Cvece U Domu 10

Na fotografiji
Aleksandra Stojkovi
iz Nia sa svojom
krasulom
HIT SEZONE
Asparagus - za mir
i blagostanje (str. 7)
RADOVI U VRTU
Cvetna ostrvca
(str. 42)
Broj 10 Maj 2011. Cena: 20 dinara EU 1,50 CHF 2,50 BiH 0,50 KM CG 0,30 MK 15 DEN
NOVO!
Najbolji saveti
naih italaca
O
S
V
OJ
IT
E

700
DINARA ZA SVAKI
OBJAVLJENI PRILOG
POALJITE NAM FOTOGRAFIJE SVOJE BATE, BALKONA ILI KUNIH
BILJAKA, OPIITE KAKO IH GAJITE I NEGUJETE - I ZARADITE!
AROBNI SVET BOJA:
KARANFILI
+

N
E
O
D
O
L
J
IV
A
M
A
G
N
O
L
IJ
A
2
0
dinara
COLOR PRESS GRUPA je lan
International Federation
of the Periodical Press
Broj 10, maj 2011.
OSNIVA I IZDAVA
Color Media Special
Adresa redakcije: Temerinska 102, 21000 Novi Sad
Potanski fah: 269
Tel./fax: 021/489-71-00, 489-71-26
E-mail: cveceudomu@color.rs
REDAKCIJA
Glavni i odgovorni urednik: Marica Puka (marica.puskas@color.rs)
Pomonik urednika: Ranka Bulatovi (ranka.bulatovic@color.rs)
Art direktor: Nataa Dragii (natasa.dragisic@color.rs)
GRAFIKA PRIPREMA
Grafiki urednik: Olgica Grbi (olja.grbic@color.rs)
Obrada fotografija: Tanja Poldrugo (tanja.poldrugo@color.rs)
LEKTURA I KOREKTURA
Slobodanka atara (slobodanka.satara@color.rs)
Bojana Popovi (bojana.popovic@color.rs)
REDAKTURA
Angelina akiran (angelina.caksiran@color.rs)

Direktor: Tanja Narani (tanja.narancic@color.rs)
Advertajzing direktor: Nenad Meseldija (nenad.meseldzija@color.rs)
Tehniki direktor: Sran Plavi (srdjan.plavsic@color.rs)
Direktor korporativnih komunikacija: Milica Mili (milica.milic@color.rs)
Color Media Special je lanica
Advertajzing direktor grupe: Goran Radulovi (goran.radulovic@color.rs)
Strahinja Antoni, advertajzing menader grupe (strahinja.antonic@color.rs)
Sneana Topoli, advertajzing menader grupe (snezana.topolic@color.rs)
Dragan Vuevi, advertajzing menader grupe (dragan.vucevic@color.rs)
Saa Maei, advertajzing menader grupe (sasa.macesic@color.rs)
Beograd
COLOR MEDIA AGENCIJA: Obilicev venac 6/II
Tel.: 011/303 60 68
fax.: 011/334 23 28
Novi Sad
Adresa marketinga: Mileve Simi 27
Tel./fax.: 021/6338-321; 6338-456;
6338-677; 6338-222

tampa: Color Print d.o.o.
Adresa: Mileve Simi 27, 21000 Novi Sad
Tel./fax: 021/6417-333; 6417-335
E-mail: colorprint@color.rs
DISTRIBUCIJA
DISTRI PRESS d.o.o. Dunavska 57, Beograd Stari grad
Tel./fax.: 011/312-9371; 312-9446; 312-9502
DISTRIBUCIJA ZA EVROPU
SR Nemaka: AxEL SPRINGER VERTRIEBSSERVICE,
Sderstrae 77
D 20097 HAMBURG
Austrija: MORAWA PRESSEVERTRIEB GmbH & Co KG
Hackingerstrae 52
A 1140 WIEN
vajcarska: VALORA AG, Hofackerstrae 40
CH 4132 MTTENZ
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
635
CVEE u domu / glavni i odgovorni urednik Marica Puka .
- 2010 , br . 1 ( avg . ) - . - Novi Sad : Color Media Special ,
2010 - . - Ilustr . ; 21 cm
Meseno
ISSN 2217-3005
CORBISS . SR - ID 254319879
CRNA GORA
Uvoznik i distributer: Monte Color d.o.o.
Adresa: oka Miraevia 15, Podgorica
Direktor: Milivoje ali
Tel.: 020/269-029, 206-155, 206-156
E-mail: montecolor@cg.yu
BOSNA I HERCEGOVINA
Uvoznik i distributer: Svet Print d.o.o.
Adresa: Slobodana Jovanovia 28, Banja Luka
Direktor: Ibojka Miloevi
Tel./fax: 051/308-349
E-mail: svetprint@color.co.ba
Predstavnitvo i distribucija u Sarajevu: Svijet Print d.o.o.,
Adresa: Senada Poturka Sencija 120, Sarajevo
Tel.: 033/768-986
Direktor: Dafer Olevi
MAKEDONIJA
Uvoznik i distributer: Svet Press dooel
Adresa: Debarca 3, 10000 Skoplje
Direktor: Kolja Miladinov
Tel./fax: 02/322-30-64
E-mail: svet@colormedia.com.mk
Color Media Special i redakcija Cvece u domu ne odgovaraju za sadraj
i istinitost objavljenih reklamnih poruka i preuzetih sadraja sa pomenutih ili oglaavanih
elektronskih lokacija. Urednitvo ne snosi odgovornost za nenamerne i tamparske
greke. Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u komercijalne svrhe tampane sadraje
izdanja Cvece u domu bez pismenog odobrenja izdavaa.Redakcija Cvece u domu nije
obavezna da vraa i odgovara na primljene rukopise, fotografije i internet potu.
MALI OGLASI
Ukoliko elite da kupite, prodate ili menjate
biljke, sadni i semenski materijal ili opremu,
poaljite tekst oglasa i mi emo ga besplatno
objaviti u sledeem broju. Uz kupon moete da
poaljete i fotografiju svoje biljke. Naa adresa:
Temerinska 102, 21000 Novi Sad, za Cvee u
domu. Oglase takoe moete da poaljete
e-mailom, na adresu: cveceudomu@color.rs
Potovani itaoci, piite nam o tome na koji nain uzgajate i
negujete svoje biljke. Poaljite nam savet ili preporuku, otkri-
jte nam male trikove koji e pomoi uzgajivaima i hobistima.
Predstavite nam svoje omiljene biljke, predloite kompoziciju
za cvetne aranmane... elimo da znamo kako ste oplemenili
svoj ivotni prostor i uredili balkon ili batu. Poaljite nam
tekst, fotografiju i popunjen ugovor sa 50. stranice, a autor
svakog objavljenong priloga dobie 700 dinara.
Pisma i fotografije poaljite na adresu:
Temerinska 102,
21000 Novi Sad,
za Cvee u domu
ili na e-mail:
cveceudomu@color.rs
Postanite saradnik
magazina "CVEE U DOMU"
i zaradite 700 dinara
KUPON ZA MALE OGLASE
Ime i prezime:
Kontakt:
Tekst oglasa:
CPG je
ekskluzivni
partner fonda
ECOTOPIA
Ovaj broj je
obuhvaen
oditom ABC Srbija
ADRESA
COLOR MEDIA AGENCIJA
Obilicev venac 6/II
11000 Beograd
TEL/FAx 011/303 60 68, 334 23 28
2
5/11
Dobitnici novanog
iznosa od 700 dinara
Molimo sve dobitnike novanog
iznosa da nam poalju popunjen ugo-
vor o autorskom delu. Ugovor ete
pronai na strani 50. ovog i svakog
narednog broja asopisa Cvee
u domu. Ukoliko nemate otvoren
tekui raun, neophodno je da ga
otvorite. Sva nezaposlena lica mogu
otvoriti raun u bilo kojoj banci,
pritom je neophodno naglasiti da je
povod za otvaranje isplata honorara.
U protivnom neemo biti u
mogunosti da isplatimo naznaen
iznos!
1. Ljiljana Stankovi iz Nia
2. Marija Srekovi iz J agodine
3. Petar Nedeljkovi iz Novog Sada
4. Sonja Pavlovi iz Nia
5. Dragana uri iz Novog Sada
6. Rusoljub Stankovi iz Nia
7. ivoslavka Nikoli iz Poarevca
8. Aleksandra Stojkovi iz Nia
9. Pava ernju iz Vrbasa
10. Borka Plavi iz Beeja
11. Verica Poznanovi iz Zmajeva
12. Ljiljana Doen iz Lesaka
13. Radoslavka Mitrovi Jeni iz
uprije
14. Imre olt iz Kikinde
15. Vesna Ristovi iz Kraljeva
16. Sofija Vuji iz Bakog Brestovca
17. Milijana Ivkovi iz Kragujevca
18. Bratislava Mihajlovi iz Nia
19. Sneana Ili iz Poege
20. Milunka Miloevi iz Gornjeg
Milanovca
21. Vedrana Jovanovi iz Odaka
22. Jelena Kovi iz Novog Sada
23. Gordana Rosi iz Petke
24. Radmila Radoii iz Iriga
5/11
3
Potovani itaoci,

Zahvaljujui vaim tekstovima, Cvee u
domu ulazi arenije i radosnije u omiljeno
godinje doba svakog vrtlara. Vai tekstovi i fo-
tografije inspiriu druge ljude, pa ak i one koji
se nikada nisu bavili biljem i ureenjem bate.
Molimo vas da nam aljete tekstove (kao
inspiraciju moete da koristite teme najavljene
na 51. strani), fotografije cvetova i bate,
kao i svoje fotografije. U nastavku teksta
moete da pronaete uputstva za kvalitetnije
fotografisanje.
Kako bismo vam platili novani iznos od 700
din. za va trud i svaki objavljeni prilog, mor-
ate poslati uredno i itko popunjen ugovor sa
strane 50.

