Bolesno dete

Prof. Dr Dragan Mitrovi

BOLEST
S
T
R
E
S







Riziko
faktori
Protektivni

Raz
voj
ne
faze
Late
Adulth
ood
60s and
over
Integrity
vs.
Despair
Middle
Adulth
ood
40s and
50s
Generati
vity vs.
Stagnati
on
Young
Adulth
ood
20s and
30s
Intimacy
vs. Isolation
Adoles
cence
12 -
late
teens
Identity vs.
Role
Confusion
Middle
Childh
ood
6/7 -
11/12
yrs
Indust
ry vs.
Inferio
rity
Early
childho
od
2 - 6/7
yrs
Initiative vs.
guilt
Infancy
1 - 2
yrs
Autonom
y vs.
Shame/d
oubt

Infancy
0 - 1yrs
Trust vs.
Mistrust
l
a
k
a
t
e

k
a
akutna
hronina
Bolest kao stres
Akutna reakcija na stres
Posttratumatski stresni poremeaj
Poremeaji prilagodjavanja

Bolesno dete
Svaka bolest za dete predstavlja manju ili
veu psihiku traumu ( stres)

Psiholoke komplikacije bolesti ( akutna stanja):
Akutna reakcija na stres
Posttratumatski stresni poremeaj
Poremeaji prilagodjavanja
Razvojne komplikacije bolesti ( hronine bolesti )
Poremeaji
prilagodjavanja F43.2
MKB10 stanje subjektivne patnje i emocionalne
poremeenosti koja obino remeti socijalno funkcionisanje i
performanse, a nastaje u periodu prilagodjavanja na znaajne
ivotne promene ili kao posledica tetnih ivotnih dogadjaja.
F 43.20 Kratkotrajna depresivna reakcija
F 43.21 Produena depresivna reakcija
F 43.22 Meovita anksiozno-depresivna reakcija
F 43.23 Sa pretenim poremeajem drugih emocija ( napetost,
ljutnja)
F 43.24 Sa pretenim poremeajem ponaanja
F 43.25 Meoviti poremeaj emocija i ponaanja
UZRAST - bebe i stres
Sa manje radosti prihvata usmeravanje majke prema njemu,
gubi se ivahnost uopte, posebno ivahnost mimike i
osmeha;
Spremnost za strah i plakanje je izraena; plae sasvim tihim
glasom, preteno cvili, nemiran i tanak san; posle osmog
meseca se javljaju i oblici nonoga straha (pavor nocturnus);
Odustaje od hrane i naglo slabi;
Odustaje od razgovora i govora, i svakog usmeravnja prema
drugome;
Ne udi da istrauje predmete kao do tada, manipulativnost je
sasvim sniena.

UZRST- stres tokom ranog
detinjstva
U tome dobu se, najee, ispoljava kroz klinike slike:
tikovi,
mucanje,
neki oblici hiperaktivnosti ;
noni strahovi,
neuspenost u kontroli sfinktera.
psihotini poremeaji, u glavnom, u vidu sekundarnog
autizma;

UZRAT -stres tokom ranog
detinjstva
Na nivou emocija
poremeaji sna sa nonim strahovima;
depresivna ispoljavanja, osetljivost i na minimalna uskraenja
strah pri odvajanju od roditelja (separaciona anksioznost)
Na nivou panje
smanjenje tenaciteta panje
Na nivou ponaanja;
agresivno ili inhibisano ponaanje;
elektivni mutizam;
nagli izlivi gneva i na manje povode;
opta razdraljivost, nedrueljubivost, protivljenje .

Due posledice koje ostaju iza
stresa na ovom uzrastu su:

dekompenzacija do tada skladnog razvoja saznajnih funkcija;
dekompenzacija do tada skladnih oblika ponaanja;
dekompenzacija ve organizovane kontrole sfinktera;
pokreu se klinike slike fobija i opsesivno kompulzivnih
aktivnosti;
deca su osetljiva i na minimalni podraaj odgovaraju
prelaskom na akciiju kroz motornu aktivnost;
doivljaj usamljenosti, deca esto ne umeju da formuliu, ali
ga jasno ispoljavaju ponaanjem, izrazom lica i neprikladnom
hiperaktivnou.

