Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

PLEMENIT ŽIVOT I ŽIVOTNA SRE

Mnogi traže sre

u tamo gde se ona ne nalazi

Duboko u

oveka, usa

ena je

ežnja za sre

om. Ona je suštinska potreba svakogljudskog bi

a i sasvim je normalno da nastojimo da je zadovoljimo. Ali, razli

iti su putevi kojim pokušavamo da do

emo do ovog cilja. Nije lako izvesti jedan opštizaklju

ak, ali je

injenica da ljudi obi

no nastoje da sre

u izgrade na onome za šta suzaklju

ili da im pri

injava zadovoljstvo.Poimanje sre

e je subjektivno, ali je nama postalo uobi

ajeno da se, dok jegradimo, usmerimo prema sebi samima, da sebi priuštimo ono što želimo i pokušamo daizgradimo dovoljno visok standard života. Oni koji nemaju mogu

nost da sami sebiobezbede kvalitetnu egzistenciju smatraju da bi postali sre

ni ako bi mogli da si omogu

eono što mi zovemo “normalan život.” Svakako da ovi, a i mnogi drugi faktori (npr.socijalni, psihološki) uti

u na to kako se ose

amo. Ipak, mnogi ljudi koji na materijalnom planu imaju sve što žele,

esto nisu sre

ni. Zanimljivo je da to

esto nisu ni oni koji imajusre

ene porodi

ne odnose, stabilan emotivni život i još mnogo toga drugog za šta seobi

no smatra da predstavlja temelj za kvalitetnu egzistenciju.Ali postoji jedan izvor prave životne radosti koji je svakome dostupan, a koji se

esto zanemaruje. Naime, mi možemo postati sre

ni ljudi,

ine

i druge ljude oko nassre

nima, ukazuju

i im iskrenu ljubav, susre

i ih sa osmehom na licu... Verujem da jesvako iskusio istinitost ovih re

i u ve

oj ili manjoj meri. Nemogu

e je ne osetitizadovoljstvo ako ste u

inili nešto plemenito za neko drugo ljudsko bi

e. Neguju

i takav pozitivan stav prema životu i drugima, mi sami sebe

inimo zadovoljnim i ispunjenim.S druge strane, suprotna ose

anja i postupci, kao što su mržnja, sebi

nost, zavist iosvetoljubivost,

oveka neminovno

ine nezadovoljnim i nesre

nim. Još nisam sreonijednog

ovjeka koji mrzi, a da istovremeno sebe smatra iskreno sre

nim

ovekom. Svata negativna ose

anja se neminovno negativno odražavaju na našu psihu, a i na fizi

kozdravlje. Smatra se da više od dve tre

ine svih bolesti nastaju kao posledica onoga što sedešava u psihi jedne li

nosti - tzv. psiho-somatske bolesti. Profesor Elmar Gotest, psiholog, ispitivao je uticaj psihi

kog stanja na žlezde sa unutrašnjim lu

enjem iustanovio da se negativna ose

anja koja gajimo vrlo negativno odražavaju na nas same.On tvrdi da za jedan sat mržnje

ovekov organizam proizvede toliko otrova da bi semoglo otrovati osamdeset ljudi. On tu vrstu otrova svrstava me

u najja

e poznate otrove.Taj otrov je namenjen onima koje mrzimo i na koje se ljutimo, ali ostaje u nama i trujenas. Poznato je da su mnogi dobili gastritis ili

ir zbog ovakvih negativnih ose

anja.Pre ovih nau

nih saznanja, Sveto Pismo je progovorilo o ovoj temi: “Život je telusrce zdravo, a zavist je trulež kostima” (Pri

e Solomunove 14,30). “Doista bezumnogaubija gnev, i ludoga usmr

uje srdnja” (O Jovu 5,2).Ali, vratimo se onom pozitivnom. Topla re

, prijateljski osmeh, mala delaljubaznosti i uljudnosti

e sasvim sigurno ulepšati vaš život, a i život onih koji vasokružuju. Ljudi oko vas

e vas voleti i rado boraviti u vašem društvu. Životna vedrina,toplina koja se ose

a u našim postupcima

e neminovno život u

initi sre

nijim. Postojeosobe kojima se

ini da je ovakav na

in postupanja za slabi

e i zato nastupajuautoritativno, smatraju

i da

e im to obezbediti ugled i poštovanje. Ali,

injenica je da sumnogi veliki ljudi to postali i ostali upravo zahvaljuju

i tome što su

oveka stavljaliispred stvari, plemenitost ispred autoritativnosti, ljubav ispred mržnje, praštanje ispredosvete. Ako su drugi u podre

enom položaju u odnosu na nas, možda

emo osigurati

njihovu poslušnost, ali iskreno prijateljstvo se može dobiti samo na jedan drugi na

in.Ljubav ra

a ljubav, poverenje ra

a poverenje, a mržnja i bezose

ajno postupanje premadrugima

e kod ve

ine ljudi stvoriti sli

nu reakciju. Ali, zar nije lepše živeti u dobrimodnosima sa svima, ukazuju

i i pružaju

i ljubav?Stefan Grelet bi svetu verovatno ostao nepoznat da nije napisao slede

ih nekolikoredaka, koji su kasnije poslužili kao inspiracija mnogim ljudima: “Ovim svetom

u pro

isamo jednom. Bilo koje dobro koje mogu da u

inim ili bilo koju ljubaznost koju mogu dau

inim bilo kojem ljudskom bi

u, želim da u

inim sada, ne odlažu

i to. Jer, ovim putemnikada ne

u pro

i ponovo.”Zaista, ništa iz naše prošlosti mi ne možemo promeniti.

