Regulacija Rijeka Skripta 2013

REGULACIJA RIJEKA
SKRIPTA

Dr Marina Babi Mladenovi

2013.
REGULACIJA RIJEKA, SKRIPTA, Dr Marina Babi Mladenovi

SADRAJ
1 PRIRODNI TOKOVI .................................................................................................................... 1
1.1 Osnovni pojmovi nastanak, podela i reim vode i nanosa ............................................... 1
1.2 Rena dolina i reni tok ....................................................................................................... 2
2 RENA MORFOLOGIJA ............................................................................................................ 4
2.1 Zakonitosti formiranja renih korita ..................................................................................... 4
2.2 Uticaji pod kojima se formira reno korito ........................................................................... 5
2.2.1 Strujanje vode ......................................................................................................... 5
2.2.2 Geomehanike karakteristike materijala u renom dnu .......................................... 6
2.2.3 Ostali uticaji na formiranje renog korita ................................................................. 6
2.3 Oblici renih korita u planu .................................................................................................. 7
2.4 Uzduni profil prirodnog vodotoka .................................................................................... 11
2.5 Popreni profil prirodnog vodotoka ................................................................................... 12
3 KONFIGURACIJA RENOG DNA ........................................................................................... 14
4 REIM PRIRODNIH VODOTOKA ............................................................................................ 17
4.1 Reim povrinskih voda .................................................................................................... 17
4.2 Reim nanosa ................................................................................................................... 17
4.3 Reim leda na rekama ...................................................................................................... 17
4.4 Kvalitet rene vode ........................................................................................................... 18
5 MOTIVI UREENJA PRIRODNIH VODOTOKA ...................................................................... 21
5.1 Zatita od tetnog dejstva voda ........................................................................................ 21
5.2 Obezbeenje uslova za racionalno korienje voda ......................................................... 28
5.2.1 Vodozahvati .......................................................................................................... 28
5.2.2 Brane i akumulacije............................................................................................... 29
5.2.3 Plovidba ................................................................................................................ 30
5.2.4 Sport, kupanje, rekreacija ..................................................................................... 31
5.3 Zatita voda ...................................................................................................................... 32
5.3.1 Hidromorfoloke promene..................................................................................... 32
5.3.2 Klasina ili naturalna regulacija .......................................................................... 35
5.4 Ureenje bujinih slivova i erozionih podruja .................................................................. 36
6 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE UREENJA VODOTOKA ............................................... 37
6.1 Uvodne napomene ............................................................................................................ 37
6.2 Topografske i morfoloke podloge .................................................................................... 37
6.2.1 Snimanje korita vodotoka ..................................................................................... 37
6.2.2 Nain prikazivanja ................................................................................................. 40
6.3 Hidroloke podloge ........................................................................................................... 43
6.3.1 Uvodne napomene ............................................................................................... 43
6.3.2 Merenje nivoa vode .............................................................................................. 43
6.3.3 Merenje protoka vode ........................................................................................... 44
6.3.4 Analiza i prikaz hidrolokih podloga ...................................................................... 46
6.4 Hidraulike podloge .......................................................................................................... 49
6.5 Psamoloke podloge ......................................................................................................... 49

6.6 Geoloko-geomehanike podloge .................................................................................... 50
6.7 Bioloke podloge ............................................................................................................... 50
6.8 Ekonomske podloge ......................................................................................................... 50
6.9 Ostale podloge .................................................................................................................. 51
7 IZBOR REGULACIONIH ELEMENATA ................................................................................... 52
7.1 Metode za izbor regulacionih elemenata .......................................................................... 52
7.1.1 Hidraulike analize ................................................................................................ 52
7.1.2 Morfoloke analize ................................................................................................ 53
7.2 Primeri dobre prakse ......................................................................................................... 53
7.2.1 Trasa regulisanog korita ....................................................................................... 53
7.2.2 irina regulisanog korita ....................................................................................... 54
7.2.3 Tip i raspored regulacionih graevina ................................................................... 56
8 RENA HIDRAULIKA .............................................................................................................. 58
8.1 Hidraulike karakteristike prirodnih tokova ....................................................................... 58
8.1.1 Uvodne napomene ............................................................................................... 58
8.1.2 Prostorna dimenzija .............................................................................................. 58
8.1.3 Vremenska dimenzija............................................................................................ 60
8.1.4 Efekat kontura toka ............................................................................................... 60
8.1.5 Turbulencija .......................................................................................................... 62
8.1.6 Uticaj gravitacije .................................................................................................... 62
8.2 Hidraulika analiza ............................................................................................................ 63
8.2.1 Tipovi teenja u vodotocima ................................................................................. 63
8.2.2 Metode hidraulike analize ................................................................................... 63
8.2.3 Potrebni podaci ..................................................................................................... 65
8.2.4 Preporuke ............................................................................................................. 65
8.3 Kalibracija i verifikacija hidraulikog modela ..................................................................... 65
8.4 Osnovne jednaine i primeri primene linijskih modela ...................................................... 66
8.4.1 Osnovne jednaine ............................................................................................... 66
8.4.2 Ustaljeno jednoliko teenje ................................................................................... 66
8.4.3 Ustaljeno nejednoliko teenje ............................................................................... 67
8.4.4 Proraun uspora od mosta.................................................................................... 71
8.4.5 Linijski otpori ......................................................................................................... 74
8.4.6 Neustaljeno teenje .............................................................................................. 77
8.5 Kriva protoka ..................................................................................................................... 81
8.6 Ravanski i prostorni modeli ............................................................................................... 82
8.6.1 Ravanski numeriki modeli ................................................................................... 82
8.6.2 Prostorni numeriki modeli .................................................................................... 83
8.7 Fiziki modeli .................................................................................................................... 84
9 RENI NANOS ......................................................................................................................... 86
9.1 Uvodne napomene ............................................................................................................ 86
9.2 Nastanak renog nanosa .................................................................................................. 87
9.3 Fizika svojstva renog nanosa ........................................................................................ 90
9.3.1 Fizika svojstva pojedinanog zrna ...................................................................... 90
9.3.2 Fizika svojstva meavine nanosa ........................................................................ 91

9.4 Podela renog nanosa ...................................................................................................... 94
9.5 Merenja nanosa ................................................................................................................ 96
9.5.1 Cilj merenja ........................................................................................................... 96
9.5.2 Metode merenja .................................................................................................... 97
9.5.3 Obrada merenja .................................................................................................... 99
9.5.4 Analiza podataka merenja .................................................................................. 100
9.6 Kretanje renog nanosa .................................................................................................. 101
9.6.1 Uvodne napomene ............................................................................................. 101
9.6.2 Pokretanje vuenog nanosa ............................................................................... 102
9.6.3 Nastanak suspenzije ........................................................................................... 105
9.6.4 Proraun pronosa nanosa .................................................................................. 105
9.7 Deformacija renog korita ............................................................................................... 110
9.7.1 Opta deformacija ............................................................................................... 110
9.7.2 Lokalna deformacija ............................................................................................ 113
9.8 Osvrt na probleme vezane za nanos .............................................................................. 115
9.8.1 Zasipanje akumulacija ........................................................................................ 115
9.8.2 Smetnje plovidbi ................................................................................................. 119
9.8.3 Velike vode na bujinim vodotocima ................................................................... 119
9.9 Bagerovanje .................................................................................................................... 120
9.9.1 Ciljevi bagerovanja ............................................................................................. 120
9.9.2 Tehnologija bagerovanja .................................................................................... 121
9.9.3 Tipovi bagera ...................................................................................................... 122
9.9.4 Odlaganje izbagerovanog materijala .................................................................. 124
9.9.5 Uticaj bagerovanja i deponovanja izbagerovanih sedimenata na ivotnu sredinu
............................................................................................................................ 125
10 REGULACIONE GRAEVINE ................................................................................................ 126
10.1 Podela i osnovni pojmovi ................................................................................................ 126
10.2 Regulacione graevine van renog korita ....................................................................... 127
10.2.1 Nasip ................................................................................................................... 127
10.2.2 Zatitni zid ........................................................................................................... 135
10.2.3 Kamena deponija ................................................................................................ 135
10.3 Regulacione graevine u koritu ...................................................................................... 136
10.3.1 Obaloutvrda ........................................................................................................ 136
10.3.2 Prava paralelna graevina .................................................................................. 149
10.3.3 Naperi ................................................................................................................. 152
10.3.4 Pregrada ............................................................................................................. 154
10.3.5 Prag .................................................................................................................... 155
11 REGULACIONI RADOVI ........................................................................................................ 157
11.1 Prosek rene krivine ....................................................................................................... 157
11.2 Ureenje renih ua ...................................................................................................... 159
11.3 Zatita mostova i propusta .............................................................................................. 160
11.3.1 Zatita mostovskih stubova................................................................................. 160
11.3.2 Zatita oporaca mosta ........................................................................................ 161
11.4 Izvoenje i zatita prelaza cevovoda preko vodotoka ..................................................... 162

12 OBJEKTI ZA REGULACIJU VODNOG REIMA ................................................................... 165
12.1 Ureenje korita vodotoka ................................................................................................ 165
12.2 Retenzije ......................................................................................................................... 165
12.2.1 eone retenzije ................................................................................................... 165
12.2.2 Bone (nizijske) retenzije .................................................................................... 166
12.3 Akumulacije ..................................................................................................................... 167
12.4 Rasteretni kanal .............................................................................................................. 168
12.5 Privremena brana ........................................................................................................... 169
12.6 Kaskada .......................................................................................................................... 169
12.7 Ustava ............................................................................................................................. 169
13 MATERIJALI ZA IZVOENJE REGULACIONIH GRAEVINA ............................................ 171
13.1 Prirodni materijali ............................................................................................................ 171
13.1.1 Kamen ................................................................................................................ 171
13.1.2 ljunak i pesak .................................................................................................... 171
13.1.3 Glina, ilovaa, humus i drugi zemljani materijali ................................................. 172
13.1.4 Drvo .................................................................................................................... 172
13.1.5 Biljni materijal ...................................................................................................... 172
13.2 Vetaki materijali ........................................................................................................... 173
13.2.1 Sintetiki materijali .............................................................................................. 173
13.3 Prefabrikati ...................................................................................................................... 176
13.3.1 Prefabrikati od prirodnih materijala ..................................................................... 176
13.3.2 Gabioni ............................................................................................................... 179
14 ZATITA OD POPLAVA......................................................................................................... 182
14.1 Uzroci nastanka velikih voda .......................................................................................... 182
14.2 Velike vode ..................................................................................................................... 184
14.2.1 Osnovne karakteristike velikih voda .................................................................... 184
14.2.2 Specifinosti velikih voda na bujinim tokovima ................................................. 186
14.3 tete od poplava ............................................................................................................. 187
14.3.1 Uslovi od kojih zavisi visina teta od poplava ..................................................... 188
14.3.2 Kategorije teta .................................................................................................. 188
14.4 Mere zatite od poplava .................................................................................................. 190
14.4.1 Klasine mere zatite od poplava ....................................................................... 190
14.4.2 Savremeni trendovi u oblasti zatite od poplava ................................................. 191
14.5 Upravljanje rizikom od poplava ....................................................................................... 192
14.6 Zoniranje podruja prema ugroenosti od poplava ......................................................... 195
14.6.1 Potreba za zoniranjem plavnih podruja ............................................................. 195
14.6.2 Realne i potencijalne plavne zone ...................................................................... 195
14.6.3 Izrada i korienje karata plavnih zona ............................................................... 197
14.7 Odbrana od poplava na nasipima ................................................................................... 201
14.7.1 Zatita od prelivanja ............................................................................................ 201
14.7.2 Zatita nebranjene kosine nasipa ....................................................................... 205
14.7.3 Zatita od prodora vode kroz telo nasipa ............................................................ 205
14.7.4 Zatita od negativnih pojava u tlu sa branjene strane nasipa ............................. 207
14.7.5 Zatita obala minor korita od erozije ................................................................... 208

14.7.6 Sanacija negativnih pojava u zoni objekata u telu nasipa ................................... 208
14.7.7 Zatita gradilita na odbrambenim nasipima ...................................................... 209
14.7.8 Vanredne mere ................................................................................................... 209
15 UREENJE BUJINIH SLIVOVA I EROZIONIH PODRUJA .............................................. 213


PREDGOVOR

Reke su kompleksne i dinamine. Reka menja rapavost, brzinu toka, pad, dubine i trasu da bi se
prilagodila promenama klime, geologije i hidrolokog reima, kao i ljudskim aktivnostima. Ove
promene mogu biti brze ili spore, zavisno od uzroka i karaktera sila koje izazivaju promene. Kada
se reno korito lokalno promeni, ova promena moe da inicira promene u koritu i reimu teenja
koje se propagiraju i uzvodno i nizvodno kroz reni sistem. Ove promene se mogu osetiti na velikoj
daljini i trajati due vreme.
Regulacija reka (ili ureenje vodotoka) je proces primene planskih aktivnosti na izmeni trase,
karakteristika renog korita ili reima toka, sa ciljem da se postignu odreene koristi. Ljudi su radili
na regulaciji reka od poetka istorije, da bi koristili vodne resurse, zatitili se od poplava ili
obezbedili kretanje du ili preko renog toka. Od vremena Rimljana, reke se koriste i kao izvor
energije.
Od kraja 20 veka u regulaciji reka se vodi rauna i o zatiti ivotne sredine isto kao i o koristi za
ljude, a mnogi projekti regulacije reka imaju za cilj samo obnavljanje ili zatitu prirode.
Specifinost regulacije reka kao hidrotehnike discipline je u tome to posle izvoenja radova sledi
odgovor prirode, koga nije lako a esto nije ni mogue predvideti. Naruavaanje prirodnog reima
vodotoka, radovima u koritu ili izmenom reima voda i nanosa ima za posledicu niz kratkorinih ili
dugoronih morfolokih procesa koji vode ka uspostavljanju novog ravnotenog stanja.
Reavanje problema u regulacijama reka zahteva znanje, iskustvo, sposobnost sinteze,
inenjersku intuiciju, a obavezno je korienje prethodno steenih znanja iz brojnih naunih
disciplina kao to su: mehanika fluida, statistika, hidraulika, hidrologija.
Inenjerski pristup u regulaciji reka podrazumeva:
- izuavanje prirodnih (fizikih) uslova,
- kvantitativnu ocenu parametara fizikih procesa,
- postizanje dovoljno dobre tanosti (ne zahteva se apsolutna tanost ve priblina
reenja),
- neizvesnosti se kompenzuju veim faktorom sigurnosti u inenjerskom reenju,
- obim i nivo inenjerske analize zavisi od isplativosti objekata ili radova,
- sigurnost i ekonominost reenja zavisi od toga koliko se to reenje prilagodilo prirodnim
uslovima vodotoka.
U dananje vreme se:
- reni tok se posmatra kao ekosistem i
- vodi rauna o svim elementima (ili podsistemima) renog ekosistema. To su fiziki
podsistem (morfologija, hidrologija, hidraulika, kvalitet vode), bioloki podsistem (biljni i
ivotinjski svet, bioloki faktori i procesi) i humani podsistem (delovanje oveka).
Stoga pristup planiranju regulacije reka mora biti integralni, odrivi i multidisciplinaran.
1
1 PRIRODNI TOKOVI
1.1 OSNOVNI POJMOVI NASTANAK, PODELA I REIM VODE I NANOSA
Prirodni tokovi nastaju kao posledica oticanja vode koja na zemljinu povrinu dospeva:
- iz atmosfere u vidu padavina (kie ili snega)
- isticanjem iz podzemlja.
Pod dejstvom gravitacije, voda se sliva sa podruja na vioj nadmorskoj visini u nia podruja.
Formira se mrea otvorenih prirodnih tokova ili hidrografska mrea u odreenom slivu, koga od
susednih odvaja vododelnica linija koja ide najviim takama terena izmeu dva sliva.
Parelelno sa oticajem povrinom terena, formira se oticaj kroz podzemlje. Zato je bitno razlikovati:
- reni (orografski) sliv (slika 1.1) koji je teritorija sa koje se sve povrinske vode slivaju u
jednu taku (ue) i
- geoloki sliv (slika 1.2), koji pored povrinskih, obuhvata i podzemne vode koje
prihranjuju dati vodotok.
U karstnim podrujima se reni i geoloki sliv mogu bitno razlikovati.

Slika 1.1: Reni sliv Slika 1.2: Geoloki sliv
U slivu se formira reim vode i nanosa, pod im se podrazumeva sveukupnost promena protoka i
pronosa nanosa tokom vremena.
Na svakom vodotoku razlikuju se dve najznaajnije take: izvor i ue.
Prema mestu nastanka, razlikuju se prirodni tokovi koji:
- izviru iz podzemlja;
- istiu iz jezera;
- nastaju topljenjem gleera.
Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi (vei) vodotok, jezero ili more, podzemlje (ponornice).
Prema geomorfolokim i hidrolokim karakteristikama, razlikuju se sledee kategorije prirodnih
tokova:
- Bujini tokovi. To su stalni ili povremeni tokovi, koje odlikuju velike varijacije protoka,
kao i nagle i kratkotrajne poplave, u kojima se pokree velika koliina nanosa;
- Brdsko-planinski tokovi. Nalaze se u viim delovima sliva, a odlikuje ih veliki uzduni
nagib korita, silovit reim teenja i krupan nanos;
2
- Ravniarski tokovi se nalaze u niim delovima sliva, imaju manji uzduni nagib dna
korita, mali intenzitet hidrolokih i hidraulikih promena, miran reim teenja i sitan,
peani nanos. Ulivaju se u druge ravniarske reke, jezera ili mora.
Ova podela je uslovna jer ista reka u gornjem toku moe imati bujini, a u donjem toku ravniarski
karakter. Na slikama 1.3 i 1.4 dat je primer reke Drine, koja u gornjem toku i jasne karakteristike
brdsko-planinskog toka, dok je u donjem toku tipian ravniarski vodotok.

Slika 1.3: Gornji tok r. Drine Slika 1.4: Donji tok r. Drine
1.2 RENA DOLINA I RENI TOK
Rena dolina je prirodna kotlina du koje se prostire reni tok (slika 1.5). Nastaje kao posledica
fluvijalne erozije. Odlikuje je postojanje renih terasa, pomou kojih se moe pratiti njen razvoj
(svaka terasa oznaava jedan period geomorfolokog razvoja korita u kome je ono bilo u stanju
privremene ravnotee). Osim kroz aluvijalne slojeve u renoj dolini, reke probijaju put i kroz
planine, usecajui specifine doline tipa klisure ili kanjona (slika 1.6).

Slika 1.5: ematski prikaz rene doline Slika 1.6: Kanjon Vrbasa

Reni tok se od izvora do ua moe podeliti na tri dela.
Gornji tok karakteriu:
- veliki pad dna korita (iznad 1%);
- nagle promene hidrolokih i hidraulikih parametara;
- velika energija toka buran reim teenja;
- intenzivna dubinska erozija usled velike energije toka. Ovo je zona produkcije nanosa
(erozije ili degradacije korita);
- krupan reni nanos;
3
- vrlo malo krivudanje toka;
- uska dolina sa strmim bokovima (karakteristian "V" profil).
- koristi se samo za hidroenergetsku proizvodnju.
Srednji tok odlikuju:
- blai nagibi dna (0,5 do 5%o),
- umerenije promene hidrolokih i hidraulikih parametara;
- esto razueno korito, a sa smanjenjem uzdunog nagiba javlja se sve vea tendencija
krivudanja. Posmatrano u duem vremenskom periodu, korito je stabilno jer postoji
ravnotea izmeu energije toka i tovara nanosa koji pristie sa gornjeg toka. Ovo je zona
transporta nanosa (prisutni su i erozija i zasipanje);
- vea irina doline sa blaim nagibima kosina;
- sitniji reni nanos;
- postoje mogunosti za korienje vodotoka.
Donji tok poinje ulaskom u ravnicu. Odlikuju ga:
- mali uzduni pad (manji od 0,1%);
- korito je formirano u sopstvenom nanosu (aluvijumu). Ovo je zona zasipanja (izdizanja ili
agradacije korita);
- rena dolina je iroka, sa veoma blagim nagibom kosina;
- korito je nestabilno sa izraenom bonom erozijom i meandrima;
- mogue je kompleksno korienje voda, ukljuujui i plovidbu (na veim rekama).

Na slici 1.7 ilustrovane su
karakteristike reke u gornjem,
srednjem i donjem toku. Dijagrami
prikazuju promenu (a) irine korita,
(b) dubine, (v) brzine toka i (g)
podunog pada sa duinom,
odnosno promenom protoka koji se
stalno poveava kako reka prihvata
pritoke.

Slika 1.7: Promena karakteristika renog
toka od izvora ka uu
4
2 RENA MORFOLOGIJA
Rena morfologija je nauka koja se bavi prouavanjem oblika renog korita (poprenih preseka,
uzdunog profila, trase renog toka), kao i zavisnosti izmeu morfolokih karakteristika vodotoka i
osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiu.
Morfoloke analize su posebno znaajne u sluaju aluvijalnih tokova odnosno renih tokova ije je
korito useeno u sopstveni, vrlo pokretan nanos. Naime, morfoloki oblici predstavljaju rezultat:
- prirodnih zakonitosti odnosno uzajamnog dejstva renog toka (tena faza) i pokretnog
materijala koji ini dno (vrsta faza);
- sve ee uticaja oveka na reni tok (izgradnja brana i drugih objekata).
Izuavanje morfolokih karakteristika je od izuzetnog znaaja za projektovanje ureenja vodotoka.
2.1 ZAKONITOSTI FORMIRANJA RENIH KORITA
Morfoloki oblici renog korita zavise pre svega od uzajamne interakcije:
- renog toka (tena faza) i
- renog nanosa u pokretu i pokretnog materijala u kome je formirano dno korita (vrsta
faza).
Kao rezultat interakcije tene i vrste faze javljaju se karakteristine geometrijske forme u renom
koritu:
- makro forme: reni meanderi i drugi oblici renog korita u planu,
- mezo forme: dine i sprudovi,
- mikro forme: riple, nabori.
U prirodnom renom toku postoji veoma osetljiva dinamika ravnotea izmeu protoka, brzina i
dubina vode, koncentracije i krupnoe nanosa, morfolokih karakteristika vodotoka (oblik i
dimenzije poprenog profila, pad dna, oblik trase) i hidraulikih otpora. Slika 2.1 ilustruje
dinamiku ravnoteu, koja prema Lejnu (Lane, 1955) postoji ako je proizvod transporta nanosa
(Q
s
) i krupnoe nanosa (D
50
) priblino jednak proizvodu pada renog dna (S) i protoka vode (Q
w
).

Slika 2.1: Koncept dinamike ravnotee aluvijalnog vodotoka
Meutim, ako se poremeti ravnotea izmeu reima nanosa (promena koliina ili krupnoe
nanosa) i reima renog toka, dolazi do deformacije korita. Ukoliko ulazne i izlazne koliine nanosa
na renoj deonici nisu jednake, odnosno ukoliko se ulazne koliine nanosa se razlikuju od
transportne sposobnosti vodotoka na posmatranoj deonici javlja se:
- zasipanje korita (ukoliko je ulaz nanosa vei od izlaza) ili
- erozija korita (ako je ulaz nanosa manji od izlaza).
Poremeaj bilansa nanosa se moe javiti u:
5
- podunom pravcu (na pr. kada se izgradi brana ili pregrada, koja zaustavlja nanos) i
- u poprenom pravcu (uslovljava promenu poprenih preseka, premetanje matice i
pomeranje renog korita u planu).
2.2 UTICAJI POD KOJIMA SE FORMIRA RENO KORITO
2.2.1 Strujanje vode
Pored osnovnog strujanja vode u reci, koje se odvija pod uticajem gravitacije, u prirodnim tokovima
postoje i sekundarna strujanja. Najznaajnija su:
Centrifugalno strujanje (slika 2.2), koje se javlja u krivinama kao posledica neravnomernog
rasporeda brzina osnovnog toka u poprenom preseku, kao i neravnomernosti koliine kretanja po
irini i dubini toka. Strujanje je popreno u odnosu na osnovni tok, tako da sa podunim moe da
stvori zavojno (helikoidalno) strujanje. Ovo strujanje ima primarnu ulogu u stvaranju meandera i
njihovom kretanju nizvodno. Povrinske strujnice u krivini poniru du konkavne obale, a izbijaju na
povrinu u zoni konveksne obale. Na taj nain se iz korita izvlai nanos i na konveksnoj obali
formira sprud. Ova pojava je i uzrok poprenog nagiba vodnog ogledala u renoj krivini, pri emu je
nivo vode vii uz konkavnu, a nii uz konveksnu obalu. U priblinim analizama koristi se izraz:
ko
R g
B V
h

= A
2

gde je R
ko
poluprenik krivine konveksne obale, V srednja profilska brzina, B irina korita.
Frikciono strujanje se manifestuje u vidu povratnog strujanja, odnosno hidraulikog skoka
(vodeni vrtlog sa horizontalnom osovinom) ili vrtloga sa vertikalnom osovinom. Javlja se na
mestima naglog proirenja renog toka, iza naglih preloma u podunom padu, nizvodno od
objekata (pragovi, brane itd.). Brzina ovog strujanja dostie 30 50% brzine renog toka, tako da
ono ima veoma znaajnu ulogu u formiranju renog korita.
Vrtlono strujanje ima direktan uticaj na transport renog nanosa du regulacionih graevina
(slika 2.3) i mostovskih stubova. Vrtlozi sa vertikalnom osovinom izvlae vodu sa nanosom na
povrinu toka. Brzina vrtlonog strujanja je istog reda veliine kao brzina osnovnog toka, a moe
biti i vea.
Strujanje Bera (von Baer) je posledica nejednakog Koriolisovog ubrzanja u razliitim takama
renog toka. Zakon Bera glasi: "Sve reke severne hemisfere intenzivnije erodiraju desnu obalu, a
june hemisfere levu obalu, bez obzira da li teku u pravcu severa ili juga". Primer koji potvruje
ovaj zakon je reka Drina, koja se za jedan vek pomerila par kilometara u desno, stalno erodirajui
desnu obalu.
Kompenzaciono strujanje je reakcija na sva ostala strujanja, koja naruavaju hidrostatiki
raspored pritisaka. Ono tei da ugui strujanje koje je uzrok poremeaja.
Strujanje izazvano razliitom gustinom vode se javlja u veim vodenim masama, kao to su
jezera i akumulacije. Javlja se usled razliitog zagrevanja vaodenih masa, neravnomernog
isparavanja, razliite koncentracije nanosa itd. Brzina strujanja je vrlo mala (do 0.03 m/s), ali vrlo
znaajno za ekosistem jezera.
Strujanje pod uticajem vetra javlja se na povrini vode i ima isti smer kao smer vetra. Ukoliko je
smer renog toka isti, rezultujua brzina na povrini moe biti tako velika da utie i na brzine pri
dnu.
Strujanje usled talasa od vetra ili plovila je znaajno samo na akumulacijama ili na tokovima sa
velikom irinom vodnog ogledala.
6

Slika 2.2: Centrifugalno strujanje u renoj krivini Slika 2.3: Sekundarno vrtlono strujanje pri
opstrujavanju napera
2.2.2 Geomehanike karakteristike materijala u renom dnu
Geomehaniki i geoloki sastav materijala u kome je formiran reno korito bitno utie na njegov
razvoj i morfoloke oblike koji se javljaju. Stoga su geomehanike i geoloke podloge, koje se
dobijaju odgovarajuim istraivanjima, veoma vane za izradu projekta regulacije vodotoka.
Aluvijalni tokovi imaju korito formirano u sopstvenom nanosu aluvijumu, koji je nevezan i lako
pokretan i relativno uniformnog granulometrijskog sastava. Meutim, deava se da je aluvijalni
materijal cementiran ilovaom ili ilovaom sa primesama jedinjenja gvoa ili aluminijuma. Korito
formirano u ovakvom materijalu je postojano na eroziju i stabilno.
U gornjem toku reno korito je najee formirano u steni, pa ima specifine morfoloke
karakteristike: dubok i uzak profil, sa slabo razvijenim meandrima.
Stenovite formacije se, meutim, mogu nai i u donjem toku, gde predstavljaju prirodne "pragove"
u dnu (slika 2.4). Veoma je vano utvrditi poloaj ovakvih pragova, jer od njih moe zavisiti koncept
regulacije.
Fenomen samopoploavanja korita je takoe znaajan. Usled ispiranja sitnijih estica, u gornjem
sloju nanosa u dnu ostaju samo krupne frakcije, koje se ne pokreu pod uticajem renog toka.
2.2.3 Ostali uticaji na formiranje renog korita
U ovu grupu se ubrajaju sledei prirodni uticaji:
- Plivajui predmeti (stabla drvea) mogu izazvati zaustavljanje (istaloavanje) nanosa,
stvaranje ada, ruenje obala. Moraju se redovno uklanjati u sklopu odravanja korita;
- Stepen obraslosti obala vegetacijom (slika 2.5). Na malim vodotocima previe razvijena
vegetacija smanjuje proticajni profil. Inae, koren vegetacije ima ulogu "bioarmature" koja
povezuje nekoherentni materijal u obalama i poveava njihovu stabilnost.
i vetaki uticaji odnosno razliiti objekti u koritu. U ovu grupu spadaju stalni plivajui objekti
(vodenice, splavovi), vodozahvati i mostovske konstrukcije koji lokalno menjaju strujnu sliku i reim
nanosa, tako da se menjaju morfoloke karakteristike korita (ruenje obala, istaloavanje nanosa
itd.). Svi negativni uticaji se mogu otkloniti blagovremeno, merama odravanja korita ili planiranjem
adekvatnih mera zatite.
7

Slika 2.4: Stenovite formacije - prirodni pragovi u
dnu
Slika 2.5: Uticaj vegetacije na formiranje renog korita
2.3 OBLICI RENIH KORITA U PLANU
Rena trasa je prikaz korita u horizontalnoj projekciji (planu). Prema izgledu korita u planu (slika
2.6) aluvijalni tokovi mogu biti:
- razueni
- pravolinijski
- meandrirajui.
S< 1,5 S > 1,5

Slika 2.6: Trasa razuenog, pravolinijskog i meandrirajueg vodotoka
Razueni tokovi (slike 2.7) imaju dva ili vie korita, mnotvo sprudova i ada. Formiraju se u
sluaju:
- velikog dotoka nanosa (izaziva zasipanje korita i formiranje sprudova),
- nevezanog ili slabo vezanog materijala u kome je useeno korito (u periodu velikih voda
dolazi do proirenja korita, pri malim vodama se zasipa).
Izgradnja mostova preko razuenih tokova predstavlja problem, zbog velike duine i nestabilnosti
korita (slika 2.8).
8

Slika 2.7: Trasa razuenog toka

Slika 2.8: Problem izgradnje mosta preko razuenog toka velika duina konstrukcije
Pravolinijski tokovi su retki u prirodi, najee postoje usled specifinih geolokih uslova ili
regulacionih radova. Pri projektovanju regulacije treba voditi rauna da je najvea duina stabilnih
pravolinijskih deonica oko 10 irina punog korita. Dui pravolinijski potezi nisu stabilni (slika 2.9),
jer na njima talveg
1
ima krivolinijski izgled (naizmenino se pribliava obema obalama, obilazei
sprudove koji imaju ahovski raspored).

Slika 2.9: Postepene promene korita na pravolinijskoj deonici

1
Vani pojmovi: Talveg je linija najveih dubina u koritu. Matica je linija najveih brzina.
9
Trasa meandrirajuih (krivudavih) tokova se sastoji
od niza naizmeninih krivina. Oblik vodotoka u planu
opisuje se parametrom S (stepen sinusoidnosti), koji
predstavlja odnos duine osnovnog korita vodotoka (C
L
)
i duine doline (V
L
) slika 2.10. Reke obino
meandriraju (krivudaju) u svom donjem toku, okviru
ireg pojasa koji se naziva "pojas meandriranja". Trasa
meandrirajueg toka (slike 3.11) moe imati:
- nizak stepen sinusoidnosti (S = 1 1,3)
- umeren stepen sinusoidnosti (S = 1,3 2,0)
- visok stepen sinusoidnosti (S > 2,0)

Slika 2.10: Trasa meandrirajueg vodotoka

Slika 2.11: Trasa meandrirajueg vodotoka, niskog, umerenog i visokog stepena sinusoidnosti
Takoe, postoji podela prema karakteristikama rene doline, prema kojoj se meandrirajui vodotoci
mogu podeliti na one koji imaju:
- korito iji razvoj nije ogranien irinom doline (slika 2.11c) ili
- korito ogranieno aluvijalnim terasama (slika 2.11a).
Meandrirajui tok odlikuju:
- talveg koji stalno prelazi sa jedne na drugu obalu (slika 2.12),
- naizmenini sprudovi na konveksnim obalama (slika 2.13),
- ruevne konkavne obale (slika 2.14),
- stalni rast meandera i njihovo nizvodno pomeranje (slika 2.16),
- promenljiv oblik poprenog profila (slika 2.12), sa smenjivanjem pliaka (na prelaznim
deonicama) i dubljih delova (u krivinama).
Pri malim vodama, pliaci su iri potezi sa malim dubinama vode, velikom brzinom i padom nivoa
vode, kao i krupnijim nanosom u dnu. Nasuprot tome, u dubljim delovima, koji su obino ui, su
brzine vode manje, tako da je nanos u dnu sitniji.
Pored uzdunog nagiba dna, na formiranje meandra utiu:
- reim protoka,
- krupnoa nanosa,
- vrsta materijala od koga su formirane obale
- stepen obraslosti obala vegetacijom.

10

Slika 2.12: Popreni preseci korita u meandru
Slika 2.13: Naizmenini sprudovi na konveksnim
obalama

Slika 2.14: Ruevna konkavna obala Slika 2.15: Helikoidalno strujanje u krivini izaziva
ruenje konkavne obale
Formiranje meandera (jedna od teorija): sekundarna (poprena) strujanja (koja su posledica
centrifugalne sile u krivini ili Koriolisove sile usled zemljine rotacije) izazivaju neravnomerni
raspored brzine i pritiska u poprenom preseku, kao i pojavu poprenog nagiba linije nivoa, ime
se stvaraju uslovi za eroziju spoljanje obale u krivini i produenje meandra.

Slika 2.16: Razvoj i pomeranje meandra Slika 2.17: Razvoj i samoprosecanje meandra

Razvoj meandera se ne moe predvideti ni po veliini ni po vremenu. Konstatuju se pojave:
- nizvodnog pomeranja meandera (slika 2.16),
- samoprosecanja (slika 2.17).
11
I pored promene oblika, ukupna duina meandrirajuih vodotokova u duem vremenskom periodu
malo se menja (skraenje trase na jednom mestu nadoknauje se postepenim produenjem
ostalih krivina). Ovo je ilustrovano na slikama 2.18 i 2.19.
Analiza procesa meandriranja je veoma vana kada je potrebno trasirati puteve ili nasipe u dolini
nekog vodotoka (poeljno je da se trasa objekta nalazi izvan pojasa meandriranja) ili izabrati
lokaciju novog mosta.

Slika 2.18: Pojas meandriranja u donjem toku reke
Drine
Slika 2.19: Razvoj meandara na r. Misisipi
2.4 UZDUNI PROFIL PRIRODNOG VODOTOKA
Uzduni nagib renog dna zavisi od:
- protoka,
- pronosa nanosa i
- krupnoe nanosa
Uzduni nagib opada u nizvodnom smeru (slika 2.20), pre svega zbog smanjenja krupnoe
materijala od koga je formirano korito (usled segregacije i abrazije):
- smanjenjem krupnoe zrna du vodotoka, sve vie nanosa se kree u vidu suspenzije, pa
je vodotoku dovoljan manji uzduan nagib,
- protok raste ka uu a koncentracija nanosa opada, to iziskuje manji utroak energije
toka i manji nagib dna,
- u donjem toku se odvija proces taloenja nanosa i izdizanja korita.

12

Slika 2.20: Uzduni profil i tipini popreni profili jedne reke
2.5 POPRENI PROFIL PRIRODNOG VODOTOKA
Kao to se vidi na slici 2.20, u gornjem toku vodotoka je korito najee useeno u stene i ima
karakteristian "V" oblik. U donjem toku je parabolinog ili pravougaonog oblika, a njegove
dimenzije zavise od reima oticaja vode, produkcije nanosa u slivu i sastava nanosa. U srednjem i
donjem toku se deavaju periodine promene oblika poprenog profila smenjuju se faze erozije
(pri velikim vodama) i deponovanja nanosa (pri malim vodama).
Trajne promene u poprenom profilu nastaju usled izmene reima voda i nanosa u slivu ili
izvoenja regulacionih radova.
Kao to je ve reeno, korito ima razliit oblik u krivini i na pravcu (slika 2.21). U krivini je oblik
trougaoni, sa produbljenim koritom uz spoljanju konkavnu obalu (proloke) i sprudom du
unutranje konveksne obale. Na pravolinijskoj deonici je oblik poprenog profila priblino
pravougaoni.

Slika 2.21: Promena oblika poprenog profila meandrirajueg toka
Kada se pri nailasku velike vode napuni osnovno korito vodotoka, voda se izliva u inundacije koje
mogu biti ograniene visokim terenom ili nasipima. Inundacije su najee obrasle vegetacijom.
13
Pritom se razlikuju ravniarski i brdsko-planinski vodotoci. Kod ravniarskih tokova uvek postoje
dva dela korita (slike 2.22 i 2.23):
- korito za srednju veliku vodu (osnovno ili minor korito)
- korito za veliku vodu (major korito = glavno korito + inundacije)
dok kod planinskih tokova osnovno korito esto prihvata i vee vode od srednje velike, a inundacije
mogu, ali ne moraju da postoje.

Slika 2.22: Popreni profil major korita (korita za veliku
vodu)
Slika 2.23: iroka desna inundacija se plavi pri
velikim vodama i ini deo korita za veliku vodu

14
3 KONFIGURACIJA RENOG DNA
Konfiguracija renog dna aluvijalnih vodotoka odreena je nanosnim formacijama (talasastim
formama na dnu). Veliina i tip nanosanih formacija zavise od hidroloko-hidraulikih karakteristika
toka (pre svega brzine i dubine) i karakteristika renog nanosa.
Po veliini se razlikuju:
- sprudovi,
- dine,
- nabori (riple).
Sprudovi su nanosne formacije velikih dimenzija (duina uporediva sa irinom korita, a visina sa
dubinom toka), koje se pri niskim vodostajima vide iznad vodene povrine.
Lokalni sprudovi (slika 3.1) su deponije peanog ili ljunanog materijala na konveksnim
obalama renih krivina, koji nastaju kao posledica su karakteristinog strujanja u krivini, ne kreu
se i ne menjaju mnogo oblik u zavisnosti od protoka.
Naizmenini sprudovi su karakteristini za relativno pravolinijske deonice, imaju naizmenian
raspored u odnosu na obale, irina im je manja od irine korita, sporo se pomeraju nizvodno,
prelazni potez izmeu susednih sprudova ovog tipa karakterie pliak (na plovnim rekama moe
da ometa plovidbu u periodu malih voda).
Popreni sprudovi zauzimaju skoro u potpunosti irinu korita, javljaju se ili kao usamljeni sprudovi
ili u vidu periodinih nanosnih formacija, kreu se nizvodno.
Sprudovi koje formiraju pritoke javljaju se neposredno nizvodno od ua, usled istaloavanja
krupnijeg nanosa iz pritoke, koji matina reka ne moe da odnese (slika 3.2).

Slika 3.1: Lokalni sprudovi u krivinama reke Drine Slika 3.2: Sprud nizvodno od ua pritoke June
Morave
Procena vrste i proraun dimenzija nanosnih formacija vri se na osnovu dijagrama (dobijenih
na bazi eksperimentalnih istraivanja) ili primenom empirijskih izraza.
Generalno se u mirnom reimu teenja javljaju nabori i dine. Mala koliina nanosa se kree sa
prekidima (zrna peska se kotrljaju preko vrha dine, a zatim u podnoju miruju neko vreme). U
prelaznom reimu izmeu burnog i mirnog se javljaju sprane dine. U burnom reimu teenja je
velika koliina nanosa u neprekidnom pokretu i tada se javlja ravno dno i antidine.

15
Nabori (riple) su nanosni oblici malih
dimenzija, talasna duina je 15 30 cm,
visina 1 3 cm, oblik u uzdunom profilu
moe biti trougaoni (sa nizvodnom
kosinom pod uglom unutranjeg trenja)
ili sinusoidni (slika 3.3.1 i slika 3.4).
Dine sa naborima (slika 3.3.2) su
prelazni oblik izmeu nabora i dina.
Dine (slika 3.3.3 i slika 3.5) se kreu
nizvodno, oblik u uzdunom profilu je
trougaoni ili sinusoidni, javljaju se u
mirnom reimu teenja.
Sprane dine (slika 3.3.4) se javljaju se
pri F
r
~ 1 i imaju manju visinu nego dine.
Ravno dno (slika 3.3.5) se javlja u
prelaznom reimu, nakon nestanka
spranih dina.
Antidine (slika 3.3.7) se javljaju se u
burnom reimu teenja, fazno su
neusaglaene sa talasima na povrini, a
amplituda im je manja. Mogu biti
nepokretne ili se kreu uzvodno. U
uzdunom profilu, oblik im je trougaoni ili
sinusoidni.
Slika 3.3: Klasifikacija nanosnih formi

Slika 3.4: Riple (nabori) Slika 3.5: Dine
Teenju preko nanosnih formacija u renom dnu se suprostavlja sila otpora teenju usled
postojanja nanosnih formacija (aluvijalni otpor). To je otpor oblika koji nastaje usled razlike u
pritisku uzvodno i nizvodno od nabora ili dine. Za razliku od otpora trenja (otpora usled krupnoe
zrna), aluvijalni otpori se smanjuju sa poveanjem brzine toka.
U dnu vodotoka sa veim uzdunim padom dna i znaajnijim pronosom nanosa smenjuju se
brzaci (strme deonice sa burnim reimom teenja) i tiaci (deonice sa manje burnim ili mirnim
reimom teenja) slika 3.6.

16

Slika 3.6: Brzaci i tiaci

17
4 REIM PRIRODNIH VODOTOKA
Reim prirodnog vodotoka obuhvata sve promene koje se na njemu deavaju tokom odreenog
perioda, pod uticajem promene meteorolokih uslova (padavine, temperature, evapotranspitracija)
i drugih uslova u samom slivu (vegetacija, zasienost zemljita itd.). Ovaj termin obuhvata sve
kvalitativne i kvantitativne promene povrinskih voda, kao i promene drugih povezanih parametara,
kao to su koliine i karakteristike nanosa i leda.
Reimi vodotoka se bitno razlikuju, jer zavise od njihovog geografskog poloaja, veliine sliva i
mnogih drugih prirodnih uslova. Od povremenih tokova u pustinjskim predelima do reka koje
nastaju topljenjem lednika, svaka reka ima svoje specifinosti.
Sa stanovita ureenja vodotoka, najznaajniji su reim povrinskih voda, nanosa i leda.
4.1 REIM POVRINSKIH VODA
Reim povrinskih voda obuhvata promene koliina voda u vremenu i prostoru. Na reim voda u
jednom slivu utiu njegove klimatsko-meteoroloke, topografske, geoloke, pedoloke i druge
karakteristike, kao i nain korienja zemljita. Bitno se razlikuje reim voda u urbanizovanim
slivovima i slivovima na kojima su vee povrine pokrivene vegetacijom.
Metode merenja i analize reima povrinskih voda prikazane su u poglavlju 8.3.
4.2 REIM NANOSA
Reim nanosa obuhvata promene koliina i karakteristika nanosa vodotoka u vremenu i prostoru.
Metode merenja i analize reima nanosa prikazane su u poglavlju 11.
4.3 REIM LEDA NA REKAMA
Kada se u zimskom periodu voda ohladi do temperature od 0
o
, na rekama se pojavi led. Postoji
vie moguih oblika leda na rekama, od kojih su najznaajniji:
- povrinski led iji su pojavni oblici: priobalni led, lebdei led ili ledeni mulj, sante leda.
- dubinski led.
Povrinski led se najpre javlja uz rene obale, jer su tu najmanje brzine vode (slika 4.2). Ukoliko
niske temperature traju due, led postepeno pokriva vodno ogledalo, stvarajui kompaktnu ledenu
koru. Debljina leda na jezerima i sporijim ravniarskim rekama moe do dostigne 1 do 2 m.
Pojave leda se svakodnevno osmatraju na vodomernim stanicama i po potrebi du toka. Iskazuju
se opisno, kao:
- ledohod - % povrine vode koju pokriva led u pokretu (slika 4.1),
- ledostaj potpuno zaleena povrina vode (slika 4.3).
U hidrotehnici su brojni problemi vezani za led:
- pojava uspora i/ili zatvaranje proticajnog profila moe dovesti do "ledene" poplave,
- statiko optereenje na graevine,
- dinamiki udari ledenih santi,
- led u porama ugroava stabilnost i mehaniku otpornost graevina,
- posredna teta (obustava plovidbe, problemi sa vodosnabdevanjem i sl.).
U jakim zimama se najpre javlja tzv. "jesenji" priobalni led i ledohod, zatim se ledostaj, a sa
porastom temperatura na poetku prolea tzv. "proleni" ledohod. Ovaj period je najopasniji jer
18
moe doi do zastoja leda u krivinama, kod mostova ili na plitkim deonicama. Ukoliko se led na
kritinim deonicama nagomila, stvarajui ledeni ep ili barijeru (slike 4.4 i 4.5), moe doi do
"ledene" poplave (slika 4.6).

Slika 4.1: Ledohod Slika 4.2: Priobalni led

Slika 4.3: Ledostaj Slika 4.4: Nagomilavanje leda u zoni mosta

Slika 4.5: Ledena barijera Slika 4.6: Ledena poplava
4.4 KVALITET RENE VODE
Kvalitet rene vode obuhvata brojne hemijske, fizike i bioloke parametre. Hemijski parametri
kvaliteta vode su tvrdoa, alkalnost, pH, sadraj nutrijenata (azot, fosfor), metala (bakar, cink,
olovo, kadmijum) i rastvorenih materija, toksinost, boja itd. Fiziki parametri kvaliteta su
temperatura vazduha i vode, svetlost, sadraj suspendovanih estica, nanos istaloen na renom
dnu, a bioloki: mikro i makroorganizmi u vodi i na obalama.
19
Biljni i ivotinjski svet u renom ekosistemu (slika 4.7) ine:
- alge,
- vie biljke (na dnu, plivajue),
- obalno drvee,
- mikroorganizmi,
- beskimenjaci,
- ribe i drugi kimenjaci.
Na veoma osetljiv ekosistem vodotoka utiu brojni inioci: brzina renog toka, svojstva materijala
na dnu (sastav i krupnoa), temperatura vode, sadraj kiseonika, osvetljenost toka, pH vode,
erozija dna i obala.

Slika 4.7: Ekosistem reke sa stenovitim dnom (gore) i aluvijumom (dole)
Ekosistemi se razlikuju, zavisno od veliine vodotoka, geografskog poloaja, visinskog poloaja
(planinske i ravniarske reke), podloge i drugih parametara. Generalno, ekosistemi malih vodotoka
(slika 4.9) su znatno vie osetljivi na spoljne uticaje od ekosistema velikih reka (slika 4.8).

Slika 4.8: Ekosistem velike reke Slika 4.9: Ekosistem male reke
20
Sa aspekta ureenja vodotoka, vano je ne poremetiti stabilnost ekosistema hidrotehnikim
merama odnosno neophodne intervencije zadrati u okvirima koji nee dovesti do poremeaja.
Generalno, regulacione mere ne utiu na hemijske i fizike parametre rene vode, ali mogu znatno
uticati na biljni i ivotinjski svet.
U projektima regulacije je poeljno odrati raznovrsnost hidraulikih i morfolokih elemenata
renog toka, koja se inae sree u prirodnom vodotoku, tako to e se projektovati korito sledeih
odlika:
- krivudave trase,
- poprenih profila raznovrsnih oblika,
- promenljivog uzdunog nagiba dna,
- sa smenjivanjem plitkih i dubokih zona,
- sa promenljivim reimom teenja,
- sa obalama obraslim vegetacijom.
Ovi principi se koriste u projektima "naturalne" regulacije, o kojima e vie biti rei u poglavlju 5.

21
5 MOTIVI UREENJA PRIRODNIH VODOTOKA
Ureenje vodnih tokova je skup radova i mera kojima se menjaju prirodne osobine vodotoka i
njegovog sliva radi:
- zatite od tetnog dejstva voda,
- obezbeenja uslova za racionalno korienje voda i
- zatite vodotoka od zagaenja.
5.1 ZATITA OD TETNOG DEJSTVA VODA
Pod zatitom od tetnih dejstava voda podrazumeva se realizacija niza radova, objekata, mera i
drugih aktivnosti kojima se na racionalan nain tite ljudi, prirodna i radom stvorena materijalna
dobra i resursi od poplava i vodne erozije. S obzirom na poreklo voda i karakter nepovoljnih
dejstava, uobiajeno je da se ova oblast vodoprivrede deli na tri osnovna dela:
- zatitu od poplava koje nastaju pri izlivanju voda iz korita veih - stalnih vodotoka,
- zatitu od suvinih atmosferskih, otpadnih i podzemnih voda i
- zatitu od svih vidova vodne erozije i bujica.
esto se zatita od poplava naziva i zatita od spoljnih voda, a zatita od atmosferskih i
podzemnih voda zatita od unutranjih voda, odnosno odvodnjavanje. Iako e u okviru ovog
kursa biti razmatrana samo problematika "spoljnih voda", treba naglasiti da je ovo uslovna podela
jer pojedina podruja mogu biti istovremeno, ili povremeno izloena vodama razliitog porekla. U
takvim sluajevima i zatita od tetnih dejstava voda mora biti kombinovana, odnosno kompleksna.
tetna dejstva voda ne ispoljavaju se samo velikim vodama. tetni procesi deformacije renih
korita odvijaju se praktino pri svim proticajima, a ne samo pri velikim vodama. Posledica stvaranja
nanosnih naslaga moe biti znaajno smanjenje propusne moi renog korita za vodu, te se u
narednom periodu poplave mogu javiti i pri proticajima koji se ranije nisu izlivali iz korita. Bona
erozija korita (posebno na konkavnim obalama), koja se odvija i pri proticajima unutar osnovnog
korita, moe da uzgrozi stabilnost i pouzdanost bliskih priobalnih nasipa i prouzrokuje poplave u
sledeem povodnju. S obzirom na napred navedeno, sasvim je logino da se zatita od poplava
najee razmatra i reava zajedno sa problematikom ureenja renih korita.
Prvi radovi na zatiti od tetnih dejstava voda zapoeti u periodu formiranja stalnih naselja i
poetka razvoja zemljoradnje u renim dolinama. Ljudi su, naime, ve tada uoili pogodnosti koje
im pruaju reke i plodne rene doline, ali su istovremeno bili suoeni sa povremenim tetama od
velikih voda, poplava i rene erozije. I dok su te povremene tete bile manje od koristi koje su im
pruale reke, ljudi su prihvatali rizik ostajanja uz reke, bez posebnih mera zatite od tetnog
dejstva voda. Meutim, sa poveanjem priobalnih naselja, poljoprivrednih povrina i drugih dobara
u renim dolinama, poveavale su se i tete od poplava i tete od drugih negativnih nepovoljnih
dejstava reka. U takvim uslovima, ljudi su poeli da preduzimaju prvo lokalne i primitivne, a zatim
sve obimnije i sloenije radove na zatiti od tetnog dejstva voda. Ako su, i pored preduzetih
zatitnih mera, tete od poplava bivale uestalije i vee, onda su ljudi svoja naselja i dobra
premetali na uzdignutije - vie terene do kojih velike vode nisu dopirale. No, u najveem broju
sluajeva, naselja u renim dolinama su se vrlo brzo razvijala, uz stalno poveanje vrednosti
dobara na podrujima ugroenim poplavama i uz sve vee napore da se nasipima i drugim
objektima, radovima i merama smanjuju nepovoljna dejstva reka, a poveavaju koristi od reka. To
je bio, ustvari, poetak organizovanih akcija na ureenju i korienju vodnih tokova. Ovakav odnos
izmeu ljudi i vodnih tokova je svakako bio racionalan, ali je postepeno vodio i do nepovoljnih
promena hidrolokih reima vodnih tokova. Naime, izgradnjom nasipa osvajane su sve vee i
vee povrine koje su ranije bile plavljene, to je izazvalo znatno poveanje proticaja i nivoa vode
u rekama, te je bilo neophodno da se izgraeni nasipi povremeno nadviavaju. Istovremeno je,
zbog krenja uma i drugih privrednih aktivnosti na slivnim povrinama, intenzitet oticanja voda sa
22
slivova postepeno poveavan, te su se i ukupne koliine i brzine doticanja voda u rena korita
poveavale. Pomenuti nepovoljni antropogeni uticaji su na mnogim rekama bitno poveavali
frekvenciju pojave velikih voda i poplava, te su sistemi za zatitu od poplava i drugih nepovoljnih
uticaja vodnih tokova morali da se dograuju, a na nekim rekama su graeni i novi zatitni sistemi.
U novim uslovima su, pored nasipa za zatitu od poplava, kao izraziti predstavnici pozitivnih
antropogenih uticaja na reim vodnih tokova, graene i akumulacije i retenzije za zadravanje,
odnosno smanjenje talasa velikih voda. No, i pored toga, podaci pokazuju da praktino u svim
zemljama sveta i dalje dolazi do povremenih poplava i drugih nepovoljnih dejstava voda.
Najee zatita od tetnog dejstva voda ima dve komponente, koje se mogu izvoditi odvojeno ili
zajedno:
- stabilizacija odnosno spreavanje nekontrolisane deformacije renog korita i
- obezbeenje zatite od plavljenja vrednih sadraja u renoj dolini (naselja, industrije,
saobraajnica, poljoprivrednih povrina).
Stabilizacija i poveanje propusne sposobnosti osnovnog korita vodotoka se zasniva na:
- radovima na zatiti obala i dna korita od erozije,
- korekcijama trase prosecanjem otrih krivina.
Cilj radova je formiranje stabilnog korita, sa karakteristikama koje e omoguiti efikasno oticanje
vode, pronos leda i nanosa, bez bitnog poremeaja ivotne sredine.
Postoji vie tipova objekata od kojih su najznaajniji:
- ureenje u obliku prizmatinog korita (tip objekta koji se esto naziva "regulacija");
- obaloutvrde i druge regulacione graevine u koritu.
"Regulacije" se mogu klasifikovati na osnovu vie kriterijuma:
1. U zavisnosti od merodavnog proticaja, regulacije mogu biti: za velike vode, za srednje i
male vode:
- Regulacija korita za velike vode se obino izvodi na malim i bujinim tokovima
- Regulacija korita za srednje vode ima za cilj obezbeenje dinamike ravnotee reima
nanosa i zatitu obala, a najee se primenjuje na rekama srednje veliine
- Regulacija korita za male vode se najee primenjuje na velikim plovnim rekama, da bi
se obezbedile potrebne dubine za bezbednu plovidbu.
2. S obzirom na veliinu reke, podela je na: regulacije malih reka i potoka, srednjih i velikih
reka;
3. U zavisnosti od potreba, regulacije mogu biti: potpune (obuhvata ceo donji i srednji tok) i
delimine;
4. U zavisnosti od poloaja, regulacije mogu biti:
- poljskog tipa (van naselja) i
- gradskog tipa (u naseljenim mestima).
23
Regulacija gradskog tipa u najveem broju sluajeva podrazumeva ureenje korita vodotoka
za prijem velikih voda i obezbeenje njegove stabilnosti oblogom (slike 5.1 do 5.4). Reenja i obim
zahvata zavise od karakteristika vodotoka. Dok se na malim i srednjim rekama oblae esto celo
korito za veliku vodu (ili se obloga kombinuje sa zelenim povrinama), u sluaju veih reka se radi
samo na zatiti obala (slika 5.5 i 5.6).
Slika 5.1: "Gradska" regulacija bujinog vodotoka
(kineta)
Slika 5.2: Kaskada
Slika 5.3: "Gradska" regulacija reke srednje
veliine
Slika 5.4: "Gradska" regulacija reke srednje
veliine

Slika 5.5: Regulacija Save u Zagrebu Slika 5.6: Regulacija obale Dunava u Beogradu

24
Na potezima van naseljenih mesta primenjuje se regulacija poljskog tipa (slika 5.7), kod koje se
takoe korito vodotoka ureuje za prijem velikih voda (sa ili bez nasipa), ali i dozvoljava odreena
deformacija osnovnog korita. To znai da se korito ne oblae ili se oblogom tite samo konkavne
obale.

Slika 5.7: Primeri "poljske" regulacije
Regulacije bujinih tokova imaju svoje specifinosti, uslovljene karakterom ovih vodotoka.
Zavisno od kombinacije podunih i poprenih objekata regulacija bujinog vodotoka moe biti:
- "kanal" odnosno regulisano korito na kome nema poprenih objekata (pregrada, kaskada,
pragova ili konsolidacionih pojaseva) ili
- "kineta" odnosno objekat koga ine korito ozidanih obala i niz poprenih objekata.
esto postoji potreba da se samo zatite ruevne obale vodotoka, u sluaju da se u procesu
meandriranja vodotoka odnose velike povrine zemljita. Primer problema ove vrste dat je na
slikama 5.8 i 5.9.

Slika 5.8: Promene trase reke Velike Morave
rezultuju odnoenjem zemljita
Slika 5.9: Ruevna obala Velike Morave
Tip obaloutvrde zavisi karakteristika vodotoka i problematike. To mogu biti vrlo skupi objekti (slika
5.10) za zatitu gradskih podruja, ali i najjednostavnije obaloutvrde od prirunog materijala,
ukoliko se titi umsko zemljite (slika 5.11).
25

Slika 5.10: Obaloutvrda od kamena Slika 5.11: Obaloutvrda od popleta
Zatita od poplava, koje esto nanose velike tete u naseljima, industriji i poljoprivredi, najei je
motiv za ureenje vodotoka. Svake godine poplave nanose ogromne tete nezatienim
podrujima (slika 5.12), a ponekad i zatienim.

