Religija i mitologija Starih Slovena

(Odrednice preuzete iz Leksikona religija i mitova drevne Evrope, sastavili

Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi i ragoslav Srejovi,
Savremena administracija, !eograd, "##$%
Sadr&aj
Slovenska religija
Baba Jaga
Banik
Belobog
Dabog
Domovoj
Hors
Jarila (Jarilo)
Jarovit, (Gerovit, Gerovitus)
Kikimora
Kupala
Leij, Lesovik, Lesovoj, Leak, Lesnik
arena, arana, orena, arana, arena
oko
ora, ara, aru!a
"av, navi
#erun
#olu$ni%a
#orenu%ije (#orenutius)
#orevit (#orevit)
#rori%anje
&ujevit (&ugievit!us)
&usalke
Simargl
Stribog
Svarog, Svaroi'
Svetovi$
(riglav ((riglaus, (rigela)us, (riglous, (r*gla))
(rojan
+ampir
+eles
+ile
+o,anoj
Slovenska religija
#o$ra-umeva religijska s!vatanja, kultove i rituale najmnogolju$nijeg
ogranka in$oevropske popula%ije koja je ve' u prvoj polovini . milenijuma
pre n/ e/ naseljavala teritoriju i-me,u Dona i Karpata/ 0 posle$njim stole'ima
pre n/ e/ Sloveni su se uklju1ili u migra%ije po$staknute kretanjima ra-ni!
a-ijski! plemena i br-o -aposeli prostrane teritorije isto1ne, sre$nje i
jugoisto1ne 2vrope/ .-me,u 3/ i 45/ veka $i6eren%iraju se u je-i1kim i
kulturnom smislu i ra-vrstavaju u tri velike grupe plemena, i- koji! su se
ra-vili $ananji .sto1ni Sloveni (&usi, 0krajin%i, Belorusi), 7apa$ni Sloveni
(#olja%i, 8esi, Slova%i, Lui1ki Srbi, Balti1ki Sloveni) i Juni Sloveni (Srbi,
Hrvati, Sloven%i, ake$on%i, Bugari)/
.-vori -a slovensku religiju su veoma osku$ni i 6ragmentarni/ #linije Stariji i
(a%it prvi pominju Slovene po$ imenom +ene$i, i to kao suse$e Germana, ali
oni ne govore i o nji!ovoj religiji/ #o$atke o religiji Slovena najpre $aje
#rokopije, vi-antijski istori1ar i- 3/ veka, koji saoptava $a su slovenska
plemena 9nta i Sklavena :verovala $a je je$an o$ bogova, tvora% munje,
je$ini gospo$ar sveta, kome su rtvovali gove$a i ostale ivotinje $a
oboavaju i reke i $ruga neka nia boanstva i svima njima prinose rtve i po
njima vra1aju:/ Kasniji pisani i-vori o$nose se uglavnom na verovanja
Balti1ki! Slovena i &usa, $ok se o religiji ostali! Slovena ; 8e!a, #oljaka i
Juni! Slovena ; moe su$iti je$ino na osnovu lingvisti1ki! ostataka i
6olklorne gra,e/
&eligija Balti1ki! Slovena rekonstruie se na osnovu istorijski! spisa i
!ronika 44/ i 4</ veka, i to !ronika (itmara o$ erseburga (oko 454<;454=/
g/), u Gesta Hammburgensis Ecclesiae 9$ama i- Bremena (oko 45>?;45>3/
g/) i Chronika Slavarum, spisa koji je i-me,u 443>/ i 44=3/ go$ine napisao
nema1ki istori1ar Helm!ol$/ Jo su pou-$aniji po$a%i o religiji 7apa$ni!
Slovena koji se nala-e u biogra6ijama bamberkog biskupa @tona, a koje su u
4</ veku napisali ona%!us #ri6ligensis, 2bbo i Herbor$/ 0 njima su
po$robno opisani po!o$i bamberkog biskupa protiv Slovena na Baltiku, a
posebno nji!ovi !ramovi/ #ou-$ani su i po$a%i sa$rani i u nor$ijskoj
Knytlingsaga, koja je pisana i-me,u AB5/ i 44A5/ go$ine, kao i u $elu SaCa
Grammati%usa, u kome su opisani po!o$i $anskog kralja +al$emara protiv
Slovena/
7a religiju .sto1ni! Slovena naj-na1ajniji i najstariji i-vor jeste tako-vana
Nestorova hronika, nastala u prvoj polovini 4</ veka, u kojoj se navo$e imena
bogova potovani! u Kijevu/ anje su pou-$ani po$a%i sa$rani u spevu
Slovo o polku Igorovu (kraj 4</ veka), kao i u !omelijama i polemi1kim
spisima nastalim i-me,u 44/ i 4>/ veka/ #o$a%i arapski! putopisa%a ne samo
$a su o$ve' 6antasti1ni ve' je nei-vesno $a li se o$nose na Slovene ili
"ormane/ .sto vre$i i -a poljske istori1are i putopis%e i- 43 ; 4>/ veka, 1ije su
konstruk%ije o slovenskom panteonu be- ikakve stvarne osnove/
7a rekonstruk%iju slovenske religije ar!eoloka gra,a se moe koristiti samo
u ograni1enoj meri/ Kako jo nije pou-$ano utvr,eno poreklo Slovena,
o$nosno vreme nji!ovog 6ormiranja, to se ar!eoloka gra,a ne moe smatrati
pou-$anim $okumentom sve $o vremena ka$ Slovene sagle$avamo u
istorijskim uslovima, tj/ $o 3/ veka/ "aj$rago%eniji su po$a%i $o koji! se
$olo ar!eolokim istraivanjima svetilita Balti1ki! Slovena, a u kojima su
na,eni i kipovi poje$ini! boanstava/
0 svim oblastima naseljenim Slovenima 6olklorna gra,a je i-u-etno bogata/
.ako je !ristijani-a%ija Slovena obavljena i-me,u sre$ine A/ i kraja 45/ veka
(osim #olapski! Slovena, koji su !ri'anstvo primili tek u 4</ veku), pitanje
je $a li su njome bili -a!va'eni svi $rutveni slojevi, jer po$a%i i- kasnijeg
vremena poka-uju $a je svetenstvo moralo $a uloi mnogo napora kako bi
iskorenilo paganska verovanja, posebno na selu/ (a paganska verovanja $ue
su se o$rala u isto1nim nego u -apa$nim slovenskim oblastima, g$e je
$elovanje katoli1ke %rkve bilo veoma uspeno/ 7bog toga su u 6olklornoj
gra,i i naro$nim umotvorinama Juni! i .sto1ni! Slovena sa$rani mnogi
elementi stare slovenske religije/ 0 ruskim bilinama, a i u srpskim naro$nim
pesmama i $ugim usmenim naro$nim umotvorinama, sa1uvane su uspomene
na stare slovenske bogove i !eroje, a verovatno i neto o$ prvobitne
slovenske mitologije/ 2lementi stare religije o$rali su se i u likovima i
kultovima poje$ini! !ri'anski! sveta%a, na primer, sv/ Dor,a, sv/ "ikole, sv/
.lije, a ko$ Srba ; i sv/ Save/
@ religiji Slovena pre nji!ovog ra-$vajanja na .sto1ne, 7apa$ne i June
Slovene ne moe se nita o$re,eno re'i/ #ostavlja se pitanje $a li je ika$a i
