda), ona je anali-
za diskursa u nj egovom modal i tetu arhive.
Od detinjstva me prati j edan komar: pred oi ma
mi je tekst koji ne mogu da proitam, odnosno
mogu da dokui m samo j edan nj egov beskra-
j no mali deo; pravim se kao da i tam, ali znam da
izmiljam tekst; iznenada se ceo tekst zamuuj e, ne
mogu vie nita da itam, niti da i zmi l j am, grl o mi
se stee i ja se budi m.
Znam sve to moe biti lino u toj opsesiji j ezi kom
koji postoji svuda i koji nam i zmi e u samom svom
opstanku. On opstaj e odvraaj ui od nas svoje
pogl ede, lica okrenutog prema noi kojoj mi ne
znamo nita.
Kako opravdati te diskurse diskursima na kojima
radim? Koji status im dati? Poelo se uoavati - a
to naroito rade l ogi ari , uenici Rasela (Russell) i
Vi tgentajna (Wittgenstein) - da bi se formalna svo-
jstva j ezi ka mogl a analizirati samo pod usl ovom da
se uzme u obzir nj egovo konkretno funkci oni sanje.
Jezi k je skup struktura, ali diskursi su j edi ni ce funk-
ci oni sanj a, a anali za j ezi ka u nj egovom totalitetu
ne moe a da se ne suprotstavi tom suti nskom
zahtevu. U toj meri ono to radim smeta se u optu
anoni mnost svih istraivanja koja se trenutno vrte
oko j ezi ka, to jest ne samo j ezi ka koji omoguuj e
da se govori , ve diskursa koji su bili i zgovoreni .
Belur: ta vi, preciznije, razumete pod tom idejom
anonimnosti?
Fuko: Pitam se zar trenutno ne nalazimo, u formi
odnosa i mena sa anoni mnou, i zvesnu transpozi -
ciju starog kl asi nog probl ema poj edi nca i istine,
odnosno poj edi nca i lepote? Kako se dogaa da
neki poj edi nac roen u odreenom trenutku,
budui odreene istorije i odreenog lica, moe da
otkrije, i to samo i prvo on, odreenu istinu, moda
samu istinu? To je pitanje na koje odgovaraj u Dek-
artove Meditacije:
3
kako ja mogu da otkrijem istinu?
Mnogo godi na kasnije, to pitanje pronal azi mo u
romantiarskoj temi geni j a: kako neki pojedinac,
koji se nalazi u naboru istorije, moe da otkrije ob-
like lepote u kojima se izraava sva istina j ednoga
vremena, odnosno j edne civilizacije? Problem se
75
RAZGOVORI
danas vie ne postavlja u tim terminima: nismo
vie u istini, ve u koherenciji diskursa, ne vie u
lepoti, ve u sloenim odnosi ma formi. Sada je
re tome da saznamo kako neki pojedinac, kako
neko ime moe biti osl onac nekoga elementa ili
grupe elemenata koji, integriui se u koherenciji
diskursa, odnosno beskonane mree formi, briu,
odnosno barem i ne prazni m i beskorisnim to
ime, tu individualnost iji znak to i me ipak nosi do
odreene take, j edno i zvesno vreme i za i zvesne
pogl ede. Potrebno j e da osvoj i mo anoni mnost, da
dokaemo veliku pretpostavku da emo j ednoga
dana, najzad, postati anoni mni , po malo kao to su
klasici imali da dokau ogromnu pretpostavku da
su pronali istinu i da za nju veu svoje ime. Nekada
j e probl em, za onoga ko j e pi sao, bilo da se iupa
i z potpune anoni mnosti , dok j e danas probl em iz-
brisati svoje vlastito i me i smestiti svoj gl as u taj ve-
liki anoni mni romor diskursa.
Belur: Zar vam se ne ini da to znai, im je pokret
doveden do krajnosti, ui u dvostruku recipronu igru
afirmacije i brisanja, rei i tiine, od ega Blano pravi
sutinu literarnog ina kada delu pripisuje izabranu
funkciju jednog bogatog boravita tiine nasuprot
nepodnoljivoj veliini govora, bez koje, ipak, dela ne
bi bilo? Kada Levi-Stros kae svojoj knjizi Presno i
peeno: "Ova knjiga mitovima je, na svoj nai n, je-
dan mit", on u vidu ima suverenu bezlinost mita, a
ipak malo je knjiga, samim tim, koje su tako line kao
to su njegove Mitologike.
4
Kolikogod da je va odnos
prema prirodi razliit, toliko je prema istoriji slian.
Fuko: Ono to knj i gama poput ovi h, koje nemaj u
drugu pretenziju do da budu anoni mne, daj e takvo
obelej e naroitosti i i ndi vi dualnosti , nisu pri vi l ego-
vani znaci nekoga stila, niti obel ej e neke naroite,
odnosno i ndi vi dual ne interpretacije, nego j e to
estina pokreta gumi ce koj om se briljivo brie sve
to bi mogl o da upuuj e na neku ispisanu i ndi vi du-
alnost. Izmeu pi saca i piskarala postoje brisai.
Burbaki
5
se nalazi u osnovi model a. Na bi san bio da
svako u naoj oblasti uradi neto poput onoga stoj e
uradio taj Burbaki , gde matematiari rade anoni mno
pod j edni m izmiljenim i menom. Moda j e nesvodi -
va razlika i zmeu matematikih istraivanja i naih
aktivnosti u tome to pokreti gumi com, sraunati da
dovedu do anoni mnosti , sigurnije obeleavaju pot-
pis j ednog i mena nego razmetljivi drai za pero. I
j o bi se mogl o rei da je stil Burbakija i njegov nain
rada takav da bude anoni man.
3
Descartes (R.), Meditationes de prima philosophia, Paris, Soly, 1641 [Mditations touchant la Premire Philosophie, dans lesquelles
l'existence de Dieu et la distinction relle entre l'me et le corps de l'homme sont dmontres, in Oeuvres et Lettres, d. Andr Bridoux,
Paris, Gallimard, coll. "Bibliothque de la Pliade", 1953, pp. 253-547). (Ren Descartes, Meditacije prvoj filozofiji, Izvori i tokovi, Za-
greb 1975, prevod Tomislav Ladan)
4
Lvi-Strauss (C), Mythologiques, 1.1: Le Cru et le Cuit, Paris, Pion, 1964. (Klod Levi-Stros, Mitologike, 1.1: Presno i peeno, Prosveta, Beo-
grad, 1980.)
5
Nicolas Bourbaki, kolektivni pseudoni m koji je uzela j edna grupa francuskih matematiara (Henri Cartan, Cl aude Chevalley, Jean
Di eudonn, Charles Ehresmann, Andr Weyl, etc.) koji su se poduhvatili prerade matemati ke na strogi m aksi omatski m osnovama.
76
0 NAINIMA PI SANJA ISTORIJE
Belur: To, kao i vae upuivanje na klasian odnos
prema pojedincu, podstie na miljenje da se pozicija
autora u tom tipu istraivanja pojavljuje, u stvari, kao
podvostruavanje pozicije filozofa, izmeu nauke i
literature. Kako vam izgleda, u tom smislu, modemi
status filozofije?
Fuko: ini mi se da filozofija danas vie ne postoji,
ne u smislu da je ona nestala, ve da je rasprena
na veliki broj razliitih aktivnosti: aktivnosti
aksiomatiara, lingviste, etnol oga, istoriara, revo-
lucionara, politiara, mogu biti oblici filozofske
aktivnosti. U XIX veku filozofska je bila refleksija
koja se pitala uslovima mogunosti predmeta, a
danas je filozofija svaka aktivnost koja dovodi do
t oga da se pojavi j edan novi predmet za saznanje,
odnosno praksu - kao ona aktivnost koja proizilazi
iz matematike, lingvistike, etnol ogi j e, odnosno is-
torije.
Belur: Meutim, u poslednjem poglavlju knjige Rei
i stvari, u kojem obraujete humanistike nauke da-
nas, vi istoriji dajete prednost nad svim ostalim disci-
plinama. Da li bi to bio novi nain da se pronae mo
sintetikog zakonodavstva koje je do sada prednost
davalo filozofskom miljenju i koje je ve Hajdeger
prepoznao ne vie kao tradicionalnu filozofiju, ve
kao "istoriju filozofije"?
Fuko: U stvari, istorija zadrava, po mom
istraivanju, povlaenu pozi ci j u. To je stoga to se
u naoj kulturi, ve vekovi ma, diskursi ul anavaj u na
nain istorije: mi pri mamo stvari koje su bile reene
kao da dol aze iz neke prolosti u kojoj su sledile
j edne nakon drugi h, u kojoj su se suprotstavljale,
uticale j edne na druge, zamenj i val e mesta, raele
se i gomi l al e. Kulture "bez istorije" oi gl edno nisu
one u kojima ne bi bilo ni dogaaj a, ni evolucije,
ni revolucije, ali u kojima se diskursi ne pridodaju
na nain istorije; oni se se postavljaju j edni kraj
drugi h; oni se zamenj uj u; oni se zaboravljaju; oni
se preobraavaj u. Tome nasuprot, u kulturi kakva
je naa svaki se diskurs pojavljuje na tlu s kojeg je
nestao svaki dogaaj .
Zbog t oga, prouavaj ui teorijske diskurse koji se
odnose na j ezi k, ekonomi j u, i va bi a, nisam hteo
da ustanovi m mogunosti , odnosno nemogunosti
a priori takvi h znanj a. Hteo sam da se bavi m pos-
l om istoriara pokazuj ui si mul tano funkci oni sanj e
tih diskursa i preobraaja koji su poloili raun
svojim vidljivim promenama.
Ali u svemu tome istorija ipak ne igra ul ogu neke
filozofije filozofija, niti se dii time da je j ezi k j ezi ka,
kako je to u XIX veku hteo istoricizam koji je teio
tome da na raun istorije prenese zakonodavnu
mo i kritiku filozofije. Ako istorija ima neku pred-
nost, to bi pre bilo u meri u kojoj ona igra ul ogu
neke unutranje etnol ogi j e nae kulture i nae
racionalnosti i u kojoj, prema tome, otelotvorava
samu mogunost svake etnologije.
Belur: Voleo bih, posle ovog dugog skretanja, da se
vratim na knjigu i upitam vas za razlog tog odmaka
koji se osea u vaoj poziciji kada se prelazi s analize
XVII i XVIII veka na analizu XIX i XX veka, odmak koji
je postao predmet nekih od najustrijih rezervi prema
vaem radu.
77
RAZGOVORI
Fuko: ini se, zapravo, da se sa XIX vekom neto
menja u distribuciji knj i ge. Ista je stvar i sa Istorijom
ludila, kada se pretpostavilo da sam hteo da napad-
nem modernu psihijatriju, kao i sa Reima i stvari-
ma, kada sam polemisao sa miljenjem XIX veka. U
stvari, postoji razlika u obe analize. Mogu, zapravo,
da odredim klasino doba u nj egovi m sopstveni m
konfiguracijama putem dvostruke razlike koja ga, s
j edne strane, suprotstavlja XVI i, s druge, XIX veku.
Tome nasuprot, moderno doba u nj egovoj osoben-
osti mogu da odredim samo suprotstavljajui ga
XVII veku sj edne strane, i nama s druge; potrebno
j e, dakle, da bi se podela mogl a obavljati bez pres-
tanka, dopustiti da se i spod svake od naih reenica
pojavi razlika koja nas deli od nje. Radi se tome
da se oslobodi moderno doba, koje poi nj e oko
1790-1810. i traje sve negde do 1950, a kada je re
klasinom dobu ono se samo opisuje.
Prividno polemiki karakter dri do injenice da j e
re tome da se iskopa itava masa diskursa koji
se nalaze pod naim nogama. Jedni m bl agi m pok-
retom moemo otkriti stare, skrivene konfiguracije;
ali im se radi tome da se odredi sistem diskursa
na kojem i dalje i vi mo, u trenutku u koj em smo
obavezni da dovedemo u pitanje rei koje i dalje
odzvanj aj u u naim ui ma, koje se meaj u sa on-
ima koje pokuavamo da i zgovaramo, tada je ar-
heol ogi j a, kao ni eanska filozofija, pri nuena da
deluje kao udarac eki em.
Belur: Zar status, jedinstven i strastven, koji vi dajete
Nieu nije upravo najoigledniji znak tog nepoprav-
ljivog raskoraka?
Fuko: Kada bi h i znova zapoeo ovu knj i gu koju
sam zavrio pre dve godi ne, pokuao bi h da Ni eu
ne dam taj dvosmi sl eni , apsol utno pri vi l egovani ,
metaistorijski status, koji sam mu, poputaj ui
slabosti, dao. Bez sumnj e zahvaljujui toj slabosti,
moj a geneal ogi j a vi e duguj e ni eanskoj gene-
alogiji, nego strukturalizmu.
Belur: Ali kako, u tom sluaju, vratiti Niea arheologi-
ji, a da se ne ogreimo kako Niea, tako i arheolog-
iju? ini se da je u samoj injenici postojala nepre-
mostiva protivrenost. U vaoj knjizi tu protivrenost
vidim, slikovito govorei, kao principijelni sukob
izmeu Niea i Menina. Jer, ne pribegavajui lakim
igrama vaoj sklonosti ka metaforama prostora,
jasno je da se platno tu pokazuje kao privilego-
vano mesto, kao, uostalom, u odreenom smislu, i
u itavom strukturalizmu: mislim da upravo na tom
mestu vi uporeujete sadanju anonimnost sa onom
iz XVII veka, u ime jedne ideje itanja koja bi mogla da
ima istoriju na nekome platnu, kao i u Borhesovom
tekstu kineskoj enciklopediji, tekstu koji je "mesto
roenja" vae knjige. Zbog toga je XIX vek, u kojem se
izumeva istorija u obliku raskoraka izmeu znakova i
oveka, predmet rasprave, a nae doba nada u novo
razreenje putem pokuaja da se nanovo integrie is-
torijski subjekt u prostor slike, u jednu novu anonim-
nost.
Zar nije upravo Nie mesto na kojem svi znaci streme
u nesvodivu dimenziju subjekta, isuvie anonimnog
da bude sopstvo, isuvie anonimnog da inkorporira
totalitet glasova u formi fragmentarnog diskursa; i
zar autobiografija nije ekstremna i egzemplarna for-
ma miljenja i svakog izraavanja, forma koja uvek
78
0 NAINIMA PI SANJA ISTORIJE
pravi greku u prostoru slike, kao to pravi greku i
u vremenu istorije, u kojem ona i jeste i nije, jer ona
se moe izrei samo u smislu sopstvenog ludila, a
ne putem pribegavanja spoljanjem zakonu? I zar
injenica da Nie, i sa njim odreena istina literature,
izmie vaoj knjizi koja mu toliko duguje i kojoj on do-
prinosi, zar ta injenica ne svedoi nemogunosti
da se svi diskursi obrauju na istom nivou? Zar to,
u obliku vaeg prisustva u knjizi, nije tano po meri
nemogue anonimnosti kojoj vi snujete i koja, da bi
bila potpuna, danas moe da znai samo jedan svet
bez napisane rei, odnosno, sve do ludila, Nieova
kruna doslovnost?
Fuko: Na to mi je pitanje teko da odgovori m; jer,
u osnovi , iz nj ega proistiu sva vaa pitanja, pa,
prema tome, i itav na di j al og; upravo se na to
pitanje oslanja strasni interes, po mal o rezervisan,
koji vi unosite u ono to se dogaa oko vas, u gen-
eracije koje vam prethode; iz tog pitanja proistie
vaa elja da piete i da postavljate pitanja. Ovde,
dakle, poinje intervju koji M. Fukou daj e R. Beluru,
intervju koji traje ve nekol i ko godi na i iji e j edan
fragment, moda, j ednoga dana, objaviti asopi s
Les Lettres franaises.
Sa francuskog preveo Ivan Milenkovi
Naslov izvornika: "Sur les faons d'crire l'histoire"
(entretien avec R. Bellour), u: Les lettres franaises,
n 11 87,15-21 j ui n 1967, str. 6-9.
79
T E L O/ MO
Razgovor vodili urednici asopisa Quel l Corps?
Quell Corps?: U Nadzirati i kanjavati opisujete
politiki sistem gde Kraljevsko telo (King's body) igra
vanu ulogu...
Fuko: U drutvu kao to je ono u sedamnaestom
veku, Kraljevsko telo nije bila metafora, ve politika
stvarnost. Nj egova politika prisutnost bila je neo-
phodna za funkci oni sanj e monarhi je.
Quell Corps?: ta je sa Republikom, "jednom i
vidljivom"?
Fuko:To je formula koja je bila nametnuta nasuprot
i rondi naca i ideje federal i zma na ameriki nai n.
Ali ona nikada nije funkci oni sal a na isti nain kao
Kraljevsko telo pod monarhi j om. Naprotiv, to je telo
drutva koje postaje novi pri nci p u devetnaestom
veku. Upravo to socijalno telo je trebalo zatiti, u
kvazi -medi ci nskom smi sl u. Na mestu rituala koji su
sluili ponovnom uspostavl j anj u tel esnog integ-
riteta monarhije, lekovi i terapeutski saveti upotre-
b*jeni su za segregaci j u bol esni h, nadgl edanj e
zarazni h, iskljuivanje del i kvenata. Eliminacija ne-
prijateljskih elemenata putem j avnog muenj a i
pogubl j enj a, zamenj ena j e tako met odom asepse
- kri mi nol ogi j om, eugeni kom i zatvaranj em "dege-
nerika" u karantine...
Quell Corps?: Postoji li fantastino telo koje odgov-
ara razliitim tipovima institucija?
Fuko: Verujem da je ideja soci j al nog tela konstitui-
sanog uni verzal nou volja velika fantazija. Sada j e
fenomen soci j al nog tela posl edi ca ne konzesusa,
ve materijalnosti moi koja funkci oni e na sami m
telima poj edi naca.
Quell Corps?: Osamnaesti vek obino se vidi u as-
pektu oslobaanja. Vi ga prikazujete kao doba kada
je uspostavljena mrea oblika kontrole. Da li je to
oslobaanje mogue bez mree?
Fuko: Kao i uvek sa odnosi ma moi , suoeni smo
sa sl oeni m f enomenom koji ne podl ee hegel i -
j anskoj formi ili dijalektici. Nadmo i svesnost nad
telom moe biti steena samo kroz dejstva ul ag-
anja moi u telo: gi mnasti ke, vebi , j aanj a miia,
nudi zma, glorifikacije l epog tela. Sve to svojstveno
je putu koji vodi ka elji tela posredstvom upornog,
istrajnog, pedantnog del ovanj a moi na telu dece
ili voj ni ka, zdravih tela. Meutim, kada mo j ed-
nom stvori ta dej stva, tu se nei zbeno pojavljuju
odgovaraj ui zahtevi i afirmacije, one sopstvenog
tela nasuprot moi , zdravlja nasuprot ekonomskog
sistema, ili zadovol j stva nasuprot moralnih normi
81
RAZGOVORI
seksualnosti, braku, pristojnosti. Iznenada, ono to
j e mo nainilo snanom navikava se daj e napada.
Mo, nakon to se uloila u telo, nalazi se izloena
protivnapadu u tom istom telu. Da li se seate pan-
ike institucija socijalnog tela, doktora i politiara
zbog ideje nezakonite kohabitacije (l'union libre) ili
sl obodnog abortusa? Utisak da mo slabi ili da se
koleba, i pakj e ovde pogrean; mo se moe povui,
reorganizovati svoje snage, uloiti sebe drugde... i
tako se bitka nastavlja.
Quell Corps?: Da li bi to opravdalo toliko puta
raspravljano "oporavljanje" tela putem pornografije
ireklame?
Fuko: Uopte se ne slaem sa tom pri om "opor-
avljanju". Ono to nastupa uobi aj eni j e strategijski
razvoj borbe. Uzmi mo odreen primer kao to j e
autoerotika. Restrikcija masturbaci j e j edva da j e
zapoeta u Evropi sve do osamnaestog veka. Izne-
nada, javlja se pani na t ema: uasna bolest raz-
vija se u zapadnom svetu. Deca masturbiraju. Kroz
medi j um porodica, mada ne na nj i hovu inicijativu,
sistem kontrole seksualnosti, objektivizacija sek-
sualnosti, udruena sa tel esni m proganj anj em,
uspostavlja se nad teli ma dece. Ali seksualnost,
postajui objektom analize i staranja, istovremeno
dovodi do pojaavanja elje svakog poj edi nca za, u
i nad svojim telom.
Tako telo postaje predmet konflikta i zmeu rodite-
lja i dece, deteta i instanci kontrole. Pobuna seksu-
al nog tela obrnuta j e posl edi ca ove povrede. Kakav
j e odgovor na strani moi? Ekonomska (moda i
ideoloka) eksploatacija erotizacije, od proi zvoda
za prepl anul ost do pornografski h fi l mova. Tano
u skl adu sa pobunom tela, nal azi mo nov nai n
ul aganj a koji se vi e ne oituje u obl i ku kontrole
putem represije, ve kontrole putem stimulacije.
"Razgolitite se - ali budi te vitki, i zgl edaj te dobro,
preplanulo!". Za svaki potez protivnika, postoji
odgovaraj ui na drugoj strani. Ali to nije "opor-
avljanje" u l evi arskom smislu. Mora se priznati
neodreenost borbe - iako to ne znai da joj j ed-
nog dana nee doi kraj...
Quell Corps?: Nije li nova revolucionarna strategija
morala proi kroz nove definicije politike tela?
Fuko: Pojavljivanje probl ema tela i nj egova sve vea
vanost proi shodi i z toka politike borbe. Da l i j e to
revolucionarna borba, ne znam. Neko bi rekao da j e
ono to se deaval o posl e 1968. godi ne, a sporno j e
da l i j e to omogui l o ezdesetosmu, neto duboko
antimarksistiko. Kako se evropski revolucionarni
pokreti mogu osl obodi ti od "Marks-efekta", insti-
tucija ti pi ni h za devetnaesto i dvadesetovekovni
marksizam? To je bi o pravac pitanja postavljenih
ezdesetosmom. U t om prizivu, sadrani m u pi-
tanju j ednai ne: marksi zam=revol uci onarni pro-
ces, j ednai ne koja j e konstituisala oblik dogme,
vanost koja j e dana telu j edna j e od znaaj ni h, ako
ne i sutinskih el emenata.
Quell Corps?: Koji pravac uzima evolucija telesnih
odnosa izmeu masa i dravnog aparata?
Fuko: Pre svega, mora se ostaviti po strani iroko
prihvaena teza da j e mo, u nai m buruj ski m,
kapitalistikim drutvi ma porekl a stvarnost tela
82
TELO/MO
u korist due, svesnosti , idealnosti. Ustvari, nita
nije vie materijalno, fiziko, tel esno nego pri me-
na moi. Koji nain ul aganj a tela je neophodan i
dovoljan za funkci oni sanj e kapitalistikog drutva
poput naeg? Mislim da se od osamnaestog do
poetka dvadesetog veka verovalo da j e ul aganj e u
telo putem moi moralo da bude teko, mi nuci oz-
no i konstantno. Otuda teki disciplinarni reimi u
kolama, bol ni cama, kasarnama, fabri kama, gra-
dovi ma, stanovi ma, porodi cama. I onda, poev od
ezdesetih, poel o se shvatati da takva gl omazna
mo nije vie neophodna kao to se smatralo, te
da industrijska drutva mogu biti zadovol j na sa
mnogo labavijim obl i kom moi nad tel om. Tada
je otkriveno da kontrola seksualnosti moe biti
razblaena i zadobi ti nove forme. Mora se prouiti
kakvu vrstu tela sadanje telo treba...
Quell Corps?: Da li biste mogli napraviti razliku
izmeu vaeg zanimanja za telo od drugih savre-
menih interpretacija?
Fuko: Mislim da bih napravi o razliku i zmeu mene
i marksistikih i paramarksistikih perspektiva. U
pogl edu marksi zma, ni sam od oni h koji nastoje da
iznesu na vi del o posl edi ce moi na ni vou i deol ogi -
j e. Zai sta, pitam se ne bi li, pre nego neko postavi
pitanje ideologije, bilo vi e materijalistiki prouiti
najpre pitanje tela i efekte moi po nj ega. Jer, kod
anali za koje daju prioritet i deol ogi j i , uznemi ruj e to
je tu uvek pretpostavljen ljudski subj ekt u grani ca-
ma model a koji prua kl asi na filozofija, obdaren
sveu na koju j e mo onda usmerena, da bi j e se
doepal a.
Quell Corps?: Ali marksistika perspektiva ukljuuje
svesnost posledicama moi po telo u praktinoj
situaciji.
Fuko: Naravno. Meuti m, s obzi rom na injenicu da
dananji politiki i ekonomski zahtevi sve vie nas-
taju u korist nadni ce nei j eg tela a ne nadniarske
klase, retko se uj e da se potonj em kao takvom
raspravlja. Kao da su "revolucionarni" diskursi
j o uvek utopljeni u ritualne teme i zvedene iz
marksistikih anal i za. I dok postoje veoma intere-
santne stvari u vezi sa tel om u Marksovim del i ma,
marksizam shvaen kao istorijska stvarnost imao
je uasnu tendenci j u da ugui pitanje tela, u korist
svesti i i deol ogi j e. Takoe bi h razlikovao sebe od
paramarksista kao to j e Markuze koji j e prikazao
represiju i nj emu preuvel i anu ul ogu - jer mo bi
bila krhka stvar ako bi njena j edi na funkcija bila
da gui , ako bi funkci oni sal a samo putem cenzure,
bl okade i represije, na nai n vel i kog super-ega,
primenjujui se samo na negati van nai n. Ako j e,
naprotiv, mo snana to j e stoga, kako poi nj emo
da shvatamo, to stvara ui nke na nivou elje - i
takoe na nivou znanj a. Daleko od t oga da spreava
znanje, ona ga proi zvodi . Ako j e bilo mogue kon-
stituisanje znanj a tela, to j e ui nj eno posredstvom
skupa vojnih i obrazovni h di sci pl i na. To je poi val o
na osnovu moi nad tel om, ti me to je fizioloko,
organsko znanj e nj emu postalo mogue.
injenica da je mo tako duboko ukorenjena i da
je teko izbei njen zagrljaj posledice su svih ovih
veza. Zato mi se predstava represije, kojoj su me-
hanizmi moi ugl avnom redukovani, ini veoma
neadekvatnom i potencijalno opasnom.
83
RAZGOVORI
Quell Corps?: Vae prouavanje usredsreeno je na sve
mikro-moi koje se primenjuju na nivou svakodnevnog
ivota. Zar tu ne zanemarujete dravni aparat?
Fuko:Tano je da su od kasnog devetnaestog veka
marksisti i "marksizovani" revolucionarni pokreti
pridali poseban znaaj dravnom aparatu u in-
teresu njihove borbe. ta su bile krajnje posledice
toga? Da bi bili sposobni za borbu sa dravom
koja je mnogo vie od proste vl ade, revolucionarni
pokreti moraju posedovati j ednake politiko-vo-
j ne snage i tako se konstituisati kao partija, i znu-
tra organi zovana na isti nain kao i dravni aparat,
sa istim mehani zmi ma hijerarhije i organi zaci j om
moi. Ta posledica je veoma znaaj na. Kao drugo,
tu je pitanje - mnogo puta raspravljano unutar
samog marksizma - osvajanja dravnog aparata:
treba li ga shvatiti kao j ednosmerno preuzimanje,
praeno odgovaraj ui m modi fi kaci j ama, ili je to
prilika za unitenje ovog aparata? Znate kako je
to pitanje konano reeno. Dravni aparat mora
biti podrka ali ne do kraja, j er klasna borba nee
biti p r a v e d n a do neposrednog okonanj a bez us-
postavljanja diktature proleterijata. Dakl e, dravni
aparat mora biti dovol j no netaknut da bi mogao
da bude iskorien protiv klasnih neprijatelja. Tako
dol azi mo do druge posl edi ce: tokom trajanja dik-
tature proleterijata, dravni aparat se bar do iz-
vesne mere mora sauvati. Tek tada, to je trea
posledica - da bi se upravljalo dravni m aparatom,
koji je preuzet, ali ne i uniten - bi e neophodno
imati resurse za tehniare i specijaliste. Da bi se
to uinilo, mora se pozvati stara klasa koja je up-
oznata sa aparatom, ugl avnom buruj ska. Ovo se
oi gl edno desilo u SSSR-u. Uopte ne tvrdi m da je
dravni aparat nevaan, ali mi se ini da se, i zmeu
svih uslova potrebni h da bi se i zbegl o ponavl j anj e
sovj etskog iskustva i da bi se spreilo da se revolu-
cionarni procesi obi ju gl avu, kao j edna od prvih
stvari mora se razumeti da mo nije l okal i zovana u
dravnom aparatu i da se nita nee promeniti u
drutvu ako mehani zmi moi koji funkci oni u spo-
Ija, i spod i pored drutvenog aparata, na mnogo
trenutani j em i svakodnevnom ni vou, takoe ne
budu i zmenj eni .
Quell Corps?: Moemo li se sada okrenuti naukama
oveku, posebno psihoanalizi?
Fuko: Sl uaj psi hoanal i ze zaista je zanimljiv. Psi-
hoanaliza je utemel j ena u suprotnosti prema
j ednoj vrsti psihijatrije, psihijatrije degeneraci je,
eugeni ke i nasl ea. Ova praksa i teorija, koju je u
Francuskoj predstavljao Magnan, delovala je kao
sjajna suprotnost psi hoanal i zi . Zai sta, u odnosu
prema toj psihijatriji - koja je j o uvek psihijatrija
dananjih psihijatara - psi hoanal i za je odigrala
ul ogu osl obaanj a, ukazuj ui na sauesnitvo
psihijatara sa pol i ti kom ul ogom. Opet, uzmite
ono to se deava u istonim zeml j ama: ljudi koji
su tamo uzeli uea u psihoanalizi nisu najdis-
ciplinovaniji meu psihijatrima. Meutim, ostaje
injenica da je u nai m drutvi ma karijera psi ho-
analize uzela druge pravce i da je esto bila objekt
razliitih ul aganj a. Nei zbenost njenih aktivnosti
su posl edi ce koje vode u funkci j e kontrole i nor-
malizacije. Ako se uspe u modifikovanju odnosa
moi onoga u ta ulazi psi hoanal i za, i uine nepri-
hvatljivim posl edi ce moi koje se propagiraju, to
e funkcionisanje dravnog aparata uiniti mnogo
84
TELO/MO
teim. Druga prednost sprovoenj a kritike odnosa
koji postoje na trenutnom ni vou bila bi da se uini
nemogui m reprodukcija obl i ka dravnog aparata
unutar revolucionarnih pokreta.
Quell Corps?: Vaa prouavanja ludila i zatvora
omoguavaju nam da sagledamo konstituciju ak i
disciplinarnijeg oblika drutva. ini se da ovi istorijski
procesi prate skoro neumoljivu logiku.
Fuko: Nastojao sam da analiziram na koji nain je,
u poetnom stadi j umu industrijskih drutava, us-
postavljen posebni kazneni aparat zaj edno sa siste-
mom za razdvajanje normal ni h i abnormal ni h. Da
bi to pratili, nuno je konstruisati istoriju deavanja
u devetnaestom veku i nai ne na koji je dananj a
veoma sloena veza snaga - kao aktuelna ema
bitke - posti gnuta putem uspeha napada i pro-
ti vnapada, posledica i kontra-posledica. Koherenci -
ja takve istorije ne potie od otkrivanja projekta ve
od logike opozitnih strategija. Arheol ogi j a nauka
oveku mora biti utemeljena putem prouavanja
mehani zama moi koji su uvela ljudska tela, delanja
i oblici ponaanja. To ispitivanje bi nam omogui l o
da iznova otkrijemo uslove pojavljivanja nauka
oveku: velike napore u di sci pli ni i normalizaciji u
devetnaestom veku. Frojd j e bio veoma svestan
svega t oga. Bio j e svestan superiornosti nj egovog
mesta u probl emu normalizacije. emu onda ta
svetogrdna skromnost (pudeur) koja insistira na
poricanju da psihoanaliza ima i kakve veze sa nor-
malizacijom?
Quell Corps?: Kako vidite ulogu intelektualaca u
militantnoj praksi?
Fuko: Intelektualac vie ne mora igrati ul ogu sa-
vetni ka. Projekat, taktike i ciljevi koje treba usvojiti
stvar su onoga ko vodi borbu. Ono to intelektu-
alac moe uiniti je da prui instrumente analize,
a danas je to suti nska ul oga istoriara. Ono to je
efektivno potrebno j este razgranata, pronicljiva
percepcija sadanj osti , ona koja omoguava da se
odrede relacije sl abosti , j ake take, poloaje u koje
su se uvrstili. Drugi m reima, topol oki i geol oki
pregl ed boj nog pol j a - to j e ul oga intelektualca. Ali
da se govori "Ovo morate uiniti!", nikako.
Quell Corps?: Ko ili ta koordinira aktivnosti agena-
ta politikog tela?
Fuko: To je i zuzetno sloen sistem odnosa koji
dovodi do t oga da se na kraju pi tamo kako, budui
da ga ni j edna osoba u potpunosti nije mogl a zami s-
liti, moe biti tako vest u svojoj distribuciji, meha-
ni zmi ma, reciprocitetnoj kontroli i pri lagoavanju.
To j e veoma kompl i kovan mozaik. Tokom izvesnih
perioda tu se j avl j aj u agenti vezi vanj a. Uzmi te
primer filantropije u ranom devetnaestom veku:
javljaju se ljudi koji stvaraju posao od ukljuivanja
u tue ivote, zdravlje, ishranu, odravanje kue:
i onda, i zvan ovog konfuznog skupa funkcija, po-
javljuju se odreene ugl edne linosti, institucije,
oblici znanj a: j avna hi gi j ena, inspektori, socijalni
radnici, psiholozi. I sad vi di mo celo razmnoavanj e
razliitih kategorija soci j al nog rada...
Naravno, medi ci na j e odi gral a ul ogu zaj edni kog
imenitelja. Njen diskurs postavio je u kruenje
j ednu instancu do sl edee. U i me medi ci ne ljudi su
dolazili u inspekciju kuni h prostorija i, podj ednako,
85
RAZGOVORI
klasifikovali su pojedi nce kao umno poremeene,
kriminalne ili bolesne. Ali se tu isto tako javlja, izvan
konfuznih matrica filantropije, veoma raznovrsni
mozaik koji ukljuuje sve te "socijalne radnike"...
Zanimljiva stvar je doznati , ne koji globalni pro-
jekat predsedava svim ovi m razvojima, ve kako su,
u smislu strategije, razliiti delovi bili uklopljeni.
Jun 1975. godi ne
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: "Power/Knowledge", Selected In-
terviews and Other Writings 7972-1977.
Engleski prevod francuskog teksta, preuzetog iz:
Quel corps?, septembar/oktobar 1975, 2, str. 2-5.
86
J A , P J E R R I V I J E R .
Ako elite, moemo zapoeti diskusijom vaem
zanimanju za objavljivanje dosijea Pjeru Rivijeru, i
posebno vaem interesovanjuza injenicu da je, ba-
rem delimino, napravljen film na osnovu toga.
Fuko: Za mene je knj i ga predstavljala zamku.
Znate kako sada svi priaju delikventima, njiho-
voj psihologiji, nagoni ma i el j ama, itd. Diskurs psi-
hijatara, psi hol oga i kri mi nol oga nei scrpan je oko
fenomena delikvencije. Ipak, to je diskurs koji dat-
ira nekih 150 godi na unazad, do 1830. Dakle, tamo
ste imali velianstven sl uaj : 1836. godi ne trostru-
ko ubistvo, i onda ne samo svi aspekti suenja ve i
apsol utno j edi nstveni svedok, sam zl oi nac, koji j e
ostavio preko stotinu strana autobiografije. Prema
tome, objavljivanje knj i ge j e za mene bio nain
da se kae praktino svi m psi hi i ma (psihijatri,
psihoanalitiari, i psiholozi): dakl e, prisutni ste tu
ve neki h 150 godi na, i evo sl uaj a koji j e istovre-
men sa vai m roenjem. ta imate da kaete na to?
Da li ste bolje pripremljeni da raspravljate tome
nego vae kolege u XIX veku?
U i zvesnom smislu, mogu rei da sam pobedi o; po-
bedi o ili i zgubi o, ne znam, jer mi je potajna elja,
naravno, bila da ujem kako kriminolozi, psiholozi i
psihijatri raspravljaju sl uaj u Rivijer svoj i m bljuta-
vi m j ezi kom. Meutim, oni su se bukval no sveli na
ti i nu: ni j edan nije ustao i rekao: "Evo ta je Rivijer
bi o u stvarnosti. I danas vam mogu rei ono to nije
mogl o biti reeno u XIX veku". Osi m j edne budal e,
psihoanalitiara, koji je tvrdio da je Rivijer bio ilus-
tracija paranoj e kako j u j e definisao Lakan. Osi m
t og i zuzetka, ni ko nije i mao ta da kae. Moram i m,
ipak, estitati na obazrivosti i razumnosti sa koj om
su se odrekli di skusi j e Rivijeru. Tako daj e opklada
ili dobij ena ili i zgubl j ena, kako vam se svia...
Ali uopte, teko je raspravljati samom dogaaju,
i sredinjem problemu -a to je samo ubistvo - i
linosti koja ga podstie.
Fuko: Da, zato to govor samog Rivijera nj ego-
vom postupku toliko dominira, ili u svakom sluaju
toliko izmie svakom moguem razumevanju, da
se ne moe rei neto tom sredinjem problemu,
zloinu ili postupku, a da to ne bude korak nazad
u odnosu na nj ega. Ipak, vi di mo fenomen kojem
nema ravnog bilo u istoriji zloi na ili diskursa:zloin
koji prati diskurs, tako snano i tako udno, da na
kraju zloi n zavri tako to vi e ne postoji; on bei
kroz samu injenicu tog diskursa koji je u rukama
onog koji ga j e poi ni o.
Kako onda postavljate sebe u odnosu na nemogunost
tog diskursa?
Fuko: Ni sam nita rekao samom Rivijerovom
zloinu i, j o j ednom, ne verujem da se ita moe
rei tome. No, smatram da se Rivijer mora upor-
editi sa Lasenerom (Lacenaire), koji je bio nj egov
savremenik i koji je poi ni o celu gomi l u manjih i
ravih zl oi na, ugl avnom neuspel i h, teko u i emu
zadivljujuih, no koji j e uspeo putem svog veoma
87
RAZGOVORI
inteligentnog diskursa da naini da ti zloini posto-
je kao stvarna del umetnosti, te da samog Lasen-
era naine umetni kom kriminala. To je drugaija
tour de force, ako hoete: on je uspeo da prui
snanu stvarnost, deseti nama godi na, vie od
veka, postupci ma koji su na kraju krajeva, bili ravi
i neplemeniti. Kao kriminalac, on je bio poprilino
sitna riba, ali su sjaj i inteligencija nj egovi h zabeleki
svemu tome dali konzi stenci j u. Rivijer je neto sas-
vi m drugo: uistinu neobi an zl oi n koji j e oivljen
j o neobinijim govorom kojim j e zl oi n prestao da
postoji, i mislim da se to desilo u miljenju sudija.
Dakle, da li se slaete sa projektom filma Renea Alijoa
(Ren Allio), koji se fokusirao na ideju siromaha koji
dobija mogunost da govori? Ili ste ve razmiljali
tome?
Fuko: Ne, Alijova je zasl uga za to, ali se u potpu-
nosti slaem sa i dej om. Rekonsti tui sanj em zl oi na
spolja, sa gl umci ma, kao da je to bio dogaaj i nita
drugo do kriminalni dogaaj , i zgubi l a bi se sutina.
Bilo je nuno smetanje, sa j edne strane, unutar
Rivijerovog govora da bi film bi o film seanju, a
ne film zloinu, a sa druge strane, da taj diskurs
sitnom normandijskom seljaku iz 1835. godi ne
bude ispunjen oni m to bi bi o govor seljaka tog
doba. Ipak, ono to j e najblie t om obl i ku govora
jeste, ako ne i isti govor, onaj koj i m govore danas,
istim gl asom, seljaci koji ive na i stom mestu. I
najzad, vie od 150 godi na, to su isti gl asovi , isti ak-
centi, isti nespretan i buan govor koji prebrojava
iste stvari bez skoro i ega promenj enog. U stvari,
Alijo j e odl ui o da proslavi uspomenu na to del o
na istom mestu, i sa gotovo istim li kovi ma koji su
tamo preko 150 godi na; to su isti seljaci koji na is-
t om mestu ponavl j aj u iste postupke. Bilo j e teko
svesti celu ki nematografsku aparaturu, cel u film-
sku aparaturu na takvu tananost, i to je stvarno iz-
vanredno, tavie, j edi nstveno, rekao bi h, u istoriji
filma.
Ono to je j o znaaj ni j e u Al i j oovom fi lmu jeste
da on seljacima prua nj i hovu tragedi j u. U sutini,
tragedi j a seljaka do kraja XVIII veka j o uvek j e bila
gl ad. Meutim, poevi od XIX veka, a verovatno
i danas, bila je to, poput svake velike tragedi j e,
tragedi j a zakona, zakona i zemlje. Grka tragedi ja
koja uvaava roenj e zakona i moral ne posl edi ce
zakona po oveka. Predmet Rivijer pojavio se 1836.
godi ne, to jest, dvadeset godi na nakon utemeljenja
Code Civil: novi zakon j e nametnut svakodnevnom
i votu seljaka i on se bori u t om novom pravnom
uni verzumu. Cel a drama Rivijeru nije drama za-
konu, propisima, legalnosti, braku, posedovanj u, i
slino. Ona j e uvek unutar te tragedi j e koju pokree
seljaki svet. I stoga j e vano pokazati seljake danas
u toj staroj drami koja je istovremeno i tragedija nji-
hovih ivota: kao to su grki graani gledali prika-
zivanje sopstvenog grada na pozorni ci .
Koju ulogu moe da odigra ta injenica da sadanji
normandijski seljaci mogu da sauvaju, zahvaljujui
filmu, duh tog dogaaja, tog doba?
Fuko: Znate da postoji mnogo literature selja-
cima, ali j ako malo literature seljaka, ili seljake
ekspresije. A ipak, ovde i mamo tekst koji je napi-
sao seljak 1835. godi ne na svom j ezi ku, to jest, na
j ezi ku koji j edva da je knj i evni . I tu je mogunost
88
JA, PJER RIVIJER...
za te seljake da igraju sebe, sa svoj i m sopstveni m
nazorima, u drami koja pri pada njihovoj generaciji,
u osnovi. I kad pogl edamo kako je Alijo privoleo
svoje gl umce da gl ume, lako moete videti da i m
je u nekom smislu bi o blizak, da im je dao dosta
objanjenja upuuj ui i h, ali sa druge strane, dao
im ih je dosta sl obode u nj i hovom j ezi ku, i zgov-
oru, gestikulaciji. I, ako elite, mislim da j e politiki
veoma vano dati sel j aci ma mogunost igranja tog
teksta seljaka. Otuda vanost i gl umaca koji nisu
seljaci da predstavljaju svet zakona, sudija, advo-
kata, itd, svih ljudi iz gradova koji su u osnovi izvan
veoma direktne komuni kaci j e i zmeu seljaka XIX
veka i onih XX veka, koje je Alijo uspeo da vi zuali -
zuj e i, do i zvesne take, dopusti o da se naturici-
seljaci predstave.
Ali, zar tu ne postoji opasnost sadrana u injenici
da oni zapoinju da govore samo kroz takvu mon-
struoznu priu?
Fuko: To je neto ega bi se mogl i bojati. I Alijo,
kad je poeo da im pria mogunosti sni manj a
filma, nije se usudio da im kae ta je zapravo bilo
u pitanju. Kad i m je rekao, bi o je veoma i znenaen
da vidi da su to veoma lako prihvatili; zl oi n nije
predstavljao probl em za njih. Naprotiv, umesto
da bude prepreka, bio j e to svojevrstan prostor
na kom su se mogl i sresti, popri ati i raditi mnoge
stvari, koje su, zapravo, nj i hov svakodnevni ivot. U
stvari, umesto da ih blokira, zl oi n ih je osl obodi o. I
kad bi bili zamoljeni da odi graj u neto blie njiho-
vom svakodnevnom i votu i akti vnosti ma, oni bi se
oseali verovatno manje teatralno i scenski , nego u
igranju te vrste zl oi na, pomal o dal ekog, mi tskog,
u skl oni tu u koje bi sasvi m mogl i pobei od svoje
stvarnosti.
Ja sam zapravo vie mislio na unekoliko nesrenu
simetriju: danas je veoma moderno praviti filmove
pokvarenosti i monstruoznosti buroazije. Da lije, da-
kle, u ovom filmu postojao rizik od padanja u zamku
indiskretnog nasilja seljatva?
Fuko: I da se na kraju ponovo povee sa tradicijom
uasne predstave selj akog sveta, kao kod Balzaka
i Zole... ne mislim. Verovatno samo zato to tamo
nasilje ni kada nije prisutno na plastian i teatralan
nain. Ono to postoji su estine, tue, pri guene
stvari, gusti na, ponavl j anj a, stvari kojima se j edva
govori, ali ne nasilje... Nema nita od te lirike nasilja
i seljake podl osti koje se i zgl eda bojite. Osi m t oga,
tako je kao u Al i j oovom fi l mu, ali i kao u dokumen-
ti ma, u istoriji. Naravno da postoje neke frenetine
scene, tue meu decom oko kojih se svaaju
njihovi roditelji, ali na kraju, te scene nisu veoma
este, i iznad svega, gl edaj ui i h vi di mo daj e uvek
prisutna vel i ka fi nesa i otrina oseanj a, suptilnost
ak i kod poronosti , esto nenost. Zbog t oga,
nijedan od likova nema tu osobi nu neobuzdanog
divljatva zveri koja se u odreenom stepenu na-
lazi u literaturi seljatvu. Svako je uasno inteli-
gentan u ovom fi lmu, uasno osetljiv i, do i zvesne
mere, uasno uzdran.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: "I , Pierre Riviere", u: Sylvre
Lotringer (ed.), Foucault Live: Collected Interviews,
1961-1984, USA: SEMIOTEXT[E], 1996, str. 203-206.
89
P I T A N J A M I E L U F U K O U
G E O G R A F I J I
"...Geografija mora da bude u sreditu onoga ime se bavim".
Miel Fuko
Herodot: Posao kojeg ste se poduhvatili velikim de-
lom preseca (i snabdeva) refleksiju geografiji kao
i, jo optije, refleksiju ideologijama i strategijama
prostora.
Ispitujui geografiju naili smo na izvestan broj po-
jmova: znanje, mo, nauka, diskurzivna tvorevina,
pogled, epistema, a vaa je arheologija pomogla u
usmeravanju nae refleksije. Hipoteza koju ste izneli u
Arheologiji znanj a, da se neka diskurzivna tvorevina
ne odreuje ni predmetom ni stilom, ni igrom stalnih
pojmova, niti istrajnou neke tematike, ve mora biti
shvaena kao sistem ureene rasutosti, omoguila
nam je da bolje zaokruimo geografski diskurs.
Bili smo, takoe, iznenaeni vaim utanjem kada je
re geografiji (ako ne greimo, vi se na geografiju
pozivate samo u jednom saoptenju posveenom Kivi-
jeu (Cuvier) i to samo da biste je prognali u prirodne
nauke). Paradoksalno, prenerazili bismo se da je geo-
grafija bila uzeta u obzir, jer, Kantu i Hegelu uprkos,
filozofi ne znaju geografiju. Da li krivicu treba svaliti
na geografe koji su se, od Vidala de la Blaa (Viale
de la Bloche), postarali da se zatvore, da se zatite
od drutvenih nauka, od marksizma, epistemologije
i istorije nauka, odnosno, da li treba okriviti filozofe,
ozlojeene na geografiju koja se ne da svrstati, koja
je "izmetena", koja je jednom nogom u prirodnim,
drugom u drutvenim naukama? Da li je geografi-
ja neko "mesto" u vaoj arheologiji znanja? Zar vi,
arheologizujui, ne odvajate iznova prirodne nauke
(istraivanje, spisak) od nauka oveku (ispitivanje,
disciplina), samim tim ukidajui mesto gde bi se geo-
grafija mogla ustanoviti?
Fuko: Najpre plitak empirijski odgovor.
Pokuaemo, potom, da vi di mo ima li neeg iza
toga. Kada bih napravio spisak svih nauka, svih
saznanja, svih oblasti znanj a kojima ne govori m,
a kojima bih morao da govori m, kojima sam
blizak na j edan, ili na neki drugi nain, taj bi spisak
bio gotovo beskonaan. Ne govori m biohemiji,
ne govori m arheologiji. Nisam, ak, napravio ni
arheologiju istorije. Izabrati neku nauku zato to
je zanimljiva, zato to je vana, odnosno zato to
bi u njenoj istoriji bilo neeg egzempl arnog, to mi
se ne ini dobrom metodom. To j e, bez sumnje,
dobra metoda ako se hoe nainiti korektna, ista
istorija, poj movno dezi nfi kovana. Ali ako hoemo
da napiemo neku istoriju koja ima smisla, koja
se moe iskoristiti, koja je politiki uinkovita, to
moemo korektno da ui ni mo samo pod usl ovom
da je poveemo, na j edan ili na neki drugi nain, sa
borbama koje se odvijaju u toj oblasti. Najpre sam
pokuao da napravim geneal ogi j u psihijatrije, zato
to sam radio u psihijatrijskoj bolnici, imao sam iz-
vesno iskustvo i zato to sam tu oseao borbe, pu-
tanje kojima prolazi sila, take sukoba, napetosti.
91
RAZGOVORI
Istorija kojom sam se bavio, bavio sam se nj ome
samo u zavisnosti od tih borbi . Probl em, ul og,
opkl ada, budui da mo dri istiniti diskurs koji je
strateki delotvoran; ili j o, kako istina istorije moe
da ima politiki uinak.
Herodot: To dovodi u vezu hipotezu koju vam pre-
dajem: ako postoje take sukoba, napetosti, putanje
sila u geografiji, one su podzemne, one se ne vide ve
zbog same injenice to u geografiji nema polemike.
No, ono to moe privui nekog filozofa, nekog episte-
mologa, nekog arheologa, jeste ili da presuuje u ve
pokrenutoj polemici, ili da izvlai korist iz nje.
Fuko: Tano je da znaaj neke pol emi ke moe biti
privlaan. Al i j a nipoto ne spadam u tu vrstu filozofa
koja vlada, odnosno hoe da vl ada istinitim diskur-
som nekoj, bilo kojoj nauci. Napraviti zakon u sva-
koj nauci, jeste pozitivistiki projekt. Nisam siguran
da u nekim oblicima "obnovljenog" marksizma nis-
mo imali slian pokuaj, koji se sastojao u tome da
se kae: marksizam, kao nauka naukama, moe da
napravi teoriju nauke i da ustanovi podel u i zmeu
nauke i ideologije. No, ta pozicija presuditelja, sudi -
je, univerzalnog svedoka, j este ul oga koju apsolut-
no odbi j am, jer mi se ini vezanom za univerzitetsku
instituciju filozofije. Ako se bavi m anal i zama kojima
se bavi m, to nije stoga to postoji pol emi ka u kojoj
bih eleo da presuujem, ve stoga to sam bio ve-
zan za izvesne borbe: medi ci na, psihijatrija, kazneni
sistem. Nikada nisam uo da se pravi neka opta
istorija humanistikih nauka, niti da se pravi neka
opta kritika mogunosti nauka. Podnasl ov knj i ge
Rei i stvari nije bilo koja arheol ogi j a, ve odreena
arheologija humanistikih nauka.
Na vama je, na vama koji ste direktno vezani za ono
to se dogaa u geografi j i , koji ste suoeni sa svi m
ti m sukobi ma moi koji prolaze kroz geografi j u, na
vama j e da i m se suprotstavite, da iznaete instru-
mente koji bi vam omogui l i da se borite. U osno-
vi , morali biste da mi kaete: "Vi se ne bavite tom
stvari koja vas ne zani ma previe i koju ne pozna-
j ete dovoljno". A j a u vam odgovori ti : "Ako j edna ili
dve stvari (pristup, odnosno metoda) za koje sam
verovao da mogu da ih upotrebi m u psihijatriji, u
kaznenom si stemu, u prirodnoj istoriji, mogu da
vam posl ue - bi u oaran. Ako ste pri nueni da
uzmete druge, odnosno da preobrazite moje i n-
strumente, pokai te mi ih zato to u i ja od t oga
da i mam koristi."
Herodot: Vrlo se esto pozivate na istoriare: Lisjena
Fevra (Lucien Febvre), Brodeta (Braudel), Le Roa Ladiri-
ja (Le Roy Ladurie). Odajete im potu na mnogim mes-
tima. Ti su istoriari pokuavali da pokrenu dijalog sa
geografijom, odnosno da obnove neku geo-istoriju,
ili neku antropogeografiju. Izuavajui ih bili ste u
prilici da se susretnete i sa geografijom. Uostalom,
prouavajui politiku ekonomiju i prirodnu istoriju,
dotakli ste i oblast geografije. Tako primeujemo da
se geografija stalno dotie, ali se, zapravo, nikada
ne uzima u obzir. U mome pitanju nema zahteva za
nekom hipotetikom arheologijom geografije, niti
nekog razoaranja, zaista: samo sam iznenaen.
Fuko: Skrupul oznost mi namee da odgovori m
samo i nj eni ni m argument i ma, ali takoe mislim
da se valja uvati te volje za esencijalnou: ako
ne govori te neemu to je si gurno stoga to vas
ometaju velike prepreke koje emo ukloniti. Vrlo se
92
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
dobro moe ne govoriti neemu naprosto zato to
to ne poznajemo, a ne zato to tome neto nes-
vesno znamo, to bi znai l o da poseduj emo znanj e
do kojeg ne moemo da dopremo. Pitali ste me da
li za geografiju ima mesta u arheologiji znanja? Da,
pod uslovom da se promeni formulacija. Pronai
mesto geografiji znai l o bi da arheologi ja znanj a
ima projekt total nog i i scrpnog pokrivanja svih
domena znanj a, a to ni poto nije ono to i mam na
umu. Arheologija znanj a nije nita drugo do nain
na koji se pristupa odreenoj stvari.
Tano je da je Zapadna filozofija, u svakom sluaju
od Dekarta, oduvek bila vezana za probl em sazna-
nja. Tome se ne moe i zbei . U kom smislu bi se za
nekoga koj e verovao daj e filozof, a da nije postavio
pitanje "ta je saznanje?", odnosno "ta je istina?", u
kom smislu bi se za nj ega mogl o rei da je filozof?
Ja sam uzalud govori o da ni sam fi l ozof: ako j e isti-
na ono to me zaokupl j a onda sam, svemu uprkos,
filozof. To pitanje se, od Ni ea, preobrazilo. Ne vie:
koji je najsigurniji put do Istine?, ve: koji je bio naj-
smeliji put do istine?To je bilo Ni eovo pitanje, kao
i Huserlovo u Krizi evropskih nauka? Nauka, prinuda
istinitog, obaveza istine, ritualizovane procedure
za njeno proizvoenje, apsol utno proi maj u itavo
zapadno drutvo ve hi l j adama godi na, a sada su
univerzalizovane kako bi postale opti zakon svake
civilizacije. Koja je njihova istorija, koji su njihovi
ui nci , kako se sve to preplie sa odnosi ma moi?
Ako krenemo ti m putem, tada geografi j a proizlazi
iz iste metode. Potrebno je iskuati tu metodu na
geografi j i , ali kako bi smo to mogl i uiniti i na far-
makol ogi j i , mi krobi ol ogi j i , demografiji i emu sve
ne? Tu nema mesta u pravom smislu rei, ve bi va-
ljalo uraditi arheol ogi j u geografskog znanj a.
Herodot: Ako geografija nije vidljiva, ako nije u polju
koje vi istraujete, u kojem izvodite svoja iskopavanja,
moda je to stoga to je hotimino vezana za istorijs-
ki, ili arheoloki postupak koji, u stvari, prednost daje
vremenskom iniocu. Moemo, takoe, da primetimo
strogu brigu za periodizacijom, koja je u opreci sa
mekoom, sa relativnom neodreenou vaih loka-
lizacija, odreivanja mesta. Prostori na koje se pozi-
vate bez razlike su hrianstvo, zapadni svet, severna
Evropa, Francuska, a da nisu zaista opravdani, odnos-
no ak ni precizirani. Piete da "svaka periodizacija u
istoriji prekraja odreeni nivo dogaaja i, obrnuto,
svaki sloj dogaaja priziva blisku periodizaciju, poto
emo, s obzirom na nivo koji izaberemo, moi da
razgraniimo razliite periodizacije i da, s obzirom
na periodizaciju koju damo sebi, dostignemo razliite
nivoe. Tako se dolazi do sloene metodologije diskon-
tinuiteta". Moemo, ak je i potrebno, da pojmimo i
stvorimo metodologiju diskontinuiteta u vezi sa pro-
storom i prostornim stupnjevima. Vi zaista prednost
dajete vremenskom iniocu, izlaui se opasnosti
maglovitih, nomadskih razgranienja i maglovite,
nomadske spacijalizacije. Nesigurne spacijalizacije
koje su u suprotnosti sa brigom prekrajanju delova,
perioda, epoha.
1
Husserl (.), Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Bel grad, Phi l osophi a, 1936,1.1, pp. 77-
176 {Le Crise des sciences europennes et la Phnomnolgie transcendentales, trad. G. Granel, Paris, Gallimard, 1976.) (Edmund Huserl,
Kriza evropskih nauka, Deje novi ne, Gornji Mi l anovac 1991, prevod Zoran i ni ).
93
RAZGOVORI
Fuko: Ovde dotiemo problem metode, ali i prob-
lem materijalnog oslonca koji je, sasvim prosto,
mogunost jednog oveka da tu metodu sledi.
Naime, savreno bih mogao da kaem: istorija ka-
znenog sistema u Francuskoj. Napokon, to je ono
to sam uglavnom radio, uz izvesna odskakanja,
reference, uvrenje taaka. Ako to ne kaem,
ako ostavljam da lebdi jedna vrsta nejasne gran-
ice, po malo zapadnjaki, po malo nomadizujui,
to je stoga to dokumentacija koju sam prevrnuo
unekoliko prevazilazi Francusku. Vrlo sam esto,
da bi se razumeo neki francuski fenomen, morao
da se pozovem na neto to se dogodilo drugde,
to nije ba jasno, to se dogodilo ranije, to je
posluilo kao model. To je ono to mi omoguuje,
ukoliko je bilo regionalnih ili lokalnih promena, da
pronaem mesto tim fenomenima u anglosakson-
skom, panskom, italijanskom drutvu itd. Ne pre-
ciziram unapred, jer bi zloupotreba bilo rei: "Gov-
orim samo Francuskoj", kao i: "Govorim itavoj
Evropi."Zapravo, moda bi bilo potrebno precizirati
- premda bi to bio posao za vie ljudi - gde se ta
vrsta procesa zaustavlja, poev od koje take bi se
moglo rei: "Dogaa se neto drugo."
Herodot: Ta nesigurna spacijalizacija u suprotnosti je
sa obiljem prostornih metafora: pozicija, premetanje,
mesto, polje; ponekad ak i geografskih metafora:
teritorija, oblast, tlo, horizont, arhipelag, geopolitika,
region, pejza.
Fuko: Dobro, hajde malo da pretresemo te geo-
grafske metafore.
Teritorija je, nesumnjivo, geografski pojam, ali ona
je pre svega pravno-politiki pojam: teritorija je
ono to odreeni tip moi/vlasti kontrolie.
Polje: ekonomsko-pravni pojam.
Premetanje: premeta se armija, trupe se
premetaju, narod.
Oblast: pravno-politiki pojam.
Tlo: istorijsko-geoloki pojam.
Region: poreski, administrativni, vojni pojam.
Horizont: slikarski, ali i strateki pojam.
Postoji samo jedan uistinu geografski pojam -
arhipelag. Upotrebio sam ga samo jedanput, kako
bih oznaio, i to zbog Solenjicina - zatvorski arhi-
pelag
2
- rasipanje i, u isto vreme, opte pokrivanje
drutva jednim kaznenim sistemom.
Herodot: Ti pojmovi, zaelo, nisu striktno geograf-
ski, ipak, to su osnovni pojmovi za svaki geografski
iskaz. Ukazujemo na injenicu da geografski diskurs
proizvodi malo pojmova i uzima ih po malo odasvud,
pejza jeste slikarski pojam, ali je i glavni pojam tradi-
cionalne geografije.
Fuko: Ali da li ste vi sigurni da ja te pojmove poza-
jmljujem od geografije, a ne od onoga od ega ih je
upravo geografija pozajmila?
2
U Surveiller et Punir (1975). Izraz je i zostavl j en u naredni m i zdanj i ma.
94
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
Herodot: Ono to je potrebno podvui, u vezi sa
odreenim prostornim metaforama, jeste da su one
geografske koliko i strateke, a to je i normalno poto
se geografija razvijala u send vojske. Izmeu geograf-
skog i stratekog diskursa moe se primetiti protok
pojmova: region geografa nije drugo do vojni region
(od regere, komandovati), a provincija je osvojena,
pobeena teritorija (od vi ncerel Polje upuuje na bo-
jno polje...
Fuko: Dosta mi je zamerano to mi je prostor bio
opsesija i zaista sam nj i me bi o opsednut. Ali veru-
j em da sam kroz te opsesi j e prostorom otkrio ono
to sam, u osnovi , traio: odnose koji mogu posto-
jati izmeu moi i znanj a. i m se znanj e moe
analizirati u termi ni ma regi ona, oblasti, sraslosti,
premetanja, prenoenja, moemo shvatiti proces
kroz koji znanj e funkci oni e kao mo i da otpratimo
nj egove uinke. Imate admi ni straci j u znanj a, poli-
tiku znanj a, odnose moi koji prolaze kroz znanj e i
koji vas, sasvim prirodno, ako hoete da ih opiete,
upuuj u na te oblike domi naci j e u kojima se koriste
poj movi kao to su polje, pozi ci j a, regi on, teritorija.
A politiko-strateki izraz pokazuj e kako se ono voj -
no i administrativno zaista upi suj u bilo u tlo, bilo u
obl i ke diskursa. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u
termi ni ma vremenskog kontinuiteta, nuno bi bio
naveden da ga analizira i razmatra kao unutranji
preobraaj neke i ndi vi dual ne svesti. On e izgraditi
j o j ednu veliku kolektivnu svest unutar koje e se
sve dogaati .
U metafore prevoditi preobraaje diskursa tako to
emo i zokola koristiti vremenski renik, nuno vodi
ka upotrebi model a i ndi vi dual ne svesti, sa nj enom
sopstvenom vremeni tou. Naprotiv, pokuaj da
ga deifrujemo, kroz prostorne, strateke metafore,
omoguuj e da preci zno zahvati mo take kroz koje
se diskursi preobraavaj u u odnosi ma moi , kroz
odnose moi i poev od njih.
Herodot: U tekstu itati Kapital Attiser postavlja,
postavlja i sebi, jedno analogno pitanje: "Pribega-
vanje prostornim metaforama (...) koje ovaj tekst
koristi, postavlja teorijski problem: na koji nain one
egzistiraju u diskursu sa naunim pretenzijama? Taj
problem moe biti izloen na sledei nain: zbog
ega odreeni oblik naunog diskursa nuno zahteva
upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naunih
diskursa?"
3
Na taj nain pribegavanje prostornim
metaforama Attiser predstavlja kao nuno, ali u isto
vreme i kao regresivno, ne rigorozno. Sve, naprotiv,
navodi na miljenje da su prostorne metafore, daleko
od toga da su reakcionarne, tehnokratske, preterane
ili nelegitimne, da su one, dakle, pre simptom nekog
"stratekog" miljenja, miljenja "koje se bori", a koje
prostor diskursa postavlja kao teren i ulog politikih
praksi.
Fuko: U takvi m i zrazi ma u pi tanj u su, zaista, upravo
rat, admi ni straci ja, sraslost, upravljanje moi . Valja-
lo bi izloiti kritici to i skl j uenj e prostora koje vl ada
ve mnogi m generaci j ama. Da l i j e to zapoel o s
Bergsonom, ili pre nj ega? Prostor je ono mrtvo,
3
Al thusser ( L ) , Macherey (P.), Ranci re (J.), Lire le Capital, 1.1, Paris, Maspero, 1965; Althusser ( L) , Balibar (.), Establet (R.), Lire le Capi-
tal, t. II, Paris Maspero, 1965,
95
RAZGOVORI
zal eeno, ne-dijalektiko, nepokretno.Tome nasu-
prot, vreme j e bogato, pl odno, ivo, dijalektiko.
Korienje prostornih termi na daj e po mal o antiis-
torijski i zgl ed svi ma oni ma koji meaj u istoriju sa
starim obl i ci ma evol uci j e, i vog kontinuiteta, or-
ganskog razvoja, napretka svesti, odnosno projek-
ta postoj anj a. Od trenutka kada se poel o govoriti
u terminima prostora, i ni l o se to protiv vremena.
Upravo zato to se "poricala istorija", kako su govo-
rile budal e, bili ste "tehnokrata". Oni ni su razumeli
da su otkrivanje sraslosti, da su razgrani enj a,
predmetna odsecanj a, ogl aavanj a, organi zovanj e
oblasti, da su sve to bili procesi - istorijski, naravno
- ispoljavanja moi . Spaci j al i zuj ui opi s i nj eni ca
diskursa otvara za anal i zu ui nke moi koji su ve-
zani za njih.
Herodot: Sa knjigom Nadzirati i kanjavati tastrat-
egizacija miljenja savlauje jedan novi stupanj. Sa
panoptizmom smo iznad metafore. U igri je opis in-
stitucija u arhitektonskim terminima, u terminima
prostornih figura. U zakljuku vi ak podseate na
"izmiljenu geopolitiku"zatvorskog grada. Da li se ta
panoptika figura odnosi na itav dravni aparat? U
vaoj poslednjoj knjizi pojavljuje se jedan implicitni
model moi: rasejavanje mikro-moi, mrea rasu-
tih aparata, bez jedinstvenog aparata, bez arita i
sredita;ijedna transverzalna koordinacija institucija
i tehnologija. Ipak, upozoravate na etatizaciju kola,
bolnica, popravnih domova i nastave, sve do preuzi-
manja odgovornosti kroz religijske grupe, odnosno
dobrotvorna drutva. Naporedo sa tim svoje mesto
pronalazi centralizovana policija koja stalno, iscrpno
nadzire, koja je u stanju da sve uini vidljivim pod
uslovom da je ona sama nevidljiva. "Organizacija
policijskog aparata potvruje uoptavanje disciplina
u XVIII veku i dostie dimenzije drave".
Fuko: Panopt i zmom ci l j am na skup mehani za-
ma koji imaju svoj u ul ogu meu svi m snopo-
vi ma procedure koj om se slui mo. Panopti zam
j e tehnol oki i zum u poretku moi , kao to j e to
parna mai na u poretku proi zvodnj e. Taj i zum j e
naroit po t ome stoje bi o korien najpre na l okal -
nim ni voi ma: kol e, kasarne, bol ni ce. Eksperi men-
tisalo se sa pot puni m nadzorom. Nauili smo kako
se prave dosi j ea, kako se vode bel eke i kako se
razvrstava, nauili smo se knj i govodstvu tih i ndi -
vi dual ni h podataka. Naravno, ekonomi j a - i pores-
ki si stem - ve j e koristila neke od tih postupaka.
Ali sasvi m j e neto dr ugo stalno nadzi ranje neke
grupe kol araca, odnosno grupe bol esni ka. Te su
metode, od odreenog trenutka, bile uoptene.
Sa i renj em opsega, pol i ci j ski aparat j e bi o j edan
od gl avni h vektora, ali i napol eonovska admi n-
istracija. Mislim da sam naveo j edan veoma lep
opi s ul oge vrhovni h tui l aca u Carstvu, koji su bili
carevo oko, kao i prvog vrhovnog tui oca Pariza sa
mal i m zameni kom u provi nci j i , a sve to je j edan isti
pogl ed koji nadzi re nerede, otkl anj a opasnost od
kriminalnosti, sankci oni e sve devi j aci j e. A ako t om
sveoptem pogl edu neto sl uaj no i zmakne, ako se
negde uspava, tada drava nije daleko od t oga da
se srui. Panopti zam ni su prisvojili dravni aparati,
ve su se ovi osloni li na te vrste malih regionalnih
i rasutih panopt i zama.Tako da, ako hoemo da sh-
vati mo mehani zme moi u nji hovoj sloenosti, ali
i u detaljima, ne moemo se drati samo analize
dravni h aparata. Postoj ao bi tu i j edan shema-
96
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
tizam koji bi valjalo i zbei - shemati zam koji se,
uostalom, ne nalazi ni kod samog Marksa - a koji
se sastoji u l okal i zovanj u moi u dravnom apara-
tu, i koji od dravnog aparata pravi povl aeni ,
kapitalni, gl avni , gotovo j edi ni instrument moi
j edne klase nad nekom dr ugom. U stvari, mo u
svom vrenju ide mnogo dalje, prolazi kroz mnogo
tananije kanale, ona j e mnogo dvosmi sl eni j a zato
to j e, u osnovi , svako nosi l ac i zvesne moi i, u toj
meri, prenosnik moi . Nije j edi ni zadatak moi da
reprodukuje odnose proi zvodnj e. Mree domi -
nacije i opseg izrabljivanja prepl i u se, presecaju i
oslanjaju j edno na drugo, ali se ne pokl apaj u.
Herodot: Ako dravni aparat nije vektor svih moi,
nije manje rono da on, naroito u Francuskoj sa
panoptiko-prefekturalnim sistemom, pokriva
glavninu disciplinarne prakse.
Fuko: Administrativna kraljevina Luj a XIV i Luj a XV,
snano centrali zovana, zasi gurno j e bila prvi mo-
del . Vi znate da je u Francuskoj Luj a XV izmiljena
pol i ci j a. Ni poto mi nije namera da umanj uj em
vanost i efikasnost dravne moi . Naprosto mi s-
lim da se na njenoj ul ozi , nj enoj iskljuivoj ulozi,
isuvie insistira, i ti me se i zl aemo riziku da pro-
pusti mo sve one mehani zme i ui nke moi koji
ne prolaze direktno kroz dravni aparat, a koji ga
esto mnogo bolje podnose, popravl j aj u ga, daju
mu maksi mum svoje efi kasnosti . Sa sovj etski m
drutvom i mamo primer dravnog aparata koji j e
preao u druge ruke i koji je drutvene hijerarhije,
porodi ni ivot, seksual nost, telo, ostavi o gotovo
onakvi ma kakvi su bili u drutvu kapi tal i sti kog
ti pa. Zar verujete da su mehani zmi moi , koji po-
stoje u radi oni ci i zmeu inenjera, posl ovoe i rad-
ni ka, tol i ko razliiti u Sovj etskom Savezu i ovde?
Herodot: Pokazali ste kako je psihijatrijska mo nos-
ila u sebi, kako je pretpostavljala, zahtevala ograeni
azil, kako je disciplinarno znanje u sebi nosilo model
zatvora, Biaova (Bichat) medicina bolniki krug, a
politika ekonomija strukturu fabrike. Moemo se za-
pitati - bilo da to shvatimo kao doskoicu, bilo kao
hipotezu - da li geografsko znanje nosi u sebi krug
granice, bila ona nacionalna, oblasna ili kantonalna?
Pa dakle, zar utamnienim figurama koje ste istakli
- figure luaka, prestupnika, bolesnika, proletera -
ne treba dodati figuru graanina vojnika? Prostor
utamnienja bi tada bio beskrajno iri i manje nepro-
pustljiv.
Fuko: To j e j ako zavodl j i vo. Prema vama bi to bi o
ovek koji pri pada odreenom narodu? Jer, geo-
grafski diskurs koji opravdava grani ce jeste diskurs
naci onal i zma.
Herodot: Poto je geografija, sa istorijom, konstitu-
tivna za nacionalni diskurs, to je ono to dobro po-
kazuje obnavljanje kole ila Ferija (Jules Ferry), koji
istorio-geografiji daje zadatak da ukoreni i da usadi
graanski i patriotski duh.
Fuko: to kao ui nak i ma stvaranje nekog identite-
ta. Jer, moja hipoteza je da i ndi vi dua nije datost nad
kojom se vri i na koju se svaljuje mo. Indi vi dua,
sa svojim obel ej i ma, svoj i m identitetom, u svojoj
prikovanosti za sebe samu, j este proi zvod j ednog
odnosa moi koji se vri na tel i ma, na mnotvu,
pokretima, el j ama, si l ama.
97
RAZGOVORI
Uostalom, mnogo bi se toga mogl o rei prob-
lemima regionalnog identiteta i svim sukobima
koji se mogu dogodi ti i zmeu nj ega i naci onal nog
identiteta.
Herodot: Mapa kao instrument znanja-moi prelazi
tri praga koje vi razlikujete: srazmera kod Grka,
istraivanje u Srednjem veku, ispitivanje u XVIII. Mapa
pristaje uz svaki od pragova, preobraava se iz in-
strumenta srazmere u instrument istraivanja, da bi,
danas, postala instrument ispitivanja (izborna mapa,
mapa za pribiranje poreza itd.). Istorija mape (odnos-
no njena arheologija) ne potuje "vau" hronologiju.
Fuko: Mapa na kojoj se vi de izborni gl asovi ,
odnosno izborne mogunosti : ona j e instrument
ispitivanja. Verujem da je postojao istorijski sled
ta tri model a. Ali, razumljivo je da te tri tehni ke
nisu ostale meusobno i zol ovane. One su imale
neposredan uticaj meu sobom. Ispitivanje j e ko-
ristilo srazmeru, a istraivanje je koristilo ispitivan-
j e. Potom je ispitivanje skoilo na druga dva, tako
da pronalazimo j edan aspekt vaeg prvog pitanja:
zar razlikovanje ispitivanja i istraivanja ne vodi
odvajanju drutveno-naune nauke od prirode? U
stvari, voleo bih da vi di m kako je istraivanje kao
model, kao administrativna, poreska i politika she-
ma, mogl o da poslui kao kal up za velike korake
koji su se dogodi l i od kraja Srednj eg veka do XVIII
veka i u kojima su ljudi, krstarei svetom, sakupljali
informacije. Oni ih nisu sakupljali u si rovom stanju.
Doslovno, oni su istraivali prema manj e ili vie j as-
ni m, manje ili vie svesni m shemama. Verujem da
su se nauke prirodi, zapravo, smestile unutar tog
opteg oblika kakav je bilo istraivanje - kao to su
nauke oveku nastale od trenutka u koj em su bile
stvorene procedure nadziranja i registrovanja poj e-
di naca. Ali to je bila samo polazna taka.
Neposredno se ukrtajui, istraivanje i ispitivanje
su se preplitali, pa su, prema tome, isto tako, svoje
zamisli preplitale i nauke prirodi i nauke oveku,
ukrtale su svoje poj move, metode, rezultate. Mis-
lim da bi geografi j a mogl a biti j edan lep primer
discipline koja sistematski koristi istraivanje, sraz-
meru i ispitivanje.
Herodot: U geografskom diskursu, uostalom, postoji
jedna sveprisutna figura: figura inventara, odnosno
kataloga. Taj tip inventara udara trostruki namet na
registar istraivanja, srazmere i ispitivanja. Geograf
- to je moda njegov sutinski, strateki zadatak -
sakuplja informacije. Inventar koji je u sirovom stanju
nije od velikog znaaja, a moe ga koristiti samo mo.
Moi nije potrebna nauka, ve masa obavetenja
koju je ona, kroz svoju strateku poziciju, u stanju da
koristi.
Tako bolje razumemo slab epistemoloki domet geo-
grafskih radova, iako su oni (ili su to bili) znaajna
dobit za aparate moi. Putnici iz XVII veka, odnosno
geografi XIX veka, bili su, u stvari, obavetajci koji su
skupljali i kartografisaIi informacije, informacije koje
su kolonijalne vlasti, vojnici, trgovci, odnosno indus-
trijalci, mogli direktno da koriste.
Fuko: Mogu da navedem j ednu injenicu koju
iznosim sa puno rezervi. Jedna osoba specijal-
izovana za dokumente iz doba vladavine Luja XIV,
konsultujui di pl omatsku korespondenciju XVII
98
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
veka, primetila je da mnoge prie, koje su potom
bile reprodukovane kao prie putnika i koje su
donosile izvetaje gomi l i udesni h stvari, nevero-
vatnih biljaka, udovi ni h ivotinja, da su te prie,
u stvari, bile ifrovane prie. To su bila precizna
obavetenja stanju voj nih snaga zemlj e kroz koju
se prolazilo, ekonomski m izvorima, trgovini, bo-
gatstvu, mogunosti ma za uspostavljanje odnosa.
Mnogi su platili zakasnel u naivnost nekih natura-
lista i geografa XVIII veka stvarima koje su, u stvar-
nosti, bile izvanredno precizni obavetajni podaci ,
a za koje im se inilo da su od kl j unog znaaj a.
Herodot: Kada smo se zapitali zbog ega nije bilo
nikakve polemike geografiji, odmah smo pomislili
na slab utkaj koji je Marks izvrio na geografiju. Nije
bilo marksistike geografije, pa ak ni marksistike
tendencije u geografiji. Geografi koji se pozivaju na
marksizam odvajaju se, zapravo, prema ekonomiji,
ili sociologiji, prednost daju planetarnom i srednjem
stupnju. Marksizam i geografija se teko uzgloblju-
ju. Moda marksizam, u svakom sluaju Kapital i,
uopteno, ekonomski tekstovi, koji prednost daju vre-
menskom iniocu, moda oni nisu pogodni za spaci-
jalizaciju. Da lije pitanje onome emu govorite u
odlomku iz jednog razgovora: "Ma kolika da su vane
promen koje Marks unosi u Rikardoove analize, ne
verujem da njegove ekonomske analize izbegavaju
epistemolokom prostoru koji je uspostavio Rikar-
do"?
Fuko: Za mene Marks ne postoj i . Hou rei, ta vrsta
entiteta koja se konstrui e oko j ednog vlasti tog
i mena, a koji se odnosi as na nekog poj edi nca,
as na cel i nu onoga to j e on pisao, as na ogro-
man istorijski proces koji otud proistie. Verujem
da su nj egove ekonomske analize, nain na koji on
analizira stvaranj e kapi tal a, vel i ki m del om namet-
nuli poj movi koje on i zvodi iz samog tkanj a rikar-
doovske ekonomi j e. Ni sam to j a smislio, sam Marks
j e to rekao. Ali uzmi te, tome nasuprot, nj egovu
anal i zu Parike komune, ili nj egov 78. Brimer Luja
Napoleona,
4
" tu imate j edan ti p istorijske analize
koji, oi gl edno, ne proistie i z model a XVIII veka.
Uvek je mogue od Marksa nainiti "autora" koji
se d lokalizovati u j edi nstven diskurzivni rudnik,
pogodan za anal i zu u termi ni ma ori gi nalnosti ,
odnosno interne koherenci j e. Naj zad, i mamo pra-
vo da "akademi zuj emo" Marksa. No, j asno j e da to
proi zvodi pogrean utisak.
Herodot: Ako ponovo proitamo Marksa kroz jedan
prostorni zahtev, njegovo se delo ini heterogenim.
Postoje itavi komadi koji odaju zauujuu pros-
tornu osetljivost.
Fuko: Postoje kod nj ega vrlo znaaj ni delovi. Sve
ono to je Marks pisao vojsci i njenoj ulozi u raz-
voj u politike moi , recimo. Vrlo su vane stvari
praktino bile ostavljene na ledini, u korist nepres-
4
Marx (.), "Der Achtzehnte Brumaire des Loui s Bonaparte", La Rvolution, n 1,20. mai 1852 (Le 18 Brumaire de Louis Bonaparte, Paris,
di ti on soci al es, 1969). (Karl Marks, 18. Brimer Luja Bonaparte, Kul tura, Beograd 1950, prevod Hugo Klein.)
" U pi tanj u je Fukoova omaka u navoenj u Marksovog del - Brimer Luja Napoleona umesto Brimer Luja Bonaparte. Iz razl oga do-
kumentarnosti , ta omaka je kod prevoenj a sauvana (pri m, ur.)
99
RAZGOVORI
tanih komentara onome to je procenj eno kao
najvrednije.
Dopao mi se ovaj razgovor zato to sam, na kraju,
promenio miljenje. Istina je da sam na poetku
verovao da vi zahtevate mesto za geografi j u kao
profesori koji se bune kada im se predloi reforma
nastavnog programa: "Smanji li ste broj asova
prirodnih nauka, odnosno muzike...". U takvi m
situacijama govori o sam sebi : "Lj ubazni su kada
hoe da im se uradi arheol ogi j a, ali, nakon svega,
neka je oni naprave sami". Ni sam uopte bio uoi o
smisao vae pri medbe. Shvatam da su problemi
koje postavljate u vezi sa geografi j om za mene
od suti nskog znaaj a. Meu odreeni m stvarima
koje sam doveo u odnos, postoj al a je i geografi j a
koja j e bila podl oga, uslov mogunosti prelaza
s j edne stvari na neku dr ugu. Ostavi o sam stvari
nereenima, odnosno stvorio sam proi zvol j ne od-
nose.
to vi e i dem, vie mi se ini da obrazovanj e di s-
kursa i geneal ogi j a znanj a treba da budu anali-
zirani ne poev od ti pova svesti, modal i teta per-
cepcije, odnosno i deol oki h formi , ve od taktika
i strategija moi . Taktike i strategije koje se razvi-
j aj u kroz usai vanja, rasi panja, odsecanj a, kon-
trolu teritorija, organi zaci j e obl asti koje bi mogl e
da konstituiu upravo neku vrstu geopol i ti ke, a u
kojoj bi se moje zaokupl j enosti pridruile vai m
metodama. Postoji j edna tema koj u bi h eleo da
prouavam u godi nama koje dol aze: voj ska kao
kal up organi zaci j a i znanj a - neophodnost da se
prouava utvrenj e, "vojna", "pokret", kol oni j a, teri-
torija.
5
Geografi j a mora da bude u sreditu onoga
i me se bavi m.
Sa francuskog preveo Ivan Milenkovi
Naslov i zvorni ka: "Questions Michel Foucault sur
la gographie", u: Hrodote, n 1, janvier-mars 1976,
str. 71-85.
5
Ta istraivanja su bila zaista sprovedena, naroi to sa F. Begenom (F. Bgui n), P. Kaba (P. Cabat) i Serfi j em (Cerfi).
100
I STI N A, MO, S OP S T V O
Intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982.
Zato ste doli na Univerzitet u Vermontu?
Doao sam da bih pokuao preciznije da objasnim
nekim ljudima kojom vrstom rada se bavi m, da
upoznam kojom vrstom rada se oni bave, i da bi
ostvarili neke trajne veze. Nisam pisac, filozof, ve-
lika osoba filozofskog i vota: ja sam uitelj. Postoji
socijalni fenomen koji me mnogo uznemiruje: od
ezdesetih godi na neki uitelji postaju j avni ljudi sa
istim obavezama. Ne el i m da postanem prorok i
kaem:"Molim vas, sedite, ono to u vam rei veo-
ma je vano". Doao sam da bi diskutovali naem
zaj edni kom radu.
Vi ste najee odreivani kao "filozof", ali i "istoriar",
"strukturalista", i "marksista". Naziv vaeg mesta na
Kole de Frans (Collge de France) je "profesor istorije
sistema misli'". ta to znai?
Ne mislim da je neophodno da se tano zna ko sam
j a. Glavni cilj u i votu i radu je da postanete neko
drugi ko niste bili na poetku. Kada biste znali na
poetku pisanja knj i ge ta ete rei na kraju, mislite
da biste imali hrabrosti da je napiete? Ono to je
tano pisanju i lj ubavnim vezama, tano je i za
ivot. Igra je vredna sve dok ne znamo ta e biti na
kraju. Moja obl ast je istorija misli. ovekj e mislee
bie. Nain na koji misli povezan je sa drutvom,
politikom, ekonomi j om, i istorijom, a isto je tako
povezan sa veoma opti m i uni verzal ni m kategori-
j ama i formal ni m strukturama. Meutim, misao je
neto drugo od drutveni h relacija. Nain na koji
ljudi misle nije adekvatno analiziran univerzalnim
kategorijama l ogi ke. I zmeu socijalne istorije i for-
malne analize nalazi se put, staza - moda veoma
uzana - a to je staza istoriara misli.
* Miel Fuko je na Kole de Frans predavao od j anuara 1971. do svoj e smrti u j unu 1984. godi ne - sa i zuzetkom 1977. kada je koris-
tio sabatnu godi nu. Predavao j e na Katedri za istoriju sistema misli. Ona j e osnovana 30. novembra 1969. godi ne, na predl og 2ila
Vi j mena (Jul es Vuillemin), odl ukom opt eg zbora profesora Kolea, kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli koj u je sve do
svoj e smrti drao an Ipolit (Jean Hi ppol yte). Isti zbor j e 12. aprila 1970. godi ne Miela Fukoa i zabrao za profesora nove Katedre.
Tada j e i mao 43 godi ne. Miel Fuko j e povodom svoj e kandi dature napravio j ednu pl aketu sa sl edeom f ormul om: Trebalo bi
zapoeti rad na istoriji si stema mi l j enj a* (Titres et travaix in Dits et Ecrits, 1954-1988, i zdanj e . Defert & F. Ewald, saradnik 1.
Lagrange, Paris, Gallimard, 1994, vol . 1, r. 846). Vie Fukoovi m predavanjima na Kol e de Fransu: Napomena Fransoa Edvalda i
Alesandra Fontane za izdanje Fukoovih predavanja na Kole de Fransu u: Miel Fuko, Nenormalni, Predavanja na Kole de Fransu 1974-
1975., Svetovi , Novi Sad, 2001. (Prim, ured.)
101
RAZGOVORI
U Istoriji seksualnosti, mislite na osobu koja
"uznemiruje utemeljene zakone i na neki nain anti-
cipira nadolazeu slobodu". Da li vidite svoj rad u tom
svetlu?
Ne. Veoma dugo ljudi su me molili da im kaem ta
e se desiti i da im dam program za budunost. Veo-
ma dobro znamo da, ak i sa najboljim namerama,
takvi programi postanu orue, instrument opresije.
Ruso, ljubitelj sl obode, iskorien je u Francuskoj
revoluciji za i zgradnj u model a socijalne opresije.
Marks bi bio uasnut stal j i ni zmom i l enj i ni zmom.
Moja ul oga - i to je suvi e empati na re - je da
pokaem ljudima da su mnogo sl obodni j i nego to
se oseaju, da ljudi mogu da prihvate kao istinu,
dokaz, neke teme koje su podi gnute u odreenom
trenutku tokom istorije, i da taj takozvani dokaz
moe biti kritikovan i uni ten. Promeniti neto u
gl avama ljudi - to je ul oga intelektualca.
Iz vaih dela se ini da ste fascinirani osobama koje
egzistiraju na marginama drutva: luaci, gubavci,
kriminalci, devijanti, hermafroditi, ubice, opskurni
mislioci. Zato?
Ponekad sam prekoren jer i zabi rem margi nal ne mis-
lioce umesto da uzi mam primere i z gl avnog toka
istorije. Moj odgovor bi bio snobovski : nemogue
je smatrati likove poput Bopa (Bopp) i Rikarda (Ri-
cardo) opskurni ma.
Ali ta je sa vaim zanimanjem za drutvene izgnanike?
Bavim se opskurni m osobama i procesi ma iz dva
razloga: politiki i drutveni procesi koj i ma su za-
padno-evropska drutva dovedena u red nisu ba
oi gl edni , zaboravl j eni su ili postali uobi aj eni .
Oni su deo nae najpoznatije okoline, i vi e ih ne
opaamo. Vei na njih j e, ipak, nekada okirala ljude.
Jedan od moj i h ci ljeva j e da pokaem l j udi ma daj e
vei na stvari koje su deo njihove okol i ne - da su
ljudi univerzalni ~ rezultat nekih veoma preci zni h
istorijskih promena. Sve moje analize protiv su ide-
j e univerzalnih potreba ljudske egzi stenci j e. One
pokazuj u arbitrarnost institucija i koliko prostora
sl obode j o moemo uivati i koliko j o promena
moe biti stvoreno.
Vaa dela nose duboku emocionalnu skrivenu struju,
neuobiajenu za naune analize: muenje u Nadzira-
ti i kanjavati, prezir i nadu u Reci ma i stvarima, bes i
fugu u Istoriji ludila u doba klasicizma.
Svako od mojih dela deo j e moj e biografije. Iz j ed-
nog ili vi e razl oga i mao sam priliku da osetim i
proivim te stvari. Uzmi mo j ednostavan primer,
radio sam u psihijatrijskoj bolnici tokom pedesetih
godi na. Nakon to sam zavrio filozofiju, eleo sam
da vi di m ta je ludilo: bio sam dovol j no lud da bi
prouavao razum; bio sam dovol j no razuman da
bi prouavao ludilo. Bio sam sl obodan da se pre-
mestim od pacijenata ka uvari ma, jer nisam imao
nikakvu preciznu ul ogu. Bilo j e to vreme procvata
neurohirurgije, poetak psi hofarmakol ogi j e, vl ada-
vi ne tradicionalne institucije. U poetku sam prih-
vatio stvari kao nune, ali onda, nakon tri meseca
(ja sporo mislim!), zapi tao sam se: "Koja je potreba
ovih stvari?". Nakon tri godi ne napustio sam posao
i otiao u vedsku sa vel i ki m linim nespokojem, i
tu sam poeo da pi em istoriju ovih praksi ("Isto-
102
ISTINA, MO, SOPSTVO
rija ludila u doba klasicizma"). To je trebalo da bude
prvi tom. Volim da pi em prve tomove, a mrzi m da
piem druge. Knj i ga j e primljena kao psihijatrijska,
ali to je bio opis iz istorije. Znate li razliku i zmeu
stvarne nauke i pseudonauke? Stvarna nauka pre-
poznaje i prihvata svoj u istoriju bez da se osea
napadnutom. Kada psihijatru kaete da su nj egove
mentalne ustanove potekl e od kue Saint-Lazar",
on se veoma razbesni.
ta je sa genezom u Nadzirati i kanjavati?
Moram da pri znam da ni sam imao nikakve direktne
veze sa zatvorima ili zatvoreni ci ma, iako sam radio
kao psi hol og u francuskom zatvoru. Kad sam bio u
Tuni su, vi deo sam ljude zatvorene zbog politike
nedoslednosti, i to je uticalo na mene.
Doba klasicizma kljuno je u svim vaim delima.
Oseate li nostalgiju za jasnoom tog doba ili za
"vidljivou" Renesanse kad je sve bilo objedinjeno i
ispoljeno?
Sva lepota starih vremena posl edi ca je a ne razlog
nostalgije. Vrlo dobro znam da j e to na sopstveni
i zum. Al i j e sasvim dobro imati takvu vrstu nostal gi -
j e, kao to je dobro imati dobru vezu sa sopstveni m
deti nj stvom ako imate dece. Dobro j e oseati nos-
tal gi j u za neke periode pod usl ovom da j e to nain
da se ima mi saoni i pozitivni odnos prema sopst-
venoj sadanj osti . Meuti m, ako j e nostalgija razlog
da budete agresi vni i da pokazuj ete nerazumeva-
nje prema sadanj osti , ona mora biti odbaena.
ta itate iz uivanja?
Dela koja i zazi vaju najvie emoci j a u meni su:
Fokner,Tomas Man, Mal kom Lovri Pod vulkanom.
Koji su bili intelektualni uticaji na vau misao?
Bio sam i znenaen kad su dva moja prijatelja sa
Berklija napisali neto o meni i rekli da je Haj de-
ger uticao na mene (Hubert L. Dreyfus and Paul
Rabinow, Michel Foucault: Beyond Structuralism
and Hermeneuti cs [Chi cago; University of Chi cago
Press, 1982]). Naravno, to je bilo tano, ali niko u
Francuskoj ni kada to nije primetio. Kad sam bio
student pedesetih godi na, itao sam Huserla, Sar-
tra, Merlo-Pontija. Kada osetite neizdriv uticaj,
pokuate da otvorite prozor. Dovol j no paradok-
salno, Haj deger nije veoma teak da bi ga Francuz
razumeo. Kad je svaka re eni gma, nalazite se u ne-
toliko-looj poziciji da razumete Haj degera. Bitak i
vreme je teko, ali su skoranja dela j asni j a. Nie je
za mene bi o otkrovenje. Osetio sam da j e tu bilo
neto sasvim drugai j e od onoga to su me uili.
itao sam ga sa vel i kom strau i raskinuo sa svo-
U Istoriji ludila Fuko skree panj u da u optoj genezi i nsti tuci onal ni h obl i ka hospi tal i zovanj a abnormalnih u obl i ku Opitih
prihvatilita, crkva nije ostala po strani. Mnoge crkvene pri hvatne ustanove preobl i kovane su po uzoru na dravna prihvatilita.
Sveti Lazar je nekada bilo naj vee prihvatilite l eprozni h u Pari zu, pretvoreno u prihvatilite za "osobe uhapene po naredbi
Njegovog Velianstva." Vi deti : M. Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980. (posebno deo Veliko utamnienje)
(pri m. ur.).
103
RAZGOVORI
j i m i votom, napustio posao na mentalnoj klinici,
napustio Francusku: imao sam oseaj da sam bio
zarobljen. Kroz Niea, postao sam stranac svemu
tome. I danas j o uvek ni sam potpuno integrisan
u francuski drutveni i intelektualni ivot. Da sam
mlai, emigrirao bih u Sj edi nj ene Drave.
Zato?
Vi di m mogunosti . Ne postoji homogeni intelektu-
alni i kulturni ivot. Kao stranac, ne bih morao da
budem integrisan. Nema pritiska na mene. Tamo
postoji mnogo sjajnih univerziteta, svi sa veoma
razliitim interesovanjima. Ali bih naravno verovat-
no bio otputen od njih na najneuveniji nai n.
Zato mislite da bi verovatno bili otputeni?
Veoma sam ponosan to neki ljudi misle da pred-
stavljam opasnost za intelektualno zdravlje stude-
nata. Kad ljudi ponu da razmiljaju o zdravlju u
intelektualnim akti vnosti ma, mi sl i m da j e tu neto
pogreno. Prema nj i hovom miljenju, j a sam opa-
san ovek, s obzi rom da sam kripto-marksista, ira-
cionalista, nihilista.
itajui Rei i stvari, moglo bi se zakljuiti da su in-
dividualna nastojanja reforme nemogua jer nova
otkria imaju svakakve vrste znaenja i implikacija
koje njihovi stvaraoci nikada ne bi mogli razumeti.
U Nadzirati i kanjavati, na primer, pokazujete da se
desila iznenadna promena od skupine sa lancima do
zatvorenog policijskog dranja tela, od spektakla ka-
zne do disciplinovane institucionalne kazne. Istiete,
meutim, i da je ta promena, koja se u to vreme inila
kao "reforma", zapravo bila samo normalizovanje
sposobnosti drutva da kanjava. Kako je onda
mogua svesna promena?
Kako moete da pomislite da j a mislim daj e prom-
ena nemogua s obzi rom daj e ono to sam anali-
zirao uvek bilo u vezi sa politikom akcijom? Cel o
delo Nadzirati i kanjavati pokuaj je odgovora
na to pitanje i pokazi vanj a kako su novi naini
miljenja zauzel i mesto. Svi mi smo ivei i mislei
subjekti. Ono protiv ega reaguj em j e i nj eni ca da
postoji barijera i zmeu socijalne istorije i istorije
ideja. Socijalni istoriari bi trebalo da opi u kako
ljudi postupaj u bez da opi suj u kako ljudi misle, a
istoriari ideja bi trebalo da opi u kako ljudi misle
bez postupanj a. Svako i ini i misli. Nain na koji
ljudi postupaj u ili reaguj u povezan je sa nai nom
miljenja, i naravno miljenje je povezano sa tradici-
j om. Ono to sam pokuao da analiziram j e taj veo-
ma sloen fenomen koji je naterao ljude da reaguju
na drugaiji nain na zl oi ne i zl oi nce u veoma
kratkom peri odu. Napi sao sam dve vrste knj i ga.
Jedna, Rei i stvari, zani ma se samo za naunu mi-
sao; druga, Nadzirati i kanjavati, zainteresovana je
za drutvene pri nci pe i institucije. Istorija nauke ne
razvija se na isti nain kao drutveni senzibilitet. Da
bi bile priznate kao nauni diskurs, misli se mora-
ju pridravati odreeni h kriterijuma. U Nadzirati i
kanjavati, tekstovi, postupci i ljudi meusobno se
bore. U svojim del i ma zaista sam pokuao da ana-
liziram promene, ne da bih pronaao materijalne
uzroke, ve da pokaem sve faktore koji su uza-
j amno uticali, kao i reakcije ljudi. Verujem u ljudsku
sl obodu. Na istu situaciju, ljudi reaguju na veoma
razliite naine.
104
ISTINA, MO, SOPSTVO
Zakljuujete Nadzirati i kanjavati sa tvrdnjom da e
"sluiti kao podloga raznim studijama o normalizaciji
i moi znanja u modernom drutvu". Kakav je odnos
izmeu normalizacije i koncepta oveka kao sredita
znanja?
Kroz razliite prakse - psi hol oke, medi ci nske, ka-
znene, obrazovne - razvijena je odreena ideja ili
model ljudskosti, i sada je ta ideja o oveku postala
normativna, samooi gl edna i trebalo bi da bude
univerzalna. Humani zam moda nije univerza-
lan, ali moe biti popri l i no relativan u odnosu na
odreenu situaciju. Ono to nazi vamo humani z-
mom iskorieno j e od strane marksista, liberala,
nacista, katolika. To ne znai da se moramo otara-
siti onog to nazi vamo l j udska prava ili sl oboda, ali
ne moemo rei da sl oboda ili ljudska prava moraju
biti ogranieni do odreeni h taaka. Na primer, ako
biste pre osamdeset godi na zapitali da l i j e enska
ednost deo uni verzal nog humani zma, svako bi
vam odgovori o da j este. Ono ega se plaim u vezi
sa humani zmom j e da on predstavlja odreene
oblike nae etike, kao univerzalni model svake
sl obode. Mislim da postoji vi e tajni, vi e mogue
sl obode, i vie pronalazaka u naoj budunosti
nego to moemo zamisliti u humani zmu kako je
dogmatski predstavljen na svakoj strani politikog
spektra: levice, centra, desni ce.
I to je ono to predlau "Tehnologije sopstva"?
Da. Ranije ste rekli da imate oseaj da sam nepred-
vidljiv. To j e tano. Ali se ponekad samom sebi
i ni m previe sistematinim i ri gi dni m. Ono to sam
prouavao tri su tradicionalna probl ema: (1) kakvi
su odnosi koje i mamo sa istinom kroz nauno zna-
nje, sa oni m "i grama istine" koje su toliko znaaj ne
u civilizaciji i u koj i ma smo i subjekti i objekti? (2)
kakvi su odnosi koje i mamo prema drugi ma kroz
takve udne strategije i odnose moi? i (3) kakvi
su odnosi i zmeu istine, moi i sopstva. eleo bi
da zavri m sa pi tanj em: ta bi mogl o da bude vi e
klasino ako ne ova pitanja i sistematinije nego
evolucija kroz prvo, drugo, tree pitanje, te potom
povratak na prvo? Upravo sam na tom mestu.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: "Truth, Power, Self: An Interview
with Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H.
Martin, H. Gutman and P. Hutton (eds), Technologies
of the self: A Seminar with Michel Foucault, London:
Tavistock Publications, 1988, str. 9-15.
105
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMAT
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)
Rabinov: Zato ne uestvujete u polemikama?
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se ukljuujem u polemike. Ako otvorim
knjigu i vidim da autor optuuje neprijatelje za "in-
fantilno leviarenje", istog trenutka je zatvorim. To
nije moj nain postupanja; ne pripadam svetu ljudi
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao
neem sutinskom: celokupan moral je u pitanju,
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema
drugome.
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam-
nog objanjenja, prava svake osobe su u izvesnom
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane
neubeena, da uoi protivrenost, da trai vie in-
formacija, da naglasi drugaije postulate, da ukae
na pogrena rasuivanja, i tako dalje. Isto tako,
osoba koja odgovara na pitanja, takoe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po
logici svog diskursa, ona je vezana za ono to je
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teka - u kojoj
" Ovaj r azgovor real i zovan j e u maj u 1984. godi ne, sa namer om
su post avl j ana Fukou od st rane amer i ke publ i ke ( pr i m, ur.)
svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaenom
obliku dijaloga.
Polemiar, sa druge strane, postupa naoruan
privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
nee sloiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
prava koja ga ovlauju da vodi rat i da uini tu
borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko-
jom se sueljava nije partner u potrazi sa istinom
ve protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
tetan, i ije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
njegovog ponitavanja kao sabesednika u bilo
kakvom moguem dijalogu; njegov krajnji cilj nee
biti dolaenje koliko je mogue blie do teke is-
tine ve proizvoenje trijumfa opravdanog razloga
koji je oigledno podravao od samog poetka.
Polemiar se oslanja na legitimitet da je njegov
protivnik po definiciji odbijen.
Moda e jednog dana morati da se napie dugaka
istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
ematski, ini mi se da danas moemo prepoznati
postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
se daj u odgov or i na neka od naj ee post avl j ani h pi t anj a koj a
107
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE*
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)
Rabinov: Zato ne uestvujete u polemikama?
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se ukljuujem u polemike. Ako otvorim
knjigu i vidim da autor optuuje neprijatelje za "in-
fantilno leviarenje", istog trenutka je zatvorim. To
nije moj nain postupanja; ne pripadam svetu ljudi
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao
neem sutinskom: celokupan moral je u pitanju,
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema
drugome.
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam-
nog objanjenja, prava svake osobe su u izvesnom
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane
neubeena, da uoi protivrenost, da trai vie in-
formacija, da naglasi drugaije postulate, da ukae
na pogrena rasuivanja, i tako dalje. Isto tako,
osoba koja odgovara na pitanja, takoe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po
logici svog diskursa, ona je vezana za ono to je
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teka - u kojoj
svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaenom
obliku dijaloga.
Polemiar, sa druge strane, postupa naoruan
privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
nee sloiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
prava koja ga ovlauju da vodi rat i da uini tu
borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko-
jom se sueljava nije partner u potrazi sa istinom
ve protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
tetan, i ije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
njegovog ponitavanja kao sabesednika u bilo
kakvom moguem dijalogu; njegov krajnji cilj nee
biti dolaenje koliko je mogue blie do teke is-
tine ve proizvoenje trijumfa opravdanog razloga
koji je oigledno podravao od samog poetka.
Polemiar se oslanja na legitimitet da je njegov
protivnik po definiciji odbijen.
Moda e jednog dana morati da se napie dugaka
istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
ematski, ini mi se da danas moemo prepoznati
postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
* Ovaj r azgovor real i zovan j e u maj u 1984. godi ne, sa namer om da se daj u odgov or i na neka od naj ee post avl j ani h pi t anj a koj a
su post avl j ana Fukou od strane amer i ke publ i ke ( pr i m, ur.)
107
RAZGOVORI
i politiki model . Kao u j eresol ogi j i , pol emi ka sebi
stavlja u zadatak odrei vanj e nedodirljive take
dogme, fundamental ni i neophodni princip da
je protivnik zanemaren, i gnori san ili prevazien;
i to osuuje ovaj nemar kao moralni promaaj; u
korenu greke, ona pronalazi strast, elju, interes,
celi niz slabosti i nedopusti vi h privrenosti koje je
odreuju kao krivu. Kao u sudskoj praksi, pol emi ka
ne doputa nikakvu mogunost j ednake rasprave:
ona ispituje sluaj; ne bavi se sabesedni kom, ona
obrauje osumnj i enog; skuplja dokaze nje-
gove krivice, odreuje prekraje koje je poinio,
izrie presudu i osuuj e ga. U svakom sluaju,
ono to ovde i mamo nije po pravilima zaj edni ke
istrage; polemiar izrie istinu u obl i ku suda i
po zami l j enom autoritetu koji je sebi pripisao.