Slika 5.12: tete od poplava 2010
Poplave i druga tetna dejstva voda izazivaju velike vode, koje imaju stohastiki - sluajan
karakter. Stoga se objekti i sistemi za smanjenje tih tetnih dejstava dimenzioniu na usvojene
merodavne velike vode odreenih verovatnoa pojave.
Ne moe se raunati na totalnu zatitu od poplave ili od bilo kog tetnog dejstva velikih voda, jer se
od usvojenog merodavnog uticaja na koji je dimenzionisan zatitni sistem moe pojaviti jo vei
(svakako sa manjom verovatnoom pojave) i izazvati poplave i tete. Pored toga, poplave mogu
nastati i usled havarije, odnosno otkaza pojedinih zatitnih objekata (nasipa, brana, ustava), zbog
greaka i propusta uinjenih pri projektovanju, izvoenju, odravanju i upravljanju objektom. Iz toga
sledi logian zakljuak da tete od poplava i drugih nepovoljnih dejstava voda ne mogu potpuno i
trajno da se izbegnu, ve se tei smanjenju teta u okviru tehniki i ekonomski opravdanog
reenja.
26
Zavisno od hidroloko-hidraulikih, psamolokih i morfolokih karakteristika, kao i naina
korienja vodotoka, u zatiti od poplava primenjuju se razliiti objekti, radovi i mere. Dominantnu
ulogu su pri tom imali investicioni radovi i mere kojima se obezbeuje zatita od usvojenog
merodavnog proticaja.
Zatita od poplava se najee obezbeuje izgradnjom nasipa, odnosno ograniavanjem korita za
veliku vodu (slike 5.13 i 5.14). Linija nasipa ne treba da prati osnovno korito vodotoka, da procesi u
renom koritu ne bi ugrozili stabilnost nasipa.
Postoji i mogunost da se promeni reim velikih voda odreenim merama, kao to su:
- regulacija korita do gabarita koji su potrebni za proputanje merodavne velike vode (slika
5.15),
- skraenje trase vodotoka (slika 5.16),
- izgradnja rasteretnih kanala (slika 5.17),
- zadravanje dela zapremine poplavnog talasa u retenzijama i akumulacijama koje imaju
predvienu zapreminu za prihvat velikih voda (slika 5.18).

Slika 5.13: Nasip Slika 5.14: Nasip

Slika 5.15: Regulacija korita za prijem velike vode Slika 5.16: Skraenje trase izvoenjem proseka

Slika 5.17: Rasteretni kanal za velike vode Slika 5.18: Akumulacija

27
Zatita mostova i saobraajnica
Svaki saobraajni infrastrukturni sistem, bilo da se radi o putnom ili eleznikom saobraaju utie
na hidrografsku mreu i zahteva odreene mere i radove. Trase puteva i pruga prelaze preko
postojeih vodotoka, a oni se esto tangiraju. Poseban problem je to saobrajnice presecaju rene
slivove, tako da su neophodne posebne mere za odvoenje povrinskog oticaja i njihovo uvoenje
u reku.
Najee je dovoljna lokalna zatita kojom se obezbeuje noica trupa nasipa saobraajnice od
erozionog dejstva vode (slika 5.19) ili zatita dna i obala reke u zoni prelaza saobraajnice (mosta)
slika 5.20. Meutim, objekti se mogu protezati i na velikoj duini ukoliko se branjena
saobraajnica prua dolinom vodotoka.

Slika 5.19: Lokalna zatita mosta Slika 5.20: Ruenje obale ugroava saobraajnicu
Za efikasnu zatitu od visokih nivoa "unutranjih voda" grade se posebni sistemi, koji moraju
imati vezu sa recipijentom vodotokom. Veza se ostvaruje izgradnjom ustava i crpnih stanica.
Kroz ustave se voda gravitaciono uputa u vodotok, to je mogue samo u periodima kada su nivoi
u recipijentu nii od nivoa u kanalskoj mrei za odvodnjavanje. U periodima kada su nivoi u
recipijentu vii od nivoa u kanalskoj mrei, voda se prepumpama u crpnim stanicama.
Zone ustava i crpnih stanica se obavezno osiguravaju od tetnog dejstva vode (slika 5.21). Crpni
agregati se obavezno postavljaju iznad nivoa merodavne velike vode kako ne bi bili potopljeni pri
velikim vodama.
esto je u ravniarskim predelima bila praksa da se prirodni vodotok potpuno regulie, kako bi se
obezbedilo da i pri maksimalnim protocima rekom vodostaj bude nii od vodostaja u mrei za
odvodnjavanje, ukoliko je predvieno odvodnjavanje gravitacijom. To se postizalo:
- poveanjem uzdunog pada (prosecanje renih krivina),
- smanjenjem vrednosti koeficijenta rapavosti korita (uklanjanje vegetacije),
- izmenom geometrijskih karakteristika poprenog preseka korita.
Primer totalno regulisanog vodotoka u sistemu za odvodnjavanje dat je na slici 5.22. Ova praksa
se naputa u novije vreme, jer je vrlo nepovoljna sa aspekta zatite ivotne sredine.

Slika 5.21: Ustava u sistemu za odvodnjavanje
Slika 5.22: Regulisano korito vodotoka koji je
ukljuen u sistem za odvodnjavanje
28
5.2 OBEZBEENJE USLOVA ZA RACIONALNO KORIENJE VODA
5.2.1 Vodozahvati
Rena voda se koristi za razliite namene. Najznaajnije su:
- zahvatanje, crpljenje i upotreba vode za vodosnabdevanje stanovnitva i industrije,
navodnjavanje, uzgoj ribe i drugo,
- korienje vodnih snaga za proizvodnju elektrine energije i druge pogonske namene,
- uzgoj riba,
- plovidba,
- sport, kupanje, rekreacija i druge sline namene.
U sluaju da se voda zahvata iz reke da bi se koristila za pomenute namene, grade se
vodozahvati, uz odreeni obim zatite od tetnog dejstva voda:
- Ukoliko je vodozahvat lociran na samoj obali reke, potrebni su relativno mali zahvati na
ureenju vodotoka zatita obale uzvodno i nizvodno od vodozahvata radi odravanja
stabilnog proticajnog profila (slike 5.23 i 5.24) . Poeljno je da vodozahvat bude lociran na
konkavnoj obali, kako se ne bi zasipao nanosom.
- esto se uz vodozahvat gradi i pregrada renog korita, koja obezbeuje dovoljan nivo
vode na tom lokalitetu tokom perioda malih voda (slika 5.25).
- Mogue je da se vodozahvat postavi na pontonu, koji ulazi u proticajni profil reke (slika
5.26). U tom sluaju je objekat potrebno zatititi od udara leda i krupnog plivajueg
otpada posebnom reetkastom konstrukcijom, a potrebna je i stabilizacija obale u zoni
objekta.

Slika 5.23: Lokalna zatita vodozahvatne graevine
Slika 5.24: Lokalna zatita vodozahvata (ustave) u
sistemu za navodnjavanje

Slika 5.25: Vodozahvat sa pregradom Slika 5.26: Vodozahvat na pontonu
29
5.2.2 Brane i akumulacije
Dugorono posmatrano, u prirodnom renom toku postoji veoma osetljiva dinamika ravnotea
izmeu protoka, brzina i dubina vode, koncentracije i krupnoe nanosa, morfolokih karakteristika
vodotoka (oblik i dimenzije poprenog profila, pad dna, oblik trase) i hidraulikih otpora. Izgradnja
brane sa akumulacijom izaziva poremeaj dinamike ravnotee u kojoj se nalazi prirodni vodotok,
sa efektima koji se oseaju u prostoru akumulacije i propagiraju uzvodno i nizvodno od profila
brane:
- U zoni prostiranja uspora od brane i u prostoru same akumulacije odvija se proces
taloenja nanosa (slika 5.27). Poloaj i oblik nanosnih naslaga u odreenoj akumulaciji
zavise od vie razliitih faktora. U sluaju nekih akumulacija, proces taloenja je tako
intenzivan da se korisna zapremina akumulacije veoma brzo gubi. Trokovi stalnog
uklanjanja nanosa mogu biti tako veliki da se dovodi u pitanje ekonomska opravdanost
iskoriavanja objekta. ak i ako proces nije intenzivan, taloenje nanosa u akumulaciji
predstavlja problem za njene korisnike, jer nanosne naslage mogu da ometaju ili
onemogue funkcionisanje objekata u akumulaciji. Druge nepovoljne posledice su:
nastanak sprudova koji ometaju plovidbu ili umanjuju estetske kvalitete akumulacije,
zamuljenje i pogoranje kvaliteta vode, i dr. Sve ove pojave zahtevaju odreen obim
radova i mera za sanaciju.
- Reni nanos se najpre delimino zadrava u zoni isklinjavanja uspora od akumulacije, u
kojoj su smanjene brzine toka i transportne sposobnosti za nanos u odnosu na prirodan
reni tok. Nanosne naslage u ovoj zoni postepeno rastu u uzvodnom pravcu, sve dok se
ne dostigne novo ravnoteno stanje. Ovaj proces ima vie nepovoljnih posledica:
grananje toka, dopunski uspor, potapanje priobalnih povrina i povienje nivoa
podzemnih voda. Nanos koji se u ovoj zoni taloi u periodima u kojima se odravaju
visoki nivoi u akumulaciji spirae se kada se u akumulaciji obori nivo.
- Do pojave dopunskog uspora (povienje nivoa vode za isti protok) dolazi zbog smanjenja
propusne moi korita, koje je posledica istaloavanja nanosa. Dopunski uspor, koji se
javlja i u plitkim i u dubokim akumulacijama, moe dostii znaajnu veliinu tokom veka
korienja akumulacije. Najopasniji je dodatni uspor pri velikim vodama, jer smanjuje
stepen zatite od poplava.
- U akumulaciji se zadravaju skoro sve frakcije nanosa, tako da se iz nje isputa relativno
ista voda. Isputanje vode neoptereene nanosom kroz ispuste, turbine ili preko preliva,
dovodi do poremeaja prirodnog kvazi-ravnotenog reima vodotoka na sektoru nizvodno
od akumulacije. Naime, s obzirom da u vodotoku postoji viak energije, jer nije zadovoljen
njegov transportni kapacitet za nanos, dolazi do pokretanja estica nanosa iz renog dna.
Rezultat je pojava erozije renog dna, koja postepeno napreduje u nizvodnom pravcu,
prolazei kroz vie faza. Tokom procesa degradacije korita, finije estice nanosa e se
pokretati pre nego krupne. Stoga e dno biti pokriveno sve krupnijim nanosom, koji e se
sve sporije kretati, dok na kraju kretanje ne prestane (efekat "samopoploavanja" renog
dna). Erozija dna poinje da napreduje od profila brane u nizvodnom smeru. Naime, kako
se na jednoj deonici zavri proces samopoploavanja, proces erozije se pomera na
nizvodnu deonicu, itd. Proces erozije renog dna na potezu nizvodno od brane povoljan
je za energetsku proizvodnju, jer se sniava donja voda hidroenergetskog objekta. Erozija
ima i mnogobrojne negativne posledice: dolazi do ruenja obala, potkopavanja
obaloutvrda i drugih regulacionih objekata, ugroeni su mostovski stubovi i oslonci, a
moe ak biti ugroena i stabilnost same brane.
30

Slika 5.27: Nanos istaloen u akumulaciji Slika 5.28: Ruenje obala akumulacije

Slika 5.29: Regulacija u zoni male hidroelektrane
Vuje (1903)
Slika 5.30: Regulacija Dunava u zoni protone
hidroelektrane
Obim radova na ureenju vodotoka ije se vode koriste za proizvodnju elektrine energije zavisi od
tipa i veliine objekta:
- u sluaju malih hidroelektrana obim radova zavisi od tehnikog reenja, a najee se
ono bira tako da ima to manji uticaj na ivotnu sredinu reke i priobalja (slika 5.29),
- u sluaju velikih brana i hidroelektrana (slika 5.30) najee se tite relativno kratke
deonice uzvodno i nizvodno od objekata, koje su pod uticajem neustaljenog reima rada.
Takoe, esto se uzvodno od brane grade usporni nasipi, kojima se priobalno podruje
titi od uspora. Brojni su primeri velikih hidroenergetskih sistema, u sklopu kojih je
vodotok potpuno izmeten, izgraeni kanali i brojni drugi objekti (vodozahvati,
prevodnice, kanali, itd.).
5.2.3 Plovidba
Radovi na plovnim rekama se izvode u cilju obezbeenja:
- kontinuiteta plovidbe u toku navigacionog perioda,
- sigurnosti plovidbe u svim meteorolokim i hidroloko-hidraulikim uslovima,
- povoljnih navigacionih uslova du celog plovnog puta.
Da bi se postigle potrebni gabariti (dubine, irine i zakrivljenost trase) plovnog puta za nesmetano
kretanje merodavnog plovila, primenjuju se sledee mere u osnovnom koritu reke (slika 5.31):
- korekcija trase
- izgradnja regulacionih graevina
- bagerovanje
Ukoliko ovim radovima nije mogue postii odgovarajue uslove, zbog nepovoljnog hidrolokog
reima, izgradnjom ustava i akumulacija se potpuno menja reim protoka i nivoa da bi se
omoguila plovidba tokom cele godine.
31

Slika 5.31: Regulacija osnovnog korita za plovidbu
Principi rene hidrotehnike se koriste i pri projektovanju velikih objekata na plovnim rekama, kao
to su luke (slika 5.32), pristanita (slika 5.33), marine, prevodnice.

Slika 5.32: Rena luka Slika 5.33: Reno pristanite
5.2.4 Sport, kupanje, rekreacija
Ureenje vodotoka za sport, kupanje, rekreaciju i druge sline namene je sve znaajniji motiv
ureenja vodotoka. U tim sluajevima je potrebno obezbediti stabilnost korita u zoni za rekreaciju i
kupanje, potrebnu dubinu i kvalitet vode (slike 5.34 do 5.36). Nivo vode u delu vodotoka koji se
koristi za kupanje se moe podii izgradnjom stalnih ili privremenih pregrada (slika 5.37).

Slika 5.34: Plaa na renoj obali Slika 5.35: Plaa na obali jezera
32

Slika 5.36: Plaa sa pontonom
Slika 5.37: Privremene pregrade obezbeuju nivo
vode za kupanje
5.3 ZATITA VODA
5.3.1 Hidromorfoloke promene
U dosadanjoj praksi upravljanja vodama se ocena kvaliteta vode u vodotocima vrila samo na
osnovu fiziko-hemijskih i biolokih parametara. U Okvirnoj direktivi o vodama Evropske unije
(ODV), kvalitet povrinskih voda odreuje se na osnovu ocene njegovog hemijskog i ekolokog
statusa. Pritom je ekoloki status iskaz o kvalitetu strukture i funkcionisanja vodenih
ekosistema u povrinskim vodama. U sluaju reka, klasifikacija ekolokog statusa se zasniva na tri
grupe pokazatelja:
- bioloki elementi (sastav i bogatstvo akvatine flore i faune),
- hidromorfoloki elementi (hidroloki reim, kontinuiranost renog toka i morfoloki uslovi) i
- hemijski i fiziko-hemijski elementi.
U ODV su definisani hidromorfoloki elementi kvaliteta koji odgovaraju odlinom statusu
povrinske vode. To su uslovi koji su postojali u vodotoku u prirodnom, neporemeenom stanju,
pre bilo kakvih ljudskih uticaja. Uporeenjem neporemeenog i sadanjeg stanja odreuju se
hidromorfoloke promene, nastale kao posledica ljudskih aktivnosti na korienju ili zatiti od
tetnog dejstva voda odnosno izgradnje hidrotehnikih objekata (brane, ustave, nasipi, regulacioni
objekti itd.) za potrebe razliitih vidova korienja i/ili zatite od tetnog dejstva voda.
Kako je u ODV definisana obaveza praenja statusa voda u procesu upravljanja vodama,
obavezno je i praenje hidromorfolokih promena u domenu njihovog uticaja na stanje i kvalitet
vodenih ekosistema.
Specifinost ODV je potpuno nova kategorija "znaajno izmenjenog vodnog tela" povrinskih voda.
U nju se svrstavaju ona vodna tela koja su, kao rezultat fizikih izmena usled ljudske aktivnosti,
izmenjena do te mere da vie ne mogu dostii dobar ekoloki status bez znaajnih posledica po
ivotnu sredinu i ljudske aktivnosti na odrivom razvoju. Postoji obaveza da vodna tela u ovoj
kategoriji dostignu dobar ekoloki potencijal, koji podrazumeva izmenjene hidromorfoloke
parametre ali i primenu mera za poboljanje stanja.
ODV predstavlja prekretnicu u upravljanju vodama jer zahteva multidisciplinarni pristup i uvodi u
praksu nove obavezne aktivnosti. Jedna od najinteresantnijih je analiza i praenje hidromorfolokih
promena. Ova potpuno nova aktivnost je otvorila niz pitanja o tome na koji nain vrednovati ove
promene i upravljati njima.
Najznaajnije hidromorfoloke promene na vodnim telima povrinskih voda nastaju kao posledica
korienja vode za potrebe hidroenergetike, plovidbe, vodosnabdevanja, poljoprivrede,
urbanizacije i dr, kao i izgradnjom sistema zatite od poplava.
33
Hidroenergetsko korienje vodotoka podrazumeva izgradnju brana i akumulisanje vode). Ovi
objekti dovode do znaajnih hidromorfolokih promena na vodnom telu (slika 5.38) koje kao
posledicu imaju nepovoljne uticaje na ekosisteme i njihova stanita kao to su prekid kontinuiteta
vode, nanosa i kretanja riba, promena morfologije vodotoka, sastava renog dna, izmena
karakteristika priobalja (ema na slici 5.39). Naravno, iste ili sline uticaje imaju i drugi objekti koji
pregrauju vodotoke (brane, ustave, pragovi, pregrade), koji se izvode radi obezbeenja zatite od
voda (zatita od poplava i kontrola fluvijalne erozije), vodosnabdevanja, uslova plovidbe.
Slika 5.38: Primer vodnog tela pre i posle izgradnje brane

Slika 5.39: Promene na vodnim telima izazvane izgradnjom brane
Izgradnja linijskih objekta za zatitu od voda takoe predstavlja znaajan pritisak na vodno telo.
U sluaju regulacionih radova na vodotocima (slika 5.40) javljaju se odreene promene
hidrolokog reima i reima nanosa, morfoloke promene, gubitak stanita vodenih vrsta (ema na
slici 5.41). Izgradnjom nasipa se suava reni koridor, redukuju prirodna plavna podruja i menja
reim plavljenja (ema na slici 5.42).

Slika 5.40: Primer vodnog tela pre i posle regulacije za velike vode
34

Slika 5.41: Promene na vodnim telima izazvane regulacijom vodotoka

Slika 5.42: Promene na vodnim telima izazvane izgradnjom nasipa
Izvoenje aktivnosti kojima se obezbeuje plovnost vodotoka i odravanje plovnog puta takoe
izaziva brojne hidromorfoloke promene na vodnom telu (ujednaena morfologija, promene reima
nanosa, gubljenje kontakta reke i priobalja usled oblaganja obala). Jedna vrsta hidromorfolokih
promena je ilustrovana slikom 5.43.

Slika 5.43: Promene na vodnim telima izazvane regulacionim radovima za potrebe plovidbe (iskljuenje
rukavaca iz renog sistema)
35
U budunosti, naroito u uslovima pridruivanja Evropskoj uniji i primeni upravljanja vodama u
skladu sa principima ODV neophodno prilikom izgradnje objekata koji mogu izazvati
hidromorfoloke promene, u to veoj meri smanjiti njihov nepovoljni uticaj na ivotnu sredinu jo u
periodu planiranja (npr. projektom brane predvideti objekte za migraciju riba i sl.).
Regulaciju vodotoka treba planirati u skladu sa principima naturalne regulacije, koji su opisani u
daljem tekstu, gde god je to mogue i u to veoj meri.
5.3.2 Klasina ili naturalna regulacija
Generalno, regulacioni radovi u osnovnom i major koritu vodotoka stvaraju preduslove za razvoj u
renoj dolini. Odlikuje ih veliki obim radova i duina gradilita.
U sluaju klasinih regulacionih radova od interesa su samo tehniki i ekonomski efekti radova.
Analiziraju se samo uticaji radova na morfoloke i hidraulike karakteristike toka i reim renog
nanosa. Najee se regulacijom ujednaavaju morfoloki i hidrauliki uslovi du vodotoka, to
dovodi do pogoranja uslova ivota podvodne i priobalne flore i faune odnosno smanjenja bioloke
raznovrsnosti, odnosno generalnog pogoranja kvaliteta ivotne sredine (zato to su brzine vode
poveane iznad odreene granice, usled uklanjanja vegetacije smanjena osenenost i poveana
temperature vode, smanjena koliina biolokog otpadnog materijala koji je bitan za odranje
biolokog lanca). Takoe, prisutni su negativni hidroloko-hidrauliki efekti regulacije, koji se
ogledaju u poveanju maksimalnih protoka i brzine prostiranja talasa velikih voda.
Krajem osamdesetih godina javlja se koncept naturalne regulacije u kontekstu zatite ivotne
sredine i primene koncepta odrivog razvoja. Naturalna regulacija se primenjuje samo u sluaju
malih vodotoka, jer na njima efekti klasine regulacije mogu biti veoma nepovoljni.
Pri planiranju radova se, pored tehnikih i ekonomskih, sagledavaju se ekoloki, estetski i socijalni
efekti regulacije. Iako se u fazi projektovanja koriste klasine metode hidroloke, hidraulike i
morfoloke analize, u fazi realizacije se primenjuju ekoloki i estetski principi u pogledu izbora
trase, oblikovanja poprenih profila i izbora materijala za izradu regulacionih graevina:
- Ako je korito relativno stabilno, obim radova svesti na najmanju moguu meru;
- Ako se bitno menja hidrauliki i psamoloki reim vodotoka, analizirati mogue
morfoloke promene;
- Teiti ouvanju prirodne trase vodotoka, jer bioloka raznovrsnost zavisi od rasporeda
proloka i sprudova du vodotoka;
- Trasa i obim radova treba da obezbede ouvanje prirodnih biotopa. U toku radova
izbegavati uklanjanje velikog drvea u priobalju;
- Oblik i dimenzije poprenih profila treba da obezbede zahtevanu propusnu mo, ali i
zahteve u pogledu najmanje dubine toka (bioloki minimum, kvalitet vode, rekreacija);
- Ukoliko se prosecaju krivine, ouvati starae kao bioloke rezervate;
- Poseban projekat odlaganja iskopanog/refulisanog materijala; dva aspekta: a) koliina
materijala (odnos deponije i okolnog terena, uticaj na evakuaciju velikih voda) i b)
zagaenost materijala (konzervacija i bioloka revitalizacija deponije);
- Predvideti talonike za plivajue predmete, granje i druge vrste naplava.
- Regulacione graevine se rade od lokalnih materijala (kamen, bioloki materijali).
Renaturalizacija vodotoka su radovi na ranije regulisanim vodotocima, u cilju skladnijeg
uklapanja trase i graevina u ambijentalnu celinu i podizanja kvaliteta priobalja u rekreativnom i
estetskom smislu (slike 5.44). Ovi radovi imaju pozitivan uticaj na podvodni i priobalni biljni i
ivotinjski svet (poveanje raznovrsnosti morfolokih i hidraulikih uslova vodi poveanju bioloke
raznovrsnosti).
36

Slika 5.44: Primeri renaturalizacije vodotoka
5.4 UREENJE BUJINIH SLIVOVA I EROZIONIH PODRUJA
Protiverozione mere i radove ini kompleks zatitnih mera i metoda usmerenih ka regulisanju
povrinskog oticanja, zatiti zemljita od spiranja sa padina, uspostavljanju i poveanju plodnosti
erodiranih zemljita, njihovom racionalnijem korienju i otklanjanju razloga koji mogu da izazovu
eroziju.
Protiverozioni radovi podrazumevaju izgradnju razliitih objekata: pregrada, kineta, kanala, brana,
kao i radove na umskim i poljoprivrednim melioracijama (melioracije panjaka, podizanje
plantanih vonjaka i vinograda, poumljavanje, zatravljivanje i slino).
Protiverozione mere su akcije kojima se utie na nain obrade, odravanje i upravljanje zemljitem,
umama i vodama, i na naine njihovog korienja. Razlikuju se:
- Tehniki radovi: izgradnja podunih i poprenih graevina za ureenje korita bujinih
vodotoka (kanala, regulacija, kineta, obaloutvrda, zemljanih nasipa, pregrada, pragova,
konsolidacionih pojaseva slika 5.45, rustikalnih pregrada slika 5.46). Ovi radovi
uglavnom slue za neposrednu zatitu od poplavnih voda i za zadravanje bujinih
nanosa. U ovu grupu radova spadaju, takoe, i izgradnja mikro retencija i malih
akumulacija za vodu i zadravanje bujinih nanosa, itd.;
- Bioloki radovi: poumljavanje, zatravljivanje itd.;
- Biotehniki radovi: izrada konturnih rovova, terasa, pletera, gradona, radi stvaranja
uslova primenu biolokih mera;
- Agrotehniki radovi: melioracije poljoprivrednih zemljita, popravka strukture zemljita,
itd.;
- Ekonomske, administrativne i druge neinvesticione mere.

Slika 5.45: Fiksacioni pragovi
(konsolidacioni pojasevi)
Slika 5.46: Bujina pregrada
37
6 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE UREENJA VODOTOKA
6.1 UVODNE NAPOMENE
Prikupljanje podloga je vrlo ozbiljan zadatak za projektanta jer od kvaliteta podloga zavisi i kvalitet
projekta. Za projekat ureenja vodotoka potrebne su raznovrsne podloge, tako da u toj fazi
uestvuje tim strunjaka razliitih profila, kojim rukovodi projektant uvek graevinski inenjer.
Podloge se prikupljaju u okviru terenskih istranih radova od kojih se neki organizuju i pre poetka
izrade projekta (da bi se upoznala promena parametara u toku vremena), dugotrajnim
osmatranjem i statistikom obradom vremenskih ili prostornih serija podataka.
est sluaj je da se suen obim istraivanja pravda nedostatkom vremena i sredstava za
obavljanje kompleksnih terenskih istranih radova i studija. Meutim, treba znati da je kotanje
terenskih istranih radova najee zanemarljivo u odnosu na ukupne investicije, a utede koje se
mogu postii uz dobre podloge su znaajne.
Podloge za projektovanje regulacionih radova su:
- Topografske i morfoloke podloge
- Hidroloke podloge
- Meteoroloke podloge (brzine vetra proraun talasa)
- Hidraulike podloge
- Psamoloke podloge (podaci o nanosu)
- Geoloko-geomehanike podloge
- Bioloke
- Ekonomske
- Ostale podloge.
6.2 TOPOGRAFSKE I MORFOLOKE PODLOGE
6.2.1 Snimanje korita vodotoka
Snimanje korita vodotoka vri snimanjem poprenih profila. Snimanje se sastoji od dve operacije,
koje se mogu podvijati simultano ili odvojeno:
1. Snimanje obale (deo korita iznad nivoa vode u trenutku snimanja) i suvih delova korita za veliku
vodu (inundacija). To se standardno geodetsko snimanje, koje se oslanja na stalne geodetske
take u priobalju vodotoka (slika 6.1). Ukoliko se koriste standardni geodetski instrumenti (teodolit,
totalna stanica, nivelir) potrebno je postavljanje poligonog vlaka du obe obale reke. U novije
vreme za snimanje se koristi GPS tehnologija, Meutim snimanje inundacija ostaje najtei i
najskuplji deo snimanja renog korita, zbog velike duine poprenih profila, vegetacije, zabarenog
tla i drugih problema zbog nepristupanosti terena.
Zbog pomenutih tekoa, u novije vreme se za prikupljalje topografskih podataka.o major koritu
vodotoka sve ee koristi LIDAR tehnologija. Senzor LIDARA-a alje pulsni, uzak snop visoko-
frekventnih laserskih zraka prema tlu iz ureaja postavljenog na donjem delu aviona ili helikoptera
(slika 6.2). Senzor belei vreme od emisije lasera do povratka odbijenog zraka. Podaci se mogu
videti u GIS-u (geografskom informacionom sistemu) kao take, linije ili konture (slike 6.3 i 6.4).
Najpovoljnije je predstavljanje podataka u vidu mree, koja podruje deli na elije kojima pripada
odreena kota terena.
Problemi korienja LIDAR-a: visoka cena, potrebni dobri vremenski uslovi, ne snima deo korita
pokriven vegetacijom ili vodom.
38

Slika 6.1: Geodetsko snimanje inundacija Slika 6.2: LIDAR

Slika 6.3: 3D prikaz snimanja LIDAR-om Slika 6.4: 2D prikaz snimanja LIDAR-om

2. Snimanje dubina renog korita. Ova operacija zavisi od postavljenog cilja (jednokratno ili
periodino snimanje), veliine vodotoka i hidroloko-hidraulikih uslova u vreme merenja. Popreni
profil se definie u planu koordinatama krajnjih taaka na obalama, brojem i stacionaom. Ako je
planirano da se isti profil periodino snima, potrebno je utvrditi tane koordinate stalnih taaka na
obalama reke i obeleiti ih trajnim belegama. Deo korita pod vodom se moe premeriti na dva
naina:
- Na malim, plitkim vodotocima se moe koristiti sondirka (letva graduisana na 1 cm,
duine do 3 m) koju radnik opremljen izmama postavlja u odreenim takama renog
korita, iji se poloaj odreuje pomou graduisanog ueta, koje je prethodno razapeto
izmeu obala (slika 6.5). Umesto sondirke i ueta za merenje se mogu koristiti prizma
teodolita ili rover GPS ureaja, koje radnik na isti nain postavlja u odreenim takama
renog korita (slika 6.6).
- Ukoliko je dubina vodotoka dovoljna, merenje se vri sondiranjem iz amca koji se kree
du graduisanog ueta ili iz amca sa motorom na koji je montiran ehosonder i GPS
ureaj (slika 6.9). Prostorne koordinate svake snimljene take dna se odreuje
spregnutim radom ova dva ureaja).
Tokom snimanja dubina se prati vodostaj (promene vodostaja) ili na oblinjem stalnom ili na
privremenom vodomeru.
Razmak profila zavisi od namene podloga i veliine vodotoka. Broj vertikala u kojima se mere
dubine na klasian nain je bar 20 po irini profila (na vodotokovima vee irine).
Ehosonder (ultrazvuni dubinomer) je ureaj koji meri brzinu kojom se zvuni talasa prostiru kroz
vodu, od sonde do dna i nazad, od dna do sonde (slike 6.7 i 6.8). Kako je brzina prostiranja
zvunih talasa kroz vodu konstantna (pri odreenoj temperaturi vode), dubina je srazmerna
vremenu putovanja talasa. Smetnje u radu ehosondera moe da napravi visoka koncentracija
suspendovanog nanosa (odbijanje talasa od estica nanosa), a merenje nije tano na delu korita
uz obalu, jer ehosonder meri najkrae (a ne vertikalno) rastojanje do dna.
39
Klasini "single beam" ehosonder (slike 6.7 i 6.8), koji snima dno du linije kretanja plovila, se
najee koristi za snimanje korita plovnih reka (slika 6.10). Pored toga, u novije vreme se koristi i
"multi beam" ehosonder za snimanje cele povrine dna 3 dimenzije (slika 6.11). Zbog visoke cene,
obino se koristi samo za snimanje nekih lokaliteta u renom dnu (na primer potonulih brodova,
mostovskih stubova - slika 6.12).

Slika 6.5: Snimanje korita pomou sondirke i
graduisanog ueta
Slika 6.6: Snimanje korita pomou GPS-a

Slika 6.7: Ekran ehosondera sa prikazom
rezultata snimanja dna
Slika 6.8: Prikaz naina rada "single beam" ehosondera

Slika 6.9: amac za snimanje opremljen
ehosonderom i GPS ureajem
Slika 6.10: Situacija renog dna snimljena klasinim
"single beam" ehosonderom
os ovi na bu duc eg mos ta k od Besk e
PR 0000
PR 0001
PR 0002
P R 0003
P R 0004
P R 0005
PR 0006
PR 0007
PR 0008
PR 00 09
PR 00 10
PR 001 1
PR 00 12
PR 0013
PR 001 4
0.0
0 . 0
0 .0
40

Slika 6.11: Prikaz naina rada "multi beam"
ehosondera
Slika 6.12: 3D situacija renog dna snimljena "multi
beam" ehosonderom
6.2.2 Nain prikazivanja
Reno korito se, za potrebe analiza ili projektovanja, prikazuje u tri projekcije:
- situacioni plan daje sliku vodotoka u horizontalnoj projekciji (planu),
- poduni profil predstavlja presek vertikalne ravni po osovini korita i renog korita,
- popreni profili predstavljaju presek vertikalne ravni, upravne na tok i renog korita.
Situacioni plan je geodetska podloga koja mora da obuhvati irok pojas priobalnog terena, kako
bi se mogle uneti eventualne promene trase korita. Razmera situacionog plana zavisi od namene
podloge (slike 6.13 i 6.14):
- opte karakteristike sliva i vodotoka se prikazuju u razmeri 1:25.000 do 1:300.000
- razmera u kojoj se prikazuje trasa renog korita zavisi od veliine vodotoka i duine
deonice (1:2500 za najmanje, 1:5000, 1:10.000 za velike vodotoke)
- projektovanje i prikazivanje regulacionih radova i objekata koriste se razmere 1:500,
1:1000, 1:2500, 1:5000.
Obavezni elementi situacionog plana koji se koristi za projektovanje su:
- teren (izohipse i karakteristine take terena sa kotama),
- konture renog korita (sa linijom ureza vode pri snimanju),
- reno dno sa izobatama (linije istih dubina, uz obaveznu naznaku o nivou vode pri kome
su odreene) ili izohipse,
- popreni profili (poloaj i oznaka profila),
- osovina toka sa stacionaom (nanosi se po osovini; meri se od ua uzvodno),
- smer toka,
- objekti u koritu i na obalama.
Eventualno se unosi i linija najveih dubina (talveg) i linija najveih brzina (matica). Situacioni
planovi sitnije razmere imaju sadraj koji je prilagoen njihovoj nameni.
41

Slika 6.13: Situacija dueg sektora r. Velike
Morave R 1:25000
Slika 6.14: Situacija deonice r. Dunav R 1:10000
Tradicionalno su situacioni planovi tampani na papiru. U novije vreme se koriste i savremene
digitalne podloge:
- ortofoto snimci (dobijeni avionskim snimanjem),
- satelitski snimci,
- digitalni modeli terena (DMT),
koje se povezuju u Geografskom informacionom sistemu (GIS) slike 6.15 i 6.16.

Slika 6.15: Ortofoto i DMT jedne rene deonice
Slika 6.16: Situacioni plan
akumulacije u GIS-u
Za potrebe morfolokih analiza i projektovanje regulacionih radova koriste se popreni profili u
razmeri 1:100/100 (reice) do 1:100/1000 (velike reke). Uobiajeno je da se leva obala na crteu
nanosi levo, tako da se profil posmatra u pravcu toka (slika 6.17). Osim rastojanja od stalne take
na levoj obali i kota terena odnosno dna, na popreni profil se mogu uneti i drugi podaci (objekti u
koritu, sastav materijala u dnu, nivoi vode za karakteristine protoke itd.).

42
-
1
5
0
-
1
0
0
-
5
00
5
0
1
0
0
1
5
0
2
0
0
2
5
0
3
0
0
3
5
0
4
0
0
4
5
0
5
0
0
5
5
0
6
0
0
6
5
0
rast ojaweod st al net a~ke(m)
62.00
72.00
63.00
64.00
65.00
66.00
67.00
68.00
69.00
70.00
71.00
73.00
74.00
75.00
76.00
77.00
78.00
79.00
80.00
Z

(
m
n
m
)
godi nasni mawa
1967. god.
1969. god.
1975. god.
1982. god.
1992. god.
1998. god.
Reka: SAVA
Pr of i l : EP 27
St aci ona` a: km 24+210

Slika 6.17: Popreni profil r. Save
Razmera podunog profila zavisi od duine deonice i podataka koji se prikazuju na njemu (slika
6.18). Obavezni elementi podunog profila su:
- linija koja povezuje kote terena du leve i desne obale
- linija koja povezuje kote krune nasipa (ili visokog terena) du leve i desne obale
- linija koja povezuje kote renog dna (najee najnie take po talvegu, ili take na
osovini korita)
- poloaj poprenih profila (stacionaa i oznaka profila)
- stacionaa toka po osovini
- smer toka
- linije nivoa vode za karakteristine protoke.
U dnu podunog profila se mogu upisati numeriki podaci (stacionaa, kote nivoa vode, dna i
obala, regulacionih graevina, elementi trase regulisanog korita).
1
0
7
5
1
0
8
0
1
0
8
5
1
0
9
0
1
0
9
5
1
1
0
0
1
1
0
5
1
1
1
0
1
1
1
5
1
1
2
0
1
1
2
5
1
1
3
0
1
1
3
5
1
1
4
0
1
1
4
5
1
1
5
0
1
1
5
5
1
1
6
0
1
1
6
5
1
1
7
0
1
1
7
5
St aci ona` a(km)
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
Z

(
m
n
J
m
)
h
.s
t
. B
.P
a
l
a
n
k
a
(k
m
1
0
7
6
+
6
5
0
)
K
o
s
t
o
l
a
c
(k
m
1
0
9
4
+
0
5
0
)
u
{
}
e
M
o
r
a
v
e
(k
m
1
1
0
5
+
0
0
0
)
h
.s
t
. S
m
e
d
e
r
e
v
o
(k
m
1
1
1
6
+
2
0
0
)
h
.s
t
. P
a
n
~
e
v
o
-T
a
m
i
{
(k
m
1
1
5
4
+
0
0
0
)
u
{
}
e
S
a
v
e
(k
m
1
1
6
9
+
4
0
0
)
h
.s
t
. Z
e
m
u
n
(k
m
1
1
7
3
+
0
0
0
)
l evoobal ni nasi p
desnoobal ni nasi p
l evaobal a
desnaobal a
dno
ni vopr i Q1% brane=15940m3/s / Q1% Pan~eva=14520m3/s
ni vopr i Q1% brane=15860m3/s / Q1% Pan~eva=15290m3/s
ni vopr i Q br ane=5500m3/s / Q Pan~eva=4800m3/s
ni vopr i Q br ane=2000m3/s / Q Pan~evo=1890m3/s
Reka: DUNAV
Sekt or: h. st. BanatskaPal anka(km1076+650) - h.st. Zemun(km1173+000)
vi soki t eren
vi soki t eren
vi soki t eren
vi soki t eren

Slika 6.18: Poduni profil r. Dunav
43
6.3 HIDROLOKE PODLOGE
6.3.1 Uvodne napomene
Podaci o hidrolokom reimu vodotoka, odnosno o nivoima i protocima vode su najvanija podloga
za ureenje vodotoka. Bez poznavanja veliine i naina promene ovih hidrolokih parametara ne
moe se sagledati problematika vodotoka ni ui u bilo kakve dalje aktivnosti.
U Evropi se mogu izdvojiti dve osnove grupe meteorolokih pojava koje prouzrokuju velike vode
tokom godine:
- Na velikim renim slivovima velike vode su obino frontalne i sezonske. Poplavni talasi
imaju dugo trajanje, sa vrnim proticajima tokom vie dana.
- U manjim i srednjim renim slivovima se obino javljaju bujini talasi velikih voda, u
sluaju izolovanih, lokalizovanih i veoma intenzivnih padavina. Vrni proticaji se
odravaju samo nekoliko sati ili ak minuta.
Period malih voda se obino javlja tokom leta i jeseni.
Prema stepenu izuenosti reima povrinskih voda, vodotoci se dele na:
- Izuene vodotokove (slivove). Na njima postoje hidroloke (vodomerne) stanice na
kojima se mere osnovni parametri reima voda nivoi vode i protoci, a esto se meri
suspendovani nanos i kvalitet vode. To znai da su u odreenoj taki sliva (x,y)
raspoloivi podaci o promeni nivoa vode h(x,y,t) i protoka Q(x,y,t) tokom vremena.
- Neizuene vodotokove (slivove). Podaci o protoku u odreenoj taki sliva Q(x,y,t))
dobijaju se posredno, preko podataka o kiama i podataka o fizikim karakteristikama
sliva. Podatak o nivou vode h(x,y,t) se moe dobiti samo putem hidraulikog prorauna.
U sluaju izuenih vodotokova, podaci o reimu povrinskih voda se prikupljaju na:
- stalnim vodomernim stanicama (stanice locirane na odreenim takama hidrografske
mree u slivu) i
- privremenim vodomernim stanicama (uspostavljenim zbog dopune postojee mree
stalnih stanica, a za potrebe izrade studija i projekata ureenja vodotoka).
6.3.2 Merenje nivoa vode
Merenje nivoa vode je znatno jednostavnije nego merenje protoka. Nivoi vode se pomou krive
protoka prevode u podatke o protoku vode. Imaju stohastiki karakter, pa se analiziraju primenom
metoda matematike statistike.
Nivo vode se moe meriti na vodomernoj letvi (postoje vertikalne ili kose), pomou limnigrafa ili
beskontaktnog meraa.
- Na vodomernoj letvi (slika 6.19) se meri vodostaj (u cm), najee 2 puta dnevno. Za
svaki oitani vodostaj se moe odrediti odgovarajua kota nivoa vode, sabiranjem
vodostaja i kote nule vodomera.
- Limnigraf (slika 6.20) je automatski merni ureaj, koji kontinualno meri nivo vode. Postoji
vie tipova ureaja. Podaci se zapisuju na traci ili pamte u digitalnom obliku.
- Beskontaktni merai (slika 6.21) rade na principu radara ili ultrazvuka, a mere rastojanje
od ureaja (najee postavljenog na mostu) do povrine vode.

44

Slika 6.19: Vodomerna letva

Slika 6.20: Limnigraf (ureaj i kuica)

Slika 6.21: Beskontaktni mera
6.3.3 Merenje protoka vode
Protok vode predstavlja koliinu vode koja protie kroz popreni presek vodotoka u jedinici
vremena. Izraava se u m
3
/s ili l/s u zavisnosti od veliine vodotoka.
Protok vode je jedan od osnovnih i najvanijih hidraulikih i hidrolokih elemenata vodenog toka.
Na bazi njega, odreuju se i ostali parametri vodotoka. Slui kao osnovna i najznaajnija
informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Poznavanje protoka vode neophodan je preduslov
za projektovanje i izvoenje radova na vodotoku ili u vezi s njim, bez obzira da li se radi o
hidrotehnikim objektima ili o objektima za ije se pravilno delovanje koristi odreena koliina
vode.
Protoci se odreuju merenjem u prirodi. Metode za merenje protoka vode dele se na dve grupe:
- neposredne i
- posredne (indirektne) metode.
45
Merenje protoka neposrednom metodom je mogue:
- na profilima mernih objekata (prelivi, sueni preseci), gde je definisana funkcionalna veza
izmeu nivoa i proticaja vode, tako da se merenje proticaja svodi na registrovanje nivoa
vode (slika 6.22),
- na organima hidrotehnikih graevina (prelivi i ispusti na brani - na osnovu merenja nivoa
vode) ili turbinama (proizvedena energija) slika 6.23.

Slika 6.22: Ureen profil za merenje protoka Slika 6.23: Brana HE poznati su protoci na prelivima i
turbinama
Na rekama se najee koriste posredne metode merenja protoka, kod kojih se ne meri protok
vode, ve brzine toka i geometrija poprenog profila. Do vrednosti protoka dolazi se
izraunavanjem. Najpoznatije posredne metode merenja su metoda "povrina-brzina i metoda
meavine.
Metoda "povrina - brzina" je zasnovana na merenju polja brzina i povrine preseka. Primenjuje
se kod srednjih i veih vodotoka. Brzina vode se meri u vie vertikala u poprenom preseku
vodotoka (slika 6.24), pri emu broj vertikala zavisi od veliine vodotoka (minimum 5 vertikala).
Takoe, merenje brzine se vri u vie taaka jedne vertikale, pri emu broj mernih taaka zavisi od
dubine vode:
- h < 20 cm u jednoj taki;
- 20 cm < h < 50 cm u tri take,
- h > 100 cm u pet taaka (pri povrini, 0,2h, 0,6h, 0,8h i pri dnu), kako bi se preciznije
definisala promena brzine sa dubinom vode.
Za merenje se koristi hidrometrijsko krilo (slika 6.25) Obrada podataka se vri grafikom metodom
integracije (slika 6.24), a ukupan protok dobija pomou sledee jednaine:
i i
n
i
i
V h w A V Q

=
= =
1

gde je:
Q protok vode, V brzina vode, h dubina vode, w rastojanje izmeu vertikala.
U novije vreme se na veim vodotocima za merenje polja brzina koristi ADSP ureaj (Acoustic
Doppler Current Profiler), koji meri brzinu vode koristei Doplerov efekat. Ureaj se montira na
plovilo (slika 6.27) ili na obalu (ukoliko je potrebno merenje brzina vode u duem periodu). U
sluaju merenja u poprenom profilu dobija se kompletan raspored brzina po irini i dubini toka
(slika 6.26). Ovo je ureaj koji e se sve vie koristiti u budunosti.
Metoda meavine se primenjuje na potocima s nepravilnim profilima, silovitim teenjem i snano
izraenom turbulencijom. U ovoj metodi se u reku postepeno ubacuje neki traser (najee
hemijska supstanca) sa konstantnom koncentracijom (c) i koliinom (q). Na nekom nizvodnom
profilu se uzima uzorak vode, pa se na osnovu koncentracije trasera (C) odreuje protok vode (Q)
preko odnosa:
c C q Q : : =
46

Slika 6.24: ematski prikaz metode "povrina-brzina Slika 6.25: Hidrometrijsko krilo

Slika 6.26: Rezultat merenja ADCP ureajem
Slika 6.27: amac opremljen ADCP
ureajem
Na osnovu podataka hidrometrijskih merenja u jednom profilu vodotoka formira se kriva protoka,
odnosno kriva koja definie promenu protoka sa promenom vodostaja ili nivoa vode (slika 6.28).
Ona se zatim koristi za preraunavanje podataka merenja nivoa vode u podatke o protoku vode.
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 500 550 600 650 700 750 800 850 900 950
Odstojanje od leve obale (m)
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
N
a
d
m
o
r
s
k
a

v
i
s
i
n
a

P.O. H=600 cm
-300
-200
-100
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1100
V
o
d
o
s
t
a
j
B.O. H=700 cm
Hmax= 817 cm (15.06.1965.)
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000
Proticaj
77.46 Kota "O" mnJm
Z (mnJm) H (cm)
Q (m
3
/s)
Q

=

f

(
H
)

Slika 6.28: Kriva protoka
6.3.4 Analiza i prikaz hidrolokih podloga
Nivoi vode i protoci u rekama imaju stohastiki karakter pa se analiziraju primenom metoda
matematike statistike.
47
Ukoliko na vodotoku postoje vodomerne stanice (stalne ili povremene), analiziraju se vodostaji i
protoci dobijeni merenjem i osmatranjem. Ukoliko nema merenih podataka ili su oni nedovoljni ili
nepouzdani, raunaju se samo protoci koji su potrebni za projekat, empirijskim metodama.
Osnovna je analiza registrovanih podataka, koji se mogu prikazati u obliku nivograma (dijagram
promene nivoa vode ili vodostaja u vremenu, Z=Z(t) slika 6.29) ili hidrograma (dijagram
promene protoka vode u vremenu, Q=Q(t) slika 6.30), za odreeni vremenski period i vrednosti
koje se izvode na osnovu njih. Pored toga, podaci osmatranja se koriste za statistike analize iji
su rezultat:
- krive trajanja i uestalosti protoka ili vodostaja (nivoa vode) slike 6.31 i 6.32,
- krive raspodele verovatnoe pojave protoka ili vodostaja (nivoa vode) slike 6.33 i 6.34.

Slika 6.29: Nivogram Slika 6.30: Hidrogram

Slika 6.31: Kriva trajanja nivoa vode Slika 6.32: Kriva trajanja protoka
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
t r ajawe(%)
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
Z

(
m
n
m
)
1931-1975. godi na
1976-2006. godi na
1931-1975. godina 1976-2006. godina
Zmin (mnm) 69,33 Z
min
(mnm) 72,97
Zsr (mnm) 73,51 Zsr (mnm) 75,19
Zmax (mnm) 79,72 Zmax (mnm) 80,06
48

Slika 6.33: Empirijska i teorijske raspodele
minimalnih godinjih protoka
Slika 6.34: Empirijska i teorijske raspodele
maksimalnih godinjih protoka

Na osnovu hidrolokih analiza odreuju se merodavni vodostaji i protoci za regulaciju vodotoka. To
su:
1. Srednje vrednosti:
- srednja mala voda (srednji viegodinji mali nivo/protok malih voda)
- srednja voda (srednji viegodinji nivo vode/protok)
- srednja velika voda (srednja vrednost najviih nivoa vode/protoka u viegodinjem
periodu)
2. Ekstremne vrednosti:
- najmanja mala voda (najnii nivo vode/protok opaen u viegodinjem periodu
osmatranja)
- najvea velika voda (najvii nivo vode/protok opaen u viegodinjem periodu
osmatranja)
3. Vrednosti (nivoa vode/protoka) odreenog trajanja u posmatranom vremenskom periodu (u %
ili danima)
4. Vrednosti (nivoa vode/protoka) odreene uestalosti u posmatranom vremenskom periodu (u
% ili danima)
5. Vrednosti odreene verovatnoe pojave (povratnog perioda). Najee se analiziraju
minimalni, srednji ili maksimalni nivoi vode/protoci (u godini, odreenom mesecu ili danu).
Verovatnoa pojave dogaaja (p) je reciprona vrednost duine povratnog perioda (T):
T
p
1
=
gde je p verovatnoa (%), a T - povratni period (godina).
49
Na primer 100-godinja velika voda ima verovatnou pojave 0,01 (1%), 5-godinja 0,2 (20%), 10-
godinja 0,1 (10%), 1000-godinja 0,0001 (0,1%) itd.
Hidroloka podloga su i hidrogrami poplavnih talasa, koji mogu biti osmotreni (slika 6.35) ili
sintetiki (definisani pomou statistikih ili empirijskih hidrolokih metoda slika 6.36). Hidrogrami
su neophodni za proraun neustaljenog teenja ili proraune punjenja retenzija i akumulacija.
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
8500
9000
9500
10000
10500
11000
11500
12000
12500
13000
13500
14000
14500
15000
15500
16000
16500
0
2
-
0
3
0
9
-
0
3
1
6
-
0
3
2
3
-
0
3
3
0
-
0
3
0
6
-
0
4
1
3
-
0
4
2
0
-
0
4
2
7
-
0
4
0
4
-
0
5
1
1
-
0
5
1
8
-
0
5
Q
(
m
3
/
s
)

-
-
-

0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
-
1
6
-
1
5
-
1
4
-
1
3
-
1
2
-
1
1
-
1
0
-
9
-
8
-
7
-
6
-
5
-
4
-
3
-
2
-
10123456789
1
0
1
1
1
2
1
3
1
4
1
5
1
6
1
7
1
8
1
9
2
0
2
1
2
2
2
3
Q

(
m
3
/
s
)
1000
500
200
100
Slika 6.35: Hidrogrami Dunava na potezu od Bezdana
do Velikog Gradita u periodu 23.03.-
22.05.2006. godine
Slika 6.36: Raunski hidrogrami talasa razliitih
povratnih perioda na profilu h.s. Veliko Gradite
6.4 HIDRAULIKE PODLOGE
Hidraulike podloge se obezbeuju na razliite naine:
- Merenjem u prirodi. Meri se popreni raspored brzina u izabranim poprenim profilima,
strujna slika na deonici vodotoka ili polje brzina;
- Hidraulikim proraunima ija je svrha definisanje karakteristika prirodnog hidraulikog
reima vodotoka (linije nivoa vode za razliite protoke, brzine strujanja, tangencijalni
naponi, pronos nanosa...) i utvrivanje posledica regulacionih radova predvienih
projektom na hidraulike i morfoloke karakteristike vodotoka (raunaju se isti parametri
toka);
- Merenjem na fizikom modelu.
Detaljan opis ovih naina za obezbeenje podataka o hidraulikom reimu vodotoka prikazan je u
poglavlju 8.
6.5 PSAMOLOKE PODLOGE
Psamoloke podloge (podaci o nanosu) zavise od postavljenog zadatka.
- Granulometrijske krive i promena granulometrijskog sastava nanosa u dnu vodotoka
d=d(x) su potrebni za proraun transportnog kapaciteta za vueni i suspendovani nanos;
- Hidraulika krupnoa suspendovanog nanosa je potrebna za proraun pronosa
suspendovanog nanosa i deformacije renog korita;
- Korelacije protok vode-pronos nanosa su potrebne da bi se definisao ulaz vuenog
nanosa G=G(Q) i ulaz suspendovanog nanosa P=P(Q) na posmatranu deonicu vodotoka,
u sluaju prorauna deformacije korita;
- Snimci poprenih profila korita u vremenskim intervalima su potrebni za kalibraciju
modela deformacije korita.
Detalji o nainu merenja nanosa i proraunima transporta nanosa su dati u poglavlju 9.
50
6.6 GEOLOKO-GEOMEHANIKE PODLOGE
Izvorni podaci se dobijaju u okviru terenskih istranih radova, ijom se obradom dobijaju popreni i
uzduni geoloki profili. Za projekte ureenja vodotoka znaajni su podaci o:
- Geolokim karakteristikama rene doline, u vidu poprenih i uzdunih geolokih profila
(slika 6.37);
- Geomehanikim karakteristikama materijala u kome je formirano korito (krive
granulometrijskog sastava, kao i popreni i uzduni profili sa geomehanikim svojstvima
tla u kome je formirano korito).

Slika 6.37: Geotehniki profil korita Dunava u profilu mosta kod Beke
6.7 BIOLOKE PODLOGE
Karakteristike vegetacije i stepen obraslosti osnovnog korita i inundacija su znaajni za projekat
regulacije vodotoka zbog:
- Procene otpora u hidraulikim proraunima;
- Odreivanja karaktera regulacionih radova ("naturalna regulacija" malih vodotoka);
- Izrade studija uticaja na ivotnu sredinu (sa podacima o svim podvodnim i priobalnim
biljnim i ivotinjskim vrstama);
- Odreivanja vrste, koliine i mesta izvora biolokog materijala za potrebe izvoenja
regulacionih radova.
6.8 EKONOMSKE PODLOGE
Ekonomske podloge obuhvataju:
- Podatke o koliinama (rezervama) graevinskog materijala (kamena, peska, ljunka,
gline itd.), cene materijala i njegovog transporta
- Cene rada (projektovanje, izvoenje, nadzor)
- Kreditni uslovi (rokovi otplate, kamatne stope)
- Cene direktnih i indirektnih teta od poplava (namena povrina, plavne zone, cene
stambenih i infrastrukturnih objekata, tete od zastoja u saobraaju ...)
51
6.9 OSTALE PODLOGE
U ovu grupu se svrstavaju:
- Ekoloke podloge (podaci o kvalitetu vode, ugroenim biljnim i ivotinjskim vrstama i dr.);
- Socioloke podloge (kvalitet ivota, mogunost turizma i rekreacije, potencijalni sukobi
interesa, zatita od poplava i uticaj na zdravlje, zaposlenost i migracije stanovnitva, ...);
- Kulturoloke podloge (zatita arheolokih lokaliteta, spomenika kulture, sakralnih
objekata, ...);
- Istorijske karte (stari situacioni planovi).