postojala religija -aje$ni1ka svim Slovenima, jer (itmar i- erseburga u 44/
veku saoptava $a svako slovensko pleme ima svoje !ramove, o$nosno
posebna boanstva/ #anteon .sto1ni! Slovena moe se rekonstruisati na
osnovu po$ataka koji su sa$rani u ugovorima i-me,u +i-antije i &usije i-
A?B/ i A>4/ go$ine, o$nosno u tako-vanoj Prvobitnoj hronici, kompiliranoj
oko 4444/ go$ine/ "ajpre se pominju bogovi #erun i +olos/ Kne- +la$imir je
A=5/ go$ine obeleio po1etak svoje vla$avine u Kijevu na taj na1in to je na
je$nom breuljku postavio $rveni i$ol #eruna sa srebrnom glavom, a u- njega
i i$ole Horsa, Daboga, Striboga, Simargla i oko, $a bi ispre$ nji! sa
svojim naro$om prinosio rtve/ .stovremeno je i +la$imirov ujak u
"ovgoro$u postavio #erunov i$ol/ .- nave$eni! po$ataka je i-vesno $a je
vr!ovni bog ruskog panteona bio #erun/ @stala boanstva, posebno Hors i
Simargl, verovatno ne pripa$aju slovenskom panteonu/ Je$ino je autenti1na
boginja oko, jer se pominje i u kasnijim !omelijama/
#erun je potovan ne samo kao bog gromovnik ve' i kao veliki -atitnik
ruski! vla$ara/ &uski kneevi normanskog porekla poistove'ivali su ga sa
(orom, a posle pri!vatanja !ri'anstva njegove osobine prele su na sv/ .liju/
+olos je verovatno boanstvo i-obilja i sta$a, koji je posle pri!vatanja
!ri'anstva preobraen u ,avola/ S $ruge strane, neke njegove o$like
prenesene su na sv/ +la!a i sv/ "ikolu/ Kult #eruna i +olosa bio je
rasprostranjen i ko$ Juni! Slovena, na ta uka-uju na-ivi poje$ini! mesta/
Dabog je -agonetno boanstvo koje je u je$noj alalinoj glosi pove-ano sa
Sun%em, a koje se na osnovu imena moe objasniti kao bog koji $aruje,
o$nosno bog i-obilja i plo$nosti/ "jemu je vrlo bli-ak Svarog, koji se ne
pominje me,u bogovima kojima je +la$imir postavio i$ole, ali koga su
svakako isto1ni Sloveni potovali -aje$no sa njegovim sinom Svaroi'em, i
to kao boga svetlosti, o$nosno nebeske i -emaljske vatre/
0 pisanim i-vorima nije pomenuto nije$no svetilite ko$ .sto1ni! Slovena/
9r!eolokim istraivanjima otkriveni su, me,utim, na lokalitetu #erin u
bli-ini "ovgoro$a, osta%i $rvene konstruk%ije sa osnovom u obliku
oktogonalne ro-ete, koja je protuma1ena kao #erunov !ram/ 0 sre$itu
konstruk%ije na,eno je ugljenisano $rvo, koje uka-uje $a se tu nala-io i$ol i
mesto na kome je gorela vatra, $ok je je$an ravan kamen u bli-ini
protuma1en kao rtvenik/ 0 staroj La$ogi otkriven je 6ragmentovan $rveni
i$ol bra$atog boanstva i- A/ ili 45/ veka, sa koni1nim lemom na glavi/
.sto1noslovenski panteon nije -asnovan ni na !ijerar!ijskim niti na
ro$binskim o$nosima/ .$oli naj-na1ajniji! boanstava postavljeni su na
vr!ovima breuljaka, po$ ve$rim nebom/ "ei-vesno je kako su i-gle$ala
mesta rtvovanja, kao i mesta rtvi/ Svetenstvo nije pomenuto ni u je$nom
istorijskom i-voru, a nema ni po$ataka o prori%anju i vra1anju/
&eligija 7apa$ni! Slovena po-nata je samo 6ragmentarno jer se raspolae
uglavnom po$a%ima koji se o$nose na svetilita i boanstva Balti1ki!
Slovena/ .-vesno je samo $a nije postojao panteon -aje$ni1ki svim 7apa$nim
Slovenima, jer se u istorijskim i-vorima uvek isti1u boanstva poje$ini!
oblasti -a koja se ve-uju lokalni kultovi/ +r!ovni bog balti1ki! Slovena bio je
verovatno Svantovi$, opisan kao bog bogova, kao boanstvo koje obe-be,uje
pobe$e u ratu/ Kao najvii bogovi o-na1avaju se i (riglav i Svaroi'/ Sva ta
boanstva pove-ana su sa ratnim 6unk%ijama i sa magijom, a ratni1ki karakter
imala su i ostala boanstva Balti1ki! Slovena, kao to su &ujevit ili Jarovit,
koji je i-je$na1avan sa arsom/ Karakteristi1na je ve-a pomenuti!
boanstava sa poje$inim vrstama oruja (tit, koplje) i sa konjima, kao i
nji!ova polike6alija/ (ako Svantovi$ ima 1etiri glave, raspore,ene prema
glavnim prav%ima sveta, (riglav je troglav, a &ujevit je pre$stavljan sa se$am
glava/ #olike6alija karakterie i #orevita i #orenuta/ (om polike6alijom
verovatno su i-raene mnoge 6unk%ije boanstava/ @stala boanstva po-nata
su uglavnom samo po imenu/ 7a #rovena se moe pretpostaviti $a je bio
pove-an sa !rastovima jer je njemu bio posve'en sveti gaj i-me,u
@l$enburga i Libeka/ 7a #o$aga, kome je bio posve'en !ram sa i$olom u
#luni, pretpostavlja se $a je bio pove-an sa go$injim $obima i vatrom/ Bog
#ripegala, kome je posebno go$ila !ri'anska krv, verovatno je bio iti6ali1no
boanstvo, nalik na #rijapa/ @ Eivi, verovatno glavnom enskom boanstvu,
nita se o$re,eno ne -na/ Sloveni koji su iveli i-me,u Labe i @$re potovali
su je$nu be-imenu boginju, 1iju su sliku nosili na svojoj -astavi/ #olapski
Sloveni su na svojim go-bama na-$ravljali $obrom bogu i -lom bogu,
i-javljuju'i $a svaka sre'a $ola-i o$ $obrog boga, a nesre'a o$ -log/ (og -log
boga, koji je na-ivan Frnobog, !ri'anski misionari su poistovetili sa
,avolom, iako je on verovatno bio bog po$-emlja/
0 .storiji #oljske Jana Dlugoa (oko 4?35/ g/) nabrojana su imena boanstva
starog poljskog panteona, a u- nji! i o$govaraju'a boanstva i- rimske
mitologijeG Hes-a ; Jupiter, L*a$a ; ars, D-*$-ilel*a ; +enera, "*a ;
#luton, D-e)ana ; Dijana, ar-*aba ; Ferera, #ogo$a ; +reme, 7*)ie ;
Eivot/ #oljski pis%i i- 43/ veka $o$ali su tom spisku jo nekoliko imena, na
primer Lel, #olel, #og)i-$, #o!vist/ (aj poljski panteon je, me,utim,
veta1ka tvorevina, koju u %elini treba o$ba%iti/
Ko$ 1eki! autora i- 43/ veka tako,e su pomenuta imena neki!
