16.

Bitna obeleja neoveberijanskog pristupa gradu

Socijalni nemiri tokom 1960-ih osnaili su nove pravce u sociolokoj teoriji
grada, koji donose politizaciju urbanog pitanja i u fokus stavljaju modalitete i
efekte dravne intervencije na lokalnom nivou. Distribucija drutvene moi postaje
osnovni premet istraivanja, a tokom 190-ih godina i po!etkom 19"0-ih godina #ilo
je mogu$e govoriti o jasnoj diferencijaciji neove#erijanskog i neomarkisti!kog
pristupa.
%eove#erijanski pravac se ra&vio preteno u '. (ritaniji krajem 60-ih i
po!etkom 0-ih, a !esto se o&na!ava i kao ur#ani menaderijali&am. )vaj pristup
primarno se usmerava na anali&u reavanja ur#anih pro#lema kro& ur#ani
menadment *politi!ke reforme+. Rej Pal kao naji&ra&itiji predstavnik ovog pravca u
'elikoj (ritaniji pola&i od 'e#erovog pojma moi *sposo#nosti da se nametne
odre,ena volja !ak i protivno eljama drugih+ i birokratije *racionalni tip autoriteta
koji proisti!e i& uloge koju pojedinac o#avlja i pravnih normi koje tu ulogu odre,uju u
administrativnom sistemu+. )n odre,uje grad kao skup resursa, !ije je #itno o#eleje
retkost a !ija dostupnost &na!ajno odre,uje ivotne anse stanovnika grada. )n se
fokusirao na ulogu lokalne dravne #irokratije koja, pored trita, kreira distri#uciju
ur#anih resursa. -lju!ni resursi su. Zemljite/ Kapital *humani, socijalni, kulturni+/
Izgraena sredina *stanovi, poslovni i proi&vodni o#jekti+/ Socijalna inrastruktura
*sao#ra$aj, o#ra&ovanje, &dravstvo, rekreacione povrine+. )vim resursima inherentna
je nejednaka prostorna dostupnost jer dvoje ljudi ne mogu u isto vreme &au&imati isti
prostor. 'remensko-prostorna ograni!enje odre,uje dostupnot ovih resursa. 0ako,e,
socijalna ograni!enja vode socijalnim suko#ima. 1akle, univer&alno o#eleje grada je
retkost resursa, a uloga drave je presudna &a ivotne anse stanovnika grada, kao u
kapitalisti!kom, tako i u socijalisti!kom drutvu.
2sled ovog stava, Pal smatra da teite ur#ane sociologije tre#a da #ude na radu
ur#anih menadera kao nosilaca odluka o gradskim resursima, i na socijalnim
napetostima koja se na ovom podru!ju ispoljavaju *usled !injenice da se socijalne
grupe ra&likuju u pogledu mo$i da posredstvom trita ili drave o#e&#ede pristupnost
retkim ur#anim resursima+.
-ritike- nedovoljno preci&no odre,enje uloge menadera, ciljeve i vrednosti
kojima se oni rukovode - stepen autonomije njihove mo$i, neadekvatno pove&ivanje
njihovog delanja sa sistemskim okruenjem. 3nali&e su poka&ale da su menaderi pod
pritiskom privatnog sektora, kao i da je njihova autonomija odlu!ivanja ograni!ena
hijerarhijom dravne organi&acije. 4ostavlja se pitanje ko kontrolie menadere *vii
nivoi upravljanja, privatni sektor i sl+...Sigurno je i da tip vlasnitva #itno odre,uje
1
koli!inu resursa pod njihovom ingerencijom, odnosno mogu$i vid redistri#utivne
intervencije
1
.
2vaavaju$i kritike, 4al je ulogu ur#anih menadera odredio kao posrednika
i&me,u javnog i privatnog sektora, kao posrednike i&me,u centralne drave i gra,ana.
1odao je i da se u socio-prostornom sistemu neposredni kreatori i nosioci ur#ane
politike moraju se posmatrati u kontekstu optijih karakteristika dravne mo$i i
kapitalisti!ke ekonomije.
4ored kritika, Sanders isti!e da je 4al jasno uka&ao da drava ne funkcionie
nuno u skladu sa kapitalisti!kom logikom. 5ako kao i neomar6isti panju posve$uju
anali&i ur#ane i stam#ene politike kao podru!ja drutvene mo$i, neove#erijanci
do&voljavaju mogu$nost modifikacije socijalnih nejednakosti u sferi proi&vodnje,
naglaavaju$i &na!aj svojinskih odnosa u sferi potronje, nastale posredstvom ovih
politika. 1ruga!ije re!eno, drava ne funkcionie nuno i striktno u skladu sa
kapitalisti!kom logikom jer se ur#ana politika posmatra *&a ra&liku od
neomarksisti!kog pristupa+, kao podru!je u kome postoji mogu$nost modifikacije
socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu po&icije na tritu rada *u sferi
proi&vodnje+, nasle,enih privilegija i sl.
4osmatranjem dravne intervencije u kontekstu klasnog naspram gra,anskog
statusa naglaava se mogu$nost da individue naprave i&#or *u sferi potronje+ i van
limita klasne pripadnosti - dekomodifikacija ra&li!itih o#lasti *stanovanja, kolstva,
&dravstva, transporta+ !ije usluge i do#ra, ukoliko gra,ani nisu u mogu$nosti da plate
njihovu trinu cenu, postaju dostupne po su#vencionisanim cenama u javnom,
neprofitnom sektoru, pa !ak i u privatnom sektoru *potroa!ki krediti+.
Re! i "ur su anali&irali ulogu ur#anih planera, menadera stanova u javnom
sektoru...7e6 je uveo pojam stambene klase da #i doka&ao kako ra&li!ite grupe
nemaju jednak pristup odre,enim tipovima stanovanja. 5ako je ovaj pojam dosta
konfu&an, Sanders smatra da je #itan jer doka&uje da se socijalne nejednakosti i
politi!ke #or#e &a potroa!ke resurse, ra&likuju od klasnih nejednakosti i #or#i
*nastalih i& proi&vodnih odnosa+.
Sanders i&dvaja &na!aj podela u sektoru potronje. )snovna hipote&a je da je
uloga drave u #ritanskom drutvu posle rata uslovila novu drutvenu podelu na
aktere koji se u sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na
trite i samostalno &adovoljavaju potre#e. 'lasnici stanova i korisnici javnog
rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima. 4rvima
odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne kredite, poreske olakice na njih i
1
%a primer, u sektoru stanovanja pored distri#ucije resursa u javnom sektoru dostupnost stanovanja i u privatnom
sektoru mogu$e je regulisati ra&li!itim su#vencijama. 4otom, javno stanovanje i stam#ene su#vencije mogu #iti u
vlasnitvu odnosno nadlenosti lokalne vlasti i8ili centralne vlasti, i sl.

9
visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podravaju #udetska i&dvajanja &a
su#vencije i investicije u javni rentalni sektor. )ve ra&like postaju u&ro!nici stvarnih
politi!kih ra&lika.
2 knji&i Socijalna teorija i urbano pitanje i&nosi da postoji ra&lika i&me,u
manjine koja se oslanja na javni sektor i stigmati&ovana je, i ve$ine koja se oslanja na
trite i individualnu potronju. 0akva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina
isklju!ije ve$inu i& svoje mo$i i privilegija. Sanders je tako,e smatrao da prostorna
&ajednica ne moe #iti teorijski predmet ur#ane sociologije, ve$ da to mogu #iti
socijalni procesi koji su generisani ra&li!itim prostorima. :radski prostor je dakle
kontekstualna varija#la koja uti!e na socijalne procese.
17. Lefevrov pojam urbanog drutva
:lavne ;evevrove ideje koje $e kasnije #iti ra&loene.
-ur#ani&acija je kraj i smisao industrijali&acije, ur#ano je totalitet koji se ne
moe o#uhvatiti parcijalnim nukama
-&na!aj politi!ke ekonomije prostora ili <prostorne ekonomije< *privatna
svojina nad &emljom+-#e& &apadanja u ekonomi&am
-otkrivanje drutvenih snaga, strategija i ideologije koji odre,uju tokove
savremene ur#ani&acije manipulacijom radni!ke klase
-kritika #irokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije,
ur#ani&ma kao ideologije prakse
-ra&likovanje diferencijalnog od segregacionisti!kog karaktera gradskog ivota
i opredeljenje &a diferencijalno
-shvatanje grada kao dela *umetni!kog+ i kao projekcije drutva u prostoru-
totalitet
-insistiranje na postojanju centra i centralnosti-ur#ani&am kao mesto susreta,
dokolice, sve!anosti nasuprot tom industrijskom centru u kome je #ogatstvo,
ekonomija...
-kritika &vani!nog ur#ani&ma kao meavine ideologije prakse *dirigovani
ur#ani&am+ politi&acija ur#anih pitanja *pravo na grad+
;efevrova dela su. ==4ravo na grad==, ==)d ruralnog ka ur#anom==, ==4roi&vodnja
prostora==. )n smatra da #R$D projektuje !itavo drutvo. strukturu% institucije i
vrednosti *nadgradnju+. :rad tre#a posmatrati na & nivoa' () :lo#alni nivo-
dominantan uticaj kapitalisti!kog na!ina proi&vodnje, *) >eoviti nivo- grad kao
posrednik i&me,u drutva, drave, mo$i, &nanja. &) 4rivatni nivo- svakodnevni ivot
gra,ana, stam#ene !etvrti...
?
2 ;efevrovom delu postoje & epo+e. agrarna, industrijska i ur#ana. Shodno
tome postoje i * kriti,ne aze -dvostruka kriza grada./.
5 kada je industrija se#i podredila selo
55 kada ur#ano drutvo preva&ila&i industrijsko *preva&ilaenje prepreka prethodnih
perioda+
2 16.v grad sti!e prednost nad selom to o&na!ava ra,anje ur#ane stvarnosti.
0aj momenat ne&natno prethodi pojavi industr. kapitala *dakle, politi!ki grad jo nije
ur#ani, ve$ mu prethodi+. Srednjovekovni grad predstavlja upotre#nu vrednost, a ne
prometnu. -asnije, prometna vrednost, irenje ro#e dovode do toga da
industrijalizacija podre,uje se#i grad. )na dovodi do poreme$aja gradskih struktura.
5ndustrija se pojavila kao ne0grad i anti grad) )na je tu koristila i&vor energije,
radnu snagu, sirovine. )na !ini da gradovi rastu prekomereno, &emljite postaje ro#a.
2 po!etku je locirana i&van gradova *fa#rike+, a posle se pri#liava centrima gde #iva
koncentracija kapitala. ;. -ae da se suo!avamo sa dvostrukim procesima-
industrijali&acija i ur#ani&acija/ rast i ra&voj/ ekonomska proi&vodnja i drutv ivot.
-onflikt je i&me,u ur#ane i drutvene stvarnosti. 2 tome je smisao dijalektike, jer se
uspostavlja grad na mnogo irem nivu nego pre, na nivu celog drutva@
;evevr koristi pojam 1industrijsko drutvo1 *prisila, homogenost+) >oe se
re$i da industrijsko drutvo prou&rokuje urbanizaciju. 4ita se da li ta posledica
*ur#ani&acija+ postaje vanija od njenog u&roka.@ -vantitativni rast proi&veo je
kvalitativnu pojavu sa novom pro#lematikom- ur#anom pro#lematikom. 1ola&i do
nove ur#ane racionalnosti. 5&ra& 2R3$45 DR26785 *diferencijalnost+ se ne moe
upotre#ljavati povodom #ilo kog grada ili istorijskog naselja u odre,enoj perspektivi.
)no predstavlja stvarnost u nastajanju, delom stvarnu, delom virtuelnu. 2r#ano
drutvo se stvara i tek tre#a da se ra&vije@
(ilo je gradova i u ind. i u agr. do#u. #rad je od po!etka agrarnog do#a #io
ljudsko ostvarenje. :rad je prostorni o#jekat koji &au&ima jedan teren i odre,en
poloaj i tre#a ga prou!avati kao predmet pomo$u ra&li!itih tehnika metoda.
ekonomskih, politi!kih, demogr. 7a&lika i&medju sela i grada je u proi&vodnim
odnosima i u podeli rada.
:rad je posredovanje i&me,u #liskog i dalekog poretka. (liski je poredak
okolnog sela koje grad eksploatie, a daleki poredak je poredak drutva u celini
*ro#ovski, feudalni, kapitalisti!ki+ -ao posrednik grad manifestuje ra&ne
protivure!nosti. ;efevr konstatuje krizu grada !iji je u&rok u odnosu centara mo$i
prema gradu. :rad slui stvaranju kapitala jer naj#ogatije grupe danas odre,uju
tokove ur#ani&acije. -ri&a grada nastaje slomom konkurentskog kapitali&ma. :rad
nije posledica istorije, on se uvek nala&i u odnosu sa drutvom u celini. 4romena
grada nastaje kada se drutvo u celini menja, ali ni on nije pasivan u tome jer formira
proi&vodne i svojinske odnose. :rad je tako delo, sli!no umetni,kom delu, a ne
A
prostom materijalnom proi&vodu, jer je prisvojen od strane odre,enih grupa i
o#likovan shodno njihovoj estetici, navikama. :rad #iva posrednik i&me,u porodica,
susreta i drave. )n je i mesto konfliktnih odnosa i&me,u elja i potre#a,
&adovoljstava i ne&adovoljstava.
>oderni grad poja!ava eksploataciju radni!ke klase i svih nevladaju$ih klasa,
jer je centar odlu!ivanja. >eoviti nivo grada *posredni!ki+ je specifi!an ur#ani nivo.
)n sadri trgove, ulice, &grade. 4rivatni nivo nastaje u 19.v i o&na!ava prosto
stanovanje gde je ljudsko #i$e ograni!eno prostim funkcijama *jesti, spavati, mnoiti
se+. Boveku je ipak svojstveno da stanuje poeti!no, a tu je utonuo u #edu. 2r#ani
prostor je &a ra&liku od ind diferencijalan, &ato je ==ur#ano== pogodniji i&ra& nego ==grad==
koji jo samo ima istorijsko postojanje. )no je #olji pojam jer nastaje rasprskavanjem
grada *prostorno odvojeni elementi, segregacija+. Cilj ur#anog, koje postoji virtuelno,
je ponovno prisvajanje od strane !oveka njegovih uslova u vremenu i prostoru.
2r#ano drutvo je drugo ime &a postindustrijsko drutvo@ Da novog ur#anog !oveka
#itna je upotre#na, a ne prometna vrednost. 2r#ano drutvo je forma susreta i
okupljanja svih elemenata drutvenih ivota, sim#ola i kulturnih dela. )no to je #itno
je okupljanje i istovremenost mnotva stvari, ljudi, &nakova. %ame$e se centralnost
*trgova!ka, sim#oli!ka...+ Svaki centar se ra&ara sam i sopstvenom &asi$eno$u i
od#ijanjem druge centralnosti.
Bitanje ur#anog prostora nam omogu$ava o#janjenje posredstvom isprepletenih
protivure!nosti i negacija. 8reme i prostor ur#anog dr postaju diferencijalni. 2 tom
prostoru se ra&likuju & mesta.
1. 5&otopije- homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture
9. Eeterotopije-kontrastni prostori i napetosti
?. 2topijeFostalih mesta i ne-mesta*&nanja i mo$i+
2r#anom drutvu se suprotstavlja i negira ga segragacija, prostorno i&dvajanje svih
elemenata i aspekata drutvene prakse, rastavljeni jedni od drugih i pregrupisani
politi!kom odlukom u sreditu homogenog prostora.
D3-;G2B3-. ;efevr smatra da je ur#ani&am !udna meavina ideologije i
prakse pod patronatom drave i trita. -ritikuje funkcionalni grad i kae da je to D)
tehnika primenjena na !oveka. >onotonija i dosada cirkuliu u tim &ajednicama.
2r#anisti &anemaruju funkcije ulice kao mesta susreta kao i njenu sim#oli!ku
funkciju koju proi&vode spomenici. %e tre#a pomagati segregaciju odvajanjem mesta
rada, ivota, sao#ra$aja, dokolice. Pravo na grad je pravo na ur#ani ivot, na ur#ano
kao na obnovljenu centralnost *mesto susreta i ra&mene i prioriteta upotre#ne
vrednosti+. 7adni!ka klasa je nosilac ur#ane strategije, jer je rtva segregacije. 0u
postoji pro#lem pasivnosti jer je ona pod ideolokim pritiskom, kojim se kvantitativno
name$e kao vrednost, a kvalitativno potiskuje.
H
18. Sandersova i Kastelsova gledita o predmetu
istraivanja urbane soiologije
4o!etkom 0-ih Kastels se &alagao &a ra&matranje suko#a i procesa odlu!ivanja
kao odre,enih elemenata organi&acije gradskog prostora. 2 protivstavu sa vladaju$om
==ur#anom ideologijom==, -astels je u delu Urbano pitanje *19H+ tvrdio da su gradski
pro#lemi u monopolisti!kom dravnom kapitali&mu ve&ani &a kolektivnu potronju
*stanovanje, sao#ra$aj, kolska i &dravstvena usluga, &elenilo..+.
)n je grad *prostornu jedinicu+ definisao kao re&idencijalnu jedinicu u kojoj se
proces reprodukcije radne snage odvija posredstvom do#ara i kolektivne potronje.
1ravni aparat na ovaj na!in direktno intervenie u korist kapitalisti!kog monopola
*#udu$i da se cene infrastrukture i usluga kolektivne potronje odre,uju ispod
trine+, otklanjaju$i pro#leme reprodukcije radne snage *nastale logikom krupnog
kapitala+ i preu&imaju$i #rigu o njenom &dravlju, stanovanju, o#ra&ovanju...
4o -astelsu, pravi predmet ur#ane sociologije jeste ur#ano planiranje koje
definie kao ==intervenciju politi!kog nad ekonomskim na nivou jedne specifi!ne
socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage
*potronja+ i reprodukcije sredstava &a proi&vodnju *proi&vodnja+, nadila&e$i nastale
kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje==
%a taj na!in on ur#ano planiranje locira u podru!je politike i &alae se &a prela&
od evidencije potre#a ka sociologiji politi!kih procesa ugra,enih u upravljanje
kolektivnom potronjom.
0aj tip inervencije &avisi od aktera, tj. drutvenih klasa koje su u igri. Gedna od
sredinjih tema prou!avanja su mu gradski i socijalni pokreti. 2 knji&i Grad i
drutveni pokreti, -atels njihovo ishodite vidi u protivre!nosti i&me,u &ahteva da se
neophodna radna snaga koncentrie u gradske centre i nerenta#ilnosti sredstava
kolektivne potronje koji su neophodni &a njenu reprodukciju. 5pak, ove protivre!nosti
su sekundarne jer ne dovode u pitanje postoje$i na!in proi&vodnje. Dato i smatra da
u!esnici ur#anih socijalnih pokreta mogu #iti i slojevi koji su udaljeni od radni!kog
pokreta jer su korisnici kolektivne potronje svi u najamnom poloaju. Dna!aj pokreta
video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na podru!ju socijali&acije potronje
interesi ra&li!itih drutvenih slojeva podudaraju sa radni!kom klasom.
-ritike- )grani!enja &#og krutosti 3ltiserovog tuma!enja >arksa i &adatka da,
nasuprot shvatanju Bikake kole, ustanovi teorijski predmet ur#ane sociologije,
-astels je donekle su&io svoju analiti!ku optiku. Sanders je smatrao da je njegova
teoprija o gradu ograni!ena jer teite na potronji &anemaruje vanost drugih
procesa. 4ro#lemati!na je i sama teorija potronje jer fokus na ur#anom prostoru
&anemaruje druge aspekte #itne &a dravni kapitali&am koje nisu prostorne
*npr.su#vencije i poreske olakice+. Sanders je rekao i da se njemu, kao i Bikakoj
6
koli, mogu uputiti primed#e da se neopravdano ograni!ila na #ioti!ki nivo
organi&ovanja ljudi. Svestan nekih od primed#i, -astels je kasnije napustio odre,enje
grada kao jedinice kolektivne potronje i druga strukturalisti!ka ograni!enja, iako je
&adrao naglasak na deterministi!kom primatu kapitalisti!kog na!ina proi&vodnje.
Sanders smatra da #i se ur#ano pitanje moglo definisati kro& ten&ije koje
nastaju i&me,u interesa #a&iranih na proi&vodnji i onih na potronji, lokalnih i
centralnih nivoa vlasti, potre#a i socijalnih prava naspram profita i privatnog
vlasnitva.
4romenjivost #alansa i&me,u trita i dravne regulative inherentna je
karaktersitika kapitalisti!kog drutva - &na!ajne ra&like ne samo u ra&li!itim
periodima ra&voja kapitali&ma *fodisti!ki 8 postfordisti!ki/ organi&ovani8
de&organi&ovani i sl.+ ve$ i me,u pojedinim &emljama.
-oncept dualisti!ke politike u ra&umevanju promena savremenog grada *Saunders+
5delano-tipski suprotstavlja interese potronje i proi&vodnje u nekoliko dimen&ija.
1. 0ip politike kojom se mo#iliu interesi potronje odnosno proi&vodnje
9. )#lik dravne intervencije i nivo upravljanja na kome se odre,ena politika
sprovodi
?. 1ominatna ideologija *neoli#eralna vs socijaldemokratska+ i vrednosti
*solidarnost, socijalna pravda, socijalna prava+ koje o#likuju odrgovaraju$e
politike
0ip politike kojom se mo#iliu interesi potronje odnosno proi&vodnje
1+ 4olitika &asnovana na i&#ornoj demokratskoj proceduri *svet parlamenta, peticija,
grupe &a pritisak+ usmerena prvenstveno na interese potronje i kvaliteta ivota
9+ Datvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa klju!nim interesima proi&vodnje,
direktno predstavljene i involvirane u kreiranje drave politike
1ruga dimen&ija - nivo upravljanja na kome se odre,ena politika sprovodi, sa
klju!nim pitanjem kako uskladiti korporativisti!ke ekonomske strategije i pritisak
gra,ana.
Ifikasan na!in je pomeranjem klju!nih servisa &a proi&vodnju na vie nivoe
upravljanja a resurse potronje na nie nivoe.
2sled toga, korisnici dravnih servisa imaju uspenije strategije polaganja prava
na odre,ene resurse na niim nivoima vlasti kro& neposrednije o#ra$anje onima ko
o#e&#e,uje servise, te je efektivno organi&ovanje interesnih grupa jedino mogu$e na
lokalnom nivou.