52
7 IZBOR REGULACIONIH ELEMENATA
Regulacioni elementi su sve osnovne karakteristike regulisanog korita:
- trasa (zakrivljenost trase, duina i broj hodova, veliina centralnih uglova),
- uzduni profil (pad dna),
- popreni profili (dimenzije osnovnog korita i korita za veliku vodu),
- regulacione graevine (dispozicija, tipovi, osnovne dimenzije, karakteristine kote).
Regulacione radove po pravilu karakterie veliki utroak materijala, radne snege i energije.
Odreivanje optimalnih regulacionih elemenata je jedan od osnovnih ciljeva u izradi projekta
regulacije vodotoka, jer se time mogu postii velike utede.
7.1 METODE ZA IZBOR REGULACIONIH ELEMENATA
U izboru regulacionih elemenata se koristi vie pristupa, zavisno od cilja koji treba postii
radovima. U osnovi svih pristupa stoji princip da se regulacionim merama ne moe postii nita
to je protivno prirodi vodotoka, ukoliko se sutinski ne menja prirodni reim (na primer
kanalisanjem).
Regulacioni elementi se odreuju na osnovu hidraulike analize (primenom numerikih i fizikih
modela) i morfoloke analize. U naturalnom ureenju manjih vodotoka mogu, pored pomenutih
analiza, da se koriste i empirijske formule "teorije reima" u kojima se regulacioni elementi
odreuju na osnovu protoka:
3
2
1
3
2
1
b
b
b
Q a V
Q a H
Q a B
=
=
=

gde je:
H = A/B srednja dubina toka; B irina korita; a i b empirijski koeficijenti, koje su definisali autori
za odreene reke (Leopold reke u SAD, Blen reke u Indiji i Pakistanu, Ribkin Rusija).
Korienje empirijskih formila teorije reima ne moe se preporuiti za definisanje regulacionih
elemenata u sluaju ozbiljnijih zahvata na rekama. Ove uproene relacije imaju ogranienu
primenu jer ne obuhvataju sve faktore koji utiu na formiranje renog korita. Vrednosti empirijskih
koeficijenata nisu univerzalno primenljive.
7.1.1 Hidraulike analize
U okviru hidraulikih analiza se koriste numeriki ili fiziki modeli. Numeriki modeli se koriste za:
- proraun linija nivoa vodnog ogledala (odreivanje krive protoka u izabranim renim
profilima) odnosno izbor karakteristinih kota i dimenzija regulisanog korita i regulacionih
graevina;
- proveru hidraulikih uslova za izabrane regulacione elemente i uporeenje sa uslovima
koje treba postii (da ne dolazi do izlivanja usvojene merodavne velike vode);
- proveru stabilnosti regulisnog korita (utvruje se da brzine teenja i tangencijalni naponi u
regulisanom koritu ne prevazilaze kritine vrednosti, jer bi to ugrozilo stabilnost korita i
objekata);
- proraun deformacije regulisanog korita.
Fiziki modeli se ree koriste za izbor dispozicije regulacionih graevina, ve uglavnom za analizu
razvoja deformacije korita pod uticajem regulacionih graevina ili analizu razvoja proseka.
53
Tariranje modela (provera slinosti uslova na modelu i prototipu) je obavezan korak i kod
numerikih i kod fizikih modela. Tariranje se radi za uslove neregulisanog korita. Ukoliko se
postigne, model je spreman za analizu uslova regulisanog korita.
7.1.2 Morfoloke analize
Morfoloke analize se koriste za:
- izbor uglednih deonica i definisanje osnovnih morfolokih karakteristika na uglednim
deonicama, kao i korelativnih veza izmeu pojedinih morfolokih parametara;
- izbor deonica na kojima treba preduzeti regulacione mere;
- utvrivanje obima regulacionih radova;
- analizu elemenata trase renog korita.
Metoda uglednih deonica u sutini predstavlja prenoenje prirodnih uslova sa deonica na kojima
vladaju pogodni uslovi sa stanovita regulacije vodotoka (ugledne deonice) na deonice vodotoka
na kojima postoje problemi. Izbor uglednih deonica vri se na osnovu morfolokih analiza, obavlja
se hidraulika analiza ugledne deonice, a zatim se definisani hidrauliki odnosi koje regulacionim
radovima treba ostvariti prenose na deonicu regulacije.
Druga metoda izbora regulacionih elemenata se bazira na morfoloko-hidraulikim analizama.
Najpre se radi morfoloka analiza deonice koja se regulie i na osnovu rezultata analize usvajaju
regulacioni elementi, a zatim se obavlja hidraulika analiza radi provere usvojenih regulacionih
elemenata.
U sluaju potpune izmene prirodnog reima vodotoka, metoda uglednih deonica i morfoloko-
hidraulika analiza nemaju smisla. Zato se obavlja samo hidraulika analiza za vie
pretpostavljenih varijanti regulisanog korita i bira najpovoljnija varijanta sa aspekta postavljenih
ciljeva regulacije.
Generalno, regulacija vodotoka po postojeoj trasi podrazumeva sledee faze projektovanja:
- Hidraulika i morfoloka analiza vodotoka u postojeem stanju
- Izbor regulacione irine
- Definisanje trase, uzdunog i poprenih profila (visine i duine regulacionih graevina)
- Hidraulika analiza vodotoka u regulisanom stanju
- Izbor tipa i dispozicije regulacionih graevina.
7.2 PRIMERI DOBRE PRAKSE
7.2.1 Trasa regulisanog korita
Kada se projektuje rena trasa poseban problem predstavlja odreivanje najveeg radijusa krivina.
Takoe, znaajni su minimalna duina krivine i duina prelaznih deonica (pravaca izmeu dve
krivine).
Minimalni centralni ugao krivine odreuje potreba da se razvije helikoidalno strujanje, takvo da
sprud na konveksnoj obali bude stabilan. Eksperimenti pokazuju da je minimalni ugao oko 50
o
.
Regulisano korito ima naizmenine krivine, sa prelaznim deonicama izmeu njih. Najbolje je da
krivine budu jednostavne, krune, sa prelaznim deonicama duine 1-2 irine reke. Ako su prelazne
deonice due, korito moe da postane nestabilno zbog naizmeninih sprudova koji se stvaraju.
Ukoliko je krivina veoma duga, radijus na njenom nizvodnom kraju treba da bude manji nego na
uzvodnom kraju (slika 7.1).
54

Slika 7.1: Ispravno i pogreno trasiranje renih krivina
7.2.2 irina regulisanog korita
U nastavku su data dva primera odreivanja irine regulisanog korita.
U prvom primeru su uraene morfoloke analize reke Velike Morave, na duini od oko 180 km. Na
osnovu topografskih podloga napravljen je dijagram promene radijusa krivina du toka (slika 7.2), a
na osnovu hidraulikog prorauna dijagram promene irine korita pri protoku koji puni osnovno
korito vodotoka (slika 7.3). Cilj je bio da se odredi radijus krivine i irina korita na nestabilnim
deonicama, kako bi se izbegla pogrena reenja pri planiranju regulacije.
05
1
0
1
5
2
0
2
5
3
0
3
5
4
0
4
5
5
0
5
5
6
0
6
5
7
0
7
5
8
0
8
5
9
0
9
5
1
0
0
1
0
5
1
1
0
1
1
5
1
2
0
1
2
5
1
3
0
1
3
5
1
4
0
1
4
5
1
5
0
1
5
5
1
6
0
1
6
5
1
7
0
1
7
5
1
8
0
-3000
-2800
-2600
-2400
-2200
-2000
-1800
-1600
-1400
-1200
-1000
-800
-600
-400
-200
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
R
a
d
i
j
u
s

k
r
i
v
i
n
e

R

(
m
)
l
e
v
a

k
r
i
v
i
n
a
d
e
s
n
a

k
r
i
v
i
n
a

Slika 7.2: Dijagram promene radijusa renih krivina (reka Velika Morava)
55

Slika 7.3: Dijagram promene irine korita pri maloj vodi (reka Velika Morava)
Drugi primer je analiza irine korita pri maloj vodi (niskom plovidbenom nivou). Korieni su podaci
morfoloki podaci za dui sektor Dunava i hidrauliki podaci nivo vode za analizirani uslov
najnieg protoka pri kome je mogua plovidba, na koje su primenjene metode matematike
statistike kako bi se dobila kriva zastupljenosti irina korita (slika 7.4). Konstatovano je da se
najee javlja irina od 420 m, koja je usvojena za regulaciju jednog od preostalih kritinih sektora
i predstavlja razmak izmeu regulacionih graevina (slika 7.5).
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Zastupljenost (%)
0
100
200
300
400
500
600
700
800
B
e
n
(
m
)
2004
1997
B
en
= 420 m

Slika 7.4: Kriva zastupljenosti irina korita pri najniem plovnom nivou

56

Slika 7.5: Izabrana irina regulisanog korita se obezbeuje sistemom regulacionih graevina
7.2.3 Tip i raspored regulacionih graevina
Izbor tipa i dispozicije (poloaja) regulacionih graevina zavisi od postavljenog cilja regulacionih
radova:
- Ako je cilj produbljenje korita, to je mogue postii ili suenjem proticajnog profila ili
poveanjem uzdunog pada;
- Ujednaen protok vode i pronos nanosa se postie ispravnim trasiranjem regulacionih
linija i odravanjem potrebnih brzina toka;
- Smanjenje erozije se postie primenom jedne od sledeih mera ili njihovom
kombinacijom: proirenje proticajnog profila, smanjenje uzdunog pada, poveanje otpora
teenju, pomeranje matice vodotoka od obale
- Poveanje protonosti se postie uklanjanjem naglih promena morfologije korita,
poveanjem proticajnog profila ili poveanjem uzdunog pada.
Na slici 7.6 prikazan je primer rasporeda regulacionih graevina u otroj renoj krivini. Problem
erozije konkavne obale nije mogao biti reen izgradnjom obaloutvrde, jer je linija obale bitno
promenjena, ve je projektovano vie regulacionih graevina, radi pomeranja matice vodotoka od
obale.

Slika 7.6: Regulacija rene krivine
Na slici 7.7 su dati neki primeri kombinacija regulacionih graevina na Dunavu. Cilj ovih radova bilo
je obezbeenje plovidbenih uslova (produbljenje korita je postignuto suenjem proticajnog profila
57
za malu vodu izgradnjom napera i paralelnih graevina), ujednaavanje protoka vode i nanosa,
zatita obala od erozije (obaloutvrde) i poveanje protonosti (pregraivanje rukavaca, kako bi se
protok koncentrisao u osnovno korito vodotoka).

Slika 7.7: Sistemi regulacionih graevina na Dunavu

58
8 RENA HIDRAULIKA
Deo hidraulike otvorenih tokova, koji opisuje teenje vode i pronos nanosa u rekama, naziva se
rena hidraulika.
Hidrauliki proraun je neizostavni deo svakog projekta ureenja vodotoka. Njime se:
- Odreuju hidraulike karakteristike prirodnog reima odnosno parametri pod ijim
uticajem se formira teenje vode, reim renog nanosa i samo reno korito;
- Proveravaju hidraulike posledice projektovanih regulacionih zahvata. Najee se
analizira vie varijanti, tako da se moe izabrati ona koja obezbeuje najpovoljnije uslove
teenja, pronosa nanosa i leda, bez nepovoljnih uticaja na stabilnost renog korita
(naravno, ukoliku su u toj varijanti povoljni i ostali ekonomsko-tehniki pokazatelji).
8.1 HIDRAULIKE KARAKTERISTIKE PRIRODNIH TOKOVA
U prirodnom renom toku teenje je najsloenije mogue jer je:
- Neustaljeno (promenljivo u vremenu). Neustaljenost je posledica promenljivosti
hidrolokog reima vodotoka u vremenu i prostoru;
- Nejednoliko. Kao posledica postojanja razliitih prepreka teenju menjaju se pad, dubine i
brzine vode;
- Izrazito turbulentno;
- Sa stalnim promenama reima teenja (mirno u burno i obrnuto);
- Prostorno (trodimenzionalno), pod uticajem sekundarnih strujanja u renim krivinama,
neprizmatinosti korita i razliitih prepreka u renom dnu i na obalama;
- U neprizmatinom koritu iji se oblik (dubine, irine) menja tokom vremena;
- Hidraulika rapavost okvaene konture renog korita je prostorno i vremenski
promenljiva;
- Koritom se kree dvofazni fluid (meavina vode i nanosa).
Iako vrlo sloen, reim teenja se moe aproksimirati za potrebe inenjerskih zadataka uvoenjem
odreenih pretpostavki i uproenja.
Da bi hidraulika analiza renog toka bila uspena, moraju se razumeti procesi koji se odvijaju u
renom sistemu. Osnovno je poznavanje karakteristika teenja i morfologije renog korita.
Inenjer koji radi hidrauliku analizu ima veliki broj opcija od kojih mora da izabere jednu (ili
kombinaciju nekoliko) da bi dobio upotrebljive rezultate, a uz razuman troak.
Jo uvek ne postoje kriterijumi koji se mogu rutinski primeniti da bi se izabrala prava metoda. Zato
su u nastavku date osnovne smernice za hidrauliko modeliranje teenja u reci, koje ima za cilj
predvianje njenog ponaanja u irokom dijapazonu hidrolokih uslova.
8.1.2 Prostorna dimenzija
Teenje u rekama se moe u veini sluajeva posmatrati kao linijski (1D) problem. To znai da se
prostor svodi na osovinu renog toka (slika 8.1). Promena relevantnih veliina u pravcu upravnom
na osovinu toka (odnosno u poprenom profilu reke) se zanemaruje. Proraunom se dobijaju
rezultati u svakom poprenom profilu reke nivo vode, srednja profilska brzina, dubina, povrina
itd.
59

Slika 8.1: Linijski hidrauliki proraun
Meutim, u odreenim sluajevima postoji interes da se istrai promena neke veliine u vie
pravaca, jer bi se korienjem rezultata jednodimenzionalnog prorauna u nekom projektu
napravila velika greka.
Primer: ako je brzina teenja na inundaciji znatno manja od brzine u osnovnom koritu, linijskim
proraunom (zasnovanim na pretpostavci da je brzina toka svuda ista) dobie se nie kote nivoa
vode od stvarnih. Ako se na osnovu tog prorauna dimenzionie kruna nasipa, ceo projekat moe
da bude lo. Praktian predlog je da, ako je duina deonice analiziranog toka 20 i vie puta vea
od irine, a poprene promene brzina toka i nivoa vode nisu od znaaja, moe se usvojiti linijski
(1D) model hidraulikog prorauna.

Slika 8.2: Primer sloenog korita koje bi trebalo analizirati 2D modelom
Koncept sloenog korita se uobiajeno koristi da bi se u 1D analizi uzelo u obzir usporavanje toka
na inundacijama, koje zbog vegetacije imaju vei otpor teenju od osnovnog korita. Osim usvojene
pretpostavke da je nivo vode i pad nivoa isti u svim delovima sloenog poprenog profila, uvodi se
pretpostavka da se ukupan protok rasporeuje na osnovno korito i inundacije proporcionalno
njihovoj protonosti. Proraun se radi za tri susedna 1D toka koji imaju razliite duine, u
osnovnom koritu, na levoj i desnoj inundaciji.
Linijski proraunom se samo aproksimativno mogu opisati uslovi teenja pri velikim vodama,
naroito u fazama porasta (kada nivo vode raste brzo, voda se izliva u inundacije, a njihovo
punjenje dugo traje) i opadanja poplavnog talasa (kada se odvija suprotan proces nivo vode na
inundacijama je vii nego u osnovnom koritu, i one se postepeno prazne). I u fazi punjenja i u fazi
pranjenja nivo vode nije isti u sloenom poprenom profilu, tako da se javljaju znatna odstupanja
merenih i raunskih nivoa vode (slika 8.1).
U novije vreme se ravanski (2D) modeli sve ee koriste za proraune:
- teenja vode na irokim inundacijama u uslovima velikih voda
- proraune irenja polutanata u renom koritu,
- analize sloenih uslova teenja u zonama ua pritoka, vodozahvata, mostova itd.
60
Prostorni (3D) modeli, koji bi bili namenjeni analizi hidraulikih uslova u izrazito prostorno-
promenljivim sredinama, kao to je teenje preko brane, jo uvek nisu u standardnoj upotrebi.
8.1.3 Vremenska dimenzija
Najea aproksimacija je da je u vodotoku teenje ustaljeno, to znai da se protok ne menja u
vremenu. Ova aproksimacija je prihvatljiva i ukoliko su promene protoka postepene (postepen
porast i opadanje nivoa vode).
Ova aproksimacija se, meutim, ne moe prihvatiti u odreenim sluajevima. Ako se analizira
oticaj od ekstremnih padavina, upravljanje objektima (otvaranje/zatvaranje ustave, rad
hidroelektrane) ili ruenje brana mora se voditi rauna o neustaljenosti fenomena odnosno uzeti u
obzir promena protoka tokom vremena.
Proraun propagacije talasa velikih voda se radi u okviru projekata zatite od poplava. Njegov cilj
je odreivanje nivograma i hidrograma na profilima du vodotoka, brzine kretanja talasa i duine
trajanja poplave.
Prvi korak u hidraulikoj analizi odreenog otvorenog toka je klasifikacija njegovog stanja, tipa i
karakteristika teenja. Posle ovog koraka, inenjer moe da identifikuje podatke, granine uslove i
odgovarajui metod za simulaciju.
8.1.4 Efekat kontura toka
Teenje u otvorenim tokovima je znatno komplikovanije nego u cevima jer se povrina vode menja
u vremenu i prostoru. Nivo i brzine vode zavise od protoka i geometrije poprenog profila.
Vetaki vodtoci (kanali) i prirodni reni tokovi se bitno razlikuju po geometrijskim karakteristikama
i otporima koje pruaju teenju. Kanali imaju prizmatian profil i ujednaen poduni pad, sa
obloenim ili travnatim ali dobro odravanim kosinama, kako bi otpori teenju bili to manji (slike
8.3).

Slika 8.3: Prizmatino korito kanala
S druge strane, fiziki uslovi u prirodnim vodotocima (oblik i rapavost dna i kosina) variraju znatno
vie (slika 8.4).
Raspored brzina toka je promenljiv po irini poprenog profila i po dubini. Gledano u poprenom
preseku, najvee brzine su u sredini toka, odnosno u matici, najmanje uz obale (slika 8.5).

61

Slika 8.4: Neprizmatino korito prirodnog vodotoka

Slika 8.5: Raspored brzina toka u poprenom
preseku
Slika 8.6: Raspored brzina toka u vertikali
Vertikalni raspored brzina takoe nije ujednaen brzina na dnu je znatno manja nego na povrini
(slika 8.6). Raspored brzina u vertikali se moe opisati sledeom logaritamskom funkcijom:
|
|
.
|
\
|
=
0
*
ln ) (
z
z
V
z V
gde je:
z vertikalni koordinatni pravac, z
0
referentno rastojanje od dna, na kome je brzina jednaka nuli,
V brzina vode, k =0,4 fon Karman-ova konstanta, V
*
- brzina trenja.
Po nekim autorima je z
0
~ 0,75 d, gde je d srednji prenik zrna nanosa u dnu.
U praksi se najee rauna sa brzinom osrednjenom po dubini toka.
Izmeu renog toka i pokretne konture javlja se tangencijalni napon (t), iji se raspored po dubini
toka opisuje sledeom linearnom jednainom:
( )
d
J z h g z = ) (
gde je J
d
pad dna, h dubina vode, - gustina vode.
Najvea vrednost tangencijalnog napona je na dnu vodotoka:
d
J h g =
0

dok je na povrini vode tangencijalni napon jednak nuli.
Umesto tangencijalnog napona esto se koristi smiua brzina, koja se odreuje iz:
V
0
*
=
62
8.1.5 Turbulencija
Kretanje fluida u otvorenom toku zavisi od sila koje se pri strujanju javljaju. Glavne sile koje
odreuju teenje su:
- sile teine i pritiska, koje predstavljaju osnovni faktor strujanja,
- sile trenja, koje su posledice viskoznosti fluida i
- fiktivne inercijalne sile - manifestuju se kroz promenu brzina u vremenu i prostoru.
Teenje u rekama je uvek turbulentno, to znai da je vrednost Rejnoldsovog broja:
2000 Re > =
VR

gde je:
Re - Rejnoldsov broj (bezdimenzionalan broj)
V - brzina vode (m/s)
R - hidrauliki radijus (m)
O
A
R =
A - povrina proticajnog profila (m
2
)
O - okvaeni obim (m)
v - kinematiki koeficijent viskoznosti vode (m
2
/sec).

Slika 8.7: Geometrija renog korita
8.1.6 Uticaj gravitacije
Odnos inercijalnih i gravitacionih sila je znaajna mera stanja otvorenog toka. Izraava se
Frudovim brojem (Fr).
gH
V
Fr =
gde je:
g gravitaciona konstanta (m/s
2
)
H - srednja dubina ili hidrauliki radijus(m).
B
A
H =
A - povrina proticajnog profila (m
2
)
B irina profila (m).
Prema tome, teenje u otvorenom toku moe biti:
- Burno (silovito), u kome su inercijalne sile vee od sila teine i pritiska. U tom sluaju je
Frudov broj Fr > 1. Karakteriu ga velike brzine vode i talasi.
63
- Mirno, u kome su inercijalne sile manje od sila teine i pritiska. U tom sluaju je Frudov
broj Fr < 1.
Kada su sile teine i pritiska iste, Frudov broj Fr = 1, a tok je kritian. U tim uslovima javlja se
kritina dubina.
Pre poetka prorauna nivoa vode u vodotoku mora se proveriti Frudov broj za dijapazon protoka.
Ukoliko je teenje mirno, nivoe vode odreuju karakteristike renog korita na nizvodnom kraju
rene deonice. Zbog toga proraun linija nivoa poinje od najnizvodnijeg profila (gde se definie
nizvodni granini uslov) i ide uzvodno. Ako je teenje burno, proraun poinje od najuzvodnijeg
profila rene deonice (definie se uzvodni granini uslov) i ide nizvodno. Ako smer prorauna nije u
saglasnosti sa uslovima koji preovlauju reci, dobie se pogreni rezultati prorauna nivoa vode. S
druge strane, ako je usvojen odgovarajui smer prorauna raunski nivoi e konvergirati ka tanim
vrednostima ak iako je usvojen poetni nivo vode (granini uslov) bio pogrean.
8.2 HIDRAULIKA ANALIZA
8.2.1 Tipovi teenja u vodotocima
Generalno, na osnovu prethodnog se moe zakljuiti da su osnovni tipovi teenja u vodotocima
sledei:
- Ustaljeno teenje, koje se javlja ako se tokom vremena brzina toka na odreenoj lokaciji
ne menja ni po veliini ni po pravcu;
- Neustaljeno teenje podrazumeva promenljivost brzina tokom vremena. Zbog toga se
analizi neustaljenog teenja vreme eksplicitno pojavljuje kao promenljiva, dok se u analizi
ustaljenog teenja u potpunosti zanemaruje.
- Jednoliko teenje se praktino nikada ne javlja u rekama, jer znai da se dubine,
proticajni profili, brzine i protok ne menjaju du toka. To takoe podrazumeva da su
padovi energije, nivoa vode i dna isti. Dubina koja se javlja u jednolikom teenju se
naziva normalna dubina. Normalna dubina odnosno jednoliko teenje se mogu
uspostaviti samo na dugoj deonici prizmatinog kanala ujednaene rapavosti, ukoliko se
ne menjaju granini uslovi.
- Nejednoliko teenje se javlja u rekama, jer se hidrauliki parametri menjaju du toka.
Pritom se razlikuje:
o sporo promenljivo ako se golim okom ne zapaaju promene pada povrine
vode
o naglo promenljivo ako se promene dubine i/ili brzine toka naglo javljaju i
raspodela pritiska nije hidrostatika. To je najee lokalna pojava na rekama (na
pr. hidrauliki skok).
8.2.2 Metode hidraulike analize
Terenska merenja i njihova interperetacija ine vaan deo primene bilo koje metode, ali se mogu
koristiti i kao posebna metoda. Merenja su nuna za primenu, kalibraciju i verifikaciju numerikih i
fizikih modela. Kao posebna metoda se retko koriste, jer je pokrivanje svih prostorno-vremenskih
promena na vodotoku detaljnim merenjima veoma skup i skoro nemogu zadatak.
Analitika reenja se dobijaju korienjem matematikih izraza. U analitikim modelima se esto
kompleksni fenomeni opisuju empirijskim koeficijentima. Korienje analitikih izraza nije mogue
kada je geometrija toka kompleksna ili ako su potrebni detaljniji rezultati prorauna.
U numerikim hidraulikim modelima se koriste posebne raunske tehnike da bi se reile
matematike jednaine. To su metode konanih razlika i konanih elemenata.
Numeriki modeli daju znatno detaljnije rezultate od analitikih, ali je za njihovu primenu potrebno
iskustvo i sposobnost da se dobro formulie problem i dobiju podaci koji opisuju znaajne fizike
procese.
64
Fiziki modeli se koriste za analizu kompleksnih problema na rekama. Na modelu se mogu meriti
prostorne promene toka, ispitivati uslovi erozije oko objekata i drugi problemi koji imaju vie
dimenzija. Cena ispitivanja na modelu je visoka, a potrebno je dosta vremena da se model
konstruie ili menja da bi se na njemu prikazale promene u reci koje se predviaju u projektu.
Problemi nastaju u kalibraciji modela, izboru razmere i zahtevima za obezbeenje slinosti modela
i prirode. esto se ne moe postii slinost za vie fenomena, tako da se bira razmera koja
obezbeuje slinost samo za najznaajniji proces. Fiziki modeli se koriste samo grade u
specijalizovanim laboratorijama, a koriste ih posebno obueni i iskusni inenjeri.
Hibridni modeli se esto koriste (najee kombinacija numerikog i fizikog modela) da bi se
ispitali uticaji brojnih fenomena koji bi inae bili zanemareni ili analizirani na uproeni nain.
Izbor odgovarajueg metoda hidraulike analize zavisi od vie faktora:
- ukupnog cilja projekta;
- posebnih ciljeva projekta, od kojih zavisi nivo detaljnosti;
- klase, tipa i reima toka;
- dostupnosti potrebnih podataka;
- raspoloivih resursa i vremena.
U tabeli 8.1 data su generalna uputstva za izbor metoda hidraulike analize koja se koristi pri
projektovanju regulacije reka.
Teenje u renim sistemima se moe posmatrati na raznim nivoima detaljnosti, za razliite vrste
analiza:
- na nivou sliva: jednoliko teenje ili blago promenljivo nejednoliko, osim na mestima
diskontinuiteta u uzdunom profilu;
- na nivou rene deonice: nejednoliko (brzaci, tiaci, meandri, ...);
- na lokalnom nivou: nejednoliko naglo promenljivo (promena reima teenja, hidrauliki
skok, ovazduenje toka);
- na mikronivou: struktura toka po dubini (viskozni i turbulentni sloj), raspored brzine,
napon smicanja, vune sile.
Tabela 8.1: Preporuene metode hidraulike analize
Projektuju se Specifinosti
Hidrauliki
proraun
Nanos Dimenzionalnost
Nasipi najee UNT 1
Brana NET 1
Ureenje korita vodotoka
u cilju zatite od poplava
kraa deonica UNT
kvalitativna analiza pokretnog
dna da bi se ispitala veliina
uticaja
1
duga deonica UNT kvantitativna analiza nanosa 1
Rasteretni kanali
UNT ili NET
fiziki model
1
Ue
ue u manji vodotok najee UNT 1
ua u velike vodotoke ili
more
NET 1 ili 2
Analiza izlivanja vode iz
osnovnog korita
uska rena dolina esto UNT 1
iroka rena dolina NET 2
Ureenje korita vodotoka
rene graevine (naperi,
prave paralelne graevine)
UNT
fiziki model
kvantitativna analiza pokretnog
dna
1 ili 2
proseci
UNT ili NET
fiziki model
analiza pokretnog dna 1 ili 2
obaloutvrda UNT 1
Plovni put
dui potezi UNT 1
lokaliteti brana i ustava
UNT
fiziki model
2
Oznake: UNT ustaljeno nejednoliko teenje
NET neustaljeno teenje
65
8.2.3 Potrebni podaci
Za hidrauliku analizu u projektu regulacije reka potrebne su 3 glavne kategorije podataka:
hidroloki podaci, podaci o geometriji koritu i nanosu. Sve navedene kategorije ili svi podaci unutar
kategorije nisu uvek potrebni.
Hidroloki podaci. Objekat se obino projektuje tako da bude funkcionalan u uslovima odreenog
protoka. Meutim, on mora takoe da bude bezbedan u irokom dijapazonu moguih hidrolokih
uslova. Projekti zatite od poplava se vezuju za veliku vodu odreene verovatnoe pojave
(merodavni protok velike vode), dok se regulacija osnovnog korita dimenzionie za protok male
vode nekog trajanja ili verovatnoe.
Podaci o protoku se dobijaju merenjima ili raunaju. Najee se hidraulika analiza zasniva na
podacima merenja na hidrolokoj stanici ili podacima koji su dobijeni simulacijom pomou
hidrolokih modela, kao i podacima o istorijskim dogaajima najee poplavama, koji su
zabeleeni na terenu.
Podaci o geometriji korita su neizostavni u svakoj hidraulikoj analizi. Oni ukljuuju podatke o
topografiji osnovnog korita i inundacija, trasu vodotoka, podatke o mostovima i propustima,
rapavosti korita, promenama trase i poprenih profila tokom vremena. Ovi podaci se obezbeuju
terenskim snimanjima i prikupljanjem raspoloivih podataka, koji su na raspolaganju ako je
predmetna reka ve ranije istraivana.
Veliki znaaj ima adekvatan izbor poprenih profila na istraivanoj deonici vodotoka. Oni moraju
biti tako postavljeni da reprezentuju osnovno korito i inundacije u hidraulikom modelu. Znaajne
greke se mogu javiti ako su popreni profili snimljeni na velikim rastojanjima. S druge strane,
model zasnovan na gustim poprenim profilima nee uvek dati bolje rezultate ako profili nisu
odgovarajue postavljeni - tako da reprezentuju propusnu sposobnost deonice.
Podaci o nanosu se koriste da bi se odredilo da li e projekat regulacije reke dovesti do stvaranja
novih problema u reimu nanosa ili pogorati ve postojei. Ako problem ve postoji ili se moe
oekivati po izvoenju projekta, potrebno je prikupiti uzorke materijala iz dna i obala reke, uraditi
granulometrijsku analizu uzorka, proraune transporta nanosa i zakljuiti da li postoje tendencije
erozije ili istaloavanja.
8.2.4 Preporuke
Tanost hidraulikog modela zavisi od tanosti ulaznih podataka. Poeljno je da se uradi analiza
osetljivosti modela na ulazne podatke, kako bi se uoili mogui precenjeni ili potcenjeni rezultati.
Gubici energije se moraju uzeti u obzir u hidraulikom proraunu. Nastaju usled rapavosti
osnovnog korita i inundacija, proirenja i suenja korita, objekata u koritu (najee mostova).
Prorauni teenja u kanalima, koji imaju prizmatino korito, obino se rade uz pretpostavku da je u
kanalima teenje ustaljeno i jednoliko, to znai da je dubina vode u svakom poprenom profilu
ista i jednaka normalnoj dubini za raunski protok.
U rekama, koje skoro uvek imaju neprizmatino korito, najee se proraun nivoa vode radi za
uslove ustaljenog nejednolikog teenja.
8.3 KALIBRACIJA I VERIFIKACIJA HIDRAULIKOG MODELA
Tanost rezultata hidraulikog modeliranja bitno zavisi od sposobnosti i iskustva inenjera koji radi
analizu, toga da li je izabrani model odgovarajui za situaciju koja je predmet analize, kao i od
podataka koji se koriste za pripremu modela rene deonice.
Kako bi se ove neizvesnosti svele na minimum, primenjuje se kalibracija modela odnosno proces
kojim se dokazuje da izlazni rezulatati modela odgovaraju osmotrenim podacima.
Proces kalibracije se vri tako to se menjaju jedan ili vie parametara modela (najee Maningov
koeficijent rapavosti) dok se ne postigne zadovoljavajue slaganje sa merenim podacima.
Najee se uporeuju raunski sa osmotrenim nivoima vode.
66
Verifikacija modela je poeljan korak, koji se zasniva na posebnom setu podataka. Hidrauliki
model (sa parametrima utvrenim u procesu kalibracije) se koristi za proraun u novim uslovima.
Ukoliko se potvrdi dobro slaganje rezultata prorauna i merenja u prirodi, smatra se da je model
spreman za korienje.
Ukoliko u nedostatku podataka nije mogua verifikacija modela, potrebno je uraditi analizu
osetljivosti modela na parametre (Maningov koeficijent rapavosti, korficijenti
ekspanzije/kontrakcije).
Tek kada se za vie poznatih uslova postigne dobro slaganje modela i prirode, hidrauliki model
moe da se primeni na nepoznate uslove (kao to je 1% velika voda) sa poverenjem da e izlaz iz
modela dobro reprezentovati fizike procese u tim uslovima.
Obavezni koraci u pripremi hidraulikog modela su sledei:
- Priprema hidraulikog modela analizirane rene deonice;
- Poetna simulacija u kojoj se uoavaju i ispravljaju grube greke u ulaznim podacima;
- Definisanje nizvodnog graninog uslova (za mirno teenje). Ako nije poznata tana kota
nivoa vode, proraun treba poeti dovoljno nizvodno kako bi se uticaj ove nesigurnosti
izgubio do poetka raunske deonice;
- Kalibracija parametara modela za razliite protoke;
- Verifikacija parametara modela ili analiza osetljivosti modela.
8.4 OSNOVNE JEDNAINE I PRIMERI PRIMENE LINIJSKIH MODELA
8.4.1 Osnovne jednaine
Osnovne jednaine za linijsko, neustaljeno teenje u otvorenim tokovima (Sen Venanove
jednaine) su:
- jednaina kontinuiteta (jednaina odranja mase)
0 =
c
c
+
c
c
x
Q
t
A

- dinamika jednaina (jednaina odranja koliine kretanja) za pravac toka (x pravac).
0 ) (
2
= +
c
c
+
c
c
+
c
c
Ie A g
x
Z
A g
A
Q
x t
Q

gde je:
Q protok, A povrina proticajnog profila, I
e
pad linije energije usled trenja.
Jednaine Sen-Venana su parcijalne diferencijalne jednaine hiperbolikog tipa, koje se u optem
sluaju ne mogu reiti. Uvoenje odreenih aproksimacija omoguava da se ove jednaine
iskoriste za proraun nivoa vode u rekama, u neustaljenim uslovima.
Zanemarivanjem lanova koji su promenljivi u funkciji vremena (
t c
c
) dobija se set jednaina za
ustaljeno teenje.
Pad linije energije se odreuje pomou ezi-Maningove formule:
2 3 / 4 2
2
K
Q Q
R A
Q Q n
I
e
=
=
gde je K moduo protoka renog korita.
8.4.2 Ustaljeno jednoliko teenje
Teenje je ustaljeno jednoliko ako je:
67
- Proticaj ustaljen (ne menja se u vremenu);
- Korito vodotoka prizmatino, sa jednakom rapavou okvaene povrine i jednakim
dubinama;
- Pad dna korita konstantan;
- Nema lokalnih otpora.
Ovakvi uslovi se mogu nai samo u kanalima, odnosno vodocima koji su nastali delatnou
oveka, jer imaju prizmatino korito i ujednaen pad. Iako jednoliko strujanje u prirodnim
vodotocima ne postoji u pravom smislu, jer se esto menjaju preseci, rasporedi brzina i padovi, u
praksi se za proraune moe usvojiti pretpostavka o jednolikom strujanju.
Za proraune se koristi ezijeva jednaina:
RJ AC = Q
gde je: Q protok vode (m
3
/s), A povrina proticajnog profila (m
2
), R hidrauliki radijus (m), J
pad nivoa vode na posmatranoj deonici (jednak padu linije energije), C ezijev koeficijent otpora.
Uvoenjem Maningovog koeficijenta rapavosti (n)
n
R
= C
6 / 1

ezijeva jednaina se transformie u ezi-Maningovu jednainu koja glasi:
J AR
n
1
= Q
3 / 2

Dubina vode u kanalu sa jednolikim teenjem je normalna dubina. U kanalu sa trougaonim
poprenim presekom normalna dubina se izraunava direktno, a u kanalima sa trapeznim i
pravougaonim poprenim presekom iterativno.
Geometrijski elementi (irina B, povrina A, okvaeni obim O i hidrauliki radijus R) za
pravougaoni, trapezni i trougaoni oblik korita (slika 10.8) se raunaju na sledei nain:
Pravougaoni presek: A = b h
O = 2h + b
R = A/O = bh / 2h + b
Trapezni presek: B = b + 2 m h gde je m nagib kosina kanala
A = (b + mh) h
O = b + 2h (1 + m
2
)
0.5

R = A/O
Trougaoni presek: B = 2 mh
A = mh
2

O = 2 h (1+ m
2
)
0.5

R = A/O

Slika 8.8: Geometrijski oblici kanala
8.4.3 Ustaljeno nejednoliko teenje
Teenje u osnovnom koritu reke je uvek neustaljeno, ali se moe aproksimirati ustaljenim ukoliko
su promene malog intenziteta (sporo promenljivo teenje koje nastaje u uslovima postepenog
porasta i smanjenja protoka). S druge strane, teenje u rekama je uvek nejednoliko zbog
68
neprizmatinosti konture toka (suenja ili proirenja preseka korita, promene pada, postojanje
prepreka teenju kao to su pragovi, ustave, kaskade, propusti).
Hidrauliki proraun se koristi da bi se definisala linija nivoa vode i hidrauliki parametri (brzina
toka, vune sile itd.) na deonici obuhvaenoj projektom.
Za reavanje problema ustaljenog nejednolikog teenja koriste se:
- Jednaina kontinuiteta:
2 2 1 1
A V A V Q = =
- Jednaina odranja energije ili Bernulijeva jednaina koja se postavlja za dva susedna
rena profila (slika 10.9):
2 1 2 2
2
2
1 1
2
1
2 2

A + + + = + + E Z h
g
V
Z h
g
V

gde su:
V
1
i V
2
brzine vode u profilima 1 i 2
Z
1
i Z
2
kote dna u profilima 1 i 2

h
1
i h
2
dubine vode u profilima 1 i 2
AE
1-2
gubitak energije izmeu profila 1 i 2.

Slika 8.9: Postavka Bernulijeve jednaine za otvoreni tok
Iz ove jednaine se izvodi izraz za promenu nivoa vode izmeu dva profila:
2 1
2
1
2
2
2 1
2

A + A +
= E Z
g
V V
h h
u kome figuriu (1) promena brzinske visine, (2) promena kote dna i (3) gubitak energije, koji ima
komponentu lokalnog gubitka (
l
E A ) i gubitka na trenje (
tr
E A ).
tr l
E E E A + A = A
2 1

gde je:
g
V V
E
l
2
2
2
2
1

= A
Koeficijent lokalnog gubitka energije () u uslovima mirnog teenja ima vrednosti date u tabeli 8.2.
69
Tabela 8.2: Koeficijenti lokalnog gubitka
Tip promene
Koeficijent lokalnog gubitka energije ()
Suenje (V1 < V2) Proirenje (V1 > V2)
Postepena promena 0,1 0,3
Most 0,3 0,5
Nagla promena 0,6 0,8

Gubitak na trenje se odreuje pomou ezi-Maningove jednaine:
x
R A
nQ
x J E
s s
tr
A = A = A
3 / 4 2
2

gde je:
J pad linije nivoa izmeu profila
x A - rastojanje izmeu profila
s
s
s s s
O
A
R
O O
O
A A
A =
+
=
+
= ;
2
;
2
2 1 2 1

Za poznatu geometriju susednih profila, poznat nivo vode u na profilu 2 (nizvodni profil jer je
teenje mirno, pa proraun ide u uzvodnom smeru), usvojen Maningov koeficijent rapavosti i
poznati protok, rauna se nivo vode na uzvodnom profilu 1.
Postupak prorauna je iterativan, jer nije mogue izvesti eksplicitni oblik. U jednainama figuriu
parametri toka u profilu 1, koji su nepoznati, pa se moraju pretpostaviti. Ako se pretpostavi nivo
vode u profilu 1, odreuju se morfoloki parametri i brzina vode. Zatim se primenom Bernulijeve
jednaine rauna nivo vode u profilu 1. Pretpostavljena i sraunata brzina u profilu 1 se nee
poklopiti, pa se postupak ponavlja do zadovoljavajue tanosti (u sluaju ravniarskih tokova
smatra se dobrim slaganjem ukoliko se pretpostavljeni i raunski nivo razlikuju na drugoj decimali).
Zatim se prelazi na deonicu izmeu sledea dva profila itd.
Ukoliko se zanemare lokalni gubici, a razlika brzinskih visina je zanemarljivo mala, promena nivoa
vode se moe odrediti pomou sledee jednaine, koja predstavlja drugi oblik ezi-Maningove
jednaine:
2
2
) (
) (
nK
nQ
x Z A = A
gde je:
K propusna mo korita (ili moduo protoka) na posmatranoj deonici
n
AR
J
Q
K
3 / 2
= =
Primena ove jednaine za proraune prirodnih korita ima smisla samo ukoliko je deonica priblino
prizmatina. Ovo se moe obezbediti ukoliko je razmak profila dovoljno mali.
Veliina nK moe se direktno sraunati ukoliko je poznata geometrija poprenog profila reke.
Odreivanje geometrijskih parametara i nivoa vode izmeu dva profila je relativno jednostavan
zadatak ukoliko je u pitanju proraun nivoa vode koji su u domenu osnovnog korita. Meutim, pri
velikim vodama se teenje odvija i na inundacijama, koje imaju drugaije geometrijske
karakteristike i rapavost.
Za potrebe inenjerskih prorauna se popreni profil reke deli na vie hidrauliki homogenih
delova. Najgrublja je podela na osnovno korito i dve inundacije (slika 8.10).
70

Slika 8.10: Podela sloenog korita za veliku vodu na osnovno korito i inundacije
Uvodi se pretpostavka da se u osnovnom koritu i inundacijama formiraju tri paralelna linijska toka,
a da nema poprenog teenja, odnosno da je nivo vode isti u svim delovima korita. Moduo protoka
sloenog korita K jednak je zbiru modula za osnovno korito reke (Kr), levu (K
il
) i desnu inundaciju
(K
id
):
id
id id
il
il il
r
r r
id il r
n
R A
n
R A
n
R A
K K K K
3 / 2 3 / 2 3 / 2
+ + = + + =
Zbog razliite duine toka po osnovnom koritu i inundacijama, potrebno je definisati i raunsko
odstojanje izmeu profila:
Q
Q x Q x Q x
x
id id r r il il
A + A + A
= A
gde su:
id r il
x x x A A A , , - rastojanja izmeu poprenih profila po levoj inundaciji, osovini osnovnog korita i
desnoj inundaciji
Q
il
, Q
r
, Q
id
protok izmeu dva profila po levoj inundaciji, u osnovnom koritu i po desnoj inundaciji
U praksi se za hidraulike proraune najee koriste gotovi softveri. Jedan od najpoznatijih je
softver HEC-RAS (HEC-RAS - River Analysis System - Steady Flow Water Profiles, US Army
Corps of Engineers - Hydrologic Engineering Center), koji se moe skinuti sa
www.hec.usace.army.mil/software/hec-ras/. Detaljno uputstvo sa primerima se moe nai na
http://www.hec.usace.army.mil/software/hec-ras/hecras-document.html
Program se koristi za proraun ustaljenog ili neustaljenog teenja u mrei otvorenih renih
tokova nepravilne geometrije, sa velikim brojem razliitih spoljanjih i unutranjih graninih uslova.
Program rauna ustaljeno teenje u mirnom, burnom ili prelaznom reimu. Raunska procedura je
zasnovana na reavanju linijske energetske jednaine, u kojoj se gubici energije obuhvataju kroz
gubitke na trenje (preko Maningovog koeficijenta) i lokalne gubitke zbog irenja/suavanja toka
(preko koeficijenta kojim se mnoi brzinska visina). Dinamika jednaina se koristi za deonice sa
prelaznim reimom, na kojima se javlja hidrauliki skok, kao i pri proraunu teenja u zoni mostova
i ua.
Osnovne ulazne podatke za proraun ustaljenog teenja predstavljaju:
- ukoliko je teenje mirno: nizvodni granini uslov (kriva protoka odnosno kote nivoa vode
na najnizvodnijem profilu za sve raunske proticaje); ukoliko je teenje burno: uzvodni
granini uslov (kote nivoa vode na najuzvodnijem profilu za sve raunske proticaje); u
prelaznom reimu: oba granina uslova;
- merodavni proticaji,
- koeficijenti otpora osnovnog korita i inundacionih povrina,
- geometrija renog korita.
71
Na slikama 8.11 do 8.14 prikazani su neki prozori ovog programa, sa ulaznim podacima i
izlaznim rezultatima.

Slika 8.11: Unos poloaja poprenih profila u HEC-
RAS
Slika 8.12: Unos geometrije poprenih profila u HEC-
RAS

Slika 8.13: Prikaz rezultata u poprenom profilu Slika 8.14: Prikaz rezultata u podunom profilu
8.4.4 Proraun uspora od mosta
Izgradnja mosta sa prilaznim navoznim rampama koje pregrauju inundacije bitno menja uslove
teenja, naroito pri velikim vodama, kada mostovski profil predstavlja usko grlo. Usled toga javlja
se povienje nivoa u odnosu na prirodno stanje ili uspor od mosta (slika 8.15). Ono zavisi od
stepena suenja, karakteristika obalnih stubova, kao i broja, veliine i oblika stubova u koritu.

Slika 8.15: Uspor od mosta Slika 8.16: Zoniranje toka
72
Zona 1 je prostor izmeu nizvodnog lica mosta i poprenog profila 1 nizvodno od mosta, u kome
se tok iri. Duina varira u zavisnosti od protoka i karakteristika inundacija. Priblino, duina ove
zone je oko 2 puta vea od zbira duine navoznih rampi u profilu mosta. Zona 2 je deo toka ispod
mosta. Zona 3 je uzvodno od mosta i u njoj se javlja postepeno suenje toka. U profilu 4 tok je
neporemeen.
Proraun uspora od mosta je neophodna komponenta u projektu mosta, jer se na osnovu njega
odreuje visinski poloaj konstrukcije. Naime, donja ivica konstrukcije mora da bude iznad nivoa
merodavne velike vode (u uslovima izgraenog mosta), uz odreeno slobodno nadvienje koje
omoguava prolaz plivajuih predmeta.
Osim hidraulikog prorauna, kojim se definiu i parametri potrebni za dimenzionisanje mera
zatite, u okviru projekta mosta se rade i prorauni deformacije korita.
Proraun uspora od mosta se radi korienjem Bernulijeve jednaine (uslovi ustaljenog
nejednolikog teenja), polazei od profila 1.
Da bi se izbeglo iterativno reavanje, u praksi se koriste jednostavni postupci, uz korienje
pomonih dijagrama koji se odnose na:
- stepen suenja. Izraava se kao M=A
m
/A gde je A - povrina proticajnog profila, A
m

povrina proticajnog profila ispod mosta
- karakteristika oporaca mosta (duina, nagib kosine, oblik i rapavost)
- broja, dimenzija i oblika stubova u koritu
- poloaja mostovskog otvora u odnosu na osovinu korita
- ugla koji osovina mosta zaklapa sa osovinom toka.
Poznata je jednostavna metoda koja se koristi u SAD za odreivanje uspora od mosta:
g
V
K h
a
m
2
2
= A
gde je:
V
a
fiktivna brzina jednolikog teenja u pravougaonom koritu ija je irina jednaka irini
mostovskog otvora (b
m
),
h
n
- normalna dubina.
n m
a
h b
Q
V
=
K
m
je empirijski koeficijent koji obuhvata uticaj oporaca (K
b
slika 8.17), uticaj stubova (AK
p
slika
8.18) i uticaj poloaja mostovskog otvora u odnosu na osovinu renog korita (AKe slika 8.19).
e p b m
K K K K A + A + =

73

Slika 8.17: Dijagram za odreivanje vrednosti koeficijenta
lokalnog gubitka energije na mostovskom suenju (Kb)
Slika 8.18: Dijagram za odreivanje vrednosti
koeficijenta lokalnog gubitka energije usled
stubova (AK
p
)

Slika 8.19: Dijagram za odreivanje vrednosti koeficijenta lokalnog gubitka energije usled mostovskog otvora
postavljenog pod uglom u odnosu na osovinu korita (AKe)
Za proraune teenja u zoni mosta koristi se takoe program HEC-RAS (slike 8.18 8.21). U
njemu se dobijaju se gubici energije koje prouzrokuje raunaju iz 3 dela: (1) gubici energije
neposredno nizvodno od mosta, nastali usled ekspanzije toka; (2) gubici na samom mostu; (3)
gubici neposredno uzvodno od mosta, nastali usled kontrakcije toka.
74

Slika 8.20: Izgled mosta Slika 8.21: ematizovani popreni profil mosta

Slika 8.22: Situacija zone mosta sa snimljenim
profilima
Slika 8.23: Prostorni prikaz rezultata prorauna
8.4.5 Linijski otpori
Najznaajnija hidraulika podloga je podatak o linijskom otporu, koji se izraava pomou
koeficijenta rapavosti (vai za profil) ili koeficijenta otpora rene deonice (vai za dui potez
vodotoka). Iako se pojam otpora u principu odnosi na uslove jednolikog teenja, oni se koriste i u
proraunima ustaljenog nejednolikog i neustaljenog teenja.
ezi (Chezy), Maning (Manning) i Darsi-Vajsbah (Darcy-Weisbach) su definisali izraze za linijske
otpore. Ovi autori su dali bezdimenzionalne relacije izmeu hidraulikih parametara toka (srednje
brzine V i hidraulikog radijusa R) i otpora trenja, koji se izraava preko srednje smiue brzine V
*.

gRJ
V = =
*

Autor Izraz Dimenzije koeficijenata otpora
ezi
g
C
V
V
=
*

| |
s
m
C
2 / 1
=
Maning
g n
R
V
V
6 / 1
*
=
| | s m n
3 / 1
=
Darsi-Vajsbah
V
V 8
*
= -

75
Meusobna veza koeficijenata data je sledeom jednainom:
g
R
n
C
8 1
6 / 1
= =
U renoj hidrotehnici se za ocenu otpora najee koristi Maningov koeficijent rapavosti (n), koji
je je promenljiva karakteristika jer zavisi od protoka (to je vei protok odnosno dubina vode, manji
je uticaj rapavosti okvaene konture na tok vode, odnosno vrednost koeficijenta rapavosti opada).
U praksi se, meutim, za manje vodotoke i kanale usvaja konstantna vrednost.
Vrednosti koeficijenta (n) koje se mogu nai u literaturi odreene su merenjima na modelima i u
prirodi, a date su najee opisno (u zavisnosti od materijala dna, obraslosti korita vegetacijom,
krivudavosti trase itd.). Primeri su dati u tabeli 8.3.
Tabela 8.3: Vrednosti koeficijenta rapavosti po Maningu
Karakter povrine
Stanje povrine
Odlino Vrlo dobro Dobro Loe
Zidana opeka u cementnom malteru 0.012 0.013 0.015 0.017
Kanal u betonu 0.012 0.014 0.016 0.018
Obloga od tesanog kamena 0.013 0.014 0.015 0.017
Lomljeni kamen u cementu 0.017 0.020 0.025 0.030
Suvozid od lomljenog kamena 0.025 0.030 0.033 0.035
Kanali i reni tokovi
- zemljani kanali pravilnog oblika 0.017 0.020 0.023 0.025
- krivudavi sa laganim tokom 0.023 0.025 0.028 0.030
- zemljani iskopani bagerom 0.025 0.028 0.030 0.033
- useeni u steni, pravilnog oblika 0.025 0.030 0.033 0.035
- zemljano dno, kosine ozidane kamenom 0.028 0.030 0.033 0.035
- grubo kamenito dno, zarasle zemljane kosine 0.025 0.030 0.036 0.040
- grubo useeni u steni, nepravilan presek 0.035 0.040 0.045 -
Otpor renog korita zavisi od vie faktora:
- Povrinska rapavost zavisi od oblika i dimenzija estica renog nanosa od koga je
formirana okvaena kontura. Sitniji nanos uslovljava manje otpore i obratno;
- Vegetacija via i gua vegetacija uslovljava porast otpora;
- Neprizmatinost renog korita;
- Meandriranje trase;
- Deformacija renog korita istaloavanjem nanosa ublaavaju se neravnomerne
geometrijske forme i opada otpor;
- Objekti u koritu (regulacione graevine) poveavaju otpor.
Koeficijent otpora rene deonice se:
- Odreuje postupkom tariranja koeficijenta otpora uslov: poznate krive protoka na
krajevima deonice ili snimljena linija nivoa vode pri poznatom protoku;
- Usvaja na osnovu dostupne literature (tabela 8.3, fotografije), pri emu treba biti svestan
da je mogua pogrena procena i znaajna greka u proraunu;
- Odreuje na osnovu jednaine
n = (n
b
+ n
1
+n
2
+ n
3
+n
4
) m
gde je:
n
b
koeficijent rapavosti za pravolinijsko, prizmatino korito u prirodnom materijalu (zavisi od
apsolutne rapavosti dna krupnoe nanosa)
a parametri kojima se obuhvataju ostali uticaji (tabela 8.4) su:
n
1
uticaj neravnina (nanosnih formacija na dnu);
n
2
uticaj neprizmatinosti korita;
76
n
3
uticaj dodatnih smetnji (rene graevine, korenje, ostaci graevina);
n
4
uticaj vegetacije na obalama i inundacijama i
m uticaj meandriranja renog toka.
Tabela 8.4: Parametri za proraun koeficijenta otpora rene deonice
Stanje korita Vrednost parametra
Materijal od koga je formirano korito
zemlja
nb
0,020
iskop u steni 0,025
fini ljunak 0,024
krupan ljunak 0,028
Stepen rapavosti okvaenog obima
blatno korito
n1
0,000
blag 0,005
umeren 0,010
jak 0,020
Neprizmatinost
postepena
n2
0,000
povremena 0,005
uestala 0,010 0,015
Uticaj prepreka u koritu
zanemarljiv
n3
0,000
mali 0,010 - 0,015
znaajan 0,020 0,030
veliki 0,040 0,060
Vegetacija
niska
n4
0,005 0,010
srednja 0,010 0,025
visoka 0,025 0,050
vrlo visoka 0,050 0,100
Stepen meandriranja
mali
m
1,000
znaajan 1,150
veliki 1,300

Slika 8.24: Rena deonica sa n=0,0032 Slika 8.25: Rena deonica sa n=0,0075
Ukoliko je poznat granulometrijski sastav nanosa u kome je formirano reno korito, za procenu
vrednosti Maningovog koeficijenta (n
b
) moe se koristiti jedan od sledeih izraza, koji su dobijeni
laboratorijskim ispitivanjima:
Majer-Peter-Miler
26
6 / 1
90
d
n
b
=
d90 zrno nanosa zastupljenosti 90%
Garde i Radju
21
6 / 1
50
d
n
b
=
d50 zrno nanosa zastupljenosti 50%
ulijen
16
6 / 1
50
d
n
b
=

77
Tabela 8.5: Dijapazon vrednosti koeficijenta otpora rene deonice
Tip renog korita
Vrednost koeficijenta otpora
(n)
min. srednja maks.
A MALI RENI TOKOVI (irine manje od 20-30 m pri velikim vodama)
A.1 RAVNIARSKI TOKOVI
A.1.1 ista pravolinijska deonica 0.025 0.030 0.035
A.1.2 Krivudav reni tok, relativno ist, sa pliacima i tiacima 0.033 0.040 0.045
A.1.3 Deonice sa sporim strujanjem, obrasle renim korovom, 0.050 0.070 0.080
A.1.4 Deonice sa veoma sporim strujanjem, dubokim tiacima, ostacima korenja
drvea 0.075 0.100 0.150
A.2 PLANINSKI TOKOVI (bez vegetacije u koritu, strmih obala)
A.2.1 Korita sa ljunkovitim dnom 0.030 0.040 0.050
A.2.1 Korita sa dnom pokrivenim krupnim ljunkom i kamenjem veih dimenzija 0.040 0.050 0.070
B VELIKI RENI TOKOVI (irina vodenog ogledala pri velikim vodama vea od 30 m)
B.I Pravilne rene deonice bez vegetacije na obalama i krupnog kamenja u
koritu 0.025 0.030 0.035
B.II Nepravilne rene deonice 0.035 0.050 0.100
C INUNDACIONE POVRINE
C.1 PANJACI BEZ BUNJA
C.1.1 Niska trava 0.025 0.030 0.035
C.1.1 Visoka trava 0.030 0.035 0.050
C.2 OBRAENE POVRINE
C.2.1 Ponjevene povrine 0.020 0.030 0.040
C.2.2 Kulture sejane u redovima 0.025 0.035 0.045
C.2.3 Kulture koje se ne seju u redovima 0.030 0.040 0.050
C.3 OBRASLE POVRINE
C.3.1 Retko bunje i drvee, zimi 0.035 0.050 0.060
C.3.2 Retko bunje i drvee, leti 0.040 0.060 0.080
C.3.3 Gusto bunje, zimi 0.045 0.070 0.110
C.3.4 Gusto bunje, leti 0.070 0.100 0.160
C.4 UME
C.4.1 Gust vrbak 0.110 0.150 0.200
C.4.2 Oien teren sa ostacima panjeva 0.030 0.040 0.050
C.4.3 uma sa delimino oborenim stablima, grane iznad nivoa velikih voda 0.080 0.100 0.120
C.4.4 uma sa delimino oborenim stablima, grane ispod nivoa velikih voda 0.100 0.120 0.160
8.4.6 Neustaljeno teenje
Neustaljeno teenje karakterie promenljivost hidraulikih veliina (protoka, nivoa, brzina) u
prostoru i vremenu. Razlikuju se:
- Naglo promenljivi neustaljeni tokovi primeri: talas nastao ruenjem brane ili
promenama u isputanju vode iz hidroelektrane, talas velikih voda na bujinoj reci.
Manifestuje se pojavom talasa sa strmim elom.
- Blago promenljivi neustaljeni tokovi primer: poplavni talas na ravniarskoj reci, sa
relativno sporim promenama protoka.
Osnovne jednaine su ve prikazane Sen-Venanove jednaine u punom obliku. Za njihovo
reavanje potrebno je zadati poetne i granine uslove.
Poetni uslovi su vrednosti promenljivih du toka u poetnom trenutku vremena (t
0
). Dobijaju se
hidraulikim proraunom ustaljenog teenja za poetnu vrednost protoka Q(t
0
).
Granini uslovi su:
- Spoljanji definiu se u profilima na uzvodnom i nizvodnom kraju raunske oblasti. Na
uzvodnom kraju se moe zadati hidrogram ili nivogram, a na nizvodnom hidrogram,
nivogram ili kriva protoka.
- Unutranji se zadaju na profilima gde postoji ue, brana, boni preliv ili sl.
Za proraune neustaljenog strujanja u rekama koristi se veliki broj softvera, a u Evropi najee
HEC-RAS (US Army Corps of Engineers, slobodno korienje softvera) i MIKE11 (Danski institut
za hidrauliku, DHI komercijalni softver).
78
U nastavku su prikazani ulazi i izlazi iz modela neustaljenog teenja u sloenom renom sistemu
Dunava sa Savom i Tisom (slika 8.26).
Ulazne datoteke su: reni sistem (.nwk11), popreni profili (.xns11), granini uslovi (.bnd11) i
hidrodinamiki parametri (.HD11) koji su povezani u simulacionom editoru. Prorauni su vreni u
fiksnim vremenskim intervalima od po 15 min.
Osim toka kroz osnovno korito Dunava, Save i Tise, reni sistem obuhvata i tokove po veim
rukavcima (slika 8.27). Rukavci su direktno povezani sa osnovnim koritom, tako da su najuzvodniji
i najnizvodniji popreni profil toka po rukavcu istovremeno i profili osnovnog toka. Aktivna irina
(Storage width) najuzvodnijeg i najnizvodnijeg profila rukavca je jednaka nuli po celom profilu.
Poto prilikom pojave velikih voda tok vode preseca rene krivine po inundacijama, na renim
krivinama su formirani tokovi po inundacijama (slika 10.27). Tokovi po inundacijama su povezani
sa osnovnim koritom preko veznih kanala (Link Channel). Parametri veznih kanala odreuju kotu i
irinu prelivne ivice za prelivanje vode izmeu osnovnog korita i inundacija.
Krajnje take i najnia taka taka poprenog profila se obeleavaju markerima (slika 8.28).
Krajnje take su dodatno definisane koordinatama u dravnom koordinatnom sistemu. Kod
poprenih profila sloenog korita leva i desna obala su obeleene markerima ime su razdvojene
inundacije i osnovno korito tako da im je mogue dodeliti razliitu vrednost koeficijenta rapavosti.
Nizvodni granini uslov su srednje dnevne vrednosti nivoa vode na hidrolokoj stanici Smederevo,
a uzvodni granini uslov srednje dnevne vrednosti protoka Dunava, Save i Tise koji su definisani
za hidroloke stanice Bezdan, upanja i Senta. U model su ukljueni protoci pritoka drugog reda
(Drave, Tamia, Drine i Kolubare) kao takasti izvori.
Model je kalibrisan na osnovu podataka o protocima i nivoima vode koji su zabeleeni tokom 2006.
godine, dok se verifikacija zasnivala na podacima o velikoj vodi 2005. godine.