esto prekasno poželimoda nadoknadimo propušteno delo dobro

instva ili ispravimo neko negativno delo. Neobi

no je koliko žalimo za osobom koju izgubimo, dok kada je pored nas, ne cenimonjeno prisustvo i spremni smo da je ponekad i bezrazložno povredimo. Do

e trenutak kada bi mnogi možda promenili i sam stil života koji su vodili, upleli bi u njegove nitiviše poštenja, ljubavi i pozitivne kreativnosti. Ali ljudi koji se trude da žive po na

elukoje je istakao Grelet, zaista nemaju zbog

ega da žale u životu. Pa i onda kada nedobijemo priznanje od ljudi kojima smo u

inili dobro, unutrašnje zadovoljstvo i mir sunajve

a nagrada.Iskustvo Norme

, koje je opisano u knjizi “Emocije koje le

e” od Rike Zarai jedobra ilustracija za ovo što smo do sada rekli. Ona je bila udata za bogatog advokata,živela je sjajnim, ali površnim životom u raskošnoj palati sa prostranim belim terasama.Brižljiv baštovan je njegovao njene ruže, a voza

u uniformi vozio ju je u kupovine. Ipak,ljubav je nedostajala u ovoj raskošnoj slici. Ali, zahva

ena vihorom svojih društvenihobaveza, ona se nije brinula zbog toga. Okružena luksuzom sa svake strane ona je ipak morala samoj sebi da prizna da joj to sve nije donelo pravu životnu sre

u. Kao i sve njene prijateljice, živela je opsednuta mišlju o gojaznosti, o starenju ili o gubljenju povlaš

enog položaja. “Onog dana kad sam doznala da Vilijem boluje od raka na guštera

i uodmaklom stadijumu, bila sam kivna na njega; nisam htela da napustim svoj lagodniživot i postanem bolni

arka, i ve

je namera da ga napustim sazrevala u mojoj svesti...”Ali, pre nego što je ona išta uradila, njen muž je zatražio da se ona odvoji od njega bolesnog. “Uzeo je moje ruke u svoje i rekao mi jednostavno: ‘Norma, ja te volim, ali ja

u te ubrzo napustiti. Želim da na

eš

oveka koji može da ti pruži život kakavzaslužuješ.’”. Norma je ovako opisala daljni sled doga

aja: "U toku nekoliko sekundi sva mojasamouverenost iš

eznu! Taj omršali bolesnik, potpuno o

elavio, izrastao je odjednom preda mnom kao li

nost s divnom snagom. Bila sam dirnuta. Kad sam ja Vilijemu bilanajpotrebnija, on je bio spreman da se žrtvuje misle

i na moju sre

u.” Dalje opisuju

iono što se u njoj dešavalo, snažna ose

anja koja su ovim

inom bila potaknuta, ona piše:“Primetila sam da postoji ‘drugo ja,’ srda

nije, plemenitije, koje ne traži ništa drugo osimda živi, da se izrazi... Od tog

asa Vilijem je postao moj najvažniji zadatak u životu.Izgubio se onaj vešta

ki život, lišen pravih ose

anja i iskrenih prijateljstava... Zbog pla

anja troškova le

enja, prodala sam našu ku

u, auto, nakit. Zanimljivo, odvajaju

i seod svih ovih dobara, otkrila sam da malo zna

e za moju sre

u. Zamenili su ih mali stan i polovni auto. Da bih se izdržavala, radila sam u trgovini za školski nameštaj, i svako sam popodne odlazila u bolnicu.