Meutim, danas j e naj moni j i politiki model . Po-
lemika odreuje saveze, regrutuje dobrovol j ce,
ujedinjuje interese ili miljenja, predstavlja partiju;
ona utemeljuje drugog kao neprijatelja, pristalice
suprotnih interesa protiv kojih se treba boriti sve
dok neprijatelj ne bude poraen, bilo da se preda
ili uniti.
Naravno, obnova, u pol emi ci , ovih politikih,
sudski h ili religioznih praksi nije nita drugo do
pozorite. Gestikuliraju se: anateme, ekskomuni -
kacije, osude, bitke, pobede, a porazi nisu nita vi e
od naina govora, na kraju. Pa ipak, u poretku govo-
ra, postoje isto tako naini postupanj a koji nisu bez
posledi ca. Postoje efekti sterilizacije. Da li je iko
vi deo da iz pol emi ke proi zae neka nova ideja? A
i kako bi mogl o biti drugai j e, s obzi rom da su tu
sabesedni ci unapred podstaknuti ne da sve vi e
rizikuju u onome to govore, ve da se nepreki d-
no okreu ispravnosti onoga to tvrde, nji hovoj
legi ti mnosti , koju moraj u da brane, i potvri vanj u
svoje nevinosti? Tu j e j o neto mnogo ozbi ljni je:
u toj komedi j i , podraavaj u se rat, bitke, uni tenj a,
ili bezusl ovne predaje, zahtevi ubi l akog instinkta
koliko god j e to mogue. Ipak, zaista j e opasno
uveriti nekoga da moe da dopre do istine ovi m
putevi ma, i tako potvrdi , ak i u samo si mbol i nom
obl i ku, stvarne poli ti ke prakse koje bi ti me bile za-
garantovane. Zami sl i mo, na trenutak, da se mahne
arobni m tapi em i da se j ednom ili dvoj i ci pro-
ti vni ka da mogunost da primeni koliko god moi
eli nad drugi m. To se ne mora ni zamiljati: dovol j -
no j e pogl edati ta se nedavno desi l o za vreme
debate u SSSR-u u li ngvi sti ci ili geneti ci . Jesu li ti
nenormal ni devijanti dol i i z onoga to j e trebalo
da bude korektna diskusija? Uopte ne - oni su
bili stvarne posl edi ce pol emi kog stava iji efekti
obi no ostaju zaustavl j eni .
Rabinov: Odreivali su vas kao idealistu, nihilistu,
"novog filozofa", kao antimarksistu, novog konzerva-
tivca, i tako dalje... Koje je vae stanovite?
Fuko: Mi sl i m da sam zai sta bi o smeten na vei ni
kvadrata pol i ti kog ahovskog pol j a, uzastopno,
kadkad i i stovremeno: kao anarhi sta, leviar,
razmetl j i v ili zgaen marksi sta, ekspl i ci tni ili pri -
kri veni anti marksi sta, t ehnokrat a u sl ubi gol i z-
ma, novi li beral i t ako dal j e. Jedan ameri ki pro-
fesor pri govori o j e to j e kri pto-marksi sta poput
mene pozvan u SAD, a t ampa i stono-evropski h
zemal j a progl asi l a me j e sauesni kom di si denata.
Ni j edan od ovi h atri buta sam po sebi nije vaan;
uzeti zaj edno, sa dr uge strane, znae neto. I
108
POLEMI KE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE
moram priznati da mi se vi e dopada nj i hovo
znaenj e.
Tano je da radije ne odreuj em sebe, i zabavlja
me raznovrsnost nai na na koje su me ocenjivali i
klasifikovali. Neto mi govori da je do sada trebalo
da bude naeno manj e ili vi e odgovaraj ue mes-
to za mene, nakon toliko napora u tako razliitim
pravcima; i oi gl edno ne smem da sumnj am u
kompetenciju oni h koji se zapetljavaju u svojim
divergentnim procenama, jer se nije mogue su-
protstaviti njihovoj nepaljivosti ili predrasudama.
Moram biti uveren da njihova nesposobnost da me
odrede ima neke veze sa mnom.
Bezsumnj e, u osnovi se toti e mog nai na prilaenja
politikim pitanjima. Tano je da moj stav nije re-
zultat oblika kritike koja tei da bude metodi no
ispitivanje u cilju odbaci vanj a svih mogui h reenja
osi m val i dnog.Vi e j e to prema poretku "probl ema-
ti zaci j e"-takorei , razvoja polja radnji, postupaka, i
misli koje, ini mi se, postavljaju probl em za politiku.
Na primer, ne mislim da u sl uaj u ludila i mental ni h
bolesti postoji neka "politika", koja bi sadravala is-
pravna i definitivna reenja. Ali mi sl i m da u ludilu,
rastrojstvu, problemi ma u ponaanj u postoje ra-
zlozi za promiljanje politike; i politika mora da od-
govori na ta pitanja, ali ni kada ne odgovara na njih u
potpunosti . Isto je sa zl oi nom i kaznom: prirodno,
bilo bi pogreno misliti da politika nema nita sa
spreavanj em i kanj avanj em zl oi na, i zbog t oga
sa odreeni m brojem el emenata koji menj aj u nji-
hovi m obl i kom, znaenj em, uestal ou; isto tako
bi bilo pogreno misliti da postoji poli ti ka formula
koja bi razreila pitanje zl oi na i stala mu na kraj.
Isto je sa seksual nou: ona ne postoji izvan odno-
sa sa pol i ti ki m strukturama, usl ovi ma, zakoni ma i
propi si ma koji su od suti nskog znaaj a za nj u; pa
ipak, ne sme se oekivati od politike da obezbedi
oblike u kojima bi seksualnost prestala da postoji
kao probl em.
Pitanje j e, dakl e, promi l j anj a odnosa tih razliitih
iskustava sa pol i ti kom, to ne znai da e se u politi-
ci traiti gl avni sai ni l ac tih iskustava ili reenja koja
e defi ni tvno razreiti nj i hovu borbu. Problemi
koje ovi predmeti postavljaju moraju da se raz-
rade. Takoe j e neophodno odrediti ta za politiku
znai "postavljanje problema". Riard Rorti (Richard
Rorty) istie da se u ti m anal i zama ja ne obraam
bilo koj em "mi " - bilo koj em od oni h "mi " iji kon-
senzusi , vrednosti i tradi ci je konstituiu okvire mis-
li i odreuj u uslove u koj i ma mogu biti potvreni .
Problem j e, tani je, odl ui ti da l i j e zaista podesno
smestiti se unutar "mi" da bi se afirmisali principi
koji se priznaju i vrednosti koje se prihvataju; ili,
nije li pre potrebno napraviti buduu formaciju
"mi" omoguenu razrai vanj em pitanja. ini mi se,
stoga, da "mi " ne sme prethoditi pi tanju; ono moe
biti samo rezultat - i to neophodni privremeni re-
zultat - pitanja u skl adu sa ti me kako je ono postav-
ljeno u novi m usl ovi ma u kojima je formulisano. Na
primer, ni sam si guran da je u vreme kada sam pi -
sao Istoriju ludila postoj al o prethodno i receptivno
"mi" kojem sam j edi no trebao da se obratim da bi h
napisao knj i gu, i iji bi spontani izraz bila knj i ga.
Lang (Lai ng), Kuper (Cooper), Basalja (Basaglia) i
ja ni smo imali ni kakvu zaj edni cu, niti vezu; ali se
sam probl em postavljao pred one koji su nas itali,
kao to se postavljao i pred neke od nas, probl em
109
RAZGOVORI
sagl edavanj a da li je bilo mogue izgraditi "mi" na
osnovu ui nj enog rada, "mi " koje bi verovatno ob-
razovalo i zaj edni cu del a.
Nikada nisam pokuavao da analiziram nita sa
stanovita politike, ali sam uvek pitao politiku ta
ima da kae o probl emi ma sa kojima je suoena.
Nju ispitujem o stanovitima koje zauzi ma i ra-
zlozi ma koje daje za to; ne trai m da odredi teoriju
onoga to j a i ni m. Ni sam ni protivnik ni partizan
marksizma; ja ispitujem ta on ima da kae o iskust-
vi ma koja postavljaju pitanja o nj emu.
to se tie dogaaj a od maj a 1968, ini mi se da
oni zavise od druge problematike. Ni sam bio u
Francuskoj tada; vratio sam se tek nekoli ko mese-
ci kasnije. I inilo mi se da j edi no mogu da prepo-
znam kontradiktorne el emente u tome: sa j edne
strane, pokuaj, koji je bio iroko afirmisan, da se
politiku pita celi ni z pitanja koja tradi ci onal no
nisu bila deo nj enog ustavnog podruj a (pitanja o
enama, odnosa meu pol ovi ma, medi ci ni , men-
talnim bolestima, okolini, manj i nama, delikvenciji);
i sa druge strane, elja da se svi ti probl emi ponovo
ispisu renikom teorije koja je manj e ili vie direkt-
no poticala od marksi zma. Meuti m, proces koji j e
tada bio oi gl edan nije vodi o do preuzi manj a pro-
bl ema koje j e postavila marksi sti ka doktri na, ve
suprotno, do sve vidljivije bespomonosti mark-
sista da se suoe sa ti m probl emi ma.Tako da se na-
lazimo suoeni sa pitanjima koja su bila upuena
politici, ali sama nisu poni kl a iz poli ti ke doktrine.
Sa ovog stanovita, takvo osl obaanj e postupka
ispitivanja j e, inilo mi se, odi gral o pozi ti vnu ul ogu;
sada postoji pluralitet pitanja postavl j eni h politici
umesto ponovnog zapi sa postupka ispitivanja u
okviru politike doktrine.
Rabinov: Da li bi ste rekli da se va rad moe odrediti
odnosima izmeu etike, politike i genealogije istine?
Fuko: Nema sumnj e da bi se u nekom smislu mo-
gl o rei da pokuavam analizirati odnose i zmeu
nauke, politike i etike; ali mislim da to ne bi bila pot-
puno tana predstava rada koji sam postavio za cilj.
Ne el i m da ostanem na t om ni vou; pre bih rekao
da pokuavam sagl edati kako su oni uzaj amno
delovali u formiranju naunog podruj a, politike
strukture, moralne prakse. Uzmi mo za primer psi hi -
jatriju: nema sumnj e, ona se moe analizirati unutar
okvira politikih institucija u kojima deluje; moe se
prouavati u nj eni m eti ki m i mpl i kaci j ama, u vezi sa
osobom koja je obj ekt psihijatrije isto koliko i sam
psihijatar. Meuti m, moj cilj nije bi o da uradi m to; to
jest, pokuao sam sagl edati obl i kovanj e psihijatrije
kao nauke, ograni enj e nj enog pol j a i odrei vanj e
njenih obj ekata impliciralo je politiku strukturu
i moralnu praksu; u dvostrukom smislu oni su bili
pretpostavljeni progresi vnom organi zaci j om psihi-
jatrije kao nauke, a isto tako bili su menj ani ovi m
razvoj em. Psihijatrija, kakvu je poznaj emo, ne bi
mogl a da postoji bez itavih meusobni h dejstava
politikih struktura i bez skupa etikih stavova; ali
i obrnuto, utemeljenje ludila kao oblasti znanj a
(savoir) promeni lo je politike postupke i etike
stavove sa koj i ma je ono bi l o povezano. To je bila
stvar odreivanja ul oge politike i etike u utemelje-
nju ludila kao posebne oblasti naunog saznanja
(connaissance) i analiziranja efekata potonjeg na
politike i etike postupke.
110
POLEMI KE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE
Isto je i u vezi sa del i kvenci j om. U pitanju je bilo
sagledavanje koja je politika strategija, dajui
pravni poloaj kriminalu, bila sposobna da se obra-
ti odreenim obl i ci ma znanj a (savoir) i odreeni m
moralnim stavovi ma; bilo je to i pitanje na koji nain
su ti modaliteti znanj a (connaissance) i ti oblici
moralnosti mogl i biti reflektovani, i time menjani,
ovi m disciplinarnim tehni kama. U sluaju seksu-
alnosti to je bio razvoj moralni h stavova koje sam
eleo odvojiti; ali pokuao sam da ih rekonstruiem
kroz ul ogu koju su zauzel i u politikim strukturama
(sutinski u odnosu i zmeu samokontrol e [mattrise
de soi] i domi naci j e drugi h) i sa modal i teti ma zna-
nja (connaissance) (samo-znanj e i znanj e drugai j i h
oblasti postupaka).
Tako sam u ove tri oblasti - ludilu, delikvenciji i sek-
sualnosti - svaki put nagl aavao poseban aspekt:
utemeljene izvesne objektivnosti, razvoj politike
i upravljanje sobom i razradu etike i prakse u vezi
sa sobom. Ali sam svaki put pokuao i da istaknem
mesto koje su ovde zauzi male j edna ili dve kompo-
nente neophodne za konstituisanje polja iskustva. U
sutini, radi se o razliitim primerima u kojima su tri
fundamentalna elementa bilo kojeg iskustva implici-
rana: igra istine, odnosi moi i oblici odnosa sa so-
bom i drugi ma, lako svaki od tri principa naglaava,
na odreeni nain, j edan od ta tri aspekta - jer je
iskustvo ludila nedavno organi zovano prvenstve-
no kao polje znanja (savoir), znanj e kriminala kao
podruje politike intervencije, dok j e znanj e seksu-
alnosti definisano kao etika pozicija - svaki put sam
pokuao da prikazem na koji nai n su druga dva el -
ementa bila prisutna, koju su ul ogu odigrali, i kako
su na svaki uticale promene u druga dva.
Rabinov: Nedavno ste govorili o "istoriji problema-
tike". ta je istorija problematike?
Fuko: Odavno sam pokuavao da sagl edam da li
bi bilo mogue prikazati istoriju misli razliitu od
istorije ideja (pod i me podrazumevam analize
sistema predstavljanja) kao i od istorije mentaliteta
(pod i me podrazumevam analize stavova i ti pova
postupaka /schemas de comportement/). inilo mi
se da postoji j edan el emenat koji je upotrebljiv u
opisivanju istorije misli - bilo bi to ono to bi se mo-
gl o nazvati probl emi ili, preciznije, problematizacije.
Ono to razlikuje mi sao j este da j e ona neto sasvi m
razliito od skupa predstava koje naglaavaju i zve-
sno ponaanj e; ona j e isto tako sasvi m razliita od
oblasti stavova koji mogu da odrede to ponaanje.
Misao nije ono to nastanjuje izvesno ponaanje
dajui mu znaenj e; pre, ona j e ono to doputa da
se odstupi od tog nai na del ovanj a ili reagovanja,
da ga se predstavi kao predmet miljenja i ispita
prema svoj em znaenj u, usl ovi ma i ciljevima. Mi-
sao je sl oboda u odnosu na ono to se ini, pokret
u kojem se odvaj a od tog i na, utemeljujui ga kao
objekat, i reflektujui ga kao probl em.
Rei da je prouavanj e misli analiza sl obode ne
znai da se suoavamo sa formal ni m si stemom koji
referira j edi no na samog sebe. Zapravo, za polje
delovanja, za ponaanj e, da bi se ulo u polje misli
neophodno j e, za izvestan broj inilaca, da ih se
uini nei zvesni m, da ih se lii uobiajenosti, ili da
se pobudi izvestan broj potekoa koje ih okruuj u.
Ti elementi proi shode iz drutveni h, ekonomski h ili
politikih procesa. Ali ovde, njihova j edi na ul oga
je u podsti canj u. Oni mogu postojati i sprovoditi
111
RAZGOVORI
svoje delovanje tokom veoma dugog vremena, pre
ove delotvorne problematizacije putem misli. I kad
se misao umea, ona ne pretpostavlja j edi nstven
oblik koji je direktan rezultat ili neophodni izraz tih
potekoa; ona je originalni ili specifini odgovor
- esto uzimajui mnoge oblike, ponekad ak i
protivrene u svojim razliitim aspekti ma - na ove
potekoe, koje su odreene tom situacijom ili kon-
tekstom, i koje sadre istinu kao mogue pitanje.
Za j edan skup potekoa moe se dati nekoliko
odgovora. I vei nom su zaista ponueni razliiti
odgovori . Ali ono to mora biti shvaeno jeste ono
to ih ini istovremeno mogui m: to je taka u kojoj
je njihova istovremenost ukorenj ena; to je tlo koje
ih prehranjuje u svoj nji hovoj razliitosti i ponekad
uprkos njihovim protivrenostima. Za razliite
tekoe koje se susreu u praksi u odnosu na men-
talnu bolest u osamnaestom veku, ponuena su
razliita reenja: primeri su Tukovo (Tuke) i Pinelo-
vo (Pinel). Na isti nai n, cela grupa reenja bila je
ponuena za potekoe koje su iskrsle u drugoj po-
lovini osamnaestog veka u kaznenoj praksi. Ili opet,
da uzmemo veoma dal ek primer, razliite filozofske
kole helenskog doba nudi l e su razliita reenja za
tekoe tradicionalne seksual ne etike.
Ali delovanje istorije misli bi e ponovo otkriveno
u korenu tih razliitih reenja opteg obl i ka prob-
lematizacije koji ih je omogui o - ak i u sami m nji-
hovi m suprotnostima; ili u onome to je omogui l o
preobraaj potekoa i prepreka u opti prob-
lem za koji se predlau razliita praktina reenja.
Problematizacija je ta koja reaguj e na tekoe, ali
postupajui sasvim drugai j e od izraavanja ili
manifestovanja tekoa: u povezanosti sa nji ma,
razvija uslove u koj i ma mogu biti dati mogui od-
govori ; ona odreuj e elemente koji e konstituisati
ono na ta razliita reenja pokuavaj u da odgovo-
re. Taj razvoj od datosti u pitanje, taj preobraaj
od grupe prepreka i tekoa u probl eme kojima
se u razliitim reenjima nastoji da saini odgovor,
to je ono to konstituie taku problemati zaci j e i
specifian rad misli.
Jasno j e kako smo dal eko od analize u smi sl u dekon-
strukcije (svako brkanj e ova dva metoda ne bi bilo
pametno). To jest, to j e pitanje kretanja kritike an-
alize u kojoj se nastoji sagl edati kako su konstrui-
sana razliita reenja za probl em; ali, takoe, kako
su ta razliita reenja proizala i z speci fi nog ob-
lika problematizacije. Otud se predoava da svako
novo reenje koje bi se mogl o pridodati drugi ma
iskrsava iz aktuel ne problemati zaci je, modifikujui
samo par postulata ili pri nci pa na kojima se temelji
odgovor koji se daje. Rad filozofske ili istorijske re-
fleksije stavljen je u podruj e promiljanja j edi no
pod usl ovom da se probl emati zaci j a j asno shvata
ne kao skup predstava, nego kao rad misli.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: "Pol emi cs, Politics and Prob-
lemizations. An interview with Michel Foucault", u:
Paul Rabi now (ed.), The Foucault Reader, New York:
Pantheon, 1984, str. 381-390.
112
Stiven Kec (Stephen Katz)
MIEL FUKO
Kljuna stvar je, kao to je Nie rekao, da mislioci uvek, takorei, ispaljuju strele u vazduh, a drugi mislioci ih pokupe i
ispale u drugaijem pravcu. To se deava sa Fukoom. il Delez (Gilles Deleuze)
Biografski detalji i teorijski kontekst
Miel Fuko je roen 15. oktobra 1926. godi ne
u Poatjeu (Poitiers), Francuska, a umro je 25.
j una 1984. od AI DS-a. Smatraj u ga najvanijim i
najpoznatijim mi sli ocem dvadesetog veka. lako
je nj egova asketska slika obrijane gl ave postala
ikona postmoderne misli, Fukoa bi pre svega tre-
balo zapamtiti po matovitoj potrazi za milju izvan
datih istina i rezigniranog skepti ci zma naeg doba,
i po nj egovi m distinktivnim dosti gnui ma u etiri
oblasti. Kao prvo, on je razotkrio materijalne prakse
i odnose moi koji lee i spod uspona zapadne filo-
zofije, istorije, politike i knj i evni h prouavanj a.
Drugo, nj egov rad j e obnovi o profesionalna polja
poput urbanog planiranja, medi ci ne, kri mi nol ogi -
j e, mental nog zdravlja, obrazovanj a, menaderski h
studija, dravne politike, i soci j al nog rada. (Neki od
primera su: Garland 1997; McKi nl ay i Starkey 1998;
Chambon et al. 1999). Tree, Fuko se suoi o sa
gl avni m kritikim tradi ci jama, kao to su struktural-
i zam, marksi zam i humani zam, i pruio je vitalnu
kritiku njihovih ograni enj a. Naj zad, Fuko j e postao
j avni intelektualac koji j e prkosi o domi nantnoj kul -
turi putem svojih politikih udrui vanj a, predava-
nja, intervjua i gay akti vi zma.
Ova dost i gnua upuuj u izazov oni ma koji
tee da predstave nj egovu karijeru, kako otkriva
Dej vi d Mejsi (Davi d Macey) u biografiji The Lives
of Michel Foucault (Macey 1993), pri kazujui Fu-
koovo kreativno ongl i ranj e i zmeu intelektualne,
politike i j avne osobe. Dodatna injenica j este
da Fukoova udesna del ne pokazuj u nijedan
jedinstveni teorijski model ili politiku orijentaci-
j u, a niti j edno del o ne predstavlja isto nj egovo
uenje. Dej ms Miler (James Miller), drugi biograf,
tvrdi da "Fuko iza sebe nije ostavio nijednu saetu
kritiku drutva, nijedan sistem etike, obuhvatnu
teoriju moi , ak ni general no korisnu istorijsku
metodu... Koju vrednost, onda, zaista ima nj egovo
delo? ta nam ono moe znaiti? Kako bi se tre-
balo upotrebiti? " (Miller 1993:19).
Fuko, dete porodi ce iz srednje klase, otkrio
je entuzijazam za interdisciplinarno uenje j o u
najranijim dani ma studija na univerzitetu. Di pl o-
mirao je na prestinom cole Normale Suprieure
u Parizu, dobivi di pl ome iz filozofije 1948. i psi -
hologije 1949. godi ne. Vrua intelektualna atmos-
fera na cole Normale odraavala je i posleratni
entuzijazam u Francuskoj za ideje koje su dolazile
od marksizma, strukturalne lingvistike, hegelijan-
113
0 FUKOU
ske fenomenol ogi j e, i upravo je tu Fuko upoznao
uticajne savremeni ke kao to j e bi o istoriar nauke
or Kangi l em i marksistiki teoretiar Luj Altiser.
1951. Fuko je primio agregaci j u iz filozofije na cole
Normale (veoma zahtevan skup ispita koje j e na
kraju pao), a 1952. zavrio je kurs iz psi hopatol ogi -
j e. Od 1952 - 1955. predavao je psi hol ogi j u na kat-
edri za filozofiju na Univerzitetu Nord-Pas-de-Cal-
ais, u gradu Lil. Za to vreme radio je kao istraiva i
"neslubeni staista"(Miller 1993:63) u bolnici Sveta
Ana u Parizu, stiui vredno kliniko iskustvo koje
e kasnije igrati vanu ul ogu u nj egovi m delima
o psihologiji, medi ci ni , i mentalnoj bol ni ci . 1954.
Fuko je napisao svoje prvo del o Maladie mentale
et personnalit {Mental lllnes and Psyhology). (Na
engl eski gaj e preveo Al an eri dan /Alan Sheri dan/
1976, na osnovu preraene francuske verzije iz
1962. pod nasl ovom Maladie mentale etpsyhologie.
Dok je to delo nagovetaval o Istoriju ludila u doba
klasicizma, istim je kasnije bilo zasenj eno, i ti me ug-
l avnom zanemareno u naunoj literaturi o Fukou).
Sledeih pet godi na Fuko je ostvarivao karijeru
kombi novanj em predavanj a i kulturne di pl omati -
j e, dobijajui mesta u Upsali, Varavi i Hamburgu.
Ova nametenja pruila su mu, u svakom sl uaj u,
znaajne intelektualne mogunost i . Biblioteka na
univerzitetu u Upsali obezbedi l a mu je materijale
potrebne za pisanje Folie et derasion: histori de la
folie a l'ge classique {Ludilo i bezumlje : Istorija lu-
dila u doba klasicizma), a rad u Varavi i Hamburgu
pogodoval i su da del o dovri do 1960. Te godi ne
Fuko je prijavio Folie et draison kao doktorsku di s-
ertaciju, koja je primljena i pohval j ena od strane
ora Kangi l ema (Cangui l hem 1995). Od 1960. do
1966. godi ne, kad se Fuko premetao iz Pariza na
mesto profesora na Univerzitetu Clermont Ferrand,
nj egovo del o o istoriji ludila prolo je kroz prvi krug
oduevl j enog naunog prihvatanja. Imal o j e sve
karakteristike onoga to e kasnije biti prepoznato
kao Fukoov brilijantan stil, geni j al na metodol ogi j a,
neumorna erudi ci ja, te meavina talenta, retko
pri menj i vani h u tako prozai ni m t emama od strane
socijalnih teoretiara.
Del o Folie et draison navodnoj e o medi kal i zaci -
ji ludila tokom osamnaestog i devetnaestog veka,
te o razvoju azila i psi hol oki h nauka. Meutim,
ono predstavlja i kritiku prosvetiteljske liberalne
tradicije i filozofije razuma, te kao takvo pokree Fu-
koov iri projekt razotkrivanja ontolokih znaenj a
putem kojih su istina, znanj e i mo postali ispre-
pleteni. Drugi internacionalni krug oduevl j enog
prihvatanja pratilo je obj avl j i vanj e knj i ge u Engl es-
koj 1965. godi ne pod nasl ovom Madness and Civili-
zation. Pohvale knj i ge, pak, bile su praene kritikom
koja j e optui val a Fukoa za di skursni determi ni -
zam, slabo istorijsko istraivanje, te nepriznavanje
i neuvaavanj e istinski lekovitih funkcija moderne
terapije. Takav kriticizam j avl j ae se iznova tokom
Fukoove karijere, ali je ta rana runda bila nepraved-
no i zazvana okrnj eni m prevodom originala i z 1965.
u koj em su i zbaeni vani delovi i pri medbe (Gordon
1990; Still, Vel ody 1992). Uprkos kriticizmu, Istorija
ludila u doba klasicizma nastavila je da iri svoj uticaj.
Kasnih ezdesetih u Francuskoj del o je povezano
sa nagl i m drutveni m promenama ezdesetosme,
dok j e izvan Francuske doekano kod veoma politi-
zovanog"anti psi hi j atri j skog" pokreta na ijem elu
su bili Tomas Sas (Tomas Szasz), D. Leng (D. Leng),
Ivan lli (Ivan lllich) i Dej vi d Kuper (David Cooper).
114
Stiven Kec: MIEL FUKO
Kako istie Robert Katel (Robert Castel), Fukoovo
prvo znaajno del o ti me j e imalo dvostruki znaaj :
ranih ezdesetih pojavilo se kao kljuni doprinos
"epistemologiji nauka o oveku" (Castel 1990: 27);
a kasnih ezdesetih postalo je analitiko sredstvo
za "politiki akti vi zam i uopte anti-represivni sen-
zibilitet" (Castel 1990: 29).
Fukoovo drugo znaaj no delo, Naissance de la
clinique: une archeologie du regard medical (Fou-
cault 1963), na engl eski prevedeno kao The Birth
of the Clinic: An Archeology of Medical Perception
(1973), oznailo je dva razvoja u nj egovoj karijeri.
Kao prvo, delo j e ukazal o na nj egovo eksperlmenti-
sanje (iako ne i na pridravanje) sa strukturalizmom
i semi ol ogi j om, sa fokusom na lingvistike sisteme
znaenj a i prostorne di skurse percepcije. Tako se
Fuko pridruio intelektualnom putovanj u zaj edno
sa kol egama, francuski m mi sl i oci ma, Kl odom Levi-
Strosom, Rol anom Bartom, akom Lakanom i Lu-
j em Altiserom. Drugo, Roenje klinike unapredilo je
"arheologiju"kao novu istorijsku metodol ogi j u. Pod
uticajem ideja Gastona Balara i ora Kangi l ema o
istorijskom diskontinuitetu i kritici progresi vi zma i
prezentizma u istoriji nauka (Gutting 1989), "arhe-
ologija", kako je primenjuje Fuko u Roenju klinike,
predstavlja nain prikazivanja di skurzi vnog sloja,
ukl opl j enog u moderno obrazovanj e medicinsk-
og autoriteta. Na povrini, i zgl eda da se del o bavi
promenama u medi ci nskoj praksi u Francuskoj od
kasnog osamnaestog do ranog devetnaestog veka.
Ispod njenih naoruanih zamki , Fuko unutar mode-
rne medi ci ne otkriva slojeve novi h l i ngvi sti ki h,
tehnol oki h, epistemolokih i politikih konstitu-
enti l j udskog ivota.
Fuko je proirio svoj arheoloki pristup u dva
sl edea del a: Les Mots et les choses: une archeologie
des sciences humanies 1966, (Rei i stvari: arheologija
humanistikih nauka /Fuko 1971/) i u L'Archeologie
du savoir {Arheologija znanja/Fuko 1998/) 1969. go-
di ne. (Tokom ovog peri oda Fuko j e napisao brojna
dela i eseje o umetnosti , knjievnosti i filozofiji, kao
to j e Rejmon Rasel(Foucaul t 1963),teodel i ma ora
Bataja (George Bataille), Morisa Blanoa (Maurice
Blanchot), i Renea Margita (Rene Margitte). Poto
se Fuko nakon 1960. godi ne nije vraao na ova
podruj a, ova dela nisu bila uticajna u knji evni m
prouavanj i ma, a ne smatraju se ni del om nj egov-
og znaaj nog korpusa (za neke od ovih dela v. Fou-
cault 1998). U Arheologiji znanja, Fuko je usavrio
svoju arheol oku metodol ogi j u i u gl avni m crtama
izloio formalnosti koje lee i spod diskurzivnih
formacija u naukama o oveku za ijim razumeva-
njem je tragao. Ali, Arheologija znanja mnogi m je
itaocima ostala opskurna u poreenju sa Recima
i stvarima, koje je postalo bestseler, sa irokom
popul arnou kao i naunom prijemivou. U
tom delu Fuko nalazi diskontinuitete u naukama o
oveku od nj i hovog pojavljivanja u Renesansi kroz
razvoj njihovih sutinskih oblasti - ekonomi je, bi -
ologije i lingvistike - u devetnaestom veku. Kon-
troverzno istraivanje del a o "smrti" figure "oveka"
u savremenoj misli i zazvalo je kritiko reagovanje
an-Pol Sartra (Sartr 1974) i zmeu ostalih, koje je
bilo si mptomati no po rastuoj humanistikoj i
marksistikoj suprotstavljenosti Fukoovi m ideja-
ma. Fuko, ipak, nije bi o u Francuskoj, predavajui u
Tunisu u kritinom peri odu i zmeu 1966. do 1968.
godi ne. Po povratku u Pariz, distancirao se od nje-
govog popul arnog pri kazi vanja kao strukturaliste.
115
O FUKOU
"U Francuskoj su izvesni budalasti 'komentatori' is-
trajavali da me etiketiraju kao'strukturalistu'. Nisam
uspeo da doprem do njihovih sitnih mozgova to
da nisam koristio nijedan metod, koncept ili kljuni
pojam koji karakteriu strukturalnu analizu", na-
pisao je Fuko u svome predgovoru za englesko iz-
danje Rei i stvari (Foucault 1971 b: xiv).
Imenovanje za profesora filozofije na novom
eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu (Vin-
cennes) 1968. godi ne oznai l o je razliite intelek-
tualne pravce koje e slediti tokom sedamdesetih
godi na. Nj egov radikalni karakter dobro se uklapao
u alternativno interdisciplinarno okruenje na Uni-
verzitetu u Vinsenu, ali je ubrzo izabran na istaknu-
tom Collge de France, da preuzme mesto profesora
istorije sistema miljenja. Obavljao je ovu slubu
do kraja ivota. Collge de France zahteva od svo-
jih profesora da smisle godi nj e kurseve u skladu
sa svojim predmetom. Rezimei Fukoovih kurseva
predstavljaju fascinantne hronike pustolovina u
podruja koja e inspirisati drugu pol ovi nu nje-
gove karijere: kri mi nol ogi j a, seksual nost, upravlja-
nje i etika (Foucault 1997b).
Izmeu 1969. i 1975. godi ne Fuko postaje
politiki aktivan u grupama kao to je Grupa za
informisanje o zatvoru (Prison Information Group)
i putuje kroz Poljsku i Irak da bi pisao o represiji i
revoluciji. U tom peri odu pisao je ogl ede, davao
intervjue i prireivao tekstove, kao to je mono-
grafija o devetnaestovekovnom ubi ci Pjeru Rivijeru
(Foucault 1975). U meuvremenu, dok nije objavio
nijedno vanije delo, radio j e na svom sl edeem
metodol okom proboju i nspi ri sani m i dej ama Frid-
riha Ni ea, posebno nj egovi m del om Genealogija
morala. U esej u pod nasl ovom Nie, genealogija, is-
torija (Foucault 1977c; Fuko 1995), Fuko j asno pri ka-
zuj e snagu onoga to vidi kao nieovski geneal oki
metod: mul ti di sci pl i narna tehnika otkrivanja kon-
ti gentni h istorijskih trendova koji podupi ru savre-
meni diskurs i prakse moi . "Genealogija je si va;
ona je sitniava i strpljivo dokumentarna. Ona radi
na zamreni m, sastrugani m pergamenti ma" (Fuko
1995:79), i prema tome, suprotstavljena j e traganj u
za tradi ci onal ni m porekl i ma i podi zanj u temelja u
korist naruavanj a"onog stoj e prethodno smatrano
i mobi l ni m" i fragmenti ranj u "onog to je smatrano
obj edi nj eni m" (Fuko 1995). Idealno, cilj geneal ogi j e
j e da razume "istoriju sadanj osti " nezavi sno od
poznati h istorijskih pripovesti i politikih i deologi j a
koje su predstavljale prolost. Prado (Prado) j asno
predstavlja uvod u Fukoovu "geneal oku analitiku"
(Prado 1995). Drugi autori su tragali za Fukoovom
vezom sa Ni eom ili se nisu slagali da takva veza
postoji (Mahon 1992; Ovven 1996; Nilson 1998).
Fukoov metodol oki zaokret ka geneal ogi j i ,
i novom opsegu tematski h zani manj a, izraen je
u dramatinoj knjizi, koja se pojavila nakon praz-
nine u objavljivanju, Surveiller et punir: naissance
de la prison (Foucault: 1975; Nadzirati i kanjavati:
nastanak zatvora /Fuko 1997/). Snano artikuliui
politiko i intelektualno zani manj e koje ga je
zaokupl j al o prethodni h sedam godi na, del o j e
zapoel o geneal oko prepravljanje kriminoloke
istorije zatvorskog si stema. Postalo je i Fukoova
najpoznatija knj i ga, jer veto i znova odreuje mod-
ernu kao "disciplinarno drutvo" oblikovano novi m
formama moi koje su pratile opadanj e evropskih
116
Stiven Kec: MIEL FUKO
suverenih reima. Zani manj e za geneal oku istoriju
sadanjosti nadahnul o je Fukoov sledei niz istorije
seksualnosti: Histori de la sexualit I: La volont de
la savoir (Foucault 1976; Istorija seksualnosti I. Volja
za znanjem, /Fuko 1978/); L'Usage des plaisirs (Fou-
cault 1984; Istorija seksualnosti: koritenje ljubavnih
uivanja /Fuko 1988/); LeSouci de so/(Foucault 1984;
Istorija seksualnosti: staranje o sebi /Fuko 1988/).
Uprkos njihovim razlikama, ova del konzistentno
upotrebljavaju ni eovsku dekonstrukci j u porekla
zapadne due i pokoravaj ui h reima istine, etike i
identiteta. Zaj edni ki im je i razumljiviji j ezi k negoli
u Fukoovim prethodni m radovi ma: ona su postala
nuna za svaki univerzitetski kurs o kriminalu, sek-
sualnosti i srodni m temama koje se bave regulaci-
j om i socijalnom kontrol om.
Sa skoro dirljivom i roni jom, Fukoovi posl ed-
nji dani u j unu 1984. provedeni su u Salpetrijeru,
uvenoj bolnici koju je osui vao u svome radu zbog
njene istorijske ul oge u uspostavl j anj u "bi o-moi "
francuskog upravljanja: leei u krevetu u bolnici,
bio j e zadovolj an itajui prve prikaze nj egovi h po-
slednjih knj i ga, toma II i III Istorije seksualnosti.
Socijalna teorija i doprinosi
Dosta literature koja se bavi Fukoovi m dopri nosi -
ma socijalnoj teoriji teilo j e da podel i nj egovo
del o u odnosu na druge teoretiare ili kole misli
(a ponekad ga izvodei od njih), kao to je mark-
si zam (Poster 1984), kritika teorija (Ransom 1997),
Di rkemove studije (Cladis 1999), i soci ol ogi j a Mak-
sa Vebera (Turner 1992; Szakol czai 1998), posebno
potonj e zbog Veberovog nagl aavanj a birokratske
ekspertize i di sci pl i narne estetike vl adanj a sopst-
vom. Naredni radovi povezuj u Fukoa sa Ni eom,
Deri dom (Boyne 1990), i l om Del ezom (Braidotti
1991), Tomasom Kunom (Dreyfus, Rabi now 1983),
Morisom Merlo-Pontijem (Crossley 1994) i Ji rgenom
Habermasom (Kelly 1994; Ashenden, Owen 1999).
Feministika kritika bila j e izuzetno vana za ovu
pri menu (o tome kasnije).
Fuko je u svoj i m posl ednj i m godi nama teio
utemeljenju j edi nstvenog teorijskog stanovita
nj egovog i votnog del nezavisno od svojih ko-
mentatora.
"Moj cilj... bio je da stvorim istoriju razliitih
oblika kojima su, u naoj kulturi, ljudi pretvoreni
u subjekte. Moje del o se bavilo sa tri oblika objek-
tivizacije koja preoblikuje ljude u subjekte. Prvi su
oblici ispitivanja koji sebi pokuavaj u da daju sta-
tus nauka... U dr ugom del u mog rada, prouavao
sam objektivizacije subj ekta u onome to u naz-
vati 'prakse odvajanja'. Subj ekat je ili podeljen u sa-
mom sebi ili odvoj en od drugi h. Najzad, teio sam
da prouim... nain na koj i se ovek (on ili ona) pret-
vara u subj ekat" (Fuko 1983a: 208).
I na drugi m mesti ma Fuko ponavlja ovu trostru-
ku organi zaci ju svog korpusa (Foucault 1983b: 237;
1988a: 7-16; 1988b). Prema tome, trebali bi da pra-
ti mo Fukoovo odrei vanj e sopstvenog del kako
bismo potom razumeli probleme koje su njegove
teorijske ideje uinile razumljivim. Rabinovljev ko-
mentar (Rabinow 1984: 7-11) uistinu ostaje dosl e-
dan Fukoovoj preporuci prikazivanjem nj egovog
rada u smislu praksi klasifikacije, praksi odvajanja,
117
0 FUKU
i praksi samosubjektivizacije, i stoga nam prua ko-
risnu formulaciju. Dodatno, Fuko je razradio nain
na koji su ovi nizovi praksi delovali najoiglednije u
poljima subjektivizacije: telo, stanovnitvo i individ-
ua. Stvaranjem istorije obl i ka putem kojih su "ljudi
pretvoreni u subjekte", Fuko je rekonceptualizovao
modernu politiku kao subj ekti vi raj uu mreu prak-
si i polja. Na taj nai n, pri dodao je savremenoj soci -
j al noj teoriji kritiku di menzi j u punu i vota, kao to
diskusija koja sledi to i pokazuj e.
Prakse subjektivizacije
Prakse klasifikovanja
Kroz svoja del, Fuko je isticao da profesionalni
status znanja proizlazi iz oblasti u kojima se ono
razvijalo, pre nego iz autoriteta samih profesiona-
laca. Prema tome, on je izotrio nae shvatanje
naina na koji je proizvodnja znanj a u naukama o
oveku, kao to su psihijatrija, medi ci na, seksologija
i kriminologija, pretvorila ljude u ti pove subjekata
klasifikujui ih u skl adu sa dualistikom l ogi kom
koja proima zapadni nain miljenja: razum/be-
zumlje, normalno/patoloko, te ivot/smrt. Na prim-
er, u delu Rei i stvari Fuko dokazuj e daj e ekonomija
konstruisala proi zvodnog subjekta koji podlee
ekonomski m pravilima i zakoni ma; biologija je kon-
struisala i vog subjekta kojim upravljaju bioloki
zakoni prirode, koji ga uslovljavaju kao organi zam;
lingvistika je konstruisala govornog subjekta ije
su karakteristike uslovljene strukturama znaenj a.
Ekonomija, biologija, lingvistika takoe su pove-
zane jer su njihove eme klasifikacije utemeljene
u prouavanju "oveka", odreene fi gure oko koje
su stvaraoci modernog znanja oblikovali svoje di s-
kurse i opravdavali svoje intervencije u sve domene
ljudske egzistencije.
Prakse odvajanja
U Fukoovom del u prakse odvajanja predstavljaju
politike strategije koje razdvajaju, normalizuju i in-
stitucionalizuju stanovnitvo radisocijalnestabilnos-
ti. U delima Istorija ludila u doba klasicizma, Roenje
klinike, i Nadzirati i kanjavati, Fuko prikazuje kako
su moderne evropske drave oznaavale skitnice i
navodno "nekorisne" l j ude kao politiki probl em, i
ponovo ih grupi sal e u lude, siromane i delikvente.
Ovo disciplinujue ureenje drutva poklapalo se
sa razvojem moni h institucija - mentalnih bolnica
(azila), bolnica, zatvora i kola. Najvanije, Fuko je is-
ticao kako su prakse odvajanja istorijski crple svoju
mo iz merkantilnih dravnih drutava i prosve-
titeljske politike filozofije individualnih prava i ljud-
ske slobode. Na primer, u Nadzirati i kanjavati Fuko
pokazuj e kako su, od kasnog osamnaestog i devetn-
aestog veka, tehni ke regulisanja zasnovane na ispi-
tivanjima, vebanj i ma, voenj u dokumenata i pris-
motri, takoe bile povezane sa novi m korektivnim
programi ma usmereni m ka individualnoj rehabili-
taciji. Dakle, ironina konvergenci j a disciplinarnosti
sa liberalnim humani zmom postala je odreujua
karakteristika onog to Fuko naziva "roenjem zat-
vora" (podnaslov del Nadzirati i kanjavati).
Prakse samosubjektivizacije
Prakse samosubjektivizacije konstituiu najneu-
hvatljivi oblik subjektivizacije jer, kako Fuko
118
Stiven Kec: MIEL FUKO
objanjava, zahtevaju razvijanje tehnologija sopstva:
"Tehnike koje omoguuj u individuama da izvode,
sopstvenim sredstvima, izvestan broj radnji nad svo-
jim telom, svojim duama, mislima, ponaanjem, i
to na nain na koji bi se preobrazili, preoblikovan, i
postigli odreeno stanje savrenosti, sree, istoe,
natprirodne moi " (Foucault, Sennett 1982:10). U Is-
toriji seksualnosti, Fuko identifikuje priznanje kao eg-
zemplarnu tehnologiju sopstva, koja je nastala zaj ed-
no sa hrianstvom a kasnije je odlikovala modernu
medicinu i psihijatriju. Socijalni naunici, terapeutski
strunjaci i pomoni moralni inenjeri primenjuju
tehnologije sopstva na najrazliitije naine (Mar-
tin 1988). U Fukoovom del u, prakse samosubjek-
tivizacije mnoe se u podruju seksualnosti, jer su
seksoloke nauke seks istorijski oznaavale kao taja-
nstven, sakriven, i tetan, i na taj nain obavezivale
subjekte da o tome govore u snani m samoreflek-
sivnim znaenjima. Sledstveno tome, ove nauke na-
stavljaju uveanje svoje ekspertize krivotvorenjem
seksualne istine u sri ovekovog identiteta. To je
razlog, prema Fukou, zato nae dugovene istine o
sopstvu moraju da budu prouene u smislu praksi
samosubjektivizacije koje ih odravaju.
Polja subjektivizacije
Jelo
Mada Fuko nije usaml j en u usmeravanj u panj e
na pol i ti ku ul ogu tela, on j e j edi nstven zbog
odrei vanj a raznolikih nai na na koje j e "bi o-mo"
odi gral a ul ogu u uspostavl j anj u moderni h reima
moi . Zai sta, Fukoovo promi l j anj e tela podstak-
l o j e ekspanzi vnu soci ol ogi j u tela obuhvataj ui
nekol i ko podruj a (Sawi cki 1991; Jones, Porter
1994; Terry, Urla 1995). Nadzirati i kanjavati i
Istorija seksualnosti dva su kl j una del u ko-
j i ma Fuko razvija svoju anal i zu tela kao podruj a
subj ekti vi zaci j e. U prvom, on kae da prakse
kanj avanj a ustvari proi zvode "duu" del i kventa
di sci pl i nuj ui tel o i korpori zuj ui zatvorske am-
bijente. St oga, naj i nti mni j e potrebe tela - hrana,
prostor, vebanj e, san, seks, privatnost, svetio i
topl ota - postaj u graa na osnovu koje se donose
zatvorski raspored, pol i ci j ski as, provere i mi kro-
kazne. Di sci pl i na tela razvi j ena u zatvori ma ima
paralele u i tavom i rem di sci pl i narnom drutvu.
Zai sta, uspeh nadmoi Moderne nad efi kasni m
tel i ma u industriji, pokorni m tel i ma u zatvori ma
i di sci pl i novani m tel i ma u kol ama potvruje Fu-
koovu tezu da j e l j udsko telo veoma pri l agodl j i vo
podruj e za ci rkul aci j u moi .
Sl i no tome, u Istoriji seksualnosti Fuko poka-
zuj e zastrauj uu nadmo sa koj om su devetn-
aestovekovni strunj aci konstruisali hijerarhiju
seksual i zovani h tel a i podel i l i stanovni tvo u gr upe
normal ni h, devi j antni h i perverzni h poj edi naca.
Nadalje, vi ktori j anski seksual ni diskurs posebno
j e i deali zovao buruj sko muko telo, koje se od-
likuje zdravl j em i dugovenou, i zdrl j i vou i
produkti vnou, te porekl om i rasom. Buruj sko
muko telo potom j e upotrebl j eno za oznaavanj e
inferiornih tela ena, ni i h kl asa, nezapadnj aka i
starih. Za Fukoa, veza i zmeu i ndi vi dual nog i so-
ci j al nog tela, ili stanovni tva, bila j e, prema tome,
kljuna za nastanak moderne politike.
119
0 FUKOU
Stanovnitvo
Fuko je radikalno istorizovao poj am stanovnitva
izvodei ga iz tradicionalnih demografski h koncep-
cija i traei nj egova di skurzi vna i politika porekla
u mreama moi/znanja koje su izrasle iz prosve-
titeljske bri ge oko zdravlja i bogatstva. Stanovnitvo
se pojavilo kao polje subjektiviteta tamo gde je ad-
ministrativna mo nad ljudima primenjivana putem
identifikacije, standardizacije i regulacije j avnog
ponaanja i rizika. Na primer, Roenje klinike ispituje
kako su medicinske krize u vezi sa urbanom higijen-
om i epidemijama u osamnaestom i devetnaestom
veku osposobile centralizovano medi ci nsko uprav-
ljanje da nadgl eda zdravlje stanovnitva i drutvene
prostore njihovih aktivnosti. U kasnijim studijama
Fuko proiruje medicinski fokus i prikazuje kako
j e moderna drava uveala svoj u mo intervenisa-
njem u ivot stanovnitva, ili u ono to Fuko naziva
"bio-politikom stanovnitva"(Fuko 1978).
Fukoov koncept bio-politike vodi ka nj egovom
obuhvatnom vienju politike, ili vladanju, "umeu
vladanja" (governmentality) (Foucault: 1991: 90) i
ogl edi ma o geneal ogi j i liberalne vl adavi ne (Fou-
cault 1981; 1988a). Poevi od sedamnaestog
veka, zapadne administracije racionalizovale su
svoje upravljanje drutveni m probl emi ma novi m
tehni kama vladanja kao to su statistika, pregl edi ,
policija, regulisanje zdravlja i centralizovano soci-
j al no staranje. Nikolas Rouz (Nikolas Rose), u svojoj
inventivnoj studiji sluaja britanske socijalne psi -
hologije, objanjava da "sa ul askom stanovnitva
u politiku misao, vl adanj e kao svoj objekat uzi ma
takve fenomene kao to su brojni subjekti , njihova
starost, dugovenost, bolesti i tipovi smrti , navi ke i
poroci, stope reprodukcije". Dakle, "roenje i istorija
znanj a o subjektivitetu i intersubjektivitetu sutinski
su povezane sa programi ma koji su, da bi upravljali
subjektima, shvatili da ih moraju poznavati " (Rose
1990:5).
Argumenti Fukoa, Rouza, i drugi h u vezi sa up-
ravljanjem i stanovnitvom kao subjektom postav-
ljaju svee kritiko vienje politike demografskog
znanja, i dovode do uzbudljivih podoblasti studija o
upravljanju (Burchell 1991; Barry 1996; Dean 1999;
Rose 1999). Te studije razrauju Fukoovu perspe-
ktivu politizacije moi kritikom neoliberalnih reima,
osiguravajuih programa, programa za savladavanje
rizika, i programa utilitizacije tehnologije podataka
i trine racionalnosti u dravnim preduzeima.
Literatura o vladavini takoe istie kako su lino
ponaanje, sl oboda, izbor i odgovornost refigurisane
kao politiki izvori i umotane u tkaninu "drutvenog"
(Peterson, Bunton 1997; Cruikshank 1999). U ovom
smislu, dodatna je definicija Miela Dina (Mitch-
ell Dean): vladavina "odreuje novi prostor misli u
domenu etike i politike, onog to bi se mogl o nazvati
'prakse sopstva'i 'prakse upravljanja', koje ih povezu-
je bez svoenja j ednog na drugo" (Dean 1994:174).
Dok su vie marksistike kritike optuivale studije o
upravljanju da se odriu radikalne politike (Frankel
1997), studije vladanja nisu nekritine oko podo-
blasnih nedostataka (Hindess 1997; O'Malley 1997).
Individua
Uprkos Fukoovom radi kal nom socijalnom kon-
struktivizmu, nj egovo del o istie dva vana aspekta
120
Stiven Kec: MIEL FUKO
individualnih posredovanj a. Kao prvo, delo Fukoa i
njegovih sl edbeni ka ukazuj e da subjekti moderne
disciplinarne matrice - voj ni ci , zatvorenici, sek-
sualni devijanti, pacijenti i deca - mogu da rue i
rue uslove svog subjektiviteta. Na primer, u svo-
joj istoriji devetnaestovekovne seksol ogi j e Defri
Viks (Jeffrey Weeks) pri meuj e da iako su seksolozi
"teili tome da reguliu oznaavanj em; to je pruilo
i odskonu dasku za samoodreenj e i individualni i
kolektivni otpor" (Weeks 1987:38).To je omogui l o
gay pokretima u dvadesetom veku da preokrenu
medicinsku praksu "oznaavanj a" restriktivnih
homoseksualnih kategorija, i da se mobiliu kao
kolektivni inilac socijalne promene. Drugo, Fukoo-
va individua nije tradicionalni subjekat uhvaen
u ontoloko voenj e rata i zmeu osl oboenj a i
dominacije. To je predstava koju su stvorili tradi-
cionalni diskursi filozofije i diskursi drutvenih
nauka ogranieni ri gi dni m teorijskim model i ma i
politikim i deol ogi j ama. To jest, i ndi vi dua za Fukoa
predstavlja personalni prostor gde i aktivne i pa-
sivne, i regulisane i suprotstavl j aj ui mogunosti
za ljudsko posredovanje izbijaju na povri nu, u
kontekstu materijalnih praksi.
Ove ideje o i ndi vi dual nom subjektivitetu uve-
liko figuriraju u Fukoovi m kasnijim radovi ma o
predhrianskoj etici i seksual nosti (Fuko 1988a;
Foucault 1988b; 1993). Ovde nj egovo inovativno
istraivanje "sopstva" i subj ekti vni h "igri istine"
inkorporie veoma aktivnu di menzi j u subjektivite-
ta, manj e povezanu sa odnosi ma moi i naunog
di skursa, a vie pri l agoenu drutveni m impera-
ti vi ma samo-stilizovane autonomi j e. Najznaajnije,
promiljajui etike konfi guraci j e starovekovnog
drutva, Fuko je poeo da razmatra nain na koji
samo-znanj e moe biti razdvoj eno od praksi sub-
jektivizacije. Nj egova opaanj a u j ednom od po-
slednjih intervjua navode na pravac u kojem je
nj egov budui rad mogao da vodi : "Nazvao bih
subjektivizaciju procesom koji rezultira konstituci-
j om subj ekta, ili preciznije, subj ekti vnou koja je
oi gl edno samo j edna od datih mogunosti orga-
nizovanja samosvesnosti " (Foucault 1989:330). Pre-
ma tome, i ndi vi dual ni subjektivitet j e konti gentan
i nestabilan jer postoj e druge "mogunosti organi -
zovanj a samosvesnosti". Komentatori Fukoa gener-
alno se slau da bi , daj e ostao iv, produbi o ovaj as-
pekt svog rada i stvorio nov skup pitanja o preob-
likovanju umea i vota. U tom smi sl u, istoriar i Fu-
koov prijatelj Pol Ven (Paul Veyne) kae da je tokom
poslednjih osam meseci Fukoovog ivota, pisanje
dve finalne knj i ge o istoriji seksualnosti "za nj ega
igralo ul ogu kao to su filozofska del i lini dnevni -
ci igrali u starovekovnoj filozofiji: rad sopstva nad
sobom, samo-stilizacija" (Veyne 1993: 8). A imajui
na umu Fukoovu smrt, Ven zakl j uuj e da "Fukoova
originalnost meu vel i ki m misliocima naeg veka
lei u odbi j anj u da pretvori nau konanost u osn-
ovu za nove i zvesnosti " (Veyne 1993:5).
Ocena kljunih prednosti i kontroverze
Fukoove misli o naukama o oveku i nasleu
prosvetiteljstva inspirisale su celi niz snani h kon-
troverzi, posebno u vezi sa nj egovi m istorijskim
metodom i pol i ti ki m teori j ama. Kritike u vezi sa
istorijskim metodom razmatrale su Fukoa u cilju
isticanja nj egove anti pozi ti vi sti ke arheoloke i
geneal oke strategije na tetu pogodni h nauni h
121
0 FUKOU
obj anj enj a. Rezultat ove kritike bila j e popul ar-
izacija netanih obj anj enj a prolosti, esto za-
snovani h na konfuznoj i sl abo istraenoj doku-
mentaciji. Na primer, kada Fuko misli na peri od
od sedamnaestog do osamnaestog veka kao na
"doba klasi ci zma" u Reima i stvarima i Istoriji lu-
dila u doba klasicizma, on ne daj e nijedno j asno
obj anj enj e nai na na koji se ovo "doba" pretvorilo
u "moderno doba" u devetnaestom veku. Nadalje,
istoriari su prigovarali Fukoovoj pretpostavci da
se istorijski di skonti nui teti i preokreti koje je ot-
krio mogu i nternaci onal no pri meni ti , jer, u stvari,
postoje velike razlike i zmeu nacija i lokaliteta. Na
primer, istorija mental ni h bol ni ca (azila) i bol ni ca u
Engl eskoj i drugi m zeml j ama sasvi m j e drugai j a
od oni h u Francuskoj (Porter 1987; Bynum 1994).
Druge kritike Fukoovog istorijskog metoda mogu
se pronai u izvrsnoj zbirci Foucalt and the Writing
of History (Goldstein 1994).
U intervjuu rel evantnom za kritiku istorijskog
metoda, Fuko tvrdi da j e bi o "sasvim svestan" da
nije napisao "nita drugo do fikcije", iako fikcije ne
znae da je "istina stoga odsutna" (Foucault 1980:
193). I u tom smislu Fuko zaista i zumeva kvazi-is-
torijske formacije kao to su "disciplinarno drutvo"
i "doba klasicizma". Nj egove studi j e sl uaj a klinike,
zatvora, azila, seksualnosti i starovekovne etike nisu
faktiki razumljive istorije; to jest, one pokazuj u
kako nastaju specifini probl emi u posebni m isto-
rijskim okol nosti ma. Pored svega, kritike Fukoa bile
su suoene da preispitaju sopstvene metodol oke
pretpostavke, ak i ako su u pravu u vezi sa nj egov-
im istorijskim previ di ma.
Rairenije su bile rasprave oko Fukoov-
i h politikih teorija, posebno oko nj egovog
dal ekosenog poj ma moi , koji, kako se tvrdi,
pori e pol i ti ko pol j e l j udskog posredovanj a i
otpora. Tano j e da Fuko esto traga za istorijs-
ki m kl asi fi kaci j ama i podel ama tela i stanovni tva
putem domi naci j e nad nji ma, uprkos nj egovom
insistiranju da j e mo isto toliko "produkti vna"
koliko i represi vna. Fukoova kasni ja istraivanja
etike i ndi vi dual nog sopstva del i mi no su otkloni la
mesto akti vnog subj ekta u pol i ti kom i votu (kao
to prethodna di skusi j a ukazuj e). Ipak, i taoci koji
su oekivali da se Fuko postavi u poseban politiki
program ili da ponudi teoriju otpora ostavljeni su
na cedi l u. Femi ni sti ki nauni ci i aktivisti predstavili
su naj opseni j u kritiku Fukoovi h politikih teorija,
u meuvremenu razvijajui sofisticiranu Fuko-
femi ni sti ku literaturu (Bell 1993; McNay 1993;
Ramazanogl u 1993; Deveaux 1994; Hekman 1996).
Oni su ili kritikovali Fukoa, j er nije posvetio panj u
neravnopravnosti rodova, enskoj istoriji i seksual -
nom nasilju, ili su samo pri vremeno prihvatili nj e-
gove teorijske i ntervenci j e, suti nski i h preraujui
u cilju prevl adavanj a nj i hovi h ograni enj a. Femi -
nistkinje su posebno isticale da je telo i gradilite
regulacije, gde se odravaj u stvoreni rodni identite-
ti, i gradilite otpora, gde su oni ukinuti. Na primer,
Lois Meknej (Lois McNay) slae se sa Fukoom da
je "seksualnost stvorena u tel u na takav nain da
bi olakala regul i sanj e drutveni h odnosa" (McNay
1993: 32). Ona dodaj e da, i pak, svi aspekti seksu-
alnosti, telesnosti i poude ni su proi zvod odnosa
moi . Sl i no tome, Dudi t Batler (Judith Butler)
pie da ritualizovane osobi ne tela koje veu enu
za fiktivne enske identitete takoe mogu da post-
122
Stiven Kec: MIEL FUKO
anu dekonstrukti vne osobi ne koje otkrivaju arbi-
trarnost takvih identiteta (Batler 1990: 140-141).
Feministike spisateljice, putem kritike Fukoa na
osnovu politike tela i rodni h odnosa moi i otpora,
uistinu su unapredi le fukoovsku soci j al nu teoriju u
najinventivnijim pravci ma.
Upravo zbog t oga Fuko j e i zbegavao politike
saveze i teorijske veze: da bi nj egovi itaoci mogl i
da unesu sopstvene politike i uenja u nj egove
namere, te da bi stvorili i vu kritiku razmenu oko
njegovih ideja. U j ednom od nj egovi h najintere-
santnijih intervjua Fuko kae da sanja "o novom
dobu radoznalosti" (Foucault 1989: 199). Za Fu-
koa, radoznalost "budi panj u za ono to postoji i
to bi mogl o da postoji; spremnost da se pronae
neobi no i posebno koje nas okruuj e" i "strast da
se shvati ta se deava i ta prolazi" (Foucault 1989:
198-199). Ako su panj a, spremnost, strast i ra-
doznalost snovi i vodilja koji su inspirisali Fukoovu
karijeru, onda su to verovatno istinski kljuevi za
razumevanje nj egovog mesta u savremenoj soci -
j al noj teoriji.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: Stephen Katz - "Michel Foucault",
u: Profiles in Contemporary Social Theory, by Antho-
ny Elliot and Bryan S. Turner (eds.), Sage Publ i ca-
tions, London & New Del hi , 2001, str. 117-127.
LITERATURA:
Ashenden, S, Owen, D. (eds.) (1999) - Foucault Con-
tra Habermas: Recasting the Debate between Gene-
alogyand Critical Theory, London: Sage
Barry, A., Osborne, T, Rose, N. (eds) (1996) - Foucault
and Political Reason: Liberalism, Neo-Liberalism and
Rationalities of Government, London: UCL Press.
Bell, V. (1993) - Interrogating Incest: Feminism, Fou-
cault and the Law, London and New York: Rout-
l edge
Boyne, R. (1990) - Foucault and Derrida: The Other
Side of Reason, London and New York: Routl edge
Braidotti, R. (1991) - Patterns of Dissonance, New
York: Routl edge
Burchell, G., Gordon, C, Miller, P. (eds) (1991) - The
Foucault Effect: Studies in Gouvernmentality, Chi ca-
go: University of Chi cago Press.
Butler, J. (1990) - Gender Trouble: Feminism and the
Subversion ofldentity, London and New York: Rout-
l edge
Bynum, W. F. (1994) - Science and the Practice of
Medicine in the Nineteenth Century, Cambri dge:
Cambri dge Univesity Press.
Cangui l hem, G. (1995) - "Georges Cangui l hem on
Michel Foucault's Histoire de la folie", Critical Inquiry,
21 (2): 275-289).
123
0 FUKOU
Castel, R. (1990) - "The Two Readings of Histoire
de la folie in France", Historyofthe Human Sciences,
3(1): 27-30.
Chambon, A., Irving, A, Epstein, L. (eds) (1999) -
Reading Foucault for Social Work, New York: Col um-
bia University Press.
Cladis, M. S. (ed.) (1999) - Durkheim and Foucault:
Perspectives on Education and Punishment, Oxford:
Durkheim Press.
Crosslezy, N. (1994) - The Politics of Subjectivity: Be-
tween Foucault and Merleau-Ponty, Aldershot: Ave-
bury
Cruikshank, B. (1999) - The Will to Empower: Dmo-
cratie Citizens and Other Subjects, Ithaca, NY: Cornel
University Press.
Dean, M. (1994) - Critical and Effective Historis:
Foucault's Methods and HistoricalSociology, London
and New York: Routledge
Dean, M. (1999) - Governmentality: Power and Rule
in Modem Society, London: Sage
Deveaux, M. (1994) - "Femi ni sm and Empower-
ment: A Critical Reader of Foucault"; Feminist Stud-
ies, 20 (2): 223-247.
Dreyfus, H. L., Rabinow, P. (1983) - Michel Foucault:
Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chi cago:
University of Chi cago Press.
Foucault, Michel (/1954/ 1976) - Mental lllness and
Psychology, New York: Harprer & Row
Foucault, Michel (/1963/ 1973) - The Birth of the
Clinic: An Archaeol ogy of Mdical Perception, New
York: Pentheon Books.
Foucault, Michel (1963) - Raymond Roussel, Paris:
Gallimard
Foucault, Michel (1971b) - The Order ofThings: An
Archaeology of the Human Sciences, New York. Pan-
thon Books.
Foucault, Michel (1975) - /, Pierre Rivire, Having
Slaughtered My Mother, My Sister and My Brother: A
Case of Parricide in the 19
th
Century, New York: Pan-
theon Books.
Foucault, Michel (1983a) - "The subject and pow-
er", u: H. L. Dreyfus and Paul Rabinow (eds), Michel
Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics,
Chi cago: University of Chi cago Press.
Foucault, Michel (1983b) - "On the geneal ogy of
ethics. An overview of work in progress", u: H. L.
Dreyfus and Paul Rabi now (eds), Michel Foucault:
Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chi cago:
University of Chi cago Press.
Foucault, Michel (1988b) - "The ethic of care for the
self as a practice of freedon: an interview with Mi-
chel Foucault on January 20, 1984", u: J. Bernauer
and D. Rasmussen (eds), The Final Foucault, Cam-
bridge, MA: MIT Press.
124
Stiven Kec: MIEL FUKO
Foucault, Michel (1989) - Foucault Live (Interviews,
1966-84), (Ed. C. Gordon), New York: Panthon
Books.
Foucault, Michel (1980) - Power/Knowl edge: Se-
lected Interviews and Other Writings 1972-1977,
(ed.) C. Gordon, New York: Panthon Books.
Foucault, Michel (1991) - "Governmentality", u: G.
Burchell, C. Gordon, and P. Miller (eds), The Foucault
Effect: Studies in Governmentality, Chi cago: Univer-
sity of Chi cago Press.
Foucault, Michel (1993) - "About the begi nni ngs of
the hermeneutics of the self", Political Theory, 21
(2): 198-227.
Foucault, Michel, Sennett, R. (1982) - "Sexuality and
solitude", Humanities in Review, 1:3-21.
Foucaut, Michel (1997b) - Essential Works of Fou-
cault 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and
Truth (ed. P. Rabinow), New York: The New Press.
Fuko, Miel (1971a) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit
Fuko, Miel (1982) - Istorijaseksualnosti, [knj. 1], Vo-
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje)
Fuko, Miel (1988a) - Istorija seksualnosti: staranje o
sebi, Beograd: Prosveta, 1988.
Fuko, Miel (1988b) - Istorija seksualnosti: korienje
ljubavnih uivanja, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (1995) - "Nie, geneal ogi j a, istorija",
Theoria,Mo\. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (1997a) - Nadzirati i kanjavati: nas-
tanakzatvora, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovi a
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stoj anovi a
Frankel, B. (1997) -"Confronti ng neoliberal rgimes:
the post-Marxist embrace of popularism and real-
politik", New Left Review, 226:57-92.
Garland, D. (1997) - "'Governmentality' and the
Problem of Crime: Foucault, Criminology, Soci ol -
ogy", Theoretical Criminology, 1 (2): 173-214.
Goldstein, J. (ed.) (1994) - Foucault and the Writing
ofHistory, Oxford: Blackwell
Gordon, C. (1990) -"Histoire de la folie: an unknown
book by Michel Foucault", History ofthe Human Sci-
ences, 3(1): 3-26.
Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
Scientific Reason; Cambri dge: Cambri dge Univer-
sity Press.
Hekman, S. (ed.) (1996) - Feminist Interprtations of
Michel Foucault, University Park: Pennsylvania State
University Press.
125
0 FUKOU
Hindess, B. (1997) -"Pol i t i cs and governmentality",
Economy and Society, 26 (2): 25-272.
Jones, C, Porter, R. (eds.) (1994) -Reassessing Foucault:
Power, Medicine and the Body, London: Routledge
Kelly, M. (ed.) (1994) - Critique and Power: Recast-
ing the Foucault/Habermas Debate, Cambri dge, MA:
MIT Press.
Macey, D. (1993) - The Lives of Michel Foucault, Lon-
don: Hutchinson.
Manon, M. (1992) - Foucault's Nietyschean Geneal-
ogy: Truth, Power, and the Subject, Al bany: State Uni-
versity of New York Press.
Martin, L. H, Gutman H, Hutton, P. H. (eds.) (1988)
- Technologies ofthe Self: A Seminar with Michel Fou-
cault, London: Tavistock
McKinlay, A, Starkey, K. (eds) (1998) - Foucault,
Management, and Organization Theory, Thousand
Oaks, CA: Sage.
McNay, L. (1993) - Foucault and Feminism, Boston:
Northeastern Univerity Press.
Miller, J. (1993) - The Passion of Michel Foucault,
New York: Simon & Shuster.
Nilson, H. (1998) - Michel Foucault and the Games of
Truth, London: Macmillan.
O'Malley, P, Weir, L, Sheari ng, C. (1997) - "Govern-
mentality, criticism, politics", Economy and Society,
26 (4): 501-517.
Owen, D. (1996) -Maturity and Modernity: Nietzsche,
Weber, Foucault and the Ambivalence of Reason,
London and New York: Routledge.
Peterson, A, Bunton, R. (eds) (1997) - Foucault,
Health and Medicine, London and New York: Rout-
ledge
Porter, R. (1987) - Mind-Forg'd Manacles: A Historyof
Madness in England from the Restoration to the Re-
gency, London: Athlone.
Poster, M. (1984) - Foucault, Marxism and History:
Mode of Production versus Mode of Information,
Cambri dge: Polity Press.
Prado, C. G. (1995) - Starting with Foucault: An Intro-
duction to Genealogy, Boulder, CO: Westview Press.
Rabinow, P. (1984) -"Introduction", in P. Rabinow (d.),
The Foucault Reader, New York: Panthon Books.
Ramazanogl u, C. (ed.) (1993) - Up Against Foucault:
Explorations ofSome Tensions Between Foucault and
Feminism, London and New York: Routledge.
Ransom, J. S. (1997) - Foucault's Discipline: The Poli-
tics of Subjectivity, Durham, NC: Duke University
Press.
Rose, N. (1990) - Governing the Soul: The Shaping of
the Private Self, London: Routl edge
126
Stiven Kec: MIEL FUKO
Rose, N. (1999) - Powers ofFreedom: Reframing Po-
litical Thought, Cambri dge: Cambri dge University
Press.
Sartr, an-Pol (1974) - " O strukturama i struktural-
izmu" (intervju), u: Marksizam/Strukturalizam,
zbornik asopisa Delo, Beograd, 1974.
Sawicki, J. (1991) - Disciplining Foucault: Feminism,
Power and the Body, London and New York: Rout-
ledge.
Still, A. Velody, I. (eds) (1992) - Rewriting the History
of Madness: Studies in Foucault's Histoire de la Folie,
London and New York: Routl edge
Szakolczai, A. (1998) - Max Weber and Michel Fou-
cault: Parallel Life-Works, London: Routl edge
Terry, J, Urla, J. (eds) (1995) - Dviant Bodies, Bl oom-
ington and Indianapolis: Indi ana University Press.
Turner, B. S. (1992) - Regulating Bodies: Essays in
Mdical Sociology, London and New York: Rout-
l edge.
Veyne, P. (1993) -"The final Foucault and his ethics",
Critical Inquiry, 20 (1): 1-9.
Weeks, J. (1987) - "Questions of identity", in P. Ca-
plan (d.), The Cultural Construction of Sexuality,
London: Tavistock.
127
Jan Heking (lan Hacking)
FUKOOVA ARHEOL OGI J A
Mo/Znanje j e zbi rka od devet intervjua, j ed-
nog ogl eda i par predavanj a u koj i ma Miel Fuko
pokuava da iznae nove nai ne govora o moi
(Foucault 1980). To je j o j edna etapa u i zvanred-
noj avanturi ideja zapoetoj u kasni m pedeseti m.
"Kljune rei" u Fukoovom radu bile bi , na primer:
rad, jezik, ivot, ludilo, masturbaci j a, medi ci na, voj -
ska, Nie, zatvor, psihijatrija, don Kihot, de Sad i seks.
One nisu sve ostvarene niti i scrpene ovom adol e-
scentskom listom tema. Fuko poseduj e originalan
i analitiki um, on se oduevl j ava i nj eni cama. Vest
je u reorganizovanju prolih dogaaj a ne bi li pono-
vo promislio sadanjost. Angaovano preokree
poznate trui zme u sumnj e ili haos. lako nj egove
sadanje misli o znanj u i moi j o nisu sazrele, one
su oito deo vrenja dostoj nog da ga se proui .
Kakve su veze i zmeu moi i znanja? Postoje
dva loa kratka odgovora: 1) znanj e prua instru-
ment koji moni ci mogu da koriste za sopstvene
svrhe; 2) novi oblik znanj a raa novu klasu ljudi ili
institucija, koje mogu da upranj avaj u novu vrstu
moi .Te dve tvrdnje paralelne su dvema suprotni m
tezama o ideologiji: 1) vl adaj ua klasa proi zvodi
i deol ogi j u koja odgovara nj eni m interesima; i 2)
nova i deol ogi j a, sa novi m vrednosti ma, stvara
ugodnu pozi ci j u za novu vl adaj uu kl asu. Praktino
niko ne voli nijednu stranu ovi h poj ednostavl j eni h
di hotomi j a. Fuko j e j edan od mnogi h koji eli novu
koncepci j u meusobnog uticaja znanj a i moi .
No on ne traga za odnosom i zmeu dve datosti,
"moi " i "znanja". Kao i uvek, on pokuava da iznova
promisli predmet u nj egovoj ukupnosti , i nj egovi
"znanje" i "mo" predstavljaju neto drugo. Niko
ne zna to znanj e; niko ne dri tu mo. Zbi l j a, ima
ljudi koji znaj u ovo ili ono. Da, postoje poj edi nci i
organi zaci j e koji vl adaj u drugi m ljudima. Da, ima
potiskivanja i represije koji poti u od autoriteta.
Da, oblici znanj a i moi poev od devetnaestog
veka sluili su buroaziji vie nego drugi ma, i sada
takoe slue odgovaraj uoj klasi u Istonoj Evropi.
Ali ta vl adaj ua klasa ne zna kako to ini, niti da li
bi mogl a bez drugi h uslova u odnosi ma moi - f u-
nkcionera, vl adaj ui h, potl aeni h, i zgnani h - svaki
od njih vol j no ili nevol j no obavlja svoj deo. Trebalo
bi zapoeti analizu moi odozdo, na nivou malenih
lokalnih dogaaj a gde bitke nesvesno odi gravaj u
igrai koji ne znaj u ta ine.
Sada ova vrsta projekta nije vi e nekakva novi na.
Fukoova j e geni j al nost u tome da se spusti do ma-
lenih drama, da i h odene u i nj eni ce koje j edva da
je neko drugi primetio, te da se taj teatar preobrati
u tragove do sada nemi ljeni h serija sueljavanja
od kojih j e, tvrdi on, sastavljena ureena struktura
drutva. Uprkos svi m apstraktni m emama po ko-
129
0 FUKOU
j i ma j e Fuko postao poznat, on j e isto tako naj kon-
kretniji od svih pi saca. On oboava injenice. Jedan
od intervjua zavrava sa ti pi nom pri medbom. Pi -
tali su ga kada je izmiljeno ili bar uvedeno dojenje
novoroeneta na boi cu u Francuskoj. Nije znao
i bio j e oduevl j en kada mu j e nj egov sabesedni k
otkrio, korei se istovremeno to je bio tako gl up da
sm ne postavi to pitanje.
Fuko, dakle, nije tkal ac verbal ni h fantazija.
Uivao sam vie u nj egovi m dugaki m knj i gama
negoli u ovim kratkim intervjuima, samo zato to
su knj i ge krcate i nj eni cama. Urednik Znanja/Moi
ipak je u pravu, kada veli da nam intervjui mogu
biti od pomoi da razumemo knj i ge. Intervju je
francuska umetni ka forma koja se koristi da se
predstavi rad u napredovanj u koji je namenj en, is-
prva, za uski krug, formuli san u poj movi ma priklad-
nim za raspravu meu speci fi nom publ i kom. Otud
neposrednost koja esto nedostaje dugaki m i
sl oeni m knj i gama. No Fukoovi poj movi znanj a i
moi su tako udaljeni od uobi aj enog govora da
moram da podseti m kako j e doao do njih. Si ed nje-
govi h knj i ga, uprkos usponi ma i padovi ma, preds-
tavlja intelektualno napredovanj e, i pokuau da ih
opi em tako to u objasniti intervjue.
Ludilo i civilizacija bilo je donekl e romantino
delo (Foucault 1961)'. ini se da je poel o sa
neodl uni m uverenjem, ni kada i zreeni m, da post-
oji ista stvar, ludilo, moda po sebi i dobro, koje
nije neto to se da zarobiti u koncept. To si gurno
nije ono to nauke o duevni m bolestima zovu ludi-
l om. Mi klasifikujemo, sagl edavamo i predoavamo
ludilo posredstvom sistema koji su nae delo. Nae
institucije stvaraju fenomen u termi ni ma naeg
vi enj a ludila. Prva Fukoova znaaj na knj i ga
nagovetava skoro kantovsku priu prema kojoj
j e nae iskustvo l uaka fenomen prosto uslovljen
naom misli i naom istorijom; ali, isto tako, post-
oji i stvar po sebi koja se moe nazvati ludilo, koja
j e nedokui va. Osi m t oga, razum j e takoe samo
fenomen ije postoj anj e zahteva suprotstavljenost
da bi se naspram nje odredi o. Na engl eskom knj i ga
ima ironini podnasl ov Istorija ludila u doba razuma
(A History of Madness in the Age of Reason).
Do vremena kad j e knj i ga napi sana bilo j e ve
oi gl edno da je romanti na koncepci j a i stog i apri-
ornog ludila bila pogrena. Ne moe postojati takvo
neto kao to je predpoj movno postojanje. Knj i ga
je postala knj i ga o neemu dr ugom. O emu? Ispr-
va to nije bilo tako j asno. "Kada pogl edam unazad"
govori Fuko u intervjuu 1977, "pitam se, o emu
dr ugom sam govori o u Ludilu i civilizaciji ili Roenju
klinike, osim o moi?" (Foucault 1973a).
Radnja knj i ge o ludi lu, ponavl j ana u nekoliko
sledujuih, prilino j e j ednostavna. Dva su znaaj na
dogaaj a. Najpre, dol azi "veliko iskljuenje" u pol o-
vini sedamnaestog veka: mahni to zatvaranje ne-
normalnih i i zgradnj a azila za umobol ne. Mnogo
' Folie et derasion. Histori de folie a l'ge classique (Foucaul t 1961 ). Skraena verzija prevedena je kao Madness and Civilization (New
York: Random House, 1965), kod nas Istorija ludila u doba klasicizma. Tokom ostatka ovog teksta, svi datumi izdavanja odnose se
na francuske ori gi nal e. Njihovi prevodi ni su skraeni .
130
Jan Heki ng: FUKOOVA ARHEOLOGI JA
kasnije, u vreme Francuske revolucije, pojavljuje se
lano oslobaanje, kada j e novi obl i k psihijatrijskog
znanja izumeo nove nai ne postupanj a sa l udi l om.
Bar su u starim azi l i ma, poruuj e Fuko, luaci os-
tavljeni nasamo u svem svom uasu. Ipak, uas nije
bio gori od sveani h unitavanja ludi h, od strane
odbora strunjaka, sa nj i hovi m stalnim probama
nadrilekarskih uputstava.
Fukoove prie su dramati ne. On predoava
preureivanje dogaaj a koje ranije ni smo opazili.
Efekat je pojaan brilijantnim pri kazi ma sekvenci
pre-i-posle, uzetih sa obe strane velike podel e,
tokom koje je svaka tradicija preobraena u onu
drugu. Imamo deo opi sa mozga oko 1780. godi ne,
i drugi dvadesetpet godi na kasnije. Gotovo "isti"
organ na mermernoj ploi ima svoju ul ogu u kas-
nijoj fiziologiji, koja ni po emu ne odgovara onoj
iz 1780.
Naunici nas podseaj u da su i nj eni ce mnogo
sloenije nego to ih opi suj e Fuko. Nj egova nak-
lonost ka francuski m pri meri ma prenela je na ev-
ropsku istoriju sklonost ka grekama (Midelfort
1980). Dva su ekstrema francuske istoriografije.
kola Anala izuavala je kontinuitete dugog traja-
nja ili spore prelaze - "velika, nepokretna i nema
postolja, koje je splet tradi ci onal ni h pripovesti
prekrio gusti m slojem dogaaj a" (da citiramo prvu
stranicu Fukoove Arheologije znanja /Fuko 1998/).
Fuko se slui suprotnim nai nom, nasl eeni m od
Gastona Balara, ora Kangi l ema i Luja Altisera. On
predoava otre diskontinuitete u istoriji znanj a. U
j ednom razgovoru priznaje da opsesi j a prel omi ma
daje opi s znanj a koji odgovara neki m i nj eni cama,
ali da nije opti model . Sada ne samo to vi di mo
da injenice ponekad nisu sasvi m u pravu, budui
da su previe uoptene, i da su stisnute u model
odsene transformacije; ve vi di mo i da su mnoge
od Fukoovi h drama ve bile izreene tiim gl asom,
od strane drugi h.
No ne mari. Nj egove istorije ostaju u gl avi .
Moemo sl obodno dodati nae korektivne pri med-
be. Te istorije vae j er su j edni m del om politiki
stavovi. One su i ono to nazi vam filozofijom: nain
analiziranja i dol aenj a do razumevanj a uslova
mogunosti ideja - ne samo ideja bolesti, umobol -
nosti ili zatvaranja ve i tradicionalnih koncepata
epi stemol ogi j e, nai me znanj a, i etike, naime moi .
Iskljuivanje je pri mena moi . To je smetanje u
bol ni cu. Uprkos svi m ljutnjama, Ludilo i civilizacija
prati romanti nu konvenci j u gl edanj a na pri menu
moi kao represije, kao nemoral nog. Dramatina i
sutinska osobi na Fukoovog skoranjeg rada odba-
civanje je te ideje. No ne treba se odmah okrenuti ka
nj egovi m del i ma o moi , budui da se ve u nj ego-
vi m razmatranjima o znanj u javlja to preobraanje.
Psihijatri, higijeniari, forenziari, teoretiari
zatvora, obrazovanj a i stanovni tva koji se poj a-
vljuju u devetnaestom veku tvore novu skupi nu
strunjaka. Imali su mnogo hipoteza i predrasuda
i istih teorija koje su stalno ispravljane, ali koje su
bile ugraene u fundamental nu koncepci j u bolesti
ili zl oi na. Fuko se slui francuskom rei connais-
sance da bi oznai o predmete povri nskog znanj a,
dok j e savoir znai l o mnogo vi e od nauke; to j e
bio okvir, kojeg je postulirao Fuko, unutar kojeg
131
0 FUKOU
svaka povrinska hipoteza dobi j a svoj smisao. Sa-
voir nije znanj e u smislu hrpe uverljivih predl oga.
Ovo "dubinsko" znanj e vie je skup pravila koja
odreuju koja vrsta iskaza e vaiti kao istinita ili
lana u nekom podruj u. Vrsta iskaza koji se izrie
o mozgu 1780. nije ista sa oni m to se izrie etvrt
veka kasnije. To nije zbog t oga to i mamo razliita
uverenja o mozgu, ve zato to "mozak" oznaava
novu vrstu objekta u kasni j em govoru, i pojavljuje
se u drugai j oj vrsti i skaza.
Znanj e Moi/Znanja je savoir koje zovem "du-
binsko" znanje. Moda niko nije svestan ovog
znanj a. Oekivali bi smo da e Fukoova "mo" biti
neka vrsta "dubinske" moi koju niko ne primenjuje
primereno. Fukoova bri ga za mo i znanj e onda
ne bi bila vano ve otrcano pitanje oko t oga kako
genetiari ili nuklearni fiziari trebaj u da upotrebe
svoja novosteena povri nska znanj a za dobro ili
zlo naih vrsta.
Novo znanj e obuhvaeno je u osl obaanj u
duevno bol esni h kada su oni stavljeni pod stara-
nje lekara. Govorie se i misliti nove stvari o ludilu.
Fukoova knjiga o medi ci ni ima povezanu pri u. La
clinique oznaava istovremeno instituciju, bol ni cu
za poduavanj e, kliniku poduku, nain govora.
Roenje klinike (1963) je j o j edno del o o iskljuivanju
i novi m kandidatima za i gru istine-lai. No ono j e
isto tako i knjiga o stvaranju samokonsti tui ue
klase strunjaka smeteni h u novo znanj e. ta ini
ovaj razvoj mogui m? Uobi aj ena istorija nauke
ispriala bi nam baj ku o herojima. Saznal i bi smo o
nj i hovi m probl emi ma, snovi ma, eksperi menti ma,
vi dl j i vi m i nevi dl j i vi m kol ovanj i ma, o nj i hovom fi-
nansiranju. Fuko nije skl on takvoj istoriji koja pri po-
veda ko je ta i zato rekao, ve pripovesti o mrei
specifinih i skaza koji su i zgovoreni , i o teoriji, na-
zvanoj arheol ogi j a, onoga to j e omogui l o da se ti
iskazi i zgovore (u velikoj meri nezavi sno od t oga ko
i h j e i zgovori o). Ovaj nemogui zadatak proi zvee
bizarni bi lans onoga to moemo nazvati isto
znanj e. Prvo i, verovatno, posl ednj e remek del o u
ovom anru su Rei i stvari (Fuko 1971).
Rei i stvari govore nam o etiri epohe. Peri-
odizacija j e ve poznata. Tu j e doba razuma, od Dek-
arta do Revolucije. Zati m istoricistiki devetnaesti
vek koji vodi do sadanj osti . Tu je i prethodna era
koju zovemo Renesansa. Naj zad, tu j e budunost,
koja poinje sada.
"ivot, rad, j ezi k" predstavljaju koncepte
sainjene u devetnaestom veku kao graa za bi -
ol ogi j u, ekonomi j u i l i ngvi sti ku. Ove nauke imaju
objekte koji ne korespondi raj u sa oni m to je "upi-
sano"* kod nj i hovi h predrevol uci onarni h prethod-
nika: u prirodnoj istoriji, teoriji zdravlja ili optoj gra-
matici. Ispitivana pol j a sukcesi vno nemaj u ni kakvu
paralelu u renesansi, veli Fuko. Takvi proizvodi
(non-mappi ngs) proi zlaze ne toliko iz novih otkria,
koliko iz nastanka novih predmeta miljenja povo-
dom kojih e biti i zgovarane nove istine ili neistine.
U Reima i stvarima radi se o nai nu na koji se neko
* ' map ont o' - mapirati, ubel ei ti ; u t ehni kom smi sl u, ovaj izraz odnosi se na auriranje t aaka i koordi nata u mapu nekog zemljita
ili podruj a u skl adu sa geograf ski nastal i m pr omenama (pri m. ur.).
132
"dubinsko"znanje moe promeniti u drugo, i sa ko-
j i m posl edi cama.
Ova knj i ga nije samo nova vrsta istorijskog
istraivanja. Ona je i traktat protiv nauka o oveku.
Ameriki itaoci ne bi trebalo da je izjednae sa
drutvenim naukama, jer francuska klasifikaci-
ja ukljuuje i svoj evrsnu meavi nu psi hoanali ze
i etnografije, odreenu vrstu knj i evne analize i
razliite refleksije o marksistikim koreni ma. Fu-
koova knjiga je o oveku, figuri od manj eg interesa
za nau, angl osaksonsku kulturu; on j e bio formal-
no prizvan kada j e j edne godi ne Kant na svojim
godi nj i m predavanj i ma i z l ogi ke postavio pitanje:
"ta j e ovek?"
Prispee filozofske antropol ogi j e - Fuko je bi o
taj koji je priredio francusko i zdanj e Kantove/Antro-
pologije(1964) - generi e nel egi ti man nain govora,
koji tei da bude nalik bi ol okom ili l i ngvi sti kom.
Ovo nije uobiajena kritika koja tvrdi kako je metod
drutvenih nauka neodgovaraj ui . Metod j e isuvie
dobro obli kovan u l egi ti mni m naukama. Fuko
porie da nauke o oveku i maj u istinski objekat da
bi o nj emu govorile. Na svu sreu, obavetava nas
on, ovek izlazi iz mode. Ulazi diskurs, ist govor
bez subjekta saznanja koji i zgovara rei.
Neki od ovih antagoni zama vezani h za subjekt
saznanj a tipini su samo za parike rasprave. Feno-
menol ogi j a je bila omrznuta i prezrena od mislioca
kao to je Levi-Stros. Fukoove knj i evne kritike - od
kojih se neke mogu nai u zbi rci eseja prevedeni h
kao Language, Counter-Memory, Practice (Foucault
1977) - dokazuj u da se koncepti poput "auto-
Jan Heki ng: FUKOOVA ARHEOLOGI JA
133
ra" i "dela" ("oevre") moraju zameniti manje linim
nai ni ma grupi sanj a i skaza. On isto tako nagl aava
da je knj i evnost i zumrl a. Moja fraza "knjievna kri-
tika" predstalja sol eci zam u predstavljanju Fukoa.
Takva j e bila moda tih dana. No povrh svega, Fuko
je imao, ako ne teoriju, a ono, u najmanju ruku, ob-
lik spekulaci je koji je pruao smisao. Drao je da
klase iskaza koji mogu biti izreeni u odreenom
prostoru i vremenu nisu voene svesni m name-
rama govorni ka. Mogunost da budu istinite ili
lane ne lei u elji osobe da saobraa. Otud, autor
sm nebi tan j e za anal i zu kakva j e "analiza uslova
mogunosti ".
Diskurs, dakl e, ne treba analizirati u smislu ko
ta kae, ve u smi sl u uslova pod kojima e takvi
iskazi imati odreenu istinosnu vrednost, u smislu
mogunosti da budu i zgovorene. Ti uslovi leae u
"dubi nskom" znanj u vremena. Ta vizija odvodi nas
dalje od materijalnih uslova proi zvoenj a iskaza.
Rei i stvari nei zbeno i zgl edaj u kao idealistiko
delo, podseaj ui i znova na Kanta. Verovatno j e
u samoi zrugi vanj u Fuko nakratko usvojio oznaku
"istorijskog a priori". Tamo gde je Kant pronaao
uslove mogueg iskustva u strukturi ljudskog uma,
Fuko to ini sa istorijskim, dakl e prolazni m, uslovi-
ma za mogunost govora.
Opsednutost reima bila j e isuvie krhka da
bi opstala. Fuko je morao da se vrati materijalnim
uslovima pod kojima se rei i zgovaraj u. Ne hotei
da se vrati poj edi nani m govorni ci ma ili autorima,
morao je da makar razmotri interese kojima bi se
izreene i napi sane rei podvrgl e. Nel egi ti mne nau-
ke o oveku nisu tek puka pri a. One su ukljuivale
0 FUKOU
vaeu medicinu koja je u devetnaestom stoleu
bila preokupirana posl om preklasifikovanja de-
vijantnih (izumevi pritom koncepte normalnog
i patolokog), i propisivanja njihovog leenja. Taj
zakonski reformizam izluio je novu arhitekturu
zatvora, kola i bolni ca, to je opi sano u Nadzirati
i kanjavati: nastanak zatvora (Fuko 1997). Postoje
oi gl edne forme moi kao to je sudska mainerija
sa svojom novom masom strunjaka koji svedoe
o mentalnom zdravlju zatvorenika. Posvuda je pri-
sutna disciplina. Ona iskrsava u fabrici j ednako kao
i u zgradama planski podi zani m za kanjavanje.
ak e i malena kua radnika imati podeljene sobe
ne bi li osigurala najstrou moralnost.
Znanj e je postalo mo, u redu. Nova koncepcija
ljudi kao objekata disciplinovanja znai da e neko
uiniti neto novo sa ljudima. Ne da neko "zna" ono
to bismo danas nazvali gl asom verovanja. Ako
itate godita Annales d'hygine publique et de me-
dicine lgale, koji zapoi nj u sa 1829. godi nom, malo
tome ete pokloniti poverenje i zuzev statistikama,
ali ete godi nu dana biti gl avni u drutvu sa horor
priama, posebno ako fotokopirate neki od bakro-
reza.
Fuko je uzeo iz Anala dogaaj iz 1835. godi ne,
danas objavljenim kao Ja, Pjer Rivijer, koji sam ubio
svoju majku, svoju sestru i brata... (Foucault 1973b;
Foucault 1975). Po prvi put je horda strunjaka vi -
sila po sudovi ma teoretiui oko navodno pol ude-
log ubice. Kategorije u koje su ga stavili odredi e
ono to e potom biti ui nj eno sa nj i m. To je j edan
mali nain na koji je znanj e mo. Tu je manj e re o
i njeni cama u vezi sa Pjerom, kol i ko o mogunosti
da se o nj emu misli na nain koji zapeauj e nje-
govu sudbi nu.
U intervjuima Fuko se slae sa poznatom isti-
nom da su ga neuspel e parike pobune maja 1968.
prenule i z j ednostrane fascinacije di skursom, te da
su prouzroile novu publ i ku koja j e mogl a raspra-
vljati o diskursu i moi . Postoje i veoma lini razlozi
makarza proirivanje projekta preduzetog u Reima
i stvarima. Ako smatrate da je govor sadran u uku-
pnosti onoga to je reeno u nekoj oblasti, onda
idete dalje od itanja intelektualnih dosti gnua j u-
naka nauke i sakupl j ate ono to se svugde govori
- ne ukl j uuj ui samo anale j avne hi gi j ene ve i
iroki opseg svakodnevi ce. Nei zbeno, morate da
razmatrate ko ta kome i ni .
U toj taki Fuko fundamental no raskida sa tra-
di ci j om. Napolje sa ko i sa kome. On je prvi poricao
subjekta znanj a, kao to sam upravo rekao. Stari
model represije kae da postoji ko: neki odredivi
deo organi zuj e ivote drugi h ljudi; ili, posledino,
nije nam doputeno da i ni mo odreene stvari.
Prvi deo Istorije seksualnosti (1976) pol emi ka je pro-
tiv tog model a (Fuko 1978).
Ovo delo, kako naznauj e Fuko u j ednom inter-
vj uu, nije o seksu. "Seksual nost" predstavlja (prema
odrednici u j ednom reniku) priznanje seksa ili
preokupaci ju njime. U knjizi se del i mi no radi o
toj preokupaciji. Francuski naslov prvog toma je
La Volont de savoir, volja za znanj em, "dubinskim"
znanj em. Volja o kojoj je re nije volja nekoga po-
sebnog; ustinu, naslov je i aluzija na openhauera.
Postoji volja za stvaranjem mogunou govoren-
134
Jan Heki ng: FUKOOVA ARHEOLOGI JA
ja istina i lai o seksu. Nasuprot ostalim akterima
Fukoovih istorija, i spada da j e volja za znanj em
postojala ve dugo vremena.
Poput zatvora, seksual nost ima sopstvene ne-
posredne interese, ali Fukoova stalna zaintereso-
vanost okree nj egovu panj u i ka odreenom
pozitivnom znanj u o stanovni tvu koje naziva
biopolitikom. Velike mree birokratije razvijaju
neograniene naine prebrojavanja i klasifikovanja
ljudi. Roenje, smrt, bolest, samoubi stvo, fertilitet:
oni inauguriu modernu eru, eru statistikih po-
dataka. Izbija lavina brojeva u ranom devetnaes-
tom veku. Statistika ne nastaje jer ljudi znaj u bolje
raunati, ve stoga to se nove vrste injenica o po-
pulaciji predoavaju kao stvari o kojima se saznaje.
Seksual nost za Fukoa nije samo preokupaci ja
seksom. Ona j e preseena j edni m obuhvatni j i m
krugom ideja, i dej om svesti o telu, o tel i ma. Ona
je povezana sa "politikim tehnol ogi j ama ivota".
Predoavaju se dve zabrane seksual nosti : "discipli-
ne tela, obuzdavanj e, intenzifikacija i raspodela sile,
pri l agoavanj e i ekonomi j a energi j e. Sa druge stra-
ne, ('seksualnost') je pri menj i vana za upravljanje
stanovnitvom". Oboje, "cela mi kro-mo upuena
na telo" i "obimna merenja, statistike procene i
intervencije" ciljali su na ukupno drutveno telo:
"Seks j e bio sredstvo pristupa podj ednako i votu
tela i i votu vrsta".
Nekad smo imali suverena koji je primenjivao
mo nad podani ci ma. Na poetku devetnaestog
veka javlja se ono to Fuko u intervjuima oznaava
kao "novi tip moi, koji se vi e ne moe odrediti u
smislu suvereniteta". To je j edan od velikih i zuma
buroaskog drutva. U j ednoj dimenziji ta mo
e se nazvati "di sci pl i narnom" ali di sci pli novanje
je samo j edan njen aspekt. Nove vrste istine i lai
predstavljaju drugi aspekt. "'Istinu'", poruuje nam
Fuko, "treba razumeti kao sistem ureenih pos-
tupaka za proi zvodnj u, regulaciju, distribuciju i
del ovanj e i skaza. 'Istina' j e povezana kruni m od-
nosi ma sa si stemom moi koji je stvara i odrava".
Ova "istina" pomerena je korak dalje od onog to
uobi aj eno pod nj om podrazumevamo. To j e aps-
traktni osnovni el ement koji zauzi ma svoju poziciju
zaj edno sa "dubi nski m" znanj em i moi . Posebno
nam je zabranj eno da mi sl i mo o ovoj vezi u smislu
i deologi j e i Marksove superstrukture, npr. samora-
zumevanj a nastalih nakon legitimisanja ekonoms-
kog ureenja. Istina, znanj e, mo su, naprotiv, us-
lovi mogunosti buroaskog stanja.
Veina italaca ve j e imala probl ema da nae
smisao Fukoovog anoni mnog znanj a, diskursa koji
ima sopstveni ivot. Neposedovana mo j o j e mis-
terioznija. "Svej edno j e" poi nj e ogoreno ispitiva
u j ednom intervjuu "da li neko pokree celu stvar
ili ne?" Raspravljalo se o zatvori ma. Fuko odgovara
odprilike ovako. Nova tehnol ogi j a moi ne potie
ni iz j edne prepoznatlji ve osobe ili grupe. Mi zbilja
j esmo shvatili poj edi nane taktike smiljene za po-
sebne potrebe. Zatvorska arhitektura pri l agoena
je da onemogui zatvoreni ci ma da se obese - ali
uvek posredstvom odreenog model a po kojem se
zatvori ma graditi.Taktike uzi maj u oblik del i mi ni h
metoda bez iijeg svesnog znanj a ta su zbilja pri-
dodali. Ako se okrenemo postupci ma prikupljanja
podataka o stanovni tvu, svaka nova klasifikacija,
135
0 FUKOU
i svaka nova raunica u toj klasifikaciji, smiljena
je od osobe ili grupe sa veoma usmerenom,
ograni enom namerom. Tada se stanovnitvo
samo intenzivno klasifikuje, preureuje i deli po
principima od kojih j e svaki neduno unapred ude-
nut od strane ovog ili onog tehnokrate. Dobi j amo
"sloenu igru podrki u meusobnoj povezanosti,
razliite mehani zme moi ":
"Dakle, ne pitajmo se zato odreeni ljudi ele
da dominiraju, ta i m j e cilj, st aj e njihova gl obal na
strategija. Umesto t oga, pi tajmo se kako stvari de-
luju na nivou aktuel nog poti nj avanj a, na nivou
trajnih i neprekinutih procesa koji potinjavaju
naa tela, upravljaju naim gestovi ma, diktiraju
naa ponaanja itd. Drugi m recima, umesto da se
pitamo kako nam se pri kazuje suveren u nj egovoj
uzvienoj izdvojenosti, trebali bi smo pokuati da
otkrijemo kako su subjekti postepeno, progresivno,
stvarnoi materijalno, konstituisani kroz viestrukost
organi zama, sila, energi j a, materijala, elja, misli itd.
Trebali bi smo pokuati da shvati mo potinjavanje
u nj egovom materijalnom del u kao konstituciju
subjekata. To bi bilo upravo suprotno Hobsovom
projektu u Levijatanu.."(Foucault 1980:97).
Tano obrnuto: Fukoa ne zani ma nain na koji
e subjekti uzeti obl i k konstitucije odreuj ui ko
ili ta e biti suveren. Kao to nije bilo istog lu-
dila, nikakve stvari po sebi , tako ne postoji ni isti
subjekt, nikakvo "Ja" koje bi prethodi lo obl i ci ma
objanjavanja i delovanj a odgovaraj ui m za osobu.
Knjievni istoriari davno su primetili da osoba
nije sebe zamiljala kao pesni ka - kao takvu vrstu
osobe - pre romanti zma. Samo su pisali pesme. Os-
l obodi oci (liberationists) nagl aavaj u da kategorija
"homoseksual ca" (dakle, i "heteroseksualca") nije
postojala dok j e doktori devijantnosti nisu izmis-
lili. Postojala su ponaanj a, ali ne i homoseksual na
vrsta osobe. Fukoova teza jeste da je svaki nain na
koji ja mislim o sebi kao osobi i i ni ocu neto to je
konstituisano unutar mree istorijskih dogaaj a.To
je j o j edan korak u unitenju Kanta: noumenal ni
(noumenal) subj ekt j e nita.
Upravo sam citirao Fukoa: "Dakle, ne pi tajmo
se zato odreeni ljudi el e da dominiraju..." Izvan
konteksta mogl i bi se zapitati da li nam poruuj e da
se ni kada ne pi tamo zato su Ruzvelt, Staljin ili de
Gol eleli da dominiraju? Zar da se ne pitamo zato
su te osobe imale poroke i vrline, i kako su ostavili
tragove na mi l i oni ma subjekata? Fuko ne pretpos-
tavlja tako neto. Uporedite nj egove ranije radove.
Sa najvei m oduevl j enj em za odsene promen
u znanj u, ni kada nije poricao znaaj metodol ogi j e
kole Anala u potrazi za postoj anou koja lei is-
pod. Kad j e napao koncept "autora" kao kritiko
sredstvo, nije i zgubi o nakl onost prema omi l j eni m
piscima i nj i hovi m naj bol j i m del i ma. Ukratko, nje-
gova ispitivanja ne iskljuuju druga. U kontekstu,
nj egov citat zapravo govori , za moje svrhe, ne pita-
jte zato odreeni ljudi el e da domi ni raj u.
Dve su stvari oi gl edne. Jedna je da se on ukr-
cava u nova ispitivanja nastanka subjekta. Druga je
da su stara propitivanja moi ili pojedinanih des-
pota, moe se rei, iskrivljena sl epi m koncepci jama
moi koje uvek poti u odgore. Moemo, zbilja, u
svakoj posebnoj prii imati celi kauzalni lanac od
poetka oznaenog kao "Staljin" sve do dole, do
136
Jan Heki ng: FUKOOVA ARHEOLOGI JA
rtve u Gul agu. Meuti m, to to je zbilja postojala
institucija tipa Gul ag nije, prema Fukou, lini ili isto-
rijski ef. ini se da je taj tip zla nerazmrsivo pove-
zan sa i stonoevropski m socijalistikim dravama,
i njegovo obj anj enj e bi zahteval o arheologi ju ko-
muni zma. Nemam predstavu kako bi j e Fuko napi -
sao, ali naznake postoje u intervjuima. Osi m toga,
davanje arheol okog obj anj enj a ni u kom sluaju
nije izgovor ili neuspeh kod nainjenih distinkcija.
Nemojte, zalae se on, postati pl enom retorika koji
govore da svi i mamo sopstvene Gul age ispred
naih vrata, u nai m gradovi ma. To nije tano, ali
nije mo, upranj avana sa vrha, ta koja dovodi do
te netanosti.
Fuko predlae ekstremni nomi nal i zam: nita,
ak ni nain na koji opi suj em sebe, nije nita do
ono to j e nainila istorija. Mogl i smo da budemo
zavedeni ovi m prelaenjem preko znanj a i j ezi ka,
ali trebali bi smo da odbaci mo metafore koje nam
predlau. Umesto okretanja ka moi , treba se okre-
nuti ka "ratu i bi tkama. Istorija koja nas potvruje i
odreuj e pre uzi ma obl i k rata a ne j ezi ka: odnosa
moi , a ne odnosa znaenja". Svaki nov nain na
koji moe da se misli osoba - i zbog t oga, nain na
koji ljudi misle o sebi, pronalaze sebi ul oge, i biraju
del - samo je "voenje rata drugi m sredstvima".
Rei i stvari zavravaju prori canj em nove ere u
kojoj samosvesni govor nije o oveku ili o mi sl eem
subj ektu, ve o govoru samom. Dobar deo tog pro-
j ekta ostaje u onome to Fuko sada naziva geneal o-
gi j om,"obl i kom istorije koji moe da obj asni konsti-
tuisanje znanj a, govora, podruj e obj ekata, itd, bez
potrebe upui vanj a ka subj ektu koji j e transceden-
talan u odnosu na polje dogaaj a ili serija u svojoj
ispraznoj j ednakosti t okom istorije". Ali, Rei i stvari
govore kao da ne bi bi l o ni j ednog drugog refleksi-
vnog govora osi m govora o govoru. Verovatno ne
bi trebalo da posmatramo ovo delo kao uvoenje
nove ere i stog govora, ve kao poslednji nastavak
u veku fi l ozofskog razmatranja, opsednutog j e-
zi kom. Fukoova nova zainteresovanost odnosi ma
moi , pre nego odnosi ma znaenj a, trebala bi da
nas odvrati od nestvarnih metafora o govoru koji
tee i z opsednutosti j ezi kom.