7340000 7360000 7380000 7400000 7420000 7440000 7460000 7480000 7500000
4930000
4940000
4950000
4960000
4970000
4980000
4990000
5000000
5010000
5020000
5030000
5040000
5050000
5060000
5070000
5080000
5090000
5100000
5110000

km 1433
km 1116
km 210
km 156

January 2006 February 2006 March 2006 April 2006 May 2006 June 2006 July 2006 August 2006 September 2006 October 2006 November 2006 December 2006
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
5000
5500
6000
6500
7000
7500
Q_Dunav_Bezdan
69.6
69.8
70.0
70.2
70.4
70.6
70.8
71.0
71.2
71.4
71.6
71.8
72.0
72.2
72.4
72.6
72.8
73.0
73.2
73.4
73.6
73.8 H_Smederevo
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
2200
2400
2600
2800
3000
3200
3400
3600
Q_Tisa_Senta
400
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1500
1600
1700
1800
1900
2000
2100
2200
2300
2400
2500
2600
2700
2800
Q_Sava_Zupanja
Q
Q
Q

Slika 8.26: Raunska oblast modela
79

Slika 8.27: Paralelni tokovi kroz osnovno korito, rukavac i inundacije
Slika 8.28: Definisanje poprenih profila Slika 8.29: Parametri po profilima

Slika 8.30: Granini uslovi Slika 8.31: Poetni uslovi
OSNOVNI
RUKAVAC
INUNDACIJA
INUNDACIJA
VEZNI KANAL
POPRENI PROFIL
80

Slika 8.32: Rezultat simulacije ekstremno velikih voda
Opisani model neustaljenog teenja u sluenom renom sistemu se moe koristiti za vie namena:
- Simulacija hipotetikih ekstremnih hidrolokih situacija - postavljanjem hipotetikih
hidrograma velikih voda za uzvodni i krive protoka za nizvodni granini uslov.
- Prognoza nivoa vode tokom odbrane od poplava. Hidrometeoroloki zavod izdaje
prognozu proticaja i/ili vodostaja merodavnih za odbranu od poplava, kao i prognoze
kulminacije talasa velikih voda i vremena njegovog prolaska na profilima hidrolokih
stanica du vodotoka. Hidroloka prognoza ne moe da obuhvati uticaj uspora na uima
pritoka te bi kombinacija modela hidroloke prognoze i hidraulikog modela neustaljenog
teenja MIKE11 dala tanije podatke za potrebe slube za odbranu od poplava i
obavetavanje javnosti, ukljuujui vreme pojave i nivo vode du Dunava, Save i Tise (na
svim raunskim profilima) a ne samo na profilima hidrolokih stanica.
- Analiza efikasnosti mera i strategija za zatitu od poplava. Model se moe dalje
razviti za analizu ukljuenja potencijalnih nunih retenzija u priobalju, poveanje
poprenog profila korita za malu ili veliku vodu (iskop korita ili pomeranje nasipa, itd.).
Mogua je analiza kombinacije razliitih mera zatite od poplava i analiza njihove
efikasnosti u razliitim hidrolokim uslovima. Na ovaj nain mogue je utvrditi
najefikasniju i najekonominiju strategiju zatite od poplava pojedinih podruja.
- Priprema karata plavnih zona integrisanjem postojeeg modela renog toka sa
digitalnim modelom terena.
- Priprema projekata rekonstrukcije postojeih objekata za zatitu od poplava na
osnovu podataka o nivoima vode na odreenom profilu reke koji se mogu dobiti
simulacijom modela za razliite hidroloke uslove.
- Edukacija. Rezultati simulacije modela za razliite hidroloke uslove prezentovani u vidu
nivograma, podunih profila, mapa, itd. omoguuju vizualizaciju i bolje sagledavanje
problematike. Ovo moe biti posebno korisno kod planiranja gradnje u plavnom podruju.
70,5
71,0
71,5
72,0
72,5
73,0
73,5
74,0
74,5
75,0
75,5
76,0
76,5
-45 -40 -35 -30 -25 -20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80

(
m
2%, 10% +20 , 5%

2%, 10% +20 , 5% +20
2%, 10%, 20% -10
2%, 10% +20 , 5% +10
2%, 10%, 20%
5%, 5%, 10% -10
5%, 5%, 10%
10%, 2,5%, 5% -10
10%, 2,5%, 5%
2006
1%, 2% -10 , 0,5%
1%, 2%, 0,5% -10
1%, 2%, 0,5%
2%, 1% -10 , 0,2%
2%, 1%, 0,2% -10
2%, 1%, 0,2%
5%, 0,5% -10 , 0,2%
5%, 0,5%, 0,2% -10
5%, 0,5%, 0,2%

81
8.5 KRIVA PROTOKA
Krive protoka, koje opisuju vezu vodostaja (ili nivoa vode) i protoka, definiu se merenjima na
hidrolokim stanicama ili po potrebi, na bilo kom profilu vodotoka. Poznavanje odnosa izmeu
protoka i nivoa vode je veoma znaajno za mnoge zadatke u renoj hidrotehnici, a posebno za
hidraulike proraune gde predstavljaju osnovni ulazni podatak.
Najee se provlaenjem linije kroz take dobijene merenjima odreuje jednoznana kriva koja
odgovara ustaljenom reimu teenja. U domenu velikih voda je to gruba aproksimacija, jer je
teenje neustaljeno, pa veza izmeu nivoa vode i protoka nije jednoznana. Naime, u prirodnim
vodotocima pri nailasku poplavnog talasa se voda izliva u inundacije i nivo u koritu je nii od onog
koji bi se formirao pri ustaljenom teenju, dok se po prolasku voda vraa u korito i nivoi za isti
protok su vii nego u nailasku talasa. Stoga se na krivoj protoka javlja petlja histerezis (slike
8.33 i 8.34), ije karakteristike zavise od hidroloko-hidraulikih uslova (talas sa jednim pikom ili
viestruki talas velikih voda), kao i stanja vegetacije u inundacijama.

3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000
Q (m
3
/s)
76
77
78
79
80
Z

(
m
n
m
)
25-Mar-06 1-Apr-06 8-Apr-06 15-Apr-06 22-Apr-06 29-Apr-06 6-May-06
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
Q

(
m
3
/
s
)
76.00
76.50
77.00
77.50
78.00
78.50
79.00
79.50
80.00
Z

(
m
n
m
)

Slika 8.33: Petlja (histerezis) na krivoj protoka primer velikog vodotoka
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1100
Q(m
3
/s)
74
75
76
77
78
79
80
81
82
Z

(
m
n
m
)
talas 1999. godine. J asaTomic
talasa1999. godineBoka
talas 2000. godine. J asaTomic
talas 2000. godineBoka

Slika 8.34: Petlja (histerezis) na krivoj protoka primer manjeg vodotoka
82
Kriva protoka moe biti parametarska, ukoliko se nizvodno od mernog profila nalazi objekat
(ustava ili brana) ili ue, koje utie na formiranje nivoa vode. Primer na slici 8.35 pokazuje primer
kada kriva protoka na profilu St. Banovci zavisi od nivoa Dunava kod ua Save (kod Zemuna).
Krive protoka se menjaju tokom vremenu jer su merni profili podloni deformaciji.

Slika 8.35: Parametarska kriva protoka
8.6 RAVANSKI I PROSTORNI MODELI
8.6.1 Ravanski numeriki modeli
U odreenim sluajevima potrebno je u renoj hidraulici primeniti ravanski model teenja:
- ako nema priviligovanog pravca teenja
- ako je potrebno preciznije definisati strujnu sliku u zoni nekog objekta ili na kraoj renoj
deonici.
Matematiki model ravanskog (2D) teenja ine jednaina odranja mase i jednaine odranja
koliine kretanja. Ove jednaine su dobijene proirenjem seta Sen-Venanovih jednaina na jo
jednu prostornu dimenziju, tako da se sve promenljive definiu u 2 pravca x i y. U modelu su (x, y,
t) - prostorne koordinate i vreme nezavisne promenljive, a (u, v, h) komponente vektora brzine i
dubina zavisne promenljive. Reenje sistema parcijalnih diferencijalnih jednaina definie strujno
polje u horizontalnoj ravni, pri emu su komponente brzine osrednjene po dubini.
Jednaine su vrlo sloene, a reavaju su numeriki metodom konanih razlika ili metodom
konanih elemenata. U svakom sluaju, za primenu ravanskog modela je potreban adekvatan
softver i iskusan kadar, kao i vrlo detaljne podloge.
U nastavku je prikazan primer primene modela ravanskog prostorno dvodimenzionog (2D)
ustaljenog teenja. Bilo je potrebno da se utvrdi da li se stubovi dva mosta pri proceni lokalne
erozije moraju tretirati kao dva nezavisna stuba ili se mogu uzeti kao jedan stub vee duine.
Odgovor na ovo pitanje zahtevalo je detaljno definisanje strujnog polja oko parova stubova, to je
jedino mogue primenom modela ravanskog (2D) ili prostornog (3D) strujanja. U ovom sluaju
primenjen je model ravanskog (2D) teenja, zasnovan na metodi konanih elemenata.
83

Slika 8.36: Aksonometrijski prikaz korita Dunava sa
poloajem stubova
Slika 8.37: Raunska mrea

Slika 8.38: Izobate (linije istih dubina) pri
merodavnom protoku Q = 4400 m
3
/s
Slika 8.39: Izotahe (linije istih brzina) pri
merodavnom protoku Q = 4400 m
3
/s

Slika 8.40: Vektori brzina i strujnice blizini stubova
Sa poveanjem kapaciteta raunara, ravanski modeli poinju da se koriste i za analizu fenomena
neustaljenog teenja. Najee je u pitanju analiza plavljenja priobalja, ukljuujui i efekte ruenja
nasipa.
8.6.2 Prostorni numeriki modeli
U svetu se radi na razvoju prostornih (3D) numeriki modela strujanja. Oni se jo uvek vrlo retko
primenjuju, jer zahtevaju izazutno jake raunare za simulaciju. Na slikama 8.41 i 8.42 prikazani su
rezultati primene prostornog modela u renoj hidraulici, na primeru analize strujanja u otroj renoj
krivini u kojoj su prisutna sekundarna strujanja. Model se mora kalibrisati na osnovu terenskih
merenja i fizikog modela.
84

Slika 8.41: Vektori brzina (horizontalna ravan) Slika 8.42: Vertikalni rasporedi brzina
8.7 FIZIKI MODELI
Fiziki modeli se koriste za analizu sloenih problema, koji se jo uvek ne mogu sa dovoljnom
pouzdanou i standardnim procedurama analizirati pomou matematikih modela. Najee su to
prostorna strujanja vezana za objekte, kao to su mostovi, prelivi, regulacione graevine. Fiziki
modeli duih renih deonica se retko rade zbog specifinosti merenja i visoke cene.
Najznaajnije je na fizikom modelu obezbediti slinost sa prirodom. To se postie preko
odgovarajueg odnosa neke veliine u prirodi i na modelu. Na primer razmera za duinu (L) je:
m
p
L
L
L =
*

gde se indeksi p i m odnose na prirodu i model.
Ukoliko se model gradi tako da se potuje razmera za sve duine u koordinatnom sistemu
(x*=y*=z*=L*), model je nedistordovan. Ovakvi modeli se koriste za analizu kratkih objekata
(prelivi, brzotoci, mostovski stubovi). Modeli se gradi u razmerama 20 100, a najee u razmeri
40 ili 50 (jedinica duine na modelu je 40 ili 50 puta manja od jedinice u prirodi). Nedistordovani
modeli nisu pogodni za rene modele, jer vodotoci imaju znatno veu duinu od druge dve
dimenzije.
Za reke se u principu koriste distordovani modeli, na kojima je obezbeena jednakost razmera u
horizontalnoj ravni (x*=y*= L*), dok je vertikalna razmera (razmera za dubine h*) drugaija. Tipine
horizontalne razmere su 200 i 300, a vertikalne 50 i 60.
Na fizikom modelu se mora obezbediti i:
- kinematska slinost odnosno slinost polja brzine
- dinamika slinost odnosno slinost sila.
Frudova slinost (F
rm
=F
rp
) se najee obezbeuje na modelu, a to znai da postoji slinost polja
brzine i dubine na modelu i u prirodi.
Fiziki modeli mogu biti:
- sa nepokretnim dnom (izgraeni u celini od vrstog materijala). Koriste se za simulaciju
ustaljenog i neustaljenog teenja na renoj deonici.
- sa pokretnim dnom, koji se koriste za ispitivanje opte i lokalne deformacije u zoni
objekata. Osim Frudove slinosti, mora da se zadovolji psamoloka slinost, kojom se
obezbeuje ista mera prokretljivosti nanosa na modelu i u prirodi. Usklaivanje razmera,
uz ogranienje distorzije modela, dovodi do velikih problema u izboru materijala za
pokretno dno. Obino se koriste vetaki materijali (bakelt, plastika, ugalj, plovuac).
85
Fiziki hidrauliki modeli se grade u specijalizovanim hidraulikim laboratorijama, kojih je relativno
malo. Posebno je malo laboratorija koje mogu izvesti rene modele, jer je za njih potreban veliki
prostor.
U nastavku su dati primeri fizikih modela koji su u novije vreme raeni u laboratoriji Istituta
Jaroslav erni u Beogradu:
- Na modelu brane HE erdap 2 ispitivano je strujanje vode i mere kojima bi se obezbedilo
pravilno nastrujavanje na turbine (slika 8.43).
- Da bi se definisala odgovarajua reenja zatite dna Dunava i stubova mosta kod Beke
od opte i lokalne erozije, uraen je parcijalni hidrauliki model sa pokretnim dnom,
razmere za duine 1:40 (slike 8.44 i 8.45).

Slika 8.43: Model brane HE erdap 2

Slika 8.44: Model stuba 41 mosta kod Beke
erozija dna u fazi izgradnje
Slika 8.45: Model stuba 41 mosta kod Beke
zatita dna u fazi eksploatacije

86
9 RENI NANOS
9.1 UVODNE NAPOMENE
Intenzivne atmosferske padavine prozrokuju u renim slivovima dva paralelna procesa - povrinski
oticaj i spiranje tla, usled ega dolazi do nastanka velikih voda i erozione produkcije nanosa.
Produkti ovih procesa dospevaju u hidrografsku mreu, kroz koju nastavljaju kretanje, u vidu
dvofaznog fluida.
U renom toku se kreu dve vrste materijala:
- Reni nanos. ine ga estice geolokog porekla koje su, pokrenute erozijom sa povrine
terena, dospele u vodotok. Reni nanos je sastavljen od estica razliite veliine, od
praine do oblutaka. U zavisnosti od brzine vode u vodotoku i krupnoe estica, reni
nanos se transportuje u vidu:
o vuenog nanosa (najee 5-15%)
o suspendovanog ili lebdeeg nanosa (85-95%)
- Plivajui nanos. ine ga grane, debla drvea, razni otpad, a predstvalja opasnost jer
moe da zatvori proticajni profil mosta ili ustave.
U okviru ovog kursa izuava se poreklo, karakteristike i reim renog nanosa, dok plivajui nanos
nije predmet kursa.
Eroziona produkcija nanosa u renim slivovima i transport nanosa u vodotocima predstavljaju dve
komponente globalnog prirodnog procesa, koji zbog svojih posledica ima veliki ekoloki i
vodoprivredni znaaj.
Problemi erozione produkcije i transporta nanosa prisutni u skoro svim granama vodoprivrede.
Transport nanosa u vodotocima, u sluaju intenzivnijih erozionih procesa u slivovima, najee
prevazilazi transportnu sposobnost renih tokova. Usled toga dolazi do taloenja nanosa, kao i do
zasipanja vodoprivrednih objekata nanosom. U tom kontekstu, najvei vodoprivredni problem je
zasipanje akumulacija. Dobro je poznat primer akumulacije Zvornik, koja je u relativno kratkom
intervalu posle izgradnje izgubila vie od 50% zapremine, usled zasipanja nanosom. Pored
akumulacija, reni nanos ugroava i mnoge druge vodoprivredne objekte - regulisana rena korita,
irigacione kanale, vodozahvate itd.
Ekoloki aspekt problematike erozije i nanosa obuhvata, s jedne strane, fenomene vezane za
spiranje tla u slivovima, a s druge strane, kvalitet vode u renim tokovima. Erozioni procesi
uslovljavaju hemijsko zagaenje vode i nanosa materijalima prirodnog i antropogenog porekla.
Hemijske materije prirodnog porekla, u procesu raspadanja stena, dospevaju sa erozionim
nanosom u hidrografsku mreu. S druge strane, hemijsko zagaenje antropogenog porekla nastaje
usled spiranja vetakih ubriva i pesticida sa poljoprivrednih povrina u renim slivovima.
Najnovija istraivanja u svetu su potvrdila da najvei deo hemijskog zagaenja prenose estice
suspendovanog nanosa (uz koje se vezuju molekuli hemijskih materija).
Erozija tla i transport renog nanosa su prirodni fenomeni koji se nikakvim tehnikim merama ne
mogu potpuno eliminisati. Meutim, to ne znai da su ovi fenomeni van antropogenih uticaja.
Naprotiv, efekti raznih ljudskih aktivnosti na intenzitet erozionih procesa i transporta nanosa mogu
biti vrlo veliki, kako pozitivni, tako i negativni. Posebno je znaajno istai da su ovi efekti vrlo
sloeni, s obzirom na fiziki karakter procesa erozione produkcije i transporta nanosa, tako da se
ne manifestuje samo na mestu direktne intervencije, ve daleko izvan zone antropogenog
delovanja. Negativni efekti nanosa, koji se transportuje renim tokovima, manifestuju se, pre
svega, u oblasti vodoprivrede.
Reim renog nanosa je termin koji se odnosi na prostornu i vremensku raspodelu koliina i
karakteristika nanosa. Njime se obuhvataju fizika svojstva nanosa, kao i pojave vezane na
njegovu interakciju sa renim tokom. Definie se na osnovu terenskih istranih radova i hidraulikih
prorauna.
87
9.2 NASTANAK RENOG NANOSA
Reim nanosa u prirodnom vodotoku uslovljen je erozionim procesima u renom slivu. Erozija u
slivu prirodnih vodotoka se, prema uzroku nastanka deli na eolsku (erozija izazvana vetrom) i
vodnu. Vodnom erozijom se pokreu estice koje ine reni nanos. Razlikuju se:
- pluvijalna erozija (slika 9.1), koja nastaje kada se pod udarom kinih kapi razara slabo
vezano zemljite
- glacijalna (gleerska) erozija (slika 9.2) i
- fluvijalna ili erozija pod uticajem toka vode (slika 9.6).
Najznaajniji oblici erozije vodom su:
- Povrinska erozija (slika 9.3), u kojoj se pokreu fine estice sa povrine zemljita
(kreu se dalje u prirodnom toku kao suspendovani nanos). Na ovaj proces utiu
intenzitet kie (vei intenzitet kie ima i veu erozionu snagu), osobine zemljita
(nestrukturna zemljita su podlonija procesu erozije) i svakako nagib terena.
- Dubinska erozija, koja nastaje kao posledica koncentracije povrinskog oticaja u obliku
jaruga, potoka i reka. U ovom procesu nastaje krupan nanos koji se kree po dnu renog
korita kotrljanjem, klizanjem ili u skokovima, odnosno vueni nanos. Postoji vie vrsta
dubinske erozije:
o Brazdasta erozija (slika 9.3). Erozione brazde se formiraju na povrini zemljita,
du povrinskog slivanja vode. Brazde imaju tendenciju produbljivanja i
proirivanja, pa mogu prei u vododerine i jaruge.
o Vododerine i jaruge (slika 9.4) su velike brazde useene u zemljite, koje esto
dopiru i do geoloke podloge
o Bujina erozija (slika 9.5) je najopasniji vid erozije zemljita, jer se nose najgrublji
materijali i zasipaju nizvodni recipijenti i time nanose velike tete poljoprivrednim
zemljitima, putevima, pa ak i naseljima. Mogue su ljudske rtve i velike
materijalne tete.
Najee se u hidrotehnici termin fluvijalna erozija koristi za proces ruenja obala vodotoka pod
uticajem toka vode (slika 9.6).

Slika 9.1: Pluvijalna erozija Slika 9.2: Glacijalna erozija
88

Slika 9.3: Povrinska i brazdasta erozija Slika 9.4: Vododerine i jaruge

Slika 9.5: Bujina erozija Slika 9.6: Fluvijalna erozija ruenje obala
Radi sagledavanja rasprostranjenosti erozije u renom slivu koristi se karta erozije (slika 9.7), na
kojoj je prikazan intenzitet procesa. Karta se dobija dugogodinjim kartiranjem procesa, koje vre
inenjeri umarske struke i odgovarajuim proraunima.
Osnovni inioci koji utiu na problematiku erozije i nanosa u odreenom slivu su:
- geomorfoloka i geoloka predispozicija slivnog podruja za razvoj erozionih procesa,
- meteoroloki, hidrografski i hidroloki faktori erozione produkcije i transporta nanosa,
- pedoloki uslovi, stanje vegetacije i nain korienja zemljita u slivu,
- stanje, tipovi i intenzitet erozionih procesa u slivu,
- morfoloke, hidroloke i hidraulike karakteristike vodotoka i
- antropogeni faktori erozionih i transportnih procesa.
Na osnovu istraivanja svih faktora erozionih i transportnih procesa u odreenom slivu, moe se
izvriti komparativna analiza erozione produkcije nanosa u slivu i pronosa nanosa u hidrografskoj
mrei. Na taj nain se dobija slika o globalnom bilansu nanosa. U okviru globalnog psamolokog
bilansa, posebno se razmatraju vueni i suspendovani nanos, s obzirom na njihove razliite uloge
u morfolokim procesima vodotoka.
89

Slika 9.7: Karta erozije

Komponente erozije u slivu su:
- razaranje stena (mehaniko, toplotno i hemijsko)
- denudacija (spiranje raspadnutog stenskog materijala povrinskim oticajem)
- akumulacija (zaustavljanje i nagomilavanje pokrenutog materijala).
90
Sa hidrotehnikog aspekta, najopasnija je pojava akumulacije nanosa (slike 9.8 i 9.9) koja nanosi
tete u renim dolinama i stvara probleme u korienju vodoprivrednih objekata (zasipanje
vodozahvata, akumulacionih prostora, smanjenje proticajnog profila vodotoka zbog koga se javljaju
ea izlivanja itd.).

Slika 9.8: Akumulacija nanosa pokrenutog bujinom
erozijom
Slika 9.9: Akumulacija nanosa pokrenutog
fluvijalnom erozijom
9.3 FIZIKA SVOJSTVA RENOG NANOSA
Karakteristike nanosa se mogu definisati na nivou pojedinanog zrna i na nivou grupe zrna koja
ine meavinu nanosa. Nauna disciplina koja se time bavi, zove se psamologija.
9.3.1 Fizika svojstva pojedinanog zrna
Osnovna fizika svojstva pojedinanog zrna su: gustina, krupnoa, oblik i brzina tonjenja (ili
hidraulika krupnoa).
Gustina zrna je uslovljena mineralnim sastavom. Najei mineral u sastavu nanosa je kvarc, a
mogu se nai i minerali vee gustine.
Vrednosti gustine nanosa kreu se u uskom opsegu od 2,6 - 2,7 t/m
3
, a u proraunima se najee
usvaja vrednost
s
= 2,65 t/m
3
=2650 t/m
3
. U teorijskim razmatranjima se kao pogodna
bezdimenziona veliina, koristi relativna gustina nanosa (u odnosu na gustinu vode):
s =
s
/ = 2,65 ili
= (
s
)/ = 1,65
gde je gustina vode = 1 t/m
3
=1000 kg/ m
3

Krupnoa nanosa se, pretpostavljajui da je zrno sfernog oblika, opisuje karakteristi-nim
prenicima i karakteristinim brzinama tonjenja. Karakteristini prenici su: nominalni prenik
(prenik lopte koja ima istu masu i gustinu, odnosno zapreminu kao zrno nanosa), prenik na situ
(prenik zrna koje prolazi korz kvadratni otvor odreenog sita), prenik taloenja i standardni
prenik tonjenja. Karakteristine brzine su brzina taloenja (uniformna brzina tonjenja pojedinane
estice u mirnoj vodi neograniene zapremine) i standardna brzina tonjenja (uniformna brzina
tonjenja pojedinane estice u mirnoj destilovanoj vodi neograniene zapremine, na temperaturi
24
o
C).
Oblik zrna je vaan za analizu nanosa u hidrodinamikim uslovima. Pokatelji oblika su faktor
sferinosti i faktor oblika koji su definisani pomou 3 ortogonalne duine zrna;
Brzina tonjenja predstavlja relativno kretanje estice pod uticajem gravitacije, u neogranienoj
zapremini mirne vode. Vrednost brzine tonjenja se moe odrediti iz jednaine:
91
d g
C
1
3
4
W
d
A =
gde je:
W brzina tonjenja estice
C
d
koeficijent sile otpora (zavisi od oblika estice)
relativna gustina estice
d prenik zrna estice.
9.3.2 Fizika svojstva meavine nanosa
Osnovna fizika svojstva meavine nanosa su granulometrijski sastav, poroznost, zapreminska
masa i ugao unutranjeg trenja.
Granulometrijski sastav
Meavina renog nanosa se sastoji od zrna razliitih krupnoa, ija raspodela ima sluajan
karakter. Klasifikacija zrna nanosa po krupnoi je data u tabeli 9.1.
Tabela 9.1: Skala krupnoe zrna
Naziv Klasa Krupnoa (mm)
Gromade
vrlo velike 4096-2048
velike 2048-1024
srednje velike 1024-512
male 512-256
Obluci
veliki 256-128
mali 128-64
ljunak
vrlo krupan 64-32
krupan 32-16
srednje krupnoe 16-8
fini 8-4
vrlo fini 4-2
Pesak
vrlo krupan 2-1
krupan 1-1/2 1,0000-0,5000
srednje krupnoe 1/2-1/4 0,5000-0,2500
fini 1/4-1/8 0,2500-0,1250
vrlo fini 1/8-1/16 0,1250-0,0625
Praina
krupna 1/16-1/32 0,0625-0,0313
srednje krupnoe 1/32-1/64 0,0313-0,0156
fina 1/64-1/128 0,0156-0,0078
vrlo fina 1/128-1/256 0,0078-0,0039
Glina
krupna 1/256-1/512 0,0039-0,0020
srednje krupnoe 1/512-1/1024 0,0020-0,0010
fina 1/1024-1/2048 0,0010-0,0005
vrlo fina 1/2048-1/4096 0,0005-0,0002

Granulometrijski sastav se odreuje iz uzoraka nanosa koji se zahvataju iz renog dna. Kako se
krupnoa nanosa menja u prostoru (du toka i po dubini korita) i vremenu (sa promenom protoka u
reci) za analizu karakteristika renog nanosa je potrebno zahvatiti to vie uzoraka.
Zahvatanje uzoraka se obavlja razliitim mehanikim ureajima. Najee se mehanikom
grabilicom zahvata "poremeeni" uzorak nanosa (slika 9.10). est problem kod mehanikih
grabilica je to se najsitnije estice ispiraju i gube prilikom izvlaenja.
Ukoliko je potrebno da se, pored granulometrijskog sastava po dubini nanosnih naslaga u dnu,
odrede zapreminska masa ili hemijski sastav istaloenog nanosa, uzima se "neporemeeni"
uzorak odreene duine. Ova metoda istraivanja se ee primenjuje na jezerima i
akumulacijama, gde se u dnu nalazi glina, praina ili pesak, nego na rekama (slike 9.11 i 9.12).
92
Granulometrijski sastav nanosa se, osim za reno dno, odreuje i za komponente nanosa u
pokretu, posebnim hvataima prilagoenim vuenom odnosno suspendovanom nanosu.

Slika 9.10: Ureaj za
zahvatanje "poremeenog"
uzorka nanosa sa dna
Slika 9.11: Ureaj za
zahvatanje
"neporemeenog" uzorka
nanosa sa dna
Slika 9.12: "Neporemeeni" uzorak nanosa sa
dna
Nain odreivanja krupnoe nanosa zavisi njegovih dimenzija:
- Kada je prenik vei od 64 mm (vrlo krupan ljunak, obluci) odreuje se krupnoa
pojedinanih komada. Ova krupnoa se definie pomou nominalnog prenika, koji se
odreuje indirektno, uranjanjem komada u vodu i merenjem njegove zapremine.
- Kod materijala iz kategorije peska i ljunka krupnoa se odreuje prosejavanjem.
Prosejavanje se vri na seriji sita od pletene ice, sa kvadratnim otvorima standardnih
dimenzija (slika 9.13). Sita se postavljaju jedno na drugo, a na dnu se nalazi sud za
prihvatanje najsitnijih estica, koje su prole kroz sva sita (slika 9.14). Krupniji (ljunani)
nanos se prosejava u vlanom stanju na mestu zahvatanja, a sitniji (peani) se sui pre
prosejavanja.
- Krupnoa vrlo sitnih estica nanosa iz kategorije sitnog peska i praine (krupnoe ispod
0,062 mm), izraava se preko hidraulike krupnoe (odnosno brzine slobodnog padanja
estica u mirnoj vodi), koja se odreuje metodama kumulativnog i frakcionog taloenja, u
posebno opremljenim sedimentolokim laboratorijama (slika 9.15). Hidraulika krupnoa
se primenom empirijskih zavisnosti preraunava u prenik zrna.

Slika 9.13: Pojedinana sita Slika 9.14: Kolona sita
93

Slika 9.15: Sedimentoloka laboratorija
Rezultati analize krupnoe zrna se najee prikazuju u vidu granulometrijske krive (slika 9.16).
Ova kriva ima oblik slova S, a prikazuje procentualno uee zrna iji je prenik vei od prenika
koji se nalazi na apscisi (ukupan teinski ostatak na situ).
Sa granulometrijske krive se mogu odrediti karakteristini prenici kao to je d
50
, d
90
, d
10
. Srednji
prenik nanosa (d
sr
) se rauna podelom uzorka na klasne intervale (frakcije) i odreivanjem
odgovarajuih prenika di i zastupljenosti f
i
:
100
A
=
i i
sr
p d
d
0.0001 0.0002 0.001 0.002 0.01 0.02 0.1 0.2 1 2 10 20 30 60 100 200
prenik zrna
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
u
k
u
p
a
n

t
e
i
n
s
k
i

o
s
t
a
t
a
k

n
a

s
i
t
u

(

%

)
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
u
k
u
p
a
n

t
e
i
n
s
k
i

p
r
o
l
a
z
a
k

k
r
o
z

s
i
t
o

(
%
)
OBLUCI
LJUNAK PESAK PRAINA
KRUPAN SREDNJ I SITAN KRUPAN SREDNJI SITAN PRAINAST SREDNJA FINA
GLINA
suspendovani nanos
suspendovani nanos
nanos iz dna
nanos iz dna
d(mm)

Slika 9.16: Granulometrijska kriva
Poroznost je udeo zapremine pora ili upljina (V
e
) u zapremini uzorka (V):
o
= V
e
/V x 100 (%).
Na poroznost utiu granulometrijski sastav, oblik zrna, zbijenost itd. Razlikuje se ukupna i efektivna
poroznost. Prva podrazumeva sve pore, a druga, samo meusobno povezane pore. Tabela 9.2.
prikazuje zavisnost izmeu efektivne poroznosti i krupnoe nanosa.
Tabela 9.2: Efektivna poroznost renog nanosa
Vrsta materijala Efektivna poroznost (%)
Krupnozrni pesak 36-40
Pesak srednje krupnoe 41-48
Sitnozrni pesak 44-49
Peskovita glina 50-54
94

Zapreminska masa predstavlja odnos mase uzorka nanosa (sa upljinama) i njegove zapremine.
Moe se izraziti preko gustine nanosa i ukupne poroznosti:
z
= (1-
o
)
s
- u suvom
z
=
o

s
+ (1-
o
)
s
- pod vodom
Zapreminska masa krupnog peanog i ljunanog nanosa kree se u granicama 1.5 2 t/m
3
, dok
je zapreminska masa finog nanosa istaloenog u akumulacijama esto manja od 1 t/m
3
.
Ugao unutranjeg trenja se vezuje za stanje granine ravnotee materijala, odnosno za ono
naponsko stanje pri kome zrna, usled naruene ravnotee, postaju nestabilna.
Razlikuje se ugao unutranjeg trenja suvog (F) i vlanog materijala (F). Kod peanog nanosa je F
= 26-34 u suvom, a F = 15-25 u vlanom stanju. Ugao unutranjeg trenja se poveava sa
stepenom nepravilnosti oblika zrna. U stabilnim kosinama renog korita se vrednosti ugla
unutranjeg trenja kreu izmeu 30 i 45, zavisno od krupnoe materijala (tabela 9.3).
Tabela 9.3: Vrednosti ugla unutranjeg trenja
d (mm)
F (
o
)
zrna sferinog oblika zrna nepravilnog oblika
< 1 30 35
5 32 37
10 35 40
50 37 42
>100 40 45

Koncentracija suspendovanog nanosa opisuje uee vrste faze u meavini vode i nanosa.
Postoji vie naina da se koncentracija opie:
- zapreminska koncentracija (C) je kolinik zapremine suspendovanog nanosa i
zapremine uzorka meavine vode i nanosa (bezdimenzioni broj),
- masena koncentracija je:
| |
3
/ m kg C C
s m
=
9.4 PODELA RENOG NANOSA
Vueni nanos u vodotoku ine krupnije frakcije nanosa (obluci, ljunak i krupan pesak), koje se
kreu po dnu kotrljanjem, saltacijama (skokovima) ili vuenjem (slika 9.17). Krupan vueni nanos
se ne kree stalno, ve postoje periodi kada miruje na dnu (pri malim vodama, kada brzina toka
nije dovoljna za pokretanje nanosa) i periodi kada se kreu velike koliine nanosa (pri velikim
vodama).
Finije frakcije nanosa (sitan pesak, praina i glina) su suspendovane u vodi i nazivaju se
suspendovani nanos. Suspendovani nanos se pronosi celom povrinom poprenog preseka
toka, pri emu je brzina kretanja estica jednaka brzini vode
Nain kretanja nanosa zavisi od hidrolokih uslova. Isti nanos se moe kretati i u vuenom obliku i
u suspenziji, zavisno od hidraulikih uslova.
95

Slika 9.17: Naini kretanja nanosa
Jedan deo nanosa vodotoka se nalazi u razmeni sa materijalom koji ini reno dno, uestvujui u
morfolokim procesima (koritoformirajui nanos), dok najsitnije frakcije prolaze bez interakcije sa
dnom (tranzitni nanos). Meutim, u akumulaciji i tranzitni nanos dobija ulogu u formiranju renog
dna jer se istaloava zbog smanjenih brzina toka.
ema na slici 9.18 prikazuje jednu od moguih podela nanosa u vodotoku.

Slika 9.18: Podela renog nanosa
Najee se smatra da je:
- vueni nanos materijal koji se kree u kontaktu sa dnom,
- suspendovani nanos materijal koji se kree u suspenziji, a moe se nai u uzorcima
nanosa iz dna,
- ukupni koritoformirajui nanos deo ukupnog nanosa koji se sastoji od estica koje se
mogu nai i u uzorcima nanosa iz dna, a jednak sumi vuenog i suspendovanog nanosa i
- tranzitni nanos deo ukupnog nanosa, koji se sastoji od estica sitnijih od onih koje se
mogu nai u dnu ili sitnijih od 0.06 mm.
Prisustvo, koliina i granulometrijski sastav "koritoformirajuih" frakcija suspendovanog nanosa
zavise od turbulentnih i hidraulikih karakteristika toka, sastava renog korita i njihovih promena
du toka i u vremenu, dok koliina "tranzitnog" nanosa najvie zavisi od uslova u slivu.
Stroga podela izmeu tranzitnih i "koritoformirajuih" frakcija suspendovanog nanosa ne moe se
uspostaviti, jer se odnosi menjaju - na istom profilu u vremenu (zbog promene protoka) i du toka
zbog promena turbulentnih karakteristika (posebno u zonama pod usporom objekata ili pritoka, gde
frakcije koje su u neusporenoj zoni reke imale karakter "tranzitnih" postaju "koritoformirajue").
Poznato je da se tranzitni nanos sastoji od finih estica, sitnijih od onih koje se mogu nai u koritu.
Fine estice tranzitnog nanosa su rasporeene vrlo ujednaeno u vertikali i u poprenom profilu
renog toka. Zbog male krupnoe, fine estice se sporo taloe i u mirnoj vodi. Usled turbulencije
koja nadjaava silu gravitacije, ove estice su dispergovane u celom proticajnom profilu. S druge
strane, na krupne estice "koritoformirajueg" nanosa znatno utie gravitaciona sila. Sile
turbulencije su u stanju da krupne estice podignu samo do male visine iznad dna. Zbog toga je
96
koncentracija krupnih estica blizu povrine daleko manja nego u blizini renog dna. Prema tome,
estice razliitih krupnoa imaju i razliite profile koncentracije (slika 9.19). U sluaju prirodnih
tokova, sekundarna strujanja dovode do meanja, naroito u krivinama, tako da su rasporedi
krupnoe nanosa po vertikali manje pravilni.

Slika 9.19: Komponente pronosa renog nanosa
Pronos nanosa je koliina nanosa koja prolazi kroz posmatrani popreni presek vodotoka u
jedinici vremena. Izraava se u kg/s, dok se sumarni pronos nanosa za dui vremenski period
izraava u tonama.
Posebno se meri ili rauna pronos vuenog i pronos suspendovanog nanosa. Ukupni pronos
nanosa se dobija sabiranjem pronosa suspendovanog i pronosa vuenog nanosa ili se rauna
primenom empirijskih jednaina za proraun ukupnog koritoformirajueg nanosa.
9.5 MERENJA NANOSA
9.5.1 Cilj merenja
Merenja pronosa nanosa se vre da bi se pripremili podaci za reavanje dve osnovne grupe
inenjerskih problema:
- Prognoza morfolokih promena u vodotoku (zasipanje i erozija) zasniva se na formuli
za pronos nanosa koja je primenljiva za posmatrani vodotok. U ovom sluaju se merenja
vre da bi se izabrala pogodna formula. Potom se formula koristi za prognozu pronosa
nanosa, na osnovu hidraulikih uslova u vodotoku. Oigledno je da u ovom sluaju
postoje dva osnovna zahteva:
o Merenja se moraju vriti u uslovima mirnog, jednolikog teenja, jer su formule
razvijene za takve uslove
o Kako se formulama rauna samo pronos koritoformirajueg nanosa, potrebno je
napraviti razliku izmeu pronosa koritoformirajueg i tranzitnog nanosa.
- Prognoza zasipanja akumulacija mora se zasnivati na poznavanju svih komponenti
reima nanosa vodotoka, ukljuujui i "tranzitni" nanos, koji u prostoru akumulacije
postepeno postaje "koritoformirajui".
97
9.5.2 Metode merenja
Dva razliita vida kretanja nanosa - vuenjem po dnu i u obliku suspenzije imaju i razliite
instrumente i naine merenja na vodotoku.
Merenje pronosa (transporta) vuenog nanosa. Za merenje vuenog nanosa koriste se:
- mehaniki hvatai,
- razne vrste obeleivaa (trasera),
- specifine metode za merenje kretanja dina.
Mehaniki hvatai su pokretni ureaji koji se prilikom merenja sputaju na reno dno. Na prednjoj
strani imaju otvor kroz koji u hvata ulazi voda i nanos. Posle odreenog perioda ureaj se vadi iz
reke, a zahvaeni uzorak meri. Vreme zahvatanja zavisi od koliine nanosa i kree se od 0,5 do 15
minuta. Nanos se u jednoj vertikali meri vie puta.
Do sada je u svetu razvijeno preko 20 tipova hvataa, pri emu se po karakteristikama razlikuju oni
koji su namenjeni merenju na rekama sa krupnim nanosom (slika 9.20 levo) odnosno rekama sa
peanim nanosom (kutija sa vrstim zidovima slika 9.20 desno).
Slika 9.20: Mehaniki hvatai za merenje pronosa vuenog nanosa
Tanost rezultata merenja pronosa vuenog nanosa pomou mehanikog hvataa je ograniena,
zbog brojnih problema:
- hvata je glomazan i teak za rukovanje;
- hvata je mali u odnosu na vodotok, tako da se merenje protoka vri "takasto" i samo u
odreenim vremenskim presecima;
- prilikom postavljanja hvataa na dno nije siguran njegov pravilan poloaj u odnosu na
kretanje nanosa, to postaje posebno znaajno u sluaju kretanja nanosa u vidu dina,
- pri vaenju dolazi do ispiranja materijala iz hvataa itd.
Merenja kretanja nanosa pomou obeleivaa su dosta komplikovana i relativno retko se
koriste. Obeleena zrna nanosa se vraaju u reni tok i prate, kako bi se stekao uvid u dinamiku
njihovog kretanja. Obeleiva moe biti fluorescentna boja ili radioaktivni izotopi.
Specifine metode se koriste za merenje kretanja dina, koje su osnovni vid kretanja vuenog
nanosa u rekama sa peanim nanosom. Najee se na dno postave 2 elektrine sonde. Na
sondama se registruje izdizanje i sputanje dna u toku vremena, a iz toga se odreuje prosena
brzina kretanja posmatrane dine i njene dimenzije odnosno podatak o pronosu vuenog nanosa.

Merenje pronosa suspendovanog nanosa. Osnovne karakteristike suspendovanog nanosa, koje
su sastavni deo mnogih formula pomou kojih se reavaju inenjerski problemi u vezi sa nanosom,
su njegova koncentracija i granulometrijski sastav, koje je mogue odrediti samo terenskim
osmatranjima i merenjima, sa odgovarajuim laboratorijskim analizama. Ova merenja su
dugotrajna i skupa, tako da ih treba paljivo isplanirati. Merenjima se moraju obezbediti
reprezentativne vrednosti merenih parametara.
98
Merenje pronosa suspendovanog nanosa je zasnovano na istom principu kao i merenje proticaja
vode (merenje u vie vertikala i vie taaka u svakoj vertikali). Pri hidrometrijskom merenju se u
takama u kojima se mere brzine vode, zahvataju i uzorci suspendovanog nanosa specijalnim
hvataima. Zato se ovaj tip merenja naziva kompletno merenje vode i nanosa. Da bi se
merenjem obezbedile reprezentativne vrednosti merenih parametara, rad na terenu pri svakom
kompletnom merenju treba da obuhvati:
- geodetsko snimanje hidrometrijskog profila,
- merenje brzine vode u vie vertikala,
- zahvatanje uzoraka vode i nanosa, koje moe biti:
o hvataem integratorom koji daje osrednjene vrednosti parametara nanosa u
vertikali ili
o hvataem za lokalno uzimanje uzoraka, kojim se zahvata nanos u vie taaka
svake merne vertikale odnosno u svim takama u kojima se meri brzina vode,
- zahvatanje uzoraka materijala iz dna renog korita u svakoj mernoj vertikali.
Meutim, najee se samo u odreenim profilima vodotoka jednom dnevno ili u talasima velikih
voda zahvataju uzorci vode. Uzorci se zahvataju u odreenoj (referentnoj) taki, koja se najee
nalazi na povrini vode, a iz njih se odreuje koncentracija nanosa C
R
. Vrednosti srednje profilske
koncentracije se izraunavaju pomou koeficijenta R koji se odreuje na osnovu podataka
kompletnog merenja, kao odnos srednje profilske koncentracije (C) i referentne koncentracije (C
R
):
R
C
C
R =
Svakodnevne vrednosti pronosa suspendovanog nanosa se dobijaju iz:
C Q R C Q P
R
= =
Kvalitet merenja zavisi od izabrane referentne take iz koje se uzimaju svakodnevni uzorci.

Hvatai suspendovanog nanosa
Zahvatanje uzoraka vode sa suspendovanim nanosom se obavlja pomou specijalnih hvataa
(batometara). Ono se vri postepenim, kontrolisanim punjenjem boce odreene zapremine, koja
predstavlja osnovni deo hvataa.
Reprezentativnost uzorka suspendovanog nanosa obezbeuje se zadovoljenjem kriterijuma
matematske statistike, vodei rauna o hidraulikim zakonima kretanja estica u turbulentnom
toku. Stoga se pri zahvatanju uzoraka suspenzije moraju potovati osnovni principi:
- Zapremina uzorka mora biti dovoljna za tano merenje teina vrste faze. Ona je obrnuto
srazmerna kvalitetu laboratorijskih uslova, pribora i usluga;
- Broj ponavljanja kod instrumenata sa trenutnim punjenjem, odnosno vreme zahvatanja
suspenzije iz take kod instrumenata sa duim punjenjem, moraju, kao i kod brzina, biti
dovoljni za odreivanje stvarne srednje vrednosti merene karakteristike;
- Brzina ulaenja suspenzije u hvata treba da je jednaka brzini toka u mernoj taki;
- Batometri u kojima se uzorak direktno akumulira u mernoj taki, moraju da imaju
hidrauliki oblik, fiksiran poloaj i ovazduenje, a vreme dranja batometra u taki treba
da priblino odgovara vremenu punjenja;
- U batometrima u kojima se uzorak od merne take do mesta izlivanja transportuje kroz
crevo na izvesnu daljinu i visinu (vakuumni batometri) treba stvoriti takve uslove
proticanja na tom putu, da nema mogunosti segregacije ili lokalnog zadravanja nanosa.
Neki od poznatijih ureaja za merenja pronosa suspendovanog nanosa su:
- Vakuum batometar konstruisan u Institutu "Jaroslav erni" 1964. godine (VB) je hvata
kojim se uzimaju uzorci u vie taaka po vertikali. Razvijen je za velike ravniarske reke i
moe se korititi za brzine toka do 3 m/s i dubine do 50 m. Osnovne komponente
instrumenta su vakuum pumpa, pretkomora za pranjenje creva i komora zapremine 40 l
99
(slika 9.21). Vakuum batometar hvata i najsitnije estice nanosa, tako da se njime
odreuje ukupni pronos suspendovanog nanosa odnosno suma "koritoformirajueg" i
"tranzitnog" suspendovanog nanosa.
- Hvata-integrator US D-96, u koji se zahvata uzorak zapremine 3 l, moe se koristiti do
dubine do 30 m (slika 9.22).
- "Delftska boca" (Delft Bottle) za direktno merenje vremenski osrednjenog pronosa
suspendovanog nanosa. Ovo je protoni hvata u kome se estice nanosa zadravaju
usled usporavanja vode (slika 9.23). Problem je to se najsitnije estice nanosa ne
zadravaju u komori, tako da se pri merenju javlja odreena greka.

Slika 9.21: Vakuum batometar Slika 9.22: Hvata US D-96
Slika 9.23: Delftska boca
Slika 9.24: Aproksimacija pri merenju
suspendovanog nanosa
Nijedan instrument ne moe da meri koncentraciju nanosa pri samom dnu ni na samoj povrini
(slika 9.24). Visina vodenog stuba u kojoj se nanos ne moe meriti zavisi od tipa instrumenta. Kako
je u zoni blizu dna transport nanosa najintenzivniji, svako merenje ima odreenu greku.
9.5.3 Obrada merenja
Analiza uzoraka zahvaenih pri merenjima vri se u laboratoriji. Analizom se odreuje
koncentracija suspendovanog nanosa i njegov granulometrijski sastav.
Koncentracija suspendovanog nanosa ("mutnoa vode") je koliina nanosa u jedinici zapremine
vode (najee se izraava u gr/l ili kg/m
3
). Sadraj vrste faze u uzorku vode odreuje se na dva
naina:
- Metodom isparavanja. Kada se nanos u uzorku vode istaloi, uzorak se sui u sunici i
meri na analitikoj vagi.
- Metodom filtriranja. Za razdvajanje vrste i tene faze se koriste papirni filtri voda
prolazi kroz filtar, a nanos se na njemu zadrava. Filtri se sue u sunici i mere na
analitikoj vagi, tako da se masa nanosa dobija kao razlika mase filtera pre i posle
merenja. Rezultati koji u velikoj meri zavise od korektnog sprovoenja postupka pri
analizi, s obzirom na veliku higroskopiju filtera.
Granulometrijski sastav se odreuje postupcima koji su ve opisani.
100
Pronos nanosa se odreuje raunskim putem, na osnovu podataka o izmerenim koncentracijama
nanosa i brzinama vode. Obrada merenih parametara vode i nanosa (slika 9.25) obuhvata:
- Definisanje brzine vode (V), koncentracije suspendovanog nanosa (C), specifinog
pronosa nanosa C
s
xV i granulometrijskog sastava nanosa u svakoj mernoj taki;
- U svakoj mernoj vertikali odreuje se raspored po dubini parametara V, C, W i CxV, a
zatim integracijom odreuju njihove srednje vrednosti u vertikali u kojoj se dubina vode h
(m): W C V , , , kao i jedinini protoci vode q (m
3
/s.m) i nanosa q
s
(kg/s.m);
Jedinini pronos suspednovanog nanosa:
| | m s kg C h V q
s
= /
- Integracijom po irini renog toka odreuju se srednje profilske vrednosti povrine i
dubine toka, brzine vode, koncentracije suspendovanog nanosa, protok vode Q (m
3
/s) i
suspendovanog nanosa P (kg/s), kao i prosena granulometrijska kriva suspendovanog
nanosa.
Ukupni pronos nanosa:
| |
}
=
B
s
s kg dy y q P
0
/ ) (
Srednja profilska koncentracija:
| |
3
/m kg
P
Q
C
s
=

Slika 9.25: Obrada podataka merenja pronosa suspendovanog nanosa
9.5.4 Analiza podataka merenja
Svrha merenja je uspostavljanje korelacione zavisnosti izmeu parametara reima nanosa
(koncentracije C, krupnoe W, pronosa P) i protoka vode (Q) u odreenom profilu reke. Na slikama
9.26 i 9.27 su prikazane takve zavisnosti za jedan sektor reke Dunav. Vidi se da se parametri
nanosa pri istom protoku veoma razlikuju, jer zavise od uslova u slivu i na uzvodnim sektorima
vodotoka.
Merenja se mogu iskoristiti za formiranje zavisnosti jedininog pronosa suspendovanog nanosa q
s

(ili koncentracije C) od parametara renog toka, kao to su q (protok po jedinici irine), V (brzina
toka), J (pad toka), t (vuna sila) itd. Na slici 9.28 prikazana je zavisnost q
s
(q) za reku Dunav.
Za uspostavljanje kvalitetne korelacione veze izmeu protoka vode i pronosa nanosa potrebno je
obezbediti svakodnevna merenja koncentracije tokom nekoliko godina. Najkvalitetnije su korelacije
izmeu srednjih mesenih vrednosti protoka vode i pronosa nanosa (slika 9.29). One se mogu
101
koristiti za proraun krive trajanja pronosa nanosa na osnovu krivih trajanja protoka vode, koje su
uspostavljene za viegodinji period osmatranja.

Slika 9.26: Zavisnost koncentracije suspendovanog
nanosa od protoka vode
Slika 9.27: Zavisnost hidraulike krupnoe
suspendovanog nanosa od protoka vode

Slika 9.28: Zavisnost jedininog pronosa
suspendovanog nanosa od jed. protoka vode
Slika 9.29: Korelacija srednjeg mesenog protoka
vode i srednjeg mesenog pronosa nanosa
9.6 KRETANJE RENOG NANOSA
Fenomen transporta renog nanosa je povezan sa mnogim promenljivim veliinama, U literaturi se
navode sledei najznaajniji parametri od kojih zavisi pronos nanosa kroz popreni profil vodotoka:
1. Svojstva vode i nanosa: gustina vode (), gustina nanosa (
s
), viskoznost vode (najee
se izraava pomou kinematikog koeficijenta viskoznosti v);
2. Krupnoa i granulometrijski sastav nanosa: srednja krupnoa nanosa u dnu (d
sr
),
karakteristini prenik nanosa u dnu (d), srednja hidraulika krupnoa nanosa (W
sr
);
3. Parametri oblika renog korita: povrina poprenog preseka renog toka (A), irina vodnog
ogledala (B), srednja dubina toka (H);
4. Hidraulike karakteristike renog toka: protok vode (Q ili q), srednja brzina toka (V) i
hidrauliki gradijent (J), kao i neke izvedene veliine, kao to su tangencijalni napon (t) i
brzina trenja (V
*
).
Ovi parametri i razliiti bezdimenzioni brojevi u kojima se oni kombinuju ine osnov za definisanje:
1000 10000
Q
sr.mes
(m
3
/ s)
10
100
1000
P
s
r
.
m
e
s

(
k
g
/
s
)
VEG
VVEG
0
1
2
3
4
5
6
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
q (m
3
/s
.
m)
q
s

(
k
g
/
s
. m
)
-
-
-

qs = 2 f(q)
qs = 0.5 f(q)
0 2000 4000 6000 8000
Q (m
3
/s)
0.4
0.8
1.2
1.6
2.0
e
s
r

(
c
m
/
s
)
do 1974
1974-1984
1985-2000
0 2000 4000 6000 8000
Q (m
3
/s)
0.04
0.08
0.12
0.16
0.20
C
s
r

(
k
g
/
m
3
)
do 1974
1974-1984
1985-2000
102
- uslova pokretanja nanosa sa renog dna i
- funkcija kojima se opisuje transport nanosa u renom koritu.
Opta dimenzionalna zavisnosti je:
0 ) , , , , , , , ( = q g d H V f
s

odakle se transformacijom parametara dobija izraz:
0 ) , , (
2
=
A
h V
q
d
h
V
d g
f
a zatim:
0 ) ,
) (
,
/
(
3
=
A
d g
q
d g

d
f
s

odnosno:
0 ) , , (Re
*
= u O f

gde je:
V d
*
*
Re

= - Rejnoldsov broj zrna
O - bezdimenzioni tangencijalni napon, parametar pokretanja (ildsov broj)
u - parametar transporta ili intenzitet transporta.
Oblik funkcije se odreuje laboratorijskim ekperimentima i prezentira u vidu korelacionih dijagrama.
9.6.2 Pokretanje vuenog nanosa
estica nanosa poinje da se kree tek u trenutku kada hidrauliki parametri u blizini dna (brzina ili
tangencijalni napon) dostignu odreenu vrednost, koja se naziva kritinom (oznaka kr).
Poznavanje poetka kretanja nanosa je vrlo znaajno, jer ove veliine uestvuju u skoro svim
obrascima za proraun transportne sposobnosti renog korita u pogledu nanosa. Ukoliko su
poznati uslovi pokretanja nanosa mogue je odrediti takve osnovne karakteristike vetakog
vodotoka (kanala) pri kojima e korito biti stabilno.
Kritina brzina toka. U laboratorijskim uslovima se utvruje empirijska veza dva bezdimenziona
broja:
) (
d
H
f
d g
V
=
A

Jedan od najpoznatijih izraza za kritinu brzinu toka (V
kr
) definisao je Gonarov:

)
8 , 8
log(
5 , 3
) ( 2
V
90
kr
d
H
d g

sr
s
=
gde je:
H srednja dubina [m]
d
sr
merodavni (srednji) prenik nanosa [m]
d
90
prenik zrna nanosa zastupljenosti 90% [m]
Do pokretanja nanosa dolazi kada je
kr
V V > .
Pored empirijskih izraza, u praksi se koriste i empirijski dijagrami (slika 9.30) ili podaci o
maksimalnoj dozvoljenoj brzini neobloenih kanala (tabela 9.4). Ukoliko se pomou dijagrama na
103
slici 9.30 odreuje kritina brzina u kanalu ija je dubina H
1
razliita od H=1 m vrednost treba
pomnoiti korekcionim faktorom:
6 / 1 1
) (
H
H
k =

Slika 9.30: Dijagram za odreivanje kritine brzine u vodi dubine H=1 m
Tabela 9.4: Maksimalne dozvoljene brzine u pravolinijskim neobloenim kanalima
Vrsta materijala V (m/s)
Fini pesak 0.75
Peana glina 0.75
Prainasta glina 0.90
Aluvijalna praina 1.00
Tvrda glina 1.00
Aluvijalna praina 1.50
kriljci 1.80
Sitan ljunak 1.50
Krupan ljunak 1.80
Vrlo krupan ljunak 1.70

Kritini tangencijalni napon se moe izraziti u funkciji Rejnoldsovog broja zrna nanosa:
) (Re
) (
*
2
*
f
d g
V
d g

s
=
A
=
= O
gde je:
O - ildsov broj ili bezdimenzioni tangencijalni napon
V d
*
*
Re

= - Rejnoldsov broj zrna
Zavisnost koju je eksperimentalno defisao ilds prikazana je na slici 9.31. Oblast mirovanja
nanosa ( ) 1 / >
kr
se nalazi ispod krive, dok je oblast kretanja nanosa ( ) 1 / <
kr
iznad nje.
Dijagram se moe direktno koristiti ako se za poznati prenik zrna nanosa (d
sr
) sraunaju O i
*
Re .
104

Slika 9.31: ildsov dijagram
Modifikavan ildsov dijagram. Ukoliko se umesto
*
Re uvede kao nova promenljiva
bezdimenzioni prenik zrna:
3 / 1
2 *
) (
g
d D
A
=
ildsova zavisnost se moe iskazati u sledeem obliku:
>
s <
s <
s <
s <
= O

150 056 , 0
150 20 013 , 0
20 10 04 , 0
10 4 14 , 0
4 1 24 , 0
*
*
29 , 0
*
*
1 , 0
*
*
64 , 0
*
*
1
*
D
D D
D D
D D
D D
kr

U prirodnim renim tokovima granulometrijski sastav nanosa nije uniforman. To utie na pokretanje
zrna nanosa, jer su sitnije frakcije pokrivene krupnijim, tako da je njihova pokretljivost manja nego
da su direktno izloene uticaju renog toka.
Kako se sitnije frakcije lake odnose, nastaje segregacija nanosa po krupnoi, tako da na povrini
renog korita ostaju najkrupnije frakcije. Ova pojava se naziva armiranje ili samopoploavanje
dna (slika 9.32).