;ogika decentrali&acije socijalnih usluga proi&la&i i& !injenice da drava ima

manje inherentne kontrole nad gra,anima kada im daje novac a ne specifi!ne servise
ili do#ra, iako se davanja u novcu lake centrali&uju.
>enaderska autonomija *o kojoj je 4al govorio+, pak, najve$a je u distri#uciji
servisa koji su od malog interesa &a osnovne aktere u proi&vodnji, i to na nivou na
kome oni *menaderi+ delaju i&van dosega direktnog uticaja potroa!a *dakle, ne na
neposredno lokalnom nivou+.
Sanders je smatrao da prostorna &ajednica ne moe #iti teorijski predmet ur#ane
sociologije, ve$ da to mogu #iti socijalni procesi koji su generisani ra&li!itim
prostorima. :radski prostor je dakle kontekstualna varija#la koja uti!e na socijalne
procese. )dsustvo teorijskog predmeta moe #iti pro#lem &a ur#anu sociologiju, ali
&na!aj koji prostor ima !ini neosnovanim svaki neprostorni socioloki pristup.
Sevid i 'ord smatraju da pore,enje Sandersovog i -astelsovog rada uka&uje na
promenu predmeta istraivanja ur#ane sociologije- od kolektivne ka privati&ovanoj
potronji. )sim ra&lika u teorijskom pristupu, -astels nastoji da teorijski osvetli
ur#anu politiku u periodu relativno jake drave #lagostanja tokom 0-ih, dok Sanders
reflektuje promene ur#ane politike s restrukturisanjem drave #lagostanja.
1!. "arvijevo tuma#enje tokova kapit. i nove so. geografi
%a 1ejvida Earvija veliki uticaj imala je ;efevrova misao. Da ra&liku od
-astelsa koji od#acuje pojam ur#aniteta kao ideoloki o#ojen, Earvi ga, poput
;efevra, posmatra i& ire istorijske perspektive smatraju$i da se dihotomija ur#ano-
ruralno ne moe poistovetiti sa dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradski
ivot tokom istorije na ra&li!ite na!ine ra&likovao od seoskog. )n i&raava sumnju da
je pojam ==na!in proi&vodnje== suvie opti &a ispitivanje odnosa ur#ani&ma i drutva i
predlae pojam ==na!in ekonomske integracije== u cilju konkreti&acije istraivanja.
5pak, klju!an pojam jeste ==viak vrednosti== jer pojmu ur#ani&ma daje dovoljno irok
okvir &#og !injenice da su gradovi nastali koncentracijom proi&vedenog vika. Earvi
je smatrao i da se trite &asniva na relativnoj retkosti do#ara koja se velikim delom
drutveno stvara. Stoga su liavanje, prisvajanje i eksploatacija njegova nuna
o#eleja. 5ako je smatrao da je dravna intervencija neophodna radi u#laavanja
destruktivnosti, &a ra&liku od -astelsa, on nije pose#no prou!avao kolektivnu
potronju.
2 delu Granice kapitala po!etkom "0-ih ra&vija stav da koncept rente
omogu$ava dopunu >arksove te&e o kri&i prekomerne akumalacije kapitala u
industrijskom sektoru *kao posledice ulaganja u novu tehnologiju i re&ultiraju$e
promene organskog sastava kapitala+.
"
Renta - predstavlja pravo na #udu$i prihod, &emljite ne stvara vrednost ali kao
sutinski &na!ajan faktor proi&vodnje ono omogu$ava svom titularu da potrauje deo
*vika+ vrednosti od onoga ko proi&vodi
Dierencijalna renta - lokacija moe da smanjuje trokove i pove$ava do#it - to
vremenom podie vrednost lokacije odnosno uti!e na porast rente. 5mamo 9 tipa.
4rvi tip J ra&lika do#iti koju proi&vo,a! moe ostvariti na datoj lokaciji i do#iti
koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji
1rugi tip - ra&like u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija *podiu
uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje+
;ociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih
profita, ali privremene lokacione prednosti *uteda u transportnim trokovima, ceni
rada i sl+ uskoro nestaju &#og porasta rente *trokova nadoknade vlasnicima &emlje+
odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji.
2 vremenima kri&e industrijskog sektora kapital se preusmerava i& primarnog
toka *industrijske proi&vodnje+ u sekundarni *investicije u fiksni kapital-nekretnine+
9
.
5pak, ova strategija ima ograni!enja. 4rekomerna koli!ina fiksnog kapitala, ne
odgovara potre#ama #udu$eg rasta kapitala. -ao to kri&a prvog sektora uslovljava
masovno unitenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se o#e&vre,uju fiksni
kapital *primer su naputeni lokali i #ankrot gradova+. 7eenje se pokuava na$i u
novim podru!jima &a investiranje to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice
#elee cikli!ne uspone i padove. )tuda geografski prostor postaje presudan &a
vitalnost kapitali&ma. Earvi tvrdi da uvek kada se promene uslovi proi&vodnje i
cirkulacije kapitala *nove tehnologije, nove mogu$nosti prevo&a...+, stvara se i nova
socijalna geografija. 0ime se protivre!nosti kapitali&ma samo i&metaju, a ne i
reavaju. )tuda on pesimisti!ki &aklju!uje da upotre#a kreditnih kartica i teritorijalne
ekspan&ije dovode do potpunog ra&aranja koje se name$e kao reenje tj. do ta!ke gde
je samo totalna destrukcija masovnih ra&mera potre#na da #i se postigla potre#na
devaluacija kapitala i *re+uspostavili uslovi profita#ilnih investicija. %eto po&itivnija
interpretacija - iako tada dola&i do umanjenja prometne vrednosti investicija to ne
mora da odgovara padu upotre#ne vrednosti J to postaju jeftine premise daljeg
9
4rimer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - su#ur#ani&acija u S31 nakon 19AH, koju je politika
drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu ku$e, to je uslovilo porast tranje &a industrijskim
proi&vodima poput kola, aparata &a doma$instvo i sl... - olakano politikom drave J poreske olakice, specijalni
kreditni aranmani - omogu$ilo nove investicije i pospeilo potranju odre,enih industrijskih proi&voda....
fordisti!ki model-uloga drave kao kreatora tranje da #i se reio pro#lem prekomerne akumulacije industrijskom
sektoru....doprinos i politi!koj sta#ilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim o#ave&ama
9
ra&voja kapitalisti!kih firmi *uklju!uju$i i investicije poput puteva, poslovnog
prostora, mostova, itd.+
4oslednjih godina Earvi se usmerava na u!inak nove informacione tehnologije
koja je od sredine 0-ih uslovila takvu vremensko-prostornou kompresiju da je
drasti!no smanjila vreme cirkulacije kapitala u prostoru i omogu$ila njegov neprestani
protok u glo#alnim ra&merama.
Earvijev doprinos je u tome to je usmerio analiti!ku panju na vlasnike &emlje-
#or#a nosioca upotre#ne i prometne vrednosti, uka&ao na potencijalno ra&li!ite
interese aktera koji prisvajaju &na!ajan profit po osnovu lokacionih specifi!nosti.
vlasnika fa#rike, #ankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov
re&idencijalni ili komercijalni sadraj grada *gradske vlasti+

$%. &ojam globalnog grada i konept svetski' gradova
0eorije glo#alnog grada i svetskog grada, se uopteno usmeravaju na Dapad pa
se i njihovo shvatanje ur#aniteta &asniva na iskustvu male grupe, uglavnom &apadnih
gradova. :radovi koji se nala&e i&van Dapada procenjuju se u odnosu na unapred
odre,ene standarde. 0o je pogled odo&go.
-oncept svetskih gradova sugerie ve$i stepen me,u&avisnosti gradova u ra&nim
delovima sveta po principu hori&ontalnog umreavanja, s tim to principi nejednakosti
i hijerarhijskog odnosa me,u njima nisu isklju!eni.
Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u
glo#alnu ekonomiju.
Svetski gradovi se mogu pore,ati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom mo$i
kojom raspolau. >e,uso#na konkurencija i spoljanje okolnosti o#likuju
njihovu po&iciju na lestvici.
4opulacije koje su isklju!ene i& podru!ja svetskih gradova i glo#alnog
kapitali&ma su Kekonomski irelevantneL.
)vaj koncept #lisko je pove&an sa teorijom svetskog sistema, samo to je
kategori&acija &emalja na centar, periferiju i poluperiferiju u ovom slu!aju preneta na
anali&u gradova. 0ako,e, na ovaj koncept &na!ajno je uticala studija Saskije Sasen
koja je ponudila termin ==glo#alni gradovi== kojim nastoji da o#uhvati klju!ne
karakteristike savremene fa&e svetske ekonomije. glo#alno organi&ovanje i sve
transnacionalniju strukturu klju!nih elemenata glo#alne ekonomije. ==:lo#alni gradovi
su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih
funkcija==.
5nten&itet interakcija i&me,u ovih gradova i ostvareni o#im ra&mene su u
porastu naro!ito putem finansijskih trita, trgovine uslugama i investicija.
1
5stovremeno pove$avaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa i&me,u
ovih i drugih gradova u &emljama na !ijim se teritorijama nala&e.
4rema Saskiji Sasen, klju!ni momenti savremene ekonomije su karakteristi!ni
po tome to su locirani u vie &emalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to
uka&uje na nastanak, makar u &a!etku, transnacionalnog ur#anog sistema.
4aralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve vie
periferna, sve vie isklju!ena i& glavnih ekonomskih procesa- propadanje nekada
vanih industrijskih i lu!kih gradova.
)no to je tako,e &na!ajno jeste da se i unutar glo#alnih gradova uo!ava nova
geografija centralnosti i marginalnosti. 'elike investicije u nekretnine i
telekomunikacije odla&e u centralna podru!ja glo#alnih gradova, dok su gradska
podru!ja s niskim dohotkom liena resursa. 7aste ja& u visini prihoda i&me,u visoko
o#ra&ovanih i nie o#ra&ovanih !ak i kada rade u istim sektorima ekonomije.
Minansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preivljavaju....%a
kraju kae da su ovi trendovi prisutni u ve$em #roju velikih gradova nekih od &emalja
u ra&voju koje su integrisane u glo#alnu ekonomiju.
$1. (a)like u koneptima globalnog i informati#kog grada
*
-astels ire od glo#alnog grada odre,uje koncept informati!kog grada i kae da
je to je ur#ani i&ra& cele matrice determinanti informati!kog drutva *kao to je i
industrijski grad i&ra& ind. drutva+
A
. %a taj na!in -astels postavlja &na!aj tehnolokih
promena u iri kontekst socioprostornih struktura *tehnoloka revolucija omogu$ava
sutinski novu strukturnu komponentu drutva+. :lo#alna ekonomija reprodukuje
nejednaku integraciju gradova u glo#alni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije
&avisne ur#ani&acije u kapitali&mu. %ova internacionalna podela rada koja nastaje u
informati!kom drutvu vodi na svetskom nivou ka ? stimulativna procesa.
1+ )snaivanje metropolitenske hijerarhije u !itavom svetu u& pomo$ postoje$ih
uporinih centara/
9+ )padanje starih industrijskih regiona koji nisu #ili uspeni u transformaciji ka
postindustrijskoj *informacionoj+ ekonomiji. 0o ne &na!i da su svi stari industrijski
centri osu,eni na propast. 4rimeri 1ortmunda i (arselone to negiraju.
?+ 4ojava novih regiona *3ndalu&ija+ ili novih &emalja *poput a&ijskog 4acifika+ kao
dinami!kih ekonomskih centara, koji privla!e kapital, ljude i ro#e stvaraju$i novu
ekonomsku geografiju.
?
5&vucite ralike sa glo#alnim....ako moete...
A
2 informati!kom drutvu i&vori politi!ko-vojne mo$i, ekonomske produktivnosti i kulturne hegemonije sve vie
&avise od sposo#nosti da se generiu, procesuiraju i skladite informacije i &nanja - direktne proi&vodne snage
1
2 novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona &avise od
njihove sposo#nosti da kom#inuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i
pove&anost u mrei glavnih metropolskih centara na svetskom nivou. %ova prostorna
logika, koja je karakteristi!na &a informati!ki grad, je odre,ena dominacijom prostora
tokova *ro#a, informacija, kapitala+ pre nego dominacijom mesta. 4roces usled koga
prostor tokova potiskuje prostor mesta sim#oli&uje sve ve$u diferencijaciju mo$i i
iskustva, sve ve$e ra&dvajanje &na!enja i funkcije.
5nformati!ki grad je istovremeno i glo#alni grad jer artikulie upravlja!ke
funkcije glo#alne ekonomije u mrei centara procesiranja informacija.
5nformati!ki grad je i dualni grad. 2&rok ove pojave je tendencija informacione
tehnologije koja &animanja generie u skladu sa informati!kim sposo#nostima
ra&li!itih socijalnih grupa. %pr. angaovanje iseljenika na manje vrednim poslovima
ima tu tendenciju da osnai duali&aciju ur#ane socijalne strukture. 0ako,e suko#
mla,i-stariji, po etnicitetu, o#ra&ovanju...sve to moe stvoriti talas socijalnih ten&ija.
0ime dola&imo do duali&ma naeg do#a, tj. kosmopoliti&am elite koja je pove&ana sa
celim svetom nasuprot tri#ali&mu lokalnih &ajednica. 5ako o#e grupe pripadaju
glo#alnom gradu, drugi su isklju!eni i& kontrole tokova...%a taj na!in su informati!ki,
glo#alni i dualan grad !vrsto pove&ani, !ine$i tako po&adinu ur#anih procesa u
glavnim metropolskim centrima. )snovni pro#lem je nedostatak komunikacije
informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve du#lje kri&e identiteta. )dvajanje
funkcija i &na!enja, preneto na ten&iju prostora tokova i prostora mesta, moglo #i
postati i&vor novih ur#anih kri&a.
-astels prihvata koncept glo#alnih gradova, ali isti!e da su informati!ki ujedno i
glo#alni u tom smislu to najve$i gradovi najra&vijenijih &emalja postaju inf. gradovi,
!ime se poja!ava njihov glo#alni &na!aj i upravlja!ka funkcija. 'ano &apaanje
Sasenove je da poloaj glo#alnih gradova po!iva na industrijskoj osnovi koja nije
nuno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u odnosu na dravu.
2 tom pogledu oni se ra&likuju od ostalih gradova ur#anog sistema &emlje na !ijoj se
teritoriji nala&e, jer nekada vani industrijski centri gu#e &na!aj i ekonomski
propadaju i u najra&vijenijim &emljama.
$$. Konept obi#ni' gradova
2mesto pojmova glo#alni i svetski grad, 7o#insonova predlae upotre#u pojma
o#i!an grad. 3ko se glo#alni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast
&a ve$inu gradova. )#i!ni gradovi shvataju se kao ra&noliki, kreativni, savremeni i
oso#eni, s mogu$no$u da osmisle svoju sopstvenu #udu$nost i karakteristi!ne o#like
ur#aniteta. -ategori&acija gradova i podela o#lasti ur#anih studija imale su prili!an
uticaj na na!in shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ograni!i delokrug
1
imaginacije u odnosu na mogu$u #udu$nost gradova. )vo vai i &a one gradove koji
su o&na!eni kao glo#alni i &a one koji su van mape ur#anih prou!avanja.
Smatra se da su najve$i svetski gradovi glo#alni gradovi. )vaj pristup je
pove&an sa teorijom svetskog sistema prema kojoj &emlje irom sveta &au&imaju
mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama *centar,
periferija, poluperiferija+. -ategori&acija drava je dakle preneta na gradove.
>e,utim, mogu$e je da #i i ti gradovi, navodno na vrhu glo#alne hijerarhije, tako,e
imali koristi da su ih &amiljali kao o#i!ne. 'iestrukost ekonomskih, drutvenih i
kulturnih mrea, koje !ine ove gradove, mogla #i se iskoristiti da se osmisle mogu$i
putevi unapre,enja uslova ivota i ekonomskog rasta u celom gradu.
NNN
Sasen koristi termin glo#alni grad da #i anali&irala ono to je prema njenom
miljenju pose#no o#eleje sadanje fa&e svetske ekonomije. glo#alno organi&ovanje i
sve transnacionalnija struktura klju!nih elemenata glo#alne ekonomije. -ategorija
glo#alnog grada je #a&irana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini
gradova. 4ro#lem sa ovom teorijom je to i&#acuje i& anali&e ve$inu svetskih gradova.
Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja glo#alne ekonomije
tako,e odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu glo#alno
investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou *0oronto, Sidnej,
>e6ico CitOP+

$*. (egulaiona teorija i urbana politika
7egulaciona teorija postulira postojanje ra&li!itih na!ina na koje je kapitali&am
regulisan. )driva kompati#ilnost proi&vodnje i potronje generisana je kro& socijalne
i politi!ke institucije, kulturne norme, !ak i moralne kodove koji mogu produkovati
takav efekat. -ada se to dogodi oni !ine reim regulacije. 7eg. teorija poti!e i&
strukturalisti!ke struje marksi&ma kao pokuaj u#laavanja rigidnosti ekonomskog
determini&ma, to re&ultira pri#liavanju neove#erijanskom pristupu.
4rimena regulacione teorije naj&astupljenija je u istraivanjima novih i&a&ova
lokalne8 gradske vlasti. "ajer isti!e tri &na!ajne i me,uso#no pove&ane promene u
upravljanju gradom u postfordisti!kom reimu
H
. 4rva je da su tradicionalne
redistri#utivne politike &amenjene politikom trita rada, di&ajniranim da promovie
fleksi#ilnost radne snage, a da se principi socijalne politike redefiniu od univer&alnih
normi masovne potronje ka fragmentovanom sistemu provi&ije socijalne potronje,
H
Mordisti!ki reim-karakteristike *vidi poQer point+
a+ proi&vodnja standardi&ovanih ro#a
#+ ekonomija o#ima
c+ masovna potronja
d+ jaka socijalna drava i &na!ajna kolektivna potronja
1
sa &na!ajnim naglaskom na formama samopomo$i. 1ruga promena je da lokalna vlast
u svoje aktivnosti uklju!uje i druge aktere i& nevladinog i privatnog sektora, a tre$a
proi&ila&i i& prve dve, i ti!e se nestajanja tradicionalno jasnih ra&lika i&me,u socijalne
i ekonomske politike.
Preduzetni,ki grad- proaktivna promocija lokalnog ekonomskog ra&voja od
strane lokalne vlasti u save&nitvu sa drugim agentima privatnog sektora.
9arvi pri!a o tran&iciji od menaderske ka predu&etni!koj lokalnoj vlasti, koja
radi na i&nalaenju novih formi kompetitivnog kapitali&ma. 2 iskustvu gradova
ra&vijenog sveta primetan je pomak od tradicionalnih mera ka su#vencijama koje se
usmeravaju u ve$oj meri na inovativne kapacitete lokalne industrije, na istraivanja,
kao i na poslovne projekte. Demljite grada vie se ne nudi kao su#vencija ve$ se
strate!ki ra&vija sa &na!ajnim fokusom na potencijalne doma$e resurse. 7edefinisanje
gradskog imida postaje primarni &adatak, o#eleen #risanjem svih potencijalno
negativnih elemenata njegove ikonografije *fi&i!kog propadanja, militantnosti
industrijskog grada+. Sve to vodi ka umanjenju tradicionalno jasnih ra&lika i&me,u
ra&li!itih o#lasti politike *ekonom, socijalne, ekoloke, kulturne+.
4romocija partnerstva javnog i privatnog sektora &ahteva novi sistem
pregovaranja i koordinisanja ra&li!itih interesa. >ajer isti!e da se proces odlu!ivanja
sve vie doga,a van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti, a da na
upravljanje gradom sve ve$i uticaj imaju ra&li!iti akteri *predstavnici transnac.
kapitala, poslovne asocijacije, lokalna predu&e$a, #anke, sindikati, univer&iteti...+
"iel 3asan navodi !etiri tipa aktera #itnih &a ur#anu politiku, ne
ograni!avaju$i prostorni nivo i opseg njihovog delanja.
1+ politi!ariF odre,uju strateke ciljeve ur#anog ra&voja tee$i optimalnoj ravnotei
i&me,u predu&etni!kih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog ra&voja,
9+ ekonomski akteriFprimarno i& privatnog sektora, &ahtevaju odgovaraju$e ur#ane
resurse &a o#avljanje svojih aktivnosti/
?+ stru!njaci F operacionali&uju strategije ur#anog ra&voja kro& prakse ur#anog
planiranja imaju$i u vidu potre#e svih aktera ur#anog ra&voja/
A+ gra,aniFkao multifunkcionalni korisnici grada
#eri Stoker ponudio je ra&radu pristupa regulacione teorije ur#anom pitanju i
koncepta ur#anog reima koji je i& toga ishodio. 4rimena regulacione teorije u
istraivanju ur#ane politike pruila je mogu$nosti ra&umevanja ra&li!itih odgovora na
ur#ane promene pod uticajem glo#alne ekonomije, a Stoker pose#no naglaava da je
koncept ur#anog reima i&a&ov ekonomskom determini&mu.
1
$+. Konept urbanog reima
7eim se definie kao neformalna, ali sta#ilna koalicija kojoj pristup
institucionalnim resursima omogu$ava &na!ajnu ulogu u donoenju uloga. %jeni
!lanovi imaju komandne mo$i, ali funkcionie &ahvaljuju$i svesti o nunosti saradnje
i me,uso#ne &avisnosti. )kre$e se od uskog fokusa na mo$ kao na pitanje socijalne
kontrole ka ra&umevanju mo$i ispoljene kro& socijalnu produkciju. 1ola&i do
promene fokusa sa pitanja dominacije ko vladaR, na pitanje sposo#nosti kolektivne
akcije i ostvarivanja ciljeva.
1a #i nam neki akteri #ili efikasni partneri ur#anog reima, moraju posedovati
strateko &na!enje o socijalnim transakcijama tj sposo#nost delanja na #a&i tog &nanja
i kontrolu resursa koja ih !ini atraktivnim koalicionim partnerom. 1va klju!na
partnera su predstavnici lokalne vlasti i #i&nisa, ali se po potre#i uklju!uju i nosioci
drugih interesa u lokalnoj &ajednici- manjine, organi&ovani rad... 3ko je sposo#nost
upravljanja postignuta, mo$ se moe uspeno praktikovati #e& o#&ira da li postoji
masovna politi!ka podrka politi!kim inicijativama ili ne. :ra,ani se tako,e mogu
uklju!iti kada interesi projekta to nalau.
A tipa reima.
() 7eim odravanja postoje$eg stanja,
*) 7a&vojni reim
&) 4rogresivni reim sr klase *#riga o &atiti sredine+,
:) 7eimi koji se #ore &a po#oljanje uslova ivota nie klase
2r#ana kri&a je posledica neminovnog ra&voja i sa njom se svi akteri
podjednako suo!avaju i prilago,avaju ra&vojem svog dr kapitala.
Kritika
Ivr autori- reflektuje ameri!ki neoli#erali&am i &apostavlja ra&like ur#anih
politika &avisno od pojedinih tipova drava #lagostanja.
4ostoji pro#lem da se uspeno poveu lokalni i vii nivo mo$i i uticaj na lokalne
aktere. 2 odre,enim o#lastima neke politi!ke ideje postaju toliko dominantne da
ur#ani reimi #ivaju potpuno odre,eni uticajem nacionalnih aktera.
1
$,. -emokratski.akioni potenijal lokalne vlasti u
kontekstu globali)aije
:lo#ali&acija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena &na!aja i uloge
nacionalnih i lokalnih institucionalnih nivoa drutvene organi&acije, to je &na!ajno &a
prou!avanje gradova. (itni elementi glo#ali&acije *>arku&e+ su kvalitativni skok u
infornacionoj i transportnoj tehnologiji, porast koncentracije ekonomske mo$i privatnog
kapitala na svim nivoima, opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima
privatnog kapitala.
%a nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, pove$ana mo#ilnost kapitala i
proces glo#ali&acije imaju viestruke posledice. )dnos glo#alnog i lokalnog sa stanovita
mo$i je asimetri!an, a uloga lokalnog nivoa u datim odnosima u &na!ajnoj meri je svedena
na reaktivu. S jedne strane, pove$ana je konkurentnost i&me,u gradova u privla!enju
nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie politikom sniavanja
pore&a i preusmeravanjem #udetskih ulaganja u infrastrukturne pretpostavke uspenog
poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S druge strane, to ima direktne posledice na
smanjenje raspoloivih #udetskih sredstava koja omogu$uju adekvatnu kontrolu i
amorti&aciju socijalnih posledica ekonomskog restruktuiranja. Stvara se podela i&me,u
interesa lokalnog stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i kreatora ur#ane
politike grada, s druge, tj dok prvi o!ekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih
okrenut je privla!enju ra&li!itih korisnika grada.
7estruktuiranje programa drave #lagostanja u o#lasti ur#ane i stam#ene politike
o#eleio je proces decentrali&acije tj ja!anja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da
#i se nivo odlu!ivanja o potre#nim resursima pri#liio realnim korisnicima.
7estruktuiranje ekonomije i proces glo#ali&acije uslovio je &na!ajne ra&like u potencijalu
ra&voja pojedinih gradova. %ekadanji centri ind proi&vodnje sua!avaju se sa pro#lemom
stagnacije i ne&aposlenosti, dok gradovi !ije infrastrukturne pretpostavke omogu$uju
ra&voj servisnih delatnosti #elee i&ra&it ekonomski rast. 0ako,e, gradovi koji su snanije
i&loeni uplivu glo#alnog kapitala postaju ekonomski centri u velikoj meri ne&avisni od
ekonomske politike nacionalnih drava.
Sve u svemu, ur#ani&am i drava nastavljaju da #udu tesno pove&ani sa socio-
prostornim procesom, i neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa ra&vojem
servisne ekonomije do#io na &na!aju u nacionalnim i internacionalnim okvirima.
-ada je u pitanju proces glo#ali&acije, pristalice ekoloke tradicije vide u
tehnolokim inovacijama glavne u&ro!nike stvaranja novih prostornih formi, t&v glo#alnih
gradova, koji postaju centri finansijske i korporacijske mo$i u svetskim ra&merama. %eki
autori i&#egavaju upotre#u pojma glo#alni grad, dok neomarksisti insistiraju na odsustvu
1
kvalitativnih prostornih promena na ta se uka&uje upotre#om pojma glo#alni gradovi, jer
im je u osnovi isti princip kapitalisti!kog na!ina proi&vodnje.

$6. /rbani soijalni pokreti 0usp1
() UVOD
-ada se govori o usp neophodno je uka&ati .
- na njihove specifi!nosti u odnosu na nove drutv pokrete *mirovne, ekoloke,
feministi!ke+
- na ciljeve u.s.p, aktere
- kako se odnose prema radni!kom, studentskom i sindikalnom pokretu
- kako se odnose prema partijama levice, desnice i prema tradicionalnom
politi!kom aparatu *dravi i lokalnoj upravi+
- kakav je stav i dranje stru!njaka *ur#anista, sociologa+ prema organi&aciji i
akterima pokreta
Cilj je da se pokae njihova uloga u moderni&aciji savr. drutva u pravcu
sadrajnijeg kvaliteta svakodnevnog ur#anog ivota. 2r#ani socijalni pokreti i #or#e
se ra&vijaju pod dvojakim uticajem' I dola&i od glo#alnog drutv.-istorijskog uticaja
*npr svetska kri&a <?0....+ II uticaj ve&an je &a konkretnu drutv., ek., politi!ku
situaciju datoj &emlji i gradu *stam#ena kri&a, neuspeh nekih reformi...+
82K$6I4 P$8;58I< je u pravu kada kae da je prela& i& prosperitetne u
kri&nu fa&u povoljno socijalno tle &a afirmaciju novih drutvenih pokreta. )ni se i
pojavljuju i u modernim &ap. &emljama to uka&uje da su demokratski organi&ovana i
otvorena drutva mnogo pogodnija &a drutv pokrete od diktatorskih. 4ojava drutv.
pokreta o#eleava dovrenje procesa ra&dvajanja politi!ke drave od civilnog drutva
i, istovremeno, uspostavljanje mosta me,u njima. 1ravno partijski monopol vlasti je
u socijalisti!kim &emljama isklju!ivao postojanje drutv. pokreta. 4ostavlja se pitanje
!enu pokreti u otvorenom drutvu. 4ojedinci ne&adovoljni nekim dravnim
institucijama i administracijom stvaraju nove o#like drutvenog, politi!kog i
kulturnog organi&ovanja. %ovi drutveni pokreti i #or#e nastoje da #udu politi!ki
autonomni, a politi!ke stranke &avisno od konjukture, moraju sa njima da
uspostavljaju nove odnose i prave kompromise. 4rema 4avlovi$u ovi pokreti su jedni
od najirih i naj&na!ajnijih o#lika drutvenog angaovanja u ra&vijenim ind.
drutvima Dapada. )ni ra&vijaju 1opozicionu politi,ku kulturu1)
=>9>R I 9>;>R58$ uka&uju na oso#ine modernih drutv. pokreta.
11 transfunkcionalnost- pristalice se ne #iraju na osnovu njihovih funkcija
11 javni karakter ciljeva, strategija
1
11 ne tee za dominacijom nad celom linou svojih sledbenika, ali postoji
solidarnost
11 organizuju se oko jednog ili manjeg br pitanja ne pretenduju na totalitet
ra&umevanja drutva
11 prvenstveno drutveni, a ne neposredno politiki karakter! njihov cilj je
mo#ilisanje gra,. drutva, a ne osvajanje vlasti.
11 disfunkcionalnost- nestaju kad njihov pro#lem do#ije reenje
11 krucijalni su inilac za samoodre"ivanje gra"anskog drutva
$;>4 72R>4- novi drutv. pokreti su manje drutveno-politi!ki, a vie
drutveno0kulturni@ :ovori o glavnim sociolokim kolama i tako anali&ira
koncept drutvenog pokreta.
I SIS7>"0
#U$%&'($)*'+),- jedinstvo sistema
S-.U%-U.)*$' ,).%S'+),!nejednakost
II $K7>R0
$/(.)&'($)*'+),! strategije upravljanja promenom
S(&'(*(G'0) 1/*(2)$0)! isti!e se i akter i konflikt,
drutveni ivot anali&ira kro& drutv pokrete. 0o stanovite
&astupa 3.0.
9. S03 S2 2.S.4. 5 ()7(IR
2!estalost i snaga novih pokreta &avisi od veli!ine grada i to je grad ve$i,
raste i #r. akcija gra,ana. 0o su suko#i koji unutar industrijali&ovanih i ur#ani&ovanih
drutava suprotstavljaju interese vladaju$ih klasa i korisnika. 0o su #or#e koje se
odnose na grad *stanovanje, prevo&...+ a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu.
)ptije re!eno, oni se odnose na urbano planiranje% urbanu politiku i urbani na,in
?ivota) %eki autori tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju. ekoloki,
skvoting, kulturni pokret i dr.