UZRAST - mlai kolski uzrast
7 - 10 godine
Pad tenaciteta panje;
Hiperaktivnost ( uz reakcije neprihvatanja kako kole,
tako i porodice);
Kognitivne smetnje ( zasnovane na nedograenoj
praksikoj organizovanosti) ;
poviena anksioznost;
depresivnost;
elektivni mutizam;
psihotizacija u vidu klinike slike ranih deijih psihoza
iz grupe pervezivnih poremeaja.

UZRAST -stres u pubertetskom i
adolescentnom dobu
Osnovni dogaaj se odvija u ravni socijalizacije.
Izgubivi ustaljene repere socijalnog polja ili one koje je
smatrao svojim identifikacionim obelejima ( gubljenje
ekstremiteta) oduzima im ideju o moguem buduem
ivotu.
Ukoliko ga to ne uvede u kliniku sliku depresije,
zadravaju se u ravni apatije, sniene pokretljivosti uz
spremnost da prihvate pasivno uee u bilo kojoj grupi
u kojoj se nau ostvarujui delikventni in ili postaje
zavisnikom alkohola ili droga, makar samo za izvesno
vreme.


HRONINE BOLESTI
Hronine bolesti
1. Dovode do o toga da dete menja dotadanji nain ivota,
2. umanjuju njegovu samostalnost,
3. pojaavaju strah i nesigurunost
te mogu izazvati depresiju, rezigniranost, apatiju, to nepovoljno
utie kako na tok bolesti tako i na njihov dalji psihiki razvoj.


Vano je da dete zadri kontakt sa vrnjacima koji mu donose novosti
iz kole, umanjuju oseaj usamljenosti i izolovanosti, posete drugova
ublaavaju regresiranje i depresiju.
FAKTORI KOJI UTIU NA ODNOS
PREMA BOLESTI
Hronina bolest
Reakcije na hroninu bolest zavise od:
prirode bolesti
linosti deteta,
njegove porodice,
socijalne i kulturne sredine,
uzrasta deteta i

Mogu izazvati razliite psihike reakcije i
poremeaje razvoja linosti kao i promene a esto i
poremeaje odnosa bolesnog deteta prema porodici i
iroj socijalnoj sredni.
FAKTORI VEZANI ZA BOLEST
Faktori vezani za samu bolest
Prisustvo bola ( est ili hronian bol )
Postojanje modane disfunkcije kao rezultat bolesti ili tretmana (
epileptini napadi kod DCO-a npr)
Fizika onesposobljenost (smanjenje fizike izdrljivosti kao
posledica napredovanja cistike fibroze )
Nevidljivi razlozi
Neizvesnost prognoze
Multiple hospitalizacije
Obimnost rutinske procedure u odravanju bolesti ( veliki broj
lekova, fizikalna terapija kod cistine fibroze, DCO-a ..)
Dijetetske restrikcije ( diabetes)
Psiholoka Trauma: Opekotine ,
Telesna slika i reintegracija
Socijala izolacija ili socijalna smrt je esta posledica kod
onih koji su ozbiljno fiziki izmenjeni (Bernstein, 1976).
Ovo je prisutno u svim kulturama .
Mada novije studije to ne pokazuju ( barem ne u SAD)
to bi govorilo u prilog znaaja psiholoke podrke i hirukog
tretmana , sa ciljem da ta deca zadre iste socijalne,
edukativne i okupacione mogunosti kao i druga deca .
POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ
VEZAN ZA TRETMAN KARCINOMA

PTSD kod izleenih od karcinoma iznosi 14.7% ( Barakat
et al., 1997),

Roditelji ove dece takodje imaju znaajno vei broj
PTSD simptoma povezanih sa proivljenim strahom i
pritskom na porodine i socijalne resurse.