Slika 9.32: Samopoploavanje renog dna
105
9.6.3 Nastanak suspenzije
Sa poveanjem brzine toka i tangencijalnog napona poveava se broj zrna nanosa koje se kreu
saltacijom. Duina skokova se poveava sve dok oblak estica ne pone da se kree u suspenziji.
Gruba procena trenutka u kome vueni nanos prelazi u drugi vid kretanja (u suspenziji) moe se
dati na osnovu krupnoe zrna. Brojni autori su u laboratorijskim uslovima ispitivali ovaj fenomen i
definisali kriterijume koji uvek imaju oblik
const
W
V
=
*

gde je:
V =
*
brzina trenja ili smiua brzina
W brzina tonjenja estice nanosa.
Na osnovu istraivanja brojnih autora, definisan je priblini kriterijum:
2 2 , 0
*
>
W
V

9.6.4 Proraun pronosa nanosa
U praksi postoji irok dijapazon zadataka u kojima je potrebno odrediti pronos nanosa u prirodnim
vodotocima sa pokretnim dnom (aluvijalnim vodotocima). To su, na primer, analize i prorauni
zasipanja akumulacija, erozije dna nizvodno od brane, lokalne erozije ili zasipanja oko regulacionih
graevina, efekata eksploatacije peska i ljunka, uticaja morfolokih promena na nivoe voda itd.
Proraun pronosa nanosa predstavlja jednu od najznaajnijih i najosetljivijih komponenti rene
hidraulike. Naime, razliite formule kojima se definie transportni kapacitet za nanos daju razliite
rezultate, a velike margine greke dovode u pitanje svrhu razvoja sloenijih modela prorauna
kojima se reavaju vani inenjerski zadaci.
Istovremeno, postoji veliki broj formula za proraun pronosa vuenog nanosa, suspendovanog
nanosa i ukupnog koritoformirajueg nanosa (total bed-material load), koje su razvijene posle
pojave prve formule Du Boys-a (1879). Sve te, potpuno razliite i uglavnom empirijske formule,
nastale su uspostavljanjem korelacija izmeu parametara kojima se opisuju svojstva fluida i
nanosa, njihovo kretanje i interakcije. I pored izuzetnih napora koji su do sada uloeni u
istraivanje parametara koji utiu na izuzetno sloen proces transporta nanosa, univerzalno
primenljiva reenja nisu naena i istraivanja se nastavljaju.
Proraun pronosa vuenog nanosa
Za proraun pronosa vuenog nanosa se koriste brojne empirijske formule, koje su izvedene skoro
iskljuivo na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja. Poznato je, naime, da su merenja kretanja
vuenog nanosa u prirodnim vodotocima optereena velikim grekama, a praktino nemogua u
periodima velikih voda, kada se jedino i pokreu znaajnije koliine nanosa. Zbog toga jedinu
podlogu za razvoj formula predstavljaju podaci laboratorijskih merenja (vrenih u kontrolisanim
uslovima, sa manje-vie jednolikim uslovima teenja), kao i odreene racionalne pretpostavke o
reimu kretanja nanosa.
U raspoloivoj svetskoj i domaoj literaturi navodi se veliki broj formula za pronos vuenog nanosa:
Meyer-Peter-Muller, Engelund-Hansen, Bagnold, Einstein, Einstein-Brown, van Rijn, Karaushev,
Shamov, Levi, Goncharov itd.
Najpoznatija je formula Majer-Peter-Milera (Meyer-Peter-Muller, skraeno MRM, 1948), koja se
uobiajeno koristi za proraun transporta nanosa na vodotocima sa ljunanim dnom. Bazira se na
kritinom tangencijalnom naponu:
106
047 , 0
) (
~ ~

const
d g

s
kr

gde je:
s
gustina nanosa = 2650 [kg/m
3
]
- gustina vode, [kg/m
3
]
g gravitaciono ubrzanje [m/s
2
]
d srednji prenik zrna nanosa [m]
Autori su merenjima uspostavili sledeu linearnu zavisnost izmeu intenziteta transporta u i
ildsovog broja O:
3 / 2
25 , 0 047 , 0 u + = O
gde je 0,047 odseak na ordinati O, a=0,25 nagib prave.
Ukoliko se na vodotoku izvri dovoljan broj merenja, mogue je uspostaviti slinu linearnu
zavisnost, koja je prilagoena tom vodotoku.
Gornja jednaina se transformie u izraz za jedinini pronos vuenog nanosa q
v
[kg/ms]:
2 / 3
0
) (
kr mp v
C q =
gde je:
t
kr
kritini tangencijalni napon
t
0
tangencijalni napon koji se rauna iz izraza:
J H g
Q
Q
n
n
s r

|
|
.
|
\
|
|
.
|
\
|
=
2 / 3
0

gde je:
n
r
koeficijent rapavosti koji zavisi od krupnih zrna nanosa:
26
6 / 1
90
d
n
r
=
n koeficijent rapavosti po Maningu
Q
s
deo protoka koji utie na transport nanosa
H srednja dubina ili hidrauliki radijus
J pad linije nivoa.
Konstanta C
mp
se rauna iz:
) (
2 / 3

g
a
C
s
s
mp
=

Ukupan pronos vuenog nanosa kroz popreni presek [kg/s]:
G
v
= q
v
B
v

gde je B
v
- irina pojasa u kome se kree vueni nanos zavisi od hidroloko-
hidraulikih uslova. Priblino je jednaka irini vodnog ogledala za malu vodu.
Obrazac Gonarova je namenjen vodotocima sa sitnim peanim nanosom, krupnoe ispod 1,5
mm, a zasniva se na kritinoj brzini pri kojoj dolazi do kretanja nanosa. Jedinini pronos nanosa q
v

[kg/ms] se rauna na osnovu sledee jednaine:
(
(
|
|
.
|
\
|
+ = 1 ) 1 ( ) 1 ( 2
3
kr kr
kr s v
V
V
V
V
V d q
gde koeficijent o zavisi od krupnoe nanosa:

107
d
50
(mm) 0.1 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.5
o 7.30 3.25 2.09 1.67 1.42 1.25 1.15 1.02

Proraun pronosa suspendovanog nanosa
Za razliku od isto empirijskog pristupa u sluaju vuenog nanosa, prouavanje suspendovanog
nanosa se bazira na teoriji turbulencije i pouzdanim merenjima u laboratoriji i u prirodi.
Ukoliko se usvoji da raspored brzine ima oblik logaritamske funkcije, raspored koncentracije
suspendovanog nanosa (slika 9.33) se moe odrediti na osnovu sledee jednaine Rausa:
*
) (
) (
Z
a
a H
a
z
z H
C
z C
=
gde je:
z rastojanje od dna
a referntno rastojanje od dna (priblino 0,01 N - 0,05N).
N dubina vode
dok se bezdimenzioni eksponent naziva suspenzioni broj i rauna iz:
*
*
V
W
Z

=
Moe se usvojiti da je koeficijent |~1, k=0.2 do 0.4.

Slika 9.33: Raspored koncentracije suspendovanog nanosa
Jedinini pronos suspendovanog nanosa se moe dobiti integracijom po dubini toka:
( ) ( )
}
=
H
a
s
dz z V z C q
Ukupni pronos nanosa se dobija integracijom jedininog pronosa po irini korita.
Formulom Rosinski-Kuzmin se odreuje transportni kapacitet vodotoka za suspendovani nanos
odnosno najvea koliina nanosa koju vodotok moe proneti u datim uslovima:
|
|
.
|
\
|
=
W R
V
C
3

gde je q parametar [kgs
2
/m
4
] koji se odreuje tariranjem na osnovu podataka merenja.
Teorijski su definisane dve vrednosti:
q= 0,024 (vrednost iznad koje poinje taloenje) i
q= 0,001 (vrednost ispod poinje erozija)
V srednja profilska brzina [m/s]
R hidrauliki radijus [m]
W srednja hidraulika krupnoa nanosa [m/s]
108
Pronos suspendovanog nanosa (P
s
) se rauna mnoenjem koncentracije suspendovanog nanosa
(C) i protoka (Q):
Q C P
s
=
Proraun pronosa ukupnog koritoformirajueg nanosa
Ranije je uobiajena praksa bila da se odvojeno raunaju koliine vuenog i suspendovanog
nanosa. Meutim, u novije vreme koriste se i formule za proraun "ukupnog nanosa" odnosno
ukupne koliine nanosa koji uestvuje u morfolokim procesima ("koritoformirajui" nanos).
Za proraun pronosa ukupnog nanosa, odnosno sume vuenog i suspendovanog nanosa, takoe
se koriste brojne formule: Einstein, Toffaleti, Engelund-Hansen, Ackers-White, Yang, Brownlie,
van Rijn.
U ovoj vrsti formula se koliina suspendovanog nanosa dobija integracijom koncentracije po
vertikali, s tim to se koncentracija pri dnu toka odreuje na bazi pronosa vuenog nanosa. One su
u potpunosti empirijskog karaktera, iako se u njihovom razvoju polazi od odreenih teorijskih
postavki. Takoe, postoji nekoliko formula za proraun ukupnog nanosa, koje su razvijene
primenom regresione analize na velike baze podataka: Karim-Kennedy, Yang.
U program HEC-RAS ugraene su formule Ackers-White, Engelund-Hansen, Laursen-Copeland,
Meyer Peter Muller, Toffaleti, Yang, Wilcock, koje se standardno koriste u USA i Evropi. Korisniku
programa se preputa da odlui koju e izabrati, u skladu sa raspoloivim podacima (tabela 9.5) i
tipom vodotoka.
Tabela 9.5: Pregled potrebnih ulaznih podataka za primenu formula za proraun pronosa nanosa

U nastavku su, kao primer, date formula van Rijn-a za odreivanje jedininog pronosa vuenog
nanosa (q
v
) i jedininog pronosa suspendovanog nanosa (q
s
).
mm d mm
d
H
d V
mm d mm
D
H
d V
g S d D
D
H
d
d g
V V
H V
q
H
d
d g
V V
H V
q
cr
cr
cr s
cr b
2 5 . 0 )
3
12
log( ) ( 5 . 8
5 . 0 1 . 0 )
3
12
log( ) ( 19 . 0
) / ) 1 ((
) (
) (
012 . 0
) (
005 . 0
50
90
6 . 0
50
50
90
1 . 0
50
3 / 1 2
50 *
6 . 0
*
50
4 . 2
5 . 0
50
2 . 1
50
4 . 2
5 . 0
50
< < =
< < =
=
|
.
|
\
|
|
|
.
|
\
|
A

=
|
.
|
\
|
|
|
.
|
\
|
A

=

Autor Godina
Karakteristike
nanosa
Karakteristike
fluida
Karakteristike
toka
Zavisno
promenljiva
Ackers-White 1973 d
35
,
s
, V, H, u
*
(ili J) q
t

Einstein-Brown 1950 d
50
,
s
, u
*b
(ili R
b
i J) q
B

Engelund-Fredsoe 1976 d
50
,
s
, V, H, J q
S
i q
B

Engelund-Hansen 1976 d
50
,
s
V, u
*
(ili R i J) q
t

Inglis-Lacey 1968 d
50
,
s
, V, H q
t

Karim-Kennedy 1981 d
50
,
s
, H, q, J q
t

Meyer-Peter-Muller 1948 d
90
, d
si
,
s
, p
i
, V, u
*b
(ili R
b
i J) q
B

van Rijn 1984 d
16
,d
50
,d
84
,d
90
,
s
, V, H, J q
S
i q
B

Schoklitch d
si
, p
i
- q, J q
B
Toffaleti 1969 d
65
,
s
, d
si
, p
i
, , T V, H, J q
S
i q
B

Yang 1976 d
50
,
s
, V, H, J q
t
109
Zakljuna razmatranja
Kada se javi potreba da se praktino primeni neka formula, istraiva/projektant se suoava sa
brojnim teorijama o transportu nanosa, od kojih je svaku pojedinano razvio kompetentan autor, ali
esto na bazi ogranienog obima podataka. Postavlja se pitanje: Koja formula za pronos nanosa bi
najvie odgovarala konkretnim uslovima na posmatranom sektoru vodotoka?
Iako se u literaturi moe nai prikaz veoma velikog broja formula za odreivanje pronosa nanosa,
uporedne analize formula su relativno retke. U veini uporednih analiza ispitivana je tanost
formula na osnovu odreene baze podataka laboratorijskih i terenskih merenja, uglavnom bez
davanja detaljnih informacija o izmerenim hidraulikim parametrima i karakteristikama nanosa.
Rezultati uporednih analiza pokazuju da formule daju izuzetno velike razlike u odnosu na merene
vrednosti, to je ilustrovano na slikama 9.34 i 9.35. Vidi se da u nekim sluajevima raunske
vrednosti odstupaju 10 puta od merenih.

Slika 9.34: Pronos nanosa u funkciji protoka vode na osnovu merenja i prorauna
110

Slika 9.35: Uporeenje merenog i raunatog pronosa nanosa
Najbolji nain za izbor odgovarajue formule je sledei:
- odrediti koja se vrsta podataka moe obezbediti terenskim merenjima u okviru
predvienog vremena, sredstava i drugih ogranienja;
- pregledati sve raspoloive formule i izabrati formule sa nezavisnim promenljivima koje se
mogu odrediti u okviru planiranog obima terenskih merenja;
- uporediti stanje na terenu i ogranienja razmatranih formula. Ako se u datim uslovima
moe koristiti vie formula, posle njihove primene treba uporediti rezultate;
- posle uporeenja sa terenskim merenjima pronosa nanosa odluiti koja formula daje
najbolje rezultate i nju primeniti za proraun pronosa nanosa u drugaijim uslovima, kada
nije mogue izvriti merenja.
9.7 DEFORMACIJA RENOG KORITA
Kada se poremeti prirodna ravnotea hidraulikog reima i reima nanosa vodotoka regulacionim
radovima ili izgradnjom objekata u renom koritu, dolazi do deformacije korita (erozije ili zasipanja
dna) ili promene poloaja korita u planu.
9.7.1 Opta deformacija
Opta deformacija je posledica uzajamnog dejstva renog toka i renog korita na duoj renoj
deonici. Analiza opte deformacije se sastoji u proceni prosenih promena koje e se desiti u
vodotoku usled izmene reima nanosa ili regulacionih radova. Najei primeri su:
- Analiza erozije korita izazvane prolaskom poplavnog talasa
- Prognoza erozije nizvodno od brane
- Prognoza zasipanja akumulacije
- Analiza deformacije korita u zoni ua
- Planiranje bagerskih radova i prognoza efekata ovih radova
- Analiza deformacije korita usled mostovskih suenja.
111
Za analizu fenomena opte deformacije se najee koriste matematiki modeli. Matematiki
modeli su bazirani na reavanju osnovnih jednaina mehanike fluida koje opisuju kretanje
meavine vode i nanosa iznad pokretnog renog dna i pomonih jednaina kojima se opisuje
kretanje nanosa. Posle definisanja poetnih i graninih uslova, sistem jednaina se reava
primenom odgovarajuih numerikih metoda i uz odreene pretpostavke i uproenja.
ematizacija procesa je prikazana na slici 9.36.

Slika 9.36: ema prorauna opte deformacije korita (primer zasipanja akumulacije)
Na osnovu bilansa nanosa na jednoj deonici rauna se promena kote dna u odreenom periodu
vremena:
t
g x
q q
z
s i
i b i s
i
A
A
A A
= A
U novijoj svetskoj literaturi se moe nai opis velikog broja matematikih modela opte deformacije
(posebno za prognozu zasipanja akumulacija), koji se razlikuju po primenjenim formulama za
proraun pronosa nanosa, pretpostavkama i empirijskim koeficijentima, numerikim metodama itd.

Savremeni matematiki modeli zasipanja akumulacija ukljuuju modele za strujanje vode,
transport vuenog nanosa, transport nanosa u suspenziji, razmenu nanosa izmeu ova dva
razliita transportna mehanizma, kao i deformaciju (zasipanje ili eroziju) renog korita.
Kompletna oblast strujanja i transporta nanosa deli se na aktivni sloj pri dnu korita i suspenziju
iznad njega. Aktivni sloj predstavljaju estice koje se kreu kao vueni nanos, kao i estice na dnu i
neposredno ispod povrine dna, koje su direktno izloene vodenoj struji. U modelu se prirodna
meavina nanosa deli na pogodan broj frakcija, pa se posebno modelira ponaanje svake frakcije.
Ovakav pristup ostavlja mogunost da se svaka frakcija, zavisno veliine estica i lokalnih
hidraulikih uslova, kree bilo kao vueni nanos, kao suspendovani nanos ili da miruje.
Kompletan sistem jednaina za nanos, zasnovan na prethodnim principima, na odgovarajui nain
opisuje ponaanje meavine razliitih frakcija i omoguava da se modeliraju prirodne pojave kao
to su samopoploavanje renog korita ili selektivno deponovanje (tzv. hidrauliko sortiranje)
estica razliitih veliina na razliitim lokacijama u akumulaciji. U sluaju degradacije (erozije)
renog korita, model omoguava da se simulira razmena materijala izmeu aktivnog sloja i nanosa
u slojevima ispod povrine renog dna. U sluaju agradacije (zasipanja), mogue je modelirati
formiranje slojeva razliitih karakteristika.
Kao rezultat modeliranja dobijaju se, pored uobiajenih veliina kojima se opisuje teenje vode u
akumulaciji, i ukupna (kumulativna) deformacija renog korita, koncentracije suspendovanog
nanosa za svaku od izabranih frakcija, kao i procenti svih frakcija u aktivnom sloju tj. na renom
dnu i u slojevima ispod povrine dna. Iz ovakvih rezultata se lako generiu ostale veliine kao to
su ukupna koncentracija suspendovanog nanosa, pronos suspendovanog nanosa (ukupan ili po
frakcijama), pronos vuenog nanosa (ukupan ili po frakcijama), itd.
Matematike modele za prognozu deformacije korita mogu koristiti samo obueni specijalisti, a oni
zahtevaju veliki obim razliitih ulaznih podataka.

112
Opta deformacija renog korita u zoni mostovskog suenja
Opta deformacija korita je posledica smanjenog proticajnog profila za velike vode usled
mostovskog suenja. Smanjenje proticajnog profila dovodi do poveanja prosene brzine i vune
sile toka u suenju, tako da dolazi do erozije (vie nanosa se pokree nego to dolazi). Proces
erozije se odvija sve dok se ne uspostavi novo ravnoteno stanje (koliina nanosa koji ulazi u
deonicu izjednai sa izlaznim koliinama).
Ovaj vid opte deformacije pokazuje cikline promene erozija je izraena tokom velikih voda, dok
se korito zasipa u periodu malih voda.
Generalno, sledei faktori izazivaju optu deformaciju u zoni mostovskog suenja (slika 9.37):
- oslonci mosta ulaze u korito,
- stubovi blokiraju veliki deo proticajnog profila,
- prilazi zatvaraju korito za veliku vodu.
Proraun opte erozije zavisi da li se ona odvija u uslovima iste vode (odnosno bez nanosa) ili
postoji kretanje nanosa. Uslovi iste vode postoje ukoliko je u koritu vrlo krupan nanos ili je dolo
do samopoploavanja dna.

Slika 9.37: Erozija renog korita u zoni mosta
Opta erozija korita u kome se odvija transport nanosa, to je najei sluaj u prirodnim
vodotocima, rauna se na osnovu sledeih jednaina:
o s
h h h =
2

1
2
1
7 / 6
2
1
1 2
k
B
B
Q
Q
h h
|
|
.
|
\
|
|
|
.
|
\
|
=
gde je:
h
s
= produbljenje korita (m)
h
o
= srednja dubina toka pre izgradnje mosta (m)
h
l
= srednja dubina toka u osnovnom koritu, uzvodno od suenja (m)
h
2
= srednja dubina toka u suenju (m)
Q
1
= protok u osnovnom koritu uzvodno od suenja (m
3
/s)
Q
2
= protok u suenju (m
3
/s)
B
l
= irina dna uzvodno od suenja (m)
B
2
= irina dna u suenju, umanjena za irinu stubova (m)
k
1
= eksponent dat u tabeli 9.6.

113
Tabela 9.6: Vrednosti eksponenta k
1
V
*
/W k1 Vid transporta nanosa
< 0.5 0.59 Uglavnom vueni nanos
0.5 to 2.0 0.64 Neto suspendovanog nanosa
> 2.0 0.69 Uglavnom suspendovani nanos
gde je:
V
*
- brzina trenja na uzvodnom profilu (m/s)
J gh V
1 *
=
W - hidraulika krupnoa nanosa u dnu (m/s)
J - pad linije energije u osnovnom koritu (-).
9.7.2 Lokalna deformacija
Lokalna deformacija je posledica naglog poremeaja polja brzina, koji je koncentrisan na jednom
lokalitetu. To su najee:
- lokaliteti sa nepovoljnim morfolokim karakteristikama renog korita (na pr. otra krivina,
suenje korita)
- regulacione graevine (naperi, pragovi, pregrade)
- objekti u koritu (mostovski stubovi, vodozahvati, ispusti).
U zoni objekata je strujno polje izrazito prostorno, pa se koriste priblini hidrauliki prorauni ili
fiziki model.

Lokalna deformacija renog korita u zoni mostovskih stubova
U graevinskoj praksi se esto sree potreba da se sprei ruenje mostova iji su temelji
potokopani lokalnom erozijom renog dna. Primeri stubova ugronjnih erozijom su dati na slici
9.38.

Slika 9.38: Lokalna erozija oko mostovskih stubova
Dubina lokalne erozije se meri na hidraulikim modelima sa pokretnim dnom (slika 9.39), kako bi
se prouio mehanizam erozije i definisao izraz za odreivanje maksimalne dubine erozije. U novije
vreme se za proraune koriste i raunski modeli (slika 9.40).
114

Slika 9.39: Model sa pokretnim dnom za
ispitivanje erozije oko mostovskog stuba
Slika 9.40: Rezultati numerikog modela defomacije
Istraivanja su pokazala da je lokalna erozija posledica sloenog vrtlonog strujanja oko stuba
(slika 9.41), koji ima oblik potkovice. Eroziona jama brzo raste do odreene ravnotene dubine,
koja zavisi od uslova u kojima se proces odvija:
- ako se odvija u uslovima iste vode (odnosno ako nema kretanja nanosa u vodotoku),
jama kontinuirano raste dokle god postoje uslovi za izbacivanje nanosa iz nje,
- ako se odvija u uslovima pokretnog dna, rast jame je sporiji, a ravnotena dubina se
postie kada se izladnae ulaz i izlaz nanosa iz jame.

Slika 9.41: Vrtlog u obliku potkovice se stvara pri opstrujavanju mostovskog stuba
Proraun dubine lokalne erozije oko mostovskog stuba uzima u obzir: dimenzije i oblik stuba,
njegov poloaj u odnosu na tok i hidraulike karakteristike toka. U literaturi postoji veliki broj
empirijskih obrazaca za proraun lokalne deformacije oko mostovskih stubova. Najpoznatiji
obrazac, koji je godinama potvrivan u svetskoj praksi, je obrazac CSU (Colorado State
University):
43 , 0
65 , 0
2 1
2 Fr
h
b
K K
h
h
s e
|
.
|
\
|
=
gde je:
h
e
najvea eroziona dubina u odnosu na referentno dno korita,
h lokalna dubina u neporemeenom strujnom polju uzvodno od stuba,
b
s
irina stuba [m],
Fr= V/(g h)
1/2
lokalni Frudov broj,
V brzina toka osrednjena po dubini h [m/s],
g gravitaciono ubrzanje,
K
1
koeficijent koji odraava uticaj oblika stuba (uglavnom je K
1
=1)
K
2
koeficijent koji odraava uticaj napadnog ugla pod kojim tok deluje na stub (ako su osovina
stuba i pravac toka isti K
2
=1, a vrednost koeficijenta ide i do 5, ako je ugao 90
o
).
115
Za proraun lokalne erozije merodavni protok je onaj koji potpuno ispunjava osnovno korito.

Lokalna deformacija renog korita u zoni poprenih graevina
Lokalna erozija se javlja u zoni poprenih graevina, kao to su oporci mosta, naperi, prilazne
mostovske konstrukcije itd. Strujno polje koje dovodi do erozije je ilustrovano slikom 9.42, a
posledice slikom 9.43.

Slika 9.42: Opstrujavanje poprene graevine Slika 9.43: Lokalna erozija kod poprene graevine
Konana dubina erozione jame se moe proceniti na osnovu izraza:
25 4
25
3 / 1
3 / 1
5 / 2
2
> =
< |
.
|
\
|
=
h
L
Fr
h
h
h
L
Fr
h
L
C
h
h
e e
e e e

gde je Le duina poprenog objekta u renom koritu; C
2
=1,1 ako su stranice zakoene, C
2
=2,15
ako su vertikalne.
9.8 OSVRT NA PROBLEME VEZANE ZA NANOS
9.8.1 Zasipanje akumulacija
Dugorono posmatrano, u prirodnom renom toku postoji veoma osetljiva dinamika ravnotea
izmeu protoka, brzina i dubina vode, koncentracije i krupnoe nanosa, morfolokih karakteristika
vodotoka (oblik i dimenzije poprenog profila, pad dna, oblik trase) i hidraulikih otpora.
Izgradnja brane sa akumulacijom izaziva poremeaj dinamike ravnotee u kojoj se nalazi prirodni
vodotok, sa efektima koji se oseaju u prostoru akumulacije i propagiraju uzvodno i nizvodno od
profila brane.
Pored nanosa sa sliva, u jezero dospevaju i izvesne koliine nanosa koje nastaju kao posledica
procesa litoralne abrazije - erozije obala jezera usled dejstva talasa (od vetra ili plovila) ili promena
nivoa vode u akumulaciji.
U zoni prostiranja uspora od brane i u prostoru same akumulacije odvija se proces taloenja
nanosa. Poloaj i oblik nanosnih naslaga u odreenoj akumulaciji zavise od vie razliitih faktora:
veliine, oblika i pada dna akumulacije; izvora, koliina i karakteristika nanosa (krupnoa, mineralni
sastav, hemijsko-bioloki procesi koji dovode do flokulacije estica i dr.); reima rada akumulacije;
veliine, uestalosti i redosleda pojavljivanja poplavnih talasa; pojave konsolidacije naslaga pod
uticajem hemijskih i biolokih procesa; prisustva vegetacije; karakteristika ispusnih objekata na
brani (vrsta i poloaj ispusta); drugih karakteristika akumulacije.
Snimanja stanja dna postojeih akumulacija su pokazala da se u jednom jezeru najee javlja
vie tipova nanosnih naslaga. Krupne frakcije nanosa se najee zadravaju na uzvodnom kraju,
116
formirajui deltu, dok se finije estice nanosa kreu i u prostoru akumulacije i taloe u znatno irem
prostoru. Najee se najsitnije estice nanosa taloe tek u najdubljim delovima akumulacije ili, u
sluaju vrlo finog nanosa, ostaju u suspenziji i prelaze preko objekta.
Istaloavanje nanosa u akumulaciji ima brojne nepovoljne posledice, kao to su: smanjenje korisne
zapremine, nastanak sprudova koji ometaju plovidbu ili umanjuju estetske kvalitete akumulacije,
zamuljenje i pogoranje kvaliteta vode, i dr.
U sluaju nekih akumulacija, proces taloenja je tako intenzivan da se korisna zapremina
akumulacije veoma brzo gubi. Trokovi stalnog uklanjanja nanosa mogu biti tako veliki da se
dovodi u pitanje ekonomska opravdanost iskoriavanja objekta. ak i ako proces nije intenzivan,
taloenje nanosa u akumulaciji predstavlja problem za njene korisnike, jer nanosne naslage mogu
da ometaju ili onemogue funkcionisanje objekata u akumulaciji.
U sluaju akumulacija sa hidroenergetskom namenom, smanjenje korisne zapremine predstavlja
veliki problem. Zbog smanjenja zapremine akumulacije mora se promeniti reim rada
hidroelektrane, uz smanjenje energetske proizvodnje, a redukuje se i proizvodnja postrojenja
tokom kritinih perioda - kada je potronja velika, a dotok u akumulaciju nedovoljan. Pored toga,
nanosne naslage mogu da ugroze sigurnost i funkcije brane i hidroelektrane. Najpre, postoji
mogunost da istaloeni reni nanos, zatvori ulaz u evakuacione organe (ispuste) na brani ili ulaze
u turbine. Oteenja turbina, usled abrazivnog dejstva nanosnih estica, takoe su nepovoljna
pojava koja se esto javlja.
U akumulaciji se zadravaju skoro sve frakcije nanosa, tako da se iz nje isputa relativno ista
voda. Isputanje vode neoptereene nanosom kroz ispuste, turbine ili preko preliva, dovodi do
poremeaja prirodnog kvazi-ravnotenog reima vodotoka na sektoru nizvodno od akumulacije.
Naime, s obzirom da u vodotoku postoji viak energije, jer nije zadovoljen njegov transportni
kapacitet za nanos, dolazi do pokretanja estica nanosa iz renog dna. Rezultat je pojava erozije
renog dna, koja postepeno napreduje u nizvodnom pravcu, prolazei kroz vie faza.
Tokom procesa degradacije korita, finije estice nanosa e se pokretati pre nego krupne. Stoga e
dno biti pokriveno sve krupnijim nanosom, koji e se sve sporije kretati, dok na kraju kretanje ne
prestane (efekat "samopoploavanja" renog dna).
Erozija dna poinje da napreduje od profila brane u nizvodnom smeru. Naime, kako se na jednoj
deonici zavri proces samopoploavanja, proces erozije se pomera na nizvodnu deonicu, itd.
Postepeno se, meutim, postie relativna ravnotea renog dna, jer se, usled erozije, smanjuje
pad dna, to doprinosi smanjenju brzina i usporavanju procesa degradacije korita. Uslovi za
pokretanje krupnog ljunka i oblutaka javljae se samo u ekstremnim hidrolokim uslovima,
odnosno u pikovima poplavnih talasa, koje mnoge akumulacije u velikoj meri transformiu i
ublaavaju.
Proces erozije renog dna na potezu nizvodno od brane povoljan je za energetsku proizvodnju, jer
se sniava donja voda hidroenergetskog objekta. Meutim, erozija ima i mnogobrojne negativne
posledice: dolazi do ruenja obala, potkopavanja obaloutvrda i drugih regulacionih objekata,
ugroeni su mostovski stubovi i oslonci, a moe ak biti ugroena i stabilnost same brane.
Uzvodno od akumulacije se reni nanos najpre delimino zadrava u zoni isklinjavanja uspora od
akumulacije, u kojoj su smanjene brzine toka i transportne sposobnosti za nanos u odnosu na
prirodan reni tok. Nanosne naslage u ovoj zoni postepeno rastu u uzvodnom pravcu, sve dok se
ne dostigne novo ravnoteno stanje. Ovaj proces ima vie nepovoljnih posledica: grananje toka,
dopunski uspor, potapanje priobalnih povrina i povienje nivoa podzemnih voda. Nanos koji se u
ovoj zoni taloi u periodima u kojima se odravaju visoki nivoi u akumulaciji spirae se kada se u
akumulaciji obori nivo.
Do pojave dopunskog uspora (povienje nivoa vode za isti protok) dolazi zbog smanjenja propusne
moi korita, koje je posledica istaloavanja nanosa. Dopunski uspor, koji se javlja i u plitkim i u
dubokim akumulacijama, moe dostii znaajnu veliinu tokom veka korienja akumulacije.
Najopasniji je dodatni uspor pri velikim vodama, jer smanjuje stepen zatite od poplava.
Razvoj procesa zasipanja jedne akumulacije se odvija u etiri faze, koje su ilustrovane na slici
9.44:
117
I faza: Prirodni reim. U ovoj fazi se vodotok nalazi u stanju dinamike ravnotee. Na deonici
budue akumulacije postoji ravnotea izmeu ulaznih i izlaznih koliina nanosa, koje se ne
razlikuju bitno po osnovnim fizikim karakteristikama. Pri malim vodama se nanos istaloava na
renom dnu, a pri velikim vodama dolazi do njegovog pokretanja i odnoenja.
II faza: Smanjenje zapremine. Izgradnjom brane su hidrauliki uslovi u vodotoku sasvim
izmenjeni. Akumulacioni prostor se postepeno zasipa nanosom razliite krupnoe. Krupniji nanos
se zadrava na uzvodnom kraju akumulacije, u obliku delte, dok se sitnije frakcije taloe
nizvodnije.
III faza: Kvazi-ravnotea. Uspostavljena je ravnotea izmeu ulaznih i izlaznih koliina
suspendovanog nanosa, ali se krupnije frakcije vuenog nanosa i dalje zadravaju u prostoru
akumulacije. U ovoj fazi nanos zauzima najvei deo akumulacionog prostora. Akumulacija je sada
plitka, pa se u njoj pri prolazu velikih voda javljaju znaajne brzine toka. U malovodnim periodima
se i dalje sve frakcije nanosa istaloavaju u akumulaciji. Velike vode, meutim, spiraju velike
koliine finog nanosa iz prostora akumulacije. Zona delte se stalno pomera nizvodno ka profilu
brane.
IV faza: Ravnotea. Ulaz i izlaz nanosa su (skoro) u ravnotei. Naslage krupnog materijala su
stigle do brane. I u ovoj fazi e se nanos zadravati u prostoru akumulacije, ali e pri velikim
vodama dolaziti do pokretanja svih frakcija nanosa (osim najkrupnijih). S obzirom da reni nanos
obino sadri mali procenat vrlo krupnih frakcija, vremenski period izmeu faza III i IV e biti
daleko dui nego izmeu faza II i III.
Tradicionalni inenjerski stav je da se vek korienja akumulacije zavrava na kraju II faze,
odnosno u momentu kada se zbog problema nanosa akumulacija vie ne moe koristiti u skladu sa
projektovanom namenom.
Veina postojeih akumulacija je sada u II fazi, pri emu proces zasipanja nanosom jo ne
ugroava funkcije akumulacije. Neke starije akumulacije, na kojima je proces zasipanja nanosom
odmakao, i dalje se koriste u maksimalno moguoj meri. Korisnici trae naine da produe vek
korienja akumulacije, pokuavajui da uspostave ravnoteu izmeu ulaza i izlaza nanosa, uz
istovremeno postizanje zadovoljavajuih ekonomskih efekata. Zbog toga se moe rei da se "ivot"
jedne akumulacije ne zavrava kada je ona u velikoj meri zasuta nanosom.
118

Slika 9.44: Faze zasipanja akumulacija
Postoji odreena srazmera izmeu zapremine akumulacije i veliine vodotoka i korespondentnog
sliva, koja je ilustrovana dijagramom na slici 9.45, na kome figuriu dva bezdimenzionalna
parametra:
nan
ak
dot
ak
W
W
=
W
W
= u +
gde su: W
ak
- zapremina akumulacije,
W
dot
- zapremina godinjeg dotoka vode i
W
nan
- zapremina godinjeg ulaza nanosa u akumulaciju.
Na dijagramu + - u, raspon vrednosti + je od 0.005-5, dok je dijapazon vrednosti u od 1-30.000.
Take na dijagramu reprezentuju akumulacije sa vie kontinenata (mada se u najveem broju
odnose na kineske akumulacije), pri emu je izvrena njihova kategorizacija prema psamolokom
potencijalu vodotoka (na vodotoke sa malim, srednjim i velikim transportom nanosa). Prema
119
usvojenoj klasifikaciji nae akumulacije pripadaju kategoriji vodotoka sa malim transportom nanosa
(prosena godinja koncentracija suspendovanog nanosa je manja od 1kg/m
3
). To je i razumljivo, s
obzirom na velike razlike u intenzitetu erozionih procesa i psamolokom potencijalu na evropskom
i drugim kontinentima. Na primer, kineska akumulacija Sanmenxia na utoj reci ima samo 20%
veu povrinu sliva od akumulacije HE erdap 1, ali ima ak 100 puta vei godinji ulaz nanosa.
Moe se, dakle, zakljuiti da je problem zasipanja akumulacija u naem regionu mnogo manje
izraen nego u drugim podrujima sveta. Meutim, to nikako ne znai da ovaj problem kod nas nije
ozbiljan i da ne zasluuje panju. Svaka zemlja ima specifine uslove i kriterijume, u zavisnosti od
prirodnih faktora i vodoprivrednih potencijala.
0.0 01 0. 010 0. 100 1. 000 10. 000
+ 1
10
100
1000
10000
u
C < 1 k g / m 3
1 k g / m 3 < C < 1 0 k g / m 3
C > 1 0 k g / m 3
H E " D j e r d a p I "
H E " M e d j u v r sj e "
H E " Z v o r n i k "

Slika 9.45: Korelacija u i + za akumulacije u svetu i u regionu
9.8.2 Smetnje plovidbi
Na plovnim rekama nanosne naslage stvaraju probleme plovidbi, naroito u periodu malih voda.
Ovaj problem je ilustrovan slikom 9.46, na kojoj se vidi sprud koji je velika prepreka plovidbi. Trajno
reenje problema su regulacioni radovi u osnovnom koritu, odnosno izvoenje sistema napera,
kojima se korito suava. U regulisanom-suenom koritu e brzine i vune sile biti vee, tako da se
nanos nee zaustavljati i formirati sprud.

Slika 9.46: Popreni sprud u koritu Dunava
9.8.3 Velike vode na bujinim vodotocima
Pri nailasku talasa velikih voda na bujinom vodotoku, uporedo sa izlivanjem voda iz korita javljaju
se i fenomeni vezani za nanos - bujina lava, odroni i klizita.
120
Pri velikim vodama na bujinim vodotocima mogu se pokrenuti izuzetno krupne frakcije nanosa,
to dovodi do pojave "bujine erozije" (slika 9.47).
Nanos koji nosi vodotok ostaje istaloen u poplavljenom podruju (slika 9.48) i nanosi vee tete
nego da su objekti bili poplavljeni istom vodom.

Slika 9.47: Bujina erozija
Slika 9.48: Nanos uz korito vodotoka, po prolasku
poplave
Usled naglog nadolaska velikih voda, bujini talasi imaju vrlo izraeno strmo elo ("bujina
pesnica"), koje ima veliku destruktivnu mo. elo talasa rui drvee i drvene objekte u koritu i
priobalju i zahvata sav otpad iz ovog pojasa. Usled toga, bujini talasi pronose velike mase
"plivajueg nanosa". U sluaju nailaska na usko grlo u renom koritu (prirodno suenje, mostovi sa
stubovima u koritu i dr.), dolazi do zaustavljanja i gomilanja renog i plivajueg (povrinskog)
nanosa. To prouzrokuje veliki dopunski uspor vodotoka, pri emu dolazi do njegove superpozicije
sa osnovnim talasom velikih voda. Na taj nain se uzvodno od lokacija zaguenja jo vie podie
nivo vodotoka i poveavaju razmere plavljenja. Ova pojava esto dovodi do ruenja mostovske
konstrukcije (slika 9.49).

Slika 9.49: Primeri mostova sruenih usled nagomilavanja plivajueg nanosa
9.9 BAGEROVANJE
9.9.1 Ciljevi bagerovanja
Bagerovanje je operacija uklanjanja nanosa iz renog korita. Bagerovanja iz renih korita i
akumulacionih basena spadaju u relativno este intervencije u renoj hidrotehnici. Prema
postavljenom cilju, bagerovanje se moe biti:
- Bagerovanje u cilju odravanja - izvodi se na vodotokovima radi poveanja propusne
sposobnosti ili poboljanja nautikih uslova u plovnom putu, koji su nedovoljni usled
zamuljenja korita. U ovu grupu spada i odravanje ulaza u kanale, pristanita i zimovnike,
kao i uklanjanje nanosnih naslaga iz akumulacionih basena. Uticaji ove operacije na
121
ivotnu sredinu su generalno mali i ogranieni na izvoenje samog bagerovanja ili
operaciju deponovanja, ukoliko nije mogue komercijalno iskoristiti izbagerovani materijal.
Pitanje zatite ivotne sredine dobija na znaaju ukoliko je materijal koji se bageruje
zagaen.
- Kapitalno bagerovanje - aktivnost na izvoenju hidrotehnikih novih objekata, kao to
su luke ili kanali, produbljenje postojeih plovnih puteva ili prilaznih kanala do luka.
Radovi se izvode u neporemeenom tlu, koje nije zagaeno. Uticaji na ivotnu sredinu su
ogranieni na samu zonu izvoenja radova, sa koje je postojei ekosistem uklonjen.
- Bagerovanje u cilju eksploatacije mineralnih sirovina iz podvodnih naslaga.
- Bagerovanje u cilju popravke ivotne sredine - podrazumeva uklanjanje zagaenih
sedimenata iz reka, luka itd. Moe se posmatrati kao posebna vrsta bagerovanja u cilju
odravanja. U ovom sluaju se u svim fazama rada mora voditi rauna o zatiti ivotne
sredine.
Bagerovanja mogu imati dugoroni karakter, sa periodinim ponavljanjem operacija, ili, kratkoroni
karakter, sa jednokratnim delovanjem mehanizacije.
Najei sluaj dugoronog bagerovanja je odravanje plovnog puta. Kod ostalih navedenih ciljeva
bagerovanja, operacije se izvode jednokratno ili povremeno, sa duim vremenskim
meuintervalima, u sluaju utvrene neophodnosti ovih intervencija na pojedinim sektorima
vodotoka ili akumulacija.
9.9.2 Tehnologija bagerovanja
Izbor optimalne tehnologije bagerovanja, za date lokalne uslove i karakteristike vodotoka ili
akumulacionog basena, od presudnog je znaaja za tehniku efikasnost, ekonomsku opravdanost i
integralnu realizaciju ciljeva bagerovanja. Kod izbora tehnologije bagerovanja i tipa bagera, moraju
se uzeti u obzir sledei uslovi i zahtevi:
- Tehnoloke mogunosti i ogranienja pojedinih tipova bagera, u odnosu na morfoloke
karakteristike zone bagerovanja (dubina sa koje se bageruje materijal konvencionalnom
opremom je najee ograniena na 30 m);
- Tehnoloke mogunosti i ogranienja pojedinih tipova bagera, u odnosu na geotehnike
karakteristike materijala za bagerovanje;
- Ukupna koliina nanosa koga treba ukloniti direktno utie na troak bagerovanja;
- Geometrija (poloaj i debljina) nanosnih naslaga utie na trokove bagerovanja, jer od
toga zavisi uestalost premetanja mehanizacije;
- Uinak pojedinih tipova bagera i jedinina cena bagerovanja;
- Nain odlaganja izbagerovanog materijala i udaljenost odlagalita;
- Uticaj tehnologije bagerovanja na ivotnu sredinu (posebno u sluaju kontaminiranih
sedimenata).
Postoje sledee osnovne kategorije u tehnologiji bagerovanja:
1.Klasino bagerovanje. Bageri se prema nainu na koji se materijal podie sa dna dele na:
- Mehanike bagere,
- Hidraulike bagere,
- Ostale tipove bagera.
2. Bagerovanje pomou resuspenzije materijala sa dna generisanje vetakog strujanja
iznad sedimenata (agitation dredging).
3. Specijalne tehnike za bagerovanje sa veih dubina (mlazne i vazdune pumpe).
Takoe, postoje suvozemni (klasini) i plovni bageri. Bagerovanje materijala sa spruda
suvozemnim bagerom prikazano je na slici 9.50.
122
9.9.3 Tipovi bagera
Mehaniki bageri. Postoji bezbroj varijacija kod mehanikih bagera, ali na svakom se koristi
kaika ili vedro kojim se odvaja materijal sa renog dna.
Bager vedriar (slika 9.51) je stacionarni tip plovnog bagera, koji ima beskonani lanac vedara,
vezanih za tzv. merdevine. Vedra se pune tokom rotacije, a prazne se u baru uz bager. Moe se
koristiti za iskop najrazliitijih materijala, od naslaga mulja do mekih stena, zavisno od jaine
lanca sa vedrima. Maksimalna dubina bagerovanja zavisi od veliine bagera, ali najee ne
prelazi 20 m. S druge strane, minimalna dubina vode u kojoj mogu da rade je skoro 8 m. Danas se
esto koriste za bagerovanje kontaminiranog mulja, zato to ne remete materijal na mestu iskopa.
U poreenju sa hidraulikim bagerima, produktivnost vedriara je mala. Maksimalni nedeljni uinak
je 10.000 do 100.000 m
3
zavisno od veliine, lokacije bagerovanja i materijala.
Bager grajfer koristi kaiku za iskop materijala. Kaikom se upravlja pomou kablova ili hidrauliki.
Dizalica sa kaikom moe biti montirana na pontonu, koji se stacionira na nekoj lokaciji. U tom
sluaju se bagerovani materijal tovari u bare.
Jedna ili vie dizalica sa kaikom mogu biti montirane i na samohodnom plovilu, koje eventualno
moe imati i spremite za izbagerovani materijal. U tom sluaju kapacitet bagera zavisi od
zapremine spremita (100 do oko 2.500 m
3
).
Postoji mnogo tipova grajfernih kaika (slika 9.52): otvorene, zatvorene i vododrive. Zapremina
kaike je od 1,0 do 20 m
3
, to zavisi od snage dizalice. Ne moe se precizno usmeravati, pa se
iskopom formira nepravilna linija dna. To je jednostavna i relativno jeftina maina, koja je najbolja
za iskop konsolidovanog mulja, gline i peska.
Veliki bageri se koriste za masovni iskop, a manji za specijalne namene, kao to je ienje teko
dostupnih mesta u lukama, du kejskih zidova, iskop traneja itd. Produktivnost u potpunosti zavisi
od tipa materijala. Za iskop mekih materijala koriste se vee kaike, a za konsolidovane manje.
Dubina bagerovanja zavisi samo od duine ruke. Meutim, preciznost se smanjuje sa dubinom
iskopa.
Bager sa hidraulikom rukom se postavlja na pravougaoni ponton, koji moe biti ankerisan za
reno dno ili fiksiran (na stubovima). Materijal se bageruje kaikom, ija veliina odgovara
otpornosti materijala koji se bageruje. Izbagerovani materijal se smeta u bare ili na obalu.
Generalno, postoje dva tipa bagera sa hidraulikom rukom: bager sa dubinskom kaikom i bager
sa eonom kaikom. Hidraulika ruka je efikasnija od one kojom se upravlja pomou kablova.
Veliina bagera je uslovljena veliinom kaike (0,5 do 13 m
3
). Efikasnost bagera zavisi od veliine
kaike i tvrdoe materijala.
Bageri sa eonom kaikom se najee postavljaju na preureene teretne brodove. Kaika je
vrsto privrena na reetkastu konstrukciju. Da bi se poveao kapacitet iskopa, brod bagera je
privren za dva stuba koji prenose teinu prednjeg dela broda na dno. Ovi bageri obino imaju
kaiku kapaciteta 6 9 m
3
i rade na dubini od 15 m. Uinak bagera je vrlo promenljiv, ali se obino
ostvari 30 60 ciklusa na sat. Ovaj tip bagera je snana maina koja moe odstraniti sa dna
naslage koje se sastoje od gline, jako konsolidovanog peska, vrstog materijala, kamenitog
materijala ili raspadnute stene. Takoe je pogodan za uklanjanje starih ipova, temelja, objekata iz
dna, korenja, panjeva i drugih prepreka. Prednosti ovog tipa bagera su: potrebno je manje
manevarskog prostora na mestu rada nego veini drugih bagera, iskop je precizno kontrolisan pa
su pogodni za uklanjanje materijala oko temelja i ipova, oslobaanje nasukanog broda i druge
sline operacije. Mane su sledee: (1) Vlaan, polususpendovani i finogranulisani materijal se gubi
iz kaike bagera, pa se ne preporuuje za bagerovanje zagaenog nanosa; (2) Potreban je lep za
transport materijala do deponije; (3) Produktivnost je niska u poreenju sa refulerima.
Hidrauliki bageri podiu sa dna materijal u vidu suspenzije kroz sistem cevi koje su povezane sa
centrifugalnom pumpom (slika 9.53). Koriste se razliite metode za oslobaanje materijala sa dna.
Ako materijal nije konsolidovan, dovoljno je primeniti usisavanje, dok se kod kompaktnih materijala
mora primeniti neka od mehanikih metoda ili mlaz vode za razbijanje. Hidrauliko bagerovanje je
najefikasnije u sluaju finih materijala, koji se mogu lako odrati u suspenziji. Mogu se koristiti i za
krupnije frakcije - pa ak i ljunak - uz veu snagu pumpe i bre habanje cevi i pumpe. Usisna cev
123
se sputa vertikalno u naslage, a ukoliko je potrebno koristi se mlaz vode za dekompoziciju
naslaga. Koriste se samo za iskop nevezanog materijala. Nisu pogodni za precizan rad, kada je
potrebno iskopati unapred definisani profil. Najee se koriste za eksploataciju pozajmita peska.
Podvrste bagera refulera:
- Refuler koji utovara iskopani materijal u bare. Ovaj tip transporta se koristi kada je
transportna daljina velika, tako da nije ekonomino koristiti hidrauliki transport.
- Refuler koji pumpa iskopani materijal prema obali kroz cevovod, a ako je potrebno i dalje
do mesta deponovanja ili postrojenja za preiavanje.
- Refuler za vee dubine. Ako je bager opremljen podvodnom pumpom, dubina iskopa
moe da dostigne i 80 m.
Refuleri imaju mogunost transporta iskopanog materijala plovnim cevovodom ili kombinacijom
plovnog i suvozemnog cevovoda (slika 9.54). Iskopani materijal se moe isputati direktno u vodu
ili formirane kasete, radi nasipanja terena.
Od transportne daljine zavisi da li e se za transport refulisanog materijala koristiti cevovod
(ogranienje predstavlja kapacitet montirane pumpe za pesak) ili bare. Refuleri mogu biti
specijalno projektovani za istovar u bare (slika 9.55). Uglavnom, ukoliko se materijal transportuje
cevovodom pod pritiskom uvek postoji mogunost postavljanja buster stanice neophodnog
kapaciteta iza bagera.

Slika 9.50: Suvozemni bager sa kaikom Slika 9.51: Plovni bager vedriar

Slika 9.52: Kaika bagera Slika 9.53: Bager refuler
124

Slika 9.54: Cevovod bagera refulera Slika 9.55: Deponija refulisanog materijala
Pored ovih bagera, koji se najee sreu, u svetu postoje i:
- Bager "ista" - hidrauliki usisni bager koji koristi iroku glavu za bagerovanje, sa
vodenim mlazevima. Mlazevi razbijaju i omekavaju povrinski sloj nanosa na dnu, koji se
zahvata u glavu bagera.
- Bager sa kontejnerom - refuleri ovog tipa su brodovi-samohotke, koji se najee koriste
na moru.
- Hidrauliki bager sa rotacionim sekaima - ima najiru primenu jer moe efikasno kopati i
pumpati sve tipove aluvijalnih materijala, ali i vrih materijala, kao to je glina. Osnovni
nedostatak bagera se odnosi na efekat rotacionih sekaa, koji stvaraju veliku
koncentraciju suspendovanog nanosa pri dnu (mutnu struju) i mogu imati negativne
posledice po ivotnu sredinu.
U specijalne tehnike, koje su jo u razvoju su:
- Bagerovanje pomou resuspenzije materijala sa dna, pomou vetaki generisanog
strujanja. Resuspendovani nanos se dalje transportuje prirodnim strujnim tokom, u
vodotoku ili akumulaciji. Vetako strujanje na dnu vodotoka ili akumulacije moe se
generisati na dva osnovna naina:
o radom usisnih bagera, pri emu se podiu istaloene estice nanosa i podiu u
suspenziju,
o dejstvom propelera, instaliranih na specijalno konstruisanim plovilima, kojima se
stvara vrtlono strujanje u zoni dna, u cilju resuspenzije istaloenog nanosa.
Ova tehnologija bagerovanja moe da se primeni samo ako su pogodni hidrauliki uslovi
u zoni bagerovanja (strujna slika toka i transportna sposobnost za nanos) i pogodne
karakteristike nanosa na dnu za transport u suspenziji (pesak, prainaste i glinovite
frakcije).
- Bagerovanje pomou ubrizgavanja vode se sastoji u ubrizgavanju velikih koliina vode,
pod malim pritiskom, u naslage mulja i finog peska. Na taj nain se nanos ponovo podie
u suspenziju, jer nestaje kohezija izmeu zrna nanosa. Ova meavina se kree kao
mutna struja, odnosno pod uticajem gravitacije i gustine fluida. Na ovaj nain se mogu
pokrenuti velike koliine nanosa u kratkom vremenu. U povoljnim uslovima (postoji pad
dna i nanosne naslage nisu kompaktne) moe se dostii velika produktivnost (do 1000
m
3
/h). Ova tehnika iziskuje posebne uslove pogodan sastav nanosa i topografiju korita.
9.9.4 Odlaganje izbagerovanog materijala
U optem sluaju bagerovanja, postoje tri osnovne alternative za odlaganje izbagerovanog
materijala:
- odlaganje u otvoreno vodno telo,
125
- odlaganje na ogranienoj lokaciji,
- formiranje biolokog stanita.
Mogue je da se pomou sistema hidrociklona i filtera izdvoji voda iz meavine, kako bi se
omoguio dalji suvozemni transport (kamionima) i deponovanje dalje od mesta iskopa.
U sluaju odlaganja izbagerovanog materijala na odreenim deponijama (slika 9.55), od posebnog
su znaaja izbor optimalne lokacije deponije i njeno dimenzionisanje za dugorono korienje.
Pored potrebne zapremine deponije, mora se voditi rauna i o njenim karakteristikama sa aspekta
uslova taloenja izbagerovanog nanosa. Ovaj nanos se, u veini sluajeva, transportuje
hidraulikim putem, kroz cevovode koji povezuju bagere i deponije. U hidraulikom transportu se
pronosi smea nanosa i vode (u odreenoj srazmeri). Posle ulaza ove smee na deponiju,
suspendovane estice nanosa se taloe na nain koji zavisi od zavisi od koncentracije i krupnoe
estica nanosa, ali i od geometrijskih i hidraulikih karakteristika deponije. Prostorno ograniavanje
deponije se najee postie izgradnjom obodnih nasipa. U cilju to racionalnijeg korienja
zapremine deponije, esto se primenjuje postupak eliminacije vode iz deponovane smee. Ovo se
postie izgradnjom drenae i podelom deponijskog prostora pregradama.
9.9.5 Uticaj bagerovanja i deponovanja izbagerovanih sedimenata na ivotnu sredinu
Bagerovanje iz renih korita i akumulacija moe imati vrlo veliki uticaj na ivotnu sredinu. Otuda je
neophodno da se prilikom razmatranja bagerovanja, kao mere za uklanjanje nanosnih naslaga,
uradi studija uticaja ovih aktivnosti na ivotnu sredinu. Pri tome treba imati u vidu da osobine
izbagerovanih sedimenata i kratkoroni i dugoroni fiziki i hemijski efekti izbagerovanog materijala
na mestu deponovanja mogu izazvati kontaminaciju ivotnog okruenja. Zato je potrebna procena
rizika po ivotnu sredinu, naroito u sluaju bagerovanja i deponovanja kontaminiranih
sedimenata.
Jedan od glavnih efekata bagerovanja iz renih korita i akumulacija odnosi se na poveanje
koncentracije suspendovanog nanosa i zamuenje vode. Ovaj efekat ugroava, direktno ili
indirektno, akvatini ekosistem. Efekat poveanja koncentracije suspendovanog nanosa se
reflektuje preko smanjenja dopiranja svetlosti prema dnu i snienja nivoa rastvorenog kiseonika.
Pri tome treba imati u vidu da efekat zamuenja vode zavisi u velikoj meri od tehnologije
bagerovanja. Otuda je pri izboru tehnologije bagerovanja neophodno voditi rauna i o ekolokim
uticajima poveanja koncentracije suspendovanog nanosa.
Najvei rizik po ivotnu sredinu, koji bagerovanje iz renih korita i akumulacija moe izazvati,
odnosi se na aktiviranje kontaminiranih elemenata u istaloenom nanosu na dnu. Poznato je da se
uz najsitnije estice nanosa vezuju teki metali, nutrijenti i jo neke hemijske materije zagaivai
(DDT, dieldrin i dr.). Prilikom bagerovanja sa dna, mnogi hemijski zagaivai dospevaju u vodotok
ili akumulaciju. Sa tog aspekta, posebno treba istai potencijalne negativne posledice resuspenzije
kontaminiranih estica sa dna.
Imajui u vidu sloenost uticaja hemijskih zagaivaa na akvatini ekosistem, preporuuje se
detaljno ispitivanje ovih efekata, pre poetka aktivnosti na bagerovanju iz renih korita i
akumulacija.
126
10 REGULACIONE GRAEVINE
10.1 PODELA I OSNOVNI POJMOVI
Za potrebe ureenja renog korita koriste se razliiti tipovi regulacionih graevina. Regulacione
graevine ne treba posmatrati kao pojedinane objekte, ve kao deo vodotoka koji e se posle
izvoenja radova imati promenjene karakteristike. Odgovarajuim proraunima treba predvideti
promene u vodotoku, kako bi se postigao eljeni krajnji cilj regulacije.
Izbor tipa regulacionih graevina zavisi od cilja regulacionih radova, koji moe biti:
- Poveanje erozije korita i njegovo produbljivanje
- Omoguavanje protoka vode i pronosa nanosa bez smetnji
- Smanjenje erozije obale
- Izazivanje taloenja nanosa na odreenim mestima
- Poveanje protonosti korita
- Kombinacija prethodnih namena.
Do osnovnih dimenzija i dispozicije regulacionih graevina dolazi se kroz hidraulike i morfoloke
analize.
Izbor optimalne konstrukcije graevina se zasniva na tehno-ekonomskoj analizi kotanja radova
(slika 10.1) u kojoj se uporeuju trokovi izvoenja i odravanja u periodu eksploatacije objekta.