K$S7>;S se #avio u.s.p. i kae da su oni specii,an vid drutveni+ sukoba
i delovanja) 4o njemu% grad je jedinica reprodukcije radne snage i postoje * tipa
procesa reprodukcije radne snage. 1. kolektivna i 9. individualna potronja.
-olektivna se odrava pomo$u dravnog aparata, a ne posredstvom trita. 1ravni
aparat pomae kapitalisti!kom monopolu pru&imaju$i #rigu o &dravlju, o#ra&ovanju,
1
stanovanju...i tako stimulie mo$ne ekonomske grupacije da vode odgovaraju$u
ur#anu politiku. 1akle, kod -astelsa usp su ve&ani &a potronju, a ne proi&vodnju.
0o su vieklasni pokreti, ali se suprotstavljaju kapitalisti!koj logici i doprinose
stvaranju demokratskog puta u socijali&am. -astels predlae A plana u stalnoj
interakciji o kojima tre#a voditi ra!una kada se anali&iraju u.s.p.
1. cilj pokreta
9. unutranja struktura pokreta- interesi i akteri u u.s.p
?. strukturalni interesi suprotstavljeni pokretu- organi&acioni i&ra& tih
interesa
3 posledice pokreta na urbanu strukturu
4rema ovom autoru neophodno je &ajedni!ko delovanje usp i drugih pokreta,
pose#no radni!kog. Subjekt mora biti pluralisti,ki@
>DI 6>RKI I D5"I4IK ">;-tako,e strukturalni marksisti. 2.s.p. i #or#e
se koncentriu oko ? osnovna interesa.
1. potronja, ivotni okvir- osnov &a save& klasa
2. direktan uticaj na optinske vlasti
3. potencijalno preobraavaju na ivot- dovode u pitanje kapitalisti!ki
grad.
0ek kada su u.s.p. postali masovni, od 60-ih godina, osetio se njihov uticaj na
ur#anu politiku, njene logike i ciljeve. )vi panci tvrde da su ovi pokreti legitimisali
skup socijalnih prava. pravo na stan koji ne kota vie od 10 posto mese!nih
primanja, #esplatno kolovanje, javni prevo&...
) tome koji slojevi u!estvuju u u.s.p. i #or#ama i koji su njihovi glavni &ahtavi i
koje organi&acije im pomau i kakvi su efekti moe se sa&nati kro& njihov prika& u
pojedinim &emljama.
?. 5S-2S0'3 %I-5E DI>3;G3
BRISEL- od kraja =H0-ih centar grada je ispranjen u korist #irokratskih
&grada i grad #iva podvrgnut &akonima profita. Stvoreno je H0-ak komiteta &a lokalne
akcije, a najstariji je osnovan od strane ljudi i& narodnog kvarta ,arole koji su
&ahtevali vra$anje organi&acije rada otu,enom !oveku. >arole nije o#i!an kvart, to je
neka vrsta sim#ola grada, sastavljena do#rim delom i od radnika imigranata.
Stanovnitvo je uglavnom siromano. ;okalne vlasti su nameravale i&gradnju novog
centra tu, ali je =69. formiran novi komitet i >arole je ure,en prema potre#ama
lokalnog stanovnitva. 1rugi slu!aj u (riselu je u kvartu el. stanice Sever, a tu su
1
gradske vlasti u!inile da po#edi logika profita, i &avadili su !lanove komiteta
me,uso#no *stare protiv mladih imigranata, (elgijce protiv stranaca...+
ITALIJA - u.s.p i #or#e su ovde pod snanim uticajem radni!kog i
sindikalnog pokreta, stare i nove levice. 2sp u Italiji je imao vie aza' (. od <69. do
=0.usp i #or#e u rukama marginalaca i isti!e se skvoting, a traje dok ne stigne
milicija. *. do <9. veliki pokret &au&imanja pra&nih ku$a, a isti!e se
vanparlamentarna ekstremna levica. Dau&eti stanovi su se #ranili na vojni na!in.
-omiteti posle postaju sta#ilne strukture i uspostavljaju odnos sa stru!njacima. &.
priklju!uju se radnici, slu#enici, porodice i& narodnih kvartova. :. godina =?. se
smatra !vornom-pove&uje se pokret u fa#rici sa ur#anim pokretom, po!inje i borba
protiv poveanja cena prevoza i struje. %are,eno je da im se se!e struja u
&gradama, ali su se radnici elektroprivrede od#ili taj &ahtev i solidarisali se sa
pokretom.
2.S.4. u 5taliji daje podsticaj i eministi,kom pokretu koji se #orio &a pravo
ra&voda #raka i a#ortusa.
-rajem =0-ih god se javila rasprava o na,inu optinskog upravljanja,
odnosno, o administrativnoj decentrali&aciji. ;evica namerava da u kvartovima
legali&uje i&#ore. Gavlja se pro#lem gu#itka autonomije i konfu&ije i&me,u struktura
ur#anih pokreta i #or#i, a neki su i protiv legali&acije kvartovskih komiteta.
PARIZ 0 =66 ra&mnoavaju se usp u Mrancuskoj. =0. po!inje da deluje u.s.p u
ve&i sa problemom gradskog prevoza. smanjenje cena prevo&a, i&gradnja novih
linija... =9. Studenti podsti!u #esku$nike na zauzimanje prazni+ stanova0skvoting)
1ola&i do ne&natnog uspeha u ovome.
2.s.p i #or#e su otkrile irinu urbane krize. stam#ena oskudica, nehigijenska
stanovanja, sla#ost gradskog prevo&a...%osioci pokreta su uglavnom radnici imigranti,
a podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci da i&ra&e neprijateljstvo prema
vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. 'e$ina u.s.p u 4ari&u ima meuklasni
karakter u odnosu na mesto i u potronji i u proi&vodnji.
SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na u.s.p u
S31. Socioloki, ovo je &animljivo jer se ti!e odnosa stru!njaka i siromanih i
nemo$nih. 4ol 1avidov je =6H. formulisao osnove zastupni,kog planiranja0
ra&matranje ur#anisti!kih planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima,
da se vodi ra!una o tim potre#ama njihovim i podravanje akcija gra,ana. 1avidov
smatra da siromani nisu nikad mogli da uti!u na stanovanje. 243- grupa planera-
ur#ana planerska pomo$. )va grupa pripada srednjim slojevima i mnogi #ivaju
optueni &a paternali&am i manipulaciju-ra&like u sistemu vrednosti, klasnom poreklu,
9
kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi i& kvarta. %eki kriti!ari smatraju da se tako
potiskuje i direktna akcija korisnika. 243 tada dopunjuje svoj program. o#avestiti
porodice sa niskim primanjima o pro#lemima koji ih se ti!u *npr su#vencije+/ nau!iti
ih da sami prave kontraplanove...243 &apoljava tada i !lana i& ovih kvartova da
sara,uje sa njima. Baldarovi$ smatra da postoji vrednost u svemu ovome, jer postoji
usmerenost na svakodnevne pro#leme, ali potre#no je i ista$i pro#leme na drugim
nivoima, a ne samo na nivou ur#anog planiranja.
LATINSKA AMERIKA @ )vde u.s.p i #or#e imaju karakter vrlo estokih
klasnih #or#i-#or#a #esku$nika &a krov nad glavom stvorila je kontragradove-
marginalni univer&um u latinoameri!kim gradovima. Dau&imanje terena se i&vodi &a
jednu no$, datog momenta.
PORATNA JUGOSLAVIJA- &#og politi!kog monopola dravne partije nije
moglo do$i do formiranja i delovanja u.s.p. 0o nije &na!ilo da su ljudi &adovoljni
kvalitetom ivota, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, #rojni trajkovi otkrivaju
ne&adovoljstvo &natnog dela gra,ana. 2r#ana kri&a se prvenstveno ogleda u
podurbanizovanosti-nedovoljan #r. i ni&ak kvalitet sredstava &a kolektivnu potronju
*stanovanje, javni prevo&, kola, gradsko &elenilo...+ i neravnomeran raspored istih.
Stam#ena kri&a se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom vidu i u
nejednakostima me,u drutvenim slojevima.
3espravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se i&grade o#jekti, pa
infostruktura, pa ur#anisti!ki plan. 1o ="9. 10-9HT takvih stanova od ukupnog #roja
koji se tad gradio. 0o nije u.s.p, jer nema organi&acije, ciljeva, programa. (espravni
graditelji su preteno radnici.
Skvoting je kod nas postupak na koji se odlu!uju pojedinci, i&gu#ivi nadu da
ree svoje stam#eno pitanje..nita od pokreta...
5skustvo zastupni,kog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju
svakodnevnog ivota 7oma u Surdulici i (eogradu, jer je vremenom dolo do
po#oljanja uslova svakodnevnog ivota.
4rva iskustva ekolokog% neoeministi,kog i mirovnog pokreta sre$emo u
Sloveniji. -asnije je u (g osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog
prava...)d =AB0e uspeh na lokalnim i&#orima &avisi od o#e$anja stranaka ta $e tu
konkretno u!initi. 3li gra,anski rat, i&#eglice, poginuli i ranjeni &austavili su
demokrati&aciju i moderni&aciju drutva.
4. D3-;G2B3-
D#og &na!aja koji ima kvalitet ivota, pre svega potronja, a kojim upravlja
drava, dolo je do u.s.p. 3kteri ovih pokreta nastojali su da &a sve to se ti!e samih
9
korisnika ne odlu!uje drava #e& njih. 4oka&alo se da u.s.p imaju ograni!eni domet, i
da pre svega imaju reformski karakter. 1anas se oni na &apadu vie ti!u ekolokih
pitanja. 5 ur#ana sociologija i ur#ani&am nastaju kao odgovor na kri&u grada, na
drutvenu i prostornu de&organi&aciju- cilj je da le!e grad i drutvo u njemu. 0o su
deskriptivno analiti!ke discipline i tako svojim &apaanjima mogu da le!e...
$7. Konept so. kapitala i urbani so. pokreti
1efinicija socijalnog kapitala.
Socijalni kapital opisuje &na!ajne drutvene procese i mree J neformalne
mree podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i do#rovoljne aktivnosti, ali
i aspekte lokalnog razvoja zajednice% partnerstva javnog% privatnog i
dobrovoljnog sektora kao i razvoja graanskog du+a. 5na!e, ne postoji konsen&us
oko krajnje definicije ovog pojma, &#og njegove krajnje neodre,enosti. 0ako da
8ulkok ra&likuje ? vrste socijalnog kapitala. primarni *ve&uju$i+, premo$uju$i i
pove&uju$i. 3urdije ra&likuje. ekonomski, kulturni, socijalni ali i sim#oli!ki.
1efinicija ur#anih pokreta.
0o su pokreti i #or#e koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se
deavaju u gradu. 2r#ani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevo&,
kolektivnu opremu svake vrste, okolinu i od#ranu ivotnog okvira. )ptije re!eno, oni
se odnose na ur#ano planiranje *ur#ani&am+, na ur#anu politiku ili politike, i na ono
to se &ove ==ur#ani na!in ivota== *'ie o ur#anim pokretima u 96. pitanju+.
'e&a soc. kapitala i ur#anih pokreta
5 dok su 0-ih #ili u sastavu irih socijalnih pokreta, dananji ur#ani pokreti su
&natno heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja socijalnih prava i promene
lokalne uprave ka vidu ur#anog reima. 4anju >argit >ejer su privukli pokreti viih
klasa po&natih po svojim naporima da sa!uvaju privilegije i kvalitet ivota, koji su
veoma uspeni u svojim naporima da se neeljeni sadraji ne smeste u njihovo
susedstvo ili i&meste u siromane krajeve *%5>(U J ==ne u mom susedstvu==+. -oncept
socijalnog kapitala &au&ima &na!ajno mesto u istraivanjima i praksi ur#.socijalnih
pokreta. >ejerova smatra da se upotre#om ovog koncepta i&#egavaju tradicionalni
pojmovi *uo!i dominacija, eksploatacija+ pa se pro#lem svodi na ne&ainteresovanost
gra,ana &a reavanje pro#lema njihovih lokalnih &ajednica. 3utorka uka&uje kako je
koncept socijalnog kapitala omogu$io da se neki &ahtevi nekadanjih ur#anih
socijalnih pokreta uklju!e u ur#anu politiku, to ilustruje rasprostranjeno$u nove
terminologije. umesto siromatva J dru. isklju!enost, umesto dru. jednakosti-
uklju!enost, umesto integrisanja- dr. kohe&ija.
%aj&na!ajniju ulogu u ekspan&iji stanovita drutvenog kapitala irom sveta
odigrala je Svetska #anka.RR
9
5straivanje grada i &ajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski
se #avi spektrom inicijativa i aktivnosti gra,ana u tre$em sektoru, ali se i&ostavljaju
protivni!ki8opo&icioni pokreti i podsticanje pokreta. 0a sla#a ta!ka stanovita dru.
kapitala u ve&i je sa am#ivalentno$u protestnih krugova. predstavljaju dr. mree koje
o#likuju poverenje i saradnju ali prema spoljanjem svetu ispoljavaju konflikt. 4okreti
kao grupe postavljaju pitanje &a koga je dru. kapital i koja je njegova svrha, to
&astupa pogled da je drutvo neutralno i #e& konflikta. 3li, autorka kae da se ipak u
takav stav prema drutvu, a koji je svojstven konceptu dr. kapitala, ne uklapaju svi
pokreti, tj. kritikuje ovo stanovite koje posmatra drutvo kao ure,eno i harmoni!no.
1iskurs o drut. kapitalu #avi se institucionali&ovanim organi&acijama,
utemeljenim u lokalnoj &ajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom
vladom i drugim nivoima upravljanja - ili finansijskim organi&acijama. 4okreti
ne&aposlenih ili onih sa nesigurnim &aposlenjem, imigranata... svi oni ostaju van
vidokruga koncepta, dru. kapitala. 3 upravo ovi pokreti, koji se &au&imaju &a &ahteve
&apostavljenih i potla!enih poka&uju da u drutvu nije sve tako harmoni!no kao to se
nagovetava.
Sa rekonstrukcijom drave #lagostanja dola&i do transformacije projekata i
inicijativa namenjenih marginali&ovanom stanovnitvu, u pogledu usmerenja i na!ina
delovanja. 4rimer. organi&acije gra,ana koje su usmerene na usluge, pruaju
klijentima podrku u smislu snalaenja *kako i&a$i na kraj+ a ne napredovanja *da
preva&i,u poloaj marginali&ovanosti+, to jo vie marginali&uje ve$ isklju!eni deo
stanovnika. *1oseljenike $emo o#u!iti &a nadni!ara, ali nema usmeravanje na
programe dodatne o#uke+.
Sticaj trenutnih okolnosti *ekonomsko restrukturisanje i paralelno
rekonstruisanje drave+ podra&umeva da je ona i&nova odredila svoje dunosti prema
mnogim drutvenim i eko. pro#lemima gradova i siromanih &ajednic. )na se ili
odrekla ili pre#acila na lokalni i podlokalni nivo politiku i slu#e, koje su pre #ile
centrali&ovane. 5nstitucionalno reorgani&ovanje J sve ve$a uloga podnacionalnih
nivoa i nedravnih aktera/ politika J akcenat na ja!anje konkurencije. 4okreti koji
nastaju usled ovih takmi!arskih strategija sve vie odraavaju ra&dor. %a taj na!in
upravo nastaju pokreti, kao to je %5>(U, koji ne doprinose reavanju pro#lema
!itave &ajednice, ve$ omogu$avaju stvaranje kapitala &a njihove pojedina!ne !lanove,
siromani ostaju po strani. 4rimer. srednja klasa J Vi&#aciK i& susedstva siromane,
koji se premetaju u sirotinjske lokacije !iji stanovnici ne poseduju kapital kako #i
pruili otpor.
2 ugroenim podru!jima i pro#lemati!nim !etvrtima nastanak lokalnih
pokreta je od presudnog &na!aja &a pokretanje i delovanje lokalnog
samoorgani&ovanja. 2sredsre,ivanje na ovu grupu stanovnitva i sa&nanje da su oni
9
akteri svog opstanka, ali se podsti!u da rade na integrisanju u trite radne snage, gde
se primenjuju kriterijumi trita, umesto kriterijuma drave #lagostanja.
...1anas se lokalne delatnosti osmiljavaju tako da se podrede trinim
prioritetima i podsti!u nastanak konkurencije, kao to !ini ve$i deo drutvenih i
politi!kih ciljeva...
1a #i dananji o#lici lokalnog aktivi&ma i angaovanja gra,ana &aista
doprineli napretku demokratije, umesto novim o#licima isklju!ivanja, tre#a u&eti u
o#&ir pritisak i dejstvo koje takav kontekst vri na njihov ra&voj. 3utorka, kritikuje
koncept socijalnog kapitala, i njegovog &agovornika 4atnama. %eposedovanje
ekonomskog i kulturnog kapitala vane su odrednice #esku$nitva.
$8. Soio.prostorne nejednakosti u ra)vijenim
)emljama
4rogrami drave #lagostanja imali su veliki uticaj na o#likovanje prostorne
strukture, pose#no evropskih gradova. %jihova uloga je naj&na!ajnija u o#lasti
stanovanja kao klju!nog elementa prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne.
%akon 55 sv. rata dolo je do ekspan&ije nestaice stanova, ali se pristupilo
masovnom programu i&gradnje stanova u dravnom vlasnitvu *&#og odravanja
dotadanjeg sistema i dravne investicije u stanovanje #ile su &na!ajni element eko
moderni&acije i ur#ani&acije+. Damah procesa su#ur#ani&acije u evropskim &emljama
&a#eleen je =60-ih kada su u kreiranju ur#ane i stam#ene politike &na!aj do#ile
stam#ene preferencije odnosno kvalitativna dimen&ija@
2 periodu inten&ivne su#ur#ani&acije ve$ina pripadnika srednje klase uspela je
da o#e&#edi se#i kvalitetno stanovanje u vlasni!kom sektoru. %a taj na!in kao
posledica nastaje filtracija stanova u javnom sektoru. Miltracija J promena socijalnog
sastava korisnika odre,enog stam#enog fonda #e& promene njegovih fi&i!kih
karaktristika, pri !emu se novi korisnici nieg socijalnog statusa od prethodnih, koji se
prostorno pomeraju u kvalitetniji sektor stanovanja. )vaj proces socijalnog stanovanja
*&a najsiromanije+ je #io naji&raeniji u "0-im a prati ga i politika privati&acije
stanova. 4rivati&acija nije samo promena vlasni!kog statusa, ve$ !itav ni& mera kojim
se funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka trinim principima, a deo
odgovornosti se prenosi na privatni sektor. 4rivati&acija je naj&astupljenija u
&emljama li#eralnih sistema drave #lagostanja *naj#olji primer Ingleska+. 4rincip
filtracije stam#enog fonda je dominantan u stam#enoj politici ra&vijenih &emalja, a
dravna intervencijau stanogradnji se okre$e potre#ama viih socijalnih slojeva.
Suavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja pro#lem &a neke *ali
#rojne+ kategorije stanovnitva koji nisu plateno sposo#ni da plate kvalitetnije i
sigurnije stanove *ne&aposleni, neo#ra&ovani, sama!ka doma$instva...+.
9
-ako je proces su#ur#ani&acije uslovio odliv viih dohodovnih grupa i&
centralnog podru!ja grada *dola&i do dekoncentracije stanovnitva, jer populacioni
rast su#ur#ija prati opadanje #roja stanovnika centralnih gradskih podru!ja+, proces
dentrifikacije pove&an je sa merama stam#ene politike u cilju iniciranja porasta
pripadnika viih slojeva na centralnim lokacijama, s ciljem o#e&#e,ivanja povoljne
poreske osnove kao #udetskog prihoda lokalne vlasti. 1entrifikacija J promena
kako fi&i!kih struktura stam#enog fonda tako i socijalnog sastava njegovih korisnika
odnosno i&gradnja luksu&nih stanova na lokacijama, do tada, siromanog stanovanja,
pri !emu se pre,anje stanovnitvo i&meta u korist viih socijalnih grupa.
1entrifikacijom se na&iva i gradnja luksu&nih stanova na lokacijama koje su
procesom de&industrali&acije grada naputene i&metanjem industrijskih postrojenja i
sa njima pove&anih funkcija. )tuda ovaj proces o&na!ava povratak pripadnika srednje
klase na centralna gradska podru!ja, ali ne isklju!ivo putem i&metanja grupa nieg
socijalnog poloaja, te se ovaj proces smatra vanim aspektom reur#ani&acije
*&austavljanje pada #rojnosti stanovnitva centralnih gradskih podru!ja+.
4roces dentrifikacije postoje i predmet diskusije ra&li!itih autora. 1.
4redstavlja i&a&ov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i ur#ane socijalne
strukture koje o#eleava teorija sukcesije J pravilnost i&metanja #ogatih stanovnika u
sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje niih socijalnih grupa u susedstva koja su
ima na taj na!in postala dostupna. 4rema ovoj teoriji do#ro susedstvo je su#ur#ano
susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne #li&ina centra,
dominantni kriterijumi. 9. >arksisti J i su#ur#ani&acija i dentrifikacija su odra&
pomeranja kapitala i&me,u ra&li!itih sektora ekonomije i delova grada *ekonomska
teorija raskoraka rente+ te se promenom profita#ilnosti lokacija o#janjavaju ovi
procesi. ?. %ominalisti!ki pristup J dominantni u&rok ovog procesa nala&i u
promenama ivotnog stila, vrednosti, potroa!kih modela nove servisne klase, kao
kreatora tranje &a dentrifikovanim o#licima stanovanja/ nju o#eleava. ve$a
potronja no tednja, velika prostorna mo#ilnost, uklju!uju$i i stam#enu, hedonisti!ki
individuali&am, negacija ili odlaganje #raka, kao i roditeljstva+.
1eindustrijali&acija gradova podra&umeva fi&i!ko i&metanje industrijskih
sadraja na su#ur#ane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dola&i do
prostorne dislokacije i servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama
koncentriu samo naj&na!ajniji produkcioni servisi, dok se ostali i&metaju u
su#ur#iju. 4omak ka ra&li!itim modelima potronje u velikim gradovima doprinosi
o!uvanju centra grada kao arene spektakla, ali ta je sa onim delom stanovnitva koji
se nala&e na niem poloaju, a ive u samom centruR
Ikoloki pristup *!ikaka kola+ prepo&naje ove marginali&ovane ur#ane &one
i ra&vija te&u prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih
poslova koji #i omogu$ili uklju!ivanje lokalnog stanovnitva u dominantne
9
ekonomske i drutvene tokove. S druge strane, Sasensova govori o ra&voju
neformalne i ilegalne ekonomije, jer siromani slojevi uslovljavaju nestandardi&ovanu
tranju jer svoje potre#e ne mogu &adovoljiti luksu&nim do#rima.
>arku&e, prave$i ra&liku i&me,u uspenih lokalnih &ajednica *koji o#e&#e,uju
&aposlenje stanovnitvu+ i one koji to nisu uvodi pojam enklave naspram geta
*savremeni geto karakterie eko. i soc. isklju!enost lokalnog stanovnitva u odnosu na
dominantno, u klasi!nom pre je #ilo re!i o odnosu su#ordinacije+. 4ojam
isklju!enosti, kako sa formalnog trita rada tako i i& ostalih procesa vanih &a
integraciju u drutvo, postoje #itna odrednica socijalnog poloaja ur#anog
stanovnitva na dnu socijalne stratifikacije.
(ave$i se pro#lemom samoreprodukcije socio-ekonomske isklju!enosti,
'ilson reafirmie pojam potklase, jer se ovaj pro#lem ne uo!ava ako posmatramo
samo ue uloge *geto naputaju uspeni pojedinci, pa tako instutucije ostaju
hendikepirane, ali nema vie ni u&ornih modela+. :ans, umesto pojma potklase,
predlae pojam potkaste kako #i se istakao stepen isklju!enosti dela stanovnitva koji
produkuje savremeno drutvo.
%eposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, odre,uju
siromatvo i #eku$nitvo, koje je u porastu #e& o#&ira to &emlje ra&vijenog sveta
#elee ekonomski rast.
>arku&e ra&likuje 9 tipa dravne intervencije u domenu ur#ane politike. 1+
tip drave #lagostanja *korisnici su o#i!ni ljudi i sa njima se svi identifikuju+ i 9+
represivni *re&idualni+ tip *stigmati&acija korisnika, po #ilo kojoj osnovi, tako to se
definiu kao pose#na grupa korisnika+. Earloe i Mainstain J smatraju da donja klasa je
klju!na &a ur#ane procese, jer ur#ane politike slue njihovim ciljevima. Dajedno sa
najviim stratumom srednje klase, postaju veoma &na!ajni &a promene na tritu
stanovanja, nosioci procesa ur#ani&acije... )stali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede
su#ur#ani model. 3 najnii stratumi su najvie koncentrisani u rentalnom sektoru.
Centralni delovi nastanjeni su najsiromanijima...
-astels J uka&uje na proces duali&acije gradova u poslednjim decenijama.
2 centralnim &onama grada duali&acija je najuo!ljivija, jer se eksklu&ivni,
produkcioni i re&idencijalni sadraji mogu locirati kao i&dvojena ostrva ne &ahtevaju$i
ur#anu o#novu neposrednog okruenja. >arku&e, na sli!an na!in poima dualni grad
isti!u$i da njegovi socijalni delovi postaju totali&ovane &ajednice, te se
svakodnevniivot odvija na taj na!in to !ini pripadnike drugih soc. slojeva
nevidljivim, i odlikuje se na taj na!in mogu donositi na tetu drugih.
%eomarksisti J proces uslonjavanja soc. strukture na&ivaju polari&acijom
*rast i na dnu i na vrhu lestvice+. Earloe i Mainstein su kriti!ni prema pojmu
duali&acije jer ne i&raava kompleksnost procesa. -astels i >arku&e tako,e su kriti!ni
prema pojmu dualnog grada, ali ga upotre#ljavaju metafori!ki. %eove#enjanci -
9
naglaavaju proces demonpo&icije socijalnog statusa *da oso#e sli!nih sposo#nosti i
&animanja imaju ra&li!ite uslove ivota i ivotne anse+.
Eamnet je kriti!an prema Sasenovoj *ekoloka teorija+. koja procese soc.
polari&acije &asniva na porastu nejednakosti u dohocima &aposlenih.
$!. Soioprostorne nejednakosti u )emljama u ra)voju
4rou!avanja gradova 555 sveta usredsre,uje se na hiperur#ani&aciju i na
podeljenost ur#anog drutva du nekoliko linija. 1+ formalna-neformalna ekonomija/
9+grad-okruenje/ ?+socijalne i etni!ke podele.
4rou!avaju$i proces ur#ani&acije u ;.3merici, -astels je 0-ih godina naveo
da 9HT stanovnitva ivi u slamovima i nehigijenskim naseljima i #ariosima. -rajem
prolog veka njihov udeo se popeo na H0T * najvie u 3dis 3#e#i "HT, a najmanje u
Sao 4aolu?9T+.
)dsustvo komunalne infrastrukture, prenaseljenost, opasna industrija u #li&ini
mesta stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovnitva.
0u dominira siva ekonomija *0T stanovnika ;osake &avisi od sive ekonomije-
7o#inson+. Siva ek podsti!e inostrani kapital naj!e$e kro& eksploatisan rad ena.
(udu$i da je pre re! o tradicionalnim drutvima *rodna podela rada+, ove anali&e se
usmeravaju ka rodnoj dimen&iji.
4edra&ini i San!e&ova *#arios+ uka&uju na jo jedan proces koji poja!ava
segragaciju u latinskoj 3merici-povla!enje otmenih !etvrti...*pitanje ?A+ doivljaj
drugog kao pretnje #itan je element socijali&acije mladih i& siromanih !etvrti, koji
nije usmeren samo na socijalno udaljene grupacije, ve$ i na stanovnike drugog
#ariosa. Socijalni kapital u strategijama lokalnih &ajednica ima ograni!enu ulogu u
organi&aciji njihovog ra&voja, ali i prou!avanja na nivou susedstva imaju veliki &na!aj
&a reprodukovanje socioprostornih nejednakosti.
2 studijama gradova 555 sveta imamo 9 me,uso#no isklju!uju$e predpostavke.
1. da oni kopiraju iskustvo &apada *ve$i trokovi socijalne politike+ ili
9. da koriste prednost &aostalog ra&voja *u!enje na grekama drugih+
;okalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privla!enja
stranog kapitala, strategije socijalnog dampinga i sla#ljenje nacionalisti!kog lokalnog
fiskalnog kapaciteta. 7ealni re&ultat je sla#a ili potkupljiva lokalna vlast koja je #rana
stranim ulaganjima i reprodukuje &atvoreni krug &avisne ur#ani&acije. )vi gradovi
nisu nastali postepenim ra&vojem, ve$ osvajanjem *domoroda!ke kulture strmoglavo
po&apadnja!ene+.
4ro#lem prou!avanja gradova &emalja u ra&voju odvija se pod kapom odrivog
ra&voj.
9
>ina 4etrovi$. osnovna ra&lika i&me,u socijalisti!kih i gradova 555 sveta lei u
!injenici da je socijalisti!ka drava uspevala da spre!i prekomernu imigraciju u
gradove, preteranu ur#anu koncentraciju u pojedinim gradovima i i&ra&ite ur#ane
nejednakosti u pore,enju sa prekomernom ur#ani&acijom gradova 555 sveta.
4)'ID305 S3 4503%G5>3 99 i ?A@@@
*%. Soio.prostorne nejednakosti tokom
soijali)ma i u post.soijalisti#kom periodu
Socijali&am
>oglo #i se re$i da je socijali&am karakterisala ve$a sta#ilnost stam#enih
karijera &#og ve$e sta#ilnosti ostalih karijera sa kojima je pove&ana*puna &aposlenost
i stati!na radna karijera+. -ontrola transakcije stanova i stam#ena nestaica uslovile su
ni&ak nivo stam#ene mo#ilnosti.
Gedno od retkih istraivanja #avi se stam#enim preferencama na stam#enom
nivou *>andi! i Clapham+. )ni su doli do &aklju!ka da su preference ka odre,enom
tipu stanovanja *kolektivno8individualno+ ili vlasni!kom statusu *dravno8privatno+
#ile o#likovane pod neposrednim uticajem koncepta stam#ene politike i u
socijalisti!kim drutvima. 5ako se gra,anima ne moe osporiti predu&imljivost,
lojalnost prema dravi svakako da moe jer se tei da se od drave u&me to vie
resursa *otuda i pojava #espravne gradnje, koji &apo!inju &aposleni u industriji, koji
koriste i svoje &nanje i materijalne resurse predu&e$a+.
)snovne karakteristike socijalisti!ke stam#ene politike uslovile su i specifi!nu
su#ur#ani&aciju, re&idecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na
kapitalisti!ke &emlje. 4odur#ani&ovanost se u socijali&mu ispoljava u 9 vida.
kvalitativnom i kvantitativnom.
-vantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na
porast &aposlenosti u industrijskom sektoru *deagrari&acija+. *%ema dovoljno stanova
&a migrante+. 2sled administrativne kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju
meovita doma$instva i postaju trajni model. Demlje koje nisu vrile kontrolu, suo!ile
su se sa pro#lemomm paraur#ani&acije *naseljavanje imigranata na o#odima velikih
gradova+.
-valitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu
na potre#e stanovnitva u uem *unutranjost stana+ i irem *opremjenost lokacija+. 0o
je #ila posledica ra&vojne strategije koja je promovisala industriju u osnovno sredstvo
ur#ane promene. 0ako je dolo do situacije #espravne gradnje u uslovima planske
kontrole, a u sadejstvu sa ekonomskom neefikasno$u dravne provi&ije stanova.
9
Gedan od autora smatra da stanovanje i grad #i tre#alo da #udu odre,eni kao
javna do#ra ali na na!in koji uka&uje na autonomiju u odnosu na pojedina!ne interese.
0o &na!i da javna do#ra definiu skup uslova koji su nuni &a reprodukciju opstanka
svih !lanova &ajednice #e& pose#nog ri&ika@ 2 socijali&mu nije #ilo aktera koji #i #io
&ainteresovan *elita+ ili sposo#an *ostale grupe+ &a operacionali&aciju tako shva$ene
autonomije javnog do#ra. 1rava je predstavljana kao su#jekat i &astupnik interesa
apstraktnog rada.
Su#ur#ani&acija- Su#ur#ije socijalisti!kih gradova nisu specifi!ne, ali
dominantan tip stanovanja i prostorna disri#ucija viih slojeva unutar su#ur#ije jeste.
Su#ur#ani&acija u socijali&nu o#eleena je irenjem novih stam#enih naselja,
kolektivnog tipa stanovanja u dravnom vlasnitvu po o#odima gradova. 2
socijalisti!kim su#ur#ijama individualni tip stanovanja u privatnom vlasnitvu javljao
se primarno kao nusprodukt socijalisti!ke stam#ene politike, na najudaljenijim i
infrastrukturno neopremljenim lokacijama, niskog kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog
statusa, !iji su nosioci8korisnici #ili najnieg socijalnog statusa. 'ii drutveni slojevi
gradili su su#ur#ane individualne ku$e *vikendice+.
4roces su#ur#ani&acije soc. gradova nije #io pra$en demografskim
pranjenjem centralnih gradskih lokacija. 3li i&gradnjom tih novih naselja
kolektivnog stanovanja *%ovi (g.+, pravi se ra&lika i&me,u kapitalisti!kih gradova. u
kapitalisti!kim gradovima opada gustina naseljenosti od centra ka periferiji, a kod
onih o#rnuto. 2 socijalisti!kim gradovima socio-ekonomski status opada od centra ka
periferiji. )pet, re&idencijalna segregacija socijalisti!kih gradova, u odnosu na
kapitalisti!ke, je generalno nia i i&raena u manjim prostornim celinama. Ikoloki