Nije j ezi k taj koji e se smatrati nevani m. Fukoo-
va nastupaj ua istorija i spovedani oca i zmeu osta-
log mora da bude istorija odreenog oblika govora.
Isto tako, on se j o uvek zani ma za projekat razume-
vanja naina na koji odreene klase iskaza poseu
za istinitim ili l ani m, na odreenom mestu u isto-
riji. Takva istraivanja sada e, ipak, biti otelovljena
u obj anj enj u mogunost i del ovanj a i izvora moi .
amor pri pri znavanj u je "ispiranje" (njegov izraz)
moi . Re "ispiranje" ne nosi samo poznato poljo-
privredno znaenj e ve upuuj e i na medi ci nsku
hi gi j enu. Moda su oba smisla namerna. Ispovesti
odravaju odnose moi istim, i isto tako, upravlja-
ju kanalima vode iz j ednog podruj a u drugo, da bi
celina mogl a cvetati. Bez izvravanja poj edi nani h
radnji ispiranja, mo bi istrulila ili presuila.
ak i dogaaj i poput isto filozofskog ispiti-
vanja kao to je uvoenj e kartezijanskog ega u
diskurs moe biti vi eno u tom svetlu. Ego okupl j a
mnotvo nepovezani h aktivnosti: nadanj e i patnju,
i dokazi vanj e teorema i praenje drvea. Zato bi
onda postojala j edna stvar - supstanca, kao kod
137
0 FUKOU
Dekarta - koja je subjekat svih tih predikata? Pret-
postavimo da smo pogodi l i da j e i spovedani oca za
tek zareene monahe prvo mesto na kojem su ljudi
naterani da priaju ne samo o onome to su ura-
dili, nego i o onome ta su mislili, oseali, videli i,
povrh svega, sanjali. Pravila Dekarta za upravljanje
umom, nai zgl ed tako edno zai nteresovana za po-
tragu, i osnovama znanj a, na taj nain mogu da
izgledaju kao j o j edan predmet u nizu monaki h
regulae, pravila u kojima se vrlo odreeni nain go-
vora integrie u sistem telesne discipline.
Neka mo i znanj e budu ono st oj e Fuko kratko
razmatrao. ta emo onda? ini se da smo nave-
deni na neizmerno pesimistini obl i k doktrine. Po-
litika levice obi no je zasnovana na romantiarskoj
koncepciji vraanja prvobi tnom stanju, kao kod
Rusoa, ili odlaenja do kraja, kao kod Marksa. Fuko
pojanjava da nije raspravljao (niti otkrivao) j e-
dino disciplinovanje u buroaskom drutvu. Bie i
arheologije Gul aga. U nekom posebnom kontekstu
moemo poi istim putem bez romantikih iluzija
l evi cej er ostajeprax/s,Marksov, i donekl e Spi nozi n.
Moemo da razluimo i instituciju Gul aga, koja po-
put zatvora treba da se proui i razume u skl adu sa
Fukoovom istorijom, postavl j anj em pitanja Gul aga,
npr: ta u ovom trenutku treba da se uini sa ti m
udovitima? Budui da j e istorijski obj ekat, Gul ag
isto tako predstavlja i "pozi ti vnu sadanjost".
Isti sluaj je i sa francuski m zatvori ma. Neko bi
mogao valjano da primeti da j e reforma zatvora
skoro naporedna sa i spovedaoni com, koja kao da
je bila pomoni k toj instituciji, i j o uvek, upravo da-
nas, nastoji da zatvore uini manj e nepodnol j i vi m.
Mada reforma zatvora moe da bude popul arna
fasada oko koje bi se vei na nas sloi la, Fukou
su oi gl edno privlanije radikalnije transforma-
cije. Ako je romantiarska revolucionarna iluzija
osl oboenj a u naelu naputena, ta ej ezameni ti ?
"Ne radi se o osl obaanj u istine od svakog sistema
moi... ve o odvaj anj u moi istine od obl i ka hege-
monije, socijalne, ekonomske i kulturne, unutar
koje ona del uj e u sadanjosti". Osl obaanj e preds-
tavlja pogrean koncept za Fukoa, ali "odvajanje" bi
bilo mogue. ta bi sada bilo "odvajanje" istine od
sadanje hegemoni j e?
Drugde j e obj avl j en zaj edni ki intervju sa
Fukoom i Noamom omski m (Noam Chomsky
/Chomsky 1974:133-99/). Li ngvi sta se prikazuje kao
fasci nantno normal an reformistiki liberal: ui ni mo
da pravda i spravno deluje. Fuko zvui vi e kao ana-
rhista: unitimo sudski si stem. Da li je nain "odva-
j anj a" moi istine od obl i ka hegemoni j e? Moda.
Znanje/Mo poi nj e 1972. razgovorom sa francus-
kim maoi sti ma. Nemoj te stvarati narodne sudove
na poetku revolucije, nagl aava on. Nemojte po-
novo ustoliavati institucije hegemoni j e koje slue
za odvaj anj e i kontrolu masa. 1980. godi ne sudni ca
se ironino ponovo otvara za Bandu etvorke, za
televizijska prava od 40 000$. Fuko nije anarhista,
del i mi no zbog t oga to j e anarhija nemogua.
Posedovati reim govorenj a istinitih i lanih iskaza
o nama znai ui u reim moi , i nije izvesno da bi
bilo kakvo odvaj anj e od te moi uspelo.
Mogli smo da budemo zadovol j ni sa idejom za-
menjivanja naih "oblika hegemoni j e" drugi m obli-
ci ma onoliko dugo koliko smo imali romantiarske
138
Jan Heki ng: FUKOOVA ARHEOLOGI JA
iluzije o istinskom oveanstvu, o istinitom j a, ili ak
o istinitom ludilu. Ali t agod da je Fuko podrazume-
vao pod odvaj anj em istine od obl i ka hegemoni j e,
on nee utehu u romanti ni m iluzijama. Sitni ra-
dikalni inovi protesta i reforme ne treba da prue
smisao koji bi bi o suprotstavljen napretku po elji
tradicionalne levice.Taj put vodi do pustoi. Fuko j e,
recimo, zavravao dijalog sa Kantom. Svako pitanje
Kanta namerno je preokrenuto ili uniteno. "ta je
ovek?" pitao je Kant. Nita, kae Fuko. "emu se
onda moemo nadati?" pita Kant. Daje li Fuko isto
nita u odgovoru?
Misliti da daje, znai pogreno shvatiti Fukoov
odgovor na pitanje o oveku. Fuko govori da je
koncept oveka obmana, ne u smislu da smo ti i ja
nita. Isto tako, koncept Nade je potpuno pogrean.
Nade pripisane Marksu i Rusou verovatno su deo
istog koncepta oveka, i one predstavljaju al osnu
osnovu za opti mi zam. Opti mi zam, pesi mi zam, ni-
hilizam i slini koncepti imaju smi sao samo unu-
tar ideje transcedental nog ili traj nog subjekta.
Fuko ni najmanje nije i nkoherentan oko svega
ovog. Ako ni smo zadovol j ni , to nije stoga to je on
pesi mi sti an. Ve zbog t oga to nam nije pruio za-
menu za prolenu aroliju u l j udski m grudi ma, ta
god daj e ona.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: "The Archeol ogy of Foucault", u:
Foucault: A Critical Reader, Edi ted by Davi d Couzens
Hoy, Blackwell, 1986, str. 27-40.
LITERATURA:
Chomsky, Noam, Foucault, Michel (1974) -"Human
nature: Justi ce Versus Power", Fons Elders (d.), Re-
flexive Water, London: Souveni r Press
Foucault, Michel (1961) - Folie et derasion. Histori
de folie a l'ge classique, Paris: Librarie Pion
Foucault, Michel (1963) - Naissance de la Clinique,
Paris: Presses Universitaire de France
Fuko, Miel (1971) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit
Foucault, Michel (1973a) - The Birth of the Clinic:
An Archeology of Mdical Perception, London: Tavis-
tock
Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
(1973b) - Moi, Pierre Rivire, ayant gorge ma mere,
ma souer et mon frre... Un cas de parricide au XIX
e
sicle, Paris: Gallimard
Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
(1975) - /, Pierre Rivire, having slaughtered my
mother, my sister and my brother...: A case of Parricide
in the 19'
h
Century, New York: Panthon
Foucault, Michel (1977) - Language, Counter-Mem-
ory, Practice, Ithaca, N. Y.: Cornell University Press
Fuko, Miel (1978) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vol-
ja za znanjem, Beograd: Prosveta
139
0 FUKOU
Foucault, Michel (1980) - Power/Knowledge: Select-
ed Interviews and Other Writings 1972-1977, Colin
Gordon (ed.) New York: Panteon
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: nastanak
zatvora, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Midelfort, Erik H. C. (1980) -"Madness and Civiliza-
tion in Early Modern Europe: A Reappraisal of Mi-
chel Foucalt", Barbara C. Malamen (ed.), After the
Reformation, Essays on Honor of J. H. Hexter, Phila-
delphia: University of Pennsylvania Press.
140
Edvard V. Said (Edward W. Said)
FUKO I I MAGI NACI J A MOI
Do vremena kad je mo postala eksplicitna i cen-
tralna tema u nj egovi m radovi ma u ranim sedam-
desetim, Fuko je ve obj avi o svoju teoriju diskursa
i diskursne analize u L'Ordre du discours {Poredak
govora) i L'Archologie du savoir {Arheologija znan-
ja). Dok su nagovetavali ono to e kasnije napi-
sati, oba rada su i zgraena i razvijena na nj egovi m
ranijim radovima, arheol oki m studi j ama u Histori
de la folie {Istorija ludila), Les Mots et les choses {Red
i stvari), i Naissance de la clinique {Roenje klinike).
Mislim da je najzanimljivije u vezi sa kontinuite-
tom Fukoovih ranijih sa srednj i m radovi ma, veoma
dobro sainjeno predstavljanje reda, stabilnosti,
autoriteta, i regulativne moi znanj a. Za nj ega
su les choses dites objekti smeteni na mati cama
znanj a kao to su formacije voj ni ka rasporeene
taktiki i strategijski na polju bitke. Kada je Borhes
(Borges) rekao: "Nekad sam se udi o to se slova u
zatvorenoj knjizi nisu pomeal a i i zgubi l a tokom
noi", kao daj e pruao Fukou poetak istorijske po-
trage, razumevanja da su iskazi zahtevali ne samo
svoj drutveni i epi stemol oki status, ve i svoju
speci fi nu gusti nu kao ostvareno delo, disciplinar-
na konvenci ja, datumska pravovernost.
St oga j e Fukoovo stanovite, kako ga j e oznai o
u asopi su Hrodote 1976. godi ne (Fuko 2005a), pro-
storno, to donekl e olakava razumevanj e nj egove
sklonosti ka analizi diskontinuiteta, te stvarnih pro-
stora, teritorija, oblasti i mesta - biblioteka, kola,
bolnica i zatvora - pre nego, kao to bi se oekivalo
od j ednog istoriara, tenj u da se govori o konti-
nuitetima, temporal nosti ma i odsutnosti ma. Vero-
vatno da se Fukovo izuzetno nenostal gi no vienje
istorije i gotovo potpuno odsustvo metazifike
enj e, kakva se moe susresti kod naslednika
hegeli janske tradicije, mogu pripisati nj egovoj
geografskoj strani. Toliko utisnuto u Fukou, i tako
duboko povezano sa nj egovom vi zi j om o iskazima
kao briljivo podeeni m produeci ma institucija
i instrumenata upravljanja, korisno je rasvetljeno
kod nekog ko mu, iako u drugai j oj i ranijoj tradiciji
nego Fuko, lii na toliko nai na, kod Ibn Hal duna,
veli kog etrnaestovekovnog arapskog istoriografa
i filozofa. U Mukadimi Ibn Hal dun kae daj e nauka
istorije j edi nstvena jer j e, mada povezana sa retor-
ikom i graanskom pol i ti kom, razliita od obe. On,
dakle, vidi zadatak istoriara u radu koji se nalazi
i zmeu retorike, sa j edne strane, i graanske poli-
tike, sa druge. ini mi se da ovo j ako dobro opi suje
Fukoov analitiki stav: iskazi za nj ega imaju mno-
go veu tei nu nego naini prostog govora i, bilo
to ubedljivo ili ne, iskazi su, isto tako, neto to je
manje sadrano u autoritetu nego u direktnim i zg-
ovaranjima nekog i z vl adaj ue moi .
141
0 FUKOU
Razlika i zmeu Ibn Hal duna i Fukoa nije nita
vie instruktivnija. Oboj i ca su - Ibn Haldun vie
- svetski istoriari koji razumej u, verovatno ak
i cene, di nami ku sekularnih dogaaj a, njihovih
nemilosrdnih pritisaka, nepreki dni h kretanja, teko
prepoznatljive sloenosti koja ne doputa luk-
suz lake moralne klasifikacije. I oboj i ca, suprotno
Hobsu, potuju, i, uz dozu opreza, dive se nagonu
ka koherentnom redu koji karakterie ljudski dis-
kurs kao i vetinu istoriara. Ibn Hal dunova vizija
drutvenog reda je ono to naziva "asabejom"
(obino prevoeno kao "grupna solidarnost"); Fu-
koova je "poredak govora", l'ordre du discours. Osi m
toga, Ibn Hal dunovo vi enj e j e takvo da j e istorija
za njega sainjena od ci kl usa drutvenog ivota
koji predstavljaju kretanja od poetaka, preko ze-
nita ka propadanj u, da bi se uzdi gl i i znova u raznim
ureenim drutvi ma (politejama), od kojih j e svako
organi zovano sa vei m ili manj i m stepenom "asa-
beje" unutar sebe. Sa druge strane, Fukoova pers-
pektiva je da u modernom dobu, koj em pri pada,
postoji nepreki dno i nezaustavlji vo proirenje moi
koje favorizuje administratore, menadere, i teh-
nokrate onoga to se naziva di sci pl i narno drutvo.
Mo, pie u svojoj posl ednj oj fazi , je svugde. Ona
nadvisuje, privlai sebi , beskraj no podrobna i
neizbena u irenju svoje domi naci j e. Istorijska ten-
dencija koja je, ini mi se, uhvatila Fukoa intelektu-
alno i politiki u posl ednj i m godi nama i vota bila je
ona koju je sam oznai o - nepotpuno, mi sl i m - kao
tendenciju rastue koherencije, neusmerevane,
to ga je odvratilo od diferencijacija i podnasl ova
unutar moi u L'Ordre du discours i L'Archologie du
savoir, ka hipertrofiranoj verziji moi u kasnijim
radovima kao to su Surveiller et punir (Nadzirati i
kanjavati), te prvi deo L'Histori da la sexualit (Is-
torija seksualnosti).
Mnogi od oni h koji mu se dive i koji su uili od
Fukoa, ukl j uuj ui i mene, komentarisali su nedife-
renciranu mo za koju se ini da j u j e pripisao mod-
ernom drutvu. Sa ovi m duboko pesi mi sti ni m
pogl edom iao je i poj edi nani nedostatak interesa
za snagu efekti vnog otpora, za izbor poj edi nani h
mesta intenziteta, i zbora koji, vi di mo po dokazi -
ma sa svih strana, uvek postoje i esto su uspeni
u spreavanj u, ako ne u stvarnom zaustavlj anj u,
progresa tiranske moi . tavie, ini se da j e Fuko
bio zateen i zmeu moi institucija da pokoravaju
poj edi nce, i i nj eni ce da j e i ndi vi dual no ponaanj e
u drutvu esto stvar prateih pravila i konven-
ci ja. Kao to kae Piter Dj uvs (Peter Dews): "(Fuko)
oi gl edno uvi a da institucije nisu samo nametnuti
konstrukti, a i pak nema aparat sa koj i m bi savl adao
tu i nj eni cu, to nuno ukl j uuj e da slediti kon-
venci j e nije uvek isto to i pokoravati se moi... Ali
bez tog razlikovanja svako ograni avanj e postaje
iskljuenje, a svako i skl j uenj e i zj ednaava se sa
pri menom moi " (Dews 1979:147).
lako ne bi trebali da povl auj emo sebi u
spaavanj u Fukoa od nj ega samog, kako bi sauvali
svoju zainteresovanost za nj ega, ima neke valja-
nosti u pokuaj u da se razume zast oj e otiao toliko
daleko koliko je otiao u zami l j anj u moi tako ne-
odol j i vom, nesuprostavl j i vom. Primetiu da posto-
j e druge predstave moi , naporedne sa Fukoovom,
koje ine puno da bi nj egovu upravile i dopuni l e.
Ipak, osetljivo j e zapoeti postavljanjem poetnog
pitanja, zato uopte zamiljati mo, i kakav je od-
142
Edvard V. Sai d: FUKO I IMAGINACIJA MOI
nos izmeu motiva za zami l j anj e moi i slike sa ko-
j om se zavri. Razmotri mo ove etiri mogunosti .
Razmiljate o moi 1) da bi zamislili ta bi mogl i
da uinite kad bi imali mo; 2) da bi spekulisali ta
biste zamiljali kad bi imali mo; 3) da bi doli do
neke procene kakva mo bi vam trebala da po-
korite sadanju mo, i uspostavite novi poredak
moi ; 4) da postulirate domet stvari koje ne mogu
biti zamiljene ili upravljane bilo kojim obl i kom
moi koji postoji u sadanj osti .
ini mi se da je Fuko ugl avnom bio pri vuen
prvom i drugom mogunou, to jest, razmiljanjem
0 moi sa stanovita njene stvarne realizacije, a ne u
suprotnosti prema njoj. Trea i etvrta mogunost
su buntovni ke i utopijske. Fukoovo naglaavanje,
na primer, produktivnosti moi , njene provoka-
tivne inventivnosti i stvaralake dovitljivosti, bodri-
lo je nj egove analize nai na na koji di sci pl i novanj a
1 diskursi ureuju, ostvaruju svoje stvarne zadatke,
zadobi j aj u autoritet. Sl i no tome, nj egovi prikazi
usamljenih likova poput de Sada i Niea zanimljivi
su zbog naina na koji su njihovi neobuzdani i ak
besmisleni pritisci na racionalnost apsorbovani i in-
stitucionalizovani skoro rutinski, putem iste struk-
ture za koju bi se mogl o misliti da su je trajno one-
sposobi l i .
Ukratko, Fukoova i magi naci j a moi uveliko je sa
nego protiv, zbog ega ga trea i etvrta mogunost
ne zani maj u ozbiljno, bilo kao probl emi moral nog
izbora, bilo kao racionalizovanih politikih pref-
erencija. Ne bih otiao tako dal eko u izjavi da je
Fuko racionalizovao mo, ili da je l egi ti mi sao njen
suverenitet i ruenja progl asi vi ih nei zbeni m;
pre bih rekao da j e nj egovo zani manj e za domi -
naciju bilo kritiko no ne i konano borbeno, ili pak
suprotstavl j aj ui kao to se povrno ini da jeste.
To vodi paradoksu daj e Fukoova i magi naci ja moi
htela da putem anal i ze moi otkrije njenu nepraved-
nost i okrutnost, ali ju je teoretisanjem pustila da
proe kao manj e ili vi e neproverena. Moda je taj
paradoks ukorenj en u ekstremnoj izdvojenosti koja
se osea u Fukoovom naporu, u nel agodnosti koja
j e j ednako uzrokovana nj egovi m sopstveni m geni -
j em i j ednom anoni mnou koja mu ne pristaje,
dajui tako svoj gl as oboma u iskljuivanju sebe,
zaj edno sa brilijantnim retorikim prikazivanjem,
uprilienog u nj egovom pri stupnom predavanju
na Collge de France, kojim zapoi nj e L'Ordre du dis-
cours.
Ipak, nema nikakve sumnj e da je Fuko i pored
toga izvanredno brilijantan kao vizionar moi koji
unapred izaziva u itaocu celi spektar reakcija, to
ne svedoi toliko o ispravnosti Fukoovih pria ko-
liko o alternativnim vizijama moi, ne u celosti sav-
ladanim ili poni teni m nj egovi m radom, ve pokre-
nutim i oivljenim. Nasuprot bezbrinoj bezlinoj
spretnosti moi tu j e, pre svega, promena koju uvo-
di Rajt Mils (C.Wright Mills) iji napad na banalnost i
neodgovornost korporativnih menadera nee biti
preutan posredstvom koncepta mikrofizike moi ,
koja je eliminisala klasine ideje o vladajuoj klasi i
domi nantni m interesima:
"Ukoliko i sada postoje u vel i kom rasponu rel-
ativno j ednake j edi ni ce ravnotee, to je sluaj u
srednjim nivoima moi , u suverenim lokalitetima
i unutar periodinih grupa politikog pritiska koje
143
0 FUKOU
kulminiraju u Kongresu. Prema tome, duni smo re-
vidirati i relocirati pri hvaenu koncepci j u o ogrom-
noj raznovrsnosti interesa, jer, kada pogl edamo
na stvari izbliza i kroz due vreme, uvi deemo da
j e vei na tih interesa, koji se nalaze na srednj em
nivou, orijentisana samo na svoje osobne stilove,
na svoje posebne sfere steeni h prava, a ta esto
nisu od nekog odl uuj ueg pol i ti kog znaaj a, iako
sa gledi ta drutvenog bl agostanj a ista predstav-
ljaju znaaj an negati van el emenat. Ako ostavimo
na stranu to mnotvo interesa, j edi nke moi i uti-
caja - u oblasti privrede, politike i voj ske - koje su
od znaaj a pri bilo kome stanj u ravnotee u stvari
su malobrojne, ali uticajne van svake srazmere
u odnosu na radvojene grupe u srednj i m i ni i m
nivoima strukture vlasti (...)
Oni koji u ameri koj dravi danas raspolau
stvarnom vl au ni su prosti senzali vlasti, ljudi koji
reavaju sukobe ili mire razne i suprotne interese
- oni u stvari reprezentuju i bez sumnj e oliavaju
sasvim specifine naci onal ne interese i politiku"
(Mils 1998:324-325).
Drugo, do stepena da moderna istorija Zapada
slui kao primer Fukou za ograni avanj e margi nal -
nih, suprot st avl j aj ui i ekscentri ni h grupa, postoji,
veruj em, spasonosna vrlina u uverenj u l anova tih
grupa dok dokazuj u prava svog predstavljanja un-
utar celovite ekonomi j e di skursa. Fuko je i zvesno u
pravu - ak i predvia - pokazuj ui kako diskurs nije
samo ono oko ega se bore prevodi oci , ili sistemi
domi naci je, ve ono za ta se vode borbe, "le pou-
voir dont on cherche a s'emparer" (Foucault 1971:
12; Fuko 2005b; 1998). Ono to nije shvati o onol i ko
koliko j e bi o spreman da prihvati, zapravo j e rela-
tivni uspeh protiv-diskurzivnih pokuaj a, naj pre da
pokau pogrena predstavljanja di skurzi vne moi ,
da pokau, Fanonovi m reima, nasilje i zvreno
nad fiziki i politiki inferiornim u i me napredne
kulture, a potom da ot ponu teak, ako ne i uvek
tragi no obel een, projekat formulisanja di skursa
osl obaanj a.
Konano, moemo da poveruj emo, zaj edno sa
Fukoom i Li otarom, da su velike prie emanci paci j e
i prosveivanja okonane, ali mislim da se moramo
ozbiljnije podsetiti ta ui sam Fuko, da j e u ovom
sl uaj u, kao i mnogi m drugi m, ponekad od najvee
vanosti ne toliko ta je reeno, ve ko govori .
Teko da moe da izdri kritiku postojanje j ednom
utvrenih "assujettissement du discours", posto-
janje istog i zvora koji zaista ponitava bilo kakvu
priliku za suprotne reakcije procesu pokoravanj a,
proglaavajui se ostvareni m i okonani m ve na
samom poetku. Dela Fanona, Sijeda Alatasa (Syed
Alatasa), Abdul aha Larujia (Abdallah Laroui), Pani-
ka ra (Panikkar), ariatija (Shariati), Mazruija (Mazrui),
novelista kao to su Ngugi (Ngugi ) i Rudi (Rushdie)
- sve to kao i i zvanredno snana suprotstavljajua
angaovanost femi ni stki nj a i manjinskih kultura
na Zapadu i u Treem svetu, obi l no svedoe o kon-
tinuiranoj privlanosti osl obodi l ake borbe, zbog
ega sam skupi o Fukoa i druge u njihovu tam-
ni cu zbog oseanj a ili rezi gnaci j e ili posmatrake
ravnodunosti posl e iranske revolucije. Moram da
napomenem da opi sati ove protiv-diskurzivne ot-
pore j ednostavno kao ne-si stemske, to je Volersti-
nov izraz mi sl i m, upravo j e negi ranj e njihove snage,
st oj e ini se i Fuko shvatio, negi ranj e organizovanei
144
J
Edvard V. Sai d: FUKO I IMAGINACIJA MOI
racionalizovane osnove nj i hovog protesta. Sve dok
prihvatamo njihovu nesi stemsku snagu naj ednom
nivou, na drugom bi smo morali da prihvatimo
granice nae i magi naci j e njihove moi i principa or-
gani zovanj a, te da su, otud, oni i magi naci j e za koje
mi nemamo lak nai n da i h shvati mo.
Najzad - da se vratim poznatijim arenama
borbe - Fukoova nepri kl adna minimizacija otpora
izaziva aluziju na formacije kod pisaca kao to su
Grami i Rej mond Vilijams, o oi gl edni m ili alter-
nativnim svestima, oi gl edno srodni m i alterna-
ti vni m poti njeni m grupama unutar domi nantnog
di skurzi vnog drutva. Spomi nj em ih jer je njihov
rad, kao i rad teoretiara Frankfurtske kole, poput
Fukoa, u skladu sa najvanijim mestom ideologije
i kritike kulture, iako stavljaju sasvi m drugai j i , sve
u svemu pozitivniji nagl asak na ranjivost sadanj e
organizacije kulture. Za Gramija i Vilijamsa, anal -
iza diskurzivne moi i stovremena je sa sl i kom o
onome to bi smo mogl i opisati kao konti gentna
mo, sa pri nci pom tog nastanka koji, budui da
su ga konstruisali ljudi, nije nepobedi v, otporan
razaranju, nije neusmeriv. ak i ako ostavi mo po
strani sloenost Gramijeve filozofije i politiku or-
gani zaci j u koju ona nuno ukl j uuj e, kao i ono to
on naziva "pobeda graanskog drutva", tu j e teori-
j sko nastojanje, nasuprot Fukou, na garantovanoj
nedovoljnosti u domi nantnoj kulturi prema kojoj je
mogue podesiti napad. Vilijams kae da "ma kako
domi nantan sistem moe da bude, samo znaenj e
nj egove domi naci j e ukl j uuj e ograni avanj e ili
selekciju aktivnosti koje pokri va, tako da po defin-
iciji ono ne moe iscrpsti sva drutvena iskustva,
koja stoga uvek potencijalno sadre prostor za al -
ternativna del anj a i alternativne namere koja ipak
ni su artikulisana kao soci j al ne institucije, pa ak ni
kao projekti" (Williams 1979:252).
Ne bih el eo da i zgl eda kako zakl j uuj em
prostim okretanj em ovih i drugi h komentara pro-
tiv Fukoove koncepci j e moi . U stvari, u velikoj
sveini nj egovog rada, u nj egovom ekstremi zmu
i konstantnom divljanju grani ca i reifikacija, nalazi
se uznemi ruj ue podseanj e na ono to, kadkad
eksplicitno no ee implicitno, biva izostavljeno,
zanemareno, prekoraeno ili premeteno. Prob-
lematika odnosa i zmeu subjektiviteta i ideje
pravde na primer, ili kategorija estetskog kao
negaci j a moi , ili geneal oka i kritika istorija kao
skup postupaka unutar mree diskursa znanj a
- pruena je antitetikim zal aganj em, Fukoovom
i magi naci j om moi . Ipak, ni gde to zal aganj e nije
vie sadrano nego u konfliktu i zmeu Fukoove
arheologije i same drutvene promen, koji mora
ostati za nj egove ueni ke, poput nas u tom sluaju,
da ga izloimo i ako j e mogue da ga razreimo.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: "Foucault and the Imagi nati on of
Power", u: Foucault: A Critical Reader, Edited by Da-
vi d Couzens Hoy, Oxford and Cambri dge: Blackwell,
1986, str. 149-155.
145
0 FUKOU
LITERATURA:
Dews, Peter (1979) - "The Nouvelle Philosophie and
Foucault", Economyand Society 8:2, May 1979.
Foucault, Michel (1971) - L'Ordre du discours, Paris:
Gallimard
Fuko, Miel (2005a) - "Pitanja Mielu Fukou o geo-
grafiji", u: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi
(prir.), Fuko 1928-1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad:
Vojvoanska soci ol oka asocijacija
Fuko, Miel (2005b) - "Poredak govora", u: Pavle
Milenkovi i Duan Marinkovi (prir.), Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Voj voanska
soci ol oka asocijacija
Mils, Rajt (1998) - Elita vlasti, Beograd: Plato
Williams, Raymond (1979) - Politics and Letters: In-
terview with New Left Review, London: New Left
Books
146
Etjen Balibar (Etienne Balibar)
FUKO I MA RKS
Ulog nominalizma
Zato se danas vraati na pitanje odnosa i zmeu
Fukoa i Marksa (ili na pitanje Fukoovog stava prema
"marksizmu"), s obzi rom na to da su ari tog pitanja
i koristi od nj ega ve iscrpljene, u naj manj u ruku,
krajem sedamdeseti h godi na i da su razmenjeni svi
argumenti prilikom vatrenih svoenj a rauna ko-
jih se svi seamo? I sm je Fuko u velikoj meri sebe
tumai o u brojnim novi nski m napi si ma i intervjui-
ma. Ipak nije teko zamisliti kakvu je ironiju u nj emu
izazivala vrsta formalnih ispitivanja i tumaenj a do
kojih su nei zbeno dovodi l e paralele i zmeu del i
autora, posmatranih u celini. Poto sam ipak kren-
uo tim putem, hteo bih da ga navedem na preicu
("dijagonalu") koja bi mu mal o poremetila ul oge u
potrazi za pitanjima koja bi trebalo postaviti kako
bi se nastavilo sa radom na filozofiji sa Fukoom, kao
i sa Marksom.
Poeljno je - a moda i neophodno, prilikom
itanja koje nije pobono - primeniti na Fukoove
tekstove (a tu pre svega mi sl i m na nj egove knjige)
nj egov princip analize pravila za obrazovanj e ili
individualizaciju iskaza: potraiti nj i hovu korel-
aciju sa drugi m i skazi ma, koji "nastanjuju njihove
rubove", sa kojima ulaze "u podruj e osporavanj a
i borbi", kako bi se "pronala nj i hova prodornost
dogaaj a" (Fuko 1998: 106; 114; 131), i, radi t oga,
povezati ui nkovi te iskaze sa di skurzi vni m takti-
kama koje se konstituiu i pri ozvode sopstvene po-
sledice na odreenom stratekom polju, prouavati
preobraaje tih takti ka u onoj meri u kojoj one, sa-
mi m ti m to se i skazuj u, menj aj u teren svoga de-
lovanja. Shvati emo da se tu ne radi o spekulisanju
0 nekakvom nereenom i o nj egovi m namerama,
ve o dosl ovnom shvatanj u potvrde neizostavno
politikog karaktera teori j skog diskursa, u nj egovoj
istoj "netelesnoj materijalnosti" (Fuko 1998: 130).
Jo od Kanta znamo da j e filozofija Kampfplatz, na
kojem nema konanog reenja sukoba i na kojem
nijedan misaoni projekat ni kada ne zauzi ma apso-
lutno j ednostavan i stabilan pol oaj , ve se razvija
kroz opozi ci j u sa postoj ei m i skazi ma, kroz njihovu
neprestanu "problematizaciju".
Ako el i mo da u toj perspektivi dodel i mo
pri vi l egovanu funkci j u opozi ci j i i zmeu Marksa i
Fukoa, moraemo odmah neto da preciziramo.
Postaviu hi potezu da se istinska borba sa Mark-
som neprestano obnavl j a kroz itavo Fukoovo del o
1 da predstavlja j edan od suti nski h izvora nj egove
produkti vnosti : borba je ve zapoeta u trenutku
kada se pie Istorija ludila (poto, kako oportuno
podsea P. Mare / Macherey / u j ednom nedavno
obj avl j enom napi su, u skretanju sa marksi sti kog
147
0 FUKOU
pravca koji je inicijalno prihvatio kao "konkretnu
kritiku" otuenj a, treba traiti razl oge iz kojih se
kasnije "kao kuge uvao od svega to j e dolazilo
od dijalektikog materijalizma"); borba je jo uvek
otvorena i nakon Volje za znanjem, kao to svedoe
odl omci sa kurseva, iz napi sa i sa predavanja iz
osamdeseti h godi na. Ta borba, u svakom sl uaj u,
nije j ednostavan dvoboj . Za to postoji nekoliko
j asni h razl oga. Prvo, ona se umee u razliite
programe rada, u kojima sukob sa Marksom ne
intervenie uvek na j ednako odl uan nain i ne
obraa se uvek istom "Marksu" i istom "marksizmu".
Tano j e da nam ponovno pokretanj e tog sukoba
naknadno moe i zgl edati kao j edan od konti nu-
iteta koji obezbeuj u j edi nstvo potrage koj om
se Fuko bavi iz knj i ge u knj i gu, iz arhive u arhi vu.
tavie, prilino je j asno da se Marksovi iskazi ne
shvataju na akademski i zol ovan nai n, ve u funk-
ciji konjunkture, odreeni su svoj om upotrebom i
tumaenj i ma, kroz neku vrstu rendgenskog sni m-
ka marksistikog tki va, procene nj egove ul oge
u savremenoj nauci (i mena Sartra, Merlo-Pontija
/Merleau-Ponty/, Altisera /Althusser/, i Frank-
furtske kole mogu ovde da posl ue kao reperi).
I konano, na prvi se pogl ed vi di da se za Fukoa
borba sa Marksom ni kada nije zavri l a u nj emu sa-
mome i da se ne moe razdvojiti od drugi h sukoba,
u kojima on intervenie u treoj , prvoj ili drugoj
liniji. Treba odmah zapazi ti da ta situacija "poli va-
lentnosti taktike govora" (Fuko 1982: 90) ovde
zabranjuje, ne samo svaki zahtev za i scrpnou,
ve i svaki zahtev za ograni avanj em ul oga u borbi
na j edno j edi no pitanje. Obrauj ui sopstvena pi -
tanja, Fuko ne prestaje da postavl j a Marksu pitanja
koja mu dolaze iz drugi h fi l ozofski h i istorijskih iz-
vora, kao to ne prestaje da drugi m sagovorni ci ma
ili proti vni ci ma postavl j a pitanja ija formul aci j a
zavisi od Marksa.
Pokuau da ilustrujem ovu hi potezu j edni m
zapanj uj ui m pri merom. Radi se o nai nu na koji se
u Volji za znanjem pitanje marksi zma ukrta sa pi -
tanj em psi hoanal i ze. To delo ima snaan pol emi ki
i programski karakter i dobro znamo da e nj egova
perspektiva biti del i mi no i zmenj ena, ali i da nje-
govo j edi nstvo proizilazi upravo iz protivnika koje
za sebe bira i od nai na na koji ih ukljuuje.
Nije dovol j no rei da Fuko u nj emu odbacuj e
izvestan poj am moi , izvestan poj am seksualnosti,
pokazuj ui ta predstavlja osnovu i za j edno i za
drugo ("represivna hipoteza"), i dovodi do t oga da
im se pripie esencijalistika definicija. Treba sh-
vatiti koliki je znaaj injenice da Fuko, s kraja na
kraj, dodelj uj e sebi zadatak da uniti nejasnu prob-
lematiku te "epohe", probl emati ku koja je sistemati-
zovana u onome to bi smo, u generi kom smi sl u,
mogl i nazvati savremeni "frojdo-marksizam" (Rajh
/Rei ch/ j e navoen vi e puta). Sam Fuko precizno
nam navodi gl avne teme ovog del:
- uzajamna prepletenost potiskivanja seksa i eksp-
loatacije radne snage u kapi tal i sti kom drutvu
(Fuko 1982: 11; 107; 114-115), kojoj odgovara
snano propovedanj e seksual nog osl oboenj a
kao komponente pol i ti ke i drutvene revolucije
(Fuko 1982:12; 74; 115);
- sauesnitvo moral ne cenzure, "policije iskaza" i
reprodukcije ekonomski h odnosa u okviru domi -
148
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
nacije j ednog istog pol i ti kog poretka (Fuko 1982:
21; 42-43);
- slinosti i zmeu gl obal nog buroaskog poret-
ka i vlasti koja se vri u porodi ni m i obrazovni m
"elijama", pod vodstvom zaj edni ke figure Oca
(Fuko 1982:30-32; 88-89; 100; 114);
- opta opozicija i zmeu prirodne energije, slepo
usmerene ka potrazi za zadovol j stvom, i vetakog
poretka institucija, i zmeu zabrane incesta u mo-
nogamnoj porodici i drave (Fuko 1982: 66; 76-77;
96; 103). Odatle seksual na hipokrizija vl adaj ui h
klasa (Fuko 1982:111), koja kulminira izmiljanjem
"principa realnosti" koj em se suprotstavlja snano
odbijanje, gl obal ni prevrat lanih vrednosti zas-
novani h na lai (Fuko 1982:88).
Zato j e kritika ovih tema toliko vana za Fu-
koa? Bez sumnj e zato to frojdo-marksi zam is-
tovremeno pripada i narodnoj i naunoj kulturi, to
je neka vrsta geometri j skog prostora u koj em se
odvijaju misaoni tokovi koji povezuj u razliite di s-
cipline, filozofske, naune i knj i evne diskurse, mili-
tantne, teorijske ili estetike prakse; zato to, sve u
svemu, predstavlja prirodno mesto koj em tei al-
ternativa drutvenim naukama. Uticaj frojdo-mark-
si zma na taj se nain iri dal eko i zvan ekspli ci tni h
realizacija, obuhvata i aktuel ne psi hosoci ol oke
diskurse i Batajevo naslee. Al i , frojdo-marksi zam
(u toj i toj varijanti) predstavlja "izvrtanje" vrednosti
koje propovedaj u moni institucionalni aparati,
ui nkovi to navodi na osporavanj e u ti m aparatima,
na bitke iji znaaj Fuko prepoznaj e, ali od svega
t oga nj emu je najvanije da se zapi ta u kojoj meri
one uistinu raskidaju sa di skurzi vni m obrasci ma
koje osuuj u. Nije preterano zakljuiti da Fuko
- koji pomal o vue na konzervati vi zam - ovde eli
radikalno da ispita evi dentnost, efikasnost i zves-
nog leviarstva ili revol uci onarnog utopi zma.
Jo neki razlozi i ne mi se odl uuj ui m. Sam
nain na koji Fuko kritikuje frojdo-marksizam
sugeri e da u nj egovi m oi ma takva j edna "kom-
binacija" mora, u optem smi sl u, da otkrije upravo
ono po emu marksi zam i psi hoanal i za pri padaj u
istom naunom pol j u, to e rei istoj prekoncep-
tualnoj osnovi . Nije si gurno da se mogu svesti na
ono to na taj nai n "zdruuju", ali jeste si gurno da,
u tom zdrui vanj u, mora delovati neko odreenje
koje je za njih kl j uno. Marksizam i psihoanaliza
ne mogu se tumai ti kroz neku varljivu istotu,
ve kroz upotrebe ili pri mene, a naroito kroz nji-
hovu meusobnu pri menu (posebno nain na koji
svako od njih obrauj e polje "drutvenih nauka").
Nasuprot tome, i zgl eda da takva j edna kritika
predstavlja kontra-iskuenje za autonomi j u samog
Fukoovog duskursa, kada se odnosi , bar na prvi
pogl ed, na iste "objekte": institucije moi, otpore,
iskljuenja, ponaanj e drutva prema moral ni m i
seksualnim "devijacijama", i znaaj tog ponaanja
u politikoj ekonomi j i moderni h drutava. Pojmovi
poput "normalizacije" i "disciplinarnog drutva",
koji su unapreeni u Nadzirati i kanjavati, prese-
caju u najmanju ruku verbal no (a to ne moe biti
sluajno) teme froj do-marksi zma, za koje bi i iskus-
niji i ne previe pakosni itaoci mogl i pomisliti da
donose supstitut ili uoptavanj e (taj e "rizik" uvek
biti prisutan u analizi "pastoral nog" oblika moi ,
zato to taj obl i k ima posl a sa nai nom na koji neki
149
0 FUKOU
seksualni reim zauzi ma mesto u "ekonomiji" moi
moderne drave; vi deti "Deux essais sur le sujet et le
pouvoi r"/ Foucault 1984 / ) . No, ta srodnost i zmeu
objekata i sami h rei frojdo-marksizma i fukoovske
istrage (srodnost koja bi mogl a j o uvek da se odri
kada bi i zgl edal o da Fuko pristupa protivrenom
kombi novanj u antifrojdovskih i antimarksistikih
pojmova) nagl aena je u Volji za znanjem kroz
konano pomaljanje poj ma"bi omoi "i kroz stalno
oznaavanje savremenog rasizma kao kljune po-
j ave o kojoj bi moralo da se govori . U svom prvo-
bi tnom obliku, Istorija seksualnosti trebalo je da se
zavri tomom o "Populaciji i rasama". Problem ra-
sizma zauzi ma znaaj no mesto u potrazi koju ovde
trasira Fuko (Fuko 1982: 29; 105; 109-110). Nije li,
konano, u tome "konkretan" ui nak koji najvie
otkriva od igre moderni h politikih tehnol ogi j a
koje se odnose na ivot na ni vou poj edi nani h tel
i na nivou populaci ja iliti "vrste" i nj ene reproduk-
cije? Nije li to znaaj an znak dubi ne u koju su, u
savremenom reimu znanj a-moi (pa ak i, kao to
precizira Fuko na kraju, "znanja-moi-zadovoljst-
va"), usidreni poj movi kao to su "degeneracija" i
"eugenika" koje bi trebalo shvatiti kao sam ti p us-
postavljanja kompromi sa i zmeu si mbol i ke krvi
i analitike seksualnosti (Fuko 1982: 110)? Ali Fuko
savreno dobro zna da neophodnost da se govori o
savremeni m obl i ci ma rasi zma, o nj i hovoj di nami ci
"mase", o nj i hovom uticaju na i ndi vi dual nu "linost"
i o nj i hovom odnosu sa ratom (o emu opi rno
govori u posl ednj em pogl avl j u Volje za znanjem)
jeste u korenu froj do-marksi zma kod Raj ha, kao i
kod Adorna ili Markuzea (Marcuse) (i zvanrednog
teoretiara "represivne civilizacije"). Zna i da j e j ed-
na od najoiglednijih tekoa koja proistie i z teo-
retizacija frojdo-marksista (u svakom sl uaj u kod
Raj ha, na koga ne prestaje da se poziva) povezana
sa nezgodnom bl i skou nj i hovog bi ol ogi zma, ili
nj i hovog energeti zma, raunajui i energeti zam
sami h rasisitikih i deol ogi j a. I ne moe da se ne
zapi ta pod kojim to uslovima analiza moi u savre-
meni m drutvi ma - kao to j e, u suti ni , biomo ili
mo nad vrstom, koja j e ukorenj ena u "bioistoriji"
i zapoveda "bi opol i t i ci "- nee biti shvaena dvos-
misleno. U t om smi sl u kritika froj do-marksi zma
nee biti samo teorijski preduslov, ve neophodan
ogl ed, i to u cilju isticanja razliitosti nj egovi h sop-
stvenih poj mova i poravnavanj a njihovih praktinih
ui naka.
Znamo kako se u Volji za znanjem razvija
kritika "represivne hipoteze", i stovremeno sa
obj anj enj em funkci j e koj u ona i ma u ekonomi -
ji di skurs o seksu: nalaganje govora o seksu,
stvaranja istine o nj emu, traenj a svaije istine u
nj emu. Nal aganj e koje osi gurava umnoavanj e
nareenih di skursa (zbog ega moderna zapadna
drutva postaj u najreitija u istoriji kada se radi
o seksu i postaj u izumitelji ovog generi kog po-
j ma), i koje nije osl abl j eno, ve j e, naprotiv, taktiki
oj aano uapostavl j anj em zabrane. Polazei od ove
karakterizacije, Fuko e froj do-marksi zmu uputiti
tri vel i ka argument a:
1. Najpre nj egova istorijska pogrenost. Pogreno
je u materijalnom smislu to je drutvo koje se raz-
vija poev od XVIII veka - "nazovi mo ga po volji
graanski m, kapi tali sti ki m ili industrijskim" (Fuko:
1982: 64) - odbi l o seks i prakti no ga cenzurisalo.
Radije ga j e proi zvel o kao predmet svojih stalnih
150
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
bri ga. Pogreno je i to je kastinski nadzor nad
polno odreenim tel om radnika bio neophodan
uslov za "putanje u rad" radnikih masa, prole-
tarijata (Fuko 1982: 100-101, 106-107). Ovde Fuko
direktno citira Marksa (Fuko 1982:111). Ono to je
tano u istorijskom smi sl u jeste, naprotiv, to da je
seksualnost sa svoj i m regul aci oni m i represivnim
dispozitivima (porodini moralitet, naroito zabra-
na incesta, edukati vna dresura, medikalizacija i psi-
hijatrizacija) bila uvezena u oblast rada poev od
j ednog buroaskog model a, a od tada su ekonom-
ski odnosi evoluirali prema drutvenoj integraciji i
tananoj normalizaciji radne snage (a bez sumnj e i
prema rastuoj intlektualizaciji te snage). Istovre-
meno treba zamisliti "asketizam" buroaskog mora-
la, i to ne kao uslov za ekonomsku racionalnost, ili
obrnuto, kao hipokriziju, ve kao taktiku intenzivi-
ranja telesnog zadovol j stva.
2. Tu j e, zatim, nj egova zavi snost od j ednog isto
pravnog modela moi , model a koji je i ograni en
i arhaizujui, usredsreen na predstave suvereni-
teta i Zakona (moralnog Zakona, pol i ti kog Za-
kona, si mbol i kog Zakona). Ovde dol azi mo do
zaj edni kog j ezgra psi hoanal i ze i marksi zma, zbog
kojeg je mogue, pa ak i nei zbeno, nj i hovo kom-
bi novanj e. Svaki od njih je u onom drugom pre-
poznao sopstvenu pretpostavku. Jo preciznije
reeno, svaki od njih j e u onom dr ugom prepoznao
varijantu ideje potinjenosti poj edi naca j ednoj
sili domi naci j e, koja mora da popri mi obl i k pokor-
nosti (Fuko 1982: 84-85), i kojoj Fuko od Nadzirati
i kanjavati neprestano suprotstavlja ideju pozitiv-
i zma ili proi zvodnj e moi , ideju "discipline" (mada
je ta ideja kod njega mnogo starija: videti Istoriju
ludila, o "pozi ti vnom" znaenj u moi zatvaranja, ili
Poredak govora, o "moi afirmacije" koja pokuava
da opi e geneal ogi j u).
Zapazi emo i da i zmeu ideje potinjenosti-
pokornosti i ideje otuenj a postoji duboka srod-
nost (poto pokornost u krajnjoj instanci mora da
se zasnuj e na interiorizaciji Zakona koji proizilazi iz
spoljne vlasti; poto pokornost na taj nain odreuje
cepanj e subj ekta, koji e poprimiti privilegovan
oblik dual i zma dua-telo, ali ga moemo pronai i
u dual i zmu j avno-pri vatno, ili u dual i zmu drava-
drutvo). Verujui da je otkrio princip objanjenja
u slinosti drave i moralne Cenzure, frojdo-mark-
si zam, zaj edno sa svi m ostalim varijantama repre-
sivne hipoteze, samo ponavlja ve postojeu i mag-
inarnu shemu i to na identian nain u svakom od
svojih dvaju sastavnih del ova.
3. Ako napravi mo j o j edan korak, moi emo da
otkrijemo u i tavom tekstu Volje za znanjem siste-
matsku kritiku onoga to u, kao referencu na
idealistiku filozofsku tradiciju na koju su se veo-
ma rano obruili materijalisti (Lukrecije), veoma
rado nazvati principom drutvene homeometrije: uz
pomo t oga shvati emo ideju da u drutvenoj (ili
politikoj, ili kulturnoj) "celini" svi "delovi" ili "elije"
moraju biti slini samoj celini. U ovom sluaju, poen-
ta Fukoove kritike (u ovom smislu materijalistike)
usredsreuje se na pitanje porodice (ali dodiruje i
druge institucije i aparate, kao to su kola ili me-
dicina). Toliko Fuko podvl ai strateku ul ogu po-
rodice (njene moralizacije, njene medikalizacije)
u dispozitivu regulacije popul aci j a, dispozitivu
koji oblikuje j ednu od suti nski h moi "buroaske"
151
OFUKOU
drave, toliko se upi nj e da pokae kako se porodica,
koja je u isti mah i mesto institucionalne perverzije
(Fuko 1982: 45) i histerizacije enskog tela (Fuko
1982: 93, 107), i neto to nije psihijatrijski prostor
(Fuko 1982: 99), i ul og u nadmetanj u i zmeu pos-
edni ka profesionalnih znanj a o oveku (Fuko 1982:
89, 93, 96), i sredstvo socijalizacije prokreativnog
ponaanja, a naroito mesto pravnog "rekodiranja"
telesnih tehnika uopte, u obliku saveza ili srod-
nosti (Fuko 1982: 94, 96-97, 107), ne moe se, i to
upravo iz tog razl oga, smatrati svedenom slikom
gl obal nog drutva. "Porodica ne ponavlja drutvo,
a ovo je, sa svoje strane, ne podraava" (Fuko 1982:
89). Porodica je "lokalno ari te"znanj a-moi (Fuko
1982: 88), ali nije monada, pars totalis "drutva", i
ono stoj e od stratekog znaaj a nije njena slinost,
ve njena specifinost ili nj ena razliitost. Porodi-
ca, dakle, nije drava u mal om, niti je drava veliki
patrijarhat.
Ova se analiza odmah proiruje na sve insti-
tucije ije prakse dopri nose proi zvoenj u takvog
sl oenog objekta kao to je "seksualnost" i oblikuje
sutinski deo kritike predstavljanja moi koja je
"opti sistem vl adavi ne to ga j edan el ement ili sku-
pina sprovodi nad drugi m i ija dej stva, nepreki d-
nim ravanjima, prosecaju drutveno telo s kraja
na kraj" (Fuko 1982: 83), drugai j e reeno organi -
ci zma (organicizma u koj em treba itati odravanj e
ideje due ili duha radije nego tel esnog model a).
Ona, dakle, konkretno ilustruje ono to Fuko nazi va
potrebom za nominalizmom (Fuko 1982:84), i za ta
se ne moe rei da nema kritiki ui nak na neke od
njegovih sopstvenih ranijih formul aci j a. U Nadzirati i
kanjavati napisao je sl edee, po pitanju svog opisa
panopti zma:"ta j e neobi no u injenici da zatvor
lii na fabrike, kol e, kasarne, bol ni ce, koje pak
sve lie na zatvore?" (Fuko 1997: 256) lako je j asno
upozori o i taoca da "panopti kum" treba shvatiti
samo kao program, ija e realizacija odmah naii
na otpor, i sam je predstavio zatvor kao "zatvorski
arhi pel ag" (Fuko 1997: 341), sai nj en od nekoli ko
koncentrinih krugova institucija, disciplinarnih
praksi koje predstavljaju "sredstvo za stalnu kontro-
lu stanovni tva: ono je aparat za nadziranje itavog
drutva, i to posredstvom samih prestupni ka" (Fuko
1997: 320), pol aznu i krajnju taku za sve varijetete
normativne moi , koji kao celina predstavljaju "dis-
ciplinarno drutvo". Tada j e Fuko i zgl eda odustao
od ideje da se definicija velikih "dijagrama moi",
svojstvenih datom drutvu, moe zasnovati na for-
malnoj slinosti institucija (po kojoj uvek luta ideja
da svaka od tih institucija jeste deo vel i kog meha-
ni zma neke moi , ili uestvuj e u generi koj sutini
moi), i preao je na tezu dvosmislenosti moi i na
prouavanj e istorijske artikulacije njenih razliitih
praksi, koja sa svoje strane implicira - kroz prekid sa
filozofskom tradi ci j om koja ide od Kanta do Marksa
(ili bar "ml adog Marksa") - da ne postoji praksa kao
takva, ve postoje razne prakse, od kojih svaka ima
sopstvenu tehnol ogi j u.
Ali, ta se kritika pridruuje, a i daje novu
vrstu preciznosti, j ednoj sutinskoj temi , za koju
moemo rei da se provlai kroz itavo Fukoovo
delo, kao kontrapunkt nj egove kritike humani zma
i "antropolokog kruga": ponovno postavljanje pi -
tanja politikog psihologizma, u najirem smislu
rei. Uz pomo t oga razumeemo ideju da istorijski
i drutveni procesi pronal aze svoje sidrite, svoj us-
152
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
lov za ostvarenje, u nai nu na koji se odreuju po-
j edi nci , bilo sl obodno, bilo pod pri nudom (ideja ko-
j oj "seksualna psi hol ogi j a" ili psi hol ogi j a seksualne
linosti daje dodatnu objektivnost), da simetrina
ideja prema kojoj psi hol ogi j a, ponaanj e ili svest
pojedinaca reflektuje funkci onal no mesto koje oni
zauzi maj u na polju institucija ili politikih kontra-
dikcija (marksistika "kl asna svest" najee je bila
samo j edna od varijanti te ideje). Fuko je nepres-
tano istraivao poreklo i insitucionalne oblike tog
teorijskog odnosa, to e rei neprestano se pitao
zato se u savremenom drutvu, i to utoliko vie
to se ono"modernizuje", dakl e "politizuje", politika
(bilo da se radi o praksama vl adanj a ili o otporima
koje one izazivaju) projektuje na psi hol ogi j u, pri-
morava poj edi nce da se poistovete sa jednim"ja"(ili
sa j edni m "mi") kako bi delovali kao drutvena bi a.
Kakvi su modeli subjektiviteta koje poj edi nci mora-
ju podraavati kako bi se ukljuili u igru praksi? U
tom pogl edu utopija froj do-marksi zma i zgl eda kao
prosto izvrtanje vrednosti, koje u potpunosti ostaje
zarobl j eno u politikoj mrei, i kao neto to otkriva
psi hol ogi zam nerazdvojiv od svojih roditelja, mark-
si zma i psihoanalize.
Tu, meuti m, prestaje simetrija. U kontekstu
Volje za znanjem Marks i Frojd su predmet potpuno
drugai j e obrade. Ovde se nee raditi o tome da
se utvrdi da l i j e j edan taniji od dr ugog, ve da se
opi e nain na koji ta dvostruka simetrija tumai
Fukoovu diskurzivnu strategiju.
ini se da j e ona (upravo i z razloga poetnog
cilja j edne "istorije seksualnosti") najpre usmerena
protiv psihoanalize, s obzi rom da tvrdi da seksual -
nost nema istoriju (ili da je seks upravo ono to u
itavoj istoriji nadvi suj e istoriju, prema shemi iska-
zi vanj a grani ca lj udske ograni enosti , opi sanoj na
posl ednj i m strani cama Reci i stvari). Ali, ini se da
je isto tako vano, s obzi rom na to da se kritika psi -
hoanali ze vri pomou izvesne upotrebe marksizma
(ili, ako hoete, tako to se protiv same psi hoanal-
ize okreu marksistiki iskazi koji j oj se pripisuju u
frojdo-marksistikoj meavini), odbaciti itav taj
deo transcendentnosti marksi zma, koja je data u
samom j ezi ku istorijske imanentnosti (ideja za-
kona u istoriji), to e njen kritiki domaaj svesti
na nul u. Na taj nai n, zavi sno od take gl edi ta, (ne
usuuj em se da kaem od odabiranja "Marksa" ili
"Frojda" kao teorijskih referenata), moi emo da
steknemo oseaj , bilo da j e od suti nskog znaaj a
prekid sa Froj dom ija kritika Marksa nije nita
drugo do sredstvo, bilo da je kritika Marksa utoliko
nemilosrdnija ukoliko uslovljava svako konano
svoenje rauna psi hol ogi zmom u koji je ukljuena
psihoanaliza. Tu se, naravno, radi o dispozitivu
"politike istorije istine" (Fuko 1982: 57)* pokazati,
kroz povratak tradi ci onal ne teme istine koja bi bila
"u i zvesnom srodstvu sa slobodom", da "istina nije
sl obodna po prirodi, niti j e nesl obodna grekom,
ve da kroz itavu nj enu proi zvodnj u prolaze
odnosi moi".Toj kritikoj tezi psi hoanal i za kakvom
je Fuko vidi postavlja suti nsku prepreku, zato to
je ona u potpunosti osl onj ena na praksu priznanja i
* "L'histoire pol i ti que de l a vrit", kako stoji prema navodu Bal i bara. U postoj eem prevodu Jel ene Staki ovo j e prevedeno kao
"pol i ti ka teorija istine" (prim. ur.).
153
0 FUKOU
na osporavanje te prakse, zato to od samog seksa
pravi istinu koja "zahteva" da bude osl oboena; a
marksizam moe da d odl uan doprinos, pod us-
lovom daj e u stanju da se razdvoji od svog del koji
poistoveuje tlos osl oboenj a sa konanom mani -
festacijom istine, i koji u konanoj analizi nastaje iz
represivne hipoteze.
Treba li rei da kritika psihoanalize nastaje iz
kategorije ideologija! Fuko je uvek odbaci vao taj
poj am (i to ponovo ini i ovde: Fuko 1982: 63, 88,
91,111), sa j edni m mal i m, ali znaaj ni m i zuzetkom
u Arheologiji znanja. Ali ne uvek iz istog razl oga.
ini mi se da bi j edna retrospektiva pokazal a da je
marksistiki poj am i deologi j e (onakav kakav je is-
kazan u Nemakoj ideologiji, to e rei kao "svest
o sebi " drutvenog bi a, ili kao apstrakcija "jezika
stvarnog ivota", pre nego kao odraz) uvek morao
da se prikazuje, i to samo virtuelno, na samom polju
diskurs i znanj a, a kritiku nj egovi h nauni h preten-
zija omoguuj e arheol ogi j a. Preli smo, meuti m,
sa problematike predstave i znaka na probl ema-
tiku prakse. Pri ponovnom itanju Naissance de la
clinique, knjige u kojoj se ne radi o Marksu, i to sa
razl ogom, ve se istorijske kategorije kul turnog
iskustva savijaju u pravcu anali ze institucionalnih
praksi, ne moemo izbei zakl j uak da je Marksov
"jezik stvarnog ivota" Fukou morao izgledati kao
neto izmenjena varijanta Kondi j akovog (Condi l-
lac) "jezika delovanja"(i shodno tome svaka teorija
ideologije kao potomstvo /.../ Ideol oga) - po cenu
zamene Prirode Istorijom u ulozi i zvornog iskustva
u koje e se uplesti i znak i stvar. Pri ponovnom
itanju analiza "proi zvodnj e diskursa", koje se j edna
za drugom pojavljuju poev od Poretka diskursa,
ini se, naprotiv, da ono to predstavlja probl em
u poj mu i deol ogi j e jeste nj egova antropol oka
pretpostavka, nj egovo i mpli ci tno pozi vanj e na
otuenje subj ekta, raunajui i "neznanje", ili "iluz-
iju", koji ulaze u sastav odnosa domi naci j e. Izmeu
ove dve kritike, Arheologija znanja je predstavljala
trenutak bekstva i z nestalne ravnotee (a to je j e-
dini trenutak kada se Fuko ravnopravno pozvao na
Marksa, Frojda i Niea kao na zaetni ke "decentral-
izacije subjekta"). Marks na koga upuuj e Fuko kako
bi upisao "raski d" i zmeu i deol ogi j a i nauka u isto-
riju di skurzi vni h formacija jeste upravo onaj Marks
koga je Altiser preobrazi o u teoretiara artikulacije
praksi, u koje bi spadal e i "diskurzivne prakse". Ali,
taj je trenutak nestalan, zato to oznaavanj e di s-
kurzivnih formacija uvek tei svoenj u artikulacije
moi i znanj a na artikulaciju neznanj a i spoznaj e.
Od te take j edi nstvo "mo-znanj e"pomera pitanje
i deologi j e u smeru potpune istoznanosti praksi po
pitanju istine, umesto da joj d neko drugo ime u
cilju kritike vrsta znanj a. Svaka praksa, kao vrenje
moi , implicira norme istine, procedure podele na
istinu i lanost, a (nauna) spoznaj a po tom pitanju
nije nita drugo do mo koja se vri meu drugi m
moi ma.
Poto psi hoanal i za ne treba da se kritikuje kao
"ideologija", Fuko nam j ednost avno predlae, kroz
obrasce koji u vel i koj meri upuuj u na kritiku spe-
kulacije kakvu i tamo, na primer, u Nemakoj ide-
ologiji, genezu seksa koji j e"i deal nataka","naj spe-
kulativniji, najidealniji el ement, takoe i el ement
koji se nalazi naj dubl j e u unutranjosti j ednog me-
hanizma", "zami l j ena t aka" ili "zamiljeni el ement"
kojoj istorijski di spozi ti v seksualnosti propisuje
154
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
itavo poj edi nano i skustvo (Fuko 1982:136-137).
I kae nam da ta geneza i stovremeno ima vred-
nost "arheologije psi hoanal i ze" (Fuko 1982: 114).
Psihoanaliza ne moe da i zbegne spajanje sa tom
idejom seksa ni teorijski (zato to je to za nju smo
ime istine) ni prakti no (zato to psi hoanali ti ka
praksa u potpunosti zavisi od postoj anj a neke sek-
sualne zabrane i od nal aganj a da se ona ukine).
Tako da j e pretpostavka psi hoanal i ti kog nomi nal -
izma j ednostavno apsur dna/dok se pretpostavka
nomi nal i sti kog marksi zma moe bar uzeti u
razmatranje.
Odbaci vanj e froj do-marksi zma onda moe da
se ita kao j ednostavan predusl ov za marksistiku
kritiku psi hoanal i ze:
"Neki veruju da mogu da obznane dva si me-
trina licemerja u isti mah (...) To znai pogreno
razumeti proces koj i m j e buroazi j a, ba naprotiv,
potvri vanj em j edne nadmene politike, podarila
sebi j ednu razbrbljanu seksual nost koju j e prole-
tarijat dugo odbi j ao da prihvati, sve otkako mu
je ona poel a bivati nametana, u cilju nj egovog
poti nj avanj a. Ako j e tano da j e' seksual nost ' skup
dejstava to ih je u telima, ponaanj i ma, drutveni m
odnosi ma i zazvao i zvestan mehani zam koji j e
proizaao i z j edne sl oene poli ti ke tehnol ogi j e,
onda valja priznati da taj mehani zam nije dejst-
vovao si metri no i na j ednoj i na drugoj strani te
da, prema tome, nije i zazvao ni ista dej stva. Valja
se, dakl e, vratiti j o odavno i zvi kani m formul aci -
j ama; treba rei da postoji buroaska seksual nost,
da postoj e klasne seksual nosti . Ili, j o bolje, da j e
seksual nost prvobitno, istorijski buroaska: da ona
u svoja uzastopna pomeranj a i premetanja uvodi
posebna kl asna obel ej a"(Fuko 1982:111-112).
Fuko upuuj e upravo na j edno od tih pomer-
anja kako bi obj asni o, ako ne samu mogunost psi-
hoanalize (jer se ona u itavu istoriju objektivizacije
seksa upi suje kao obj ekat znanj a, u itavu istoriju
koja povezuj e seks, re i zabranu), a ono bar mesto
i trenutak nj enog nastanka.
Kao to postoji bie, ili j o bolj e"klasno telo"sek-
sualnosti (Fuko 1982: 109), tako se bie diskursa ili
prakse psi hoanal i ze ne moe razdvojiti od poloaja
klase, u smislu mesta koje ona zauzi ma u stratekim
odnosi ma meu kl asama (Fuko 1982: 113 i dalje).
Ranije j e Fuko neprestano iznosio argumente pro-
tiv ideje paralelizma i zmeu politike represije
siromanih klasa i kontrole seksa (Fuko 1982: 106
i dalje). Zbog t oga to se porodi ca morala prven-
stveno shvatiti kao mesto intenziviranja dispozitiva
seksualnosti, ona je najpre predstavljala privilegiju
buroazije, i sa strane zadovol j stva i sa medi ci nske
strane, sutinski el ement nj ene kulture. Ali i osn-
ovu rasizma isto buroaske drave, povezanog sa
nasleem i eugeni zmom.
"I taj je proces bi o povezan s kretanjem ko-
j i m je ona potvrivala svoj u razliitost i svoju pre-
vlast. Nema sumnj e u to da treba priznati da je
potvrivanje tela j edan od gl avni h vi dova klasne
svesti; ako nita drugo, a ono je sa buroazi j om
osamnaestog veka sluaj bio takav; ona j e pl avu
krv vlastele preobratila u dobrodrei organi zam
i zdravu seksualnost; shvatamo zato j oj je trebalo
toliko vremena i zato se sa onoliko preutkivanja
155
0 FUKOU
suprotstavljala tome da i drugi m kl asama - upra-
vo oni ma koje je eksploatisala - prizna telo i seks"
(Fuko 1982:110-111).
Industrijalizacija, urbanizacija i drutveni kon-
flikti XIX veka dovode u pitanje tu privilegiju,
dovode do irenja "seksual nog tela" na itavo
drutveno telo (Fuko 1982:111) - to e rei irenja
porodi ni h, medi ci nski h, demografski h tehni ka
seksualizacije. Podela klase se onda pomera: vie
se ne odnosi na posedovanj e ili neposedovanj e
seksual nog tela, ve na nain na koji je nametnuta
i tretirana zabrana. "Oni koji su i zgubi l i iskljuivu
povlasticu da brinu o svojoj seksualnosti od sada
imaju povlasticu da vi e od ostalih doivljavaju ono
to zabranjuje seksualnost i da poseduj u metodu
koja omoguava uklanjanje potiskivanja" (Fuko
1982:114). U isto vreme psi hoanal i za u buroaskoj
klasi zauzi ma mesto kritike krune psihijatrijskog
dispozitiva, a narodne su klase i gosane kao arite
degeneracije "rase", i ubaene su u administrativnu
i pravnu mreu namenj enu progonu incesta, itd.
Taj klasni poloaj psi hoanal i ze j este samo j ed-
na od dvaj u strana kritike. Na drugoj strani, koja
se iskljuivo tie geneze idealiteta psi hoanal i ze, ne
del u je tematika bliska marksi zmu. Ili bol j e reeno,
tu pozivanje na Marksa nei zbeno mora da ue
u proces podele. U predstavi psi hoanal i ze seksa,
zasnovanoj na igri skri venog i oi gl ednog, elje i
zakona, smrti i srodnosti prvobi tno spoj eni h, po
Fukoovom miljenju ne treba vi deti j ednostavnu
posl edi cu razvoja di sci pl i na normal i zaci j e tel, ve
povratak na pravni model - ili j o bol j e, "pravno-
diskurzivni" (Fuko 1982: 81) - moi na praksama
koje j e ostvaruj u. A to smo pokuali da razmatramo
kao unutranju kontradikciju u kompl eksu pravila i
normi , onu koju je detaljnije analizirao u Nadzirati
i kanjavati (suprotstavljajui najpre "mo Norme"
sa "moi Zakona" - /Fuko 1997: 208/ - a zati m
pokazuj ui kako u di sci pl i narnoj , to e rei nor-
mativnoj moi i ma "najvie moi " ili "dodatka" koji
j edi ni obezbeuj e pravni m fikcijama spaj anj e sa re-
al ni m, proi zvodei pravno realno /Fuko 1997: 254,
288, itd./). Uostalom," pozivajui se na taj kritiki
povratak, obavl j en u i me prava i nj egovog pravnog
ideala, a protiv di sci pl i na iz kojih i pak proistie,
Fuko oznauj e ono to naziva "politikim ponosom
psihoanalize" (Fuko 1982: 131), nj egovu teorijsku i
praktinu opozi ci j u fai zmu, i to ukazuj e na sam iz-
vor nj egovog i ni ci j al nog preki da sa organi ci sti ki m
"velikim si stemom" perverzije, naslea i degener-
ecije (Fuko 1982:105).
U srcu (psi hoanal i ti kog) idealizma javlja se
nesporno carstvo pravnog idealiteta, i magi narnog
sistema istorijski sai nj enog od suvereniteta. Fuko
to carstvo opi suj e kao iluziju, ali samo kao ono to
odrava anahroni zam:
"Drutvo koje postavlja norme istorijska je po-
sledica tehnol ogi j e vlasti ije je teite na i votu.
U odnosu na drutva kakva smo znali do osamn-
aestoga stolea, zali smo u fazu opadanj a pravo-
sudnog; ustavi doneti , posl e francuske revolucije,
irom sveta, i znova napi sani i preraeni zakoni ci ,
vascel a trajna i buna zakonodavna delatnost ne
bi trebalo da nas zavaraj u: upravo su to oblici koji
i ne j ednu u sutini normati vnu vlast prihvatljivom"
(Fuko 1982:127).
156
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
Sa nekoliko rei ("ivot" nasuprot "radu", "nor-
malizatorski" nasuprot "ekonomskom": ali u oba
diskursa radie se o proi zvodnj i , ili bolje reeno, o
produktivnosti), i zgl eda kao da se na udan nain
pribliavamo marksi zmu: onom koji j e, sa Marksom
iz Bede filozofije, tvrdi o "rvanj e vam dati drutvo
sa sizerenom; parni mlin e vam dati drutvo sa in-
dustrijskim kapitalizmom", i ukazao na Prudonovu
"fikciju drutva osobe"; onom koji j e, sa Marksom
iz 18. Brimera i Lenj i nom iz 1905, opisivao "ustavne
iluzije" revolucionara, ponavl j aj ui oblike borbe
protiv feudalnosti; onom, naravno, koji j e, sa Mark-
som iz Kapitala, opi si vao u zakonski m propisima
fabrike posledicu stalne "krajnosti" odnosa snaga
na pravne oblike ugovora.
Na kraju se ipak nal azi mo dal eko od nj ega. I
to ne samo zato to Fuko posredno opi suje mark-
sizam kao neto to se samo, po pitanju drave,
ubacilo u predstavu monarhi j skog suvereniteta,
to ga osuuj e da oscilira i zmeu ideje svemoi i
ideje radikalne nemoi ili isto parazitske funkcije
drave, u skl adu sa di j al ekti kom sve ili nita (ve je
u Nadzirati i kanjavati, raspravljajui o anal i zama
Ruea (Rusche) i Kirhajmera (Kircheimer), Fuko siste-
matski suprotstavio zakon "sve ili nita", kontrole
ili destrukcije, kao to ga zami l j amo po pitanju
dravni h aparata, sa nej asnom mreom uinkovitih
"mikromoi", koje deluju u samom kontaktu tel)
(Fuko 1997:33 sq). Jer ta bi se zavi snost marksi zma
po pitanju pravne iluzije (ili "decizionistike" iluzije,
zasnovane na antitezi prava i nasilja) koju i sam
kritikuje, mogl a del i mi no tumai ti u termi ni ma
unutranj eg prekida, ili razilaenja i zmeu nj egove
anali ze eksploatacije i nj egove analize drave. J e-
dan deo marksi sti kog diskursa mogao bi se onda
tumaiti kao osporavanje unutar pravne predstave
moi, koje je u t om smi sl u simetrino sa unutranjim
osporavanj em koje unosi psihoanaliza u di sci -
plinarne prakse i sastavni je deo humani sti kog so-
cijalizma XI X veka:
"Druga j edna vrsta kritike politikih ustanova
pojavila se u devetnaestome stol eu; kritike mno-
go korenitije post oj e posredi bilo da se pokae ne
samo to da stvarna vlast i zmi e propisima prava,
ve i to da je sam pravni sistem tek nain vrenja
nasilja, nj egovog prisajedinjenja dobiti nekih, i
postizanja da, pod vi dom opteg zakona, dejstvuju
nesimetrinosti i nepravde domi naci j e. Ali ova kri-
tika prava i dalje se vodi na temelju postulata da
vlast po svojoj prirodi i u i deal nom vi du treba da se
vri prema j ednom osnovnom pravu" (Fuko 1982:
80).
Fuko, u stvari, i sam sugeri e naine da se izae
iz tog zamrenog odnosa prava i kritike prava. i ni
to u Nadzirati i kanjavati, sluei se Marksovim
analizama iz Kapitala po pitanju manufakturne
podele rada, i to da bi pokazao kako disciplinarni
prosedei utiu na porast korisnosti tel neutraliui
njihov otpor, i, u opti j em smi sl u, omoguuj u spa-
j anj e dvaju procesa akumul aci j e ljudi i akumul aci j e
kapitala (Fuko 1997: 249). "Di sci pl i na" i "mi kromo"
istovremeno predstavljaju drugu stranu ekonom-
ske eksploatacije i drugu stranu pravno-politike
domi naci j e klase i omoguuj u promiljanje nj enog
j edi nstva; to znai da se umeu u trenutku "kratk-
og spoja" koji Marks pravi i zmeu ekonomskog i
politikog, izmeu drutva i drave, u analizi pro-
157
0 FUKOU
cesa proi zvodnj e (i na taj nam nain omoguuj e
da mu pripiemo poznavanj e "prakse"). Fuko to
nanovo ini, ali na drugi nai n, u Volji za znanjem,
uzimajui u razmatranje poj am hegemonije koji
snano upuuj e na Gramija (Gramsci): radi se, u
stvari, o tome da treba da prestanemo sa pred-
stavljanjem klasa kao subj ekata ili kao kasti (Fuko
1982: 85), a naroito sa svrstavanjem sloenosti
odnosa moi , mnogostrukosti obl i ka konflikta i
otpora u samu nj i hovu definiciju (Fuko 1982: 86),
to predstavlja nain da se izae iz sheme "koren-
itih preloma, krupni h podel a nadvoj e" (Fuko 1982:
86) koja na uvek idealan nai n sadri neophodnost
konane krize i prevrata. "Drutvene hegemoni j e"
(Fuko 1982: 83), "hegemoni j ski ui nci " koji i ne
"velike dominacije" (Fuko 1982: 84), obrazovanj e
"arita prevlasti" koja predstavljaju pol aznu os-
novu za irenje mree institucija i disciplinarnih
praksi na itavo drutvo (Fuko 1982: 110), moraju
se shvatiti ne kao datosti, ve kao rezultati ili kao
rezultante "konani h obl i ka" koji su istovremeno
oblici razlikovanja i uspostavljanja odnosa. Isto se
tako revolucije moraju shvatiti kao "strateko ko-
dovanj e tih taaka otpora" (Fuko 1982: 87), drugi m
recima kao uinci konj unktural ne integracije, koji
nisu unapred utvreni (ovde emo zapaziti da j e
Lenj i n, o kome j e Fuko j ednom pri l i kom ironisao po
pitanju nj egove "teorije" "najslabije karike" domi -
nacije -"Pouvoi rs et stratgie", razgovor sa . Ran-
sijerom ( J. Rancire), (Foucault 1977) - napisao sa
svoje strane: "zamiljati da e j edna voj ska zauzeti
poloaj na nekom datom mestu i rei: 'mi smo za
socijalizam', a da e neka dr uga, na nekom dr ugom
mestu, rei: 'mi smo za imperijalizam', i da e to
biti drutvena revolucija (...), znai biti revolucio-
158
nar na reima, koji ne zna nita o t ome ta je prava
revolucija" - Oeuvres, t. XXII, str. 383). Ukratko, ove
su korekcije u suprotnosti sa eshatol oki m i magi -
nari j umom istorije koji marksi zam preuzi ma, ali ni
po emu nisu u neskl adu sa Marksovi m stratekim
anal i zama, a ne protivree ni ideji "naddetermi -
nacije" koj om se sl ui o Altiser radi anal ogne kritike
"marksistike" tel eol ogi j e.
Ono to, zauzvrat, oznaava neumanj i vo
razmi moi l aenj e j este sama ideja drutvene struk-
ture konflikta, koj u predl ae Fuko. Razmi moi l aenj e
se ne odnosi na izbor i zmeu "l okal nog" i "gl o-
bal nog" (mikrofizike i makrofizike moi , da tako
kaemo), ve se odnosi na opozi ci j u i zmeu j edne
logi ke odnosa snaga, ija "protivrenost" nije
nita vie od naroite konfi guraci j e, i j edne logike
protivrenosti, iji "odnos snaga" nije nita drugo do
strateki trenutak. Za Marksa kao i za Fukoa, u po-
slednjoj analizi, bi l o bi pravo postaviti tezu da "veze
vlasti ne stoje i zvan ostalih vrsta odnosa (...) ve da
kao bitne postoj e u njima" (Fuko 1982: 84), ili ak
da mo "dolazi odozdo" (Fuko 1982: 85), to e rei
da itavu svoj u ui nkovi tost ili realnost izvlai iz
materijalnih usl ova u koj i ma se vri; a fortiori bilo bi
pravo i postaviti tezu da"gde i ma vlasti ima i otpora"
(Fuko 1982: 86). Al i , ove se teze ne razumeju na isti
nain. Fuko ih razume kao isto spoljanje, to znai
da se "ciljevi" suprotstavljeni u nekom stratekom
konfliktu uni tavaj u, neutraliu, uzaj amno j aaj u
ili menj aj u, ali ne obrazuj u j edi nstvo ili nadmoan
individualitet. Nasuprot tome, za Marksa usl ov
konflikta j este interiorizacija samog odnosa, tako da
antagoni sti ki poj movi postaj u funkcije ili nosioci
tog odnosa: zbog t oga u marksistikoj predstavi
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
klasne borbe nije kl j uno empirijski opisati drutvo
kao neto to je u potpunosti okarakterisano kao
"dvojna i sveobuhvatna suprotnost i zmeu vladara
i potinjenih"(Fuko 1982:85), ve je kljuno pojmiti
klasne odnose kao nepomirljive u unutranjosti,
kao odnose koje "podvl ateni " mogu izbei samo
ako unite sam odnos potinjenosti, i na taj se
nain preobraze u poj edi nce koji su drugaiji od
onih koje taj odnos "sainjava".
Moda je paradoksal no, ali to razmimoilaenje
- zbog kojeg kod Fukoa uvek i mamo utisak da bi
bilo mogue beskrajno pomerati poj move kon-
flikta da bi smo razlikovali njihove i shode - upuuj e
na razmimoilaenje suprotnog smisla kada se
radi o praksi. Za Marksa praksa par excellence jeste
spoljanja proi zvodnj a, koja proi zvodi uinke izvan
sebe same, i posredno ui nke subjektivizacije (kon-
flikt se razvija na polju "proi zvodni h odnosa"), dok
za Fukoa mo jeste produkti vna praksa koja najpre
deluje na samim telima, ciljajui najpre i ndi vi du-
alizaciju ili subjektivizaciju (konano "sopstvena
praksa" ili "praksa sopstva"), koja posredno proiz-
vodi uinke objektiviteta ili znanj a. Sve u svemu,
fukoovska logi ka odnosa snaga j este prenapreg-
nuta plastinou ivota, dok se marksistika l ogi ka
protivrenosti (koja interiorizuje odnose snaga) ne
moe razdvojiti od i manentnosti strukture.
Ova duga rasprava, poduprta ponovni m
i tanj em jednog teksta Miela Fukoa, moda e
nam omogui ti da mal o konkretnije zapazi mo
sloen oblik u kojem se poj avl j uj e nj egov odnos
sa Marksom, i koji je u j ednom trenutku istinska
privilegija. Ali, mislim da se pouka moe uoptiti.
Podj ednaka sl oenost, ali drugai j e organi zovana,
karakterie svaku od faza nj egovog rada, faza koje
moemo pronai u nj egovi m knj i gama. Rado u
sugerisati da se ta sloenost pokorava vie puta
ponovl j enoj optoj shemi , u kojoj i demo od prekida
do takti kog saveza, gde prvi povlai sveobuhvat-
nu kritiku marksi zma kao"teorije", a drugi del i mi nu
upotrebu marksistikih iskaza ili iskaza koji su skl a-
du sa marksi zmom. Moemo ak sugerisati da su
ovi drugi sve vi e i vi e ograni eni / sve vie i vie
speci fi no marksistiki. Na taj e se nain opozi ci j a
sa Marksovom "teorijom" neprestano produbljavati
dok e razmi moi l aenj e sa Marksovim anal i zama
i poj movi ma postati znaaj ni j e. Dodaemo da se
Fuko nije najvie sluio Marksom onda kada ga
je najvie citirao, niti je pozi vao na najradikalnije
kritikovanje Marksa onda kada ga j e najpaljivije
itao (reim citiranja i pozi vanj a na Marksa i sam
zasluuje paljivu studiju).
Kao i Marks, a i pak drugai j e od Marksa (odatle
neophodnost nj i hovog sueljavanja), Fuko je sa dis-
tance od j ednog veka ostvario ono to sam naziva
"filozofskim fragmenti ma na istorijskom gradilitu"
(Foucault 1980: 41). Ovde su u igri iste instance:
filozofija kao j edna vrsta filozofije istorije (a i nema
ih vie od j edne, ili, bolje reeno, ona ima samo j e-
dan probl em: probl em j edi nstvenosti "buroaskog"
drutva i nj egovi h sukcesi vni h politikih oblika);
istorija kao j edna vrsta potrage za istorijskim pis-
mom (a njih oi gl edno ima vie). Ve sto godi na
neprestano se pi tamo da li je Marksov poduhvat
trebalo smatrati ostvarenj em filozofije istorije ili pak
zaetkom j ednog dr ugog, ne-filozofskog, odnosa
sa istorijom. I sam Fuko uestvuj e u tom ispitivanju.
159
0 FUKOU
Ali, za razliku od mnogi h drugi h (pokuao sam da
kaem: od gotovo svih drugi h), post oj e formulisao
isto teorijski odgovor (onaj koji moemo pronai
na uveni m stranama Rei i stvari,tamo gde pomi nj e
"oluje u dei j em bazenu"), uzeo ga je u razmatranje
u j ednom praktinom obl i ku, i poeo, polazei od
drugi h objekata u drugai j oj konjunkturi, "skok"
filozofije u ne-filozofiju, skok koji i znenada otkriva
drugo lice filozofskih pitanja (pitanja istine, moi i
prakse, pitanja vremena i subjekta). Otuda, ako nas
zani ma da utvrdimo po emu je na filozofski hori-
zont nepovratno postmarksistiki (u oba smisla tog
izraza), itanje Fukoa predstavlja naroitu prei cu.
Ali, moemo j o vie da rizikujemo. Ako j e tano
da se Fukoove di skurzi vne taktike kl j uni m del om
mogu analizirati kao "antimarksistike", onda je
potrebno da postoje nekoliki zaj edni ki ul ozi . Ako
je tano da je pomeranje filozofije kojim su se Marks
i Fuko koristili tie, j ednom reju, potrebe koja u
nama postoji bar sto godi na da preemo sa filozo-
fije istorije na filozofiju u istoriji, onda je potrebno
da se, u nepobi tnom obl i ku niza di l ema (ili pak
Marks, ili pak Fuko) iscrtaju vrste linije j ednog teor-
ijskog polja koje treba definisati. Potrebno je da to
polje, na izvestan nai n, ve bude tu, da ve bude
preeno i si ngul ari zovano. Meuti m, potrebno je i
da ima veliki deo koji tek treba otkriti i preneti na
kartu. Hoemo li rei da to polje j este polje "isto-
rijskog materijalizma"? Znamo da Marks nije ko-
ristio taj izraz da bi okarakterisao filozofski poloaj
upleten u nj egovu kritiku anal i zu kapitalistikog
drutva, ali vrteo se oko nj ega i nije ga odbaci o. Sve
u svemu, taj izraz na manj e lo nain od svih drugi h
oznaava osetljivu taku i sidrite filozofije u objek-
tu koji teorija sebi dodel j uj e: materijalnost kl asne
borbe, dakl e protivrenost, dakl e neophodnost is-
torijskog preobraaj a (delovanjem protivrenosti
na polju "drutvenih odnosa" nastalih iz klasne
borbe). Otuda otvoreno filozofsko pitanje koje os-
taje nereivo: moe li se promiljati dijalektika koja
vie ne bi predstavljala zami l j eno predvi anj e
kraja protivrenosti, ve analizu nj i hovog aktuel-
nog pokreta kroz nj egova unutranja odreenja?
U sreditu tekoe pojavljuje se poj am "drutvenog
odnosa", ili protivrenosti kao strukture i manentne
odnosu snaga. Taj poj am podrava marksovsku
ideju istorijskog materijalizma. No. Upravo nj ega
e, sve eksplicitnije i eksplicitnije, Fuko dovesti u
pitanje. Na (pri vremenom) kraju svoje evolucije po
t om pitanju (u Nadzirati i kanjavati, Volji za znan-
jem i dodatni m tekstovima), on dolazi do teza koje
takoe ne bi bilo pogreno nazvati i menom "istori-
j skog materijalizma", ali koje se taku po taku su-
protstavljaju Marksovim tezama: ne materijalnost
"drutvenog odnosa" ve dispozitivi i prakse moi
kakva se vri nad telima; ne istoricitet protivrenosti
(neka bude shvaena kao i nstanca totalizacije borbi
ili kao instanca interiorizacije nj i hove neophodnos-
ti) ve dogaaja - neverovatna rezultanta strategija
potinjavanja i mnogostruki h i del i mi no nekontro-
lisanih otpora. Odatl e otvorena filozofska aporija
kod Fukoa: ona, po mom mi ljenju, ne poiva toliko
u tekoi promiljanja "preobraaja" poev od "mik-
rofizike moi " (dakle u probl emati ni m terminima)
koliko u sledeoj tekoi : kako promiljati kategori -
je istoriciteta poev od materijalnosti tela a da se
ne upie istorijski dogaaj na horizont preobraaja
ivota - radi li se tu o dr ugom obl i ku teleologije?
160
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
Ako Marksov istorijski materijalizam j o
uvek pohodi spi ri tual i zam filozofija istorije
(protivrenost, neophodnost , i manenci j a struk-
ture kao l ogi ka ili di skurzi vnost istorijskog vreme-
na), onda ne moemo da ne postavi mo pitanje on-
oga to u Fukoovom "materi j al i zmu" i "i stori ci zmu"
vodi prema neposrednoj srodnosti sa vi tal i zmom,
da ne kaemo bi ol ogi zmom. Tome emo nara-
vno odmah prigovoriti da se on od t oga zatitio:
svoj i m pozi ti vi zmom (tom reju koju su prema
nj emu bacali kao di skval i fi kaci j u i iju je upotrebu
preokrenuo), ili, j o bolje, svoj i m nominalizmom.
Dvostruka j e korist od ovog termi na: jer, koris-
titi se "istorijskim nomi nal i zmom" ne znai samo
radikalno raspriti idealitete kao to je "seks", "ra-
zum", "mo" ili "protivrenost", ve znai i zabraniti
sebi prelaenje sa materijalnosti tel na idealnost
i vota, dok drugi ne prestaju da prelaze sa materi-
j al nosti drutveni h odnosa na i deal nost dijalek-
tike. U svakom sl uaj u, zabrana, ak i ako se radi
o zabrani koju smo sami sebi nametnul i , ni kada
nije nita drugo do ambi val entni nal og. Ona ne
unitava pitanje, ve ga samo poti skuj e. A naroito
poloaj moe da bude izvrnut. Haj de da ovde fik-
ti vno damo re Marksu: vi tvrdite, protiv sup-
stanci j al i zma svake koncepci j e moi kao "stvari"
koju usvaj amo, protiv i deal i zma (pravnog) koji
poi stoveuj e svaku mo sa emanaci j om suvereni -
teta, da obrazuj ete analitiku moi koja obj anj ava
nj enu prirodu iskljuivo kroz odnose. Al i , ne samo
da j a ni sam radio nita dr ugo kada sam anali zi rao
kapi tal i sti ku ekspl oataci j u kao proces potronj e-
proi zvodnj e radne snage i kao stal nu krajnost ob-
lika ugovora i razmene, ve sam i z t oga vi rtuel no
i zvukao posl edi ce koje unapred kritikuju dvosmi s-
lenost vaeg "materijalizma": potpuno se sl aem
sa vama da istorijski pojedinci jesu tela poti nj ena
di sci pl i nama, normama i pol i ti ki m pravilima, ali
ja postavl j am t ezu da sama ta "tela", u svojoj oso-
benosti kl ase (a zato ne i seksa, znanj a, ili kulture)
moraj u biti promi l j ana u terminima odnosa. Shod-
no tome, nomi nal i sta - od nas dvoj i ce u manj oj
meri met af i zi ar - j esam j a.
Sa moj e take gl edi ta ovde se ne radi o odse-
canj u, u svakom sl uaj u bez i kakvog drugai j eg
ispitivanja sem onog koje j e u njih upl eteno, od
ove ili one strane tih poj mova ("telo" i "odnosi").
Radi se samo o tome da se precizira pitanje koje
je mal opre apstraktno formul i sano. U kritici filo-
zofija istorije od Marksa do Fukoa uvek se radi o
materijalnosti, dakl e o "materijalizmu". to se tie
promi l j anj a istorijskog u nj egovoj materijalnosti,
ili kao "materijalnog", vi di mo da je to dvosmi sl en
poduhvat koji prua priliku za preokrete. Moemo
se sloiti da nominalizmom nazovemo dodatak
materijalizmu koji je neophodan da bi se nekoj
materijalnosti - ekonomskoj , politikoj ili di s-
kurzivnoj - zabrani o svaki povratak na metafiziku.
Ali, suel j avanj e Marks/Fuko pokazuj e da postoj e
bar dva nai na da se bude nomi nal i sta. Dakle, dva
naina da se bavi mo fi l ozofi j om u istoriji, nasuprot
filozofiji istorije. Upravo se u taj raskorak, akti vnu
opozi ci j u tih dvaj u nai na (bar), danas smeta su-
dbi na filozofije po pi tanj u nj enog odnosa prema
istorijskoj spoznaj i . Dakl e, i mamo ogromnu pred-
nost to moemo da se osl oni mo na rad Miela
Fukoa: umesto da prei vamo Marksa, umesto da
ostanemo zarobl j eni u dvosmi sl enoj potrazi za
takom osl onca u Marksu radi kritike Marksa, sada
161
0 FUKOU
i mamo na raspol aganj u dva teorijska skupa, koja
su u isti mah i razdvoj ena i neophodno suprots-
tavljena, raspolaemo, dakl e, "jeretikom takom"
oko koje moemo iskazivati pitanja nekog znanj a.
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: Etienne Balibar - "Foucault et
Marx. L'enjeu du nominalisme", u: Michel Foucault
philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11
janvier 1988, ditions du Seui l , Paris, 1989, str. 54-
75.
Miel Fuko (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovi a
LITERATURA:
Foucault, Michel (1977) - "Pouvoirs et stratgies",
razgovor vodi o J. Rancire, Les rvoltes logiques,
zima 1977, n4, str. 89-97.
Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai
1978", l'entretien avec Lonard, Ewal d, Revel, Perrot,
u: Perrot, M. (d.), L'impossible prison, Paris: Seuil, str.
40-56.
Miel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. i], Vo-
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
Foucault, Michel (1984) - "Deux essais sur le sujet
et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
Gallimard
Miel Fuko (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje
zatvora, Beograd: Prosveta
162
ak-Alen Miler (Jacques-Alain Miller)
MI EL FUKO I PS I H OA N A L I Z A
"Psihoanaliza ni kada nije oduevl j aval a Fukoa", kae
Mori Blano (Maurice Blanchot) (Blanchot 1986).
U pravu je. Ipak, arheol ogi j om drutveni h nauka
u Recima i stvarima (1966), dakl e anal i zom i zgl eda
drutvenih nauka uz pomo njihove arheologije,
krajnje eksplicitno rukovodi psi hoanal i za, tanije
psihoanaliza i etnol ogi j a, ali prednost je data psi-
hoanalizi. Psihoanaliza ni kada nije odueljavala
Fukoa. To kae Moris Blano i to je nesumnjivo.
Meutim, psihoanaliza se nalazi u srcu projekta
koji j e okupirao Fukoa posl ednj i h godi na nj egovog
ivota: projekta istorije seksual nosti .
U Volji za znanjem psi hoanal i za zauzi ma
simetrino i suprotno mesto od mesta koje j e za-
uzi mal a u Recima i stvarima. Vie nije sastavni deo
principa istraivanja, ve j e predmet istraivanja.
Ona ne vodi arheol ogi j u, ve trpi njen proti vnapad.
Nije hvaljena, ve j e, naprotiv, smrvl j ena sarka-
zmom. Vie ne dozvol j ava da se predoseti budua
pukoti na u sutinskom ureenj u znanj a, gde bi se
mogl o desiti da ovek bude izbrisan "kao to more
brie tragove u pesku". Pri pada di spozi ti vu u kojem
poj ava istorije vremenski koincidira sa drutveni m
naukama; uzdi e se i z j ednog istorijskog pregi ba
unazad, iju arheologiju treba obaviti kako bi smo
mogl i da ga se osl obodi mo. Moda e sutra ili
prekosutra, kada se sutinsko ureenje znanj a bude
promenilo, ovaj zaokret u Fukoovom delu i zmeu
1966. i 1976. i zgl edati nekom buduem arheol ogu
kao oznaka trenutka u koj em je praksa psi hoanal -
ize konano postala zastarela, liena smisla i nade,
isto tako anahrona kao st oj e danas za nas njen nas-
tanak. Moda je tako. I kao to nam Fuko na poetku
Naissance de la clinique (Foucault 1963: V-VI) daje
da proitamo j edan Pomov (Pomme) tekst iz 1769.
i j edan Bejlov (Bayle) iz 1825, tako bi se mogl o do-
godi ti da nam budui arheol og d da proitamo
j edan Fukoov tekst iz 1966. i j edan Fukoov tekst iz
1976. na poetku knj i ge koja bi se mogl a zvati Smrt
psihoanalize. Moda. Neemo iskljuiti tako neto.
Zar u psihoanalizi nije nastanjena svest o tome da
je smrtna? Frojd je to znao. Frojd to i kae. I nije li
Frojd eleo da ovekovei svoje otkrie i svoj i zum
tako to e ih staviti u zakl on u obliku neke insti-
tucije, u kojem je Lakan prepoznao samu strukturu
crkve?
Ono to me po ovom pitanju pokree nije elja
da protivreim Fukou. Kad bih to eleo, tako bih i
rekao. To sam ve uradio, uostal om, kada je Fuko
proveo j edno vee u raspravi o svojoj Volji za znan-
jem, koja tek to je bila izala, sa nama, svojim pri-
jateljima sa katedre za psi hoanal i zu (Foucault 1977).
Ne, ne el i m da mu protivreim, ve da sledim ono
to govori , kroz nj egovu metodu i nj egovu tekou,
163
0 FUKOU
nije pri rodna datost, to j e i me koje moemo dati ,
kae Fuko, j ednom istorijskom di spozi ti vu, koji
se poj avi o got ovo i stovremeno sa di spozi ti vom
"oveka", koji j e takoe novi j eg datuma i moda j e
isto tako bl i zu svoga nestanka. Kao to j e mogao
da kae da j e "ovek" pronal azak za koji arheol ogi j a
lako utvruj e daj e novi j eg datuma, u Volji za znan-
jem veli da je seksual nost buroaska i zvorno i is-
torijski, i vremenski je smeta u sredinu XVIII veka.
lako ne najavljuje sa i stom si gurnou njen bl i ski
kraj, on ga i pak priziva i vi di kako se pomal j a. Tako
se Fuko, iskoristivi ovaj obj ekat koji je i zumeo i
nazvao "di spozi ti vom seksual nosti " kao prei cu,
poduhvati o onoga to j e sam nazvao arheol ogi -
j om psi hoanal i ze. Ci ti ram ga: "Povest mehani zama
seksual nosti , onako kako se razvijala od doba klas-
i ci zma, moe da vai i kao arheol ogi j a psi hoanal -
ize" (Fuko 1982:114).
Ui nak Fuko, htedoh rei ui nak istine
istraivanja ili iskustva prema koj em izlae, uvek je
na vrhuncu kada nam arheol ogi j a, sa obe strane
nekog preki da, pri kazuj e pojavljivanje i nestajanje,
igru prisustva i odsustva."ovek", na primer, odsus-
tvo sa ove strane modernog preki da, prisustvo sa
one strane. Jo j edan primer: klinika, odsustvo sa
ove, prisustvo sa one strane. Na prvi bi pogl ed mo-
gl o izgledati da isto vai i za seksualnost, onakvu
kakvu je pronal azi mo u Volji za znanjem, to e rei
redefinisanu. Naj dragoceni j a pouka projekta Isto-
rija seksualnosti po mom miljenju jeste sl edea.
Taj Fukoov obj ekat, taj obj ekat nainjen polazei
od psihoanalize, a upravo zato to Fuko, koji ga j e
izmislio, trpi i preuzi ma nj egovu l ogi ku, dakl e taj
objekat mal o po mal o kvari okvir, granice i kate-
164
kada se poduhvata izvrtanja perspektive Rei i
stvari, i to kako bi i od psihoanalize, kao stvari koja
je mrtva ili tek to nije umrl a, napravio arheologiju.
Ovde me zani ma nj egov nai n i zl aganj a. I najpre
u ga osvetliti u kontrastu sa nai nom izlaganja u
knjizi iz 1966. U Reima i stvarima Fuko izlae kroz
iskljuivanje. Po pitanju skupa drutveni h nauka, on
definie poj am oveka koji sve one podrazumevaj u.
1 naziva ga "ovekom","ovekom" drutvenih nauka,
i taj je ovek nezamisliv i ne postoji u klasino doba,
u epistemi Predstave; pojavljuje se krajem XVIII i u
prvim godi nama XIX veka, i neke od tih nauka o
oveku, koje su u stvari protiv-nauke, ve uspevaju
da ga rastvore, da rastvore svoj obj ekat.
A u Volji za znanjem Fuko ne izlae kroz
iskljuivanje, ve kroz umetanj e. Polazei od psi-
hoanalize stvara j edan iri skup u koji onda umee.
Naziva ga "dispozitivom seksualnosti". Kako Fuko,
polazei od psihoanalize, dobi j a taj di spozi ti v sek-
sualnosti u koji smeta i nju kao j ednu od kompo-
nenti? Tako to iz nje uzi ma j ednu zgodnu crtu,
zgodnu za smetanje u nj egovu arheol ogi j u i rezi-
mira je u sintagmi:"govoriti o seksu". i m se ta zgod-
na crta izoluje, odmah j oj sa svi h strana pritravaju
znanj a, prakse, institucije, ponaanj a, sve ono to
smo mogli smatrati suprotni m psi hoanal i zi , a to
se, zbog prikladnosti te crte, t og atributa, grupi e
oko nje kako bi nastala zaj edni ca koja se, uprkos
svojoj heterogenosti, moe oznai ti i menom - ne
zaboravi mo da j e Fuko nomi nal i sta: "dispozitiv sek-
sualnosti".
"Seksual nost" u Volji za znanjem zasl uuj e
navodni ke koliko i "ovek" u Recima i stvarima. To
ak-Al en Miler: MIEL FUKO I PSI HOANALI ZA
gorije svoje sopstvene arheol ogi j e. I uzbudl j i vo je
konstatovati kako se ta di vna arheoloka mai na,
koja je trijumfovala po pitanju ludila, po pitanju
klinike, drutvenih nauka, zatvora, ovde spotie i
sama se raspada pod uticajem obj ekta kojeg je sebi
dodelila polazei od psi hoanal i ze.
Dispozitiv psi hoanal i ze potvruje se krajem
XVIII veka, ali je ve tu sredi nom istog tog veka, i
u stvari, zbog t oga to se definie zgodnom crtom
"govoriti o seksu", itav diskurs hrianske puti uta-
pa se u arheoloki dispozitiv, i treba mu premestiti
formativno j ezgro j o mal o unazad. Onda posma-
tramo kako arheologija klizi i kako se epi stemi ka
skandiranja, koja su vodi l a istraivanje o medicini
i naukama, koja su osi guraval a bezbednost arhe-
ologije, koja su tim smenama prisustva i odsustva,
odsustva i prisustva, omoguaval a da se odvijaju u
skl adu sa nepogrei vi m bi nari zmom, ta skandi ranj a
su nagrizena kao da smo ih polili ki sel i nom. Poto
su zarala, klimaju se i sl amaj u.
"Seksual nost" se j avl j a sredi nom XVIII veka. Al i ,
irila se, kae Fuko, od XVII veka. Treba se vratiti do
konci la i z Trentea, do prakse pokaj anj a, do ispita
savesti, do duhovnog vodst va. I tu se arheol og, s
obzi rom da i samo duhovno vodst vo ima svoj u is-
toriju, odvaj a od svoje drage arheol ogi j e, kao da
ga j e neki neodoljivi pokret odbaci o sve do Grka i
Ri ml j ana. To e ostati j edna od naj vei h Fukoovi h
pouka, to to se ovde nije povukao, sredi o svoje
posl ove uz najmanji troak, to se nije uhvati o za
granj e kada se tlo nj egove arheol ogi j e obruaval o
pod nj egovi m nogama i to se uz l j upko odri canj e
poti ni o pakl enoj l ogi ci koju je bi o pokrenuo. A
Moris Bl ano j o moe da mu se obrati s onu stra-
nu groba i da mu kae: zato ne antiki j udai zam, u
koj em seksual nost igra znaaj nu ul ogu, i u koj em
lei porekl o zakona? To j e program za arheol og-
iju od pet hi l j ada godi na, koja bi nas bez sumnj e
odvel a do onog Egi pta koji j e oduvek fasci ni rao
Frojda.
Sve se odvi ja kao da je Fukoova arheologija u
tom obj ektu prepoznal a put transistorijskog pro-
laza, koji ga je uvek zvao sve dalje s ovu stranu
sebe samog. Moemo se zapitati da li su epistemski
okviri stvoreni da bi se prouaval o neto kao to
je religija, zato to se tu zael o ono to sam malo-
pre nazvao Fukoovi m i skl i znuem, upravo u ideji
religiozne arheol ogi j e psihoanalize. Ali, ta je ideja
vodila do j edne vrste arheol ogi j e religije koja j u
je terala da bez otpora napusti svoj izvorni teren,
s obzi rom na to da je moderno vreme podel j eno
na klasino doba i na savremeno doba. To to Fuko
tu nije uzmaknuo, to lukavi arheolog nije podneo
ostavku pred ui nkom istine koji je proizveo, i st oj e
doao sebi , stari vetac, te nam je kao iznenaenje
dao Upotrebu ljubavnih zadovoljstava i Staranje o
sebi, mora izazvati divljenje onih kojima je miljenje
etiko pitanje.
I sam Fuko zapaa mutaciju svojih istraivanja,
koja su se, sa posl ednj a dva toma Istorije seksual-
nosti, pojavila u sasvi m drugai j em obli ku, kae on.
I zaista, u sasvi m drugai j em obl i ku. Sve se odvija
kao da se ta zgodna crta "govoriti o seksu" pokazala
premalenom da podnese projektovanu arheol og-
iju i da joj je trebalo dodati neku drugu, koja bi se
postepeno uvek postavljala iznad prve, i koja bi bila
165
0 FUKOU
"govoriti o sopstvu". Pojam moi , na osnovu kojeg
je obraivana seksualnost u tomu I, u narednim to-
movi ma ustupa mesto poj mu subj ekta.
Naravno da je poj am subjekta prisutan u Volji za
znanjem, ali samo kao incident, a i mo je prisutna
u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava i Staranju o sebi,
ali u interiorizovanom obl i ku, u samoj nutrini rada
sopstva na sopstvu. U uvodu u Upotrebi ljubavnih
zadovoljstava nedvosmi sl eno se radi o irenju
istraivanja s onu stranu seksualnosti subjekta, na
konstituisanje sopstva kao subj ekta.