pre!ri'anski! boanstava, na primer 7elu, Klimba, Krosina, Krasatina,
orena, La$a i $r/, ali su i ona proi-voljne tvorevine/
Hramovi Balti1ki! Slovena opirno su opisani u istorijskim i-vorima, a
$okumentovani su i ar!eolokim iskopavanjima/ Hram vr!ovnog boga
Svantovi$a u 9rkoni na ostrvu &igen, ra-ruen 443=/ go$ine opisao je Saks
Gramatik, a ar!eoloki je istraivan u $va ma!a, 4A<4/ i 4A3A;>5/ go$ine/ (aj
!ram je mo$a po$ignut jo krajem A/ veka/ @pisana je njegova sjajno
ukraena $rvena ogra$a i Svantovi$ov i$ol u natpriro$noj veli1ini u
unutranjosti !rama/ "a &igenu su se u Gar%u (Karent!ia) nala-ila jo tri
!rama, o$ koji! je onaj u sre$itu bio posve'en &ujevitu, $ok su u ostala $va
potovani #orevit i #orenut/ 0 &i$gostu (&etra) nala-io se !ram u kome je
potovan ve'i broj lokalni! bogova, o$ koji! je najve'i ugle$ uivao
Svaroi'/ Spoljanjost !rama bila je ukraena pre$stavama bogova i boginja,
a u unutranjosti su se nala-ili i$oli naoruani! bogova, kao i veliki broj
-avetni! $arova/ 0 i-vorima se pominje nekoliko !ramova u I'e'inu, o$
koji! je naj-na1ajniji bio !ram posve'en (riglavu, tako,e bogato ukraen/ 0
+olinu se nala-io !ram sa svetim kopljem, a u +olgastu je postojalo svetilite
u kome se umesto i$ola nala-io $inovski tit, prekriven -latnim listi'ima/
0 Gros &a$enu, ko$ Iverina, ar!eoloki je istraeno je$no veliko svetilite,
1etvorougaono u osnovi, oko koga su otkrivene !rastove $aske $uge 4,B5 $o
< m, koje su u gornjem $elu tako obra,ene $a u %elini nalikuju na lju$sku
6iguru/ "a osnovu kerami1ki! nala-a, to svetilite je $atovano u A;45/ vek/
Balti1ki Sloveni potovali su o$re,ena boanstva u svetilitima po$ ve$rim
nebom/ 0 bli-ini @l$enburga nala-io se gaj #rova, kome su bili posve'eni
stari sveti !rastovi/ Svetilite je bilo ogra,eno $rvenom ogra$om, sa $va
bogato ukraena ula-a/ #ristup je bi $o-voljen samo onima koji su nameravali
$a prinesu rtvu, ali je svetilite bilo i uto1ite svim progonjenim/ Hramovi
balti1ki! Slovena naj1e'e su sluili i kao svojevrsne ri-ni%e/ #ostojao je
obi1aj $a se $eseti $eo $obijenog ratnog plena $aruje svetilitu, a u ri-ni%ama
svetilita nala-ili su se -latni i srebrni pe!ari, koji su kori'eni samo u
pra-ni1ne $ane/ 8ini se $a su sva svetilita bila ogra,ena plitkim rovovima ili
$rvenom ogra$om/ Samo je sveteniku bio $o-voljen ula- u !ram, a i on bi
pri tom morao $a -a$rava $a! kako ne bi uprljao najve'u svetinju/
.storijski i-vori pou-$ano $okumentuju postojanje kultni! statua i ko$
.sto1ni! i ko$ 7apa$ni! Slovena/ (o su preteno bili $rveni i$oli koji su
mogli imati oplatu o$ plemenitog metala/ "eki o$ nji! su bili natpriro$ne
veli1ine, na primer $revni i$ol Svantovi$a u 9rkoni/ 9r!eoloka istraivanja
tako,e $okumentuju postojanje $rveni! i$ola ko$ 7apa$ni! Slovena/ #ri
iskopavanju je$nog utvr,enog naselja ko$ "eubran$enburga prona,en je u
sloju i- 44/ ; 4</ veka, i to u sre$itu naselja, je$an $voglavi i$ol o$
!rastovine, visok 4,>5 m/ @be glave pre$stavljaju lik mukar%a sa $ugim
brkovima/ "a peri6eriji istog naselja otkrivena je jo je$na 6igura o$
!rastovine, visoka 4,35 m, koja pre$stavlja enu sa naglaenim gru$ima i
sti$nim trouglom, -a koju se pretpostavlja $a je neko $oma'e boanstvo, i to
-atitni%a poro$i%e/ Da su mnoga mesta i utvr,enja imala svoje bogove
-atitnike poka-uju i$oli o$ !rastovine, koji su otkriveni na nekoliko mesta/ 0
9lt6ri-aku, ko$ "eurupina, neposre$no ispre$ naselja na,ena je !rastova
6igura koja prika-uje nagog mukar%a/ (aj i$ol, $atovan meto$om
ra$ioaktivnog ugljenika u $rugu polovinu 3/ veka, verovatno je imao
o$re,enu ulogu u kultu plo$nosti/ Bogovi 7apa$ni! Slovena pre$stavljani su i
na kamenim relje6ima/ .- vremena neposre$no pre$ primanje !ri'anstva
poti1u i relje6i i- 9ltenkir%!ena i Bergena na kojima je pre$stavljen mukara%
sa velikim rogom i-obilja u rukama, verovatno Svantovi$, jer je sa rogom
i-obilja pre$stavljan i u svom !ramu u 9rkoni/ "a kamenoj plo1i i- +olgasta
s!emati-ovano je prika-ana lju$ska 6igura, a kraj nje veliko koplje, koje je
atribut Gerovita, -atitnika +olgasta/
@ svetilitima i kultnim obre$ima koji su u njima obavljani staralo se
svetenstvo/ anja svetilita, posebno ona po$ ve$rim nebom, opsluivao je
samo je$an svetenik, ali -a velike !ramove ve-ivao se ve'i broj svetenika/
@snovna $unost svetenika sastojala se u staranju o $obru plemena, i to na
taj na1in to su oni, tuma1e'i volju plemenskog boanstva, o$lu1ivali o ratu i
miru ili $elili prav$u i vo$ili $iplomatske pregovore/ @ni su brinuli i o
ri-ni%ama svetilita/ Kako su sve vane o$luke -avisile o$ svetenstva, ono je
1esto bilo mo'nije o$ plemenski! vla$ara/ +eoma vano mesto u $rutvenom
ivotu $ato je prori%anju/ Sveteni%i su prori%ali pomo'u pepela, vo$e,
kola1a, ukusa krvi rtve ili mokra'e/ "ajuti%ajnija prori%anja obavljana su u
9rkoni, &etri i Iverinu, g$e je o$luka o ratu i miru $onoena na osnovu
ponaanja konja (v/ Svantovid)/ #ri kraju etve obavljan je u 9rkoni posebni
ritual po kome je svetenik u-imao posu$u i- ruku Svantovi$ovog kipa i, na
osnovu koli1ine te1nosti sa$rane u njoj, nagovetavao ro$nu ili nero$nu
go$inu/ 7atim je svetenik stavljao ispre$ i$ola kola1 o$ me$a, velik koliko i
1ovek, sklanjao se i-a njega i pitao naro$ $a li ga vi$i/ 9ko bi $obio potvr$an
o$govor, molio je $a i$u'e go$ine kola1 bu$e ve'i, o$nosno $a letina bu$e
$obra/
0 pisanim i-vorima pominju se rtve koje su 7apa$ni Sloveni prinosili
svojim bogovima, ali ne i nji!ove vrste niti na1in rtvovanja/ Hroni1ari
insistiraju na lju$skim rtvama, ali taj po$atak treba primiti sa najve'om
re-ervom/
#anteon Juni! Slovena najtee je rekonstruisati, jer su oni rano potpali po$
neposre$ni uti%aj vi-antijske %ivili-a%ije i !ri'anske religije/ +e' je
napomenuto $a su Sloveni u vreme naseljavanja Balkanskog poluostrva
verovali, prema #rokopijevom sve$o1enju, u je$nog vr!ovnog boga, i to boga
munje, kome su bila po$re,ena boanstva nieg re$a/ Kako su u
toponomasti%i juno o$ Dunava mnogi tragovi imena #eruna, sa $osta
verovatno'e moe se pretpostaviti $a je ko$ Juni!, kao i ko$ .sto1ni!
Slovena, #erun bio vr!ovni bog/ 0 toponimima ima tragova i o +elesu, o
1ijem se liku i 6unk%ijama ko$ Juni! Slovena moe in$irektno su$iti po
opisima sv/ Save, koji je, po srpskom naro$nom pre$anju, prvenstveno
pokrovitelj i -atitnik stoke/ "jemu bi bio bli-ak i Dabog i- srpski! pri1a,
%rno i !romo boanstvo $onjeg sveta, gospo$ar mrtvi!, -atitnik sta$a, ali i
vukova, koji je na-ivan i Daba, Dabo ili Hromi Daba/ Dabog je istovremeno i
bog plemeniti! metala, -lata i srebra, pronala-a1 i -atitnik kova1ke vetine/
#osle pri!vatanja !ri'anstva, 6unk%ije Daboga prenesene su na velike
!ri'anske sve%e (sv/ Jovana, sv/ Savu, sv/ 9r!an,ela, sv/ Dor,a, sv/ "ikolu,
sv/ ratu), a njegov lik je preobraen u sotonu i Hromog Dabu/ Je$na o$
!iposta-a Dabogovi! je verovatno i +i$, boanski vi$ar 1ije je ime sa1uvano
u velikom srpskom pra-niku +i$ov$anu/ Far (rojan sa tri glave, koji se
pominje u je$noj skaski, verovatno je boanstvo blisko (riglavu jer je opisan
kao no'ni konjanik/ Kako se u je$noj slovena1koj baj%i pominje 1arobni%a
okoi, mogu'no je $a je boginja oko neka$a bila po-nata Junim
Slovenima/
Ko$ Juni! Slovena $osa$a nisu ar!eoloki posve$o1ena svetilita niti i$oli, a
u istorijskim i-vorima ne pominje se svetenstvo niti ima po$ataka o
kultovima i ritualima/ Ertve su prinosili bogovima je$ino kao molitvu -a svoj
spas/
.-vesno je $a su svi Sloveni potovali i mnogo nia boanstva, kao i ra-li1ite
$emone, jer to potvr,uju i pisani i-vori i 6olklorna gra,a/ 7a ku'u i
$oma'instvo ve-ana su ra-li1ita natpriro$na bi'a/ Ko$ &usa je to $e$,
$e$uka, ukrajinski $i$, $i$ko i $omovnik, ili $omovoj, ko$ 8e!a $e$ek, a
ko$ Bugara ; stopan/ #o$ tim imenima -amiljan je stara% sa kr-nenim
ogrta1em koji ivi i-a ili ispo$ ognjita i brine se o ku'i i sto%i/ "eka$a se
-amilja i u vi$u psa, me$ve$a ili -mije/ 9ko se tom ku'nom -atitniku ne
poklanja o$re,ena panja, on naputa ku'u i prou-rokuje bolesti stoke ili smrt
$oma'ina/ 0 o$ajama koje su sluile kupanju prebivao je banik, kome su
kupa1i ostavljali u 1abru vo$u -a kupanje i rtvovali mu %rnu kokoku/ 0
uglu ambara iveo je ovinik, -amiljan u vi$u %rne ma1ke ognjeni! o1iju,
koji, ako ga neko naljuti, moe $a -apali ambar/ 7a $oma'instvo je ve-ana i
Kikimora, mala ena koja je lenjim $oma'i%ama mrsila pre,u i no'u
u-nemiravala $e%u/
Kako su Sloveni bili okrueni gustim umama, u koje su 1esto -ala-ili ra$i
lova ili koje su kr1ili, to su -a nji! ve-ivali i ra-li1ite umske $u!ove, o$ koji!