FAKTORI VEZANI ZA INDIVIDUU
Individualni faktori
Mladje ivotno doba
Muki pol (imunorektivna teorija)
Genetska osnova
Istorija psihijatrisjke bolesti
Nesigurna vezanost ( attachment)
Teak temparament
Nizak nivo samopotovanja
Nain reavanja problema u odnosu na depresivno
ponaanje kao reakciju na dnevne probleme
Individualni faktori -
Kognitivni razvoj i razumevanje bolesti
Mlaa deca (preoperational faza) u poetku imaju tendenciju
da prenaglase koncept zaraze u razumevanju nezaraznih bolesti
Deca videli bakterije u okviru sopstvenog intuitivnog
i egocentrikog konteksta ( "Bacili su tamo sve vreme Dolaze
kada mama ode ..").
oko 9 ili 10 godina deca generalno veruju da je bolest izazvana
bakterijama, ali jo uvek ne razumeju ta se dalje deava kada
bakterija ue u telo
Oko 12 ili 13 godine, bolest se posmatra kao rezultat vie uzroka;
uvaava se uloge domaina , a razumeju se i suptilne interakcije
izmeu domaina i agensa u nastanku i oporavak od bolesti.


Znaaj kognitivnog
razvoja
Kako deca stiu vea znanja o konceptima vezanih za
bolest i kognitivne sposobnosti za obradu ovih
informacija, ona postaju spremnija da:
1. bolje prijave simptome bolesti,
2. da se ponaaju u skladu sa propisanim reimom
leenja,
3. da se prilagode bolesti i leenju,
4. kao i da donesu odluke u vezi preventivnih
zdravstvenih mera.

Teoretski okvir
Ranija istraivanja :

Usmerenost na deficit

Deficit nuno dovodi do
emocionalnih i
bihevioralnih posledica
.
Tekui teorijski pristup
Multidimenzionalni pristup.

Wallander & Thompson
(1995) su opisali fakotore koji
doprinose boljem snalaenju
dece ( 'resistance' i
resilience otpor-otpornost)
Ovaj model se pokazao
korisnijim za uvodjenje
mnogo ireg i bolje
prilagodjenih pristupa koji se
odnose na psihosocijalne
posledice bolesti.



Ponaanja koja doprinose
savladavanja krize (coping skills)


Poeljni modeli savladanje stresa:
Ogranienje koliine stresnog dogadjaja koji se
obradjuje u jednom vremenskom periodu,
loe vesti se obradjuju u delovima - mislim o operaciji koja je
sutra, ali ne i o tome ta e biti nakon toga...
Skuplja informacije o problemu i velikog broja drugih
izvora ( primer golmana Bobeka)
Ponavlja govor koji smatra da e biti teak za njega (
rehearsal )
Pokuava da pravi varijacije za reavanje problema
Pravi konstrukcije koje mogu da budu od koristi
ukoliko stvar ne uspe ( amci za spavanje)

Ponaanja koja se koriste u
krizi mehanizmi odbrane
Hamburg i Hamurg 1980 navode sledee mehanizme
odbrane koje koriste i deca:
Poricanje ( negacija) da problem postoji
Racionalizacija problema
( oseam se loe oko toga- svi se oseaju loe svremena na vreme )
Projekcija
(mama se loe osea zato to ja imam napade )
Regresija
( mama mora da bude pored mene sve vreme)
Potiskivanje
( ja u stvari ni nemam nikakvih seksualnih elja)
Zamena (displace):
oseam se loe zbog ekcema a ne znam zato zamenjuje se sa soba mi je
u neredu i ja se loe oseam zato to je tako
Ishod
regresija
Nakon ozdravljenja obino nestaje i regresivno ponaanje.
Neka deca nastave da se tako ponaaju zbog:
a) preterane panje i popustljivosti roditelja prema bolesnom detetu

b) deca imaju iskustvo da nikada nisu tako voljena i paena te se
teko odriu te beneficije

c) kolska deca sa problemima uenja

Ako potreba za sekundarnom koristi stoji na putu ozdravljenja
indikovano je psihoterapijsko savetovanje sa roditeljima i detetom.
U zavisnosti gde je lokus kontrole

Oseaj bspmnsti
Kod onih koji su smatrali da mogu da kontroliu bolest
( Hill and Stuber, 1998).