Kako da pravite kvalitetne fotografije
1. Nemojte se fotografisati mobilnim tel-
efonom
2. Slika treba da bude otra i velika (visoke
rezolucije)
3. Fotografisan objekat treba da bude u prvom
planu, a oko njega da ima dovoljno prostora
4. Kada se fotografiete sa biljkama, one ne
treba da vam pokrivaju lice
Slikanje za naslovnu stranu
Ukoliko elite da fotografija vas i vae po-
rodice bude objavljena na naslovnoj strani
pridravajte se sledeih pravila:
1. Moete se slikati sami ili sa lanovima svoje
porodice
2. Obavezno se slikajte sa svojim cveem, po
mogunosti u ruci drite saksiju
3. Gledajte direktno u objektiv, poeljno je da
budete nasmeeni i vodite rauna o tome da
ne trepnete tokom fotografisanja
4. Slika ne sme da bude mrana i tamna
(fotografiite se na dnevnom svetlu)
Vaa Marica Puka
Saveti iskusnih
Hit sezone
L
epota rascvetalog laburnu-
ma ne moe se reima opi-
sati, a zbog jarkoutih cvetova
nazivaju ga i zlatna kia.
Moja baka oboavala je ovu
biljku, od koje je u dvoritu
formirala cvetne kolonade.
Seam se da je celo dvorite u
maju bletalo. Prelepi cvetovi
laburnuma grupisani su u
grozdove, nakon to se otvore
latice, biljka izbacuje nove
listove. Iz raskonih cvetova
stvaraju se dekorativne ma-
hune unutar kojih se razvijaju
semenke veliine zrna graka.
U poetku sam plodove ostav-
Najbitnije je da biljku posadite na to osunanijem mestu, jer ete tako izvui maksimum iz ovog
lepotana. Pored toga, biljku je potrebno redovno orezivati da bi naredne sezone obilno cvetala
Laburnum zlatna kia
ljala da vise na granama dok
sami ne opadnu, ali sam kas-
nije shvatila da to nije dobro,
jer biljka slabije cveta naredne
godine. Dakle, koliko god da
vam se dopadaju, uklonite sve
mahune dok su jo potpuno
mlade, osim onih koje elite
da ostavite za seme.
Inae, laburnum je prilino
otporan i moe da opstane
godinama - vano je da ga
posadite na to osunanijem
mestu, jer je to glavni predus-
lov da izvuete maksimum iz
ovog lepotana.
Pored toga, biljku je potrebno
redovno orezivati da bi
naredne sezone obilno
cvetala, a s obzirom na to da
je laburnum interesantan
samo dok je prekriven zlatnim
grozdovima, od sredine maja
do prve polovine juna, pored
njega zasadite ukrasno bunje
ili cvee.
Kod nas u dvoritu rastu dva
manja stabla i veoma lepo
napreduju, a pre nekoliko
godina pored terase smo po-
sadili mladice laburnuma koje
su formirale bun. Naravno,
i grm redovno orezujemo
i nasipamo sloj mala koji
4
5/11
Kako se razmnoava?
Laburnum zlatna kia
Predivni laburnum moete presaditi pomou reznica ili
semenom. Ukoliko se odluite za drugu varijantu, moraete
malo due da ekate na prve cvetove. Semenke moraju
da odstoje potopljene u vodi najmanje 24 sata, da bi im
omekala tvrda opna i podstakao se proces klijanja. Nakon
toga odaberite mesto u svom dvoritu koje preko dana
dobija najvie direktne suneve svetlosti i iskopajte rupu,
dovoljno iroku da moe da se smesti bar pet semenki.
Nikada ne moete biti potpuno sigurni da e svako zrno
proklijati, a kasnije ete lako ukloniti mladice koje vam nisu
potrebne. Inae, ceo proces izvodi se u jesen, pre poetka
mrazeva. Semenke se sade na dubini od oko 10 cm, a zemlju
treba pomeati sa tresetom i dodati malo krea, pa dobro
zaliti. Nakon toga, zasad prekrijte debelim slojem mala
koji e sauvati vlagu, ali i semenke od smrzavanja. Takoe,
ukoliko ne pada kia, treba ga zalivati jednom nedeljno sve
dok zemlju ne pokrije sneg. Na prolee uklonite stari mal
da bi izdanci mogli nesmetano da rastu i iupajte najslabije
izdanke kako ne bi stvarali guvu. Kada mladice dostignu
visinu od oko 20 cm, privrstite ih za drvene koie i ostavite
tako sve dok ne ojaaju dovoljno da ih vremenske nepo-
gode ne mogu ozbiljno otetiti. Inae, sadnice laburnuma
treba ubriti tek druge godine nakon nicanja, kao i svakog
narednog prolea. Imajte na umu da e ubriva sa visokim
procentom azota podstai ubrzan rast biljke, ali e cvetanje
biti znatno slabije.
Danica Kova,
e-mailom
Laburnum je veoma otrovan,
a to se posebno odnosi na
semenke koje podseaju na
graak. S obzirom na to, decu
treba na vreme upozoriti da ne
dodiruju ili gutaju opasne bobice.
SAVET PLUS
spreava rast korova, a pritom
zadrava vlagu.
Pokuala sam, iz iste radozna-
losti, da odgajim laburnum
iz semena, ali nisam uspela u
tome. Naime, seme, prvi put
uopte nije niklo, a naredne
godine pojavile su se mladice
koje su veoma brzo uvenule.
Meutim, neke moje pri-
jateljice uspele su upravo na
taj nain da uzgoje laburnum.
Nevenka Rakovi,
e-mailom
5/11
5
Neponovljiva
lepota u vrtu
Oduvek su me najvie privlaili
uti cvetovi, bez obzira o kojoj
ukrasnoj biljci je re, pa nije ni
udo to oboavam laburnum.
Mislim da nema lepeg pri-
zora od zlatne kie koja se na
prolee sliva po dvoritu. ao
mi je samo to ne cveta due.
Moje arobno drvce raste na
kraju vrta gde ima dosta svet-
Mnogim ljubiteljima cvea ne
smetaju duguljaste mahune
laburnuma, ak smatraju da su
veoma dekorativne. Meutim,
treba ih redovno uklanjati, da bi
se podstaklo cvetanje naredne
sezone.
SAVET PLUS
losti. Inae, taj deo ne izgleda
ba lepo, zbog stare upe i
prilino oronulog zida ograde,
pa jedva ekam prolee kada
poinje da buja brojno ukrasno
bilje koje s ljubavlju uzgajam.
I na drugom kraju dvorita po-
sadila sam laburnum, ali raste
kao grm. Dopadaju mi se dug-
uljaste mahune, plod ove biljke,
koje dugo ostaju na granama, a
uvek sam se plaila da neko od
dece ne padne u iskuenje da
proba okrugle semenke, jer je
cela biljka otrovna.
Laburnum je veoma otporan
na tetoine i bolesti, ali gljivice
mogu da naprave problem,
ukoliko u vazduhu i zemlji ima
previe vlage, to se deava
kada je bun previe gust i ne
postoji dobra cirkulacija vazdu-
ha, ili ukoliko nije uklonjen stari
sloj mala. Takoe, laburnum
u prolee i jesen mogu napasti
i biljne vai, koje se grupiu na
vrhovima grana.
Ovu biljku obavezno treba
orezati nakon zavretka
cvetanja, da bi se podstakao
rast novih pupoljaka za
narednu sezonu. Pritom treba
ukloniti sve slabe, tanke grane,
obavezno one koje nisu cvetale.
Inae, stablo laburnuma dobro
uspeva na svakoj vrsti zemljita
samo ukoliko ima dovoljno
suneve svetlosti. Ako se
razmnoava semenom, najbolji
period za to je od septembra
do novembra. Meutim, za
presaivanje reznicama treba
saekati februar.
Laburnum treba redovno
zalivati tokom sezone rasta, a
to je naroito bitno za mlade
biljke. S obzirom na to da
su mladice veoma osetljive,
postavite oko njih ogradicu od
drvenih letvica, koja e ih zatiti
od vetra, ali i malih batenskih
prodrljivaca.
Mileva Stojanovi,
Trstenik
6
5/11
Prelepo ali otrovno drvo
Biljku nemojte drati
na jakom suncu, a
ne sme se izlagati ni
temperaturama niim
od deset stepeni
Asparagus za mir i blagostanje
Ova prelepa biljka unosi radost i spokoj u moj dom, pa je obavezno poklanjam dragim osobama.
Lako se uzgaja i brzo raste, tako da ete uvek imati biljku i za sebe i za one koje volite
K
ada sam se udala pre
etrdeset godina, baka mi
je poklonila prelep asparagus,
zasaen u jednom starom
loncu i kazala mi je da negu-
jem ovo cvee jer unosi sreu
u dom. U njeno vreme devojke
i ene nosile su marame, pa
kada pou na svadbe i slave
na njih su iglicama kaile lepe
granice asparagusa, zimze-
lena, kako ga je nazivala baka.
ivim u modernijem vremenu
i nisam se kitila asparagusom,
ali poneku granicu uvek koris-
tim prilikom araniranja cvea
za vazu ili ikebanu. Verujte, de-
luje veoma dekorativno i lepo
se slae sa arenim laticama
letnjih cvetova.
Danas bakinog lonca vie
nema, ali ostala je uspomena
na mladost i asparagus. Svake
godine zasadim poneku novu
saksiju i preko leta ih drim u
dvoritu u polusenci. Prija mu
svetlost, a preko zime moe
da podnese temperaturu koja
ne pada ispod deset stepeni.
U povoljnim uslovima raz-
vija se bre i treba mu dosta
prostora jer mu se granice
ire i mogu da narastu i do dva
metra. Presauje se u prolee,
a cveta u julu. Cvet mu je vrlo
sitan, bele boje, neugledan,
ali prijatnog mirisa i iz njega
se razvijaju vrlo interesantni
okrugli plodovi, koji su najpre
zelene boje, dok kasnije kada
sazru, postaju crveni i deluju
vrlo dekorativno. U njima se
nalaze sitne semenke iz kojih
se razvijaju mladi izdanci. Da
bi se iz cvetova stvorile bobice,
biljka treba da bude stara bar
tri godine.
Za prihranu jednom nedeljno
koristim teno ubrivo. Inae,
asparagus zahteva dosta vlage
(zalivam ga skoro svaki trei
dan u zavisnosti od spoljne
temperature) i prskanje
ustajalom vodom. Zimi se ree
zaliva, ali zemlja u saksiji ne
sme da se isui.
Presaujem ga svakog prolea
u vee saksije zbog jakih ila
i mnogo malih krtola koje se
mnoe tokom godine. Njih
koristim za sadnju novih
biljaka. Iseem ih, odstranim
jake ile, razdelim krtole i
zasadim ih. Neke granice
obavezno poute tokom zime
pa ih redovno orezujem da bih
napravila prostora izdancima.
Ljiljana Stankovi,
Ni
Poto moj asparagus prati ovako
lepa pria, shvatila sam da treba
da ga poklanjam ljudima koji mi
mnogo znae. Po jednu biljku
darovala sam svojim kerkama
kada su se udale. Danas ih one
uspeno uzgajaju i asparagus
je predivan ukras u njihovim
domovima.
SAVET PLUS
Hit sezone
5/11
7
Ljiljana Stankovi
sa svojim asparagusom
B
atenski karanfili pomalo
su zanemareni u naim
vrtovima, mnogi ih ne vole
i smatraju manje vrednom
vrstom cvea. Slino kao
mukatle, postali su sasvim
obine biljke, meutim,
mnogi ne znaju da tu spada-
ju, kako hibridne vrste koje
se mogu kupiti kao rezano
cvee, tako i cvetovi prelepih
boja i oblika listova. Upravo
takvi, kako ih zovem, upavi
karanfili, najlepi su ukras
mog vrta, a ima ih dvobojnih,
atiranih, prskanih...
U postojbini batenskog
karanfila - Zapadnoj i Sre-
dnjoj Evropi, ovo poljsko
cvee poelo je da se
kultivie i gaji u vrtovima
pre dva veka. Divlji, turski ili
zeji karanfil visok je samo
Tema broja: Karanfili
Otkrijte arobni
svet karanfila
Ovaj cvet naziva se
razliitim imenima:
divlji, turski, zeji,
obini karanfil... To
je, zapravo, rod od
300 vrsta cvetnica
koje se mogu
pronai u prirodi i
vrtovima irom sveta
15 do 20 cm, a listovi su mu
zimzeleni, sivozelene boje,
igliasti. Na vrhu tankih sta-
bljika tokom leta se otvaraju
mirisni cvetovi raznih nijansi
ruiaste i ljubiaste boje. Ne
treba zaboraviti ni beli, koji
se odlino slae sa svojim
roacima toplih boja.
Zahvaljujui razgranatim rizo-
mima koji se lako ire, karanfili
se brzo razmnoavaju i mogu
se koristiti kao bunaste
bordure u vrtu. Dekorativno
ostrvce od ovog cvea moe
da ukraava kamenite bate,
rubne povrine i pred-
nji deo leje sa perenama, a
manje povrine na kojima je
zasaeno ovo cvee posluie
umesto travnjaka. Karanfili se
razmnoavaju i podmlauju
deljenjem korena, to
Rizome moete izvaditi u jesen,
uvati u podrumu i ponovo ih
zasaditi u rano prolee. Tako
ete, kada doe vreme za
sadnju, imati ve spremne biljke,
koje e vas obradovati cvetovima
ve poetkom maja.
treba initi redovno jer e u
protivnom biljka poeti da
propada.
Batenskom karanfilu prijaju
osunana mesta, ali lepo raste
i u blagoj senci. Iako ne vai
za preterano zahtevnu biljku,
ne treba ga muiti sadnjom
u tlo siromano hranljivim
materijama. Obezbedite mu
kvalitetno, propusno tlo i
uradili ste pola posla. Drugi
deo jeste redovno zalivanje i
prihrana. Zalivajte ga jednom
dnevno, ali ne previe obilno,
dok je prihranjivanje ne-
ophodno u periodu cvetanja.
Savetujem vam da to bude
bilo koje teno ubrivo, koje
ete dodavati jednom u deset
dana. U periodu cvetanja,
od poetka maja do poetka
jula, dobiete prelepe bokore
raznih boja.
Marijana Stamenkovi,
e-mailom
8
5/11
Klasini karanfil vie nije tako popularan, ali
su zato njegovi batenski roaci poslednjih
godina veliki hit, a kao veina biljaka koje su
godinama gajene u naim vrtovima, doiveli su
spektakularne modifikacije. Zahvaljujui nauci,
danas se gaje biljke najrazliitijih boja i oblika
cvetova.
Karanfili potiu od divljeg karanfila, pa su
sauvali otpornost i veliki reproduktivni po-
tencijal. Zato se vrlo lako mnoe - semenom,
reznicama, poloenicama, neke vrste ak i mar-
gotiranjem. Vodite rauna: ukoliko ne budete
paljivi prilikom sakupljanja semena, moe se
desiti da se vrste pomeaju.
Batenski karanfil, u zavisnosti od sorte, moe
da bude jednogodinja ili viegodinja biljka,
sa pojedinanim ili cvetnim bokorima bele,
ruiaste, crvenoruiaste, ciklama, ljubiaste
ili crvene boje. esto su dvobojni, a neke vrste
vrlo su mirisne. U vrtovima se koristi za gredice,
bordure, kamenjare, ali neretko se od njega
prave i lepi buketi.
U prvoj godini nakon setve, viegodinji
varijeteti stvaraju samo prizemnu lisnu
rozetu. Sledee sezone razvijaju se stabljike sa
listovima koje, u zavisnosti od sorte, mogu da
dostignu visinu od 20 do 50 cm. Bokori cvetova
formiraju se od juna do oktobra.
Najbolji poloaj za batenski karanfil jesu
sunana i topla mesta u vrtu. Zemljite
treba da bude hranljivo, kreno i propusno (u
dvoritima starih kua karanfili najbolje rastu
na mestima gde se nekada gasio kre, poto je
zemljite obogaeno nutrijentima koji izuzetno
odgovaraju ovom cveu).
RE STRUNJAKA
Goran Popovi
strunjak za uzgajanje cvea
i vlasnik rasadnika
gpopovicrasadnik@gmail.com
Rasko hibrida
Za toliko boja, tonova i oblika cvetova, treba da zahvalimo nauci koja je iz divljeg karanfila
razvila fantastine sorte. Danas u naim vrtovima postoji bezbroj dezena, ali i oblika cveta,
od sasvim obinih, do nazubljnih i resastih
Jednogodinji turski karanfili seju se izmeu
februara i aprila, a treba ih uvati u zatvorenim
prostorijama, na temperaturi od 15 do 20 C.
Sredinom maja ili poetkom juna sade se u
gredice, najbolje na razmaku od 20 do 25 cm.
Dvogodinje sorte seju se dve nedelje kasnije,
krajem maja i poetkom juna, pa se u prvoj
polovini avgusta presauju u vrtne gredice.
Ove vrste tokom zime treba zatititi od mraza,
i to zimzelenim granicama, novinama i kar-
tonom.
Karanfile zalivajte umereno, jer nakupljanje
vode moe da nakodi biljci. Osim to moe
doi do truljenja korena, vlaga je pogodna
za razvoj mikroorganizama i parazita. Ovaj
prelepi cvet napadaju razne tetoine, poput
lisnih vai, crvenog pauka i nematoda, ali i
lisna ra, bolest uzrokovana gljivicama ijem
razmnoavanju prija vlaga. Listove zahvaene
boleu odmah odstranite, a biljku zatitite
odgovarajuim hemijskim sredstvom.
Ukoliko otkidate precvetale bokore, stimulisaete
cvetanje, jer se biljka tako bre regenerie i troi
manje energije.
5/11
9
Crveno-roza karanfil
Obian, a vrtni
Ova vrsta karanfila
uglavnom se koristi
kao rezano cvee,
ali i te kako lepo
izgleda u bati
Karanfili su raznobojna
cvetna vrsta, koja je
zbog svojih zanim-
ljivih cvetova veoma popularna
na naim prostorima. Obian
karanfil, intenzivno crvene boje,
koji se koristi kao rezano cvee,
aljite svoja pisma
i fotografije na
adresu:
Temerinska 102, 21000 Novi
Sad, za Cvee u domu, ili na
e-mail: cveceudomu@color.
rs. Ne zaboravite da popunite i
poaljete ugovor koji se nalazi
na stranici 50.
ZARADITE 700 DINARA!
simbol je 8. marta - Dana ena.
Zahvaljujui elegantnoj cvetnoj
drci i krupnom cvetu, koji
moe biti jednostruki ili dupli,
esto se stavlja u atraktivne
cvetne aranmane.
Rezani cvetovi vrlo su posto-
jani i mogu da ostanu svei
i do 15 dana. Neophodno je
samo izvaditi cvee iz celofana,
odstraniti donje listove, skratiti
drke za oko jedan centimetar
pa napraviti kosi rez, da bi biljke
veom povrinom upijale vodu.
Ukoliko, pak, elite da ih koris-
tite u aranmanima, najbolje je
da upotrebite icu koja e im
dati vrstinu ak i kada biljka
pone da vene. Jednim krajem
ice privrstite donji, zeleni
deo cveta, a ostatak uvijte oko
stabljike.
Karanfile moete da obojite
u eljenu boju, a postupak je
veoma jednostavan. U teglu
sipajte oko deset centimetara
vode i 30 kapi eljene boje,
pa stavite karanfil i saekajte.
Najbolji rezultati postiu se,
Tema broja: Karanfili
Obini neobini karanfil
naravno, sa belim karanfilima,
ali dobro e posluiti i oni sa
laticama svetlije nijanse. Prvi
rezultati postaju vidljivi nakon
30 minuta, a maksimalan efekat
oekujte nakon 24 sata.
Postoji vie naina za
razmnoavanje ove vrste
karanfila, ali verujem da se to
najjednostavnije radi rezni-
cama. Najbolje vreme za to
jeste period od kraja avgusta
do prve polovine septembra.
Potrebno je uzeti mlade izdanke
sa po dva-tri listia i zasaditi ih
u zajedniku saksiju, po ijem je
dnu posut drenani sloj preko
kojeg se stavlja pesak. Nakon
toga biljke treba dobro zaliti i
poklopiti plastinom aom ili
teglom od stakla, pa ostaviti na
svetlom mestu bez direktnog
sunca. Oiljavaju se dosta sporo,
ali uspeh je izvestan.
Karanfilu treba plodna zemlja
sa dosta peska. Mora da prezimi
u svetloj i prohladnoj prostoriji
zatien od mraza. Kada ponu
da izbijaju pupoljci, unosi se
u svetliju, topliju prostoriju, a
najbolje je drati ga pored pro-
zora. Odgovara mu temperatura
od 10 do 15 C.
Marija Srekovi,
Jagodina
TIRKIZ - lei sve vrste zavisnosti i poveava libido...
Koristi se za leenje svih vrsta zavisnosti, nonih mora, strahova, konih bolesti,
kao i bolesti grla i disajnih puteva. uva zube i vilicu od karijesa i paradentoze.
Poboljava cirkulaciju, lei probavne smetnje, ublaava menstrualne tegobe, probleme s
prostatom. Koristi se za poveanje seksualne energije.
TIGROVO OKO - lei astmu i bronhitis, titi od uroka i crne magije...
Pojaava ivotnu energiju. Deluje antidepresivno i umirujue. Pomae obolelima
od jetre, lei astmu i bronhitis. titi od uroka i crne magije. Lei migrenu, jaa
funkcije malog mozga, pomae u sluaju duevnih bolesti a psihi obezbeuje stabilnost.
KARNEOL - regulie nivo eera u krvi i krvni pritisak, podmlauje...
Posebno pomae onima koji su skloni zgruavanju krvi. Sniava nivo eera u
krvi, obnavlja krvna zrnca, okrepljuje celo telo, isti krv od trovanja, jaa krvne
sudove, creva, kou, plua, ublaava bolne menstruacije, zaustavlja krvarenje iz nosa,
jaa bubrege, lei reumu, polne organe, probavu. Rastereuje srce i regulie krvni pritisak,
aktivira cirkulaciju.
MESEEV KAMEN - ublaava menstrualne bolove i pomae zaee, enama
uva mladalaki izgled...
Snano utie na ene. Regulie rad hormona, pre svega hipoze, metabolizam,
olakava menstrualne bolove i tegobe u klimaksu, pomae prilikom zaea. Regulie nivo
eera u krvi, isti krv, podstie proizvodnju insulina. enama pomae da ouvaju ivotnu
radost, mladalaki izgled i enstvenost do duboke starosti.
FLUORIT - lei artritis, artrozu, osteoporozu, rak, astmu, grip, infekcije...
uva krvne sudove od zakreenja, spreava kotana oboljenja, ublaava
artritis, artrozu i osteoporozu. titi od raka. Ublaava astmu, grip, infek-
cije. Koristi se kao lek protiv senilnosti. Usklauje duh i telo, i eliminie tremu.

KORAL - titi trudnicu i neroeno dete. titi od infekcija,
oboljenja krvi...
Koral prua zatitu trudnicama i neroenoj deci.
titi od infekcija, oboljenja krvi i crne magije. Jaa imunitet i
uspostavlja ravnoteu izmeu duha i tela.
AMETIST - koristi se protiv gojenja, kao podrka u
igrama na sreu...
Pomae onima koji pate od glavobolje i migrene, zatim
menstualnih problema, poboljava memoriju, regulie krvni pritisak
i - koristi se protiv gojenja, ali i kao lek protiv alkoholizma. Dobar je kao
podrka u igrama na sreu.
ONIKS - za jaku i zdravu kosu, nokte i kou, protiv depresije...
Pomae rast kose, jaa nokte, poboljava krvotok, naroito onima
koji pate od hladnih ruku i nogu. One bolesti, gluvoa i bolesti uha, pa i
osetljivost na promene vremena i apatija mogu se ublaiti i izleiti oniksom. Ublaava
melanholiju, depresiju i negativne uticaje zraenja zemlje, zlih Ijudi i crne magije.
AD - kamen unutranjeg sklada, dugovenosti, plodnosti...
Lei oboljenja unutranjih organa kao to su slezina, jetra i digestivni trakt.
Koristi se u trudnoi jer titi od bolnih trudova i pobaaja, ali i kao kamen
plodnosti, koji pospeuje spajanje jajnih elija i spermatozoida. Ublaava stres i obezbeuje
kvalitetan san. Deluje protiv oboljenja titne lezde i grkljana. Jaa strukturu kostiju
i muskulaturu. Kao kamen ljubavi, unutranjeg mira, sklada i uravnoteenosti, prua
hrabrost i samostalnost.
ROZENKVARC - kamen ljubavi
Podstie ljude na bezuslovnu ljubav prema sebi i drugima. Posebno je koristan
osobama koje su izloene emocionalnim stresovima. Doprinosi smanjenju
telesne mase, leenju konih bolesti izazvanih psihosomatskim poremeajima, pospeuje
cirkulaciju. Posebno je namenjen enama koje su izloene stresu.
Trebalo bi da ga ima svaki dom.
DIRECT SHOP DOO, www.directshop.rs
Cena 1.790,00 din (POTARINA BESPLATNA)
UKOLIKO NARUITE DVE ILI VIE OGRLICA,
NA POKLON DOBIJATE NARUKVICU OD POLUDRAGOG KAMENJA...
OGRLICE OD
poludragog kamenja
P
O
R
U
IT
E
O
D
M
A
H

N
A
T
E
L
E
F
O
N
:
0
2
1
/4
7
2
-0
5
-1
2
10
5/11
TIRKIZ - lei sve vrste zavisnosti i poveava libido...
Koristi se za leenje svih vrsta zavisnosti, nonih mora, strahova, konih bolesti,
kao i bolesti grla i disajnih puteva. uva zube i vilicu od karijesa i paradentoze.
Poboljava cirkulaciju, lei probavne smetnje, ublaava menstrualne tegobe, probleme s
prostatom. Koristi se za poveanje seksualne energije.
TIGROVO OKO - lei astmu i bronhitis, titi od uroka i crne magije...
Pojaava ivotnu energiju. Deluje antidepresivno i umirujue. Pomae obolelima
od jetre, lei astmu i bronhitis. titi od uroka i crne magije. Lei migrenu, jaa
funkcije malog mozga, pomae u sluaju duevnih bolesti a psihi obezbeuje stabilnost.
KARNEOL - regulie nivo eera u krvi i krvni pritisak, podmlauje...
Posebno pomae onima koji su skloni zgruavanju krvi. Sniava nivo eera u
krvi, obnavlja krvna zrnca, okrepljuje celo telo, isti krv od trovanja, jaa krvne
sudove, creva, kou, plua, ublaava bolne menstruacije, zaustavlja krvarenje iz nosa,
jaa bubrege, lei reumu, polne organe, probavu. Rastereuje srce i regulie krvni pritisak,
aktivira cirkulaciju.
MESEEV KAMEN - ublaava menstrualne bolove i pomae zaee, enama
uva mladalaki izgled...
Snano utie na ene. Regulie rad hormona, pre svega hipoze, metabolizam,
olakava menstrualne bolove i tegobe u klimaksu, pomae prilikom zaea. Regulie nivo
eera u krvi, isti krv, podstie proizvodnju insulina. enama pomae da ouvaju ivotnu
radost, mladalaki izgled i enstvenost do duboke starosti.
FLUORIT - lei artritis, artrozu, osteoporozu, rak, astmu, grip, infekcije...
uva krvne sudove od zakreenja, spreava kotana oboljenja, ublaava
artritis, artrozu i osteoporozu. titi od raka. Ublaava astmu, grip, infek-
cije. Koristi se kao lek protiv senilnosti. Usklauje duh i telo, i eliminie tremu.