je ko$ .sto1ni! Slovena najpo-natiji bio leij, a ko$ Juni! ; lesnik (v/ ta
imena)/ #oljima je, me,utim, gospo$ario polevoj ili polevik, koji je -amiljan
1as kao kepe%, a 1as kao lju$sko bi'e %rnog tela i -elene kose/ 7a polja su jo
1e'e ve-ivani enski $emoni, polu$ni%e (ko$ &usa), koje su -amiljane kao
$evojke $ugi! kosa, -aogrnute belim platnom, a koje se naj1e'e pojavljuju u
rai, i to u po$ne ka$a je sun%e najja1e/
7a vo$e su Sloveni ve-ivali ra-na $emonska bi'a, -la i opaka/ +o$anoj je
boravio pokraj vo$eni%a, g$e je prola-nike stropotavao u vo$u $a bi i!
u1inio svojim slugama/ . ostali vo$eni $u!ovi nisu bili blagonakloni lju$ima,
a svi su -amiljani kao -astrauju'a bi'a, 1esto sa kan$ama, rogovima,
repom i uarenim o1ima/ "jima se pri$ruuju i rusalke, u stvari utopljeni%e ili
nekrtena $e%a, preobraena u $evojke sa $ugom rasputenom -elenom
kosom (v/ to ime)/ Dok su ko$ severni! &usa rune i nage, spremne $a
o$vuku po$ vo$u svakog ko im se priblii, rusalke koje nastanjuju Dnjepar i
Dunav imaju -anosan i-gle$ i svojom pesmom -a1aravaju prola-nike/
#osebno su opasne u ne$elji rusalki (ne$elja koja sle$i posle (roji%a), jer one
ta$a i-la-e i- vo$e, jure po poljima, penju se na $rve'e i igraju na
proplan%ima/ "jima su ko$ Juni! Slovena sli1ne vile, -anosne $evojke sa
rasputenom kosom i krilima, koje naj1e'e obitavaju pokraj kla$ena%a,
je-era, ili po gorama i planinama (v/ to ime)/
0 ritualima -a plo$nost ko$ .sto1ni!, a $elom i Juni! Slovena, -na1ajno
mesto -au-imaju pra-ni%i -a koje se ve-uju boanstva na-vana Kostroma i
Jarilo, o$nosno lutke o$ slame, koje se na o$re,en na1in sa!ranjuju, spaljuju,
rasturaju na $elove ili potapaju u vo$u, u- obre$no oplakivanje ili povike i
sme!, sa %iljem $a ponovo oive/ 0 tom ritualu, obavljenom u prole'e, 1iji je
%ilj bio $a se obe-be$i plo$nost, Kostroma se pojavljuje kao mla$a ena
umotana u bele 1ara6e, sa !rastovom gran1i%om u rukama, a Jarilo kao
prekrasni mla$i' na belom konju/ 0 vreme letnje $ugo$nevni%e proslavljan je
pra-nik na koji su lutke -vane kupala potapane u vo$u i paljene velike vatre/
"a taj $an tragalo se -a magi1nim i lekovitim biljkama/ &asprostranjeno je
pre$anje o %vetu paprati koji se ras%vetava uo1i tog $ana, a 1ija magi1na
svojstva omogu'uju $a se otkrije -akopano blago/ 0 svim ritualima koji se na
taj pra-nik obavljaju jasno su istaknuti vatra i vo$a kao suprotni elementi, a
na osnovu pesama i ostali! 6olklorni! tekstova ve-ani! -a kupala, mogu'no je
rekonstruisati mit o ro$oskrvnom o$nosu brata i sestre, oli1enim $vobojnim
%vetom $an i no'/
7a rituale plo$nosti u junoslovenskom 6olkloru ve-ani su likovi Germana i
$o$ola/ #ri obre$u i-a-ivanja kie pravljena je glinena lutka mukar%a,
na-vana German, koju su ene sa!ranjivale u suvu -emlju sa uverenjem $a 'e
na taj na1in i-a-vati plo$onosnu kiu/ 0 vreme sue, povorka $evoj1i%a,
naj1e'e o$ pete $o $esete go$ine, koje su na-ivane $o$ole, ila je o$ ku'e $o
ku'e pevaju'i pesme kojima je pri-ivana kia/ Do$ole su bile bose, o$evene u
i-noenu o$e'u, sa ven%em o$ trava, itari%a i vinove lo-e na glavi/ .-me,u
sebe su birale pre$vo$ni%u, -vanu $o$ola ili $o$olka/ #rola-e'i kro- polja,
$o$olke su i! prskale vo$om, $ok i! je ispre$ seoski! ku'a $oma'i%a posipala
vo$om po glavi i nogama, a -atim $arivala branom, vunom ili nov%em/ .na1e
i ko$ Juni! i ko$ .sto1ni! Slovena kia je i-a-ivana na taj na1in to je preko
mrtva%a, naj1e'e utopljenika, koga bi -a taj obre$ iskopali, i-livana vo$a/
0 religiji svi! slovenski! naro$a, kult mrtvi! -au-ima -na1ajno mesto,
posebno u religiji Juni! Slovena/ Sve $o A;45/ veka Sloveni su spaljivali
mrtve, a nji!ove ostatke sa!ranjivali u urnama ili su preko loma1e nasipali
!umke, 0 tom ranom ra-$oblju grobni prilo-i su i-u-etno retki/ 0 urne su
katka$ stavljani ra ili spaljene kosti konja/ 0gle$ne li1nosti su sa!ranjivane
sa pompom, a u smrti i! je pratila supruga ili robinja/ #rema sve$o1enju
arapski! pisa%a i- 45/ veka, koje treba primiti sa najve'om re-ervom, ka$
umre neki plemi', njegovo telo se privremeno sa!ranjuje, a ka$a se njegovo
imanje po$eli, obavljana je prava sa!rana, i to na taj na1in to se naoruan, u
bogatoj o$e'i, smeta u la,u sa !ranom, pi'em i suprugom, a -atim je la,a
pre$avana vatri i otiskivana o$ obale/ .-vesno je, me,utim, $a su Sloveni koji
su iveli pokraj mora u =;A/ veku imali pre$stave o la,i mrtvi!, jer su u tom
ra-$oblju ar!eoloki posve$o1ene na$grobne plo1e ili grobovi u vi$u la,a/
#o1ev o$ 45/ ; 44/ veka, po$ uti%ajem !ri'anstva, Sloveni pri!vataju obi1aj
in!umiranja pokojnika/ Be- ob-ira na to $a li se pokojni%i spaljuju ili
in!umiraju, 1vrsto se verovalo $a nastavljaju ivot posle smrti, to se ogle$a u
pogrebnim ritualima kao to su $a'e ili pogrebne igre, 1esto sa maskiranim
u1esni%ima/ (re'eg, se$mog, $vanaestog i 1etr$esetog $ana posle smrti
pokojni%ima su na grob $onoeni !rana i pi'e, kao i posle 3 i 4< mese%i/
#osebni pra-ni%i mrtvi! ; -a$uni%e ; proslavljani su i na grobovima i po
ku'ama, u rano prole'e i u kasnu jesen/
Kult pre$aka bio je posebno ra-vijen ko$ Juni! Slovena, pre svega ko$ Srba/
Gotovo svi srpski obi1aji u vreme Boi'a i tako-vani! nekrteni! $ana ve-ani
su -a kult pre$aka, a i krsno ime ; slava ; ko$ Srba jeste veliki pra-nik
poro$i1nog pretka, 1uvara i -atitnika ku'e i poro$i%e/
Ko$ Juni! Slovena posebno je $obro o1uvano verovanje $a se $ue umrli!