faktor. nova naselja naseljavaju mlada doma$instva, a stara, #lia centru i u centru,
straija doma$instva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru@
Smit i&dvaja tipi!na podru!ja socijalisti!kog grada u pogledu
socioekonomskih i prostornih karakteristika. 1+ centralne &one, stanovi visokog
kvaliteta, do#ra dostupnost servisa, naseljeni stru!njacima i rukovodiocima/ 9+
centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i &gradama koje propadaju, ali do#ra
dostupnost servisa/ ?+ spoljne &one, stanovi visokog kvaliteta, do#ra opremljenost
servisima, #li&u centra do#ra pove&anost sadraja, naseljene stru!njacima i
slu#enicima/ A+ spoljne &one, stanovi niskog kvaliteta, nema ra&vijenih servisa,
naseljene radni!kom klasom/ H+ peri-ur#ana podru!ja i su#ur#ane enklave, privatne
ku$e niskog kvaliteta, nema servisa, tu ive imigranti.
0okom =0 i ="0 ih dola&i do u!estalijih intervencija u centralnim &onama
grada, po!inje gradnja kvalitetnijih stam#enih &grada, to povla!i proces
dentrifikacije. %o &a dentrifikaciju ve$ih ra&mera nije #ilo uslova jer su se nametali
veliki pro#lemi raseljavanja stanovnitva.
9
4ostsocijali&am
4ostoje ? mehani&ma koji doprinose porastu socioprostorne diferencijacije u
postosocijalisti!kim gradovima. 4rvi se odvija u okviru nasle,enih socioprostornih
ra&lika, #e& prate$e mo#ilnosti. 2sled uspene konver&ije socijalnog8politi!kog u
ekonomski kapital, podru!ja stanovanja pripadnika vieg socijalnog statusa i dalje
ostaju elitna i o#rnuto. 1rugo, dola&i do promene nasle,enih re&idencijalnih modela,
tako to pripadnici viih dohodovnih grupa tee da napuste lokacije u kojima su
stanovali tokom socijali&ma a !ija vrednost opada, a nii slojevi imaju tendenciju
premetanja u manje stanove i na loije lokacije. 0o uslovljava socijalnu
homogeni&aciju gradskih podru!ja. %ovi o#rasci stam#ene i prostorne mo#ilnosti
podra&umevaju i da vii socijalni slojevi potiskuju nie sa lokacija koje postaju
atraktivne. 0re$i mehani&am odnosi se na pritisak stanovnitva koje imigrira u
gradove pod dejstvom procesa glo#ali&acije i &akesnele ur#ani&acije. 2 prvom slu!aju
imigranti su preteno vieg socijalnog statusa i mogu #iti nosioci specifi!nih
re&idencijalnih o#ra&aca koji &ahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolae
dovoljan #roj pripadnika domicilnog stanovnitva. 2 drugom slu!aju uglavnom je re!
o pripadnicima najniih socijalnih po&icija koji nastanjuju stanove najnieg kvaliteta i
postaju akteri ilegalne gradnje su#standardnog tipa.
2 anali&i novih re&idencijalnih preferencija koje uti!u na promene prostornog
modela grada, panja je usmerena na pripadnike viih slojeva *kapitalisti!ka uloga u
nastajanju, politi!ka elita+. 5pak promene se odvijaju sporo *jer je mali #roj stanovnika
koje pripadaju najviim slojevima+ jer srednja klasa *koja tre#alo da #ude nosilac+ jo
uvek nije konsolidovana. 0ako da stam#ene preferencije najviih slojeva uslovljavaju
nastanak malih su#ur#anih naselja luksu&nog stanovanja kao i enklava skupog
stanovanja u centralnim gradskim &onama, a to &a so#om povla!i proces
dentrifikacije...
5ma autora koji tvrde da je o#likovanje nove socijalne segregacije uo!ljivo u
socijalnom i fi&i!kom prostoru grada. nastaju re&idencijalna naselja sa ku$ama
opremljene #a&enima, saunama, teniskim terenima, a nasuprot njima rastu naselja loe
reputacije naseljena postsocijalisti!kom potklasom. i&#eglice, kriminalci, ne&aposleni.
2 su#ur#ijama postsocijalisti!kih &emalja ra&likujemo 9 re&idencijalna modela.
nasle,eni *kolektivna stam#ena naselja i podstandardna !esto ilegalna individualna
naselja+ i novi *luks&na individualna gradnja+. ;okalne vlasti doprinose socio-
prostornoj diferencijaciji jer se ponaaju predu&etni!ki i tee da na svojoj teritoriji
ostvare adekvatne #udetske prihode i male rashode.
4rimer 4raga
2 4ragu su#ur#ani&acija je dostupna samo naj#ogatijima a platenu mo$
srednje klase u ovom kontekstu nisu podstakli ni hipotekarni krediti. 4ripadnici viih
slojeva u 4ragu preferiraju centralne gradske lokacije na kojima je dolo do &na!ajne
?
promene socijalnog sastava stanovnitva *usled restrikcije+. Strani investitori
stkupljuju stanove, o#nove ih i prodaju po ve$oj ceni, sli!no se ponaaju i optine. 0a
velika &ainteresovanost investitora i divelopera &a otkup stana koji se nije o#navljao
tokom socijali&ma posledica je ra&like u realnoj vrednosti tog stana na tritu. 0ako da
je u 4ragu *(udimpeta i 'arava+ porastao #roj agencija &a promet nekretnina.
7adikalno sprovedena restitucija i veliki deo stam#enog fonda koji je njome
o#uhva$en specifi!nost je 4raga, to je uslovilo i konver&iju stanova u poslovni
prostor. -ao oso#enost postsocijalisti!kih &emalja jedan autor navodi pojam
funkcionalnog raskoraka J redukcija stam#ene funkcije na centralnim gradskim
lokacijama odvija se nekontrolisano odnosno #e& planske regulative koja #i spre!ila
drasti!no opadanje stanova.
2 drugoj polovini =90-ih u 4ragu dominira i&gradnja luksu&nih stanova u
viespratnicama, o#lasti #lie centru, vieg stam#enog i socijalnog statusa i ne
podra&umevaju dentrifikaciju J kupci su #ogati Besi, dok $e mladi, &aposleni u
privatnom sektoru i produkcionim servisima, !initi novu servisnu ulogu.
-omercijali&acija centralnih gradskih lokacija pored porasta socijalne segregacije
uslovljava i pro#lem dosupnosti ur#anih servisa preostalom lokalnoom stanovnitvu
koje ne pripada viim socijalnim slojevima.
4rimer (udimpete
1entrifikacija u (udimpeti je &natno manje &astupljena no u 4ragu jer
proces restitucije nije radikalno sproveden. 0o je doprinelo da proces su#ur#ani&acije
nude &astupljeniji nego u 4ragu...
*1. (eprodukija soijalne isklju#enosti na nivou
susedstva
3utor. C) =RIDRI9
Specifi!no dejstvo siromatva moe se i&ra&iti pitanjem. da li siromani delovi grada ,ine lokalno
stanovnitvo siromanijimR )dgovor vodi do teorijskih i metodolokih pro#lema.
D>CS785 SIR5"$678$0 R$ZC$64C>4C> 8I;S5458> 7>5RIC>
'ilson *==Stvarno deprivilegovani==+-rasprava o najnioj klasi. )n ispituje stepen
siromatva u gradovima S31, u delovima gde preteno ive crnci. )vi delovi grada
ispolja#vaju najvie stope.
%aputanja kole
0rudno$e adolescentkinja
'an#ra!ne dece
%e&ainteresovanosti &a traenje posla
?
)dstupanja od dominantnih drutvenih normi
1evijantnog ponaanja
Mi&i!kog propadanja &grada
)n pretpostavlja da je sve to posledica ivota u siromanom podru!ju i &ato se
javljaju devijacije. %eke njegove formalnije +ipoteze.
1. lokalna !etvrt uti!e na ponaanje na osnovu u!enja prema modelu
9. postoji pravilo ponaanja ve$ine- devijantno ponaanje se iri
?. ako u nekom kraju grada postoje devijacije on $e #iti diskriminisan
>lade stanovnice tih krajeva suo!ene su sa ograni!enim #rojem partnera, tako
da se ne &atvara lanac siromatva. 0o pospeuje i&olovanost. 'ilson ne o#ra&lae
sistematski mehani&am koji i&a&iva pretpostavljene kontekstualne posledice. 1alje, to
je severnoameri!ki model, ali nijedna evropska &emlja nema tako dugu tradiciju
diskriminacije kao to je slu!aj sa crncima tamo.
D>CS785 ;5K$;4> #R$DSK> D>78R7I ' 7>5R>7SKI 7>">;CI
-oliko drutveni kontekst uti!e na stavove i ponaanjaR 4ostoje &
metodoloka problema .
5 definicija konteksta- mogu$nost i ograni!enja pred pojedincem. %aj#olje je
da se on definie sa o#&irom na drutvene mree. 0o je #olje nego delovanje npr.
prostora, !etvrti.
55 ocrtavanje konteksta- ako se &a kontekst i&a#ere gradska !etvrt, a ne mrea,
javlja se pro#lem njene prostorne granice. 5 stanovnici jednog istog podru!ja se
ra&likuju u pogledu ocrtavanja svog kraja, to se poka&alo u vie istraivanja
555 specifikovanje dejstva konteksta- to je krucijalni pro#lem anali&e. 1ejstvo
konteksta je u!inak skupa opcija koji uti!u na ponaanje i stavove individua.
:lavni mehani&am koji #lie odre,uje uticaj konteksta su me,uso#no
delovanje i drutveno u!enje. "eusobno delovanje je funkcija prostorne #li&ine.
Partnerski odnos i&iskuje u&ajamnu privla!nost@ )na je pak najsnanija me,u
oso#ama sli!nog statusa, to vai &a sve sociodemografske grupe. 0o se moe
o#jasniti stavovima o uticaju lokalni+ ,etvrti.
gradska !etvrt #arem delimi!no determinie kontakte
prostorna #li&ina podsti!e drutvene kontakte
dijapa&on dostupnih ponaanja o#oga$uje ili ograni!ava ponaanje
stanovnika
>e,utim, kontakti &asnovani na prostornoj #li&ini !ine samo deo naih
odnosa. %ije o#uhva$eno ni dejstvo masovnih medija u ovim pretpostavkama.
9>R6; I R>4K daju o#janjenje govere$i o drutvenom u!enju
?
- postoje porodice i modeli koji mogu po&itivno uticati na druge tako to su
npr. po#egli od #ede i siromatva
- stanovnitvo sa meovitijim stanovnicima ima$e vie po&itivnih modela.
- mora se utvrditi koji je to #roj oso#a &#og kojih #i neko neto uradio, npr.
koliko njih mora #iti devijantno da #i se neki pojedinac odlu!io da i on to
#ude.
Z$K;C2D$K 0 D$ ;I SIR5"$64I D>;58I #R$D$ DI4>
;5K$;45 S7$4584I6785 SIR5"$64ICI"E
Siromani krajevi grada &aista pootravaju siromatvo lokalnog stanovnitva,
ali to vai samo pod odre,enim uslovima. 1elatni prostor stanovnitva mora #iti
ograni!en smo na lokalnu !etvrt. 1alje, uticaj lokalne !etvrti moe se ra&likovati i u
&avisnosti od drutvene grupe- deca, doma$ice, ne&aposleni.. %eophodna su
sistemati!na istraivanja da #i se to utvrdilo. 0re#a ra&motriti i druge definicije
konteksta, kao to su mree.
*$. (omi i stanovanje
Stanovanje je jedan od naj&na!ajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog ivota
pojedinca, porodica etn grupa. Stan je materijalno do#ro koje ima kvantitativne oso#ine
*povrina, #r so#a+, kvalitativne *vrsta materijala, oprema+, formu *individualno ili kolekt
stanovanje+ i institucionalni status *privatna ili dr. svojina+. )ve oso#ine odre,ene su
ulogom, dr poloajem i sim#ol pripadnostima stanara. Stam#ena kri&a najtee poga,a
najnie dr slojeve tj. sirotinju u koju spadaju i pripadnici etn. manjina.
- 1r. poloaj 7oma koji odre,uje i njihov stam#eni i naseljski standard pove&an je sa
pro#lemom njihove integracije u glo# drutvo kao i na nivou lokalne &ajednice. 5sti!e se
&na!aj socijalne integracije 7oma, govori se o ekonomskoj, civili&acijskoj, me,unarodnoj
integraciji.
'irt. manjinske grupe- pluralisti!ke, asimilacionalisti!ke, secesionisti!ke, #or#ene
manjine
7omi su pluralisti!ka manjina jer oni od dominantne grupe &ahtevaju trpeljivost
prema svojim ra&li!itostima. S druge strane, od#ija i trai &atitu protiv prinudnog
asimilovanja od strane dominantne grupe. )na i&nad svega eli da o!uva svoj kulturni
identitet. >e,utim, 7omima nisu ponu,eni ni asimilacija ni kult. plurali&am, ve$ se od njih
o!ekuje samo delimi!na akulturacija koja ne vodi ka integraciji.
1rutveni okvir stanovanja 7oma
Stam#ena situacija 7oma najvidljiviji je o#lik njihovog siromatva. %aj!e$e divlje
podignuta i &aputena romska naselja su nesigurne i nehigijenske segregirane naseo#ine,
?
od sla#og, otpadnog materijala, sa nikakvom ili sla#om infrastrukturom. %a!in ivota u
sirotinjskim naseljima su u &naku kulture #ede, pove&ano sa tim, imamo slamove o!aja.
0amo gde postoji neki angaman da se i&meni situacija, &ovu ih slamovi nade. 5ntegracija
7oma u drutvo kome pripadaju po!inje njihovim stalnim nastanjivanjem na odre,enom
mestu. Stacioniranje 7oma je neophodan ali ne i dovoljan uslov njihove integracije. 7omi
!ergari jesu sve re,i, ali trajno nastanjivanje jo uvek nije potpuno i sta#ilno. 7omska
&animanja i specifi!an na!in ivota uti!u na to da su neki !lanovi doma$instva u pokretu.
1anas u 0 T slu!ajeva, 7omi !ine gradsko stanovnitvo. 4ored perifernih lokacija,
&aglavljeni su i u centru, &#og u#r&ane ur#ani&acije. 7etka su vieetni!ka naselja i svi se
sami ra&dvajaju u svoja hom etni!ka naselja. 0a prostorna distanca je dvojaka jer ni
neromsko stanovnitvo ne eli da sa njima ivi.
Itni!ka i prostorna distanca. povodom ove pojave moe se govoriti o prostornim
stereotipim koji se formiraju percepcijom 7oma o svojoj naseo#ini, kao i percepcijom te
naseo#ine od strane neromskog stanovnitva *tj etni!kim ra&lo&ima sugra,ana koji ive u
drugim delovima grada+.
- )stvarivanje soc integracije &avisi od stepena slojne, etni!ke i religijske homogenosti.
1a #i se uspostavila integracija, neophodno je da postoje. 1. po&itivna slojna
adaptiranost na situacije 9. &adovoljavaju$i nivo &adovoljenosti osn potre#a,
?. identi!an ose$aj stepena ugroenosti !lanova, A. identi!an ose$aj stepena realne
ugroenosti !lanova
Mragmenti o stanovanju 7oma u (eogradu
-%a osnovu imena 3da Ciganlija, Ciganska #ara, Ciganska !esma, moemo &aklju!iti da su
oni iveli jo odavno na naim prostorima.
-(eograd jo uvek nema celovit program ur#ane o#nove
-ako po#oljati.
1. )#nova divljih naselja i legali&acija
9. 4o#oljanje stam#enih i komunalnih uslova u &aputenim ku$ama
?. 5&gradnja novih ku$a i naselja
A. 7eenje #e& odlaganja
0ako,e je potre#no osnivanje pose#nog gradskog fonda &a reavanje pro#lema
nehigijenskih stanova i naselja.
**. (odna dimen)ija kao speifi#an aspekt
soioprostorni' nejednakosti
3utor0 S5=I 857S54
%a makro nivou na!in na koji je grad organi&ovan ima stvarne posledice po
ivot ene, jer se odravaju tradicionalne pretpostavke roda. >esta &aposlenja su
tradicionalno koncentrisana u centru grada, odvojena od mesta stanovanja-predgradja.
-ompleksni proces vo,enja doma$instva i odgajanja dece onemogu$ava u!estvovanje
?
u radnoj sna&i, #arem u smislu &aposlenja sa punim radnim vremenom. >ukarac i&
doma$instva odla&i na posao, dok ena ostaje da #rine o deci, pa &#og toga je
evidentna !injenica da su ene koncentrisane na poslovima sa skra$enim radnim
vremenom, ili na onim poslovima koje mogu raditi kod ku$e. (e&#ednost grada je
tako,e mala i ulice je teko pre$i sa kolicima sa #e#om, a javna mesta su vie
prilago,ena potre#ama mukaraca nago ena.
Dom- deci pripada so#a &a igranje, u spava$oj so#i vlada mukarac, a eni
pripada kuhinja.
Predgraa su rodno odre,ena, jer je enska priroda dovedena u ve&u sa
domom, lokalnim i ose$ajem &a mesto. -u$a u predgra,u je postala sim#ol sklonita
u #e&dunom svetu, toplo i udo#no mesto kome se mukarac i& gradskog metea
vra$a posle tekog dana na poslu.
=>"I4IS7IDK$ 7>5RIC$ 5 #R$D2
Meministkinje su u po!etku nastojale da se po&a#ave odsustvom ?ena i& teorije i
politike ur#anisti!kog planiranja. %aglasak je stavljen na nedostatak pristupa ro#i i
uslugama. Wenama ur#anisti!ke institucije onemogu$avaju u potpunosti stupanje u
javni prostor i ivot.
Smatra se da pro#lem, sa druge strane, lei u menaderima gradskog sistema,
koji dodeljuju javna do#ra, kao to je stam#eni prostor, u skladu sa predrasudama i
diskriminacijom. 0ako se jednoroditeljskim porodicama dodeljivao loiji stam#eni
prostor nego nuklearnim, a ene tee do#ijaju hipotekarni &ajam, jer se smatra da ga
teko mogu otplatiti.
7adikalna kritika potekla je od marksisti,ki orijentisani+ eministkinja.
)ne govore o patrijar+alnom kapitalizmu-grad strukturisan tako da je . radnica u
ku$i, a m. pla$eni radnik. (oravak ena kod ku$e &na!i da gradovi mogu funkcionisati
#olje, jer one o#avljaju neophodne reproduktivne delatnosti #esplatno. -rajnje
politi!ko reenje je ruenje kapitali&ma.
0okom ="0-ih godina sve vie ena po!elo je da se #avi poslovima arhitekture i
ur#anisti!kog planiranja. Reorganizacija prostora je put ka slo#odi ena i ruenje
rodnih podela kae Dolores 9ajden. Gedna grupa ena arhitekata je osnovala kolektiv
matri4, !iji je cilj ispitivanje kako prostorne forme ograni!avaju ili odre,uju ivot
ena. 0u je pretpostavka da do promene u okolini dola&i promenom u drutvenim
odnosima. 2vodjenje ena u poslove ur#anisti!kog planiranja po!iva na pretpostavci
da $e ene #olje ra&umeti sopstvene potre#e.
1o kraja ="0-ih godina dola&i do novih ra&miljanja, ponovnog promiljanja
prostora. 5spostavilo se da nastojanje da se ur#ani sistem prilagodi enama ili da se
ra&ori, ne vodi nikuda.
?
%ovija feministi!ka teorija se nadove&uje na poststrukturaliste i
postmoderniste, a prostor se shvata kao fragmentiran, su#jektivan, nespo&natljiv,
fantasti!an. 4rostor je pove&an sa mo$i i ra&likom. Suzan 7ompson uk&uje da je
diskurs o predgradju heterogen, a na kako se smatralo ranije kontrola ena. 1om je
mesto mo$i ili sim#ol uspeha. Stereotipne predstave o predgra,u prika&uju samo pola
istine.
Se!ualnost se ponovo pojavljuje u anali&ama i >lizabet 8ilson isti!e njen
presudan uticaj na prostornu strukturu, ure,enost i ponaanje. )&na!ivi prostitutke
kao javni lik ene u gradu, ranije je i kretanje pristojnih ena postalo predmet
regulisanja. Wenama je #ila uskra$ena ur#ana drutvenost.
>lizabet #ros tako,e dovodi telo u ve&u sa prostorom. )na smatra da &a telo
nema idealnog okruenja, niti postoji grad koji #i pruio #lagostanje. 4itanje je kako
povoljna ili nepovoljna okruenja proi&vode ra&li!ita tela, jer grad ostavlja tragove na
telesnost su#jekta.
1akle, dola&i do novih mogu$nosti &a feministi!ke strategije u tom smislu to
urbanisti,ko planiranje mo?e biti leksibilno i doputati promene. 4omak je vaan
#udu$i da je doputena politika ra&like u odnosu na rasu, rod, se6ualnost i ne postoji
samo jedna strategija koja $e dovesti do reenja@ %i pojmovi javno i privatno nisu
fiksni, ve$ se menjaju@
*+. 2enomen bariosa kao totalne drutvene pojave
3utori' P>DR$ZI4I i S$4D>Z
)ni kau da se metropoli&acija Gune 3merike odvija u i&ra&ito mahnitom
ritmu. 3nali&iraju njenu unutranju dinamiku pomo$u 3$RRI$0narodne divlje
!etvrti. 4ola&e$i od njega, rekonstruiu metropolu i upu$uju na ra&umevanje njene
haoti!ne logike i sporne pojave- gangova. Smatraju da ur#. sociologija na #i smela
anali&irati latinoameri!ku metropolu stigmati&iraju$i #arrio i njegove stanovnike. 5
ona sama mora da se metropoli&uje.
1AB0te god FF veka0 D53$ ">7R5P5;$
4re ovog do#a, XH0-ih god, postojali su samo gradovi, sela, polja i pustinje.
4osle 90-ih vie ne$e #iti metropola-ili $e se ur#ani prostori raspasti &#og svoje
konfliktnosti, ili $e se ta u&#urkanost primiriti. 1o#a metropola- ra&li!it kvalitet
gradskih !etvrti, klase, #or#e, prolivane krvi. 2 ;at 3merici to su- >e6iko, Sao
4aulo, ;ima, -arakas, (ueno 3jres. >etropoli&acija je model civili&acije koja je
eksplodirala, ali tei planetarnoj hegemoniji.
Sa tim u ve&i% sociologija mora prou,avati.
Drutvene unkcije ulice0 oblici urbaniteta% kreatvnost% nasilje
?
Drutvene unkcije brzine0 pokretljivost% komunikacija%
inormacija
Socijabilnost manjinski+ grupa0 klanovi% plemena% porodice% sekte)
%a toj osnovi, sociologija moe o!ekivati da ponovo uspostavi dodir sa svojim
istraiva!kim temeljima- drutvenom ve&om, akterima, promenama.
>etropola je #uran na!in ivota, a latinoameri!ka i&iskuje nei&vesnost koja
nas o#u&me !im reimo da u njoj ivimo i radimo. )staje i du#oki smisao segragacije
i kad otmene !etvrti i!e&avaju, jer se premetaju u Ivropu i S31. Dolazi do
izmetanja. lokalnog, jer se #arriosi ire, i internacionalnog, jer se via klasa seli na
sve strane ==civili&ovanog sveta==. 1iferencirani prostori #ivaju sve re,i. 4ristojne
!etvrti &au&imaju 1T teritorije latinoameri!kih gradova@ %jihova nestvarnost ih
pretvara u geta i anomalije na kakve ljudi ne o#ra$aju panju, na privid #ogatstva.
5pak, njihova kultura gospodari ostalim kulturama.
>etropoli&acijaYglo#alna mondijali&acija, ali je sociologiji teko da &a,e u
metropolsko do#a i #avi se konstuisanjem sredine koju namerava da i&u!ava. -ritiku
joj upu$uju stvarne drutvene !injenice grada. 7a&umeti metropolski parado6 je
osnovni i&a&ov ur#ane sociologije@ %ajupe!atljivije pojave- #ande, malandrosi *do#ri
#ad #oO i& 'enecuele, ne pripada gangu i predstavlja po&itivan model+, trgovina
drogom. 0o su ur#ani socijalni noviteti koje tre#a rastuma!iti.
7e+nologija i preka potreba0 3IP5;$RIZ$GIC$ "5D>R45S7I
;atinoam. gradovi nastaju nasilnim putem, spolja, parado6alno, osvajanjem, a
ne otkri$em 3merike. 0o im je od po!etka onemogu$avalo da doive gradski mir. 0i
gradovi danas poradjaju ljude koji u se#i nose haos* sl. %i!e+. 0i ljudi su akteri nove
ur#ane kulture0 kultura preke potrebe. )na nije ista kao u velikim evropskim
gradovima. 2 latameri!kim gradovima mree solidarnosti *neformalne+ ne
funkcioniu kao one u Ivropi *formalne, ugovorne+. 2 -arakasu, toj nasilni!koj
prestonici, stanovnici divlje podignutih gradskih !etvrtidaju formu prostoru. 3 u
#arriu, narodski #anditi u pojedinim !etvrtima, udahnjuju ritam i naro!ito &na!enje
ivotu tropske metropole. )ni su pravi protagonisti ur#anih promena i pola&e$i od
njih sociolo&i moraju prou!avati grad.
S5GI5;5#IC$ PR>K> P57R>3>0 drutvena nauka o metropoliE
2 metropolskoj kulturi po!iva logika parado6a- drutv ve&e i jesu i nisu ve&e
jer su u gangovima ljudi pove&ani ve&ama da #i preiveli, a sa druge str. te ve&e ih
vode u smrt. "etropolizacija i&iskuje korenitu revoluciju ur#ane sociologije koja
?
mora da smisli nova orudja &a rad i i& temelja promeni svoje predstave o ur#anim
drutv grupama. "etropola je u#r&ana ver&ija grada, oslo#o,ena selja!ke tromosti.
"etropolski enomen H ur#ani fenomen Z #r&ina. >etropola deluje na sve svoje
stanovnike na isti na!in, jer sve aktere, i malandrose, prisiljava da radikali&uju svoje
postupke. 0ako i sociolog mora da radikali&uje svoje rasudjivanje. 4ostoji pedagogija
metropole, jer dete i& #arria &na samo one stvari koje su mu dostupne. Samo gangovi
mogu da proi&vode teritoriju, a u planiranom delu grada to !ine investitori.
=ragmentacija metropole0 9$5S 2R3$4> S5GI5;5#IC>E
Stru!njaci su ur#ano promiljali pola&e$i od onoga to su smatrali sreditem-
univer&iteti, dominantna kultura...3 sredite metropole su sirotinjske !etvrti. (arrio je
totalna drutvena pojava J fenomen u !ije tuma!enje mora #iti uklju!ena i vi&ija
njegovih itelja@ 0o je iskustvo jednog drtva preci&no lokali&ovanog u vremenu i
prostoru, ali i #ilo kog pojedinca u tom drutvu.
Drutvene veze i logika gangova' D585I>4C> 2 PI7$4C> S5GI5;5#IC>
8;$D$C2<I9 S;5C>8$
1rutvena ve&a i isklju!enost su me,uso#no i nuno pove&ane, jer &ajedno
predstavljaju pitanje vlasti- ko pove&uje ili integrie i ko ra&ve&uje ili isklju!ujeR
:angovi od#ijaju delovanje drave i policije, jer produ#ljuju podelu drutva.
>alandrosi umeju da odre drutvenu ve&u u #arriu. 1rutveno pri&nanje se sti!e
nasiljem, a coca je jedina vrednost kokja donosi ugled. 2 takvom konte6tu i&ra&
drutvena isklju,enost moe dovesti u &a#ludu. 1a su pravi isklju!enici malandrosi
ne #i #ili tako opasni po oligarhijsku vlast koja ih isklju!uje. Dato to su sredite
metropole vlast ih smatra marginalnim. %asilni!ki ivot moe #iti i kvalitetan, oni
mogu #iti i kvalitetni ljudi. Strah od crnca danas je i strah od predsednika Bave&a, ali
pomenuti pre&ir proisti!e i& klasnog odnosa, a ne rasisti!kog ose$anja.
-ada se govori o socijali&aciji, deca i& #arria iako mogu iveti <normalno< i
#iti i& <normalne< porodice, predstavljaju opasnost. 5 sociologoja devijacija je nauka
#elaca i kolonijalisti!ka jer pola&i od principa rasne podele.
4$SI;C> I S"R7 K$5 S5GI5;56K> DI4C>4IG>
2 Ivropi i S31 deca i mladi ve&ani su pre svega &a porodicu, a potom &a
vrnjake kada krenu u kolu. 2 -arakasu, stanje preke potrebe name$e sociolo&ima
da se &apitaju !emu slui kolsko &nanje ako dete moe #iti u#ijeno po i&lasku i&
kole. 1rutvenost deteta i& #arria ne utemeljuje kola, ve$ ulica i metropola.
?
Socija#ilnost ganga tre#a shvatiti u odnosu na prakti,ni moral grada, koji name$e
preka potre#a. 0a preka potre#a je ekonomsko pitanje. 2 #arriu i ima i nema novca i
u tome je parado6- nasuprot siromatvu svojih roditelja koji nemaju novca, mladima
uvek preostaje da u&mu oruje, da se po&a#ave sportom, trgovinom...Siromatvo nije
kultura, ali preka potre#a jeste. 4ogreno je gangovima pri$i samo sa ekonomskog
gledita, jer je tu trgovina i radna i drutvena delatnost, jer uka&uje na identitet te
li!nosti. >ladima i& ovakvih sredina jedino se isplati ne&akonit rad, jer je to klasa
liena #udu$nosti, njihov motiv je-pre?iveti. Sociolo&i gree jer taj pro#lem uvaljuju
kriminolo&ima ili soc. radnicima. 0re#a shvatiti da oni svoju marginalnost duguju
protagonistima merkantili&acije ra&vijenih drutava. 1a li se gang povlai iz
gra"anskog drutva, ili se elita povlai i sklanja u stranu5 2pravo elita, rukovodioci
naputaju metropolu. 0re#a ponovo uspostaviti prekinutu komunikaciju i&me,u ganga
i elite. Savremena sociologija mora dostaviti doka&e o kvalitetu drutvenih odnosa u
tim !etvrtima.
#lavni zadatak sociolga 0 R$Z2">7I JK8$;I7>7>J 4$SI;4IDK5#
KI857$
2 &ap. drutvima jednakost je propisana &akonima, ali je &apravo nema. 0o
potvrdjuju gangovi. -od njih je i&raeno ja!anje kohe&ije grupe. Blan ganga ili
malandro, mora se se posmatrati kao uklju!eni, a ne isklju!eni deo metropole, on
po!iva i unutar i i&van sistema. )ni moraju #iti sasluani od strane drutva, ali i njima
se mora uka&ati na njihovu parado6alnost.
Zaklju,ak @ #$4#IS7$ I;I IZ5P$D>4$ S5GI5;5#IC$E
:angovi su i sredite metropole i fragmentacija prostora. 4ose#no
latinoameri!ke metropole &astrauju svet, jer se sve tee moe &amisliti da se
njihovom sud#inom moe upravljati. 2 pitanju su ograni!enja instrumentalnosti
primenjene na ur#ano@ Sociolo&i moraju pomo$i da gangovi o!uvaju ve&e u prekoj
potre#i. ;atinoameri!ka metropola #i$e malandra-lukava i kreativna ili je ne$e #iti.
%eophodna je nova ==gangsta sociologija==.
*,. 2enomen bespravne stambene gradnje
;50I730273. >ina 4etrovi$- sociologija stanovanja- stam#ena politika *deo koji se odnosi na
stam#enu politiku u Sr#iji nakon 1990+
-ako su ekonomska kri&a i nedefinisanost osnovnih aktera koji se #ave
stam#enom i&gradnjom, &aotrili pro#lem dostupnosti stanovanja tokom devedesetih,
dolo je do &amaha individualnih stam#enih strategija snalaenja koje su ra&vijane
tokom socijali&ma. samogradnje i8 gradnje. %aime &akon je to ==do&voljavao== do
?
9001... Gedan od u&roka ilegalne gradnje je i &astarelost principa ur#anog planiranja
koji su ra&vijani po komandno- planskim na!elima u periodu socijali&ma, jer je
&anemarivan potre#an #roj parcela &a individualnu stam#enu i&gradnju. Svemu
ovome su dorineli ra&nora&ni &akoni... to je otvorilo &akonsku osnovu
4$D5#R$D4C> stam#enih &grada, pa se otuda ilegalna gradnja tokom devedesetih
produila i na podru!je najueg gradskog centra. 0o je uticalo i na promenu socialnog
profila aktera ilegalne gradnje, tj. akteri ilegalne gradnje su postali i srednji slojevi,a
ne samo marginali&ovane socijalne grupe *npr. i&gradnja luksu&nih vila tokom
devedesetih na elitnim lokacijama uglavnom je #ila ilegalna prevashodno &#og
nepostovanja uslova datih ur#anisti!kom do&volom ili &aposedanjem lokacija koje
nisu predvi,ene u tu svrhu+.
'lasti su pokuale da saniraju ovaj pro#lem legali&acijom i&gra,enih o#jekata
gde god je to mogu$e, ali je do novem#ra 900?. legali&ovano samo ? do A posto
o#jekata na teritoriji (eograda *&a (eograd su jedino dostupni podaci+.
2 pogledu standarda gradnje ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno
infrastrukturno opremljena *&a ra&liku od legalne+. 2 okvirima ilegalne gradnje
individualni tip stanovanja je karakteristi!an kako &a prigradska tako i &a gradska
naselja, pri !emu pripadnici elite grade ponekad luksu&ne ku$e u neposrednoj #li&ini
centra grada dok, sa druge strane, ni&i slojevi !esto ilegalno grade po o#odu grada.
-ada je u pitanju nadogradnja, interes predu&etnika je da napravi sto vie novih
stam#enih jedinica kako #i njegova &arada #ila ve$a, jer na taj na!in gradi manje
stanove koji odgovaraju mogu$nostima realne tranje. 0o je podsticalo da se ovaj vid
stam#ene gradnje odvija i ilegalno, pre svega pro#ijanjem uslova do#ijenih na osnovu
gra,evinske do&vole. Stanari &grada na kojima se vri gradnja8adaptacija su
&ainteresovani, !ak i oni koji ne ostvaruju stam#eno proirenje, jer do#ijaju kre!enje
fasade, ure,enje stepeninog prostora, uvo,enje interfona i sli!no na ra!un
predu&etnika odnosno kupaca novih stanova. 5legalna stam#ena i&gradnja je #ila u
stalnom porastu tokom devedesetih, a u (eogradu je *prema podacima istraivanja+
1996. dolo do i&jedna!avanja #roja legalno i ilegalno i&gra,enih stanova na svim
lokacijama. %eki od faktora koji su ucinili i&gradnju stanova veoma dugim i skupim
procesom *to je recidiv socijalisti!kog stam#enog sistema... i to je uslovilo ilegalnu
gradnju...+ su. nedovoljne stam#ene investicije #e& o#&ira na tip investitora/ visoke
poreske stope ili takse &a kori$enje &emljita i infrastrukture, komplikovana
administracija do#ijanja potre#nih do&vola, nereena pravna pitanja u sferi vlasnitva
nad nekretninama, nefleksi#ilna tehnologija gradnje velikih gra,evinskih predu&e$a
itd.
4rocenjuju$i mogu$ u&rok nelegalne gradnje stru!njaci su primat dali
uzrocima sistemske prirode% odsustvu adekvatne &akonske regulative i u&urpacije
ekonomske i politi!ke mo$i, u odnosu na individualne motive odnosno strategije
A
snalaenja doma$instava u uslovima ekonomske nedostupnosti stanovanja, ili pak
pritisku i&#eglica na stam#eno triste (eograda...