Slika 10.1: Tehno-ekonomska analiza varijantnih reenja
Graevine za ureenje vodotoka su skupe, zbog velikog obima radova i specifinih uslova njihovog
izvoenja. Stoga se trae jeftina tehnika reenja i to u dva smera:
1. Koriste se uglavnom prirodni materijali kojih ima u blizini gradilita,
2. Koristi se sposobnost vodotoka da sam formira svoje korito. To znai da se manjim
zahvatima usmerava tok vode tako da erodira deo korita koji je potrebno produbiti (ili
proiriti), odnosno usporava tok na onim mestima gde je potrebno da se korito zaspe
nanosom vodotoka.
Konstrukcije regulacionih graevina su jednostavne. Meutim izbor tipa, raspored graevina u
prostoru i njihovo oblikovanje predstavlja sloen inenjerski zadatak.
Posle izvoenja regulacionih objekata, neophodno je njihovo kontinuirano odravanje u
funkcionalnom stanju. Odravanje svake vrste objekata i radova ima svoje specifinosti.
Specifinost regulacionih graevina lei u injenici da se deo objekta treba izvoditi u tekuoj vodi
(jedino je kod malih vodotoka mogue privremeno skrenuti tok i izvoditi radove u suvom). U sluaju
127
regulacionih zahvata na rekama to nije mogue, ve se moraju koristiti polufabrikati koji se kao
elementi ugrauju na projektovanu poziciju u vodi.
Relativno je veliki broj tipova regulacionih graevina proizaao iz razliitih potreba za ureenje
vodotoka i razliitih uslova u kojima se izvode graevine.
Podela najee korienih tipova regulacionih graevina data je na slici 10.2.

Slika 10.2: Podela regulacionih graevina
10.2 REGULACIONE GRAEVINE VAN RENOG KORITA
10.2.1 Nasip
Podela i osnovne karakteristike
Nasipi su najznaajnije regulacione graevine. To su veliki zemljani objekti koji se grade van
osnovnog korita. Njima se korito za veliku vodu suava i tako spreava plavljenje ireg priobalja u
kome su izgraena naselja, industrija ili je ureeno poljoprivredno zemljite.
Pri projektovanju nasipa potrebno je definisati:
- trasu nasipa,
- dimenzije (visina krune, irina krune, nagib kosina, poloaj i irina bankina i berme)
- karakteristike konstrukcije (materijali, slojevi, debljina slojeva)
- materijal za izgradnju nasipa (pesak, ljunak, glina, humus), koji se uzima iz pozajmita u
neposrednoj blizini nasipa, kako bi se smanjili transportni trokovi.
Nasipi se po visini dimenzioniu tako da spree izlivanje merodavne velike vode, iji se povratni
period (odnosno verovatnoa pojave) bira u zavisnosti od vrednosti branjenog podruja odnosno
teta koje bi nastale pri plavljenju. Za to se u projektu koristi tehno-ekonomska analiza. Naime,
zatita od izlivanja velikih voda koje se retko javljaju zahteva vee investicije i vie trokove
odravanja (vee su dimenzije nasipa), ali su tete od plavljenja manje.
Podela nasipa po nameni (slika 10.3) je sledea:
128
- Glavni nasip (slika 10.4) su objekti vee duine, koji brane veliko podruje u zaleu od
izabrane merodavne velike vode koja se karakterie verovatnoom pojave p(%) ili
povratnim periodom javljanja T (godina) gde je:
p
1
T =
Primer: T=100 p=0,01=1%
Izgradnja nasipa dovodi do izmena reima velikih voda na duem potezu vodotoka,
uzvodno i nizvodno od objekta. Uzvodno se poviava nivo velike vode (uspor), jer je na
potezu nasipa smanjen proticajni profil izgradnjom nasipa. Nizvodno se poplavni talas
ubrzava usled koncentracije toka u manjem prostoru, to znai da se pik poplavnog
talasa javlja za krae vreme.
- Letnji nasip (slika 10.5) se gradi izmeu renog korita i glavnog nasipa, ukoliko je u
inundacijama poljoprivredno zemljite. Ovaj nasip titi deo inundacije sa poljoprivrednim
zemljitem od velike vode koja se moe javiti tokom vegetacionog perioda. Ima znatno
manje dimenzije nego glavni nasip. Nivo merodavne velike vode, koja se obino javlja u
vanvegetacionom periodu, vii je od krune letnjeg nasipa. Stoga se tada nasip preliva i
rui, ukoliko nema ureene zone za uputanje i isputanje vode u prostor izmeu letnjeg i
glavnog nasipa.
- Obodni nasip titi manje naselje, industriju ili sline vredne sadraje. Gradi se po obodu
podruja. To je jeftinije reenje od glavnog nasipa, koji uvek ima veliku duinu. Takoe,
obodni nasip ne izaziva znaajne promene reima velikih voda.
- Usporni nasip je nasip uz pritoku u zoni uspora glavnog toka. Ovaj nasip ima iste
karakteristike poprenog profila kao glavni nasip uz recipijent. Ukoliko velike vode pritoke
i glavnog toka ne koincidiraju jer su veliine sliva bitno razliite, ne grade se usporni
nasipi, ve se pritoka uvodi u glavni tok kroz propust sa nepovratnim (abljim)
poklopcem, koji se automatski zatvara kada se u glavnom toku javi velika voda.
- Prikljuni nasip spaja glavni nasip sa visokim terenom.
- Transverzalni (popreni) nasipi se grade da bi podelili branjeno podruje na manje
kasete. Podelom se poveava sigurnost zatite od poplava, jer ako popusti glavni nasip
tete od poplava e biti nanete samo u tom delu.
- Sekundarni (lokalizacioni) nasip je druga linija odbrane, ukoliko popusti glavni nasip.

1. Glavni nasip
2. Letnji nasip
3. Obodni nasip
4. Glavni nasip
5. Usporni nasip
6. Prikljuni nasip
7. Popreni nasip
8. Pristupni nasip
Slika 10.3: Nasipi razliitih namena

129

Slika 10.4: Glavni nasipi duine 76 km tite podruje Mave (30000 hektara poljoprivrednog zemljita i
brojna naselja) od velikih voda Save i Drine

L
E
G
E
N
D
A
:
P
O
S
T
O
JE
]
I G
L
A
V
N
I N
A
S
IP
IZ
M
E
[
T
E
N
G
L
A
V
N
I N
A
S
IP
-V
A
R
IJA
N
T
A
B
1
IZ
M
E
[
T
E
N
G
L
A
V
N
I N
A
S
IP
-V
A
R
IJA
N
T
A
B
2
(K
O
M
P
L
E
T
N
A
R
E
[
E
N
JA
I i II)
P
O
S
T
O
JE
]
I L
E
T
N
JI N
A
S
IP
P
R
O
S
E
K
U
IN
U
N
D
A
C
IJI S
A
IS
K
O
P
O
M
U
P
U
N
O
M
P
R
O
F
IL
U
R
E
G
U
L
IS
A
N
O
O
S
N
O
V
N
O
K
O
R
IT
O
(K
O
M
P
L
E
T
N
A
R
E
[
E
N
JA
I i II)
B
A
^
K
O
P
E
T
R
O
V
O
S
E
L
O
1. Glavni nasip
2. Letnji nasip
Slika 10.5: Glavni i letnji nasipi na Tisi
Trasa glavnog nasipa mora biti ispruenija od trase osnovnog korita, kako bi se ostvarilo povoljno
teenje u uslovima velikih voda. Takoe, treba izbegaviti stara naputena korita (starae) jer su
na tim potezima loi uslovi fundiranja.
130
Razmak nasipa se takoe odreuje tehno-ekonomskom analizom: to je vei razmak nasipa nii
je nivo vode u regulisanom koritu, gradi se manji objekat, tako da su manja investiciona ulaganja i
trokovi odravanja. S druge strane, brani manja povrina zemljita.
Izmeu obale korita i noice nasipa se mora ostaviti dovoljan prostor, da ne bi erozija ugrozila
nasip. U sluaju meandirajueg vodotoka je poeljno da razmak nasipa bude vei od irine
meandriranja, dok je u sluaju razuenog korita poeljno da bude vei od irine erozije (slika 10.6).
Moderan princip je ostaviti mesto za reku, to znai da se nasipi trasiraju na veem meusobnom
razmaku, kako bi potrebne intervencije u osnovnom koritu bile minimalne. Time se, takoe,
ostavljaju vea plavna podruja za mreenje riba, barske ptice i razvoj vegetacije, to je povoljno
sa aspekta ivotne sredine.

Slika 10.6: Principi trasiranja nasipa
Dimenzionisanje nasipa znai definisanje njegove spoljne konture, odnosno visine (kota krune),
irine krune, nagiba kosina, poloaja i irine bermi. Na slici 10.7 su objanjeni delovi nasipa.
Razmak nasipa i kota krune se odreuju na osnovu hidrolokih, hidraulikih i tehno-ekonomskih
analiza. Ostale dimenzije (irina krune, nagibi kosina itd.) se biraju iskustveno, a onda se
proveravaju na hidrostatike, hidrodinamike, dinamike i seizmike uticaje.

1. Nivo merodavne velike vode 2. Osnovno korito reke
3. Korito za veliku vodu 4. Nebranjena (spoljna) kosina
5. Berma na nebranjenoj strani nasipa 6. Kruna nasipa
7. Branjena kosina 8. Berma na branjenoj strani nasipa
9. Balast 10. Obaloutvrda na kosini osnovnog korita
11. Nebranjeno podruje 12. Nasip
13. Branjeno podruje 14. Vodno zemljite
Slika 10.7: Popreni profil nasipa
131
Uobiajene su sledee osnovne dimenzije nasipa:
- Visina krune nasipa je jednaka koti merodavne velike vode na koju se dodaje
slobodno nadvienje radi zatite od prelivanja. Ovim nadvienjem se uzima u obzir visina
talasa od vetra, koji se mogu javiti istovremeno sa velikom vodom,a kompenziraju
potencijalne izmene reima voda u slivu i nesigurnost prorauna. Visina slobodnog
nadvienja (zatitne visine) iznosi 0,5 do 1,5 m, zavisno od kategorije vodotoka i drugih
parametara.
- irina krune zavisi od namene nasipa. Glavni nasipi imaju irinu krune 2 do 6 m, u
zavisnosti od trajanja velikih voda i karakteristika materijala u telu nasipa, a letnji i
sekundarni nasipi 1,5 do 2,5 m. ira kruna omoguava kretanje mehanizacije za
odravanje nasipa, tako da se obino usvaja minimalno 3 m.
- Nagibi kosina zavise od namene nasipa, trajanja velikih voda, vrste materijala i uticaja
na nasip (talasi). Blae kosine omoguavaju mehanizovano koenje, odnosno lake i
jeftinije odravanje. Glavni nasip obino ima nagib kosine prema vodi (spoljna ili
nebranjena kosina) 1:2 do 1:3, dok je kosina prema branjenom podruju
(unutranja/branjena kosina) 1:2 do 1:10. Letnji i sekundarni nasipi imaju nagib kosine
prema vodi (nebranjena kosina) 1:2 do 1:3, a nagib kosina prema branjenom podruju
(branjena kosina) 1:2 do 1:6.
- Berme (horizontalna proirenja na kosinama) se dodaju ukoliko je nasip vii od 3 m.
Na slici 10.8 dati su primeri poprenih profila nasipa du veih aluvijalnih reka, koje odlikuje dugo
trajanje poplavnih talasa.

Slika 10.8: Primeri poprenih profila glavnih nasipa
132

Nasip izgraen od koherentnog, materijala (A)

Nasip izgraen od materijala razliite
propustljivosti
(A) peskovita glina
(B) glinoviti pesak
(C) pesak
(D) ljunak

Slika 10.9: Tipovi poprenog preseka nasipa
Tip poprenog preseka nasipa se definie tako da telo nasipa bude to manje propusno za vodu.
Ovo je posebno znaajno kod veih vodotoka, na kojima poplavni talasi traju vie dana, tako da je
nepovoljno dejstvo na nasip izraeno.
Ako u blizini nasipa nema dovoljno vodonepropusnih materijala za izgradnju kompletnog tela
nasipa (glina, ilovaa), smanjenje vodopropusnosti se postie ugradnjom vie materijala razliite
vodopropusnosti (slika 10.9) ili ugradnjom delimino ili potpuno vodonepropusnog ekrana ili jezgra
(slika 10.10).

Slika 10.10: Popreni preseci nasipa od nekoherentnog materijala sa vodonepropusnim jezgrom ili
ekranom
133
Materijal za izvoenje nasipa se najee kopa na inundacijama, iz "materijalnih rovova
neposredno ispred trase nasipa. Tu se najee nalazi samo reni nanos pesak i ljunak, koji je
propustan za vodu kada se ugradi u telo nasipa. Ako je potrebno da se smanji vodopropusnost,
glineni materijal se mora dovoziti sa daljeg pozajmita.
Nasipi su zemljane, nasute konstrukcije, osetljive na mnotvo nepovoljnih uticaja poplavnih voda
(slika 10.11). Dejstvo vode na nasip, koje dovodi do oteenja i ak ruenja objekta, moe biti:
- Pod uticajem renog toka. U ovu grupu spadaju oteenja fluvijalnom erozijom (ukoliko
je nasip nepovoljno trasiran), oteenje kosine talasima i udarima santi leda, kao i
oteenje usled prelivanja.
- Pod uticajem razlike. Usled proviranja vode kroz telo nasipa i tlo na kome je nasip
fundiran nastaju klizne ravni, sleganje nasipa, ispiranje sitnih estica iz tela nasipa,
uzdizanje i pucanje nasipa ako je fundiran na tlu koje menja zapreminu sa promenom
vlanosti.
Dejstvo vode na nasip traje razliito, od nekoliko sati (na malim vodotocima bujinog karaktera) do
vie dana pa i meseci (na velikim rekama) i od njegove duine i karaktera zavisi koja e se reenja
primeniti. Najkomplikovani inenjerski problem predstavljaju nasipi koji su stalno pod dejstvom
vode (na primer nasipi akumulacija) i oni se projektuju po istim principima kao nasute brane.

Oteenje kosine nasipa fluvijalnom erozijom Oteenje kosine nasipa dejstvom talasa

Oteenje nasipa prelivanjem (mala visina mlaza) Oteenje nasipa prelivanjem (velika visina mlaza)

Proceivanje vode kroz telo nasipa Proceivanje vode kroz temelj nasipa
Slika 10.11: Uzroci oteenja i ruenja nasipa
Mogue mere za spreavanje negativnog dejstva toka na nasip su brojne:
- Ukoliko je trasiran neposredno uz osnovno korito, negativno dejstvo toka se na kosinu
nasipa se spreava postavljanjem obloge.
134
- Proviranje vode kroz nasip se spreava izgradnjom vodonepropusne ili slabopropusne
obloge, ekrana ili jezgra (slika 10.10).
- Kontrolisano proviranje vode kroz nasip spreava ispiranje sitnih estica (sufoziju), koje
moe dovesti do ruenja objekta. U tom cilju se u nasip ugrauju razliite drenane
konstrukcije, koje imaju veu vodopropusnost, tako da se provirne vode usmere ka njima
i kontrolisano izvedu iz tela nasipa (slika 10.12).
- Ukoliko je tlo na kome se fundira nasip procedno, u zaleu nasipa se moe izvesti balast
od refulisanog materijala (boljih filtracionih karakteristika u odnosu na povrinski sloj tla u
zoni nizvodne kosine nasipa), kojim se produava put procednih voda do zone dalje od
nasipa i prikuplja malim drenanim kanalom.

1. Obrnuti filtar

2. Drenani tepih

3. Drenana cev

4. Drenani nasip

Slika 10.12: Drenane konstrukcije na nasipu
Redovno odravanje nasipa je neophodna aktivnost, iji se osnovni zadaci sastoje se u uvanju
objekta od svakodnevnog oteenja (od neovlaenog saobraaja, krae zemlje i peska iz tela
nasipa, krtinjaci), obezbeenju prohodnosti krune nasipa, redovnom koenju kosina, krenju i
koenju prinasipskog pojasa du branjene i nebranjene noice nasipa, odravanju zatitnih obloga,
odravanju uvarnica i magacina sa deponovanom opremom, alatom i materijalom, odravanju
nasipskih kapija, graninih belega i stacionanih oznaka. Od posebnog znaaja za sigurnost
odbrambene linije je odravanje objekata izgraenih u telu nasipa i njegovoj neposrednoj blizini
(ustave, cevovodi, crpne stanice, propusti).
135

Slika 10.13: Dobro odravan nasip sa nasipskom kapijom

10.2.2 Zatitni zid
Zatitni zid (slika 10.14) je objekat sa funkcijom zatite od poplava, koji se gradi kada nema
prostora za izgradnju nasipa ili na samom nasipu koji nema dovoljnu visinu iznad nivoa merodavne
velike vode. Najee su armirano-betonski objekti, visine 1,0 1,5 m.

Slika 10.14: Zatitni zid
10.2.3 Kamena deponija
Kamena deponija (slika 10.15) je regulaciona graevina van glavnog korita, ija je namena
stabilizacija obale na projektovanom poloaju. Izvodi se po projektovanoj trasi obale, izvan korita
vodotoka. Kada se obala pomeri do deponije, deponija se rui i nastaje obaloutvrda. Kamenu
deponiju ini naslagan krupan kamen u koliini koja je dovoljna za formiranje obaloutvrde. Moe
biti ukopana ili na povrini terena.
136

Slika 10.15: Kamena deponija
10.3 REGULACIONE GRAEVINE U KORITU
10.3.1 Obaloutvrda
Osnovne karakteristike
Obaloutvrda je paralelna regulaciona graevina u koritu vodotoka kojom se obala titi od erozije.
Gradi se najee na konkavnoj obali vodotoka, retko na obe obale du pravolinijske deonice ili u
naseljima u okviru regulacije "gradskog" tipa.
Kruna obaloutvrde je najee na nivou obale (nivo srednje velike vode ili punog korita vodotoka).
Na kraim potezima kroz naselja se, zbog nedovoljnog prostora ili urbanistikih zahteva, zatita od
poplava umesto nasipima obezbeuje kejskim zidovima razliitih tipova. Kejski zidovi imaju i
funkciju zatite obala od erozije, a koriste se i za rekreaciju.
Izbor tipa obaloutvrde zavisi od mnogo parametara:
- geometrijskih karakteristika obale i trase renog toka,
- geomehanikih svojstava materijala obale,
- hidroloko-hidraulikih karakteristika toka (reim vodostaja - intenzitet i uestalost
oscilacija nivoa, raspored, intenzitet i smer brzine toka u zoni obaloutvrde),
- karakteristika reima renog nanosa,
- dejstva talasa,
- dejstva leda,
- ambijenta u kome se gradi (klasina ili naturalna regulacija),
- raspoloivog materijala i radne snage,
- cene.
Osnovna podela obaloutvrda je na vertikalne i kose.
Vertikalne obaloutvrde (slike 10.16 i 10.17) imaju zadatak da horizontalna optereenja prenesu
na tlo i mogu biti gravitacione konstrukcije (grade se od betona i armiranog betona, gabiona,
armirane zemlje) ili razni zidovi, ipovi i dijafragme od armiranog betona ili elika. Znatno su
skuplje nego kose obaloutvrde i primenjuju se uglavnom u specijalnim sluajevima (luke,
pristanita, marine, kanali) ili kada prostorna ogranienja ne dozvoljavaju izvoenje kose
obaloutvrde.
137

Slika 10.16: Vertikalna obaloutvrda od gabiona Slika 10.17: Vertikalna obaloutvrda od elinih talpi
Konstruktivno gledano, vertikalne obaloutvrde spadaju u grupu potpornih konstrukcija. Za
dimenzionisanje vertikalnih obaloutvrda se primenjuju standardni postupci iz mehanike tla i
fundiranja.
Kose obaloutvrde
Kose obaloutvrde su iskljuivo regulacione graevine, koje odlikuje jednostavna konstrukcija i nia
cena izvoenja. U ovu grupu spada velika lepeza objekata, od jednostavne zatite obale biljnim
materijalom (slika 10.18) do kejskog zida sa platoom za rekreaciju (slika 10.19), ali svaki ima tri
osnovna elementa (slika 10.20):
- Noica je oslonac konstrukcije, koji se nalazi u samom renom koritu i u svim uslovima je
izloena dejstvu vode.
- Posteljica ima viestruku ulogu, a to je filtracija, dreniranje, zatita od ispiranja tokom
paralelnim sa kosinom, izravnavanje temeljnog tla (slui kao temelj za ugradnju obloge),
odvajanje konstrukcije od temeljnog tla, sekundarna zatita u sluaju gubitka dela obloge
i disipacija energije unutranjeg toka vode.
- Obloga titi konstrukciju od erozionog dejstva vode (strujanje, talasi), treba da bude
vodopropusna i fleksibilna (prilagodljiva deformacijama). Za oblogu se koriste najrazliitiji
materijali, od najjednostavnije zatite obala biljnim materijalima (busen, poplet, faine) do
obloga od kamena, prefabrikovanih betonskih elemenata, gabiona, asfalta i dr.

Slika 10.18: Obaloutvrda sa "ivom" oblogom kosine

138

Slika 10.19: Kejski zid

139

140

141

142

Slika 10.20: Razliiti tipovi obaloutvrda
Ispod noice se postavlja podloga noice, da bi prenela optereenje od konstrukcije na slabo
nosivo reno dno. Podloga moe biti:
- fainski madrac,
- sloj krupnijeg ljunka, tucanika ili sitnijeg kamenog nabaaja ili
- ojaani geotekstil.
Obavezno je da se predvidi prepust u reni tok, pri emu je duina prepusta dovoljna da noica
moe da podnese lokalnu dubinsku eroziju, a da ne doe do deformacije noice.
Ukoliko se podloga gradi od ljunka, tucanika ili kamena, formiraju se dva sloja: sitniji materijal se
polae na reno dno, a krupniji preko njega (da bi se spreila migracija estica dna kroz podlogu).
Noica je oslonac cele konstrukcije, koji se radi od kamenog nabaaja, gabiona itd. Gradi se pod
vodom (direktnim istovarom kamena), osim krune koja se gradi iznad nivoa radne vode (trajanja 2-
3 meseca godinje). Kruna se oblikuje runo ili mainski (roliranje kosine), radi definisanja
pravilnog geometrijskog oblika. Dimenzije noice se odreuju iz uslova stabilnosti na klizanje.
Filtar se postavlja izmeu obloge i posteljice, da bi se spreilo ispiranje sitnih estica iz posteljice.
Radi se od:
- granuliranog ljunka ili
- geotekstila.
Filtar od ljunka se formira se od prirodnog materijala u slojevima (slika 10.21), pri emu je
osnovni kriterijum da estice iz donjeg sloja ne prodiru kroz sledei sloj. Filtar mora da ispuni vie
uslova:
- da bude vodopropustljiviji od materijala u posteljici,
- da ima takav granulometrijski sastav da estice iz zalea ne prodiru u filtar i da zrna filtra
ne prolaze kroz spojnice u oblozi,
- da ima dovoljnu debljinu, koja obezbeuje:
143
o da je u samom filtru mogue formiranje skeleta estica koji e optereenje od
obloge preneti na zalee bez deformacije filtra,
o normalno ugraivanje i postizanje uniformnog kvaliteta. Najee je filtar debljine
15 do 25 cm ili debljine obloge.
Granulacija estica u ljunanom filtru mora da zadovolji sledee uslove:
25
d
d
) tlo ( 50
) filtar ( 50
s 40 5
) ( 15
) ( 15
s <
tlo
filtar
d
d
5
) ( 85
) ( 15
<
tlo
filtar
d
d

Ako taj odnos nije mogue postii, radi se filter u dva sloja. Dok je debljina jednoslojnog filtera 150
380 mm, debljina svakog sloja dvoslojnog filtera treba da bude 100 200 mm.
Slika 10.21: Granulometrijski sastav ljunanog filtra
Pri izboru filtra od geotekstila (slike 10.22 i 10.23), koriste se specifikacije proizvoaa. Treba
voditi rauna o:
- migraciji estica kroz geotekstil,
- zapuavanju pora u geotekstilu, ime se smanjuje poetna vodopropusnost i
- migraciji estica paralelno ravni geotekstila (samo u sluaju mulja do sitnog peska).

Slika 10.22: Filter od geotekstila Slika 10.23: Postavljanje geotekstila

Obloga od kamena moe biti:
- kameni nabaaj (nema nikakvog naknadnog doterivanja istovarenog kamena slika
10.24)
- rolovani kamen (poloaj pojedinih blokova se doteruje runo ili akijama)
144
- runo slagani kamen - sa otvorenim spojnicama (slika 10.25) ili zatvorenim spojnicama
(zalivenim cementom ili asfaltom slika 10.26)
- od ploa od tesanog kamena (slika 10.27).

Slika 10.24: Kameni nabaaj Slika 10.25: Runo slagan kamen

Slika 10.26: Kamen zaliven malterom Slika 10.27: Ploe od tesanog kamena

Nagib kosine na koju se polae kamena obloga je od 1:1.25 do 1:2.
Debljina obloge je 1.5 do 2 srednjeg prenika kamena.
Krupnoa kamena ili dimenzije betonskih elemenata u oblozi se odreuju na osnovu sledeih
uticaja:
- brzine vode (vie obrazaca, nomogrami)
- delovanje talasa (vie obrazaca, nomogrami)
- delovanje leda
- udari plovila
145
- seizmiki uticaji.
Jedan od obrazaca za odreivanje krupnoe kamena u gornjem sloju obloge glasi:
g
V A
d
2
2
50
A
>
gde je:
A - koeficijent koji zavisi od turbulencije: A=0.2 mala turbulencija; A=0.5 do 0.7 normalna
turbulencija; A=1.4 velika turbulencija
V srednja brzina (m/s), A = 1.65.

Obloga od betonskih ploa se moe izvesti od:
- montanih betonskih blokova (slobodno poloenih na kosinu slike 10.28 i 10.29),
- ukljetenih betonskih blokova (slika 10.30),
- uadima povezanih betonskih blokova (slika 10.31), koji se postavljaju u vidu kompletnih
madraca (slike 10.32 i 10.33).

Slika 10.28: Slaganje betonskih blokova na filtar od
geotekstila
Slika 10.29: Izgled zavrene obloge od betonskih
blokova

Slika 10.30: Obloga od ukljetenih betonskih elementata
na podlozi od ljunka
Slika 10.31: Obloga od uadima povezanih
betonskih blokova
146

Slika 10.32: Postavljanje fleksibilne betonske obloge na
filtar od geotekstila
Slika 10.33: Betonska obloga u zoni mosta
Ukoliko se obaloutvrda gradi od slaganih betonskih ploa ili kamenih blokova neophodni elementi,
koji se rade od kamenih blokova ili armiranog betona, su:
- uporna greda, na koju se oslanja obloga
- zavrni element, koji zavrava oblogu i spreava podlokavanje obloge u periodu
povlaenja velike vode u osnovno korito.
Ovi elementi su prikazani na slici 10.34.

Slika 10.34: Uporna i zavrna greda obaloutvrde
U sluaju vodotoka sa oscilacijama nivoa do 5-6 m, na obaloutvrdi se projektuje bankina, koja
doprinosi stabilnosti, a u naseljima ima i ulogu staze za etnju. irina bankine je 1 - 4 m.
U novije vreme se za oblogu koriste razliite vrste geotekstila (slika 10.35), kao to su: zatravljeni
kompozitni madraci, trodimenzionalni madraci i mree i dvodimenzionalne mree.

Slika 10.35: Ruevna visoka obala je zatiena zatravljenim kompozitnim madracem
Sve ee se korist i obloga od gabiona i gabionskih madraca (slike 10.36 i 10.37), uglavnom
za "poljske" regulacije ili sanaciju ruevnih obala. Debljina obloge se odreuje primenom
147
empirijskih obrazaca. Mora se voditi rauna o stabilnosti konstrukcije obloge na obali u nagibu,
trajnosti ice od koje je formirano telo gabiona i dimenzijama ispune gabiona.

Slika 10.36: Gabionski tepih (reno madrac) na obali
vodotoka
Slika 10.37: Postavljanje gabionskog tepiha

Obaloutvrda sa oblogom od biljnih materijala (slika 10.38) koristi se u naturalnoj regulaciji.
Obavezan deo obaloutvrde je noica od kamenog nabaaja.

Slika 10.38: Obloga od biljnog materijala

Izbor tipa kose obaloutvrde
Izbor tipa onbaloutvrde zavisi od poloaja i namene (gradska ili poljska regulacija), uslova na
terenu i raspoloivih sredstava.
U izboru tipa obaloutvrde koriste se rezultati hidraulikog prorauna, jer ona treba da izdri uticaj
renog toka u uslovima "merodavnog" protoka. U tabeli 10.1 date su okvirne vrednosti maksimalne
dozvoljene brzine i tangencijalni naponi za pojedine tipove obaloutvrda.

148
Tabela 10.1: Okvirne vrednosti maksimalne dozvoljene brzine i tangencijalni naponi
Tip obaloutvrde
Dozvoljeni
tangencijalni
napon (N/m
2
)
Dozvoljena brzina (m/s) pri srednjoj
dubini toka (m)
1.0 2.0 3.0
Obloga od busena 20.0 0.8 1.0 1.1
Poplet od iblja sa ispunom od ljunka 15.0
Obloga od faina 70.0 3.0 3.5 -
Jednoslojni kameni nabaaj (u zavisnosti od
krupnoe kamena)
250.0 1.0-4-0 1.1-4.5 1.3-4.7
Dvoslojni kameni nabaaj (u zavisnosti od
krupnoe kamena)
300.0 1.1-4.5 1.2-5.0 1.5-5.0
Jednoslojna obloga od kamenih
blokova na ljunku debljine 10 cm.
Krupnoa kamena:
15 cm 250.0 3.0 3.5 4.0
20 cm 3.5 4.0 4.5
25 cm 4.0 4.5 5.0
Dvoslojna obloga od kamenih blokova na sloju
ljunka debljine 10 cm krupnoa donjeg sloja
kamena je 15 cm, a povrinskog 20 cm
400.0 4.5 5.0 5.5
Fainski madrac debljine 50 cm 7.0-100.0 3.0 3.5 4.0
Obloga od gabiona (ne manjih dimenzija od 0.5
x 0.5 x 1.0 m)
150.0 250.0 5.0 5.5 6.0
Betonska obloga
MB 30 8.0 9.0 10.0
MB 20 7.0 8.0 9.0
MB 15 6.0 7.0 7.5
Obloga od armirano-
betonskih ploa,
dimenzija
1.0 x 1.0 x 0.10 m - 2.5 -
1.0 x 1.5 x 0.15 m - 5.0 -
1.5 x 2.0 x 0.20 m - 8.0 -
Maksimalni nagibi obloge su sledei:
- kosine obloene kamenom iznad vode 1:1,5
- kameni nabaaj ispod vode 1:3 do 1:4
- zatravljena kosina 1:6 do 1:10.
Nain i faze izgradnje obaloutvrda
Pre poetka izvoenja, neophodno je uraditi projekat organizacije graenja (definiu se uslovi
transporta, snabdevanja gradilita energijom, metode graenja, mehanizacija, radna snaga,
koliine graevinskog materijala, dinamika rada s obzirom na trajanje "radne vode", organizacija
gradilita...).
Izgradnja obaloutvrde ima vie faza, koje zavise od tipa obaloutvrde i njenog poloaja u odnosu na
postojeu obalu (da li se regulaciona linija useca u postojeu obalu ili se mora nasuti teren do
regulacione linije).
Na primer, faze gradnje obaloutvrde sa oblogom od kamena ili betona, po regulacionoj liniji koja je
pomerena od postojee obale ka vodi, su sledee:
- Obeleavanje geometrijskih karakteristika budue regulisane obale
- Polaganje podloge za noicu obaloutvrde
- Izrada noice obaloutvrde (mainsko nasipanje do nivoa radne vode, a zatim mainsko ili
runo slaganje kamena i oblikovanje krune)
149
- Formiranje obratnog filtra iza tela noice
- Nasipanje/planiranje kosine posteljice
- Formiranje obratnog filtra ispod obloge
- Izvoenje uporne grede obloge
- Izgradnje obloge
- Izrada zavrnog venca.
Odravanje obaloutvrde
Odravanje obaloutvrde obuhvata redovne mere (osmatranje konstrukcije i redovno odravanje -
tekue popravke) i vanredne mere u toku i nakon izuzetno nepovoljnih hidroloko-meteorolokih
prilika (velike vode, ledostaj, ledohod), koje obuhvataju praenje stanje i sanaciju oteenja (slike
10.39 i 10.40).
Rekonstrukcija obaloutvrde je potrebna ako u vodotoku doe do znaajnih izmena hidrolokog i
hidraulikog reima ili kada se promeni namena regulisane obale, pa postojea konstrukcija vie
ne odgovara novim uslovima.

Slika 10.39: Sanacija oteene obaloutvde
Slika 10.40: Ispiranje filtarskog sloja dovodi do
ruenja obloge
10.3.2 Prava paralelna graevina
Paralelna regulaciona graevina se izvodi kada je potrebno suenje renog korita (slike 10.41 i
10.42). Ova graevina ne remeti uslove proticanja vode pa je pogodna za regulacione radove za
potrebe plovidbe.
Prave paralelne graevine se grade na konkavnim obalama, ili na obe obale na pravolinijskim
deonicama, sa krunom na koti srednje vode. U telu graevine se na nivou male vode ostavljaju
otvori duine 2 10 m, koji omoguavaju ulaz nanosa u prostor izmeu graevine i obale.
Taloenjem ovog nanosa formira se projektovana obala.
PP graevina se sa obalom povezuje traverzama, koje spreavaju formiranje sekundarnog toka
izmeu graevine i obale. Na uzvodnom i nizvodnom kraju se graevina ukorenjuje u obalu.
Delovi prave paralelne graevine su podloga, telo i traverze. Podloga prenosi optereenje od
konstrukcije na slabo nosivo reno dno. Moe se izvesti kao fainski madrac, sloj krupnijeg ljunka,
tucanika ili sitnijeg kamenog nabaaja, ojaani geotekstil.
Telo PP graevine ima trapezni presek, sa nagibi kosina prema obali 1:1 do 1:2, a prema reci 1:1,5
do 1:4. irina objekta u kruni je 1 - 4 m. Izvodi se od najrazliitijih materijala (kamen, punjene
faine, gabioni). Razliita konstruktivna reenja tela graevine su data na slici 10.43.
Traverze se postavljaju na meusobnom razmaku koji je jednak irini vodnog ogledala pri srednjoj
vodi i obavezno se ukorenjuju u obalu. U zoni ukorenjenja, obala se titi obaloutvrdom (bar 5 m
uzvodno i 10 m nizvodno), jer je taka ukorenjenja najugroenija erozijom.
150

Slika 10.41: Prava paralelna graevine

Slika 10.42: Prava paralelna graevina i traverza
Graenje prave paralelne graevine poinje polaganjem podloge na reno dno, a zatim se gradi
telo graevine, od uzvodnog ka nizvodnom kraju (da bi se radovi to vie obavljali u mirnoj vodi).
Radi se ukorenjenje u prirodnu obalu na uzvodnom i nizvodnom kraju, zatim izgradnja traverzi i
ukorenjenje u obalu, a na kraju zatita mesta ukorenjenja obaloutvrdama.

151

152

Slika 10.43: Razliiti tipovi pravih paralelnih graevina
10.3.3 Naperi
Naperi su poprene regulacione graevine kojima se vri suenje renog korita do projektovane
irine (slika 10.44). Izgradnjom napera se postie odbacivanje rene struje ka sredini toka, dok se
u meunaperskom polju stvara cirkulaciono strujanje i istaloavanje renog nanosa (slika 10.45).
Grade se na konveksnim obalama ili na obe obale na pravolinijskim deonicama reke, uvek u vidu
sistema - nikad pojedinano (slike 10.46 i 10.47).
Prema poloaju u odnosu na reni tok mogu biti uzvodni, upravni i nizvodni (slika 10.48). Na slici
10.49 prikazan je obian naper, a na 10.50 naper sa krilom. Naperi sa krilima (duina uzvodnog
krila: 10 - 30 m, duina nizvodnog krila: 20 - 100 m) se esto koriste na plovnim rekama, jer manje
remete strujnu sliku.

Slika 10.44: Plovni vodotok regulisan naperima
Slika 10.45: Cirkulatorno strujanje u
meunaperskom polju
153

Slika 10.46: Sistem napera Slika 10.47: Zasuto meunapersko polje

Slika 10.48: Uzvodni, upravni i nizvodni naperi Slika 10.49: Obian naper

Slika 10.50: Naper sa krilom Slika 10.51: Naperi od gabiona
Meusobni razmak i duine napera se mogu odrediti na hidraulikom modelu (ili u prirodi, na
eksperimentalnoj deonici), primenom empirijskih izraza ili sloenih ravanskih modela strujanja.
Rastojanje izmeu napera izraunava iz uslova da se u meunaperskom polju javi povratno,
cirkulaciono strujanje. Jedan od preporuenih empirijskih izraza je:
g
h C
L
2
2
<
Duina napera zavisi od potrebnog stepena suenja renog korita. Obino se poveava za 1/3, da
bi skrenuta struja toka udarala u telo napera, a ne u obalu. Duina napera ne treba da bude manja
od 5 m.
Kota krune napera je priblino na nivou srednje vode, tako da ga voda preliva.
154
Delovi napera su podloga i telo trapeznog preseka. Podloga prenosi optereenje od konstrukcije
na slabo nosivo reno dno, a radi se u vidu fainskog madraca, sloja krupnijeg ljunka, tucanika ili
sitnijeg kamenog nabaaja, ojaanog geotekstila. Podloga treba da bude preputena u tok, jer se u
zoni glave napera, usled opstrujavanja, javlja lokalna erozija.
Telo trapeznog preseka ima nagib uzvodne kosine 1:1 do 1:3; nizvodne 1:1 do 1:4. Nagib kosine
glave napera prema reci iznosi 1:3 do 1:5. irina u kruni zavisi od visine napera, a kree se u
opsegu 1-3m. Naper ima i poduni nagib, idui od korena prema toku (radi koncentracije protoka
pri povlaenju velikih voda) koji je u opsegu 1:100 do 1:300.
Naper se vezuje za obalu korenom duine 3-5 m, a zona ukorenjenja se osigurava obaloutvrdom
(oko 10m uzvodno i 20 m nizvodno).
Naperi se izvode od razliitih materijala: kamen, faine ili punjene faine sa ili bez obloge od
kamena, gabioni. Konstrukcija tela napera je ista kao u sluaju prave paralelne graevine (slika
10.43).
Izgradnja sistema napera poinje od najuzvodnijeg napera, da bi se radovi to vie obavljali u
mirnoj vodi. Najpre se izrauje i postavlja podloga, zatim se izvodi telo napera po celoj duini
jednovremeno (najee pomou plovnog bagera) i najee oblae krupnim kamenom. Zatita
mesta ukorenjenja pomou obaloutvrde se radi na kraju.
Krupnoa blokova ili dimenzije gabiona odreuju se po istom principu kao dimenzije elemenata
obaloutvrda, vodei rauna o znatno veim brzinama toka koji preliva naper.
Sistemi napera se koriste i za zatitu morskih plaa od erozije.
Naperi i paralelne graevine su esto konkurentna reenja za istu namenu, a svako od njih ima
svoje prednosti i mane.
PP graevine u odnosu na naper imaju sledee prednosti: ujednaeno teenje uz graevinu,
kontinuirana regulaciona linija, nema pojave lokalne erozije u koritu. S druge strane, trokovi
graenja PP graevine su vei, veliki su problemi u izvoenju radova u dubokoj vodi, zasipanje
korita je sporo, a noicu graevine treba osigurati celom duinom. Naperi se lake izvode, a
zasipanje je efikasnije, manji su trokovi izgradnje. S druge strane, naperi izazivaju poprena
strujanja u koritu vodotoka, trpe esta oteenja zbog prelivanja pri velikim vodama i samo
takasto definiu regulisanu obalu.
10.3.4 Pregrada
Pregrada je poprena regulaciona graevina kojom se pregrauju suvini rukavci renog toka ili
stara naputena korita. Staro korito se mora ukljuiti u teenje pri velikim vodama, pa su zato
pregrade objekti koji se grade sa kotom krune na nivou srednje vode i prelivaju pri veim vodama.
Staro korito se tokom vremena zapunjava istaloenim nanosom.
Po poloaju u rukavcu koji se pregrauje, pregrade mogu biti uzvodne, na sredini i nizvodne (slika
10.52). Po poloaju u odnosu na glavni tok mogu biti paralelne, to je povoljnije sa hidraulikog
stanovita ili poprene, to znai krae i jeftinije.
Delovi pregrade su: telo trapeznog preseka i slapite (slika 10.53). Nagibi kosina tela pregrade se
razlikuju. Nagib uzvodne kosine je 1:1,5, dok je nagib nizvodne blai 1:3 do 1:4. irina pregrade u
kruni je 2 - 3 m. U sluaju pregrada vee visine, rade se bankine. Kruna pregrade se izvodi u
nagibu 2 - 4% od obala ka sredini toka, radi koncentracije protoka u periodu malih voda. Slapite
se izvodi radi osiguranja dna iza pregrade od erozije u periodima kada voda preliva preko
pregrade. Izvodi se u vidu splava od faina ili punjenih faina, ili od kamena.
Pregrade se izvode u periodu malih voda (slika 10.54). Nasipanje kamena moe biti frontalno i
eono (sa obe obale). Obavezno se ukorenjuju u visoku obalu.
Pregrade mogu imati i druge namene. Mogu biti znaajnih dimenzija, ukoliko podruje koje je
dobijeno pregraivanjem reke treba da bude zatieno od plavljenja. Primer su 3 pregrade rukavca
reke Save u Beogradu, kojima je formirano vetako jezero Ada Ciganlija (slika 10.55). Ove
pregrade su uklopljene u glavni nasip, tako da im je kruna na koti koja obezbeuje zatitu od
poplava.
155

Slika 10.52: Poloaj pregrada starog korita Slika 10.53: Popreni presek pregrade

Slika 10.54: Izvoenje pregrade Slika 10.55: Savsko jezero sa pregradama
10.3.5 Prag
Prag je poprena regulaciona graevina.
Pragovi se grade na rekama koje imaju vei poduni pad, u cilju stabilizacije uzdunog profila
renog korita odnosno spreavanja erozije dna i obala koja moe dovesti do ruenja prirodnih
obala i objekata u koritu.
Pragovi mogu biti izvedeni od najrazliitijih materijala, a postoji bezbroj konstruktivnih reenja.
Izbor konstrukcije zavisi od morfolokih i ekolokih uslova u vodotoku. Primeri praga zidanog od
kamena u cementnom malteru su dati na slikama 10.56 i 10.57, a na slici 10.58 je betonski prag,
koji je izveden nizvodno od mosta kako bi se zaustavila erozija korita.
Pragovi imaju telo trapeznog preseka (nagibi kosina: uzvodna 1:1; nizvodna 1:2), irina u kruni 1.5-
2 m. Kruna praga se izvodi u nagibu (od 1:2 do 1:50) od obala ka sredini toka, radi koncentracije
protoka u periodu malih voda. Grade se u periodu malih voda. Obavezno se ukorenjuju se u rene
obale i dno.
156

Slika 10.56: Prag od kamena Slika 10.57: Prag od kamena

Slika 10.58: Betonski prag Slika 10.59: Prag od gabiona

Slika 10.60: Pragovi u "naturalnoj" regulaciji
U okviru naturalne regulacije pragovi se postavljaju da poveaju raznovrsnost hidraulikih uslova,
lokalno pojaaju turbulenciju i intenziviraju ovazduenje toka (slika 10.60). Koriste se razni
materijali: debla, gabioni, pojedinane kamene gromade.
Razmak pragova se rauna iz uslova stabilnosti zrna nanosa, koristei jednainu MPM.
157
11 REGULACIONI RADOVI
11.1 PROSEK RENE KRIVINE
Prosecanje renih krivina ima za cilj da se skraenjem trase povea propusna mo korita za protok
vode, pronos leda i nanosa. Meutim, ukoliko elementi proseka nisu dobro odabrani javljaju se
negativni efekti: velika dubinska erozija, ruenje graevina, ugroavanje mostovskih stubova,
vodozahvata, itd.
U naturalnom ureenju vodotoka se prosecanje kao regulaciona mera ne koristi, jer se ovom
merom pogoravaju hidroloki uslovi nizvodno, to je protivno konceptu integralnog ureenja sliva.
esto se u okviru rehabilitacije renih korita "ispravljeno" korito se vraa u prirodno stanje tako to
se projektuje nova meandrirajua trasa.
Postoje dva naina izvoenja proseka:
- iskopom kinete (malog korita) koje se dejstvom reke razrauje do projektovanih dimenzija
(slika 11.1) ili
- iskopom novog korita u punom profilu (slika 11.2).

Slika 11.1: Kineta proseka Slika 11.2: Prosek iskopan u punom profilu
Formiranje proseka iskopom kinete je mogue ukoliko je stepen skraenja toka veliki (vei od 1:3)
i ukoliko se kopa u nevezanom materijalu. Dimenzije kinete zavise od rezultata hidraulikog
prorauna, naina iskopa i karakteristika materijala u kome se vri iskop. Orijentacione dimenzije
kinete su:
- irina: 1/10 do 1/20 irine budueg korita
- dubina: do nivoa podzemne vode ili neto ispod
- nagib kosina: od 5:1 do 10:1 (u sluaju runog iskopa, 1:2).
Izvoenje kinete podrazumeva sledee aktivnosti:
- osovina kinete se podudara sa osovinom dela budueg korita, blieg konveksnoj obali
- zemlja iz iskopa se istovaruje u neposrednoj blizini kinete
- sa kopanjem se poinje od nizvodnog kraja
- na ulazu se ostavlja "ep", koji omoguava radove u suvom na kraju iskopa se ep
otvara bagerom sa obale, ime poinje razrada kinete.
Osiguranje konkavne obale proseka obaloutvrdom je obavezno (u sluaju izvoenja kinete proseka
radi se kamena deponija po trasi budue obale). Takoe, grade se pregrade (na poetku, sredini ili
158
kraju starog korita - starae) do nivoa srednje vode, sa otvorima za malu vodu, radi efikasnijeg
zasipanja nanosom. Pregrade ne treba graditi odmah, poto se deava da do zasipanja doe i bez
njih.
Ukoliko se proseca niz krivina, sa radovima se poinje sa nizvodnog kraja, tako to se uzvodni
prosek otvara nakon to se razradi nizvodni - time se viak energije stvoren formiranjem nizvodnog
proseka koristi za razradu uzvodnog, a materijalom iz uzvodnog proseka se zasipaju nizvodne
starae.
Izvoenje proseka putem kinete je problematino, jer nije mogue proceniti dinamiku razvoja
proseka ni hidraulikim ni fizikim modelom (modeli ne mogu da obuhvate sve parametre koji utiu
na proces razrade proseka). Zato se esto proseci rade iskopom u punom profilu.
Proseci su relativno agresivni zahvati na
vodotoku koji imaju brojne posledice, kao to
je promena reima teenja, reima pronosa
nanosa i promene geometrije korita ne samo
na lokaciji proseka nego i ire. Razlog je
lokalno skraenje, zbog koga se o lokalno
poveava uzduni pad i poveava energija
toka, koju prati regresivna erozija uzvodno od
proseka (slika 11.3).
Primer negativnog uticaja je regulacija reke
Velike Morave (slika 11.4), na kojoj je
izgradnjom veeg broja proseka, trasa
skraena za 18%. Rezultat je produbljenje
korita za 3 m u periodu od vie decenija, sa
negativnim uticajem na priobalje.

Slika 11.3: Promene koje nastaju u renom koritu posle
izvoenja proseka

159

Slika 11.4: Nova i stara trase reke Velike Morave
11.2 UREENJE RENIH UA
Ureenje korita reke i njene pritoke u zoni ua je ozbiljan zahvat, koji moraju da prate sloene
hidroloke i hidraulike analize. Potrebno je ispitati sve hidroloko-hidraulike uslove u zoni ua
(koincidencija vodostaja glavnog toka i pritoke, sloena verovatnoa nailaska velikih voda,
meusobno usporavanje matine reke i pritoke, prostiranja poplavnih talasa u zoni ua) i uslove
transporta nanosa.
Na uu je potrebno obezbediti transportnu mo matine reke za transport nanosa iz pritoke (uvek
ima krupniji nanos) i pogodan ugao pritoke i glavnog toka. Uzvodno ulivanje je nepovoljno, jer
pritoka usporava matinu reku i deponuje nanos uzvodno od ua. Ulivanje pod pravim uglom ne
garantuje efikasno meanje vode i odnoenje nanosa, moe da ugrozi suprotnu obalu matine
reke, pri istovremenoj pojavi velikih voda pritoke i malih voda matine reke. Najpovoljnije je
nizvodno ulivanje jer obezbeuje najpovoljnije uslove meanja vode i odnoenja nanosa.
Preporuuje se ugao 30-45 izmeu osovine toka pritoke i recipijenta (slika 11.5).
Takoe, najpovoljnije je ukoliko je ulivanje na konkavnoj obali, tako to se sustiu konkavne obale
matine reke i pritoke. Ulivanje na konveksnoj obali je nepovoljno, zbog male transportne
sposobnosti toka matine reke uz ovu obalu.
160

Slika 11.5: Projekat ureenja renog ua
11.3 ZATITA MOSTOVA I PROPUSTA
Velike vode esto nanose tetu na mostovima, jer tada dolazi do prelivanja mostovske
konstrukcije, erozije korita u zoni mostovskih stubova i bokova mosta, erozije pristupnih rampi ili
nasipa, a javlja se i nagomilavanje povrinskog nanosa na konstrukciji mosta. nastale tete mogu
biti posledica nedovoljnog proticajnog profila mosta, pogreno postavljenih stubova i oporaca, ali i
nagomilavanja otpada.
Most ugroava erozija, koja je posledica tri procesa:
1. Dugoronih promena kota renog dna pod uticajem prirodnih ili antropogenih promena u
slivu ili na deonici vodotoka na kojoj se most nalazi. Promene mogu biti posledica
antierozionih radova u slivu, izgradnje brane ili pregrade uzvodno od mosta, izgradnje
nasipa i dr.
2. Opte deformacije korita u zoni mostovskog suenja
3. Lokalne erozije oko stubova i bokova mosta.
11.3.1 Zatita mostovskih stubova
Mostovski stubovi u renom koritu remete tok, a posledica poremeaja je lokalna erozija u vidu
erozionog levka. Ukoliko mostovski stub nije fundiran na dovoljnoj dubini, posledica moe biti
ruenje objekta.
Zatita novih mostova od nepovoljnih procesa koji mogu dovesti do ruenja mosta postie se
odgovarajuim dimenzionisanjem proticajnog profila mosta i povoljnim oblikovanjem mostovskih
stubova. Cilj je da se uspostavi takav reim teenja u mostovskom profilu koji nee izazvati eroziju.
Ukoliko se konstatuje da bi i pored toga mogla da se oekuje pojava erozionog levka i erozija
obala, ve u fazi izvoenja se primenjuju mere zatite korita u zoni mosta. To su:
- Obaloutvrde du obe obale u zoni mosta, ije karakteristike zavise od lokalnih uslova i
- Zatita korita u zoni mostovskih stubova (elastini tepih od kamenog nabaaja, gabiona
itd.).
Poeljno je da se mostovski prelaz izvede sa to manje stubova u koritu, tako da osovina mosta
bude upravna na reni tok, a osovine stubova mosta postavljene u pravcu strujnica. Takoe,
161
potrebno je voditi rauna o obliku mostovskih stubova, odnosno izabrati takav oblik koji e
najmanje remetiti lokalnu strujnu sliku. Najpovoljniji su hidrodinamiki oblikovani stubovi.
Ukoliko je u pitanju postojei most oko ijih stubova se pojavila erozija, najee se izvodi
elastina zatita od kamenog nabaaja na filtarskoj podlozi (slika 11.6), jer je nju mogue relativno
lako postaviti u tekuoj vodi. Kamen se postavlja u sloju debljine D=3 d
50
, dok se krupnoa kamena
odreuje na osnovu empirijskih relacija kao to je formula Izbaa:
g
V K
d
s
2 ) 1 (
) ( 692 . 0
50

=
gde je:
d
50
- prenik kamena zastupljenosti 50% [m]
K - koeficijent oblika mostovskog stuba (K=1.5 za stub krunog preseka, K=1.7 za pravougaoni
stub)
V - brzina toka u zoni stuba [m/s]
s
- gustina kamena (2650 kg/m
3
).
U novije vreme se koriste i elastini madraci (slika 11.7), ili specijalni betonski elementi (slika
11.8).

Slika 11.6: Zatita mostovskog stuba kamenim nabaajem
Slika 11.7: Zatita mostovskog stuba elastinim
madracem
Slika 11.8: Zatita mostovskog stuba betonskim
elementima
11.3.2 Zatita oporaca mosta
Ukoliko se utvrdi da su oporci postojeeg mosta ugroeni ili se u profilu novog mosta oekuje
znaajniji poremeaj hidraulikog reima i erozija, projektuje se zatita. Primeri su dati na slikama
11.9 i 11.10.
162

Slika 11.9: Zatita oporaca mosta gabionima Slika 11.10: Zatita oporaca mosta kamenim
nabaajem

Dimenzije kamenog nabaaja se mogu odrediti na osnovu sledeih jednaina:
Ako je: 80 . 0 s
gh
V

gh
V K
h
d
2
50
A
=
Ako je: 80 . 0 >
gh
V

14 . 0
2
50
) (
gh
V K
h
d
A
=
gde je:
d
50
srednji prenik kamena [m]
V srednja profilska brzina u suenom preseku [m/s]
h - srednja dubina u suenom preseku [m]
A=1.65
K=0.89 (trapezni oblik suenja) 1.02 (vertikalni zidovi)
11.4 IZVOENJE I ZATITA PRELAZA CEVOVODA PREKO VODOTOKA
Ukrtanje naftovoda, gasovoda i vodovoda sa renim tokovima se reava na dva naina:
- cevovod se postavlja na mostovskoj konstrukciji
- izvodi se podvodni prelaz cevovoda po dnu renog korita.
Prelaz cevovoda ispod korita reke je mogue izvesti:
- Tehnologijom "utiskivanja" cevovoda ispod renog korita
- Klasinom tehnologijom koja podrazumeva:
Tehnologija utiskivanja cevovoda ima sledee prednosti:
- cevovod se polae ispod zone prognoziranih deformacija korita, to sigurno titi cevovod
od mehanikih oteenja;
- ne menja se reim vodotoka pri izvoenju i eksploataciji objekta,
- ne zahteva se izvoenje podvodnih (ronilakih, bagerskih, hidrotehnikih) i regulacionih
radova,
- izvoenje radova je mogue u bilo koje doba godine, jer ne zavisi od hidrolokih i
meteorolokih uslova.
Posebno se preporuuje u sluajevima:
163
- izvoenja prelaza na rekama sa znatnim deformacijama renog dna i velikim brzinama
toka,
- kada je ogranien prostor za polaganje cevovoda, zbog postojeih cevovoda, mostova ili
drugih objekata,
- reka sa intenzivnom plovidbom,
- izgraenih objekata (putevi, obaloutvrde i dr.) na obalama.
Meutim, ovu tehnologiju nije mogue primeniti u sluaju nepovoljnih geolokih uslova ili ukoliko je
u pitanju veliki prenik cevovoda (preko 1m) i duina vea od 2 km.
Klasina tehnologija izvoenja prelaza cevovoda podrazumeva:
- Iskop rova ("traneje") u renom dnu,
- Polaganje cevi na izvesnu dubinu ispod dna korita (potrebno je obezbediti sigurnosnu
rezervu za sluaj erozije renog dna i neravnomerne deformacije poprenog profila),
- Zatitu cevovoda u traneji,
- Zatrpavanje traneje.
Deformacija iskopane traneje pod dejstvom renog toka (slika 11.11) se odvija pod spregnutim
dejstvom dva procesa:
- izdizanja dna i uzvodne kosine traneje usled zasipanja nanosa i
- erozije nizvodne kosine.
Rezultat je translacija cele traneje u pravcu toka. Brzini deformacije traneje treba prilagoditi
brzinu polaganja cevovoda preko korita vodotoka.
Vsr
+V
-V
H
ht
ht
H+ht
>0.5
a-a
Vsr
+V
-V
H
ht
ht
H+ht
=<0.5
a
a

Slika 11.11: Deformacija traneje
Potrebno je reiti brojne hidrotehnike probleme, a pre svega:
- Determinisati hidroloke, hidraulike i psamoloke parametre toka, od kojih zavisi
tehnologija izvoenja podvodnog cevovoda,
- Prognozirati moguu deformaciju renog korita u zoni podvodnog prelaza,
- Prognozirati deformaciju traneje pod uticajem renog toka, kako bi se adekvatno
planirala dinamika izvoenja radova,
- Reiti pitanje zatite ukopanog cevovoda (slika 11.12), pri emu se razlikuju dva sluaja.
164
o ako je kruna zatitne graevine u nivou renog dna, potrebna je lokalna zatita, ali
zatitna graevina ne izazva lokalni poremeaj strujne slike i zato ima manje
dimenzije.
o ako je kruna graevine iznad nivoa renog dna, zatitna graevina je prag na
renom dnu, koji se mora projektovati sa nizvodnim osiguranjem dna renog korita
(kao slapita).