KORAL - titi trudnicu i neroeno dete. titi od infekcija,
oboljenja krvi...
Koral prua zatitu trudnicama i neroenoj deci.
titi od infekcija, oboljenja krvi i crne magije. Jaa imunitet i
uspostavlja ravnoteu izmeu duha i tela.
AMETIST - koristi se protiv gojenja, kao podrka u
igrama na sreu...
Pomae onima koji pate od glavobolje i migrene, zatim
menstualnih problema, poboljava memoriju, regulie krvni pritisak
i - koristi se protiv gojenja, ali i kao lek protiv alkoholizma. Dobar je kao
podrka u igrama na sreu.
ONIKS - za jaku i zdravu kosu, nokte i kou, protiv depresije...
Pomae rast kose, jaa nokte, poboljava krvotok, naroito onima
koji pate od hladnih ruku i nogu. One bolesti, gluvoa i bolesti uha, pa i
osetljivost na promene vremena i apatija mogu se ublaiti i izleiti oniksom. Ublaava
melanholiju, depresiju i negativne uticaje zraenja zemlje, zlih Ijudi i crne magije.
AD - kamen unutranjeg sklada, dugovenosti, plodnosti...
Lei oboljenja unutranjih organa kao to su slezina, jetra i digestivni trakt.
Koristi se u trudnoi jer titi od bolnih trudova i pobaaja, ali i kao kamen
plodnosti, koji pospeuje spajanje jajnih elija i spermatozoida. Ublaava stres i obezbeuje
kvalitetan san. Deluje protiv oboljenja titne lezde i grkljana. Jaa strukturu kostiju
i muskulaturu. Kao kamen ljubavi, unutranjeg mira, sklada i uravnoteenosti, prua
hrabrost i samostalnost.
ROZENKVARC - kamen ljubavi
Podstie ljude na bezuslovnu ljubav prema sebi i drugima. Posebno je koristan
osobama koje su izloene emocionalnim stresovima. Doprinosi smanjenju
telesne mase, leenju konih bolesti izazvanih psihosomatskim poremeajima, pospeuje
cirkulaciju. Posebno je namenjen enama koje su izloene stresu.
Trebalo bi da ga ima svaki dom.
DIRECT SHOP DOO, www.directshop.rs
Cena 1.790,00 din (POTARINA BESPLATNA)
UKOLIKO NARUITE DVE ILI VIE OGRLICA,
NA POKLON DOBIJATE NARUKVICU OD POLUDRAGOG KAMENJA...
OGRLICE OD
poludragog kamenja
P
O
R
U
IT
E
O
D
M
A
H

N
A
T
E
L
E
F
O
N
:
0
2
1
/4
7
2
-0
5
-1
2
Turski ili batenski
karanfili oduvek mi
je bio drag, jer je
bio jedan od glavnih ukrasa
u vrtu moje bake. Moda je
zbog toga ovaj cvet uvek imao
specijalno mesto u mom srcu,
ali i bati: im sam se uselila u
svoj sadanji dom, batenski
karanfili dobili su vano mesto
u vrtu i svakodnevno me
podseaju na neka davna,
romantina vremena. bunovi
ovih prelepih cvetova bujali
su stvarajui prelepe bokore, a
tokom godina prikupila sam
zavidan broj karanfila, raznih
vrsta, oblika i boja, pa su
moje leje izgledale sve lepe i
Romantika
starih bata
Ljubimac
leptira i pela
Odrasla sam divei
se batenskim
karanfilima u vrtu
moje bake
Mirisni cvetovi
neodoljivi su
mamac za insekte
S
a
k
u
p
i
t
e

s
v
o
j
u

k
o
l
e
k
c
i
j
u

n
a
j
b
o
l
j
i
h

s
o
b
n
i
h

b
i
l
j
a
k
a
!
raskonije. Kasnije sam itala
gomilu saveta o tome kako ih
treba uzgajati, ali smatram da
ne bi trebalo nita da menjam
kada je re o nainu nege. Pre
nekoliko godina poela sam sa
jednakim uspehom da gajim
karanfile i u saksijama.
Bitno je da biljka ima dovoljno
svetla tokom cele sezone, od
aprila do oktobra. Karanfile
zalivam jednom dnevno,
ali umereno, da vlaga ne bi
otetila korenje. Za saksijske
biljke obezbedila sam posude
sa dobrom propusnou, a
povremeno istim rupice
na saksiji da se ne bi desilo
da ih zaepe kamenii iz
drenanog sloja.
U jeku cvetanja svake dve
nedelje dodajem teno
ubrivo i obavezno uklanjam
precvetale krunice. To se
najlake radi obinim maka-
zama jer se otkidanjem moe
otetiti ostatak biljke.
Rada Jovii,
Beograd
Ako elite da vam karanfili bre
rastu i budu jo bujniji, posluite
se jednostavnim trikom: posle
kreenja kue prospite krenu
vodu po leji sa karanfilima. To ne
bi trebalo da bude jak koncen-
trat, ve voda u kojoj ste oprali
etke i alat za kreenje.
Turski karanfil
je dvogodinja
biljka i jedna
je od najee
uzgajanih vrsta
tog cvea u
naim vrtovima.
Seje se u rano
prolee, najbolje na otvore-
nom, a prve godine razvija
samo lie, dok cvetove daje
naredne sezone. Ako nikne
previe gusto, treba ga
rasaditi, ali ne preterujte u
proreivanju jer u vreme
cvetanja lepe izgleda ako je
grupisan.
Turski karanfil cveta krajem
prolea, i to postepeno
ne otvaraju se svi cvetii
na stabljici u isto vreme.
Cvetne glavice, skup cvetia,
neodoljivo miriu i raznih
su boja, zbog ega je turski
karanfil veliki ljubimac leptira
i pela. Posle sezone cvetanja
na vrhu stabljike formiraju
se duguljasti pupoljci sa
semenkama, koji se nakon
sazrevanja otvaraju i iz njih se
rasipa crno seme, vrlo velike
klijavosti. Zbog toga se esto
deava da biljka spontano
klija ili iz korena sa strane
potera mlade biljice koje,
kada malo porastu, moete
rasaditi po vrtu.
Petar Nedeljkovi,
Novi Sad
Petar
Nedeljkovi,
12
5/11
U krupnom planu: KARANFILI
S
a
k
u
p
i
t
e

s
v
o
j
u

k
o
l
e
k
c
i
j
u

n
a
j
b
o
l
j
i
h

s
o
b
n
i
h

b
i
l
j
a
k
a
!
Turski karanfili
(Dianthus barbatus)
Divlji karanfili
(Dianthus carthusianorum)
Miris starih, dobrih vremena Dah sunanih proplanaka
Runasti karanfili
(Dianthus monspessulanus)
ista egzotika u vrtu
Obini kranfili
(Dianthus caryophyllus)
Praznino darivanje
Runasti karanfili
(Dianthus monspessulanus)
Divlji karanfili
(Dianthus carthusianorum)
Turski karanfili
(Dianthus barbatus)
S
a
k
u
p
i
t
e