*6. Komerijali)aija gradova3 novi obrasi urbane
potronje i soijalna 0re1stratifikaija
;50I730273. 2r#ana sociologija *?69-?1+- tekst Irike %a,
4$P5">4$. )vo je sinteticko pitanje i tre#a spomenuti kako pojam predu&etnickog grada* EarveO+ tako i sve ono to je
ve&ano &a ovu temu- pitanja 9",99,?0 *koja se i&me,u ostalog odnose na >inin tekst o gradovima u tran&iciji- !asopis
Sociologija, 9000, #r.?+
Irika %a, istrauje tran&iciju drutava centralne i isto!ne Ivrope, pre svega
maloprodajne mree u gradovima, formiranje ur#anog prostora i nove stavove prema
potronji. 1ok je trajala drutveno-ekonomska i politicka tran&icija centralne i isto!ne
Ivrope, &apadna drutva su prola&ila kro& fa&u ==postmodernog kon&umeri&ma==. 2
centrali&ovanim sistemima vladala su stroga ograni!enja individualnih potre#a u
==ekonomiji nestaice==. >e,utim, masovna dostupnost luksu&nije ro#e i ro#e iroke
potronje u&ela je maha u !itavom socijalisti!kom #loku od sredine sedamdesetih
godina dvadesetog veka. Irika %a, u svom tekstu i&nosi hipote&u koja pociva na
istorijskom prelomu u transformaciji potrosnje. %aime, tvrdi se kako su promene
devedesetih godina okirale potroa!e centralne i isto!ne Ivrope pa su oni morali da
se prilagode transformaciji trgova!kih o#jekata *to je pre #ilo ne&amislivo+, da
donose odluke suo!eni sa ogromnim koli!inama novih vrsta ro#e, da ra&viju otpornost
na agresivnost reklama itd. 0akvi i&a&ovi su u velikoj meri i&deferencirali ur#ana
drustva i upotre#u ur#anog prostora. )vaj tekst se #a&ira na sve ve$u ulogu potronje
u drutvenom diferenciranju..
2 periodu tran&icije dramati!no se promenio tip aktera koji upravlja optom
transformacijom ur#anog prostora, sto je posledica li#erali&acije tr&ista nekretnina. 2
>a,arskoj i 4oljskoj, gradski centri #ili su i&loeni prostornom diferenciranju &#og
sve veceg #roja privatnih predu&eca, u glavnim trgovackim &onama su se prosirile i
fragmentisale povrsine maloprodajnih o#jekata, kao posledica programa Vmale
privati&acijeK, restitucije, raspada dravnih predu&e$a itd. 1evedesetih godina su #ile
primetne i sli!ne prostorne tendencije- mete investitora su #ili centar grada, periferija
i ==prela&ne &one==, iako je centar grada #io i dalje gradsko podru!je koje se najvie
cenilo me,u trgovcima.
0endencije ka koncentrisanju u pogledu organi&acije i prostorne raspodele
dovele su krajem devedesetih godina do dramati!nih promena maloprodajne mree i
ponaanja potroa!a. 2 ovom kontekstu se te promene anali&iraju pomo$u ni&a
empirijskih istraivanja u 4ragu, (udimpeti i 1e#recinu *regionalni maloprodajni
centar isto!ne >a,arske+.
A
(udimpeta se smatra &relim tritem, pogotovo kada se u&me u o#&ir
ra&novrsnost trgovackih o#jekata i o#ra&aca kupovine. >e,utim, !esta su premetanja
i& centra grada na periferna podru!ja i predgra,a. 5stovremeno, trgova!ki centri koji
su se ra&vili u centralnim &onama privukli su specijali&ovane radnje pod upravom
me,unarodnih trgovinskih lanaca i #ogatih doma$ih predu&e$a. 0i procesi su doveli
do sve inten&ivnijeg kori$enja gra,evinskog &emljita u centru grada- poto su rano
me,unarodne firme dole na trite, maloprodajna struktura centralne poslovne &one u
(udimpeti je i&ra&ito strukturisana po pitanju ro#e i cena. 2 Beskoj 7epu#lici,
li#erali&acija cene i spoljne trgovine, kao i neadekvatna regulacija trita nekretnina,
tako,e je uspostavila veoma konkurentnu sredinu to je dovelo do strukturalne
promene trgovine na malo. Centar grada u 4ragu postao je najvanije mesto
restrukturisanja maloprodaje, a odlikovao se promenljivim asortimanom ro#e, radnji i
kupaca. 0aj proces restrukturisanja #io je u#r&an rastu$im #rojem turista i ra&vojem
me,unarodnim funkcija centralne poslovne &one 4raga, to je ve$ krajem devedesetih
&a posledicu imalo nagli porast cena &akupina i maloprodajnih radnji u glavnoj
trgova!koj &oni, mnogo i&ra&itije nego u (udimpeti. 5&me,u ostalog ovo je sve
dovelo do opadanja #roja stanovnika u gradskom centru.
2prkos ra&likama nacionalnih politika i sistema ur#anog planiranja, ova dva
glavna grada poka&uju sli!ne tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih
mrea i o#ra&aca kupovine. Gos po!etkom devedesetih pove$ale su se prostorne
nejednakosti i&me,u glavnih trgova!kih ulica i drugih trgovinskih sredita *uglavnom
uslunih centara u stam#enim naseljima+ s o#&irom na cene, asortiman ro#e i kvalitet
usluga. )vakve promene uslovile su nove podele u sektoru potronje, i u drutvenom
i u prostornom smislu *podi&anjem &akupnine, pove$ao se #roj specijali&ovanih
radnji, u&rokuju$i porast cena i pomak ka potroa!ima i& vie i vie srednje klase
istiskuju$i lokalno stanovnitvo kao kupce+.
5straivanje u 1e#recinu je poka&alo sli!ne tendencije. 4oslovni ljudi, mla,i od
!etrdeset godina, koji pripadaju grupi sa srednjim prihodima, u#edljivo su najvie
&astupljeni medju potrosacima i novim o#jektima. Witelji centra grada i njihove
neposredne okoline, kao i mo#ilnije grupacije lokalnog drustva *oni koji &ive dalje od
centra ali imaju kola i do#re prihode+, privilegovani su u pogledu pristupa ro#i i
srodnim uslugama, dok stanovnitvo perifernih &ona mora svakodnevno da vie
putuje i &avisi od malih i samostalnih firmi *cija je #uducnost nei&vesna jer je
konkurencija sve ve$a+. %jihov poloaj dodatno pogorava preure,enje radnji u
glavnoj trgova!koj &oni, tako da je &a manje imu$ne otvorena pijaca u #li&ini centra
grada i dalje daje najpovoljnije mogu$nosti &a na#avke po niim cenama.
3utorka &aklju!uje da mesto kupovine postaje o&naka drutvenog statusa, poto
je pove&ano kako sa mo#ilno$u tako i sa drutveno-ekonomskim poloajem. Stoga se
ur#ano drutvo diferencira naprosto mogucno$u da se koriste ili ne koriste prednosti
A
novih o#jekata. 4romene u kori$enju ur#anog prostora su uglavnom nametnuta od
strane me,unarodnih firmi i doma$ih trgovaca, pri !emu lokalna vlast kao ni vlada
svojim planovima ne u#laavaju sve ve$e prostorne ra&like. %jihova ekonomska
politika je li#eralna i &ato socijalna politika nije njihov prioritet.
*7. Konept odrivog ra)voja grada
;50I730273. 2r#ana sociologija *99H-?01/ ??A-?AH+
4oto je koncept potpuno odrivog ur#anog podru!ja pre utopija nego
mogu$nost, #olje je re$i da se gradovi kre$u ka odrivosti. Stiven 'iler naglaava da
se odrivi ra&voj moe definisati kao ==ra&voj koji unapre,uje dugoro , no drutveno i
ekoloko zdravlje gradova i naselja==. %a osnovu te definicije i ra&li!itih evropskih i
svetskih dokumenata o odrivom ra&voju, moe se &aklju!iti da glavni pravci ur#ane
odrivosti podra&umevaju slede$e.
() racionalna% eikasna upotreba zemljita- poto je &emljite verovatno
najvanije ograni!eno prirodno #ogatstvo, a ur#ani ra&voj nesumnjivo troi &elane
povrine na neodriv na!in potre#no je odrivija upotre#a &emljita. 'iler isti!e da #i
tre#alo doneti propise o ve$oj efikasnosti upotre#e &emljita u okviru ve$ i&gra,enih
podru!ja, kontrolisati upotre#u &emljita da #i se sa!uvala poljoprivredna imanja,
ekoloska stanita i slo#odni prostor u #li&ini grada... 5&me,u ostalog, najvaniji je
odnos ljudi prema &emlji.
*) manje automobila% bolji pristup0 dananji sistem sao#ra$aja doprinosi
kompleksnoj mrei ur#anih pro#lema kao to su. &aga,enost va&duha, &akr!enost,
smog, sirenje predgradja, unitavanje ekosistema i drutvena fragmentacija. Sao#ra$aj
u odrivijem gradu najverovatnije $e #iti &asnovan na nekoliko klju!nih principa.
pristup manje udaljenosti *npr. i&gradnja Vur#anih selaK+, preokret sadanje
sao#ra$ajne hijerarhije *na prvom mestu peaci, #icikl pa automo#il+ i manje
potranje *manje automo#ila, &akr!enost je manja, a kvalitet ivota ve$i+.
&) eikasna upotreba resursa% manje zagaenosti i otpada0 o!uvanje energije
i recikliranje materije predstavljaju dve o#lasti u kojima o#i!ni gra,ani mogu
najneposrednije u!estvovati u svakodnevnim aktivnostima... 'iler navodi primer da
su stroi &akoni o o!uvanju energije u gra,evinarstvu doveli do ogromne utede u
mnogim gradovima i dravama. Datim, projekti ==industrijskih eko-sistema== nastoje
sistematski da utvrde da li #i se proi&vodni otpad jedne industrijske grane mogao
iskoristi u nekoj drugoj. 0ako,e je po&nat i ==princip- &aga,iva! pla$a== gde se trokovi
&aga,enja sa drutva kao celine pre#acuje na pojedince ili grupu koji ga stvaraju.
:) 5bnavljanje prirodni+ sistema0 iako se mnoge gradske o#lasti o#i!no
posmatraju kao potpuno veta!ke sredine, na skoro svakoj lokaciji se mogu na$i
mnogi elementi originalnog eko-sistema tako da se on mo&e ponovo uspostaviti, npr.
A
popularno je vracanje prirodnog vodenog toka reke to omogu$ava kako stanite
divljim ivotinjama tako i slo#odni prostor i peacke sta&e &a ur#ane stanovnike.
1rugo, ur#ana agrikultura tako,e vra$a prirodu u grad tako to ur#ani stanovnici
odre,enim #io-inten&ivnim metodama mogu da u&gajaju #iljke &a ishranu na veoma
malim povrinama &emljita. 0re$e, #itna je i ekoloka o#nova koja podra&umeva da
se npr. naputena ili &aga,ena industrijska &emlja moe preu&eti i o#noviti, a pra&ne
parcele pretvoriti u parkove, stam#ena naselja i &ajedni!ke #ate.
L) Pogodna okolina za ?ivot i stanovanje *povoljna cena stam#enih prostora...
kvalitetni projekti stam#enih naselja i& susedstava...+
M) Zdrava drutvena ekologija0 i&vesni drustveni pro#lemi, poput #esku$nitva,
sasvim su o!igledni u gradskim podru!jima dok su neki drugi prikriveni. 7asi&am npr.
je &na!ajan !inilac koji ve$ decenijama o#likuje ameri!ke gradove i oteava odrivost
i pogodnosti &a ivot. 4odsticati &dravu i odrivu drutvenu ekologiju &na!i iskoristiti
svaku povoljnu priliku da se ljudska &ajednica unapredi i osnai. 'iler smatra da to
i&iskuje da planeri pre svega &astupaju interese onih grupa koje nemaju pristup mo$i i
eksperti&i, i da se #ore &a nepristrasnost i socijalnu pravdu.
N) 5dr?iva ekonomija0 'iler smatra da tre#a da #ude organi&ovana oko tri
principa. 1.ekonimija koja nastoji da se nadoknadi steta koja je u proslosti naneta
&ivotnoj sredini i drutvu i koja spre!ava nastanak novih pro#lema/ 9. ekonomija koja
&adovoljava stvarne ljudske potre#e i o#e&#e,uje pristojno pla$ene poslove, tj.
ekonomija usmerena na ljude/ ?. lokalno orijentisana ekologija koja naglasak stavlja
na lokalno vlasnitvo, lokalnu upravu, lokalne investicije, lokalne resurse,
proi&vodnju &a lokalno triste. 'aan korak ka odr&ivoj ekonomiji #i$e postepeno
ukidanje industrijskih grana ili procesa ako troe velike koli!ine resursa koji se ne
mogu o#noviti, a naveliko proi&vode &agadjiva!e i otrov. 1alje, tre#a preispitati ulogu
vojne industrije, automo#ilske industrije itd. 4oslovi poput !i$enja ivotne sredine,
recikliranja, javnog sao#ra$aja, jeftinog stam#enog prostora i sli!no, nasuprot svemu
pomenutom, doprinose odrivosti #udu$i da unapre,uju stanje drutva i ivotne
sredine u regionu.
O) 2cee i uklju,ivanje graana u zajednicu. iniciranje lokalnih politickih
procesa, ogra,ivanje od novca i pose#nih interesa, o#ra&ovano i informisano #ira!ko
telo i odgovornost lokalnog odlu!ivanja.
A) 5,uvanje lokalne kulture i tradicije0 samosvojnost regije daje joj vitalnost,
omogu$ava joj da iskoristi prednosti lokalne kulture, istorije i tradicije i u!ini mesto
&animljivijim &a ivot.
%eki drugi autori poput ;ojda >vansa i Potera isti!u da dok se ra&vijene
kapitalisti!ke drave na ==severu== moda vie #rinu &a prirodnu ivotnu sredinu i njeno
o!uvanje, rasprava o odrivom ra&voju na ==jugu== !esto daje prednost ljudskom
ra&voju koji se neposredno ti!e pove$anja ivotnog standarda siromanih na nivou
A
o#i!nog !oveka. Suprostavljanje stanovnika severa i juga i&iskuje da se panja posveti
strukturalnim nejednakostima glo#alnog sistema. 2 podru!jima u ra&voju, #or#a &a
ivotnu sredinu !esto se ti!e osnovnih potre#a, a ne po#oljanja ve$ lagodnog na!ina
ivota. Stepen degradacije ivotne sredine kakav se &ati!e u mnogim gradovima
&emalja u ra&voju, jasno uka&uje da su glo#alni sistem i tendencija ka &apadnja!kom
na!inu ivota daleko od odrivih i u sutini veoma tetni...
-ada je u pitanju odrivi grad autori isti!u da je vano po&a#aviti se odnosom
i&me,u veli!ine grada, prosperiteta i pro#lema &atite ivotne sredine. 5ako je, npr.
-uriti#a jedan od #ra&ilskih gradova sa naj#rim rastom, u njemu je kvalitet ivota
lokalnog stanovnitva po#oljan &ahvaljuju$i inovativnom sistemu javnog sao#ra$aja,
socijalnim programima i programima ekolokog o#ra&ovanja, kao i o!uvanjem
gradske kulturne #atine. 4ro#lemi ivotne sredine, &apravo, postaju o&#iljniji kada se
uve$a gradsko stanovnitvo, a odgovaraju$i institucionalni okvir ne postoji. >nogi
gradovi sa najteim pro#lemima &atite ivotne sredine nala&e se u najra&vijenijim
delovima pacifi!ke 3&ije. %pr. Eong -ong ima est miliona stanovnika ali proi&vodi i
ogromne koli!ine ra&li!itih vrsta otpada i toki!nih materija svakodnevno, kao i to
hiljada tona hemijskog otpada godinje.
==(raon agenda== Svetske #anke predstavlja pokuaj da se po prioritetu rangira ni&
pro#lema &atite ivotne sredine sa kojima se trenutno suo!avaju gradovi u &emljama
u ra&voju... 3utori navode da je ovaj program dosta kritikovan jer nije uvaio &na!aj
politike i vlasti &a pristup siromanih ljudi gradskim slu#ama. Da mnoge gradove i&
&emalja u ra&voju karakteristi!ni su velika stopa smrtnosti dece, kratak ivotni vek,
invalidnost i povrede na radu, #olesti, ni&ak kvalitet ivota i nivo mentalnog &dravlja.
0akvi pro#lemi ivotne sredine su uglavnom rodno odre,eni jer naj!e$e neposredno
ugroavaju ene...*femini&am... 3n,elka +. 5pak tre#a pomenuti da ene u mnogim
gradovima imaju klju!nu ulogu kao nevidljivi menaderi resursima ivotne sredine i
njihovi krajni korisnici, naro!ito u pogledu prirodnih #ogatstava poput vode, &emljita
i energije. Wene su npr. !esto &aduene &a sakupljanje i pre!i$avanje vode, &a
&dravlje i higijenu doma$instva i &ajednice...
'ano je ista$i jo neke pro#leme odrivog ra&voja u &emljama u ra&voju. 5ako
se gradovi 0re$eg sveta uglavnom nala&e u podru!jima koja su na udaru prirodnih
nepogoda kao to su &emljotresi i uragani, najve$i #roj katastrofa &apravo i&a&ivaju
ljudi. %aro!itu #rigu &ahtevaju #espravna naselja na nesta#ilnom grani!nom
&emljitu, koja ugroavaju ivot !oveka. 1rugo, gradske ivotne sredine !esto trpe
&#og velike rasprostranjenosti patogenih materija i #olesti koje su posledica
ograni!enog pristupa vode i sanitarijama, koliko i neuklonjenog otpada. %pr., u
>anili, kanali&acioni sistem i&gra,en pre sto godina &a oko pola miliona stanovnika
danas koristi est miliona ljudi.
7a&ne me,unarodne organi&acije smatraju da je ra&voj ekonomije osnovni na!in
A
na koji gradovi i& &emalja u ra&voju mogu finansirati po#oljanje gradske ivotne
sredine, a produktivnost grada je glavna strategija &a u#laavanje siromatva. 0akav
program rada, koji se naj!e$e usredsre,uje na o&vani!enje sive ekonomije, podsti!e
koliko i industrijski ra&voj, toliko i iscrpljivanje resursa... %ema delotvorne ekoloke
politike... %ajstravi!niji primeri industrijskog &aga,enja i unitavanja ivotne sredine
ve&uju se &a multinacionalne kompanije u >akviladorasima *montane fa#rike u
>eksiku koje proi&vode gotovu ro#u &a i&vo& u S31, uglavnom u vlasnitvu
inostranih korporacija+. >eksi!ka granica privla!i te kompanije niskim platama i
damping politikom &atite ivotne sredine. 0ihuana i 7io :rande su postali
o&loglaena smetlita gde multinacionalne kompanije deponuju pesticid i toksi!ni
industrijski otpad. Stoga, u ovakvim mestima postoji visoka stopa smrtnosti, javljaju
se ra&li!ite #olesti, ra,aju se deca sa deformitetima... Gedino reenje koji neki autori
vide je u sposo#nosti siromanih grupa da se organi&uju ne samo u okviru svoje
!etvrti, ve$ da postanu mo$nija politi!ka sila grada i &emlje... 3li kakoRRR...
*8. 4kteri urbani' promena u Srbiji
3utor . SR>7>4 82C58I<. Gilj rada . promena u postsoc gradovima Srbije na prelazu milenijuma
i uloga glavnih aktera u proizvodnji prostora
Kod & nivoa dolazi do promene .
1. makro J uticaj glo#ali&acije i postsoc transformacije
9. me&o - socioprostorne promene u gradovima
?. mikro J promena u svakodnevnom ivotu gra,ana
0o je =glokalni= pristup strategijama grupa i pojedinaca u Sr#iji
2 eri globalizacije i tranzicije veliki gradovi postaju mesta i&raenih
socijalnih pro#lema J siromatvo, etni!ke podele i antagoni&mi, kriminal i
nesigurnost. Sreten $e dalje govoriti o tokovima aktuelne ur#ani&acije *tercijali&acija,
privati&acija, re&idencijalna mo#ilnost, duali&acija, soc segregacija...+ pokua$e i da
pokae da li se (: pri#liava onome to se &ove =svetski grad= *glo#alni,
informacioni+.
2rbanizacija je ma! sa 9 otrice . 1. koncentracija ljudi, do#ara, usluga,
povoljnih prilika / 9. sla#i se i ra&#ija koherentnost mesta, tradicija i postoje$ih mrea.
2R3$4I $K7>RI
2rbani enomen sadri sloen sistem aktera. 2rbani razvoj poti!e i&
struktura mo$i, odnosno, i& sistema aktera od kojih su neki nadre,eni, a drugi
podre,eni, a &ajedno oni strukturiu ur#ani fenomen *nekad se ovi suprotnin akteri
udrue, nekad su u suko#u+. 4odre,eni akteri organi&ovani u pokret imaju vie ansi
A
da svoje &ahteve u!ine prepo&natljivim. Pokret predstavlja ve$i skup pojedinaca koji
tragaju &a svojim identitetom, ciljevima. 2rbani akter je individua ili grupa koja
&au&ima odre,eni poloaj u drutvu, raspolae resursima drutva, #rani odre,ene
interese i vrednosti, odrava odnose sa drugima i nudi projekte o ra&voju grada. Svaki
tip drutva ima sistem hijerarhi&ovanih aktera. Svakom sistemu odgovara data
struktura mo$i J to je sutinski parametar ur#ane sociologije.
2 gradovima imamo : tipa aktera.
1. strunjake za prostor J arhitekte, ur#anisti
9. ekonomske aktere J #anke, predu&e$a, vlasnici &emljita
?. politike aktere J politi!ki lideri, partije
A. stanovnike, krisnike6gra"ane J koji se diferenciraju prema drutv
po&iciji, ivotnom stilu... %')...
Klasiikacija aktera mo?e biti i ovakva '
1. 3kteri koji se dele na centralne *drava+ i lokalne *lok vlast+. 2loga
dr?ave je dvojaka. 1. takmi!i se sa predu&etnicima &a gradske resurse i
9. kontrolie &akonitost.
9. 1rugi akteri . opta i stru!na javnost, doma$i i str predu&etnici, tre$i
sektor *%')+, crkva...
2 postsoctra#sformaciji aktere gru#o moemo podeliti i na reformske i anti!
reformske
PR5">4$ S7R2K72R>% =24KGIC> I =5R">
a) 5d etatisti,kog% preko liberalnog do svetskog grada
2r#ano planiranje je sveo#uhvatnije u socijalisti!kim, nego u kap. &emljama.
4o Eamiltonu, postoje zajedni,ki elementi planiranja u isto,noevrop) zemljama u
socilali&mu . 1. uticaj SSS7-a, 9. etatisti!ko planiranje, ?. nevanost &emljine rente i
trita, A. rast metropola, a nedostatak srednjih i malih gradova, H. dravna i&gradnja
novih naselja.
2rbanizacija je 1. &akasnela, planirana i vo,ena i& centra, 9. pod velikim
uticajem industrijali&acije- &anemarivanje tercijalnog sektora, ?. kontinuiran &na!aj
ruralnog sektorau procesu ur#ani&ac i veliki udeo meovitih doma$instava, ali
&na!ajne ra&like i&me,u grada i sela., A. dominantna uloga predu&e$a u o#e&#e,ivanju
stanova., H. generalno, ur#ano drutvo se ra&likovalo- profesionalna, kulturna i druga
udruenja, osnivala je i kontrolisala drava. Socijalistiki sistem nije uspeo da stvori
ono to se zove postindustrijski ili informacioni grad@ %ije #ilo opadanja #r
A
&aposlenih u sekundarnom i rasta #r u tercijalnom i kvartarnom sektoru@ )vde se
moe govoriti o zakasneloj modernizaciji.
0okom 90-ih godina u svetu se ra&vijaju metropole*od milion stanovnika pa
navie+, svetski, glo#alni i informacioni grad. 0ermin ==svetska armatura metropole==
o&na!ava pojam od kog &avisi glo#ali&acija, a o&na!ava metropoli&aciju. 5& nje poti!e
svetska ccentralnost. Mridman. metropola Y svetski grad Y veliki finansijski centar i
mesto koje ujedinjuje drutvena sredota multinacionalnih ekomomija. 1alje, u#r&an
ra&voj terc i kvart sektora u svetskim gradovima, dovodi do pojma inormacionog
grada. -astel i (asan. to je ur#ani i&ra& informacionog drutva. 5nformacioni grad je
grad inten&ivnih kontakata. Sa porastom uloge metropola, hori&ontalna ve&a sa
drugim metropolama #iva sve ja!a, jer dola&i do odvajanja od regiona i drave u kojoj
se nala&e. 1ola&i do promene od tradicionalnog ka preduzetni,kom tipu
upravljanja, a on podra&umeva. 1. javno-privatno partnerstvo, 9. orijentaciju svih
aktivnost prema tritu, ?. preu&imanje dela ri&ika od str gradske vlasti u odnosu na
privatna investiranja, A. participaciju drave u operacijama sa nekretninama.
b) Promene u postsoc) gradovima @ od +omogenosti ka +eterogenosti
Socioprostorne posledice postsocijalisti!ke transformacije.
%ije se pove$ala migracija selo-grad, ni porast stepena
ur#ani&acije. 2sporena ur#ani&ac. se nastavlja jer #r. radnih mesta
u industrijskom sektoru ograni!en, a industrijske grane koje su
opstale i tercijalni sektor sada trae novu radnu snagu.
2vo&i se jeftinija hrana, !ime doma$a seoska ekonomija do#ija
konkurenciju.
7a&voj gradova ipak ide od homogenosti ka heterogenosti.
4rivatno predu&etnitvo uslovljava rast privatnih radnji, restorana...
tercijalni sektor doivljava uspon.
1ola&i do porasta tranje &a prostorom* naro!ito u svetskim
gradovima+.
2 isto!noevropskim gradovima etni!ka hetrogenost je na porastu.
Socijalno devijantne pojava tako,e.
2 tranziciji dola&i do ra&li!itih manje ili vie trino orijentisanih ur#anih
sistema. %a ovaj preo#raaj uti!u unutranji akteri i spoljanji akteri* u!esnici u
procesu glo#ali&acije ekonomije i proirenja I2+. %astoji se potisnuti drava kao
strateki akter planiranja ur#anog ra&voja. %aravno, sve &avisi od &emlje do &emlje@
2 &emljama u tran&iciji dola&i i do svojinske transormacije stanova%
poslovnog prostora)))
A
2kidanje monopolske kontrole vladine agencije nad ponudom
gradskog zemljita i omogu$avanje tritu da odredi cenu. 4ostoji
nereen pro#lem gradskog gra,evinskog &emljita jer je ono u dravnoj
svojini* S7(+
3r) dr?avni+ preduzea se smanjuje, a menja se veli!ina predu&a$a u
korist malih i srednjih firmi. 0ime se pove$ava ne&aposlenost.
c) 4eormalna ekonomija @ uli,na maloprodaja i komercijalizacija
>nogi gra,ani kao akteri u ur#anim promenama #ili su uklju!eni u sivu
ekonomiju, kao glavnu strategiju preivljavanja. :radski centar postaje eksklu&ivna
&ona &a skupu ro#u. Siri se uli!na trgovina i&van centralnih delova grada. -iosci
#ivaju &amenjivani te&gama. 1ola&e i shoping molovi, prvo na &apadu, pa kasnije u
postsoc. &emljama. >aloprodaja je u postsoc. gradovima doivela najve$i uspon
i&gradnjom velikih trgova!kih centara *shoping molovi, hiper marketi+. >nogo novih
&nakova, #il#orda, umesto srpa i !eki$a...
d) 2rbane promene u periodu 11divljeg socijalizma11 u Srbiji
Spoljanji i unutranji ra&araju$i !inioci. Gugoslovanski model socijali&ma
okon!an je na najgori na!in. 4roli smo kro& usporenu i #lokiranu tran&iciju i jo uvek
kaskamo. %30) je promenio i&gled mnogim gradovima Sr#ije.
2 postsoc. S7( se uspostavlja nova +ijerar+ija gradova. 5 manje ili
ve$e uklju!ivanje tih gradova u internacionalnu mreu metropola.
Gavljaju se i&ra&itije ra&like i&me,u gradova i sela. %a to uti!e i
raspodela kontrolnih funkcija i mesta odlu!ivanja. 4rofit na
moderni&aciju velikih gradova.
Socijalna segregacija . nju odre,uje trite stanova i &emljita.
Daklju!ak J naputanje drave #lagostanja na &apadu i slom socijalisti!kog sistema
doveo je do pove$anja drutvene polari&acije tj. 1o porasta ra&nih o#lika segregacije i
socijalne diferencijali&acije.
4onovno uspostavljanje nadre,ene klase vlasnika i podre,ene klase
siromani+ i i&menjena srednja klasa u postsoc. 3espravna stambena
izgradnja- radnici, ratne i&#eglice, , privatni predu&etnici, ratni
profiteri.
$K7>RI * stru!njaci &a prostor, politi!ari, predu&etnici, gra,ani+
0Stru,njaci za prostor
3nketa, 900A -stepen uticaja *veliki uticaj+ . 1. politi!ari, 9. privatnici8predu&etnici, ?.
stru!njaci, A. gra,ani.
A
Stru,njaci za prostor se suo!avaju sa kri&om identiteta. )ni su u sendvi!u i&me,u
politi!ara i privrednika [ gra,ana i %'). %jihova efikasnost posredstvom
nacionalnih i gradskih institucija arhitekture i ur#ani&ma je opala. (rojne arhitekte i
ur#anist, prostorni planeri radili su i u optinskim firmama i u privatnim #iroima i u
mnogim udruenjima. 3espravna gradnja !ini da drutveni am#ijent nije povoljan &a
planere. %edostaju #rojni &akoni koji reguliu o#last ur#ani&ma i gra,enja. 0o je
pogodno tle &a sivu ekonomiju i korupciju.
3nketa, ispitanici stru!njaci J ve$ina njih je uverena da efikasnost planiranja
ur#anog ra&voja ve$a unutar trita i demokratskih institucija, nego u sistema
komandnog planiranja. )d preostalih, ve$ina misli da to nema ve&e sa tipom drutva.
Svaki H. je mislio da se ur# planiranjem mogu usaglasiti ekonomski i socijalni ciljevi,
ali da se to efikasnije postie u uslovima planske privrede. )vi stavovi su #lii socio0
demokratskom konceptu, nego neoli#eralnom. 2 skladu sa tim, ve$ina smatra da
javno vlasnitvo nad gradskim gra,evinskim &emljitem preduslov ur#anog
planiranja. )dnos prema stanovanju . potre#na je dravna regulativa indirektnim
merama*poreske olakice, su#vencije+, a ne neoli#eralni stav.
$eophodne su nove urbane doktrine7
0Politi,ari
4rema anketi, ve$ina smatra da politi!ari imaju najve$i uticaj na donoenje
odluka na optinskom nivou. Da ur#anisti!ke planove su nadlene optine, a &a
prostorno planiranje dr?ava. 4ripadnici politi,ke elite *anketirani+ ve$ina je veoma
o#ra&ovana, a pre toga ve$ina njih je #ila stru!njaci. 4o godinama-doma$a elita je
relativno mlada-nakon 9000. god. stam#eni uslivi elite su nadprose!ni, ve$ina je
vlasnik stana ili ku$e.
%jihoove vrednosne orijentacije. 'e$ina njih je sklona nacionalisti,kim i ne0
liberalnim vrednostima. %acionali&am je prisutan i &#og kratkog vremena od 9000. i
srpski suverenitet, -osovo... jo uvek nememo snaan #lok koji #i doprineo
uspostavljanju demokratskog i pluralisti!kog drutva *>.;a&i$+ meavina politi!kih
aktera- neki nastupaju na reormski% a neki na antireormski na!in. Pripadanje
nekoj partiji #itno uti!e na kadrovsku politiku. 0o je i naj&na!ajniji kanal &a
ostvarivanje uticaja na optinskom nivou.
;efevr. ur#ani&am je meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i
trita. 900A. godine, okrugli sto, privredna komora (eograda- drutvenu svojinu #i
tre#alo ukinuti, a gra,evinsko &emljite privati&ovati. %a delu je #io &akon o
denacionalizaciji- povra$aj imovine -ara,or,evi$ima, crkvi, univer&itetima... postoji
oklevanje i odlaganje ovoga.
4eki stru,njaci preporu,uju sledee. 1. &emljite u centralnim delovima
grada od pose#nog interesa ostaje u vlasnitvu op!tine, 9. &a svaku parcelu da #hi #ila
H
&a javne upotre#a, mora se doka&ati opti drutveni interes, ?. donoenje &akona o
denacionali&aciji, A. uvo,enje ekonomskih cena &a komunalije, &a sromane tre#a
su#vencija, H. uspostavljanje pravne drave koja je odgovorna &a uskla,ivanje
privatnog i javnog interesa.
8ojska- neophodna moderni&acija, smanjenje pripadnika. 7aspodela stanova tre#a
#iti pod civilnom kontrolom, a ne kao u socijali&mu gde je vojska #ila drava u
dravi.
SPG- 5&gradnja samostana, crkava i manastira, je pre svega politi!ka odluka. 2 proces
retradicionali&acije uklju!uje se i ve$i deo politi!ke elite. 5nten&ivna i&gradnja
hramova od <96., &avrenje hrama Sv.Save, podignuta crkva Sv.1imitrija na %ovom
(eogradu, do#ijene #rojne lokacije &a i&gradnju crkava i hramova po (g....
Sve je znaajnija uloga gradonaelnika u razvoju gradova (n ima sad i
znatno vea ovlaenja Gra"ani ih biraju neposredno, a oni raspolau budetom i
biraju tim saradnika
0Privrednici
0o je ekonomska elita. )ni su mla,i i vie reormski orijentisani, nego
politi!ka elita. Uoljiva je simbioza izme"u pojedinih politiara i privrednika %aa
metropola se ne kotira visoko, ve$ je pri dnu evropske hijerarhije metropola. 4ut
3eograda do <svetskog grada< #i$e dug i trnovit *4ui$+. (eograd je po!eo da
moderni&uje svoju infrastrukturu *vodovod, puteve..+ da #i mogao da primi o#jekte
kao to su hoteli, hipermarketi, poslovni prostri... po!elo je sredinom <90-ih
i&gradnjom Bumi$evog soka!eta.
Savet inostrani+ investicija *19 &emalja koje #i investirale u (:+. Sr#iji su
neophodne #r&e i temeljne reforme, a njih vlada mora da pogura. Situcaija nije
rui!asta. Sr#ija kasni sa reformama, manji nam je (14 nego u ve$ini postsoc.
&emalja. %ajo&#iljnija prepreka &a strane investicije je politi,ka nestabilnosti
monetarna. )vaj Savet predlae #olju &akonsku regulativu i hitno reavanje najve$ih
pro#lema infra strukture.
4orast #roja banaka i drugih finansijskih investicija, naro!ito stranih, je
tako,e o#eleje umreavanja velikih gradova u <svetsku armaturu metropola<.9iper
marketi J merkator, vero....
Problem korupcije-podmi$ivanje &arad uticaja na donoenje &akona i na
pravila igre loe uti!e na reforme...
4ovi Sad *istraivanje 9009.+- uloga predu&etnika u ur#anom ure,enju %ovog
Sada. 4redmet istraivanja su privatna predu&e$a i njihovi vlasnici. -rajem <99. u
%.S. je registrovano oko 11 hiljada privatnih predu&e$a. %ajve$i #r. njih se #avi
trgovinom, a &atim industrijom, pa tek onda finansijskim i drugim uslugama.
>aloprodaja je koncentrisana u gradskom centru i u podru!ju stanovanja. 'ie od
H
tre$ine predu&etnika je ro,eno u %ovom Sadu i najvie njih je u A.deceniji ivota.
'e$ina njih smatra da je predu&etnitvo muki posao, a gra,ani se ve$inom ne slau
sa tim. )gromna ve$ina je &apo!ela predu&etnitvo <90-e godine. )ni smatraju da je
&a predu&etnitvo potre#na upornost, snalaljivost, spremnost &a ri&ik i kreativnost, a
r&log &#og kojeg su predu&etnici je oslanjanje na sopstvene snage. 'e$ina gra,ana
smatra da je &a uspeno #avljenje predu&etnitvom neophodno po&navati nekog i&
gradske vlasti. 3nketirani predu&etnici su u#e,eni da po#oljavaju gradsku ponudu
ro#a i usluga, a &atim da doprinose i&gradnji grada...ve$ina njih namerava da proiri
svoje delatnosti. 'e$ina reklamira svoje proi&vode, kontaktira sa predu&etnicima i&
inostranstva..gotovo polovina je u svom posl. prostoru i&vrila odre,ene gra,evinske
i&mene-male #e& papira, a velike do&volom. 4o&itivna posledica predu&etnitva i po
predu&etnicima i po gra,anima je lake &adovoljavanje potre#a stanovnitva &a
pojedinim vrstama ro#a i usluga. .
'zme"u preduzetnika i urbanista postoje neregulisani odnosi, i veina
preduzetnika ne zna da li su im urbanist naklonjeni ili nisu
0#raani
u kojoj meri graani koriste pravo na gradR
Dato je njihov uticaj najmanji na gradskom nivouR
Dato nisu zainteresovani &a ostvarenje svojih gra,.pravaR...
.azlozi za ovo su razliiti i kreu se od linih do optedrutvenih. Smatraju da
su i&gledi da u!estvuju na lokalnom nivou mali ili nikakvi. %eretko, mnogi gra,ani su
drutveno isklju!eni i uvi,aju da su lokalna i centralna vlada udaljene od ve$ine
svojih gra,ana. :ra,anin sti!e utisak da je u gradu mogu$e i&graditi sve, a ne
odgovarati ni &a ta. Bini se da pravila vie nema, sve je na tritu *4ui$+.
>e,utim, oni nisu sasvim pasivni u proi&vodnji prostora, makar to #ilo samo
na periferiji gradova-divlja gradnja. AHT njih u (: smatra gradske vlasti odgovornim
&a bespravnu gradnju, a 10T njih da su odgovorni sami graditelji, pa tek onda
ur#anisti. 0o je ok. 4reko polovine njih smatra da je #espravna i&gradnja u njihovim
mestima i&raena. 0o naro!ito smatraju oni sa visokom kolskom spremom. %icali su
novi kiosci, domoroci su ih &vali pe,urke, a kada do,u ur#anisti u&imali su novac da
&amure*jedno od &apaanja+. 1o#ije se struja, voda, pa moe da se napravi unosniji
kafi$. Scenariji ruenja je loije reenje, pa se pristupa legali&aciji. Zakon o
planiranju i izgradnji *900?+ je u do#roj meri prepo&natljiv kao zakon o legalizaciji.
(rojni nosioci #espravne i&gradnje nisu se organi&ovali u pokret u smislu grupe koja
#i delovala na politi!ke strukture..
H
)d <90-ih formiraju se #rojne 485 kod nas. Da ovo su #itna Ikoloka
udruenja, 2druenje &a unapre,enje lokalnih &ajednica...nisu se poka&ali preterano
motivisanim.
4rema miljenju >vropske urbanisti,ke povelje osnova ur#anog ra&voja
sastoji se u neposrednoj participaciji gra,ana u okviru lokalnih &ajednica . #raani
imaju pravo da #udu konsultovani o svim ve$im projektima koji se ti!u #udu$eg
ra&voja lokalne &ajednice.
Da#rinjavaju$i podatak i& novosadske ankete-1T njih ne &na da ur#anisti
imaju praksu konsultovanja gra,ana o planovima i projektima ra&voja grada. 1akle,
tu su i visokoo#ra&ovani i nie. 1akle, participacija gra"ana na lokalnom nivou je
nedovoljna. A"T gra,ana smatra da su predu&etnici pove&ani sa politi!arima i
politi!kim strankama radi &adovoljavanja ekonomskih interesa o#e grupe. 'e$ina
gra,ana smatra da je naj&na!ajnija negativna posledica irenja predu&etni!ke
delatnosti uruavanje tradicionalnog i&gleda grada.
Z$K;C2D$K
4retean deo !ove!anstva danas, prvi put u istoriji, ivi u gradovima. 2loga
gradova, naro!ito glo#alnih, je sve ve$a. Staro rivalstv izme"u nacdrave i gradova
se nastavlja. :radovi mogu dovesti do drutvene i kulturne integracije i #iti pogodna
mesta &a politi!ke aktivnosti. %eki gradovi prave strateke planove za unapreenje
proila grada, #ilo u cilju organi&ovanjanekog me,unarodnog doga,aja ili
sprovo,enja programa o#nove grada i privrednog ra&voja.
4olanjijeva kniga nam poru!uje da je slo#odno trite utopijska koncepcija,
odnosno da su sva trita regulisana tako da njihove parametre uspostavljaju dravne
institucije. %jegova poruka je da se ne moramo prepustiti slavljenju kon&umeri&ma,
kulturne fragmentacije i neo#u&danog individuali&ma. 1a #i &atitili se#e, drutvo $e
racionalno ili iracionalno ograni!iti podru!je na kome trite slo#odno deluje.
Sadanja metropoli&acija je pra$ena fragmentacijom i individuali&acijom, pa
se glo#ali&acija moe shvatiti kao sloena interakcija glo#ali&uju$ih i lokali&uju$ih
tendencija-glokalizacija. 0o je sinte&a partikularisti!kih i lokali&uju$ih tendencija.
-oriste$i internet !uvamo autonomiju, ali !inimo i de jednog velikog <<mi<<. -oliko je
neko graanin metropole *svog likalnog kvarta+, toliko je i graanin sveta. (n je
glokalan7
:radovi i ur#ani&acija impliciraju preci&an institucionalni i politi!ki okvir.
>e,utim, u aktuelnom stanju, metropole nemaju demokratsku politi!ku instituciju
*(asan+. >etropoli&acija se odvija na na!in kri&e) Drutvene krize se pojavljuju
kada su nejednakosti ogromne i kada se iskazuju u socijalnoj segragaciji ,etropole
su u opasnosti zbog brojnosti stanovnitva
H
==>etropoli&acija je $erka informati!kog drutva koje podra&umeva
informativnu ekonomiju i drutveni ivot, glo#ali&aciju, tehnonauku, individuali&aciju
i individuaciju, kao i nove drutvene odnose== * (assand, 9001.+