grenika pretvaraju u vampire (v/ to ime)/ (o je svakako prastaro verovanje
jer su na nekropolama posve$o1eni grobovi koji su ukopani $ublje o$ ostali!,
ili grobovi u koje je pokojnik stavljan u neuobi1ajenom poloaju (potrbuke,
li%em prema -emlji), ili je, pak, -atrpan kamenjem/
"ei-vesno je kakve su pre$stave Sloveni imali o svetu mrtvi!, kao i o
boanstvima koja njime gospo$are/ "a osnovu u-gre$ni! ili $vosmisleni!
po$ataka u istorijskim i-vorima, pretpostavlja se $a je svet mrtvi! mra1an, a
$a je boanstvo koje njime vla$a %rno (v/ Crnobog)/ Dok se anali-om
6olklorne gra,e i- oblasti naseljene Junim Slovenima moe -aklju1iti $a
svetom mrtvi! gospo$ari muko boanstvo, $otle 6olklorna gra,a i-
isto1noslovenski! oblasti uka-uje na to $a ensko boanstvo vla$a
#o$-emljem i mrtvima/ (ako se pretpostavlja $a je u liku Baba Jage
inkorporirana stara evropska boginja smrti (v/ Baba Jaga) i $a je +e$ma
(veti%a) u stvari $emoni-irana boginja #o$-emlja/ 7a Baba;Jagu se ve-uju i
likovi $emoni-ovani! muki! boanstava smrti, kao to su Ka1ej Besmrtni
ili oro-ko/
B.BL.@G&9J.J9
.ako postoji obimna literatura o poje$inim aspektima slovenske religije,
%eloviti! objektivni! prika-a gotovo $a i nema, jer ve'ina autora ili o$ve'
kriti1ki pristupa raspoloivoj gra,i, ili je o$ve' slobo$no interpretira/ Kriti1ki
se treba o$nositi 1ak i prema kapitalnim $elima kao to su 9/ BrK%kner,
ythologia slo!ianska i polska (4A4=, reprint Larsa)a 4A=5) i / Gimbutas,
Slavic "eligion u #he Encyclopedia o$ "eligion% ed& by & Eliade ("e) Hork,
4A=>)/ @$ opti! $ela treba ista'i B/ @/ 0nbegaun, 'a religion des anciens
Slaves (#aris, 4A?=), J/ +*n%ke, (e godsdienst der Slaven (&oermon$, 4A3A)/
@ religiji i mitologiji .sto1ni! Slovena +/ J/ ansikka, (ie "eligion der
)stsla!en (Helsinki, 4A<<)M S/ 9/ (okarev, "eligio*nye verovania
vostochnoslavianskih narodov +I+ , nachala ++ veka (oskva, 4AB>)M D/
7elenin, "ussische -ostslavische. /olkskunde (Berlin un$ Leip-ig, 4A<>)/
@ 7apa$nim, o$nosno Balti1kim Slovenima treba konsultovati (/ #alm,
0endische Kultst1ttenG 2uellenkritische 3ntersuchungen *u den let*ten
4ahrhunderten slavischen Heidentums (Lun$, 4AN>)M 2/ Liene%ke,
3ntersuchungen *ur "eligion der 0estla!en u 5orschungen *ur /or,und
5r6geschichte, 4 He6t (Leip-ig, 4A?4)M 2/ S%!ul$t, (er altsla!ische #empel
von Grosssraden (S%!)erin, 4A>3) i L/ "ie$erle, anuel de l7anti8uite slave
(#aris, 4A<3)/
@ Junim Slovenima v/ #/ SG Krauss, /olkslaube und religioser 9rauch der
S6dsla!en 7 (Knster, 4=A5)M kao i brojne 1lanke "/ "o$ila o religiji Srba i
Hrvata koji su obje$injeni u knji-i Stara vjera Srba i Hrvata (Split, 4A=4) i +/
8ajkanovi'a, obje$injeni! u knji-i it o religiji Srba (Beogra$, 4A>N)/ +eliki
broj pojmova i- srpske religije i mitologije obra$ili su I/ Kulii', #/ E/
#etrovi' i "/ #anteli' u knji-i Srpski mitolo:ki re;nik (Beogra$, 4A>5)/
0opteno o slovenskoj mitologiji L/ Leger, 'a mythologie slave (#aris, 4A54)/

!a'a (aga
0 slovenskoj mitologiji baba 1arobni%a koja ivi u umi, u i-bi postavljenoj
na kokoije noge/ @ko njenog stanita je ogra$a o$ lju$ski! kostiju i lobanja/
0mesto brave postavljene su vili%e otri! -uba, umesto re-e koristi se
lju$skom nogom, a kao klju1 slui lju$ska ruka/ Baba Jaga grabi junake i
pro$ire lju$e, a u pe'i pe1e ukra$enu $e%u/ "aj1e'e je -amiljana kao runa
stari%a ogromni! gru$i, slepa ili bolesni! o1iju/
!anik
0 isto1noslovenskoj mitologiji $u! koji boravi u prostorijama namenjenim
kupanju/ +erovalo se $a posle svake tri grupe kupa1a i sam Banik pristupa
kupanju i $a ga u tome niko ne sme u-nemiravati/ 7bog toga su kupa1i uvek
ostavljali malo vo$e Baniku/ ogao je kupa1ima $a pre$skae bu$u'nost/
8esto su ga pose'ivali $emoni uma i ,avoli/
!elo'og
0 mitologiji 7apa$ni! i Balti1ki! Slovena bog svetlosti, uspe!a i sre'e/ 0
usmenom pre$anju se pominje po$ imenom Bjelun/ 7amiljan je kao stara%
se$e bra$e obu1en u belo, a pojavljuje se samo $anju $a bi lju$ima 1inio
$obro1instva i pomagao im u svakoj nevolji/ Belobogu, kao kreativnoj
po-itivnoj sna-i, suprotstavljen je 8ernobog, kao $estruktivna sila/
a&'og
u slovenskoj mitologiji Svarogov sin, bog Sun%a, koji $aruje blagostanje i
sre'u/ Drevni i$ol ovog boanstva stajao je na br$u u Kijevu, -aje$no sa
i$olima #eruna, Horsa, Striboga, Semorgla i okoi/ +erovalo se $a je
Dabog ro$ona1elnik ruskog naro$a/ 0 srpskom pre$anju pominje se po$
imenom Dabog ili Dajbog, kao gospo$ar -emlje, kao protivnik boji, kao :%ar
na -emlji:, bog -lata i srebra i -atitnik kova1ke vetine/ #o$ uti%ajem
!ri'anstva, Dabog je poistove'en sa satanom, o$nosno Dabog postaje ,avo
i na-iva se Daba, Dabo ili Hromi Daba/
omovoj
0 mitologiji .sto1ni! Slovena ku'ni $u!, 1esto na-ivan $e$ ili gospo$ar ku'e/
7amiljan je u lju$skom liku, naj1e'e kao omalen $lakavi stara%, katka$ s
rogovima i repom/ ogao je $a se preobraava u ra-li1ite ivotinje, pre svega
u ma1ku, psa i kravu, a re,e u -miju i abu/ "aj1e'e boravi u ku'i, u uglu i-a
pe'i, na tavanu ili u $voritu/ Brine se o blago$eti ku'e, posebno o sto%i, -bog
1ega je pove-an sa bogom +elesom/ "jegova supruga, koja se -ove
Domovika, boravi u po$rumu/ Glas Domovoja se u ku'i 1esto 1uje, ali je
opasno $a ga uku'ani vi$e/ &a-nim -na%ima nagovetava ne$a'e ili smrt/
)ors
.sto1noslovensko boanstvo nejasni! 6unk%ija, verovatno bog Sun%a/ "jegov
$rveni i$ol nala-io se na br$u u Kijevu, pokraj i$ola #eruna, Daboga,
Striboga, Semorgla i okoi/ #retpostavlja se $a je lik tog boanstva
6ormiran po$ uti%ajima sa juga/
(arila ((arilo%
0 slovenskoj mitologiji boanstvo prole'ne vegeta%ije i plo$nosti/ 7amiljan
je kao mla$i' i-u-etne lepote, na belom konju, oki'en poljskim %ve'em,
bosonog i u beloj o$e'i, sa svenjem klasja u rukama/ 0spomena na to
boanstvo sa1uvana je u ra-li1itim prole'nim obre$ima, u kojima je glavna
li1nost, $evojka o$evena u belo i oven1ana %ve'em, ja!ala na belom konju/
#ravljene su i lutke o$ slame, koje su na-ivane Jarilo/
(arovit, (*erovit, *erovitus%
0 slovenskoj mitologiji boanstvo nejasni! 6unk%ija, koje su potovali
#omeran%i, mo$a istovetno sa Svantovi$om/ #osebno je potovan u
Havelbergu i +olgastu, g$e se u !ramu nala-io njegov ogromni tit/ Kasniji
!roni1ari poistove'ivali su ga sa rimskim arsom/
Kikimora
0 isto1noslovenskoj mitologiji -ao ku'ni $u! -amiljan u liku malene ene/
Stara se o $oma'im ivotinjama, prvenstveno o ivini/ +erovalo se $a