Ako ponovo proitamo taj uvod vi deemo
da u njemu postoje znaci koji pokazuj u zato j e
objanjenje sa Lakanom zauzel o posl ednj e go-
dine Fukoovog ivota. Fuko ga ni kada ne citira, ni u
Recima i stvarima, ni u Istoriji seksualnosti, i rado je
priznavao da ga ne razume. Jo uvek ga uj em kako
mi kae 1972. - proveli smo j edan dan u Salpetri-
jeru gde sam mu pravio drutvo dok j e pregl edao
arkoove (Charcot) arhive: "Morae j ednog dana
da mi objasni Lakana". Veruj em da neemo shvatiti
nita u Istoriji seksualnosti ako tu kod Fukoa ne pre-
poznamo, ne objanjenje Lakana, ve objanjenje
sa Lakanom. Nije stvar u tome da subjekat o koj em
govori Fuko jeste Lakanov subj ekat, s obzi rom na
to da j e Fukoov subjekat onaj koji sebe prepoznaj e
kao takvog, a to nije vie bio Lakanov subjekat bar
od 1958. Ve, naprotiv, zato to mu je bilo potreb-
no da preispita sopstvo u istoriji koja je krenula od
poj ma j ednog dispozitiva stvorenog zato da ga ne
bi uzeo u razmatranje u korist potpuno spoljnih
praksi.
Mori Bl ano zapaa razliku u stilu posl ednj i h
knj i ga: smi ren, bez strasti koj om gore nj egovi drugi
tekstovi. Zai sta je tako. Ali odakl e dolazi ta smi reno-
st u del u koje je estoko i sarkastino najavljivalo
ambi ci j u da nas oslobodi? Istorija seksualnosti, kao
to kae Fuko, bila je proti vnapad, protiv di spozi ti va
seksualnosti. Govori o j e: "Protiv di spozi ti va seksual -
nost i "- napi sano j e na posl ednj i m strani cama Volje
za znanjem - "taka osl onca proti vnapada ne srne
biti seks-elja, ve to moraj u biti tela i zadovoljstva".
Tela i zadovol j stva.
U stvari, Fukoova je arheologi ja uvek bila pro-
ti vnapad, j o od samog poetka. I uvek j e imala
potrebu za takom osl onca. U Recima i stvarima
proti vnapad protiv drutveni h nauka i maoj et aku
osl onca u konkretni m di sci pl i nama, lingvistikoj
trijadi, etnol ogi j i , psi hoanal i zi . Ii u tako dal eko da
kaem da j e nj egova Arhi medova taka bi o Lakan.
Nije li j asno da nj egov proti vnapad protiv di spozi -
tiva seksualnosti, sa psi hoanal i zom u svom srcu,
vie nije imao taku osl onca ni u j ednoj disciplini,
ni u j ednoj praksi, osi m kao utopija tela izvan seksa
ija mnogostruka zadovol j stva vie ne bi bila saku-
pljena pod uj edi nj uj uom strogou kastracije?
Ova taka osl onca, recimo to, bila j e veoma si una.
Nita vi e od del i a perverzi j e koj em Fuko u Volji
za znanjem nije pri davao drugai j u vrstinu od
vrstine j edne utopijske take koja j e bila neophod-
na da bi se promiljalo ono st oj e izvan psi hoanal-
ize. I upravo je to mana te poetne take osl onca
koja j e punom brzi nom gural a arheologiju uj edan
retrogradni pokret, bez koenj a i bez ograni enj a. I
nije li zbog t oga to se taj pokret ipak zaustavio u
antikoj Grkoj Fuko otkrio, sa ovu, a ne sa onu stra-
166
2ak-Alen Miler: MIEL FUKO I PSIHOANALIZA
nu savremene epohe, tu taku oslonca koja mu je
predstavljala manu? Ta ostvarena utopija, ne j edne
srene seksualnosti, ve j ednog tela sa mnogostru-
kim zadovoljstvima, u kojoj pitanja ljubavi ne bi
obrazovala skup ujedinjen funkci j om kastriranog
falusa, ta onostranost modernog prekida, koju
Fuko nije prestajao da priziva za svoju arheologiju,
ta onostranost koja ga je naterala da se vrati naoj
epohi kako bi joj opi sao kraj, ta onostranost koju
je pronaao u ovostranosti koju ovde predstavlja
Grka, sve to predstavlja ono i me ja objanjavam
konanu smirenost nj egove potrage.
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: Jacques-Al ai n Miller - "Michel
Foucault et la psychanalyse", u: Michel Foucault phi-
losophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 j an-
vier 1988, Paris: ditions du Seui l , 1989, str. 77-83.
LITERATURA:
Blanchot, Maurice (1986) - Michel Foucault tel que je
l'imagine, Montpellier: F. Morgana
Foucault, Michel (1963) - Naissance de la clinique,
Paris: PUF
Foucault, Michel (1977) - "Le j eu de Michel Fou-
cault", Ornicar? Bulletin priodique du champ freu-
dien, n 10, juillet 1977.
Miel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vo-
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
167
M. R. M. Parot (M. R. M. Parott)
ST A R A N J E O S E B I
Cilj Fukoovog dela je bila geneal oka i arheol oka
analiza onoga to smo nazval i etosom mod-
erne. Pokuavajui da obj asni ta je filozofsko
istraivanje, Fuko razvija istoriju razliitih ti pova in-
dividualizacije koji nas pri moravaj u da se (kao sub-
jekti) objektiviramo. Del ovi ove istorije su Berlinovo
{Enlightement) i Kantovo {die Aufklrung) prosve-
titeljstvo, kao i Bodlerova moderna. To su samo de-
lovi istorije razliitih vi dova individualizacije. Drugi
deo ove istorije je prelaz iz drutva antike Grke
u rano hrianstvo tokom prvi h nekoliko vekova
nakon Hrista.
Razmatrajui cel okupno podruje ovog prelaza
iz grko-rimskog doba u rano hrianstvo, Fuko se
pitao - u drugom tomu Istorije seksualnosti - o tome
kako ljudi "problematizuju" ono to j esu i ine i kako
dovode u pitanje svet u kome ive. Ova problema-
tizacija sveta od strane individua ticala se grupe
praksi koje su bile veoma znaaj ne u antikom,
hrianskom i modernom svetu. Ove prakse bi se
mogl e nazvati "nainima egzistencije", odnosno
oni m delanjem "kojim ljudi ne samo da postavl-
jaju pravila ponaanja, nego takoe i pokuavaju
da se transformiu, da se promene u samom svom
poj edi nanom biu, i da od svog ivota naine delo
koje poseduje izvesne estetske vrednosti i zadovol -
j ava odreene stilske kriterijume" (Foucault 1985:
11). Glavna briga Grka je bila kako iveti lep ivot,
kako uiniti ivot lepim, st oj e i zgubi l o na znaaju u
periodu ranog hrianstva, koje ovu bri gu nije imalo
za naelo. Autonomi j a individue se postepeno gubi -
la kako je drutvo napredovalo od grkog zahteva za
estetskom egzi stenci j om ka hrianskom zahtevu za
oni m to smo u prvom delu opisali kao sveteniku
mo. Razlog je leao u promeni snaga koja se do-
godi l a u to doba, u kome se nastojalo osnaiti
svetenstvo obeavanj em si gurnog spasenja ljud-
skog stada putem ispovedanja. Kasnije, tokom pros-
vetitestva i u devetnaestom veku, ove prakse su
poprimile edukativni, medicinski i psiholoki kara-
kter, zbog daljih promena u strukturi moi koja je
transformisala sveteniku mo u modernu matricu
individualizacije.
Dok se autonomi ja individue smanjivala, ono
to je tokom ovih promena ipak ostajalo je sama
ozbiljnost tog traganja za nainima egzistencije. To
je traganje koje vodi stvaranju pravila ponaanja
za svaku individuu, a to zatim dovodi do neega
to bi mogl o predstavljati problem za j edan ovako
rigorozan program. Naime, oi gl edno je da postoji
vie mogui h naina ponaanj a, odnosno svaka
individua mora da odabere samo j edan put meu
mnogi m i da ga neguj e tako da moe konstantno
da bude uverena u nj ega. Realnost ovih evident-
nih razlika u tipovima ponaanja znai da postoje
razliiti naini na koje subjekt moe da manevrie
kao posrednik, ali i kao etiki subjekt u okviru nekog
koda ponaanja.
169
0 FUKOU
Ove razlike imaju uporite u etiri take egzi s-
tencije subjekta. Prva je u odreenosti etike sup-
stance.Traganje za supstancom se moe shvatiti kao
traganje za onim delom subjekta koji treba da bude
primarni materijal nj egovog moralnog ponaanja.
Druga je u tipu subjektivacije, odnosno u nainu na
koji subjekt zasniva svoj odnos prema nekom pravilu
ponaanja, a zatim shvata da je obavezan da takvo
pravilo uvrsti u praksu. Tree, postoje razlike u formi
razrade ili u etikom "radu", koji pojedinac poduzi ma
nad sobom da bi sopstveno ponaanje uskladio sa
nekim kodom, kao i u nainu transformacije sebe u
etikog subjekta. Na kraju, postoje razlike u telos-u
etikog subjekta, to znai da se telos ne tie samo
pojedinog delanja u okviru koda, nego i njegove
integracije u itav ablon ponaanja koji sainjava
dati modus. Ovo moralno delanje nije naprosto sa-
mosvest, nego je samo-stvaranje, kreiranje etikog
subjekta, stoj e proces u kome individua "ograniava
deo sebe koji e formirati predmet nj egove moralne
prakse, definie svoje mesto s obzi rom na maksi mu
koju e slediti i odluuje se za odreeni modus bia
koji e mu sluiti kao moralni cilj. Sve to zahteva od
njega da samog sebe kontrolie, nadzire, testira,
poboljava i transformie."(Foucault 1985:28)
Iz ovog razloga ne moe biti nekog odreenog
moralnog delanja koje se ne odnosi na neki jedinst-
veni kod ponaanja, niti nekog moral nog ponaanja
koje ne primorava individuu da se formira kao etiki
subjekt. tavie, etiki subjekt se ne moe formi-
rati bez ovih modusa subjektivacije koji od "prakse
sopstva"zahtevaju nadgl edanj e ovih modusa. Fuko
ovo nadgledanje subjektivacije naziva "askezom",
koja predstavlja istoriju naina "primoravanja sop-
stva da sebe konstituie kao subjekta moral nog
ponaanja". To je istorija refleksije, znanj a, ispitivanja
i deifrovanja sopstva njim sami m "zarad transfor-
macije koju treba postii nad sami m sobom kao
objektom". Fuko misli da je to istorija etike i askeze
shvaene kao prie o"praksama nad sopstvom"koj e
slue da same sebi obezbede kontinuiranu upotre-
bu (Foucault 1985: 29). Dve komponente svake
moralnosti su dva gore pomenuta elementa koji se
razvijaju sa relativnom nezavisnou kako prelazi-
mo iz j edne epohe u drugu. To su kodovi ponaanja
i forme subjektivacije. Izvesni tipovi morala koji se
vezuju za neke kodove ponaanja podupi ru in-
stance autoriteta koje slue za ojaanje samih tih
kodova. Drugi tipovi morala insistiraju na nainima
samoodnoenj a individue, ali to ne znai da se nije-
dan od njih ograni ava samo na j ednu od kompon-
enata. Grki svet je za svoj fundamentalni cilj imao
razvoj modusa meusobni h odnosa individua, ali
nije u potpunosti zanemari vao pravila ponaanja.
Rano hrianstvo je preuzelo ovo grko insistiranje
na etosu odnosa individua i razvilo sveteniku mo
- imajui potrebu za mnogo snanijim tehnikama
moi - kako bi osnailo date kodove ponaanja.
Fuko primeuje da j e ovo podruje samoodnosa
individue posebno snano razvijeno u stoikom
asketskom pokretu u prvom veku nove ere, tokom
koga se razvio "kult individue". Njime dominiraju
naini egzistencije, ili na grkom techne tou biou,
koji se zasnivaju na pri nci pu nune brige o sebi.
Ovaj nain egzistencije nije predstavljao samo
povlaenje u sebe ili vebu samoe, nego originalnu
drutvenu praksu. Zahtev da se vodi rauna o sebi
i pobolja svoj ivot je u doba ranog hrianstva
170
M. R. M. Parot: STARANJE 0 SEBI
postao deo civilizovanog sveta. Ova briga o tehnici
ivljenja je aspekt etike koji se tie pitanja kako od
sebe stvaramo etike subjekte. Tu tehniku su pri-
kazali Sekst i Seneka pitajui se: "Koje loe navike
si se oslobodio danas?" "Kom grehu si odoleo?" "U
kom pogledu si bolji?" (Foucault 1985:61). Svakako,
Seneka se pitao da li ita moe biti bolje za nj ego-
vo samousavravanje od "prakse temeljnog celo-
dnevnog samoispitivanja", primeujui da je san koji
je sledio nakon ovog propitivanja bio znatno dublji
i mirniji, pa ak i bezbri an, bez obzira da li je dua
sebe hvalila ili opomi njala" (Foucault 1985:61).
Ispitivanje kome su se ovi antiki mislioci pre spa-
vanja podvrgavali (to subject /Foucault 1985:61/
1
), u
Fukoovom smislu, je "sudska drama u malom", koja
subjekta deli na sudiju i optuenog. Kantova filozo-
fija e vekovima kasnije odjeknuti ovom podel om, u
opisima "tribunala istog uma"u prvoj Kritici, u kojoj
se individua podvrgava sudskom postupku analize,
koji slui za ispitivanje i ndi vi dual nog naina proiz-
vodnj e znanja (mada j e ovde sudska komponenta
prisutna u samoj individui). To znai da se sub-
jekt u sebi deli na sudiju i optuenog. Meutim, sa
Sekstom i Senekom je prizvana i ul oga inspektora.
Radije nego da sebi sudi, inspektor vri administra-
tivno"revidiranje"samog sebe, vrednujui svaku ko-
rektnu primenu principa u svom delanju. Inspektor
pretresa itav dan ne bi li pronaao prainu ili greke
u sopstveni m postupcima. Svrha nije okriviti sebe za
poinjene "greke", ve reaktivirati racionalna sred-
stva potrebna za postizanje kontinuirane ispravke
postupaka.
Inspekcija je test moi i garancija slobode, nain
osiguranja da se neko nee vezati za neto to nije
pod naom kontrolom. Konstantno nadzirati neije
predstave ili verifikovati njihove tragove ne znai
traiti njihovo duboko poreklo ili ideju; to ne znai
pokuati deifrovati znaenj e skriveno iza vidljive
predstave, to znai oceniti odnos izmeu sebe i
onoga to je predstavljeno, tako da od tog odnosa
prihvatimo samo ono to zavisi od naeg (subject,
prim, prev.) sl obodnog i racionalnog izbora (Fou-
cault 1985:64).
Ovaj samoodnos je i dalje deo etike kontrole ili
svetenike moi koju emo posle podrobnije opi -
sati. Meutim, on je istovremeno konkretan odnos u
kom se moe uivati, okrenuti se od spoljanjeg sve-
ta, od optereujuih briga i problema budunosti.
Individui je dozvol j eno da se ukotvi u sebi i da stvori
odnos koji nita od pomenutog nee ometati. Uto-
liko, individua koja je postigla ovaj prilaz sebi, posta-
la je sama objekt sopstvenog zadovoljstva.
U vreme ranog hrianstva, Seneka je zapisao
da je "samotestiranje" gl avni nain samoodnoenja
individue, ispitivanje i nadgl edanj e "tokom niza
j asno definisanih vebi", sve do samog "formiranja
etikog subjekta" (Foucault 1985: 68). Meutim,
prema Seneki , formiranje etikog subjekta ne zavisi
samo od obavljanja specifinih vebi za njegov raz-
voj. Tu su, takoe, i stanja sna, u kojima je um os-
tavljen samom sebi, kao i graanske dunosti koje
primoravaju telo da izvrava zadatke. Dodue, Ar-
temidor je bio taj koji je preuzeo na sebe zadatak da
1
Kurzi vom autor aludira na eti mol oku srodnost rei subj ekt i "podvrgavati se" (to subj ect) u engl eskom j ezi ku. Pri m. prev.
171
0 FUKOU
u Tumaenju snova opi e metod i napravi uputstvo
za dnevnu praksu tumaenj a snova, kao i raspravu
0 vrednosti te prakse. Zaj edni ki razlog svih ovih ra-
dova, koji me toliko podsea na Fukoa i Kanta, jeste
slom grkih polisa i potonje organizovanje Rimske
imperije koja je stavila novi akcenat na moralnu re-
fleksiju i proizvela promene u uslovima sprovoenja
moi.
Na poetku se mislilo da su snovi i slike koji se
u njima susreu znakovi spoljanje realnosti, pa ak
1 da su poruke iz daleke budunosti . Nai snovi "os-
taju sa nama ako odemo u inostranstvo; oni su sa
nama na boj nom polju, oni su na naoj strani u grad-
skom ivotu; oni su sa nama dok radimo na poljima i
trgujemo na pijaci; oni su poput proroka koji je uvek
spreman, kao neki tih i neumoran savetnik" (Fou-
cault 1985: 5). Prema Artemidoru, svako treba da se
potrudi da protumai svoje snove, a on se pobri nuo
da nam pokae kako se to ini. On je eleo da pokae
kako razloiti san na delove i pripisati im znaenja.
Njegova knjiga je rasprava o nai nu tumaenj a,
vetina kako naterati snove da progovore, a on je
nudi kao uputstvo za ivot (Foucault 1985: 6). Ova
sklonost pisanju uputstava za i vot se prenela i na
srednjovekovne mislioce, renesansu i na "doba ra-
zuma".
Moda je ova elja za pisanjem uputstava za
ivot potekla od politike transformacije helenskog
doba, zbog metamorfoze grki h polisa u Rimsku im-
periju koja je izazvala svojevrsno problematizovanje
politikog delanja poj edi nca. Tokom ovog perioda,
u kom je sprovoenje moi bilo relativizano u odno-
su na svakog uesnika, razvijena je nova politika
igra. ivot se ne srne posvetiti politikom delanju
samo iz zabave, nego iz ozbiljnih razl oga, kao to
su "ivot" i "praksa". Posveenost politikom delanju
treba da bude lina i trajna obavezanost, samo u
ovoj posveenosti mo sprovodi mo u okvi ru mree
u kojoj zauzi mamo kljunu ul ogu, a uvek smo -
zbog prirode moi - i vladar i potinjeni. Postajemo
moralni posrednici moi , jer e vrlina grada zavisiti
od vrline nj egovi h vladara. Moramo biti voeni
svojim linim razl ogom; znati kako delati i ponaati
se i znati kako voditi druge, jer onaj ko vodi "mora
brinuti o samom sebi, voditi sopstvenu duu, zasno-
vati sopstveni etos" (Foucault 1985:89).
Utoliko, tokom nastanka Rimske imperije, indi-
vidua je stavljena u odnos prema sebi koji j ezahtevao
samoispitivanje, kako bi se osnaio kod prema kome
se ivi. Taj kod je sadrao i tumaenj e ivota kroz ra-
zumevanj e snova i obavezu prikladnog ponaanja
u odnosu na dravu, koja je bila udvostruena i
ojaana sopstveni m i tui m politikim delanjem.
Sa engl eskog prevela Duka Dobrosavljev
Naslov izvornika: M. R. M. Parrott - The Ethos of Mo-
dernity. Foucault and Enlightement, South Carolina:
Rimric Press, 2002, str. 29-37.
LITERATURA:
Foucault, Michel (1985) - The History of Sexuality,
Vol. 2 (The Use of Pleasure) Random House
172
Miel Din (Mitchell Dean)
PI TANJ A PR OSVE I VA N J A
"Neu da pretvorim glavu u fini papiri po njemu
ispisujem stare, napola vane informacije iz arhiva."
Imanuel Kant
1
Prosvetiteljstvo bi se pre mogl o posmatrati kao
mentalno najistiji obl i k sintetike filozofije isto-
rije osamnaestog veka nego kao dogaaj , period
ili pokret. Nesumnjivo, vrhunac tog ti pa filozofije
istorije je Kondorseova Skica za istorijsku sliku o
napretku ljudskog uma (1794.), ali se principi ove
filozofije, sa i zvesni m ograni enj i ma i promenama,
nalaze i kod veoma si stemati ni h teorija razvoja
stadijuma u osamnaestom i devetnaestom veku,
kod Adama Smita i Konta. Prosvetiteljska filozofija
istorije osamnaestog veka nije bila samo oblik "na-
prednog miljenja" koji postoji j o od Renesanse,
nego verzija istorije u kojoj je sadanj ost determi n-
isana linearnim kretanjem vremena ka otvorenoj, i
nesumnj i vo savrenoj, budunosti . Dakle, iako is-
torija nema neko posl ednj e stanje, u smislu da je
teleoloki unapred odreena, ova filozofija istorije
je telelogija koja i zvodi pravac i svrhu svakog tre-
nutka istorijskog sleda (Falk 1988: 377-382).
2
Varijanta napretka prosvetiteljske filozofije isto-
rije svoj model nalazi u napretku nauka. Zai sta, nau-
ka je istovremeno i uzor i pokreta prosveivanja.
Kao uzor, ona je proi zvod pravovremene aktivnosti
l j udskog uma u vezi sa preprekama znanj u prisut-
nih u prirodi. Kao pokreta, ona ima j avnu odgov-
ornost uoptavanj a prosveivanja i prevazilaenja
predrasuda. Napredak uma ima dve posledice: kao
cilj prirodnih nauka, uveanj e vl adavi ne nad priro-
dom; sa razvoj em humani sti ki h nauka, tenju
ka savrenosti politikih i drutvenih institucija,
povezanu sa tenj om moralne savrenosti ljudskih
bia (Habermas 1984: 145-151). Filozofija prosve-
titeljstva dovodi do pojave morala i politikih nau-
ka, ukljuujui i ono to bi danas prepoznali pod
i menom soci ol ogi j a.
Ova filozofija istorije svakako sadri neke os-
novne slinosti sa starijom hri anskom esha-
1
Ovaj i skaz citiran je kod Luisa Beka (Lewis White Beck) (Beck 1963: vii), u nj egovom uvodu za Kantove spise (Kant 1963). Sva upui vanj a
spram Kantove filozofije istorije du ovog pogl avl j a oslanjaju se na ovu izuzetno val j anu zbi rku. Ovo pogl avl j e nastoji da sueli kritiko
istraivanje istorije Fukoa i Kanta. Evo ilustracije za tezu: Kantov prezir prema arhivarskoj delatnosti arheol ogi j e i geneal ogi j e.
2
Habermas (Habermas 1984:146) takoe nagl aava da kraj nije teleoloki dat u prosvetiteljskim filozofijama istorije.
173
0 FUKOU
tol ogi j om, i postupke kao to je mit legitimacije koji
pomae da se konstituie odreeni tip civilizacije,
odnosno moderni Zapad. U ovom smi sl u, to j e Li o-
tarov"grand recit, ali sa dve osobi ne koje istie Falk
(Falk 1988: 381): prvo, filozofija istorije je izuzetno
ambi valentna kada je u pitanju ul oga oveanstva
u istoriji, i drugo, zavretak nije nuno savreno
stanje. Ljudi su stvaraoci istorije na nain na koji su
sami obl i kovani . Stvaraju istoriju na osnovu datih
uslova, parafrazirajui Marksa, ali u pravcu istorije
sposobnosti i osobi ne ljudi supsumi rane su pod
autonomni proces razvoja razuma i nauke, tehno-
logije, ekonomi j e i tako dalje. U dvadesetom veku
ova ambivalentnost postae temelj na kojem filo-
zofije istorije predstavljaju egzi stenci j al ne di l eme
"modernog zapadnog" oveka.
Nadalje, ak i na kraju devetnaestog veka, nije
bilo izvesno da se nee pojaviti neki princip koji
bi oslabio pravac tel eol okog kretanja. Kondorse
je mogao zamiljati drutvo bez kriminala, bede i
bolesti: "Doi e dan kada e smrt nastupati samo
u neobi ni m nesrenim sl uaj evi ma" (Condorcet
1955: 200).
3
Meuti m, on je pretpostavljao i da
e se, u dalekoj budunosti , stanovni tvo uveati
do mere kada nee moi da obezbedi sredstva
preivljavanja na zemlji. To bi uputi l o oveanstvo
ka oscilaciji i zmeu progresa i regresa, dobra i zl a,
otvarajui time put sl avl j enom Mal tusovom prin-
ci pu stanovnitva, sredi nj em za istoriju bede i po-
litike siromatva. Mogla bi da zavede tvrdnj a da se
pre nikako nije mogl a otkriti unutranj a teleologi ja
prosvetiteljstva, pre nego to j e bila zapoeta dija-
lektika prosvei vanj a, pokret u kome e sene mraka
igrati pod svetl om razuma, u kome j e mogue os-
tvarenje savrenstva, a potom nj egovo unitenje, u
kome j e bogatstvo proi zvelo siromatvo, a razum
domi naci j u.
Kantova razmatranja o istoriji i znaenj u
prosveivanja moraj u se razumeti kao dopri nos
ovom obl i ku filozofije istorije. Od vel i kog znaaj a
po sebi j e to ova razmatranja tee da pri mene gl a-
vne teme nj egovog fi lozofskog rada kao skup ideja
koje su bile vaee u sintetikoj filozofiji istorije de-
vetnaestog veka. One su izvor rasvetljavanja svrhe
i znaenj a istorije, postoj anj a napretka u istoriji,
ul oge kritikog razuma i nai na na koji je primenji-
van, i odnosa kritikih mislilaca do danas. Mogl o bi
se rei, koristei j ezi k dvadesetovekovne socijalne
teorije, da ova razmatranja fokusiraju politiku re-
fleksiju prirode racionalnosti i njene veze sa moder-
nom, i moderni zaci j om drutva. Ona su od trajnog
znaaj a za savremene diskusije oko naslea prosve-
titeljstva i obl i ka razuma povezani h sa modernom.
Ako, ipak, Kantova razmatranja imaju snaan
uticaj i neka dva veka posl e, onda nema ni kakve
sumnj e zato im je Miel Fuko posveivao toliku
panj u tokom posl ednj e deceni j e svoga i vota
(Foucault 1980; 1986b; 1986i). U ti m lanci ma, Fuko
se slui Kantovi m esej om ta je prosveenje? da bi
objasnio svoj kritiki projekat u znaenj u onog to
naziva "ontol ogi j om sadanj osti " (Foucault 1986b:
3
V. takoe Halevi (Hal evy 1927: 220-221). O Mal tusu (Malthus) i moi , vi di moj tekst The constitution of Poverty (Dean 1991),
pogl avl j a 4 i 5.
174
Mie! Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
96), zapoetim sa Kantovi m esej om, i pronaenom
u radu kritike teorije od Hegel a do Frankfurtske
kole, ukljuujui tu i Maksa Vebera i Niea. Ispiti-
vanje Fukoovog stanovita o Kantu i prosveivanju
sada mora uzeti u obzir i rad Habermasa koji
smatra da j e to stanovite samo po sebi duboko
protivreno, i u nj egovoj komemoraciji Fukou, i
kasnije, u predavanji ma o filozofskom diskursu
moderne (Habermas 1989, 1988).
4
Ovde el i m da
ispitam samu Kantovu filozofiju istorije, stanovite
koje je usvojio Fuko u vezi sa t om filozofijom isto-
rije, i Habermasove komentare nasuprot tome. U
zakl j uku, izvui u implikacije za ono to nazi vam
"kritika istorija raci onalnosti " (Fuko 1984b)
5
.
Kant: prosveenje kao nunost granica
Verovatno j e tano da se ne moe zamisliti nita
vie od Fukoove geneal ogi j e mo-znanj e nego
Kantova razmatranja uni verzal ne istorije, politike
konstitucije sl obode, svetskog graanstva, venog
mira, i revolucionarnog entuzi j azma kao znaka na-
pretka. Uistinu, vrsta filozofije istorije zami l j ena
u Kantovom eseju Ideja univerzalne istorije sa kos-
mopolitskog stanovita, prvi put obj avl j enom de-
cembra 1784. u Berlinische Monatsschrift, gl avnom
mediju nemakog prosvetiteljstva, predoava se
kao antiteza Fukoovi m istorijskim perspektivama i
anal i zama, bar na prvi pogl ed.
Ovaj ogl ed, obj avl j en mesec dana posle ogl eda
o prosvei vanj u u istom asopi su, dokazuj e da su
za zadatak uni verzal ne istorije odgovorni "filozofi
istoriari". Kant poi nj e (Kant 1963: 11) tvrdnj om
da, uprkos sl oenom i haoti nom pojavljivanju
ljudskih radnji, kada se one posmatraju iz perspek-
tive i ndi vi dual ne sl obodne volje, obraanj e panj e
na sl obodu volje umnogome otkriva da su ljudske
radnje determi ni sane uni verzal ni m zakoni ma, to
dokazuj u fluktacije stopa brakova, roenja i smr-
ti. Kantova filozofija istorije govori o postojanju
nunosti nad l j udski m dogaaj i ma, kao i nad pri-
rodni m. Meutim, postoj anj e ove uslovljenosti u is-
toriji time ne umanj uj e niti prevazilazi individualnu
sl obodnu vol j u. Preciznije, postoj anj e antropoloke
teleologije sadrane u nj egovoj koncepciji ljudi kao
sl obodni h, racionalnih subj ekata, voljnih i sprem-
nih da ostvare svoju svrhu u svetu, upravo je ono
to obezbeuj e da teleologi ja istorije, voena ti m
specifino raci onal ni m, doe do svog kraja.
Kantova filozofija istorije otkriva takvu teleolo-
gi j u unutar pravca ljudski h aktivnosti koji uzi maju
sledee oblike (Kant 1963: 12-16). Svi prirodni ka-
4
Debata sa Habermasom obnovl j ena je od Draj fusa i Rabi nova (Dreyfus & Rabi now 1986:109-122), i Postera (Poster 1989: 70-86).
Pregl ed o Habermas-Fuko "kontroverzama" moe se nai kod Rihtersa (Richters 1988). Sasvi m drugai j a itanja Fukoovog Kanta
mogu se nai kod Guti nga (Gutti ng 1989:1 -7) i Dol ara (Dolar 1991:43-56).
5
U ovom neprocenj i vom razgovoru, Fuko locira sopstveni kritiki projekat spram nekol i ki h i ntel ektual ni h pravaca, ukl j uuj ui tu
francusku istoriju nauka, kritiku teoriju (Foucaul t 1984), te istoriju formal i zma dvadesetog stol ea. Na vi e mesta u intervjuu Fuko
upuuj e na istoriju razuma, raci onal nost, i znanj e kao na obl i ke kri ti kog i spi ti vanj a. On ne koristi frazu "kri ti ka istorija raci onal -
nosti", ali raspravlja o"kri ti kom i strai vanj u istorije raci onal nosti " (Fuko 1984:159).
175
0 FUKOU
paciteti postepeno se razvijaju ka svome kraju.
Kod oveanstva te sposobnosti usmerene su ka
upotrebi praktinog razuma. Upotreba praktinog
razuma odreuje speci fi no ljudsko, jer ono stva-
ra sve to prevazilazi puko ivotinjsko. Ali krajnja
svrha svetske istorije data je pol oaj em ljudskih
bia kao razumnih subj ekta. Ta svrha ili kraj je pot-
puno ostvarenje prirodne moi upotrebe razuma
stvorenog u oveanstvu, takorei ustanovljenje
suverenosti racionalnog "oveka" pod "savreno
pravedni graanski ustav", zakonsko utemeljenje i
potovanje moralnih zakona.
Meutim, zbog ega bi univerzalna istorija
trebala da stremi takvome kraju, nije obj anj eno
samo praktinom sposobnou korienja razuma.
Univerzalna istorija tei da obezbedi univerzalno
graansko drutvo jer mora da del uj e na specifine
naine. Ovi naini su aktivnosti sl obodni h subj e-
kata koji tee da ostvare razliite ciljeve. Naini
odreuju oblik u kojem e praktini razum biti
ostvaren. Ako se ljudi zami ljaju kao sredita slo-
bodne volje, onda e poj edi nac pokuati da ostvari
tu volju stvarajui antagoni zme i zmeu poj edi -
naca. Antagoni zmi vode ka onome to Kant naziva
"nedrutvena drutvenost" ljudski h i ndi vi dua, koja
ih vee u drutvo putem uzaj amni h suprotnosti
(Kant 1963:16).
Ti me dol azi mo do najosetljivijeg i naj vani j eg
elementa Kantove filozofije istorije. Koncept indi-
vidualne sl obodne volje pretpostavlja mogunost
antagoni zama meu i ndi vi dual ni m vol j ama koje
tee ostvarenju svojih svrha. Ali, kako potraga za
ostvarenjem interesa povezuj e poj edi nce u trinu
razmenu prema Adamu Smi tu, tako del anj e sl o-
bodni h subj ekata povezuj e pojedi nce u graansko
drutvo prema Kantu, jer sl oboda uj edno preds-
tavlja i sredstva i prepreke realizaciji raci onal nog
drutva. Dok se takvo drutvo ostvaruje ti me to
subjekti slede sopstvene svrhe, istovremeno mora-
j u da postoje neophodna ograni enj a sl obode. Sto-
ga je cilj istorije posti zanj e drutva koje postavlja
grani ce sl obodi kompati bi l noj sa sl obodom drugi h
putem uspostavljanja zakonski h odnosa i zmeu
poj edi naca, unutar drave i i zmeu razliitih drava
(Kant 1963:16-19).
Istorija - naj ee odrei vana sa veli ki m I - prati
napredak od i zvornog bi a prirode, obdarenog ra-
zumom i vol j om, isprva subjekta sve do antagoni -
zama volje, do onog koji, kroz sl obodnu upotrebu
razuma, moe doi do stanja kad e poeti da vodi
stvaralaki ivot kao lan univerzalne graanske
kulture, bia koje zna i ini to ona ili on trebaju da
ine. Meutim, ovaj napredak pokazuj e duboke
protivrenosti u vezi sa sl obodom. Prema Kanto-
voj filozofiji istorije, sl oboda moe biti ostvarena
u uslovima koji prihvataju neophodnost sopstve-
nih ograni enj a. Ako smo navikli da posmatramo
prosveivanje kao sl obodnu upotrebu razuma,
Kantova filozofija istorije nas podsea da sl oboda,
kao i razum, moe biti ostvarena u strogim uslo-
vi ma. Nema sumnj e da j e prosveenje srodno sa
sl obodom, ali i ono pretpostavlja odreen oblik
domi naci je.
Prema Kantu (Kant 1963: 24), zadatak filozofa
istoriara je ovaj: uzeti "Idej u" prirodnog plana ili
svrhe istorije i njeno kretanje ka zavrnom ostva-
176
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
renju u postizanju gl obal nog graanskog j edi nstva
kao"usmeravanog konti nui ranog procesa predsta-
vljanja kao sistema... onog to bi, u suprotnom, bila
neplanirana kongl omeraci j a ljudskih aktivnosti".
Ovaj zadatak bi se ostvario praenj em tog usmera-
vanja kod Grka, Ri mljana, i istorije varvara u Evropi,
i tako sve do dananj i h dana, zaj edno sa drugi m
poznatim istorijama, tako da "se moe otkriti regu-
lisan napredak u konstituciji drava na naem kon-
tinentu" koji bi imao uni verzal ne implikacije za sve
druge nacije. Kant obj anj ava da nj egov cilj nije da
zameni empirijsku istoriju sa uni verzal nom, ve da
samo eli da ostavi u naslee kasnijim generaci j a-
ma zabeleene razliite dopri nose, i tete nainjene
cilju univerzalnog graanstva (Kant 1963: 25-26).
Ovaj ogl ed prua nam iroko znaenj e Kantove
filozofije istorije, nj egovi h ideja kauzaliteta, teleo-
logije, i opti mi zma napretka oveanstva kada se
ono uzdi gne do upotrebe kritikog i prakti nog
razuma. Prethodni esej u istom asopi su, ipak, ima
sasvim drugaiji oblik odgovora na pitanje koje su
postavili njegovi itaoci "ta je prosveenje?" Ovaj
odgovor je direktan, i ako nije u potpunosti istinit:
"Prosveenje j e ovekovo osl obaanj e od sopst-
venog neizleivog tutorstva. Tutorstvo j e ovekova
nesposobnost da iskoristi sopstveno razumevanj e
bez da bude voen neki m drugi m. Neizleivo j e
ovo tutorstvo kada prouzrokuj e lai, ne iz nedo-
statka razuma ve iz nedostatka odl uke i hrabros-
ti da se razum koristi bez voenj a drugi m. Sapere
aude! Imaj hrabrosti da koristi sopstveni razum!-to
j e moto prosveenja"(Kant 1963:3).
Sl ogan sapere aude, "usud i se da zna", predstav-
lja, dakl e, temel j Kantovog odgovora. Ovde se
Kantov stav o grani cama suprotstavlja onom to
j e prethodno naznaeno. Ovde prosveenje pre-
vazilazi grani ce. Sastoji se u prevazilaenju prepre-
ka, kao to su lenjost ili kukavi luk, koje vode do
toga da se knjizi ostavlja da proi zvede razumevan-
je, kao pastir koji vodi svest, i lekar koji odl uuj e
0 dijeti. (Kant, da naznai mo, prikazuje podelu tri
kritike na osnovu ovih primera). Prosveenje je
vrsta zrelosti. Ta zrelost se sastoji u odbaci vanj u
"okova venog tutorstva", otelovljenog u "statuti-
ma i formulama", i uzi manj u "nei zvesnog hrabrog
skoka preko naj manj eg j arka" ak i kada neko nije
navikao na tako sl obodan pokret (Kant 1963: 3-4).
tavie, ovo prosveenj e e uslediti ako i najmanja
sl oboda postoji, sl oboda opte upotrebe razuma,
to jest sl oboda intelektualca pred itaocima. Ipak,
i ta upotreba sl obode nije bezusl ovna, jer je opta
upotreba razuma zasenj ena linim ograni enj i ma,
ograni enj i ma sopstvene upotrebe razuma u
graanskoj poti ili kancelariji. ak i kada je najvie
entuzijasta kod sl obodne upotrebe razuma, Kant j e
spreman da prihvati ta nuna ograni enj a.
Kantov odgovor na pitanje koje mu je postavio
ovaj asopis u vezi je sa unutranjim krajem isto-
rije upi sani m u ljudsku prirodu. Kraj istorije je uni -
verzalna graanska kultura i racionalno drutvo,
takorei drutvo koje ohrabruje sl obodu prihvatan-
j em nunosti sopstveni h ograni enj a sl obode. Tak-
vo drutvo ide od prosveeni h osoba ka sl obodnoj
optoj upotrebi razuma. Sadanj e doba koje je tak-
vu sl obodu dopusti l o samo kao mudrost suverena,
prema Kantu (Kant 1963: 8) ni j e"prosveeno doba"
177
0 FUKOU
nego "doba prosveivanja". Ta kritika distinkcija
doputa afirmaciju primarnosti sadanj eg, ali ostav-
lja teleologiju u kojoj je sadanjost smetena kao
neophodni deo okrenut ka budunosti . Za Kanta,
sadanjost nije doba koje e doi , takorei, doba
ostvarenja razuma koje bi pratilo svoje prol ongi -
rano sl obodno j avno izraavanje. Pre j e to svitanje,
doba u kojem postoji opte buenj e mogunosti
razuma. Ako se ova dva eseja, objavljena u istom
asopisu sa dva meseca razlike, zaj edno proitaju,
neizbean zakl j uak j e da Kant odreuj e sadanjost
kao trenutak u napretku koji vodi ka ostvarenju
univerzalnih ciljeva razvoj em kritikog razuma.
Isti napredak koji zavisi od sl obode i ini sl obodu
moguom, ipak zahteva oprezno odreenje neo-
phodni h ogranienja sl obode i razuma.
Problem sl obode, grani ca i nunosti u sreditu
j e Fukoove interpretacije tog ogl eda. Sada elim
da kaem da j e ova interpretacija mogua j edi -
no ako se definicija prosveenj a u perspektivi
sadanjosti razvede od tel eol okog kretanja u
kome su uhvaeni dogaaj i lj udske istorije, ako je
mogue "ta je prosvetiteljstvo?" razvesti od "Ideje
za univerzalnu istoriju" i, uoptenije, od Kantove
kritike filozofije. Poslednji argument moe da na-
vede da je Fukoov stav unekol i ko probl emati an.
Meutim, postoje dobri razlozi koji pokazuj u da
ovo nije sluaj, koji proizilaze iz potekoa Kanto-
vog stanovita, te posebnosti Fukoove perspektive.
Vie j e problematian sam koncept"sadanj osti "po
sebi, na koji se Fuko oslanja da bi sauvao poziciju
za-prosveenje. Sa uskraeni m istorijskim vreme-
nom unutranje teleologije, sledei korak bi bio
ponovno zamiljanje sadanjosti i zvan teleoloke
strukture trenutka koje je vidljivo u odvoj eni m i
meuzavi sni m del ovi ma.
Fuko: prosveenje i granice nunosti
Na svom prvom predavanj u na kursu na College de
France 1983, Fuko govori (Foucault 1986b) da esej
0 prosveivanju postavlja pitanje sadanjosti na
drugaiji nain od Kantove ire filozofije istorije,
zbog t oga to se bavi obl i kom u kojem je ostvarena
istorija, i njenoj unutranjoj finalnosti. Zapravo, ini
se da ovo predavanje stavlja u zagradu ili uklanja
filozofiju istorije u kojoj je ideja prosveivanja za-
betonirana, ili u naj manj u ruku doputa postojanje
te ideje kao nedovrene, i eventualno kao arhaine,
l ogi ne. Ova idiosinkrazija stava nagl aena j e kada
se Fukoovo predavanj e okree od eseja ka Kanto-
vi m razmatranjima pitanja "Postoji li stalni napredak
ljudskog roda?", obj avl j eni m etrnaest godi na kas-
nije u Konflikti izmeu fakulteta (Kant 1963:137-54).
U svom predavanj u Fuko ukazuj e (Foucault
1986b: 88-89) da je Kant prvi problematizovao
znaenj e sadanjosti zarad filozofske refleksije, da
ostvari svoje stanovite kao del a "mi" koje odgo-
vara poj edi nanom, savremenom, kulturnom
skupu. "Ciljani" pravac ka sopstvenoj sadanjosti
karakterie filozofiju i diskurs moderne i o modemi ,
po sebi j edi nstven kulturni proces koji dolazi do sa-
mosvesti putem samoi menovanj a (Foucault 1986b:
90). Na drugom mestu, Fuko ponovo naglaava od-
vajanje od zani manj a za prosveivanje od sintetike
filozofije istorije, udubl j ene u potragu za poreklima
1 unutranjom tel eol ogi j om istorijskih procesa,
kada reinterpretira Kantov probl em kao "savreme-
178
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
nu stvarnost", sadanjosti shvaene ne u smislu to-
taliteta, niti budueg dosti gnua, ve u specifinoj
razlici od onoga to je prethodilo (Foucault 1986i:
33-34). Prosveivanje j e, prema njemu (Foucault
1986i: 35), "izlaz" iz nezrelosti, fenomen iji je deo
oveanstvo, ali i zadatak i obaveza za svakog po-
j edi nca. Mogue j e da prosvetiteljstvo postavlja
tu savremenu stvarnost s obzi rom na "unutranju
teleologiju vremena", nastavlja Fuko, ali se radi i o
odgovornosti poj edi nca za proces prevazilaenja
nezrelosti i tutorstva (Foucault 1986i: 38). Ono to
i zgleda najvie interesuje Fukoa u osvrtima na Kan-
ta jeste otrina s koj om potonj e dovodi u sredite
prirodu sadanj eg, otvorenu zavrenost sadanj eg
kao projekat i kao arenu i ndi vi dual nog i kolektiv-
nog eksperimenta, ul ogu konti genci j e, dogaaj a i
igru nedefinisanog prostora sl obode u obl i kovanj u
budunosti .
Oi gl edno je re o tome u Fukoovom shvatanju
Kantova odgovora na pitanje konstantnog napret-
ka oveanstva. Kantov odgovor je afirmativan, ali
nain na koji daje odgovor je ono to najvie zani -
ma Fukoa. Kant traga za i skustvom ili dogaaj em
koji bi figurirao kao znak za ljudsku sklonost "da
bude pokreta u sopstvenom napretku ka boljitku"
(Kant 1963: 142). On nalazi istorijske znake u Fran-
cuskoj revoluciji, ne u znaaj ni m del i ma ili zl oi ni ma
oveanstva ve u stavovima posmatraa koji poka-
zuj u "eljno uestvovanje koje se granii sa entuzi-
j azmom" (Kant 1963:144). Kant taj stav povezuj e sa
oni m to shvata kao moralnu predispoziciju ljuds-
ke rase usmerene ka pripremi konstituisanja nacije
koja ljudima predstavlja dobro, i uj edno je dobra te
pravedna, i moe da i zbegne neprijatne ratove.
Postoji, ipak, neto protivreno, ili bar paradok-
salno kod nai na na koji je dat odgovor na pitanje
napretka. Kant tei da potvrdi napredak pozivajui
se na dogaaj e koji poni tavaj u nj egovu teleolo-
gi j u. Tei da pokae ureenu usmerenost istorije
sredstvima naj veeg mogueg dogaaj a prekida,
Revolucije! Upravo je to Fukoova poenta. 0 Kan-
tovom dokazi vanj u kae (Fuko 1986b: 91) da nije
dovol j no prosto slediti "niti teleoloke tkanine... ne-
ophodno je izolovati, unutar istorije, dogaaj koji
bi imao vrednost kao znak". Ukratko, Fuko u Kan-
tovom pri kazi vanj u napretka nalazi neto srodnije
antiteleolokoj perspektivi svoje geneal ogi j e. Fu-
koova istorijska prouavanj a i zbegavaj u tel eol ogi -
ju i potrebu za porekl i ma, i ostaju sumnj i ava u vezi
sa postoj anj em nunosti u istoriji. Kao takve, tano
j e da Fukoove geneal ogi j e nisu mogl e da budu
udaljene od stanovita o Kantu. Meutim, to ga
ne spreava da nae u Kantovi m istorijskim spi si -
ma el emenat koji potvruj e prvenstvo sadanjosti,
dogaaj a, konti gentnog, i otuda mogue sl obo-
de. Prema tome, Kantovo stanovite ne sadri
unutranju napetost i zmeu teleoloke istorije i Re-
volucije kao znaka napretka, to doputa Fukou da
napie zanimljivo, mada neobi no, tivo. Meutim,
nj egova geneal oka perspektiva t om tivu daj e
znaaj nost.
Iz ove perspektive Fuko insistira da je naslee
Kantove misli o prosveenj u, napretku, i Revol u-
ciji drugai j eg redosleda negol i to je otelovljeno
u nj egove tri velike kritike. Dok ti sporedni teks-
tovi i nauguri u formu kritike, koja se ne zani ma
za uspostavljanje nuni h grani ca nae sl obode,
prosuivanja ili znanj a, niti uslova pod kojima su
179
0 FUKOU
prihvatljive upotrebe razuma. Pre nego to tragaju
za nuni m i univerzalnim usl ovi ma upotrebe razu-
ma, ovi tekstovi pokazuj u i najavljuju kritiku koju
zanimaju granice savremenih oblika ivota i identi-
teta. Ta kritika sastoji se u razlikovanju onog st oj e
nuno i kontigentno, uni verzal nog i poj edi nanog
u savremenom ivotu. To je praktina i perspektiv-
na aktivnost koja postavlja stalno prisutne i pokret-
ne mogunosti prekoraenja grani ca oblika ivota.
Samo je u tom smislu Fuko otkrio u Kantu po-
javljivanje dve kritike tradicije u modernoj filozo-
fiji. Prvo je razlikovao "analitinost istine" koja na
sebe preuzima zadatak odreivanja uslova pod
kojima je znanje mogue, prihvatljivo i legitimno.
"Analitinost istine"slina je onome st oj e u Recima i
stvarima (Fuko 1986b: 96) obj asni o kao"analitinost
ogranienosti": paradoksal nom predl ogu po kome
granice ljudske egzi stenci j e ("oveka") obli kuju te-
melj istinitog znanj a u naukama o oveku. Ma kako
bilo, Fuko kao drugo otkriva drugog, relativno ne-
poznatog, Kanta u tim oi gl edno sporedni m tek-
stovima o istoriji i prosvei vanj u. Iz t oga je sledila
"ontologija sadanjosti, ontol ogi j a nas sami h" koja
ispituje "savremeno polje mogueg iskustva" (Fou-
cault 1986b: 96). Ne treba misliti, ipak, da Fuko ovde
prosto postavlja j ednu uz drugu "analitinost istine"
i "ontologiju sadanjosti", kao nepovezane i diver-
gentne komponente Kantove filozofske refleksije.
To jest, Kantova di j agnoza sadanj eg trenutka kao
prosveivanja, trenutka u koj em e "oveanstvo
upotrebiti razum, bez poti nj avanj a bilo koj em au-
toritetu", ini nuni m odreenj e l egi ti mne upotre-
be razuma i kritike (Foucault 1986i: 37-38). Prema
Fukou, analitinost istine preduzeta u Kantove tri
kritike ve pretpostavlja nae samo-konstituisanje
unutar speci fi nog istorijskog trenutka.
To bi se mogl otumai ti kao prerada i proirivanje
fundamental ni h probl ema koje je Fuko ranije otkrio
u Kantovoj epi stemol ogi j i . On je dokazi vao (Fuko
1970:318-22) da je ta epi stemol ogi j a bila inherent-
no nestabilna jer je subjekt kao transcendentalni
uslov znanj a ve meu razliitim empi ri j ski m ob-
j ekti ma polja ispitivaa. Kasnije, Fuko se ne zani ma
samo za Kantov subj ekt znanj a, ve i za moral no-
politike i estetske subj ekte. Kroz ove subjekte
Kant j e vi deo uni verzal ne uslove znanj a, etiki ivot
i graanstvo, te prosui vanj e. Kako god, za Fukoa
taj univerzalizam sadri neku vrstu paradoksa:
mogunost traenja univerzalnih pravila koja bi us-
meravala naa del anj a, suenja i razumevanj e j av-
lja se u posebnom trenutku, speci fi nom, istorijski
datom, mestu samokonsti tui sanj a. Zai sta, pokuaj
prepoznavanj a sebe kao uni verzal nog subjekta
moe biti shvaen kao poseban oblik etike prakse,
kako istie Fuko u intervju 1983. Ovde je Kantova
misao reinterpretirana kao obl i k asketizma toliko
da "uvodi j o j edan nain u nau tradiciju po emu
bie nije prosto dato nego je ustanovljeno u odno-
su sa sobom" (Foucault 1986d: 372). Prosvetiteljst-
vo j e drugi oblik asketi zma.
Upravo se probl emom samokonstituisanja
Fuko sluio da redifinie svoj projekat u uvodu u
istoriju seksualnosti, Upotreba zadovoljstva (1985:
6; cf. Poster 1989: 53-69). U tom uvodu, moemo
da vi di mo plod ponovnog odreivanja nj egovog
kritikog interesa navoenj em da je, nakon to je
ispitao "igre istine" u povezanosti sa znanj em, i kas-
180
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
nije, moi, "oseao obavezu da proui igre istine u
vezi bia sa sobom i formiranju sebe kao subjekta".
To je u saglasnosti sa miljenjem, iznetim u delima
o prosveivanju, o praktinoj, istorijskoj kritici koju
zanima analiziranje i rasvetljavanje granica pod ko-
j i ma smo bili voeni u konstituisanju nas kao sub-
jekata znanja, kao moralnih subjekata, i kao subje-
kata unutar odnosa moi (Foucault 1986i: 47-49).
Istorijsko-teorijski projekat Fukoovog razmatranja
0 Kantu implicira - a ostatak nj egovog dela moe
posluiti kao primer - da nije usmeren ka objektiv-
noj, komparativnoj nauci istorije, niti metafizikoj fi-
lozofiji istorije kao putovanja oveanstva ka viem
cilju ili potrazi za povratkom i zgubl j enog prvobit-
nog stanja, ve ka politikim i etikim pitanjima is-
krslih naim umetanj em u poj edi nanu sadanjost,
1 probl emom delovanja u grani cama koje odreuju
sadanjost. Uistinu je ovo kritika teorija, ali ona koja
stvara svoju kritiku institucija, praksi i oblika znanj a,
ne tako to postulira slavnu zavrnu taku koja se
gubi kako se pomeramo ka njoj, nego kao istorijska
analiza onoga st oj e savladivo i to nije u uslovima
specifinih identiteta i aktuelnih oblika ivota.
Da li je Fuko otiao dovol j no dal eko sa svoj om
filozofijom istorije da odagna trajne posl edi ce tele-
ol ogi j e u odreenju sadanjosti? Pre nego to odgo-
vori mo na ovo pitanje, valja se najpre zapitati ko su
"mi"konstituisani u sadanjosti u odnosi ma znanj a
i moi , i etikih praksi bi a. Kao odgovor, moe se
uoiti da su "mi" oni ija je ontol ogi j a sadanjosti i
koji su, prema tome, poti njeni savremeni m obl i ci -
ma iskustva. Ipak, granice ukl j ui vanj a i iskljuivanja
ovde j o nisu j asne: savremeno iskustvo cel og
l j udskog ivota svakako j e nei zmerno razliito. Go-
voriti o "mi" uvek je neodreeno. Gde "mi" prestaje
a poi nj e ono i zvan njega? Za Fukoa (1986b: 89)
ovo "mi" su oni koji "odgovaraj u kulturnom skupu"
karakteristinim za savremenost filozofa, to jest oni
koji i ve u posebnoj kulturi, i uestvuju u nekom
razumevanj u. Ako j e to tano, onda j e sadanjost
posebna sadanj ost, sadanj ost za odreenu za-
j edni cu, sposobnu za primenjivanje odreenog
filozofskog etosa ili za usvajanje stava moderne.
ini se da je ovde probl em postojanje raznovrsnih
sadanjosti i raznovrsnost verzija "mi" koji se ne
vezuj u u j edi nstvenu stvarnost, bilo da se to zove
"savremeno iskustvo", "moderna", "oveanstvo" i
tako dalje. Drugi m recima, da bi se pratila Fukoova
aneksija sadanjosti iz tel eol ogi j e istorijskog proce-
sa i vremena, neophodnoj e raskinuti sa teleolokom
koncepci j om same sadanjosti kao j edi nstva odvo-
j eni h ali meuzavi sni h el emenata koji predstavljaju
manifestacije istorijskog trenutka. Ako Kantovi ese-
ji pomau pri odrei vanj u odnosa filozofije prema
sadanjosti, Fukoova predavanja o prosveivanju
dovode u sredite sam koncept sadanjosti kao
j edi nstva meuzavi sni h el emenata. Zbog t oga je,
rekao bi h, sam koncept sadanjosti kao ekvivalent
ili surogat "modernom Zapadu" neodriv. Ovo bi se
javilo bar kao konzi stentna implikacija nj egovog
stava prema prosvei vanj u.
Problem sadanjosti verovatno je ono to Fuko
otkriva kod Kanta: "Koju razliku danas uvodi s ob-
zirom na j ue?" (Foucault 1986i: 34). Ovaj probl em
j e, ipak, radikalno nepotpun ako se ne postave
sledea pitanja: koje danas i j ue, i za koga? Ge-
nealogija stvara speci fi ne rodove razlika, i tako
ustanovljava istorijske serije. Te serije su, meuti m,
181
O FUKOU
uvek rukovoene unutar specifinih parametara i
na posebni m nivoima i pri vremenosti ma. Odnos
meu serijama ne moe biti sveden na sukcesivne
momente koherentne serijama. Pre e biti da same
veze stvaraju neku vrstu meta-serija. Ako j e Fuko
bio naveden da tvrdi da je Nadzirati i kanjavati
(Foucault 1977) formiralo "istoriju sadanjosti", to je
zbog t oga to j e sadanj ost shvatana spreavanj em
revolta protiv zatvora kao materijalnog instrumen-
ta moi. On je govori o: "To da kazna uopte i zatvor
posebno pripadaju politikoj tehnol ogi j i tela jeste
lekcija koju sam nauio ne toliko iz istorije koliko iz
sadanjosti" (Foucault 1977: 30-31). Sadanj ost j e,
dakle, naprosto nain borbe oko specifinih instru-
menata i diskursa moi , te naina samokonsti tui -
sanja. Ona ne moe da bude arena za iscrpljujue
razumevanje j edi nstvenog doba, epohe, trenutka,
perioda ili drutva, niti sadanj ost koja iskljuuje
druga iskustva, borbe i nai ne samokonsti tui sanj a.
Na nekoliko mesta, Fuko sebe odreuje kao
nekog ko misli u obl i ku refleksije pokrenuti m "spo-
rednim" tekstovima o Kantu, u srodni ki m odnosi -
ma "od Hegel a do Frankfurtske kol e putem Ni ea
i Maksa Vebera" (Foucault 1986b: 96).
6
Da li je ovo
zaista sluaj s obzi rom na Frankfurtsku kolu? Ili je
to primer nastavljanja intelektualne dareljivosti?
Dok j e Fuko i mogao da otkrije da j e nj egovo pos-
matranje problema prosvei vanj a i moderne bilo
zajedni ko sa Frankfurtskom kol om, on j e vred-
nuje i ophodi se prema njoj drugai j e nego prema
nemakoj kritikoj teoriji i njenoj upotrebi veberi -
j anske teme instrumentalne racionalizacije. Ta raz-
lika nagl aena j e stepenom neshvatanja pristalica
kritike teorije, suoeni h sa Fukoovom i zj avom int-
elektualne nakl onosti .
Da bi smo to ilustrovali, razmotrimo Haberma-
sovu komemoraci j u Fukou, u kojoj on odgovara na
kasnija predavanj a o Kantu i prosvei vanj u. U ovom
del u, Habermas navodi (Habermas 1989:176) da j e
Fuko ili uhvaen u "produktivnoj kontradikciji" ili
se konano pomi ri o sa "filozofskim di skursom mo-
derne". Produktivna kontradikcija je ova: sa j edne
strane, Fuko se zal ae za "afirmativno" razumevanj e
ul oge teorije prema sadanj osti , i smeta se unu-
tar tradicije prosvetiteljstva; sa druge, dri se kriti-
ke moderne i obl i ka znanj a karakteristinih za nju.
Habermas se ne miri sa Fukoovi m interesovanjem
za Kantovu filozofiju istorije s obzi rom na nj egovu
raniju arheol ogi j u formaci j e diskursa i geneal ogi j e
odnosa moi . Habermas ne moe da povee ni ono
to vidi kao Fukoovo novo omi l j eno stanovite o
prosvetiteljstvu, sa apori j ama kogni ti vnog subjek-
ta koje je otkrio kod Kanta, i sledei ga, u nauka-
ma o oveku, u kojima je samoreferentni subjekt,
odreen sopstvenom ograni enou, optereen
zadatkom koji trai neograni ene moi . Da l i j e sam
Fuko bio uhvaen u beskonanu teorijsku zam-
ku, veli Habermas, ili je konano shvatio, podkraj
ivota, da se mora pridruiti diskursu moderne ko-
j eg j e pokuao da razori?
6
U tekstu o Kangi l emu (Foucaul t 1980) Fuko uspostavl j a sl i nu vezu koja ukl j uuj e hegel ovce, Franfurtsku kol u, Lukaa (Lukacs),
Foj erbaha (Feuerbach), Ni ea i Vebera i , zani ml j i vo, francuski pozi ti vi zam od Konta (Comte) pa do istoriara nauka dvadesetog
stol ea: Koarea, Balara i Kangi l ema. Moemo primetiti da Habermas nedostaj e na ovoj listi.
182
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
Habermasova kritika oi gl edno j e ovde
neodriva. Fuko je tei o da odvoj i Kantovo razma-
tranje sadanjosti od teleoloke filozofije istorije u
koju se ono umotalo. Nj egovo zani manj e za Kanto-
vu filozofiju istorije nije poput filozofskog opravda-
nja za pojavu sudbi ne j o nezavrenog prosveenog
doba, nego pokuaj da objasni ta prosveivanje
znai u odreenom trenutku za odreenu zaj e-
dni cu koja uestvuje u obl i ci ma socijalne i kultur-
ne prakse. Prosveivanje je viestrukost pokuaja
da se prekorai i zvan grani ca postavljenih razumu,
i postupaka unutar te filozofije istorije. Zbi l j a, ne
postoji ekvivalent koncepci j i modernog drutva
u Fukoovoj geneal ogi j i . Nj egovi predmeti su isto-
rijski oblici racionalnosti i njihovi zapi si unutar sis-
tema ponaanj a, ne samo kao karakteristike same
sadanjosti - modernog drutva - koje je proi zvod
kulturne i drutvene racionalizacije Zapada, kao to
j e Habermasova meavi na neoveberi j anstva, neo-
marksizma, i neofunkci onal i zma (Habermas 1984;
1987). Osim t oga, suprotstavljanjem kritike onto-
logije sadanjosti Kantovoj analitinosti istine, Fuko
j asno istie da nije odustao od prethodne karakte-
rizacije Kantova oblika znanj a i projekta koje je ono
inaugurisalo u obliju nauka o oveku. Nadalje, ako
je Fuko povremeno bio naveden da se postavlja u
liniju - i zaista francuske kol e filozofije nauke (Fou-
cault 1980) - sa kritikom postprosvetiteljskom
nemakom tradicijom, to nije zbog beskrajnih na-
pada potonj i h, koje j e mol i o za prijem, nego zato
to je to predstavljalo stalnu preokupaci ju kritikog
ispitivanja obl i ka nauke, znanj a i racionalnosti koji
presecaju savremene drutvene odnose i instituci-
j e, i probl ema moi i domi naci j e koje ti oblici stva-
raju.
7
Naj zad, sumnj i vo je da se Fuko moe okarak-
terisati kao otar kritiar koji tei da razori diskurs
modernosti (te j e stoga predstavnik postmoderne),
posebno kad se uzme u obzir nj egov skeptiki stav
prema sposobnosti obj anj avanj a takvih koncepa-
ta, i nj egove zami sl i moderne ne kao perioda, ve,
sledei Bodlera, kao stava.
Fukoova karakterizacija stava moderne ujedno
je snana i sloena i previe j asno izraena u eseju
"ta je prosvetiteljstvo?" da bi se ovde ponavljala.
Ipak, ostaje j edna kljuna taka. Fuko primeuje
(Foucault 1986i: 42-43) da obl i k filozofskog ispi-
tivanja koji "problematizuje odnose oveka prema
sadanjosti" mora da odbi j e ono to naziva uenom
prosvetiteljstva, da se bude za ili protiv prosveti-
teljstva. Pa ipak, on nastavlja sa opisivanjem pozicije
moderne kao "granine pozicije". Ovde vie nije pi -
tanje granica koje zasni vaj u istinito znanje (kao kod
analitinosti istine) ve "praktine kritike koja uzi ma
oblik mogueg prestupa" (Foucault 1986i:45).
Budi mo jasni oko Fukoovog stanovita ovde:
nije pitanje biti za ili protiv prosvetiteljstva, za ili
7
U razgovoru sa Rul eom (Raulet) (Fuko 1984), on raspravlja znaaj nu temu preokupaci j e raci onal nou, naukom i znanj em u
nemakoj i francuskoj misli t okom odreenog peri oda u dvadeset om stoleu. Vi deti takoe: Foucaul t 1980d za alternativnu, ako
ne i sl i nu raspravu, gde Fuko defi ni e Kangi l emovo nastoj anj e kao"i stori ju istinoreivih govora, moe se rei, govora koji motre
nad sobom, ispravljaju sebe i rukovode sobom u radu samo-obj anj enj a kruni sanog poduhvat om' i zri canj a istine'" (Foucault 1980:
56). Ovo moe da stoji kao vrl o pri bl i ni saetak Fukoovog sopst venog promi ljanja raci onal nosti .
183
O FUKOU
protiv j edi nstvenog i totalizirajueg oblika razuma,
ve delovanja u grani cama u skladu sa pozicijom
moderne. To znai odvojiti konti gentno i jedinstve-
no od univerzalnog i nunog. Prestup tako deluje u
granicama koje su odredile naine postojanja, delo-
vanja i miljenja, traei stalno prisutnu mogunost
"neodreenog delovanja sl obode" (Fuko 1986i: 46).
Nije pitanje da se j ednom za svagda raskine sa uni-
verzalnim i totalnim obl i ci ma razuma, ve pitanje
"eksperimentalnog" stava koji prelazi granice naih
oblika racionalnosti. Prestup, dakle, nije preosta-
li ekvivalent gl obal ne emanci paci j e subjekta, ve
mogunost ustajanja del ovanj em kritike, izbor koji
se javlja kroz pronicljivi istorijski i teorijski rad. Ni-
kako ne srne da bude neko a priori koje bi izabralo
prestup ili odravanje sadanj eg status quo. To je
oblik kritike koji se slui znanj em grani ca da bi usta-
novio politike opcije bez propisivanja lekova.
Tema reciprone zavisnosti grani ca i prestupa
predstavljena je u Fukoovoj misli rano kao i u nj eg-
ovom eseju 1963. godi ne o oru Bataju (Georges
Battaille): "Granica i prestup duguj u j edno drugom
gusti nu svog bia: nepostoj anj e grani ce koja ap-
solutno ne bi mogl a da se prekorai; sujetu zbog
prestupa koji bi prekoraio samo grani cu iluzije ili
senke" (Fuko 1998:64). Fukoove istorije nalaze se u
takvom odnosu prema moderni , prosveivanju i ra-
zumu. Njihov stav je istorijski, kritian i eksperi men-
talan, oznaava krivudavu stazu u grani cama u koji-
ma je oblikovana sadanjost zbog razliitih modali -
teta savremenog iskustva. Kao st oj e problemati no
govoriti o zapadnom razumu ili moderni koja je
univerzalna i totalna, j ednako probl emati no je
zamisliti da granice utvrene u takvi m uslovima
mogu zauvek da preu u postmodernu. Pokuaji da
se Fuko etiketira kao totalni kritiar moderne i ra-
cionalnosti ne lie ni emu vie nego praznoj kutiji
za deje igrake. Ako Fuko zaista najavljuje postmo-
dernu, to nije ni nov stav niti stav za novo - usvaj an-
je oba stava rezolutno je moderno. Niti je to nova
periodizacija sociokulturne evolucije. Umesto t oga,
Fukoova postmoderna mogl a bi da bude zasnova-
na na neposl unoj "problematizaciji" onoga to je
istorijski dato.
Zakljuak
Sintetike filozofije istorije devetnaestog veka
poivaju na pretpostavci teleolokog irenja prirod-
nih, racionalnih sposobnosti oveanstva. Na pri-
mer, za Kanta istorija je polje evolucije sposobnosti
razuma ka krajnjoj svrsi ili potpuno "racionalnom
oveku"koji ivi u raci onal nom politikom ureenju
koje je sam stvorio. Ali u tim filozofijama istorije
postoji dvostruka ambi val entnost ljudskog aktera.
Prvo, istorija je stanje ljudske drame upravo zbog
t oga to i jeste i nije stvorena od strane ljudskih ak-
tera. Zbi l j a, kretanje vremena u takvi m filozofijama
istorije zani mal o se ili za realizaciju ili za retardaciju
sposobnosti u prilikama i preprekama postavljenih
istorijom.
Drugo, i verovatno vanije, ostvarenje subjekta
u istoriji pretpostavlja nuna ogranienja upotrebi
osobina subjekta, pogotovo nunih ogranienja
slobode. Kantova teleoloka filozofija istorije upore-
do sa kritikom razuma predlae ogranienja slobodi
kao nuni m za ostvarenje uni verzal nog graanskog
drutva.
184
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
Fukoovi radovi o Kantovoj filozofiji istorije tee
da odvoje koncepci j u prosveivanja od teleoloke
istorije. To je uj edno i metodol oki i perspektivni
manevar. Metodoloka implikacija Fukoove pozicije
je potreba da se odstrane sve koncepci j e razuma ili
racionalnosti koje ih posmatraju kao karakteristike
ili sposobnosti i manentne l j udski m akterima kroz
istoriju. Za Fukoa, neophodno j e odbaci ti takvo sh-
vatanje istorije, tako proi maj ue od devetnaestog
veka, u znaenj u evoluci je prirodnih osobi na raci-
onal nog subjekta kao drutveno-istorijskog aktera.
Nadalje, neophodno je zadrati opreznost oko svih
prateih tema takve istorije koje izraavaju prethod-
no navedenu ambi val entnost: oni h o gubi tku, re-
presiji, deformaciji, otuenj u, i podel i sposobnosti
osobi na subjekta i njihovih obeanj a o pomirenju,
iskupljenju, transcendenci j i , i emanci paci j i . Samo
raskid sa takvi m temama otvara prostor za ono to
bi se mogl o nazvati "kritika istorija racionalnosti".
Takva pozicija nije ona o "smrti subj ekta" pripi-
sana Fukou od strane takvi h kao to je Agne He-
ler (Heller 1990: 24). Teko bi se mogao zamisliti
filozof za koga je subjekt bio tako iv! To jest, ono
to je odbaeno jeste romansa o putovanj u sub-
jekta unutar filozofije istorije. Pretpostavka da se
drutveno-istorijski akteri mogu odrediti kao oni
koji poseduj u sposobnost razuma, i da je del ovanj e
mehani zam putem kojeg se ostvaruju svrhe razu-
ma u svetu, vraa nas na potragu za scenama veite
ljudske drame. Nasuprot, kritika istorija racional-
nosti ne moe otpoeti sa takvi m stanovitem jer je
zai nteresovana za varijacije oblika posebnosti ljudi
i njihovih sposobnosti u odreeni m drutveni m,
eti ki m, i kulturnim usl ovi ma. Takvi oblici poseb-
nosti nisu nuno oblici subjekta, j edi nstvenog
bi a obdarenog razumom, sveu, vol j om i tako
dalje.
8
Pretpostaviti da oni j esu, znai l o bi uma-
njiti gl avni zadatak kritike istorije racionalnosti,
ispitivanje nai na na koji takvi oblici specifikacije
imaju odreene di skurzi vne uslove pretpostavlje-
ne i nune razliitim obl i ci ma drutvene, zakonske,
politike i ekonomske prakse i tehnika.
9
Postoji i suprotna perspekti va. Pre nego to
postavljaju probl em razuma i sl obode u uslovima
nunih i univerzalnih ograni enj a, Fukoova dela o
prosveivanju, i istorijska prouavanj a, zapoi nj u
sa stvarnim grani cama racionalnosti i postupaka.
Svrha nije traganj e za uni verzal ni m uslovima koji
i ne mogui m govor i injenje, i nj i hovo zatvaranje
u temeljne moralne propise i epi stemologi je, ve
otkrivanje ta je mogue misliti, govoriti, i initi u
razliitim konti gentni m usl ovi ma. Ne moe se rei
da je sve mogue kao to bi iracionalisti ili sl obod-
njaci rekli, ve je stvar u tome da uvek ostaje prostor
kontigencije i sl obode koji treba da bude odreen
unutar uslova iskustva i identiteta.
8 Vi deti Hirst, Woolley 1982: ch. 6; oni tvrde:"Obl i ci odreenj a i ndi vi dua postoj e u svi m drutvi ma, no oni ni su nei zostavno odreeni
kao i ndi vi dual ni subjekti, kao j edi nst veni entiteti koji koi nci di raj u sa odvoj eni m svesti ma i vol j om" (Hirst, Wool l ey 1982:118).
9
Jedan, i samo j edan deo ovakvog zadat ka j e onaj koj i m j e Fuko nael no rukovoen u nastoj anj u da odredi predmet svog ukupnog
rada:"Moj predmet... j e bio da sai ni m istoriju razliitih nai na pomou kojih su, u naoj kulturi, ljudi ui nj eni subj ekti ma"(Foucaul t
1982: 208).
185
0 FUKOU
Zadrati ovo stanovite bilo bi delikatno i otro
jer ono, kao "antihumanistiko", ne zahteva odba-
civanje svih predstava subj ekta. Sa j edne strane,
ono pokazuj e nunost predstava prava, sl obode,
dunosti i obaveza pripisanih subjektu unutar
odreenih drutvenih odnosa i diskursa. Usled t oga,
politike ideologije koje poteu norme i vrednosti
povezane sa subj ektom (npr. u diskursu o ljudskim
pravima, demokratiji itd.) ne mogu se lako napustiti.
Ako su koncepti i pretpostavke u vezi sa subj ektom
(ili sa linou ili sa biem) stvorene i odreene u
odreeni m drutveni m vezama i,diskursima, onda
se ne mogu lako izbrisati iz postojanja niti zakonski
zabraniti. Predstave subj ekta, osobe, bi a, itd., nisu
manje "stvarne" zbog posebni h uslova postojanja.
Sa druge strane, ove predstave ne bi trebalo hi-
postazirati u nune i nesavladive univerzalije ljuds-
ke egzistencije. Fukoova kritika sastoji se upravo u
analizi koja tei da otkrije ta moe biti nadmaeno
i to vie nije nuno. Iz takve pozicije, Helerina de-
finicija subjekta (Heller1990: 37) kao"i di osi nkrazi j e
interpretacije l j udskog iskustva u svetu i samoi s-
kustva u uslovima moderne" pretpostavlja da su
uslovi iskustva dati kao j edi nstvo meuzavi sni h
elemenata kao manifestacije j edi ne sadanjosti,
to jest moderne. ini mi se da je Fukoova poenta
upravo suprotna. Ona j e: samo putem dvostruke
problematizacije aktera kao subj ekta i sadanjosti
kao j edi nstvene moderne moe da se ustanovi ho-
rizont kritike i efikasne istorije razuma - ili istorijs-
ke sociologije oblika racionalnosti.
Kljuna implikacija Fukoovog kasni j eg rada o
Kantu nalazi se u povratku poj mu prosveivanja
kao nezavisne, kritike aktivnosti putem njene
identifikacije sa i deal i ma razuma, bilo formal nog,
stvarnog ili ak procedural nog. Presecajui pret-
postavke drutveno-teorijske tradicije usmerene
na subjekt, Fukoov rad smeta racionalnost ne u
osobi ne aktera ili karakteristike radnji, ve unu-
tar di skurzi vni h i praktinih uslova del anj a, koje
razliito zove kao "diskurzivne formacije", "reime
istine", "igre istine", i odnosi "znanja-moi". To ima
znaaj ne implikacije za nain na koji tumai mo
centralnu istorijsko-socioloku kl j unu t akuVebe-
rovog poj ma racionalnosti. Ako bi smo zadrali ovaj
poj am, on se ne bi mogao razumeti kao j edi nstven
u pogl edu tipa drutvenog delanja (kao ciljno-raci-
onal no, ili komuni kati vno delanje). Niti se on moe
razumeti kao j edi nstven proces koherentan ili kon-
zistentan za sve speci fi ne aspekte i sluajeve ra-
cionalizacije. Pojavljuje se razumevanj e pluralnih,
nejedinstvenih sistema racionalizacije, bez ikakve
nune koherencije i zmeu sebe, sa specifinim us-
lovima postojanja koji se mogu analizirati. Stvar je
u tome, a ne u tel eol ogi j ama racionalnog subjekta
ili racionalizacije, to obezbeuj e teren za kritiku
istoriju racionalnosti.
Sa engl eskog prevela Milana Bokovi
Naslov i zvorni ka: Mitchell Dean - Critical and Effec-
tive Histories. Foucault's Methods and Historical Soci-
ology, London: Routl edge, str. 43-57.
186
Miel Di n: PITANJA PROSVEIVANJA
LITERATURA:
Beck, L. W. (1963) - "Introduction", to: I. Kant, On
History, trans. L. W. Beck and E. L. Fackenheim, New
York: Bobbs-Merrill.
Condorcet, . J. . . C. (1955) - Sketch for a
Historical Picture of the Progress of the Human Mind,
London.
Dean, M. (1991) - The Constitution of Poverty:
toward a Genealogy of Liberal Governance, London:
Routledge.
Dolar, . (1991) -"The l egacy of the enlightenment:
Foucault and Lacan", New Formations 14:43-56.
Dreyfus, H. and Rabinow, P. (1986) - "What is
maturity? Habermas and Foucault on What is
Enlightenment?", u: D. C. Hoy (ed.), Foucault: a
Critical Reader, Oxford: Basic Blackwell.
Falk, P. (1988) - "The past to come", Economy and
Society 17,3:374-394.
Foucault, M. (1970) - The Order of Things: an
ArcheologyoftheHuman Sciences, London:Tavistock
(videti: Rijei i stvari: arheologija humanistikih
nauka, Beograd: Nolit, 1971).
Foucault, M. (1977) - Discipline and Punish: the Birth
of the Prison, London: Allen Lane.
Foucault, M. (1980) - "Georges Cangui l hem,
phi l osopher of error", / & C 7:51 -62.
Foucault, M. (1982) - "Afterword: the subject
of power", u: H. Dreyfus and P. Rabinow, Michel
Foucault: beyond Structuralism and Hermeneutics,
1
st
edn, Bri gton: Harvester, 208-226.
Fuko, M. (1984) - "Strukturalizam i
poststrukturalizam" (razgovor vodi o erar Role),
Trei program, br. 60, zi ma 1984, str. 152-176.
Foucault, M. (1985) - The History of Sexuality, vol. 2:
the Use of Pleasure, New York: Pantheon.
Foucault, M. (1986b) - "Kant on revolution and
enlightenment", Economy and Society, 15,1:88-96.
Foucault, M. (1986d) - On the geneal ogy of ethics:
and overview of the work in progress", u: The
Foucault Reader, ed. P. Rabinow, Harmodsworth:
Pengui n.
Foucault, M. (1986i) - "What is Enlightenment?",
u: Paul Rabi now (ed.) The Foucault Reader,
Harmondsworth: Pengui n.
Fuko, M. (1998) - "Uvod u prestup", Re, god. 5, br.
45 (1998), str. 62-72.
Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
Scientific Reason, Cambri dge: Cambri dge University
Press.
Habermas, J. (1984) - The Theory of Communicative
Action, vol. 7: Reason and the Rationalization of
Society, trans.T. McCarthy, Boston: Beacon Press.
187
0 FUKOU
Habermas, J. (1988) - Filozofski diskurs moderne:
dvanaest predavanja, Zagreb: Globus.
Habermas, J. (1989) - The New Conservatism: Cultural
Criticism and the Historians Debate, trans, and ed. S.
W. Nicholsen, Cambri dge: Polity.
Habermas, J. (1987) - The Theory of Communicative
Action, vol. 2. Lifeworld and System: A Critique of
Functionalist Reason, Boston: Beacon Press.
Halevy, E. (1927) - The Growth of Philosophic
Radicalism, trans. M. Morris, London: Faber.
Heller, A. (1990) - "The death of the subject", Thesis
Eleven 25:22-38.
Hirst, P. and Woolley, P. (1982) - Social Relation and
Human Attributes, London: Tavistock.
Kant, I. (1963) - On History, trans. L. W. Beck, R. E.
Anchor and E. L. Fackenheim, L. W. Beck (ed.), New
York: Bobbs-Merrill.
Poster, M. (1989) - Critical Theory and
Poststructuralism, Ithaca: Cornell University Press.
Richters, A. (1988) - "Modernity-postmodernity
controversies: Habermas and Foucault", Theory,
Culture and Society 5:611 -643.
188
Didije Eribon (Didier Eribon)
" N E S T R PL J I VOS T SL OBODE
(Fuko i Habermas)
Ameriki komentatori pridaju veliki znaaj debati
Habermas-Fuko i ponaaju se kao da je bila znaaj na,
ne samo Habermasu, ve i Fukou. Meutim, kada
pogl edamo tekstove, veoma brzo zapazi mo da j e
Habermas mnogo pisao Fukou, a da je obrnuta
situacija daleko od istine. Fuko nikada nije posvetio
lanke ili predavanja Habermasovom delu i pominje
ga samo u retkim prilikama - i to ugl avnom kada ga
tome pitaju u nekom intervjuu.
Meutim, pria sedaj e Fukoodi grao odl uuj uu
ul ogu u odluci Pola Vena da pozove Habermasa
da odri niz predavanja na Kol e de Frans u mar-
tu 1983. Fuko je to lino rekao Habermasu, bar
sudei po onome to je Habermas u poverenju
rekao Dej msu Mileru (James Miller) (Miller 1993:
334). Dokumenti svedoe daj e zvani nu inicijativu
za poziv pokrenuo Pol Ven. Procedura pozi vanj a
nekog predavaa na Kol e de Frans jeste sl edea:
j edan od profesora upuuj e pi smeni zahtev deka-
nu, a onda on na sednici nastavno-naunog vea
stavlja predl og na gl asanj e. To je samo formalnost
i ugl avnom se sve odvi ja bez ikakvih probl ema.
I zaista, u arhivi Kol ea nalazi se pi smo Pola Vena
od 30. septembra 1981, u kojem je iznet zahtev
za pozi vanj e Habermasa: "Profesor Habermas je",
pie Ven, "znaajni predstavni k Frankfurtske kole i
filozof od svetskog ugl eda. On j e uzdu i popreko
promiljao marksi zam, ali u tradiciji nemake filozo-
fije, sueljujui ga sa Ni eom i sa drutveni m nau-
kama (...). Gl avno Habermasovo delo, Saznanje Un-
teres, prevedeno je na francuski , kao i mnoga druga
nj egova dela (...). Moe se rei da ovaj mislilac koji
seje razdor upravo zbog te svoje originalnosti kod
nas j o uvek ne nailazi na prijem koji zasluuje".
1
Ali
izvetaj sa sedni ce nastavno-naunog vea od 29.
novembra 1981. ukazuj e i na to da je - izuzetno u
ovom sluaju - bilo nekoli ko gl asova protiv.
2
Ostali
predavai koji su pozvani tog dana podrani su j ed-
nogl asno, a naroito onaj koga je predloio Miel
Fuko: Leo Bersani, profesor francuske knjievnosti
sa Berkli univerziteta.
3
1
Pi smo Pola Vena dekanu Kol ea de Frans, 30. sept embar 1981.
2
Izvetaj pokazuj e da j e tridesettroje gl asal o za od etrdesettroje koji su gl asal i .
3
Upravo je Leo Bersani, koji je u to vreme bio ef katedre za francusku knjievnost, prvi put pozvao Fukoa na Berkli 1975. Kada je Leo
Bersani 1982. doao u Pariz da bi odrao taj niz predavanj a, Fuko je u svom domu napravio mali prijem u nj egovu ast. Za Habermasa
to nije uradio.
189
0 FUKOU
Pitao sam Pola Vena ovom dogaaj u i evo nje-
govog odgovora: "Ja i samo j a sam pozvao Haber-
masa na Kole, Fuko ak nije bio u toku".
4
Ven pre-
cizira da mu je bila nepoznata itava Habermasova
intelektualna evolucija i da j e, u stvari, poznavao
samo nj egove stare radove kao to je Saznanje i in-
teres. Smatrao ga je nasl edni kom kritike tradicije
Frankfurtske kole ("mislilac koji unosi razdor").
Zato je bio zaprepaen sadraj em predavanja.
Kada j e rekao Fukou koliko j e zapanj en, ovaj mu j e
odgovori o: "Ne znam ta ti bi da ga pozove! "
5
Fuko se nije udostojio da prisustvuje ti m pre-
davanji ma, ak ni prvom. Bio je na Kol eu tog jutra
7. marta. Doao je da se pozdravi sa Habermasom
uavi na vrata rezervisana za profesore, u dnu
sale koja je bila krcata. Ali, iskoristio je guvu koja
je vladala pred poetak predavanj a, diskretno je
nestao i otiao u svoju kancelariju.
6
Sadraj tih predavanja obuhvata prva etiri po-
glavlja knjige na kojoj je Habermas radio u tom tre-
nutku, Filozofski diskurs moderne (Habermas 1988).
Njihova meta su"postmoderni zam"i elja, naroito
nekih francuskih filozofa, da se prevazie "mod-
erna", to e rei "zapadnj aki raci onali zam koji je
od kraja XVIII veka na ovamo predstavljao horizont
na kojem j e moderno doba samo sebe tumailo".
7
Habermas se bavi i pokuaj i ma, koje je nazvao
"anarhizujuim", da se razum podvrgne j o radikal-
nijoj kritici kako bi se protresle nj egove "gvozdene
zidine".Ti su pokreti odbaci vanj a, kae on, roeni iz
iscrpljenosti same moderne i od razdvajanja umet-
nosti od i vota, filozofije od i votnog. A Habermas
pledira da ne treba kriviti "kulturnu modernu",
ve "drutvenu moderni zaci j u" i pritisak ekonom-
skih imperativa i di ri govani h intervencija drave.
Dananji zadatak filozofije, ali i politike, j este da se
bori za "promiljeno obnavl j anj e veza i zmeu mod-
erne kulture i i votne prakse". A to e omogui ti
da se "drutvena moderni zaci j a uputi u razliitim,
nekapitalistikim smerovima". Ako ne bude tako
pojavie se opasnost od t oga da nas iracionalizam
j o j ednom odvede prema sutranjicama koje
uzmi u. I onda Habermas pozi va na neumol j i vu
osudu Niea i ni ei zma.
Fukoj e bio iritiran i sami m Habermasovi m prisus-
tvom, a j o je vie bio iritiran njime kao predavaem.
Pol Ven se sea veere od 7. marta 1983:
"Fuko nije mogao da ne pozove Habermasa na
veeru. I tako smo se okupi li nas etvorica, etvrti
je bio Danijel (Defer /Defert/). Razgovara se na
engl eskom. Razgovor, iji je ton bio ledeno utiv,
poe raspravom u kojoj je Habermas protestovao
zbog ne znam vi e kakvog Miteranovog politikog
stava iz te nedelje (...). A onda smo poeli da razgo-
4
Pi smo Pola Vena autoru ovog teksta od 20. j una 1993.
5
Ibid.
6
Bio sam t oga dana sa Fukoom: oti ao sam po nj ega u kancelariju i zaj edno smo uli u amfiteatar. Nestao je nekoliko trenutaka
kasni je rekavi mi da "ne eli da gubi vreme" i da me eka u svojoj kancelariji.
7
Ovi su citati i zvueni i z ot kucanog si nopsi sa koji j e del j en na Kol eu na dan prvog predavanj a.
190
Didije Eribon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
varamo filozofiji, i rascep je bio toliko oi gl edan
da je na kraju, posle j edne Habermasove reenice,
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema
njemu, osmehnuo se iroko, pre bi se mogl o rei
prodrljivo i krvolono nego prijatno, otkrivajui
oba reda ajkulinih zuba i rekao: moda sam ja an-
arhista?', sarkastino nagl aavaj ui re anarhista".
8
Habermas se sea da je sa Fukoom razgovarao
nemakom filmu i zakl j uuj e da su im se ukusi
radikalno razlikovali. Razgovarali su i svojim filo-
zofskim putevima
9
. Ali, oi gl edno j e da meu njima
nije bilo strujanja. U l anku koji je napi sao povo-
dom Fukoove smrti, Habermas se prisea tog sus-
reta i pita se: "Moda ga ni sam dobro razumeo?"
10
Fuko se nesumnji vo ni malo nije potrudio po tom
pitanju.Takoe nije neoeki vano to, ne raunajui
tu kurtoaznu veeru i j o j edan ili dva susreta,
meu njima nije bilo ni kakve razmene, ni j avne,
ni privatne. Fuko nije i mao nameru da uestvuje u
di j al ogu. ak j e hteo da ugrabi priliku da napadne
Habermasa.
U to sam vreme bi o novinar u Liberasionu i
morao sam da napi em izvetaj tim predavanji-
ma. Hteo sam u zakl j uku da napi em kako sam se
oseao nel agodno dok sam sluao tog nemakog
filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko reenica,
ali ni sam bi o zadovol j an rezultatom. Rekao sam
to Fukou, a onda j e on zatraio da umesto mene
napie taj zakl j uak. On j e, dakl e, autor poslednjih
nekoliko redova tog l anka:
"Izmeu dva rata, Frankfurtska kola j e zabri nu-
la institucionalnu filozofiju zato to je napravila za-
okret prema savremeni m politikim probl emi ma.
Jue i prekjue smo imali utisak da je Habermasov
postupak obrnut: izravnati sve to se u oblasti poli-
tike, kulture, drutva deava izvan univerzitetskog
prostora u skl adu sa j edni m etabliranim diskur-
som"
11
.
Sueljavajui na ovaj nain Habermasa i Frank-
furtsku kol u, Fuko mu j e pakosno vraao milo
za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
objavljen 1981, Habermas j e pozvao na odgovor-
nost pravce koji kritikuju moderni zam. Izdvojio je
tri tenje: "premoderni zam starih konzervativaca",
"anti moderni zam ml adi h konzervativaca" i "post-
moderni zam neokonzervati vaca"
12
. Evo kako j e
definisao "ml ade konzervativce":
"Oni se pozi vaj u na pol oaj e u moderni kako bi
zasnovali nemilosrdni anti moderni zam. Sponatni m
8
Pi smo Pola Vena autoru, 20. j un 1993.
9
nai nu na koji j e Habermas doi veo ove susrete, videti knj i gu Dej msa Milera (Mi l l er 1993:338-339).
10
Jr gen Habermas, "Une fl eche dans le coeur du t emps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj j e l anak najpre
obj avl j en na nemakom 7. j ul a 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11
Eri bon 1983: 33; lanak je pri reen posl e prva dva predavanj a, koja su odrana 7. i 8. marta. Dr uga dva su odrana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se govoru koji je Habermas odrao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.
191
Didije Eribon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
varamo filozofiji, i rascep je bio toliko oi gl edan
daj e na kraju, posle j edne Habermasove reenice,
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema
njemu, osmehnuo se iroko, pre bi se mogl o rei
prodrljivo i krvol ono nego prijatno, otkrivajui
oba reda ajkulinih zuba i rekao: moda sam ja an-
arhista?', sarkastino naglaavajui re anarhista".
8
Habermas se sea da je sa Fukoom razgovarao
nemakom filmu i zakl j uuj e da su im se ukusi
radikalno razlikovali. Razgovarali su i svojim filo-
zofskim putevima
9
. Ali, oi gl edno j e da meu njima
nije bilo strujanja. U l anku koji je napi sao povo-
dom Fukoove smrti, Habermas se prisea tog sus-
reta i pita se: "Moda ga ni sam dobro razumeo?"
10
Fuko se nesumnji vo ni malo nije potrudio po tom
pitanju.Takoe nije neoeki vano to, ne raunajui
tu kurtoaznu veeru i j o j edan ili dva susreta,
meu njima nije bilo ni kakve razmene, ni j avne,
ni privatne. Fuko nije i mao nameru da uestvuj e u
di j al ogu. ak j e hteo da ugrabi priliku da napadne
Habermasa.
U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i
morao sam da napiem izvetaj tim predavanji-
ma. Hteo sam u zakl j uku da napi em kako sam se
oseao nel agodno dok sam sluao tog nemakog
filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko reenica,
ali ni sam bio zadovol j an rezultatom. Rekao sam
to Fukou, a onda je on zatraio da umesto mene
napie taj zakl j uak. On j e, dakl e, autor poslednjih
nekoliko redova tog l anka:
"Izmeu dva rata, Frankfurtska kola je zabri nu-
la institucionalnu filozofiju zato to je napravila za-
okret prema savremeni m politikim probl emi ma.
Jue i prekjue smo imali utisak da je Habermasov
postupak obrnut: izravnati sve to se u oblasti poli-
tike, kulture, drutva deava izvan univerzitetskog
prostora u skl adu sa j edni m etabliranim diskur-
som ".
Sueljavajui na ovaj nain Habermasa i Frank-
furtsku kol u, Fuko mu j e pakosno vraao milo
za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
objavljen 1981, Habermas je pozvao na odgovor-
nost pravce koji kritikuju moderni zam. Izdvojio je
tri tenje: "premoderni zam starih konzervativaca",
"anti moderni zam ml adi h konzervativaca" i "post-
moderni zam neokonzervati vaca"
12
. Evo kako j e
defi ni sao"ml ade konzervativce":
"Oni se pozi vaj u na pol oaj e u moderni kako bi
zasnovali nemilosrdni anti moderni zam. Sponatni m
8
Pi smo Pola Vena autoru, 20. j un 1993.
9
nai nu na koji je Habermas doi veo ove susrete, videti knj i gu Dej msa Milera (Mi l l er 1993:338-339).
10
Jr gen Habermas, "Une fl eche dans le coeur du t emps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj je lanak najpre
obj avl j en na nemakom 7. j ul a 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11 Eri bon 1983: 33; lanak je pri reen posl e prva dva predavanj a, koja su odrana 7. i 8. marta. Dr uga dva su odrana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se govoru koji je Habermas odrao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.
191
0 FUKOU
silama mate, subj ekti vnog iskustva, oseajnosti,
pripisuju j ednu daleku i arhai nu osnovu, na mani-
hejski nain razumu suprotstavljaju princip koji
moe samo da bude pri zvan, bilo da se radi volji
za mo, suverenosti bi a ili dionizijskoj poetskoj
sili" (Habermas 1981:966).
A evo i nastavka:
"U Francuskoj ta tenja ide od ora Bataja
(Georges Bataille) do Deride, preko Fukoa. Iz svih
njih isijava duh Niea koji je ponovo otkriven
sedamdesetih godi na" (Habermas 1981:966).
Zapazi emo da j e pozivanje na sedamdesete
godi ne kao na epohu ponovnog otkrivanja Niea
u najmanju ruku udno. or Bataj je umro 1963,
njegova knjiga Ni eu potie iz 1943, i ve je tride-
setih godi na bio posvetio nekoli ko znaaj ni h tek-
stova svom omi l j enom autoru. to se tie Istorije
ludila, na koju Habermas ovde veoma j asno aludira
("dionizijska poetska sila"), prireena j e, kao to smo
videli, izmeu 1956. i 1960, a obj avl j ena je 1961. Ali,
ovakva izvrtanja hronol ogi j e manj e su znaaj na od
Habermasove zatvorenosti u nemaki kontekst, u
kojem se svako pozi vanj e na Niea smatra sumn-
j i vi m i uvek se prilepljuje za konzervati vce.
Kao to zapaa Pjer Burdije (Pierre Bourdieu): od
zemlje do zemlje "tekstovi cirkuliu bez svog kon-
teksta; ne nose sa sobom prostor koji ih je proiz-
veo", a to je "generator neverovatnih nesporazuma".
Burdije za primer uzi ma upravo odnos prema Ni eu
i suprotnosti i zmeu Fukoa i Habermasa:
"Pre nego to se, sa nekim Nemci ma, smerno
zabri nemo zbog t oga to su neki francuski fi l o-
zofi (Fuko, Del ez /Deleuze/...) upotrebili Ni ea,
trebalo bi da razumemo kakvu je funkci j u Nie - a
koji Nie? onaj iz Genealogije morala kod Fukoa -
mogao da ispuni u j ednom filozofskom prostoru u
kojem j e domi ni rao subjektivistiko-spiritualistiki
egzi stenci j al i zam sa podrkom univerziteta (...). Na
taj j e nai n, kroz napor da j ednom anistorijskom ra-
ci onal i zmu suprotstavi istorijsku nauku istorijskih
razl oga (sa i dej om "geneal ogi j e" i poj mom kao to
j e epistema), Fuko mogao da dopri nese neemu
to bi, vi eno iz Nemake u kojoj Nie ima posve
drugai j e znaenj e, mogl o da i zgl eda kao restau-
racija iracionalizma, a Habermas je na suprotstav-
ljanju iracionalizmu izradio svoj filozofski projekat"
(Bourdieu 1990:1-10).
Otuda neophodnost, podvl ai Burdije, da se,
kao preduslov za svaku raspravu, uzme u obzir
"uinak prizme kroz koju se prelamaju, i po pitanju
proi zvodnj e kao i po pitanju recepcije, nacionalni
intelektualni prostori i kategorije percepcije koje
oni nameu i ulivaju".
Treba se sloiti: moda bi neki ozbiljniji Haber-
masov pokuaj da razume francusku misao, da ue
u Fukoove razl oge, dopri neo t ome da debata koju
je hteo da zapone bude pl odni j a, ili bar mogua.
Ali Fuko, koji je bez sumnj e proitao taj lanak u re-
viji Kritik, mora daj e zakl j ui o da takve klevete stav-
ljaju taku na raspravu ak i pre nego st oj e poela.
Dva duga pogl avl j a posveena Fukou u Filo-
zofskom diskursu moderne iz 1985. pokuavaju da
192
Didije Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
pronau bolje argumente (Habermas 1988). Ali, u
osnovi, izlaganje je ostalo potpuno isto i izraava
toliko nerazumevanj e da j e malo verovatno da bi
Fuko, da je mogao da proita ti knj i gu (umro je pre
nego to se pojavila), osetio elju da nadugako
odgovori i da zapone di j al og u okviru koji je post-
avio Habermas, toliko je ta problemati ka udaljena
od nj egovi h teorijskih interesovanja
13
.
Postoji razlog za to to debata i zmeu Fukoa
i Habermasa nije mogl a da se odi gra. Taj razlog
j e to j e Fuko bio, ako smemo tako da kaemo,
u kandama svoje prolosti. Kritika koju su mu
upuivali neki Nemci , a meu njima i Habermas,
velikim se del om sastojala od zamerki to eli da iza
oblika racionalnosti pronae i skonska, "arhaina"
iskustva, kao to j e ludilo. Ali Fuko j e odavno
prekinuo tu ontol oku potragu koja j e proimala
Istoriju ludila i koja je snano izraena u predgov-
oru iz 1960. Fuko je unapred insistirao na istorijsko-
kritikom postupku koji je takoe bio nj egov kada
je pisao Folie et deraison, i koji je j edi ni opstao i u
nj egovi m posl ednj i m radovi ma, bar od Nadzirati i
kanjavati. Kada Habermas 1980. govori Fukoo-
vom oduevl j enj u "dionizijskom poetskom silom",
moe se rei i da jeste i da nije u pravu; to je bilo
tano, ali vi e nije. S obzi rom na to da je razmatrao
Fukoovo delo bez i kakvog obzi ra za tu vremensku
razliku i da je itao sve Fukoove tekstove kao da
njihov autor j o uvek prihvata sve njihove pove-
zanosti i korelacije, Habermas j e mogao samo da
uvrsti Fukoov neprijateljski i odboj an stav. Kako
bi Fuko mogao da suprotstavi Habermasovi m kri-
ti kama ono to je radio i mislio, kada je Habermas
kritikovao upravo ono to on vie nije radio, nije
mislio i ega se odavno odrekao?
Fukoov se animozitet moe objasniti i
i nj eni com da je i mao utisak kako u zaokretima
Habermasove misli od sedamdeseti h godi na na
ovamo nastaje sve ono emu se suprotstavljao i iz
tog se suprotstavljanja filozofski izgradio. "Teorija
komuni kaci onog delanja" koju j e Habermas razvio
od svog "l i ngvi sti kog zaokreta" izgledala mu j e
kao povlaivanje dnevnom ukusu starih trabanata
univerzitetske filozofije. Ideja analizi uslova u ko-
j i ma se moe ostvariti entitet "idealne rei" koji pret-
postavljaju sve upotrebe j ezi ka, izgledala mu je kao
povratak na esencijalistiki nain miljenja, odseen
od realnih praksi, kao povratak na utopiju j ednom
blistavom svetu bez prikljuaka sa realnim svetom.
Upravo je iz prekida sa takvi m ti pom filozofija ap-
straktnog univerzalnog Fuko izveo svoju "analitiku
moi". U tom smislu debata nije bila potrebna: sve
to je Fuko pisao predstavljalo je opovrgavanje
onoga to je Habermas gurao napred. Njegova iriti-
ranost oni me to je smatrao vraanjem na najtradi-
cionalniju misao bila j e j o j aa zbog toga to ga j e
ve neko vreme veoma zanimala Frankfurtska kola,
u kojoj je otkrivao upravo obrnuti pokret.
1 3
nemogunost i ove debate usl ed prevelike udal j enosti ovi h probl emati ka, a i da biste se upoznal i sa odl i ni m i zl aganj em
ovi m probl emati kama, videti Huberta Dreyfusa i Paula Rabinowa,"Qu'est-ce que la maturite? Habermas, Foucaul t et les Lumi eres"
(Dreyfus, Rabi now 1989). Ovaj se l anak moe pronai i u speci j al nom broju revije Kritik posveenom Fukou, avgust-septembar
1986, str. 857-872.
193
0 FUKOU
U i zl aganj u koje je podneo pred Francuski m
filozofskim drutvom u maj u 1978. - prvom od nje-
govi h tekstova posveeni h Kantovom tekstu "ta
je prosvetiteljstvo?" - tvrdio je da je u Francuskoj
doao trenutak kada se "taj probl em Aufklrunga
moe nanovo smatrati veoma bli ski m zahvaljujui
radovima Frankfurtske kole" (Foucault 1990: 43).
Neto dalje je govori o o tom "probl emu koji nas
gura u bratski zagrljaj sa Frankfurtskom kolom..."
(Foucault 1990:45).
Ta objava intelektualnog bratstva iz 1978. dovodi
do niza tekstova u kojima Fuko podvl ai tu duboku
naklonost, poklapanje svog postupka sa teorijskim
pokuajima tog pravca nemake filozofije. Nekoliki
su prevodi sredinom sedamdeseti h godi na skrenuli
panju francuske intelektualne sredine na Adorna i
Horkhajmera (Horkheimer). Fuko je poeo strastve-
no da ita te stare knj i ge u kojima je otkrivao prob-
leme oko kojih se nj egov rad neprestano vrteo
14
.
Bez sumnje je poeo da obraa panj u na taj pokret
i pre tih prevoda, kada je pisao Nadzirati i kanjavati.
U razgovorima sa Duom Trombadori j em (Ducio
Trombadori) iz 1978. Fuko zaista kae da se zai n-
teresovao za Frankfurtsku kolu poto je proitao
"knjigu o mehani zmi ma kanj avanj a, koju je napis-
ao Kirhajmer (Kircheimer) u Sj edi nj eni m Dravama",
i naziva to del o"i zuzetni m" (Trombadori 1981)
1S
.
Fuko se pozi va na knj i gu koju je 1939. u Nj u-
j orku obj avi o Institut za drutvena istraivanja i
koju su potpisali Georg Rue (Georg Rusche) i Oto
Kirhajmer. Istorija t og dela pod nazi vom Punishment
and Social Structures, prilino je sl oena. Polazna
taka mu j e j edan obi man rukopis Georga Ruea
pod nazi vom Marche du travail et droit penal, koji
j e nastao kao rezultat istraivanja koje j e subven-
ci oni sao Institut tridesetih godi na. Institut j e poz-
vao kri mi nol oge.radi ekspertize i oni su predloili
neke i zmene. Poto je Georg Rue emi gri rao u Pal-
esti nu, taj j e zadatak dodel j en Otu Kirhajmeru koji
je procenio da je potrebno preraditi tekst u veoj
meri. To je dovel o do spora oko autorskih prava.
Uvod i pogl avl j e o XX veku u potpunosti pripadaju
Kirhajmeru. I zgl eda da j e Maks Horkhaj mer sma-
trao tu knj i gu del om od nevel i kog znaaj a
1 6
.
U Nadzirati i kanjavati (Foucault 1975; Fuko
1997) Fuko sa topl i nom komentarie "veliku knj i gu
Ruea i Kirhajmera" u kojoj moemo, kae on,
"nai izvestan broj suti nski h repera" i, na prvom
mestu, anali zu konkretni h kazneni h sistema kao
"drutvenih poj ava o kojima ne mogu da nas iz-
veste samo pravni okviri drutva i njegovi etiki iz-
bori"."U tom su smislu", kae Fuko,"Rue i Kirhajmer
doveli u vezu razliite kaznene reime i proi zvodne
sisteme u kojima su se oitovali". Fuko, meuti m,
14
Dijalektika prosvetiteljstva Teodora Adorna i Maksa Horkhaj mera prevedena je na francuski 1974. (Gal l i mard), Pomraenje uma M.
Horkhaj mera takoe 1974. (Payot), a Adornova Negativna dijalektika 1978. (Payot). Knj i ga Marti na Dej a (Martin Jay) o Frankfurts-
koj koli, koju j e Fuko pal j i vo proi tao, obj avl j ena j e na francuskom 1977. (Jay 1977).
, s
Ci ti ram ori gi nal ni francuski tekst ski nut sa trake.
16
Sve ove podatke i zvl ai m i z knj i ge Rolfa Vi gerausa (Rolf Wi ggershaus) (Wi ggershaus 1993:220-221); uopt eno o Otu Ki rhaj meru,
str. 217-223.
194
Di di j e Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
pravi otklon od te "stroge korelacije" kojoj bi , kae,
"bez sumnje imalo to-ta da se zameri". Oi gl edno
j e da te "zamerke" proizilaze i z Fukoovog odnosa
prema marksi zmu. U j ednom intervjuu iz 1978.