*!. &rete#e urbane soiologije kod nas
Gugoslovenska misao ogradu i ur#ani&aciji dodiruje ? pristupa.
1. )pisni idejno-istorijski *tuma!enje unutranjeg sadraja+/
9. -riti!ki *vrednovanje dela, istraiva!a i pravaca+/
?. Sa&najno-socioloki pristup *soc.ideje se ra&matraju u drutv. konte6tu+.
-od nas istraivanje sela i seljatva *19.v.+ ima duu tradiciju od istraivanja
grada *od 60.66 v.+. 7a&log je u tome to sa nastankom moderne Sr#ije seljatvo
predstavlja temelj nacije, !uvara na.identiteta, a gra,anstvo je etni!ki meovito.
>e,u prete!ama ur#ane sociologije i&dvajamo. G. Cviji$a, S. \irkovi$a,
0aranovskog, '. >acuru, 1.G. 4opovi$a, 0. Stojanovi$a.
C58$4 G8ICI< *(alkansko poluostrvo,1999+. poklonio panju gradu i dao
tipologiju u ve&i sa osnovnim kulturnim pojasevima ili civili&acijama na (alkanu.
vi&antijsko-cincarska, patrijarhalna, srednjoevropska. )n pominje i turske kulturne
uticaje, ali ne u dovoljnoj meri. :odine, 1991. u -raljevini Sr#iji "0T seljatva, a
90T gradskog stanovnotva. G.C. je dao slikovit opis morfologije, etni!kog sastava i
psihi!kih oso#ina stanovnitva. 5mao je negativan stav prema velikom gradu. -ae da
su 0urci, :rci i Cincari koristili velika naselja jer su to trgovci i &anatlije. -ao
vlasni!ka klasa, 0urci ra&vijaju sklonost &a varokim ivotom.
S75C$4 458$K58I< prou!avao je srednjovekovni srpskim grad, #avio se
gradovima i trgovima. 7a&matrao je i ulogu despota ]ur,a (rankovi$a u o#novi
Carigrada 1AA" g. i naselja (eogra,ana u Carigradu i napisao futuristi!ki tekst o (:
&a 100 godina *9011+.