Želim da kažem: nikad nisam živela tako punim životom

.Svakog je dana moja ljubav prema Vilijemu kr

ila kamenje koje je zatvaralo izvor koji jeizvirao u meni. Možda ranije nisam nikada ni upoznala tugu i bol, ali sigurno nisam znalašta je puno srce i sre

a. Sada pak, kad sam ‘otvorila vrata uzbu

enjima,’ mogla sam da budem duboko tužna, da iskažem bes protiv sudbine koja nas je pogodila... ali sam osetila

i iskustvo prave ljubavi, mogla sam da osetim istinske trenutke nežnosti koje smo Vilijemi ja krali od bolesti”. Norma je ovako završila svoju pri

u: njen muž je umro od raka. Posle nekolikomeseci potpune nemo

i, polako se vratila u život. Ma koliko da je bila tužna, njen život jeopet dobio smisao. Uprkos nestanku voljenog bi

a, Norma je u sebi sa

uvala ono što jestekla kroz taj poslednji period. Ona je u sebi izgradila ljubav, koja

e joj, ona je u to bilasigurna, ubudu

e dati snagu da se otvori prema drugima i prema životu. Norma

je osnovala udruženje za pomo

ženama koje su posle smrti muževaostale bez prihoda. Ovo udruženje danas ima oko 8000

lanova koji upravljajuobdaništima za decu, predlažu bankovne kredite i nude posao. Koliko bi se druga

ijezavršila ova životna pri

a da Norma nije odlu

ila da u svom životu izabere put ljubavi.Bez obzira na bogatstvo koje neko poseduje, društveni položaj, inteligenciju ili nekidrugi faktor kojim se meri

ovekov životni uspeh, ostaje

injenica da onaj koji mrzi ilizavidi, u sebi gaji ose

anja netrpeljivosti, onaj ko je pun sebe i sa potcenjivanjem posmatra druge prvenstveno negativno uti

e na sopstveni život i onemogu

uje sebe dadoživi sre

u koja bi mu ina

e bila dostupna. Ali ne samo zlo, ve

i odsustvo stvarnogdobra može biti uzrok praznine u životu. Zato su ponekad i životne krize dobre jer namukazuju na suštinu života, na prave, ali i izmišljene vrednosti, kao što se to vidi i iz Norminog iskustva.Ustajala bara koja samo prima vodu, a nikada ju ne daje, na svojoj površini skupljažabokre

inu. Sa druge strane, kako je divan pogled na dolinu jedne

iste teku

e reke kojanatapa zemlju i sve oko sebe

ini jedrim i zelenim, na

ijim obalama svako može da prona

e osveženje i utaži že

.Sli

no je i sa ljudima. Postoje oni koji žele da u životu svoje vreme, svoje prirodneobdarenosti kao i sve ono što poseduju iskoriste samo za sebe. Ako smatraju da oni odne

ega ne

e imati direktne koristi, trude se da to izbegnu. Ali, tu su i ljudi koji su nau

ilida svoju radost prona

u u plemenitom životu, u

injenju drugih ljudi sre

nima. Oni suspremni da se i žrtvuju za dobrobit drugih, a škola života nas u

i da takvi ljudi nisu osobekoje treba sažaljevati jer ih svi iskorištavaju, ve

naprotiv, to su oni koji znaju šta žele uživotu i

ije je vreme ispunjeno.Prava dobrota

esto nije lako ostvariva

oveku koji se nalazi pod pritiskomokolnosti koje

esto kao da pozivaju na druga

iji na

in delovanja. Prosto nam je postalonormalno da burno reagujemo na nepravdu, da na prvom mestu zaštitimo sebe i svojeinterese. Upravo zato je potrebno znati da mi nismo produkt slu

aja, nastali u “borbi za preživljavanje,” ve

da smo svi deca nebeskog Oca, da su nam drugi ljudi bra

a i da ihtrebamo voleti uprkos njihovim manama i pogreškama. Upravo na taj na

emo im pomo

i da postanu bolji ljudi. Kada osetimo da nam nedostaje snaga za takvo postupanje,setimo se da je izvor svakog dobra Bog; kroz molitvu mi možemo da zatražimo njegovu pomo

.Zanimljivo je da su odnosi u porodici upravo takvi da

oveka usmeravaju kadobrim karakternim crtama. Majku ne treba u

iti da voli svoje dete, to je za njunormalno. Tako

e je prirodno da muž iskreno voli svoju ženu i nastoji da je u

inisre

nom. Zaista, ljubav je najprirodnija osobina u domu. A osobe koje nau

e da uživaju uslatkom miru i veselju koje pruža jedan ovakav dom, obi

no se sli

no ponašaju i premadrugima sa kojima dolaze u dodir.Da li je mogu

e da je Bog upravo želeo da se ljudi, još od svog najranijegdetinjstva pou

avaju dobroti kroz lekcije radosti u lepim i prijatnim odnosima doma? Zar je zaista normalno da svi volimo malu decu i da im

inimo samo dobro, a da istovremenosmatramo da je u redu druga

ije se ponašati prema onima koji su odrasli, samo zato što

of 00

Plemenit Zivot i Sreca

Moje razmišljanje na temu plemenitosti i njene veze sa životnom srećom.

Download or Print

1,537 Reads

Info and Rating

Category:	Books - Non-fiction > Religion & Spirituality
Rating:	(2 Ratings)
Upload Date:	11/15/2009
Copyright:	Attribution Non-commercial
Tags:	bog Zivot ljubav Isus sreča plemenitost dobrota životna sreća bog Zivot ljubav Isus sreča plemenitost dobrota životna sreća (fewer)