Fuko suprotstavlja anal i zu "ekonomi sti kog tipa",
kojoj pribegavaju "odlini nemaki istoriari i so-
ciolozi Frankfurtske kole", sopstvenoj analizi u
terminima disciplinarnih tehnol ogi j a (Fuko 1988:
108). Druga tema koja j e zadral a Fukoovu panj u
na knjizi Ruea i Kirhajmera j este ideja da "kaznene
sisteme u naim drutvi ma treba razmatrati u ok-
viru'politike ekonomi j e'tel a" (Fuko 1997:31).
Poto j u j e Horkhaj mer potcenio, knj i ga j e
doivela rehabilitaciju kroz Fukoa. Ali nj egovo in-
teresovanje za Frankfurtsku kolu uskoro e se
proiriti na itav taj pravac. 0 tome svedoe bro-
j ni intervjui, naroito razgovori sa Duom Trom-
badorijem, i j edan intervju erara Rolea (Gerard
Raulet) iz 1983 (Fuko 1984b). U ti m razgovori ma
Fuko primeuje da j e Francuska gotovo ignorisala
Frankfurtsku kolu isto kao st oj e ignorisala "pravac
veberovske misli": "Dok sam j a bi o student, mogu
Vas uveriti, ni j edan j edi ni put ni sam bi o uo za i me
frankfurtske kole od i j ednog mog profesora"(Fuko
1984b: 159). Fuko tada poi nj e da ali to se nije
dogodi o susret i zmeu francuske filozofije i Frank-
furtske kole, susret koji j e mogao da se odi gra na
preseku istorije nauka i na "pitanju istorije raciona-
lnosti".
Ovu temu razvija u predgovoru koji pie 1978.
za ameri ko i zdanj e knj i ge ora Kangi l ema (Georg-
es Cangui l hem) Le Normal et le pathologique. itav
poetak teksta i spunj enj e nj egovi m razmiljanjem
na t emu Aufklrunga. Sudbi na tog pitanja u Fran-
cuskoj , kae on, veoma se razlikuje od nj egove sud-
bine u Nemakoj ."Nemaka ga je filozofija oblikov-
ala kroz istorijsko i politiko promiljanje drutva",
dok je u Francuskoj "istorija nauka posluila kao os-
l onac" t om fi l ozofskom pi tanju. Fuko, dakle, moe
da napi e:
"Kad bi trebalo da i zvan Francuske potraimo
neto to odgovara radu Kavajea (Cavailles), Koarea
(Koyre) i Kangi l ema, bez sumnj e bi smo ga pronali
u Frankfurtskoj koli (...). U istoriji nauka u Fran-
cuskoj , kao i u nemakoj kritikoj teoriji, u sutini
se radi o prouavanj u razuma ija strukturalna au-
tonomi j a u sebi nosi istoriju dogmati zama i despo-
ti zama. Razuma koji, shodno tome, postie ui nak
osl obaanj a samo pod usl ovom da uspe da se os-
lobodi samog sebe"'
7
.
Ne treba se, dakl e, i znenadi ti , dodaj e Fuko, zbog
centralnog mesta koje u savremeni m intelektual-
nim debatama u Francuskoj zauzi ma istorija nauka
i "naroiti obl i k koji j oj je dao . Kangilem", u meri u
kojoj je pitanje prosvetiteljstva, to e rei pitanje
sadanjeg trenutka i nj egovi h znaenj a, vie nego
ikada na dnevnom redu:
17 Foucaul t 1978: IX-XX; ovaj se predgovor poj avi o na f rancuskom sa i spravkama koj e j e nai ni o Fuko pred samu smrt - to j e bez
sumnj e posl ednj i tekst koji j e i mao vremena da ponovo vi di pre objavlji vanja - pod nasl ovom: "La vi e: I'experience, l a sci ence"
(Foucaul t 1985:3-14). Poreenj e ovi h dvaj u verzi j a mnogo govori o evoluciji Fukoove misli u posl ednj i m godi nama i vota.
195
0 FUKOU
"Posle dva veka Aufklrung se vraa: i to ne
kao nain na koji e Zapad postati svestan svojih
aktuelnih mogunosti i sl oboda koje su mu na ra-
spol aganj u, ve kao nain da se zapi ta o svoj i m
ograni enj i ma i o moi ma koje je zloupotrebi o. Ra-
zum kao despotska prosveenost" (Foucault 1978:
IX-XX)
18
.
Ali ta istosmernost, ta bliskost koju Fuko us-
postavlja i zmeu francuskog istraivanja u isto-
riji nauka i kritike teorije nije urodila istinskim
susretom. Fuko zbog t oga ali utoliko vie to bi ,
kako kae, da se ranije upoznao sa Frankfurtskom
kol om, i zbegao "mnoge gl uposti " koje j e i zgovo-
rio i "mnoga skretanja" koja je nai ni o sledei sopst-
veni put. U razgovorima sa Trombadori j em izraava
se u gotovo i denti ni m termi ni ma:
"Kada priznajem sve te zasl uge Frankfurtske
kole, i ni m to sa gri zom savesti onoga koji j e to
morao da proita ranije, koji ali to to nije ranije
uinio i koji sebi kae sa i zvesni m kol ebanj em: da
sam proitao ova dela, mnoge stvari ne bih rekao,
mnoge greke ne bih nai ni o, bi o bi h poteen
vel i kog rada, ali i uskraen za neto zadovol j stva,
jer, da sam ih proitao veoma ml ad, moda bih bio
toliko zaveden da ne bih radio nita drugo ve bih
samo njih komentarisao. Ti retrospektivni uticaji, ti
ljudi koji su mogl i da na vas i maj u ogroman uticaj
i koje ste otkrili tek u godi nama kada ste taj uticaj
mogl i da podnesete, ovek j ednostavno ne zna da
li da se zbog t oga raduje ili da oajava".
Kakva j e, dakl e, priroda t og "ogromnog uti-
caja"? Frankfurtska kol a j e, kae Fuko, postavila
"sutinski problem", a to je probl em "ui naka moi
koji su povezani sa vrenj em raci onal nosti " koja se
istorijski i geografski kovala na Zapadu poev od
XVI veka. Ekonomska, drutvena, istorijska, kul -
turna, nauna sudbi na zapadni h naroda duboko j e
povezana sa pri begavanj em t om obl i ku raci onal-
nosti.
"Ali", dodaj e on,"kako razdvojiti tu racionalnost
od mehani zama, procedura, tehni ka, ui naka moi
koji j e prate i koj u podnosi mo tol i ko l oe kao da
je obl i k represije svoj stven kapitalistikim i moda
socijalistikim drutvi ma? Zar ne bi smo i z t oga mo-
gl i da zakl j ui mo da se obeanj e Aufklrunga da e
dosegnuti sl obodu vebanj em razuma preokrenulo
u vebanj e razuma koje sve manj e i manj e obeava
sl obodu? Suti nski probl em. Probl em u koj em se
svi praakamo. el i m da kaem da j e Frankfurtska
kola veoma neoeki vano, veoma j asno formulisa-
la probl eme koji su nai " (Trombadori 1981 )
1 9
.
Fuko i pak zamera Frankfurtskoj koli da j e os-
tala zatvorena u tradi ci onal nu koncepci j u "sub-
jekta", koja je i "filozofski zastarela" i prepuna
"marksi sti kog humani zma". Ta se dvostruka fili-
18
Tekst je osetno drugaiji u Revue de metaphysique et de morale: "Dva veka po svom pojavljivanju, Aufklrung se vraa: i to istovre-
meno kao nain na koji e Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogunosti i sloboda koje su mu na raspolaganju, i kao nain na
koji e se zapitati o svojim ogranienjima i o moima kojima se koristio. Razum kao despotizam i kao svetlost" (Foucault 1985:7).
19
Ovde citiram originalnu transkripciju na francuskom.
196
Didije Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
jacija nalazi u srcu nj ene probl emati ke koja repre-
siju i otuenje - koji obogal j uj u oveka i udaljuju
ga od nj egove suti ne - suprotstavlja projektu
osl oboenj a, razotuenj a, koji vraa oveka nj ego-
voj prirodi:
"Ne mislim da je Frankfurtska kola u stanju
da na bilo koji nain pri zna da ono to trebamo da
radimo, nije da pronaemo svoj i zgubl j eni i den-
titet, da osl obodi mo svoj u utamni enu prirodu,
da pokrenemo svoj u suti nu, ve da i demo pre-
ma neemu sasvi m drugai j em. Tu se vrti mo oko
j edne Marksove reenice: ovek proi zvodi oveka.
Kako da j e razumemo? Za mene ono to treba da
se proi zvede nije sam ovek onakav kakvog ga
j e priroda nacrtala i kakvi m ga j e nj egova sutina
opi sal a, ve moramo da proi zvedemo neto to
uopte ne postoji i nemamo poj ma ta bi to mogl o
da bude" (Trombadori 1981).
Fuko upuuj e j o j ednu zamerku predstavni c-
ima "kritike teorije": to su se veoma malo bavili
"istorijom u punom smi sl u":
"Pozivali su se na j ednu got ovu istoriju, koju
su mogl i da pronau ve napi sanu, provereno
autenti nu, koju su potvrdili brojni dobri istoriari,
prilino marksistiki nastrojeni, dodel i vi sebi za-
datak da tu istoriju uzmu u obzi r kako bi od nje
nainili neku vrstu ekspl i kati vnog zalea".
Fuko grabi i priliku da odgovori na neke
pol emi ke strele koje su mu upuene:
"Kau da sam poricatelj istorije. I Sartr to kae.
A ja bi h rekao: oni nisu poricatelji istorije, ovi su
gutai istorije, gutaj u j e gotovu, onakvu kakvu su j e
istoriari za njih savakal i . U tome je moj a greka,
to je si gurno [...]. Ni kada se ni sam zadovol j avao ra-
dovi ma drugi h istoriara. ak i kada se pozi vam na
njih, uvek sam drao do sopstvene istorijske analize
stvari. el eo sam da sm stvaram istoriju" (Tromba-
dori 1981)
20
Taj intervju iz 1978. bio je ugovoren sa no-
vi narom komuni sti kog dnevni ka L'Unita, to
obj anj ava neke opaske i neke pregi be. U sas-
vi m drugai j em kontekstu, Fuko se, odgovaraj ui
na pitanja Huberta Drajfusa i Pola Rabi nova, na
drugaijoj osnovi distancira od Frankfurtske kole,
kojoj ipak odaje pri znanj e:
"Treba li suditi razumu? Po mom miljenju nita
ne bi mogl o biti sterilnije od t oga. Najpre zato to
prostor koji treba pokriti nema nita sa krivicom ili
nevi nou. Zati m zato to j e apsurdno upuivati
na razum kao na entitet suprotan ne-razumu.
Konano, zato to bi nas takav proces osudio na to
da i gramo proi zvol j nu i dosadnu ul ogu racionaliste
ili iracionaliste.
20
Ovo poj anj enj e rasvetljuje Fukoove rei iz j ednog intervjua iz 1983, "A propos des faiseurs d'histoire". Fuko verovatno i ma na
umu Frankfurtsku kolu (i zmeu ostalih) kada izjavljuje daj e fi l ozofsko promi l j anj e ve dugo ilo da "trai u i tanj u istorijskih del a
materijal koji j e smatran "si rovi m" i sami m tim'tanim'". Fuko propoveda obrnuti stav: "Treba sami da obavi mo posao; treba sii na
dno rudni ka" (Foucault 1983a: 22)
197
0 FUKOU
Hoemo li pokuati da analiziramo taj tip racio-
nalizma koji je nai zgl ed svojstven naoj modernoj
kulturi i koji svoje sidrite nalazi u Aufklrungul
Takav je bio pristup neki h pri padni ka Frankfurtske
kole. Moj cilj, meuti m, nije da nai nj em raspravu
o njihovim delima, koja su ipak vana i dragocena,
moj je cilj da predloi m drugai j i modus analize
odnosa i zmeu racionalizacije i moi .
Bez sumnj e je mudrije ne razmatrati gl obal no
racionalizaciju drutva ili kulture, ve analizirati
proces kroz razne oblasti od kojih svaka upuuj e na
neko sutinsko iskustvo: ludilo, bolest, smrt, zl oi n,
seksualnost, itd." (Foucault 1984a: 300).
U intervjuu sa erarom Rol eom iz 1983, Fuko se
vraa na ovo pitanje i nastoji da suprotstavi Haber-
masa "kritikoj teoriji" Frankfurtske kol e
21
:
"Verujem da povi ka, koju smo esto sluali,
protiv svake kritike razuma ili svakog kritikog
istraivanja o istoriji racionalnosti (bilo da prih-
vatate racionalnost, bilo da padate u iracionalizam)
nastaje iz shvatanja da nije mogue racionalno
kritikovati racionalnost, ili pisati raci onal nu isto-
riju svih grananj a i svih ravanja, istoriju koja pri-
pada razumu. Ali, veruj em da se od Maksa Vebera
u Frankfurtskoj koli i kod mnogi h istoriara nauka,
kao to j e Kangi l em, radilo o izolovanju j ednog ob-
lika racionalnosti koji je proglaen domi nantni m i
kojem je dat status razuma, a sve kako bi od t oga
napravili neto to i zgl eda kao j edan od mogui h
obl i ka del ovanj a racionalnosti"
22
.
Neto dalje erar Role ispituje Fukoa o Haber-
masovoj kritici "postmodernog" pravca. Fuko se
i znenauje: "ta nazi vamo post-moderni zmom?
Ni sam u toku" (Fuko 1984b: 165). Moda bi smo
pogreili kada bi smo ovu izjavu smatrali isto
pol emi kom. Si gurno j e da j e Fuko veoma dobro
znao ta pokriva etiketa "postmodernizma", u sva-
kom sluaju st aj e pokrivala u Habermasovoj tema-
tici. Ali istina je da taj poj am, osi m retkih izuzetaka,
ni kada nije upotrebl j en u Francuskoj. A i Fukoovo
i znenaenj e samo j e del i mi no hinjeno. Evo kako
on to obj anj ava:
21 Treba zapazi ti da Habermas kri ti kuj e Adorna i Horkhaj mera u Filozofskom diskursu moderne. Dobro je zapazi o srodnost nj i hovog
postupka sa Fukoovi m.
22 Foucaul t 1983b: 201. (Ovo j e prevod navoda na f rancuskom, koje j e Eri bon preveo sa engl eskog. U srpskom prevodu sa engl eskog,
koji se pojavi o u asopi su Trei Program, u prevodu Borislave Sai , ovaj deo gl asi : "Mislim da uena, koj a je esto bila na del u u
svakoj kritici razuma i svakom kri ti kom i strai vanj u istorije racionalnosti (ili pri hvatate raci onal nost ili ostaj ete rva iracionalnosti),
operi e kao daj e nemogua raci onal na kritika raci onal nosti , ili kao da j e nemogua raci onal na istorija svi h granj anj a i svi h bi furka-
cija, eventual na istorija razuma... Mi sl i m da j e, od Maksa Vebera, u frankfurtskoj koli i u svakom sl uaj u za mnoge istoriare nauke
kao to j e Kangi j em, to bilo pi tanj e i zol ovanj a domi nant nog obl i ka obdarenog statusom j ednog j edi nog razuma racionalnosti da
bi se pokazal o kako j e to jedini mogui obl i k od tol i ki h drugi h"/Fuko 1984b: 159-160/; u nastavku e biti kori en postojei pre-
vod /pri m. ur./). U j ednom razgovoru sa Pol om Rabi novi m i z 1982, Miel Fuko razvija sl i an i skaz. Na j edno Rabi novl j evo pitanje o
Habermasovi m kri ti kama, on odgovar a: "Postoji taj probl em koji j e pokrenuo Habermas: ako odbaci mo Kantovo ili Veberovo del o,
198
Didije Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
"Amerikanci planiraju semi nar na kome bi tre-
balo da uestvuj emo Habermas i j a. Habermas je
predloio da tema semi nara bude 'modernizam'.
Zabrinut sam, jer mi nije j asno ta to moe da po-
drazumeva (...) Ali ono to mi takoe nije j asno j esu
vrste problema koje postavlja ovaj termin - ili kako
bi oni mogli biti zaj edni ki ljudima za koje se sma-
tra da su 'post-modernisti'. Dok mi je j asno da se
iza onoga to je poznato kao strukturalizam nala-
zio odreeni poj am - opte uzevi , probl em sub-
jekta i preoblikovanje subj ekta - ne shvatam koji
j e to problem zaj edni ki l j udi ma koje nazi vamo
post-modernistima ili post-strukturalistima" (Fuko
1984b: 166).
Kada se priseao istog projekta za seminar na
Berkliju, Habermas j e govori o kao daj e Fuko bio taj
koji je eleo sueljavanje:
"Kada mi je marta 1983. predloio da se sa
nekol i ci nom amerikih kol ega sastanemo u novem-
bru 1984. na j ednoj internoj konferenciji, da bi smo
diskutovali o onom spi su koji se pojavio pre 200
godi na, Odgovor na pitanje: ta j e prosveenost?,
nisam znao za j edno predavanj e koje j e tada drao
upravo o ovoj temi . Prirodno, ja sam nj egov poziv
razumeo kao pozi v na j ednu diskusiju, u kojoj
bi smo (...) raspravljali o razliitim interpretacijama
moderne - pol azei od j ednog teksta, koji u neku
ruku otvara filozofski diskurs moderne. Ali ovo
nije bila ba intencija koju je Fuko imao na umu u
svome predl ogu; to sam uvi deo dodue tek kada j e
u maju ove godi ne obj avl j en j edan i zvod iz Fukoo-
vog predavanja".
23
Seminar, naravno, nije odran, poto je Fuko
umro u j unu 1984. Al i , u j esen 1983. na Berkliju je
odrao predavanj e o Kantovom tekstu "ta je pros-
vetiteljstvo?" Tu pomi nj e Habermasa na poetku
i zl aganj a:
"Od Hegel a do Horkhajmera, ili do Habermasa,
preko Niea ili Maksa Vebera, ne postoji filozofija
koja, neposredno ili posredno, nije bila suoena sa
istim pitanjem: ta j e, dakl e, taj dogaaj koji naziva-
mo Aufklrung i koji je odredio, bar j edni m del om,
ono to danas j esmo, ono to mislimo i to inimo ?"
(Foucault 1984d:32)
24
na primer, ri zi kuj emo da padnemo u i raci onal i zam. U potpunosti se sl aem sa ti m, ali pi tanj e koj e moramo sebi da postavi mo pot-
puno j e drugai j e: mislim da j e od XVIII veka veliki probl em filozofije i kritike misli bio, j o uvek j e i , nadam se, bi e, da odgovori
na to pi tanj e: koji to razum mi kori sti mo? Kakve su nj egove istorijske posl edi ce? Koj a su nj egova ograni enj a i opasnosti ?" I onda
Fuko kree u proti vnapad:"Ako j e kraj nj e opasno rei daj e razum neprijatelj koga treba ukl oni ti , isto tako opasno j este i tvrditi da
nas svaka kritika upi tanost o toj raci onal nosti vodi ka riziku od i raci onal i zma. Ne treba zaboravi ti - a to ne kaem da bi h kritikovao
raci onal nost, ve da bi h pokazao u kol i koj su meri stvari dvosmi sl ene - da j e rasi zam formul i san na osnovi pobedonosne raci o-
nal nosti drutvenog darvi ni zma koji j e na taj nai n postao j edna od najtrajnijih, naj postoj ani j i h komponent i nacizma." (Foucaul t
1982:18-19).Vi deti i nj egovu repl i ku Morisu Agi l onu (Maurice Agul hon), u L'lmpossible Prison:"Potovanje raci onal i zma kao i deala
ne srne da se izraava kroz graj u kako bi se sprei l a anal i za raci onalnosti koje su realno pri menj ene" (Foucaul t 1980:317).
23
Habermas 1986: 299. Habermas al udi ra na Fukoov kurs na Kol e de Frans (januar 1983.), iji je saetak obj avl j en u Le Magazine
litteraire u maj u 1984.
199
0 FUKOU
Habermas e, sa svoje strane, napisati lep lanak
povodom Fukoove smrti, gotovo u potpunosti
posveen kursu o Kantu i Aufklrungu na Kole de
Frans, kao da j e hteo da oda Fukou poast zbog j ed-
nog, sada zakl j uenog, di j al oga (Habermas 1986).
Znai li to da rasprava tek to nije bila zapoeta,
i to posle toliko zakanjenja i peripetija, i da ju je
samo smrt onemogui l a? Kada proitamo Fukoove
tekstove o prosvetiteljstvu i Habermasovu polemi-
ku, ne raunajui ovaj nekrolog, ne moemo videti
kako bi to bilo mogue. Habermas je zamerao Fuk-
ou da svoju politiku kritiku nije zasnovao na uni-
verzalnim normama. U nj egovi m oi ma ta politika
nije mogl a nita do da uspostavi proizvoljnost. Zato
to je Fuko eleo da uki ne upravo to pribegavanje
univerzalnim normama. Nainiti geneal ogi j u "sub-
jekta" znailo je odbiti svako pravo na postojanje
univerzalnosti kako bi se pokazal o da je ovek od
glave do pete istorijsko bie: nema antropolokih
konstanti, nema univerzalnih normi, ima samo is-
torijskih oblika postojanja. Zadatak filozofa po nje-
govom miljenju jeste da omogui da se istorinost
pojavi iza svakog zahteva za uni verzal nou: "Ne
treba samleti univerzalnosti u maini istorije", belei
Fuko u j ednoj od svojih knj i i ca, "ve treba provui
istoriju kroz misao koja odbi j a univerzalnosti"
(Foucault u: Defert 1994: 56). A u j ednom veoma
delezovskom pasusu iz j ednog intervjua iz 1977,
moe se proitati ova reenica koja to izvanredno
definie: "Sanj am o intelektualcu koji unitava do-
kaze i univerzalnosti, onome koji u inercijama i
pri nudama sadanj eg vremena ukazuje na slabe
take, na otvore, na linije prisile, o onome koji se
neprestano premeta, ne zna gde e biti ni ta e
raditi sutra, j er je previe obuzet sadanj ou" (Fou-
cault 1977).
Shodno tome, uprkos hiljadama stranica koje
su ve napisane oko ove "debate" i uz rizik da nas
obelee kao protivnike filozofskog di j al oga, duni
smo da podseti mo na sirovu pojednostavljenost
tekstova kako bi smo zakljuili da se Habermasove
zamerke vrte u prazno: emu podvl aenj e injenice
da se Fuko ne oslanja na univerzalne norme, kada
je cilj itavog Fukoovog rada da pokae kako te
norme ne postoje"? to se tie neiscrpne debate e
da bi se saznalo da Fuko moda, protiv svoje volje,
ne uvodi ponovo transcedentalnosti koje se pret-
vara da izbacuje (to Habermas naziva nj egovi m
"kriptonormativizmom"), to je upravo ona vrsta
kolske vebe koje se Fuko uasavao i koja bi ga as
razveselila, a as razbesnel a.
U stvari, ovde su u igri sutinski razliiti filo-
zofski izbori i nepomirljivi stavovi. Prilino je zna-
kovito to Fuko termi ni ma "stav", "filozofski ethos",
"filozofski ivot", opisuje poloaj onoga ko shvata
da vri istorijsku i kritiku anal i zu "onoga to da-
nas jesmo", "ogranienja koja su nam postavljena"
2 4
Tekst ovog predavanj a odranog na Berkliju dugo j e bi o dostupan samo na engl eskom. Ori gi nal na francuska verzija se pojavila u
Le Magazine litteraire u aprilu 1993. l ako su im nasl ovi isti, ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko odrao na Kol e de
Frans u j anuaru 1983. i koji je obj avl j en u i stom listu u maj u 1984. Razmiljanja o Kantovom tekstu i o Aufklrungu mogu se pronai
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoi r" (Foucaul t 1984a: 306-307).
200
Didije Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
i "mogunosti za nj i hovo prevazilaenje". ta je,
dakle, rad na geneal okom istraivanju ako nije
uslov i nain za oslobaanj e? Istorijsko i kritiko
istraivanje, koje zahteva zaokret kroz erudiciju,
kroz uranjanje u svet arhi va
25
, predstavlja, kao to
Fuko kae kroz j ednu di vnu formul u koja sve to
sadri, "strpljivi rad koji uobl i uj e nestrpljivost sl o-
bode" (Foucault 1984d: 50). Moemo se opkladiti
da je taj fukoovski ethos, sainjen od nestrpljivo-
sti pred realnou koja nas pritiska i sitniavosti u
radu iji je cilj da minira osnovu dokaza, bio nosi-
lac j edne progresivistike i emanci patorske snage
koja je u najmanju ruku ravnopravna sa filozofskim
disertacijama o normama, uni verzal ni m pravilima,
"subjektu", itd, u emu je Habermas, avaj, sluio kao
uzor velikom broju francuski h esejista.
Ali, rei e neko, kako je Fuko mogao da odbaci
ideju o debati sa Habermasom, a da mu istovreme-
no predloi - ukoliko je Habermasova pria tana,
a nema razloga da u to sumnj amo - da suoe svoja
gl edi ta po pitanju Aufklrunga i Kantovog teksta?
A moi emo i da se zapi tamo o traku perverznosti
i prepredenosti koji se morao nastaniti u Fukoovom
karakteru kako bi on bio sposoban da sa takvi m ma-
j storstvom igra na dve tabl e istovremeno: napasti
Habermasa s boka j edni m novi nski m l ankom, a is-
tovremeno sebi dodeliti ul ogu onoga ko organi zuj e
di j al og. Al i , po t om se pitanju treba vratiti na isto-
riju i i nj eni ce. ta god Habermas rekao, nije Fuko
bi o taj koji je el eo da se taj seminar odri . U stvari,
profesori sa Berkli univerziteta doli su na ideju o
tom susretu koji je trebalo da bude organi zovan u
dve ili tri sesi j e
26
. Fuko je - kao i Habermas - pris-
tao na taj princip. Odrana je i priprema za j ednu
takvu debatu, kada je Pol Rabi nov u aprilu 1983. u
svom domu u Berkliju organi zovao raspravu u kojoj
su uestvovali Leo Levental (Leo Lwenthal), j edan
od posl ednj i h predstavni ka Frankfurtske kole, i
Martin Dej , istoriar ovog pokreta, prilino blizak
Habermasovi m t ezama
2 7
.
Od poetka ovog razgovora, Fuko razbija u
paramparad j edan od Habermasovi h argumena-
ta. Prvo pitanje koje mu j e postavljeno oi gl edno
se tie kritike koju je Habermas uputio "Nieovim
naslednicima":
"Danas u Sj edi nj eni m dravama i mamo bro-
j ne rasprave kako bi se va rad uporedi o sa radom
Ji rgena Habermasa. Moe se rei da ste se vi vie
bavili eti kom, a on pol i ti kom. Habermas se formirao
24
Tekst ovog predavanj a odranog na Berkliju dugo j e bio dost upan samo na engl eskom. Ori gi nal na francuska verzija se poj avi l a
u Le Magazine litteraire u apri l u 1993. l ako su im nasl ovi isti, ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko odrao na Kol e d'
Frans u j anuaru 1983. i koji je obj avl j en u i stom listu u maj u 1984. Razmiljanja o Kant ovom tekstu i o Aufklrungu mogu se pronai
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoi r" (Foucaul t 1984a: 306-307).
26
Razgovor sa Pol om Rabi novi m, 25. maj 1993.
27
Tu debat u, kojoj su pri sustvoval i i arl sTej l or (Charl esTayl or) i Riard Rorti (Richard Rorty), obj avi o je Pol Rabi nov u svom Foucault
Reader, pod nasl ovom: "Politics and Ethi cs. An Intervi ew" (Foucaul t 1984c: 373-380). Martin Dej se nadugako prisea opozi ci j e
Habermas/Fuko na kraju svoj e knj i ge Marxism and Totality. The Adventures of a Concept from Lukcs to Habermas (Jay 1984:507).
201
0 FUKOU
kroz razmatranje Haj degera kao politiki katastro-
falnog naslednika Ni ea. On Haj degera pridruuje
nemakom neokonzervati vi zmu. Nemake neo-
konzervatvce vidi kao konzervativne Nieove
naslednike, a vas kao anarhi sti kog nasl edni ka. Vi
uopte ne tumaite filozofsku tradiciju na taj nain,
zar ne?"
Fuko odgovara:
"To je tano. Kada je Habermas bio u Parizu,
dugo smo razgovarali i bio sam zapanj en to uj em
u kolikoj je meri probl em Haj degera i politike i m-
plikacije Haj degerove misli za nj ega znaaj an i ur-
gentan. U tome to mi je rekao postoji j edna stvar
koja me je zbuni l a i o kojoj bih vol eo da sam ranije
vie razmiljao. Poto je obj asni o u kojoj je meri Haj-
degerova misao prestavljala politiku katastrofu,
govorio mi je o j ednom od svojih profesora koji je
bio veliki kantovac, veoma poznat tridesetih godi -
na, i rekao mi je koliko je bi o i znenaen i razoaran
kada je u katal ogu j edne biblioteke otkrio tekstove
koje je negde 1934. pisao taj kantovac i koji su bili
u potpunosti nacistiki".
I dodaj e:
"Nedavno sam doi veo isto iskustvo sa Mak-
som Pol hencom (Polhenz), koji j e propovedao uni-
verzalne vrednosti stoi ci zma (...). Nema potrebe da
se precizira da nita od svega ovoga ne osuuj e
stoicizam ili kanti zam.
Ali, mislim da moramo prepoznati neko-
liko injenica: 'analitika' veza i zmeu filozofije i
konkretnog pol i ti kog stava onoga koji se na nju
pozi va veoma j e tanana.'Najbolje'teori je ne sadre
naroito ui nkovi tu zatitu od katastrofalnih
politikih izbora: neke velike teme, kao to j e hu-
mani zam, mogu da posl ue bilo kakvi m ci ljevi ma"
(Foucault 1984:373-374).
Uprkos tom nacrtu za raspravu, koji uostal om
lii na kraj odbi j anj a ili, j o tanije, na povratak
poi l j aocu, uprkos pristanku koji je Fuko manj e ili
vie nerado dao kako bi otiao dalje, Pol Rabi nov
kae da je uveren da Fukoa u sutini nije zani mal o
sueljavanje sa Habermasom. Uzeo ga j e u razma-
tranje samo zato to nije mogao drugai j e kada j e
bio u Sj edi nj eni m Dravama.Ta"debata"Habermas/
Fuko jeste, dakl e, artefakt proi zveden u ameri kom
intelektualnom kontekstu. Preostaje da saznamo
da li je Habermas uistinu eleo da dijalog pone.
Ton nj egovi h napada na Fukoa - a i na Deridu -
uopte ne navodi na takvu pomi sao. Ti napadi vi e
dre do obj ave rata neprijateljima koje treba dotui
nego do volje da se zapone di j al og.
Konano, od itave ove prie ostaje, pre svega,
ova drutvena injenica: osi m nekoliko uoptenih izl-
aganj a o zaokretu u ovom ili onom intervjuu, Fuko
se nikada nije potrudio da odgovori na Habermaso-
ve kritike. Uenici ovog filozofa e moda rei da je
Fuko dosti gao svoj zenit i da nije bio sposoban da iz-
begne finu mreu zamerki koju je istkao Habermas.
To je prilino neverovatno i preostaje nam samo
da ga odbaci mo. Mogl o bi za to da postoji i j edno,
mnogo umesnije, soci ol oko objanjenje: kod Fu-
koa je postojao duboki filozofski aristokratizam, koji
je nadahnjivao nj egov nai n bivstvovanja u intelek-
202
Didije Eri bon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
tualnom ivotu i zabranjivao mu je da odgovara na
zamerke onih koje nije prepoznavao kao sagov-
ornike ili koje nije eleo da odobri kao sagovornike
tako to e, naizgled, prihvatiti validnost ili vrednost
njihovih pitanja. Danas bismo mogli pronai ekviva-
lent ovakvog stava kod Deleza, Deride ili Burdijea,
mislilaca koji su proizvod iste prie i koji esto dele
isti nain ivljenja intelektualnog ivota. Postoji i
tree objanjenje, koje pripada istom korpusu kao
i prethodno, i upuuje nas na svedoenje Pola Vena
i Pola Rabinova: Fuko nije odgovori o Habermasu iz
prostog razloga to ga nj egove kritike, kao ni nje-
gov ukupan rad, nisu zanimale. Fuko je smatrao da
jedan filozof, ili j edan istraiva, ima pravo da ne
odgovara na probleme koje sam sebi ne postavlja i
koji u njegovim oima nemaju nikakvog smisla. Na-
suprot tome, bio je veoma privren ideji rasprave, a
naroito ideji zajednikog rada. Mogao je da odbaci
ideju o sholastikom dvoboj u sa Habermasom o
zamerkama koje je Kangul em krstio veoma tanim
izrazom "rutinske zamerke"
28
, a da istovremeno pot-
vrdi svoju sklonost ka raspravi. Ali postoji preduslov
za svaki dijalog: potovanje sagovorni ka, uzimanje
u obzir onoga to on kae. Intelektualna razmena je
mogua kada postoji prihvatanje principa koji post-
avljaju granice uslovima postojanja te mogunosti i
uspostavljaju pravila igre. Najbolji Fukoov odgovor
Habermasu moemo pronai u j ednom tekstu u ko-
j em on ne pominje Habermasovo ime, ali podsea
na neophodnost moralizacije intelektualnog ivota.
Radi se o j ednoj raspravi sa Polom Rabinovim. Rabi -
nov ga pita: "Zato nikada niste uestvovali u po-
lemikama?" Fuko odgovara:
"Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovori m. Ali istina je da ne
vol i m da se ukl j uuj em u polemike. Ako otvorim
knj i gu i vi di m da autor optuuj e neprijatelje za
'infantilno leviarenje', istog trenutka je zatvori m.
(...) Insistiram na toj razlici kao neem suti nskom:
cel okupan moral je u pitanju, kojeg zani ma po-
traga za istinom i odnos prema drugome. (...) U
ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzaj am-
nog obj anj enj a, prava svake osobe su u i zvesnom
smislu i manentna diskusiji. Ona zavise j edi no od
situacije di j al oga. (...) Polemiar, sa druge strane,
postupa naoruan pri vi legi j ama koje unapred
poseduj e i ni kada se nee sloiti sa pitanjem. U
principu, on poseduj e prava koja ga ovlauju da
vodi rat i da uini tu borbu pravedni m poduh-
vatom; osoba sa koj om se sueljava nije partner u
potrazi sa istinom ve protivnik, neprijatelj koji nije
u pravu, koji je tetan, i ije samo postojanje pred-
stavlja pretnju"(Fuko 2005).
Fuko dodaj e da bi trebalo napisati istoriju
polemike kako bi se razumelo kako se ona u is-
torijskom smislu izgradila prema tri modela: reli-
gi oznom, pravnom i pol i ti kom. To su modeli koji
danas proimaju intelektualnu raspravu i koje Fuko
odbacuj e predlaui kodeks l epog ponaanja i
konkretne, uinkovite moralnosti komunikacije,
28
or Kangi l em, govor na otvaranj u kol okvi j a Foucault philosophe, Pariz, 9,1 0 . i 11. j anuar 1988.Tekst ovog mal og govora razlikuje
se od onoga koji je objavljen u uvodu za spi se sa ovog kolokvija (Cangui l hem 1989). Dao sam nj egov odl omak u Michel Foucault
(Eri bon 1 989:1 9).
203
0 FUKOU
ime bi trebalo da se nadahnj uj u oni koji se danas
pozivaju na "idealnu komunikaciju".
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: "'L'impatience de la liberte' (Fou-
cault et Habermas)", u: Didier Eribon, Michel Fou-
cault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994, str.
289-311.
LITERATURA:
Bourdieu, Pierre (1990) - "Les conditions sociales
de la circulation internationale des idees", Roman-
istische Zeitschrift fr Literaturgeschichte/Cahiers
d'histoire des litteratures romanes, Fribourg, 14. go-
dina, n1-2, str. 1-10.
Cangui lhem, Georges (1989) - "Presentation", u: Mi-
chel Foucault philosophe. Recontre internationale,
Paris, 9,10,11 janvier 1988, Editions du Seuil, Paris,
str. 11-12.
Daniel Defert (1994) - "Chronologie", u: Dits etecrits
vol l-IV, 1980-1988, edites par Daniel Defert & Fran-
cois Ewald, Paris: Gallimard
Dreyfus, Hubert, Rabinow, Paul (1989) - "Qu'est-
ce que la maturite? Habermas, Foucault et les Lu-
mieres", u: David Couzens Hoy (ed.), Michel Foucault.
Lectures critiques, Bruxelles, De Boek Universite,
1989, str. 127-140.
Eribon, Didier (1983) - "Habermas le 'moderne'",
Liberation, 9. mart 1983, str. 33.
Eribon, Didier (1989) - Michel Foucault (1926-1984),
Paris: Flammarion
Foucault, Michel (1975) - Surveilleretpunir, naissance
de la prison, Paris: Gallimard
Foucault, Michel (1978) - "Introduction", u: Georges
Cangui l hem, On the Normal and the Pathological,
Boston: D. Reidel
Foucault, Michel (1980) - L'lmpossible Prison. Recher-
ches sur le Systeme penitentiaire au XIX siede, koje je
sjedinila Michelle Perrot, Paris: Seuil, 1980, str. 317.
Foucault, Michel (1982) - "Space, Knowl edge, and
Power", Skyline, mart 1982, str. 16-20.
Foucault, Michel (1983a) - "A propos des faiseurs
d'histoire", Liberation, 21 Januar 1983.
Foucault, Michel (1983b) - "Structuralism and post-
structuralism. An interview with Michel Foucault",
razgovor vodio G. Raulet, maj 1982, Telos, prolee
1983, n. 55, str. 195-211.
Foucault, Michel (1984a) - " Deux essais sur le sujet
et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
Gallimard
Fuko, Miel (1984b) - "Strukturalizam i poststruk-
turalizam" (razgovor vodi o erar Role), Trei program,
br. 60, zima 1984.
204
Michel Foucault (1984c)-"Pol i ti cs and Ethics: An in-
terview", u: Paul Rabi now (ed.) The Foucault Reader,
New York: Pantheon, str. 373-380.
Foucault, Michel (1984d) -"What is Enlightenment?",
The Foucault Reader, ed. by Paul Rabinow, New York:
Pantheon, str. 32-50.
Foucault, Michel (1985) - "La vie, l'experience et la
science", Revue de methaphysique et de morale, j anu-
ar-mart1985,90.anee, n 1.
Foucault, Michel (1988) - "On Power", razgovor sa
Pierreom Boncenneom, u: L. D. Kritzman (ed.), Poli-
tics, Philosophy, Culture, Interiews and Other Writings,
1977-1984, New York: Routledge, str. 97-108.
Foucault, Michel (1990) -"Qu'est-ce que la critique?
(Critique et Aufklrung)", Bulletin de la societe fran-
qaise.de Philosophie, LXXXIV, 1990.
Fuko, Miel (1995) - "Nie, geneal ogi j a, istorija", The-
oria, Vol. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje za-
tvora, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (2005) - "Polemike, politika i problema-
tizacije", u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko
1926-1984-2004. HrestomatijaMov\Sad.Vojvoanska
socioloka asocijacija
Habermas, Ji rgen (1986) -"Strel om u srce sadanjosti
(uz Fukoovo predavanje o Kantovom spi su ta je
prosveenost)", Trei program, br. 70, leto 1986.
Didije Eri bon: NESTRPLJI VOST SLOBODE
205
Habermas, Jrgen (1981) - "La modernite: un projet
inacheve", Critique, oktobar 1981, str. 950-967.
Habermas, Jrgen (1988) - Filozofski diskurs mod-
erne, Zagreb: Gl obus
Jay, Martin (1977) - imagination dialectique. His-
toire de l'ecole de Francfort et de /'Institut de recherches
sociales (1923-1950), Paris: Payot
Jay, Martin (1984) - Marxism and Totality. The Adven-
tures of a Concept from Lukcs to Habermas, Berkley-
Los Angel es: University of California Press
Michel Foucault (1977) -"Foucaul t: non au sexe roi",
razgovor vodio B. Henry-Levy, Le Nouvel Observa-
teur, 12 mart 1977, n. 644, str. 92-103.
Miller, James (1993) - The Passion of Michel Foucault,
New York: Si mon & Shuster.
Trombadori, Duci o (1981) - Colloqui con Foucault,
Salerne, Cooperativa editrice, 10-7,1981.
Wiggershaus, Rolf (1993) - L'Ecole de Francfort. His-
toire, developpement, signification, Paris: PUF.
or Kangilem (Georges Canguilhem)
0 ISTORIJI LUDILA VI ENOJ KAO DOGAAJ
Uvod u Korienje ljubavnih uivanja (L'Usage des
plaisirs) kao i razgovor Miela Fukoa sa Fransoa Eva-
lom (Francois Evald) (Foucault 1984) ocenj en je od
izvesnih komentatora, nakon smrti ovog filozofa,
kao svojevrsno skretanje u novu problemati ku
istoriara. Ipak, proita li se paljivije ovaj Uvod,
oito j e da j e Fuko neprestano za predmet svojih
istraivanja uzi mao istoriju koja ispituje "uslove u
kojima ljudsko bie 'probl emati zuj e'to to jeste, to
to ini, kao i svet u koj em i vi "(Fuko 1988:14). 1977.
godi ne u tematu asopi sa L'Arc"Kriza u glavi", Fuko
j e priznao da j e nj egov lini probl em, nakon Istorije
ludila, bio da sa stanovita moi potrai obj anj enj e
za izvesne prakse, kojima se i nae nastojalo da se
pronae j amstvo u podruj u speci fi ni h vrednosti
nauke (Foucault 1977).
Fukoovom smru, kako ne postaviti sl edee pi -
tanje: st aj e mogao pomisliti kada j e, probudi vi se
iz kome u leaju bolni ce u koj u je hitno prebaen,
saznao da se nalazi u Salpetrijeru? Del o u koj em
j e krenuo putem koji j e trebao da ga odvede ka
drugi ma, no ne na onu stranu, Istorija ludila u doba
klasicizma, prikazalo je istoriju uzastopni h funk-
cija Salpeltrijera: skladite oruj a, bol ni ca, u stvari
ustanova za korekciju i pomo koj om j e upravljao
Pinel od 1795, proslavljena od arkoa (Charcot) od
1872. do 1889. godi ne, poseena 1885. od strane
Frojda - koga je 1889. arko pomenuo u j ednoj
lekciji o si ri ngomi j el i zmu - od tada je redovno po-
mi nj ana u vezi sa Fukoovom smru, 25. j una 1984.
godi ne. Dirljiva j e upornost sa koj om Fuko citira
Frojda da bi pokazao kako j e psihijatrija XIX veka,
koja je poel a u Salpetri jeru, na svom istorijskom
putu, ba u Salpetri jeru, srela onoga koji je trebalo
da demi sti fi kuje strukture psihijatrijske bol ni ce,
i zuzi maj ui tu medi ci nsko osobl j e."Dobri duh Froj-
dov smesti o (se) na j ednu od kl j uni h taaka koje
od osamnaestog stol ea obel eavaj u strategije
znanj a i vl asti " (Fuko 1982:139). Froj d, pronal aza i
model anti normal i zaci j e, koji j e poverio psi hoana-
lizi "politiki ponos (...) zato to je bila (...) u teori-
j skoj i praktinoj suprotnosti sa fai zmom" (Fuko
1982:131).
Ako su koncepti norme i normalizacije, koji za
cilj imaju da ui ne razumljivijim strategije razliitih
moi (politike, sudske, medi ci nske) u moderni m
drutvi ma, sistematski koriene samo na kraju
Nadzirati i kanjavati (1975), onda je Istorija ludila
(1961) pokazal a od samog poetka analize (Fou-
cault 1961: 161-162) da j e ono to j e takozvana
nauna psi hol ogi j a u XIX veku elela da zasnuj e
na istini, odstupanj e od "normalnog", u stvari samo
diskurzivna posveta praksi ustanovljavanja pravne
nesposobnosti poj edi nca. Mogue daj e na poetku
207
0 FUKOU
Fuko, u svojoj analizi funkci j a moi , bio osetljiviji na
represivni aspekt zatoenj a, nego na strpljivu po-
tragu za sredstvima kontrole i normalizacije. Ostaje
i paki nj eni ca da se od poetka svojih "genealokih"
istraivanja na polju kulturnih ponaanj a predstav-
lja i odreuje kao neko ko potkopava normalnost
anoni mni h normi. Odatle nj egovo sauesnitvo
sa Frojdom. Do asa kada se, u Istoriji seksualnosti,
posveuje analizi pravila i ndi vi dual nog ponaanj a,
obrazl aganj u j edne etike.
Ako smatram obavezom obnavl j anj e i i nsi st i -
ranje na potvrdi znaaj a Istorije ludila u izgradnji
Fukooovog dela, to j e sa razl oga teorijskog inte-
resa koje ona ima za "koncept dogaaj a" (Foucault
1977) u trenutku kada se pokazal o da mu smeta
kvalifikativ, koji mu je general no priivan, struk-
turaliste. Vratio se temi 1980. u Nemoguem za-
tvoru (Foucault 1980: 43, 45, 52), gde j e hvalio
metod"dogaajnosti", i znoenj e na vi del o "prekida
jasnoa", alei to istoriari ne cene vi e dogaaj e u
dovoljnoj meri. Dakle, ini mi se nesumnj i vi m da se
Istorija ludila mora najpre procenjivati sa stanovita
dogaaj a. Da bih to uinio, ne mogu izbei da evo-
ciram neke uspomene.
Kada je, iskoristivi svoj boravak u Upsali da bi
mnogo radio, to jest najpre da bi itao, to je samo
j edan nain da se istrauje, Miel Fuko, tada u fran-
cuskom institutu u Hamburgu, predao anu Ipolitu,
direktoru Vie normalne kol e, j edan pozamaan ru-
kopis od 943 strane, ovaj nj egov italac-potovalac
ga je posavetovao da mi pokae svoj rad. Pre t oga
sam poeo da razmiljam i da pi em o normal nom
i patol okom. itanje Fukoa me je oduevi l o, u isto
vreme mi j e pokazal o moj e grani ce. Predl oi o sam,
aprila 1960, da taj rad prihvate kao disertaciju za od-
branu na Sorboni a da pre t oga bude odt ampan.
U mom veoma povol j nom izvetaju sam predvi deo
da ponovno dovoenj e u pitanje porekl a "naunog"
statusa psi hol ogi j e nee biti naj manj e i znenaenj e
koje e izazvati ova studija.
Odbrana teze je osvetlila poj avu razlike i puko-
ti ne u uni verzi tetskom znanj u. Istorija psihijatrije
izazvala j e manj u zabunu negol i istorija ludila.
Mada istorija medi ci ne u Francuskoj ni kada nije
imala vanost i ugl ed koji je due vreme imala u
Nemakoj , nisu bili dal eko od t oga da j e smatraju
za istoriju sa univerzitetskim statusom. Oi gl edno
nije postojala mogunost da ispitna komisija za
tezu Miela Fukoa ne razume profesora katedre za
patol oku psi hol ogi j u, doktora medi ci ne i filozofije,
uz to i psihoanalitiara. U vezi sa ti m, u trenutku
kada j e istorija psi hopatol ogi j e mogl a da preten-
duje na univerzitetsku potvrdu, j edna od oni h na
koje se ona odnosi l a, mogl a j e i zgl edati istinski
j ako uzdrmana. U Fukoovoj tezi, radi se o ludilu,
ne o mentalnoj bolesti, o iskljuenju, zatvaranju,
disciplini, a ne o azi l u, pomoi i zbri njavanju. 0
moi zatoenj a, a ne o znanj u prepoznavanja koju
promie medi ci nsko-psi hol oka praksa, posred-
stvom prakse pomoi -zatvaranj a. "Nije li vano za
nau kulturu to to j e l udi l o mogl o postati objekt
saznanja samo u onoj meri u kojoj je najpre bilo ob-
j ekt izoptenja?" (Foucault 1961:129). Fuko j e l ua-
ku pripisivao istinitost nj egovog bia koja nije pori-
cala nj egovu sl obodu da bude l ud. On j e specijalisti
za duevne bolesti odri cao zasl ugu istine nj egove
koncepci j e ludila koja i znova negira sl obodu da se
208
or Kangi l em: 0 ISTORIJI LUDI LA VI ENOJ KAO DOGAAJ
bude lud. Nabrojao je protivreja u nauci specijali-
ste za duevne bolesti (Foucault 1961:624).
Bilo je teko, godi ne 1961, j ednom strunjaku
patoloke psi hol ogi j e da zaj edno sa Fukoom prizna
da psihologija "ni kada ne troi ono to ona jeste na
nivou stvarnih saznanj a" (Foucault 1961: 634). Bilo
mu j e j o tee raspoznati u t om posl u ekspl ozi v-
no punjenje koje je upravo trebalo da eksplodira
u Roenju klinike da bi se pokazal o da, ako je azil
devetnaestog veka odredi o poj avu j edne psi hopa-
tologije epistemoloki krhke, onda j e bolni ca XIX
veka odredila poj avu anatomo-patol ogi j e i anato-
mo-klinike koje su epi stemol oki vrste: "Medicin-
ska del a, rei i pogl edi su od tog trenutka dobi l e
filozofsku teinu uporedi vu moda sa onom koju
je prethodno imala matemati ka misao" (Foucault
1961:202). Na kraju, moda j e on naslutio, a da nije
mogao predvideti, da e svoenj e moi psi hol oga
na tehni ku kontrole normal nosti , to e rei na
odstupanj a koja se slabo toleriu, otvoriti vrata os-
poravanjima moi savremene medi ci ne. Oi gl edno
j e bilo teko predvideti da e od 1968-1975. Fukoov
tekst biti, s razl ogom ili ne, korien kao podrka
antipsihijatrijskim progl asi ma, otprilike deset godi -
na - st oj e raskorak uobi aj en u Francuskoj - nakon
prvih spisa Lenga i Kupera (Lai ng, Cooper). 0 toj
temi i tae se l anak A. F. Zoi l e (Zo'i'la) "Miel Fuko,
antipsihijatar?" (Zo'i'la 1978).
Ukratko, ne treba previe zamerati oni m uni -
verzi tetski m radni ci ma koje j e 1961. dovel a do
zabune Istorija ludila .To podsea na zaprepatenost
ljudi u moj e vreme i zazvanu u istim krugovi ma
1938, doktorskom di sertaci j om Rej mona Arona,
Uvod u filozofiju istorije. Obel odanj i vanj e grani ca
naunosti u psi hol ogi j i j e skandal i zoval o, onol i ko
koliko j e mogl o, obel odanj i vanj e grani ca objek-
ti vnosti u istoriji.
Ne moe se, meuti m, porei da j e ski daj ui ,
ve od prvog strunog del a, ljuturu pod koj om se
tehni ka normal i zaci j e predstavljala kao uenost,
Fuko pojaao, ako ne i i zazvao i prouzrokovao,
politike i kulturne pokrete neposl unosti koji su
j o uvek bili u potrazi za svoj i m opravdanj em. Nj e-
govo uputanj e u epi stemol oku desakralizaciju
moi sudski h, medi ci nski h, psi hol oki h korekcija
je najeksplicitnije mani festovano na posl ednj i m
stranicama Nadzirati i kanjavati, gde se pojav-
ljuje mi saono dupli ranje, ponavljanje "normal-
izacija moi normalizacije" da bi se okarakterisala
tehni ka kontrole normi koje su danas j o uvek na
delu (Fuko 1997:350). Vredi podsetiti na posl ednj u
reenicu u ovom del u koje je obj avl j eno pre deset
godi na: "Ovde preki dam ovu knj i gu, koja treba da
poslui kao istorijska pozadi na za razna izuavanja
moi normiranja i stvaranja znanj a u savremenom
drutvu". Ovaj projekat je opstao bar do Volje za
znanjem, gde j e Miel Fuko pokuao da odvoji
"strateku nameru"di skursa predstavljanja sudski h,
ekonomski h, medi ci nski h, pedagoki h praksi koje
se odnose na seks u porodi ni m i vanporodi ni m
vezama, praksi pomou kojih je u XIX veku bez
namere i zgraena administrativna tehnol ogi j a za
voenje i regulisanje i vota stanovni tva. Nakon
normalizacije ponaanj a, evo sada i normalizacije
ivotnih procesa pomou "jedne vlasti koja se vi e
ustrojava oko upravljanja i votom" (Fuko 1982:
129).
209
0 FUKOU
ini se j asni m da bi nepreki dno nastojanje da se
razotkriju sve aktivnosti na prikrivenoj normalizaciji
samo pod vel om samog "autoriteta" znanj a mogl o
biti, kod Miela Fukoa, znak dubokog linog odbi -
j anj a da bude uzor, da se predstavi kao strunjak. U
tom smislu, kratki predgovor koji je sainio za novo
izdanje (1972) Istorije ludila, potvrujui ovoj knjizi
karakter dogaaj a, izlae razl oge svog odbi janja
da napie j edan istinski novi predgovor, to jest da
rukovodi i taocem, da pristane na "objavu tiranije".
Ul oga intelektualca nije da namee i taocu kako
treba da ita. "Ul oga intelektualca nije da drugi ma
govori ta treba da rade" {"Razgovorsa Fransoa Eva-
lom").
Da li se polazei od t oga moe razumeti zato je
ono to se u posl ednj i m Fukoovi m del i ma posma-
tralo kao prekid, u sutini samo dovrenj e ubrzano
moda predoseaj em, strepnj om. Bilo j e normalno,
u isto aksi ol okom smi sl u, da Fuko i znova otpone
i zlaganjem j edne etike. Li cem u lice sa normalizaci-
j om i, nasuprot njoj, Staranje o sebi.
Sa francuskog preveo Andrej Horvat
Naslov izvornika: Georges Cangui l hem - "Sur
l'Histoire de la folie en tant qu'evenement", Le Debat,
novembre-decembre 1986, str. 37-40.
LITERATURA:
Foucault, Michel (1961) - Folie et Deraison: histoire
de la folie a l'dge classique, Paris: Pln
Foucault, Michel (1977) -"Verite et pouvoi r" l'entre-
tien avec Fontana in L'Arc, N 70, Numero speci al "La
crise dans la tete", Aix-en-Provence,1977,16-26.
Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai
1978", l'entretien avec Leonard, Ewald, Revel, Perrot,
u: Perrot, M. (ed.), L'impossible prison, Paris: Seui l , str.
40-56.
Fuko, Miel (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. I], Vo-
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
Foucault, Michel (1984) - "Le souci de la verite",
l'entretien avec Francois Ewal d, Magazine Litteraire,
maj 1984, n 207, str. 18-23.
Fuko, Miel (1988) - Istorija seksualnosti: koritenje
ljubavnih uivanja, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje
zatvora, Beograd: Prosveta
Zo'i'la, A. F. (1978) - "Michel Foucault, anti psychi a-
tre?", Revue internationale de philosophie, n 123,
1978.
210
Pol Ven (Paul Veyne)
MI EL FUKO REVOL UTI ONI SE I STORI J U
Ireni
Poto svi znaju za Fukoovo ime, nema potrebe za
dugi m uvodom. Bolje j e da odmah preemo na
konkretne primere kako bi smo pokazali praktinu
korist od Fukoove metode i kako bi smo pokuali
da rasprimo predrasude koje bi smo s pravom mo-
gli gajiti prema ovom filozofu: da Fuko postvaruje
j ednu instancu koja izmie l j udskom delovanju i is-
torijskom objanjenju, da daj e prednost prekidima
i strukturama u odnosu na kontinuitete i evolucije,
da se ne zani ma za drutveno... Osi m t oga, j edna
re - a to je re"diskurs"' - napravila je mnogo zbrke;
odmah emo dodati da Fuko nije Lakan i da se tu ne
radi o semantici; kod Fukoa je re "diskurs" uzeta u
veoma naroitom tehni kom smislu i ne oznaava
ba ono to se njome kae: ironian je ak i naslov
j edne od nj egovi h knj i ga, Rei i stvari (Fuko 1998:54,
cf. 50-54).
Ako ukaemo na ove verovatno nei zbene
greke
2
, pronai emo u toj tekoj misli j ednu veo-
ma j ednostavnu i veoma novu stvar kojom istoriar
moe samo da bude zadovol j an i u kojoj se odmah
oseti kao kod kue: ona je ono emu se nadao i
i me se ve bavio na zbrkan nai n; Fuko predstavlja
zaokruenog istoriara, zaokruenj e istorije. Ovaj j e
filozof j edan od najveih istoriara naeg vremena,
niko u to ne sumnj a, ali mogao bi da bude i kreator
naune revolucije oko koje su se vrteli svi istoriari.
Pozitivisti, nominalisti, pluralisti i protivnici -izama,
to smo svi mi ; on j e prvi koji j e to bi o u potpunosti .
On je prvi u potpunosti pozitivistiki istoriar.
Moj prvi zadatak bie, dakle, da govori m kao
istoriar, a ne kao filozof - i to s razl ogom. Moj dru-
gi i poslednji zadatak bi e da govori m kroz prim-
ere; uzeu j edan iz kojeg sam i zvukao itavo svoje
1
To nije greka lektora. Arheologija znanja (Fuko 1998), ta nespretna i geni j al na knj i ga u koj oj je autor bi o pot puno svestan onoga
to radi i gurnuo j e svoju teoriju do nj enog l ogi nog zavretka: "Jednom rej u, hoemo prosto naprosto da se proemo 'stvari'"
(Fuko 1998:53); cf. str. 27 i samokri ti ke na raun Istorije ludila i Naissance de laclinique, str. 64, n.1 i str. 74, n1, napi sana je u snanoj
strukturalistikoj i l i ngvi sti koj grozni ci ; tavi e, istoriar Fuko j e u poetku vi e prouavao di skurse nego prakse, ili prakse kroz
di skurse.Veza i zmeu Fukoove met ode i l i ngvi sti ke j e del i mi na, ili pak sl uaj na.
2
tavi e, "u Recima i stvarima, odsust vo met odol oki h naznaka mogl o je da navede na verovanj e da se radi o anal i zama u termi ni ma
kul turnog totaliteta" (Fuko 1998: 21). ak su i filozofi bliski Fukou mislili daj e nj egov cilj bi o da utvrdi postoj anj e j edne episteme
zaj edni ke itavoj j ednoj epohi .
211
0 FUKOU
rasuivanje i koji nije moj : to e biti objanjenje
za ukidanje gladijatorskih borbi, onakvo kakvo ga
je dao or Vil (Georges Ville), i koje emo uskoro
proitati u njegovoj velikoj posthumno objavljenoj
knjizi o rimskim gladijatorima.
Fukoov poetni domiljaj nije ni struktura, ni
prekid, ni diskurs:to je razreenost, u latinskom smis-
lu rei; ljudske injenice su razreene, nisu u potpu-
nosti smetene u razum, oko njih postoji praznina
ije razloge nismo u stanju da odgonetnemo, jer
ono to jeste mogl o bi da bude i neto drugo; ljud-
ske su injenice samovol j ne u mosovskom (Mauss)
smislu, ne podrazumevaj u se same po sebi, iako u
oima savremenika, a i istoriara koji se njima bave,
izgleda kao da je tako, a da ni j edni ni drugi to samo
ne primeuju. Za sada vie neemo govoriti o njima
i prei emo na injenice. Zahval j uj ui mome pri-
jatelju oru Vilu uemo j ednu dugu priu: priu o
ukidanju gladijatorskih borbi.
Te su borbe privoene kraju mal o po malo,
ili, bolje reeno, na mahove, tokom cel og IV veka
nae ere, za vreme vl adavi ne imperatora hriana.
Zato su ukinute u tom trenutku? Odgovor i zgl eda
oi gl edan; te su grubosti uki nute zbog hrianstva.
Ali, nije tako: gladijatorske borbe ne duguj u svoj nes-
tanak hrianima nita vi e nego ropstvo; hriani
su osuivali gladijatorske borbe samo u optem
smislu, onako kako su osuivali sve predstave koje
odvraaju duu od tenje ka spasenj u; oni su sma-
trali da je pozorite najnepristojnije od svih pred-
stava i da ga treba osuivati vi e nego gladijatorske
borbe: dok je uivanje pri pogl edu na potoke krvi
samo sebi dovoljno, uivanje u nepristojnostima
na sceni navodi gl edaoce da i kod kue nastave da
ive lascivno. Da li objanjenje treba traiti u hu-
manitarizmu iji bi karakter bio vie uopteno ljud-
ski nego hrianski, ili ga treba traiti u paganskoj
mudrosti? Ne ba: humani tari zam postoji samo kod
malobrojnih ljudi slabih ivaca (od davni h vremena
rulji je preeno pakl eni m mukama, a Nie je ispis-
ao reenice mislioca u sobi o zdravom divljatvu
snani h naroda); taj se humanitarizam isuvie lako
brka sa j edni m mal o drugai j i m oseanj em, a to je
razboritost: pre nego to su prihvatili rimske gl adi -
jatorske borbe, Grci su osuivali njihovu surovost
zato to je postojao rizik da se uz njih narod navi kne
na nasilje; isto tako se mi plaimo da e scene nasilja
na televiziji uticati na porast stope kriminaliteta. To
uopte nije isto to i aljenje nad sudbi nom sami h
gladijatora. to se tie mudraca, paganski h kao i
hrianskih, smatrali su da krvave predstave bor-
bi kaljaju due gl edal aca (u tome je pravi smisao
previe slavnih osuda koje su izricali Seneka i sveti
Avgusti n); ali, j edna je stvar osuditi pornografske
filmove zato to su nemoralni i kaljaju duu j avnos-
ti, a drugo je osuditi ih zato to ljudska bia koja u
njima gl ume tretiraju kao objekte.
Tano je da su gladijatori imali ambivalent-
nu reputaciju porno zvezda: izazivali su strah
kada su bili i zvan arene u kojoj su, inae, izazivali
oduevljenje, zato to su ti dobrovoljci za ludiku
smrt istovremeno bili ubice, rtve, kandidati za sa-
moubi stvo i budui leevi koji se kreu. Smatrali
su ih neistim iz potpuno istih razloga kao i pros-
titutke: i oni i one su izvori zaraze unutar naselja,
nemoralno je poseivati ih zato to su prljavi, mogu
se dodirnuti samo tapom. To se moe objasniti na
212
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
sledei nain: u naj veem broju naroda gladijator-
ske su borbe, kao i delat, izazivale ambivalentna
oseanja, privlanost i obazri vu odbojnost; s j edne
strane postoji oseaj prijatnosti pri pogl edu na patn-
j u, fascinacija smru, strepnja to se u okviru granica
j avnog reda i mira odvijaju legalna ubistva ljudi koji
nisu ni neprijatelji ni kriminalci; ureenost drutva
ne moe nas vie odbraniti od zakona dungl e. U
mnogi m je civilizacijama taj politiki strah nad-
vladao privlanost: zahvaljujui nj emu prestalo
se sa rtvovanjem ljudi; nasuprot tome, u Rimu je
nadvladala privlanost, i tako se uvrstila institucija
gladijatorskih borbi koja je j edi nstvena u svetskoj
istoriji; ta je meavina privlanosti i uasa dovela
ljude do toga da pljuju po istim ti m gladijatorima
kojima su klicali kao zvezdama i da ih istovreme-
no smatraju neistim onako kako su smatrali krv,
spermu i leeve. To im je omoguaval o da prisus-
tvuju bitkama i patnjama u areni potpuno mirne
savesti: najgnusnije scene iz arene bile su j edan od
omiljenih motiva na"umetni ki m predmeti ma" koji
su ukraavali unutranjost privatnih kua.
Ali, ono to najvie iznenauje nije taj
neoekivani manjak humani tari zma, ve injenica
da je ta iskrenost u surovosti bila legi ti mna, ak le-
gal na i organizovana od strane vlasti; suveren, taj
garant ureenosti drutva u odnosu na prirodno
ureenje, bio je oraganzator tih ludi ki h ubistava
u okviru granica j avnog reda i mira i bio je sudija i
predsedavajui u amfiteatru. I to tako da su mu dvor-
ski pesnici, da bi mu laskali, estitali na zabavni m i
domiljatim patnjama koje je organi zovao radi
sveopteg uivanja (voluptas, laetitia). Nije uas,
ak i ako je legalan, ono to izaziva probleme, jer
se rulja tiskala i na inkvizicijskim procesima kojima
su predsedavali hrianski kraljevi: stvar je u tome
to se taj j avni uas ne moe opravdati nikakvim
i zgovorom. Inkvizicijski procesi nisu odravani radi
zabave; da je neki laskavac estitao kralju panije ili
Francuske na tome to je obezbedi o voluptas svo-
j i m podani ci ma, povredi o bi uzvienost kralja i dos-
tojanstvo pravde i njenih kazni .
U takvi m usl ovi ma uki danj e gladijatorskih borbi
u vreme vl adavi ne imperatora hriana i zgleda kao
nereiva misterija; ta je naruilo ambivalentnost i
doprinelo tome da uas nadvl ada privlanost?To ne
moe biti ni paganska mudrost, ni hrianska dok-
trina, ni humani tari zam. A da se vlast nije humani -
zovala ili hristijanizovala? Ali imperatori hriani nisu
bili profesionalni humanitaristi, a njihovi paganski
prethodnici nisu uopte bili nehumani , zabranili su
rtvovanje ljudi kod svojih podani ka Kelta i Kartag-
injana, kao to su Engl ezi zabranili spaljivanje udovi -
ca u Indiji. Ni Neron nije bio sadista kao to se misli,
niti su Vespazijan ili Marko Aurelije bili Hitler; ako je
to razlog iz kojeg su hrianski imperatori malo po
malo stavili taku na gladijatorske borbe, onda su
uradili previe ili premalo: hriani nisu to od njih
zahtevali i vie su eleli da se zabrani pozorite; zato
st oj e pozorite sa svoj i m nepristojnostima bilo j ae
nego ikada i bie veoma popul arno u Vizantiji. Da
nije paganski Rim bio "drutvo predstava" u kojem
je Vlast podravala igre, a gladijatori su pravili pred-
stave za narod zbog vi soke politike? Ta nategnuta
tautologija nije obj anj enj e i to utoliko vie to e
i hrianski Rim i Vizantija biti drutva sa maso-
vni m predstavama. A ipak se namee velika istina:
neemo uspeti da zami sl i mo nekog vizantijskog
213
0 FUKOU
cara ili hrianskog kralja kako organizuje gl adi -
jatorske borbe za svoj narod. Od kraja antikog
doba vlast vie ne ubija kako bi zabavila narod.
A evo i razl oga: u politikoj se moi krije valjano
objanjenje za gladijatorske borbe, kao i za njihovo
ukidanje, a ne u humani tari zmu ili u religiji. Samo
ga treba potraiti na skrivenoj strani "politikog"
ledenog brega,jer se tu nalazi ono to se promenilo
i dovelo do t oga da gladijatorske borbe postanu
nezamislive u Vizantiji ili u srednjem veku. Treba da
napravimo otklon od politike kao takve kako bi smo
opazili j edan razreen oblik, j edan politiki ukras
iz te epohe, iji neoekivani l j ebovi predstavljaju
klju za ovu zagonetku. Drugai j e reeno, treba da
skrenemo pogl ed sa prirodnih objekata kako bis-
mo opazili izvesnu praksu, veoma karakteristinu
za taj period, koja ih je objektivizovala u vi du koji
j e, kao i ona, karakteristian za taj peri od; j er zbog
toga postoji ono to sam nazvao narodni m izrazom
"skrivena strana ledenog brega"; zato to zaborav-
ljamo praksu kako vi e ne bi smo videli nita osi m
objekata koji je postvaruju na nae oi . Hajde da
obrnemo stvari; po cenu tog koperni kanskog obrta,
neemo vie morati da umnoavamo ideoloke
epicikle, a da ipak ne uspemo da spoj i mo idealne
pokrete. To je metoda koju je spontano koristio or
Vil; ona veoma dobro ilustruje Fukoovu misao i uka-
zuj e na njenu plodnost.
Umesto da verujemo kako postoji neto to
se naziva "oni kojima se upravlja" i to predstavlja
polaznu osnovu za "one koji upravljaju", hajde da
uzmemo u obzir da se"oni koj i ma se upravl j a"mogu
razmatrati u skladu sa veoma razliitim praksama,
u skl adu sa epohama u kojima nareeni nemaj u
ni ega zaj edni kog do svoga zaj edni kog i mena.
Moemo ih disciplinovati,to jest propisati ta mora-
j u da rade (ako nita nije propisano, ne smej u da
mrdnu prstom); moemo ih razmatrati kao pravne
subjekte: neke stvari su zabranjene, ali se oni sl o-
bodno premetaju unutar tih grani ca; moemo i h
eksploatisati, to i i ne mnoge monarhije: vlastelin
je prisvojio neku naseljenu teritoriju, kao to bi ura-
di o sa neki m panj akom ili sa j ezerom puni m ribe te,
kako bi iveo i obavl j ao svoj posao vlastelina meu
drugi m vlastelinima, ubira deo proi zvodnj e ljud-
ske faune koja i vi na tom posedu (itava se umet-
nost sastoji u tome da ih ne ogul i do gol e koe).
U satirinom stilu bi se reklo da vlastelin uranja tu
faunu u politiki nehaj ; u stilu laskavca reklo bi se
da "usreuje svoj narod"; u neutralnom, da doputa
svom narodu da bude srean i da ivi u blagostanju
ako j e rodna godi na; u svakom sluaju, on ne gn-
j avi svoje podani ke, ne tvrdi da ih vodi ka venom
spasenju ili ka nekom vel i kom poduhvatu: puta da
prirodni uslovi odrade svoje, puta svoje podani ke
da rade, da se razmnoavaj u, da napreduju manje ili
vie u zavisnosti od t oga da li je godi na rodna ili ne:
tako postupa farmer-dentlmen koji ne radi protiv
prirode. Podrazumeva se da j e on vlasnik, a da oni
nisu nita drugo do j edna prirodna vrsta koja ivi na
nj egovom posedu.
Mogue su i drugai j e prakse, na primer ve
spomenuti "veliki poduhvat"; italac e je sam razvi-
ti. U drugi m sl uaj evi ma prirodni objekat "kojim se
upravlja" nije ljudska fauna niti nekakvo pleme koje
manje ili vie dobrovol j no pristaje da bude voeno
prema nekoj obeanoj zeml j i , ve "populacija" ko-
214
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
j om se upravlja na nain uvara Voda i uma, uvara
koji upravlja vodeni m i umski m resursima i usmer-
ava ih tako da se u prirodi sve odvija kako treba, da
flora ne uvene; on ne puta prirodu da radi, ve se u
nju mea, ali zato da bi prirodi bilo bolje; mogl o bi
se rei da on podsea na saobraaj nog policajca koji
"usmerava"spontani protok vozila kako bi se sve od-
vijalo kako treba: takav je zadatak koji je sebi dode-
lio. Vozai bezbedno voze; to se zove welfare state i
mi u njoj ivimo. Kakva razlika u odnosu na vlaste-
lina iz Ancien Regi me-a, koji bi se, videvi saobraaj
na putevima, ograniio na to da nametne pravo
prvenstva prolaza! Ne zato da sve bude savreno za
sve koji uestvuju u saobraaj u, jer prirodna spon-
tanost ne doputa da joj se nareuje po elji: treba
zaustaviti tok saobraaja iz j ednog pravca kako bi
proli oni iz poprenog pravca: tako da vozai koji
moda ure vie od ostalih nita krae ne ekaju da
se upali zeleno svetio.
Eto veoma razliitih "stavova" prema prirodnim
objektima "kojima se upravlja", eto veli kog broja
razliitih naina da se "objektivno" razmatraju oni
kojima se upravlja; ili, ako hoete, eto velikog broja
razliitih "ideologija" u odnosu na one kojima se up-
ravlja. Hajde da kaemo: eto vel i kog broja razliitih
praksi od kojih j edna objektivizuje popul aci j u, dru-
ga faunu, trea pleme, itd.Tu se nai zgl ed radi samo
o nainu da se o tome govori , o modifikovanju
renikih konvencija; u stvarnosti se u takvoj pro-
meni rei odvija nauna revolucija: prividi se izvru
kao kada izvrnemo rukav na odei i zbog t oga lani
problemi umiru od guenj a, a pravi probl em "ispada
ispravan".
Hajde da pri meni mo ovu metodu na gladijatore;
hajde da se zapi tamo u kakvoj se to politikoj praksi
ljudima od sveg srca daju gladijatori ako ih poele,
a u kakvoj je politikoj praksi to nezamislivo. Od-
govor j e lak.
Pretpostavi mo da smo odgovorni za stado
koje treba preseliti, da smo "preuzeli" odgovornost
pastira. Ni smo vl asni k t oga stada: on se ograni i o
na to da te ovce ia radi zarade, a to se svega os-
tal og tie, prepusti o j e i voti nj e nj i hovom prirod-
nom nehaj u; mi moramo da obezbedi mo hod
stada, jer se ne odvi j a po panj aku, ve po otvore-
nom putu; moramo da sprei mo rasipanje stada i
to, naravno, u nj egovom interesu."Ne zato to smo
vodi i koji znaj u svoj cilj i koji odl uuj u da tamo
povedu stado i guraj u ga u tom pravcu: stado se
premeta samo od sebe, ili, bolje reeno, nj egov
put se premeta umesto nj ega, jer se ono nalazi na
otvorenom putu Istorije, a na nama je da obezbed-
imo nj egov opstanak kao stada uprkos opasnos-
tima na putu, loim nagoni ma ivotinja, njihovoj
slabosti, njihovoj neotpornosti . Da ga obezbedi mo
i udarcima tapa ako treba, koje emo deliti sop-
stvenom rukom: udaramo ivotinje, ne del i mo im
vel i anstvenu pravdu. To stado je rimski narod, a
mi smo nj egovi senatori; ni smo vlasnici zato to
Rim ni kada nije bio teritorijalno ograni eni posed
sa l j udskom faunom koja na nj emu i vi : roen je
kao ljudski kolektivitet, kao naselje; mi smo odredi -
li pravac kretanja tog l j udskog stada zato to bolje
znamo ta mu je potrebno i u cilju izvrenja misi-
je dali smo sebi ul ogu 'liktora' koji nose 'snopove'
kandija kako bi udarali i voti nj e koje prave nered
u stadu ili se iz nj ega i zdvaj aj u. Jer se vrhovna vlast
215
0 FUKOU
i niski postupci policije razlikuju samo u nekoliko
stepeni dostojanstva".
"Naa se politika ograni ava na ouvanj e sta-
da tokom nj egovog hoda kroz istoriju; to se os-
tal og tie, znamo da su ivotinje samo ivotinje.
Pokuavamo da na putu ne ostavimo suvie
izgladnelih ivotinja, jer bi se stado smanjilo: ako
treba, daj emo im da j edu. Daj emo im i igre i gl adi -
jatore koje toliko vole. i voti nj e nisu ni moralne ni
nemoralne: one su to to j esu; vie se ne trudi mo
da odbi j emo krv gladijatora ri mskom narodu kao
to se pastir stada ovaca ili goveda ne bi trudio da
nadzire parenje svojih ivotinja kako bi spreio in-
cestuozne veze. Neumoljivi smo samo po j ednom
pitanju, a to nije moralnost ivotinja, ve njihova
energija: ne el i mo da se stado razmeka, jer bi
to predstavljalo i nj egov i na gubi tak; odbi j amo
i m, na primer, j ednu j avnu predstavu koja bi ih
razmekala, a to j e'pantomi ma', koju bi modernisti
nazvali operom. Nasuprot tome, kroz Ci cerona ili
senatora Plinija procenj uj emo da su gladijatorske
borbe najbolja kola za eli enje svih gl edal aca. Iz-
vesno je da neki ne podnose tu predstavu i misle
da je okrutna; ali naa pastirska simpatija instink-
tivno ide prema otporni m, snani m, neosetljivim
ivotinjama: stado opstaje zahval j uj ui nji ma. Da-
kle, i zmeu dva pola ambi val entnog oseanj a koje
izazivaju gladijatorske borbe, bez dvouml j enj a za
pobedni ka progl aavamo sadi sti ku privlanost,
a ne plaljivu odboj nost, i od gl adi j atorski h borbi
pravimo predstavu koju je odobri l a i organi zoval a
drava".
Eto ta bi mogao rei neki rimski senator ili i m-
perator i z paganski h vremena. Naravno, da sam ra-
nije uo nj egov govor, drugai j e bi h napi sao svoj u
veliku knj i gu o hl ebu i i grama: naopako. Ali, vra-
ti mo se svoj i m ovcama. Da su nam umesto ovaca
poverili decu, da j e naa praksa objektivizovala
narod-dete i nas same kao kraljeve-oinske figure,
nae bi ponaanj e bilo sasvi m drugai j e: imali bis-
mo obzira prema t om j adnom narodu i dali bi smo
za pravo plaljivom odbi j anj u gl adi j atorski h borbi ;
saoseali bi smo sa nj egovi m uasom to gl eda
kako se bezrazl ono ubistvo odvi ja pod okriljem
j avog reda i mira. "Hri anska bi sekta", mogl i bi s-
mo dodati, "htela da uradimo i vi e: da budemo
kraljevi-svetenici, a ne kraljevi-oevi i da, umesto
da tetoimo svoj u decu, svoje podani ke smatramo
duama koje treba energi no voditi putem vrline i
spasenj a, ak i protiv nj i hove volje; hriani bi eleli
da zabrani mo i pozorite i sve druge predstave. Ali,
dobro znamo da j e deci potrebno da se zabavljaju.
Za sektae, kao to su hriani, nagost je uvredljivija
od krvi gladijatora. Ali, mi na stvari gl edamo vie
u stilu zapovedni ka i smatramo, i to uz podrku
gomi l e obi ni h ljudi i miljenja svih naroda, da je
bezrazl ono ubi stvo veoma ozbi l j na stvar".
Kakvo miniranje racionalizatorske politike filo-
zofije! Kolika prazni na postoji oko ovih razreenih
ukrasa iz te epohe i koliko je i zmeu njih mesta za
druge objektivizacije koje j o nisu izmiljene. Zato
to lista objektivizacija ostaje otvorena, za razliku
od prirodnih obj ekata. Al i , moramo brzo umiriti
itaoca koji mora da se pi ta zafo praksa "vodia
stada" ustupa mesto praksi "tetoenja dece". Iz ra-
zl oga u najveoj moguoj meri pozitivistikih, isto-
216
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
rijskih i gotovo materijalistikih, iz reda razloga koji
je identian redu koji obj anj ava bilo koji dogaaj .
Jedan od tih razl oga u ovom sluaju bio je to to
su u tom IV veku kada su postali hriani, impera-
tori, s druge strane, prestali da vladaju pomou
senatorske klase; rimski Senat, j ednom reju, nije
ni malo liio na nae senate, savete ili skuptine;
on je bio neto to mi ne poznaj emo: Akademi j a,
ali politika, Konzervatori j um politikih vetina.
Da bismo razumeli kakav bi se preobraaj odi grao
kada bi se vladalo bez Senata, treba da zami sl i mo
knjievnost koja je uvek bila potinjena nekoj Aka-
demiji i koja bi, odj ednom, prestala to da bude; ili
pak, da moderni intelektualni i nauni ivot pres-
tane da se odi grava na Univerzitetu ili pod nj egovi m
patronatom. Senat j e teio da ouva gladijatorske
borbe kao to Akademi j a uva pravopis: zato st oj e
nj egov interes bio da bude konzervator. Osl oboen
Senata i vladajui pomou korpusa sitnih funkci o-
nera, imperator prestaje da igra ul ogu zapovedni ka
vodi i ma stada: uzi ma j ednu od ul oga koje se nude
pravim monarsi ma, a to je ul oga oca, svetenika,
itd. A postao je i hrianin. Nije hrianstvo uzrok
tome to su imperatori prihvatili praksu oi nske
figure, st oj e za posledicu imalo zabranu gladijator-
skih borbi , ve je uzrok celina istorijskih uslova (uki-
danje Senata, nova etika koja nije etika igara), ali o
tome ne el i m vde da govori m), koja j e dovel a do
promene politike prakse sa dvema istovetnim po-
sl edi cama: kraljevi su, j ednostavno, postali hriani,
poto su oinske figure, i stavili su taku na gl adi -
jatorske borbe, poto su oi nske fi gure.
Jasno moemo uoiti metodu: ona se sastoji
u tome da se na veoma pozi ti van nain opi e ono
to radi neki imperator-oinska fi gura, ono to radi
zapovedni k vodi a, a da se nita ne pretpostavi; da
se ne pretpostavi kako postoji meta, objekat, ma-
terijalni uzrok (kategorija oni h kojima se upravlja,
proi zvodni odnos, kategorija drave), tip upravl-
j anj a (politika, depolitizacija). Samo treba suditi o
ljudima na osnovu njihovih dela i eliminisati veite
fantome koje u nama izaziva j ezi k. Praksa nije
nekakva tajnovita i nstanca, nekakvo podzeml j e
istorije, nekakav skriveni motor: praksa j e ono to
rade ljudi (sama re sve govori ). Ona je na neki
nain "skrivena" i mogl i bi smo je privremeno naz-
vat i " skrivena strana l edenog brega", i to samo zato
to deli sudbi nu naeg vl adanj a i svetske istorije:
esto smo je svesni, ali nemamo poj am za nju. To
j e isto kao kada govori m, i uopteno znam da gov-
orim i ni sam u hi pnoti sanom stanju: ali nemam
koncepci j u gramati ke koj u instinktivno pri menj u-
j em; verujem da se i zraavam prirodno kako bih
rekao ono to se namee, ni sam svestan toga da
primenjujem obavezna pravila. Takav je sluaj i sa
upravl j aem koji daj e bespl atan hi eb svome stadu
ili mu odbi j a gladijatorske borbe sa uverenjem da
radi ono to svakom upravljau pred oni ma kojima
upravlja namee sama priroda politike; on ne zna
da se nj egova praksa, ako j e posmatramo onakvu
kakva jeste, pokorava izvesnoj gramatici; da ona
jeste izvesna politika, kao kada preki nemo tiinu
samo da bi smo progovorili neki m j ezi kom, fran-
cuski m ili latinskim, kako bi smo rekli ono to se
namee, ili ono to nam je na srcu, a sve u uverenju
da govori mo bez pretpostavki. Suditi o ljudima na
osnovu njihovih dela ne znai suditi na osnovu nji-
hovih ideologija, a ni suditi na osnovu velikih veni h
poj mova kao to su oni kojima se upravlja, drava,
217
0 FUKOU
sl oboda, sutina politike, poj mova koji banalizuju i
ine anahronom samosvoj nost sukcesivnih praksi.
Ako nesreno kaem: "nasuprot imperatoru posto-
jali su oni kojima se upravlja kao takvi", onda kada
utvrujem da im je imperator davao hleba i gl adi -
jatorske borbe, a da se ne zapi tam zato, zakl j ui u
da je tako bilo iz nekog nita manje venog razl oga:
da bi mu se pokorili, ili da bi se depolitizovali, ili da
bi bili voljeni.
Imamo obiaj da rasuuj emo s obzi rom na
neku metu, ili polazei od neke materije. Na prim-
er: pogreno sam verovao i napisao kako su hi eb i
igre za cilj imali uspostavljanje odnosa izmeu onih
kojima se upravlja i upravljaa, ili su odgovaral i na
objektivan izazov kakav su oni kojima se uprav-
lja predstavljali. Ali, ako su oni kojima se upravlja
uvek isti, ako imaju pri rodne reflekse onog koj i m se
upravlja, ako imaju prirodnu potrebu za hl ebom i
igrama, ili za depol i ti zaci j om, ili za Gospodarevom
ljubavlju, zato su onda samo u Ri mu prihvatili hieb
i igre i ljubav?Treba, dakle, izvrnuti poj move iskaza;
kako bi Gospodar poj mi o one kojima se upravlja
kao objekte koje treba depolitizovati, voleti ili vodi -
ti na igre, oni treba najpre da budu objekti vi zovani
kao narod-stado; da bi Gospodar bio poj ml j en kao
neko ko mora da se trudi da bude popularan u
svom stadu, najpre treba da bude objektivizovan
pre kao vodi nego kao kralj-otac ili kralj-svetenik.
Te objektivizacije, korelati neke politike prakse,
objanjavaju hieb i igre koje ni kada ne bi smo uspeli
da obj asni mo pol azei od oni h koj i ma se upravlja
kao takvih, od upravljaa kao takvi h i od pokora-
vanja kao takvog ili od depolitizacije koja ih uj edi n-
juje; jer ovi kljuevi ulaze u sve brave. Oni nikada
nee pomoi razumevanj u j edne tako j edi nstvene
i tako preci zno vremenski odreene poj ave kao
to su hieb i igre; samo e umnoiti pojedi nosti , is-
torijske sluajnosti i ideoloke uticaje i to po cenu
beskraj nog nakl apanj a.
Objekti nai zgl ed odreuju nae vl adanj e, ali
najpre naa praksa odreuje svoje objekte. Hajde
da najpre krenemo od same te prakse, i to tako
da objekat na koji se ona primenjuje bude to to
jeste samo u odnosu na nju (u smislu u koj em neki
"korisnik"jeste korisnik samo ako sam ga j a nainio
korisnikom neega, ili da j e neko voen samo ako
ga ja vodi m). Taj odnos odreuje objekat i on post-
oji samo kroz to odreenje. Onaj kojim se uprav-
lja previe je neodreen i ne postoji; postoji samo
narod-stado, zati m narod-dete koji tetoimo: a to je
samo j o j edan nai n da se kae kako su se u j ed-
noj epohi prakse sastojale od voenj a, a u nekoj
drugoj od tetoenja (isto kao to biti voen pred-
stavlja samo nain da se kae da nas vode u ovom
trenutku: ni smo voeni sve dok nemamo vodia).
Objekat jeste samo korelat prakse; pre nje ne post-
oji onaj kojim se upravlja kao takav, i kojeg bi smo
mogl i bolje ili loije naciljati, i prema kojem bi smo
podeavali nian kako bi smo ga poboljali. Vladar
koji tretira svoj narod kao decu ak ni ne pomilja
da bi se mogl o raditi drugai j e: on ini ono to se
samo po sebi podrazumeva, u skl adu sa situacijom
kakva jeste. Onaj kojim se upravlja kao takav ne
izlazi iz okvira onoga to se sa nj i m radi, ne postoji
izvan prakse koja se na nj ega primenjuje, ne proiz-
vodi nikakve efektivne posl edi ce (narod-stado nije
imao socijalno osi guranj e, ni kome nije ni padalo na
pamet da mu ga obezbedi , niti j e iko oseao grizu
218
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
savesti to to ne ini). Pojam koji ne proi zvodi ni-
kakve efektivne posl edi ce nije nita drugo do re.
Ta re postoji samo u i deol okom ili, bolje
reeno, u idealistikom smislu. Hajde da razmotri-
mo, na primer, vodi a stada: on daje besplatan hieb
ivotinjama za koje j e zaduen zato to j e nj egova
misija da itavo stado sreno sti gne na cilj, da ne
poseje previe leeva i zgl adnel i h ivotinja za sobom:
rasuto stado ne bi vie bilo u stanju da se brani od
vukova. Eto realne prakse, onakve kakva proizilazi
iz injenica (a naroito iz ove: besplatan hjeb je da-
van samo graanima, a ne bedni m robovima). Preo-
staje samo da je ideologija neodreeno i plemenito
tumaila tu surovo preciznu praksu: Senat je velian
tako to je proglaavan za narodnog oca koji eli do-
bro onima kojima se upravlja. Ali, ista se ideoloka
plitkost ponavlja i u sasvim drugai j i m praksama:
suveren koji je prisvojio neko jezero puno ribe koje
eksploatie podiui namete, takoe se smatra
ocem koji usreuje svoje podani ke sve dok ih puta
da se snalaze sa pri rodom i godi nj i m dobi ma. A
postoji i j o j edan dobroinitelj svojih podani ka, a to
je uvar Voda i uma koji usmerava prirodne tokove,
i to ne zbog sopstvene novane dobiti koju bi iz njih
mogao izvui, ve zbog dobrobiti same prirode, na
ta se obavezao. Poinjemo da razumemo ta je i de-
ologija: nejasan i plemenit stil sposoban da ideali-
zuje prakse pod izgovorom da ih opisuje; to je irok
ogrta koji skriva udne i brojne obrise realnih suk-
cesivnih praksi.
Ali, odakl e dolazi svaka praksa sa svojim j edi n-
stvenim obrisima? To je j ednostavno: iz istorijskih
promena, iz hiljada preobraaja istorijske realnosti,
to e rei iz ostatka istorije, kao i sve ostalo. Fuko
nije otkrio novu instancu, nazvanu "praksa", koja je
do tada bila nepoznata: on se trudi da ljudsku prak-
su pojmi onakvom kakva realno jeste; on govori up-
ravo o onome o emu govori svaki istoriar, kako bi
saznao ta ine ljudi; on se j ednostavno trudi da o
tome govori tano, da opie j asne konture umesto
da govori kroz neodreene i plemenite termine. On
ne kae: "Otkrio sam neku vrstu nesvesnog u istoriji,
neku prekonceptual nu instancu koju nazi vam prak-
som ili di skursom; ona prua valjano objanjenje
istorije. A da! a kako u uspeti da objasnim samu
tu instancu i njene preobraaje?" Ne: on govori o is-
tom o emu i mi, a to je da treba, na primer, pojmiti
praktino ponaanje neke vlasti; on to samo vidi
onakvo kakvo uistinu jeste kada se strgne ogrta.
Veoma j e udno optuiti ga da nau istoriju svodi
na intelektualni proces koji je neumoljiv koliko i
neodgovoran. Ipak lako razumemo zato nam j e
takva filozofija teka: ne lii ni na Marksovu ni na
Frojdovu. Praksa nije instanca (kao to je frojdovs-
ko To) niti pokretaka snaga (kao to je proizvodni
odnos), a kod Fukoa, uostalom, nema ni instance ni
pokretake snage (zauzvrat postoji materija, kao to
emo videti). Zato nije previe neumesno tu praksu
privremeno nazvati "skrivenom stranom ledenog
brega", kako bi smo rekli da se ona naem pogl edu
ukazuje samo pod suvi e irokim ogrtai ma i samo
kao prekonceptualna u najirem smislu; zato to se
skrivena strana l edenog brega ne razlikuje od po-
topljene strane brega: i j edna i druga su od leda;
ona nije ni snaga koja pokree ledeni breg; nalazi
se ispod linije vidljivosti i to je sve. Objanjava se na
isti nain kao i ostatak ledenog brega. Sve to Fuko
kae istoriarima jeste sl edee: "Moete nastaviti da
219
O FUKOU
objanjavate istoriju kao to ste uvek objanjavali;
samo, panja: ako budete posmatrali tano,
uklanjajui banalnosti, zapaziete da ima mnogo
vie da se objanjava; postoje nejasne konture koje
niste zapazili".
Ako istoriar ne bude hteo da se bavi onim to
ljudi ine, ve onim to kau, metoda e biti ista; re
diskurs pristaje peru kada treba oznaiti ta je reeno
isto koliko i re praksa kada treba oznaiti ono to
je uinjeno. Fuko ne otkriva neki tajnoviti diskurs,
drugaiji od onoga koji svi razumemo: on nas samo
poziva da tano zapazi mo ono to je na taj nain
reeno. Zato to to zapaanj e dokazuj e da zona on-
oga to je reeno predstavlja neoekivano zauzete
strane, neoekivana preutkivanja, naglaavanja,
ul egnua, kojih govornici uopte nisu svesni. Ako
vie volite, ispod svesnog diskursa postoji gramatika,
odreena srodnim praksama i gramati kama, grama-
tika koju otkriva paljivo posmatranje diskursa, pod
uslovom da se sloimo po pitanju razgrtanja irokih
ogrtaa koji nose ime Nauka, Filozofija, itd. Isto tako
vlastelin veruje kako upravlja, kako vl ada, a u stvari
usmerava tokove, tetoi decu ili vodi stado. Moemo,
dakle, videti ta diskurs nije: nije ni semantika, ni ide-
ologija, ni implicitnost. Daleko od toga da nas Fuko
poziva da o stvarima sudi mo polazei od rei, on
naprotiv pokazuje da nas rei varaju, to nas navodi
da verujemo u postojanje stvari, prirodnih objekata,
onih kojima se upravlja ili drave, dok te stvari nisu
nita drugo do korelati odgovaraj ui h praksi; zato
to semantika predstavlja idealistiku iluziju. Diskurs
ne znai vie ideologije: on je gotovo suprotno; on
je ono to je zaista reeno, bez znanj a govorni ka: oni
veruju da govore uopteno i sl obodno dok nesves-
no kazuju stvari koje su usko ograniane pogrenom
gramati kom; ideologija je mnogo slobodni j a i ira i
to sa razl ogom: ona predstavlja racionalizaciju, ide-
alizaciju, ona je irok ogrta. Vlastelin eli da radi
i veruje da radi sve to je potrebno s obzi rom na
okolnosti; u stvarnosti se nesvesno ponaa kao pos-
edni k jezera punog ribe, a ideologija ga uzdie do
zvanja Dobrog Pastira. Konano, diskurs ili nj egova
skrivena gramatika nisu implicitnost; nisu logiki
sadrani u onome to je reeno ili uinjeno, i nisu
njihova aksiomatika ili pretpostavka, i to iz pros-
tog razloga to reeno i uinjeno imaju sluajnu, a
ne l ogi ku, suvislu, savrenu gramatiku. Istorijske
sluajnosti, naglaavanja i ul egnua iz srodnih praksi
i njihovi preobraaji predstavaljaju razlog za to to se
politika gramatika neke epohe sastoji od tetoenja
dece ili pak usmeravanja tokova: to nije neki Razlog
koji gradi neki suvisli sistem. Istorija nije utopija:
politike ne razvijaju sistematski velike principe ("sva-
kome prema potrebama", "sve za narod, a nita od
naroda"); njih je stvorila istorija, a ne svest ili razum.
ta j e onda ta gramati ka koju Fuko eli da za-
pazimo? Zato ni naa svest ni svest govorni ka ne
znaj u za nju? Zato to je potiskuju? Ne, nego zato
to je njena priroda prekonceptual na. Uloga svesti
nije da nas navede da zapazi mo svet, ve da nam
omogui da se u nj emu kreemo; kralj ne treba
da pojmi ta on i nj egova praksa j esu; on treba da
bude svestan dogaaj a koji se odvijaju u nj egovom
kraljevstvu; to e biti dovol j no da se ponaa u skla-
du sa oni m to nesvesno jeste. Ne treba konkretno
da zna da on usmerava tokove: to e raditi u sva-
kom sluaju; dovol j no mu j e da bude svestan da j e
kralj, bez ikakvih drugi h pojanjenja. Ni lav ne mora
220
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
da spozna sebe kao lava da bi se vladao kao lav; on
samo mora da zna gde mu j e pl en.
Za lava je samo po sebi razumljivo da je lav, da
ne zna da je lav; isto tako ni kralj koji tetoi narod
ili usmerava tokove ne zna ta jeste. Oni su, nara-
vno, svesni onoga to ine, ne potpisuju dekrete
u somnabul nom stanju; oni imaju "mentalitet" koji
odgovara njihovim "materijalnim" i novi ma, tavie,
apsurdno je praviti razliku: kada se ponaamo na
odreeni nain, nuno i mamo odgovaraj ui men-
talitet; te dve stvari idu zaj edno i ulaze u sastav
prakse, ba kao i strah i drhtanje, radost i smeh
do suza; predstave i iskazi ulaze u sastav prakse i
zbog toga ideologija ne postoji osi m za gospodi na
Omea, uvenog materijalistu: za proi zvodnj u su
potrebne maine, potrebni su ljudi, potrebno je da
ti ljudi budu svesni onoga to ine, a ne da dremaju,
potrebno je da znaju za neka tehni ka ili drutvena
pravila i potrebno je da imaju odgovaraj ui mental-
itet ili ideologiju, i sve to je j edna praksa. Samo to
oni ne znaju ta ta praksa jeste: za njih se ona "sama
po sebi podrazumeva", kao i za kralja ili za lava, koji
ne znaj u da su ono to j esu.
Tanije reeno, oni ne znaj u ak ni to da ne znaj u
(u tome je smisao rei "podrazumevati Se samo po
sebi"), isto kao voza automobi l a koji ne vidi da ne
vidi ako se kia pridrui mraku, jer onda on, ne samo
da ne vidi nita s onu stranu domaaj a svojih farova,
ve pride ne raspoznaje vie j asno ni krajnju grani cu
osvetljene zone tako da vie ne vidi dokl e vidi i ne
vidi da vozi prebrzo za uslove na putu pred sobom.
udno j e, a i dostojno panj e nekog filozofa, to to
ljudi nisu u stanju da spoznaj u svoja ograni enj a,
svoju razreenost, da ne vi de prazninu oko sebe,
to su u stanju da svaki put poveruju kako se negde
nalaze iz milion razl oga. Moda je u tome smisao
Nieove ideje (ali ne laskam sebi da razumem ovog
tekog mislioca) da je svest samo reaktivna. Kralj
"voljom za mo" obavlja posao kralja: on aktueli-
zuje virtuelnosti svoje istorijske epohe, koje mu
tu i tamo trasiraju praksu voenj a stada ili, ako se
ukine Senat, tetoenja naroda, za njega se to samo
po sebi podrazumeva, on ak ni ne sumnj a da je tu
zbog neega, veruje da mu okolnosti iz dana u dan
diktiraju kako da se ponaa; ne sumnj a ak ni da bi
okolnosti mogl e biti drugai j e. Ne zna za sopstve-
nu volju za mo, koju shvata kao postvarenu kroz
prirodne objekte, svestan je samo svojih reakcija,
to e rei da zna ta ini kada na dogaaj e reaguje
donoenj em odl uka: ali ne zna da te odl uke pred-
stavljaju obavljanje neke kraljevske prakse, isto kao
kada lav odl uuj e kao lav.
Za Fukoa se metoda sastoji od shvatanja da
stvari nisu nita drugo do objektivizacije odreenih
praksi, ija odreenja treba rasvetliti poto ih svest
ne poi ma. To rasvetljenje, kao napor da se vidi, pred-
stavlja j edno originalno, i ak privlano iskustvo
koje bismo iz zabave mogl i nazvati "razreivanje".
Proizvod ove misaone operacije jeste apstraktan i to
sa razl ogom: on nije slika na kojoj vi di mo kraljeve,
seljake, spomeni ke, on nije ni steena ideja na koju
je naa svest toliko naviknuta da j oj vie ne osea
apstraktnost.
Ali, ono to je najkarakteristinije jeste trenutak
u kojem se razreivanje proi zvodi ; ono ne dobija
oblik, naprotiv: pre je neka vrsta otkidanja. Tre-
221
0 FUKOU
nutak ranije nije postojalo nita osi m neke velike
bezizraajne stvari koju smo j edva nazirali, toliko
se sama po sebi podrazumeval a, i koju smo na-
zivali Mo "kao takva" ili Drava "kao takva"; mi os-
tali smo u tom trenutku pokuavali da na nogama
odri mo komad prie u koj em je to veliko prozirno
j ezgro bilo od koristi, rame uz rame sa zaj edni ki m
imenicama i vezni ci ma; ali, to nije uspevalo, neto
nije ilo kako valja, a funkcionisali su lani verbalni
problemi, iz roda "ideologija" ili "proizvodni odnos".
Najednom "shvatamo" kako itavo zl o dolazi iz ve-
likog j ezgra i nj egove lane prirode; shvatamo da
treba da raskinemo sa uverenjem da se ono samo
po sebi podrazumeva i da je trebalo da ga svedemo
na zajedniki uslov, da ga istorizujemo. I onda se na
mestu koje je zauzi mal o to veliko to-se-samo-po-
sebi-podrazumeva pojavljuje udan mali objekat iz
te "epohe", razreen, neobi an, ni kada ranije vi en.
Kada ga vidimo, zastanemo na trenutak kako bi smo
melanholino uzdahnul i nad l j udskom sudbi nom,
nad j adni m nesvesnim i apsurdni m biima kakva
j esmo, nad racionalizacijama koje proi zvodi mo i iji
objekat izgleda kao da se sa nama ali.
Dok smo mi uzdisali, ovaj je komad prie sam
zauzeo svoje mesto, lani problemi su pobegl i , svi
spojevi su se uglavili; a onaj komad prie i zgl eda
kao da se izvrnuo poput rukava: malopre smo bili
kao Blez Paskal, snano smo drali oba kraja istori-
j skog lanca (ekonomiju i drutvo, upravljae i one
kojima se upravlja, interese i ideologije), a zbrka
je nastala u sredini: kako odrati sve to na okupu?
Sada bi bilo teko da se ne odri : "valjan oblik" je
u sredini i ubrzano osvaja krajeve slike. Jer, otkako
smo ga istorizovali, na lani prirodni obj ekat pred-
stavlja objekat samo u okviru prakse koja ga ob-
jektivizuje: najpre dolazi praksa sa obj ektom koji
sebi dodeljuje, ona je to po svojoj prirodi: baza i
nadgradnj a, interes i ideologija, itd. vi e nisu nita
do beskorisna seckanj a prakse koja j e veoma dobro
funkcionisala onakva kakva je bila i koja nanovo
veoma dobro funkci oni e: zahvaljujui njoj grani ce
slike postaju j asne. Pa koji nas je onda avo terao
da je preseemo na dva dela? Uradili smo to zato
to ni smo videli nain da se i zvuemo iz pogrene
situacije u koju smo upali; zato to smo probl em uh-
vatili za krajeve, a ne za sredinu, kao to kae Del ez
(Deleuze). A ta je pogrenost bila posl edi ca t oga to
smo objekat prakse shvatili kao prirodni objekat,
dobro poznat, uvek isti, nazovi materijalan: kao
kolektivitet, dravu, zrno ludila.
Najpre je dat taj obj ekat (kao to odgovara ma-
teriji) i praksa je reagoval a: "odgovarala je na izazov",
gradila j e na bazi. Ni smo znali da svaka praksa, on-
akva kakva j e zbog celine istorijskih uslova, proiz-
vodi objekat koji j oj odgovara, kao to drvo kruke
proizvodi kruke, a drvo j abuke proizvodi j abuke; ne
postoje prirodni objekti, ne postoje stvari kao takve.
Stvari i objekti nisu nita drugo do korelati praksi.
Iluzija o prirodnim obj ekti ma ("oni kojima se uprav-
lja kroz istoriju") skriva heterogeni karakter praksi
(tetoenje dece nije usmeravanj e tokova): odatle
dolazi dualistika zbrka, odatle je i iluzija o "razum-
nom izboru". Ova iluzija postoji, kao to emo videti,
u dva oblika koji na prvi pogl ed ni malo ne lie: "Is-
torija seksualnosti je istorija vene borbe i zmeu
elje i potiskivanja", to je prvi, a drugi glasi : "G. Fuko
je protiv svega, on u istu vreu trpa i Damijenove
uasne patnje i zatvor, kao da se ne moe razumno
222
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
odabrati j edno od to dvoje". Na je autor isuvie
pozitivista da bi pothranio tu dvostruku iluziju.
Jer pojam"oni kojima se upravlja"nije ni j edan ni
mnogostruk, kao to to nije ni"potiskivanje"(ili"nje-
govi razni oblici") niti drava (ili "njeni oblici kroz is-
toriju"), i to iz j ednostavnog razl oga to ne postoje:
postoje samo mnogostruke objektivizacije ("popu-
lacija", "fauna", "pravni subjekat") koje su korelati
heterogenih praksi. Postoje brojne objektivizacije i
to je sve: odnos i zmeu te mnogostrukosti praksi i
j edi nstva uspostavlja se samo ako pokuamo da i m
pripiemo j edi nstvo koje ne postoji; zlatni sat, limu-
nova kora i rakun predstavljaju mnogostrukost i ne
ini se da trpe zbog t oga to nemaj u ni zaj edni ko
poreklo, ni zajedni ki obj ekat, a ni princip. Samo
iluzija o pri rodnom obj ektu stvara nejasan utisak o
j edi nstvu; kad se pogl ed zamuti , sve i zgl eda slino;
fauna, populaci ja i pravni subjekti i zgl edaj u isto
kada treba spoznati poj am oni h kojima se uprav-
lja; mnogostruke se prakse gube i z vi da: one su
skrivena strana l edenog brega. Ne postoji nesves-
no, potiskivanje, i deol oka lukavost, a ni politika
noja, razume se, po ovom pitanju, postoji samo
vena teleoloka iluzija, Ideja Dobra: sve to radimo
pokuae da pogodi idealnu metu. Sve se vrti oko
tog paradoksa koji predstavlja centralnu i najorigi-
nalniju Fukoovu tezu: ono to je uraeno, objekat,
obj anj ava se kroz ono to se radi u svakom trenut-
ku istorije; pogreno smo zamiljali kako se ono to
se radi, praksa, objanjava pol azei od onoga to
j e uraeno. Hajde da najpre pokaemo, na nekako
isuvie apstraktan nain, kako u toj centralnoj tezi
sve stoji, a onda emo moi da upal i mo svoj fenjer.
itavo zl o dol azi iz iluzije koj om "postvarujemo"
objektivizacije i tako stvaramo prirodni objekat:
krajnji i shod shvatamo kao cilj, a mesto na koj em
e se projektil sam od sebe rasprsnuti shvatamo
kao namerno odabranu metu. Umesto da uhvati mo
probl em za nj egovo pravo sredite, a to je praksa,
kreemo od kraja, a to je objekat, tako da sukce-
sivne prakse lie na reakciju na j edan isti objekat,
"materijalan" ili racionalan, i koji je najpre bio dat.