SI"$ <IRK58I< kae da se &anemarivanje i&u!avanja grada duguje
predrasudi o poimanju grada kao ne!eg tu,eg i stranog *&#og srpske prolosti+.
4rodorom Slovena unitene su tradicije rimske i vi&antijske gradske civili&acije.
1ola&i do o#nove starih anti!kih gradova *(:, %5, 4ri&ren, Skopje+ )d 1H.v. u#r&ano
se ra&vijaju srpski i #osanski gradovi, a postavlja se pitanje oso#enosti srpskih
gradova u odnosu na &apadne. S.\. &a ra&liku od 'e#era ne &aklju!uje da su oni #ili
autonomne optine slo#odnih gra,ana koji su kriti!ki preispitivali tradiciju, niti su oni
H
#ili isto sto i kapitali&am kao to tvrdi (rodel. 0o je &ato jer tadanji gradovi u
centralnoj Sr#iji nisu imali statut i nisu o&na!eni kao optine. :radski centri su
preu&eli kulturna arita od manastira, a tadanja rudarska naselja imala su samo 9
vrste javnih gra,evina. utvr,enje i crkvu.

7$R$458SKI sli!no \irkovi$u. 4o&navalac je srpskog srednjovekovnog
prava, i&u!avao je i gra,anstvo primorskih gradova. :ra,ani su #ili direktni podanici
samo svoga grada i gradska autonomija ih je sakrivala od direktnog podanitva dravi.
1olaskom 0uraka se nije prekinuo gradski ivot. 7aja i seosko stanovnitvo #ivaju
sakriveni u planinama, a osmanlijski uticaj preovladavao je u varosima.
D3-;G2B3- D3 S7I1%G)'I-)'%5 :731. #ilo kako #ilo, juno od
Save i 1unava *osim 1u#rovnika, -), (1 i (7+ nije #ilo autonomnih gradskih
opstina kao na Dapadu. 4reovla,uju trgovita, naselja u& rudnike, kasa#e, dvorovi,
palanke.
)d 1.v. najvaniji deo grada #ila je ,arija *A toka, okupljanje ljudi sa sve A
str sveta-trgova!ka i &anatska !etvrt grada+, a od 19 v menja &na!enje *javno mnjenje
ili kulturna klima+.
8;$DI"IR "$G2R$ *^!arija i gradski centar_+-pove&anost varokih
prostora 19.v sa njihovom istorijom. 2 1.v formirani su trgova!ki i &anatski delovi u
!ariji, proi&vodnja i promet. 0ada se javljaju 9 grupe poslovnih ljudi. 1. doma$i
trgovci *>uslimani, Eri$ani i Gevreji+ i stranci *pre svega 1u#rov!ani+.
D26$4 C) P5P58I< govori o Cincarima i pe!atu koji su oni dali srpskim
varoima 1?.veka. %akon ra&aranja njihovog centra >oskopolja, oni se ire na sever.
%jihova glavna oso#ina je neodre,enost *npr. po kulturi :rci, po je&iku 7omani+. )ni
su neto sli!no figuri stranca *Gevrejina+ !ikake soc. 4opovi$ govori o odnosu
srpskog i hrvatskog gra,anstva *D: i (:+. )ni se ra&likuju po kulturi, etn.
pripadnosti, veri. Srpski gra, stale osnovali su Cincari, a hrvatski %emci.
054);):5G3 5 73D1)(;G3. Specifi!nost vojvo,anskih gradova %.S,
S),S2 je u tome to oni u 1".v do#ijaju status slo#odnih kraljevskih gradova, to je
njihova prednost u odnosu na gradove centralne Sr#ije.
4omo$u varokog vremeplova ra&likujemo. primorske% centralne i
vojvoanske srpske gradove.
2 procesu preo#raaja !arija u savremene gradove i&dvajamo ? ra&do#lja. I
nakon &avretka 4rvog srpskog ustanka, pod vladavinom >.)#renovi$a o#navljaju se
stare i stvaraju nove varoi/ II od sredine 19.v/ III na prela&u i&me,u 9 vekajavlja se
mod industrija i iri kapitali&am* "$G2R$/
H
7R$C$4 S75C$458I< ?0-ih godina 90.v. na (alkanu dola&i do ^ur#ane
&asi$enosti_ *visok natalitet, viak seoskog stanovnitva+. Siromano seljatvo
smatralo je gradove neprijateljem. Stojanoivi$ govori o nejakoj srednkoj klasi koja ne
moe o#e&#editi trajnost drutv. sistema koja je poljuljana sa 9 svetska rata, svetskom
ek. kri&om itd.
+%. /temeljiva#i urbane so kod nas
2 Gugoslaviji 60-ih godina su &asnovana !isto socioloka teorijska i empirijska
i&u!avanja gradske stvarnosti. %aa u.soc. se uglavnom ra&vijala kao akademska
disciplina jer su njeni osniva!i i univer&itetski nastavnici i istraiva!i.
0o su. C.-osti$, 3.0odorovi$, S.Suvar, >.Wivkovi$, D.>linar, W.0ani$, 7.Supek.
G8>7K5 K5S7I<' I ==Seljaci i industrijski radnici==-terensko i&u!avanje
prelaska seljaka u industriju. 4od seljacima -osti$ podra&umeva ? kategorije.
1. polutani- stanuku na selu,a rade u gradskim predu&e$ima. %aj#rojniji su.
9. se&onski radnici
?. privremeni radnici.
4ose#no je o#ra$ao panju na ra&liku i&me,u seljaka i polutana. 4olutan je
marginalna li!nost jer je istovremeno nosilac ur#ani&acije sela i rurali&acije grada.
II ==(or i okolina== monografija- preo#raaj &aostalog sela (ora u gradsko
naselje. 0o je u 0enisovom smislu prela&ak i& &ajednice u drutvo. 1o H9. god dola&i
do porasta #r stanovnika u (oru, do nedostatka komunalne opreme, do ekoloke
nevolje koje prou&rokuju rudnici. 4o ovom autoru postoje : socioloke zone 3oru '
1. gradsko je&gro- doseljenici
9. selo (or
?. prigradska naselja
A. sela sa tradicionalnim na!inom ivota *maloletni!ki #rakovi....+
industrijali&acija je privukla itelje naj#liih sela, pa prose!ni prihod opada sa
udaljeno$u od (ora. -osti$ je te ra&nolikosti i protivure!nosti smatrao vrednim
sociolokim i&a&ovima.
III ==Sociologija grada==- istorijski ra&voj gradova, tipologija, odnos grada i
ostalih tipova naselja, soc.struktura grada...4rema njemu soc grada je nauka o drutvu
u gradskoj sredini, sa odnosima &asnovanim ne&avisno od njihove volje, ali i voljno
prema njihovim oso#enostima po kojima se ra&likuju od ostalih, pogotovo od itelja
sela.*sli!no !ikaskoj koli+. -osti$ se #avi pitanjem kako uskladiti drutvo i prostor u
gradu, ali tako da to #ude najpovoljnije &a ljudsku li!nost. )d soc grada on je
o!ekivao i prakti!ne re&ultate.
H
$;>KS$4D$R 75D5R58I< *==2vod u sociologiju grada==+ pionirski
pokuaj sistemati&acije dotadanjih sa&nanja. 0eme. nastanak i ra&voj gradova, druge
nauke i gradovi, definicija grada, tipologija gradova, drustvena struktura...
S7IP> 628$R *==5&me,u gradova i megalopolisa==+ marksisti!ki orijentisan
ur#ani sociolog. )n uka&uje na konfliktni odnos i&me,u sela i grada, na potre#u &a
stvaranjem ruralno-ur#anog kontinuuma i preva&ilaenjem suprotnosti s-g. )n kao i
drugi nasi teoreti!ari govori o teritorijali&aciji nejednakosti i kae da u socijali&mu
postoji klasa i kontraklasa jer postoji segregacija na klasnoj osnovi. 4ostoje i &
negativne osobine kapitalisti,ke urbanizacije- metropoli&am, preterana i
neadekva&na koncentracija i otudjenje svakodnevnog ivota.
2 Zagrebu postoje & socijalna problema. 1.klasno slojna sparacija, 9. kri&a arita
socija#ilnosti, ?. nepovoljni uslovi &a kulturno prilagodjavanje. -lasna separacija u &g
ometa humani&aciju gradske &ajednice na na!elima socijali&ma.
Suvar se &alae i &a konstituisanje sociologije prostornog planiranja koja #i i
prou!avala i prakti!no delovala pod humanisti!kim idealima. (itno je decentrali&ovati
tekovine koje je grad pri#avio u prolosti i ra&mesti stanovnitvo po celoj teritoriji, a
to se nikad nije desilo.
"IR5S;$8 KI8K58I< *==4rilog jugoslovenskoj ur#anoj sociologiji==+-
ur#ani&acija, prostorna pokretljivost stanovnitva, planiranje, distri#ucija mo$i na
lokalnom nivou, oso#ine socijalisti!kog gradanejednakosti, segragacija...1rutvene
nejednakosti su #ile u ii njegovih interesovanja. %ova naselja u Sarajevu su vid
planirane segregacionisti!ke tvorevine jer su u njima ili isklju!ivo radnici ilivii
slojevi. )n se vie nego drugi &alagao &a u&di&anje su#jekta u mestu i vremenu u
kojem ga #irokratija pretvara u stvar, a totalitari&am unitava
JNB0 #5DI4>' dola&i do kri&e ur#ane soc *suko# reima i drutv nauka,
uplitanje drave u stru!ni kadar...+ 0ih godina se i sociolo&i &apoljavaju u
ur#anisti!ke &avode irom &emlje.... 0ad dola&e, "0-ih.
ZDR$8K5 ";I4$R0 #avio se novim gradovima %ovo 'elenje, %ova :orica,
odlu!ivanjem na lokalnom nivou...'ano je i to da se njegove teme odnose na
glo#ali&aciju i individuali&aciju.
KI8$4 7$4I<0 preteno se #avio sociolokim aspektima migracija i
su#ur#ani&acijom naro!ito u (:. %a 1H-90 km oko (: se ukrtaju ra&ni procesi pa
imamo su#ur#ije, satelitska naselja i vikend naselja. 0u je legalna, polulegalna i
ilegalna gradnja.
R2DI S2P>K0*==:rad po mijeri !ovjeka==+-ra&matrao pro#leme otu,enog gradskog
prostora. )n govori o socijalnoj terapiji &a !oveka de&orijentisanog u valegradu.
H
+1.5straiva#ke teme $.generaije 6/ urbani' soiologa
4rolog veka ="0-ih godina sa&rela je srednja generacija naih ur#anih
sociologa. 1. Seferagi$, -. 4etovar, ).Baldarovi$, S. 'ujovi$, ;G. 4ui$, >. 4etrovi$.
%a njihovo intelektualno sa&revanje uticali su neomar6isti!ki trendovi 60-ih-
nova levica i nova ur#ana soc *;efevr, -astels, Earvi i dr.+, istraiva!i kvaliteta ivota
u gradovima, odrivog ra&voja, odnosa glo#ali&acije i grada *glokali&ma+...0eorijski i
metodoloki plurali&am je prisutan.
D26IG$ S>=>R$#I< *==-valitet ivota i nova stam#ena naselja==+- kvalitet ?ivota'
mogu$nost ljudi da u!estvuju u procesu koncipiranja, stvaranja i raspodele stam#enih
uslova, te da ive$i u gotovoj stam#enoj okolini &adovoljavaju svoje svakodnevne
potre#e u odnosu sa prirodom, drugim ljudima i samim so#om.
%ova naselja podignuta su na periferijama gradova, sa elementarnom opremom i
nisu adekvatna &a svakodnevni ivot na lokalnom nivou. 2 naem drutvu se od 9.
svetskog rata raspodela stanova odvija prema ciljevima stam#ene politike i funkciji
iste. )gromna ve$ina stanova #ila je u drutv svojini, a ljudi su #ili nosioci stanarskog
prava, &a ta je vladalo najve$e interesovanje. %osioci stanarskog prava su
privilegovani, mada ima i i&u&etaka. :lavna tema ove autorke je socijalna pravda u
urbanom prostoru)
KS>4IC$ P>758$R0 #eogradski sociolog. 2 ii njenog interesovanja je.
ur#ani&acija *sti+ijska i planska+, lokalna *samo+uprava, stanovanje, soc aspekti
ur#anog i prostornog planiranja. 1rava i gra,ani su akteri ur#ani&acije, ali su ovi
drugi vie o#jekti kad je u pitanju odlu!ivanje o sud#ini grada u kojem ive *planska+.
1ominantna uloga drave je sputavala gra,ansku inicijativu. 3nali&ira kori$enje
prostora, javna do#ra kao i #edu i siromatvo. %astoji da nadje reenje da se pri#lie
ivotne anse pojedinaca i drutv grupa u periodu tran&icije *stihija+. 0u je neophodno
promeniti klu!ne !inioce i stvoriti dravu socijalnog ulaganja-konvergencija i&me,u
tr uslova u stam#enoj politici i elemenata soc pravde. Cilj je smanjenje nejednakosti.
5#4C>4 D$;D$R58I<0 &agre#a!ki sociolog. I ==2r#ana sociologija. socijalna
teorija i ur#ano pitanje==- 1eo posve$en Dikaskoj koli je do teda najo#imniji i naj
informativniji kod nas. 5sti!e i vanost kvalitativne metodologije i dalje govori o
uticajima ;efevra, Earvija, -astelsa i dr. Cela knjiga je o#oga$enje nae u.s.
II ==Savremeno drutvo i ur#ani&acija== (avio se odnosima ova 9 pojma i
pro#lemima urbanizacije Z#. 0u su. soc aspekti planiranja, soc segregacija, sim#oli,
kulturno istorijsko nasle,e.
H
III ==1rutvena dio#a prostora==- Baldarovi$ poka&uje da je #e& o&ira na
ra&li!itost o#lika, drutvena podela prostora samo jedan od pojavnih o#lika opte
drutvene podele *nejednakosti+ koju kao pose#an fenomen tre#a prou!avati. )n je
poka&ao kako teritorijali&acija soc nejednakosti dovodi do drutvene deo#e prostora
sa #rojnim pojavnim o#licima koji $e u daljem ur#anom ra&voju i kod nas i u svetu
imati &na!ajnu ulogu.
I8 ==Socijalna teorija i ha&ardni ivot.ri&ici i savremeno drutvo== panju
posve$uje pro#lemima stanovanja stradalnika rata =90-ih, pro#lemima hrv`abcd
omladine i marginalnim slojevima ur#ane sredine.
)1 73S4313 U2-==ur#ana socioloka &ajednica==*autori i& svih krajeva+ prestala je
da funkciomie. Sa!uvani su kod pojedinaca korektni odnosi, ali je sve manje
kriti!kih autora u.s. 0o je nepovoljno &a dalji ra&voj discipline.
SR>7>4 82C58I<0 I ==:rad i drutvo== temelji se na klasi,noj mar!isti,koj misli
o gradu, sovjetskom vienju grada 90-ih i ?0-ih godina ee veka i neomar!) u,enju)
II ==Sociologija grada==- prva hrestomatija i& o#lasti u.s. kod nas. 4rvi put prevedeni
radovi Bika. k, kod nas. )n je tu ra&vrstao socioloku misao o gradu na slede$e
teorijske pravce.
-!ikaka soc grada
-istorijsko-institucionalne teor o gradu
-sociogeografske teor
-drutvena morfologija
-klasi!na mar6 misao
-neomar6 shvatanja
-strujanja !ije je teite na upravljanju gradovima na lok nivou, percepciji
*!itljivosti+ grada, kvantitativnoj *demografskoj+ dimen&iji itd.
III 2 svojim drugim radovima *==;judi i gradovi==, ==:rad u senci rata==...+ on se
#avi nedovrenom moderni&acijom drutva, deformisanom ur#ani&acijom
*podur#ani&ovano$u+, stam#enom i ur#anom #edom, siromastvom-romske enklave,
slamovi, nejednakostima, o#novom istorijskih gradova-(udve, stradanjem gradova na
tlu #ive U2...)n smatra da se u konte6tu nedovrene socijalisti!ke modernizacije,
kao i one #lokirane 90-ih i usporene od 9000. ipak moe govoriti o slede$im
procesima urbani+ promena kod nas.
1. privati&aciji stanova
9. komercijali&aciji gradskih istorijskih je&gara-posl prostori...
?. ve$oj re&idencijalnoj migraciji
A. re&idencijalnoj i komercijalnoj su#ur#ani&aciji
H. porastu socioprostorne segragacije.
H
%jegov &aklju!ak jeste da se ova poslednja transformacija od 9000. odvija u
&naku i socijalisti!kih i neoli#eralnih vrednosti.
;C23I4K5 P26I<0 novosadski sociolog. I ==:rad, drutvo, prostor-soc grada==
njegova namera #ila je da napie 1sociologiju urbanog konte!ta1. Soc grada po
njemu i&u!ava pojave i procese koji su ve&ani &a nastanak, organi&aciju i
funkcionisanje ur#anih drutava. Soc grada obu+vata prou,avanje. 1.ur#anih
fenomena, 9.ur#anih odnosa u gradovima, ?. pove&anosti i&me,u drutvenog i
prostornog. )n smatra da je kriza grada graditelj predmeta soc grada. 0o su
ra&li!itosti unutar grada i i&me,u gradova. 7urali&acija gradova i ur#ani&acija sela
spadaju u interesano polje i ruralne i ur#ane soc. 5snovne kategorije soc grada su'
grad, ur#ani&acija, ur#ani&am i ur#ano podru!je. 4ui$ napominje da ne postoji
univer&alna def grada, ali je sklon 'irtovom o#janjenju. 2rbanizacija kao termin
o#janjava.
-promene drutv organi&acije kao posledice populacione koncentracije
-promene u odnosu na nacionalnu populaciju u ur#anim podru!jima
-proces transformacije ruralnih u ur#ana podru!ja
-organi&aciju promene strukture i funkcije
)n tvrdi da je prostor jedan od klju!nih pojmova koji gradi sam predmet soc.grada.
4rihvata gledite 7ajmonda Strasolda o & grupe drutveno0prostorni+ enomena.
1. prema njihovom nivou - veli!ina kao kriterijum *male, ur#ane lok &ajednice.+
9. prema prirodi 6 vrsta prostora- etni!ki, li!ni, ivotni, sim#oli!ki, ekoloki,
organi&aciono-politi!ki ili prostor mo$i.
?. prema operacionali&aciji- ku$e, &grade, ulice, #lokovi....
2rbana politika je &a 4ui$a proces donoenja odluka o gradskom
organi&ovanju i ure,ivanju gradskog ivota.-ui smisao. 2 uem smislu tu su i interesi
#rojnih aktera, akcije... 4ostoje : glavna ,inioca te politike. 1. sfera privatne
potronje, 9. poloaj gradske &ajednice u odnosu na region i dravu, ?. politi!ki profil
vladaju$ih gradskih struktura, A.participacija gra,ana *u.s.p, gra,. inicijative i sl+.
4ostoje i * modela ur#ane politike. elitisti,ki *manjina na vlasti koja upravlja+ i
pluralisti,ki *nema terijsku ni empir podrku jo uvek+. #radska renta je po 4ui$u
najvaniji regulator odnosa u prostoru. Svaka lokacija u gradu ima svoju cenu i jedan
je od poka&atelja stratifikacije u dr. 2 sredinama sa ur#anom tradicijom je pitanje
ur#ane politike odavno reeno u matricama vladaju$ih klasnih odnosa, a u drutvima
u tran&iciji postoje negativne posledice pol i ek mo$i. 0u ur#ana pol prakti!no ne
postoji, a vani su &ahtevi nove i #r&o proi&vedene elite. Sredinom 90-ih g kod nas je
#ila ur#anisti!ka kri&a,tj anarhija J svako ko je imao novac mogao je da koristi grad
kako eli@
II ==)drivi grad== on se u ovoj knji&i &alae &a sociologiju okruenja i&ra&ito akcionog
karaktera jer je koncept odrivog ra&voja koncept akcije u smislu rac upravljanja
6
resursima. 5ako ivimo u drutvu ri&ika ima mesta &a optimi&am jer ra&vojem gradske
&ajednice moemo posti$i drutv, ek. i kult. ra&voj i psihofi&i!ki integritet !oveka.
"I4$ P>7R58I<-najmla,a generacija *==Sociologija stanovanja- Stam#ena
politika. i&a&ovi i mogu$nosti==+-stanovanje i stam#ena politika i ra&vijenih i postsoc.
&emalja. )na stanovanje i stamb politiku posmatra kroz & nivoa'
1.>3-7)- osnovni organi&acioni princip dr, klju!ni akteri
9.>ID)-odgovornost lok vlasti i konkretno ispoljavanje dru nejednakosti u
njoj
?.>5-7)-stam#eni poloaj i strategije
Socioloki pristup stanovanju usredsre,uje na. tip stanovanja, standard
stanovanja, pravnu osnovu kori$enja stana, soc status korisnika. D#og korelacije
statusa i tipa, stanovanje je do#ar poka&atelj nejednakosti u dr. -od nas je postsoc
privati&acija stanova imala dvojaku ulogu. a+ sim#oli!ki privid uspeha drave u tome/
#+ a#sor#ovanje transformacijskog oka opteg osiromaenja &a slojeve integrisane u
sistem socijlisti!ke stam#ene provi&ije.
Z$K;C2D$K o U2 ur#anoj sociologiji
04redstavljene su nedovrene modernizacije kod nas gde se suo!avaju
elementi presocijalisti!ke, socijalisti!ke i kapitalisti!ke ur#ani&acije. :ra,anstvo ni
danas nije ni #rojno ni mo$no da #i #ilo presudni !inilac procesa. 2r#ane promene su
&ato usporene, pune protivure!nosti.
-2r#ana soc u naim uslovima ipak ima vie akademski nego prakti!ni
karakter. Sa tim u ve&i sporna je podela na sociologiju za planere i sociologiju
planera. Baldarovi$ &au&ima stav da je 2.S. osu,ena da #ude reformska, a ne
revolucionarna disciplina. Smatramo da ona tre#a da se nametne i kao autonomna
disciplina to je najvanije. Sociolog $e mo$i valjano ispuniti i ostale &adatke pod
uslovom da potvrdi primarno nau!ni karakter.
--od srednje generacije nae 2.S. vidljiva je tenja &a primenom kom#inacije
#rojnih teorija kad je u pitanju i&u!avanje grada-konfliktna t, t. moderni&acije, t.
odrivog ra&voja, t. glo#ali&acije, kvalit. i kvant. metod....5ntegralni pristup gradu@
-1rutvene kri&e nastaju kada su nejednakosti ogromne i kada do,e do
segregacije. >etropole su primer loeg funkcionisanja jer su sva oprema i servisi u
opasnosti od mnogoljudnosti. (asan &aklju!uje da je metropoli&acija $erka
informati!kog drutva koje podra&umeva potpuno nove drutvene odnose.