Oslobadjanjem odgovornosti
Kod onih pacijenta koji smatraju da je njihova bolest u
kontroli doktora ili sudbine.

U odnosu na mehanizme odbrane najee se koristi
poricanje i regresija ( Hill and Stuber, 1998; Phipps et al., 1995;
Worchel et al., 1992).

FAKTORI VEZANI ZA OKRUENJE
PORODICA
Faktori koji utiu na psiholoko
prilagodjavanje dece na bolest - faktori
vezani za porodicu
Nepotpuna porodica
Niska primanja
Strah roditelja, bes, ljutnja, krivica , stid
Istorija psihijatrijske bolesti
Slaba podrka aporodice
Neadekvatni roditeljski modeli vaspitanja.
Hronino oboljenje, dete i
porodica
Promenu uloga i zadataka unutar porodice.
Prilagodljivost porodice je stavljena na probu:
mogu li se uloge i pravila dovoljno promeniti u skladu sa
novom situacijom?
Hronina bolest u neku ruku postaje novi lan
porodice, te je potrebno prilagoditi se ivotu sa njom.
Porodica treba da pronae sopstvenu ravnoteu (u zadovoljenju
potreba pojedinih lanova porodice i porodice kao celine), koja
bi doputala svima da ostvaruju zadovoljavajue odnose sa
spoljanjim svetom.
ivotni periodi


Eriksons Psychosocial Stages
Late
Adul
thoo
d
60s
and
over
Integri
ty vs.
Despai
r
Midd
le
Adul
thoo
d
40s
and
50s
Generativi
ty vs.
Stagnation
Youn
g
Adul
thoo
d
20s
and
30s
Intimacy vs.
Isolation
Adol
escen
ce
12 -
late
teens
Identity vs. Role
Confusion
Midd
le
Chil
dhoo
d
6/7 -
11/12
yrs
Industry
vs.
Inferiorit
y
Earl
y
child
hood
2 -
6/7
yrs
Initiative vs.
guilt
Infan
cy
1 - 2
yrs
Autonom
y vs.
Shame/d
oubt

Infan
cy
0 -
1yrs
Trust
vs.
Mistru
st
Protektivni i riziko
faktori

Protektivni i riziko
faktori i ivotni ciklusi
Psihosocijalni razvoj i bolest
Nesiguran attachmenta -
bolest koja je odgovorna za promene u detetovom okruenju, posebno
odvajanje od njemu najvanijih osoba koje mu daju sigurnost.
Bolesno stanje menja odnose roditelj-dete na razliite naine:
separacije kao posledica potrebe za hospitalizacijom i rehabilitacijom
promene u roditeljskom ponaanju koje se moe kretati od suvie
zatitnikog do odbacujueg, to kod djeteta dovodi do intenziviranja
nesigurnosti kao reakciju na promjene koje ne razumije
Hroninoj bolesti, tada dete doivljava i brojne druge probleme koji proizlaze
iz uskraivanja, izolacije, oseaja obeleenosti, to bitno utie ne samo na
detetovo psiholoko stanje ve i itav proces leenja
.
Bolesno dete u porodici
Mnoge porodice u poetku doivljavaju ok,
nevericu, ljutnju a ponekad i period negacije.
Cela porodina energija je tada usmerena ka
obezbeenju fizikog preivljavanja oboleleog
deteta.
U porodici hronino obolelog deteta obino
postoji jo jedna osoba koja tiho pati. To je
tradicionalno majka, koja na sebe preuzima
glavni teret odgovornosti za negu obolelog.
Bolesno dete u porodici
Ako oboleli lan osea da je isuvie kontrolisan od strane
porodice , on moe pribei odbijanju saradnje sa
medicinskim reimom leenja, to predstavlja njegov
protest protiv naruene autonomije (nekontrolisani
dijabetes, epilepsija i anoreksija).
Neke se hronine bolesti mogu koristiti kao regulatori
porodinog konflikta.
Astmatino dete moe nauiti da dahe kako bi prekinulo
svau svojih roditelja, koji privremeno prekidaju
neprijateljstva usredsreujui se na detetove esto
dramatine medicinske simptome
Bolesno dete u porodici - ishod
Neke porodice postaju bliskije ( ee tokom akutne faze
bolesti ).
Porodice esto nalaze da im je ekstremno teko da meusobno
otvoreno komuniciraju o svojim oseanjima, bilo da je to
oajanje, beznae, ljutnja, ozlojeenost, zbunjenost ili briga.
U nekim porodicama se zanemaruju zdravi lanovi, posebno
braa i sestre, jer je sva briga i panja usmerena na obolelog.
Neki roditelji ulaze u simbiozu sa obolelim detetom.
Neke porodice se raspadaju.