s
v
o
j
u

k
o
l
e
k
c
i
j
u

n
a
j
b
o
l
j
i
h

s
o
b
n
i
h

b
i
l
j
a
k
a
!
Obini karanfili
(Dianthus caryophyllus)
U krupnom planu: KARANFILI
KARAKTERISTIKE: Moe se pronai u prirodi,
na suvim stanitima irom Evrope. Takoe,
uspeno se gaji i u vrtovima. Dostie visinu do
60 cm, stabljika mu je elastina, listovi tanki,
a cvet jednostruk, prenika maksimalno dva
centimetra. Raste u bokorima od nekoliko
cvetova i svaki do njih ima rascepljene, nazu-
bljene latice.
BOJE: Veina ima bele cvetove, ali postoje
i biljke sa bojom latica od tamnoroza do
purpurne.
RAZMNOAVANJE: Semenom ili jed-
nostavnom deobom bokora. Seje se leti u
hladne leje iz kojih se presauje na stalno
mesto, u razmaku od 50x50 cm. Ukoliko elite
da pozajmite ovu biljku iz prirode, nemojte to
initi na zatienim stanitima.
NEGA: Zahteva suvlje, propustljivo zemljite,
na sunanom ili polusenovitom mestu. Prija
mu tlo bogato hranljivim materijama.
KARAKTERISTIKE: Ovo je kompaktan bun
sa vrstim stabljikama na kojima rastu bokori
raznobojnih jednostrukih cvetova nazu-
bljenih latica. Listovi su tanki i igliasti, to
znai da biljka tedljivo koristi vodu, pa je ne
treba previe zalivati.
BOJE: Postoje jednobojni, beli, crveni, roza
i ciklama boje, ali i viebojni, u kombinaciji
ovih nijansi. Takoe, ima atiranih, prugastih
i prskanih vrsta. Poslednjih godina sve su
popularnije tamnoplavi i ljubiasti.
hladne leje, iz kojih se rasauje na stalno
mesto, u razmaku od 30x30 cm.
prihrana tenim ubrivom, svakih deset dana.
NEGA: Zahteva umereno vlano i propusno
zemljite, na sunanom ili polusenovitom
mestu. Prija mu kreno tlo bogato hranljivim
materijama.
KARAKTERISTIKE: Moe da dostigne visinu
do 60 cm. Stabljika mu je prava i elastina, a
listovi tanki i igliasti. Raste u bokorima od
nekoliko cvetova koji su jednostruki, prenika
maksimalno dva centimetra, rascepljeni i iz-
razito nazubljenih latica. Cveta sredinom leta,
cvetovi su dugotrajni, a boja ostaje intenzivna
i kada ponu da venu.
BOJE: Cvetovi su uglavnom beli, ali postoje
i biljke sa bojom latica od tamnoroza do
purpurne boje.
hladne leje, iz kojih se rasauje na stalno
mesto. Biljke treba saditi na razmaku od oko
50x50 cm.
materijama.
KARAKTERISTIKE: Jedna je od najstarijih
kultivisanih vrtnih biljaka na Mediteranu i
dostie visinu oko 80 cm. Svaka vrsta sta-
bljika nosi po jedan vieslojan cvet slatkastog
mirisa, a listovi su svetlozeleno-plaviasti,
tanki i igliasti. Cvetovi su krupni i dugo
ostaju svei i intenzivnih boja.
BOJE: Cvetovi su najee beli, crveni i roza,
ali postoje hibridne vrste sa utim, zelenim i
tamnoplavim laticama. Ima ih i dvobojnih i
atiranih, a posebno su popularne vrste gina
porto, helen i red rocket.
RAZMNOAVANJE: Semenom ili iz reznica.
Seje se leti u hladne leje, iz kojih se rasauje
na stalno mesto. Biljke se sade na razmak od
50x50 cm.
materijama.
Prvi cvetovi Sonjine magnolije
Magnolija, drvo izuzetne le-
pote, u rano prolee postaje
istinski ukras vrta. Pre sedam
godina zaljubila sam se u
njene prekrasne cvetove i
krupne, sjajne listove, pa sam
u svom dvoritu posadila ovu
biljku.
Ovo definitivno nije biljka
za nestrpljive, jer na prve
cvetove treba ekati. Ipak, ja
sam imala sree, jer je moja
magnolija uivala u mom
dvoritu, pa su se prvi pupolj-
ci na mojoj biljci pojavili ve
posle tree godine, a iz njih
su se razvile ljubiasto-bele
latice.
Magnolija cveta i u drugim
bojama - beloj, utoj,
narandastoj, ali meni je
ova koju gajim ubedljivo
najlepa. Cveta nekoliko puta
godinje, ali lepota njenih
cvetova dominira u prolee,
kada cvetovi nisu sakriveni
listovima koji se pojavljuju
neto kasnije.
Zemljite za sadnju magnolije
treba da bude rastresito i
dobro drenirano, a dobro je
znati da biljka ne podnosi
kreno tlo. Otporna je na
niske temperature, ali rani
cvetovi mogu da stradaju od
prolenih mrazeva i vetra.
Magnoliji prijaju osenena
Magnolija -
prolena radost
mog vrta
Ova otporna biljka
prelepih cvetova ne
zahteva preteranu
negu
mesta zaklonjena od vetra, ali
treba joj obezbediti dovoljno
svetla da bi mogla da cveta.
Ovo prelepo drvo nije pre-
terano zahtevno: zaliva se
samo kada su velike vruine
i to jednom nedeljno, jer
mu letnje kie obezbeuju
dovoljno vode. Prihranjuje
se jednom godinje, i to u
prolee, vetakim ubrivom
koje se posoli oko drveta i
ostavi da se lagano topi.
Ne koristim nikakve pre-
parate protiv tetoina - kada
je napadnu vai, odstanjujem
ih runo. (Mnogi to rade
mlazem vode, to je takoe
efikasna ekoloka metoda)
Poto na mangoliji cvetaju i
nove i stare grane, orezujem
samo one suve. Iz korena
stare mangolije tokom
godine izraste mnogo mladih
stabljika koje paljivo vadim
aovom i presaujem. To
obino inim u prolee, a da
ne bi dolo do smrzavanja
sadnica, obavezno ih umo-
tavam u najlon dak. Tako
inim dve do tri zime, dok
biljke ne ojaaju i postanu
otpornije na mraz.
Drvo magnolije leti daje lep
hlad i aroban izgled mom
dvoritu.
Sonja Pavlovi,
Ni
Pokuala sam da dobijem
magnoliju iz semena, smetenog
u tuku cvetova koji opadnu, ali
potrebno je mnogo vremena
- osam do deset godina da bi
biljka izrasla i procvetala. Zato je
moda najbolje magnoliju gajiti
iz rasada, kao ve oformljenu
biljku.
SAVET PLUS
5/11
15
Saveti i trikovi
Dekorativni
ista vazduha
N
aziv ovog cveta, koji je
krasio balkone naih baka,
potie od grke rei chloro-
phytum to znai zelena biljka,
dok ga u narodu nazivaju i
kosac (pauk) ili trakasta biljka.
Veruje se da hlorofitum koji se
poklanja nosi poruku bie
uvek mlad(a), to je zaista
lep kompliment! To potie od
posebne osobine hlorofi-
tuma da stalno izbacuje nove,
dugake izdanke koji na vrhu
formiraju majune biljke. Nakon
to se odvoje od matine biljke
i zabodu u zemlju, dobijaju se
novi primerci.
Inae, ovaj bujni cvet poznat
je po tome to eliminie tetna
jedinjena iz vazduha, pre svih
ugljen-monoksid, pa zajedno sa
epipremnumom, anturijumom,
azalejom, hrizantemom, kroto-
nom i ciklamom, ini drutvo
najefikasnijih preiivaa.
Cvetovi hlorofituma su mali,
beli ili zelenkasti i grupisani
u grozdove na vrhu dugih
Saveti i trikovi
Hlorofitum je
poznat eliminator
tetnih sastojaka iz
okruenja
Ova zeljasta biljka potie iz
junih delova Afrike i Azije, ima
mesnato, vlaknasto korenje i
uske, iljate listove koji narastu
do 60 cm i bledozelene su boje,
kod nekih vrsta kombinovane
sa belom
SAVET PLUS
M
oja kua prava je botani-
ka bata. Svakoj od njih
pruam potrebnu negu, ali
kako se kae, cvee osea kada
ga volite. Uvek me obraduje
pelcer, ili kada se primi neki
izdanak koji dobijem, a meu
mojim prijateljima dobro je po-
znato da biljke koje poklanjam
rastu kao lude. Prava je srea
kada svakodnevicu ispunjenu
stresa moete da ulepate
sitnim radostima koje pruaju
biljke.
Moja kuna sreica jednostav-
na je puzajua lozica i veoma
lepo izgleda kada se zasadi
u saksiju sa nekom visokom
biljkom. Lako se rasauje delje-
njem korena: dovoljna je samo
jedna vlat da biste brzo dobili
mali zeleni tepih. Odgovara
joj vrlo toplo i svetlo mesto, ali
ne na direktnom suncu. Kada
biljka postane neugledna, zasa-
dite je u vrtu sa sve saksijom ili
u neku veu ardinjeru. Tokom
leta treba je zalivati esto, a
zimi jednom u sedam do deset
dana, u zavisnosti od uslova u
kojima prezimljuje. Ova biljka
je laka za odgajanje, a unosi
mir, sreu i spokoj u moj dom.
Kada vam cvee uzvrati tako
to lepo napreduje i cveta,
znai da joj godi atmosfera i da
u kui vlada pozitivna energija.
Gordana Rosi,
Petka
Kuna srea iri
pozitivnu energiju!
Cvee koje brine o
ukuanima
16
5/11
Romantina
lepotica
Devojako srce ima
nene ruiasto-
bele cvetove u
obliku srca
I
za latinskog naziva Di-
centra spectabilis krije se
romantini cveti - devojako
srce, koji i na drugim jezicima
ima jednako armantno ime:
Englezi ga, na primer, zovu
slomljeno srce.
Devojako srce viegodinja
je biljka i est je stanovnik
naih bata. Nije zahtevna i
laka je za odravanje, a posle
cvetanja polako vene i do
zime potpuno nestaje. Ostane
samo koren, otporan na niske
temperature i mrazeve, iz
kojeg u rano u prolee niu
nove biljke. Tokom razvoja, na
devojakom srcu formiraju se
pupoljci koji se brzo otvaraju,
a traju i po nekoliko
nedelja. Ovoj draesnoj
cvetnici najvie odgovaraju
osenena mesta i ne podnosi
direktne suneve zrake.
Devojako srce veoma je
lepa, nena biljka, bogata
irokom listovima iznad kojih
se uzdiu stabljike sa nizom
dvobojnih, ruiasto-belih
cvetova u obliku srca. Moe
da se presadi s korenom
(najbolje u prolee, pre nego
to se formiraju pupoljci), ili
iz pelcera, odnosno granice
koju treba pobosti u zemlju,
a razmnoava se i sejanjem u
rano prolee (sredina marta
optimalno je vreme za setvu),
a u sva tri sluaja cvetae iste
godine. Za prihranjivanje ne
koristim nita osim zimskog
vetakog ubriva koje u
jesen bacam na celu batu,
kada prestane vegetacija. Za
zaitu upotrebljavam plavi
kamen pomean sa ugaenim
kreom, kojim prskam kom-
pletan vrt.
Nadam se da e vam se
dopasti ovo neno srce ba
onakvo kakvo imaju mlade
devojke.
Rusoljub Stankovi,
Ni
Draganin hlorofitum
peteljki. Treba je drati na
svetlom mestu i ujednaenoj
temperaturi, zaklonjenu od
sunca i promaje. Da bi koren
dobio potrebnu koliinu vlage,
dovoljno je zalivati hlorofitum
dva puta nedeljno. Osim organ-
skim, koje se spravlja u jesen,
treba ga prihranjivati miner-
alnim ubrivom rastvorljivim
u vodi, kojim se biljka zaliva
jednom meseno. Korisno je i
prskanje organskim stimula-
torom (pet kapi na litar vode)
svake nedelje. Zemljite esto
treba prekopavati po povrini
da ne bi dolo do stvaranja
kore. Hlorofitumu odgovara
batenska zemlja pomeana
sa treinom treseta i treinom
peska. Presauje se odmah
posle cvetanja, a razmnoava
u prolee, otkidanjem lisnih
pramenova koji se obrazuju na
vrhovima brojnih izdanaka iz
sredine bokora.
Najlepe vrste hlorofituma jesu
visoki, sa listovima dugim od 30
do 40 cm, u osnovi irokim oko
centimetar, bledozelene boje
(postoje i podvrste sa belo-
ukastom prugom na listovima
koji biljci daju dekorativniji
izgled) i glaviasti, sa listovima
dugim oko 40 cm, tamnozelene
boje ili iarani belim traftama.
Dragana uri,
Novi Sad
5/11
17
Saveti i trikovi
Postoje biljke koje ne vole promaju, kao ni esto premetanje. Nekima, kao aglomeni,
ne prija ni duvanski dim koji moe da izazove suenje listova. Pored toga, ova biljka ne
podnosi direktnu sunevu svetlost
RE STRUNJAKA
Nataa Kovaevi,
biolog,
specijalista za sobno bilje
Koleus (ukrasna kopriva)
Draga Tamara, oigledno da aglomeni, kao
i mnogim biljkama, ne prijaju promene, ali
ni duvanski dim i promaja. Pored toga, ova
Aglonemu imam ve nekoliko
godina, a do pre pet meseci
drala sam je u dnevnoj sobi gde je
veoma lepo napredovala. Meutim,
kada sam je premestila u kuhinju,
poela je da propada - listovi joj ute, a
nikako ne mogu da utvrdim zbog ega
se to deava. Inae, ula sam da ova
biljka ne podnosi duvanski dim, pa me
zanima da li je to tano.
Tamara Radovi, Podgorica
Niste napisali gde drite biljku. Trebalo bi
da znate da kopriva zahteva mnogo svet-
losti i da je to glavni preduslov za ouvanje
boje. Drite je na prozoru, ali je leti zatitite
zavesom od direktnih sunevih zraka koji
mogu da spre lie. Takoe, ova biljka ne
biljka ne podnosi direktnu sunevu svetlost,
pa je treba skloniti dalje od prozora. Ukoliko
je vazduh u stanu previe suv, aglonemu
redovno oroavajte, a zalivajte je svaki trei
dan. Inae, ovu biljku treba prihranjivati u
periodu od maja do septembra, dva puta
meseno tenim ubrivom za zelene biljke.
Aglonemu moe da napadne botritis, pogo-
tovu kada su visoke temperature, te vodite
rauna i o tome.
Aglonema
Zato su aglonemi pouteli listovi?
18
5/11
Po ko zna koji put sam na-
bavila koleus (ukrasnu ko-
privu), meutim, nikako mi ne polazi
za rukom da sauvam njenu lepotu.
Naime, listovi ubrzo izgube tamnocr-
venu boju i postaju zeleni. Molim
vas, recite mi u emu greim jer mi je
ova biljka veoma draga.
Anita Horvat, Zrenjanin
Afrika ljubiica zaista je prelepa, ali i veoma
zahtevna biljka. Sve dok ima dovoljno svetlosti
bie i cvetova, to znai da je treba postaviti
u blizini prozora, ali ne sme da bude izloena
direktnim sunevim zracima. Takoe, treba je
prihranjivati jednom meseno i to u toku cele
godine, najbolje tenim ubrivom za cvetnice.
Afrikoj ljubiici uzuzetno prija vlaga, pa je
moete drati i u kupatilu, pod uslovom da ima
dovoljno prirodnog svetla. Meutim, nikada
je ne treba oroavati, jer su listovi osetljivi
na botritis, pa e poeti da trule. Identian
problem moe da se javi i ukoliko ne uklanjate
uvele cvetove i listove. Pored toga, neophodno
je da se sredinji listovi s vremena na vreme
proreuju, jer se time podstie cvetanje.
Afrika ljubiica
voli oroavanje jer se tako stvaraju mrlje na
listovima, pa je najbolje da saksiju postavite
na sloj vlanog ljunka. Pored toga, koleus
voli obilno i esto zalivanje, a prihranjuje se
dva puta meseno od poetka aprila do kraja
avgusta. Redovno okreite saksiju da bi biljka
dobro iskoristila svetlost. Meutim, imajte
na umu da i pored najboljih uslova, ova lepa
kopriva vremenom gubi atraktivan izgled,
pa je obnavljajte pomou reznica koje treba
drati u vodi dok ne puste korenie.
Molim vas da mi objasnite
kako se pravilno neguje afrika
ljubiica. Oboavam ovaj cvet, ali
nikako ne uspevam da ga ouvam due
vreme.
Jovana Mirkovi, Obrenovac
Aloja aristata nae itateljke
ivoslavke Nikoli iz Poarevca
ivoslavka
Nikoli
Saveti i trikovi
Zdravstveni problemi
u porodici naterali su
me da potraim jednu
vrstu aloje (Aloe arborescens),
koju sam koristila za spravl-
janje leka za jaanje imuniteta.
Tada sam shvatila koliko ova
korisna biljka moe biti lepa i
dekorativna. Od tada gajim ne-
koliko sorti aloje, na sreu, sada
iskljuivo kao ukrasne biljke.
Kako sam
zavolela aloju
Osim to je veoma
lekovita, ova biljka
prelepo izgleda i
nije zahtevna
Ako se temperatura spusti ispod
deset stepeni, a koren zbog
vlanog supstrata pone da
trune, biljku treba preneti na
toplo, svetlo i suvo mesto i ne
sme se zalivati dok se zemlja ne
osui. Ponekad aloju napada
crveni pauk, a u tom sluaju
treba je prskati insekticidima
za zatitu sukulenata. Budite
paljivi prilikom doziranja ove
hemikalije.
SAVET PLUS
arena aloje (Aloe variegata)
ima vrste, tamnozelene listove
pokrivene belim pegama, malo
savijene prema spolja, koji
formiraju rozetu. Svake godine
biljka puta mlade izdanke -
pelcere, koje presaujem u
novu saksiju.
Aloja aristata ima listove koji
se zavravaju otrim vlaknima,
stvara mnogo izdanaka i brzo
puni saksiju. U prolee se
pojavljuju cvasti sastavljene od
providnih zvonastih cvetia.
Aloja vera (Barbadensis) veo-
ma je znaajna u kozmetikoj
i farmaceutskoj industriji, ali je
cene i ljubitelji cvea. Listovi su
joj sivozeleni i ponekad dostiu
duinu od ak 45 cm. Na
starijoj biljci, na dugoj stabljici
pojavljuje se cvast koju ine
uti cvetovi.
Aloja stablo
(Aloe arbores-
cens) ima visoko
golo stablo sa
odvojenom
rozetom.
Listovi su uzani,
svetlozeleni, na rubovima
zupasti. Ova vrsta aloje slui
za spravljanje lekova za jaanje
imuniteta.
Aloja voli svetla i sunana
mesta, a dobro podnosi i
direktno sunce. Treba je re-
dovno zalivati, ali izmeu dva
dodavanja vode dobro je da se
zemljite malo prosui. Kada
se osui sloj zemlje debljine
jednog centimetra, moete
ponovo zaliti svoju biljku. Voda
ne sme da prodre u udubljenja
u listovima, jer moe doi do
truljenja. Od septembra pa do
aprila aloju treba zalivati manje
i ree.
Veina aloja puta izdanke koji
mogu da se odvoje od matine
biljke. Zemljite treba izmeati
sa sitnim ljunkom ili krupnim
peskom to e obezbediti
dobru drenau.
ivoslavka Nikoli,
Poarevac
20
5/11
Drvo novca
donelo mi
je radost
Nega japanskog
drveta veoma je
jednostavna, i
priinjava mi veliko
zadovoljstvo
Za prihranjivanje sam u poetku
koristila teni preparat strane
proizvodnje, a sada sam prela
na domai, koji je znatno je-
ftiniji, ali jednako efikasan.
SAVET PLUS
Japansko drvo
(Crasula portulacea)
u narodu je poznato
kao drvo novca. Kau da e
oni koji ga uzgajaju postati
bogati, ali meni nije donelo
materijalnu dobit, ve ogrom-
no zadovoljstvo. Biljka ima
ovalno, mesnato lie koje
raste iz lankovitih izdanaka.
Da bi se formirala kao drvo,
mlade izdanke treba stalno
lomiti, ostavljati samo jednu
do dve grane i pustiti ih da
rastu i ire se. Od polomljenih
granica sadim mlade biljke.
ivotni vek japanskog drveta
prilino je dug, a ukoliko ga
pravilno negujete i stvorite
mu optimalne uslove za
razvoj, moe da naraste i do
jedan metar. Kada dostigne
visinu od oko trideset cen-
timetara, na krajevima izda-
naka formiraju se cvetovi koje
biljka izbacuje od decembra
do aprila. Tada je treba malo
vie zalivati da bi se cvetovi
due odrali. Ako japanskom
drvetu u toku leta ne stvorite
povoljne uslove, ono nee
cvetati. U tom periodu treba
ga malo zalivati, jednom
u petnaest dana, najbolje
ustajalom vodom. Boravak
na otvorenom ne odgovara
krasuli, a naroito joj smetaju
jako letnje sunce i kia. Lepo
e rasti i cvetati ako je drite
u sobi pored prozora.
Najbolje vreme za
presaivanje jeste prolee. Za
rasaivanje pelcera koristim
zemlju za cvee, tutinski
treset koji pomeam sa malo
peska (zemlju obavezno
poparim vrelom vodom, da
bih unitila tetoine).
Pelcer treba da bude dugaak
najmanje deset centimetra,
a nedelju dana ga uvam
otkinutog, bez vode i zemlje,
da bi iz njega ispario viak
vlage. Posle toga ga zasadim
i mesec dana ne zalivam ve
samo povremeno poprskam
ustajalom vodom. Ukoliko
koristite ovaj nain saenja,
uspeh sigurno nee izostati.
Imam dva japanska drveta
koja uvam u razliitim
uslovima. Vei tokom cele go-
dine drim u sobi, dok manji
gajim na otvorenom prosto-
ru. Volim njegove crvenkaste
listove koji mu daju posebnu
dra, samo mi je ao to ga
nisam odmah lepo formirala
ve je ostao bunast. Trebalo
bi mnogo da se izlomi, ali
nekako mi se ne da.
Samo da napomenem: para
nemam iako krasulu uvam
ve trideset godina. Toliko o
narodnom verovanju.
Aleksandra Stojkovi,
Ni
Aleksandra Stojkovi iz Nia sa
svojim drvetom novca
5/11
21
Saveti i trikovi
Soni crveni biser
RE STRUNJAKA
Dragan Pavin,
ekspert za uzgajanje
egzotinog i retkog bilja
draganpavin@gmail.com
Ova zanimljiva vona vrsta do sada nije bila naroito zastupljena u naim
vrtovima, ali e uskoro sigurno pronai mesto u dvoritu mnogih ljubitelja bilja
Plod godija
Latinski naziv ove biljke iz familije Solan-
aceae, glasi Lycium Barbarum. Englezi je zovu
goji berry, kod nas se naziva godi, vuja ili
tibetanska jagoda, dok je u nekim zemljama
poznata kao crveni biser. Upravo ovaj pos-
lednji naziv puno govori o kvalitetu plodova i
vanosti ove biljke.
U postojbini godija, na Tibetu, ovo voe gaji
se na plantaama, a u poslednjoj deceniji
masovno se proizvodi i u Severnoj Americi i
Evropi.
Plod godija, crvena bobica prenika do dva
centimetra, moe da se konzumira sve, ali
se najee sui ili prerauje u sok. U pro-
davnicama zdrave hrane ima suenih plodova
koji podseaju na suvo groe. Bobice su
izuzetno hranljive: sadre osamnaest vrsta
amino-kiselina i mnotvo minerala, obiluju
vitaminima i antioksidantima te su izuzetan
izvor gvoa. Istraivanja su dokazala brojne
pozitivne efekte godija na ljudsko zdravlje i
proglaen je supervoem.
Kada je re o agroekolokim uslovima, biljka
nema velike prohteve pa moe uspeno da
se gaji i na naem podruju. Ovaj listopadni
grm visine od jednog do tri metra ima uske
listove dugake od pet do osam centimetara i
lepe plave cvetove koji se otvaraju od jula do
septembra, dok plodovi sazrevaju od avgusta
pa sve do mraza.
Moe da se gaji i u saksiji, ali tokom zime ne
bi ga trebalo drati u toploj prostoriji, jer mu
je, da bi cvetao, neophodno mirovanje. Sadi
se kao i svaka vona vrsta: iskopa se rupa
dimenzija 40x40x40 cm, u koju se stavi malo
stajskog ubreta ili humusa sa pH oko est, jer
godiju prija blago bazno zemljite (podnosi i
kre u zemlji).
Voli sunce, otporan je na suu, ali pozitivno
reaguje na esto zalivanje, no najvanija od-
lika ove biljke svakako je to to je ne napadaju
tetoine. Zbog toga vuje jagode ne moraju
da se tretiraju pesticidima, a plod se moe
nazvati organskim proizvodom.
Najbolje je biljku formirati tako da izgleda
kao kiobran, to je njen najei oblik na
plantaama u Kini. Ovu formu dobiete tako
to ete saekati da stablo dostigne visinu od
oko 1,5 m (to se deava kada biljka dostigne
starost dve godine). Nakon toga treba ukloniti
grane do visine od 1,2 m, a one koje preo-
stanu, kako postaju due, savijae se prema
zemlji. Ako se gaje na takav nain, biljke se
sade na razmaku od 1,5 m. Godi je izuzetno
bujan pa mu je tokom godine potrebno esto
orezivanje, a vrlo je otporan na hladnou
i izdrava temperature do minus 40 *C.
Samooplodan je, pa u vrtu moete da drite
i samo jedan primerak koji e i u tom sluaju
vrlo obilno raati.
22
5/11
Od malih nogu volim kaktuse i uzgajam
ih sa velikom ljubavlju. Imam terasu
koja je gotovo celog dana izloena
suncu, to mojim bodljikavcima savreno
prija. Primenjujem uobiajene mere uzgajanja i
nege, a kaktusi mi uzvraaju bujnou i prelepim
cvetovima.
Kaktusi e cvetati jedino ako zimi imaju razdoblje
strogog mirovanja tokom kojeg njihov rast skoro
potpuno prestaje. Ovu svojevrsnu hibernaciju
moete proizvesti tako to ete ih drati u hlad-
noj prostoriji i prestati sa zalivanjem od kraja
oktobra do kraja marta. Nakon toga mogu se pre-
mestiti na sunano mesto, a vrstama sa gustim
bodljama potrebno je najvie svetla. Tek tada
moete poeti sa zalivanjem i prihranom tenim
ubrivom za kaktuse (NPK formulacija 4:5:9).
Meavina zemlje koju koristim za kaktuse veoma
je porozna sa mnogo ljunka, peska ili drugog
propusnog materijala da bi se brzo osuila
nakon zalivanja. To je meavina tri jednaka dela
gline, peska i humusa. Obavezno je formiranje
poroznog sloja na dnu saksije kako bi se obez-
bedilo nesmetano oticanje vika vode. Kaktuse
razmnoavam reznicama, u prolee i rano leto.
Otrim noem odsecam izbojak i rez posipam
drvenim ugljem u prahu, da ne bi dolo do
truljenja. Reznicu ostavljam da se prosui do
nedelju dana, a zatim je posaujem u vlaan
pesak ili meavinu peska i zemlje. Kada se oili,
presaujem je u malu saksiju.
Borka Plavi,
Beej
Imam devet velikih
saksija sa adamima
koje gajim godinama.
Na fotografiji, iza moje kerke
Tijane moete da vidite adama
koji je otprilike njene visine
- oko metar i po, i to je moja
najstarija biljka. Adami su pre-
lepe i otporne biljke, zbog
ega ih posebno volim.
Pre dve godine, u oktobru,
kada sam jednog adama un-
osila u hodnik, uhvatila sam
ga za stablo, jer mi je saksija sa
udesni adam
Ne optereujte
kaktuse vlagom
Biljka je oivela
kada sam ve digla
ruke od nje
Dobra drenaa je obavezna
kod ovih pustinjskih biljaka
Pavina kerka Tijana
sa adamom
Borka Plavi iz Beeja sa
svojim omiljenim kaktusom
zemljom bila preteka. Stablo
je puklo i prelomilo se napola.
Nisam znala ta da radim sa
njim, pa sam ga stavila na glis-
tenjak, gde je ostao cele zime.
U prolee sam primetila da je
biljka nikla.
Posekla sam prstenove na sta-
blu i presadila
ga u saksijice
sa humusom iz
glistenjaka. Iz
svakog prstena
nikla je nova
biljka, a
ponegde i dve u jednoj sa-
ksiji. Tako sam poela da gajim
adame, koje rado poklanjam
prijateljima. Doslovce, pojavili
su se u svakoj saksiji, poeli su
da rastu sa oleandrom i petuni-
jom... Ni meni nije jasno kako
su se sami posejali.
S prolea adama iz saksije
presaujem u vrt, na seno-
vito mesto, to mu veoma
prija, pa njegovi listovi dostiu
dinovsku veliinu.
Pava ernju,
Vrbas
Pava ernju
5/11
23
Saveti i trikovi
Sanseverija ne
zahteva mnogo
svetla niti vode
Skromna lepota
Sanseverija odlino
uspeva u sobnim
uslovima, zbog ega
se esto gaji u stanu, poklanja
i dobija na dar. Potie iz Afrike
i Indije, iz predela sa surovom
klimom, pa je navikla na teke
uslove ivota. Sanseveriji
prija suv vazduh u stanu, a
takoe i polusenovita mesta,
te zato dobro uspeva u manje
osvetljenim, ali ne i sasvim
mranim prostorijama. Jedini
zahtev ove skromne biljke
jeste to da joj se povremeno
vlanim sunerom obrie
praina sa listova. Najvie joj
Juka - ukras
sobe i vrta
Juka je veoma laka za
odravanje, a izgleda
prelepo. Potie iz
toplih predela SAD i Srednje
Amerike, a kod nas se gaji
preteno kao sobna biljka. Za
razliku od sobnih, vrtne juke
nemaju stabljiku nego samo
kruto lie i mogu da prezime
na otvorenom, kao, recimo,
filamnosa, koja dobro podnosi
i jake mrazeve.
Koliko znam, postoji
ezdesetak vrsta ove biljke,
sa atiranim, mat zelenim i
svetlozelenim listovima.
Juka voli vrlo svetla mesta
i moe da bude izloena
direktnom suncu, podnosi suv
vazduh, kao i izuzetno topla i
prohladna mesta. Iako moe
da izdri tako veliki raspon
temperature, najbolje ju je u
prelaznom dobu drati na 15
do 18 stepeni, a zimi na pet do
deset stepeni. Sve ekstremne
temperature pomalo tete
njenom lie, pa nee izgledati
reprezentativno.
Izuzetno sporo raste, ali uz
odgovarajuu negu i povoljne
uslove stabljika moe dostii
visini od skoro metar i po.
Biljku treba redovno zalivati i
zemlja nikada ne bi trebalo da
bude suva. Meutim, ako je
suvie vlana, moe joj istruliti
korenje, pa budite paljivi.
Pravilo je, kao i kod drugih
Neke vrste ove
biljke mogu da
prezime u bati
odgovara temperatura od 12
do 15 C. Treba znati da ne
podnosi previe vlage, pa je
zato dovoljno da se zimi zaliva
jednom ne-deljno, pri emu
se mora paziti da voda ne ue
unutar mladih lisnih izdanaka
koji su blizu povrine. Biljka
se presauje samo kada joj
saksija postane tesna. Najbolje
je posudu promeniti u prolee
i zasaditi sanseveriju u plodnu
zemlju sa dodatkom od
oko 15 odsto renog peska.
Izuzetno lako se razmnoava
- deljenjem korena, pelcerima
i izdancima. Ovo je jo jedan
plus za ovu biljku, jer je uvek
moete pokloniti prijateljima,
a da i vama ostane.
Ljiljana Doen,
Lesak
24
5/11
Novi
Broj
Lekovito
Bilje
U svakom
broju:
Saveti vrsnih
travara
Ispovesti
italaca
Lekovito bilje
kao sredstvo
za reavanje
zdravstvenih
problema
Recepture za
spravljanje
ajeva, melema,
obloga...
NA KIOSCIMA SVAKOG
25. U MESECU!
slinih biljaka - leti umereno, a
zimi ree. Juka se prihranjuje
na svakih 10 do 14 dana i to
iskljuivo od prolea do jeseni.
Zimi, kada biljka nije aktivna,
ne treba je ubriti.
Nije je potrebno presaivati
svake godine. Dok je biljka
mlada, saksiju treba menjati
na svake dve do tri godine, a
to treba initi i kada korenje
pone da izlazi iz posude. im
preraste posudu prenika 35
cm, juku izvadite iz zemlje,
uklonite joj treinu korena i
presadite je u novi humus.
Verica Poznanovi,
Zmajevo
Kanadska
utika - eliksir
vitalnosti
Ova biljka
poseduje mnoga
lekovita svojstva
Kanadska utika poreklom je
iz Severne Amerike, dostie
visinu do 30 cm i ima dva
nazubljena palmasta lista,
neupadljiv zeleno-beli cvet,
plod nalik krupnijoj malini i
debeo koren karakteristine
ute boje. Ova viegodinja
biljka cveta u kasno prolee,
sazreva u leto, dok se koren
sakuplja u jesen. Iako je cela
lekovita, u terapeutske svrhe
ipak se najee upotrebljava
koren.
U zapadnoj medicini kanadska
utika koristi se od 19. veka,
kao pomo u leenju mnogo-
brojnih oboljenja. Smatra
se jednim od najsnanijih
prirodnih antibiotika, pomae
organizmu da se prilagodi
ivotnoj sredini, naroito
stresnim situacijama, zbog
ega je odlina prevencija
mnogih savremenih oboljenja.
Deluje i kao prirodni stimu-
lans - tonik koji organizmu
daje elan i oslobaa ga od
umora. Efikasno spreava i lei
gastroenteroloka oboljenja,
prvenstveno ona koja
izazivaju bakterijske infekcije,
a osim toga, olakava varenje,
podstie luenje eludanih
sokova i ui i poboljava
rad jetre. Upotrebljava se i u
dermatologiji kao lek za akne,
ireve i gnojna oboljenja na
koi.
U terapeutske svrhe primen-
juje se u obliku tinkture, masti,
praka i aja. Kada se koristi u
kombinaciji sa drugim biljka-
ma, kanadska utika pojaava
njihovo dejstvo.
Proitajte vie u magazinu
"Lekovito bilje"
Verica Poznanovi
u svom vrtu
5/11
25
26
5/11
itaoci pitaju
RE STRUNJAKA
Katarina Stankovi,
specijalista iz oblasti
agrohemije i zatite sobnog
rastinja
Upoznajte se sa svojim cveem
Neretko se deava da nabavimo ili na poklon dobijemo biljku o ijoj nezi i potrebama ne znamo
nita, a nepoznat nam je ak i njen naziv. Nai strunjaci pomau vam da reite dilemu
Oboavam cvee, a ovu ukrasnu
biljku imam ve nekoliko godina.
Ne znam nita o njoj, pa vas molim da mi
kaete neto vie o tome kako se neguje i
odakle potie.