Onda nastaju lani dualistiki probl emi , kao to su
racionalizmi. Ako praksu budemo shvatili kao od-
govor na neku datost, dobi emo dva dela lanca,
koje vi e ne moemo spojiti: praksa j e odgovor na
izazov, to je tano, ali isti izazov ne povlai uvek
isti odgovor; baza odreuj e nadgradnj u, to je
tano, ali i nadgradnj a reaguje na svoj nain, itd. U
nedostatku bol j eg reenja, na kraju emo dva kraja
lanca spojiti paretom konca koji se zove i deol ogi -
j a. A moe i gore. Taku dodira sukcesivnih praksi
shvatimo kao prethodno postojei objekat koji su
ciljale, kao metu; Ludi l o ili j avno dobro kroz vekove
razliito su ciljala sukcesi vna drutva iji "stavovi"
nisu bili isti, tako da su pogodi l a metu na razliitim
mestima. Nema veze: moemo da ouvamo svoj
opti mi zam i raci onal i zam, zato to te prakse, ma
koliko razliite i zgl edal e (ili, tanije reeno, ma
koliko nej ednake i spadal e pri istom ul oenom na-
poru), i pak ni su imale razl oga da to budu, s obzi -
rom na to da su znal e metu koja se ne menja (men-
ja se samo "stav" onog ko cilja). Ako smo ekstremni
optimisti, kao to ni smo ve dobri h sto godi na, iz
t oga emo zakljuiti da oveanstvo napreduje i da
se sve vie i vie pri bl i ava cilju. Ako se na opti -
mi zam ograni i na to da pre bude retrospektivna
popustljivost nego nada, rei emo da ljudi iz svoje
223
0 FUKOU
istorije malo po malo crpe celinu istine, da svako
drutvo pogaa neki deo cilja i ilustruje virtuelnost
ljudske sudbi ne.
Ali, najee smo optimisti protiv svoje volje:
dobro znamo da je popustljivost retko na delu i da
drutva nisu nita do ono to su u istorijskom smislu:
na primer, dobro znamo da svako drutvo ima sopst-
veni spisak onoga to nazi vamo zadaci drave: neka
drutva ele gladijatore, a neka socijalno osi guran-
j e; dobro znamo da razliite civilizacije imaje razne
"stavove" po pitanju "ludila". Sve u svemu, istovre-
meno verujemo u to da nijedna drava ne nalikuje
drugoj i u to daj e drava j ednostavno drava, ili, j o
bolje, u tu dravu verujemo samo na recima: poto
smo postali mudri, neemo vie pokuavati da sas-
tavimo potpuni ili idealni spisak zadataka drave:
isuvie dobro znamo da je istorija matovitija od
nas i ne iskljuujemo ni to da emo j ednog dana
dravu smatrati odgovornom za ljubavne j ade. Iz-
begavamo pravljenje teorijskog, dri mo se empiri-
j skog i otvorenog spi ska: "bel ei mo" koji su zadaci
bili pred dravom do tog dana. Ukratko, drava sa
svojim zadaci ma za nas nije nita drugo do re i
naa optimistika vera u taj prirodni objekat ne srne
da bude veoma iskrena, poto vera nema dejstvo.
Ne spreava re da nas i dalje navodi da veruj emo u
neto to se zove drava. Uzal ud je to znamo da je
drava objekat koji bi nam omogui o da unapredi -
mo teorijsko istraivanje, ili obj ekat ije bi nam post-
ojanje omogui l o da otkrijemo neto napredno, mi
i dalje nastavljamo da besni mo na nju umesto da
pokuamo da ispod povrine otkrijemo praksu iji
je drava odraz.
To uopte ne znai da je naa krivica u tome to
verujemo u dravu, a trebalo bi da postoje samo
drave: naa je krivica u tome to veruj emo u dravu
ili u drave umesto da prouavamo prakse koje
projektuju objektivizacije koje smatramo dravom
ili njenim raznim obl i ci ma. Kroz istoriju se javljaju
razliite politike prakse koje se projektuju, j edna
prema gladijatorskim borbama, druga prema soci -
j al nom osi guranj u; a mi to polje na kojem eksplo-
diraju naprave razliite u svakom moguem smislu
smatramo nekom vrstom nadmetanja u gaanj u. A
onda nas mnogo mui velika rasutost pogodaka u
metu: to je ono to se naziva probl emom Jednog i
Mnogostrukog: "Ovi pogoci su toliko rasuti! Jedan
je pogodi o socijalno osiguranje, a drugi gladijatore.
Ako krenemo od takve rasutosti, hoemo li ikada us-
peti da odredi mo taan poloaj cilja? Da nismo j ed-
nostavno uvereni da su svi hici gaali ba ovu istu
metu? Ah! probl em Mnogostrukosti je teak, moda
i nerei v! "Si gurnoj e tako s obzi rom da ne postoji: on
nestaje onda kada shvatimo da usputna odreenja
smatramo modalitetima drave, nestaje kada pres-
tanemo da veruj emo u postojanje mete kao to je
prirodni objekat.
Hajde da tu filozofiju objekta shvaenog kao kra-
jnji ishod ili kao uzrok zameni mo filozofijom odnosa
i da uhvatimo probl em za sredinu, za praksu ili dis-
kurs. Ta praksa raa objektivizacije koje joj odgov-
araju i uvruje se u realnosti trenutka, to e rei u
objektivizacijama srodni h praksi. Bolje reeno, ona
aktivno ispunjava prazni nu koju te prakse ostavljaju,
aktuelizuje virtuelnosti koje su unapred oblikovane
u praznini; ako se srodne prakse preobraze, ako se
pomere granice praznine, ako se ukine Senat i nova
224
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
etika stupi na snagu, praksa e aktuelizovati te nove
virtuelnosti i vie nee biti ista. Ne radi se, dakle, o
tome da je imperator, vodi stada, iz sopstvenog
ubeenja ili iz nekakvog kaprica, postao otac naro-
da-deteta; j ednom reju, tu se ne radi o ideologiji.
Ta je aktuelizacija (sholastiki renik je veoma
udoban) ono to sveti Avgusti n nazi va ljubavlju
i na tome je gradi o tel eol ogi j u; Delez, poput Spi -
noze, ne radi nita sl i no t ome i nazi va je el j om,
reju koja j e dala povoda mnogi m smeni m zabl u-
dama "novih filozofa" (Del ez j e skl on drogi ranj u).Ta
elja ima veoma veliki otkl on od sveta, tako da je
ne pri meuj emo: ona je korelat postvarenja; etnja
je elja, tetoenje naroda-deteta takoe, a i spav-
anje ili smrt. el j a je i nj eni ca kroz koju se pokreu
mehani zmi , funkci oni u raspodele, kroz koju se vir-
tuelnosti, ukljuujui i spavanj e, ostvaruju umes-
to da se ne ostvaruju uopte; "svaka raspodela
izraava i sai nj ava elju tako to pravi plan koji je
omoguuj e" (Del euze, Parnet 1977:115). L'amor che
muove il sole e l'altre stelle. Sl uaj je hteo da se neka
beba rodi u kraljevoj sobi , kao naslednik prestola,
i ta e se beba automatski zainteresovati za posao
kralja koji ne bi napustila ni za ta na svetu i ak se
nee ni zapitati eli li da bude kralj: ona to jeste i
to je sve; e to je ta elja. Da li ovek u tolikoj meri
eli da bude kralj? Jal ovo pitanje: ovek ima "volju
za mo", za aktueli zaci ju, koja je neodreena: on ne
trai sreu; nema spi sak odreeni h potreba koje
treba zadovoljiti, posl e ega bi mu preostalo samo
da se odmori na stolici u svojoj sobi : on je ivotinja
aktuelizator i ostvaruje svaku vrstu virtuelnosti koja
mu doe pod ruku: non deficit ab actuatione poten-
tiaesuae, kae sveti Toma
3
. Bez ega se, naravno, ni-
kada nita ne bi dogodi l o. Moete li zamisliti koliko
bi fantomska bila neka neostvarena mogunost,
neka vi rtuel nost"u pri mi ti vnom stanju"? ta bi bilo
3
Drugai j e reeno, poj am el j e znai da nema l j udske prirode ili, j o bolje, da ta pri roda predstavl j a obl i k bez i kakvog sadraja osi m is-
tori j skog. Ona znai i da opozi ci j a poj edi nac-drutvo predstavlja lani probl em; ako poj edi nca i drutvo poj mi mo kao dve realnosti
koje su j edna i zvan druge, onda emo moi da zami sl i mo da j edna prouzrokuj e dr ugu: uzronost pretpostavl j a eksteriornost.
Ali, ako uvi di mo da poj edi nci ve uestvuj u u onome to se nazi va drutvom, probl em e nestati : "obj ekti vna realnost" drutva
sadri i nj eni cu da se poj edi nci i nteresuju za nj ega i da omoguuj u nj egovo funkci oni sanj e; ili, ako vi e volite, j edi ne virtuelnosti
koje poj edi nac moe da ostvari su one koje su nej asno i scrtane u svetu koji ga okruuj e i koj e poj edi nac aktuel i zuj e tako to
se za njih interesuje; poj edi nac i spunj ava prazni ne koje "drutvo" (to e rei drugi , ili kolektivi) i scrtava. Kapitalista ne bi bi o
"objektivna realnost" kad ne bi i mao mental i tet kapitaliste, koji mu omoguuj e da funkci oni e: bez nj ega ak ne bi ni postoj ao.
Poj am elje, dakl e, znai i da opozi ci j a materi j al no-i deal no, baza-nadgradnj a, j este nonsens. Ideja pravog uzroka, kao suprotnost
ideji aktuel i zaci j e, jeste dual i sti ka, to e rei i skri vl j ena. U svoj oj lepoj studiji o Kardi nerovom poj mu bazne linosti, Kl od Lefor
(Cl aude Lefort) odl i no ukazuj e na apori j e koj i ma vodi ideja da poj edi nac i drutvo j esu dve realnosti koj e su j edna i zvan druge i
koj e bi trebal o da ujedini uzroni odnos (Lefort 1978: 69). Zato onda nazvati "el j om" i nj eni cu da se ljudi interesuju za vi rtuel ne
raspodel e i omoguuj u i m da funkci oni u? Zat o to, bar mi t ako i zgl eda, oseaj nost predstavl j a znak naeg i nteresovanj a za stvari:
elja j e "skup oseanj a koja se preobraavaj u i ci rkul i u u j ednoj si mbi oti koj raspodel i , defi ni sanoj zaj edni ki m funkci oni sanj em
svoj i h heterogeni h del ova" (Del euze-Parnet 1977: 85); ta el j a, kao Spi nozi n cupiditas, predstavl j a pri nci p svi h drugi h oseanj a.
Oseaj nost i telo znaj u to mnogo due nego svest. Kralj veruje da vidi kako nj egovo stado pase zato to mu se to namee, s
225
0 FUKOU
ludilo "u materijalnom smi sl u" izvan prakse koja
ga ini ludilom? Neemo pomisliti: "Ja sam, dakl e,
imperatorov sin i nema vi e Senata; ali, pusti mo
to i zapitajmo se kako emo se ponaati prema
oni ma kojima se upravlja; pa da, j edno verovanje,
a to je hrianska i deol ogi j a, i zgl eda mi ubedljivo
po tom pitanju"; umesto t oga nai emo se u ulozi
kralja-oca, a da ak ni smo imali vremena da na to
pomislimo, mi jesmo kralj-otac i, poto to j esmo,
ponaaemo se u skl adu sa ti m, to jest, "s obzi rom
na okolnosti".
Aktuelizacija i uzronost j esu dve razliite stvari
i zbog t oga ne postoji ni i deol ogi j a ni verovanje.
Verovanje u oi nsku prirodu kraljevske vlasti ili u
ideologiju welfare state nema dejstvo na svest i, sa-
mi m tim, nema uticaja na praksu, napotiv, praksa j e
ta koja najpre objektivizuje kralja-oca radije nego
kralja-svetenika ili vodi a, a i narod-dete radije
nego narod koji treba voditi ka venom spasenj u
ili stado; jer suveren koji "jeste" kralj-otac i koji se
"objektivno" nalazi naspram naroda-deteta ne
moe da ne zna ta j e on i ta j e nj egov narod: on
ima ideje ili mentalnu sliku o svom "objektivnom"
poloaju, jer ljudi misle o svojoj praksi, manje su ili
vie svesni onoga to ine. Nj i hova praksa, praena
sveu koju o njoj imaju, i spunj ava prazni nu koju
su ostavile srodne prakse i sami m ti m se objanjava
polazei od njih; nije svest ono to obj anj ava
praksu i to bi se samo obj asni l o pol azei od srod-
nih usl ova ili pak kao i deologi j a ili kao verovanj e,
sujeverje. "Ne bi bilo potrebno ukljuiti instancu
i ndi vi dual ne ili kolektivne svesti da bi se zahvatilo
mesto artikulacije odreene politike prakse i teor-
ije; ne bi bilo potrebno istraivati u kojoj meri ova
svest moe s j edne strane da izrazi neme uslove, i
s druge strane da bude osetljiva za teorijske istine;
ne bi bilo potrebno postavljati psi hol oki probl em
osveenj a"(Fuko 1998:209).
Pojam i deol ogi j e nije nita drugo do zbrka
koja j e proistekla i z dve potpuno beskorisne op-
eracije: seckanj a i banalizacije. U ime materijaliz-
ma razdvaj amo praksu od svesti; u ime pri rodnog
objekta ne vi di mo upravo kralja-oca, upravo us-
meravanje tokova, ve, mnogo banalnije, vi di mo
vei tog upravljaa i vei te one kojima se upravlja.
Na taj smo nain navedeni na to da veruj emo kako
iz i deologi j e proizilazi sva j asnoa i svi razreeni i
vremenski odreeni l j ebovi prakse; kralj-otac e
biti samo j o j edan veni upravlja koji e, u ovom
sl uaj u, biti pod uti caj em i zvesne religijske i de-
ologije, i deol ogi j e oi nskog karaktera kraljevske
vlasti. Pri rodni j e obj ekat proiren sukcesi vni m i de-
ol ogi j ama. Geneza poj mova vidljivo j e ista: nekom
sujeverju pri dodamo ponaanj e ljudi koji su skren-
uli sa banal nog puta i tako to sujeverje i samo post-
ane neshvatljivo. I eto zast oj e na mentalitet primi-
ti van. Ali, ako mentalitet i verovanje objanjavaju
praksu, onda e ostati da se obj asni neobjanjivo, da
obzi rom na okol nosti , nj egova svest ne veruj e da opaa j edan postvareni svet; samo nj egova oseaj nost dokazuj e da j e taj svet
aktuel i zovan samo zato to ga kralj aktuel i zuj e, drugai j e reeno, zani ma se za nj ega. Si gurno j e da ljudi mogu i da se ne interesuju
za neku "stvar": ali onda nareena stvar obj ekti vno ne postoj i ; zbog t oga kapi tal i zam ne uspeva da se zane u zeml j ama treeg
sveta, koje imaju feudal ni mentali tet. Izraz "mai na koja el i " sa poetka Anti-Edipa, veoma je spi nozi sti ki {automaton appetens).
226
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI EI STORI JU
se spozna samo verovanj e; tako emo biti navedeni
da al osno zakl j ui mo kako ljudi as veruj u, as ne
veruju, kako ih se ne moe j ednostavni m zahtevom
naterati da veruju u bilo kakvu i deologi ju i da su,
uostalom, sasvim u stanju da veruju u stvari koje
su na planu verovanja meusobno kontradiktorne,
iako se dobro slau u praksi . Rimski je imperator
mogao da odobri gl adi j atorske borbe i da istovre-
meno, iz humani sti ki h razl oga, zabrani prinoenje
ljudskih rtava, a da narod ne protestuje; ova kon-
tradikcija ne postoji u sl uaj u vodi a stada, ija je
praksa da i voti nj ama daj e ono to njihovi nagoni
zahtevaju; kralj-otac i zgl edae kontradiktorno na
drugi nain: nevaljaloj e deci odobriti gladijatore
koje trae, a podl e e zavodni ke osuditi na smrt u
najstranijim mukama.
Koliko god rei da potroi mo, i deologi j a ne
postoji, uprkos svetim tekstovi ma, i trebalo bi da
resimo da vie nikada ne upotrebl j avamo tu re.
Ona as oznaava apstrakciju, i to onda kada tre-
ba spoznati znaenj e prakse (u tom smo je smislu
upravo upotrebili), a as manj e ili vi e knjike re-
alnosti, politike doktrine, filozofije, samu religiju,
to e rei di skurzi vne prakse. U razmatranom
primeru ideologija e imati znaenj e koje moemo
pripisati doktrini kralja-oca, onako kako je istoriari
mogu objasniti pol azei od kraljevih del a: "S obzi -
rom na okolnosti", napisae, "i s obzi rom na to da je
narod samo dete, treba ga braniti od nj ega samog
i odvratiti ga pri mereni m kaznama od krvolonih
apetita i loih navi ka, ali tek poto je j avno ukoren i
poto mu je pokazano ta ga eka". (Naravno da nije
iskljueno da je kralj, ako je imao smisla za humor i
dara za izraavanje, i sam postao t oga svestan, isto
tako dobro kao i nj egovi budui istoriari; ali ne
radi se o tome). U istoj je epohi postojala j edna ide-
ol ogi j a, ali u dr ugom smislu rei, u smislu hrianske
religije; i ona je osui val a nevaljale misli, ali o tome
je imala neto drugai j u i deju: njoj su iskuenja puti
i zgl edal a opasni j e od krvi gladijatora.
Dugo smo uki danj e gladijatorskih borbi pri-
pisivali uticaju koji je hri anska doktrina imala
na svest; to uki danj e j e, zapravo, proisteklo iz
preobraaja politike prakse koja je promenila
znaenj e s obzi rom na to da okolnosti "objektivno"
vie nisu ono to su bile
4
. Taj preobraaj ne prolazi
kroz svest; ne moramo da uveravamo kralja da nar-
od jeste dete: on to i sam vi di ; u svojoj dui i svesti
on e samo odluiti kako i kada da tetoi ili da kazni
to dete. Jasno se vidi razlika i zmeu ideologije u
4
Naune revolucije imaju svoje pretee. Poj am "ono to se samo po sebi podrazumeva " stidljivo je tu i t amo izvirivao iz f enomeno-
l ogi j e, a i na drugi m mesti ma: Wlffli novo delo Principesfondamentaux del'histoiredel'artizg\eda kao da unapred ostvaruje stranu
208. Arheologije znanja (Wlfflin 1952: 17, 261, 276). Po pi tanj u onoga-to-se-samo-po-sebi -podrazumeva trebal o bi pratiti trag
i zraz fraglos ili taken for granted kod Huserl ovi h soci ol oki h ueni ka, kao to je Feliks Kauf man (Felix Kaufmann) (Grundprobleme
der Lehre von der Strafrechtsschuld /Kauf mann 1929/), Al fred Sue (Schutz) (Phenomenology of the social world /Schut z 1967/), pa ak
i kod Maksa elera (Max Schel er 1960: 61). Ali f enomenol ogi j a nije mogl a da ode dalje, manj e zbog Ego Cogi t o (jer j e bila dovol j no
tanana da poveruj e kako razabi ra ono-to-se-samo-po-sebi -podrazumeva u gostol j ubi vi m podsvesni m resama poj ma Cogi t o),
a vi e zbog svog opti mi sti kog raci onal i zma: kod Suca treba proitati studije o drutvenoj raspodel i znanj a, reizdate u Collected
Papers (Schutz 1975:14; Schut z 1976: 120) i vi deemo kako se zbog vi ka raci onal i zma moe zaobi i j edna di vna tema.
227
0 FUKOU
smislu doktrine i i deologi j e u smislu znaenj a neke
prakse. (Nareena doktrina takoe ima skrivenu
stranu l edenog brega i spada u di skurzi vnu prak-
su, ali to je druga pria.) Na isti su nain istoriari
raspravljali o pootrenju kazni u krivinom pravu
u vreme vl adavi ne imperatora hriana, naroito u
oblasti seksualnih del i kata: uticaj hrianstva? Pra-
vo postaje svakodnevi j e zato to kralj ima oinskiji
odnos sa narodom, tako da svom snagom primen-
j uj e narodni ideal odmazde i ak ga prekorauje?
Drugo objanjenje mora biti valjano.
U svakom sluaju, evo dve heterogene prakse:
narod-stado je imao prilino veliku seksualnu
sl obodu, a gladijatori su umirali, narod-dete ima
manje sl obode, a gladijatori vi e ne umiru. Ako
i zmeri mo te preobraaje na lestvici vrednosti, rei
emo da j e humani tari zam napredovao, da j e pra-
vo unazaeno, a da je poti ski vanj e nagl aeno, i to
nee biti pogreno. Ali to je i nj eni no stanje izve-
deno iz merenja: to nije obj anj enj e preobraaja.
Celina istorijkih uslova postavila j e j edan neobi an
ukras, narod-dete, na mesto j ednog drugog ukra-
sa, naroda-stada, koji je takoe neobi an, ali na
drugaiji nain; ovaj kal ei doskop ni malo ne lii
na sukcesivne oblike di j alekti kog razvoja, ne
objanjava se napretkom svesti, ni nj eni m opadan-
j em, niti borbom i zmeu dvaj u pri nci pa, el j e i Po-
tiskivanja: svaki od ukrasa duguj e svoj neobi an
oblik mestu koje su joj ostavile prakse-savremenice
meu koje se umeao. Razni se ukrasi ne mogu ni
na koji nain porediti: to nisu Meccanos i graki ce
od kojih bi j edna imala vi e el emenata nego druga,
vie sl obode, manje poti ski vanj a. Ni anti ka seksu-
alnost nije u svom pri nci pu bila nita manj e potis-
nuta nego hri anska, samo j e bila zasnovana na
drugai j em pri nci pu: nije bila poeljna normal nost
u razmnoavanj u, ve je bilo vano da akti vnost
nadvl ada pasi vnost; ona j e drugai j e shvatala ho-
mofiliju kako bi prihvatila aktivnu muku homosek-
sualnost, osudi l a pasi vnu, kao i ensku homofi li ju,
i osudom obuhvati l a ensku heteroseksualnu po-
tragu za zadovol j stvom.
lako i zgl eda kao da u istu vreu trpa uasnu
Dami j enovu patnj u i zatvore koje su poboljali
filantropi iz XIX veka, Fuko ne tvrdi da ne bi smo
imali svoje favorite kad bi nam bilo dato da izaber-
emo vek u koj em emo iveti, s obzi rom na to da
svaka epoha nudi razne privlanosti i rizike u ko-
j i ma bi manje-vie svako mogao da pronae neto
za sebe; on samo podsea na etiri velike istine: da
taj sled heterogenosti ne oznaava vektor napre-
tka; da pokreta kal ei doskopa nije razum, elja ili
svest; da bi smo nainili racionalan izbor, ne bi tre-
balo da se osl anj amo na davanj e prednosti, ve
na mogunost da uporedi mo i da prihvatimo (po
kom kursu?) heterogene privlanosti i nedostatke,
izmerene na naoj subj ekti vnoj lestvici vrednosti; i,
naroito, da ne treba proi zvodi ti racionalizatorske
racionalizme i skrivati heterogenost ispod proc-
esa postvarenja; u vebanj u vrline mudrosti, ne
treba porediti dva l edena brega zaboravljajui, pri
proraunavanju prednosti , skri venu stranu j ednog
od njih, ne treba ni krivotvoriti procenu mogueg
tvrdei da su "okolnosti takve kakve j esu" zato to
one ne postoje: postoje samo prakse. To je zavrna
re ove nove metodol ogi j e u istoriji, a ne"di skurs"
ili epi stemol oki prekidi koji su dugo drali panju
j avnosti ; ludilo postoji kao obj ekat samo u praksi i
228
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
kroz praksu, ali nareena praksa nije ludilo.To je iza-
zval o mnoge povike, meuti m, ideja da ludilo ne
postoji u potpunosti je pozitivistika: ideja ludila
po sebi isto je metafi zi ka, iako je bliska zdravom
razumu. A ipak... Kad bi h rekao da neko ko j ede
ljudsko meso, to meso j ede veoma realno, nesum-
njivo bih bio u pravu; ali, bio bih u pravu i kada
bih tvrdio da e taj ko j ede biti ljudoder samo u
j ednom kulturnom kontekstu, u j ednoj praksi koja
"vrednuje", objektivizuje takav nain ishrane kako
bi ga proglasila varvarski m ili pak, sveti m, i kako bi,
u svakom sluaju, neto napravila od nj ega; u srod-
nim praksama isti taj koji j ede bi e objektivizovan
nekako drugai j e, a ne kao ljudoder: ima dve ruke
i snagu za rad, ima kralja, te emo ga objektivizovati
kao pri padni ka naroda-deteta ili pak kao ivotinju
iz naroda-stada. Uskoro emo se vratiti na raspravu
o ovoj vrsti probl ema, raspravu koja je j ednom izaz-
vala bes u parikoj sredini, na levoj obali Sene; to je
bilo ba u XIX veku. Poto smo nainili taj odl uuj ui
korak, hajde da Fukoovom del u damo nj egov filo-
zofski stas, u meri u kojoj ja mogu da sudi m o ti m
stvarima.
Reenica tipa "stavovi prema luacima znaaj no
su varirali kroz istoriju" j este metafi zi ka; nalazi mo
se u domenu verbal nog kada zami l j amo neko lu-
dilo koje "postoji u materijalnom smi sl u" i zvan nek-
og obl i ka koji ga oznaava kao ludilo; najvie to
moe postojati j esu nervni mol ekul i rasporeeni na
izvestan nai n, zatim reenice i pokreti o kojima bi
neki posmatra koji j e doao sa Sirijusa zakl j ui o da
se razlikuju od reenica i pokreta drugi h ljudi, koji
se i sami meusobno razlikuju. Ali, to to postoji nije
nita drugo do prirodni obl i ci , putanj e u prostoru,
mol ekul arne strukture, ili ponaanj e; sve to pred-
stavlja materiju za ludilo koje na tom stupnj u j o ne
postoji. Argument protiv u toj pol emi ci jeste to to,
iako veruj emo da raspravljamo o probl emu materi-
j al nog ili formal nog postoj anj a ludila, isuvie esto
mi sl i mo na j edan drugi probl em, mnogo sebiniji:
j esmo li u pravu to materiju za ludilo oznaavamo
kao ludilo, ili, hoemo li morati da se odreknemo
racionalizma mental nog zdravlja?
Rei da ludilo ne postoji ne znai tvrditi kako su
luaci rtve predrasude ili pak, to poricati: smi sao
ove tvrdnj e je drugai j i ; ona niti tvrdi niti unapred
porie da l uake ne bi trebalo iskljuiti, ili da l u-
dilo ne postoji zato to ga je proizvelo drutvo, ili
da j e nj egov pozitivitet i zmenj en stavovi ma koja
su razna drutva prema nj emu zauzi mal a, ili da su
razna drutva na veoma razliite naine konceptu-
alizovala ludilo; ova tvrdnj a ne porie ni to da ludilo
sadri neku bihejvioristiku i moda telesnu mater-
iju. Ali, i kad bi sadral o takvu materiju, j o uvek ne
bi bilo ludilo. Klesani kamen postaje zakl j uni ka-
men svoda ili opeka samo u trenutku kada zauzme
mesto u okviru neke graevi ne. Negaci j a ludila se
ne smeta ne nivo stavova prama obj ektu, ve na
nivo nj egove objektivizacije; ona ne znai da j e l u-
ak samo onaj o kome sudi mo kao o luaku, ve
da je na j ednom ni vou, a to nije nivo svesti, neo-
phodna i zvesna praksa kako bi postojao samo j e-
dan objekat, "luak", o koj em treba suditi u dui i
svesti, ili kako bi drutvo mogl o da "proizvodi l u-
ake". Poricanje objektiviteta ludila predstavlja
pitanje istorijskog uzmaka, a ne "otvaranja prema
blinjem"; preobraziti nain tretiranja i promiljanja
luaka j este j edno, a nestanak obj ekti vi zaci j e"l uda-
229
O FUKOU
ka" neto sasvim drugo, to ne zavisi od nae volje,
ak ni revolucionarne, ve pretpostavlja preobraaj
praksi na lestvici na kojoj re revolucija oznaava
bezboj nu gorljivost. i voti nj e ne postoje due od
luaka i moemo se prema njima ponaati dobro
ili loe, ali da bi ivotinja poel a da gubi svoju ob-
jektivizaciju, potrebne su bar prakse eski mskog
i gl ua, tokom dugog zi mskog sna, u simbiozi ljudi
i pasa ije se topl i ne tela meaj u. Preostaje samo
da zakl j ui mo da su za dvadeset pet vekova istorije
drutva na razne naine objektivizovala ono to se
naziva demenci j om, l udi l om, bezuml j em, e da bis-
mo mi imali povoda da pretpostavi mo kako se iza
toga ne krije nikakav prirodni obj ekat i da posum-
njamo u racionalizam mental nog zdravlja. S druge
strane, sasvim je i zvesno da, na primer, drutvo
moe da proizvede luaka i bez sumnj e smo znali
za takve sluajeve: ali reenica "ludilo ne postoji"
ne govori o takvoj vrsti stvari. ta god mi ponav-
ljali ili nabacivali, ta reeni ca filozofa, iji bi smi sao
odmah razumeli pariki uitelji iz XVII veka
5
, ne
izraava opredeljenja ili opsesi j e svog autora. Ako
italac i z svega ovoga trijumfalno zakl j ui da ludilo
j ednostavno postoji, osi m moda u spekul ati vnom
smi sl u, i da j e on uvek tako mislio, to j e nj egova
stvar. Za Fukoa, kao i za Dunsa Skotusa, materija
u ludilu (ponaanj e, mi krobi ol ogi j a nerava) realno
postoji, ali ne kao ludilo; biti luak u materijalnom
smislu znai upravo j o uvek ne biti luak. Potreb-
no j e da neki ovek bude objektivizovan kao luak
kako bi se predi skurzuvni referent retrospektivno
pojavio kao materija za ludilo; jer zato ponaanj e
i nervne elije, a ne otisci prstiju?
Krivo bi smo, dakl e, ovog mislioca koji veruj e da
je materija u i nu, optui l i da je idealista (u popu-
larnom smi sl u rei). Kada sam Fukou pokazao ove
stranice, rekao mi j e otpri l i ke:"Ni kada nisam lino
napisao ludilo ne postoji, ali to moe da se napi e;
jer za fenomenol ogi j u ludilo postoji, ali nije stvar,
a treba, naprotiv, rei da ludilo ne postoji, ali nije
da nije nita". Moe se ak rei da se nita ne na-
lazi u istoriji, poto u njoj sve zavisi od svega, kao
to emo videti, to e rei da stvari postoje samo
5
Na primer skotistiki uitelj, autor traktata De return principio, qu. VII, art. 1, schol . 4: "po t om pi tanj u treba znati da materija j este
u i nu, ali da nije i n ni ega {materia est in actu, sed nullius est actus); ona j este neto u i nu, poto j este neto pre nego nita (est
quoddam in actu, ut est res quaedam extra nihil), Boj e del o, zaokrueni i n stvaranj a. Samo to one sama nije i n ni ega i to samo
zato to slui zasni vanj u svi h aktuel i zaci j a" (u del u Opera Dunsa Skotusa /Duns Scot/, i zdanj e Waddi ng, t om III, str. 38B /Duns Sco-
tus 1639/).
Zabavi o sam se prevoenj em na skoti sti ki j ezi k onoga to j e moda osnovni probl em istorije-filozofije prema Fukou: i m
prevazi emo probl emati ku marksi sti kog materi j al i zma (koj e se dre mnogi istoriari, ali f i l ozof po obrazovanj u ne bi j e mogao
dugo uzi mati za ozbi l j no, osi m i z"ubeenj a"), treba da poreknemo transistorijsku realnost pri rodni h obj ekata, a da i m i stovremeno
ostavi mo dovol j no realnosti kako bi ostal o neto to treba obj asni ti , a ne subj ekti vni fantomi koj e samo treba opi sati ; potrebno
j e da prirodni objekti ne postoj e i da istorija ostane realnost koju treba obj asni ti . Tako za Dunsa Skot usa materija nije ni razumno
bi e ni realnost koja se moe fi zi ki i zdvoj i ti . Za Fukoa (koji j e proitao Ni ea 1954-1955, ako me seanj e ne vara), prvi nai n da se
razrei tekoa bila j e f enomenol ogi j a: za Huserl a "stvari" ni su ekstra-mentalne res, ali i pak ni su ni j ednost avni psi hol oki sadraj i ;
fenomenol ogi j a nije i deal i zam. Samo to su bi a shvaena na taj nai n bila neposredne datosti koj e treba opi sati , a ne pseudo-ob-
230
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI E ISTORIJU
u materijalnom smi sl u: postoj anj e bez lica, j o
uvek neobjektivizovano. Na primer: seksualnost j e
praksa, a "diskurs" ne znai da ne postoje seksualni
organi ili ono to se pre Frojda nazi val o seksual ni m
nagonom; takvi "predi skurzi vni referenti" (Fuko
1998: 53-54) j esu sidrita neke prakse, isto tako
kao i znaaj ili uki danj e ri mskog Senata. Ali nisu
izgovori za raci onali zam i u tome je poenta ovog
pitanja. Prediskurzivni referent nije prirodni ob-
jekat, meta za tel eol ogi j u: nema povratka poti snu-
tog. Ne postoji "veni probl em" ludila, shvaenog
kao prirodni objekat koji bi kroz vekove i zazvao
promenljive odgovore. Razlike u mol ekul i ma
ni su ludilo nita vi e nego otisci prstiju; razlike u
ponaanj u i rasuivanju ni su ludilo nita vi e od
razlika u rukopisu i mi l j enj u. Ono to je kod nas
materija za ludilo, u nekoj drugoj praksi bi e ma-
terija za neto drugo. Poto l udi l o nije prirodni ob-
j ekat, ne moe se "razumno" raspravljati o "pravom"
stavu koji treba "zauzeti " po t om pi tanju. Ono to
nazi vamo razumom (ime su se bavili filozofi) ne
izdvaja se na neutralnoj osnovi i ne oi tuj e se na
realnostima: on govori , pol azei od "diskursa" za
koji ne zna, o obj ekti vi zaci j ama za koje ne zna (i ko-
j i ma bi mogl i da se pozabave oni koje smo nazivali
istoriarima). A to pomera grani ce filozofije i isto-
rije zato to presipa njihov sadraj iz j edne u drugu.
Taj j e sadraj preobraen zato to j e preobraeno
ono to smo podrazumeval i pod i sti nom. Ve neko
vreme suprotstavl j amo prirodu i konvenci j u, zati m
prirodu i kulturu, mnogo smo govorili o istorijskom
relativizmu, kulturnoj samovol j i . Istorija i istina. To
j e moralo j ednog dana da se sl omi . Istorija postaje
istorija i z onoga to su ljudi zval i i sti nama i i z nji-
hovih borbi oko tih istina.
Evo, dakl e, j ednog sasvi m materijalnog sve-
ta, sai nj enog od predi skurzi vni h referenata koji
predstavljaju virtuelnosti koje j o uvek nemaj u
lice; u njima uvek razliite prakse na razliitim
takama stvaraju uvek razliite objektivizacije, lica;
svaka praksa zavisi od svih drugi h praksi i od nji-
hovih preobraaja, sve je istorijsko i sve zavisi od
svega; nita nije inertno, nita nije neodreeno i,
vi deemo, nita nije neobj anj i vo; ovaj svet ne visi
o naoj svesti, on je odreuje. Prva posl edi ca: na-
mena tog referenta nije da postane takvo i takvo
lice, uvek isto, da postane takva objektivizacija,
drava ludilo ili religija: to je uvena teorija di skon-
tinuitet: ne postoji "ludilo kroz vekove", religija ili
medicina kroz vekove. Pre klinike medi ci na j e samo
imala isto ime kao i medi ci na XIX veka; situacija
je obrnuta ako u XVII veku potrai mo neto to bi
pomal o nalikovalo onome to podrazumevamo
jekti koje treba nauno ili istorijski objasniti: fenomenologija opisuje sloj bia koji prethodi nauci; im preemo na objanjavanje
tih bia, fenomenologija namerno puta napred nauku, a bia nanovo postaju stvari. Fuko je, najzad, razreio potekou uz pomo
nieanske filozofije prvenstva odnosa: stvari postoje samo kroz odnos, kao to emo neo dalje videti, a odreenje tog odnosa preds-
tavlja njihovo objanjenje. Ukratko, sve je istorijsko, sve zavisi od svega, a ne samo od proizvodnih odnosa, nita ne postoji izvan
istorije, a objanjenje nekog tobonjeg objekta sastoji se od ukazivanja na to od kakvog istorijskog konteksta on zavisi. Jedina
razlika izmeu ove koncepcije i marksizma jeste, sve u svemu, u tome to marksizam polazi od naivne ideje uzronosti (jedna stvar
zavisi od neke druge, dim zavisi od vatre); pojam odluujueg, jedinstvenog uzroka ima prednaunu prirodu.
231
0 FUKOU
pod istorijskom naukom, jer ga neemo pronai u
istorijskom anru, ve u anru rasprave (drugaije
reeno, to to nalikuje onome to nazi vamo istori-
j om jeste Histoire des variations, knj i ga koja je j o
uvek dostojna divljenja i tivo koje se guta, a ne
neitljivi Discours sur l'histoire universelle). Ukratko,
u nekoj epohi skup praksi prozvodi , na materijal-
nom stupnju, j edi nstveno istorijsko lice u kojem
mislimo da raspoznajemo ono to se naziva nejas-
nim i menom istorijske nauke ili pak, religije; ali, u
nekoj drugoj epohi , na istom stupnju e se formi-
rati sasvim drugaije istorijsko lice i, obrnuto, na
nekom novom stupnju nastae lice koje nejsano
nalikuje prethodnom. U tome je smisao negiranja
prirodnih objekata: ne postoji evolucija ili prom-
ena j ednog istog objekta koji bi uvek trebalo da
izraste na istom mestu. Kal ei doskop, a ne rasadnik.
Fuko ne kae:"Ja vie vol i m diskontinuitet, prekide",
ve: "uvajte se lanih kontinuiteta". Poput lanog
prirodnog objekta kao st oj e religija ili neka religija
u kojoj bi se spojili veoma razliiti elementi (ritual-
izmi, svete knjige, pruanje si gurnosti , razne emo-
cije, itd) koje e u drugi m epohama veoma razliite
prakse razbistriti i objektivizovati u veoma razliitim
oblicima. Kao to bi rekao Delez, drvee ne postoji:
postoje samo izdanci.
Dodatne posl edi ce: ni funkci onal i zam, ni insti-
tuci onal i zam. Istorija je nej asan teren, a ne strelite;
kroz vekove, institucija zatvora ne odgovara funk-
ciji koju treba da i spuni i preobraaj e te institucije
ne treba objanjavati uspesi ma ili neuspesi ma te
funkcije. Treba poi od gl obal ne take gl edi ta,
to e rei od sukcesi vni h praksi , jer, u zavi snosti
od epohe, ista e institucija imati razliite funk-
cije i obrnuto; tavie, funkci j a postoji samo kao
svoj stvo prakse i nije praksa ta koja odgovara na
"i zazov" funkci j e (funkcija "hleba i i gara" postoji
samo u praksi i kroz praksu "voditi stado"; ne post-
oji vena funkci j a raspodel e ili depol i ti zaci j e kroz
vekove).
Shodno tome, opozicija dijahrono-sinhrono,
geneza-struktura, jeste lani problem. Geneza nije
nita vie od aktuelizacije neke strukture (Deleuze
1968: 237-238); da bi smo mogl i da suprotstavimo
strukturu "medi ci na" njenoj l aganoj genezi , trebalo
bi da postoji kontinuitet, da je medi ci na "kao takva"
rasla poput hi l j adugodi nj eg drveta. Geneza se ne
odvija od trenutka do trenutka, poreklo ne postoji,
ili pak, kako ree neko, retko se deava da je lepo.
Medicinu iz XIX veka ne obj anj avamo poev od
Hipokrata i pratei tok vremena koji ne postoji: desi-
la se promena kal ei doskopa, a ne nastavak rasta;
medi ci na kroz vekove ne postoji: bilo j e samo suk-
cesivnih struktura (medi ci na u Molijerovo vreme,
klinika...) i svaka od njih ima svoju genezu, koja se
objanjava del i mi no preobraajima prethodne
medicinske strukture, a del i mi no preobraajima
ostatka sveta, i to na pri nci pu verovatnog; j er zato
bi se neka struktura u potpunosti objanjavala pre-
thodnom strukturom? Zato bi joj, naprotiv, bila
potpuno strana? Da ponovi mo: na autor uklanja
metafizike fikcije i lane probleme, i to kao pozitiv-
ista, kakav jeste. udno je to su ovog neprijatelja
drvea ponekad smatrali fiksistom. Fuko je istoriar
u istom stanju: sve je istorijsko, istorija se moe
objasniti u potpunosti i treba izbaciti sve rei sa su-
fiksom -izam.
232
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCI ONI EI STORI JU
U istoriji postoje poj edi nane ili ak jedi nstvene
konstelacije i svaka se od njih moe u potpunosti
objasniti samo pomoni m sredstvima. Bez pri bega-
vanja drutvenim naukama? Svaka praksa, svaki
diskurs, ima svoje osl once i objektivizacije i i zgl eda
nam teko da o njima govori mo, a da se ne oeemo
0 lingvistiku ili ekonomi j u, ako su u pitanju oslonci
1 objektivizacije ekonomske ili lingvistike prirode;
to je pitanje o kojem Fuko uopte ne govori zato to
se to na neki nain samo po sebi podrazumeva, ili
zato to u to nimalo ne veruje, ili zato to ga to ne
zani ma. Osim ako me samoljublje ne zaslepljuje, jer
sam u svojoj uvodnoj lekciji podrao tezu da istorija
mora da se pie pomou prirodnih nauka i da sadri
nepromenljive. Poto sam to priznao, i zgl eda mi da
problem koji Fukoa zani ma jeste sl edee: kada bi is-
torija bila podesna za nauno objanjenje, da li bi se
ta nauka smestila na nivo naih racionalizama? Jesu
li nepromenljive u istorijskom obj anj enj u isto to i
"prirodni" objekti?
Mislim da je za Fukoa to prava sutina ovog
pitanja. Nije mu mnogo znaaj no to to se, bar u
prostornom smislu, nei zbene nepromenljive or-
gani zuj u u sistem naunih istina: ili to ne moemo
ii iznad j ednostavne ti pol ogi j e istorijskih prilika; ili
to se nepromenljive svode na formalne tvrdnje, na
filozofsku antropologiju kakvu moemo nai u Spi -
nozinoj III knjizi ili u Genealogiji morala: sutinska
stvar je to to drutvene nauke, ako nauke moraju
da se umeaj u, ne bi mogl e da budu racionalizacija
prirodnih objekata, da budu znanj e za tehnokrate;
one pretpostavljaju istorijsku anali zu tog objekta,
to e rei geneal ogi j u, obel odanj i vanj e prakse ili
di skursa.
Mogu li se nepromenljive, posle istoriarevog
prolaska, organi zovati u neki hipotetiko-deduktiv-
ni sistem? Korist od tog pitanja ostaje od sekundar-
nog znaaj a: nauka ne upuuj e na aktivnost koja se
sastoji od duha, ne upuuj e na dogovor i zmeu bia
i miljenja, na Razum, ve na injenicu da, u neki m
oblasti ma, pokreti kal ei doskopa, deljenja karata,
kombinatorike prilika, obrazuj u relativno izolovane
sisteme, neku vrstu servo-mehariizma, koji se mogu
ponavljati; to je est sluaj u fi zi ki m pojavama; kada
treba saznati da l i j e takav sluaj i u ljudskoj istoriji,
dol azi mo do pitanja koje je razumljivo, ali dvostru-
ko ograni eno. Ono se sastoji u tome da se zapita-
mo kakve su pojave, a ne koji su zahtevi Razuma;
ni na koji nain ne moe dovesti do devalorizacije
istorijskog obj anj enj a kao nenaunog. Nauka nije
vii oblik spoznaj e: ona je spoznaj a koja se primen-
j uj e na "serijske modele", dok istorijsko objanjenje
razmatra "prototipe", od sluaja do sluaja; zbog
prirode pojava nepromenlj i ve u nauci j esu formalni
modeli; istoriji su to j o formalnije istine. Da bi bila
sasvim u skl adu sa prilikama, istorija ne zaostaje za
naukom u strogosti. Pozitivizam obavezuje.
Pozitivizam nije nita drugo do j edan relativan
i... negativan program: ovek je uvek pozitivista
nekoga kome porie racionalizacije; po uklanjanju
metafizikih fikcija ostaje da se rekonstruie pozi -
tivno znanje. Istorijska analiza poinje od tvrdnje da
ne postoji drava, ak ni rimska, ve samo korelati
(stado koje treba voditi; tok koji treba usmeriti) vre-
menski odreenih praksi, od kojih svaka u svome
vremenu i zgl eda kao da se sama po sebi podra-
zumeva i kao da je sama politika. Poto postoji samo
odreenost, istoriar ne objanjava samu politiku,
233
O FUKOU
ve stado, tok i druga odreenja, jer politika, drava
i Mo ne postoje.
Ali kako, onda, da objanjavamo, a da ne
raunamo na pokretae, na nepromenljive? Bez njih
bi objanjenje ustupilo mesto intuiciji (plavu boju
ne objanjavamo, ve je konstatujemo) ili iluziji
spoznaje. Zaista: formalna potreba za postojanjem
nepromenljivih ne predvia na koji e se nivo te
nepromenljive smestiti; ako objanjenje u istoriji ot-
krije relativno izdvojive podsi steme (takav ekonom-
ski proces, takva struktura organizacije), zadovoljie
se time da na njih primeni neki model ili bar da ih
iskae u vi du principa ("potrebno je da vrata budu
otvorena ili zatvorena; potrebno je da ukupni zbir
ul oga u igri meunarodne bezbednosti bude nula,
bez obzira na to da li zainteresovane strane to znaj u
ili ne znaj u; ako nisu znale ili su prieljkivale drugaiji
kraj, to objanjava ono to se sa njima dogodi l o").
Ako je, naprotiv, istorijski dogaaj potpuno u skl adu
sa prilikama, potraga za nepromenl j i vom nee se
zaustaviti dok ne stigne do antropoloki h tvrdnji.
Te su antropoloke tvrdnj e i same formalne i
samo im istorija moe obezbedi ti sadraj: ne postoji
konkretna transistorijska istina, materijalna ljudska
priroda, povratak potisnutog. Zato to ideja potis-
nutog prirodnog nagona ima smisla samo u sluaju
pojedinca koji je imao sopstvenu istoriju; u sluaju
drutava, potisnuto i z j edne epohe zapravo pred-
stavlja genezu j edne nove prakse. Fuko nije fran-
cuski Markuze (Marcuse). Napred smo govorili o
uasu koji je Rimljanin oseao pred gladi jatorom
koga je u isto vreme smatrao zvezdom; da li ja taj
uas, koji nije mogao da isprovocira zabranu gl adi -
jatorskih borbi pre perioda poznog carstva, bi o po-
tisnuti strah od ubi stva u stanju graanskog mira?
Da li je takav strah od ubistva mogao biti transis-
torijski zahtev ljudske prirode, koji su upravljai u
itavoj epohi ispravno uzimali u obzir, zato to e
se vratiti kroz prozor ako su mu zatvorena vrata?
Ne bi mogao, zato to, najpre, nije potisnut, ve je
preobraen reaktivnou (o toj reaktivnosti govori
Genealogija morala: eto j ednog nepromenl j i vog
oslonca sa filozofskim ukusom): on je bio farisejsko
gaenj e pred tom prostitutkom smrti kakva j e bio
gladijator.Taj transistorijski strah od ubistva uopte
nije bio transistorijski: on je materijalan, konkre-
tan, odnosi se na odreenu upravljaku praksu;
on j e strah od prizora umiranja j ednog nedunog
graani na, pod okriljem j avnog reda i mira, i to
sadri odreeni politiko-kulturni diskurs, izvesnu
praksu Naselja. Taj tobonj i prirodni strah nije iska-
ziv isto formal ni m termi ni ma, ak ni kao truizam;
on ne postoji formalno; on nije strah od smrti niti od
ubistva (jer priznaje ubistvo kriminalca).
Prema Fukou, za istoriju nema koristi od elabo-
racije nepromenljivih, bilo da su filozofske ili se
organi zuj u u drutvene nauke; njoj je korisno da
upotrebi nepromenljive kakve god da su i to kako
bi rasprila racionalizme koji se neprestano raaju.
Istorija j e ni eanska geneal ogi j a. Zbog toga Fuko is-
toriju smatra filozofskim bi em (to nije ni tano ni
pogreno); ona j e, u svakom sluaju, veoma daleko
od empi ri zma koji joj se tradicionalno pripisuje.
"Neka ovde ne ulazi niko ko nije filozof ili ne postaje
filozofom". Istorija koja se pie apstraktnim recima
umesto semanti kom te epohe, nanovo obojena lo-
kalnom boj om; istorija koja, i zgl eda, svuda pronala-
234
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
zi delimine analogije, skicira tipologije, jer istorija
pisana kao mrea apstraktnih rei manje predstav-
lja ivopisnu raznolikost nego anegdotsku naraciju.
Ta humoristika ili ironina istorija raspruje priv-
ide, zbog ega su Fukoa smatrali relativistom ("istina
pre hiljadu godi na, greke danas"); istorija koja ne-
gira prirodne objekte i potvruje kaleidoskop, zbog
ega je na autor smatran skepti kom. 0 nije ni j edno
ni drugo. Jer relativista smatra da su ljudi, kroz vek-
ove, mislili razne stvari o istom objektu: "0 oveku, o
Lepom, jedni su mislili ovo, a u nekoj drugoj epohi,
drugi su mislili ono, po istom pitanju; hajde da sazna-
mo ta je tano!"To za naeg autora znai unesreiti
se ni zbog ega, jer upravo to pitanje nije isto od
epohe do epohe; a istinitost pitanja koje se pokae
svojstvenim svakoj epohi savreno je objanjiva i u
njoj nema nikakvog neodreenog kolebanja. Kladili
bismo se da bi Fuko potpisao reenicu o oveanstvu
koje sebi zadaje samo one zadatke koje moe da
izvri
6
: u svakom trenutku, prakse oveanstva su
ono to od njih naini celina istorijskih uslova, tako
da je u svakom trenutku oveanstvo ravno samo
sebi; u emu nema nieg laskavog. Negacija prirod-
nog objekta ne vodi ni skepti ci zmu; niko ne sumnja
da e rakete usmerene prema Marsu zahvaljujui
Njutnovim proraunima si gurno tamo i stii; Fuko,
nadam se, ne sumnja ni da je Fuko u pravu. On j ed-
nostavno podsea na to da objekti nauke nisu vene
istine, kao ni sam pojam nauke. A si gurno je da je
ovek lani objekat: drutvene nauke ipak ne post-
aju nemogue zbog toga, ve se smatra da menjaju
objekat, a sa tom su se pustolovinom upoznale i
prirodne nauke.
U stvari, probl em nije u tome: ako dobro shva-
tam, poj am istine je poremeen zato stoj e u procesu
sticanja naunih znanj a filozofija zamenj ena istori-
j om; svaka nauka je bila privremena i filozofija je to
dobro znal a, svaka nauka jeste privremena i istori-
jska analiza to neprestano pokazuje. Takva analiza,
bilo da se radi o analizi klinike, moderne seksualnosti
ili Moi u Rimu, veoma je istinita ili bar moe da bude
istinita. A ono to ne bi mogl o da bude istinito jeste
mogunost da spoznamo ta je seksualnost "kao
takva" i mo "kao takva"; ne zato to ne bismo znali
da dosegnemo istinu o ovi m znaajnim objektima,
ve zato to tu nema mesta ni za istinu ni za greku,
s obzirom da ti znaajni objekti ne postoje: visoko
drvee ne raste u kaleidoskopima.To to ljudi veruju
da raste, to ih navodi mo da u to veruju, i to se zbog
toga tuku, e to je ve druga stvar. to se tie seksu-
alnosti, Moi, drave, ludila i mnogi h drugih stvari,
moemo samo rei da u njima nema mesta ni za is-
tinu ni za greku, poto ne postoje; nema ni istine ni
greke u procesu varenja i razmnoavanja kentaura.
Ovaj svet je ono to jeste u svakom trenutku: to
to su njegove prakse i njegovi objekti razreeni, to
oko njih postoji praznina, ne znai da svuda okolo
postoji istina koju ljudi j o nisu otkrili, budue figure
u kaleidoskopu nisu nita istinitije niti pogrenije
od prethodnih. Kod Fukoa nema potisnutog, a ni
povratka potisnutog, nema neizreenog koje kuca
6
"Uvek uj emo samo pitanja na koj a smo u stanj u da pronaemo odgovor" (Nie 1989: 196). Marks kae da oveantvo reava sve
probl eme koj e sebi postavi , a Ni e da sebi postavl j a samo probl eme koje moe da rei (Fuko 1998: 61; Del euze 1968: 205).
235
0 FUKOU
na vrata: "Pozitiviteti koje sam pokuao da usta-
novim ne treba da budu shvaeni kao skup deter-
minacija koje se misli individua nameu spolja ili je
pak unapred i iznutra proimaju. Oni pre ine skup
uslova pod kojima se obavlja neka praksa; manje se
radi granicama postavljenim inicijativi subjekta
nego polju u kome se ona artikulie" (Fuko 1998:
223). Svest ne moe da se bori protiv istorijskih uslo-
va, poto ona nije konstitutivna, ve je konstituisana;
naravno da se ona neprestano buni , odbija gl adi -
jatore i otkriva ili izmilja Jadni ka: te pobune pred-
stavljaju uspostavljanje neke nove prakse, a ne upad
apsolutnog. "To to postoje sistemi razreivanja, ne
znai da ispod njih postoji veliki, neogranieni gov-
or, kontinuiran i utljiv, koji e oni suzbiti i potisnuti,
a koga emo mi morati da probudi mo, obnavljajui
mu re. Obilazei svet i upliui sve nj egove oblike i
sve njegove dogaaje, ne treba da zami l j amo j edno
nereeno i nemislee, bilo da se radi naglaavanju
ili najzad miljenju" (Fuko 2005). Fuko vie nije
Malbran (Malebranche) koji ne zna da nije istorijski
Lakan. Rei u sve: on nije humanista, jer ta je hu-
manista? ovek koji veruje u semantiku... Jer bi "dis-
kurs"trebalo da bude njena negaci j a. Nee biti! j ezi k
ne otkriva realno, a neki bi marksisti morali prvi to
da znaju i da se, umesto njime, slue samo istorijom
rei. Ne, jezik se ne raa iz tiine: raa se iz diskursa.
Humanista je neko ko ispituje tekstove i ljude na os-
novu onoga to kau, ili, j o bolje, neko ko ak ni ne
sumnja da bi mogao postojati neki drugi nivo.
Fukoova filozofija nije filozofija "diskursa",
ve filozofija odnosa. Jer j e "odnos" naziv onoga
to oznaavamo kao "strukturu". Umesto sveta
sainjenog od subjekata ili pak obj ekata i njihove
dijalektike, sveta u koj em svest unapred zna za svoje
objekte i cilja ih, ili predstavlja ono to objekti prave
od nje, i mamo svet u koj em odnos ima primat: struk-
ture daj u materiji svoj objektivni lik. U t om svetu ne
i gramo ah sa veni m fi gurama, kraljem, l uakom:
figure predstavljaju ono to sukcesivni raspored na
tabli pravi od njih. I tako "bi trebalo da pokuamo
prouavati mo, i to ne polazei od primitivnih ter-
mi na odnosa, pravnog subjekta, drave, zakona,
suverena, itd. ve polazei od samog odnosa poto
on odreuje elemente koje obuhvata; umesto da
pitamo idealne podani ke ta su morali da ustupe
kako bi bili pokoreni, treba da ispitamo na koji to
nain odnosi pokoravanj a mogu da proi zvedu po-
danike" (Foucault 1976: 361). Ako i postoji neko ko
ontol ogi zuj e Mo ili ta god, taj neko nije ovaj filo-
zof odnosa, ve oni koji govore samo dravi kako
bi je blagosiljali, proklinjali, "nauno" je definisali, a
drava, meuti m, j este prosti korelat neke prakse
koja je usko vremenski odreena.
Ludilo ne postoji: postoji samo nj egov odnos
sa ostatkom sveta. Ako el i mo da saznamo i me
se tumai filozofija odnosa, treba da je vi di mo na
delu na nj enom uvenom probl emu, a to je prob-
lem obogaenj a prolosti i njenih uinaka s obzi -
rom na tumaenj a koja e j oj budunost dati kroz
vekove: na j ednoj uvenoj stranici iz La Pensee et le
Mouvant, Bergson prouava ovo oi gl edno dejstvo
budunosti na prolost
7
; pitanju pojma preroman-
tizma on pie: "Da nije bilo j ednog Rusoa, j ednog
atobrijana, Vinjija, Igoa, ne samo da ga ne bi smo
zapazili, ve ne bi realno ni bilo romantizma kod
nekadanjih klasika, jer se romantizam kod klasika
ostvaruje samo izdvajanjem j ednog njegovog aspe-
236
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
kta iz njihovih dela, a ta slika, sa svojom osobenom
formom, nije postojala u klasinoj knjievnosti pre
pojave romantizma vie nego to u oblaku koji pro-
lazi postoji zabavan crte koji e umetnik zapaziti
tako to e tu amorfnu masu uobliiti prema svojoj
mati." Taj paradoks se danas naziva paradoksom
razliitih "itanja" j ednog istog dela. U tome je itav
problem odnosa, a naroito problem individual-
nog.
Lajbnic negde pie (Leibniz, u: Belaval 1960:112)
putniku u Indiju kome umire ena, koja je ostala u
Evropi, lako ne zna za njenu smrt, ona ipak izaziva
realnu promenu na nj emu: postaje udovac. Izvesno
je da "biti udovac" nije nita do odnos (isti pojedi-
nac moe istovremeno da bude udovac u odnosu
na svoju pokojnu suprugu, otac u odnosu na svoga
sina i sin u odnosu na svoga oca); odnos se nalazi
u pojedincu koji ga podrava (omne paedicatum
inest subjecto): imati odnos obudovel osti znai biti
udovac. Od dve stvari nastaje j edna, rei e neko:
ili pak to odreenje muu dolazi spolja, isto kao
to preromantika slika u oi ma nekih nije nita do
tumaenj e koje je spolja dodel j eno klasinim delima
koja tu ne mogu nita; u tom sl uaj u, istinito u nekom
tekstu bie ono to njoj kaemo, a pojedinac, otac,
sin, suprug ili udovac, jeste ono to ostatak sveta od
nj ega napravi. Ili pak odnos ima unutranju prirodu
i proizilazi iz same zainteresovane strane: u monadu
putni ka oduvek je bilo upi sano da e biti udovac i
Bog j e u toj monadi mogao da proita buduu obu-
dovelost (to oi gl edno pretpostavlja da, zbog una-
pred uspostavljene harmonije, monada sa kojom se
putnik oeni o umre u odgovaraj uem trenutku isto
kao to e dva usklaena sata u istom trenutku ot-
kucati kobni as); u tom e sluaju sve to kaemo
j ednom tekstu biti istinito. U prvom sluaju nita
nije istinito nekom individualitetu, a tekst je do
pucanja nabijen najkontradiktornijim tumaenjima.
To je ono to Rasel (Russell) naziva problemom
spoljanjih i unutranjih odnosa (Russell 1903: 214-
216; Pariente 1973: 139). A to j e, u stvari, problem
individualiteta.
Ima li neko delo samo domet koji mu dode-
limo? Ima li sve domete koje u njemu moemo
otkriti? A ta postaje domet koji mu je dao glavni
zainteresovani, a to je autor? Da bi se ovaj problem
pojavio, potrebno je da delo postoji, utemeljeno
kao neki spomeni k; treba u potpunosti da bude
inidividualitet koji ima svoje znaenje, svoj domet;
onda emo samo moi da se iznenadimo to to delo
kojem nita ne nedostaje, ni tekst (tampan ili pisan
rukom), ni znaenje, moe u budunosti da dobije
nova znaenja, ili to moda ve sadri sva druga za-
misliva znaenja. A ta ako delo ne postoji? Ako svo-
je znaenje dobija samo kroz odnos? Ako je njegov
domet, koji proglaavamo istinitim, prosto domet
koji je to delo imalo u odnosu na svog autora, ili
na epohu u kojoj je napisano? Ako njegovi budui
dometi ne predstavljaju obogaenj e dela, ve neke
druge razliite domete koji mu se ne suprotstavl-
jaju? Ako svi ti proli i budui dometi predstavljaju
razliite individualizacije neke materije koja im se
7
Bergsonova ideja da budunost obogauj e prolost moe se proitati i kod Ni ea, Vesela nauka n 94 ("Posthumni rast"); cf kao i u
Opinions et Sentences Melees (Humain trop humain, II), n 126, Volja za mo, n 974.
237
0 FUKOU
ravnoduno preputa? U tom sluaju problem odno-
sa iezava poto iezava individualitet dela. Delo,
iju smo fizionomiju smatrali ouvanom za sva vre-
mena, ne postoji (postoji samo njegov odnos prema
svakom od tumaenja), ali nije da nije nita: ono je
odreeno unutar svokog odnosa; znaenj e koje je
imalo u svoje vreme, na primer, moe da bude pred-
met pozitivne rasprave. Ono to, zauzvrat, postoji,
jeste materija dela, ali ta materija nije nita sve dok
je odnos ne naini ovakvom ili onakvom. Kao st oj e
govorio j edan skotistiki uitelj, materija je u inu,
ali nije in ni ega. Ta materija je pisani ili tampani
tekst, ukoliko je taj tekst prijemiv za neko znaenje,
ukoliko je stvoren da bi imao neko znaenj e i uko-
liko nije trtljanje koje je nasumi ce otkucao maj mun
daktilograf. Primat odnosa. Verovatno zbog toga
Fukoova metoda kao pol aznu taku koristi reakciju
na nejasnu fenomenol ogi j u koja u Francusku dolazi
neposredno posle osl oboenj a. Fukoov problem je
moda bio sledei: kako postupati bolje od filozofije
svesti, a da se ne upadne u aporije marksizma? Ili
obrnuto, kako izbei filozofiju subjekta, a da se ne
zapadne u filozofiju objekta?
Fenomenologija nije pogrena zbog toga to
je "idealizam", ve zbog toga to je filozofija pojma
Cogito. Huserl ne stavlja postojanje Boga i avola
u zagradu kako bi tu zagradu potom kriom otvo-
rio, kao to je napisao Luka (Lukacs); kada pie
sutini kentaura, on preputa naukama da se izraze
postojanju, nepostojanju i fi zi ol oki m funkci j ama
te ivotinje. Krivica fenomenol ogi j e nije u tome to
ne objanjava stvari, poto ni kada nije ni tvrdila da
ih objanjava; njena krivica je u tome to ih opisuje
polazei od svesti, koju smatra konsti tuti vnom, a ne
konstituisanom. Za svako objaenje ludila potreb-
no je da se ono najpre tano objasni; moemo li se,
po pitanju tog opi sa, pouzdati u ono to nam svest
omoguuj e da vidimo? Odgovor j e da ako j e svest
konstitutivna, ako, kao to kae izreka, poznaj e re-
alnost "tako dobro kao da j u j e sama stvorila"; od-
govor je ne ako je i sama svest konstituisana, ako
ju je nasamarila neka konstitutivna istorijska prak-
sa. A jeste nasamarena: veruje da ludilo postoji,
eljna je da doda da ono nije stvar, s obzi rom da
u nj emu naa svest obitava, pod usl ovom da pri-
likom nj egovog opi si vanja bude toliko prefinjena
da se u nj ega uvue. A treba dodati da preftnjenost
fenomenol oki h opi sa izaziva uzvike divljenja.
udno je da marksisti gaj e istu veru u objekat
(i istu veru u svest: ideologija deluje na realnom
prelazei preko svesti delatnik). Objanjenje po-
lazi od j ednog datog objekta, proi zvodnog odnosa,
i kree se prema drugi m objekti ma. Neemo po
stoti put podseati na nesuvislosti kojima to vodi :
nikada j edan istorijski objekat, j edan dogaaj , kao
to j e proi zvodni odnos, ne moe da objanjava "u
krajnjoj instanci", da bude pokretaka snaga, poto
je i sam nei m uslovljeni dogaaj ; ako upotreba
mlina na vodu prouzrokuje kmetstvo, onda treba
da se upitamo iz kojih smo ga istorijskih razloga
upotrebili umesto da se pridravamo rutine, tako
da on ne bude naa pokretaka snaga. Tu ne moe
postojati dogaaj u krajnjoj instanci, to je upotreba
kontradiktornih termi na; sholastiari su to na svoj
nain objanjavali govorei da pokretaka snaga ne
moe da sadri si l u: ako j e pre postojanja pripadao
virtuelnom poretku, ako je dogaaj , potrebni su uz-
roci da bi se ostvario i vi e nije poslednja pobuda.
238
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
Hajde da preemo na potonje zbrke, koje ne iza-
zivaju uzvike divljenja: na kraju emo proi zvodni m
odnosom nazivati sve ono to koristi objanjenju
funkcionisanja sveta, raunajui i simbolika do-
bra, a to znai baciti se u baru da bi se pobegl o od
kie: ono to proi zvodni odnos navodno objanjava
sada pripada proi zvodnom odnosu. I sama svest
pripada objektu koji je navodno odreuje. Ali, nije
to vano: vano je da objekti nastavljaju da postoje;
nastavljamo da govori mo o dravi, vlasti, ekonomiji
itd. Ne samo da na taj nain spontane teleologije
ostaju na mestu, ve se i objekat koji treba objas-
niti shvata kao objanjenje, ide od objekta do ob-
jekta. Videli smo kakve to potekoe izaziva, videli
smo i da to obnavlja teleoloku iluziju, idealizam u
nieanskom smislu, aporiju "istorija i istina". Nasu-
prot tome Fuko predlae pozi ti vi zam: ukloniti po-
slednje neistorizovane objekte, posl ednj e tragove
metafizike; predlae i materijalizam: objanjenje
vie ne ide od objekta do objekta, ve od svega ka
svemu, i to objektivizuje datirane objekte u materiju
bez lica. Da bi mlin bio opaen samo kao sredstvo
za proizvodnju i da bi nj egova upotreba poremetila
svet, potrebno j e da on najpre bude objektivizovan
zahvaljujui postupnom remeenju okolnih praksi,
remeenju koje je i samo... i tako ad inifinitum. Istinu
govorei , to je ono to smo, kao i g. urden, i svi mi
ostali istoriari mislili u dubini due.
Istorija-genealogija a la Fuko u potpunosti is-
punjava program tradicionalne istorije; ne ostavlja
po strani drutvo, ekonomi j u, itd, ve tu materiju
drugai j e oblikuje: ne vekovi , narodi i civilizacije,
ve prakse; zapleti koje pria j esu istorija praksi, u
kojoj su ljudi vieni kroz istine i kroz njihove borbe
oko tih istina
8
. Taj novi model istorije, ta "arheologi-
ja", kako je naziva njen tvorac, "odvija se u di men-
ziji j edne opte istorije" (Fuko 1998:178); ona se ne
specijalizuje za praksu, za diskurs, za skrivenu stranu
ledenog brega, ili, bolje reeno, skrivena strana dis-
kursa i prakse ne razlikuje se od potopljene strane.
U tom smislu nije bilo evolucije kod Fukoa, a Isto-
rija seksualnosti ne sadri novotariju koja povezuje
neku di skurzi vnu praksu sa drutvenom istorijom
buroazije: delo La Naissance de la clinique ve je
usidrilo preobraaj medi ci nskog diskursa u insti-
tucijama, u politikoj praksi, u bolnici, itd. Svaka
je istorija arheoloka po prirodi, a ne po izboru:
objanjavanje i pojanjavanje istorije sastoji se od
opaanja celine, od prenoenja tobonji h prirod-
nih objekata na vremenski odreene i retke prakse
koje ih objektivizuju, i od objanjavanja tih praksi,
8
Fukoova metoda je verovatno proi zal a iz j ednog razmi ljanja o Genealogiji morala, dr uga di sertaci j a, 12. Primat odnosa u
uopt enom smi sl u podrazumeva ontol ogi j u vol j e za mo; Fukoovo del o bi kao epi graf mogl o da nosi dva Ni eova teksta, Volja za
mo (Nie 1988:70):"Protiv uenj a o utj ecaj u milieua i i zvanj ski h uzroka: unutranj a je snaga beskraj no nadmona; mnogo t oga to
se i ni utj ecaj em i zvana samo j e nj ezi no pri l agoavanj e i znutra. Posve isti milieui mogu se protumai ti i iskoristiti suprotno: nema
i nj eni ca (es gibt keine Tatsachen)". Kao to vi di mo, i nj eni ce ne postoje, ne samo na pl anu spoznaj e koj a t umai , ve ni na pl anu
realnosti unutar koje ih ekspl oati emo.To vodi ka kritici ideje istine, n 604: "ta spoznaja j edi no moe biti? - "Izlaganje", unoenj e
smi sl a - ne "objanjenje"... Nema i nj eni nog stanja (es gibt keinene Tatbestand)" Ovde re t umaenj e ne oznaava samo znaenj e
koj e pronalazimo u nekoj stvari, nj eno t umaenj e, ve i i nj eni cu to je tumai mo, to e rei znaenj e koj e j oj dajemo.
239
0 FUKOU
i to polazei ne od j edi nstvenog pokretaa, ve od
svih srodnih praksi u kojima se one usidravaju. Ta
slikarska metoda proizvodi udne slike na kojima
odnosi zamenjuju objekte. Izvesno je da su to slike
sveta koji poznaj emo: Fuko se bavi apstraktnim
slikarstvom u istoj meri kao i Sezan; pej za iz oko-
line Eksa je prepoznatljiv, samo je bogat estokom
oseajnou: izgleda kao da nastaje iz zemljotresa.
Svi njegovi objekti, raunajui i oveka, preneti su
u apstraktnoj gami oboj eni h odnosa u kojoj do-
dir potire njihov praktini identitet (Badt 1956: 38,
121,126, 129, 173), i u kojoj se meaju njihov indi-
vidualitet i njihova ograni enj a. Posle ovih 40 strana
pozitivizma, hajde da na trenutak sanj amo o ovome
svetu u kojem se na povrini neke uzburkane ma-
terije bez lica, i to na uvek razliitim mestima, raaju
uvek razliita lica koja ne postoje, u koj em je sve i n-
dividualno, tako da nita to nije.
Eks i London, april 1978.
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: "Foucault revolutionne l'histoire",
u: Paul Veyne, Comment on ecrit l'histoire, Edition du
Seuil, Paris, 1978, str. 385-429.
LITERATURA:
Badt, Kurt (1956) - Die Kunst Cezannes, Mnchen:
Prestel
Beiaval, Y. (1960) - Leibniz critique de Descartes, Paris
Del euze, Gilles (1968) - Difference et Repetition,
Paris: PUF
Deleuze, Gilles, Parnet, Claire (1977) - Dialogues,
Paris: Flamarion
Duns Scotus, Johannes (1639) - Opera, Lyon: Luke
Waddi ng, t. Ill (reedite par Vives, Paris, 1891)
Foucault, Michel (1976) - Annuaire du College de
France, ("Cours de I'annee 1975-1976""ll faut defen-
dre la societe ") , 76.
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stoj anovi a
Fuko, Miel (2005) - "Poredak govora", u: Pav-
le Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Voj voanska
socioloka asocijacija.
Kaufmann, Felix (1929) - Grundprobleme der Lehre
von der Strafrechtsschuld, Lei pzi g und Wien: Franz
Deuticke
Lefort, Cl aude (1978) - Les formes de l'histoire, Paris:
Gallimard
240
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
Nie, Fridrih (1988) - Volja za mo, Zagreb: Mladost
Nie, Fridrih (1989) - Vesela nauka, Beograd: Grafos.
Pariente, J. (1973) - Le Language et l'lndividuel, Par-
is : Armand Colin
Russell, Bertrand (1903) - The Principles of Mathe-
matics, Cambri dge: At the University Press.
Scheler, Max (1960) - Die Wissen formen und die Ge-
sellschaft, Bern: Francke
Schutz, Alfred (1967) - Phenomenology of the social
world, tr. by G. Walsh and F. Lehnert, Evanston, IL:
Northwestern University Press
Schutz, Alfred (1975) - Collected papers, the problem
of social reality, Vol. I, The Hague: Martinus Nijoff
Schutz, Alfred (1976) - Collected papers, studies in
social theory, Vol. //,The Hague: Martinus Nijoff
Wlfflin, Heinrich (1952) - Principes fondamentaux
de l'histoire de I'art Raymond, Paris: Pln
241
Duan Marinkovi
NAUKA KAO ZNANJE/MO:
OD DISCIPLINUJUE DO DISKURZIVNE PRAKSE
Neposredni ui nak novi h nai na miljenja sveta
ili novih naina konstrukcije realnosti, u irokom
je istorijskom luku - od Galileja, Keplera i Dekar-
ta, pa do moderne fizike - konstruisala ono to
se danas j edni m i menom oznaava kao nauka, ili
nauni sistem (miljenja). Nauka kao znanj e/mo, u
Fukoovom smislu reci, neposredni j e produkt svih
oni h socijalnih, politikih i vrednosno-normati vni h
previranja epohe. U istorijskom rasponu od protes-
tanti zma do prosvetiteljstva i kasnije do Francuske
revolucije, odi grao se niz soci j al ni h, politikih, kul-
turni h, etikih, religijskih i ekonomski h preobraaja
koji su konano sublimirani u novi tip soci j al nog
identiteta, koji je nosilac nove vizije sveta. Pose-
bno od prosvetiteljstva pa nadalje, koje j e, kako
primeuje Fuko, sa svoj i m pri nci pi ma racionalnosti
i univerzalnosti, sistematinosti i anali ze bilo "skup
politikih, ekonomski h, soci j al ni h, institucionalnih i
kulturnih dogaaj a" (Foucault 1992), nauka je bila
mogua kao socijalno-politiki projekat koji e le-
gitimisati zahteve novokonstrui sani h socijalnih
identiteta. Drugi m reima, politiki projekat novih
znaenj a koji e legitimisati interese klase u uspo-
nu - buroazi j e - te posluiti kao j edna od snaga
koja e legitimisati nova soci j al na razvrstavanja i
konstelacije socijalno-politikih snaga u domenu
soci j al nog, a potom i dravnog aparata.
Pre nego to je novi tip soci j al nog identiteta
(kritiki di skurzi vni identitet) pronaao svoje novo
udoml j enj e i ukorenjenje {rooting) u projektima
nauke i i deol ogi j e, i pre nego to je Vilijem Vivil
(William Whewel) mogao 1830. godi ne sve nove
duhove koji priaju reni kom progresa da nazove
nauni ci ma {scientists), odnosno, njihove projekte
naukom (Golinski 1998: 3-7), Galilejevim zloinom
i Keplerovi m snom (Mamford 1986) slika sveta ve
je u dovol j noj meri promenj ena - mehanicistiki
konstruisana - da bi se etablirala kao domi ni raj ua.
Sa konani m sl omom slike sveta u kome su istine,
j o pod platoni sti ki m uticajima na hriansku
teol ogi j u, obitavale u transcendentni m sferama
boanskog i apsol utnog, Vilijem Vivel j e mogao
izrei stav da je "istorijski razvoj nauke sledio put
kojim ljudski duh postepeno zadobi j a reprezen-
tativno gospodarstvo nad spol j anj om realnou"
(Golinski 1998: 3). Taj tip reprezentacionizma, u
svakom sluaju razliit od reprezentacije na kojoj se
gradio stari tip identiteta (reprezentativni socijalni
identiteti), poi vao je na tipu znanj a kao ogledala
prirode, o iju se povri nu - eksperimente, metode,
merenja, hipoteze, teorije - "odbijaju sutine" real-
nosti koja je uni verzal na, bez grani ca postavljenih
kulturom, istorijom, drutvom, ili neki m drugi m
obl i kom miljenja.
243
0 FUKOU
Veoma vaan momenat ije e implikacije biti
vidljive i na podruj u znanj a/moi /nauke, bio je
momenat konstruisanja moderne drave, koja do-
men j avnog pretvara u sopstveni atribut. Zato Ha-
bermas istie da "javno postaje u ovom uem smis-
lu sinonim za dravu" (Habermas 1969: 28). lako je
socijalno bilo konstruisano u domenu novog tipa
javnosti, novog ekonomskog, proi zvodnog i kultur-
nog sistema, j avno postaje atribut koji se vie ne
odnosi na tradicionalne obl i ke reprezentacije, ve
na delovanje j ednog (dravnog) aparata sa mo-
nopol om na l egi ti mnu upotrebu sile, moi i vlasti
"prema kompetenci j ama koje su ureene zakonom.
Vlast se pretvara u pol i ci j u; privatni ljudi koji su j oj
potinjeni ine, kao adresati j avne vlasti, publi ku"
(Habermas 1969:28; Veber 1998). U konstelaciji so-
cijalnih i politikih snaga, kada se j asno odvojilo j a-
vno i privatno, domen soci j al nog nije j ednostavno
bio preputen graanstvu privatnih poj edi naca,
koji su objedinjeni novi m utilitarnim standardima
kulturnih vrednosti i kritikim soci j alni m identite-
ti ma koji ih i ne publ i kom - soci j al nom strukturom
koja javno rezonuje. lako su mnogi , pa i Habermas,
nasluivali relativnost autonomi j e soci j al nog, naj-
bolja zapaanj a o tome kako j e, tek pod pretenzi-
j ama dravnog aparata j avne vlasti da uspostavi
kontrolu nad sferom soci j al nog, bila mogua j edna
nova diskurzivna socijalna praksa - nauka, a potom
i sociologija i humani sti ke nauke - poti u od M.
Fukoa. To j e, ini se, nj egovo trajno naslee.
Na oni m mestima u nj egovom del u Nadzirati i
kanjavati (Fuko 1997), gde na j edan neoeki van,
neuobiajen i svakako pl odotvoran i teorijski nov
nain tumai ideje Bentamovog panoptikon-a,
Fuko, zapravo, zal azi ne samo u ontol oke domene
soci j al nog (arheologije socijalne ontol ogi j e mo-
derne epohe), ve i u nj egov epi stemol oki domen.
Drugi m reima, kako j e socijalno mogl o da bude
saznato i znano, i kako je uopte, ta nova sfera,
postala predmetom j edne nove di skurzi vne prakse
- humani sti ke nauke i kasnije soci ol ogi j e. Takoe,
valja ponoviti j edan od temeljnih Fukoovih stavo-
va, izreen u Reima i stvarima, da: "Epi stemol oko
polje u kome se kreu humani sti ke nauke nije
bilo unapred obel eeno: nikakva filozofija, nikakav
politiki ili moralni stav, nikakva empirijska nauka
- bez obzira koja, ni kakvo posmatranje ovekovog
tela, ni kakva anali za oseaj a, i magi naci je ili strasti
nije ni kada, u 17. i 18. veku, susrela neto kao to
je ovek; jer ovek nije postojao;... i humani sti ke
nauke se nisu j avi l e kada j e, pod pritiskom nekog
racionalizma, nekog nereenog naunog probl ema
ili nekog prakti nog interesa, odl ueno da ovek....
pree meu naune predmete - gde j o uvek nije
si gurno da ga apsol utno moemo svrstati; one su
nastale onog trenutka kada se ovek u zapadnoj
kulturi konstituisao i kao ono to treba misliti i kao
ono to treba saznati . Dodue, ne treba sumnjati da
j e svaka poj edi na humani sti ka nauka nastala po-
vodom nekog problema... Svakako, bi l oj e potrebno
da industrijsko drutvo poj edi nci ma nametne nove
norme, kako bi se u 19. veku..."(Fuko 1971:383-384)
konstituisale i soci ol ogi j a i antropol ogi j a i pedago-
gija i psi hol ogi j a. Takoe, one su se pojavile kada
se javila ozbiljna pretnja po novostvoreni postrevo-
lucionarni poredak da e se ugroziti konstruisana
drutvena ravnotea - j edan prosvetiteljski ideal
kanalisan kroz revol uci onarnu praksu i kasnije l egi -
timisan konceptom raci onal nog naunog znanja.
244
Duan Mari nkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
Sa svim navedeni m promenama koje su do-
vele do konanog artikulisanja nauke i soci ol o-
gije kao moderni h di skurzi vni h praksi, desile su
se, po Fukou, nezaobi l azne, konstitutivne tranzi-
cije u di sci pl i nuj uem poretku. U toj, toliko vanoj
dimenziji sveoptih pramena, bilo je potrebno
proiriti, rasplinuti, difuzionisati dotadanj e norme
disciplinovanja, ije su se prakse ograni aval e na
lokalizaciju i interniranje tela u klasinim zatvori-
ma, kazamatima i voj ni m institucijama. U drugi m,
suptilnijim formama i praksama bentamovskog
panoptikon-a, bilo je potrebno di sci pl i nu, dakl e in-
ternalizovanu mo kontrole i nadzora, i mpl emen-
tirati u polje soci j al nog. Kao posl edi ca ovih novih
formi di sci pli novanja nastaju institucije u kojima
se mogl o obrazovati pozi ti vno znanj e: psihijatri-
j ske klinike, bolnice, kol e, moderni univerziteti,
moderni zatvori, laboratorije (zato ne i zool oki
vrtovi i botanike bate) u kojima i prema kojima
je konstruisana onto-epi stemol ogi j a ivota, a ne
vie, kao u dotadanj oj pri rodnoj filozofiji, samo
zbir poj edi nani h stvorenja razvrstanih u klasifi-
kaci one tablice. Konano, ne koristi li se j o uvek
kao si noni m za naunu podel u rada poj am disci-
plinirarnost ? Naravno, i ovde je pitanje koliko da-
leko treba ii u potrazi za sedi mentom u koj em se
susreu rudimentirani oblici novi h di sci pl i nuj ui h
praksi: od rimskih legija i njihove regimentacije ili
od benedi kti nski h regula i samostanske di sci pl i ne
koja je u ranom srednjem veku primarni genera-
tor di sci pl i novanj a i normiranja - regulator kolek-
ti vnog i vota, prvobitno u bratskoj zaj edni ci , koji
se u neto i zmenjeni m formama, kasnije prelio na
itav organi zovani socijalni i vot zapadne Evrope.
U svakom pogl edu, fundamental ni stav za ovo ra-
zmatranj e ponuen je u Fukoovom predavanju o
Kaznenim teorijama i institucijama (Fuko 1990) kao
generatori ma novi h di sci pl i nuj ui h poredaka, a
potom i modernog naunog znanj a.Taj stav govori
da, pre nego to su se iz homogene i j o neartiku-
lisane i neizdiferencirane mase postupaka i istorijs-
kih promena "proieni pojavili unutar odreenih
epi stemol oki h obl asti " di skurzi vne prakse znanj a
"bile (su) povezane sa uspostavljanjem nove
politike vlasti; bili su u isti mah, nj egova posl edi ca
i nj egovi i nstrumenti " (Fuko 1990:18). Prakse di sci -
plinovanja, stvorene na i dejama mere (koja odgo-
vara funkci j i reda), istrage (koja odgovara funkciji
centralizacije i injenicama) i ispitivanja (koje odgo-
vara funkciji odabiranja i iskljuivanja), ugraene
su kao konstitutivni inioci svake moderne naune
teorije i prakse. Mogue j e, da bi se ovi principi, u
kontekstu nekog dr ugog rada i teme, mogl i ekstra-
polirati (uz ne male rizike) i na polje sociologije. U
tom sluaju, mogl o bi se govoriti o sociologiji mere
(Dirkemova soci ol ogi j a, Parsonsov struktural-fun-
kcionalizam i teorija sistema i sistemska teorija); o
sociologiji istrage (empiricistiki pravci); o sociologiji
ispitivanja (marksi zam i nj egovi varijeteti). Pri tome,
mera j e: sredstvo da se utvrdi ili ponovo uspostavi po-
redak; istraga j e: sredstvo da se konstruiu ili utvrde
injenice; ispitivanje j e: sredstvo da se konstruie ili
utvrdi norma, podela, iskljuenje (Fuko 1990:18).
U osnovi sudski obrazac, koji je konstruisan u
tranziciji od osvete ka kazni (to je bila i znaaj na
tema Dirkemove soci j al ne epi stemol ogi j e /Leh-
mann 1995/ u Podeli rada) i od optui vanja ka is-
trazi, a koji je poi vao na novom tipu politike i
vlasti, odredio je novi sistem (naunog) znanj a,
245
0 FUKOU
ili kako Fuko kae: "sistem je taj koji odreuje ta
treba da se konstituie kao znanj e" (Fuko 1990:19).
Konano, sama praksa istrage, koja je inkvizitorski
konstrukt dolaenja do istine koja vie ne pripada
transcendentni m sferama, ve domenu ovostranog
ljudskog iskustva, ugraena je u nauni postupke i
konstrukcije injenica i istine, jer iskustvena istina je,
kako kae Fuko, ki inkvizicije (Fuko 1990:20).
Sledei ove pretpostavke, moe se konstatovati
da znanj e nije konstruisano odvoj eno od politike,
vlasti, znanj a/moi - moi /znanj a {power/knowled-
ge) - pravnog sistema, kulturnih vrednosti i socijal-
nog i istorijskog konteksta. Jo vi e, svako znanj e je
nuno njihov neposredni produkt (socialproduction
of knowledge) (Gibbons 1994). Otud je znanje, kako
istorijski tako i danas, znanje/mo. Taj inkvizitorski
obrazac - mi pripadamo jednoj inkvizitorskoj civili-
zaciji, (Fuko 1990: 20) kae Fuko - kao obrazuj ua
instanca empirijskih nauka, bi e osnova iroke pri-
menljivosti cel okupne naune prakse. Istraga, ispi-
tivanje i mera konstituisani su kao epi stemol oki
instrumenti nasuprot esej u, kontemplati vnosti ,
meditaciji i retorici. To je bila osnova za cel okupno
pozitivno znanj e koje e se konano artikulisati i
etablirati u devetnaestom veku.
Humani sti ke nauke, proizale iz di sci pl i nuj ui h
praksi modernih obl i ka vlasti i moi i njihovih pra-
vni h i politikih instrumenata, obrazoval e su svoje
diskurse - dakle, epi stemol oka i teorijska pol j a sa
j asno izdvojenim, artikulisanim obj ekti ma oveka,
j edi nke i njihovih obl i ka kolektiviteta koji se i za
nauku i za vlast javljaju kao novi fenomeni popul a-
cije ili stanovnitva, to je u onto-epi stemol okom
smi sl u potpuno drugai j a kategorija od tradi ci onal -
ne politike kategori j e naroda ili podanitva. Narod
i podani tvo retko su ulazili u epi stemol oko - di s-
kurzivno - polje prouavanj a, sem ako ni su mogl i
biti iskorieni u isto politike svrhe odravanj a
autoritarnih poredaka vlasti (na primer, kroz so-
cijalno-politike teorije Makijavelija ili Hobsa). Sa
veli ki m demografski m, ekonomsko-proi zvodni m
i socijalno-politikim tranzi ci j ama, koje su se odi -
grale na prostorima zapadne Evrope u osamnaes-
t om veku, politika central i zovane vlasti i nauka kao
politika novih znaenj a, imali su zaj edni ki interes
za kontrol om, ali sa drugai j i m ci l j evi ma: politika
da kroz kontrolu i l egal nu upotrebu sile odrava
legitimitete svoje vlasti, a nauka da kontroliui
konstruie znanje - kao diskurs, kao govor - koje je
legitimise kao soci j al nu praksu i konanu, l egal nu
instituciju, sa uni verzal ni m zahtevi ma, koji normi-
raju prakse drugi h socijalnih sfera - u ekonomi j i ,
medi ci ni , pravu, voj sci , kol stvu. Populacija, od-
nosno, stanovni tvo, koje u osamnaestom i devet-
naestom veku postaj e predmetom stalnih merenja,
popi si vanj a, klasifikacija, preraspodela, planiranja,
razliitih obl i ka soci j al ni h, kulturnih i prostornih
zoniranja i segregaci j a - kroz bio-politiku, bio-mo
- bila je pol i ti ki /nauno konstrui sana kategorija,
iji je fundamental ni entitet bi o ovek, a "ispitivanje
ovekovog bi a bio j e temelj svakog pozitiviteta...
ovek j e postao ono na osnovu ega j e svako sa-
znanj e mogl o biti konstrui sano" (Fuko 1971: 384).
Tako se tek sa zadobi j eni m novi m oblicima znanj a/
moi mogl o konstituisati teorijsko i praktino polje
j edne psi hol ogi j e, pedagogi j e, soci ol ogi j e ili demo-
grafije.
246
Duan Mari nkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
U svim ovim procesi ma, veoma su uoljive kon-
vergentne ampl i tude politike i naune prakse; i
j edna i druga poel e su da izgrauju nove oblike
moi i legitimiteta. Meutim, ono to je inilo
j ezgro moi, bilo je neodvoj i vo od j ednog istorijski
novog tipa znanj a, koje je poivalo na opservaci-
j ama, merenjima i posebno novi m klasifikacijama.
To je bilo j ezgro nove politike u konstrukciji novih
znaenja. Antropoloki znaaj klasifikovanja i nji-
hovu socijalno-konstruktivistiku pozadi nu i izvore
uoio je ve Dirkem sa M. Mosom (M. Mauss) (Dr-
kheim, Mauss 1963), ali ono to oni, za razliku od
Fukoa nisu uoili, j esu njihove implicitne moi .Tako
je tokom osamnaestog i devetnaestog veka nova
kategorija stanovnitva postala di skurzi vni m ob-
j ektom sveoptih klasifikacija. Klasifikacija kao oblik
pozitivnog znanj a (klasifikacija kao mo), podrazu-
mevala je i nosioce moi klasifikovanja, dakle, one
nove kritiko-diskurzivne identitete, kojim moder-
na epoha legitimise svoja znanj a i prakse: naunike,
inenjere, statistiare, tehniare, matematiare,
demografe, tehnol oge, psi hol oge, antropol oge,
frenologe, te konano i same soci ol oge. Ti oblici
znanj a - povereni nauni ci ma - podrazumeval i su
i delegiranje znatne zalihe moi . Ali pre nego to je
postala oi gl edna, mo je kao i drugi ljudski, soci -
jalni i istorijski resursi doivela tranziciju. Ta tranzi-
cija nije imala ni sporadian niti efemeran karakter.
Suprotno, ona je bila kl j una, kao to su neki drugi
oblici moi bili kljuni i uvek ostaju kljuni resursi
koji konstruiu svaki oblik drutva, znanj a i politike.
Prevazieni oblici (dominantnih) moi bili su svaka-
ko oni lini, autoritarni, despotski ili kraljevski (Kral-
j evsko telo, King's body) (Fuko 1997) - iskljuivo
centralistiki institucionalizovani od dvora i crkve-
nih sedita do feuda i porodi nog oi kodespotstva.
Drugi m recima, mo je u skl adu sa tranzicijskim pro-
cesima u sferi socijalnih identiteta, preoblikovana
od suverenih do di fuzni h obl i ka. Sa raspadom ovih
institucionalnih struktura moi , taj veito prisutni
- konstitutivni resurs - razlio se po itavoj socijalnoj
posudi . Jednostavni j e reeno, mo j e doivela veli-
ku istorijsku tranziciju od iskljuivo centralizovanih
i/ili suverenih i svoj om centralnou legitimisanih
oblika, ka di fuzni m i/ili disciplinarnim oblicima moi
(Fuko 1997), koji ne moraju biti vidljivi na tradicio-
nalno reprezentativan nai n. To naravno, ne znai
da su institucionalni i autoritarno-lini oblici moi
nestali. Oni samo vie nisu bili jedi ni i kljuni - do-
minantni i eksplicitno opservabi lni . Disciplinujui
oblici moi sada vie nisu poivali na j ednostavni m i
j ednosmerni m shemama dominacija/potinjenost,
volja/ bespomonost. U polju nauke pojavili su se
- kao disciplinujui - novi oblici dihotomija {kons-
trukta), koji se odnose na oveka; na socijalno;
na stanovnitvo - popul aci j u. Jedan od kljunih
zasnivajuih konstrukta za humani sti ku nauku bio
je bipolarni konstrukt normalno/patoloko. S obzi -
rom da je ovaj tip nauni h konstrukata tema nekog
drugog razmatranja, za sada valja napomenuti da
je mo i vlast koj om se ovaj konstrukt primenjuje,
(bila) mo i vlast koj om j edna osoba moe da upra-
vlja drugom, odnosno, "ono to j edna osoba moe
da uradi drugoj , s kojim pravima i obavezama,
odreeno je verzi j om dogaaj a koja se trenutno
shvata kao znanje. Prema tome, mo postupanja
na odreen nain, pol aganj a prava na resurse, na
kontrolu ili podl onost kontroli zavise od znanj a
koja trenutno preovlauju u j ednom drutvu" (Ber
2001:101).
247
0 FUKOU
Onog trenutka kada j e mo definisanja,
odreivanja stvari, nj i hovog merenja, klasifiko-
vanja i ti pol ogi zovanj a, odeljivanja u sisteme i ta-
bele, bila poverena nauci , a ne vie religiji ili ma-
giji, nauci je istovremeno bila poverena mo nad
posedovanj em l egi ti mnog znanj a - dakl e vlast.
Jedna vrsta monopol a nad znanj em. Otuda ta
neodvojivost (prevashodno kod Fukoa, a potom i
kod Milsa, Guldnera i Mamforda) znanj a/moi . Mo
koju (pozitivno) znanj e nosi sa sobom jeste mo
da se odredi, razmeri, definie i pod neku klasifika-
ci onu shemu podvede drugi . U konstelaciji novih
politiko-naunih odnosa moi prema svoj i m ob-
j ekti ma znanj a, obrazovali su se i posebni objekti
znanj a, od neposrednog interesa za novi tip drutva
i drutvenih odnosa: popul aci j a, rad, proi zvodnj a,
kriminalitet, invalidnost, patol ogi j a, seksualnost,
psihiko, bogatstvo, klase, drutvene grupe, soci -
jalni sistemi, itd. Disciplinarni oblici moi , naspram
suverenih, konstruisani u irem soci j al nom do-
menu, po analogiji sa Bentamovi m panoptikonom
- oko koje nadzire, ali nije nadzi rano - postali su
deo ivota vei ne pri padni ka modernog drutva,
iji su lanovi internalizovali pri nci pe nadzora i
otpoeli ivot samokontrol e - samodi sci pl i ne. Tek
na toj samokontroli, koja popri ma forme ispovesti
(kao i u naunoj istrazi) bio je mogu empirijski
pristup oveku - bi u koje saoptava {ispoveda)
svoj unutranji doivljaj sveta u kontrolisanim pros-
torima bolnica, psihijatrijskih kl i ni ka, kol ama, za-
tvorima, na politikoj sceni , sl edei isleivaku pro-
ceduru. Kako primeuje V. Ber razmatrajui Fukoov
koncept disciplinarne moi , "mo inkvizitora, mo
da se podstakne samoi spi ti vanj e i ispovedanje,
prela je u ruke savremeni h nosi l aca autoriteta, po-
sebno lekara i psihijatara... Na taj nai n lini ivot je
psi hol ogi zovan i tako je postao meta intervencije
strunjaka (Ber 2001: 104). Ovom psi hol ogi zaci -
j om, naravno, soci ol ogi j a nije osl oboena tereta
moi . Pre nego to je ivot postao psihologizovan,
on je bio socijalizovan, a otud u pozi ti vi zmu devet-
naestog veka i sociologizovan. Ne treba zaboraviti
da j e soci ol ogi j a na mnogo irem istorijskom planu,
bila upletena u konstrukciju odnosa disciplinujuih
moi , te da je njen prvobitni projekat bi o projekat
pri mene zadobi j eni h pozitivnih znanj a na cel oku-
pnu drutvenu realnost. Rani soci ol oki projekat
soci jalnog i nenj eri nga j e i bi o mogu na osnovu
zadobi j eni h znanj a/moi .
Povezanost znanj a i moi , koja je ugraena u
arheol ogi j u moderne soci j al ne ontol ogi j e i naune
epi stemol ogi j e, i zraena j e kod Fukoa j asnom
konstataci j om da je "klasi fi kaci oni raspored u 18.
veku, uj edno i tehni ka vl adanj a i saznajni postu-
pak" (Fuko 1997:169). Ovo shvatanj e znanj a/moi ,
u svakom sl uaj u, nije ni prvo ni posl ednj e. Fuko
je (samo?) na l uci dan nai n radi kal i zovao ove si-
bling odnose; ove familijarnosti znanj a i moi koje
se konstituiu u j ednoj novoj episteme. Pre nj ega,
ove veze su uoili i B. Rasel , L. Mamford, R. Merton i
drugi . Ali niko od njih nije i mao pretenzije da stvo-
ri, kao to je to ui ni o Fuko, j edan model miljenja
znanj a/moi koji ima dobre i zgl ede da postane pa-
radi gma. Ipak, nisu ni mal o bila naivna zapaanj a
Mamforda i Rasela da j edan od prvih znakova us-
pona modernog doba nije bi o u tehnol ogi j i (proi-
zvodnoj tehnol ogi j i , kako je to mislio Marks), ve
u sferi politike znanja koja veruje u mo, promenu i
neogranienost (Mamford 1986: 36). Takoe, Rase-
248
Duan Mari nkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
lova konstatacija kao da je bila izreena sa fukoo-
vskih pozicija: "nauna mi sao, j este pre svega mi -
sao o moi - to j est, onaj tip misli koj em je svesno
ili nesvesno svrha da svom posedni ku podari mo"
(Mamford 1986: 36). Pri tome, pitanje bliskosti ili
ak nedeljivosti naunog znanj a/moi i tehnol o-
gije nije zanemarl j i vo. U domenu moderne soci -
j al ne ontologije kategori j a stanovni tva ili popu-
lacije, na primer, j este kategori j a koja se kontrolie
upravo zbog i preko tehnol ogi j e: proi zvodnj e,
bogatstva i industrije. Tu nema previe mistifika-
ci ja. Kontrolie se sa pozi ci j a vlastitih interesa. No,
da bi tehnol ogi j a mogl a da ostvari svoj istorijski i
socijalno-politiki ui nak i da se trajno povee sa
naukom (znanj e/mo), bi o j e potreban novi soci -
j al no-ontol oki sloj, sloj nove socijalne realnosti,
koji se temelji na organi zovanom i kontrol i sanom
i votu i radu. Drugi m reci ma, bila je potrebna kon-
trola i di sci pl i novanj e, i j edan novi etos (protestan-
ti zma). Zato e Mamford konstatovati da "srednjo-
vekovnoj tehnol ogi j i nisu nedostaj al e snage aps-
trakcije, nego sposobnost da i stovremeno ue u
konkretnosti i da ih shvati u sveukupnom bogats-
tvu, gustoi i povezanosti koju predstavlja organi -
zovani i vot" (Mamford 1986: 29).
Konani zakljuak o nauci - znanj u/moi , mo-
dernoj episteme, istorijskim tranzi ci j ama i socijalnoj
ontologiji ili konstrukciji socijalne realnosti, mogao
bi da gl asi , u veberi j anskom mani ru, da je itav
ovaj arheoloki sloj nauke-i deol ogi j e-znanj a/moi ,
proi zvod neanticipiranog skupa posl edi ca (Veber)
sveukupni h tranzicijskih proseca koji su se deavali
od esnaestog do devetnaestog veka, a koji su
konstruisali novu socijalnu realnost i ustalili se,
konano, u devetnaestom veku. To znai da se ne
moe nai vno zakljuiti da j e postojala neka j asna,
anticipatorna svest koja j e bila pouzdan vodi za
akcije, za pri menu znanj a/moi , sa j asni m implika-
ci j ama. Ovde se pre radi o tome da su odreeni is-
torijski uslovi bili pogodni (ali ne i nuni) za obrazo-
vanje naune di skurzi vne prakse, kao i prakse nove
politike i i deol ogi j e.
0 stalno prisutnoj opasnosti da se prebrzo do-
nesu zakl j uci o nunom kauzalitetu u socijalno-
istorijskom prostoru upozoravali su gotovo svi
oni sa poststrukturalistikim i konstruktivistikim
nagi bom. ak i klasini soci ol ozi , poput Di rkema,
ija se soci ol ogi j a u j ednostrani m tumaenj i ma
moe uiniti neambi val entnom, nije olako prista-
j ao na kauzalni model razumevanj a (objanjenja)
drutva. To se j o vi e odnosi na Vebera i Zi mel a,
pa i na Mertona. Razmatrajui u svojoj doktorskoj
disertaciji istorijske uslove koji u pogodoval i raz-
voj u nauke i tehnol ogi j e (Merton 1993), Merton
je zakljui o da protestanti zam i reformacija ni su
mogl i da anticipiraju sve "aktuelne koncekvence
njihovog uenj a, konsekvence koje nisi koincidi-
rale sa njihovim oeki vanj i ma" (Merton 1993: 79).
Mertonu, svakako, pri pada velika zasl uga, mnogo
pre Fukoa, to je u najboljoj veberijanskoj tradiciji
spojenoj sa ranim ameri ki m funkci onal i zmom,
zacrtao primarne konceptual ne okvire za razvoj
sociologije nauke, razvijajui, za razliku od mnogi h
drugi h funkci onali sta, poseban senzibilitet za isto-
rijsku perspektivu. Razlike i zmeu Mertona i Fukoa
koje su vidljive na optem teorijskom planu, takoe
su vidljive i u razvoj ni m perspekti vama model a
znanja kakva je nauka. Fuko nije toliko zaintereso-
249
0 FUKOU
van za sedamnaesti vek, pogotovo ne za Engl esku.
Ostajui nacionalno privren, on je bi o strastveno
vezan za klasicistiko razdoblje osamnaestog veka i
nj egove snane implikacije na institucionalni ivot
kontinentalne Evrope i Francuske posebno. To je
ono to mu se esto i zamera, jer Fukoove refer-
ence se veoma esto odnose na anoni mne autore,
lokalne arhivske izvore, ispovesti zl oi naca, polici-
jske, sudske i kriminalistike izvetaje i umetni ka
dela. Tako mu Mouzelis zamera da se nikada nije
potrudio oko relevantne literature (Mouzelis 2000:
77) u izgradnji metodol okog pristupa za razma-
tranje diskursa renesanse i kl asi ci zma. Takoe, Fu-
koovo insistiranje na regionalnom karakteru teorija,
nailo je na neodobravanj e kod tradi ci onal no ori-
jentisanih nauni ka. Meutim,'ono to tradi ci ona-
lni teoretiari nisi shvatili, ili nisu hteli da prihvate,
jeste izgradnja j ednog epi stemol okog rascepa,
sa teorijsko-metodolokim konsekvencama, ili
stvaranje otklona, koji je Fuko konstruisao i zmeu
regiona (regionalnih znanja) i univerzalnih ti pova
znanja. Nauka je zaista bila regi onalni tip koju je
konstruisala j edna epoha - j edna episteme - u
odreenom razdoblju svog trajanja. To to se re-
g/ono/no transformisalo t okom posl ednj i h nekoliko
stotina godi na u univerzalno, j o ne porie regi on-
alnost naunog znanj a. Jer, regije nisu samo pro-
storni lokaliteti. Regi onal no se moe protumaiti i
na drugaiji nai n. Niko ne moe da garantuj e da
e nauka ostati univerzalni i j edi ni tip val i dnog i le-
gi ti mnog znanj a, kao to niko ne moe pouzdano
da tvrdi, kada e ona to prestati da bude.
