Zilke najder-Fleg

Novi veliki
BONTON
Lepo ponaanje i pravilno
ophoenje
Beograd 2009
Naslov originala na nemakom jeziku:
Silke Schneider-Flaig
Der neue groe Knigge
Title of the original German edition:
Silke Schneider-Flaig. Der neue grosse Knigge
2005 by Compact Verlag GmbH, Mnchen
Under licence from
Compact Verlag GmbH,
Zricher Str. 29,
D-81476, Mnchen
Germany
Biblioteka
Znakovi
Novi veliki bonton
Zilke najder-Fleg
Izdava
NK Jasen
Dobraina 30
Beograd
Tel. 011 32 86 339
jasenbook@gmail.com
www.ikjasen.com
Za izdavaa
Vojo Stanii
Prevela sa nemakog jezika
Larisa Stambolija
Korektura i prelom
NK Jasen
Korice
Mirko Tolji
tampa
Kultura, Baki Petrovac
Tira
1000
Sadraj
Predgovor 6
Poglavlje 1 - Osnovi ponaanja 9
Dobar dan, kako ste?
Pravila pozdravljanja 10
Mogu li da se predstavim?
Kako predstaviti sebe i druge 15
Opet tako vru dan
Small talk bez gafova 20
Ne pokazujte golim na ljude
Ispravna gestikulacija je vana 23
Sedi pravo!
Samouvereno dranje u svim situacijama 26
Od unutra ka spolja?
Savremeni maniri za stolom 28
Poglavlje 2 - U privatnom ivotu 55
Nazdravlje!
Ponaanje na zabavama za domaine i goste 56
Smem li da zamolim za ples?
Ples, plesai i dame biraju 60
Odelo ini oveka
Odevanje u posebnim prilikama 63
Gledam te u oi, mala
Pravila za udvaranje i ljubavne sastanke 66
Sportisti su dentlmeni
Ponaanje u sportu 73
Rano se ui
Bonton za malu decu 80
3
S
a
d
r

a
j
4
S
a
d
r

a
j
U hotelu 90
Zavesa se die
Odlazak na koncert i poseta bioskopu,
pozoritu, operi, opereti i mjuziklu 121
Brz oporavak
Maniri u bolnici 99
Primite moje sauee
Ispravno ponaanje kada se desi smrtni sluaj 103
Poglavlje 3 - Na poslu 109
Stie novi saradnik
Bravurozno ovladati umeem razgovora za posao 110
Sluaj 'vamo!
Vet nastup na sastancima i konferencijama 118
Prijatno!
Poslovni ruak je visoka umetnost lepog ponaanja 120
Sada je dosta
Spretno razjasniti nezgodne situacije 123
Uvek tamnoplavo i kopanje na dva reda?
Pravilno izabrati odeu i asesoar 144
Halo, ja sam
Ponaanje u razgovoru telefonom 153
Veoma paljivo
Stilski sigurna pisma i e-mail-ovi 155
Poglavlje 4 - irom sveta 167
SAD 208
Srednja Amerika i Karibi 172
Juna Amerika 175
Evropa 188
Japan 210
Kina 218
Indija 221
5
S
a
d
r

a
j
Jugoistona Azija 222
Bliski Istok 228
Australija i Novi Zeland 231
ene same na putovanjima 232
Na aerodromu i u avionu 236
Veliki test ponaanja 241
Ko je bio Frajher fon Knige? 255
Registar 257
Osnovi
ponaanja
9
Uljudnost je kao vazduh u gumama: ne kota nita, a spreava
udarce. Iskustvo nas ui da je ova poslovica tana svuda, pa i u
Nemakoj, ako je verovati anketi Emnida. Prvo mesto u lepom
ponaanju sa 97,8% zauzima potreba da se drugima u razgovo-
ru ne upada u re. Pri tom je gotovo svejedno da li su anketirani
mukarci ili ene, etrnaestogodinjaci ili ezdesetogodinjaci,
ljudi sa osnovnom kolom ili sa univerzitetskom diplomom, sa
istoka ili sa zapada. Gotovo isti procenat pokazuje spremnost da
se pomogne enama prihvatanjem deijih kolica, da se pomo-
gne starijima u noenju prtljaga ili pak
da im se ponudi sedite skoro 100%
anketiranih oznaava to kao vano ili
veoma vano. Za one koje krasi ta-
nost izjasnilo se 97,2%, a dobre
manire za stolom ceni 95,4%.
85,2% anketiranih cene kada je
odea prilagoena povodu. Zbog
toga su poslovice Kakav na jelu, takav na delu i Odelo ini
oveka kao stvorene za osnove ponaanja.
O
s
n
o
v
i