vre$nim $oma'i%ama pomae u poslu, $ok lenjivim -agor1ava ivot na
ra-li1ite na1ine/ "eprijateljski je raspoloena prema mukar%ima, a no'u
1esto u-nemirava i $e%u/
Kupala
0 slovenskoj mitologiji bi'e pove-ano s pra-novanjem letnji! solsti%ija, u
no'i i-me,u <N/ i <?/ juna/ to je boanstvo letine, obilja i veselja, a tako je
na-ivana i lutka o$ slame ili $rveta, o$evena u ensku o$e'u, koja je u
sve1anoj povor%i $onoena $o reke i ba%ana uvo$u ili u vatru/ 0 ritualnu
-na1ajnu ulogu ima kupanje, skakanje preko vatre, pletenje vena%a o$
ivanjskog %ve'a i ba%anje %ve'a u vo$u/ +erovalo se $a to no'i je$ini put u
go$ini paprat %veta i $a taj %vet ima magi1nu mo'/ @n ta$a moe $a savla$a
$emone, otkrije mesto na kome je -akopano blago i $a po$ari uspe! ili veliko
bogatstvo/
+e,ij, +esovik, +esovoj, +e,ak, +esnik
0 slovenskoj mitologiji $u! koji gospo$ari umama i -verima/ 7amiljan je u
lju$skom liku kao pastir 1ije sta$o 1ine jeleni, koute i -e1evi, koje 1uvaju
vukovi ili risovi/ "jegovi obra-i su plavi, o1i -elene i buljave, obrve 1upave, a
bra$a $uga i -elena/ oe biti i -aogrnut -verinjim kr-nom, a katka$ je
-amiljan i sa rogovima i kopitama/ "eobi1no je o$even i uvek nosi levu
%ipelu na $esnoj no-i, a kou! -akop1ava na pogrenoj strani/ +erovalo se $a
nema senke i $a mu je krv plava/ Ka$ !o$a kro- $uboku umu, glavom $oti1e
kronje najvieg $rve'a, a ka$ se kre'e po ivi%i ume ili bunju, postaje
patuljak, 1esto tako malen $a se moe sakriti i po$ je$nim listom/ Boji se
pitomi! pre$ela, ali je suvereni gospo$ar u umi, g$e je uvek spreman $a
putnike -ave$e na pogrean put ili $a uplai lov%a/ @n gospo$ari vukovima
koje je$nom go$inje okuplja u umi $a bi o$re$io plen -a nare$nu go$inu/
Da bi se 1ovek -atitio o$ njegovi! 1arolija, najbolje je $a o$e'u obu1e
naopa1ke, ali i $a ne -aboravi $a levu %ipelu obuje na $esnu nogu/
0 Srbiji, u okolini Leskov%a, umski $emon na-iva se lesnik/
-arena, -arana, -orena, -ar&ana, -ar&ena
0 slovenskoj mitologiji boginja -ime i smrti/ (im imenom se na-iva i lutka
o$ slame koja je kori'ena u ritualima ve-anim -a umiranje i vaskrsenje u
priro$i ili u 1inima -a kiu/
-oko,
0 mitologiji .sto1ni! Slovena boginja plo$nosti, -atitni%a ena i enski!
poslova, posebno pre$enja/ "jen $revni i$ol postavi je kne- +la$imir na br$u
u Kijevu, i to pore$ i$ola #eruna i ostali! bogova/ Se'anja na tu boginju
sa1uvana su u 0krajini sve $o sre$ine 4A/ veka/ "a severu &usije na-ivaju je
okua i -amiljaju je kao enu velike glave i $ugi! ruku koja obila-i ku'e i
na$gle$a prelje/ "jen kult je, su$e'i po toponimima, bio rasprostranjen i ko$
7apa$ni! Slovena/
-ora, -ara, -aruha
0 slovenskoj mitologiji -li $u! koji luta no'u, se$i na gru$ima -aspali! i sie
im krv/ (o moe biti sen umrlog ili $ua ivog, koja u vi$u leptira ili neke
$ruge ivotinje naputa telo $a bi mu1ila lju$e/ +erovalo se $a postaje o$
enskog $eteta ro,enog u krvavoj koulji%i ili o$ $evojke koja se pove-ala s
,avolom/ #ojavljuje se i u vi$u ra-li1iti! pre$meta, na primer $lake i slamke,
a moe se provu'i kro- klju1aoni%u/
.av, navi
0 slovenskoj mitologiji oli1enje smrti, Farstva mrtvi! i gospo$ara #o$-emlja,
o$nosno $emona koji su nastali o$ $ua mrtvoro,ene i nekrtene $e%e/ 0
bugarskim pre$anjima -amiljani su u vi$u pti%a koje, u- -astrauju'e krike, u
tamnim no'ima oble'u oko ku'a i napa$aju tru$ni%e, $ojilje i $e%u/ Ko$ Srba
i Hrvata na-ivaju se nekrten%i ili nevi$in1i'i, a -amiljani su kao velike pti%e
sa $e1jim glavama/ (o su -li $emoni koji napa$aju nekrtenu $e%u i $ojilje/
Sto1ari posebno stra!uju o$ nekrtena%a, koji kravama, ov%ama i ko-ama
o$u-imaju mleko/ 0 0krajini i #oljskoj -amiljani su u lju$skom ili
ivotinjskom vi$u, a na-ivaju se poter1uk, o$nosno lata)ie%/
/erun
Bog gromovnik, potovan ko$ svi! slovenski! naro$a/ #osve'eni su mu
planinski vr!ovi i i-vori, a na rtvu mu je prinoen bik/ Glava njegovog
$rvenog i$ola u Kijevu bila je o$ srebra, a usta o$ -lata/ 7amiljan je kao -reo
1ovek sa ognjenim kamenom, batinom ili strelama u rukama/ #ri-ivan je
prilikom sklapanja ugovora i polaganja -akletvi, o$nosno kanjavao je
svakog verolomnika/ .spre$ njegovog kipa u "ovgoro$u i $anju i no'u gorela
je vatra o$ !rastovi! $rva/ 9ko bi se nepanjom slugu ta vatra ugasila, svi bi
bili kanjeni smr'u/ @$ $rve'a posve'en mu je !rast, a o$ biljaka ; perunika
(bogia), -a koju se verovalo $a 1uva ku'u o$ groma, poara i svake nesre'e/
@ irokoj rasprostranjenosti #erunovog kulta sve$o1e na-ivi mesta, i-vora i
planina u svim oblastima slovenskog sveta/ #osle pokrtavanja, Sloveni su
#erunov lik i 6unk%ije preneli na svetog .liju/
/oludnica
0 slovenskoj mitologiji poljski $u! -amiljen kao lepa visoka $evojka,
obu1ena u bele !aljine/ #ojavljuje se re$ovno leti u vreme etve/ (a$ !o$a po
poljima i ka$ u po$ne nai,e na 1oveka ili enu u poslu, !vata i! -a kosu i
obara na -emlju be- milosti/
/orenucije (/orenutius%
Slovensko boanstvo potovano na ostrvu &ujnu (&igen)/ "a jugu ostrva, u
Koreni%i, nala-io se !ram tog boanstva sa 1u$nim kultnim i$olom, s 1etiri
li%a na glavi i je$nim li%em na prsima/
/orevit (/orevit%
Slovensko boanstvo potovano na ostrvu &ujnu (&igen)/ "a jugu ostrva u
Koreni%i, nala-io se !ram tog boanstva sa kultnom statuom koja je
prika-ivala #orevita sa pet glava/
/roricanje
+etina upo-navanja volje bogova na osnovu ra-li1iti! vrsta, -nakova/
"amere bogova mogu lju$ima biti nagovetene ili spoljanjim -na%ima ili
neposre$no, preko snova ili na$a!nu'a/ 0 prvu grupu prori%anja svrstava se
pre$ska-ivanje volje bogova na osnovu leta ili glasova pti%a (ornitomantija),
instinktivni! postupaka (npr/ ne!oti1no i-govorene re1i), ba%anja ko%ki ili
$rugi! vrsta objekata (kleromantika, astragalomantika), a posebno na osnovu
posmatranja utrobe rtvovani! ivotinja, vatre na oltaru (epiromantika),
nebeski! tela (astrologija) ili vo$e (!i$romantika)/ Drugu grupu prori%anja
1ini otkrivanje boanske volje preko snova (oniromantika), naj1e'e oni! koji
trae o-$ravljenje u 9sklepijevim svetilitima (inkuba%ija, ijatromantika),
prika-ivanjem seni pokojnika (nekromatika) i otkrovenjima $obijenim preko
na$a!nu'a (ent!ousiasmos)/
0 najranijim istorijskim epo!ama, prorokovanja su obavljali na$a!nuti
poje$in%i koji su oglaavali volju ili elje bogova/ Kasnije ta vrsta prori%anja
nije imala -na1ajniju ulogu jer je slobo$no prorokovanje na$a!nuti!