Predrag Toi,

e-mailom
Rhoeo spathacea kod nas je poznata pod
nazivom mojsije u kolevci ili dama u amcu.
Ova egzotina lepotica omiljena je zbog svojih
purpurnih listova koji tamne ukoliko biljka
nema dovoljno svetlosti. Potrebna joj je dobro
drenirana podloga, pa na dno saksije postavite
Ovaj cvet kupila sam na ulinoj
tezgi od jedne bake. Ne znam kako
se zove, a mislim da pripada rodu kak-
tusa. Tokom zime zalivam je ree, jednom
meseno i prihranjujem na svaka dva
meseca. Lepo napreduje, ali se plaim da
u u neemu pogreiti.

Verica Radakovi
,
e-mailom
Ovo je gasterija iz porodice sukulenata, a potie
iz Afrike. Voli dosta svetlosti, ali je treba zatititi
od direktnih sunevih zraka. Prihranjuje se od
aprila do septembra, jednom meseno, tenim
Fitonija
Gasterija
ubrivom za kaktuse. Gasteriju od maja do sep-
tembra treba zalivati svake dve nedelje, a kao
to ste primetili, od decembra do februara biljka
se odmara. Presaujte je svake dve-tri godine
u aprilu. im se donji listovi osue, odmah ih
uklonite da ne bi pruali utoite biljnim vaima.
Ukoliko joj uslovi odgovaraju, gasterija moe
da opstane i preko deset godina. Veoma lako se
razmnoava, deljenjem bokora ili izdvajanjem
mladih izdanaka.
5/11
27
Molim vas da mi otkrijete kakva je
ovo biljka, kako se uzgaja i da li joj
prija direktna suneva svetlost?
Sandra Dimi, e-mail
Predivna fitonija potie iz tropskih predela, ali joj
ne prija direktna svetlost, pa je obavezno drite
u senci. Fitonija najbolje uspeva u meavini hu-
musa i treseta od lia, a prihranjujte je od aprila
do septembra tenim ubrivom za cvetnice. No,
ono to je najbitnije u gajenju ove lepotice, jeste
vlanost vazduha. Naime, fitonija e zablistati u
punom sjaju tek ukoliko je drite u stakleniku ili
kupatilu (pod uslovom da ima dovoljno prirod-
ne svetlosti,) a pritom nikada ne treba pustiti
da se supstrat potpuno osui. Pored toga, biljka
zahteva dobru drenau, jer joj je koren veoma
osetljiv i treba ga maksimalno zatititi od trulje-
nja. Biljku presaujte svake godine u februaru,
a s obzirom na to da u najboljim uslovima moe
da opstane najvie tri-etiri godine, razmnoa-
vajte je reznicama sa kraja stabljike. Moete ih
staviti u vodu dok ne puste ilice, ali je najbitnije
da budu na toplom mestu. to se tetoina tie,
fitoniji preti opasnost od biljnih vai.
Nedavno sam, sasvim sluajno,
na ulici pronala saksiju sa
gotovo osuenom biljkom. Odnela sam je
kui i uspela da je oivim, i to je sada
prekrasan cvet o kojem, uprkos pretrazi na
internetu, ne znam ba nita. Molim vas
da mi kaete ta je ovo i kako se pravilno
neguje.

Tanje Milkovski, Hajduica
U pitanju je vrsta trave pod nazivom Juncus
effusus, varijetet Spiralis koja je vremenom
pripitomljena, pa se gaji i kao saksijska biljka.
Voli sunce, ali dobro uspeva i na polusenovitom
mestu. Prija joj vlaga, pa je treba esto zalivati i
ne dozvoliti da se zemlja osui. Najbolje bi bilo
da saksiju drite u posudi sa vodom, a mislim da
to u vaem sluaju nije problem jer ste je stavili u
ukrasnu posudu. Inae, ova biljka se veoma esto
koristi za araniranje buketa i lako se uzgaja.
Rhoeo spathacea
Juncus effusus
sloj kamenia, a u meavinu zemlje i humusa
dodajte jednu etvrtinu vermikulita. Sa prihra-
njivanjem treba poeti ve od marta i sve do
septembra dodavati teno ubrivo na svake dve
nedelje. Biljku nikako ne treba drati u blizini
radijatora, a potrebno ju je oroavati najmanje
dva puta nedeljno.
Zaliva se dva puta nedeljno leti, a zimi svakih
deset dana, ali morate voditi rauna o tome da
voda ne ostaje u podmetau za saksiju. Presau-
je se svake druge godine u periodu od marta do
aprila i s obzirom na to da vremenom gubi svoju
lepotu, biljku treba redovno obnavljati. Nakon
cvetanja odvojite mlade izdanke koji se pojavlju-
ju u donjem delu biljke, pa ih presadite u saksiju i
drite u toploj prostoriji.
28
5/11
Ureenje balkona i bate
Postoji nekoliko
naina da napravite
mini-staklenik: to
moete da uinite koristei
obine uspravne police koje
ete ogrnuti najlonom, ili
da jednostavno nabavite
modernu i skupu skalameriju
i montirate je na prethodno
pripremljenom mestu u vrtu.
Ubeen sam da se za to ne
mora potroiti basnoslovna
svota, jer biljke treba drati u
kontrolisanim uslovima svega
nekoliko nedelja, dok se ne
premeste u vrt ili saksije.
Zbog toga treba napraviti
montani staklenik, koji ete
moi da koristite nekoliko
sezona.
Staklo u drvenim okvirima
uvek nam nekako prvo padne
na pamet, jer veina
hausmajstora ume da napravi
elegantnu kutiju od stakla
sa nekoliko polica. Meutim,
osim to je staklo prilino
teko i skupo, tu postoji i
stalna opasnost da e se
staklenik polupati. Led vrlo
lako moe da uniti va trud,
pa bi moda trebalo razmisliti
o alternativnim materijalima
kao to su pleksiglas (teko se
see), klirit, fleksiglas, leksan...
Staklo na svom starom drve-
nom stakleniku zamenio sam
providnim kliritom, izuzetno
lakim materijalom, maksimal-
no providnim, koji se brzo
obrauje i postavlja, a pritom
je vrlo vrst, tako da u potpu-
nosti moe da zameni staklo.
Cena zavisi od debljine klirita,
ali u svakom sluaju povolj-
nija je nego ona po kojoj se
prodaju slini materijali.
Drugi element staklenika
jeste klima. Od marta do
maja potrebno je nono
grejanje, pa bi bilo idealno
da imate izvor toplote. To se
vrlo jednostavno moe urediti
gorionikom sa termostatom,
ali poto se radi o relativno
malom prostoru, moda bi
trebalo razmisliti o nekom
bezbednijem nainu zagreva-
nja. Moj predlog je mali greja
(kao onaj iz fena) povezan sa
termostatom koji e sasvim
lepo odravati potrebnu tem-
peraturu. im se unutranjost
staklenika ohladi, termostat
e ponovo ukljuiti greja i
dogrejati vazduh u prostoriji.
Petar Janji,
Beograd
Suva grana vinove
loze kao dra za police
Staklena
oaza u vrtu
Napravite u
bati kutak sa
kontrolisanom
klimom u kojem
ete gajiti rasad
5/11
29
Harmonija bazirana na primarnoj
boji sa kontrastnim akcentima,
najsigurnije je reenje za male
bate. Oni ambiciozniji mogu da
koriste dve boje, ali ukoliko ih
u malom vrtu ima tri - to se ve
moe nazvati neukusno arenim.
SAVET PLUS
Savren
sklad boja
Dobar kolorit
jedan je od glavnih
preduslova za lep
izgled vrta
Vie vaih italaca pisalo je
o izboru biljaka ije se boje
dobro kombinuju i sloila bih
se sa njima da je nekada u
vrtu bolje imati monokulturu
nego areni rusvaj. Meutim,
mislim da niko do sada nije
pisao o uklapanju razliitih
vrsta biljaka po bojama cveta.
Kada gledamo neki vrt,
obino vidimo samo boju
raskonih cvetova i zane-
marujemo zelenilo listova i
stabljika. To je pogreno, jer
lepota mnogih biljaka poiva
upravo tu - u listovima. Jedna
od takvih je i koprivica, mno-
gi bi rekli obian cvet koji
gotovo svi imamo u batama
i domovima. Ali ako se malo
potrudite, ova biljka moe
postati raskoan ukras vaeg
vrta. I tu dolazimo do boja!
Listovi sasvim obine kopri-
vice mogu da budu raznih
nijansi i dezena - zeleni, uti,
pegavi, crveni, bordo... Ukoli-
ko dobro isplanirate kolorit i
rasporedite bordure, moete
imati skladan kolorit u vrtu i
to zahvaljujui samo jednoj
biljci. Na suncu e are i boje
koprivice postati intenzivnije,
dok njene cvetove, koji nisu
preterano atraktivni treba od-
mah zakidati da ne bi koristili
energiju.
Druga biljna vrsta zahvalna
za araniranje boja svakako
je lala. Prvi razlog jeste obilje
boja koje moete kombinova-
ti, dok je drugi - period cveta-
nja. Kada u poetkom leta lale
precvetaju, ustupie mesto
novim biljkama, koje moete
posaditi u njihove leje. Moje
omiljene kombinacije jesu
ute i uto-crvene, bele i
crvene sa krupnim cvetom,
te pomalo hladne ljubiaste
i bordo lale. Ako su pravilno
posaene, ove kombinacije
deluju veoma lepo i domini-
raju vrtom. Tada zelena boja
listova zaista pada u drugi
plan.
Moj poslednji predlog za
uklapanje biljaka po bojama
jeste retka kombinacija pla-
vog spomenka i lala ciklama
boje. Mnogi su zaboravili ljup-
ki spomenak koji nas podsea
na neka lepa i romantinija
vremena. To je batenska
cvetnica kompaktnog buna,
koja dostie visinu do 30 cm,
zbog ega se lepo slae sa
vitkim lalama. Sadi se u jesen,
cveta u prolee, to se takoe
poklapa sa bioritmom popu-
larnih holananki. Aranman
najbolje izgleda ukoliko lale
grupiete u krug prenika 80
do 100 cm, a oko njih posadi-
te borduru spomenka irine
40 do 60 cm. Poto ove biljke
zahtevaju plodno batensko
zemljite i sunana do po-
lusenovita mesta, idealni su
partneri za suivot u vrtu.
Jelena Mirkovi
,