Slika 11.12: Objekat za zatitu cevovoda u traneji

{ l j unak
2.0
ht< 1.50
kamen (d=15-25 cm)
1
:3
1
:
1
.
5
0.50
1
:1
0
prvobi tno stanj e
stanj e posl e erozi j e
ni zvodne kosi ne
prvobi tno stanj e
posl e zasi panj a
0.25
0.25
si tan kamen (5-15 cm)
10.0
165
12 OBJEKTI ZA REGULACIJU VODNOG REIMA
Regulacija vodnog reima obuhvata sve hidrotehnike mere i graevine kojima se svesno utie na
promenu vremenske i prostorne raspodele voda:
- usaglaavanje prosenog protoka u vodotoku s dinamikom potreba korisnika,
- smanjenje pika hidrograma velike vode i
- poveanje (oplemenjivanje) malih voda.
Metode za regulaciju vodnog reima su sledee:
- ureenje sliva,
- ureenje korita vodotoka,
- izgradnja retenzija,
- izgradnja akumulacija,
- izgradnja rasteretnih kanala.
12.1 UREENJE KORITA VODOTOKA
Ureenje korita vodotoka se primenjuje na malim vodotocima. Profil vodotoka (slika 12.1), esto sa
obostranim odbrambenim nasipima, tako je dimenzionisan da bez izlivanja moe da propusti
merodavnu veliku vodu (iji povratni period zavisi od vrednosti branjenog podruja). Primenjuju se
dva tipa regulacije: "gradski" kroz naselja (ureenje korita vodotoka za prijem velikih voda i
obezbeenje stabilnosti oblogom) i "poljski" van naselja (korito vodotoka se ureuje za prijem
velikih voda, a dozvoljena je deformacija osnovnog korita).
zatravlj en forland
zatravlj en forland
minor korito
oblo` eno kamenom
obalni zid
od kamena
obalni zid
od kamena
za{titni zid
za{titni zid
nivo merodavne v.v.

Slika 12.1: Primer "gradske regulacije" korita vodotoka
12.2 RETENZIJE
Retenzijama se regulie vodni reim vodotoka odnosno smanjuje maksimalni protok u vodotoku na
nizvodnom sektoru i produava trajanje velikih voda (ista zapremina vode se kroz vodotok
proputa due vreme). Retenzije mogu biti:
- eone retenzije: na vodotocima u brdskim predelima (sa uskim dolinama) grade se male
brane
- Bone (nizijske) retenzije: na ravniarskim vodotocima se grade obuhvatni nasipi
12.2.1 eone retenzije
eone retenzije ine manje brane sa akumulacionim prostorom, izgraene u gornjim delovima
sliva i namenjene zatiti od poplava (slika 12.2). Zapremina akumulacionog prostora i visina brane
eone retenzije zavise od veliine i karakteristika sliva, zapremine poplavnog talasa usvojene
verovatnoe pojave vode, kao i karakteristika evakuatora i naina kontrole isticanja.
Na slici 12.3 prikazana je transformacija poplavnog talasa u retenziji.
166
Razlikuju se:
1. Retenzije sa slobodnim isticanjem (slika 12.4) kod kojih se voda odmah pri nailasku
evakuie nizvodno, uz transformaciju poplavnog talasa uslovljenu propusnom moi
evakuatora. Ova vrsta retenzija ne moe se koristiti za druge namene, kao to je ribarstvo,
rekreacija ili slino.
2. Retenzije sa kontrolisanim isticanjem (slika 12.5) su prelazni oblik izmeu retenzija i
akumulacija. Imaju upravljive evakuacione organe (temeljni ispust sa zatvaraem, ustave
na prelivu). Mana ove vrste retenzija je to to je potrebna pouzdana najava i prognoza
poplavnog talasa, kao i potreba za stalnim prisustvom radne snage za manipulisanje
evakuacionim organima.

Slika 12.2: Brana eone retenzije Slika 12.3: Transformacija poplavnog talasa u retenziji

Slika 12.4: Brana retenzije sa slobodnim isticanjem Slika 12.5: Brana retenzije sa kontrolisanim isticanjem
12.2.2 Bone (nizijske) retenzije
Bone (nizijske) retenzije su priobalne teritorije opremljene objektima za prihvat velikih voda.
Koriste se samo u izuzetnim prilikama, kada su glavni nasipi ugroeni ili kada velike vode
prevazilaze obezbeeni stepen zatite.
Najee se formiraju izgradnjom sekundarnih nasipa, na poljoprivrednim ili umskim zemljitima.
Kao i u sluaju eone, nizijska retenzija prihvata deo zapremine poplavnog talasa i smanjuje mu
vrh.
Poznate su nizijske retenzije u Srednjoj Posavini Lonjsko i Mokro polje.
167

Slika 12.6: Nizijska retenzija posle isputanja vode Slika 12.7: Nizijska retenzija
12.3 AKUMULACIJE
Akumulacije su najee vienamenski objekti u kojima je deo korisne zapremine ostavljen za
prihvat poplavnih talasa. Da bi imala funkciju u regulaciji vodnog reima, akumulacija treba da
kontrolie veliki deo sliva i da ima dovoljan prostor za zadravanje poplavnog talasa odreene
verovatnoe, ili se ovaj prostor mora obezbediti adekvatnim upravljanjem.
U vreme velikih voda isputanje vode iz akumulacije se moe vriti:
- kontrolisano (kroz ustave, temeljne ispuste i druge evakuacione organe) ili
- preko slobodnog preliva (prelivanje poinje kada se ispuni prostor rezervisan za prijem
poplavnog talasa).

Slika 12.8: Transformacija talsa velikih voda
zavisi od zapremine akumulacije
Slika 12.9: Isputanje vode kroz prelive brane HE erdap
1 na Dunavu
Akumulacije i retenzije se formiraju izgradnjom brana.
Brana je stalan objekat koji pregrauje dolinu ili korito vodotoka radi akumuliranja ili retenziranja
vode ili deponovanja jalovine. Problemi koji su vezani za pregraivanje vodotoka izgradnjom brana
su pomenuti na vie mesta.
168

Slika 12.10: Brana
12.4 RASTERETNI KANAL
Rasteretni kanal slui za zatitu podruja od velikh voda, a izvodi se na potezima korita koji iz
nekog razloga nemaju dovoljno propusnu mo za velike vode. rasteretni kanali po poloaju mogu
biti popreni (prebacuju deo talasa velikih voda u drugi vodotok slika 12.11) ili paralelni
(trasiraju se paralelno sa rekom ije velike vode delimino prihvataju slika 12.12).

Slika 12.11: Primer poprenog rasteretnog kanala

Slika 12.12: Primer paralelnog rasteretnog kanala
169
12.5 PRIVREMENA BRANA
Privremena brana je objekat koji pregrauje korito vodotoka radi obezbeenja uslova za rekreaciju
ili povienja nivoa vode za druge potrebe. Uklanja se na poetku perioda velikih voda. Na slikama
12.13 dat je primer privremene brane koju ini gumena cev ispunjena vodom. Postavlja se na
betonskom pragu.

Slika 12.13: Privremena brana
12.6 KASKADA
Kaskada (slika 12.14) se izvodi na mestu denivelacije dna vodotoka (koncentracija energetskog
pada) u svrhu zatite korita od pojaanog erozionog delovanja vode.

Slika 12.14: Kaskada sa slapitem
12.7 USTAVA
Ustava se koristi za odravanje nivoa i protoka u vodotoku. Postoji veliki broj tehnikih reenja
ustava, ali sve imaju prag u koritu na koji se montira hidromainska oprema.
170

Slika 12.15: Ustava Slika 12.16: Ustava na kanalu za navodnjavanje

171
13 MATERIJALI ZA IZVOENJE REGULACIONIH GRAEVINA
Osnovna naela za izbor materijala za izvoenje regulacionih graevina su:
- da materijal bude otporan na uticaje kojima e biti izloen posle ugradnje (otpornost na
fizike, hemijske i bioloke uticaje, otpornost na mraz, poroznost, stiljivost, hidrofobnost i
hidrofilnost, gipkost, ilavost, vrstoa, tvrdoa, otpornost na habanje),
- da se materijal lako ugrauje,
- da je jeftin. Cilj je to vea primena prirodnog materijala koji se nalazi u blizini gradilita,
kako bi se smanjili trokovi izgradnje.
Materijali za izvoenje regulacionih graevina mogu biti prirodni i vetaki. U prirodne materijale
spadaju kamen, ljunak i pesak,glina i ilovaa, zemlja, drvo i biljni materijali, dok su vetaki
materijali: beton, elik i sintetiki materijali.
13.1 PRIRODNI MATERIJALI
13.1.1 Kamen
Kamen je u regulaciji reka koristi za izradu tela regulacionih graevina. Potrebno je da kamen
bude:
- tvrd,
- teak,
- nehigroskopan,
- otporan na dejstvo mraza,
- otporan na habanje i
- otporan na dejstvo agresivnih hemijskih materija u renom toku
Zbog svojstava su najpodesniji kamen od eruptivnih (magmatskih) i sedimentnih stena.
Kamen se najee koristi u sledeim oblicima:
- Tesani kamen za izradu obloge, obaloutvrde, zidane pregrade itd,
- Lomljeni kamen za izradu zavrnog sloja regulacionih graevina i tepiha ispod graevina,
- Drobljeni i mleveni kamen za izradu betona i filtarskih slojeva.
Pre ugradnje obavezno je ispitivanje kvaliteta kamena prema vaeim standardima.
13.1.2 ljunak i pesak
ljunak i pesak ine vrste estice mineralnog (najee kvarcnog) sastava. Klasifikaciju se prema
krupnoi zrna na sitan, srednji i krupan ljunak odnosno pesak. Koriste se kao prirodna meavina
ili se meavina separie u frakcije koje se koriste za odreenu namenu. U regulacijama aluvijalnih
vodotoka imaju iroku primenu zbog blizine nalazita (u koritu i dolini vodotoka) i male cene.
Pozitivne osobine ovih materijala su sledee:
- lako se ravnomerno razastiru,
- dobro ispunjavaju upljine,
- brzo se sleu i
- imaju relativno malu stiljivost.
Koriste se kao ispuna regulacionih graevina, za izradu posteljice, filtarskih i tamponskih slojeva,
betona, maltera... Poeljno je da pre ugraivanja budu isprani od organskih primesa. Pre primene
je obavezno ispitivanje kvaliteta prema vaeim standardima.
172
13.1.3 Glina, ilovaa, humus i drugi zemljani materijali
Glina, ilovaa i drugi zemljani materijali neorganskog sastava se u regulacijama najee koriste
za izgradnju nasutih objekata (nasipa, nasutih pregrada i brana). Zavisno o konstruktivnog reenja,
od ovih materijala moe biti izveden ceo objekat ili njegov deo.
Glina je praktino vodonepropusan materijal, ukoliko se pri ugradnji sabije na propisan nain. Zato
se koristi izgradnju vodonepropusnih delova nasipa (ekran ili jezgro), ukoliko je telo nasipa
izvedeno od vodopropusnih materijala (kamena, ljunka) ili celog tela nasipa manjih dimenzija.
Takoe, glina se koristi za vodonepropusne obloge kanala, zagate. Osnovna pretpostavka za
kvalitetno izvoenje vodonepropusnog glinenog sloja je optimalna vlanost gline pri ugradnji (18 do
20 %).
Pod imenom ilovaa se podrazumeva zemljani materijal, koji zavisno od lokacije pozajmita, moe
imati u svom sastavu razliite odnose gline, peska i praine. da bi se utvrdilo da li je ilovaa dobar
ili lo materijal za odreenu namenu, potrebno je ispitati njene geomehanike karakteristike pre
ugradnje. Ukoliko je povoljnog sastava, ilovaa se koristi za iste namene kao i glina.
Zemljani materijali loijeg kvaliteta se koriste za nasipanje depresija u blizini renog korita i
formiranje obala regulisanog korita.
Humus je zemljani materijal sa velikim procentom organskih materija. Sloj humusa debljine do 0,5
m se koristi se za humuziranje kosina i krune nasipa ili kosina ureene obale. Po razastiranju
humusa, kosine se zatravljuju pogodnom smeom trava. Meutim, kako se trava ne moe due
vreme odrati pod vodom, humuziranje se uglavnom primenjuje samo u gornjoj zoni objekta, koja
je izloena vodi najvie do 30 dana godinje.
13.1.4 Drvo
Drvo se u regulacijama reka koristi u vie oblika: cela stabla, kao obla, tesana, cepana i rezana
graa, prue ili iblje, kolje. Generalno, potrebno je da drvo bude trajno, ilavo, gipko i otporno na
delovanje insekata i gljivica. Ukoliko je drvo stalno potopljeno u vodu njegov vek je praktino
neogranien jer je zatieno od insekata i gljivica. Ukoliko je u zoni estih oscilacija nivoa vode
trajnost drveta je ograniena (zavisno od vrste 2 do 20 godina).
Prue je jeftino, elastino i lako za ugradnju, pa se veoma esto koristi u regulacijama reka. Prue
treba da bude vitko, svee i ravno, s optimalnom debljinom 3 do 4 cm na debljem kraju. Najee
se koristi prue vrba, breza, jasika, jova, topola i jablana, starosti 1 do 3 godine. See se u
vanvegetacionom periodu i treba da se koristi odmah posle see.
Kolje najee ima duinu 1,0 do 1,6 m i debljinu 5 15 cm. Za izradu kolja se koriste iste vrste
drvea kao i za prue.
Drvo se koristi za zatitu obala od erozije ili se ugrauje u regulacione graevine.
13.1.5 Biljni materijal
U regulacijama reka se koriste razliiti biljni materijali:
- Trava se seje u prolee, zaliva dok se ne ukoreni i razvije, odrava redovnim koenjem,
- Busen se koristi ako nema dovoljno vremena da se do nailaska velikih voda razvije
zasejani travnati pokriva,
- Trska se koristi za zatitu obala od erozionog dejstva talasa, posebno na plovnim
rekama,
- Sadnice vrbe, leske, jasike, johe i topole se sade u zoni od nivoa srednje do nivoa
srednje velike vode.
Radovi sa biljnim materijalima, koji se nazivaju biotehniki radovi, se izvode radi:
- Zatite kosina obala, nasipa i delova korita izloenih erozionom dejstvu vode. Splet
korenja ini ivu oblogu koja se bolje odupire eroziji od nevezanog tla. Travnati pokriva
moe izdrati vune sile do 20 N/m
2
, ako nije due vreme pod vodom.
173
- Postizanja estetskih efekata.
13.2 VETAKI MATERIJALI
U regulacijama reka se sve ee, a ponekad i neopravdano, koriste brojni vetaki materijali. U tu
grupu spadaju:
- Laki i obini beton, armirani ili nearmirani. Koristi se za izradu obloga i upornih greda
obaloutvrda. Potrebna svojstva: minimalna poroznost, otpornost na abraziju i agresivno
delovanje hemijskog zagaenja
- Metal (elik). Najee se elina ica koristi za vezivanje prua ili izradu ianih korpi
(gabiona). ica mora biti dva puta pocinkovana da bi bila otporna na koroziju. Pored toga
od elika se izrauje betonsko gvoe i talpe.
- Keramiki materijali
- Opeka
- Neorganska veziva (cement)
- Organska veziva (katran, bitumen)
- Asfaltne meavine
- Sintetiki materijali.
13.2.1 Sintetiki materijali
Sintetiki materijali se sve vie koriste u regulacijama reka. U ovu grupu spadaju:
- Tkani i netkani geotekstili
- Armirajue mree
- Membrane.
Osnovne prednosti geotekstila su uniforman kvalitet, mogunost deformacija bez kidanja i
mogunost lakog i kvalitetnog spajanja elemenata u vee povrine.
U pitanju su najee poliestri i polipropileni, koji su otporni na vodu sa pH vrednostima 3 -11.
Geotekstili mogu da se koriste:
- Odvajanje slojeva razliitih materijala, pri emu proputaju tenost, ali zadravaju estice
tla. To znai da se koriste kao filtar umesto klasinog filtra od ljunka.
- Za izradu podloge regulacione graevine. U tu svrhu se koriste ojaani geotekstili
geokompoziti, koji se postavljaju u vidu madraca (tepiha).
Geotekstili mogu biti tkani ili netkani. Tkani geotekstil se proizvodi konvencionalnim tkanjem
pojedinih vlakana. Pri kraju procesa dobija se mreasta struktura (slika 13.1). Netkani geotekstil je
tanka struktura proizvedena tehnologijom iglanja ili termikim povezivanjem neprekidnih polimernih
vlakana (slika 13.2). Netkani geotekstil poseduje specifian polimerni sastav od polipropilenskog
vlakna sa polietilenskim omotaem. Slina kombinacija polimera garantuje odline karakteristike
polipropilena u pogledu jaine, kao i izuzetnu hemijsku i bioloku otpornost polietilena. Geotekstili
se odlikuju izotropnim ponaanjem, visokom otpornou na proboj, visokim drenanim
karakteristikama i UV stabilnou.

174

Slika 13.1: Tkani geotekstil Slika 13.2: Netkani geotekstil
Geokompoziti (slika 13.3) su proizvodi koji se sastoje od kombinacije dve ili vie geosintetikih
komponenti, a namenjeni su da ispune neku specifinu funkciju ili vie njih na primer ojaanje
slabonosivog renog dna i njegovo razdvajanje od kamene regulacione graevine.

Slika 13.3: Primeri geokompozita
Geonet mrea (slika 13.4) se koristi za ojaanje obala. To je pljosnata struktura od meusobno
povezanih geosintetikih traka, koja se moe postaviti sama ili punjena lomljenim kamenom (slika
13.5).
Geocel mree su dvodimenzionalne strukture, sastavljene od irih geosintetikih traka (slika 13.6).
Mree se pune kamenom ili zemljom (slika 13.7).
Vodonepropusne membrane su fleksibilni, kontinualni aravi napravljeni od jednog ili vie
sintetikih materijala. Najee se koriste za oblogu kanala, ukoliko je potrebno spreiti
procurivanje (slika 13.8). Kada se postave, sastavi se lepe ili vare (slika 13.9) kako bi se
obezbedila vodonepropusnost.
Za prirodan izgled ureenih obala koriste se posebne obloge (biotekstil), koje su kombinacija
prirodnih vlakana (kokos i/ili slama) povezanih mreom od sintetikog materijala (polipropilen) ili
nekog prirodnog materijala (juta). Ova obloga je biorazgradiva podloga, koja zadrava vlagu i
stvara povoljne uslove za razvoj vegetacije.
175

Slika 13.4: Geonet mrea
Slika 13.5: Geonet mrea punjena lomljenim
kamenom

Slika 13.6: Geocel mrea
Slika 13.7: Geocel mrea punjena kamenom na
renoj obali

Slika 13.8: Postavljanje vodonepropusne membrane Slika 13.9: Varenje spoja

Slika 13.10: Postavljanje biotekstila Slika 13.11: Biotekstil od slame
176
13.3 PREFABRIKATI
Za izvoenje regulacionih graevina mogu da se koriste razliiti specifini elementi od prirodnih i
vetakih materijala. U praksu se sve vie vraaju u jednom periodu zaboravljeni prefabrikati od
prua i kamena, kao to su pletenice, faine, savijae (kobe), tonjae (punjene faine), punjeni
valjci, punjene koare, platna, fainski madraci (splavovi od faina) i pleteri (popleti). Ponekad se
kombinuju sa modernim materijalima - geotekstilima.
U ovu grupu spadaju i gabioni, odnosno iane korpe punjene krupnim ljunkom ili lomljenim
kamenom, koji su postali standard za izvoenje regulacionih graevina.
Prefabrikate odlikuje niska cena, jer se izvode od prirunog materijala (prue, kamen, ica).
Meutim, za njihovu pripremu i postavljanje je potrebna obuena radna snaga.
13.3.1 Prefabrikati od prirodnih materijala
Pletenice se koriste za vezivanje umesto uadi i ice. Pletu se od sveeg i vitkog prua, duine 4
do 5 m. Osnovnu pletenicu ine najmanje tri pruta. Tri osnovne pletenice se upletu u konanu
pletenicu.
Faine su povezani snopovi prua icom, duine 3,0 do 4,0 m, debljine 0,30 do 0,35 m (slike
13.12 i 13.13). Rade se na postoljima od kolja pobijenog u zemlju (slika 13.14). Povezuju se
uetom, icom ili pruem.
Savijae (kobe) su tanke faine, prenika 0,1 do 0,2 m, duine 15 do 40 m. Izrauju se na isti
nain kao faine, a slue za povezivanje faina.
Tonjae (punjene faine) su faine sa ispunom ili jezgrom od kamena (tucanika) ili krupnog
ljunka. Debljina omotaa od faina je 10 cm, a prenik zavisi od punjenja (od krupnog agregata
1,1 do 1,2 m, a od sitnog 0,7 do 1,6 m. Duina nije ograniena i zavisi od potrebe. Tonjae
suveoma otporne i dosta elastine. Lako se prilagoavaju razliitim oblicima dna i obala korita
vodotoka, pa se koriste za fundiranje regulacionih graevina.
Punjeni valjak je punjena faina ograniene duine (3,5 do 6 m slika 13.16).
Punjene korpe se mogu formirati u najrazliitijim oblicima, zavisno od potrebe.

Slika 13.12: Faine
Slika 13.13: Armiranje kosina kanala pomou
faina
177

Slika 13.14: Izrada faina

Slika 13.15: Obala malog vodotoka ureena pomou
faina
Slika 13.16: Punjeni valjak

Slika 13.17: Punjeni valjak u noici kosine Slika 13.18: Punjene korpe
Razliite vrsta platna se koriste za zatitu kosina. Platna od faina (slika 13.19) ine snopovi
prua, koja se vezuju icom. Imaju proizvoljne dimenzije. Platna od prua (slika 13.20) mogu biti
savitljiva (tanji sloj prua povezan sa ianom mreom) ili nesavitljiva (umesto iane mree koristi
se ica i drvene motke koje ine platno nesavitljivim u smeru postavljanja motki). Pletena platna
se pletu od prua na mestu ugradnje.
178

Slika 13.19: Platno od faina Slika 13.20: Platno od prua
Fainski madrac (splav od faina) je veliko paralelopipedno telo, duine do 100 m, irine do 20,0
m, debljine 1,0 do 1,5 m. Formira se od nekoliko slojeva faina na ramu od drvenih oblica, koji je
postavljen na obali. Potapa se na reno dno na mestu regulacione graevine tako to se paljivo i
ravnomerno nanosi sloj kamena debljine 20 do 30 cm. Fainski madrac slui kao podloga
oslonac preko koga se teina graevine prenosi na slabo nosivo tlo.
1- oblice postavljene paralelno obali
2 - podune grede
3 - valjci
4 - kolje za pridravanje valjaka
5 - platforma od dasaka
6 - rotilj od savijaa
7 i 8 redovi faina
9 - poplet

Slika 13.21: Izrada fainskog madraca
179

Slika 13.22: Fainski madrac na obali Slika 13.23: Postavljanje fainskog madraca
Pleteri (popleti) se najee izvode od vrbovog kolja i prua u meusobno paralelnim redovima
razmaknutim 0,5 do 1,0 m i postavljenim paralelno sa obalom. Razlikuju se:
- Obini pleter. Kolje prenika 6 do 15 cm i duine 1,5 m se pobije na meusobnoj
udaljenosti 30 do 50 cm, tako da viri iznad tla 50 do 60 cm. Kolje treba da bude svee i s
izdancima da bi se primilo. Izmeu pobijenog kolja uplie se, s preklapanjem, svee
vrbovo prue debljine do 2 cm.
- Krstasti pleter - redovi kolja se izvode u obliku krsta, tako da formiraju pregrade veliine
0,5 x 0,5 m. Pregrade se mogu humuzirati i zasejati travom ili se, u sluaju veih brzina
toka, ispunjavaju krupnijim ljunkom ili tucanikom.

Slika 13.24: Zatita obale pleterom
13.3.2 Gabioni
Gabioni su iane korpe ispunjene krupnim ljunkom ili kamenom. Korpe su najee
paralelopipedi (slika 13.26) ili cilindri (slika 13.28) razliitih dimenzija. Duina je najee do 6,0 m.
Kostur korpe sanduastog gabiona se izrauje od betonskog gvoa C 4 do 5 mm (slika 13.25).
Oko kostura se plete pocinkovana ili plastina mrea, C niti 2 do 3 mm. Veliina okana zavisi od
krupnoe ispune i retko prelazi 15 cm.
180
Pune se krupnijim ljunkom i sitnijim kamenom ili na mestu ugradnje ili na separaciji. Pri transportu
i ugradnji treba voditi rauna o nosivosti ianog omotaa. Zbog lakeg rukovanja su cevasti
gabioni povoljniji od sanduastih.
Radi poveanja stabilnosti, gabioni se na mestu ugradnje meusobno povezuju icom.
Gabioni od metalne ice su osetljivi na koroziju i mehaniko oteenje ice. Zato se sve ee se
koriste korpe od sintetikog materijala, koji nije podloan koroziji (slika 13.34).

Slika 13.25: Sanduasti gabion Slika 13.26: Postavljanje sanduastih gabiona

Slika 13.27: Cevasti gabion Slika 13.28: Postavljanje cevastih gabiona

Slika 13.29: Gabionski ili reno madrac Slika 13.30: Postavljeni reno madraci
181

Slika 13.31: Zatita obala gabionima

Slika 13.32: Zatita obala gabionskim (reno) madracem

Slika 13.33: Heksagonalna mrea od dvostruko
pocinkovane ice
Slika 13.34: Heksagonalna mrea od sintetikog
materijala
182
14 ZATITA OD POPLAVA
14.1 UZROCI NASTANKA VELIKIH VODA
Uzroci nastanka velikih voda i promena karakteristika velikih voda mogu biti prirodni, antropogeni i
kombinovani (prirodni i antropogeni).
Prirodni uzroci nastanka velikih voda na vodotocima su:
- intenzivne kie - pljuskovi;
- naglo otapanje snega i leda;
- naglo otapanje snega praeno kiama;
- formiranje barijera u renim koritima usled nagomilavanja ledenih santi;
- formiranje barijera u renim koritima usled nagomilavanja renog nanosa i materijala iz
priobalnih klizita;
- talasi od vetra praeni povienjem nivoa vode (du obala izloenih jakim i dugotrajnim
vetrovima);
- superponiranje hidrograma velikih voda pri istovremenom (koincidentnom) nailasku talasa
velike vode na glavnom toku i pritokama (slika 14.1).

Slika 14.1: Superponiranje hidrograma velikih voda na glavnom toku i pritoci, pri istovremenom
(koincidentnom) nailasku velikih voda
Antropogeni uzroci koji doprinose pogoravanju karakteristika velikih voda i opteg reima voda
su mnogobrojni, a navode se samo sledei:
- ruenje brana, ustava i vodojaa na rekama i u slivu;
- intenziviranje oticanja vode sa sliva usled krenja uma i unitavanja druge prirodne
vegetacije, kao i usled poveanja povrina sa poveanim koeficijentima oticaja i
poveanim brzinama oticanja voda u odnosu na prirodno stanje u slivu;
- iskljuenje ranije plavljenih povrina (inundacija), odnosno izgradnja odbrambenih nasipa
uz osnovno korito vodotoka;
- izgradnja brana, ustava, vodojaa, mostova i drugih objekata koji prouzrokuju povienje
nivoa velikih voda u odnosu na prirodno stanje;
- taloenje nanosa u koritima vodotoka stvarajui tzv. "dodatni uspor";
- odlaganje otpadnih materijala u rena korita i protone inundacije, kao i nekontrolisana
izgradnja objekata u protonim inundacijama;
183
- nepravilno upravljanje (rukovanje) akumulacijama, retenzijama, rasteretnim kanalima,
ustavama i drugim objektima kojima se menja prirodni ili projektovani vetaki reim
voda;
- globalne klimatske promene (efekat staklene bate - ozonske rupe) e, prema sadanjim
prognozama, izazvati u budunosti vee i due sue, ali i ee i vee velike vode. Uticaji
ovih promena na velike vode konkretnih vodotoka se, meutim, ne mogu za sada
kvantifikovati.
Na veini vodotoka je pojedinano ili zbirno dejstvo nepovoljnih antropogenih uticaja doprinelo
izrazitom pogoranju reima velikih voda, koje se ogleda prvenstveno u poveanju ekstremnih
proticaja (i vodostaja), skraenju trajanja velikih voda i poveanju ukupnih zapremina talasa velikih
voda. Na slici 14.2 dat je ematski prikaz tipine promene hidrograma na reci pod uticajem
iskljuenja uzvodnih ranije plavljenih povrina, kao i pod uticajem intenziviranja oticaja sa sliva
uzvodno od posmatranog profila.

0 prirodno stanje
1 - iskljuene znatne povrine na uzvodnom sektor
2 - intenziviranje oticanja sa sliva
Slika 14.2: ematski prikaz tipine promene hidrograma Q(t) za sluaj da su u periodu od T
o
do T
1
iskljuene
znatne povrine ranije plavljenih priobalnih terena na uzvodnom sektoru, a u periodu od T
1
do T
2
je dolo i
do intenziviranja oticanja sa sliva (reim padavina na slivu u celom periodu od T
o
do T
2
je ostao
nepromenjen).

Antropogeni uticaji koji doprinose poboljanju karakteristika velikih voda su:
- poumljavanje ranije ogolelih povrina u slivu;
- ureenje renih korita u cilju poveanja propusnih moi korita za vodu, led i nanos;
- izgradnja akumulacija i retenzija u cilju smanjenja talasa velikih voda.
Kombinovani uzroci nastanka i promena reima velikih voda registrovani su na skoro svim
vodotocima i kod nas i u svetu, pri emu su ove promene, u celini gledano, nepovoljne kako sa
gledita zatite od poplava, tako i sa gledita korienja i ouvanja vodnih resursa.
Iako su velike vode u sutini sluajnog karaktera, ipak se za pojedine vodotoke mogu dati globalne
ocene o godinjim dobima u kojima se velike vode najee javljaju:
- Velike vode na manjim bujinim tokovima se javljaju najee pri jakim letnjim lokalnim
pljuskovima, ali i pri prolenom otapanju snega praenog kiama;
- Na srednjim vodotocima se velike vode javljaju i u prolee i u jesen, a prouzrokovane su
dugotrajnijim i rasprostranjenijim kiama;
- Na Savi se velike vode javljaju krajem zime, usled topljenja snega uz istovremene kie,
ali i tokom jeseni, posle dugotrajnih kia;
184
- Visoki vodostaji usled formiranja ledenih barijera u krivinama i plitkim deonicama veih
vodotoka javljaju se znatno ree u odnosu na "ostale" velike vode i to u prolenom
ledohodu posle duih hladnijih zimskih perioda.
Na kraju ovog poglavlja treba neto rei i o uslovno nazvanim hidraulikim velikim vodama,
koje se mogu javiti na manjim, neureenim vodotocima. Na njima esto postoje relativno niski i
nestabilni mostovi i propusti, dok su obale vodotoka ruevne i obrasle drveem, sa razliitim
deponovanim materijalima i potencijalnim klizitima u priobalju. Hidraulike velike vode nastaju
tako to otvor nekog mosta zatvore erozioni nanosi i plivajui predmeti koje reka nosi, usled ega
nastaje privremena brana i akumulacija uzvodno. Pod pritiskom akumulirane vode dolazi do
ruenja mosta i odnoenja privremene brane do sledeeg mosta, gde sada postoje jo povoljniji
uslovi za formiranje, a zatim i ruenje nove privremene brane. Na taj nain se nizvodno od
najnizvodnijeg mosta moe javiti ruilaki talas velike vode, znatno vei od talasa u prirodnim
uslovima. Ako se du vodotoka aktivira i neko klizite, pa materijal iz klizita formira barijeru u
renom koritu, posledice ovakve pojave mogu biti katastrofalne.
14.2 VELIKE VODE
14.2.1 Osnovne karakteristike velikih voda
Sa aspekta odbrane od poplava, pod velikom vodom nekog vodotoka najee se podrazumevaju
proticaji koji se izlivaju iz osnovnog (minor) korita reke i plave priobalno podruje (ako je
nezatieno) ili naleu na odbrambene linije i potencijalno ugroavaju zatieno priobalno
podruje.
Svaka velika voda na odreenom profilu vodotoka se potpuno definie nivogramom H(t) i
hidrogramom Q(t). Nivogram se dobija iz podataka osmatranja vodostaja na vodomernim letvama
u odreenim terminima, ili na osnovu kontinualnog registrovanja vodostaja pomou automatskih
instrumenata - limnigrafa. Hidrogram se dobija ili direktnim merenjima proticaja ili korienjem
odgovarajue krive proticaja Q(H), konstruisane na osnovu ranijih merenja proticaja vode pri
razliitim vodostajima.
Treba istai da se kod prirodnih vodotoka kriva proticaja povremeno menja, jer se menjaju
parametri od kojih zavisi proticaj vode (povrina profila, okvaeni obim, hidrauliki radijus,
rapavost, pad vodenog ogledala). Pri velikim vodama je izrazito promenljiv poduni pad nivoa
vode, usled ega se na krivoj proticaja javlja tzv. "petlja".
Za reavanje problema u oblasti zatite od poplava su od znaaja sva tri dijagrama H(t),Q (t) i
Q(H), a posebno delovi dijagrama iznad vodostaja pri kome voda poinje da se izliva iz osnovnog
(minor) korita i plavi inundaciju. Na slici 14.3 dat je ematski prikaz pomenutih dijagrama, sa
osnovnim parametrima koji se koriste u svim fazama reavanja problema zatite od poplava.
Za planiranje, projektovanje i odravanje sistema zatite od poplava je potrebno da se svi
parametri velikih voda (prikazani na slici 14.3) kvantificiraju du toka, kao i po verovatnoi pojave,
odnosno po tzv. "povratnom periodu" pojave.
185

H
1%
- vodostaj verovatnoe pojave 1%
H
r.o.
- merodavni vodostaj za proglaenje redovne odbrane od poplava
H
v.o.
- merodavni vodostaj za proglaenje vanredne odbrane od poplava
H
max
, Q
max
- najvei vodostaj odnosno proticaj u periodu rada vodomerne stanice
H
pk.
, Q
pk
-vodostaj odnosno proticaj pri punom osnovnom minor koritu reke
t
pi
- ukupno trajanje plavljenja inundacije (t
2
- t
1
)
t
p
- vreme porasta talasa velike vode (od H
pk
do H
max
)
t
o
- vreme opadanja talasa velike vode (od H
max
do H
pk
.)
V
p
- ukupna zapremina vode koja je protekla u periodu t
pi
.
o
o
o
p
p
p
t
H
I ,
t
H
I
A
A
A
A
= = - intenzitet porasta odnosno opadanja vodostaja
Slika 14.3: ematski prikaz nivograma, krive proticaja i hidrograma, sa osnovnim parametrima od
znaaja za zatitu od poplava
Za uspeno sprovoenje operativne odbrane od poplava potrebno je da odgovorna lica poznaju
sve navedene parametre velikih voda na svojoj deonici odbrane, ali su od izuzetnog znaaja
oekivane (prognozirane) vrednosti parametara velikih voda koje se dobijaju operativnim
prognozama neposredno pre i u toku sprovoenja odbrane od poplava. Za male vodotoke su
pouzdane prognoze, odnosno blagovremene najave velikih voda od posebne vanosti, jer su na
takvim vodotocima vrlo kratka vremena nailaska talasa velikih voda od momenta registrovanja
padavina, uz vrlo veliki intenzitet porasta vodostaja. U takvim uslovima se esto odbrana od
poplava svodi na hitnu evakuaciju stanovnitva i pokretnih dobara sa podruja ugroenih
nailazeim velikim vodama.
Zbog raznolikosti vodnih tokova po veliinama slivnih podruja, pluviometrijskim reimima, reljefu,
geolokom sastavu, biljnom pokrivau i drugim karakteristikama, velike vode se meusobno
razlikuju, kako po periodu nastajanja, tako i po drugim parametrima, a posebno po apsolutnim
vrednostima maksimalnih vodostaja i proticaja, duinama trajanja i intenzitetima porasta i opadanja
vodostaja. Ilustracija navedene raznovrsnosti velikih voda prikazana je ematski na slici 14.4,
186
preko nivograma velikih voda za razliite vodotoke, poevi od malih bujinih tokova, do velikih
ravniarskih reka (pretpostavlja se da je verovatnoa pojave velikih voda na svim prikazanim
vodotocima ista).

t
H
o
A
A
(prof 4) <
t
H
o
A
A
(prof 3) <
t
H
o
A
A
(prof 2) <
t
H
o
A
A
(prof 1)
Slika 14.4: ematski prikaz nivograma velikih voda na razliitim vodnim tokovima, od malih bujinih
vodotoka (1) do velikih ravniarskih reka (4)
14.2.2 Specifinosti velikih voda na bujinim tokovima
Bujini tokovi su vodotoci brdsko-planinskog regiona. Odlikuju se velikim uzdunim padom renog
korita, reda veliine 1-10%. Veliine vodotoka i korespondentnih slivova mogu varirati u irem
dijapazonu, obuhvatajui kategorije bujinih jaruga, potoka i bujinih reka. Uobiajeno je da se pod
bujinim tokovima podrazumevaju vodotoci sa povrinom sliva manjom od 100 km
2
. Sa aspekta
rene hidraulike, bujine tokove odlikuju izrazita nestacionarnost, silovitost i turbulentnost. Od
posebnog je znaaja dvofazni karakter bujinih tokova, sa velikom koncentracijom vrste faze.

Slika 14.5: Hidrogrami dva bujina talasa
Bujini karakter hidrolokog reima manifestuje se velikim rasponom proticaja i karakteristinom
formom hidrograma velikih voda. Odnos proticaja velikih voda i malih voda je reda veliine
Q
max
/Q
min
>1000, za razliku od velikih aluvijalnih vodotoka gde je Q
max
/Q
min
<10. S druge strane,
trajanje velikih voda je vrlo kratko, reda veliine nekoliko asova. Hidrogrami bujinih talasa (slika
14.5) imaju kratku vremensku bazu, pri emu je posebno kratko vreme porasta (uzlazna grana),
zbog brzog formiranja i naglog nadolaska velikih voda. Krive trajanja proticaja bujinih vodotoka u
toku godine imaju takoe karakteristinu formu, sa vrlo kratkim trajanjem velikih voda (nekoliko
dana godinje) i dugim trajanjem malih i srednjih voda.
Pored klasine manifestacije poplava (usled izlivanja velikih voda iz korita), pri bujinim poplavama
se javljaju i fenomeni bujine lave, odrona i klizita. Posebna karakteristika bujinih talasa je vrlo
187
izraeno strmo elo (bujina pesnica - slika 14.6), koje nastaje usled naglog nadolaska velikih
voda i ima veliku destruktivnu mo. elo talasa rui drvee i drvene objekte u koritu i priobalju i
zahvata sav otpad iz ovog pojasa. Usled toga, bujini talasi pronose velike mase renog i
povrinskog nanosa, koji po prolasku talasa ostaje nagomilan du toka (slika 14.7). Generalno,
poplave na bujinim vodotocima nanose daleko vee tete nego poplave na ravniarskim rekama,
zbog velike brzine toka i razorne moi.
Sa aspekta zatite od poplava, kategorija bujinih vodotoka ne moe se ograniiti samo povrinom
sliva. Bujini karakteri hidrolokog i psamolokog reima mogu imati i vei vodotoci, sa povrinama
sliva u dijapazonu 100<A<1000 km
2
. Kod njih se bujini karakter hidrolokog reima ispoljava, pre
svega, specifinom genezom, brzom koncentracijom i kratkim trajanjem velikih voda. Talasi velikih
voda imaju tipine karakteristike bujinih talasa, sa naglim nadolaskom i kratkom vremenskom
bazom. Posebno je izraen dvofazni karakter teenja velikih voda, zbog velike mase
suspendovanog i vuenog nanosa, koji se pronosi u talasima. Za razliku od klasinih bujica, kod
kategorije manjih vodotoka nije uvek podjednako izraen bujini karakter velikih voda. U zavisnosti
od rasporeda i intenziteta padavina u slivu, geneza velikih voda moe biti razliita, u prostornom i
vremenskom smislu. Otuda se javljaju i talasi velikih voda sa duom vremenskom bazom i manjim
maksimalnim proticajem, ali i tipini bujini talasi, sa karakteristinom formom hidrograma.

Slika 14.6: Bujina pesnica Slika 14.7: Naplavina po prolasku bujinog talasa

Slika 14.8: tete na infrastrukturi
Slika 14.9: Promenjena trasa reke (crveno je
prethodno stanje)
14.3 TETE OD POPLAVA
Glavni cilj u reavanju problema poplava je zatita ljudi i smanjenje teta, to se moe postii
razliitim merama. Zadatak prouavanja teta od poplava je da se utvrdi njihov ukupan iznos na
odreenom potezu ili celom toku jedne reke, a zatim da se uspostavi zavisnost izmeu pomenutih
mera i smanjenja veliine teta nastalih njihovim dejstvom.
Veliina teta od poplava zavisi, pre svega, od veliine i vrednosti plavnog podruja, to je u
funkciji veliine odnosno verovatnoe pojave poplavnog talasa. Zato se i veliine teta iskazuju kao
188
funkcija verovatnoe pojave poplavnih voda. U cilju utvrivanja te funkcije teta, potrebno je izvriti
hidroloko izuavanje velikih voda du toka, odrediti verovatnoe najveih proticaja i druge
karakteristike poplavnih voda, a zatim za njih odrediti i zone prostiranja na obalama prouavanog
vodotoka. Ekonomskom analizom se obuhvataju tete od prirodnih, a ne od vetakih poplava
(nastalih pogrenim manevrima na branama, loe izvedenim mostovima sa nedovoljnom
propusnom moi itd.), uzimajui u obzir i kotanje izvedenih radova (podrazumeva se da su objekti
za zatitu od poplava stabilni i u funkciji za projektovani stepen zatite).
Generalno, tete od poplava se stalno poveavaju zbog sve intenzivnijeg korienja renih
priobalja i poveanja vrednosti dobara u ugroenim podrujima, kao i zbog poveane osetljivosti
zgrada i infrastrukture.
Odreivanje teta od poplava zavisi od vrste teta i uslova u kojima do njih dolazi.
14.3.1 Uslovi od kojih zavisi visina teta od poplava
Visina teta od poplava zavisi od:
- Hidroloko-hidraulikih i topografskih uslova. Odraavaju se na uestalost i
verovatnoe pojave poplava, kao i prostiranje, trajanje, dubine i brzine vode.
- Stanja izgraenosti i korienja poplavnih povrina. tete od poplava su tim vee to
je vea izgraenost i intenzivnije korienje plavnih povrina i ukoliko se pri izgradnji nije
vodilo rauna o zatiti od poplava.
- Vrednosti dobara izloenih poplavama. Pored vrednosti, uzima se u obzir i obim,
koliina i stepen oteenja dobara pri poplavama.
- Doba godine. Uglavnom se odnosi na tete u poljoprivredi, jer uzrast kultura zavisi od
doba godine. Za druge tete ne postoji ovakva direktna zavisnost, ve je ona izraena
kao zavisnost od uestalosti poplava (koja je na posredan nain takoe u funkciji doba
godine).
- Stanja i organizacije zatite od tetnog dejstava poplava. Odreivanje teta od
poplava slui odreenoj svrsi - da se ustanovi ekonomska granica skupa mera i radova,
kojim bi se te tete eliminisale ili znatno umanjile. Pri tome se uvek mora poi od radova i
mera koji postoje i ukljueni su u planove odbrane od poplava, a zatim sagledati one
nove radove i mere koji bi bili efikasniji od postojeih (ako ih zamenjujemo) ili bi imali, kao
dopunski, odgovarajui fiziki i ekonomski efekat.
14.3.2 Kategorije teta
tete od poplava mogu biti vrlo raznovrsne, pa se njihovo grupisanje i prikaz mogu dati na vie
naina. U analizama se ukupne tete obino dele na potencijalne i stvarne, kao i na direktne i
indirektne tete od poplava.
Potencijalne tete se ocenjuju u procesu projektovanja sistema za zatitu od poplava, dok
stvarne tete utvruju (po propisanoj metodologiji) strune komisije na terenu neposredno posle
konkretnih poplava.
Indirektne tete mogu da budu daleko vee od direktnih i da pogode daleko ire prostore i to sa
izvesnim zakanjenjem. Na primer, usled prekida saobraaja na saobraajnici kojom se neki
udaljeni region snabdeva sirovinama, doi e svakako do smanjenja privrednih aktivnosti i teta
koje mogu da budu mnogostruko vee od direktne tete koja je nastala na konstrukciji same
saobraajnice pri poplavi. U indirektne tete spadaju i znaajni trokovi na suzbijanju hidrinih
epidemija i bolesti prouzrokovanih zagaenjem voda u vodovodnim sistemima ili izlivanjem
otpadnih voda iz kanalizacionih sistema i septikih jama.
Mogu je i nain grupisanja teta prema vanosti i privrednim granama:
1. Broj utopljenih, ranjenih ili obolelih lica;
2. tete u naseljima - gradskim i seoskim: broj, vrste i vrednost unitenih ili oteenih stambenih
zgrada, zajedno sa kunim inventarom;
189
3. tete na industrijskim i poslovnim objektima: broj, vrste i vrednost unitenih ili oteenih
industrijskih i poslovnih objekata, zajedno sa pokretnom i nepokretnom opremom i inventarom,
materijalima, sirovinama i proizvodima;
4. tete u poljoprivredi, stoarstvu, ribniarstvu: zgrade, pokretna i nepokretna proizvodna
sredstva, stoka, ivina, skladita, veliina i vrednost poplavljenih poljoprivrednih povrina,
ukljuujui vrednost poplavljenih kultura i drugih dobara;
5. Trokovi sanacije infrastrukturnih objekata:
5.1. Saobraajnica: puteva, eleznikih pruga, aerodroma itd.
5.2. Raznih mrea (oteenja i prekidi): telefonske linije, RTV, elektrina mrea, vodovodna
mrea, gasovod, kanalizacija, sistem daljinskog grejanja, stanice za preiavanje
otpadnih voda.
5.3. Javnih kulturnih, istorijskih i umetnikih objekata i dobara
5.4. Zatitnih objekata: brana, nasipa i dr.
6. Trokovi operativne odbrane od poplava.
7. Trokovi civilne zatite. Ukljuuju trokove organizovanja eventualne evakuacije stanovnitva i
dobara sa ugroenih podruja, kao i druge trokove uinjene pre, u toku i posle poplave.
8. Druge tete (psiholoke i moralne)
9. Indirektne tete, koje nastaju zbog povezanosti privrednih i drugih aktivnosti na podrujima
pogoenim poplavama sa irom zajednicom, kao i zbog opte recesije u ekonomskom ivotu
pogoenog podruja. U ovu kategoriju ulazi gubitak prihoda usled potpunog prekida ili
smanjenja proizvodnje (zbog angaovanja radne snage i mehanizacije u odbrani od poplava,
prekida saobraaja, evakuacije).
U ekonomsko-tehnikim analizama se neke od pomenutih vrsta teta ne mogu prognozirati (stanje
skladita, pokretna oprema, stoka, oteenja objekata zatite i dr.). Sa druge strane, ljudske rtve
ne mogu biti predmet ekonomskih analiza, jer se naelno sve mora preduzeti da njih ne bude.
Utvrivanje indirektnih teta se sprovodi na osnovu specifinih tehniko-ekonomskih analiza, a
ponekad se koriste i empirijski ustanovljeni odnosi izmeu vrednosti indirektnih i direktnih teta (o).
Na primer, u SAD se koriste sledei odnosi:
za tete indirektne/direktne tete (o)
u selima 0.2
u gradovima 1.5
u industriji 1.2
u komunikacijama 1.0

Slika 14.10: Poplavljeno seosko domainstvo Slika 14.11: Poplavljen grad
190

Slika 14.12: Oteen autoput Slika 14.13: Oteena eleznika pruga

Slika 14.14: tete na protonoj inundaciji
Slika 14.15: tete na objektu lociranom na
protonoj inundaciji

Slika 14.16: Poplavljeno podruje posle proboja nasipa
poljoprivredno zemljite
Slika 14.17: Poplavljeno podruje posle proboja
nasipa naselje
14.4 MERE ZATITE OD POPLAVA
14.4.1 Klasine mere zatite od poplava
U toku istorije su naselja i privredne aktivnosti u renim dolinama doivljavali brzi rast, a
stanovnitvo je prihvatalo "ostajanje uz reku" uz pojaane napore da se razliitim merama i
radovima smanji rizik od poplava, a poveaju koristi od reka. Ovakav stav prema poplavama i
vodnim tokovima je bio sasvim razumljiv i vai i danas u skoro svim zemljama sveta.
Investicione (graevinske) mere primenjuju se ve decenijama za spreavanje poplava i
ublaavanje njihovih posledica, putem regulisanja porasta i irenja velikih voda, smanjenja oticaja
191
odnosno zatite posebnih oblasti od plavljenja. Najee su primenjivani sledei naini zatite od
poplava:
- Izgradnja odbrambenih i drugih nasipa (lokalizacioni, letnji), kejskih i zatitnih zidova u
cilju spreavanja direktnog - neposrednog izlivanja velikih voda iz vodotoka i
onemoguavanja njihovog prodora u zatiena podruja.
- Poboljanje proticajnog kapaciteta rene deonice (smanjenjem rapavosti, poveanjem
proticajnog profila ili skraenjem renog toka).
- Zadravanje dela poplavnog talasa u rezervisanim prostorima jednonamenskih ili
vienamenskih akumulacija ili retenzionih basena.
- Skretanje dela poplavnog talasa u rasteretne kanale, ime se neposredno redukuje
proticaj nizvodno.
"Linijski" sistemi zatite (nasipi i slini objekti) ne utiu na proticaje velikih voda, ali du vodotoka
izazivaju povienje vodostaja. Ovi sistemi se stoga ubrajaju u pasivne mere zatite od poplava.
Sve ostale nabrojane mere zatite od poplava, s obzirom da se realizuju radi ublaavanja
nepovoljnih karakteristika velikih voda, spadaju u aktivne mere.
Napred navedene klasinih - graevinskih (investicionih) mere se dimenzioniu za usvojene
"merodavne" uticaje razliitih verovatnoa pojave. One su skupe, tako da ostvareni stepen zatite
mora da opravda izdatke. Istovremeno se mora uzeti u obzir da e svaka intervencija uticati na
uzvodni i nizvodni sektor vodotoka.
Ne moe se raunati na potpunu zatitu od bilo kod tetnog dejstva voda, pa ni od poplava, jer se
od usvojenog "merodavnog" uticaja (na koji je dimenzionisan zatitni sistem) uvek moe pojaviti
jo vei (svakako sa reom verovatnoom pojave) i izazvati tete. Iz toga sledi logian zakljuak
da je potpuna eliminacija teta od nepovoljnih dejstava vode nemogua, ve se tei njihovom
razumnom smanjenju.
14.4.2 Savremeni trendovi u oblasti zatite od poplava
Kao dopuna graevinskim radovima, u novije vreme su u svetu sve vie u primeni neinvesticione
mere zatite od poplava, najee kao dopuna ve sprovedenih graevinskih mera. Ove mere
nemaju neposredan uticaj na proticaj velikih voda, ali odraavaju nastojanje da se smanje tete
koje poplave mogu prouzrokovati, primenom strategije upravljanja, a ne izgradnje.
Neinvesticione mere ini skup administrativnih, regulativnih i institucionalnih mera za preventivno
smanjenje direktnih, indirektnih i potencijalnih teta od poplava. U ovu grupu mera spadaju:
- Preventivne i operativne mere,
- Regulativne i institucionalne mere,
- Mere solidarnosti za ublaavanje posledica poplava i
- Informisanje javnosti.
Preventivne i operativne mere podrazumevaju celokupnu delatnost usmerenu na suzbijanje
opasnosti od poplava i smanjenje tetnih posledica u svim fazama odbrane od poplava. Njihova
bitna odlika mora biti organizovanost.
Najznaajniju preventivnu meru predstavlja donoenje i sprovoenje planova i pravilnika za
odbranu od poplava, u kojima se definiu obaveze i prava svih uesnika u odbrani od poplava. Ako
na podruju postoje zatitni objekti (najee nasipi), planom odbrane su predvieni stepeni
pripravnosti u zavisnosti od razvoja poplave. U grupu preventivnih mera spada i preventivno
obezbeenje poplavom ugroenih objekata (izgradnja lokalne zatite oko objekata, spreavanje
prodora vode u objekte, dislokaciju predmeta u objektima i sl.).
Operativne mere zatite od poplava obuhvataju prognozu nailaska poplavnog talasa, prenos
informacija na teren, obavetavanje i uzbunjivanje nadlenih organa i stanovnitva, u skladu sa
unapred pripremljenim planom. Ovaj plan mora predvideti i eventualnu dislokaciju stanovnitva i
dobara, za sluaj nailaska ekstremnih velikih voda. Kod renih tokova na kojima se u zatiti od
192
poplava koriste i akumulacije se rade posebna operativna uputstva za upravljanje, to je naroito
vano kod vienamenskih akumulacija.
Za razliku od ostalih prirodnih rizika kao to su zemljotres, oluja i grad, mogue je u odreenom
roku proceniti mogunost nastajanja velikih voda. Shodno tome, neophodno je produiti
korienjem modernih tehnika prognoziranja velikih voda. Nain prognoziranja velikih voda zavisi
od karakteristika slivnog podruja.
Regulativne i institucionalne mere ini skup mera definisanih zakonima, propisima, uredbama ili
na drugi nain, kojima se ostvaruje odreena politika u pogledu korienja poplavom ugroenog
podruja. U ovaj skup mera se ubraja i formiranje strukture upravljanja podrujima ugroenim
poplavom, administrativne nadlenosti, organizovanje strunih slubi, funkcija nadzora i
preduzimanja mera radi potovanja zakonske i druge regulative. Ove mere imaju najvei efekat u
planiranju razvoja na poplavom ugroenim prostorima, ali mogu da utiu i na aktivnosti korisnika
koji su ve locirani na tim prostorima.
Zoniranje terena prema stepenu ugroenosti od poplava je osnovna mera, na koju se oslanjaju sve
ostale mere za regulisanje upotrebe terena. Sutina zoniranja se sastoji u utvrivanju stepena i
granica razliitih stepena ugroenosti na terenu, pri emu je od kljunog znaaja podela inundacije
na protonu i retenzionu (slika 14.19). Stepen ugroenosti se uobiajeno izraava preko
verovatnoe pojave proticaja ili vodostaja koji plavi teren.
Propisi o nameni poplavom ugroenih terena odreuju nain korienja terena, kao i vrstu
gradnje koja je na njima dopustiva. Njima se mogu precizirati i najnie doputene kote objekata.
Graevinski propisi reguliu vrstu konstrukcija, nain gradnje i graevinske materijale koji se
mogu primenjivati u zavisnosti od stepena ugroenosti od poplava. U cilju adekvatnog sprovoenja
regulativno-institucionalnih mera, potrebno je obezbediti efikasnost vodoprivredne inspekcijske
slube i drugih nadlenih organa.
Mere solidarnosti za ublaavanje posledica poplava imaju za cilj smanjenje teta koje nastaju u
toku i nakon poplava, zbog poremeaja drutvenog i ekonomskog ivota. U ove mere delimino
ulazi i protivpoplavno osiguranje, kao mera smiljene raspodele rizika od poplava po vremenu i
prostoru.
Informisanje i edukacija kadrova i stanovnitva je neophodan preduslov za efikasno sprovoenje
odbrane od poplava.
14.5 UPRAVLJANJE RIZIKOM OD POPLAVA
U novije vreme u svetu se naputa ranije uvreeno miljenje da se zatita od poplava moe
obezbediti samo izgradnjom nasipa i drugih objekata. Naprotiv, tei se integralnom konceptu
nazvanom "upravljanje rizikom od poplava" (slika 14.18). Upravljanje rizikom od poplava je ciklian
proces, koji se sastoji od 3 faze: odgovor na poplavni dogaaj, oporavak i pripravnost za sledei
dogaaj.
193