poje$ina%a bilo -amenjeno prorotvima $obijenim o$ ra-li1iti! sveteni1ki!
re$ova ili -vani1ni! proro1ita, naro1ito $el6skog (v/ #roro1ita)/ (ek posle
smrti 9leksan$ra +elikog, ka$ je gr1ko;rimski svet stupio u neposre$ni
kontakt s @rijentom, naglo su postale omiljene sve vrste prori%anja, pre svega
astrologija/ 0 &imu su -vani1no pri-navana je$ino prorokovanja koja su
obavljali $ravni magistrati ili svetenstvo, ali mere koje su pre$u-imane ra$i
spre1avanja prori%anja ne-vani1ni! li%a poka-uju $a su sve vrste prori%anja
bile omiljene/ +e' o$ vremena (iberija ne-vani1na prorokovanja smatrana su
-lo1inom i kanjavana su proterivanjem i o$u-imanjem imovine/ 0prkos toj
-abrani, a i kasnijim -abranama, u &imu su postojali i pro6esional%i, naj1e'e
stran%i s @rijenta, koji su se bavili isklju1ivo astrologijom/ Diokle%ijan je
najstroe -abranjivao ars matemati%a, tj/ astrologiju, ali su tek $olaskom na
vlast !ri'anski! imperatora kona1no uguene sve vrste prorokovanja/
Rujevit (Rugievithus%
0 balti1ko;slovenskoj mitologiji bog rata, poistove'en sa rimskim arsom/
#osebno je potovan na ostrvu &ujnu (&ugen), g$e se u Koreni%i nala-ilo
njegovo veliko svetilite/ (u je bio postavljen njegov kultni kip natpriro$ne
veli1ine, istesan o$ !rastovine/ Kip je prika-ivao &ujevita sa se$am glava
kako u $esnoj ru%i $ri ma1 $ok su mu se$am $rugi! ma1eva visili o pojasu/
Rusalke
0 mitologiji .sto1ni! Slovena $emonska bi'a -amiljana u liku $ugokosi!
lepi! mla$i! $evojaka, koje u no'ima mla$og ese%a igraju na proplan%ima,
oven1ane -elenim ven%ima/ "eprijateljski su raspoloene prema lju$ima/
8esto mame prola-nike, -a$aju im ra-li1ite -agonetke ili i! ubijaju glasnim
sme!om/ (o su, u stvari, $ue umrli! $evojaka, prvenstveno utopljeni%a ili
oni! koje su umrle nasilnom smr'u/ 0 ne$elju posle Du!ova one i-la-e i-
vo$e, !o$aju po polju ili se penju na $rve'e/ @pasno je $a se te ne$elje bilo
ko kupa u re%i ili je-eru, jer ga rusalke mogu o$vu'i u $ubinu/ &a-ni obi1aji
poka-uju $a su rusalke tesno pove-ane sa vo$om i rastinjem, ali i sa svetom
mrtvi!/
Simargl
Boanstvo .sto1ni! Slovena, nejasni! 6unk%ija/ "ije utvr,eno $a li je u pitanju
je$no (Simargl) ili $va boanstva (Sim, &egl)/
Stri'og
0 isto1noslovenskoj mitologiji bog -ime i mra-a/ Svi vetrovi smatrani su
njegovim unu%ima/ "jegova kultna $rvena statua pominje se me,u kipovima
koji su stajali na bregu u Kijevu/
Svarog, Svaro&i
0 slovenskoj mitologiji bog neba, Dabogov ota%, Sun%a i vatre/ #o$ imenom
Svaroi' potovan je prvenstveno kao bog vatre i -atitnik $oma'eg ognjita/
Ko$ Balti1ki! Slovena, u !ramu boga &a$gosta u &etri, nala-io se kip
7uarasi%ija, Svaroi'a, i to u oklopu i sa lemom na glavi/ oe se
pretpostaviti $a su tog 7uarasi%ija Sloveni oko Labe potovali kao boga rata/
Svetovid
+eliko slovensko boanstvo na ostrvu &ujnu (&igen), bog rata i -atitnik
plo$ni! njiva/ Sre$ite njegovog kulta bilo je 9rkona/ 0 %entru gra$a nala-io
se $rveni !ram posve'en tom boanstvu, ukraen obojenim $rvore-om, sa
$vostrukom ogra$om/ Spoljna ogra$a bila je pokrivena %rvenim krovom, $ok
se unutranja sastojala i- -astora i 1etiri stoera/ 0 !ramu je bio postavljen
i$ol natpriro$ne veli1ine sa 1etiri vrata i 1etiri glave/ 0 $esnoj ru%i $rao je
rog i-ra,en o$ ra-ni! vrsta metala, koji je svake go$ine svetenik punio
pi'em i na osnovu isparenja pre$ska-ivao ro$nu ili nero$nu go$inu/ 0 levoj
ru%i, sputenoj ni- telo, nala-io se luk/ #okraj i$ola postavljena je u-$a, se$lo
i $rugi atributi, posebno $inovski ma1, sa kanijom i bal1akom o$ srebra/
Je$anput go$inje, u vreme etve, prinoene su rtve ispre$ !rama i
svetkovan je veliki pra-nik, koji se -avravao velikom go-bom/ Svetenik je
ta$a pre$ naro$om prori%ao obilje ili osku$i%u u nare$noj go$ini i pri-ivao
Svetovi$a $a ota$bini po$ari slavu, a po$ani%ima bogatstvo/ 7atim je ispre$
i$ola stavljan visok kola1 prema-an me$om, i-a koga je stajao svetenik i
pitao naro$ $a li ga vi$i/ #risutni su o$govarali $a ga vi$e, a on je ta$a
i-raavao elju $a ga $ogo$ine ne vi$e, kako bi nare$ne go$ine etva bila
obilnija/ Svi su bili obave-ni $a $aruju svetilite, koje je bilo 1uveno
proro1ite/ Sve to se $obije kra$om ili orujem pripa$alo je svetilitu, kao i
$arovi koji su sti-ali i- %elog slovenskog sveta i i- suse$ni! krajeva/
0 svetilitu je 1uvan beli konj, -a koga se verovalo $a pripa$a Svetovi$u/
"iko nije smeo $a ga $o$irne, a je$ino je svetenik mogao $a ga napasa i
oprema/ +erovalo se $a sam bog, jau'i na njemu, pre$vo$i svoj naro$ u
borbama sa neprijateljima/ (aj konj je kori'en i -a gatanjeG pre$ pola-ak u
rat, sveteni%i su ispre$ !rama postavljali koplja, a -atim je i-vo,en ose$lan
konj $a preko nji! pre,e/ 9ko bi pri preskakanju poao $esnom nogom,
smatralo se $a 'e is!o$ biti povoljan, a ako bi krenuo levom, to je -na1ilo $ se
rat mora o$loiti/ Svetovi$ovo svetilite u 9rkoni ra-oreno je 443=/ go$ine/
9r!eoloki je istraeno 4A<4/ go$ine/ #osle pokrtenja Balti1ki! Slovena,
6unk%ije Svetovi$ove prenesene su na svetog +i$a/
0riglav (0riglaus, 0rigela1us, 0riglous, 0r2gla1%
0 mitologiji Balti1ki! Slovena troglavo boanstvo, verovatno bog rata ili
vegeta%ije/ Sre$ite njegovog kulta nala-ilo se u Itetinu i Bran$enburgu/ 0
Itetinu, koji je bio okruen trima br$ima, na sre$injem i najve'em nala-io se
!ram posve'en (riglavu/ 0 njemu je bila postavljena kultna statua boga sa tri
glave i -latnim pove-om preko o1iju i usta/ +erovalo se $a tri glave simboliu
vlast boga na$ tri posebna %arstvaG nebom, -emljom i paklom, a $a -latni
pove- preko o1iju poka-uje $a bog ne eli $a vi$i gre!e smrtnika ili sa-na -a
nji!/ #ri !ramu je 1uvan konj vrana%, sa se$lom o$ -lata i srebra, koji je
kori'en -a gatanje pre$ ratne po!o$e/ "a -emlju je ta$a polagano $evet