p
o
n
a

a
n
j
a
1. Poglavlje
10
O
s
n
o
v
i

p
o
n
a

a
n
j
a
Dobar dan, kako ste?
Pravila pozdravljanja
Pozdravljanje je sutina lepog
ponaanja. Meutim, ponekad
pozdravljanje uopte nije tako
jednostavno. Moete misliti da je
zdravo, kako ste? ljubazno, ali
nee svi ovako pozdravljeni sma-
trati da je to uljudno. Neki nabusito
okreu glavu, ignoriui pozdrav,
ili otpozdravljaju pristojnosti radi
jednim hvala, a vi?, ak i kada
nisu ni najmanje zainteresovani
za to kako je neko. Zapravo se i
jednim jednostavnim pozdravom
moe napraviti mnogo greaka. Tu
se ne radi samo o tome kako se
pozdravlja, ve i o tome ko koga
prvi pozdravlja. Pre svega, ne eli
svako da ga svako pozdravi. Ve
ovde postoji odreena hijerarhija.
n n n
Ko koga prvo pozdravlja i
zato?
Ovo pitanje se brzo reava slede-
im praktinim pravilima:
1. Nii po rangu pozdravlja vieg
po rangu
2. Mlai pozdravlja starijeg
3. Mukarac pozdravlja enu
Dodue, ponekad ima situacija
u kojima se ova pravila ne mogu
tako jednostavno primeniti, naro-
ito onda kada se sreu razliite
osobe s razliitim drutvenim sta-
tusom. Tada neije zvanje moe
biti znaajnije od neijih godina,
pola ili obrazovanja. Recimo da
jedan akademik, koji nosi poa-
snu doktorsku titulu, a i narodni
je poslanik, sree premijera. ak i
da premijer nema visoko obrazo-
vanje, uvek e narodni poslanik
prvi pozdraviti premijera. Moe
delovati udno, ali ako, na primer,
prof. dr Ludvig tingel, lan narod-
ne skuptine, tokom Dana partije
sree premijera bez akademskog
11
zvanja, premijer e oekivati da ga
narodni poslanik pozdravi, jer je
po rangu vii.
Nije drugaije ni u hijerarhiji firme.
Ovde e sekretarica pozdraviti
efa odseka, a ef odseka vlasni-
ka firme. I ovde je u drugom planu
to koje je akademsko zvanje vla-
snika firme u poreenju sa efom
odseka. ak i da je u pitanju pro-
fesor, a da je vlasnik firme stolar,
ef odseka e prvi pozdraviti svog
pretpostavljenog. Na kraju krajeva,
on je poslodavac, a ne obrnuto.
esto vlada i velika nesigurnost u
obraanju enama, jer je mnogima
dobro poznata izreka ladies first
(dakle, dame prve). Ona je, dodu-
e, simpatino formulisana, ali
uprkos tome nii po rangu pozdrav-
lja vieg po rangu. Pridravanje
ovih pravila pri pozdravljanju znak
je panje. Na kraju krajeva, tako i
trea osoba moe odmah da shvati
ko je ko u hijerarhiji.
Doktorska titula ispred
plemike titule!
Ima situacija u kojima se sreu
razliite osobe sa razliitim titu-
lama. Pri pozdravljanju vai pravi-
lo da akademsko zvanje stoji na
prvom mestu. Na primer: gospoa
aub, doktorica, sree groficu fon
Hoenvinter. U ovom sluaju grofi-
ca prva pozdravlja doktoricu, jer
akademsko zvanje zauzima vii
rang nego plemika titula. (Ovo
se objanjava time to je plemi-
ka titula nasleena sa imenom,
dok se akademsko zvanje mora
zasluiti studiranjem i promovisa-
njem). U pomenutom primeru bi
grofica pozdravila doktoricu rei-
ma: Dobar dan, doktorice aub,
a ona bi odgovorila sa Dobar dan,
grofice Hoenvinter.
U gore navedenom primeru grofica
bi mogla da pozdravi doktoricu i
bez naznaavanja prezimena, zbog
njenog medicinskog zanimanja,
samo sa doktorice.
O
s
n
o
v
i

p
o
n
a

a
n
j
a
LEKARI I DOKTORSKA TITULA
Poto je u svakodnevnom govoru zanimanje
lekara izjednaeno sa titulom doktora, nije
pogreno da lekara oslovimo sa doktore.
Prezime ne mora obavezno da se navede.
Ovo je uobiajeno na mnogim mestima (ne
samo u seoskim sredinama).
37
O
s
n
o
v
i