Beograd
30
5/11
Pregorele sijalice obi-
no bacamo u ubre,
poto ne moemo
da ih recikliramo. Ipak, postoji
dobar nain da se stare sijalice
iskoriste i od njih napravi neto
kreativno i interesantno.
Za ovaj umetniki poduhvat
bie vam potrebni testerica i
turpija za metal, pola metra
eline ice i, naravno, prego-
rela sijalica. Testerom za metal
odsecite deo sijalice iznad
navoja, kao to je to prikazano
na fotografiji i izvadite iice.
Budite paljivi dok seete sta-
klo, da ne biste smrvili sijalicu i
tako se povredili. Nakon toga,
finom turpijom obradite rez, da
metal ne bi otetio biljku koju
ete drati u sijalici. Ukoliko
ne moete u potpunosti da ga
Cvetna radionica
Napravite
saksijice od
starih sijalica
Umesto da bacite
pregorelu sijalicu,
iskoristite je i
kreirajte lep ukras
za stan i batu
izravnate, otre ivice premaite
sa nekoliko slojeva laka za nok-
te, to e otupiti otricu.
Ako ste sve uradili kako treba,
na sijalici imate vrst navoj oko
kojeg moete da namotate
elinu icu. Budite paljivi dok
ovo radite, posebno ako je ica
suvie kruta jer se moe dogo-
diti da odlomite navoj. Nakon
toga savijte icu i oblikujte
stalak ili noicu na kojoj e se
drati saksija. Moete da ga na-
pravite i na sledei nain: ume-
site komad gline ili glinamola
i utisnite ga na dno plastine
ae od pavlake tako da zauzi-
ma etvrtinu njene zapremine.
Zatim u masu paljivo utisnite
sijalicu i formirajte udubljenje
od oko pola centimetra u ko-
jem e stajati vaa vazica. Kada
se glinamol osui, izvadite ga
iz plastine ae, uklonite viak
mase (ako je negde ostala neka
neravnina) pa postavite sijalicu.
Poto ste udubljenje napravili
sijalicom, vazica e savreno
nalegnuti i nee postojati
mogunost da padne.
Video sam prelepe primerke
ovakvih saksijica, koji su bili
oslikani akrilnim bojama za
staklo. Tako se dobija zaista lep
efekat, a pritom ne morate da
bude slikarski genije da biste
ih ukrasili.
Tomica Rajkovi,
Beograd
Savetujem da saksijicu ne ispunja-
vate zemljom i u nju sadite biljku.
Sijalica nema rupicu za drenau,
pa e cvet uvenuti zbog truljenja
korena.
SAVET PLUS
5/11
31
Napravite
savren buket
Mali trikovi za
kombinovanje
cvea
Poklanjanje cvea ne bi trebalo
mnogo da kota: verujem da
svako, uz malo truda, moe da
napravi prelep buket.
Cvet boje vaze - Jedno od
osnovnih pravila, ukoliko ne
poklanjate saksijsko cvee, jeste
da boja vaze bude to priblinija
nijansi cveta. Tako ete dobiti
skladnu kompoziciju pa e cvet
jo vie doi do izraaja.
Miks cvetova raznih veliina
i oblika - Ako su svi cvetovi
istih boja i veliine, bie to vrlo
monoton buket. Savetujem
da koristite nekoliko krupnih
cvetova iste boje, u kombinaciji
sa nekoliko sitnijih krunica u dve,
maksimalno tri boje. Pomou
krupnih cvetova oformite zvez-
du, a sitnima nadopunite njene
uglove, vodei rauna o tome da
sauvate formu buketa. Glavni
cvetovi mogu da budu rue, ger-
beri, razne vrste ljiljana, dok je za
dopunu odlina sitna gipsofila.
Mnogi koriste i lavandu koju je,
meutim, zbog nenoljubiaste
boje nekada teko uklopiti.
Sklad boja - Kada se kombinuje
cvee za buket, najvanije je da
nema vie od etiri razliite boje
ili tona. Sve preko toga deluje
previe areno i komplikovano.
Lepo e izgledati i buket sa
dvobojnim cvetovima razliitih
vrsta, kao na primer roza-beli
ljiljan i roza-bele rue. Tako do-
bijate kontrast oblika, ali i divnu
harmoniju boja.
Zelenilo je neizbeno - Paprat
i bambusove mace neizostavni
su u svakom buketu jer vizuelno
izduuju kompoziciju. Meutim,
jednako lepo i efektno mogu
da izgledaju klasovi rai ili neke
druge vrste itarica. Znam da to
deluje neobino za ljude sa naih
prostora, ali zato da ne probate
neto novo. Tu je i brljan, iji
zvezdasti listovi dodatno podr-
avaju formu zvezde.
Da traje to due - Da biste pro-
duili ivot cveu u vazi pomozi-
www.grav.co.rs
PREDSTAVNITVO
NOVI SAD
GRAV D.O.O, GAJ DOBRA
Tel.: 021/539-727,
064/1150-776
Keramike
saksije Deroma
Predstavljamo vam liniju proi-
zvoda renomiranog italijanskog
proizvoaa Deroma, iji
smo distributeri za podruje
Srbije. Re je o svetskom lideru
u proizvodnji keramikih saksija
irokog asortimana, koje odliku-
ju izuzetan kvalitet i postojanost,
bez obzira na godinja doba:
nema lomljenja, krunjenja, niti
drugih vrsta oteenja. To smo
dokazali tokom etiri godine
koliko smo prisutni na tritu,
na kojem smo vrlo brzo preuzeli
lidersku poziciju.
Pozivamo vas da se uverite u
kvalitet Deroma keramikih
saksija i posetite nas u naim
izlobenim salonima u Novom
Sadu, Gajdobri i Bakoj Palanci, i
iz irokog asortimana odaberete
saksije po vaem ukusu.
Dobrodoli!
Va GRAV D.O.O.
te osobi kojoj poklanjate buket
tako to ete nakon formiranja
aranmana sve stabljike biljaka
isei ukoso i poveati povrinu
upijanja vode.
Nevena Jovanovi,
Zemun
32
5/11
Zahvaljujui egzotinoj lepoti i
raznobojnosti cvetova, ova biljna
vrsta je postala vrlo popularna u
Evropi. Bugenvilija je poreklom
iz June Amerike, a ovaj prelepi
cvet u Evropu je u 17. veku iz
Brazila doneo francuski plemi
Luj de Bugenvil po kome je i
dobila ime.
MEDITERANSKA
GRACIOZNOST
Bugenvilija e vas oarati lepotom
cvetova, a iziskuje samo malo truda.
Njoj zaista nije potrebno mnogo da bi
ukrasila va vrt i usreila vas
E
vo re-dve o bugenviliji,
prelepoj puzavici sa Medi-
terana. Njeni cvetovi, ciklama
ili ljubiaste boje (ima i belih,
utih i narandastih) zapravo
su brakteje (ovrni listovi) koji
se naroito istiu na belim
zidovima primorskih kua.
U naim klimatskim uslovi-
ma sve to izgleda mnogo
skromnije i, naravno, znatno
je tee dostii lepotu biljaka
u njihovom prirodnom
stanitu.
Bugenviliji ne prija boravak
u prostoriji koja se greje jer
ubrzo poinje da odbacuje
listove i cvetove. Takoe, ne
podnosi ni temperature u
minusu, pa se mora zatititi
od smrzavanja.
U prolee, kada proe
opasnost od zakasnelih
mrazeva, svoje bugenvilije
iznosim u vrt i poinjem sa
umerenim zalivanjem. Tada
su to biljke ogolelih grana, za
koje dugo nisam bila sigurna
da li su propale ili e krenuti
da oblae svoje zeleno ruho.
Meutim, uskoro se, na moju
veliku radost, grane zazelene
Vrtno cvee
Mali beli cvet
i biljka ivne novim, prole-
nim sjajem.
Kada konano isteraju sitne
listove, oreem granice koje
kvare izgled biljke, pa one u
kojima ima sokova umoim
u hormon za oiljavanje, a
potom u meavinu peska,
piljevine i humusa. Posu-
du prekrivam plastinom
flaom sa odseenim dnom i
otvorenim grliem i ostav-
ljam ih u arenu hladovinu.
Uz malo sree, neke od tih
reznica uspeju da se ukorene,
mada najvei broj propada.
Nemojte prebrzo zakljuivati
da ste dobili novu biljku kada
reznica potera listie ispod
flae. To jo uvek ne znai da
se formirao korenski sistem
koji e biti u stanju da ishrani
biljku. Tek kada budete
5/11
33
Shubra
Mahara
Thai gold
Irena Papi,
Novi Sad
aljite svoja pisma i fotografije na adresu:
Temerinska 102, 21000 Novi Sad, za Cvee u domu,ili
e-mail: cveceudomu@color.rs. Ne zaboravite da popunite
i poaljete ugovor koji se nalazi na stranici 50.
sasvim sigurni da je granica
oivela, paljivo je zasadite
u stalnu saksiju sa hranljivom
zemljom za cvee.
Odrasle bugenvilije presau-
ju se svake druge godine. Na
dno saksije stavite krhotine ili
kamenie i sloj ljunka, koji
e obezbediti oticanje vika
vode.
Saksija u koju se presauje
sme da bude samo za jedan
broj vea jer bi bugenvilija
usled bujnog rasta mogla
da zaboravi na cvetanje.
Isto se moe dogoditi i usled
preteranog zalivanja. Stoga,
slobodno, ukoliko u julu i
avgustu jo nema cvetova,
zaboravite da je zalijete dva
do tri dana.
Polivajte je odstajalom
vodom, najbolje kinicom.
Prihranjujte je preko lista
folijalnim ubrivima za cvet-
nice, ili preko korena jednom
u dve do tri nedelje. Obino
koristim organsko ubrivo,
ali obazrivo, ili stavim po dva
do tri zrna vetakog ubiva
KAN i ureje.
Uz malo truda uivaete u
lepoti ove puzavice sve do
kraja oktobra, dok ne pone
da se priprema za zimovanje.
U zimskom periodu buge-
nvilija e odbaciti listove ako
temperatura padne ispod 12
C, pa je u tada treba preme-
stiti u tamnu prostoriju. Vodi-
te rauna o tome da vazduh
ne bude preterano suv.
Radoslavka Mitrovi Jeni,
uprija
NOVO! NOVO! NOVO!
MOJA PRIA MOJA PRIA MOJA PRIA
Cena 20 dinara!
NA KIOSCIMA
SVAKOG 1. U MESECU!
Ako je vaa ljubavna ili ivotna
pria uzbudljiva i rado biste
je svima ispriali, a da pritom
zaradite 800 dinara, nae novo
izdanje Moja pria prua
vam priliku da, ukoliko dosad
niste bili dovoljno hrabri da to
uradite, podelite svoje ljubavne
zavrzlame kao i slatke tajne,
bilo da su vae ili vaih blinjih i
dragih ljudi.
Prie moete slati na adresu:
Color Media Enigmatika,
Temerinska 102, 21000 Novi Sad
sa naznakom Za asopis
Moja pria ili na mejl:
ljubavnaizdanja@color.rs
Uz priu poaljite i svoju
fotograju, ukoliko elite da
ona bude objavljena, i popunjen
ugovor sa strane 50. Svaku
objavljenu priu honorarisaemo
iznosom od 800 dinara.
CENA 20 DINARA! CENA 20 DINARA! CENA 20 DINARA! CE
20 DINARA! CENA 20 DINARA! CENA 20 DINARA! CENA 20 DINARA!
O
S
V
OJTE
8
0
0
DINARA ZA
OBJAVLJENU
PRIU
34
5/11
Nije naodmet da se kae jo neka re o ovom ukrasu bate, koji nas svakog prolea raduje
svojim prelepim cvetovima. Otkrijte jo poneki trik za lepe cvetove narcisa
Vrtno cvee
P
o zanimanju sam cvear-
vrtlar i tim poslom bavim
se ve 14 godina. Spojio sam
lepo i korisno, mogu da se
pohvalim da sam jedan od
retkih koji oboavaju to to
rade. aljem vam fotografiju
narcisa koji sam uzgojio u
svom vrtu - malom delu raja
koji sa ponosom negujem.
Znam da su itaoci skoro
pisali o ovoj biljci, ali nije
zgoreg da se uje jo koja re
i savet.
Narcis ili zelenkada, simbol
sree i potovanja, cveta od
marta do maja i jedan je od
najlepih uskrnjih ukrasa.
Naziv narcis nastao je od
grke rei narkissos, to znai
snivati.
Poreklom je sa Mediterana,
jugozapadne Evrope i Cen-
tralne Azije, ali je zahvalju-
jui lepoti cvetova dobio
dostojno mesto u vrtovima
irom sveta.
Listovi su mu duguljasti,
uspravni, svetlozelene boje,
a razvijaju se iz lukovice.
Zelenkada sadri lekorin,
snanu antiseptiku supstan-
cu koja je koncentrisana u
tuku i listovima, pa se ova
biljka koristi i u farmaciji.
Lukovice se sade na dubi-
nu od 10 do 16 cm (ako su
krupnije), ili na 6 cm (vrste
sa sitnijim lukovicama), dok
razmak treba da bude od 10
do 15 cm.
Narcis se ne mora vaditi iz
zemlje oko etiri godine.
Za vreme cvetanja jednom
meseno treba ga zalivati
tenim ubrivom za cvetni-
ce. Ponekad u vodu dodam
malo soli (prstohvat), jer to
pogoduje rastu i razvoju
cvetova.
U junu, nakon vaenja iz
zemlje, lukovice dobro
operem, odstranim pilie sa
matinih gomolja i ostavim
da se dobro osue.
Sadnja treba da za pone
u oktobru, a zemlja moe
da bude bilo koje vrste, jer
narcis dobro podnosi sve
uslove.
Imre olt,
Kikinda
MALI TRIKOVI
za lepe narcise
5/11
35
Monarda -
mamac za bubice
podseaju na grane. Cvetovi
su razliiti: sa resama, dvo-
usnati, cevasti, levkasti, sa
laticama do dva centimetra
duine, koje obrazuju jarke
prljenaste cvetove prenika
od pet do sedam centimeta-
ra. Rastresiti cvetovi kultur-
nih sorti bele, ute, crvene,
roza, plave, purpurne i boje
lavande. Crvena monarda
poinje da cveta u julu, a
ukoliko su uslovi povoljni,
izbacuje pupoljke do kraja
septembra, dok seme sazre-
va u septembru.
Pele i leptiri oboavaju
aljite svoja pisma
i fotografije na
adresu:
Temerinska 102, 21000 Novi
Sad, za Cvee u domu, ili na
e-mail: cveceudomu@color.
rs. Ne zaboravite da popunite i
poaljete ugovor koji se nalazi
na stranici 50.
K
ao i Ameriku, i ovu biljku
otkrio je panac: zahva-
ljujui botaniaru Nikolasu
Monardesu, aromatina i
lekovita usnatica iz severno-
amerikih prerija ve stotinu
godina uzgaja se u naim
batama. Zvanino ime joj je
monarda (kao uspomena na
oveka koji ju je predstavio
svetu), ali ako negde sluaj-
no ujete naziv indijanska
kopriva ili pelinji nektar,
znajte da se radi o istoj biljci.
U prirodi raste pored reka, u
umama i na planinama, to
znai da moe da podnese
razne uslove. Ipak, u bati
trai veliku panju, pa ako
se odluite da je uzgajate,
pripremite se na maenje i
paenje.
Uzgajam jednogodinje vr-
ste, ali i viegodinje, otpor-
ne na hladnou, sa vrstim
uspravnim stabljikama koje
crvene, roza i narandaste
cvetove monarde koji opoj-
no miriu. Krunice su bogate
nektarom, a tuak je kao
stvoren za sletanje vrednih
radilica. Vrh uspravnog
stabla pokriven je pazua-
stim, iljatim svetlozelenim i
tamnozelenim listovima ija
aroma podsea na mentu.
Monarda dobro uspeva na
suncu, ali i u deliminoj sen-
ci, a veoma je vano obezbe-
diti joj dobru cirkulaciju vaz-
duha. Veina vrsta osetljiva
je na pepelnicu koja se javlja
posle cvetanja, naroito ako
je zemlja suva ili nedovoljno
vlana. Ukoliko ne namera-
vate da koristite monardu u
kuhinji ili kao lekovitu biljku,
treba je prskati fungicidima.
Od pepelnice se moete
izbaviti ako odreete travnati
deo do zemlje, nakon ega
e se pojavie nova, zdrava
stabla.
Nadica Jankovi,
Ni
SAVET PLUS
Zemljite treba da bude plodno,
bogato humusom i vlano,
naroito prilikom sadnje. U
odsustvu adekvatnih uslova
neke sorte monardi propadaju
ili rastu sa tankim stablom
kojem je potreban oslonac.
Ciklama monarda
36
5/11
Moj arobni
cvetni bun
Kada sam u cveari videla ke-
sicu sa slikom japanskog zev-
ka, odmah sam kupila seme
ovog neobinog i lepog cvea.
im sam stigla kui zasejala
sam ga u cvetnjak ispred kue
i zalila. Vrlo brzo poeli su da
niu bunii sa listovima ras-
poreenim tako da podseaju
na otvorenu aku.
Zahvaljujui obilnom zaliva-
nju, lisne drke rasle su u visi-
nu, a izrazito zeleni listovi irili
su se i bujali. Iz srca bokora
poele su da izbijaju drice,
na kojima su kao praporci
visile bobice, a odatle su se
posle nekoliko dana promolili
cvetovi. Drka je bila puna
cvetia nalik na obini domai
zevak, koji zaista podseaju
na lisiiji rep, pa nije ni udo
to se ova biljka, kako sam
kasnije saznala, u narodu tako
i naziva.
Lisiji rep ima ljubiaste,
narandaste, ciklama, pa ak
i bele cvetove. Odlian je za
dekoraciju i od njega se uz
malo mate mogu napraviti
predivni, raskoni buketi.
Lako se razmnoava, jer kad
precveta ostaje dosta semena
dobre klijavosti, a u prolee
moe i da se rasadi. Ne trai
posebnu negu, ali poklanja
divne boje i lepotu.
Nisam primetila da ga napa-
daju tetoine ili bolesti. Kada
zalivate ovu biljku, potrudite
se da sipate vodu to blie
korenu i da ne prskate po
listovima i cvetovima. Na
vlanim listovima mogu se po-
javiti gljivice, a vlaga pogodu-
je i razvoju drugih tetoina.
Najbolje je da japanski zevak
zalivate rano ujutro ili kasno
popodne.
Vesna Ristovi,
Kraljevo
SAVET PLUS
Poto japanski zevak moe da
naraste dosta visoko, nemojte
ga saditi blizu niskih biljaka.
Najbolje je da se nalazi u centru
bordure ili pored bilja srednje
veliine.
im sam videla japanski zevak, poelela
sam da ga imam u svojoj bati
Forsitija -
ukras i lek
Rano s prole-
a, na zelenim
povrinama
raskono
cveta bun
zlatno-utih
cvetova.
Forsitija je
veoma zahvalna biljka jer
joj prija svaki tip zemljita.
Odlino podnosi gradske
uslove, pa je esto moete
videti na zelenim povrinama,
a prepoznaete je po jarko-
utim cvetovima. Ova zlatna
zvezda raste u mojoj bati ve
nekoliko godina.
Forsitija je i ukrasna i lekovita
biljka. Cvetovi i mladi listovi su
joj jestivi, a dokazano pomau
u otklanjanju bakterijskih
i gljivinih infekcija. To je
brzorastui bun i za godinu
dana moe da dostigne visinu
i do 60 cm, ali neophodno ga
je orezivati jer brzo raste i vrlo
lako moe da okupira dvorite.
Reznice (od osam do esnaest
centimetara) sade se u vlano
zemljite i jednom ukorenje-
na biljka moe se presaditi u
bilo koje doba godine. Grane
odseene zimi, cvetae i u vazi.
Radmila Radoii,
Irig
Radmila Radoii
Vrtno cvee
Elegancija zelenog kiobrana
Prefinjene linije padajuih grana stvaraju oseaj spokoja dok se lagano njiu na vetru. Zato je
alosna vrba bila esta u drevnim vrtovima, a i danas je jedan od ukrasa kultivisanih pejzaa
Tokom godina, selekcijom i ukrtanjem dobijene
su kiobranaste forme mnogih vrsta drvea meu
kojima ima i dosta etinara. Neke od njih deluju
zaista velianstveno pored nekog jezerca - zami-
slite samo padajue grane kako dodiruju povrinu
vode. Naravno, u tom sluaju treba birati vrste
kojima pogoduje vlanije stanite, a da bismo vam
pomogli da se opredelite za odgovarajui varijetet,
evo kratkog pregleda najpoznatijeg drvea ije se
grane savijaju u obliku kiobrana.
alosna vrba (Salix babylonica Pendula)
Ovo dekorativno listopadno drvo poreklom iz
Kine moe da dostigne visinu od 20 do 25 m, raste
brzo, ali ima krai ivotni vek. U postojbini raste na
suvljim stanitima, ali je kod nas prilagoena i vla-
nijim predelima, pa se esto sadi pored vodenih
povrina.
alosna sofora (Sophora japonica Pendula)
Listopadno drvo tamnozelenih listova ima speci-
finu zelenkastu boju kore i moe da naraste od
3 do 5 m. Izuzetno je dekorativna i pogodna za
kamenjare ili solitarnu sadnju.
alosni dud (Morus alba Pendula)
Varijetet belog duda iji plodovi kasnije poprimaju
rozikastu boju. U poslednje vreme kultivisane su
vrste koje ne daju plodove. Moe da naraste do
etiri metra, a treba mu desetak godina da dosti-
gne punu visinu. Voli sunana i dobro drenirana
stanita. Jedna je od najpopularnijih i najtraenijih
vrsta i krasi mnoge zelene povrine.
Horizontalni brest (Ulmus glabra Pendula)
Ima izuzetno zanimljiv oblik - grane mu se sputaju
prema zemlji, ali su skoro horizontalne. Zbog takve
RE STRUNJAKA
Lidija uri,
dipl. in. hortikulture
forme predstavlja izuzetan ukras na travnjacima
parkova i bata. Dostie visinu od oko sedam
metara i ima podjednak prenik kronje. Zbog
specifinog izgleda, deluje veoma dekorativno i
u zimskom periodu. Prijaju mu drenirana i vlana
stanita pa tokom vrelih letnih meseci zahteva
dodatno zalivanje. Veoma je otporan na gradske
uslove.
Japanska trenja (Prunus serrulata Kiku-shidare-
zakura)
Ova biljka jedinstvena je kako zbog forme tako
i zbog izuzetne lepote cvetova. Dostie visinu i
irinu od pet metara, cvetovi su joj dupli, svetloroza
boje. Voli sunana stanita i razliite tipove zemlji-
ta. Kod nas se sadi u kombinaciji sa azalejama,
rododendronom i patuljastim etinarima, ali pre-
divan je ukras na travnjaku i kao solitarno stablo, u
kamenjarima i pored vodenih povrina.
alosni kedar (Cedrus deodara Pendula)
Ovo je zasigurno jedan od najlepih etinara. Dosti-
e visinu do pet metara a prenik kronje mu je oko
sedam metra. Mlade etine su svetle, sivozelenka-
ste boje, a tokom godina postaju tamnije. Prijaju
mu svetla stanita i lako se prilagoava razliitim
tipovima zemljita.
Naveli smo samo neke od alosnih formi koje se
najee uzgajaju na naem podneblju. No to vas
ne spreava da pronaete svoju biljku sa prelepom
kronjom i lelujavim, padajuim granama.
alosna vrba
5/11
37
38
5/11
Radovi u vrtu
C
vee je
prelep
ukras bate i
stana, ali samo
ako se pravilno
i lepo aranira.
Takoe, ima
vanu ulogu u meuljudskim
odnosima: nijedno slavlje,
roendan, svadba, useljenje u
stan, izjava ljubavi, zahvalnos-
ti, Dan ena nemaju dra bez
cvea. Jednom reju, ono prati
oveka od roenja, pa sve do
kraja ivota. Ba zbog toga
moramo da se prisetimo nekih
sitnica koje e vae cvee
uiniti lepim, a
vrt raskonim.
Posude - Biljke
koje se gaje u po-
sudama nazivaju se
lonarice. One moraju
da imaju odgovarajui
sud ispunjen meavinom
zemlje. Nije dobro ako je
saksija emajlirana, zato
birajte glinene, drvene
ili plastine posude koje e
biljci obezbediti nesmetano
disanje. Saksije na dnu moraju
da imaju rupicu da bi iz zemlje
istekao viak vode. Velika po-
suda treba da ima vie ovakvih
rupica - najmanje jednu na
svakih 20 cm.
Prilikom stavljanja zemlje,
pazite da je ne prepunite.
Uvek mora da ostane oko dva
centimetra do vrha saksije,
zbog zalivanja.
Zemlja - Najprikladnija
Lepo cvee - raskona bata
zemlja za biljke lonarice jeste
ona koja je dobro prihra-
njena stajskim ubrivom. To
moe biti i umska zemlja,
a potrebno je i malo sitnog
renog peska.
Zalivanje - Biljke imaju
razliite potrebe za zaliva-
njem. Neke uivaju u vodi, dok
bi to druge ubilo. Kako biste
utvrdili da li je zemlja vlana ili
suva u donjim slojevima po-
sude, najbolje je da je kucnete
nekim gvozdenim predme-
tom. Ako je zvuk jasan, znai
da je zemlja u loncu suva.
Preporuljivo je cvee zali-
vati ujutro i uvee, a pojedine
vrste, kao to su fikus, aralija i
filodendron, treba i oroavati.
Onima koji nemaju iskust-
va sa gajenjem biljaka
preporuujem nabavku manje
osetljivog cvea kao to su
fuksija, pelargonije, filoden-
dron.
Sofija Vuji,
Baki Brestovac
Da biste imali lepu i urednu batu, neophodan je trud i rad iz sezone u sezonu. Evo nekoliko
malih trikova koji e vam pomoi da vae dvorite bude pravi praznik za oi
Saveti iskusnih
Sofija Vuji
Milijana Ivkovi na
cvetnom balkonu
5/11
39
Savrena meavina
za mukatle
K
ao to ve vidite na slici, glavni ukras
mog vrta i balkona jesu mukatle.
Tokom letnjih meseci, sve buja u raskonim
bojama. Da bi mukatla bila zdrava i cvetala
celog leta, veoma je vano da zemljite u
saksiji ili bati ima odgovarajui kvalitet.
Dugogodinje iskustvo pokazalo mi je da pri-
likom sadnje zemlju obavezno treba prihraniti,
najbolje ivinskim ubretom. Ova vrsta staj-
njaka ima mnogo hranljivih materija, a pre sve-
ga bogata je azotom i fosforom. Preporuuje
se dodavanje od 30 do 50 g po kvadratnom
metru desetoprocentnog koncentrata koji
se pravi na sledei nain: kilogram ivinskog
ubriva dobro se razmuti u deset litara vode,
po mogunosti kinici ili odstajaloj vodi. Tako
se dobija teno ubrivo koje tokom dana treba
nekoliko puta dobro promeati, a zatim ostaviti
da se taloi.
Ukoliko pripremite suvie koncentrovano i jako
ubrivo, moete da sprite biljke, pa budite
paljivi kako u pripremanju tenog ubriva,
tako i prilikom ubrenja.
Mukatla se svakih 15 dana prihranjuje ovim
tenim ubrivom i svako vee zaliva odsta-
jalom vodom, a zahvaljujui tome obilno e
cvetati sve do prvih mrazeva. Takoe, potrebno
je uklanjati precvetale cvetove i poneki suvi list.
Milijana Ivkovi,
Kragujevac
Mnogo pre naseljavanja Evropljana u Australiju starosedeoci Aboridini traili
su zlato u planinama zapadne Australije i tom prilikom otkrili su udni kamen
koji je menjao boju u njihovim rukama. Proglasili su kamen bojim darom
pa su mu dali ime prema svom boanstvu Mikatara. Kamen je u poetku
koristio iskljuivo plemenski vra prilikom ritualnih obreda i tako je otkriveno
da pozitivno utie na zdravlje pa je nazvan MIKATARA - KAMEN ZDRAVLJA.
Mo kamena ogleda se u prepoznavanju zdravstvenog i emotivnog stanja
oveka, a to pokazuje odreenom bojom. Ako je ovek koji ga dri odlinog
zdravstvenog i emotivnog stanja, kamen se bojio u tamnoplavo, ako je
zdravstveno i emotivno stanje bilo osrednje, kamen je dobijao zelenu boju,
a kada je kamen postajao svetlobraon, to je znailo da je oveku loe u
emotivnom i zdravstvenom smislu. Kasnije su primetili da kamen vremenom,
menjajui boju u ruci oveka, vodi poboljanju njegovog emotivnog i
zdravstvenog stanja, kao i da donosi sreu. Od tada su Aboridini uvek uza se
nosili MIKATARU - a tako je i sada meu njihovim potomcima. Danas se ovaj
moni kamen moe pronai na samo dva mesta u Australiji, obrauje se na
stari nain i nosi se u obliku prstena.
PRSTEN
RASPOLOENJA
u dodiru sa
prstom menja boju
u skladu sa vaim
raspoloenjem,
emotivnim i
zdravstvenim
stanjem, a njegovo
noenje donosi
sreu
ZNAENJE BOJA
CRNA stres, napetost, nervoza, premor, malaksalost
SIVA velika zabrinutost i nervoza, iscrpljenost
ILIBAR (BRAON-UTA) promenjive emocije,
lagana uznemirenost, hladnoa
ZELENA normalno, osrednje
stanje, bez velikog stresa
PLAVO-ZELENA relativna oputenost
LJUBIASTA cool, hladnokrvnost
PLAVA oputenost, smirenost
TAMNOPLAVA velika srea, zaljubljenost, strast,
romantinost, puna kondicija
Obim prstena varira od 15-20 mm
Prsten raspoloenja,
sree i zdravlja
VANA NAPOMENA!!! Prsten nije otporan na vodu!
Legenda
CENA: 790.00 din. / Potarina besplatna / TEL. 021 472 0512
Ukoliko naruite vie od tri PRSTEN RASPOLOENJA,
dobiete na poklon PRSTEN LJUBAVI!
Prema starom verovanju, PRSTEN LJUBAVI
je amajlija koja e devojci ili momku
sigurno pomoi da pronae, ali i da zadri,
odgovarajuu, srodnu voljenu osobu.
Unuka Bratislave
Mihajlovi u vrtu
40
5/11
Radovi u vrtu
U svoj vrt uloila sam 20 godina truda - i isplatilo se! Nagraena
sam prelepim lejama sa raznim vrstama cvea i trava, koje su
pravi odmor za oi i duu.
Upotreba plastinih folija za
zatitu biljaka od hladnoe pot-
puno je pogrean izbor. Umesto
ovih materijala koji zagauju
vrt, moete koristiti prirodne -
prue vrbe, a, bambus ili jutu.
SAVET PLUS
Lepota
se mora negovati
O
duvek sam uivala
u cveu, a svoju
ljubav pretoila sam u
vrt - skroman, u skladu
sa mogunostima. Penzi-
onerske dane provodim
presaujui, ureujui i
negujui biljke u bati, pa
esto kaem da ivot pro-
vodim u cveu.
Lepota ne dolazi sama od
sebe, potrebno ju je graditi
i negovati. U svoj vrt uloila
sam 20 godina, pa se imanje
od desetak ari vremenom
menjalo. I isplatilo se!
Nagraena sam prelepim
lejama sa raznim vrstama
cvea i trava, meu koje sam
smestila i pokoji romantini
kutak za sedenje. Tu sam
pronala mir za svoju duu.
Dok poslujem u bati, esto
mi na pamet padaju nove
ideje koje brzo sprovodim u
delo. Za to nije neophodan
veliki novac, ali je potrebno
mnogo ljubavi, strpljenja
i mate. esto ni sama ne
znam gde da smestim nove
biljke, ali se na kraju ipak
pronae dobro mesto, pa to
postane skladan aranman.
Na travnatoj povrini zasa-
dila sam su tuje, breze, jelku,
mimoze, oleander, bogumile,
mukatle, begonije, mini-
jaturne i grmaste rue, plavu
kiu, klematise raznih boja,
crnooku suzanu, dragoljuba,
palme, lepog jovu, rue
puzavice, rododrenon,
kaktuse, hortenzije, bambus,
razne vrste ukrasnih trava,
vie pamprasa, perunike,
perene, beli i roza jasmin,
ukrasni luk, gerber, kadifice,
begonije, krokuse, zvonie,
ladolee, dalije, prkos,
georgine, zumbule, lale...
Sigurno primeujete da
sve ove biljke imaju razliit
period vegetacije i cvetanja,
to znai da je moj vrt aren i
mirisan od ranog prolea do
kasne jeseni.
Izdubljeni stari panjevi
divni su dekorativni detalji
u vrtu: u njih sipam zemlju
i meavinu peska, to je
idealna podloga za prkos ili
uvarkuu. Tako vrt dobija
prirodni ton i izgleda mnogo
skladnije i lepe, nego kada
se, recimo, koriste plastine
saksije. To je sitnica koja
se brzo oblikuje, a vrlo je
efektna.
Bratislava Mihajlovi,
Ni
Unuka Bratislave
Mihajlovi u vrtu
5/11
41
NA KIOSCIMA
SVAKOG 20. U MESECU!
Dragi itaoci, aljite nam svoja
pisma sa savetima i preporukama
za odgajanje i negu kunih
ljubimaca bilo koje vrste.
Ne zaboravite fotografje i
popunjen ugovor (sa str.50).
Autori svih originalnih saveta koje
objavimo dobie 800 dinara.
Naa adresa je:
Temerinska 102, 21000 Novi Sad,
sa naznakom za Kuni ljubimac
ili na e-mail:
kucniljubimac@color.rs
N
O
V
O
!
KUNI LJUBIMAC
O
SVO
J
I
T
E
8
0
0
D
IN
A
R
A
Z
A
S
V
A
K
I
O
B
J
A
V
L
J
E
N
I P
R
IL
O
G
11/09
1
POALJITE NAM FOTOGRAFIJE SVOJIH KUNIH
LJUBIMACA, OTKRIJTE NAM KAKO IH ODGAJATE,
NEGUJETE, DRUITE SE SA NJIMA I - ZARADITE!
Broj 2 Maj 2011. Cena: 20 dinara EU 1,50 CHF 2,50 CG 0,30 BiH 0,50 KM MK 15 den.
Podelite svoja iskustva sa drugima!
RIBICE
Nega, mrest
i zdravlje diskusa
N
O
VO
!
Najbolji saveti
naih italaca
R
E
T
R
IV
E
R
o
d
a
n
i p
rija
te
lj
O
S
VOJITE