novi! kopalja, na ra-maku o$ je$nog lakta, a -atim je -au-$ani i ose$lani
konj tri puta prela-io u oba smera/ &atni po!o$ bi bio pre$u-iman samo ako
(roglavov konj pri prelaenju ne bi $otakao ni je$no koplje/
@ton Bamberki poruio je svetilite u Itetinu i tri glave o$se1ene sa
(riglavove kultne statue poslao papi u &im/ Kultne statue (riglava koje su se
nala-ile u ostalim mestima bile su posrebrene ili po-la'ene/
0rojan
0 ruskim i junoslovenskim pre$anjima $emon ili boanstvo pove-ano sa
rimskim imperatorom (rajanom/ 0 naro$nim pri1ama opisan je kao bi'e sa
tri glave, sa ko-jim ili magare'im uima, koje se plai sun%a i kre'e se samo
no'u/ +erovalo se $a $an provo$i u svom -amku na planini, a $a no'u jae $o
svoji! $ragana/ &usija je smatrana (rajanovom -emljom/ Ka$ ga je je$nom
prilikom Sun%e stiglo na putu, pokuao je $a se sakrije ispo$ plasta sena, ali
su volovi prevrnuli plast, tako $a su ga Sun1evi -ra%i $o!vatili i sprili/
vampir
0 slovenskim pre$anjima, posebno na Balkanu i u 0krajini, $u! umrlog ili
le koji je -ao $u! ili ,avo oiveo/ 0 gluvo $oba no'i vampir i-la-i i- groba
$a bi lju$ima i ivotinjama isisao krv/ Junoslovenski naro$i su verovali $a je
$lakav kao pas, $a ima krvave o1i i -ube i $a i- usta bljuje vatru, ili $a je be-
kostiju, samo meina ispunjena krvlju/ 7lo1in%i i greni%i posle smrti postaju
vampiri, a prave$ni%i ; je$ino ako preko nji!ovi! leeva pre,e neka o$
ne1isti! ivotinja (ma1ka, pas, mi, kokoka)/ "aj1e'e su vampiri starije
osobe, i to mukar%i/ +ampir se moe preobraavati u ra-li1ite ivotinje ili
biti nevi$ljiv/ "jegovo pribliavanje najpre ose'aju psi, konji i volovi/
"aj1e'e se javljaju na grobljima, raskr'ima, po vo$eni%ama ili u ku'ama
svoji! najblii!/
#rotiv vampira nema sigurnog sre$stva/ Smatra se $a i! o$bija krst naslikan
katranom na vratima ku'e i staje, gvo,e, beli luk, -vuk -vona ili iljati
pre$meti stavljeni po$ jastuk/ "ajvanije je pre$u-eti mere $a se pokojnik ne
povampiri/ &a$i toga se mrtva%u -ase%a koa, prese%aju mu se tetive ispo$
kolena ili -aba$a glogovo trnje po$ nokte kako mu ,avo ne bi mogao o$rati
kou i na$uti je, to jest preobra-iti ga u vampira/ 0 meso ispo$ je-ika tako,e
se -aba$a trn $a bi vampiru onemogu'io sisanje krvi, ili se telo sa!ranjuje
li%em prema -emlji ili se pokojniku oko vrata stavlja srp/ +ampir se pronala-i
i unitava na ra-li1ite na1ine/ "aj1e'e se na groblje o$vo$i %rni $reba% be-
belege i, 1im se primeti $a -a-ire o$ nekog groba, smatra se $a u njemu
po1iva vampir/ Grob se -atim raskopava, a le se proba$a glogovim ko%em,
spaljuje ili ba%a u vo$u ili u kre1/ Katka$ se oko grobova posipao pepeo $a bi
se otkrile stope vampira/ . $ete ro,eno o$ vampira ima sposobnosti $a ga
prona,e i ubije/ "ajlju'im neprijateljem vampira neki smatraju 1etvorookog,
tj/ psa koji i-na$ svakog oka ima po je$an uvojak/ 0 ra-nim $elovima
slovenskog sveta vampir se na-iva i $rugim na-ivimaG vuko$lak, lampir,
lapir, vje$ogonja, je$ogonja, a naj1e'e ; upir/
3eles
0 slovenskoj mitologiji boanstvo nejasni! 6unk%ija, mo$a bog obilja i
-atitnik $oma'i! ivotinja/ (ragovi +olosovog kulta sa1uvani su ko$
.sto1ni! i Severni! Slovena/ 0 vreme irenja !ri'anstva asimilovan je i
-amenjen !ri'anskim -atitnikom sta$a, svetim +lasijem/ 0 "ovgoro$u je
!ram sv/ +lasija po$ignut na mestu na kome se ranije nala-io +olosov i$ol/
@bi1aj ko$ .sto1ni! Slovena $a pregrt neponjevenog klasja koje se ostavlja
kao $ar boanstvu na-ivaju +olosovom bra$om poka-uje $a je +olos
potovan u svojstvu boga vegeta%ije/ 0 po-nim tekstovima o-na1en je kao -li
$u! i $emon, o$nosno pove-ivan je sa #o$-emljem i ,avolom/
3ile
0 junoslovenskoj mitologiji enska natpriro$na bi'a, naklonjena lju$ima/
7amiljane su kao i-u-etno lepe $evojke -latni! kosa i sa krilima, o$evene u
$uge, pro-ra1ne !aljine i naoruane strelama/ @ne ive $aleko o$ lju$i, po
planinama (planinkinje, -agorkinje), pokraj vo$a (vo$arkinje, bro$arkinje) ili
u obla%ima (oblakinje)/ +erovalo se $a se ra,aju i- rose, nekog %ve'a, ka$
pa$a kia i greje sun%e i ka$ se na nebu pojavljuje $uga/ Svoje $vor%e,
i-u-etne lepote i raskoi, gra$e na obla%ima/
ogu se preobraavati u ra-li1ite ivotinje, prvenstveno u labu$a, sokola,
konja ili vuka/ 8esto jau na konju ili jelenu, o$la-e u lov, a jo 1e'e igraju u
kolu/ 7aljubljuju se u junake, koje pomau i savetima i $elima, a katka$ su
nji!ove posestrime/ "aklonjene su i $evojkama, koje o$ nji! mnogu i-moliti
lepotu ili -atitu/ +ile osobito veto vi$aju rane -a$obijene u bojevima, i to
ra-li1itim biljem/ &aspolau i sposobno'u prori%anja/
+ile teko prataju uvre$e i svojim strelama ili pogle$om usmr'uju one koji
i! povre$e/ #ot1injavaju se samo onima kojima po,e -a rukom $a im otmu
o$e'u, a ako im neko o$u-me krila, preobraavaju se u obi1ne ene/
ogu imati ko-je, konjske ili magare'e noge/
3o4anoj
0 slovenskoj mitologiji -ao vo$eni $u!, koji ivi u je-erima, barama i
virovitim rekama, i to naj1e'e pokraj vo$eni%a/ #ojavljuje se u ra-li1itim
vi$ovimaG kao 1ovek sa kan$ama i $ugim repom, pokriven travom i
ma!ovinom, kao stara% -elene kose i bra$e ili kao riba pokrivena muljem/
Danju se o$mara u raskonoj palati ispo$ vo$e, a sve1eri i-la-i i napa$a
kupa1e koji se -ateknu na re%i posle -alaska sun%a/ "eprijateljski je
raspoloen prema lju$ima, posebno mukar%ima, koje o$vla1i u vo$u $a bi i!
oenio svojim k'erima ili $a bi i! u1inio svojim slugama/ 8esto ote'uje
vo$eni%e, ribarske mree i mostove/ Da bi ga umilostivili, vo$eni1ari i ribari
prinose mu ra-li1ite rtve ; petla, kokoku ili ov%u/ Ertvovan mu je i
u!ranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata ba%an u vo$u/
OO #rojekat &astko O 9ntropologija i etnologija OO
P #romena pisma Q #retraga Q apa #rojekta Q Kontakt Q #omo' R