p
o
n
a

a
n
j
a
etiri sata nakon poliranja, moe-
mo da budemo sigurni da je ie-
zao sav statiki elektricitet, koji
takoe moe da utie na penua-
nje. U najgorem sluaju penuanje
e se sasvim suzbiti.
Mala nauka o penuavom
vinu
Razlikujemo polusuvi, suvi ili penu-
ac prirodne arome. Ovo ima veze
sa time to se u penucu nakon
procesa alkoholnog vrenja eer
vie ne nalazi. Naime, kvas ga je
rastvorio. Pogreno je kada se kod
penuca govori o ostacima ee-
ra. Sa druge strane, svaka flaa
penuca sadri eer koji je dodat
u odreenoj koliini. Kod preko
50 grama eera po litru govorimo
o blagom penucu. Oznaka da je
penuac polusuv ukazuje na 33 do
50 grama eera. Ekstra suvi penu-
ac ima 12 do 20 grama. Pored toga
se on ponekada preseca lekovitim
travama, to se radi kada je dodato
celzijusa. Meutim, flaa penuca
ili ampanjca nikada ne treba da
stoji u friideru due od jednog
dana. Kao to je esto sluaj, i
ovo ima svoje osnove u zakonima
fizike. Zbog hladnoe moe da se
smrzne plutani zapua na flai.
Stoga on poinje da se smeurava,
jer mu se izvlai vlanost.
Ovo nije sluaj kod plastinih
zapuaa, ali njih svakako neete
videti na flai ampanjca ili kvali-
tetnog penuavog vina.
Pravilno postupanje sa
aama
ae inae treba uvek da budu
potpuno bez ostataka sredstava za
pranje. Rubovi aa treba da budu
obrisani istom i suvom krpom, jer
i najmanji trag prljavtine preti da
upropasti penu. Kada se peru krpe
za brisanje aa, ne treba da se
koristi omekiva. Opasno je da se
ae poliraju neposredno pre ser-
viranja. Tek kada odstoje najmanje
NAZDRAVLJANJE I
ZDRAVICE
Zdravica je u mnogim zemljama omiljen
obiaj. U naelu je uobiajeno da domain
prvi podigne au i nazdravi gostima. Da li
e odrati kratak govor ili e jednostavno
rei iveli!, preputeno je na volju doma-
inu. ae za penuac ili vino pri kucanju
se dre za noicu, tako da se dobije lep i
zaokruen zvuk. To se radi zbog toga da
ohlaeno vino ili penuac dre temperatu-
ru i da se ne greju toplotom dlanova.
38
O
s
n
o
v
i

p
o
n
a

a
n
j
a
se neomiljeno jelo diskretno zao-
bie. Ono moe jednostavno da
se ostavi na tanjiru i da se poje-
de samo ono to vam se dopada.
Moete i da odvojite ono to ne
volite, kao kolutove luka, jaja,
krompir salatu ili paradajz salatu
itd., na tanjir za salatu. Za posma-
traa sa strane to onda deluje tako
kao da je nekome porcija prosto
bila prevelika.
Poslednji zalogaj je
ukinut
Ako ne elite odreeni prilog, na
primer pomfrit, onda ga diskretno
odbijte. Ovo je jednostavno kada
kelneri rasporede ovale sa prilozi-
ma po stolu, a gosti se sami slue.
Onda ete sipati sebi samo priloge
koje elite. Ako vas posluuje oso-
blje, onda ete neeljene priloge
jednostavno odbiti. Svojevremeno
je i u Nemakoj bilo uobiajeno da
se na tanjiru ostavi malo hrane,
poslednji zalogaj. Ovaj obiaj se
nije odrao. Kome se jelo dopada,
sme naravno sve da pojede. Onaj
kome je previe ili kome se ne
dopada, jednostavno e ostaviti
neto hrane na svom tanjiru.
manje od 15 grama eera. Oznaka
da je u flai sorta sa lekovitim tra-
vama, ili brut nature, ukazuje na
to da je udeo eera maksimalno tri
grama po litru.
n n n
Jelo: Ponekad smete da
kaete ne!
Pre svega da napomenemo upr-
kos ranijim pravilima lepog pona-
anja ne treba sve da se pojede
samo radi iste pristojnosti. Neki
ljudi ve iz religioznih razloga ne
smeju da jedu sve, na primer svinj-
sko meso ili meso koje je pripre-
mano sa mlekom (kao to je sluaj
sa odrescima u pavlaci). Vegetari-
janci iz ubeenja ne ele da jedu
meso. Drugi bi, opet, rado jeli
neto, ali ne smeju iz zdravstvenih
razloga. I na kraju najjednostav-
niji od svih razloga zato neko ne
eli da jede odreeno jelo je da
mu se ono prosto ne dopada.
Na privatnim rukovima i veera-
ma domain ima razumevanja za
to. U poslovnim prilikama, u koji-
ma je domain ve poruio za sve,
postoje razne mogunosti kako da
!
SAVET!
Ako vam se jelo servira, bez premiljanja moete da ostavite ostatak na
tanjiru. Ako se, pak, sluite sami, trebalo bi da pojedete sve. Ostavljate
lo utisak ako natrpate neumereno mnogo jela na tanjir, a onda to ne
pojedete.