Bolesno dete u porodici
to su roditelji psihiki zdraviji, to je
emocionalna situacija u porodici bolja to
je reakcija porodice na bolest deteta
realnija a briga za bolesno dete je vie
konstruktivna i bolje dozirana.
Sve sreene porodice lie jedna na drugu, svaka
nesrena je nesrena na svoj nain / L.N. Tolstoj/
FAKTORI VEZANI ZA OKRUENJE
BRAA I SESTRE
UTICAJ NA BRAU I SESTRE
Braa i sestre dece sa hendikepom iako
sami nemaju problem pokazuju znaajno
vei procenat poremeaja. Razlozi ovome
mogu biti:

Zanemarivanje
Oseaj da ne mogu dovesti drugove kui
Oekuje od njih da provode vreme u uvanju
hedikepiranog deteta.

S druge strane zbog potrebe za poveanjem kapaciteta
za savladavanje krize mogu imati i koristi u razvoju
altruistikih tendecija .
( Breslau i sar 1981).
FAKTORI VEZANI ZA OKRUENJE
ULOGA LEKARA
BOLESNO DETE I LEKAR
Autoritet lekara i poverenje deteta u njega/nju zavisi od
od stava roditelja prema lekaru i o predstavi koju je
dete u svom dotadanjem ivotu stvorilo o lekaru (ako
ne bude dobar dobie injekciju...).
Prednost porodinog lekara- koji dolazi u kuu i dete
ga upozna kada dolazi zbog bolesti drugih lanova
porodice.
Kvalitet odnosa zavisi i od linosti lekara i njegove
sposobnosti da uspostavi kontakt sa detetom (preduslov
je poznavanje psihologije pojedinih faza razvoja
deteta).
Odnos dete-lekar ima karakteristike odnosa roditelj-
dete.
LEKAR I RODITELJ BOLESNOG DETETA
Roditelj traumatizovan boleu deteta postaje
preosetljiv i sklon neadekvatnim reakcijama
na akcije lekara. Najee reakcije:
stavljaju prevelike zahteve pred lekare, kao da je
njihovo dete jedini pacijent
ini im se da lekar ne mari puno za njihovo dete, da
je nezainteresovan, hladan
uvek misle da su zaboravili da kau vaan
anamnestiki podatak lekaru
iznova trae od lekara da ih razuvere da bolest
njihovog deteta nije opasna


LEKAR I RODITELJ BOLESNOG
DETETA
Ljubomorni na lekara zbog njegovog autoriteta kod deteta
majke u simbiozi se oseaju ugroeno jer imaju jak strah od
separacije.
Lekar koji se u dobroj meri moe da se
identifikovati s roditeljima bolesnog deteta,
uivi u njihovu situaciju,
koji poznaje psihologiju roditelja traumatizovanog boleu deteta
i koji u potrebnoj meri vlada svojim emocijama
stvorie sa roditeljima odnos povoljan za
leenje deteta.
LEKAR I RODITELJ BOLESNOG
DETETA
U PORODINIM
KONSULTACIJAMA KLINIAR
TREBA DA BUDE:

DIREKTAN,
INFORMATIVAN,
SAOSEAJAN!