8
0
0
DINARA ZA SVAKI
OBJAVLJENI PRILOG
KOLA
DRESURE
Kako vaspitati
sibirskog haskija?
2
0
dinara
MAKE
Upoznajte persijanere
w
w
w
.
k
u
c
n
i
-
l
j
u
b
i
m
a
c
.
r
s
Na fotogra ji Jelena Mikov Alfeldi
iz Paneva sa psom Binkijem
Moj mali, areni
letnjikovac
ivim na pet metara od magis-
tralnog puta aak-Kosjeri-
Valjevo, pa nemam pros-
trano dvorite, tipino za ove
krajeve. Ipak, sa malo mate i
truda na prostoru iznad kotlar-
nice uspela sam da osmislim
malu cvetnu batu. Naa
kotlarnica ukopana je u zem-
lju, a poploani deo iznad nje
iskoristila sam da tu napravim
mali paviljon za oko 60 saksija.
Ovako osveen i ulepan pros-
tor u letnjim danima koristim
za popodnevni i veernji
odmor. Meu cveem svoje
mesto su pronali i jagode,
limun i pomoranda. Ukratko,
to je prelep kutak, prepun
boja i mirisa.
Svakog prolea kupujem
novu zemlju, ali recikliram i
staru tako to je prethodno
prosejem i dobro naubrim.
U tako pripremljen supstrat
sadim novo bilje. Svakih 15
dana dodajem prihranu za rast
i olistavanje, a kada zapone
cvetanje, neizmenino ih
ubrim na svake dve nedelje
- jednom preparatom za
listanje, drugi put za cvetanje.
Pored toga, redovno odstra-
njujem precvetale pupoljke
da bi se cvetovi obnavljali. Za
zalivanje koristim iskljuivo
kinicu koju skupljam u buretu
ija je temperatura slina
onoj u spoljanjoj sredini,
pa ne okira cvee. Cvee
dodatno treba zatititi od
bolesti, pre svega plamenjae,
crva (posebno zelenog), kao i
raznih insekata.
Sneana Ili,
Poega
Sneana uiva u svom mini vrtu
42
5/11
Napravite svoj
komadi raja
Oblikujte cvetna ostrvca, ogradite ih pruem i kamenjem pa
e va vrt postati pravi praznik za oi
Preporuka italaca
Svaka bata moe da izgleda
savreno ukoliko joj posvetite
samo malo vremena i truda.
Vano je da napravite dobar
plan pa e se va vrt vremenom
oblikovati i dobiti eljenu formu.
Ako odluite da napravite cvetna
ostrva, bie vam potrebno
malo graevinskog materijala,
kamenja, prua i odgovarajuih
sadnica.
Prvo nacrtajte na papiru kako
biste eleli da izgleda va vrt.
Ucrtajte ostrvca i rasporedite
po njima biljke, vodei rauna o
tome da se dobro uklapaju po
boji, visini i vremenu cvetanja.
Nakon toga obeleite na zemlji
ivice svojih buduih cvetnih
ostrvaca. Za oiviavanje moete
da koristite razne materijale:
predlaem da to bude kamen
i kombinacija biber-crepa i
prua. Kamene bordure veoma
su atraktivne, dok kombinacija
crepa i prua daje vrtu rustian
izgled. Bitno je da ivice dobro
uvrstite, a potom unutranjost
ispunite odgovarajuom
meavinom zemlje i oblikujete
ostrvca (izbor zemlje zavisi od
vrste bilja). Ukoliko, pak, elite
da posadite biljke koje zahtevaju
razliitu meavinu zemlje,
najbolje je da ukopate saksije.
Tako e svaka imati idealnu
podlogu za rast i razvoj.
Milunka Miloevi,
Gornji Milanovac
Jezerce
je uvek in
Vae dvorite ne mora da bude
veliko da biste u njemu imali
jezerce. Dovoljno je da odvojite
svega nekoliko kvadrata za malu
vodenu oazu koja e vrtu dati
sasvim novu dimenziju. Bata
e odisati mirom i sveinom, a
zahvaljujui biljkama koje ete
posaditi oko jezerceta, sasvim
drugaije e i izgledati.
Nije teko napraviti jezerce.
Bitno je da na terenu obeleite
njegove ivice i iskopate zemlju
na dubini od oko pola metra, na
dno postavite najlon (bolje nego
da ga betonirate) i po obodu
ga uvrstite veim kamenim
oblucima.
Veoma je vano da napravite
dobar izbor biljaka.
Preporuujem da to budu
lokvanj, vodeni dugmi,
lagarosifon ili vodena kuga,
vodeni ljuti, iris, patuljasti
rogoz, bela kala ili etiopljanka.
Pre sadnje raspitajte se kojoj
biljci odgovara sredina ili pak
ivica jezerceta, koliko moe
da poraste, koliku povrinu
vode zauzima... Od svega toga
zavisie izgled vaeg jezerceta.
Vedrana Jovanovi,
Odaci
5/11
43
Ljuta batica
na balkonu!
Mnoga naa jela ne mogu da
se zamisle bez feferona. Zato su
ove biljice osvojile moju terasu.
Imam ih u raznim bojama -
crvenoj, utoj, narandastoj,
pa je, osim to mi obezbeuje
omiljeni zain, moja ljuta
batica i veoma dekorativna.
Ovo povre lako se gaji i u
saksiji. Krajem februara seme se
gusto zasadi u aice i stavi na
prozor, i to na sunanu stranu.
Redovno zalivati zemlju, pazei
da nikada ne ostane suva.
Najbolje je da koristite fajtalicu,
jer ete tako ravnomerno
navlaiti celu povrinu. Kada
seme nikne i naraste do deset
centimetara, biljke se rasauju u
pojedinane saksije jer ukoliko
nemaju mesta za pravilan
rast nee davati plodove.
Poetkom maja iznesite
feferone na otvoreno i nemojte
se ustruavati da ih stavite na
direktno sunce poto im to
prija. Zemlja ne sme da bude
ni suvie suva, ali ni previe
vlana te je najbolje zalivati ih
svaki dan pomalo. Ne smete da
zaboravite ni prihranu tenim
ubrivom za povre. Poetkom
avgusta trebalo bi da uberete
svoje prve ljutite plodove.
Jelena Kovi,
Novi Sad
Feferone Jelene Kovi
Savet iz Batovana
Sigurno ste previe zauzeti, ali nemojte odustati
od toga da ovog prolea uivate u svojoj lepoj
bati. Osim to ete zasaditi ukrasno bilje,
razmislite i o tome da napravite malu zainsku
batu koja e vam u svako doba obezbediti svee
aromatine trave za vae kulinarske specijalitete.
Odvojite mali deo vrta za leju alfije, ruzmarina,
majine duice, origana, matinjaka, bosiljka,
vlaca, nane... Ako nemate dovoljno prostora,
moete ih zasaditi u male saksije, koje mogu biti
dekorativni element u bati ili na terasi.
Ove biljke nisu zahtevne i veoma su ukrasne, a
neke od njih svojim mirisom odbijaju komarce
(lavanda). Postoji jo mnogo koristi od ovog
bilja, a najlepe od svega jeste to to ete, dok
pripremate ruak, imati mali zainski raj nadohvat
ruke, a mirisne travke moe ubrati i vae dete.
Budite matoviti!
Pozdrav iz Batovana!
44
5/11
itaoci odgovaraju
POSADITE
turkmenistanca
Petunije su me
oduevile
Veoma sam se obra-
dovala kada sam u
prolom broju Cvea u domu
pronala temu o petunijama. Ni-
sam stigla nita da napiem, ali
vidim da su drugi itaoci bili ba
vredni, a mnogi saveti poklapaju
se sa mojim iskustvom. Drago
mi je to nas je Natalija Filipovi
iz Zemuna podsetila kakve sve
vrste petunija postoje, jer sam
shvatila da bih neke od njih
mogla da gajim i u svom vrtu.
Ve sam pronala rasad na
cvetnoj pijaci u Novom Sadu,
pa e, im se ustale vremenske
prilike, moj balkon dobiti novi
ton roza i belih viseih petunija.
Takoe, nabavila sam i ljubiaste
mini-petunije, koje e u viseim
saksijama ukraavati malu lou.
Omiljeno cvee uzgajau iz
rasada, jer se tako vie isplati,
posebno onima koji, kao i ja, ive
u stanu i nemaju dovoljno mesta
za dranje aica sa izdancima.
Za neznatno vie novca dobijam
zdravu biljku koja ima dovoljno
snage da se snae na balkonu,
pa e celog leta raskono cvetati.
Mara Banovi,
Novi Sad
U prolom broju Milan T. Vikovi iz Kragujevca traio je savet
u vezi sa projektovanjem vrta. To je komplikovana pria koja
ne moe da stane u jedan tekst, posebno zbog toga to ne znamo
kakvi uslovi vladaju u njegovom vrtu. Ipak, ukoliko elite zimzelenu
ivu ogradu, od sveg srca vam preporuujem viegodinju listopad-
nu biljku - turkmenistanski sil (Ulmus pumila celer), koja je karakte-
ristina po tome to vrlo brzo raste godinje od 1,2 do 1,4 metra.
To znai da biste za samo nekoliko godina oko svog imanja dobili
visoku, gustu ogradu, koja i zimi predstavlja vizuelnu barijeru.
Ova biljka uspeva na svakom zemljitu, dobro podnosi ak i ne-
obraeno tlo, a otporna je na sve vremenske uslove. Nije previe
zahtevna i lako se odrava, neophodni su joj jedino voda i povreme-
no fazoniranje.
Sadi se u dubinu oko 30 cm, na razmaku od 50 cm, poto vremenom
izrasta u gust bun. Ukoliko se obilnije zaliva, bre e napredovati.
Nakon sadnje, prvih meseci, neophodno je orezivanje novih grani-
ca na duinu oko 10 cm, da bi se biljka to vie razgranala i ojaala.
Zahvaljujui tome, njeni zeleni, sitni listovi formiraju gustu ivu
branu, odlinu zatitu od praine i buke.
Ve ranije je u aspoisu Cvee u domu bilo tekstova o podizanju
divlje bate. Mislim da bi vam to odgovaralo, poto i sami kaete da
nemate previe vremena da se bavite biljkama. Divlji vrt, po mom
miljenju, moe da bude pravi mali raj, a zahteva minimalnu panju.
Rade Spasojevi,
e-mailom
Biljke - umetnika dela
5/11
45
Iskopali smo
bunar u dvoritu
Inspirisani tekstom Mae Bai iz
Beograda poeli smo opsene radove
u vrtu i iznenadili se koliko sitnica moe da
uini vrt ivljim i prijatnijim. Prvo smo izgradili
alpineum i mali kameni plato te tako dobili
nivoe, zahvaljujui emu nam je vrt postao vei
i gotovo neprepoznatljiv!
Osim toga, odluili smo da iskopamo bunar.
Danas je teko pronai ljude koji to rade, ali ako
se potrudite dovoljno, ni to nije nemogue.
Kopanje bunara traje samo nekoliko sati, a po-
trebne su vam metalne cevi i pumpa. Odluili
smo se za klasinu, sa elektromotorom, to
znai da se moe pumpati runo, a po potrebi
se ukljuuje i motor, koji izvlai dosta vode.
Bunarije koriste mainu sa vodenim mlazom,
kojom doslovce utiskuju cevi u zemlju. Ova
voda, naravno, nije za pie, ali e biti odlina za
polivanje bate. Zaista vrlo praktino, ekoloko
reenje.
Maca, Beograd
Piite o kaktusima
Znam da ste ve imali opirnu temu o kaktusima,
ali nee biti naodmet jo pokoja informacija o
ovim biljkama. Kako se gaje pojedine sorte, kakva
je razlika izmeu kaktusa i mleika, raspoznavanje
vrsta... Sve me to zanima, a verujem i mnoge ita-
oce-kaktusare. Takoe, voleo bih da nam otkrijete
jo trikova za uspeno gajenje. Posebno me intere-
suje spasavanje kaktusa, poto sam imao priliku da
dobijem biljke na izmaku snaga, koje su zbog loih
uslova ivota ve poele da trunu.
Milan ivoinovi, e-mailom
Molim sve iskusne cveare da se malo pozabave
bendaminima, filodendronima, puzavicama i
slinim biljkama od kojih se moe napraviti pravo
malo umetniko delo. Govorim o uplitanju grana
i kontrolisanom srastanju stabljika, koje su neki
znalci usavrili do te mere da dobijaju neverovatne
oblike. Ako neko zna kako se to radi i eli da to
podeli sa nama - spremni smo za uenje.
Nataa Majki, e-mailom
NAIN UPOTREBE:
Prve i druge nedelje: 18 g dnevno
Tree i etvrte nedelje: 24 g dnevno
Nadalje: 30 g dnevno
Proizvod je najbolje koristiti ujutro uz obrok ili
neposredno posle obroka.
NAIN PRIPREME:
Odgovarajuu koliinu pomeati sa 1-2 dl vode, aja,
mleka, jogurta i popiti.
U koliinama koje se preporuuju proizvod e dati isti
efekat ako ga koristite i kao dodatak jelima, supama,
salatama od povra ili voa, kaama, pudinzima,
testeninama, kornfeksu, musliju i slino.
TEL. I FAKS SRB: (021) 472 05 12 / DISTRIBUCIJA I PRODAJA U REGIONU: BIH - ICM PHARM: +387 (0) 55 210 290
CG - FARMEGRA: +382 (0) 20 622 410 / MAK - SEPTIMA DOOEL: +389 (0)2 3060175 / www.directshop.rs
Proizvod se preporuuje za regulaciju probave i to kako u sluaju opstipacije (zatvora) tako i
dijareje (tena stolica), za uspostavljanje normalne peristaltike i redovnog pranjenja creva.
DIGESTAKTIV obiluje prirodnim biljnim vlaknima-probioticima, koja u digestivnom
traktu (crevima) bubre i drae nervne zavretke creva ime stimuliu ceo probavni trakt
na aktiviranje i uspostavljanje probave a time i izbacivanje crevnog sadraja. Na taj nain
aktivne materije ovog proizvoda vezuju za sebe toksine nastale u crevima, eliminiu ih i
tako pomau normalizaciju rada drugih unutranjih organa a opte stanje organizma ine
znaajnije boljim. Ovaj proizvod preporuuje se za prevenciju, ali i za tretman osobama
obolelim od tumora debelog creva i prostate.
Proizvod se preporuuje osobama koje boluju od dijabetesa (oba
tipa), povienog nivoa holesterola i triglicerida u krvi, povienog
krvnog pritiska i ateroskleroze, kao i ljudima koji se oporavljaju od
infarkta ili modanog udara. Takoe, vrlo povoljan efekat ispoljava
i u sluaju tromboze i obolelih krvnih sudova, naroito varikoznih
(proirenih) vena. Pomae i dementnim osobama.
PROIZVOD SADRI:
Hranljive nutrijente iz prirodnog osnovnog
sastava sirovina (vitamine, minerale,
dijetna vlakna - prebiotike, antioksidanse,
spororesorbujue eere niskog glikemijskog
i insulinskog indeksa, i dr.)
NAIN UPOTREBE:
24 g jednom dnevno, ujutro,
30 min. pre obroka.
Odgovarajuu koliinu pomeati sa 1-2 dl
vode, soka, aja, mleka ili jogurta i popiti.
Zravstveno ispitao:
GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD / CIN, BEOGRAD
STRUNO MILJENJE:FARMACEUTSKI FAKULTET, INSTITUT ZA BROMATOLOGIJU BEOGRAD
TELEFON ZA INFORMACIJE
I DOSTAVU NA KUNU ADRESU
021 / 472-05-12
46
5/11
Setveni kalendar za maj
Vreme je
za kokotac,
neven i kadificu
Biljke posaene u
maju radovae vas
sve do kasne jeseni
U
maju konano moete da
iznesete iz kue saksije sa
cveem, jer je prola opasnost od
kasnih mrazeva. Meutim, kia
i vetar jo uvek mogu da naude
mladim biljicama pa za svaki
sluaj stavite sloj mala kojim
ete zatititi cvee od nepogoda.
Kada je re o sobnom bilju,
pravo je vreme da oreete juku
i dracenu, kao i da presadite
preostale biljke ukoliko to jo
niste uinili. Pored toga, cvee
koje ste posejali krajem februara
ili marta, ve je dovoljno ojaalo
pa moete da ga presadite u
batu. Takoe, krajem maja treba
orezati ukrasno bunje koje je
zavrilo sezonu cvetanja, kao to
su fortizija i veigela, to je glavni
preduslov da biljka obilno cveta i
naredne godine.
U maju se sade neven, kadifica,
kamenika, jagorevina, cinija,
kosmos, salvija, zevalica...
Jednogodinje biljke
Ove vrste cvea traju samo
jednu sezonu, sade se u maju ili
junu, a mogu da se odre ak do
novembra. Na tritu postoji zaista
veliki izbor bilja za rasaivanje,
a meu najpopularnije jedno-
godinje cvee spadaju kadifica,
zevalica, gazanija, petunija, salvija,
kamenika, jagorevina, cinija, salvija...Redovno uklanjajte precvetale
pupoljke i osueno lie, da bi biljke ne smetano cvetale u toku cele
sezone. Naravno, u sluaju da elite da sakupljate seme, ostavite na
biljci nekoliko glavica dok se potpuno ne osue.
Perene
Perene nas svojom lepotom uve-
seljavaju mnogo due. Naime, ove
biljke u toku zime gube nadzemni
deo, ali se na prolee potpuno
obnavljaju. Moete oplemeniti
svoju batu tako to ete zasaditi
lobeliju, zvonce, zvezdan, razliak,
zimzelen, kandilicu, peruniku, vu-
jak, kokoti, ljubiicu ili plamenac.
Lukovice
Pre svega, ostavite dovoljno pro-
stora za lukovice, kao to su kana,
dalija i begonija, jer se njihov
koren veoma brzo razmnoava.
Budite paljivi sa biljkama koje su
precvetale i ne uklanjajte listove
dok sami ne uvenu jer nastavljaju
da hrane koren i obezbeuju
cvetanje i naredne sezone.
Zainsko bilje
Ukoliko ste ljubitelj sveeg zainskog bilja, pravi je trenutak da u bati
ili saksijama na terasi posejete bosiljak, ruzmarin, alfiju, majinu
duicu, perun, origano, miroiju
ili nanu. Osim to e vaim specija-
litetima dati neodoljiv ukus i miris,
ove biljke su i veoma dekorativne.
Ako ih posadite u maju, veoma
brzo e klijati, jer se i temperatura
tla znatno poveava. Ukoliko je
zemljite kvalitetno, uz redovno
zalivanje, imaete svee zainsko
bilje ak do oktobra.
Kana
Bosiljak
Dalija
Kandilica
Zevalica
5/11
47
48
5/11
Fotografije italaca
Najdrai cvet, najlepa bata
Dragi itaoci, poaljite nam fotografije svojih bata, balkona i biljaka.
Fotografiite se sa omiljenim cveem i podelite svoja iskustva sa nama.
Elena Kiprijanovska iz Skoplja
Dragica Markovi iz Aleksandrova
Dubravka Bandi iz Bugojna
Dobrila Rankovi, e-mailom
Katalin Kopasz, e-mailom
5/11
49
Milica Jovanovi iz Subotice
Silvija Bazik iz Luga
Danica Horvat Akastai iz Subotice
Mali oglasi
Prodajem perene, ukrasne trave,
sezonsko cvee, vodene biljke, iblje
i etinare.
Telefon: 018/264-966
063/13-25-393
Kupujem seme ukrasnog pasulja
(dolichos lablab).
E-mail: sanja_pericic@yahoo.com
Prodajem negovanu, lepu palmu,
visoku 1,5 m. Stara je 20 godina.
Telefon: 066/519-30-37
Prodajem oiljene pelcere i odrasle,
dvogodinje bugenvilije. Zvati Zoricu.
Telefon: 063/19-35-377
Prodajem lukovice lala, cvee za
kamenjar, vie komada amarilisa i tuje.
Zvati Danicu.
Telefon: 024/534-242
Prodajem drvo ivota starosti, sedam
godina, visine tri metra. Pogodno za
ukraavanje poslovnog prostora.
Telefon: 032/812-282
Molim vas da mi, ko je u mogunosti,
poalje seme raznovrsnog cvea, sa
predlozima za formiranje vrta veliine
20x10 m. Unapred zahvalna! Zvati
Merimu.
Telefon: 064/96-040-27
Imam nekoliko vrsta batenskog i
sobnog cvea i rado bih se menjala
za georgine dinovskog cveta i
klematise. Molim zainteresovane
itaoce da mi se jave ili poalju
poruku. Zvati Dragicu.
Telefon: 061/622-21-343
Molim vas da mi poaljete semenke
ukrasnih papriica i tikvica. Unapred
zahvalna Ljubica.
Telefon: 063/470-285
Prodajem vodenu peruniku za jezerca
i fontane, ili menjam za klematise.
Zvati Dragicu.
Telefon: 061/62-21-343
KUPON ZA MALE OGLASE nalazi
se na strani br. 2