Na kraju, nauka nije neka potpuno homogena
regija. Ona ima raznoliku konfi guraci j u. I ona je het-
erotopija! Nauka j e, posebno humani sti ka, moe se
rei i subregi onal i zovana. Regi on evropske naune
tradicije se razlikuje od ameri kog; nemaki od
francuskog i engl eskog regi ona; katoliki od prot-
estantskog; konzervativni od l i beral nog; proleterski
od buroaskog; hermeneuti ki od pozitivistikog.
Iz ovog regionalistikog pri stupa znanj u, mnogo
je bolje razumeti zato se, na primer, u vajmarskoj
Nemakoj pojavila ideja kvantne fizike i akauzalnos-
ti, sa svi m relativistikim i mpl i kaci j ama po nauno
znanj e, koje se na kraju uobl i i l o u optu i specijalnu
teoriju relativiteta.To to je danas nauka poprimila
univerzalni karakter, ne govori uopte o istinitosti i
vrednosti nauke, ve o irim drutveni m i istorijs-
kim tranzicijama koje su prethodile toj univerzal-
izaciji. Jer, to su upravo pretpostavke o nauci kao
politici novih znaenj a artikulisanih u znanj u/moi .
Inkvizitorski karakter nae civilizacije, oi gl edno se
proirio na sve kontinente, mnogo suptilnijim sred-
stvi ma, nametanj em zapadni h, dakl e, regionalnih
kriterijuma istrage, ispitivanja i znanj a/moi kao
univerzalnih fenomena. Stoga j e mogui prigovor
da je "koncept znanj a/moi relevantniji i korisniji za
prouavanje nai na na koji su psi hoanali za ili psihi-
jatrija del i mi no obl i koval e modernu psi hu, nego
za prouavanj e odnosa i zmeu humane geografi j e
i obrazaca l j udskog naseljavanja u Kini" (Mouzelis
2000:89), kako to uzi ma za primer N. Mouzelis, veo-
ma j ednostran i nai van, a ta ista naivnost vai i za
prigovore u pogl edu "nerelevantnosti" i zvora. Soci -
ol ogi j a, fizika ili moderna medi ci na, nisu manj e uk-
lopljeni u shemu univerzalistike politike naunog
znanj a/moi , nego psihijatrija, i nisu, istorijski gl e-
dano, bili manj e izolovani od di sci pl i nuj ui h praksi
koje su ih, konano i konstituisale. To je Fukoovo
250
trajno naslee, koje se ve deceni j ama kao senka
nadvija nad samodopadl j i vom i dej om o nauci kao
univerzalnim znanj em amnesti rani m od moi.
LITERATURA:
Ber, V. (2001) - Uvod u socijalni konstrukcionizam,
Zepter Book World, Beograd.
Drkheim E, and M. Mauss. (1963) - Primitive Classifica-
tion, University of Chicago.
Foucault, M. (1992) - "What Is Enlightenment?
Fuko, M. (1971) - Rijei i stvari, Nolit, Beograd.
Fuko, M. (1990) - Predavanja, Svetovi, Novi Sad.
Fuko, M. (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje zatvora,
Prosveta, Beograd.
Fuko, M. (2005a) - "Poredak govora", u: P. Milenkovi
i D. Marinkovi, Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija,
Novi Sad, Vojvoanska socioloka asocijacija.
Fuko, M. (2005b) - "Telo/mo" u: P. Milenkovi i D.
Marinkovi, Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija, Novi
Sad, Vojvoanska socioloka asocijacija.
Gibbons (edit.) (1994) - The New Production of Knowl-
edge: The Dinamisc of Science and Research in Contem-
porary Societies, SAGE, Publications, London and New
York.
Duan Marinkovi: NAUKA KAO ZNANJE/MO
251
Golinski, J. (1998) - Making Natural Knowledge: Con-
structivism and the History of Science, Cambridge Uni-
versity Press.
Habermas, J. (1969) - Javno mnenje: istraivanje u
oblasti jedne kategorije graanskog drutva, Kultura,
Beograd.
Lehmann, J. M. (1995) - Deconstructing Drkheim: A
post-post Structuralist Critique, Routledge, London.
Mamford, L. (1986) - Mit o maini, GZH, Zagreb.
Merton, R. K. (1993) - Science, Technology & Society
in Seventeenth Century England, Hovard Fertig, New
York.
Merton, R. K. (1973) - The Sociology of Science: Theoreti-
cal and Empirical Investigations, The Univerisy of Chi -
cago Press, Chicago, London.
Mouzelis, N. (2000) - Sociologijska teorija: to je polo
krivo? Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo,
Zagreb.
Veber, M. (1998) - Duhovni rad kao poziv, Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci
- Novi Sad.
Veber, M. (1989) - Protestantska etika i duh kapitalizma,
Veselin Maslea, Sarajevo.
Duan Stojnov
NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
Miel Fuko, psiholog za III milenijum
Svi koji su upoznati sa Fukoovi m radom znaj u za
Miela Fukoa vel i kog mi sl i oca, filozofa, Miela Fu-
koa soci ol oga. Neto manj e ljudi zna za Fukoa
seksualnog osobenj aka. Moda zbog t oga to su
mnoge nj egove seksual ne aktivnosti u svoje vreme
doivljavane kao perverzne i stoga nedopusti ve.
Meutim, verovatno najmanji broj ljudi koji se bavi
nj egovi m del om razmilja o Fukoovom radu kao
o psi hol okom tivu. To j e verovatno zbog t oga
- dr s k o se usuuj em da na ovom mestu i znesem
sopstveno miljenje o miljenju drugi h - to su
posl edi ce nj egovog uenj a za psi hol oge mnogo
perverznije i nedopusti vi je od nj egovi h seksualnih
sklonosti. Opet drsko, rei u ovo samo j ednom: to
mora da se promeni .
Zbog t oga, ovaj ogl ed ima za cilj da Miela
Fukoa predstavi u neuobi aj enom svetlu: kao
prototip psi hol oga poststrukturalistike struje,
postpozitivistike orijentacije, postkogni ti vi sti kog
pristupa i postinidividualistikih nazora. Fukoovo
uenje ne predstavlja samo j edan novi modalitet
u bogatstvu psi hol okog teori j skog pl ural i zma.
Ono j e mnogo vie od t oga, svojevrsan duh koji
uznemi rava i koji nudi temeljitu reviziju svega
to mi sl i mo da znamo, i koji je spreman da psi ho-
l oge "trgne iz dogmat skog dremea"i povede ih u
nepoznatu obl ast rasutih slutnji, i magi nati vne fik-
cije i uasa nei zvesnosti . Tamo "gde se gasi misao
i gde luta smrt". Psi hol oga koji se u psi hol ogi j u
integrie tako to svoje arheoloke nalaze nudi
kao novi ne postoj ei m zabl udama u psihologiji.
Psi hol oga koji je (moda i zbog svojih seksualnih
opredeljenja) uspeo da uzbudi psi hol oge tvrdei da
su se hrabro uputili u prouavanj e psi hopatol ogi j e
nemajui pritom ba j asnu predstavu o tome ta je
normalnost. Psi hol oga koji je preki nuo moralnu in-
diferentnost, ali u isto vreme i nepovratno oduzeo
politiku nevinost psi hol ogi j i . Drugi m recima, psi -
hol oga vi enog za trei mi l eni j um.
Abnormalnost: Nauni ili metafiziki problem?
Psiholoka abnormal nost - esto upotrebljavana
kao si noni m za izraze "duevna bolest" ili "mentalni
por emeaj "-j edno vreme j e u Zapadnoj civilizaciji
poistoveivana sa poj avom "ludila" iji je uzrok pri-
pisan ani mi sti ki m, nadnaravni m ili fizikim silama
(Fuko 1980). Vremenom, ova shvatanja zamenj ena
su mnogi m savremeni m okvirima za definisanje
abnormal nosti . Izmeu ostalog, javili su se i psi ho-
di namski , bihejvioralni, kogni ti vni , bioloki, socijal-
ni, geneti ki i neuropsi hol oki okvir, kao i njihove
raznovrsne kombi naci j e - soci o-bi ol oka, kogni -
253
0 FUKOU
tivno-neuropsiholoka, itd. Njima se abnormal nost
definie kao j edna vrsta telesne bolesti, ili kao po-
sledica nereenog unutranjeg psi hi kog konflikta,
ili poremeen nain miljenja, ili mal adapti vno
ponaanje, ili kao fizika ili genetska anomalija
(Parker et al. 1995). S druge strane, pak, nastojanja
da se definicije abnormal nosti odbace brojna su
kao i sama teorijska nastojanja da se ona definie.
Neki autori su drali da je nedopusti vo objanjenje
prema kojem j e abnormal nost fizika bolest (Szasz
1982; Cooper 1986) ili genetska aberacija (Valen-
stein 1998). Drugi su smatrali da opisivanje abnor-
malnosti ne moe i ne srne biti svedeno na disfunk-
ciju psihe (Gergen 1994), niti se ono moe obj a-
sniti kao posebna vrsta bi ohemi j ske ili anatomske
nepravilnosti (Simon 1994). Ostali, pod utiskom
velikih kulturnih i kontekstualnih razlika u opoj m-
Ijivanju abnormal nosti , ni su prihvatali postojanje
kako j ednog uzroka abnormal nosti , tako i j ednog
modela dovol j nog za razumevanj e svih njenih vrsta
(Benedict 1934; Magaro 1976; Loue 1998).
Brojna i dugotraj na nastojanja da se abnor-
malnost objasni, kao i radikalne promene ovih
objanjenja tokom vremena, ukazuj u na i zvesnu
drutvenu nesigurnost u defi ni sanj u ove pojave.
Trenutno se mirne due moe tvrditi da ne postoji
neki poznat kvalitet karakteristian za sve sluajeve
abnormalnosti, kao ni preci zna definicija na osnovu
koje se abnormal no moe razlikovati od normal nog
(Rosenhan 1984). Neki idu dotle da tvrde da j edne
konane definicije abnormal nosti ni kad nee ni biti
(Parker et al. 1995). Mada je sagl asnost vea meu
oni m autorima koji smatraju da e se definisanje
abnormalnosti menjati u zavi snosti od vremena i
kulture (Gaines 1992), fundamental no pitanje da
li je mogue doi do j edne njene svuda i zauvek
pri hvaene definicije - odnosno do "realnosti" ab-
normal nog - j o uvek j e otvoreno, lako ima mnogo
oni h koji su ubeeni da se poj am abnormal nosti
odnosi na stvarnu poj avu koja se moe otkriti i koja
se moe obj ekti vno definisati, sve je vei broj au-
tora koji smatraj u da se abnormal nost konstituie
u odnosi ma i zmeu ljudi; da ne postoji van delat-
nosti l j udskog uma, i da se moe samo "intersub-
j ekti vno" definisati (Stanley, Raskin 2002). Drugi m
recima, sve je glasniji i izraeniji gl as oni h koji tvrde
da, u nastojanjima da se abnormal nost definie,
fundamental na metafizika pitanja o stvarnosti i
saznanj u igraju presudnu ul ogu.
Bilo kako bilo, probl em abnormalnosti situiran
je u kontekst nauka" {psihologija, psihoterapija i
psihijatrija) koje su pretrpele snaan uticaj pozitiv-
i zma. Do zavrnih deceni j a prolog veka, vei nom
je u ovi m obl asti ma preovlai valo uverenje da se
j edi ni pl odan okvir za razumevanj e psi hopatol ogi -
je zasni va na pozi ti vi sti kom pristupu nauci. Prema
ovom shvatanju, zasnovanom na obj ekti vnom,
postoj anom i kumul ati vnom znanj u o stvarnosti,
naune teorije nastoje da otkriju istinu o tome ka-
kav je svet i kako stvari u nj emu funkci oni u, a sva-
ko bavljenje metafi zi ki m postavkama koje se nisu
mogl e proveravati nauni m sredstvima nije imalo
nauni legitimitet. Meuti m, skoranja shvatanja
psi hopatol ogi j e karakterie sve vee neslaganje
sa ovakvi m pogl edi ma (Gaines 1992; Si mon 1994;
Kutchins, Kirk 1997; Neimeyer, Raskin 2000; Hor-
witz 2002). Opseni m promenama u ovim shvatan-
j i ma posti gnuta je i sagl asnost o uvaavanju ispiti-
254
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
vanja metafizikih postavki u i zuavanju psi hopa-
tologije (Mahoney, Lyddon 1988), mada neki autori
smatraju da su epi stemol oki i metafiziki okviri iz
filozofije povezani sa i zuavanj em psi hopatol ogi j e
isto koliko i okviri nauni h di sci pl i na - ukoliko nisu
i vaniji (Watzlawick 1992). Tako postaje sve jasnija
presudna vanost srnog ontol okog probl ema
povezanog sa svi m si stemi ma u istoriji saznavanja
ljudi, a koji se tie postojanja j edne zasebne stvar-
nosti na koju se ovi sistemi odnose. Nei zbeno pi-
tanje koje se u vezi sa ti m postavlja je sl edee: Da li
abnormalnost "postoji" u ontol okom smislu, i da li
je mogue njeno saznavanje? I moderni i postmod-
erni filozofi veoma mnogo su raspravljali o probl -
emu saznavanja. Miljenje da stvarnost postoji kao
skup empirijski saznatljivih ili objektivnih istina
najee se naziva pozi ci j om "moderne" u filozofiji.
Odbaci vanj e ove ideje u posl ednj e vreme najee
se poistoveuje sa "postmodernom" pozi ci j om.
Najire prihvaeni okvir za definisanje abnor-
malnosti, "Di j agnosti ki i statistiki prirunik za
mentalne poremeaje ameri kog psihijatrijskog
udruenja" (APA, 1994), promovi e ideju da se sva-
kom di j agnozom j asno i menuj e i opi suje "ontoloki
evi dentna" abnormal nost koja postoji u l j udskom
bi u. U ovakvom stavu ima nekoli ko postavki koje se
uzi maj u zdravo za gotovo. Pre svi h, to je postojanje
stvarne, ontoloke abnormal nosti koja je smetena
"unutar" ljudi. Druga postavka podrazumeva da
ova realnost, s obzirom da zaista postoji, ne samo
da treba da se imenuje i opi e, ve da su postojei
di j agnosti ki sistemi sposobni za opi si vanj e istine
o njoj, odnosno da verno prenose kakva abnormal -
nost "stvarno" jeste.
Naalost, okol nosti koje u posl ednj e vreme
preovlauju u svetu naj ee se povezuj u sa iz-
razima kao to su "kriza sistema"; "gubitak vred-
nosti"; "rizina drutva" itd., to je od posebnog
interesovanja za oblasti psihijatrije, psi hologi je i
psihoterapije. S j edne strane, ove okolnosti izaz-
vane su redukci oni sti ki m pri stupom psi hol okog
ivota usredsreeni m na si mptomatsko ponaanje,
u kome se psi hol oka bri ga svodi najee na elim-
inaciju si mptoma; a sa druge strane, poveani m
pritiskom koji vre ljudi u svom oaj ni kom tra-
ganj u za reavanjem presudnih ivotnih pitanja
koja se tiu smi sl a, svrhe i kvaliteta ivota i koja
prevazilaze obj anj enj a poremeaj a zasnovana na
"razliitostima u ponaanj u" i "neadekvatnim ose-
anjima" (Leitner, Phillips 2003). Istovremeno, ove
okolnosti predstavljaju i veliku priliku za preobraaj
uvreenih shvatanja u naukama koja se tiu sh-
vatanja prirode psi hol oki h poremeaj a. Drugi m
recima, pred psihijatrima, psi hol ozi ma i psihotera-
peutima iskrsla je vel i ka ansa da razviju intelektu-
alno prihvatljivije i moralno odbranjivije naine ra-
zumevanj a ljudske patnje koji uvaavaju i potuju
domen ljudske osobnosti (nadaj mo se znatno vie
nego trenutna verzija "Di j agnosti kog i statistikog
prirunika za mentalne poremeaje"), naporedo sa
razvijanjem i si stemati zovanj em osetljivijih naina
za vrednovanje terapi j skog ui nka od onih koji su
zasnovani na j ednostranom kriterijumu eliminacije
si mptoma. U tu svrhu je neophodno pruiti podrku
svim intelektualnim stremljenjima koja zagovaraj u
preispitivanje svih postavki koje se uzi maju zdravo
za gotovo u domenu odreivanja abnormal nosti ,
pa i postavke sistema za di j agnosti kovanj e mental-
nih poremeaja koji, kao i svi sistemi za klasifikaci-
255
0 FUKOU
j u, ne opisuje j edan "mentalno neutralni" poredak,
ve se zasniva na i zvesni m vrednosti ma, kulturnim
specifinostima i pretpostavkama koje se mogu i
moraju dovesti u pitanje. Stoga je neophodno pre
svega razmotriti kriterijume za postavljanje granice
izmeu normal nog i patol okog; poreklo ove gran-
ice i nain na koji je konstituisana u humani sti ki m
naukama, kao i neke od posl edi ca koje ova grani ca
ima u razliitim domeni ma drutvene prakse.
Norma: Ogledalo prirode ili dejstvo kulture?
Norma, normalizacija i normalitet u najtenjoj
su vezi sa vaspi tanj em i obrazovanj em. Cilj ovih
postupaka predstavlja uobl i avanj e j edi nke koja
uspeno funkci oni e u kontekstu date kulture
- drugi m recima, formiranje normalne j edi nke.
Ova veza toliko j e fundamental na da se dugo nije
smatralo da je uopte treba dovodi ti u pitanje.
Uopte uzevi, obrazovanj e i vaspi tanj e - kao os-
novna podruja prouavanj a pedagogi j e i andra-
gogi j e - predstavljali su vi d procesa drutvene
optimalizacije. S obzi rom da su nakon tehnol oke
revolucije drutva nagl o postajala sloenija, racio-
nalizacija i standardizacija proi zvodnj e propraene
su adekvatni m promenama u drutveni m odnosi -
ma. To je nuno zahteval o i modi fi kaci j u l j udskog
ponaanja i razmiljanja. Humani sti ke nauke i u
svoje primene nale su u prouavanj u specifinosti
nastalih pramena. Ove nauke nisu u naslee do-
bile j asno omeen domen koji tek treba obraditi
pomou raspoloivih resursa - nauni h poj mova
i metoda, jer njihovo epi stemol oko polje nije
spadalo u domen datosti:
"Nikakva filozofija, nikakav politiki ili moralni
stav, ni kakva empi ri j ska nauka - bez obzira koja,
nikakvo posmatranj e oveijeg tela, ni kakva anal-
iza oseaj a, i magi naci j e ili strasti nije ni kada, u
XVII i XVIII veku, susrela neto kao to je ovek; jer
ovek nije postojao (isto kao ni ivot, j ezi k ili rad);
humanistike nauke se nisu javile kada je... odl ueno
da ovek pree meu naune predmete... one su
nastale onog trenutka kada se ovek u zapadnoj
kulturi konstituisao i kao ono to treba misliti i kao
ono to treba saznati " (Fuko 1971:383-384).
Presudno angaovanj e u ovom polju bilo je zas-
novano na utvri vanj u raznovrsnih normi vani h za
ponaanj e ljudi, ali i sprovoenj a normalizacije. Cilj
je bio obezbeenj e normaliteta - nunog uslova za
uspeno funkci oni sanj e poj edi naca u drutvenom
ivotu zaj edni ce.
Leksi kon stranih rei (Vujaklija 1986: 615)
sadri nekoliko odredni ca koje se ti u latinske rei
norma. To su: norma "pravilo, propis, merilo, os-
nova, naelo rada, ugl edni primer"; normalan "koji
odgovara pravilu, pravi l an, propi san, redovan,
pri rodan; uzoran, za ugl ed, ugl edan, pri meran; fi g.
duevno i tel esno zdrav, npr. normal an ovek"; nor-
malitet "stanje koje odgovara propi si ma ili pravili-
ma, redovno stanje; stanje pot punog tel esnog i
duevnog zdravlja"; normalizacija "1. sreivanje,
dovoenj e u normal no stanj e; 2. standardizacija";
standardizacija "raci onali zaci ja proi zvodnj e putem
smanj i vanj a veeg broja obl i ka proi zvodnj e na
manji broj ti pi ni h obrazaca (standarda) istog
kvaliteta, obl i ka, vel i i ne, tei ne, itd.; standard
"svaka zakonom utvrena mera, normalna mera,
256
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
merilo; neto to vai kao uzor i to je priznato kao
klasino (Vujaklija 1986: 868).
Iz definicija u navedeni m odredni cama teko
se moe saznati porekl o normi . Na pitanje "Ko
odluuje o tome da li je neto prirodno, uzorno ili
normalno?", najee se dobi j a bezlian odgovor
- "drutvo" ili "javno mnjenje". Po svemu sudei ,
norme predstavljaju proi zvod hegel ovskog duha
koji nije duh neke konkretne osobe, ve duh ljudi -
koji pripada Boanskom Duhu. Ovaj natoveanski ,
objektivan duh koji t okom istorije nastoji da ue
u svest poj edi nani h smrtni ka, predstavljao je
dovol j nu garanci j u da se dalje istraivanje porek-
la normi prekine. Ti me su na si gurnoj udal j en-
osti drani i kriterijumi na osnovu kojih je neko
ponaanje progl aavano pri rodni m i prihvatljivim
sve dok poverenje u kreiranje drutveni h normi
nije nalo novog j emca - duh nauke. Nauna
dosti gnua i razvoj nauke poistoveeni su sa na-
pretkom drutva. Deklarisana moralna indiferent-
nost i politika nevinost nauke modernom oveku
predstavljale su dovol j nu garanci j u za veru u no-
vonastalu objektivnost, a duh Renesanse preveo
je "Boije oko istine" u posed nauke iji je zadatak
opi san kao ekspliciranje postoj eeg poretka prirod-
nih sila koje treba da se stave u sl ubu oveanstva.
Delatnost nauni ka predstavljana j e kao delatnost
zaj edni ce posveeni ka iji je cilj otkrivanje prirod-
nih kategorija od kojih je svet sai nj en, a norme
zasnovane na ovako pl emeni tom poduhvatu ni
izbliza nisu delovale kao norme zasnovane na in-
teresima neke povlaene grupe. Preispitivanje is-
tina utvrenih pomou naunog metoda delovalo
j e za prosenog smrtnika podj ednako svetogrdno
kao i preispitivanje Boije istine. Tako je ustanov-
ljena fundamental na zasnovanost normalnosti na
onome to je pri rodno i to postoji samo po sebi
kao emanaci j a same ljudske prirode.
I pored nesumnj i vo korisnih dopri nosa nauke,
par vekova kasnije dol o je i do preispitivanja
srnih postavki epi stemol ogi j e moderne. Postmod-
ernisti, ali i pri padni ci antipsihijatrije, humanistike
psi hol ogi j e, kritike psi hol ogi j e i konstruktivizma,
doveli su u pitanje ustaljeno razumevanj e ljudske
prirode kao prirodne kategorije koja postoji ne-
zavi sno od uma, j ezi ka, kulture i istorije. U pitanje
su dovedene i norme zasnovane na gl edi tu da
postoji "prirodno" ponaanj e, kao i mogunost
da se normalnost i nenormal nost prouavaju kao
prirodne kategorije l j udskog ponaanj a koje treba
to tanije razlikovati. Ali tek su Fukoovi radovi
(Fuko 1971,1980,1990) j asno pokazali da ustanov-
ljavanje normi proizvodi abnormal nost, odnosno
da nenormal nog ponaanj a nema ukoliko nema
unapred utvrenih standarda normalnosti koji
uvek predstavljaju drutvene konvencije koje su
nuno arbitrarne. Kao to fundamental no naelo
krivinog prava "Nullum crimen sine lege" j asno
daje do znanj a da ne postoji krivino del o bez za-
kona, tako i Fuko j asno daje do znanj a da devijacije
u l j udskom ponaanj u ne moe biti bez prethod-
no ustanovljene norme o normal nom ponaanj u.
Kao to bez zakona ne moe biti zl oi nca, tako bez
utvrenog standarda normal nog ponaanja ne
moe biti ni odstupanj a od tog standarda - odnos-
no devi jantnog ponaanj a. Drugi m reima, nor-
malnost proizvodi nenormal ne na isti nain na koji
zakon proizvodi kri mi nalce (Fuko 1997).
257
0 FUKOU
Abnormalno: Da li ga ljudi definiu ili ono
definie ljude?
Novija preispitivanja nisu obnovi l a samo uopteno
jeretiko pitanje o poreklu normi, ve su se poseb-
no usmerila na preispitivanje univerzalnosti i
odrivosti norme o normal nom ponaanj u. Uko-
liko, pak, Fukoovo gledi te nekome i zgl eda nepri-
hvatljivo, dovol j no je rei da j edan od najveih bi-
ol oga dananjice, Umberto Maturana, nedvosmi s-
leno tvrdi da u biologiji nema takve stvari kao to je
psihopatologija ili nenormalnost! Jo je neodrivije
optuivati ivotinje za agresi vnost, jer j e besmi s-
leno rei za nekog vuka da je ispoljio agresi vno
ponaanje kada j e zakl ao neku ovcu. Agresi vnost
u ponaanju grabljivica ne treba posebno isticati,
ona j e za njihovu vrstu sasvi m normalna. tavie,
znaenj e izraza "agresi vnost" ne predstavlja
bioloku kategori j u; ono j e pre svega lingvistiko.
Njime se podrazumeva postoj anj e j ednog vi da
ponaanja koje se zbog svoje vanosti izdvaja od
ostalih vi dova ponaanj a, a zati m se tvore znatne
konsekvence nj egove upotrebe. Kenet Gergen
naglaava da su psiholozi bihejvioristi oduvek znali
za nemogunost obj ekti vnog odreenj a ovog po-
j ma, jer su nj egove definicije uvek uzi mal e u obzir
nameru i voliciju osobe koja se agresi vno ponaa
a koja nije opaziva (Gergen 1984), pa del uj e u naj-
manju ruku zauuj ue to su ovi psi hol ozi nastavili
da istrauju agresi vnost prenebregavaj ui saznan-
je da se taj termin spada u dornen mentalistikih
poj mova koje su sami proterali i z psi hol ogi j e,
prouavajui ga pritom kao da se odnosi na skup
opazivih dogaaj a. Zbog t oga i zgl eda sasvi m ra-
zumljivo konstrukcionistiko gl edi te da se agresija
moe prouavati kao sredstvo soci j al nog uticaja i
kontrole. Ukoliko se neko ponaanj e okarakterie
kao agresi vno, "opravdano" se pri menj uj u mere
kanj avanj a i odmazde u kontekstu socijalne devi -
jacije, ili pak, mere leenj a u kontekstu psi hol oke
devijacije. I dok u kontekstu bi ologi je nema mnogo
smisla utvrivati da li su ivotinje agresi vne i nor-
malne i da li je nj i hovo ponaanj e u grani cama nor-
malnosti, utvrivanje normalnosti kod ljudi pred-
stavlja j edan od najvanijih probl ema u drutveni m
naukama. Ono to treba da rade ivotinje regulie
se selekcijom vrsta u dugotraj nom procesu opstaj a-
nja za koji same i voti nj e nisu odgovorne. Ono to
treba da urade ljudi nalazi se pre svega u domenu
odreivanja svrhe nj i hovog postojanja koja, sasvi m
nesumnj i vo, predstavlja odgovornost sami h ljudi.
Shodno tome, sve j e gl asni j e miljenje
- uobl i eno pre svega na temel j i ma Fukoovog
rada - da su " nauke" hrabro zakorai le u domen
definisanja nenormal nog, a da pritom nisu us-
pele da formul i u j edno dobro utemeljeno, op-
erativno merilo o tome ta je normalnost (Rose
1998)! Norme i pravila ponaanj a na kojima one
poivaju u i zvesnom smi sl u su proizvoljne. Mada
se privrenost normama povremeno menj a, ove
promene se ustaljuju samo ako vei na ljudi pokae
elju da drugai j e postupa u odnosu na normu. Ovo
se deava najee zbog t oga to j e drutvo ljude
koji na bilo koji nain odstupaj u od normi sloilo
"u etiri uredna paketa": One koji nisu dovoljno in-
teligentni i koje je nazval o subnormalnim (ili men-
talno hendikepiranim), one koji su dovoljno tele-
sno onesposobl j eni i koji su nazvani defektnim (ili
fiziki hendikepiranim), one koji su dovoljno zli da
258
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
kre zakonske norme koji su nazvani kriminalcima
(ili socijalno hendikepiranim), i oni koji su dovol j no
psihiki poremeeni da su nazvani duevno obole-
lim osobama (Fransela 1978). Mada su kriterijumi za
svrstavanje u neku od prve tri kategorije daleko od
toga da budu nepri kosnoveni , i mada preklapanja
izmeu ovako opseni h kategorija nuno ima, ni-
j edna od njih nije u nauci izazvala toliko kontro-
verzi kao etvrta kategorija - kategorija si noni m-
no oznaena kao ludilo - mentalni poremeaj,
duevna bolest, ili j ednom reju abnormalno - a
koja se najee i suprotstavlja normalnom.
Veina ciljeva obrazovanj a i vaspi tanj a najvei m
del om usmerena j e na popul aci j u koju nazi vamo
"normalnim osobama". Ali sprovoenj e u delo ovih
ciljeva, kako opomi nj e (Fuko 1997; 2002), nije vie u
rukama nekontrolisanih institucija za mistifikaciju i
elitizaciju znanj a. Ono postaje j edan od fundamen-
talnih projekata transformisane vlasti, koja se vie
ne zasni va na svemoi suverena i manifestacijama
brutalne sile koja moe razoriti svakoga ko j oj se
protivi. Nasuprot tome, obrazovanj e i vaspitanje
postaje najznaajniji projekat establiranih instituci-
ja iji je cilj deklarativno liberalan - jer svi ma daje
ansu da proire svoje vi di ke i ovl adaj u znanj em
koje j e doskora predstavljalo privilegiju posveeni h.
S druge strane, ovaj cilj se moe posmatrati i sa
stanovita ekonomske korisnosti - kao dravni
projekat broj j edan. Drugi m reima, obrazovanj e j e
mogue shvatiti i kao proces masovne proi zvodnj e
normal ni h osoba koji se sprovodi kompl i kovani m
strategijama nadzora, hijerarhijskog posmatranj a
i di sci pl i novanj a koje se naj ee sprovodi nep-
rimetno, povlaujui tako interesima nedovol j no
transparentnih i diferenciranih drutvenih grupa.
Vlast stoji iza prosvetiteljskih tendenci j a gl obal nog
obrazovanj a koje postaje nadl enost drave i njene
vaspi tno-obrazovne strukture. Stvara se pedagoka
nauka koja treba da nauno potkovana odgovori
ta je u drutvu "onih koji ue" prihvatljivo, moralno
ispravno i korisno, a ta neprihvatljivo, ta nemoral-
no, a ta tetno. Upravo u pedagokoj praksi prede
se splet nevidljivih niti koje razdvajaju normalno
od patol okog. Ovo razdvajanje najee se - sas-
vi m neopravdano - opravdava di dakti ki m razlozi-
ma. Za one sa druge strane normalnosti drutvo
se pobri nul o institucijama pri l agoeni m njihovim
speci fi nosti ma. Za ovakve osobe pretpostavl-
j al o se da su dovol j no razliite od normalnih da
opravdaju ne samo razliite institucije, ve i razliite
drutvene prakse. Potvrdu ove tvrdnje predstav-
lja pojava psihoterapije, zasebne discipline koja je
zaeta kao amal gam verske prakse ispovedanja,
psiholokih i zuavanj a teorija linosti i medicinske
prakse leenja hi pnozom (Stojnov 2000). Naalost,
vremenom j e i zgubl j ena i z vi da fundamental na
slinost i zmeu psihoterapije, s j edne, i pedagogi -
je, s druge strane. I j edna i druga disciplina poivaju
na postupci ma obrazovanj a i vaspi tanja. Obe su
zasnovane na di j al ogu. Obema j e cilj uobliavanje
j edi nki koje uspeno funkci oni u u kontekstu date
kulture - drugi m reima, formiranje normalne
j edi nke. Pokuaji ekspliciranja fundamental ne raz-
like i zmeu ove dve di sci pl i ne - miljenje da su psi -
hoterapijski napori usmereni na srne konstrukte
koji tvore identitet osoba, dok su pedagoka nasto-
j anj a pre svega usmerena na periferne konstrukte
ija je promena mogua i bez uticaja na modifikac-
iju srne strukture (Kelly 1955) - neodriva je pred
259
0 FUKOU
savremenim shvatanji ma identiteta (Ber 2001).
Svaki novi diskurs pomou koga se ivot moe os-
misliti predstavlja potencijalno novi fragment i den-
titeta koji, ovako posmatran, postaje skup diskursa
kojima neka osoba pri pada. Proces obrazovanja u
kome se ovladava novi m diskursima tako prestaje
da bude proces skladitenja peata istine o svetu
u arhiv neispisane tabl e ljudski h dua. Naprotiv,
obrazovanj e postaje del atnost uobl i avanj a "table"
na kojoj se stvaraju mnogi razliiti, katkad neusa-
glasivi svetovi. Zahtevi savremenog obrazovanj a i
vaspitanja nedvosmi sl eno utiu na uobliavanje
i promenu njihovih identiteta. U t om smislu, psi-
hoterapija se moe definisati kao specifian sluaj
primene pedagoki h postupaka - obrazovanj a i
vaspitanja.
Meutim, pitanje operati vnosti kriterijuma
za razlikovanje normal nog i abnormal nog nije
reeno na zadovol j avaj ui nai n, j er su kriterijumi
na osnovu kojih j e ova razlika napravl j ena nejasni
i problematini. To je uj edno i izvor vel i ki h tekoa
u usklaivanju "bi ol oki h uni verzal nosti " sa "kul tu-
ralnim partikularijama" (Faberga 1992). Reavanje
ovog probl ema veliki j e zal ogaj , jer dekonstru-
isanje binarne opozi ci j e kul tura-pri roda zahteva
posebnu raspravu. Na ovom mestu bi e st oga rei o
probl emati nosti ma u odreenj u druge, ne manj e
vane binarne opozi ci j e koja obrazuj e di menzi j u
normal no-abnormal no. Vano j e samo naglasiti
da u novijim shvatanj i ma humani sti ke nauke ne
predstavljaju analizu onoga to j e ovek po svojoj
prirodi, ve analizu nj egovi h konstantno promen-
Ijivih moi saznavanj a. I zgrai vanj em ovi h moi
izgrauje se i sam ovek; nj i hovom promenom i
sam se menj a. I zuavanj e ovekove stvarne pri rode
i unutranj e suti ne postaj e nemogua mi si j a, mit
koj em su robovali vel i ki "narativi moderne" (Liotar
1988). Nova shvatanj a progl aavaj u humani sti ke
nauke "ontoloki nemi m" (Gergen 1999) i epi ste-
mol ogi j u pretpostavl j aj u i nadreuj u ontol ogi j i :
"Za humani sti ke nauke ovek nije to i vo bi e koje
ima posebnu formu... to j e i vo bi e koje, i z samog
i vota kome u cel osti pri pada i koj i m je proeto
itavo nj egovo bi e, stvara predstave zahval j uj ui
koj i ma on ivi i na osnovu kojih ima tu udnu spo-
sobnost da upravo moe sebi predstaviti i vot"
(Fuko 1971:391).
Na ovaj nai n, dovedena je u pitanje vekovna
tradicija "ontoloki evi dentne" abnormal nosti koja
se "otkriva" zahval j uj ui napretku nauke, i koja se
"imenuje" i "opisuje" adekvatni m di j agnozama.
Norme nisu postoj ee ucrtane linije koje del e nor-
mal no od abnormal nog. Naprotiv, ustanovljavanje
normi predstavlja l j udsku delatnost, situiranu u
datoj kulturi i zasnovanu na nj eni m vrednosti ma,
ceo j edan splet takti ka, manevara, reima di sci -
pl i novanj a, klasifikovanja i oznaavanj a koji nera-
zmrsi vom spletu znanj a i moi omoguava fluidan
tok kroz sve pore drutva (Fuko 1997). Ovaj pro-
ces j e konsti tuti van: sprovoenj e i vrenje moi
uobl i ava oveka. Abnormal nost nije "otkrivena"
zato to j e postala vi dl j i va, ve zato to j e proi zve-
dena arbitrarnim, konvenci onal ni m i vrednosno
zasi eni m presecanj em pol j a ljudske delatnosti
na "funkci onal no" i "nefunkcionalno". Uvoenj em
normi u l j udsku del atnost proi zvodi se cel okupna
oblast "abnormalnog". Defi ni sanj e normalnosti za
svoj ui nak i ma i spont anu cenzuru i uzdravanj e od
260
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
celog spleta ponaanj a koje ostaje sa druge strane
normal nog. Na taj nai n, uspostavl j a se j edan vi d
cirkularne epi stemol oke kauzal nosti : ustanovlja-
vanj em normi i defi ni sanj em abnormal nosti i sam
repertoar l j udskog ponaanj a bi va omeen, pro-
cenj en, vrednovan, tj. definisan. Di j agnosti kovanj e
abnormalnosti ne otkriva ono to j e po sebi bol e-
sno, ve daje kulturni peat nai m nastojanjima
da specifinosti neke parti kul arne kulture prokl a-
muj emo za bioloki uni verzal ne norme. Ispitivanje
abnormal nosti , zaj edno sa mnogi m drugi m aspe-
ktima l j udskog funkci oni sanj a, tako se smeta u
kontekst j edne nove di sci pl i ne - arheol ogi j e ljud-
skog znanj a (Fuko 1998).
Izvor problema: Poreklo dimenzije normalno
- abnormalno
Di menzi j a normal no-abnormal no predstav-
lja prilino nestabilno j edi nj enj e i heterogen skup
raznovrsnih diskursa koji se u nj i ma koriste.Trijedar
znanj a od koga su ove nauke sazdane: bi ol ogi j a,
ekonomi j a i li ngvi sti ka (Fuko 1971), predstavlja os-
novu na kojoj se di menzi j a normal no-abnormal no
uvrstila kao amal gam tri druge razliite di menzi j e
zasnovane na vrednosno-normati vni m pri nci pi -
ma: medi ci ne, sa svoj i m normi rani m polaritetima
zdravo i bolesno; ekonomi j e, sa normati vni m po-
laritetima korisno i beskorisno; i l i ngvi sti ke, sa bi -
pol arni m normati vni m pol ovi ma smisleno i besmi-
sleno (Marinkovi 2002).
Bi ol oki m odreenj em bolesti u medi ci ni
Hi pokri t j e stavio taku na religiozni model shva-
tanj a bolesti, odnosno ideju da j e bolest boi j a ka-
zna za greh koji neko mora da okaje. Sa otkri em
mi kroba, pot puno se ustalilo shvatanj e da j e
bolest moral no neutralan dogaaj i zazvan napa-
dom mi kro-organi zama koji ugroavaj u ovekovo
telesno funkci oni sanj e, pa i samo nj egovo posto-
j anj e. Kada je ovek ugroen u toj meri da i nje-
gove bi ol oke funkci j e postaj u ugroene, govori
se o bol esti . S obzi rom da ljudi kod lekara nisu ili
kad su bili zdravi i kada njihove bi ol oke funkcije
nisu bile ugroene, nije bilo potrebe priati mnogo
0 zdravl j u, tako da je u mnogi m medi ci nski m defi-
nicijama zdravl j e i mpl i ci tno odrei vano kao odsu-
stvo bolesti.
Ekonomi j a i njeni normati vni polariteti korisno
i beskorisno takoe su uestvovali u konstituisanju
di menzi j e normal no-abnormal no. Jedno vreme
smatralo se da pomou ekonomi j e mogu da se
prevaziu opasnosti i tekoe u kojima se mo-
derni svet nalazi. Ova nauka nudi l a j e j asne razlike
i zmeu "ekonomskog" ponaanj a koje je korisno, i
onoga neekonomi nog, odnosno beskori snog za
oveanstvo. Ukoli ko se neko ponaanj e smatralo
beskori sni m, ne samo da j e dovoeno u pitanje,
ve se energi no pori cal o i samo pravo nj egovog
postojanja. Sve to j e spreaval o ekonomski na-
predak sami m ti m j e progl aavano beskori sni m, a
ljudi koji su se takvi m ponaanj em bavili postajali
su drutvena sramota, saboteri ekonomskog pro-
gresa ili j ednostavno reeno - budal e. Ponaanj e
koje nije bilo u funkci j i ekonomskog progresa
predstavljalo j e devi j aci j u od nj egovi h normi, sub-
verzivno i nenormal no ponaanj e. Ova di menzi j a
postala j e toliko vana, da j e izbila na prvo mesto
lestvice drutveni h potreba: "Nazovite neku stvar
261
0 FUKOU
nemoral nom ili runom, unititeljskom po duu ili
degradi raj uom, opasnom za mir u svetu ili bl a-
gostanj e budui h generaci j a; sve dok niste poka-
zali da je ona ' neekonomi na' niste zaista doveli u
pitanje njeno pravo da postoji, raste i napreduje"
(Schumacher 1973:34).
Uklapanje li ngvi sti ke sa polaritetima smisleno
i besmisleno u ovakav nai n razmiljanja nije bilo
oi gl edno sve do poj ave Lakanovog i Fukoovog
del a. U tom smi sl u, Lakan j e smatrao da psi hoti na
stanja predstavljaju raspad znaenja, odnosno
proces raspadanja normati vno uspostavl j eni h
znaenj a. Potpuno ludilo za Lakana znai pot-
puni kolaps na ni vou subj ektove integrisanosti u
simboliki poredak. Za nj ega j e luak idiot, ali ne
zbog mentalne insuficijentnosti, ve zbog svoje
j edi nstvenosti koja proizilazi iz neukl opl j enosti u
norme si mbol i kog poretka (Lacan 1981). Sa Fu-
koom konstitutivna ul oga l i ngvi sti ke u stvaranju
drutvenih nauka postaje j o j asni j a:
"Misao se moe misliti samo kroz j ezi k i u nje-
mu, tako da se u samom j ezi ku nalazi pozitivitet
koji vredi kao suti nski . Reklo bi se da l i ngvi sti ka sa
takvom ul ogom, ponavl j a samo one funkci j e koje
su nekada pripadale bi ol ogi j i ili ekonomi j i , kada se
u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka j a-
vio pokuaj za uj edi nj enj em humani sti ki h nauka
uz ouvanj e koncepata pozaj ml j eni h od bi ol ogi j e i
ekonomi j e" (Fuko 1971:419).
Jasni j e reeno, ono to se moe razumeti , to
ima smisla i to je ukl opl j eno u si mbol i ki poredak
drutva, poeljnije j e i normal ni j e od onog to j e
nerazumljivo, semanti ki nejasno i predstavlja
zbrku znaenj a.
Prihvatanjem polariteta zdravo-bol esno, ko-
risno-beskorisno i smi sl eno-besmi sl eno iz bi -
ologije, ekonomi j e i lingvistike stekli su se uslovi
za uobl i avanj e di menzi j e normalno-patoloko.
Ogl ui vanj e o norme ponaanj a obj anj avano je
dotle opsednutou avol om, a postupci tretmana
primereni ovom model u bili su stravini: bievanje,
sakaenje, ak i spaljivanje na l omai . Pojavom
psihijatrije sredi nom XIX veka, medi ci na j e preu-
zela bri gu nad duevno obol el i m osobama ije j e
ponaanj e odstupal o od drutvenih normi. Devi -
j antne osobe su tada progl aene duevno bolesnim.
Pojam duevne bolesti j avi o se na osnovu uverenja
da duevna bolest moe predstavljati vernu kopiju
telesne bolesti. Tako su poj movi fizike medi ci ne
primenjeni na osobe ije je ponaanj e na neki nain
psihiki devijantno, za koje je poel o da se smatra
da nisu odgovorni za to ponaanj e i da ga zbog nje-
ga netreba kanjavati. Oni su duevni bolesnici, a os-
obe koje preuzi maj u odgovornost za bri gu o njima
zovu se psihijatri. Uz to, poj am duevne bolesti ima
i svoje drutvene implikacije koje se tiu odreenja
naina na koji e se postupati sa osobama koje
imaju psihike probl eme. To se ponaanje, dakle,
zove abnormalno, i klasifikuje se na osnovu simp-
toma koji dovode do postavljanja dijagnoze. Proces
kojim se devi jantnoj osobi pomae da se prilagodi
da bi mogl a da se povi nuj e drutveni m normama
jeste leenje: fiziko ili psihoterapeutsko. Ukoliko su
ove promene uspene, za duevnog bolesnika se
kae daj e izleen.
262
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
Paralela sa odreenj em tel esnog zdravlja je i
ovde vidljiva: Ukoliko u duevnom (ba kao i tele-
snom) funkci oni sanj u ovakvi h osoba nema prob-
lema, zdrav razum nam nalae da zakl j ui mo da
je ona zdrava. Meutim, to ne znai da e u tom
sluaju svako njeno ponaanj e biti i ekonomski
korisno, niti pak svako ponaanj e koje je zdravo i
korisno mora da ima j asno znaenj e i smisao. Dru-
gi m recima, u razlikovanje normal nog i patolokog
ponaanja uplele su se di menzi j e znaenj a koje nisu
povezane i iji polovi "zdravo, korisno i smisleno" ili
"bolesno, beskorisno i besmi sl eno" ne moraju da
budu u pozitivnoj korelaciji. Tako nije bilo mogue
povui j asnu grani cu razdvajanja koja bi omogui l a
odrivo merilo o tome koja su ponaanj a normal na,
a koja nisu. Naalost, u bogat om repertoaru prakse
psihijatrije i dalje nedostaje razraeno shvatanje
"normalnosti", odnosno teorije normal nog funk-
cionisanja od koga bi abnormal ne osobe odstu-
pale.
Velika i konfuzna porodi ca abnormal ni h stoga
ne oznaava samo j ednu fazu poetne nesi gurnos-
ti psihijatrije, ona je predstavljala proi zvod itavog
skupa kontrolnih institucija i mehani zama za nad-
zor. Pored tri pomenuta polariteta iz biologije, eko-
nomi j e i lingvistike, ova kategorija formirala se na
osnovu tri elementa koji se nisu sasvi m istovreme-
no konstituisali (Fuko 1990):
1. "Lj udsko udovite", j uri di ko-bi ol oki poj am o
poluivotinji-poluoveku, a koji u sebi obj edi nj uj e
nemogue i zabranjeno. Ono to l j udsko udovi te
ini udovi tem nije samo izuzetak u odnosu na ob-
lik Vrste, ve i neprilike koju ono unosi u pozitivne
pravne propise. Velike nej asnoe u odreenju nor-
malnosti u velikoj meri proizilaze i iz nemogunosti
da se kontrolie odnos i zmeu pri rodnog izuzetka i
pravnog prekraja.
2. "Li nost koju treba popraviti" je novija i man-
je osl onj ena na zakonske imperative i kanone
prirode, koliko na pedagoke ideje zakamuflirane
posebni m tehni kama dresure. Pojava ove kategori-
j e povezana j e sa zavoenj em tehnike discipline
koja je tokom XVII i XVIII veka zavladala u vojsci ,
kol ama, radi oni cama a malo kasnije i u porodi ca-
ma, a koj om se nastojalo popraviti one koji se opiru
vaspi tni m normama. Liavanje sl obode i zatvaranje
su tako opravdavane potrebom za popravljanjem i
pobol j anj em, a raanje azila u najtenjoj je vezi sa
ovom kategori j om.
3. "Onanisti" se javljaju u korelaciji sa novi m odnosi -
ma i zmeu seksual nosti i porodi ne organi zaci j e i
sa novi m znaenj i ma pri pi sani m telu i zdravlju.
Onanija j e si mboli sala slabost savesti spram sen-
zual nog tela i mekoputanosti . Seksual no korienje
sopstvenog tela predstavljalo j e izvor neodreenog
niza fizikih poremeaj a i bilo je pl odna podl oga
raznolike patologi je.
Tako je abnormal na j edi nka proistekla iz prav-
no-prirodne izuzetnosti udovi ta, mnotva ne-
popravljivih i svih aparata za nj i hovu popravku i iz
lavirinta deije seksualnosti . Abnormal ne je trebalo
razgraniiti od normal ni h zato da bi se postupci
vaspitanja i obrazovanj a - uobliavanja j edi nke
koja efikasno funkci oni e - mogl e uspeno spro-
voditi i zgrai vanj em drutveni h normi i normal-
263
0 FUKOU
nog ponaanja. One osobe kod kojih to nije pol a-
zilo za rukom, trebalo je odvojiti da bi im se pruila
ansa da se pomou raznih drutvenih institucija i
specifinih aparata zaodravanj ei popravkudrutva
izlee i normalizuju - odnosno iznova asimiluju
u preovjaujui poredak zasnovan na normama.
Ukoliko ovaj projekat ne uspe, postojee drutvene
institucije predstavljaju obj ekti vnog j emca njihove
kontrole i sputavanja onih ponaanj a kojima mogu
ugroziti ne samo druge, ve i sebe.
"Potroene kategorije": Potvrda progresa
nauke ili patologizacija drutva?
Projekat razdvajanja normalni h od abnormal ni h
predstavlja dugotraj an poduhvat koji se sprovodi,
doteruje i menja otkada je konstituisana di men-
zija normalno-patoloko. Naalost, njena hetero-
genost i prikrivena di sharmoni j a ranije pomenuti h
dimenzija dovela j e do t oga da se u j ednoj di men-
ziji razgranienja meaju i prirodno, i kulturno, i
obiajno, i etiko, i pravno i j o mnogo t oga. Zato
nije udno da je veliki deo psihijatrijskih napora
bio posveen traganj i ma za j ednom kategori zaci -
j om patolokog ponaanj a u kojoj e biti obel o-
danjen j asan kriterijum razlikovanja i u kome e se
uredno klasifikovati svi postojei oblici mentalnih
poremeaja.
Ameri ko psihijatrijsko udruenj e u zvani nom
Di j agnosti kom i statistikom pri runi ku verzija IV
(u daljem tekstu DSM-IV), daj e sl edeu definiciju
mental nog poremeaj a:
"U DSM-IV, svaki mentalni poremeaj opojmljen
je kao kliniki znaaj an ponaajni ili psihiki sin-
drom ili skl op koji se dogaa u j ednom poj edi ncu
i koji je povezan sa trenutnim nevoljama (tj. bolan
simptom) ili nesposobnosti ma (tekoama u j ednoj
ili vie vani h oblasti funkcionisanja) ili sa znaaj no
poveani m rizikom od smrti, bola, nesposobnosti , ili
nekog vanog gubi tka slobode. Pored ovoga, ovaj
sindrom ili sklop ne sme da bude samo neki oekivani
ili kulturno sankci oni sani uzvrat na neki poseban
dogaaj , na primer smrti voljene osobe. tagod da
je originalni uzrok, on mora da bude razmotren kao
manifestacija ponaajne, psiholoke i bioloke dis-
funkcije u poj edi ncu. Ni devijantno ponaanje (tj.
politiko, religiozno ili seksualno) niti sukobi koji su
primarno na relaciji pojedi nac i drutvo, nisu men-
talni poremeaji ukoliko devijantnost i sukob nije
si mptom disfunkcionisanja pojedinca na nain koji
je gore opisan" (APA 1994: xxi-xxii).
Najblae reeno, ovi m naporom uobli en j e
j edan kriterijum koji je sasvi m nejasan. To moda
ne bi bilo tako strano da DSM-IV ne predstavlja
vi edeceni j sku krunu psihijatrijskih napora da se
patoloko definie i klasifikuje.
Nastojanje da se mentalni poremeaji to j as-
nije definiu dovelo j e do toga da terminologija za
iskazivanje mentalnih poremeaja napreduje i iri
se zastraujuom brzi nom.
1
Umesto prihvatanja
zdravorazumskog uverenja da je do porasta broja
mentalnih poremeaja doveo napredak nauke, koja
u poslednjih dvadesetak godi na raspolae monijim
sredstvima kojima se otkrivaju mnogi poremeaji
koji su do sada izmicali moi ma zapaanja, ovaj
trend se moe posmatrati i kao projekat patologi-
264
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
zacije drutva, jer se pod vel om otkria postojeih
neprirodnosti i disfunkcija u ponaanju uobliavaju
razne kategorije koje su proishod moralnih poduhva-
ta primerenih drutvenim standardima. "Psiholoka
zavisnost od interneta" predstavlja najnoviji primer
abnormalnosti za koju se tvrdi da postoji nezavisno
od ivotnih situacija i kulture kojoj pripadaju osobe
koje se proglaavaju poremeeni m na ovaj nain.
Sve vie ljudi se proglaava poremeeni m a istovre-
meno se ne eksplicira kriterijum poremeenosti
koji povlauje interesima nedovoljno j asno dife-
renciranih drutvenih grupa. Naalost, ovaj trend
prisutan je od samog poetka upotrebe dimenzije
normalno-patoloko. Njena istorija puna je mnogi h
"ontoloki evidentnih"mentalnih poremeaja koji su
nestali iz psihijatrijske prakse i postali posebna vrsta
"potroenih kategorija" u dijagnostikovanju abnor-
malnosti.
Tomas Sas, j edan od rodonaelnika antipsihi-
jatrijskog pokreta u svojevremeno veoma uticajnoj
knjizi "Proizvodnja ludila" daje detaljan pregled
gl avni h dogaaj a u krstakom ratu koji je protiv mas-
turbacije voen vie od dvesta godi na.
2
Teko je rei
kada je di j agnoza masturbacije u potpunosti nestala
iz psihijatrijskog aparata, ali je sasvim j asno da se na
masturbaciju danas gl eda sa mnogo vie bl agon-
aklonosti nego pre par stotina godi na.
3
"Ontoloki
evidentan" status masturbacije kao psihikog
poremeaja koji ozbiljno moe da ugrozi sudbi nu
oveanstva j ednostavno je "ispario". Masturbacija je
danas prihvaena kao deo svakodnevni h aktivnosti,
stanje koje odgovara propisima i oekivanjima savre-
menog drutva. Drugi m recima, stanje normalnosti.
Naalost, masturbacija nije jedi ni poremeaj koji
je dugo vremena bio uvreen u psihijatrijsku praksu,
a zatim j ednostavno nestao iz nje. Mada su homosek-
sualne aktivnosti istoriarima odavno poznate (u
kulturnim specifinostima antikih vremena bile su
tretirane pre kao pitanje i votnog standarda nego
psihikog poremeaja), one su se na patolokoj sce-
ni pojavile u drugoj reviziji DSM-a iz 1968. godi ne,
kao j edna vrsta od deset navedenih seksualnih devi-
' Anal i zuj ui ovaj projekat, Gergen i saradni ci (Gergen, Hoffman, Anderson 1996) opomi nj u d a j e 1929. godi ne publ i kaci j a del a
"Neuroze" Izraela Vekslera broj al a samo dvanaest kategori j a psi hi ki h poremeaj a. Obj avl j i vanj e Rozanof ovog "Prirunika za psi -
hijatriju i ment al nu hi gi j enu" 1938. godi ne obuhvati l o j e etrdesetak psi hi ki h poremeaj a, od koj i h su mnogi - kao "moral na de-
fi ci j entnost", "vagabundstvo", "mi zantropi j a" i "mast urbaci j a"- nestali i z upotrebe. Nedugo zati m, 1952. godi ne, Ameri ko drutvo
za psihijatriju obj avi l o j e prvi Di j agnosti ki i statistiki pri runi k za mental ne poremeaj e u kome se nalazi 198 razliitih mental ni h
poremeaj a. U nj egovom dr ugom i zdanj u, DSM-II, i z 1968. godi ne, pomi nj e se 221 kategori j a. Po obj avl j i vanj u DSM-III, 1980.
godi ne, ovaj trend se nastavl j a i broj kategori j a psi hi ki h poremeaj a u etvrtoj verzi ji i z 1994. godi ne (DSM-IV) narasta na 340, sa
t endenci j om dal j eg porasta.
2
1716. Teorija po kojoj masturbaci j a uzrokuj e l udi l o zaeta j e obj avom del a Onani j a, ili odvratni greh samooskvrnua (nepoznatog
autora) u Londonu. Knj i ga j e prevedena na mnoge j ezi ke i do 1746. godi ne doi vl j ava 80. i zdanj e; 1812. Bendami n Ra u pr vom
ameri kom udbeni ku psihijatrije zakl j uuj e da masturbaci j a uzrokuj e razne sl abosti , i zmeu ostal i h i sl aboumnost; 1816. 2an
Eskvi rol tvrdi da se masturbaci j a u svi m zeml j ama pri znaj e kao opti uzrok ludila. Do 1838. godi ne, on epi l epsi j u, mel anhol i j u i sa-
moubi st vo dodaj e stanjima uzrokovani m mast urbaci j om; 1850-1900. Psihijatrijsko uenj e da masturbaci j a uzrokuj e ludilo dosti e
265
0 FUKOU
jacija. Brojne demonstracije politiki aktivnih grupa
homoseksualaca koje su usledile sedamdesetih go-
dina dovele su do toga da u dananjoj verziji DSM-IV
homoseksualnost shvaena kao poremeaj ustupila
mesto homofobiji, odnosno poremeaju koji se za-
sniva na strahu od patolokih aspekata homosek-
sualizma. Relativno kratkotrajan izlet j ednog oblika
seksualne aktivnosti u polje patolokog ponaanja
manje je interesantan od legitimiteta koji je tokom
ovog perioda davan razliitim postupci ma za leenje
homoseksualnosti. Kai nsi Ki rkdaj u iscrpan pregled
metoda kojima se tokom ovog perioda u psihijatriji
homoseksualnost "leila":
Hirurke intervencije: kastracija, vazektomi j a, lo-
botomija, sterilizacija, klitoridektomija i histerek-
tomija.
Hemijske intervencije: seksualni stimulansi, sek-
sualni depresanti, hormonske injekcije (estrogena,
testosterona, pranturona, itd.), farmakoloki ok:
matrazol, LSD.
Psiholoke intervencije: apsti nenci j a, terapija
pri l agoavanj a, psi hoanal i za, hi pnoza, razni oblici
averzivne terapije, grupna psihoterapija, desen-
zitizacija, pri mal na terapija.
Druge procedure: anafrodizijaci, elektrookovi,
i t d.( Kut chi ns&Ki r k1997: 59) .
Na pitanje da li su psihijatri koji su homoseksu-
alce godi nama podvrgaval i ovi m bol ni m i surovi m
metodama bili politiki mani pul i sani , rtve naune
zabl ude, ili, pak homofobi koje treba leiti - j o
uvek nije odgovoreno. Zbog t oga se ovaj rad moe
posmatrati i kao svojevrsan vi d rasprave o ovom
pitanju.
Meutim, masturbaci ja i homoseksual i zam
ni su j edi ni primeri di j agnoza ija se "ontoloka evi-
dentnost" menjala u razliitim kulturama i epoha-
ma. Postoji pregl ed i tavog niza di j agnosti kovani h
kategorija mental ni h poremeaj a i di j agnoza
(Hare-Mustin & Marecek 1997) ija je "ontoloka
vrhunac. Poj edi nac koji j e hteo da okuj e, vee ili stavi poj as nevinosti nekom detetu ili duevnom bol esni ku, da i h tue, plai, ili ak
kastrira, mogao j e nai ovenog i pot ovanog lekara da to uradi mi rne savesti; 1869. Karl Ludvi g Kahl baum, nemaki psihijatar,
dao j e i me katatonija si ndromu za koj i se smatral o da j e ugl avnom uzrokovan dugot r aj nom ili preteranom masturbaci j om; 1890.
Donatan Hai nson, dekan Kral j evskog fakul teta za hi rurgi ju leci masturbaci j u obrezi vanj em i zast upa mi l j enj e da bi temeljitije
mere no to j e obrezi vanj e bi l a prava usl uga paci j enti ma oba pol a; 1905. Istaknuti psi hi j atar Bernard Saks preporuuj e da se mas-
turbacija kod dece leci kanteri zaci j om ki me i pol ni h organa; 1918. Ernest Dons, pi oni r bri tanske psi hoanal i ze smatra da e se
otkriti da prava neurasteni j a zavi si od preterane onani j e (Szasz 1982:301-312).
3
Lester Bernam, etrdesetdvogodi nj i rekl amni agent i gl avni j unak filma "Ameri ka l epota" (Ameri can Beauty - sni ml j en je u
produkci j i kue "Dreamworks Pi ctures" 1999 godi ne. Reirao ga j e Sem Mendi z po scenari j u Al ana Bol a, a gl avnu ul ogu u nj emu
tumai Kevi n Spejsi.), u poet ni m kadrovi ma sni ml j en j e u kupatilu dok govori : "Pogl edaj te me. Dr kam pod tuem. To e mi biti
najlepi trenutak u el om danu. Posl e e dan biti sve gori i gori." Shvatanj e abnormal nosti se vr emenom toliko promeni l o da ova
scena kod gl edal aca nije i zazval a strah da e se gl avnom j unaku osuiti ki ma, ili da e biti povod da i m deca krenu na put bez
povratka, ili daj e ova opscena radnj a, neto to moe na bi l o koji nai n ugroziti drutvo.
266
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
evidentnost"ustvari predstavljala udno jedi njenje
medikalizacije pravnog, soci j al nog i ekonomskog
diskursa. Ova evi dentnost je vremenom isparila iz
medicinske prakse, ali je njen efekat za ljude, koji su .
zahvaljujui ovi m di j agnozama tretirani kao abnor-
malni, bio daleko od bilo kakvog isceljenja.
Najdrastiniji primer verovatno predstavlja
di j agnoza drapetomania, skovana od grki h rei
drapethes - trati, beati i mania - gonj enj e. Ovu
di j agnozu smislio j e 1850. godi ne Semj uel Kartrajt
(Samuel Cartwright) da bi oznai o patoloko svojst-
vo robova da tee ka slobodi
1
. Pored drapetomanije,
koja se odrala sve do pot punog uki danj a ropstva,
u amerikoj psihijatrijskoj praksi koriena je i di ja-
gnoza dyaesthesia aethiopica, ili patoloko svojstvo
robova, obojenih i siromanih, da ne potuju privatno
vlasnitvo]
Pored t oga, u domenu kri vi nog prava, me-
dikalizovan je drutveni in krae. Od kako su se
s kraja XIX veka, u ve ustal j enom industrijskom
nai nu proizvodnje, pojavile robne kue, j edan vid
krae je izmeten iz kaznenog i kri vi nog u medi -
cinsko-psihijatrijski dornen. Uklanjanje pulta koji
je delio robu i kupce, poveal o je ne samo promet
robe, ve i krau. Meutim, kraa se nije podj ed-
nako pravno tretirala, jer je j edan vi d krae ostao u
pravno kazneni m, a drugi premeten u psihijatrijski
domen. Krale su osobe iz svih drutvenih slojeva,
ali bogati m osobama iz viih drutvenih slojeva
(najee enama koje su u kupovi nu ile redovnije
od mukaraca), koje nisu odol eval e izazovu krae,
pripisivana je di j agnoza kleptomanije. Sa druge
strane, i denti no ponaanj e - kraa - siromanih
osoba iz niih drutveni h slojeva ostala je u
domenu kri vi nog prava. Dakle, kleptomanija se
koristila za oznaavanj e oni h osoba koje su proce-
njene kao osobe koje nisu imale finansijske potrebe
za kraom, a ipak su krale - to je "evidentno" bilo
posledica neke fundamental ne duevne bolesti
koja j e ovakve osobe oslobaala odgovornosti za
njihove postupke. Ovakvi m nai nom konceptu-
alizacije, moralni integritet vl adaj ue klase ostajao
je nedirnut, a njena ekonomska i pravna pozicija su
time povlaivane.
4
Bilo bi zavaravaj ue misliti da je uticaj
di j agnosti kog di skursa psihijatrije na graanska
prava stvar davne prolosti. Di j agnoza Metafizika
intoksikacija, podvrsta hebefrenije koriena meu
psihijatrima u Sovj etskom Savezu, odnosila se na
adolescente zateene u refleksivnim preispitiva-
njima smisla ivota, religije i svoje ul oge u svetu. Za
odrasle disidente bila je rezervisana di j agnoza soci-
jalna izofrenija -jer normal na osoba evi dentno ne
moe da zamisli bolji vi d drutvenog ureenja od
komuni sti kog. Obe ove di j agnosti ka kategorije
4
Jo j edan slikovit primer odnosi se na kri mi nal i zovanj e i tavi h sistema tradi ci onal ni h predstava o braku, porodi ci i seksual nosti .
Nekada sasvi m normal ne, tradi ci onal no obavezuj ue veze ena od oko dvanaest godi na (koje su po dananj i m kriterijuma j o
uvek devojice), i mukaraca naj ee mnogo starije dobi , bile su osnova prouavanj a etnologije. Po dananj i m kri teri jumi ma, sek-
sual ni odnosi odrasl i h sa osobama ml ai m od 16 godi na spadaj u u dornen pedofilije, pat ol okog ponaanj a, i predstavljaju sek-
sual ni del i kt - j ednu vrstu kri vi nog del a. Bilo bi i nteresantno zami sli ti suenj e Al eksandru Mekenzi j u, prosl avl j enom evropskom
267
0 FUKOU
sovjetske psihijatrije odral e su se u upotrebi sve
do 1991. godi ne. Leenj e ovih oboljenja takoe
nije imalo isceljujue efekte, ali su njime uspeno
opravdavane razliite vrste politikih obrauna
- slanje u gul age i sl.
Prototipska klasifikacija po kojoj su mentalne
bolesti j edna vrsta greke prirode, zasnovana j e
na "ontoloki evi dentnom" shvatanj u o devijaciji
abnormal ni h osoba od "normal nog psi hi kog
funkcionisanja". Vremenom j e zakl j ui vano da iz-
vesna ponaanja lee van grani ca razuma i ona su
oznaavana kao "mentalne bolesti", i pritom su se
koristile posebni referentni okviri za njihovu klasifi-
kaciju (Horvvitz 2002). S poetka, na ovaj nain okval -
ifikovan je samo mali broj ozbi l j no poremeeni h
osoba. Vremenom, ograni ena upotreba psihijatri-
j ski h etiketa se nezami sl i vo proirila. Raznovrsnost
stanja koja se trenutno klasifikuju kao abnormal na,
ogroman broj i iroka rasprostranjenost ljudi za koje
se pretpostavlja da pate od ovi h bol esti , ali i rastui
broj profesionalaca (i profesija) zadueni h za nji-
hovo zbrinjavanje su bez presedana. Razlozi zbog
kojih se ljudi danas potpuno l egi ti mno obraaju "V"
profesijama, pre samo stotinak godi na bili su pot-
puno nezamislivi. Ono to danas nazi vamo "inter-
mitentnim emoci onal ni m poremeaj em" nekada
j e predstavljalo povremeno "pucanj e filma" osoba
pritisnutih ivotnim tekoama. S druge strane, le-
gi ti mne procedure leenja "abnormal ni h" koje su
nekada sprovoene danas bi mnoge lekare odvel e
u zatvor zbog "abnormal ne" nasilnosti prema paci -
j enti ma. Odreena ponaanj a u neki m kulturama
imaju status iroko prihvaenih obi aj a, a u neki m
predstavljaju nedopusti vo krenje ljudski h prava.
Neki vi dovi nasilja, koje u mnogi m kulturama pred-
stavlja drutveno pri hvaenu normalnost, reguliu
se nedopusti vi m nasiljem protiv itavih kultura
zbog nedopusti vog stava drugi h kultura da j e tak-
vo ponaanj e nedopusti vo.
5
Brojni eksperti za prouavanj e "ontoloke evi-
dentnosti " abnormal nog tako su se ogluili o upo-
zorenja antropol oga. Pri hvaene zapadne definicije
normalnosti davno su dovedene u pitanje (Bene-
dict, 1934), jer stanja i ponaanj a koja neka drutva
smatraju abnormal ni m - paranoj a, napadi , transevi
i slino - esto imaju status normalnosti u drugi m
kulturama. S druge strane, ponaanj a koja su nor-
malna u kulturi Zapada, drugai j e se tretiraju u
drugi m kulturama. Osoba koja se danas doivljava
kao raspol oena, srena i skl ona provodu, kod Do-
buanaca u Melaneziji bila bi doi vljena kao - l uda.
Zato je teko oteti se utisku da kulturne norme
specifinosti ponaanj a pri padni ka Zapadne civili-
zacije nisu podj ednako na udaru patologizacije kao
i kulturne specifinosti emi granata koji je naselja-
vaju.
6
istraivau severnoameri kog konti nenta po kome j e reka, trea po veliini na ameri kom konti nentu, dobi l a ime (MacKenzi e
River). Mekenzi se u svojoj 48. godi ni oeni o etrnaestogodi nj om devoj i com. U bri tanskom parl ament u j e kraj em devetnaestog
veka sagl asnost roditelja za udaj u erki pomerena sa 12 na 13 godi na.Tada ni kakvog zl ostavl j anj a nije bi l o. Po dananj i m meri l i ma,
on j e seksual no zlostavljao j ednu devoj i cu - to ga ini pedofi l om. Nepri merenost kri teri j uma "ontol oke evi dentnosti " ovde
postaj e evi dentna.
268
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
Karakteristina shvatanja moi u diskursu
drutvenih nauka
U preovlaujuim koncepci j ama koje su prolog
veka dominirale u zapadnom miljenju, mo je
najee shvatana kao j ednostavni kvantitativni
fenomen. U tome smi sl u, ona j e opi si vana kao nita
drugo do uoptene sposobnosti da se dela (Lukes
1974). 0 tome najreitije govore i razliiti primeri
definisanja moi kao sposobnosti u razliitim dis-
ciplinama drutvenih nauka. Kao veoma reprezen-
tativan primer odreenj a moi u psi hol ogi j i , i zd-
vaja se Meklilandov poj am motiva moi : cilj tog
motiva je da se ovek osea mono i da se mono
ponaa. Mo se stoga shvata kao entitet koji moe
da se ogranii na i ndi vi dual ne motive (McClelland
1975). Zati m, u domenu soci ol ogi j e, pri kl adnu
ilustraciju predstavlja Blauova definicija moi kao
sposobnosti osoba ili grupa da nameu svoju volju
na druge uprkos otpora tih drugi h - koristei se
zastrai vanj em - ili u formi uskraivanja redovnih i
zasl ueni h nagrada - ili u formi kanjavanja i raznih
drugi h sankci j a (Blau 1964). Naj zad, posebno j e el -
egantna j edan od definicija moi kao sposobnosti
u ekonomi j i , gde j e mo definisana na nivou poj e-
di nca odreena j ednostavno kao sposobnost neke
osobe da dobi j e ono to hoe (Boulding 1989).
Shvatanj a u kojima se mo odreuje kao
j ednostavna sposobnost da se dela na odreen
nain, veoma slino tretira sve razliite vrste moi :
psi hol oku, soci ol oku, politiku, elektrinu, ili mo
nekog motora ili mai ne. U njima, mo je shvaena
kao kvantitativna sposobnost koja se moe akti-
virati zarad razliitih namera. Ljudi koriste mo -
kako naspram stvari, tako i naspram drugi h osoba.
5
Prilikom svetskog prvenstva u f udbal u, odranog u Koreji 2002. godi ne, speci fi nosti i shrane j ednog naroda uzburkal e su svet.
U protesti ma gl obal ni h razmera, kori enj e pasa u korejskoj ishrani progl aeno j e abnormal ni m, a da pri tom normal nost veoma
rairene navi ke da se embri on neroenog pileta pomean sa ul j em servira kao i nternaci onal ni prehrambeni delikates (poznatiji
kao majonez) - nije uopte dovoena u pi tanj e. Ni j ezgor eg pomenuti da je j edno isto ponaanj e - ui vanj e mari huane - u Zapad-
noj civilizaciji medi kal i zovano kao vi d abnormal ne zavi snosti od droge, i kri mi nal i zovano kao kri vi no del o, i komerci j al i zovano
kao vi d profi tabi l nog narko-turi zma. "Normal ni " habi tus osobe koja sebi ovo ui vanj e priuti tako moe da varira od bol ni ce, preko
zatvora do hotela.
6
U "Pri runi ku za zdravlje emi granat a" (Loue 1998) opi sani su poremeaj i kao "Bolest duhova" koj a je opi sana kao stanje u kome
j e neko preokupi ran poj avama kao to su duhovi , smrt ili premi nul e osobe. Saoptenj a o kontaktu sa premi nul om osobom koj a
dol aze od strane emi granata sa j uga ameri kog konti nenta bi e okval i fi kovane kao si mptomi ove "bolesti", dok e se takvi sadraji
pri padni ka zapadne civilizacije naj ee biti okarakteri sani kao autenti ne "nadnaravne" sposobnost i ili nj i hovo si muli ranje.
Poremeaj "Zl o oko" iji si mpt omi - svrab koe, gl avobol j a, j ecanj e, nervoza i poremeaj sna - predstavl j aj u posl edi cu uroka neke
osobe, karakteristika j e ment al nog stanj a poj edi naca i z l ati noameri ki h kultura, ali ne postoji ni u j ednom pri runi ku za pri pad-
nike Zapadne civilizacije. Zato ne i zgl eda dal eko od pameti oekivati da u skoroj budunost i gl obal i zovanog sveta kori enj e
razliitih arina u proceni psi hi kog zdravl j a i tavi h l okal ni h kultura bude progl aeno "abnormalni m". Buj anj e di skursa patol ogi za-
cije drutva pol ako uzi ma svoj danak.
269
0 FUKOU
Ovo dalje znai da elje oni h osoba koje poseduju
vie moi preovlauju nad eljama oni h koji imaju
manje moi. Shodno tome, ovaj pristup sugerie
postojanje j ednog neravnomernog odnosa izmeu
onih koji koriste mo za svoje privatne potrebe i
onih koji su izloeni posl edi cama ove upotrebe,
odnosno upotrebe moi . Ovako shvaena, mo se
posmatra kao instrument domi naci j e sa razorno
snani m dej stvom: mo moe da uniti.
S druge strane, pak, previranja u drutvenim
naukama s kraja proteklog veka dovela su do pre-
ispitivanja odrivosti shvatanja moi kao sposob-
nosti, tako da su u njima predl oena drugai j a
odreenja ove pojave. Shodno tome, mo se u ovi m
odreenjima poi ma kao neto to ne ukljuuje
samo sposobnost, ve i pravo da se del a, a pritom
i sposobnost i pravo poi vaj u na nekoj vrsti pris-
tanka onih osoba nad kojima se mo sprovodi . U
ovom smislu, mo se posmatra kao svojstvo koje
pre svega operie na bazi legitimiteta. Na ovom
mestu bie izdvojena dva primera definisanja
moi kao l egi ti mnog svojstva. Prvo je Parsonsovo
shvatanje u kome se mo posmatra kao uopteno
svojstvo pomou koga se obezbeuj e sprovoenj e
povezujui h operacija j edi ni ca u si stemu kolektivne
akcije u kome su obl i gaci j e l egi ti mi sane kao sredst-
vo ostvarivanja ciljeva od zaj edni kog interesa (Par-
sons 1954). Drugo je Fukoovo odreenj e moi kao
uinka preovlaujuih pogl eda na svet koji zbog
svoje dominacije postaju l egi ti mni . U ovom sl uaj u,
mo se posmatra kao j ednoznana karakteristika
odnosa izmeu ljudi: definisanje sveta ili osobe na
nain koji nekome dozvol j ava da nekanj eno radi
ono to eli predstavlja vrenj e moi (Fuko 1997).
U ovi m odreenj i ma, mo se posmatra kao instru-
ment znanj a: mo moe da proizvodi.
Fukoova kratologija
Nasuprot navedeni h uenj a, u kojima je mo
definisana kao j edna vrsta sposobnosti koja
poj edi nani m osobama ili grupama osoba moe
omogui ti neku vrstu domi naci j e, po svojoj vanosti
i uticaju na drutvene nauke izdvaja se Fukoova
kratologija, odnosno nj egovo shvatanje moi .
Zdravorazumski pogl ed na svet koji preovlauj e
u nekoj kulturi, Fuko (Foucault 1971; 1990; 1997;
1998) naziva znanj e, i ono je neodvoj i vo od moi .
Znanj e u ovom odreenj u nije shvaeno kao is-
tina o svetu, ve j edna perspektiva koja predstav-
lja vodi za drutvenu akci j u i koja omoguava
drutveno delanje. Drugi m reima, svako znanj e
sa sobom kao potencijal nosi drutvenu praksu
da se dela na j edan, a ne na neki drugi nai n. Tako
se neki vi dovi ponaanj a favorizuju, dok se ostali
margi nal i zuj u. Zbog t oga, sve ono to neka osoba
moe da uradi drugoj osobi (odnosno njena prava,
dunosti i obaveze spram drugi h ljudi) zavisi od tre-
nutno pri hvaenog znanj a. U skl adu sa tim, mo se
posmatra kao posl edi ca znanj a, kao uinak datog
diskursa, odnosno kao obl i k odnoenj a. Definisati
svet ili osobu na nain koji dozvol j ava onome ko
definie da se prema svetu ili prema raznim oso-
bama u svetu ponaa onako kako on ili ona to eli,
jeste vrenje moi . Kada neto konstruiemo na
neki poseban nai n mi i stovremeno proi zvodi mo
znanj e koje nuno sa sobom nosi mo. Zato se mo
uvek pie kao par mo/znanje:
270
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
"Moda treba odbaci ti i tradi ci onal no shvatanje
po kojem znanj e moe da postoji samo tamo gde
su odnosi moi i zostavljeni i da se razvija samo iz-
van njenih nal oga, zahteva i interesa. Moda treba
odbaciti i verovanj e da mo ini oveka l udi m i da
j e, zauzvrat, odri canj e moi j edan od predusl ova
znanj a. Umesto t oga, treba poi od pretpostavke
da mo proi zvodi znanj e (ne samo ti me to ga
podrava jer joj slui ili, pak, ti me to ga pri menj u-
je jer j oj koristi); treba prihvatiti da se mo i znanj e
neposredno uzaj amno usl ovl j avaj u - ne postoj e
odnosi moi bez uobl i avanj a pol j a znanj a koje
je sa njima povezano, niti bi l o kakvo znanj e koje
istovremeno ne pretpostavl j a i ne konsti tui e od-
nose moi " (Fuko 1971: 33-34).
S obzi rom da postoj e brojni alternativni
nai ni da se neki dogaaj osmi sl i i konstrui e,
preovl auj ui diskurs o nekoj oblasti (kao to je
to sluaj sa nekom pol i ti kom i deol ogi j om, ili
nauni m shvatanj em sveta) stal no nailazi na os-
poravanj e. Zato se mo koj a j e i mpl i ci tno pri sutna
u svakom di skursu obel odanj uj e samo na osno-
vu otpora na koji nailazi u nekom dr ugom di s-
kursu. Mo i otpor samo su dve strane j edne iste
medal j e.
Meuti m, mo se ne shvata samo kao repre-
si vna snaga. Umesto t oga, smatra se da ona ima
naj vei ui nak kada proi zvodi znanj e. Vrenj em
moi proi zvodi se ono to zovemo stvarnost! Zato
j e neophodno razlikovati mo od brutal ne sile:
represija i nasilje zapravo predstavl j aj u nedostatak
moi . Nasilje i tlaenje se pri menj uj u kada se uti-
caj moi i scrpi , oslabi ili doe do svojih krajnjih
grani ca. Zat o Fuko i kae da nasilje uni tava, a mo
uobl i ava i proi zvodi .
Mo se sprovodi na drugi m osobama, a ne na
stvarima. Pitanje predstavlja pitanje domi naci j e
nad drugi ma, a ne nekog svojstva. Mo se vri nad
del anj em ljudi, a ne - kao u sluaju fizike sile i nasi-
lja - nad nj i hovi m tel i ma. Zato je pitanje kojim se
kratologija bavi stvar odnosa, a ne neke unutranje
sutine. Zbog t oga ne treba postavljati pitanja
tipa "ta je mo?" i "Otkuda mo?", ve "Kako se
mo vri, kojim sredstvima?" i "ta su efekti vrenja
moi?" Mo ne predstavlja vlasnitvo vl adaj ue
klase, drava ili suverena, ve strategiju: efekti moi
proizilaze iz manevara, taktika, tehni ka, Ltd. Ona ne
podrazumeva samo uskraivanje za nemone, ve i
ul aganj e i prenos u njih. Tako shvaena, mo pred-
stavlja mnotvo odnosa sila koje obl i kuj u nemone
na nain koji je poeljan sa take gl edi ta onih koji
vre mo. Zato mo nije razoblienje i unitenje
nemoni h kao to je to sluaj sa nasiljem i brutalnom
silom u odnosi ma. Ovu tvrdnj u najbolje ilustruje
sluaj rimske drave, koja je bila podrana svoj i m
legijama, naj znaaj ni j om voj nom snagom svoga
vremena, i nj enom naj znaaj ni j om poj edi nanom
rtvom - Isusom Hri stom. Ri mske legije odavno
nemaju nikakav uticaj, dok j e mo njihove rtve j o
uvek veoma aktivno prisutna u obli kovanju ivota
velikog broja ljudi na planeti.
Vano je istai da mo cirkulie kroz drutvo i
vri se putem mree koj om su svi zahvaeni . Dru-
gi m recima, moi nema i zvan drutveni h odno-
sa, jer mo nije svoj stvo j edne i ndi vi due. Pored
t oga, poj edi nac nije samo agens pomou koj eg
271
O FUKOU
se vri mo, jer poj edi nac ne poseduj e mo, niti
se vrenj em moi nj egovi ili njeni lini potencijali
gaze ili otuuj u. Osnovni ui nak moi upravo je u
tome da se izvesni naini konstruisanja stvarnosti
ustanovljavaju i konsti tui u kao poj edi nci . Prema
ovom shvatanj u, i ndi vi dua i stovremeno predstav-
lja i proi zvod moi i el emenat nj ene artikulacije.
Osnovne tehni ke moi su di sci pl i novanj e i
nadgl edanj e. Di sci pl i novanj e j e tehni ka moi koja
obezbeuj e procedure za treniranje ili pri nudu i ndi -
vi dua ili kolektiva. Instrumenti di sci pl i nuj ue moi
su: (a) hijerarhijsko posmatranj e, (b) normal i zuj ui
sudovi i (v) ispitivanje:
"Dugo obi an ovek... ni j e bi o predmet
deskripcije. Biti vi en, posmatran, podrobno opi si -
van, praen i z dana u dan nepreki dni m procesom
beleenja - bila je povl asti ca. Hroni ka o nekoj os-
obi... bila je deo rituala koj i ma se oi toval a nj ena
mo. Meutim, di sci pl i nski postupci izokreu taj
odnos, sputaju prag j edi nke podl one ispiti-
vanj u i od tog odnosa stvaraju sredstvo kontrole
i metod vladanja... Takvo bel eenj e poj edi nosti iz
svakodnevnog i vota vi e nije hijerarhizacija ve
postupak objektivizacije i poti nj avanj a. Postu-
pak ispitivanja, kao ritualno i uj edno 'nauno'
utvrivanje i ndi vi dual ni h razli ka, kao vezi vanj e
svakog poj edi nca nj egovi m osobeni m karakter-
istikama (za razliku od ceremoni j al a u koj i ma se
manifestuju status, roenje, porekl o, povl asti ce i
funkcije) oznaava poj avu novog nai na vl adanj a
l j udi ma: sada svako kao status dobi j a l i na obel ej a
a kao izriitu odredni cu one crte, mere, odstupa-
nja i'ocene'koji su mu svoj stveni i koj i ma od nj ega
u svakom sl uaj u, stvaraju poseban' sl uaj "' (Fuko
1997:217-218).
Uz pomo hijerarhijskog posmatranj a us-
postavl j a se veza i zmeu vidljivosti i moi . U njoj j e-
dan aparat, napravl j en speci j al no za posmatranj e,
i ndukuj e efekte moi i ona sredstva pri nude koja
i ne subj ekte posmatranj a potenci j al no vi dl j i vi m.
Druga tehni ka moi , nadgl edanj e, epi tomi zova-
na j e u Bant amovom "Panoptikonu". Panopti kon
predstavlja i deal no zami l j en zatvor u koj i ma je
ponaanj e zatvoreni ka pot puno otkri veno i vidlji-
vo uvaru ili uvari ma koji su nevidljivi za zatvore-
nike i nalaze se u kuli koja je central no postavl j ena
tako da zatvoreni ci ne mogu da znaj u ak ni da li u
kuli ima i koga, odnosno da li ih uvari uopte pos-
matraju. Zbog t oga se zatvoreni ci ponaaj u kao da
su sve vreme nadgl edani . Usled nemogunosti da
nadgl edaj u osobu koja i h nadgl eda, zatvoreni ci
pounutruj u proces nadgl edanj a - i to u skl adu sa
preovl auj ui m standardi ma normal nosti . Ovaj
proces Fuko nazi va samodi sci pl i nom. Ono to nas
ini samodi sci pl i novani m j e di sci pl i nuj ui diskurs.
Zbog t oga, j edan od naj vani j i h manevara moi
ini pozi ci oni ranj e u di skursu, odnosno borba za
prisvajanje oni h atri buta koji unutar datog di s-
kursa sa sobom nose vane privilegije. Verovatno
najbolji primer borbe oko pozi ci oni ranj a u di s-
kursu jeste nastoj anj e razliitih politikih snaga u
svetu da drugu stranu predstave kao nel egi ti mnu
i teroristiku, a i denti ne post upke svojih pri pad-
nika kao opravdane i osl obodi l ake.
Meutim, s obzi rom na to da panoptikoni ni-
kada nisu bili i zgraeni , postavlja se pitanje ko
272
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
nadzire ponaanj e ljudi umesto zatvorski h uvara?
Pomou kojih procesa, institucija ili mehani zama
se ljudi normali zuj u u savremenom drutvu? Ko
onda nadzire ponaanj e ljudi? Najprostije reeno,
to rade ljudi sami - kroz procese vaspi tanj a i ob-
razovanja, kroz i nsti tuci j e si stema i kroz meha-
ni zme graenja svojih subj ekti vnosti . Preciznije
reeno, svi psi hol oki entiteti (koji se ne mogu
videti gol i m okom, a o koj i ma se zakl j uuj e na
osnovu ponaanja) pomou kojih se iskazuje sub-
jektivitet ljudi - ego, samstvo, linost, identitet itd.
- predstavljaju izbore ljudi (ne nuno u potpunosti
osveene) u skl adu sa dati m (ekspl i ci tni m ili i m-
plicitnim) drutveni m normama. Ljudi su u poziciji
da vre izbor naina pomou kojih misle da mogu
da ostvare svoje namere, pl anove i elje. Vrei
ove izbore ljudi postepeno grade i uobl i avaj u
svoj identitet. Istovremeno, oni se nal aze pod j a-
kim uticajem mree odnosa moi koja se vri u
drutvu kao proi shod preovl auj ueg pogl eda
na svet koji odravaj u razliite drutvene insti-
tucije - porodi ca, kol a, bol ni ca, policija, voj ska,
itd. Ovo se sprovodi uz pomo procesa vaspi tanj a
i obrazovanj a u skl adu sa jednim di skursom koji
preovl auj e nad mnogi m poti snuti m i margi nal -
i zovani m di skursi ma koji postoj e u drutvu. Shod-
no tome, proces znanj a koji se uvek saoptava
neki m si mbol i ki m si stemom (naj ee j e to j ezi k)
uobl i ava stvarnost u kojoj i vi mo. I j ezi k i komuni -
kaci j a predstavljaju kul turne prakse u okvi ru kojih
se konstituiu razliite stvarnosti . Oni obuhvataj u
one vi dove koje najee nazi vamo drutvenom
stvarnou (na primer soci j al ne kategori j e osoba
organi zovane pomou rase, roda, uzrasta, itd.),
kao i one vi dove za koje se smatra da predstavl j aj u
psi hol oku stvarnost (identitet, motivacija, linost,
itd.).
i
Fukoova kratol ogi j a sa sobom nosi bitan za-
okret u odnosu na liberalne teorije u kojima je
mo predstavljala pre svega j ednu represivnu sna-
gu. Jednost avno reeno, mo bi bila vrlo sl abana
stvar kada bi nj ena j edi na funkci j a bila da tlai,
ukol i ko bi se ona sprovodi l a samo kroz cenzure,
izostavljanje, bl oki ranj e i represiju - u maniru ve-
likog Super-ega koji postoji na j edan "negati van"
nai n. Nasuprot tome, mo j e j aka pre svega zato
to proi zvodi ui nke u domenu elje i znanj a. Mo
zato ne treba suvi e j ednost avno shvatati kao
represivnu silu, ve kao veoma sl oenu poj avu, koja
je zaodenuta i u pl at nai h elja - elje za znanj em
i elje za razumevanj em. Mo, i zmeu svih ostalih
svojih ui naka, proi zvodi zadovol j stvo i predstav-
lja veoma prijatnu stvar. Shodno tome, ukoliko
se razmatra odnos i zmeu znanj a i moi , vie
nije mogue shvatiti mo kao j ednu veliku "neg-
ativnost" kojoj se treba odupi rati . Umesto t oga,
mo treba posmatrati i kao j ednu osl obaaj uu,
emanci pati vnu snagu koja proi zvodi kako zado-
voljstvo, tako i smi sao ovl adavanj a koji, ak i ako
su zasnovani na nekakvoj iluziji, omoguavaj u
prijatni daak sl obode (Walkerdine 1988). Upravo
zbog ovog pozi ti vnog ui nka moi mogue j e
donekl e shvatiti zato vol j a za sti canj em znanj a i
elja za razumevanj em - pa i svi nai pokuaji da
na generaci j e koje dol aze prenesemo dragoceni
tovar znanj a i razumevanj a steenog sopstveni m
napori ma - bi va nekako osuj een oni m drugi m,
negati vni m aspekti ma moi .
273
0 FUKOU
U skl adu sa ovakvi m pri stupom, j edna od
gl avni h karakteristika moi (zasnovane na Fukoo-
voj kratologiji) je to to nj ene uticaje nije uvek i
svuda lako opazi ti i ustanovi ti , j er su nj ena de-
j stva naj ee taci tna i ni sko na ni vou opaaj ne
budnosti . Drugi m reci ma, mo nepri metno kol a
kroz kapi l arnu mreu drutveni h odnosa koj om
smo svi zahvaeni . Teko j e oteti se utisku da j e
i z ove perspekti ve got ovo sve drutvene odnose
mogue posmatrati kao odnose moi . Ali da bi
se neto posmatral o, prethodno se mora uiniti
vi dl j i vi m. A da bi se ui ni l o vi dl j i vi m, potrebno
j e osvestiti sve procese pomou kojih se mo
vri. Potrebno je proni knuti u broj ne strategije,
manevre i taktike pomou kojih se ona ostvaruje.
Drugi m reci ma, da bi mo mogl a da se prouava
neophodno j e prethodno procese pomou kojih
se ona sprovodi uiniti vi dl j i vi m (Fuko 1997). Ti me
se omoguava ne samo proni canj e u pravilnosti
ispoljavanja moi , ve i mogunost artikulisanja
ozbi l j ni j eg otpora pomou koga j e mogue pred-
l agati i boriti se za drugai j e alternati ve pomou
kojih se moe ostvariti pravedni j a i ravnomerni j a
raspodel a moi - to bi trebal o da bude vi d sas-
vi m l egi ti mne borbe u savremeni drutvi ma koja
se deklariu kao demokratska. Naal ost, i u savre-
meni m demokratski m drutvi ma di stri buci j a moi
j e dal eko od ravnomerne i pravedne. Zbog t oga
e preostali deo teksta biti posveen rasvetlja-
vanj u neki h prikrivenih strategi j a domi naci j e koje
neke poj edi nce, grupe, naci j e, kulture, ili di skurse
pri vi l eguj u, a neke spreavaj u u razvoj u.
Prikrivene strategije dominacije
Nasuprot preovl auj ui m institucijama drutva
koje propi suju preovl auj ue diskurse u koj i ma se
uobl i avaj u i postoj ei kurikulumi, stoji mnotvo
potisnutih i margi nal i zovani h di skursa iji se gl as
ne uje ili nedovol j no uj e. Jedan od tih poti snu-
tih diskursa pol ako poi nj e da dovodi u pitanje
razumevanj e lj udske prirode kao neega to j e za-
snovano na pri rodni m kategori j ama koje postoje
nezavi sno od uma, j ezi ka, kulture i istorije. Nj egov
zaj edni ki cilj se j edni m i menom nazi va politika
identiteta, (Sampson 1993) to oznaava politiku
zasnovanu na poj edi nani m iskustvima ljudi koji
se bore za to da i maj u kontrolu nad sopstveni m
identitetom i subj ekti vi tetom. Iz mnotva razliitih
razl oga, ti ljudi smatraju da i m drutveno domi -
nantne grupe na neki nain uskrauj u ovakvu prili-
ku. Njihova borba zasni va se na konstruktivistikom
gl edi tu po kome ne postoji j edna apsolutna stvar-
nost i apsol utna istina, ve mnotvo referentnih
okvira koji tvore mnotvo perspektiva koji su u
najveoj meri zasi eni kul turom, istorijom, j ezi kom,
i mnotvom idiosinkrazija razliitih konverzacija,
narativa i tumaenj a koja posreduj u u uzaj amni m
razmenama znaenj a i zmeu ljudi.
Prva strategija o kojoj e biti rei je "opisiv-
anje i odsustvo standarda opisivanja". Ova strate-
gi j a zasnovana j e na kl j unoj ulozi koju "podl oga"
ima u obl i kovanj u naeg i skustva "figure". Ukoli ko
konstrui emo nekog ueni ka kao "neposlunog",
ovakav sud i mpl i ci tno pretpostavl j a izvesni stan-
dard - naj ee na sopstveni ili standard nae kul -
ture ili grupe sa koj om se poi stoveuj emo. Fi gura
274
Duan Stoj nov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSI HOLOGI JE
se j asno vidi, istie i opi suj e kao takva, dok"podl o-
ga" ostaje skri vena, i mpl i ci tna i odsutna iz vi dnog
polja. Tako, svaki put kada opi suj emo neku oso-
bu, i zgl eda da ona poseduj e i zvesnu unutranj u
sutinu o kojoj mi samo i zvetavamo, i me se
prikriva da j e to proi shod komparati vnog procesa
koji se sprovodi na osnovi nekog standarda koji
je odsutan iz di skusi j e i skri ven. Ukoliko kaemo
da je neko "neposluan", ne samo da i mpl i ci tno
vri mo uporei vanj e sa nekom dr ugom osobom
(najee onom ije ponaanj e favori zuj emo i koju
nazi vamo "posl unom"), ve i stovremeno privile-
guj emo j edan i mpl i ci tan (ali odsutan) standard na
osnovu koga se razl i kovanj e vri i koji predstavlja
nae (prikrivene) elje i vrednosti . Na ovaj nai n,
kriterijum na osnovu koga se poreenj e i raz-
likovanje vri postaje standard opi si vanj a. tavi e,
on predstavlja neispitani pri vi l egovani izraz kojim
se namee j edan vrednosni kriterijum na temel j u
koga se vri uporei vanj e ueni ka, dok proces fa-
vori zovanj a ovog kriterijuma od strane osoba koje
ga koriste sam ostaje skriven i zati en od vred-
novanj a.
Sl edea strategija koja e se razmotriti se naziva
"taka gledita spram nepostoj anj a take gledita".
Implicitni standard koji je domi ni rao u zapadnoj
kulturi moderne epohe (koja se nepovratno i neza-
ustavljivo iri svetom u procesu globalizacije) zas-
novan je na taci gledita pre svega obrazovani h,
heteroseksualnih, belih mukarca iz domi nantni h
i pri vi l egovani h drutvenih i ekonomski h slojeva.
Ovo dalje ukazuje na to je standard bio toliko i m-
plicitan i prikriven (a takoe i odsutan) da nije ni
pri meeno da on uopte predstavlja standard
- ve se smatralo da je standard utvren na osnovu
kriterijuma koji su vladali gl edi ti ma gore opi san-
ih osoba predstavljao neutralni opis stvarnosti
kakva ona zaista j este. Poenta se sastoji u tome
da j e perspekti va j edne osobe ili j edne drutvene
grupe o znanj u poi stovei vana sa ti m ta znanj e
"zaista" jeste, odnosno nj ome su nametnuti uslovi
za razumevanj e i zmeu ljudi. Ovakve domi nantne
osobe ili grupe osoba istovremeno afirmiu sop-
stvene interese, elje i strahove - ak i onda kada
insistiraju na tome da njihov pogl ed na znanj e ne
predstavlja ni kakvu posebnu taku gl edi ta, ve
prirodno stanje stvari. Shodno prethodnom prim-
eru, "posl unost" neke osobe nije posmatrana kao
taka gledi ta (neke osobe ili grupe) po kojoj je
posl unostskup konkretnih postupaka u ponaanj u
uenika pomou kojih osobe koje se dre te pers-
pektive mogu na najbolji nain sprovoditi proces
obrazovanja i vaspi tanj a, ve kao neutralni opis
unutranje sutine ueni ka - opis njihovih prirod-
nih osobi na linosti, to jest opi s ueni ka kakvi oni
zaista j esu.
Naj zad, bie opi sana i strategija koja se na-
ziva "konstruisanje usl uni h drugih". Kada neka
osoba opi suj e druge osobe, ona to ini koristei
se kategori j ama koje nisu pri rodne kategorije, ve
kategorije koje su kreirale domi nante grupe ili
domi nantne osobe. Ovo se ini na takav nain da
karakteristike koje se koriste u opi si vanj i ma dru-
gi h obezbeuj u domi nantni m grupama identitet
koji oni prieljkuju. "Drugi " postaju usluni "domi -
nantnim" (kako grupni m, tako i ndi vi dualni m) i n-
teresima, el j ama i strahovi ma. Stvoriti "usl une
druge" pre svega znai koristiti se predstavl j anj em
275
0 FUKOU
na nain dovol j no moan da obezbedi eljene
kvalitete za sopstvenu grupu ili identitet, opi suj ui
drugost kao kontrast koji je u slubi njihove misi-
j e. Stvaranje "posl uni h" ueni ka tako mi ni mi zuj e
mogunost otvorenog preispitivanja kurikuluma
koje moe doi od sami h ueni ka koji smatraju
da je kuri kulum "lo", "nepotreban", "dosadan" ili
"neprimeren" nj i hovi m potrebama. Njihov otpor
se tako neutralizuje i oni se pozicioniraju u dis-
kursu kao uenici ija "neposl unost" predstavlja
gl avnu prepreku u uspeni j em ostvarivanju ciljeva
kurikuluma. Tako se ustanovl j avanj e nekih obl i ka
ponaanja i margi nal i zovanj e drugi h obj anj ava
potrebom za savl adavanj em obrazovni h programa
zasnovani h na vaspi tni m ci l j evi ma koji su podj ed-
nako bl agotvorni za sve: favori zovanj e poj edi ni h
ti pova l j udskog karaktera se posmatra kao ost-
varivanje zal oeni h potenci j al a prirode - nikako
kao pri vi legovanj e perspekti va razliitih interesnih
ili drutvenih grupa. Zato karakter treba nego-
vati i ovrivati, a osobe sa sl abi m karakterom
treba "popravljati" uz pomo svih drutveni h i n-
stitucija koje za to imaju legitimitet. Otud proces
i nsti tuci onali zovanog obrazovanj a prati ceo niz
nasilja i represivnih mera nad ueni ci ma koje su
se u kol ski m kl upama veoma dugo smatrale le-
gi ti mni m pratiocem sprovoenj a ciljeva kuriku-
l uma. i banj e, uke, stajanje u oku, noenj e
magarei h kapa, i smej avanj a, izolacija od vrnj aka,
razliite vrste ograni avanj e li ni h sl oboda i sline
vrste kanjavanja u koli predstavljaju ceo spektar
vaspitnih mera koje su u savremenom pedagokom
i psi hol okom di skursu neprihvatljive, a do skora
su predstavljale iroko rasprostranj ene "normal ne"
vaspi tane di sci pl i nske mere.
Zakljuak
Veoma popul aran film koji j e do nedavno plenio
panj u gl edal aca raznih generacija, "Matriks", za-
snovan j e na veoma interesantnom zapl etu. Ljudi
veruju da ive u "stvarnom" svetu koji korespon-
dira sa oni m to oni mogu da vide, ali je taj svet u
stvari j edna iluzija, odnosno j edna vrsta virtuelne
stvarnosti. To j e obmana koju j e konstruisala veo-
ma mona vetaka inteligencija da bi mogl a da
kontrolie svet i ljude u nj emu.
Pomenuti film i do sada izneseni tekst doti u
se u j ednoj vanoj stvari. Naime, podvi g gl avnog
j unaka sastoji se u tome da uspeva da prosee fini
splet opskurne obmane, prevazie oi gl ednu farsu
neposrednog saznanj a i osvesti dejstvo j edne nevi-
dljive sile koja pokuava da svoje interese predstavi
kao "pravu stvarnost", kao prosto "deavanje stvari".
Tako ceo projekat postaje vidljiv i artikulacija ot-
pora protiv tlaitelja postaje mogua. Ljudi su sada
u stanju da otponu svoj u pravednu borbu protiv
j ednog od mnogi h mogui h vi enj a stvarnosti koje
i m j edna sila namee kao j edi no mogue. Slian
podvi g napravio je i Miel Fuko. Poto nj egovo delo
nije napravljeno u produkciji hol i vudske fikcije, ve
u opte pri hvaenom domenu drutvenih nauka,
ovaj podvi g j e dostoj an divljenja.
Pre svega, sasvi m j e j asno da j e Fuko prvi uka-
zao na "Matriks" savremeni h " nauka". Nalaze
ovih nauka, stoga, ne treba posmatrati iskljuivo
kao j edi ni ispravan put za otkrivanje unutranjeg
psi hi kog i vota ljudi skri venog od oiju laika i
dostupnog samo posveeni m nauni ci ma. Ove
276
Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
nauke je mogue posmatrati i kao ishodite dis-
kursa satkanih od domi ni raj ui h pogl eda na
svet koji su svoj status stekli margi nal i zaci j om
mnotva drugi h pogl eda. Ovi pogl edi , odnosno
dominirajui di skursi , ne predstavljaju svet kakav
zaista jeste - lien svake subjektivnosti u pers-
pektivi i greke u saznavanj u - ve razliite ob-
like "Matriksa" koji pri vi l eguj u "opisivae sveta"
odsutne iz opi sa. Istina svetu stoga nije slika sat-
kana od neporecivih i nj eni ca nauni h traganj a,
ve predstavlja preovl auj ui pogl ed na svet koji
se uobi aj eno pri kazuj e kao "pozi ti vno znanje".
Stvarnost nije odraz j ednog noumenal nog sveta,
neoptereenog vrednosni m nael i ma i pol i ti ki m
interesima, ve predstavlj a j ednu vrstu moi za-
snovanu na "znanj u" i neodvoj i vu od nj ega. Ot-
por preovl auj ui m di skursi ma, odnosno borba
za alternativne perspekti ve u vi enj u stvarnosti
predstavlja j ednu vrstu borbe za sl obodu koja se
ne vodi revol uci onarni m sredstvi ma u krvi do ko-
l ena, ve mnogo vi e subl i mi sani m di zanj em gl asa
svih osoba ije su perspekti ve obezvreene. Ova
borba j asno ukazuj e na to da j e normal nost proiz-
vod borbe i zmeu razliitih di ksursa, u kojoj se
pobedni ci vrednuj u na pozi ti van nai n, a gubi tni ci
obezvreuj u potiskuju u armiju "treih" osoba
koju treba uskladiti sa preovl auj ui m standardi -
ma poel j nosti .
Umesto poniranja u dubi ne skrivenih
psi hol oki h procesa, Fuko predlae j ednu sasvi m
drugai j u vrstu metodol ogi j e - arheol ogi j u znanj a.
Ona tei da rasloji i rasplete niti znaenj a od kojih
su ovi procesi satkani. Ovako sagl edana, nauna
otkria se mogu pojmiti kao "kopanj e" po arhi vama
l j udskog znanj a, odnosno istoriji razliitih i promen-
Ijivih pogl eda na ljudsku prirodu, a psi hol ogi j u je,
i zmeu ostal og, mogue zasnovati i kao istorijsku
nauku. Ovakav pri stup ne zahteva samo j ednostra-
nu korekciju, ve temeljitiju reviziju psi hol okog
metoda (Steier, 1991; Kendal l , Wi ckham 1999).