Slika 14.18: Ciklus upravljanja rizikom od poplava u renom slivu
Upravljanje rizikom od poplava je permanentan proces donoenja odluka o tome da li i kako plavna
podruja treba koristiti, uz odreeni, dozvoljeni nivo rizika. Pritom se tei usaglaavanju zahteva
"humane" komponente (odnosno zatite dobara i ljudskih ivota) i "ekoloke" komponente
(ouvanja ili ponovnog uspostavljaja prirodnih funkcija i resursa plavnog podruja).
Na svakom posmatranom potencijalno ili realno plavnom podruju postoji mnotvo razliitih uslova
koji se moraju razmotriti kako bi se donela odluka o kombinaciji strategija i prateih mera za
smanjenje uvek prisutnog rizika od poplava.
Adekvatan izbor omoguuje samo razmatranje veeg broja razliitih kombinacija mera, iji se efekti
ocenjuju na neki od poznatih naina (kao to je na pr. viekriterijumska analiza). Pri tom se
aktivnosti na plavnom podruju moraju sagledati u kontekstu uticaja na reni sliv u celini, jer svaki
deo sliva zavisi od drugog, tako da odluka o nainu ureenja jednog dela moe imati nepoeljne
uticaje na drugi (na primer urbanizacija u gornjim delovima sliva ubrzava oticaj i stvara bujine
poplave, dok izgradnja nasipa na delu renog sliva moe pogorati uslove na vodotoku). Takoe,
razmatrano plavno podruje se mora posmatrati kao deo odreene teritorijalne (grad, selo) i
administrativno-upravljake celine (optina, okrug itd.). Mogue upravljake strategije i mere se
razmatraju ne samo za do sada nezatiene plavne zone, ve i za ve kasete sa ve izgraenim
zatitnim objektima. Polazna taka svih razmatranja je stav da nijedna strategija ili mera ne moe
imati a priori prednost, ukoliko se to ne dokae.
U nastavku je dat pregled najeih strategija za smanjenje teta od poplava, koje se razmatraju
uporedo sa strategijama za odranje prirodnih resursa plavnog podruja. Pritom je uglavnom malo
poznato koliko su prirodni potencijali inundacije znaajni sa vodoprivrednog aspekta (u kontroli
poplava i erozije, odranju kvaliteta povrinskih voda i snabdevanju i odranju nivoa podzemnih
voda), ekolokog (odranje visokoproduktivnih uma, ribljih i ivotinjskih zajednica) i drugih
aspekata (rekreacija i dr.). Poznavanje vrednosti prirodnih resursa raste, ali je esto ogranieno.
Veina dravnih programa podrava ekonomski razvoj ovih prostora, jer je teko kvantifikovati
ekonomsku vrednost mnogih prirodnih funkcija inundacije.
Stategije za smanjenje teta od poplava odnose se generalno na uslove pre, za vreme i posle
poplave i sve se obino mogu primeniti na jednoj plavnoj povrini. Na razliitim nivoima uprave i u
194
privatnom sektoru, ove strategije imaju razliite oblike, a povezane su sa irim ciljevima
vodoprivrede, zatite ivotne sredine i privrede.
Prva, najea i najpoznatija strategija se sastoji u spreavanju plavljenja razmatrane teritorije,
korienjem razliitih metoda pasivne ili aktivne odbrane i izgradnjom znaajnih i skupih
investicionih objekata (brane, akumulacije, nasipi, regulacija vodotoka, rasteretni kanali i dr.). Ova
strategija je do sada ve dokazala visoku efikasnost, a i javnost je podrava. Meutim, u novije
vreme se veliki investicioni radovi u cilju zatite od poplava sve ree primenjuju, i to mnogo ee
za zatitu gradskih nego poljoprivrednih podruja. Tome doprinosi razvoj javne svesti o
nepovoljnim ekolokim aspektima ove strategije, kao i moguim katastrofalnim posledicama koje
nastaju ukoliko doe do otkaza sistema zatite. Takoe je konstatovano da trokovi odravanja
objekata znaajno rastu kako se oni blie kraju projektnog veka.
U drugoj strategiji tei se smanjenju teta tokom poplava time to se izbegava opasno,
neekonomino ili nepoeljno korienje potencijalno plavne povrine. Strategija se bazira na
neinvesticionim merama. Smatra se da sa porastom javne svesti o opasnosti od poplava i
stvaranjem odreenih iskustava u primeni neinvesticionih mera, poveava efikasnost njene
primene.
U okviru ove strategije se poseban znaaj pridaje zoniranju terena, graevinskim propisima u vezi
izgradnje i opremanja objekata, kao i propisima u vezi sanitarne i zdravstvene zatite. Meutim,
navedene mere imaju uticaja samo na prostorni raspored, projekte, materijale i konstruktivna
reenja koja se primenjuju u izgradnji novih objekata, jer nemaju nikakvog efekta na postojeu
infrastrukturu. Takoe, ove mere vrlo malo doprinose zatiti prirodnih i kulturnih dobara (ako se
izuzme potpuna zabrana izgradnje u protonoj zoni inundacije).
Naroito je znaajno da se, u okviru politike razvoja plavnog podruja, utie se na planiranje i
raspored infrastrukture, pa ak, ukoliko je mogue, izmeste skupi sadraji iz potencijalno plavne
zone. Takoe, ova strategija podrazumeva visok stepen pripremljenosti za sluaj opasnosti od
poplava, to obuhvata razradu planova na svim nivoima, informisanje javnosti, slubu upozorenja i
optu spremnost na hitne operacije u okviru zatite (koja se postie vebama, analizama
spremnosti, itd.).
Trea strategija se zasniva na merama za smanjenje negativnih posledica poplava. Fokusirana
je na pripremu aktivnosti koje se na poplavljenoj teritoriji odvijaju po prolasku poplave,
omoguavajui brzu sanaciju, rekonstrukciju i ekonomski oporavak na svim nivoima, od pojedinaca
do ire drutvene i teritorijalne jedinice. Ova strategija, znai, stvara preduslove za umanjenje
rizika od buduih poplava.
U njenom okviru se primenjuju neinvesticione mere, od kojih su od posebnog znaaja informisanje
i edukacija stanovnitva, stvaranje fondova za oporavak posle poplave i prenos dela trokova
sanacije posledica poplava sa individualnog na dravni nivo.
Program informisanja i edukacije je koncipiran tako da omogui upoznavanje stanovnitva sa
kljunim elementima ovog koncepta (kao to je verovatnoa pojave poplava i dr.). Drugi cilj
programa je upoznavanje i uvebavanje stanovnitva za akcije koje treba preduzeti u vreme
nailaska poplave da bi se zatitila imovina i ivoti (kao to su evakuacija stanovnitva i pokretne
imovine, mere privremene zatite izgradnjom manjih lokalizacionih nasipa u toku poplave i dr.), u
koje se ukljuuju lokalne vatrogasne, politike, zdravstvene i druge slube.
Osnovni mehanizam kojim se unapred stvaraju fondovi za plaanje teta od poplava je
"protivpoplavno osiguranje", u kome su premije osiguranja formirane na visini rizika osiguranika.
Meutim, kako protivpoplavno osiguranje kupuju samo itelji plavnog podruja koji su svesni svog
rizika, zbog malog broja osiguranika teret osiguranja ne moe da snosi jedno osiguravajue
drutvo, ve se mora ukljuiti i drava. Iskustva pokazuju da dravno osiguranje protiv poplava
moe biti vrlo efikasan nain za ublaenje posledica poplava, posebno ako je vezano za
potovanje propisa za smanjenje teta (graevinski propisi i dr.) i dravne prihode nastale
adekvatnim korienjem podruja. Takoe, mera koja se esto primenjuje je smanjenje poreza i
davanje kredita vlasnicima nekretnina u cilju izvoenja rekonstrukcije ili ak izmetanja objekata
van plavne zone.
195
Posle poplave, pomo stanovnitvu obezbeuju vladine i druge organizacije, dok finansijsku
pomo daje vlada u vidu nadoknade tete ili zajmova sa malim kamatama.
14.6 ZONIRANJE PODRUJA PREMA UGROENOSTI OD POPLAVA
14.6.1 Potreba za zoniranjem plavnih podruja
U javnosti su uvreena neka miljenja u vezi odbrane od poplava koja predstavljaju prepreke za
racionalan pristup reenjima i odravanje postignutog stepena zatite. Najpre, to je laan oseaj
potpune zatienosti posle izgradnje odbrambenih objekata. Stanovnitvo je ubeeno da je njihova
imovina obezbeena u potpunosti i da je problem poplava definitivno eliminisan izgradnjom nasipa.
Naime, nisu upoznati da je nasip dimenzionisan na, na primer, poplavu povratnog perioda
dvadeset godina jer je u pitanju manja povrina ekstenzivno naseljenog poljoprivrednog zemljita.
Poplava veih razmera od merodavne dovee do brojnih sudskih sporova i zahteva za
nadoknadu tete.
Drugi problem je neodgovoran odnos prema objektima koji imaju funkciju odbrane od poplava.
Stanovnitvo nije svesno da time ugroava sopstvena imanja i ivote. Primeri su: deponovanje
krupnog otpada u korita regulisanih vodotoka, saminicijativna izgradnja objekata (manjih
mostovskih prelaza i dr.) koji predstavljaju prepreku u koritu pri velikim vodama, odnoenje
materijala iz nasipa, izgradnja objekata u prinasipskom pojasu i dr.
Zbog toga jedan od prvih koraka u primeni neinvesticionih mera odbrane od poplava mora biti
uvoenje u prostorne i urbanistike planove zoniranja podruja prema ugroenosti od poplava, uz
utvrivanje dozvoljenog naina korienja svake zone. Ovo zoniranje, odnosno utvrivanje
stepena ugroenosti terena predstavlja veoma ozbiljan zadatak, koji se mora bazirati na
adekvatnim topografskim, hidrolokim i hidraulikim podlogama i proraunima.
Utvrivanje plavnih zona du vodotoka stvara mogunosti za procenu potencijalnih teta od
poplava razliitih verovatnoa pojave, umanjenje posledica poplava, planiranje protivpoplavnih
mera i radova, utvrivanje osnova za primenu politike osiguranja od poplava, reavanje
eventualnih sudskih sporova i druge namene.
Bitna odlika zoniranja mora biti uee javnosti, jer postojei i potencijalni korisnici inundacija
moraju biti upoznati sa stepenom ugroenosti delova terena na kome ive ili na kome misle da
grade. Od novih korisnika, koji trae dozvolu za gradnju na poplavom ugroenom terenu, mogue
je i opravdano zahtevati pune ekonomske premije za osiguranje protiv teta od poplava. Time bi
budui korisnik mogao da u potpunosti sagleda veliinu rizika od poplava i realno oceni isplativost
ulaganja. Istovremeno, graevinskim propisima treba predvideti uslove izgradnje objekata u
plavnim zonama. U cilju smanjenja teta od poplava, treba predvideti mere protivpoplavnog
obezbeenja pojedinanog objekta (slika 14.20) ili grupe objekata (slika 14.21).
14.6.2 Realne i potencijalne plavne zone
Rizik od poplava se bitno razlikuje u pojedinim delovima rene doline.
Nezatieni delovi, koje uvek plave velike vode, nazivaju se realne plavne zone. Ovakve su
povrine prisutne uglavnom u dolinama manjih vodotoka, bez izgraenih zatitnih sistema, koje se
mogu podeliti na dva bitno razliita dela: zonu protone inundacije i zonu neprotone (retenzione)
inundacije (slika 14.19).
Velike vode u protonom delu inundacije imaju dinamiki uticaj, jer se tu pri velikim vodama odvija
teenje sa velikim brzinama, uz masovno kretanje renog i povrinskog nanosa (slike 14.14 i
14.15).
U protonom delu rene doline ne treba dozvoliti nikakvu novu izgradnju. U neprotonoj inundaciji
izgradnja novih objekata moe biti dozvoljena pod uslovom da je obezbeena protivpoplavna
zatita objekata (slika 14.20) ili nasipanje terena (do propisane kote prizemlja ili suterena za
stambene objekte).
196

1. nivo merodavne velike vode
2. nivo merodavne velike vode povien
usled izgradnje na inundacijama
3. nivo zatite od poplava (nivo 2 +
zatitna visina)
4. granica plavljenja
5. granica teenja
6. osnovno korito vodotoka
(A) zona neprotone (retenzione)
inundacije
(B) zona protone inundacije

Slika 14.19: Podela rene doline na protoni i retenzioni deo

Slika 14.20: Lokalna zatita objekta

Slika 14.21: Lokalna zatita grupe objekata
Potencijalno plavne zone su povrine zatiene od poplava pasivnim ili aktivnim merema zatite.
One bi bile plavljene u sluaju pojave vee vode od usvojene "merodavne" ili usled otkaza sistema
zatite (zbog greaka u projektovanju i izvoenju, loeg odravanja itd.). U sluaju otkaza nasipa,
uticaj na plavljene objekte je statiki male brzine vode, vea dubina i dugo trajanje (slike 14.16,
14.17. i 14.22).
197

Slika 14.22: Poplavljeno podruje u priobalju reke Tami, 2005. godine
Zoniranje terena prema stepenu potencijalne opasnosti treba izvriti za svaku branjenu kasetu.
Ukoliko je mogue, treba izbei izgradnju novih naselja i novih investicionih objekata u potencijalno
plavnim zonama, jer se tako samo poveavaju potencijalne tete. Kartiranje rizika mogu doprineti
formiranju javne svesti o injenici da ni jedan objekat ne moe garantovati potpunu zatitu od bilo
koje velike vode. Karte rizika treba formirati i za sva podruja nizvodno od visokih brana.
Obeleavanje plavnih zona i edukacija stanovnitva u renim dolinama nizvodno od brana su
neophodni, jer ne treba dozvoliti (intenzivnu) izgradnju na ovim povrinama.
14.6.3 Izrada i korienje karata plavnih zona
Kartiranje rizika od poplava je oblast u kojoj je u poslednje dve decenije dolo do velikih pomaka,
pre svega u pogledu mogunosti koje nude informatiki alati u okviru geografskih informacionih
sistema. Iz ovog razloga, geoinformatika kao geodetska disciplina dobija znaajnu ulogu u vodno-
ekolokim analizama. GIS omoguava da se mnoge analize unutar celokupne analize rizika od
poplava odvijaju mnogo detaljnije (slika 14.23).

Slika 14.23: Primer zoniranja rene doline
Prema Evropskoj Direktivi o poplavama, zemlje su obavezne da izrade:
- karte ugroenosti od poplava i
- karte rizika od poplava.
Ove karte predstavljaju efikasnu alatku za informisanje, kao i korisnu osnovu za utvrivanje
prioriteta i budue tehnike, finansijske i politike odluke koje se odnose na upravljanje rizicima od
poplava. Na njima se prikazuju mogue tetne posledice razliitih scenarija poplava, ukljuujui
informacije o moguim izvorima zagaivanja ivotne sredine. Nakon izrade karata plavnih zona,
potrebno je izraditi planove upravljanja rizicima od poplava da bi se izbegli ili smanjili tetni uticaji
poplava na razmatranom podruju.
Izrada karata je ozbiljan i skup zadatak, tako da se ograniava samo na podruja za koja se u
Prethodnoj proceni rizika od poplava zakljui da rizik od poplava postoji ili se moe oekivati. Zato
Prethodna procena rizika od poplava ima poseban znaaj. Ona se radi za sve slivove na teritoriji
drave, ali na znatno manjem nivou detaljnosti, na osnovu raspoloivih ili lako dostupnih podataka i
uz primenu GIS tehnologije.
198
Karte plavnih zona se koriste za vie namena (sistematizovane u tabeli 14.1).
Tabela 14.1: Karte plavnih zona
Vrsta karte Korienje
Preliminarna
1. Formulisanje politike upravljanja poplavama
2. Razvoj programa za izradu detaljnijih karata (indikativne karte plavnih zona slika
14.24)
Generalna
1. Planiranje naina korienja zemljita
2. Planiranje upravljanja poplavama na slivu
3. Opte upozorenje javnosti karte ugroenosti od poplava (slika 14.25)
Detaljna
1. Analiza rizika od poplava karte rizika od poplava (slika 14.26)
2. Pripravnost
3. Operacije spaavanja i sanacije (slika 14.27)

Slika 14.24: Indikativna karta plavnih zona
Karte ugroenosti od poplava (slika 14.25) sadre:
- granice plavljenja velikim vodama razliitih verovatnoa/povratnih perioda
- dubinu vode u pojedinim zonama
Rade se u razmeri 1:10.000 do 1:100.000.
199

Slika 14.25: Karta ugroenosti od poplava za 1000-godinju i 20-godinju veliku vodu
200

Slika 14.26: Karta rizika od poplava za 1000-godinju veliku vodu
Karta rizika na slici 14.26 sadri samo osnovne indikatore rizika, a pre svega broj ugroenih
stanovnika i najvanije infrastrukturne objekte. Metodologije za procenu rizika od poplava se
razlikuju od zemlje do zemlje. Jedna od najinteresantnijih je vajcarska, gde se u zonama
oznaenim crveno smatra da je znatna opasnost za objekte i ljude, tako da nije dozvoljena nova
gradnja. U plavoj zoni je dozvoljena izgradnja uz potovanje ogranienja, dok je za utu zonu
vano samo da stanovnitvo bude upoznato sa tim da ivi u zoni u kojoj postoji slaba opasnost od
poplava.

INTENZITET:
Statiki (dubina)
Jak h > 2m
Srednji 2m > h > 0,5m
Slab h < 0,5m
Dinamiki (brzina x dubina)
Jak v x h > 2 m
2
/s
Srednji 2m
2
/s > v x h > 0,5m
2
/s
Slab v x h < 0,5 m
2
/s
3
0
300 100 1000
3
0
300 100 1000 3
0
300 100 1000

Slika 14.27: Karta rizika od poplava (vajcarska)

201
14.7 ODBRANA OD POPLAVA NA NASIPIMA
Nasipi su sigurno najstariji i jo uvek najraireniji vid zatite od poplava u ravniarskim predelima i
renim dolinama i jo dugo e biti osnovni vid zatite od poplava. Zbog toga su aktivnosti, radovi i
mere koje treba sprovoditi na nasipima pre, u toku i posle prolaska velikih voda vrlo znaajne i od
njihovog adekvatnog sprovoenja zavisi uspenost odbrane od poplava.
Veoma esto se nailazi na miljenje da je dovoljno izgraditi odbrambene linije i odravati ih u meri
potrebnoj za ouvanje njihove celovitosti. Meutim, to ni priblino nije tano. Odbrambeni nasipi su
graeni i dograivani u dugom vremenskom periodu, sa razliitim tehnologijama i materijalima i
razliitim stepenom zatite. Te odbrambene linije esto imaju veoma velike slabosti, koje se
pokazuju tokom prolaska poplavnih talasa. Zbog toga mora postojati tehnika sluba koja ima
zadatak da uoi slaba mesta na nasipima i preduzme odgovarajue interventne mere. Naravno,
uloga tehnike slube nije ista na svim odbrambenim linijama, ve prvenstveno zavisi od trajanja
poplavnih talasa na vodotoku. Na odbrambenim linijama du vodotoka sa veoma kratkim trajanjem
poplavnih talasa, prevashodni cilj aktivnosti i mera je ouvanje celovitosti odbrambene linije, mada
i tu postoji potreba za odreenim obimom interventnih radova. Na vodotocima sa veoma dugim
trajanjem poplavnih talasa, odbrambeni nasipi se pretvaraju u gomile blata kojima je potrebna
"intenzivna nega" da bi se ouvali "u ivotu" i zatitili priobalje od poplave. Stoga je tu osnovni
uslov za uspenu odbranu od poplava prisustvo strune slube za odbranu, koja je sposobna da
blagovremeno uoi negativne pojave na odbrambenoj liniji i opremljena da u kritinom trenutku
preduzme odgovarajue interventne mere.
14.7.1 Zatita od prelivanja
Slubi za odbranu od poplava su unapred poznate deonice odbrambene linije na kojima se moe
pojaviti opasnost od prelivanja. Sluba je obavezna da prati porast i prognozu vodostaja i na vreme
upozori na opasnost od prelivanja nasipa na deonicama identifikovanim na bazi tehnike
dokumentacije. U sluaju da postoji opasnost od prelivanja, donosi odluku o blagovremenom
preduzimanju mere nadvienja nasipa ili neke druge mere (uzbunjivanje, evakuacija i sl.), ukoliko
oceni da nadvienje nasipa nee biti dovoljno uspena mera.
Opasnost od prelivanja se moe pojaviti i:
- na lokalitetima gde odbrambena linija nema potrebnu visinu iz razliitih razloga
(poddimenzionisan nasip, privremeno snienje zbog radova i sl.). est je sluaj, naroito
u naseljenim mestima, da su pojedini lokaliteti na odbrambenoj liniji nii iz funkcionalnih
razloga (prelazi, silazne rampe, otvori za stepenita i sl.). Ovi lokaliteti moraju biti
evidentirani u tehnikoj dokumentaciji, tako da se na njima mogu na vreme preduzeti
potrebne mere zatvaranja;
- na bujinim vodotocima, ukoliko doe do stvaranja prepreka u proticajnom profilu
(naroito na mostovima) i neoekivanog povienja nivoa;
- zbog povienja nivoa vode nastalog stvaranjem ledenih barijera;
- na kanalisanim vodotocima, ukoliko se, zbog kvara, zatvarai na ustavama ili branama ne
mogu blagovremeno otvoriti pri nailasku poplavnog talasa. Slino tome, podizanje vode
iznad oekivanog nivoa se moe desiti i usled prinudnog zatvaranja zatvaraa (u
havarijskim sluajevima) ili diverzije.
Generalno nadvienje krune nasipa je najsigurniji nain zatite od prelivanja, koji trajno poveava
sigurnost odbrambene linije i istovremeno reava problem saobraaja po nasipu. Meutim, ovaj vid
intervencije zahteva dosta vremena za izvoenje, najee je duina deonice ograniena zbog
terenskih uslova, a rad se mora prekidati u sluaju loih vremenskih uslova.
Izrada "zeijih" nasipa na kruni odbrambenog nasipa je najei vid zatite od prelivanja.
Relativno mala koliina materijala ugraenog u "zeiji" nasip moe izdrati vodostaj koji krunu
nasipa nadviuje za 20-30cm (izuzetno i za 50-60 cm), to moe biti od izuzetnog znaaja za
zatitu branjenog podruja.
202
Osnovni materijal za izradu "zeijih" nasipa su vree napunjene peskom ili zemljanim materijalom
koji se nalazi na licu mesta (slika 14.28). Mala koliina materijala, upakovana u vree i ugraena u
privremenu konstrukciju, moe u potpunosti da obavi funkciju zatite i udovolji postavljenim
zahtevima. Dobre strane konstrukcije od vrea su dobra otpornost od erozije talasima, velika
otpornost na klizanje (mogu se graditi ak i vertikalni zidovi), mogunost korienja raznih
materijala za ispunu, koji se uvek mogu nai na licu mesta, laka manipulacija i mogunost ugradnje
i pri loim vremenskim uslovima, kao i na raskvaenom nasipu, kada se mehanizacijom ne moe
raditi, dok su loe strane: potreba za velikim angaovanjem radne snage za punjenje i
ugradnju vrea (slika 14.30), privremeno i najee samo jednokratno korienje. Korienje vrea
u odbrani od poplava nije jeftino (zbog cene samih vrea i trokova rada na ugradnji). Meutim,
ovaj nain se koristi samo u izuzetnim sluajevima, u cilju spreavanja teta velikih razmera, tako
da je uvek isplativ.
Najprostiji oblik "zeijeg" nasipa je od jednog reda vrea, koje se polau na prethodno oienu
podlogu (uklonjena trava i blato) na nebranjenoj ivici krune nasipa. Nasip od jednog reda vrea se
koristi kada odbrambenu liniju treba nadvisiti za 10-15 cm na velikoj duini. Sa unutranje strane
"zeijeg" nasipa se dodaje jo izvesna koliina zemljanog materijala, radi boljeg zaptivanja sa
podlogom i izmeu vrea.
Ako je potrebno vee nadvienje nasipa, mogu se postaviti dva, pa i vie redova vrea po visini
(slika 14.29). U tom sluaju i osnova "zeijeg" nasipa mora biti ira, sa dva ili vie redova vrea.
Vree se postavljaju tako da su spojnice izmeu susednih redova po irini i po visini uvek
smaknute (kao zid od opeke).
Vree se najee pune materijalom na pozajmitu i transportuju do mesta ugradnje kamionima ili
traktorima sa prikolicom, kao i materijal za balast iza vrea. Za to je uslov dobra prohodnost za
mehanizaciju po kruni nasipa.
Kada kruna nasipa nije prohodna (oteena kruna ili loi vremenski uslovi) ili nema vremena za
dovoz materijala iz pozajmita, materijal za izradu "zeijeg" nasipa se uzima sa lica mesta.
Materijal se skida sa krune prema branjenoj strani nasipa, pune vree i postavljaju na nebranjenu
ivicu krune.
Kada nema vrea ili vremena za njihovo punjenje jer neposredno preti prelivanje, "zeiji" nasip se
izvodi bez vrea, od zemljanog materijala koji se uzima sa krune sa branjene strane i ugrauje u
nasip na nebranjenoj ivici krune. Ovaj nain zatite se primenjuje samo izuzetno (u krajnjoj nudi),
na nasipima du vodotoka sa kratkim trajanjem poplavnih talasa, jer onemoguava saobraaj po
nasipu (osim peakog).

Slika 14.28: Zeiji nasip postavljen na ureenoj obali Slika 14.29: Zeiji nasip postavljen na nasipu
nedovoljne visine
203

Slika 14.30: Punjenje i postavljanje vrea zahtevaju veliko angaovanje radne snage
Na odbrambenim linijama u naseljenim mestima esto postoje lokaliteti na kojima su iz
funkcionalnih razloga ostavljeni otvori (silazne rampe, ukrtanja, stepenita). Ove lokalitete u
vreme nailaska poplavnih talasa treba zatvoriti. Najbolji nain zatvaranja otvora je pomou za to
predvienih pomonih zatvaraa (po pravilu u vidu gredinih zagata, koji se montiraju u bone
voice slika 14.31). Otvori veih irina otvora se dele na dva, pa i vie raspona, pomou
montanih stubova koji se postavljaju u pripremljena leita i ankeruju. Gredini zagati mogu biti
drveni ili elini, a montani stubovi su po pravilu elini. I grede i stubovi se uvaju u magacinima i
montiraju po potrebi. U sluajevima kada pomoni zatvarai nisu predvieni ili ih nema iz bilo kojih
razloga, otvori se zatvaraju vreama.

Slika 14.31: Zatvaranje prolaza ispod pruge
Napred opisani naini zatite od prelivanja su tradicionalni i primenjuju se veoma dugo. Nastojanja
da se zatita nasipa od prelivanja osavremeni svode se na projektovanje pogodnog tipa montane
konstrukcije, ija primena skrauje vreme potrebno za nadvienje odbrambene linije i smanjuje
uee radne snage u izgradnji.
Pri projektovanju montane konstrukcije postavljaju se dva osnovna problema: kako horizontalne
sile hidrostatikog pritiska preneti na tlo i kako obezbediti zaptivanje u podnoju konstrukcije i na
spojevima izmeu pojedinih delova.
Jedino mogu nain prenoenja horizontalnih sila na tlo je gravitaciono (sopstvenom teinom
konstrukcije), jer nikakvo ankerovanje za tlo, koje bi moglo primiti zateue sile, nije mogue izvesti
za kratko vreme i na racionalan nain. To upuuje na izbor konstrukcije koja ima dovoljnu teinu da
obezbedi sile otpora trenjem. Meutim, teka konstrukcija je skupa i zahteva dosta vremena za
prevoz i montau. Problem je reen tako to se za obezbeenje potrebne teine konstrukcije koristi
voda, na jedan od sledeih naina:
- montana konstrukcija je laka, ali je tako konstruisana da se moe puniti vodom, ime se
obezbeuje potrebna teina,
- montana konstrukcija je tako oblikovana da postoji i vertikalna komponenta
hidrostatikog pritiska usmerena na dole, koja poveava optereenje tla, odnosno otpor
trenja.
U nastavku su dati primeri razliitih tipova montanih konstrukcija, koje se koriste u svetu.
204
Kutije od sintetikog materijala punjene peskom ili zemljom (slika 14.32) ili vodom (slika 14.33) se
mogu koristiti za brzo formiranje odbrambene linije, ukoliko je mogua primena teke mehanizacije
za njihovo postavljanje i punjenje. Koriste se samo na obali, a ne za poveanje visine nasipa jer bi
ih velika teina barijere mogla otetiti.
Za neto vee visine i neogranienu duinu "zeijeg" nasipa moe se koristiti montana
konstrukcija u vidu privremenog zagata. Konstrukcija se sastoji od trouglastih ramovskih nosaa od
pocinkovanog lima (na meusobnom odstojanju od 1-1,2 m), preko kojih se postavljaju drvene
palete i polivinilska folija (slike 14.34 i 14.35). Kako je poloaj palete kos u odnosu na vodu, uz
teinu konstrukcije na podlogu deluje i znaajna vertikalna komponenta hidrostatikog pritiska, to
poveava otpor na trenje. U celini, konstrukcija je vrlo jednostavna i praktina. Dobre osobine
konstrukcije su: mala teina, stabilnost na klizanje obezbeuje sama voda, a moe se montirati
veoma brzo.
Za "zeije" nasipe manje visine koriste se dugake vree od sintetikog materijala (prenika 80-
100 cm, duine 12-15 m) koje se polau po trasi odbrambene linije i pune vodom (slika 14.36).
Podlogu je potrebno prethodno oistiti i, po mogustvu, oblikovati leite za vree. U cilju boljeg
zaptivanja, vree se pune samo do odreene mere, jer tako imaju ire naleganje i bolje prijanjaju
za tlo. Nizovi vrea mogu biti dugaki stotinama metara. Spojevi izmeu susednih vrea se
posebno obezbeuju folijom, uz dodatno optereenje.
Sistemi bedema od aluminijumskih talpi (slika 14.37) spadaju u nepokretne elemente za zatitu od
poplava. Mogu se postaviti du etalita uz obalu, ali i za zatvaranje prolaza ili povienje nasipa.
Sastoje se od sidrene ploe izraene od plemenitog elika i uvrene u tlo, uspravnih elinih ili
aluminijumskih podupiraa kao i vodoravno postavljenih aluminijumskih talpi. Radi se o prilino
efikasnom sistemu, koji je skup pa se koristi uglavnom u gradovima.

Slika 14.32: Kutije punjene peskom ili zemljom Slika 14.33: Kutije punjene vodom

Slika 14.34: Montana barijera sa vertikalnim i
kosim nosaima
Slika 14.35: Montana barijera sa kosim
nosaima
205

Slika 14.36: Creva punjena vodom
Slika 14.37: Vertikalni bedem od alumunijumskih
talpi
14.7.2 Zatita nebranjene kosine nasipa
Najei uzrok oteenja nebranjene kosine nasipa je eroziono dejstvo talasa od vetra. Oteenja
mogu prouzrokovati i talasi od plovila, kao i eroziono dejstvo vodenog toka. Posledica oteenja
moe biti klizanje nebranjene kosine nasipa, kao i pojaana prokvaenja i procurenja kroz telo
nasipa.
Trajna zatita nebranjene kosine nasipa od erozije od talasa postie se formiranjem zatitnog
umskog pojasa na inundaciji ispred nasipa. Ako nema uslova za uzgoj umskog pojasa (korito
vodotoka u neposrednoj blizini ili trajno potopljen teren ispred nasipa), nebranjena kosina nasipa
se oblae. Kako je zatita nasipa oblaganjem dosta skupa, kod nas jo uvek postoji dosta
nasipskih deonica bez obloge, koje se moraju tititi od talasa u toku odbrane od poplava.
Tradicionalan nain zatite je izrada talas-brana od snopova faina (snopovi prua, prenika oko
30 cm, duine 3-4 m) ili koba (povezane faine, duine 9-15 m), koje se u jednom, dva ili tri reda
privruju za nasip pomou drvenih kolaca (prenika 6-8 cm, duine 1,5 m).
U nedostatku ove specijalne konstrukcije, koriste se razliite vrste plastinih folija ili netkani tekstil
koji se polau po kosini nasipa u zoni ureza vode. Ove obloge se za kosinu nasipa privruju
specijalnim klinovima i optereuju vreama napunjenim peskom ili nekim drugim zemljanim
materijalom da ih talasi ne bi podizali.
14.7.3 Zatita od prodora vode kroz telo nasipa
Prokvaenje nastaje kad procedna linija kroz telo nasipa izbije na branjenu kosinu nasipa. Vreme
pojave zavisi od duine trajanja visokih nivoa vode, kao i geomehanikog sastava i kvaliteta
materijala ugraenog u nasip (slika 14.38). Procedna linija se najpre javlja u noici nasipa, a zatim
se postepeno podie do bankine, pa i iznad (slika 14.39). Poveani porni pritisci u ovoj zoni mogu
izazvati klizanje branjene kosine nasipa. Pojava prokvaenja nasipa se moe blagovremeno uoiti
samo na dobro odravanom nasipu, sa uredno pokoenim kosinama.
Posle prokvaenja nasipa dolazi do vee koncentracije proticaja vode na privilegovanim mestima,
odnosno do procurenja kroz telo nasipa. Ova pojava je opasna zbog procesa sufozije, odnosno
iznoenja materijala iz tela nasipa.
Koncentrina procurenja kroz telo nasipa postepeno prerastaju u izvore (slika 16.40). Proces je
progresivan, pa bistri izvori postaju mutni usled iznoenja materijala. Ako se proces ne zaustavi,
neminovno dolazi do velikih deformacija, koje isprovociraju klizanja, a zatim i pojavu prodora kroz
telo nasipa.
Do prodora moe doi i ako se uspostavi direktan tok vode kroz telo nasipa, u obliku kratera koji se
postepeno proiruje. Ova pojava se moe desiti na loe odravanim nasipima, na kojima razne
ivotinje (bizamski pacovi, lisice, krtice i dr.) stvaraju svoja stanita, koja otvaraju privilegovane
puteve za prodor vode kroz telo nasipa.
206

Slika 14.38: Procurenje kroz telo nasipa i tlo na kome je nasip fundiran
Osnovna pravila za interventne radove na zatiti od prodora vode kroz telo nasipa su:
a) Sve intervencije na nebranjenoj strani nasipa izvode se u cilju spreavanja ili smanjenja ulaza
vode u telo nasipa (dakle, u smislu zaptivanja),
b) Sve intervencije na branjenoj strani nasipa izvode se u cilju brze i kontrolisane evakuacije vode
koja je ve prodrla u telo nasipa.
Mogue su sledee intervencije:
1. Izrada ekrana na nebranjenoj kosini nasipa. Ukoliko su zapaene pojave prokvaenja,
procurenja i izvora, mogu se primeniti razliite mere na nebranjenoj kosini nasipa.
Najjednostavniji nain je kipovanje zemljanog materijala u vodu, po kosini, koje ima za cilj
zaptivanje ulaznih pora na nebranjenoj kosini nasipa. Drugi nain zatite je polaganje
plastine folije po nebranjenoj kosini nasipa, koja se zatim optereuje vreama napunjenim
peskom ili drugim zemljanim materijalom. Na deonicama nasipa na kojima su zapaena
jaa procurenja, treba potraiti ulaz vode i pokuati sa zatvaranjem ulaza napunjenim
vreama, koje se polau po nebranjenoj kosini. Foliju i vree polae ekipa gnjuraca, ukoliko
je na raspolaganju ili se formira nabaaj od vee koliine vrea. Uslov za sve intervencije je
dobro odravana kosina nasipa.
2. Izrada protivfiltracione zavese po ivici krune nasipa sa nebranjene strane. Izvoenjem
zavese od specijalnih lakih elinih talpi do dubine od najmanje 2 m ispod podnoja nasipa,
postie se i vea sigurnost od loma tla ispod nasipa.
3. Injektiranje se primenjuje ako postoje kaverne u telu nasipa ili u tlu ispod nasipa. Izvodi se
u zoni prema vodi, najee du ivice krune nasipa sa nebranjene strane. Kao injekciona
masa koristi se bentonit.
4. Izrada drenaa na branjenoj kosini nasipa. Kada se na branjenoj kosini pojavi
prokvaenje, to je znak da je procedna linija kroz telo nasipa izbila na povrinu. ak i ako
nema izrazitih procurenja, tada je potrebno uraditi drenau da bi se voda iz tela nasipa
odvela na kontrolisan nain. Istovremeno, ovom merom se postie i obaranje procedne
linije, uz snienje pornih pritisaka i smanjenje opasnosti od klizanja kosina. Drenaa se
izvodi tako to se iskopa jedan poduni, horizontalni rov dubine do 30 cm po celoj duini
deonice nasipa na kojoj su se pojavila prokvaenja. Od podunog rova do noice nasipa
kopaju se odvodni rovovi, na razmacima 3-4 m. Rovovi se ispunjavaju drenanim
materijalom koji stoji na raspolaganju (prirodna meavina ljunka ili separisan ljunak,
tucanik i sl.).
5. Kaptaa izvora na branjenoj kosini nasipa mora se izvriti, pogotovu ako je "mutan" (sa
iznoenjem materijala). Zona izvora se otkopa i ispuni drenanim materijalom, a po kosini
nasipa se iskopa odvodni "lic", koji treba, po mogunosti, ispuniti drenanim materijalom.
207

Slika 14.39: Pojava veeg broja izvora na kosini
nasipa
Slika 14.40: Izvor na branjenoj strani nasipa
14.7.4 Zatita od negativnih pojava u tlu sa branjene strane nasipa
Skoro po pravilu, u ravniarskim predelima podlogu nasipa ini povlatni sloj koherentnog materijala
manje ili vee debljine, ispod koga se nalazi vodonosni sloj (peskovi ili ljunkovi). Vodonosni sloj u
podlozi nasipa ima direktnu vezu sa koritom reke ili se prihranjuje vertikalnom infiltracijom kroz
povlatni sloj u predterenu, ispred nasipa. Pri duem trajanju visokog nivoa vode u reci, u
vodonosnom sloju se javlja hidrostatiki pritisak, ija pijezometarska kota nadviava kotu
branjenog terena.
Visoki pritisak u vodonosnom sloju sa branjene strane nasipa moe izazvati vie negativnih pojava
koje mogu ugroziti stabilnost nasipa. To su:
- Izdizanje tla u celini: Ako hidrostatiki pritisak na podnoje povlatnog sloja premauje
teinu povlatnog sloja, dolazi do izdizanja tla u celini, koje prati iznoenje peskovitog
materijala u vidu erupcije. Nastaje takozvani "lom tla" ispod nasipa, zatim sledi sleganje
nasipa, prelivanje i prodor.
- Pojava izvora: ei je sluaj da, pre nego to hidrostatiki pritisak dostigne visinu
potrebnu za izdizanje tla u celini, doe do pojave procurenja sa vertikalnim tokom na
gore. Jaa procurenja sa iznoenjem materijala nazivaju se izvori (slika 14.40). Proces je
progresivan, tako da se ispod nasipa stvaraju protoni krateri, zatim sledi sleganje
nasipa, prelivanje i prodor.
Osnovni uslov za praenje i uoavanje pojava u tlu sa branjene strane nasipa, kao i za
preduzimanje interventnih radova i mera, je dobro prethodno odravanje prinasipskog pojasa
(iskreno iblje, pokoena trava).
Za spreavanje ovih pojava primenjuju se dva naina intervencije:
- Izrada balasta na branjenoj strani nasipa. U balast se ugrauje iskljuivo
vodopropustan materijal. Balast od vodonepropusnog materijala bi bio samo tetan, jer se
izlaz vode ne moe spreiti, ve se problem samo premeta na drugo mesto. Na manjim
vodotocima se retko moe javiti potreba za izradom balasta, jer poplavni talasi traju
kratko.
Umesto balasta ponekad se koristi "vodeni jastuk" (slika 14.41). Ugroena deonica
nasipa se sa branjene strane ogradi "zeijim" nasipom i taj prostor napuni vodom. Na taj
nain se dobija potrebno optereenje i smanjuju izlazni gradijenti kroz povlatni sloj. Na
obodnom nasipu je potrebno na jednom mestu improvizovati preliv, kako bi se odvela
voda koja i dalje pritie iz podzemlja, iako u smanjenim koliinama. Izradom balasta ili
"vodenog jastuka" reava se i problem izdizanja tla u celini i pojava izvora.
- Vetako snienje hidrostatikog pritiska ispod povlatnog sloja, izradom ljunanih
bunara. Bunari se izvode sputanjem kolone (prenika 250-350 mm) kroz povlatni sloj,
208
sve dok ne zae u vodonosni sloj. Posle ispiranja, kolona se zasipa ljunkom ili nekim
drugim drenanim materijalom i postepeno vadi.
- Kaptaa izvora. Cilj ove mere je da se sprei iznoenje materijala iz povlatnog sloja, a
zatim i iz vodonosnog sloja, to bi dovelo do stvaranja kratera. U lakim sluajevima, pre
nego to pone iznoenje materijala, dovoljno je zonu izvora otkopati i ispuniti ljunkom ili
nekim drugim drenanim materijalom. Ako se pojavljuju znaci iznoenja materijala, zonu
izvora treba okruiti zidom od vrea napunjenih zemljom ("bunar"), ime se podie nivo
vode na izlivu i tako smanuje izlazni gradijent (slika 14.42). "Bunar" se podie do visine
koja moe da obezbedi nivo vode potreban da se onemogui iznoenje materijala
(podizanje se zaustavlja kada se konstatuje isticanje iste vode). U teim sluajevima,
kada samo izdizanje nivoa vode u bunaru nije dovoljno da zaustavi iznoenje materijala,
unutranjost "bunara" treba ispuniti ljunkom ili nekim drugim drenanim materijalom.

Slika 14.41: Vodeni jastuk na branjenoj strani nasipa Slika 14.42: "Bunar" na branjenoj strani nasipa
14.7.5 Zatita obala minor korita od erozije
Erozija obala minor korita vodotoka moe ugroziti odbrambeni nasip koji se nalazi u neposrednoj
blizini. Naime, ako u toku prolaska velikih voda poveane vune sile premae kritine vrednosti,
dolazi do odnoenja materijala sa obale, potkopava se podnoje nasipa i dolazi do klizanja. Zatita
se vri kamenim nabaajem, koji se izvodi pomou suvozemne, ili, kad god je to mogue, plovne
mehanizacije.
14.7.6 Sanacija negativnih pojava u zoni objekata u telu nasipa
Objekti u telu nasipa su uvek potencijalno slaba mesta, ak i kada se grade i odravaju u skladu sa
vodoprivrednim uslovima. Po naim zakonskim propisima, o objektima u telu nasipa se staraju
njihovi vlasnici, koji najee nemaju odgovarajui struni kadar ni interes za to. Zbog toga objekti
u telu nasipa moraju biti predmet posebne panje slube za odbranu od poplava, kako u periodu
pre, tako i u periodu odbrane, kada se vre osmatranja i preduzimaju interventni radovi ili mere u
sluaju potrebe. U dosadanjoj praksi zabeleeno je vie sluajeva prodora nasipa u zoni objekata
i bezbroj odbrana sa veoma tekim interventnim merama.
Objekti na nasipima su najee ustave, crpne stanice (vodozahvatne i vodoispusne) i drugi
objekti, koji se ukrtaju sa nasipskom linijom (naftovodi, gasovodi, vodovodi i sl.).
Najee negativne pojave u zoni objekata u telu nasipa su:
- Neispravnost mehanizama za zatvaranje, tako da se ustave ne mogu na vreme zatvoriti.
Mogui uzrok je i zaglavljivanje stranog tela ispod zatvaraa (panjevi i sl.);
- Dotrajalost glavnih zatvaraa, uz nedostatak ili neispravnost pomonih zatvaraa;
- Pojava kontaktne filtracije sa iznoenjem materijala, praena deformacijama,
- Erozija slapita na izlivima gravitacionih ustava ili potisnih cevovoda crpnih stanica. Ako
su slapita blizu noice nasipa, to je najei sluaj, progresivna erozija dovodi do
klizanja nasipa, a zatim i do prodora,
209
- Pojava izvora u dnu i na kosinama dovodnog kanala do ustave ili crpne stanice, sa
branjene strane nasipa. Ako izvore prati i iznoenje materijala, proces je progresivan,
tako da moe doi do prodora.
U sluaju da su zatvarai na ustavama neispravni, tako da se ne mogu zatvoriti, pristupa se
prinudnom zatvaranju, pre nailaska poplavnog talasa. Najjednostavniji nain je da se postave
pomoni zatvarai, koji su obavezni po vodoprivrednim uslovima za izgradnju objekta. Meutim,
ukoliko pomonih zatvaraa nema ili postoji neka smetnja da se oni postave, prinudno zatvaranje
se vri na improvizovan nain.
Ako je u pitanju kvar na mehanizmu za dizanje, treba pokuati da se zatvara odvoji od
mehanizma i spusti sam, a popravka mehanizma se ostavlja za period posle prolaska poplavnog
talasa. U sluaju da to ne moe da se izvede (zbog zaglavljivanja, prisustva stranih predmeta i sl.),
zatvaranje se vri pomou nabaaja od vrea napunjenih peskom. Ako je otvor na ustavi suvie
veliki, tako da voda pronosi vree, treba najpre preko otvora postaviti neke prepreke kao to su
table, stubovi i sl.
14.7.7 Zatita gradilita na odbrambenim nasipima
Za vreme izvoenja radova na odbrambenim linijama po pravilu dolazi do privremenog smanjenja
njihove zatitne sposobnosti. Razlikuju se dva sluaja:
a) Radovi se izvode na duem potezu odbrambenog nasipa, obino u okviru rekonstrukcije
(pojaanja i nadvienja). U procesu rada neminovno dolazi do slabljenja tela nasipa u jednom
vremenskom periodu (skinut humus sa branjene kosine i tla na branjenoj strani nasipa, privremeno
oslabljeno telo nasipa, onemoguen saobraaj po nasipu i sl.), kada je njegova funkcija bitno
umanjena;
b) Radovi se izvode na jednom lokalitetu u samom telu nasipa, gde je prekinut kontinuitet
odbrambene linije ili oslabljeno telo nasipa.
Najbolja zatita je dobro planiranje i pridravanje dinamike radova. Uobiajeno je da se radovi
planiraju tako da se na jednoj deonici nasipa zaponu i zavre u jednoj graevinskoj sezoni, to
podrazumeva poetak rada posle prolaska prolenih velikih voda i zavretak pre zime. Takoe,
pravilo je da se u vreme rekonstrukcije jedne deonice nasipa ne zapoinju i radovi na drugim
deonicama.
Zatita lokalnih gradilita objekata na nasipu najee se postie privremenim obuhvatnim
nasipom ispred gradilita, koji moe imati i neto nii stepen zatite, pod uslovom da se u sluaju
potrebe moe intervenisati u cilju njegovog povienja i ojaanja. Ako nema prostora za obuhvatni
nasip, moe se primeniti zagat od elinih talpi i slino.
Kao zatitna mera u toku odbrane od poplava primenjuje se i privremeno potapanje graevinske
jame, u cilju smanjenja izlaznih gradijenata. U tom sluaju se radovi na gradilitu moraju prekinuti.
U zonama lokalnih gradilita se primenjuju i druge vrste intervencija, kao to je izrada zavesa ili
sistema iglofiltera.
14.7.8 Vanredne mere
Ukoliko se u toku trajanja poplavnog talasa na pojedinim deonicama ili lokalitetima nasipa
konstatuju slaba mesta i oteenja, njihova se sanacija, odgovarajuim intervencijama manjeg ili
veeg obima, mora sprovesti u okviru operativne odbrane od poplava.
Na bazi permanentnog praenja stanja nasipa i hidrolokih prognoza o razvoju poplavnog talasa,
moe se dati procena sigurnosti nasipa s obzirom na razliite uticaje. Sa odreenom sigurnou se
moe predvideti nastanak kritinog stanja, usled nekog nepovoljnog uticaja, na odreenom
lokalitetu i po vremenu. Na bazi identifikovanog merodavnog uticaja, koji ugroava stabilnost
nasipa, projektuju se sanacione mere, koje treba izvriti u odreenom roku. Kako se u sluaju
izostanka ili neadekvatne primene mera operativne odbrane od poplava na kritinom lokalitetu
mogu oekivati plavljenje i ogromne tete u branjenom podruju, za sanaciju uoenog slabog
mesta na nasipu - potencijalnog mesta proboja ulau se veliki napori, bez obzira na trokove.
210
Meutim, proboj nasipa se ponekad ne moe spreiti, bez obzira na preduzete mere. U tom
sluaju se preduzimaju, najpre, radovi na spreavanju irenja i eventualnom zatvaranju bree.
Ukoliko ovakav pokuaj ne uspe, zapoinje formiranje lokalizacione linije i organizacija odbrane na
njoj. Po prolasku poplavnog talasa neophodno je omoguiti evakuaciju vode iz poplavljenog
podruja i, na kraju, izvriti sanaciju proboja i ispusta na odbrambenom nasipu.
Zatvaranje proboja nasipa je izuzetno teka operacija, koja je u dosadanjim odbranama od
poplava vie puta bezuspeno pokuavana. Naime, na mestu proboja nasipa, usled velike
denivelacije, nastaje burno teenje vode, koje izaziva brzu i snanu eroziju samog nasipa i okolnog
tla. Meutim, razvoj opreme i tehnologije danas omoguuje ograniavanje erozije na mestu
proboja, pa i zatvaranje manjih proboja nasipa (koje se preduzima ukoliko vodostaji u reci imaju
tendenciju opadanja).
Zatvaranje proboja nasipa je veoma sloen posao, te se stoga izvodi samo ako je ugroeno veliko
podruje i ukoliko je odbrana dugotrajna. Ukoliko je branjeno podruje manje, izvode sa samo
radovi na ograniavanju irenja proboja. Ograniavanje irenja proboja nasipa je izuzetno
znaajno, jer se na taj nain smanjuje doticanje vode u poplavljeno podruje i produava vreme
punjenja basena. Ogranienje irine proboja se postie osiguranjem bokova i dna na mestu
proboja (slika 14.43). Za osiguranje bokova nasipa se koriste:
- Kameni nabaaj ili vree punjene peskom;
- Oplata koja se postavlja na bokovima proboja (tako da obuhvati tri strane) i ankeruje u
zdrav deo nasipa;
- ipovi koji se pobijaju jedan uz drugog. ipovi i oplata se moraju zatititi od podlokavanja,
tako to se uz noice sa prednje i zadnje strane postavljaju faine, punjene vree ili
kamen.
- Za osiguranje dna se koriste lomljeni kamen, punjene vree ili rolirani tepisi od lomljenog
kamena u ianom povezu.

Slika 14.43: Proboj nasipa
Mali proboji (irine 10-15 m) se, ukoliko dubina vode ne prelazi 0,6 do 1,5 m, mogu zatvoriti na
jedan od sledeih naina:
- Pobijanjem oplate od bokova ka sredini proboja. Uz oplatu se odmah postavlja kamen,
faine ili vree punjene peskom ili zemljom;
- Bacanjem meusobno povezanih punjenih vrea, od kojih se stvara pregrada preko koje
se zatim nasipa materijal;
- Potapanjem optereenih fainskih madraca, tonjaa, manjih plovnih objekata optereenih
kamenom i slino.
Zatvaranje veih proboja nasipa (irine vee od 15 m, a pri dubinama vode veim od 2,0 m) je
znatno tee, jer se svaki proboj veoma brzo iri. U ovom sluaju je mogue intervenisati samo sa
vode, izgradnjom krunog (obuhvatnog nasipa) oko mesta proboja, sa prenikom koji je najmanje
3 puta vei od irine proboja.
211
Vetaki proboj nasipa u cilju punjenja "nune" retenzije se izaziva miniranjem nasipa ili
prosecanjem pomou bagera, tako da doe do prelivanja nasipa i daljeg spontanog ruenja.
Izgradnja lokalizacionih nasipa je neophodna u sluaju proboja prve odbrambene linije. radi se
po unapred pripremljenoj tehnikoj dokumentaciji, u kojoj su definisani trasa i gabariti nasipa.
Lokalizaciona linija se gradi u vanrednim uslovima, uz ukljuenje svih raspoloivih graevinskih
kapaciteta, mehanizacije, ljudstva i opreme, kao i civilne zatite i stanovnitva iz ugroenog
podruja. Izgradnju lokalizacione linije treba da vodi vie strunjaka graevinske struke, koji se
angauju na podjednakim deonicama nasipa, kako bi njihova izgradnja tekla istovremeno.
Rad na izgradnji lokalizacionog nasipa se odvija u sledeim fazama:
- utvrivanje trase i prenoenje kota sa mree na teren,
- obeleavanje irine stope nasipa i ienje povrine,
- fundiranje i izgradnja nasipa.
Tip i nain izvoenja nasipa sekundarne odbrambene linije zavise od duine raspoloivog
vremena, terenskih uslova, kao i sredstava, materijala i opreme kojima sluba i drugi uesnici u
odbrani od poplava raspolau. Za izvoenje se, zavisno od tipa profila, primenjuje mehanizacija,
ljudska radna snaga ili kombinovano.
Najee se izvode zemljani nasipi. S obzirom na obim radova i ogranien rok izgradnje, ovaj tip
nasipa je najbolje izvoditi uz pomo mehanizacije. To je mogue samo u sluajevima kada terenski
uslovi omoguavaju pristup mehanizaciji, dok je na nepristupanijim delovima terena neophodno
angaovanje velikog broja radnika za izvoenje nasipa.
S obzirom da i lokalizacioni nasipi treba da zadovolje osnovne parametre sigurnosti, za njihovo
izvoenje se koristi materijal prainasto-glinovitog sastava, pogodne vlanosti. Najpovoljniji sluaj
je da u blizini nasipa postoji pozajmite ovakvog materijala, dok se u suprotnom on mora dovoziti
sa strane.
Najkvalitetniji nain izvoenja je nasipanjem materijala "s ela", po celoj irini krune, jer se tada
transportna mehanizacija sa punim teretom kree po ve nasutom materijalu i time istovremeno
vri zbijanje materijala u nasipu.
Zbog kratkoe vremena i drugih nepovoljnih uslova, u praksi se lokalizacioni nasipi najee grade
od zemljanog materijala iskopanog sa lica mesta, u nebranjenom delu terena. Materijal se, zatim,
poprenim transportom - uz pomo buldozera gura i oblikuje u nasip. Samo u sluaju da nema
prostora za pozajmite ili kvalitet materijala ne odgovara, potrebno je obezbediti njegov dovoz sa
pozajmita odgovarajuom transportnom mehanizacijom.
Drugi nain za izvoenje nasipa sekundarne odbrambene linije je od vrea punjenih peskom ili
zemljanim materijalom, na deonicama kroz naseljena mesta.
Lokalizacioni nasipi su veoma izloeni dejstvu vode jer nemaju travni pokriva, a ponekad su, zbog
urbe, i nesolidno izgraeni (slabo fundiranje, nabijanje zemlje i dr.). Na lokalizacionim nasipima je,
stoga, potrebno organizovati intenzivnu odbranu, koja se sastoji u stalnom praenju stanja nasipa i
hitnom izvoenju radova na sanaciji uoenih nedostataka. Na lokalizacionim nasipima se najee
javlja prokvaavanje i procurivanje, koje se sanira dreniranjem, postavljanjem filtarskih materijala ili
proirenjem tela nasipa. Za to se masovno koristi ljudska radna snaga.
Sledei problem, koji se esto javlja usled nepostojanja travnatog pokrivaa na novoizgraenom
nasipu, je raskvaavanje i povrinska erozija od kie. Sanacija se postie zemljanim materijalom,
dakovima i filtarskim materijalom, koji se ugrauju u oslabljena mesta.
Evakuacija vode iz poplavljenog podruja. Nivo vode u poplavljenom podruju se formira u
zavisnosti od kote vode u reci na mestu proboja. Ukoliko je proboj nasipa nastao na uzvodnom
delu due deonice nasipa, nivo jezera na nizvodnom delu poplavljenog sektora moe biti znatno
vii od nivoa vode u reci. Tada je nuno na nizvodnom delu minirati nasip i tako ispustiti vodu iz
zaliva, ime se postie snienje nivoa vode u jezeru i rastereenje lokalizacione linije. Ako je
proboj nasipa nastao na nizvodnom delu deonice nasipa, nema nepoeljne denivelacije izmeu
nivoa u zalivu i u reci, tako da otvaranje nasipa nije potrebno.
212
Po prolasku talasa velikih voda, za evakuaciju voda iz niskih delova poplavljenog podruja se
koriste postojei sistemi za odvodnjavanje ili se nasip otvara na najniem delu terena, kako bi voda
gravitacijom otekla u reku (slika 14.44).
Potreban presek za isticanje vode iz branjenog podruja se odreuje na osnovu procene doticaja
kroz aktivan proboj ili proraunom, za odreenu zapreminu vode u zalivu i odreeno vreme koje je
usvojeno kao rok za sanaciju poplavljenog podruja. Kada je odreen potreban presek na mestu
isticanja, na osnovu denivelacije nivoa vode u reci i jezeru se odreuje duina na kojoj treba
otvoriti (minirati) nasip. Za ovu duinu se odreuju potrebna eksplozivna punjenja, njihov razmak,
dubina ukopavanja, obim radova, potrebno ljudstvo i dr.
Sanacija proboja i ispusta. Kontinualna odbrambena linija se, nakon prolaska poplavnog talasa i
isputanja vode iz poplavljenog podruja, uspostavlja ponovnim zatvaranjem otvora u nasipu
(proboja i ispusta). U sklopu zatvaranja nasipske linije potrebno je izvrti i sanaciju erozije tla oko
nasipa, koja je nastala pri prelivanju nasipa ili pri isputanju vode iz poplavljenog podruja.
Posebna panja u ovim radovima se posveuje ostvarenju veze postojeeg nasipa uzvodno i
nizvodno od proboja sa novim delom nasipa.

Slika 14.44: Isputanje vode iz poplavljenog podruja
213
15 UREENJE BUJINIH SLIVOVA I EROZIONIH PODRUJA
Protiverozione mere i radove ini kompleks zatitnih mera i metoda usmerenih ka regulisanju
povrinskog oticanja, zatiti zemljita od spiranja sa padina, uspostavljanju i poveanju plodnosti
erodiranih zemljita, njihovom racionalnijem korienju i otklanjanju razloga koji mogu da izazovu
eroziju.
Protiverozioni radovi podrazumevaju izgradnju razliitih objekata: pregrada, kineta, kanala, brana,
kao i radove na umskim i poljoprivrednim melioracijama (melioracije panjaka, podizanje
plantanih vonjaka i vinograda, poumljavanje, zatravljivanje i slino).
Protiverozione mere su akcije kojima se utie na nain obrade, odravanje i upravljanje zemljitem,
umama i vodama, i na naine njihovog korienja.
Razlikuju se:
- Tehniki radovi: izgradnja podunih i poprenih graevina za ureenje korita bujinih
vodotoka (kanala, regulacija, kineta, obaloutvrda, zemljanih nasipa, pregrada, pragova,
konsolidacionih pojaseva, rustikalnih pregrada). Ovi radovi uglavnom slue za
neposrednu zatitu od poplavnih voda i za zadravanje bujinih nanosa. U ovu grupu
radova spadaju, takoe, i izgradnja mikro retencija i malih akumulacija za vodu i
zadravanje bujinih nanosa, itd.;
- Bioloki radovi: poumljavanje, zatravljivanje itd.;
- Biotehniki radovi: izrada konturnih rovova, terasa, pletera, gradona, radi stvaranja
uslova primenu biolokih mera;
- Agrotehniki radovi: melioracije poljoprivrednih zemljita, popravka strukture zemljita,
itd.;
- Ekonomske, administrativne i druge neinvesticione mere.

Regulacija Rijeka Skripta 2013

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Regulacija Rijeka Skripta 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REGULACIJA RIJEKA

2%, 10% +20 , 5%

You might also like