Ugovor
UGOVOR
O IZRADI AUTORSKOG DELA I PRENOSU AUTORSKIH PRAVA
zakljuen u Novom Sadu dana __________ 20____ godine izmeu:
COLOR MEDIA SPECIAL d.o.o, Novi Sad, ul. Temerinska br. 102, PIB 106140314 , MB 20541598, koga
zastupa Tanja Narani, direktor (u daljem tekstu Naruilac) i
_______________________________________________ iz _________________________________
ul. _______________________________________ optina ______________________________ pot.
broj. __________________ br. lk. _________________ JMBG ______________________________ br.
telefona_____________________ i _______________________________(u daljem tekstu: Autor)
fiksni i mobilni zanimanje
br. tekueg rauna _____________________________________ u banci: ______________________
zaposlen nezaposlen penzioner samost. preduzetnik
starosna porodina invalidska osniva
z a o k r u i t i
1.
1.1. Zakljuivanjem ovog ugovora Autor se obavezuje da za potrebe Naruioca izradi i dostavi, uz ovaj ugovor, origi-
nalni savet za uzgajanje kunih, balkonskih ili vrtnih biljaka.
Pomenuti rad obuhvata izradu teksta, kao i izradu i dostavljanje fotografija odreene biljne vrste ili glavnih faza u
njenoj nezi i gajenju, ili osnovnih faza u izradi predmeta i opreme namenjenih nezi i gajenju biljaka, kao i fotografiju
Autora.
Za sadraj, originalnost i kvalitet kompletnog autorskog dela, u smislu materijalne i krivine odgovornosti, odgovara
iskljuivo Autor. Izdava je, u ovom smislu, osloboen svake odgovornosti.
1.2. Autor se obavezuje da e autorski rad iz take 1.1. ovog ugovora dostaviti Naruiocu najkasnije do ___________
godine.
2.
2.1. Autor prenosi na Naruioca sva autorska prava u pogledu korienja i objavljivanja autorskog dela koje je pred-
met ovog ugovora - koliinski, vremenski i teritorijalno neogranieno.
Naruilac zadrava pravo da, po sopstvenom izboru, objavi ili ne objavi autorski rad iz take 1.1. u svom asopisu
Cvee u domu.
3.
3.1. Na ime naknade za prenos autorskih prava po ovom ugovoru Naruilac e isplatiti Autoru iznos od 700 dinara
po objavljenom tekstu uz fotografije, u neto iznosu. Naruilac snosi sve poreske i ostale trokove vezane za autorski
honorar, u skladu sa pozitivnim propisima.
Isplatu honorara iz take 3.1. Naruilac e izvriti u tekuem mesecu, za savete i fotografije objavljene u prethodnom
mesecu.
4.
Autor ovlauje Naruioca da izvri lektorisanje, doradu ili preradu teksta u smislu lakeg i boljeg razumevanja. Naru-
ilac se obavezuje da prilikom objavljivanja autorskog rada, u svom izdanju-asopisu, obavezno objavi ime autora.
5.
Ovaj ugovor zakljuuje se na odreeno vreme, a njegovo trajanje se utvruje poev od dana zakljuivanja ovog
ugovora zakljuno sa danom objave priloga u asopisu Cvee u domu, odnosno do ______ 20____ . godine.
COLOR MEDIA SPECIAL AUTOR
Tanja Narani, direktor
Napomena: popuniti samo crvena polja i obavezno se potpisati ispod polja AUTOR.
Obavetavamo itaoce da e honorar biti isplaen iskljuivo na osnovu
popunjenog ugovora, koji uz tekst treba poslati na adresu Temerinska 102,
Novi Sad (sa naznakom: CVEE U DOMU).
50
5/11
N
a
k
io
s
c
im
a
s
v
a
k
o
g

5
. u
m
e
s
e
c
u
!
SLEDEI BROJ: PIITE NAM NA OVE TEME!
HIT SEZONE:
Dragoljub
Dragi itaoci, aljite nam svoja pisma sa savetima i preporukama za uzgajanje i negu cvea,
ureenje balkona ili bate. Ne zaboravite fotografije! Autori svih originalnih saveta koje objavimo
dobie 700 dinara. Naa adresa je: Temerinska 102, 21000 Novi Sad, za Cvee u domu,
ili na e-mail: cveceudomu@color.rs. Ne zaboravite da itko popunite ugovor koji se nalazi na stranici 50.


CVETNA RADIONICA:
Paviljon od cvea i vinove loze
TEMA BROJA:
Ljiljani
PREPORUKA ITALACA:
Pet biljaka koje morate imati u vrtu
+ RADOVI U VRTU: Doekajte leto spremni
+ SAVETI I TRIKOVI: Savreni uslovi za gajenje zamije
N
a
k
io
s
c
im
a
s
v
a
k
o
g

5
. u
m
e
s
e
c
u
!
SLEDEI BROJ: PIITE NAM NA OVE TEME!
CENA
2
0
D
IN
A
R
A
30 minuta dnevno za BATU IZ SNOVA
320 strana, 26 cm 26 cm, tvrd povez
Praktini prirunik za sve one koji vole
i ele da rade u svojoj bati ali imaju
problem nedostatka vremena.
Kako osmisliti i planski urediti batu
tako da njeno odravanje ne zahteva
vie od 30 minuta posla dnevno.
Saveti iskusnih batovana o tome kako da
se u batenskim poslovima utedi i trud i
snaga a da se postignu sjajni rezultati!
cena za gotovinu 3.496 din.
cena na rate 4 909 din.
Prodato
u vie od
2 miliona
primeraka irom
sveta
Delo
strunjaka britanskog
Kraljevskog
drutva za
hortikulturu
BILJKE I CVEE
746 strana, 23 cm x 29 cm, tvrd povez
Katalog biljaka koji sadri vie od 8.000
ilustrovanih vrsta sistematizovanih po
boji, veliini i godinjem dobu olakava
izbor prave biljke za pravo mesto u bati
Saveti strunjaka o gajenju, kao i o
zatiti biljaka od tetoina i bolesti
Prikaz itavog spektra boja koji se u
bati moe imati u svim godinjim
dobima i biljaka pomou kojih se
postie takva raznovrsnost
puna cena 9.900 din.
cena na rate 6 x 1.544 din.
BATA
752 strane, 23 cm x 29 cm, tvrd povez
Sve o ureenju i planiranju bate
od ideje, preko skice i plana do
kompletne realizacije
Detaljna uputstva o gajenju vrtnog i
sobnog bilja od pripreme tla i sadnje
do ubriva, zalivanja, orezivanja i
zatite od bolesti i tetoina
Praktian, pouzdan i obuhvatan vodi
za poetnike, one iskusnije i za prave
profesionalce
puna cena 9.900 din.
cena na rate 6 x 1.544 din.
IVOT S BILJKAMA
286 stana, 22 cm 28 cm, tvrd povez
Prirunik za uzgajanje sobnog bilja
prikazi 400 najlepih sobnih biljaka sa
jezgrovitim opisima njihovog izgleda,
pravilne nege, idealnog mesta za
uzgajanje, naina razmnoavanja i
saveti za reavanje problema.
Kako izbor sobnih biljaka istie
individualni stil ivljenja i stvara
prijatnu atmosferu u domu.
cena na rate 3 999 din.
NAJBOLJI ILUSTROVANI VODII ZA BATOVANE
Poruite odmah ! 011 22 57 022
POKLON
UZ NARUENU KNJIGU
POKLON
POKLON
POKLON
BOICE ZA
AUTOMATSKO
ZALIVANJE
Pakovanje
od tri
boice.
A5.indd 1 19.4.2011 15:03:12

Cvece U Domu 10

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cvece U Domu 10

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na fotografiji

You might also like