Meutim, dopri nos Fukoovog rada u reviziji
psi hol ogi j e ne iscrpljuju se samo na pl anu metoda.
Moda najvanija implikacija nj egovog dela jeste
stanovite da utvrivanje psi holoki h karakteris-
tika, crta linosti i svojstava karaktera ljudi pred-
stavlja pre svega odraz vrenja moi , svojevrsnog
pozicioniranja u di skursu, a ne proces otkrivanja
"prave" ljudske prirode. Veliki broj psiholokih en-
titeta kojim se opi suj e struktura u razliitim teori-
j ski m pri stupi ma u i zuavanj u linosti (kao to su
"Ja", "Nad-ja" i "Ono"; "Samstvo"; "Identitet"; "Faktori
linosti"; "Sistem linih konstrukata" itd. u raznim
toerijama) ne mora da se posmatra kao pl od
otkria nauni ka sai nj en na osnovu mi nuci oznoi g
prouavanja ljudske sutine, ve kao proishod di s-
kursa di sci pl i novanj a. Lj udsko ponaanj e stoga ne
treba prouavati kao manifestaciju crta linosti
koje su odraz neke unutranje esencije, odnosno
psi hol okog "tofa" od koga smo svi sainjeni, ve
kao j edan proi zvod di sci pl i nuj ui h diskursa, ili, pak,
raznih strategija, manevara i taktika opiranja ovom
diskursu.
Pitanje normal nosti , kao i pitanje moi , uos-
tal om, predstavlja pitanje granica. To nisu grani ce
koje su zauvek date i nepromenl j i ve, grani ce ko-
j i ma se u svetu j asno odvaj aj u j edan od drugoga
realno postojei objekti sa i nherentni m svoj stvi ma
277
0 FUKOU
nezavi sni m od delatnosti l j udskog uma. To ni su
ni granice koje predstavljaju vidljiv j az, j asan di s-
kontinuitet i zmeu poj ava koje "realno" postoje i
koje nezaustavljivi progres nauke ini "ontoloki
evidentnim", niti, pak, grani ce i zmeu nedokui vi h
tmi na ovekove unutranje mentaci j e i oi gl edne
spoljanjosti u kojoj nauka otkriva nevidljivi splet
niti od kojih je satkan ovekov psi hi ki ivot. Taj-
na oveka ne krije se unutar okeanski h dubi na
nj egove psi hi ke unutranj osti . Ni j edno l j udsko
bie nije ostrvo, niti je ijedna osoba suveren svoje
unutranje teritorije:
Izunutranj osti j ezi ka doi vl j enog i pri hvaenog
kao jezik, u igri nj egovi h mogunost i uperenih
ka njihovim krajnjim t akama, nagovetava se
ovekova konanost; kada dospe na vrhunac
svake mogue rei, on ne stie do sredita samog
sebe, nego do podnoj a onog to ga ograni ava:
u predeo u kome luta smrt, u kome se gasi misao
(Fuko 1971:421).
Vreme u kojem je psi hol ogi j a svoj zadatak sh-
vatala kao otkrivanje ovekove realne unutranje
sutine i nj egove prirodne, "ontoloki evidentne"
normalnosti - pol ako prolazi. Del anj e ljudi pred-
stavlja poziv drugi m ljudima da njihovo delanje
opoj me i osmisle. Karakteristike nei j eg ponaanj a
ne zavise samo od unutranje sutine del atni ka, ve
i od brojnih drugi h uesni ka interakcije koji takoe
konstituiu te karakteristike procesi ma sopstvenog
delanja - opaaj ui , osmi l j avaj ui i opoj ml j uj ui
ponaanje delatnika. Ukoliko se, pak, neto i moe
nazvati ovekovom suti nom, ono se nalazi izmeu
ljudi. ovek j e pre svega bi e odnosa, bi e koje per-
manentno pomera svoje granice. Bie za koga j e
mnogo vani j e da prouava ono to moe da post-
ane od onog to j este. Ono to moe da postane
pomeraj ui nejasnu grani cu izmeu nepoznatog i
onoga to misli da zna. Zato i ono to ovek j este
i ono to on moe da postane prebiva i zvan grani -
ca poznatog i normal nog. Zbog t oga i psi hol ogi j a
treba da ga trai pre svega u nejasnim i magi naci j i ,
rasutim slutnj ama i nei zvesnosti ma nepoznatog
- van j asni h grani ca pozi ti vnog znanj a. A to je up-
ravo i pozi v na reviziju psi hol ogi j e koji je za sobom
ostavio Miel Fuko.
278
Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
LITERATURA
American Psychiatric Association (1994) - Diag-
nostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4
t h
Edition). Washington DC: Ameri can Psychiatric As-
sociation.
Benedict, R. (1934) - Anthropol ogy and the Abnor-
mal. Journal of General Psychology, 10,59-80.
Ber, V. (2001) - Uvod u socijalni konstrukcionizam.
Beograd: Zepter Book World.
Blau, P. (1964) - Exchange of Power in Social Life.
New York: John Wiley.
Boulding, K.(1989) - Three Faces of Power. Newbury
Park, CA: Sage.
Cooper, D. (1986) -JezikLudila. Zagreb: Naprijed.
Danzinger, K. (1997) - Naming the Mind. London:
Sage.
Deetz, S. (1994) - The New Politics of the Work-
place: Ideology and Other Unobtrusive Controls. U:
H.W. Si mons & M. Billig (Eds.), After Postmodernism:
Reconstructing Ideology Critique, 172-199. London:
Sage.
Faberga, (1992) - The Role of the Culture in a
Theory of Psychiatric Illness. Social Science and
Medicine, 35,91-103.
Fransela, F. (1978) - Potreba za promenom. Beograd:
Nolit.
Freire, P. (1995) - Pedagogy of Hope. New York:
Conti nuum Publishing Company.
Fuko, M. (1971) - Rei i stvari. Beograd: Nolit.
Fuko, (1980) - Istorija ludila u doba klasicizma.
Beograd: Nolit.
Fuko, . (1990) - Predavanja. Novi Sad: Bratstvo J e-
dinstvo.
Fuko, M. (1997) - Nadzirati i kanjavati. Beograd:
Prosveta.
Fuko, M. (1998) - Arheologija znanja. Beograd: Pl a-
to.
Fuko, M. (2002) - Nenormalni: predavanja na Kole
deFransu 1974-1975. Novi Sad: Svetovi.
Gaines, A. (1992) - from DSM-I to lll-R; Voices of Self,
mastery and the Other. Social Scences and Medicine,
3,3-24.
Gergen, K. (1984) - Agression as Discourse. U: A.
Mummenday (Ed.), Social Psychology of Agression,
124-143. New York: Springer-Verlag.
Gergen, . (1994) - Realities and Relationships:
Soundings in Social Constructions. Cambri dge, MA:
Harvard University press.
279
0 FUKOU
Gergen, . (1999) - Invitation to Social Construction.
London: Sage.
Gergen, K.; Hoffman, L; & Anderson, H. (1996) - Is
Diagnosis a Disaster? A Constructionist Trialogue.
U: F. Kaslow (Ed.) Relational Diagnosis. New York:
Wiley. Skinuto sa Interneta: http://www.swarth-
more.edu/socsci/kgergen1/text5.html.
Goodman, . (1978) - Ways of worldmaking. Indi-
anopolis, IN: Hackett.
Goodson, I. & Dowbi ggi n, I. (1990) - Docile Bod-
ies: Commonalities in the History of Psychiatry and
Schooli ng. U: S. Ball (Ed,) Foucault and Education,
105-133. London: Routledge.
Hacking, I. (1999) - The Social Construction of What!
Cambri dge, MA: Harvard University Press.
Hamilton, D. (1989) - Towards a Theory of Schooling.
Lewes: Farmer Press.
Hare Mustin, R. & Marecek, J. (1997) - Abnormal
and Clinical Psychology: The Politics of Madness. U:
D. Fox and I. Prilleltensky (Eds.) Critical Psychology:
An Introduction, 104-121. London: Sage.
Horwitz, A. (2002) - Creating Mental lllnes. Chi cago:
The University of Chi cago Press.
Kelly, G. (1955) - The Psychology of Personal Con-
structs. New York: Norton.
Kendall, G. & Wi ckham, G. (1999) - Using Foucault's
Methods. London: Sage.
Kun, T. (1974) - Struktura naunih revolucija. Beo-
grad: Nolit.
Kutchins, H. & Kirk, S. (1997) - Making us Crazy -
DSM: The Psychiatric Bible and the Creation of Mental
Disorders. New York: Free Press.
Lacan, J. (1981) - Le seminaires, Livre III: Les Psycho-
ses. Paris: Seui l.
Leitner, L. & Phillips, S. (2203) - The Immovabl e
Objects Versus the Irresistible Force. Journal of Hu-
manistic Psychology, 43,156-173.
Liotar, .F. (1988) - Postmoderno stanje. Novi Sad:
Bratstvo-Jedinstvo.
Lok, D. (1951) - Misli ovaspitanju. Beograd: Zavod
za izdavanje udbeni ka Socijalistike republike
Srbije.
Loue, S. (Ed.). (1998) - Handbook of Immigrant
Health. New York: Pl enum Press.
Lukes, S. (1974) - Power: A Radical View. London:
Macmillan.
Magaro, R. (Ed.) (1976) - The Construction of Mad-
ness. Oxford: Pergamon Press.
Magaro, P. (1976a) - The Cultural Context of Mad-
ness and its Treatment. U: P.Magaro (Ed.) The Con-
280
0 FUKOU
Si mon, L. (1994) - Psychotherapy": Theory, Practice, i vkovi , D. (2001) - Teorija knjievnosti sa teorijom
Modem and Postmodern Influences. Westport, CT: pismenosti. Beograd: Dragani .
Praeger.
Stanley, C. & Raskin, J. (2002) - Abnormality: Does
it Define Us or Do We Define It? U: J. Raskin & S.
Bridges (Eds.), Exploring Constructivist Psychology,
123-143. New York: Pace University Press.
Steier, F. (1991) - Research and Reflexivity. London:
Sage.
Stojnov, D. (2000) - Teorijski Pluralizam u Psihotera-
piji. U: D. Stojnov (Ur.), Psihoterapije, 3-25. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Szasz, (1982) - Proizvodnja ludila. Zagreb: Grafiki
zavod Hrvatske.
Valenstein, E. (1998) - Blaming the Brain: The Truth
about Drugs and Mental Health. New York: Free
Press.
Vujaklija, L. (1986) - Leksikon stranih rei i izraza.
Beograd: Prosveta.
Walkerdine, V. (1988) - The Mastery of Reason. Cam-
bridge: Routledge and Kegan Paul.
Watzlawick, P. (1992) - The Constructi on of Clinical
"Realities". U: J. K. Zei g (ed.) The Evolution of Psycho-
therapy: The Second Conference, 55-62. New York:
Bruner/Mazel.
282
Pavle Milenkovi
FUKO, DOGA AJ , I STORI J A
Izmeu klasicistike realistinosti Velaskezovih
Meninja i eklektike ekskl uzi vnosti Moderne stoje
Borhesov tigar, Brodelov Mediteran, guvanj e di s-
kursa, usporen sni mak Kenedi j evog ubistva, Dar-
vi nova teorija evolucije, Belle de jour, neko lice iza
reetaka, red vonj e Jugosl ovenski h el ezni ca,
Panieva omori ka, principi klasifikacije, ludi Nasta,
Rei, Stvari, lani ezoteri zam Hazarskog renika,
Bentamov zatvor, lukavstvo Vuka Karadi a, klas-
icizam, agal ovi ml adenci ,
pa onda
Banket na Blitvi, eherezada u beskonanoj noi,
vrt sa fontanom u sredini, Sal omi n pomahni tali
ples, neije uvo u travnjaku, Kafkin Zamak, Drugo
zasedanj e AVNOJ-a, Blue In Green, Lajka u kosmosu,
Istorijo ludila, Arheologija znanja, Drajfusova afera,
Artemi dorov san, perfidna pedagogi j a Britanskih
kol eda, nakurnjak Karla Vel i kog, Mokranjeve Ruk-
oveti, prva i spoved,
nabrajanje i brojanje j ednog beskonanog niza koji
- mada nedovren i ni kada dovri v u rasprenosti
koja ga prevazilazi i ostvaruje u isti mah - ozvuava
nepravi l ni m taktom vol umen prostora koji se iri i
suava, uprkos tanim grani cama koje se ne daj u
izmeriti.
Pa ipak: gde je poetak? Kako iz ovih gl a-
sova izluiti zvonki poj koji vodi do Istine? Stiati
ih, orkestrirati: njihova volja za hijerarhijom, u
neprekinutoj borbi za prvi gl as, mora biti obuzdana
partiturom, koja je i sama j edan gl as, vie. Niz, par-
titura, prividni kontinuitet: kompozi ci j a od prekida
koji napastvuj u udarci ma, bukom. Melodinost
epi stemol ogi j e prikriva nagl a kidanja, prekide u
ritmu, aharmoni nost tog skupa koji, voen ipak
j ednom Milju, prerasta naj zad u niz, potom u
vi eglasje koje od taaka raskida gradi harmoniju,
moda ne uvek dopadl j i vu, ali na izvestan nain
ureenu.
Jer, klasifikovati ne znai samo grupisati, pa ni
razvrstati. Klasifikovati znai preurediti dogaaj e
na kojima nastaju govori , ali, j o i vie, prepoznati
prazna mesta nemih dogaaj a koji j o nisu ispriani.
Isto tako, uutkati one koji su dosad bili previe
gl asni . Klasifikovati znai i odeliti, odstraniti, izrei
sud koji je istovremen sa spoznaj om i regul aci j om.
Umai tom sudu a i pak znati, uiniti a ne prestu-
piti, disciplinovati se a i pak prestupiti, istovremeno
je i saznajni i moralni i n. Etika ovde izrasta na tlu
j edne varljive prakse: ruke brazdaju tlo, ali to su,
reklo bi se, ruke nevi dl j i vog. "Nije vano ko govori ,
neko ree, nije vano ko govori", poruuje Fuko,
pozivajui se na Beketa (Beket, u: Fuko 1975: 448).
283
0 FUKOU
Ali, ovaj iskaz upuuje na pitanje poreklu govora,
kao i pravilima nj egove regulacije. Niz poredaka,
genealogija: u koji pak dovesti sve ove govore, kao
i Govor sam? Kako od njih sainiti "nizove nizova",
kada, izgovoreni gotovo bezgl asno, ne otkrivaju
onoga koji govori , ve samo trag svetlosti prosute
preko nabora tkani ne zaodevenog nekog, to j edva
izgovarajui tu svetlost usnama nemi m, usnama
kojih nema, peva apatom:
Qui parle la, sinon le vent simple, a cette heure
Seule, avec diamants extremes?... Mais qui parle,
Si proche de moi-meme au moment de parier?
1
Ta opsednutost istim Govorom, isto govorenje
od Malarmea i Valerija, preko nadrealista, Blanoa
do Fukoa - da li je samo trag, samo pukoti na na
povrini Blistavog Bi a, ili pak grani ca koja se po-
mera do bezdana nemosti , do ponora tiine koja
podmukl o izaziva na prvu re, unapred pobeenu
gromki m Neizrecivim? Svi ti gl asovi , svi ti govori
govore ne bi li potisnuli Ti i nu koja strpljivo eka.
U njoj lei, obavijena di skursi ma, kao vrabac u srcu
Ba-elika, Mo sasvi m sl obodno zarobljena so-
bom samom: gotovo nevi dl j i va, got ovo sakri vena.
Smetena u prostor bez rei, ona progovara svoju
neizrecivost; izriui nemo govorenj a, ona lukavo
prikriva svu snagu i skaza; sasvi m reito najavljuje
sebe, monu u moi da se govorei , propi suj ui ,
iskljuujui, sama spozna izvan govora, i i zvan rei.
U onome to je spol j anj e, ali ne i strano; to je do-
deljeno, a i pak - samo njeno. U onome to je dozvo-
ljeno, no u emu j edi no sama sebi daj e za pravo.
Sredinje mesto tog govora nije razsreditenje,
koje bi ukazi val o na neko izvorno rastrojstvo u
konstituisanju govora. Ve nj egova izmetenost,
nj egova spol j anj ost u odnosu na samu izvor-
nost koja je u neprestanom konstituisanju. Ovde
nije re j eziku po sebi, ve j ezi kom popunj a-
vanju praznine nemosti. Niti nemosti utanja,
ve punoi prazni ne koja je data u Tiini. Re j e,
dakle, osvajanju Moi Tiine, prianjem koje je
istovremeno njeno konstituisanje i prisvajanje u
beskonanom brbljanju koje se, ipak, vraa prvoj
rei. Ali, isto tako, nije re prvoj Rei, ve granici
i zmeu rei, govora i tiine, na kojoj se dvoje i spun-
j enost i ispranjenost; to nije dualistiki uslov za us-
postavljanje Ja, koje bi , govorei tu ispranjenost,
govorenj em sami m i gralo funkci j u popunj avanj a i
trajne i spunj enosti . Ve, ponovo, uvianje nemoi
Ja pred vel i anstvenom reitou nemosti.
Trenutak u koj em Govor uzi ma sebe za pred-
met, predstavlja dogaaj koji j e preduslov za pro-
pitivanje j edne istorije subj ekti vnosti . Paradokalno,
to je trenutak i stovremenog nastanka i rastakanja
Subjekta, nj egovog roenja i pogi nua; kome se,
"Ko govori tu, ako ne tih vetar, sada / sam sa di j amanti ma krajnjim ?... AI ' ko govori / tako bl i zak meni u asu govorenj a ?" Ovaj
Valerijev stih koj i m otvara svoj u poemu Mlada Parka, i koji sam bio sl obodan da ovde parafrazi ram zapravo gl asi : "Qui pleure l a,
si non le vent si mpl e, cette heure / Seul e, avec di amants extremes?... Mais qui pleure, / Si proche de moi -meme au moment de
pleurer?"(Valery 1991:17), a u prevodu Kol j e Mi evi a:"Ko j ada tu, ako ne tih vetar, sada / sam s di j amant i ma krajnjim?... Al ' ko j ada
/ tako blizak meni u asu j adanj a?" (Valeri 1983: 25).
284
Pavle Mi l enkovi FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
u govoru, predoavaj u uslovi nj egovog konstitui-
sanja u onome to je izvan nj ega. U onome to on
otkriva ne kao postupnu igru osveivanja Ja, ve
kao granicu i prelaz i zmeu ispunjenosti i nei spu-
njenosti, u ijim razmei ma se odi grava opkl ada
imenovanja, prianja i ponitavanja u prepriavanju
i ponovl j enom, u igri u kojoj on pokuava da zadri
j edno pokretno mesto koje mu neprestano izmie.
Ovo bavljenje govorom ne ostaje kod struk-
turalnih pravila j ezi ka, ponaj manj e je potvrda
udobnom rasprostiranju Subj ekta u otkrivenoj iz-
vornosti, kao preduslova refleksivne svesti. Ono je
istraivanje uslova nastanka govora shvaenog kao
dogaaj , i epistemoloki poduhvat u istoriografs-
kom istraivanju koje za j edi ni cu uzi ma dogaaj e
govorenj a. Re je projektu koji namee skup
sloenih i protivrenih procedura. Oni se, ukrat-
ko, mogu svesti na probl eme dogaaj a, njihove
arheoloke analize i geneal oke interpretacije. Sku-
pa, oni predstavljaju projekat"istorije subj ekti vnos-
ti", odnosno istorije konstituisanja subjekta kroz
j ezi k i prakse govorenj a, to je"i stori ja sadanjosti".
Najpre, dogaaj . Ono to j e oduvek, to j e
dogaanj e, i tome ui istorija. Dogaanj e je borba
koja se dogaa i odgaa u igri snaga. "Istorija-bit-
ka", ali ne kao galerija slavnih zavoj evaa, ve kao
geneal ogi j a osvajanja, kojoj su j ednako pokoreni
poj edi nani akteri koji u nj emu imaju udel a, i rei
koje i zgovaraj u - kliui svoj u pobedu, ili, pak,
hulei na zlu sudbi nu. "Dogaaj - ne treba kroz
nj ega razumevati neku odl uku, ugovor, vl ada-
vi nu, ili bitku, nego odreeni odnos snaga koji se
preokree, pad j edne moi , preuzi manj e nekog
j ezi ka i nj egovu upotrebu protiv dotadanj eg
govorni ka, vl adavi nu koja slabi, koja se oputa,
koja truje samu sebe, j ednu drugu vl adavi nu koja,
maskirana, najavljuje svoj dolazak. Snage koje
su u igri u istoriji ne pokoravaju se ni cilju ni me-
hanici, ve upravo sl uaj u borbe" (Fuko 1995: 89).
Privilegovano mesto tel eol oke istoriografije bilo
je predstava kontinuitetu, vaskrsavanje smisla
posredstvom dogaaj a koje su "proizveli" veliki
akteri, posredstvom dokumenata koji koji nam
govore ono to el i mo da uj emo. "Znati , ak i u is-
torijskom poretku, ne znai 'ponovo nai', naroito
ne' nas nai'" (Fuko 1995: 88). Arhivarski rad gene-
al oga razobl i ava taj naknadni govor. "Genealogija
je siva; ona je sitniava i strpljivo dokumentarna.
Ona radi na zamreni m, sastrugani m pergamen-
tima, po kojima je vi e puta pisano", veli Fuko (Fuko
1995: 79), a potom: "Geneal ogi j a ne namerava da
nanovo uspostavi vreme kako bi se opet utvrdio
veliki kontinuitet s one strane rasipanja zaborava;
njen zadatak nije da pokae da je prolost i dalje tu,
da ivi u sadanjosti j o uvek j e taj no nadahnj uj ui ,
post oj e itavom putovanj u nametnul a pravac kre-
tanja zacrtan na pol asku" (Fuko 1995: 83).
Autor, del a, usmena knjievnost, i zgovoreni i
poinjeni prestup, zabrane, subverzija aputanja,
puka brbljivost, osama molitve, "izricanje istine",
re pod prismotrom, j avnost prepriavana u etiri
oka, Ijubavniko gugut anj e, tajna reena pred svi -
ma, predstavljaju skupove iskaza koji se, ve prema
sadraju i referentnom okviru koji ih uobruava,
mogu razvrstavati, usitnjavati i ukrupnjavati; ali i
dogaaj e, j edno beskonano polje na kojem se
iznova umreava istorija, uvek pokretna, drugai j a,
285
0 FUKOU
koliko i govori koji se neprestano prenose i kolaju,
iskrsavajui na mestima neoeki vani m, kadkad kao
senke, kadkad kao uarena elja za izricanjem, za
znanj em. "Verujemo da se naa sadanjost oslanja
duboke intencije, postojane nunosti ; traimo
od istoriara da nas uvere u to. Ali pravi istorijski
smisao prepoznaje da i vi mo bez uporita, bez pr-
vobitnih koordinata, u bezbroj nom mnotvu i zgu-
bljenih dogaaj a" (Fuko 1995: 89). Obuhvatiti ove
dogaaj e, nepredvidive, poni kl e u sl uaj u, osl obodi -
ti ih njihove mucavosti , otkriti ih naj zad, "vrebati ih
tamo gde ih najmanje oekuj emo i u onome za ta
se smatra da nema istorije - u oseanj i ma, ljubavi,
svesti, u instinktima; shvatiti njihovo vraanje ne da
bi se ocrtala bl aga krivulja evolucije, ve da bi se
ponovo pronale razliite scene na kojima su oni
igrali razliite ul oge; definisati, ak mesto nj i hovog
izostanka, trenutak u koj em se oni nisu dogodi l i "
(Fuko 1995: 79), znai sainiti j ednu drugai j u is-
toriju, istoriju krhkih poetaka i nevidljivih nasta-
j anj a. Nikada potpunu, ali i pak sve prostraniju, u
beskonanoj usitnjenosti dokumenata-gl asova
ispisanih po partituri zami l j enog trajanja.
Fuko e naglasiti da nije re nekom apstrakt-
no shvaenom govoru, j o manj e nesvesnom
govoru ("Ne razumem Lakana")."Za razliku od onih
koji sebe nazivaju strukturalistima, ja nisam toliko
zainteresovan za formalne mogunost i koje nudi
j edan sistem kakav j e j ezi k. Li no, mene vi e zaoku-
plja postojanje diskursa kroz i nj eni cu da se rei
dogaaj u: ti dogaaj i su funkci oni sal i u odnosu na
njihovu izvornu situaciju, oni su ostavili tragove iza
sebe, oni traju i obavljaju, u samom t om trajanju un-
utar istorije, odreeni broj j avni h ili taj ni h funkci j a"
(Fuko 2005c). Ot ud i zabuna oko strukturalistikog
porekla Fukoa: ona proizlazi i z ne uvek j asnog ra-
zumevanj a nj egovog nastojanja da se istoriografski
opi u nastanak i strategije prakse govorenj a. Iz nas-
tojanja da se sauvaj u dogaaj i a da se ne podl egne
l anom kontinuitetu, da se govori promeni ali ne i
nj enom skri venom smislu, da se obj asni kretanje
u svom zaustavl j enom toku, da se predoi istorija-
pria nastanka neega to nastaje j o uvek, da se
istrai poreklo onome to j o nije ni zaeto. Da se
rekonstruie kakvo bi mesto pri padal o neemu
to se neprestano premeta. I zmeu istoricistiki
shvaenog dogaaj a, i j ednog stepenovanj a koje
od dogaaj a ini serije (nj egov osvrt na "novu isto-
riju" u Poretku govora /Fuko 2005b/) Fuko se opre-
deljuje za dogaaj govora, za dogaaj nj egovog
dogaanj a. To j e dogaanj e j edno odi gravanj e,
sakriveno, nemo: na nj egovi m napukl i nama nas-
taju govori i nizovi dogaaj a koji govor bodre da
i m pokae put. Ovo dogaanj e postavilo j e veliki
zadatak Fukou - da pokua da ispie j ednu sasvi m
novu, sasvi m drugai j u istoriju od svih dosadanj i h.
Nj egovo duboko nezadovol j stvo posti gnui ma is-
toriografije lei u svesnosti njeni h ograni enj a u
dogaaj u i dogaaj em. Govoriti dogaanj u koje
je sobom sami m j edan preki d, a ne pripovedati
teleolokom proizilaenju - koje ve u sebi sadri
ne j ednu ideologiju - ve klasifikatorsku matricu
za razvrstavanje, znai umai onoj varljivoj igri ra-
zumevanj a koje, u prepoznavanj u, pripoveda samo
sebe.
Moda, uprkos pori canj i ma, Fuko nije toli-
ko udaljen od Marksa. Marks traga za nainima
proizvodnje drutvenog i vota. Fuko za nainima
286
Pavle Mi l enkovi FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
proizvodnje govora. Oboj i ca ispisuju istoriju nas-
tanka te proizvodnje. Zbi l j a, nije vano ko govori ,
ve kako se uspostavljaju naini govorenj a. "Uvek
neko eksploatie", kae Marks, "ali, u spoznaji us-
lova nastanka i mehani zama te eksploatacije, treba
dovesti do nj enog ukidanja". "Uvek neko govori",
mogao bi rei Fuko. "Ali, u spoznaj i nastanka tog
govora, i pravila nj egovog regulisanja treba dovesti
do anonimnosti apata u kojoj bi se govor najzad
rastoio, od amora do tiine". Sve do varljivog
dvojenja izmeu tiine i rei, do tajne poetnosti
govora u kome lei prikriven Zakon. "Usmeriti uho
prema srebrnkastom gl asu sirena, okrenuti se pre-
ma zabranj enom licu koje se ve skrilo, to ne znai
samo prekoraiti zakon da bi se suoi l o sa smru,
to ne znai samo napustiti svet i rasejanost privida,
ve iznenada osetiti kako u nama raste pustinja, na
ijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je
poput neke linije) bljeska j edan j ezi k bez subjekta
koji se moe odrediti, j edan zakon bez boga, lina
zameni ca bez lica, neko lice bez izraza i bez oiju,
neko drugi koji je onaj isti"(Fuko 2005a). Ovde, ipak,
nije re tome da se dokonanj em j edne formaci-
j e, kroz dinamike protivrenosti i hiperbolizaciju
prelazi u neku drugu, koja bi bila "via". Ve do-
sezanju "istine" j ednoj formaciji, koje je posredo-
vano prikradanjem izvoru i sredstvu njene moi,
j ezi ku; i iskuavanju te moi , prekoraivanjem gran-
ice, prestupom. Ali prestup, koji je "saznanje" te "is-
tine" domaaj u j edne formacije, ubi vstveno je na
dvostruk nain: najpre, jer dovodi do obel eavanj a,
iskljuenja i kazne. I jer potpomae formaciju da
uvea svoje granice. Ima i zvesne kafkijanske bezi-
zlaznosti u ovome, ak manj e na nain Kafkinih
ubedljivih parabola procesu i zamku, koje gov-
ore nedokui vosti spoznaj e osnova moi neke
formacije, koja je maskirana anoni mnou, kao is-
tovremeni m sredstvom i ciljem. Ve u snanoj slici
ubilakoj moi znanj a, koja rui onoga ko saznaje,
to je i zvanredno predstavljeno u Kafkinoj pri-
poveci Most. Most, tek to je sagraen, oslukujui
korake prvog peaka koji nj i me stupa, u znatielji
i nestrpljenju okree se da pogl edom pozdravi
onoga koj em sl ui . U tom trenutku nj egovi stubovi
se rue, i on propada. Za razliku, dakle, od Marksa,
kod kojeg ono to proi shodi - Budunost - ima da
da svrhu i svretak onome iz ega proishodi, kod
Fukoa to proi shodee je skrivanje i brisanje, j edan
j ezi k koji je "samo bezobl i ni amor i uborenje, a
nj egova snaga lei u skrivanju; zbog toga on ini
j edno i isto sa osi panj em vremena; on je zaborav
bez dubi ne i prozirna prazni na iekivanja" (Fuko
2005a).
Eto zato anoni mnost. Biti anoni man, ne znai
samo sakriti se, ve biti sveprisutan. Ova istovre-
mena prisutnost i odsutnost, tako mona, tako
prestupnika, tako lepa usled svoje j edi nstvenosti ,
gotovo sama Mo usled svoje rasutosti, moe li se
pripisati Autoru? Reklo bi se da je atribut anoni m-
nosti kojim Fuko autora uzdi e do Autora, ne samo
j edan od naina da joj se umakne, ve i da je se up-
ozna, razume. Da li nj ome Fuko slabi njenu snagu,
ili joj se pribliava, delei sa nj om tu anonimnost?
Da li je u pitanju svrgavanj e, ili jaanje? Verujem
da je u tako shvaenoj anoni mnosti data Sl oboda
izbora u kretanju, u neopaenom prolaenju kroz
prostor koji omoguava i proi zvodi sama Mo. U
uskom prolazu i zmeu mesta iskljuivanja, i mesta
normiranja i reguli sanja. Istina, ovo bi se mogl o
287
FUKOU
pretpostaviti imajui u vi du dva od tri kljuna as-
pekta Fukoovih anal i za: di skurzi vni h praksi koje
uestvuju u proi zvodnj i Znanj a, i tehni ka vladanja/
upravljanja koje dopri nose porastu Moi
2
.
Da li se anoni mnou podspeuj e uslov da
govorne formacije dosegnu svoj vrhunac, i da u
nj emu zaneme, daj ui , u ponoru tiine, mesto j ed-
nom "novom" govoru, novom skupu praksi ("revo-
lucija")? Da, ukoliko bi anoni mnost bilo "znanje
koje preseca". Ali, taj vrhunac nije dosegnut niti
rukovoen samom znanj em, niti dogaaj novog
govorenj a nalazi svoj usl ov u prethodnom, "ukinu-
tom". On dolazi i zvana. Ova "revolucija" ("diskonti-
nuitet") nije rezultat nekog evol uci onog napretka,
ona j e rezultat sluaja. Ono to j e trajno, ono to j e
bezlino ponavljanje, j este i nj eni ca da i u naj dub-
ljoj tiini uvek biva i zgovorena re, koja je poetak
novog govora. Da su dogaaj sl uaj a i dogaanj e
govora neponitivi, samo to se pravila igre i zmeu
govorenj a i bezgl asnosti neprestano menj aj u. Ali,
ono to je u toj promenljivosti trajno, to je to gov-
orno osvajanje znanj a kroz borbu sa neizrecivim.
Ovo, naravno, ne znai da i skl j ui vo govori i ne
dogaaj e, niti da j e gl asovi ma od kojih su sainjeni
dodeljeno neko pri vi l egovano mesto. "Radi se
tome da sve na ta se oslanjamo kako bi smo se
okrenuli istoriji i shvatili je u nj enom totalitetu, da
sve to to dozvol j ava da j e opi emo kao strpljivo,
konti nui rano kretanje, - sve to valja si stemati no
slomiti. Treba rasparati sve to j e dozvol j ava-
lo utenu i gru prepoznavanj a" (Fuko 1995: 88).
Dogaaj i govore, ili pak ute, strpljivo ekaj ui na
gl as kojim e moi da se ispriaju, i u tom pri anj u
ponove. Al i , to ponavl j anj e nije ponovno otkrivanje
Sebe, ponaj manj e neki h Nas. Ono je pre utapanj e u
bljetavo svetio, u romor rei, u bel i nu govora iza
kojeg uzrasta senka, pretea koliko i zati tni ka,
uvar naih pogl eda od zastraujue tamni ne Ne-
mosti, bez dogaaj a, bez trajanja, bez rei, bez is-
torije.
A potom, istorija. Ona je istovremeno upuena
na dogaaj e, kao na iste fakticitete, ali i na nji-
hovo konstruisanje u i nu razumevanj a. No u ovoj
nei zbenosti robuj e se "velikim bl agotvorni m zab-
l udama" (Nie, u: Fuko 1995: 79). Povodei se za
Ni eom, Fuko u svom projektu istoriografije kae da
"(se) ona, naprotiv, suprotstavlja meta-istorijskom
razvoju idealnih znaenj a i beskrajnih teleologija"
(Fuko 1995: 79).vornataka u ovom projektu j este
grani ca, nj egova osnovna j edi ni ca - koja je istovre-
meno otklon od tel eol okog (samo)razumevanja
2
Od ranih radova, zakl j uno sa prvi m t omom Istorije seksualnosti, sl oboda j e uhvaena u i gru i menovanj a, normal i zaci j e, i skl j ui vanj a.
Posl ednj a dva toma Istorije seksualnosti osl obaaj u sl obodu tehnikama sopstva, i me se otvara trei dornen Fukoove analize, do-
rnen etike. Ipak, ostaje pi tanj e na koji nai n ova anal i za moe biti probi tana sa stanovi ta Fukoovog general nog projekta "istorije
sadanj osti ": anti ko "staranje sebi " j este prethodee promeni u govoru seksualnosti , koj u e donet i hri anstvo. No da li - u
geneal okom razotkri vanj u strategi j a moi i di sci pl i novanj a - moe biti i uzor za j edan novi poetak, koji bi znai o kraj klasifika-
torskoj praksi koj om se samoustol i ava di sci pl i nuj ue drutvo? Da li je takav poetak mogu, u okri l j u poretka koji ve unapred,
unutar sainjene klasifikacije, za svaki poetak, svaki dogaaj , i ma upranj eno mesto?
288
Pavle Milenkovi: FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
- dogaaj sluaja. Fuko je bio sklon prostornim
i geografskim metaforama, poriui pritom da
ta sklonost ima eksplicitne veze sa samom geo-
grafijom, kadkad, opet, otvoreno priznajui tu
vezu (Fuko 2005d). Granicu ovde treba razumeti,
meutim, dvojako. Najpre, ona predstavlja horiz-
ont istorijskog iskustva, omeava teritoriju ljudske
prakse, ona predstavlja, u regulativnoj snazi poret-
ka, izvor njegovog govora, osnov njegove moi,
uslov za igru prekoraivanja i iskljuivanja. Granica
je u stvarnom kao i u simbolikom prostoru izazov
za osvajanje teritorije znanja, osnov za sukob i uz-
rastanje moi u osvajanju i borbi oko tog znanja,
obrazac za uspostavljanje novih granica i jedne
geografije moi unutar koje se ocrtavaju uvek
novi kontinenti: pomeranjem, pregrupisavanjem,
razreivanjem koje je as instrumentalizovano na-
gomilanim iskustvom u obliku praksi i "znanja", as
pak potiskivano, razbijeno, ili uveano, u odmera-
vanju snaga koju donosi, i namee, borba za mo.
U drugom znaenju, granica predstavlja dogaanje
rascepa, neshvatljivi upad sluaja, udo njegovog
nastanka, raanje dogaaja, dogaaj roenja, koje
implicira neobjanjivo pomeranje u ukupnom
iskustvu unutar prethodnih granica, "diskontinu-
itet"; ovaj diskontinuitet ne samo da brie prethod-
ne granice, uspostavljajui nove. On brie prethod-
na znanja koja su vaila unutar prethodnih granica.
On uspostavlja ponovnu borbu za znanjima unutar
novih granica, za"novim znanjima". Ali, ovaj dogaaj
granice predoava svu paradoksalnost znanja, koja
je data u neprekidnom troenju, u potinjavanju
sluaju koji je nesaznatljiv, u stalnom poinjanju
u kojim se iznova ocrtavaju nove granice, nova
pravila regulisanja, klasifikovanja, iskljuivanja, j ed-
nim govorenjem koje ne prestaje da prestaje i da se
nastavlja u prepriavanju nestalnih granica u borbi
za znanjem, u gru da se u neoekivanom, u dis-
kontinuitetu, u nenadanom ne plati ivotom. "Jer,
znanje nije stvoreno da razume, nego da presee"
(Fuko 1995:89). U ovom iskazu, ini se, Fuko kao da
znanju pridodaje jednu aktivnu ulogu, koja bi bila
analogna ulozi sluaja na kojem, u naporu da ga se
razume, nastaje znanje. Kao da se ovde znanju pri-
dodaju epiteti koji prethode njegovom nastanku,
i koji su ukljueni u roenje sluaja koji preseca.
Kao da je znanje dovedeno u istu ravan sa samim
sluajem, i kao da sa neim prekognitivnim u sebi, i
sebi kao sluaju, jo pre trenutka svog nastanka
progovara priu svom roenju. Kao da se nastoji
da se pod jednu mo sluaja, koji je cepanje, pod-
vede ta volja za imenovanjem, obuhvatanjem, koja
je znanje.
Ali,znanje ne proizvodi sluaj, vesluaj, u nasto-
janju da ga se, u njegovoj fantastinosti, neutralise,
proizvodi znanje. Ono to ostaje nesaznato,
nedokuivo, to je nastanaktog dogaanja, njegovo
roenje. Roenje je tajna. Ovde je granica, dakle,
data kao granica znanja. Moglo bi se, ak, rei da
znanje, koje je i samo dogaaj, i samo sluaj, izvire
iz onog izvora tajne, nesaznatljive, sakrivene. Ali
ne kao neto to se moda boljem oku nazire, i to
mu, u tom naziranju, izmie. Ve kao neto stoj e u
potpunosti skriveno, i utoliko nemogue, nevero-
vatno. "Od detinjstva me prati jedan komar: pred
oima mi je tekst koji ne mogu da proitam, odnos-
no mogu da dokuim samo jedan njegov beskra-
jno mali deo; pravim se kao da itam, ali znam da
izmiljam tekst; iznenada se ceo tekst zamuuje, ne
289
0 FUKOU
mogu vie nita da itam, niti da izmiljam, grlo mi
se stee i ja se budi m" (Fuko 2005c). Moda zato to
je Znanje rasprostrto preko granice koja se apso-
lutno ne moe prei, moda zato to je re granici
i prelazu koja prevazilazi ljudsko.
Tu, na ivici, svom svoj om dui nom, koja je ipak
tanja od i zgovorenog gl asa, prelaz se grana od
amora u zatamnjeni apat, a onda prestaje svaki
govor, i otpoinje nerazumljivi, beskonani romor
tiine.
LITERATURA
Fuko, Miel (1975) - "ta je autor?" Izraz, br. 11-12,
1975, Sarajevo
Fuko, Miel (1995) - "Ni e, geneal ogi j a, istorija",
Theoria,Vo\. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (2005a) - "Miljenje spoljanjosti", u:
Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Voj voanska
soci ol oka asocijacija
Fuko, Miel (2005b) - "Poredak govora", u: Pav-
le Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Voj voanska
soci ol oka asoci j aci j a
Fuko, Miel (2005c) - "O nai ni ma pisanja istorije",
u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Voj voanska
soci ol oka asocijacija
Fuko, Miel (2005d) - "Pitanje Mielu Fukou geo-
grafiji", u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi,
Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad:
Voj voanska soci ol oka asocijacija
Valeri, Pol (1983) -"Ml ada Parka", u:Sabrane pesme,
Beograd: Nolit
Valery, Paul (1991) - La Jeune Parque, Paris: Galli-
mard
290
Lois ouver (Lois Shawver)
POJ MOVN I K
APHRODISIA | Jedinstvo seksualnog ina/zado-
voljstva/elje; sama napetost koja seksualnost ini
problematinom.
ARHEOLOGIJA | Arheoloki nivo - "nivo onoga to
je omoguilo neku situaciju ili dogaaj" (Fuko 1971).
Stroga analiza diskursa (Dreyfus, Rabinow 1982:104);
arheologija i genealogija zamenjuju i dopunjuju jed-
na drugu (Dreyfus, Rabinow 1982:105). Arheologija
je strukturalistika, pokuava da zauzme neutralnu
poziciju i izbegava kauzalne teorije promene.
BINARNI SISTEM | Crno-belo razlikovanje, tako da
se stvari shvataju iskljuivo ili na jedan ili na drugi
nain. "Vlast (mo) bi u sutini bila ono to seksu
nalae njegov zakon. To pre svega znai da je taj za-
kon podvrgao pol pod jedno dvojno ustrojstvo: us-
trojstvo doputenog i nedoputenog, dozvoljenog i
zabranjenog" (Fuko 1982: 76).
-POLITIKA j Rastua briga drave za bioloko
blagostanje populacije, ukljuujui kontrolu i pre-
venciju bolesti, adekvatno snabdevanje hranom i
vodom, sanitarne vorove i obrazovanje (Foucault
prema: Darier 1996:587)
-TEHNIKA MO (-MO) | Bio-mo se poja-
vila u XVII veku kao koherentna politika tehnologi-
ja. Ima dva pola, ili komponente. Prvi je pol naunih
kategorija koje se tiu ljudi (vrsta, populacija, rasa,
rod, seksualne prakse i slino), koji se vezuje za
praksu ispovedanja. Drugi pol predstavlja disciplin-
ska mo (koju Fuko analizira u Nadzirati i kanjavati
/Fuko 1997/).
BOLESTI MOI | Fuko navodi dve "bolesti moi":
faizam i staljinizam (Foucault u: Dreyfus, Rabinow
1982:209). One predstavljaju "viak" moi.
CHRESIS I "Upotreba"; mo aphrodisia-e nalae
da se ona mora prikladno upotrebljavati i da njom
treba primereno upravljati; dodue, primarna svrha
ovog upravljanja je obezbeenje zadovoljstva.
DETERMINIZAM | Stanje u kom se sve forme slo-
bode postepeno ukidaju; ludilo nam ne pokazuje
nita drugo do prirodne konstante nekog deter-
minizma, sa sledovanjem uzroka i diskurzivnim
kretnjem njegovih formi; jer ludilo preti modernom
oveku tek povratkom u jezivi svet udovita i stvari
i u njihovu sablasnu slobodu (Foucault 1978:83).
DISCIPLINSKA MO | Pounutranjena forma nadg-
ledanja. Pomou disciplinske moi svaka osoba dis-
ciplinuje samu sebe; ona je, takoe, jedan od polova
bio-moi. Osnovni cilj disciplinske moi je da proiz-
vede poslunu osobu (Dreyfus, Rabinow 1982:134-
135), to je vezano za uspon kapitalizma. Disciplins-
291
0 FUKOU
ka mo je jednako vana i za upravljanje seksualnim
ispovedanjem (Dreyfus, Rabinow 1982:141).
DISCIPLINSKE TEHNOLOGIJE | Tehnike
proizvoenja poslunih ljudi; to su "disciplinske
tehnike". Bez ukljuivanja disciplinovanih, poslunih
individua u maineriju proizvodnje, novi zahtevi
kapitalizma ne bi bili mogui (Dreyfus, Rabinow
1982: 135). Cilj disciplinske tehnologije je da stvori
"posluno (telo) koje moe pokoriti, iskoristiti, trans-
formisati i poboljati" (Fuko 1997).
DISKONTINUITET j Diskontinuitet - injenica da se
u okviru neke kulture tokom nekoliko godina pres-
tane misliti kao ranije i pone se razmiljati na drugi
nain (Fuko 1971: 115). Utvrivanje diskontinuiteta
nije lak posao ni za istoriju uopte, a pogotovo ne
za istoriju miljenja. Moemo poeleti da povuemo
graninu liniju, meutim, svaka granica koju utvrdi-
mo je samo proizvoljna podela napravljena u okviru
konstantno pokretne celine. Moemo poeleti da
izdvojimo odreene periode, ali, imamo li pravo da
utvrdimo simetrine prekide u dve odreene take
u vremenu kako bismo proizveli izgled kontinuiteta
i jednistva nekog sistema koga umeemo izmeu
njih? (Fuko 1971:115).
DISKURS I Prakse koje potuju izvesna pravila: "Ar-
heologija ne nastoji da odredi misli, predstave, slike,
teme, opsesije, koje se kriju ili pokazuju u diskursima,
nego diskurse same, diskurse kao prakse podlone
pravilima" (Fuko 1998:151).
DISPOZITIV I Pojam episteme je nedovoljan; tu
prazninu popunjava pojam dispozitiv. Episteme
se istrauje analizom diskursa (teksta), ali postoje
i neke dodatne prakse (institucije, arhitektonsko
ureenje, pravila, zakoni, administrativne mere,
naune tvrdnje, filozofski nacrti, moralnost, filan-
tropija) koje mogu pomoi pri izradi genealoke
analize odreene situacije (Dreyfus, Rabinow 1982:
121). Ove prakse stvaraju pojaane mehanizme
nadzora i kontrole (Darier 1996: 589), kreirajui
odreenu politiku discipline, to vodi stvaranju ot-
pora u odreenim grupama.
DOMINACIJA | Dominacija je esto posredna. Ne
tako retko, ljudi misle da dominiraju kada se ustvari
pokoravaju. Dominacija nije samo pritisak kojim se
spreava uivanje drugih ljudi. Ljudi koji se opiru toj
vrsti pritiska esto se time nesvesno bore za sops-
tvenu dominaciju. Mo uvekzahteva otpor (Dreyfus,
Rabinow 1982:169).
ENKRATEIA | "Samokontrola"; mo koju moramo
imati nad sobom da bismo iskoristili aphrodisia-u
na pravi nain; vezana je za askezu koja predstavlja
"trening u samo-negiranju".
EPISTEME Isto to i paradigma.
GENEALOGIJA | Genealogija znanja se sastoji iz dva
razliita korpusa znanja: prvo, iz drugaijih miljenja
i teorija koje se nisu etablirale niti su iroko priznate
i, drugo, iz lokalnih verovanja i shvatanja (pomislite
ta sve medicinske sestre znaju leku koji ne uiva
javno priznanje). Genealogija nastoji da raskrije ove
dve vrste znanja i njihovu borbu da budu preneta
drugima.
292
Luj ouver: POJMOVNIK
Genealogija ne tvrdi da je istinitija od institu-
cionalizovanog znanj a, ve samo da predstavlja
nedostajui deo slagalice. Ona funkcionie tako to
izoluje glavne delove nekih tekui h politikih meh-
anizama (kao st oj e odravanj e strukture moi koja
dijagnostikuje mentalne bolesti), a zatim ih sledi
do njihovih istorijskih korena (Dreyfus, Rabinow
1982: 119) Ovi istorijski koreni su nam dostupni
samo zahvaljujui dvema gore opi sani m korpu-
sima znanja.
Fuko kae: "Nazovimo termi nom 'genealogija' j e-
dinstvo eruditskog znanj a i l okal nog seanja koje
nam omoguuj e da utvrdimo istorijsko znanj e
postojeoj borbi i da danas taktiki iskoristimo to
znanje" (Foucault 1994:42).
Genealoka strana anali ze pokuava da razume
mo konstituisanja domena obj ekata. Kada bi neko
drutvo institucionalizovalo ul ogu vraa, na prim-
er, i pripisalo mu odreene privilegije, ti me bi bio
"konstituisan predmet vra". Dok ne zasnuj emo i ne
institucionalizujemo ovu delatnost, niko i nita ne
moe biti nazvano vraom. Geneal ogi j a istrauje
ono to zbog institucionalizacije znanj a od strane
oni h koji imaju mo nije bilo evi dentno.
(Pogledati diskurs j eziku koji se nalazi u dodatku
Arheologiji znanja); dok se arheologija bavi j ezi ki m
praksama (u strogom smislu), geneal ogi j a istrauje
stvaranje objekata kroz institucionalne prakse (Drey-
fus, Rabi now 1982:104) Dok arheol og tvrdi da pie
iz neutralne, nezainteresovane perspektive, Nieov
ili Fukoov geneal og priznaje politike i pol emi ke
motive u pisanju istorije (Hoy 1986:6-7).
GENEZA I Anal i za konstitucije poredaka na osnovu
empirijskih podataka (Fuko 1971:137).
GOVERNMENTALITY/UMEE VLADAVINE | Cen-
tralizacija i poveana mo vl ade; ova mo nije
negati vna. Ustvari, ona proi zvodi realnost pomou
"rituala istine" i krearira odreeni stil subjektivnosti
kojem se moemo konformirati ili mu se opirati. S
obzi rom da se i ndi vi due uvlae u ovu subjektivnost,
one postaju deo snaga normalizacije.
Umee vladavine podrazumeva i rastui korpus
znanj a koji sebe predstavlja kao "nauni " i koji do-
prinosi njenoj moi . Ovo je termin koji je Fuko prvi
put upotrebi o u rezimeu i ilustrovao ga u drugi m
l anci ma (videti: Darier 1996). Takoe, pogl edati
Fukoov l anak na ovu temu.
Umee vl adavi ne je nova vrsta vladanja koja se po-
javila u Evropi tokom esnaestog veka.To se dogo-
dilo u vreme pada feudal i zma i u doba opadanj a
moi apsol utne monarhije. Mada danas nema ap-
solutne moi monarha, ipak postoji vlast. Nju su
ljudi u velikoj meri internalizovali, ali i dalje postoji
nadzor i podsti canj e konformiranja pravilima. Ovaj
novi tip umea vl adavi ne j e omoguen stvaranjem
specifinih (ekspertskih ili profesionalnih) "znanja",
kao i stvaranjem eksperata, institucija i disciplina
(npr. medi ci ne, psi hol ogi j e, psihijatrije), tako da
individue koje smatramo za eksperte mogu da
zahtevaju neophodno znanj e za upravljanjem.
HETEROPIJA | Prostor u kome su spojeni protivreni
elementi.
293
O FUKOU
ISPOVEST I Znaaj na komponenta bio-moi. Ljudi
ue da njihova sl oboda od njih zahteva "da govore
istinu" daj e priznaju nekom moni j em (sveteniku,
psihoanalitiaru), a ovo govorenj e istine e ih ne-
kako osloboditi (Dreyfus, Rabi now 1982:141; Fuko
1982:55-63).
ISTORICIZAM | Ideja da j e sva "istorija" samo isto-
rija iz perspektive istoriara. "Istoricizam je nain
isticanja stal nog kritikog odnosa i zmeu Istorije
i humani sti ki h nauka". (Fuko 1971: 410). "Svako
saznanj e ukorijenjeno je u i votu, drutvu ili j ezi -
ku koji imaju svoju istoriju. I u toj istoj istoriji saz-
nanje nalazi onaj el emenat koji mu omoguava da
komuni ci ra sa drugi m obl i ci ma i vota"(Fuko 1971:
411).
ISTORINOST I Istorijska predubeenj a svakog
autora, svakog drutva, svake akademske di sci pl i -
ne. Nema "narativa" koji opi suj e istoriju, a da ne za-
visi od istorijske situacije samog pri povedaa."Na
taj nai n, iza istorije pozitiviteta nastaje j o radi-
kalnija - istorija samog ovj eka. To je istorija koja
sada zaokupl j a samo ovj ekovo bi e, jer ono sh-
vata ne samo da j e oko nj ega svuda,Istorija', nego
da je i ono samo sa svoj om vl asti tom i stori nou
ono i me j e zacrtana istorija l j udskog i vota, isto-
rija ekonomi j e, istorija j ezi ka" (Fuko 1971: 408).
JEDINSTVO DISKURSA | "Jedinstvo di skursa lu-
dilu ne bi se temeljilo na egzistenciji objekta'ludilo',
ili na konstituciji j edi nstvenog horizonta objektiv-
nosti, nego bi to bila igra pravila koja u odreenom
razdoblju omoguavaj u poj avu obj ekata: objekata
koji su zahvaeni merama di skri mi naci j e i repre-
sije, koji se diferenciraju u svakodnevnoj praksi , u
pravosuu, religijskoj kazuistici, di j agnozi lekara,
obj ekata koji se ispoljavaju u patol oki m opi si ma,
koji su okrueni propi si ma i receptima za leenje,
tretman i negu. Osi m t oga, j edi nstvo di skursa lu-
dilu bi bilo u igri pravila koja odreuju preobraaje
tih razliitih obj ekata, njihov ne-identitet kroz
vreme, prelom koji se u njima javlja, unutranji dis-
kontinuitet koji suspenduj e njihovu stalnost" (Fuko
1998:38).
KOLONIZOVATI | Povezati grupe, produi ti nj i ho-
vo trajanje, pobol j ati efikasnost i poveati nj i hovu
mo.
KOMENTAR I Diskurs koji parafrazira i razjanjava
povrinsko znaenj e teksta. Fuko kritikuje komen-
tar zbog nj egove preterane zavisnosti od smisla
dostupnog autoru (Dreyfus, Rabi now 1982: 123).
(Komentar treba suprotstaviti onome to je Pol Ri-
ker /Paul Ricoeur/ nazvao "hermeneutika sumnje"
- ili bel ekama koje se zasni vaj u na informacijama
proisteklim iz nae sumnj e, drugai j i m od onih koje
nam nudi autor. Meutim, treba da bude j asno da
za Fukoa skriveni smi sao koji otvara hermenutika
sumnje, to jest geneal ogi j a, takoe nije u potpu-
nosti istinit).
MATHESIS I Nauka i zraunl j i vog poretka (Fuko
1971: 134); kvalitativna nauka poretku (Fuko
1971:135-137).
MERA I Mera nam omoguuj e da analiziramo sline
stvari pomou izraunljivih formi identiteta ili razli-
ke (Fuko 1971:117).
294
Luj ouver: POJMOVNIK
MO I Mo se implicitno ispoljava u nainu kon-
verzacije (odnosno diskursa), i esto se ispoljava
osporavanjem sopstvene istine, ili pomou mitova
koji pogreno predstavljaju izvore moi i upuuj u
na manje mone izvore. Na primer, u Istoriji seksu-
alnosti Fuko objanjava da mi, "moderni" ljudi
obino mislimo da je naa seksualnost potisnuta
drutvenim pritiskom koji zabranjuje njeno ispol-
javanje. Ovde je u pitanju mit naoj navodnoj
seksualnoj potisnutosti, a popul arnost ovog mita
sutinski oblikuje prirodu nae seksualnosti, pogo-
tovo preko rituala i spovedanj a. Mi i spovedamo (u
crkvi, psihoanalitiarima) misli koje bi , kako nam
priroda govori , trebalo da budu sl obodne (ili od koji
bi smo mi bili sl obodni da ih ne potiskujemo), a koje
nam - zbog prirode naeg potiskivanja - uzroku-
ju patnju i ponienje. Meuti m, ono to danas ima
mo j e manje samo potiskivanje nae seksualnosti,
a vie sam mit potiskivanju, koji stvara veru u ri-
tual ispovedanja i osl obaanj a od psi hi kog bol a.
Ovaj mit i njemu odgovaraj ui ritual implicitno ob-
likuje nae seksualno iskustvo govorei nam ta bi
ono trebalo da bude, ta bi trebalo traiti i bojei
ga ne samo stidom i prekorom, nego i skrivenim
uzbuenj em i fasci naci j om koja od nae seksual -
nosti pravi ono to ona danas jeste.
Mo se takoe hrani i otporom; bez otpora svaka
mo bl edi .
Gore pomenuto je gl avna tema Istorije seksualnosti
(Fuko 1982: 53-57) (ovde se nalazi nekoliko repre-
zentativnih citata):
"Bit ove prie nije u tome to su ljudi zatvarali oi
ili zaepljivali ui , niti u tome to su se varali; nego
u tome to su oko polnosti I povodom nje izgradili
ogroman mehani zam za proi zvoenj e istine - po
cenu da je prerue u posl ednj em trenutku" (Fuko
1982:53-54)
"Istorijski gl edano, postoje dva velika postupka ko-
j i ma se iznosi na vi del o istina polu" (Fuko 1982:
54). Jedna je tehnika erotskog majstora, "samo je on
moe preneti na ezoterian nain" (Fuko 1982: 55).
Druga procedura je "ispovedanje", a "ovek j e, na
Zapadu, postao ivotinja koja priznaje" (Fuko 1982:
56). Obav ez a priznanja sada nam se vraa sa toli-
ko razliitih strana, od sada je toliko utelovljena u
nama, da je vie ne opaamo kao dejstvo vlasti koja
nas prisiljava; ini nam se, naprotiv, da istina, u naj-
dubl j em kutku nas samih skrivena najvie to moe
biti, samo 'ite' da se obel odani "(Fuko 1982:57).
Dva gl avna teksta u kojima Fuko ocenjuje i upot-
punjuje svoj model odnosa moi su Power/Know-
ledge: Sel ected Interviews & Other Writings 1972
- 1977, i Istorija seksualnosti: Volja za znanjem (Fuko
1982).
MO/ZNANJE I Znanj e kako se moe uticati
na ljudsko ponaanj e. Zasni va se na tehni kama
drutvenog i nenj eri nga, obrazovanj a i slino.
NEGATIVNA MO | "Mo koja kae ne" (Foucault
u: Gordeon 1980:139); koja neto zabranjuje i ti me
osnauje zakon. Pozitivna mo inspirie i reava
odreene probl eme, omuguuj e neto i koristi ne-
kome.
295
0 FUKOU
NORMALIZACIJA | Grupi sanj e ljudi u "normalne";
proces kojim se ljudi u nekoj kulturi ohrabruju da
upravljaju i da se konformiraju ustanovljeni m pra-
vilima.To se postie pomou umea vl adavi ne (go-
vernmentality).
OBRAZOVANJE DISKURSA | Ovaj poj am je pred-
met drugog pogl avl j a Arheologije znanja. Fuko
poinje kritikujui ideju da je sve to ima istu eti-
ketu ista stvar i tezom da je razlika i zmeu razliito
etiketiranih stvari moda samo navi ka u miljenju.
Pretpostavimo da se u nekom drutvu svetlo-
crvena boja oznaava kao "crvena", kao i da se
ljubiasta ubraja u crvenu. Uporedi mo ovo drutvo
sa oni m koje sve svetl onarandasto oznaava
kao "narandasto", ukl j uuj ui tu i crveno (ali ne
i ljubiasto) i uto. Kako bi se i zmeu ova dva
drutva mogl o govoriti bojama? Koristile bi se
razliite j ezi ke mape za oznaavanj e boj a, tako da
j ednostavan prevod i zgl eda prosto nemogu.
Problem je u tome to mi u sopstvenoj j ezi koj za-
j edni ci ne uoavamo nain na koji konsti tui emo
ono to govori mo, koristei takve prozvol j ne
j ezi ke prakse koje su postale naa druga priroda.
Prouavanje obrazovanj a ovi h di skursa (ili diskur-
zi vni h formacija) j este "arheologija". Pokuaemo
da otkrijemo implicitna pravila koja koristimo da
bi smo formirali ovu mapu sveta oko nas.
Ni ne znaj ui , mi grupi emo uol j i ve predmete u
celine i tako konsti tui emo nae predmete. Na taj
nai n, predmet j e konsti tui san pomou "jedinst-
va diskursa". Vi tgentaj novi m reci ma, to bi gl asi l o:
pomou j ezi ke igre. "Jedinstvo diskursa po pitanju
odreene teme (ili predmeta) bi bilo u igri pravila
koja odreuj u preobraaj e tih razliitih obj ekata,
njihov ne-identitet kroz vreme, prelom koji se u nji-
ma j avl j a, unutranji diskontinuitet koji suspendu-
je nj i hovu stal nost" (Fuko 1998: 38). Na primer, mi
konsti tuemo predmet "brak" pomou niza pravila
koja nam omoguuj u da kaemo da smo "udati",
kao i pomou pravila koja defmiu brak kao raski-
nut (poni ten, razveden, nevaei ). Fuko sugeri e
da bi arheol ogi j a trebalo da istrai nain na koji
to funkci oni e, kako kontrol i emo nau mental nu
taksonomi j u putem j ezi ki h praksi.
OPTA GRAMATIKA | "Opita gramatika je nauka
verbalnom poretku u njegovom odnosu prema si-
multanosti koju mora da predstavi" (Fuko 1971:146;
podv. Fuko), "koja se pojavila u drugoj polovini
XVII vijeka i nastala poslj ednj ih godi na sl j edeeg
vijeka" (Fuko 1971:153).
OTPOR I "Nema odnosa moi bez otpora" (Fou-
cault 1980: 142).
PANOPTIKON I Metod nadzora u modernom zat-
voru; to je metod koji moderna drava koristi da bi
kontrolisala i regulisala drutvo. Za razliku od mo-
narhije koja upotrebl j ava sirovu silu da bi kontroli-
sala podreene, "demokratska" drava zahteva i n-
ternal i zovanu i sofisticiranu silu da bi izvrila svoju
ul ogu. Termin "panopti kon" j e predloi o Deremi
Bentam (Bentham 1995). Panopti kon je sredinji
posmatraki toranj u zatvoru modernog arhitek-
tonskog ureenja, koji uvari ma omoguava da
vi de unutranjost svake elije, a da zatvorenici ne
296
Luj ouver: POJMOVNIK
znaj u da su posmatrani . Zatvoreni ci se kontroliu
konstantnim nadzorom, i me se ne utie samo na
ono to oni ine, nego, takoe, i na to kako oni sami
sebe shvataju; on zamenj uj e nekadanj e tamni ce i
mrane elije pomou kojih su zatvorenici ranije
kontrolisani (Fuko 1997: 227-228). Ova slika slui
kao metafora moi central i zovanog upravljanja u
modernoj dravi .
PATOLOGIZACIJA | Postoje dva smi sl a; prvi, pri-
rodno iscrpljivanje organi zma koje proi zvodi
drhtavice, nemir i sl i no; drugi , "otkrie" da se u
korenu seksualnosti nalazi izvor bolesti u formi
skrivene pasi vnosti . Seksual nost zato nije zl o, ali je
izvor bolesti (Fuko 1988:127-128).
POLICIJA I Posao policije je artikulacija i admi -
nistracija tehni ka bi o-moi , koj i m se poj aava
dravna kontrola nad graani ma.
POTINJENA ZNANJA | Poti nj ena znanj a
predstavljaju itav niz znanj a koja su diskvalifiko-
vana kao neadekvatna za obavl j anj e svog zadatka
ili su nedovol j no razvijena; nai vna znanj a, koja se
nalaze nisko na hijerarhijskoj lestvici, i spod zahte-
vanog nivoa znanj a ili naunosti .
POTINJENO I Podreeno; nj i me upravljaju insti-
tuci onal ne sile koje kontroliu i ograni avaj u.
POZITIVITET I (Fuko 1971: 387)
PREDSTAVA | Ono emu se moe pridati merljiva
i strogo nauna forma. Ob i n o pokuavaj u da ga
defi ni u u funkciji matemati ke: bilo da ga pri bli uju
to j e moguno vi e matemati ci , registrujui sve
to se u naukama ovj eku moe matematizirati
i smatrajui da sve to nije podl ono takvoj forma-
lizaciji j o nije dobi l o svoj nauni pozitivitet"(Fuko
1971:387).
REFLEKSIVNA FORMA ZNANJA | Ono to zna-
mo sebi refleksijom, a ne introspekcijom. (Fuko
1971)
REPRESIVNA HIPOTEZA | Termin koji je Fuko
prvi put upotrebio u Istoriji seksualnosti. Radi se
miljenju da je istina poti snuta snanom si l om
i da se moemo osl obodi ti ukoli ko dopremo do
nje. Fuko "represivnu hi potezu" suprotstavlja "bi o-
tehni koj moi " (ili "bio-moi") (Dreyfus, Rabi now
1982: 127). Represivna hipoteza koja se tie seksu-
alnosti gl asi da j e zapadna civilizacija prela i z
edne seksual nosti u doba poti snute seksual nos-
ti, ograni ene na roditeljsku spavau sobu (Fuko
1982: 21-47). Shodno represivnoj hi potezi , seksu-
alnost je poti snuta jer nije kompati bi l na sa poslov-
nom eti kom u vreme uspona kapitalizma tokom
posl ednj a dva veka.
Prema represi vnom shvatanj u moi , "(sve to mo)
moe da ini je da zabranj uj e, a sve to moe da
zapovedi j e posl unost. Mo, na kraju krajeva, j es-
te represija: represija je nametanj e zakona, a za-
kon zahteva pokoravanj e"(Dreyfus, Rabi now 1982:
130).
SAMOUREIVANJE | Staranje sebi - anal ogno
upravljanju sobom.
297
0 FUKOU
SLINOST I Fuko obj anj ava ovaj poj am uzimajui
za primer Bekona: ljudski razum, zahvaljujui svo-
joj neobi noj prirodi, pretpostavlja neki vei red
i slinost meu stvarima od onog na koji zaista
nailazi; i dok su mnoge stvari u prirodi j edi nstve-
ne i prilino nepravilne, on i dalje povlai paralele,
nalazi slinosti i odnose koji ne postoje. Odatle ta
"fikcija da sva nebeska tijela u svom kretanju opi -
suju savrene krugove" (Bekon u: Fuko 1971:116).
SOPHROSYNE | "Razbori tost" ili "mudrost", takoe
znai i"jednostavnost"; znanj e koje moe biti krajnji
smisao prirode i svrha l j ubavi /seksa, pomou koga
se moe uspeno praktikovati aphrodi si a, chresis i
enkratia.
STARANJE SEBI | Naziv eti kog pri nci pa koji lju-
de nagoni da se kultiviu, odnosno da rade kako bi
se usavri l i ."To,negovanj e samoga sebe' moemo
ukratko okarakterisati ukazuj ui na i nj eni cu da
je vetina ivljenja - techne tou biou u nj eni m raz-
nim obl i ci ma - u nj emu podreena nael u,treba
se starati samome sebi' ; upravo na tom naelu
staranja sebi zasni va se njena neophodnost;
ono odreuje njeno razvijanje i organi zuj e njeno
primenjivanje" (Fuko 1988: 51-52). U Anti kom
dobu se smatralo da on podrazumeva i "kultivi-
sanje due". (Fuko 1988: 53) To je ranije bilo pitan-
je samousavravanj a, ali je t okom istorije prelo u
probl em kako oblikovati sopstveni karakter (Fou-
cault 1988:78-79).
SUBJEKTIVNOST | Poti nj avanj e.
SVETENIKA MO | Vrsta moi koja je koristila
crkva; poi va na crkvenoj moi koja obezbeuj e
i ndi vi dual no spasenj e u onostranom svetu. Vezana
j e za poj am i ndi vi dual i zma. U moderni m vreme-
ni ma, spasenj e u buduem i votu j e zamenj eno
spasenj em u ovom i votu (zdravlje, bl agostanj e,
si gurnost) (Fuko 1982).
TAKSINOMIJA | Kada ureuj emo sl oene entitete
(predstave uopte, kakve su nam date u i skustvu),
moramo napraviti neku taksi nomi j u, za ta j e pot-
rebno napraviti neki si stem znakova. Ovi znako-
vi stoje u istom odnosu prema poretku sl oeni h
entiteta u kom stoji al gebra prema poretku j ed-
nostavni h entiteta. Al i , dokl e god treba analizira-
ti empi ri j ske predstave nj i hovi m rastavljanjem u
j ednostavne entitete, j asno je da se taksi nomi j a u
potpunosti oslanja na mathesi s (Fuko 1971:135).
TEHNOLOGIJE SOPSTVA | Tehnol ogi j e sopstva
predstavljaju speci fi ne prakse pomou kojih sub-
jekti sami sebe konsti tui u u okvi ru i pomou sis-
tema moi , a koje esto i zgl edaj u ili "prirodne" ili
nametnute od gore.
VLADA I Pod vl adom Fuko nije podrazumevao
toliko politike ili admi ni strati vne strukture mo-
derne drave, ve vi e "nai n na koji se ponaanj e
poj edi naca ili grupa moe usmeravati : vl ada dece,
dua, zaj edni ca, porodi ca, bol esni h. Vladati, u
ovom smislu, znai struktuirati mogue polje de-
lanja drugi h (Burchell et al, prema: Smart, 1992).
(Foucault u: Dreyfus, Rabi now 1982: 221)
298
ZURENJE I Prodorno i mudro posmatranje. U
Roenju klinike Fuko govori mitu "klinikom zu-
renju", odnosno mitu da lekar treba da vidi samu
sr problema kako bi ga di j agnosti kovao i leio, a
ova sposobnost znanj a na osnovu gl edanj a je re-
zultat niza posmatranja i iskustva lekara.
Sa engl eskog prevela Duka Dobrosavljev
Naslov izvornika: Lois Shawver, Dictionary for the
Study of the Works of Michel Foucault, http://califor-
nia.com/~rathbone/foucau10.htm
Luj ouver: POJMOVNIK
Dreyfus, L, Hubert, Rabinow, Paul (1982) - Michel
Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics,
Chi cago: The University of Chi cago Press.
Fuko, Miel (1971) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit.
Foucault, Michel (1975) - The Birth of the Clinic: An
Archeology of Medical Perception, New York: Vi ntage
books.
Foucault, Michel (1978) - Madness and Civilization:
The History of Insanity in the Age of Unreason, New
York: Vi ntage Books.
Foucault, Michel (1981a) - "Omnes et Si ngul ati m:
Toward a Criticism of'Political Reason'", in The Taner
Lectures of Human Values, II, Salt Lake City, UT: Uni-
versity of Utah Press/Cambri dge University Press.
299
LITERATURA:
Bentham, Jeremy (1995) - The Panopticon Writings
(edited and introduced by Miran Bozovic), London:
Verso.
Burchell, G., Gordon, C. & Miller, P. (eds.) (1991) - The
Foucault Effect: Studies in Governmentality, London:
Harvester Wheatsheaf.
Darier, Eric (1996) -"Envi ronmental Governmental-
ity: The Case of Canada' s Green Plan", Environmen-
tal Politics, 5 (4), str. 585-606.
FUKOU
Foucault, Michel (1981b) - Power/Knowledge: Se-
lected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, Gordon, Colin (ed.), New York: Ran-
dom House.
Foucault, Michel (1982) - "Afterword. The Subj ect
an Power", in Dreyfus, L, Hubert, Rabinow, Paul, Mi-
chel Foucault: beyond Structuralism and Hermenu-
tics, Chi cago: The University of Chi cago Press.
Foucault, Michel (1984a) - "Space, Knowl edge and
Power", u: Paul Rabinow (ed.), The Foucault Reader,
New York: Pantheon books.
Foucault, Michel (1986) -"Governmentality", Ideol-
ogy and Consciousness, No. 6, Summer 1986, str. 5-
21.
Fuko, Miel (1988) - Istorija seksualnosti III. Staranje
sebi, Beograd: Prosveta (Biblioteka "Erotikon").
Foucault, Michel (1989) - Resum de cours 190-1982,
Paris: conferences, essais et l econs du Col l ege de
France, Juillard.
Foucault, Michel (1994) - "Geneal ogy and social
Criticism", in Steven Sei dman (ed.), The Postmodern
Turn: New Perspectives on Social Theory, Cambri dge,
MA: Cambri dge University Press.
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati. Roenje
zatvora, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato.
Gordeon, Col i n (ed.) (1980) - Power/Knowledge
- Selected Interviews and Other writings 1972-1977,
(Michel Foucault), Bri ghton: Harvester Press.
Hoy, D. C. (1986) - "Introduction", u: D. C. Hoy, Fou-
cault: A Critical Reader New York: Basil Blackwell, 1-
25. & Smart, B. (1992) "Review of the Foucault Ef-
fect", Soci ol ogy, 26 (3), str. 559-560.
300
Pavle Milenkovi
MI EL FUKO : BI BL I OGRA FI J A
Ova bibliografija nastala je ukrtanjem nekoliko
izvora. Drgocena je bila pre svega bibliografija
Makijela Karskensa (Machiel Karskens) sa Univer-
ziteta u Nijmengenu, do koje sam doao posred-
stvom Interneta. Ali isto tako i, tokom dugog vre-
mena jedina bibliografija Fukoovih radova, kao i ra-
dova Fukou na srpsko-hrvatskom jeziku, koju su
sainili Mladen Kozomara i Ivan Vejvoda, jo 1984,
i objavili u asopisu Theoria. Nedostatak druge
bibliografije u odnosu na prvu, koja datira iz 2001.
godine, jeste ogromna vremenska razlika, to se
ogleda u razlici u obimu. Prva je pak nepregledna.
Stoga sam odluio da Karsensovoj bibliografiji Fu-
koovih originalnih radova (od 1954. pa sve do smrti
1984), koju sam u potpunosti preuzeo, priloim
simbole koji bi, kako tako, omoguili kretanje kroz
novu, do ovog asa, ultimativne bibliografije koja
je odtampana u Galimarovom etvorotomnom iz-
danju Fukoovih intervjua, predavanja, govora, i tek-
stova; sainio ju je ak Lagran (Jacques Lagrangue).
Ova bibliografija priloena je dakle etvrtom tomu
Govora i spisa {Dits et Ecrits, vol. IV, str. 829-838), pod
nazivom Complement bibliographie. Na alost, ova
bibliografija nije mi bila dostupna. Posrednu prov-
eru Karskensove bibliografije obavio sam ponovo
preko Interneta, pristupivi nekolikim francuskim
bibliotekama, odnosno katalozima u elektronskoj
formi, sa potpunijim podacima nekim radovima
koji su sadrani u Karskensovoj bibliografiji. Na
nekoliko mesta dolo je do neslaganja, ali jedino u
navoenju stranica. Iz ove perspektive, nemogue
mi j e da utvrdim da li su u pitanju greke u prekuca-
vanju, kojih verovatno ima na obe strane, ili neto
drugo.
lako iscrpna, Karskensova bibliografija ne sadri
jedan intervju iz sedamdesetih, koji je Fuko dao
Jeleni Staki (koja je u tom periodu prevela Istoriju
ludila i prvi tom Istorije seksualnosti), i koji je obja-
vljen u beogradskom NIN-u. Njega sam pronaao
u Vejvoda/Kozomara bibliografiji. No ovoj biblio-
grafiji potkrao se jedan, ini mi se nemali previd, jer
joj nedostaje prevod prvog poglavlja Arheologije
znanja, koji se pojavio u posebnom izdanju asopisa
Delo, jo 1974, u prevodu Milana Komnenia. Bib-
liografija Kozomare i Vejvode znaajna je jer prati
301
BIBLIOGRAFIJA
recepciju Fukoovih radova na podruj u bive Jugo-
slavije. Na nesreu, ona se prekida taman u periodu
kada je zani manj e za Fukoa poj aano.
Trei izvor, koji mi je pomogao da donekl e pop-
uni m ovu prazni nu, jeste bi bl i oteka baza Narodne
biblioteke Srbije u Beogradu, odnosno ujedinjena
elektronska kataloka baza biblioteka u Srbiji,
povezanih u j edi nstveni meubi bl i oteki sistem.
No, uporeivanjem sa drugi m, elektronskim kao i
tampani m izvorima, ustanovi o sam da ni ona nije
potpuna.
italac e uoiti da iznad bibliografije prevedenih
Fukoovih dela stoji NASRPSKO-HRVATSKOM JEZI KU.
U vezi sa ti m, potrebno dati j o neka razjanjenja.
Po isto l i ngvi sti kom kriterijumu, srpski, hrvats-
ki, srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski j ezi k i dalje
predstavlja j edan jezik, uprkos "epistemolokim
rezovima" kojima se nastoji da se, unutar novih "dis-
kurzivnih praksi", od tog j ezi ka naknadno napravi
nekoliko j ezi ka ("bonjaki", "crnogorski", itd.). Do
poetka raspada druge Jugosl avi j e, "dogaaj i " Fu-
koovih tekstova na ovom j ezi ku grupi u se unutar
j edne serije. Promena diskursa tokom devedesetih
na podruju Balkana uvodi novi pri nci p klasifikaci-
j e, koji dovodi do pregrupi savanj a u naj manj e dve
serije dogaaj a, od kojih svaka podl ee sopstveni m
pravilima regulacije. Jedna od posl edi ca ovoga jeste
injenica da je uvid u prevodnu Fukoovu literaturu,
kao i u literaturu Fukou na hrvatskom, odnosno
hrvatsko-srpskom j ezi ku, znatno otean. Nadam se
ipak da e, i pored nepotpunosti , ova bibliografija
biti od koristi svim budui m prouavaoci ma Fu-
koovog rada.
OR I GI N A L N A I Z DA N J A (1 954-1 984):
302
311
Mladen Kozomara - "Arheologi ja i geneal ogi j a
znanj a: zapleti j edne istorijske kritike uma", Filozof-
ski godinjak, br. 5, 1992, str. 5-29.
Aleksandar Molnar - "Nadzi ranj e i kanj avanj e u
epohi Moderne: Foucaul tove aporije moi", Theo-
ria, Vol. XXXVII, br. 4 (decembar 1994), str. 73-106.
Zoran Jankovi - "Geneal ogi j a modernog indivi-
duuma", Theoria,Mo\. XXXVII, br. 4 (decembar 1994),
str. 107-122.
Mladen Kozomara - "Subj ekti vnost i mo", Trei
program, br. 101, zi ma 1995. (kasnije uvrteno u
knj i gu pod istim nasl ovom)
Nenad Dakovi -"Mi el Fuko: Nadzirati i kanjavati,
Beograd, 1997", Politika, 09.08.1997, str. 24.
Nenad Dakovi -"Mi el Fuko: Nadzirati i kanjavati,
Beograd, 1997", NIN, 09.10.1997, str. 40-41.
Mladen Kozomara - Govor i subjektivnost. Na rubo-
vima arheologije znanja, Beograd: Plato, 1998. (Bib-
lioteka "Na tragu")
Nenad Dakovi - "Novi Arhivar", NIN, 07. 10. 1999,
str. 37-38.
Branko Romevi - "Di sci pl i na bez palice" (prikaz
knj i ge: Nadzirati i kanjavati), Re, j ul /avgust 1998,
br. 47.
Mladen Kozomara - Subjektivnost i mo, Beograd:
Plato, 2001. (Biblioteka "Na tragu")
Ivan Mi l enkovi - "Bi opoli ti ka kao nai n de-
politizacije (Hana Arent, Miel Fuko, oro Agam-
ben)", Colloqium 330, predavanj e i di skusi j a na
Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju od 20. 11.
Pavle Milenkovi: MIEL FUKO: BIBLIOGRAFIJA
2002. (neobj avl j eno).
"Re del u: Filozofija - Miel Fuko", Vreme, br. 663,
18. septembar 2003.
Nenad Dakovi -"Fukoov preokret" (prikaz knjige:
Miel Fuko: Hermeneutika subjekta), NIN, 22.01.04.
Ivan Kolari - " Dv e deceni j e od smrti Miela Fukoa:
Miel Fuko (1929-1984)", Misao, jul-avgust 2004, str.
36.
BIBLIOGRAFIJE:
Ivan Vejvoda, Mladen Kozomara - "Bibliografija Mi-
chela Foucaulta", Theoria, 1-2/1984, str. 129-142.
Jacques Lagrange-"Compl ementbi bl i ographi que",
u: D/'fs etecrits 1980-1988 vol. IV, edites par D. Defert
& F. Ewald, Paris: Gallimard, 1994, str. 829-838.
Machiel Karskens - Michel Foucault - bibliogra-
phies, u: http://foucault.info/foucault/bibliogra-
phy.html
331
BELEKA AUTORIMA
Etienne Balibar ( 1942 - Aval i on, France) [ Filozofi drutveni teoretiar. Poetak naune karijere obel een
saradnjom sa Lujem Alti serom, sa kojim objavljuje itati Kapital, 1965. 1965-1967 asistent na Univerzitetu
u Aliru. Doktorat iz filozofije na Univerzitetu Ni megue, Holandija. Trenutno profesor politike filozofije na
Univerzitetu Pariz X, Nanterre, i na Univerzitetu Kalifornija, Irvine. Oblasti naunog rada: kritika drutvena
teorija, marksizam, socijalna filozofija, strukturalizam. Knj i ge: Lire le Capital, Paris: Editions Maspero, 1965.
(sa Lujem Altiserom; Kako itati Kapital, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalistike omladine,
1975); Cinq Etudes du materialisme historique, Paris: La Decouverte, 1974; Sur la dictature du proletariat, Paris:
Editions Maspero, 1976; Spinoza et la politique, Paris: Presses Universitaires de France, 1985; Race, nation,
classe. Les identites ambigues, Paris: La Decouverte, 1988 (sa I manuel om Valerstinom); Berits pour Althusser,
Paris: La Decouverte, 1991; Les frontieres de la demoeratie, Paris: La Decouverte, 1992; La Philosophie de Marx,
Paris: La Decouverte, 1993; La crainte des masses. Politique et philosophie avant et apres Marx, Paris: Galilee,
1997; Nous, citoyens d'Europe: les frontieres, l'Etat, le peuple, Paris: La Decouverte, 2001 {Mi, graani Evrope?:
granice, drava, narod, Beograd: Beogradski krug, 2003); Droit de Cite. Culture et politique en demoeratie, Paris:
Presses Universitaires de France, 2002.
Geor ges C a n gu i l hem ( 190 4 Cast el naudar y, Fr ance - 1995 France) | Filozof, lekar, epi stemol og i istoriar
nauke. Zavrio Ecole Normale Superieure. 1936. upisuje studije medi ci ne na Univerzitetu u Tul uzu. Dokto-
rirao filozofiju na Univerzitetu u Strazburu (1943), na probl emu normalizacije u medi ci ni . Tokom Drugog
svetskog rata aktivan u Pokretu otpora; u istom periodu radi kao lekar. Od 1948. do 1955. predava na Col-
lege de France, potom profesor istorije filozofije nauke na Sorboni , do penzi je 1971. Od 1971. na elu Insti-
tuta za istoriju nauka i tehnike Univerziteta u Parizu {/'Institut d'Histoire des Sciences et des Techniques). Oblasti
naunog bavljenja: istorija i epi stemol ogi j a medi ci ne i biologije, naunotehni ki aspekti znanj a. Razvio kon-
cept epi stemol okog reza Gastona Balara, eksplicitno ga primenivi u oblasti medi ci nski h i biolokih nauka;
ukazao na znaaj greke u naunoi strai vakom radu i rastu naunog znanj a. Knj i ge: Essai sur quelques prob-
lemes concernant le normal et le pathologique, 1943 (pretampano i proireno pod nasl ovom: Le normal et le
pathologique, Paris: Presses Universitaires de France, 1966); La connaissance de la vie, Paris : Hachette, 1952;
La formation du concept de reflexe aux XVII erne et XVIII erne siecles, Paris: Presses Universitaires de France,
1955; Etudes d'histoire et de philosophie des sciences, Paris: Vrin, 1968; Ideologie et rationalite dans l'histoire des
sciences de la vie, Paris: Vrin, 1977.
333
Mi t che l l De a n | Australijski filozof i soci ol og. Doktorirao filozofiju (1988) na Univerzitetu u Novom Junom
Velsu, Australija. Trenutno dekan na Fakultetu za Drutvo, kulturu, medije i filozofiju na Macquarie Univer-
zitetu, Sidnej. Oblasti naunog rada: drutvenopolitika teorija sa posebni m osvrtom na probl eme suve-
reniteta, biopolitike i vl adavi ne; problemi liberalnog autoritarizma, geneal ogi j a rata, mira i moi. Knj i ge: The
Constitution of Poverty: toward a genealogy of liberal governance, London and New York: Routl edge, 1991;
Critical and Effective Histories: Foucault's methods and Historical Sociology, London and New York: Routl edge,
1994; Governmentality: power and rule in modern society, London and Beverly Hills: Sage, 1999; Governing
Societies, Open University Press (u tampi). Priredio: Governing Australia: studies in contemporary rationalities
of government, Reshaping Australian Institutions series, Cambri dge University Press, 1998. (sa Barry Hi ndes-
som).
Di di e r Er i bo n | Filozof, istoriar ideja, bi ografi publicista. Gostujui profesor na Univerzitetu u Berkliju; ko-
rukovodilac seminara "Soci ol ogi j a homosekualnosti" na Visokoj koli za drutvene nauke {TEcole des hautes
etudes en sciences sociales) u Parizu. Ugl avnom poznat po biografijama i knj i gama razgovora. Poslednjih
godi na bavi se pitanjima homoseksual i zma. Biografske i publicistike knj i ge: De pres et de loin, editions
Odile Jacob, 1988. (Izbliza i izdaleka /razgovori sa Kl odom Levi-Strosom/, Sarajevo: Svjetlost, 1989); Michel
Foucault: 1926-2004, Paris: Fl ammari on, 1989; Michel Foucault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1 994; Faut-
il bruler Dumezil?: Mythologie, science et politique, Paris: Flammarion, 1992. Ostali radovi: Reflexions sur la
question gay, Paris: Fayard, 1999; Papiers d'identite, interventions surla question gay, Paris: Fayard, 2000; Une
morale du minoritaire. Variations sur le theme de Jean Genet, Paris: Fayard, 2001; Heresies. Essais sur la theorie
de la sexualite, Paris: Fayard, 2003; Echapper la psychanalyse, 2005. Priredio: Dictionnaire des cultures Gays et
Lesbiennes, Paris: Larousse, 2003.
Mi chel Fo uc a ul t (1926 P o i t i e r s, Fr a nc e - 1884 P a r i s, Fr a nce ) | Biografski podaci i potpuna bibliografija
na stranicama ove Hrestomatije.
l a n H a c k i ng (1936 - V a nc o uv e r , Ca na da ) | Filozof, profesor na Univerzitetu u Torontu od 1982. godi ne.
Magistrirao (1958) i doktorirao (1962) na Kembri du. Od 2005. profesor filozofije i istorije nauke na College
de France. Oblasti naunog rada i interesovanja: filozofija i istorija nauke, filozofija j ezi ka, filozofija matema-
tike, filozofski aspekti poremeaja linosti. Knj i ge: The Logic of Statistical Inference, Cambri dge: Cambri dge
University Press, 1965; The Emergence of Probability, Cambri dge: Cambri dge University Press, 1975; Why Does
Language Matter to Philosophy?, Cambri dge: Cambri dge University Press, 1975; Representing and Interven-
ing: Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambri dge: Cambri dge University Press, 1983;
The Taming of Chance, Cambri dge: Cambri dge University Press, 1990; Rewriting the Soul: Multiple Personality
and the Sciences of Memory, Princeton: Princeton University Press, 1995; Mad Travellers: Reflections on the
Reality of Transient Mental Illness, Harvard University Press, 1998; The Social Construction of What?, Harvard
334
University Press, 1999; An Introduction to Probability and Inductive Logic, Cambri dge: Cambri dge University
Press, 2001; Historical Ontology, Harvard University Press, 2002. Priredio: Scientific Revolutions, Oxford Uni-
versity Press, 1981.
St ephen Kat z | Soci ol og, profesor soci ol ogi j e na Trent Univerzitetu, Peterborough, Ontario. Doktorirao na
Jork Univerzitetu. Oblasti naunog rada: gerontol ogi j a, soci ol ogi j a tela, istorija drutveni h nauka, drutvena
teorija, neoliberalizam. Nj egovi teorijski stavovi formirani su pod uticajem Altisera, Fukoa i Burdijea. Knj i ge:
Marxism, Africa and Social Class: A Critique of Relevant Theories, Centre for Devel opi ng-Area Studi es, McGill
University, 1980; Disciplining Old Age: Essays on the Formation of Gerontological Knowledge, The University
Press ofVirginia,1996.
Du an Mari nkovi ( 1968 - Nov i S a d , Sr bi j a) | Soci ol og, di pl omi rao, magi stri rao i doktorirao na Odseku za
sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; od 2003. godi ne docent na istom odseku na
predmetu Soci ol oke teorije. Oblasti interesovanja: soci ol ogi j a znanj a, soci ol ogi j a nauke, socijalni konstruk-
ci oni zam. Osni va i gl avni i odgovorni urednik urnala za sociologiju. Osni va i lan Voj voanske socioloke
asocijacije. Knj i ge: Refleksivna sociologija Alvina Guldnera, Novi Sad: Visio mundi academi c press, 2003; Uvod
u sociologiju, Novi Sad, 2004. (sa Milanom Tri pkovi em); Konstrukcija drutvene realnosti u sociologiju (u
tampi).
Pavl e Mi l enkovi ( 1 9 6 4 - Pr okupl j e, Srbi j a) | Soci ol og, di plomi rao i magistrirao na Filozofskom fakultetu
u Beogradu. Doktorand na Fi lozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1995. asistent na Katedri za soci ol ogi j u
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 1999-2000 predava na Bapti sti kom teol okom fakultetu
u Novom Sadu. Oblasti naunog bavljenja: metodol ogi j a i epi stemol ogi j a drutveni h nauka, opta soci -
ol ogi j a, istorijska soci ol ogi j a. Takoe se bavi knji evni m i esejistikim radom. Knj i ge: Intimna proza, Ni: Gra-
di na, 1 997; kola Anala. Ogledi sociolokoj istoriografiji, Novi Sad: Stylos, 2004. Priredio: Istorijska sociologija
(socioloka hrestomatija, u tampi).
J a c que s -Al a i n Mi l l er (1944 - Cha t e a ur o ux, Fr a nce ) j Psihoanalitiar, j edan od najvernijih uenika i
nastavljaa aka Lakana; Lakanov zet. Zavri o Ecole Normale Superieure u Parizu. Uestvovao u nastanku
Ecole freudienne de Paris (1964) koju je osnovao Lakan. Od 1974. direktor Odseka za psihoanalizu na Univer-
zitetu Vinsen, Pariz VIII, prei menovanog, zahvaljujui nj emu, u Ecole de la cause freudienne. Pokreta asopi sa
Ornicar? za oblast psihoanalize (1975). Osni va svetske asocijacije psihoanalitiara (1992). Oblasti naunog
bavljenja: lakanovska psi hoanal i za. Knj i ge: Lettres l'opinion eclairee, Paris: Seui l , 2002; Le Neveu de Lacan.
Satire, Verdier, 20C3; Qui sont vos psychanalystes?; Un debut dans la vie. Priredio veliki broj Lakanovih preda-
vanja i spisa.
335
. R. . Parrott ( 1966 - Fai rhope, USA) | Pisac, dizajner i fotograf. Pie ogl ede iz filozofije, sa posebni m
osvrtom na Kanta, Fukoa i Deleza. U knjievnim radovima i poeziji vezuje se za Virdiniju Vulf, Staj nbeka i
Hemingveja. Knj i ge: An Opening Lyric, 1990; Another Generation Cometh, 1994; The Generation ofX, 1995; The
Ethos of Modernity, Rimric Press, 1996; The Empiricism of Subjectivity, 1997; To Lie Within the Moment, Rimric
Press,1998; The Pure Critique of Reason, 1999; Synthetic A Priori, 1999; A Bartered Tide, 2000; Timeless: Book I,
Rimric Press, 2003; Dynamism: Volume I: Force, Rimric Press, 2004.
Edwa r d W. S a i d (1935 J e r u s a l e m - 2003 N ew Yor k, USA) | Pisac, knjievni kritiar i teoretiar, pijanista i
muzikolog. Odrastao u Kairu, studirao u Sjedinjenim Ameri ki m Dravama. Magistrirao (1960) i doktorirao
(1964) na Harvardu. Od 1963. godi ne profesor engleske i uporedne knjievnosti na Kolumbija Univerzitetu.
Gostujui profesor na univerzitetima u Harvardu, Jejlu, Torontu, i na Univerzitetu Don Hopkins. Na poziv
Pjera Burdijea odrao seriju predavanja na College de France. Kolumnista u listovima Al-Hayat i Al-Ahram,
muziki kritiar za The Nation. Sa pijanistom i dirigentom Dani el om Barenboi mom uestvovao na produci-
ranju Betovenove opere Fidelio, za koju je preveo libreto na engl eski ; rukovodio muzi kom radionicom za
izraelske i palestinske studente. Aktivan u reavanju Palestinskog pitanja. Knj i ge: Intention and Method, New
York: Basic Books, 1975; Orientalism, 1978 {Orijentalizam, Beograd: XX vek, 2000); The Question of Palestine,
New York: Times Books, 1979; Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest
of the World, New York: Pantheon; London: Routledge & Kegan Paul, 1981; The World, the Text, and the Critic,
Cambri dge, Mass.: Harvard University Press,1983; After the Last Sky: Palestinian Lives, New York: Pantheon;
London: Faber, 1986; Musical Elaborations, New York: Col umbi a University Press, 1991; Culture and Impe-
rialism, New York: Knopf/Random House, 1993 {Kultura i imperijalizam, Beograd: Beogradski krug, 2002);
The Politics of Dispossession: The Struggle for Palestinian Self-Determination, 1969-1994, New York: Pantheon
Books, 1994; Representations of the Intellectual: The 1993 Reith Lectures, New York: Pantheon Books, 1994;
Peace and Its Discontents: Essays on Palestine and the Middle East Peace Process, New York: Vintage, 1995; Out
of Place: A Memoir, New York: Knopf, 1999; Reflections on Exile and Other Essays, Cambri dge, Massachusetts:
Harvard University Press, 2000.
L o i s Sha wv e r | Kliniki psi hol og, terapeut i psihoanalitiar. Doktorirala iz oblasti klinike psihologije. Oblasti
naunog bavljenja: seksualnost, porodi na psihoterapija, postmoderna reinterpretacija istorije psi hologi -
j e, interpretacije pojedinih pisaca (Vitgetajn, Fuko). Njene aktivnosti ugl avnom se svode na diskusionu
razmenu i edukaciju putem Internet mree. Knj i ge: And the Flag Was Still There: Straight People, Gay People
and Sexuality in the U.S. Military, Haworth Press, 1995.
Dua n St o j no v (1957 - Be o g r a d, Sr bi j a ) | Psiholog i psihoterapeut. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na
Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; na istom fakultetu trenutno u sta-
tusu vanrednog profesora. Specijalizirao konstruktivistiku psihoterapiju u Centru za psihologiju linih kon-
336
strukata u Londonu. Predava na Institutu za Getalt psihoterapiju na Malti i na Institutu za konstruktivistiku
psihoterapiju u Padovi . Osni va i predsednik Udruenja konstruktivista Srbije. Oblasti naunog bavljenja:
konstruktivistika psi hol ogi j a i konstruktivistika psihoterapija. Knj i ge: Psihologija linih konstrukata: uvod
u teoriju i terapiju, Beograd: Zepter Book World, 2003; Priredio: Psihoterapije, Beograd: Zavod za udbeni ke i
nastavna sredstva, 2000.
P a ul V e yne (1930 - -en-Provence, France) | Istoriar i epi stemol og. 1957-1965 asistent na Sorboni , po-
tom profesor na Univerzitetu u Provansi, Fakultet za knjievnost u Eksu (d'Aix). Od 1975. do 1998. predava
na College de France, na predmetu Istorija Rima; od 1999. u statusu honorarnog profesora. Oblasti naunog
bavljenja: istorija anti kog Ri ma, epistemologija, socioloka istorija, istorija mentaliteta. Knj i ge: Comment
on ecrit l'histoire: essai d'epistemologie, Paris: Le Seui l, 1971/1978; Le pain et le cirque, Paris: Le Seui l, 1976;
L'inventaire des differences, Paris: Le Seui l, 1976; Les Grecs ont-ils eru a leurs mythes? Paris: Le Seuil, 1983 (Do li
su Grci verovali u svoje mitove?, Novi Sad: Svetovi); L'elegie erotique romaine, Paris: Le Seui l, 1983; Histoire de
la vie privee, vol. I, Paris: Le Seui l , 1987; Rene Char en ses poemes, Paris: Gallimard, 1990; La societe romaine,
Paris: Le Seuil, 1991.
337
BELEKA TEKSTOVIMA
SPI SI :
"Miljenje spoljanjosti"("La pensee du dehors", Critique, n 229, j ui n 1966, str. 523-546; sa francuskog preveo
Vladimir Milisavljevi).
"Druga mesta", ("Des espaces autres", Architecture, Mouvement, Continuite, n 5, octobre 1984, str. 46-49; sa
francuskog preveo Pavle Milenkovi).
"Poredak govora" (L'ordre du discours, Paris: Gallimard, 1971; prethodno obj avlj eno u: Pregled, oktobar 1971,
Sarajevo; sa francuskog prevela Eleonora Prohi).
"Ubistva kojima se pria" (Les meurtres qu'on raconte", u: Moi, Pierre Riviere, ayantegorgemamere, masoeur
etmon frere. Un cas de parricide au XIX
e
siede. Presente par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str. 265-275;
sa francuskog prevela Vanja Mani).
RA ZGOV ORI :
"0 nainima pisanja istorije"("Sur ^ ^ d'ecrire l'histoire'Ventretien avec R. Bellour/, Les lettresfrangaises,
n 1187,15-21 1967, str. 6-9; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).
"Polemike, politika i problematizacije" ("Polemics, Politcs and Problematizations", u: Paul Rabinow /ed./,
Essential Works of Foucault: 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and Truth, New York: The New Press; sa
engl eskog prevela Milana Bokovi).
"Istina, mo, sopstvo: intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982" ("Truth, Power, Self: An Interview with
Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H. Martin, H. Gutman and P. Hutton /eds/, Technologies of the Self:
A Seminar with Michel Foucault, London: Tavistock Publications, 1988, str. 9-15; sa engl eskog prevela Milana
Bokovi).
"Telo/Mo" ("Power/Knowledge", u: Colin Gordon /ed./, Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, New York: Random House, 1981; sa engl eskog prevela Milana Bokovi).
"Pitanje Mielu Fukou geografi j i " ("Question Michel Foucault sur la geographie", Herodote, n 1, janvier-
mars 1976, str. 71-85; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).
339
BELEKA TEKSTOVIMA
SPI SI :
"Miljenje spoljanjosti"("La pensee du dehors", Critique, n 229, j ui n 1966, str. 523-546; sa francuskog preveo
Vladimir Milisavljevi).
"Druga mesta", ("Des espaces autres", Architecture, Mouvement, Continuite, n 5, octobre 1984, str. 46-49; sa
francuskog preveo Pavle Milenkovi).
"Poredak govora" {L'ordre du discours, Paris: Gallimard, 1971; prethodno obj avlj eno u: Pregled, oktobar 1971,
Sarajevo; sa francuskog prevela Eleonora Prohi).
"Ubistva kojima se pria" (Les meurtres qu'on raconte", u:Moi, Pierre Riviere, ayant egorgi ma mere, masoeur
etmon frere. Un cas de parricide au XIX
s
siede. Presente par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str. 265-275;
sa francuskog prevela Vanja Mani).
RA ZGOV ORI :
"0 nainima pisanja istorije"("Sur les facons d'ecrire l'histoire"/entretien avec R. Bellour/, Leslettresfrangaises,
n 1187,15-21 1967, str. 6-9; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).
"Polemike, politika i problematizacije" ("Polemics, Politcs and Problematizations", u: Paul Rabi now /ed./,
Essential Works of Foucault: 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and Truth, New York: The New Press; sa
engl eskog prevela Milana Bokovi).
"Istina, mo, sopstvo: intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982" ("Truth, Power, Self: An Interview with
Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H. Martin, H. Gutman and P. Hutton /eds/, Technologies of the Self:
A Seminar with Michel Foucault, London: Tavistock Publications, 1988, str. 9-15; sa engl eskog prevela Milana
Bokovi).
"Telo/Mo" ("Power/Knowledge", u: Colin Gordon /ed./, Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, New York: Random House, 1981; sa engl eskog prevela Milana Bokovi).
"Pitanje Mielu Fukou geografi j i " ("Question Michel Foucault sur la geographie", Herodote, n 1, janvier-
mars 1976, str. 71-85; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).
339
"Ja, Pjer Rivijer..." ("I, Pierre Riviere...", u: Sylvere Lotringer /ed./, Foucault Live: Collected Interviews, 1961-1984,
USA: SEMIOTEXT[E], 1996, str. 203-206; sa engl eskog prevela Milana Bokovi).
FUKOU:
Stephen Katz - "Miel Fuko" ("Michel Foucault", u: Bryan S. Turner, Anthony Elliott (ed.), Profiles in
Contemporary Social Theory, London, New Delhi: Sage Publications, 2001, str. 117-127; sa engl eskog prevela
Milana Bokovi).
lan Hacking -"Fukoova arheol ogi j a" ("The Archeol ogy of Foucault", u: Davi d Couzens Hoy /ed./, Foucault: A
Critical Reader, Blackwell, 1986, str. 27-40; sa engl eskog prevela Milana Bokovi ).
Jacques-lain Miller - "Miel Fuko i psihoanaliza" ("Michel Foucault et la psychanalyse", u: Michel Foucault
philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 Janvier 1988, Paris: Editions du Seui l , 1989, str. 77-83; sa
francuskog prevela Olja Petroni).
Etienne Balibar - "Fuko i Marks. Ulog nomi nal i zma" ("Foucault et Marx. L'enjeu du nominalisme", u: Michel
Foucault philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 Janvier 1988, Paris: Editions du Seui l , 1989, str.
54-75; sa francuskog prevela Olja Petroni).
Edward W. Said - "Fuko i i magi naci j a moi " ("Foucault and the Imagi nati on of Power", u: Foucault: A Critical
Reader, Edited by David Couzens Hoy, Blackwell, 1986, str. 149-155; sa engl eskog prevela Milana Bokovi).
Paul Veyne-"Fuko revolucionie istoriju" ("Foucault revolutionne l'histoire", u: Paul Veyne, Comment on ecrit
l'histoire, Paris: Editions du Seui l , 1978, str. 385-429; sa francuskog prevela Olja Petroni).
Georges Cangui l hem - " 0 Istoriji ludila vi enoj kao dogaaj "("Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement",
Le Debat, novembre-decembre 1986, str. 37-40; sa francuskog preveo Andrej Horvat).
Didier Eribon - '"Nestrpljivost sl obode' (Fuko i Habermas)" ('"L'impatience de la Li beri e' /Foucault et
Habermas/", u: Didier Eri bon, Michel Foucault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994, str. 289-311; sa
francuskog prevela Olja Petroni).
Mitchell Dean -"Pi tanj a prosvei vanj a" ("Question of enlightenment", u: Mitchell Dean, Critical and Effective
Histories. Foucault's Method and Historical Sociology, London and New York: Routl edge, 1994, str. 43-57; sa
engl eskog prevela Milana Bokovi ).
M. R. M. Parrott - "The care of Self", u: . R. . Parrott, The Ethos of Modernity. Foucault and Enlightement,
South Carolina: Rimric Press, 2002, str. 29-37; sa engl eskog prevela Duka Dobrosavljev).
340
Duan Marinkovi - "Nauka kao znanj e/mo od di sci pl i nuj ue do di skurzi vne prakse" (objavljuje se prvi
put).
Duan Stojnov -"Normal nost , mo i revizija psihologije" (objavljuje se prvi put).
Pavle Milenkovi - "Fuko, dogaaj , istorija" (objavljuje se prvi put).
Lois Shawver - "Poj movni k" (Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault, http://california.con/
-rathbone/foucau10.htm; sa engl eskog prevela Duka Dobrgsavl j ev).
BI BL I OGRAFI J A:
Pavle Mi l enkovi -"Mi el Fuko: bibliografija"(objavljuje se prvi put).
341
\