TO PRAKTINO ZNAI:
da podeli sa porodicom ta zna a ta ne
zna
da podeli informacije sa celom
porodicom, a ne samo sa jednim lanom
da obrati panju na specifine potrebe
svakog od lanova porodice
da zajedno sa porodicom uestvuje u
donoenju odluka, umesto da sve zavri
na lekarskim nalozima
da ponudi emocionalnu podrku
(sluanje, dodir...)
da obavesti porodicu o grupama
samopomoi
da razgovara o buduim scenarijima
(ako vae dete ne bude moglo da ide u
redovnu kolu kako e to uticati na
svakog od Vas?)

BOLESNO DETE U BOLNICI
BOLESNO DETE U BOLNICI
Naglo odvajanje deteta od majke i poznate sredine
je uvek vea ili manja trauma za dete.
Jaina traume zavisi od uzrasta deteta, individualne
ranjivosti na separaciju, duini separacije i od nove
sredine u koju dete doe.
Poeljno je da postoji mogunost da uz dete ostane
jedan od roditelja i to je savremeni trend koji se
primenjuje u inostranstvu i u skladu je sa
unicefovim pravima deteta.

BOLESNO DETE U BOLNICI

Dete koje ostane samo u bolnici esto utehu nalazi u dragoj
igraki ili nekom drugom predmetu koje ponese od kue.
Teiti alosno dete sastavni je deo nege deteta u bolnici.
Lekar u bolnici esto predstavlja roditeljsku figuru za dete
odvojeno od roditelja.
Lekar mora biti prisuptaan i prijateljski roditelj te se strogost i
zanimanje iskljuivo za telesnu bolest deteta smatra
preprekom za utenu identifikaciju lekara sa roditeljem.
Prijateljski razgovor lekara i medicinskog osoblja sa
roditeljima hospitalizovanog deteta i to u prisustvu deteta
omoguiti e detetu saznanje da su oni meusobno povezani a
to ublaava separaciju od roditelja.
Kratkotrajna hospitalizacija
Reakcija na kratkotrajne hospitalizacije najvie zavisi od toga da li je
roditelj uz dete ili ne i koliko se bolnika atmosfera razlikuje od
kune.
Ukoliko je dete uz roditelja, svoje igrake, i u stanju da nastavi
standardne aktivnosti , te ukoliko je osoblje blisko prema njemu
reakcija na hospitalizaciju je minimalna ( Brown 1979)
Mladja deca se privikavaju na boravak na odeljenju, mogu
uspostaviti dobre relacije sa osobljem i minimalno reagovati na
odlazak majke.
Deca kolskog uzrasta uglavnom brinu pri prijemu ali uglavnom ne
pokazuju znaajniju ljutnju ili beznadje pri razdvajanju.
Mladja deca po povratku sa hospitalizacije mogu pokazivati promene
u ponanju ispod kojih se krije potreba da roditelji potvrde da ih i
dalje vole.
Dugotrajna hospitalizacija
Deca koja su rano i esto bivala hospitalizovana pokazuju emocinalne i
probleme na nivou ponaanja u adolescenciji. Faktori koji doprino ovome su;
Uzrast, tako da deca nakon prve godine, to su mladja imaju vie posledica
Stabilnost porodice i drutvenog okruenja
Adekvatnosti prirprem za hospitalizaciju
Stanja u kome je dete hospitalizovano
Broj neophodnih bolnih procedura
Pristnost bliskih osoba
Prethodno iskustvo u bolnici
Odnos dete roditelj
Temperament deteta
Kognitivni stil koje dete ima
Prostor i aktivnosti koje bolnica poseduje
Odnos bolnikog osoblja
Organizaciona struktura odeljenja i stepen smerenosti ka detetu
TEKO BOLESNO DETE
Zahteva jako puno panje!
Teinom bolesti izolovano od okoline, ono se osea
usamljeno i nesreno te trai pomo i utehu.
to je starije bolje razume realnu situaciju i vie je
zaokupljeno strahom i predstavama o smrti.
Osnovno raspoloenje takve dece je anksiozno-depresivno
sa jakom tendencijom ka regresivnom ponaanju i traenju
spasa od pretee opasnosti u ponovnoj simbiozi sa majkom.
Odnos lekara i med osoblja prema teko bolesnom detetu i
njegovim roditeljima ee moe biti pun straha i otpora, a
izlaz iz toga je beg od pacijenta i njegovih roditelja.
Same studije nas ne pripremaju na te neizbene i mune
situacije i vano je u tim situacijama biti uz roditelje i dete i
biti im od pomoi .
BOLESNO DETE I KOLA
BOLESNO DETE I KOLA
Neke hronine bolesti dozvoljavaju detetu
pohaanje kole.
Kad god je to mogue, treba podravati redovno
pohaanje nastave.
Prisustvo bolesnog deteta meu zdravom decom
donosi koristi i jednima i drugima.
Zdrava okolina deluje protiv regresa bolesnog
deteta, a bolesna deca pruaju zdravoj deci priliku
da druei se sa njima, brinui se o njima,
pomaui im razvijaju socijalne oseaje za slabe i
bolesne.

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI
KARCINOMA U DETINJSTVU

Fizike sekvele bolesti i hemoterapija mogu
uticati na:
rast i rad endokrinog sistema, jetrenu, sranu i bubrenu
funkciju
uticati na razvoj sekundarnih seksualnih osobina

Sve ovo moe imati uticaj na psiholoko i kognitivno
funkcionisanje ukljuujui i uticaje na rezultate uenja i
socijalne odnose ( Eiser, 1998; Parsons and Brown, 1998).


PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI
KARCINOMA U RAZVOJNOM DOBU -
depresivnost
Depresivnost je u korelaciji sa trajanjem hospitalizacija i
vremenom proteklim od postavljanja dijagnoze ( Mulhern et al.,
1992).


Ipak, psihosocijalno funkcionisanje nije u korelaciji sa
fizikim stanjem i obrnuto ( Parsons and Brown, 1998).
Raniji poetak bolesti i tretmanna je povezan sa veim
kognitivnim i bihevioralnim posledicama (Eiser, 1998).
DETE I SMRT
Dete i smrt
Kod dece se ralikuju etiri glavne koncepta vezana za smrt:
ireverzibilinost, konanost (takoe nazvane nefunkcionisanje) ,
kauzalnost i neizbenost (takoe nazvano univerzalnost).

Veina studijama navodi da je sticanja tri koncepti
(ireverzibilnost, nefunkcionalnost i univerzalnost) javljaju izmeu 5 i 7
godine .

Mala deca i deca kolskog uzrasta u celini smrt izjednaavaju sa
nestajanjem i razdvajanjem.

Dece na predkolskom uzrastu sa tekim oboljenjima pokazuju
naglaenu svest o teini bolesti, ak i kad im se ne kae nita o tome i
razvijaju konceptualno razumevanje smrti


Dete i smrt
Stopa smrtnosti iznosti:

U uzrasatu od 1-4 godine 3 na 10 000 , a od 5 do 15
godine je 2 na 10 000.

Najei razlozi su povrede, a iza toga slede
kongentialne anomalije, neoplazme, i respiratorni i
kardioloki poremeaji.

Dete i smrt
Strah od smrti je u principu ipak manji probem od straha od
odvajanja i od straha od bolnih procedura kod mladje dece.

Kod starije dece ovaj odnos je kompleksniji jer iako imaju
potrebu za podrkom i sigurnou, strah, nemir i ljutnja koja
je prisutan kod roditelja moe dovoditi do interference sa
njihovim sopstvenim strahovima, ljutnjama i nemirima, tako
da je u celini komunikacija loa.

U terminalnoj fazi deca mogu izgubiti interes za spoljanji
svet a strah od bola ili neprijatnosti postaje dominantan.