+$. 7dnos industrijali)aije i urbani)aije u
ra)li#itim drutveno. istorijskim kontekstima
6
2 knji&i 8ravo na grad, ;efevr je i&loio svoje ideje o ur#anoj pro#lematici. )n
kae da je ur#ani&acija kraj i smisao industrijali&acije, a ur#ano totalitet koji se ne
moe o#ihvatiti putem parcijalnih nauka, ur#ani&am predstavlja meavinu ideologija i
prakse pod uticajem drave i trita. 4o ;efevru osvajanje ur#anog implicira ur#anu
strategiju koja mora da savlada strategiju vladaju$e klase.
-ada se raspravlja o ur#anoj pro#lematici, neophodno je rasvetliti proces
industrijali&acije i njegov odnos prema ur#ani&aciji. -akav je odnos i&me,u
industrijali&acije i ur#ani&acijeR 5ndustrijali&acija proi&vodi ur#ani&aciju. ;efevr
o#janjava ono to prethodi ur#anom. 0ako on hipoteti!ki predstavlja ==prostorno
vremensku== osovinu koja pola&i od odsustva ur#ani&acije *0T- !ista priroda, potpuna
prevlast agrarnog ivota, sela, nepostojanje grada+ i ide do potpune *100T-
apsor#ovanje sela gradom, potpune prevlasti industrijske proi&vodnje !ak i u
poljoprivredi+ ur#ani&acije. %a toj osovini se na po!etku pojavljuje pliti!ki grad,
&atim trgova!ki grad, i na kraju industrijski grad *deagrari&acija, #eg sa sela+. 0ada
dola&i do stvaranja kriti,ne ta,ke ili kriti,ne zone kada se grad ra&liva u periferije
osvajaju$i sela. ;efevr ra&likuje dve kriti!ne fa&e kro& koje prola&i ur#ano u toku
istorijskog ra&voja) Prva aza o#eleena je podre,ivanjem agrarnog industriji. Druga
aza% koja traje do sada, o#eleena je podre,ivanjem industrije ur#ani&aciji. 0u dola&i
do podre,ivanja glo#alnog ur#anom i ur#anog stanovanju.
2 16. veku grad sti!e prednost nad selom, to o&na!ava ra,anje ur#ane
stvarnosti. 1akle politi!ki grad jo nije ==ur#ano==, on je njegov nagovetaj. :rad starog
i srednjeg veka je #io organska celina- ljudi su iveli u i sa gra,evinama. 4o ;efevru
ovaj grad je sam po se#i delo *upotre#na vrednost+, a ne proi&vod- prometna vrednost.
4o!etkom industrijali&acije, &emljite preu&ima specifi!ni sloj #uroa&ije koji se
#ogati trgovinom, #ankarstvom.. 1rutvo tei da se konstituie kao mrea gradova. 4o
;efevru, tre#a ra&likovati ? pojma. grad, dravu, drutvo. :rad ulae napor da se
konstituie kao &atvorena jedinica, sistem. 2nutar grad se odvija klasna #or#a. mo$ni
doka&uju svoje privilegije pred &ajednicom troe$i na gra,evine, fondacije, palate..
1rutvene promene su o#eleene time to proizvodnja dela ustupa mesto
proizvodnji proizvoda. 5ndustrijali&acija dovodi do poreme$aja gradskih struktura,
do ra&aranja krutog sistema korporacija. 2 po!etku industrija tei da se locira i&van
gradova pored i&vora energije, sirovina, sao#ra$ajnica, re&ervi radne snage. 3li poto
kapitalisti nisu #ili &adovoljni lociranjem industrije van grada, industrija se pri#liila
starim gradskim centrima. ;efevr ra&milja o sud#ini modernog industrijskog grada
;ak >urana, centra petrohemije *ponos moderne Mrancuske+, koji se nala&i usred
tradicionalne ruralne sredine. 0o je grad #e& prolosti, ali i #e& #udu$nosti *ta $e se
desiti sa njim kada #udu iscrpljeni i&vori sumpora i gasa+. 0o je novi grad #e&
mladosti *nedostaju mu mladi ljudi+, grad #e& crkve, gro#lja, etalita...Morma i
6
struktura novog grada su svedene na. raditi, kretati se i ra&onoditi da #i se radilo,
odnosno raditi da #i se ra&onodilo.
Suo!avamo se sa dvostrukim procesom. industrijali&acija i ur#ani&acija, rast i
ra&voj, ekonomska proi&vodnja i drutveni ivot. 4ostoji, istorijski, estok sudar
i&me,u ur#ane stvarnosti i industrijske stvarnosti. ;efevr koristi termin ==impol&ija-
ekpol&ija== grada da #i o&na!io tokove savremenog procesa ur#ani&acije. 2r#ani
fenomen se proiruje i o#uhvata velika prostranstva, prela&e$i nacionalne granice.
2r#ana tkiva su sve gu$a, stara ur#ana je&gra se rasprskavaju. Centri grada gu#e
stam#enu funkciju. Dna!ajna su odre,enja pojmova. urbano tkivo *moe se opisati
pojmom ekosistema- koherentnog jedinstva sa!injenog oko jednog ili vie gradova/%
urbano jezgro *ur#ano je&gro je postalo traeni proi&vod potronje namenjen
strancima, turistima, stanovnicima periferije+0 centralnost% ruralnost% urbanost)
;efevr konstatuje kri&u grada na teorijskom i prakti!nom planu. -ritika savremenog
grada je kritika savremenog drutva. ;efevr traga &a u&rocima svetske kri&e grada.
D#og toga on vri komparativnu anali&u tog fenomena u &enljama u ra&voju,
visokoindustrijali&ovanim kapitalisti!kim i socijalisti!kim &emljama. -ako ra&umeti
viestruke protivre!nosti ur#anog drutva koje se konstituie na ruevinama gradaR
)dnos drave i centara mo$i prema gradu doprinosi njegovoj kri&i. 4o ;efevru, vlast
je oduvek gledala s nepoverenjem na grad, kao na drutveni o#lik koji tei autonomiji.
1rava i industrijsko predu&e$e vre pritisak na grad, nastoje da prisvoje gradske
funkcije. 1anas, #olje nego ikada grad slui stvaranju kapitala.
;efevrova anali&a industrijali&acije i ur#ani&acije *dvostruke kri&e grada+,
dostie najve$i teorijski domet kada osvetljava drutveni sadraj tih procesa *klasnu
uslovljenost preo#raaja grada+. -lase i njihove frakcije aktivno interveniu u
gradskom socijalnom prostoru. 0ako ;efevr na primeru 4ari&a poka&uje strategiju
vladaju$e klase u ure,enju gradskog socijalnog prostora -==drama grada u tri ,ina==+.
Prvi ,in0 ur#anisti!ko reenje #arona )smana u 4ari&u. dugim, irokim avenijama
&amenio krivudave, uske ulice radni!kih kvartova. )smani&acija 4ari&a &na!ila je i
proganjanje radnika i& centra na periferiju i u predgra,a, tj. osvajanje centra od strane
#uroa&ije. 1otad su radnici i #uruji &ajedno stanovali u centru*radnici na viim
spratovima, a #uruji na niim spratovima ku$a/) Drugi ,in- stvranje ha#itata od
strane #uruja. Sto &na!i i&olovanje funkcije stanovanja od kompleksne celine kakav
je grad. 0o &na!i prilago,avanje najamnog radnika svakodnevnom ivotu van radnog
mesta, ve&ivanje radnika &a odre,eni lokalitet, njegovo pretvaranje u vlasnika stana, u
potroa!a, pokuaj njegove deproleteri&acije) 7rei ,in0 odvija se posle 1rugog
svetskog rata, kada stam#ena oskudica, odnosno stam#eno pitanje dominiraju &#og
demografskog pritiska na gradove i pritiska industrijali&acije.
Stam#eno pitanje i pitanje industrijske organi&acije su, po ;efevrovom
miljenju, maskirala pro#leme grada i ur#anog drutva. -riti!ka anali&a prema
6
;efevru moe da razlikuje & perioda u odnosima industrijali&acija- ur#ani&acija koji
se u potpunosti ne poklapaju sa ==!inovima== drame grada. 2 prvom periodu
industrijali&acija pustoi raniju ur#anu stvarnost do njenog unitenja) Drugi period je
o#eleen irenjem ur#ani&acije i ur#ane stvranosti uprkos ra&aranju, stvara se
sa&ananje da postoji ri&ik da se celo drutvo ra&ori ukoliko mu nedostaje grad i
centralnost. 2 treem periodu se ponovo konstituie ur#ana stvarnost i centralnost.
Strategija klase ne is!e&ava, ve$ se modifikuje. Stara centralnost se &amenjuje
centrom odluke.
;efevr predlae jednu periodi&aciju koja nije apsolutna' ruralno% industrijsko i
urbano polje. )ve tri epohe sadre nejednakosti u ra&voju i kriti!ne fa&e. )ne su
odvojene ==slepim poljima==, tako npr.. sudi se o industrijskom posredstvom pojma
ruralnog, a ur#ano se prosu,uje pojmovima industrijskog *svodi se na industrijsko+.
5ndustrijsko polje domiinra projektom opte racionalnosti koja se sastoji u primeni
fa#ri!ke podele rada na sve delatnosti. 2r#ano polje kao poslednje nastalo otkriva,
o#janjava, osvetljava protivre!nosti ruralnog i industrijskog polja.
Sta ;efevr &aklju!ije o karakteru dvostrukog procesa industrijali&acije i
ur#ani&acijeR 7ast se po njegovom miljenju odnosi na industrijali&aciju, a ra&voj na
ur#ani&aciju.

+*. &ojam urbaniteta
4ojam je potekao od latinskog i&ra&a urbanitas 9to je o&na!avalo ivot u
7imu: -asnije se &na!enje proirilo, i i&ra& je po!eo da o&na!ava moralni kvalitet
onoga ko pripada gradu. Datim je ur#anitet kori$en da o&na!i u!tivost, odnosno
==#onton==. 2r#anitet nije samo o&na!avao u!tivost starih 7imjana, nego i svaku
analognu formu *o#lik+ odnoenja prema ne!emu to je ==drugo== i ==druga!ije==.
4ostoji dosta odre,enja pojma ur#aniteta od strane ra&li!itih autora. 0ako Eegel
smatra da je ur#anitet ==najplemenitije gradsko ponaanje o#ra&ovanih ljudi==, koje se
ispoljava tako to ==li!nosti nastupaju kao li!nosti==, &atim Vto se ne moe olako tvrditi
i drugome u re! upadati==. 4o Eegelu, takav ur#anitet predstavlja najve$u otvorenost.
5& ovoga proi&ila&i da je ur#anitet plemenito gradsko ponaanje o#ra&ovanih ljudi
koje odlikuju dijalog, tolerancija i empatija. 2 tom smislu ur#anitet je vie od puke
pristojnosti i ili druelju#ivosti. )n predstavlja otvorenost, kao i raspoloivost da se
sretnu druge i druga!ije oso#e i prihvati neo!ekivano. -ada ovako shva$en pojam
ur#aniteta poredimo sa pojmom grada, onda se moe re$i da je grad ==iskustvo ra&like==
ili ==protektivnog multikulturali&ma==. 7a&lika *#ilo da su one ve&ane &a ponaanje ili
se odnose kulturne ili etni!ke ra&like+ moe #iti posrednik &a stvaranje u&ajamnog
ra&umevanja i saose$anja. Eans :adamer ovaj odnos na&iva ==fu&ija hori&onata==
*spajanje hori&onata+, koji se moe i&ra&iti kao moralni krug.
6
7a&umevanje gledita drugih omogu$ava ve$e samora&umevanje, koje dovodi do
pove$avanja komunikacije sa drugim. 1ijalog moe u velikoj meri da &ameni nasilje
*koje je antipod ur#aniteta+, ali napredak dijaloke demokratije skoro uvek &avisi od
procesa socioekonomske transformacije. Dato, moemo re$i, da je dijaloka
demokrati&acija centralni proces formiranja gra,anskog kosmopoliti&ma u svetu
kulturnih ra&li!itosti. 7a&lika moe da #ude sredstvo fu&ije hori&onata, ali nekada
moe #iti i degenerativna.
-ada se pogleda istorijski ur#anitet je gra,anska vrlina i socijalni ideal koji su
ljudi u gradu samo ponekad uspevali da pounde i dosegnu. 3ntipod ur#aniteta, nasilje,
mnogo je !e$a pojava .
++.7snovne te)e u prilog obnove urbane
soiologije i prou#avanja postmetropolisa
)vde $emo pokuati da predstavimo klju!ne teme savremenih istraivanja
ur#ane sociologije, kao i da pokaemo raskorak koji postoji i&me,u gradova
ra&vijenog i ostalih delova sveta.
'straivanja gradova razvijenih zemalja! Sa restrukturisanjem drave
#lagostanja, talasom neol#erali&ma i glo#alne ekonomije, istraivanja socioprostornih
nejednakosti do#ijaju na &na!aju u ra&vijenim &emljama. Dahvalju$i glo#alnoj
ekonomiji i glo#alni gradovi sti!u neka o#eleja 0re$eg sveta, ti gradovi postaju
sredite polari&acije dohotka. -astels taj proces na&iva duali&acijom
6
gradova . 'ilson
populari&uje pojam potklase da #i istakao pose#an poloaj itelja geta, pokre$e pitanje
siromanih susedstava. 0akva istraivanja primenjuju mrenu anali&u ukupnih
socijalnih odnosa. >erenjem socioprostorne nejedankosti *pomo$u indeksa
segregacije+, utvr,eno je da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim
dravama nii nego u S31. Sektor potronje u postmodernom gradu ima novi sistem
dominacije. represija &amenjena &avo,enjem, autoritet reklamom. S tim u ve&i imamo
dva suprotstavljena lica grada. uspeno*restorani, &a#avni centri, oping molovi+ i
neuspeno*isklju!eni po kriterijumima potroa!kog drutva- #e& novca +. Idvard Soja
i&dvaja pose#an diskurs koji poka&uje da glo#ali&ovani grad, grad i&u&etne kulturne
heterogenosti, opstaje kao celina uglavnom &ahvaljuju$i tehnologiji nasilja i socijalne
kontrole*lokalne &ajednice #ogatih pod stalnim nad&orom visoke tehnologije+-to je
t&v. ekologija straha. %eke od tema koje se prou!avaju u postmodernom gradu.
kulturna i estetska dimen&ija grada *pre #ila ekonomka+, &atim istraivanja rodne
dimen&ije grada kao specifi!ne perspektive socioprostornih nejednakosti. %eki autori
uka&uju na potre#u anali&e posledica koje pokretljivost *kapitala i ljudi+ ima na
6
0re#a ra&likovati isklju!eni od klasi!nog geta. prvi odlikuje ekonomska i socijalna isklju!enost
lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno drutvo, a drugi se prepo&naje po odnosu su#ordinacije
6
ur#anu politiku/ neki govore o transnacionalnim akterima u glo#alnim gradovima.
2r#ani socijalni pokreti i dalje su predmet istraivanja, s tim to su oni danas dosta
heterogeniji u odnosu na pre,anje

. 1ola&i i do promene u terminologiji. umesto

siromatva govori se o ==drutvenoj isklju!enosti==, umesto ==drutvene jednakosti== o
==drutvenoj uklju!enosti==, a umesto ==integrisanja== isti!e se ==drutvena kohe&ija==.

'straivanja gradova -reeg sveta! %eki od autora navode da sever postaje
==&elen==, a jug ostaje ==od#a!en==. 4rou!avanja gradova 0re$eg sveta usredsre,uju se na
hiperur#ani&aciju i podeljenost ur#anog drutva du nekoliko linija. formalna-
neformalna ekonomija, grad- okruenje, socijalne, etni!ke podele *nasle,e
kolonijalnog perioda+. 0ako -astels 0-oh navodi podatak da 9HT stanovnitva
gradova ;atinske 3merike ivi u slamovima, nehigijenskim naseljima, favelama,
#aroisima.. )dsustvo komunalne infrastrukture, opasna industrijska postrojenja u
#li&ini mesta stanovanja uslovljavaju visok mor#iditet, visoku smrtnost dece i
stanovnika uopte/ siva ekonomija dominira. %eki autori uka&uju na jo jedan proces
koji poja!ava segregaciju u latinoameri!kim gradovima. povla!enje otmenih !etvrti
!iji se stanovnici sele u gradove Ivrope i S31-a, ali ipak njihova kultura ostaje
dominantna. 2 ra&vojnim studijama gradova 0re$eg sveta postavljaju se dve
me,uso#no isklju!uju$e pretpostavke. 1. da oni kopiraju iskustvo Dapada i 9. da
koriste t&v. prednost &aostalog ra&voja, to jest mogu$nost u!enja na grekama *vie
na str. 69 2r#ana sociologija+.
'sraivanja 9post:socijalistikih gradova! 7asprava o oso#enostima ur#ani&acije
u socijalisti!kim &enljama vodila se i&me,u pripadnika ekoloko-evolutivnog i
istorijskog pristupa. 4rva struja je socijalisti!ku ur#a#i&aciju u Ivropi o&na!ila kao
&akasneli o#lik optevae$eg modela, s i&raenijom suprotno$u ur#ano- ruralno,
oteanim ra&vojem ur#ane srednje klase i podsticanom proleteri&acijom, to &an!i da
$e ur#ani&acija #iti o#eleena lako sprovodivim reformama. 1ruga struja pove&ana je
sa tradicijom orijentalnog despoti&ma, koja kae da postoji sla#a uslovljenost ur#anog
ra&voja i akumulacije kapitala, kao i manja uloga grada u nastanku modernog
gra,anskog drutva u presocijalisti!kom periodu, to je olakalo socijalisti!ki model
ur#ani&acije *Selenji+. 0ip vlasni!kog odnosa poka&ao se kao presudan &a mogu$nost
reforme ur#anog ra&voja socijali&ma, pa samim tim ni ve$a ulaganja u infrastrukturu
nisu mogla voditi kvalitativno druga!ijem ur#anom o#rascu. Selenji se pose#no #avio
re&idencijalnim nejednakostima u socijali&mu koriste$i neove#erijanske postavke. )n
i&nosi &aklju!ak da raspodela dravnih stanova u socijali&mu ima regresivni u!inak
jer pove$ava dohodovne nejednakosti. -ada je re! o istraivanjima postsocijalisti!kog
grada, uvaava se &na!aj pre,enog puta, jer ne moemo &anemariti !injenicu da
postoji dekompo&icija socijalisti!ke ekonomije i politi!kog sistema, i to &ahteva

4anju privla!e pokreti viih klasa koji se &alau &a o!uvanje privilegija i kvaliteta ivota.
6
postavljanje okvira &a strateki i&#or ra&voja grada. 'elika panja poklanja se
komerciajli&aciji gradskog podru!ja i uticaju novih o#ra&aca potronje na socijalnu
stratifikaciju ur#anog drutva *npr. transformacija centralnih &ona postsocijalisti!kih
gradova u luksu&ne !etvrti, koje potiskuju usluge namenjene lokalnom stanovnitvu+.
Besta je i tema sve ve$e re&idencijalne segregacije*pojave procesa su#ur#ani&acije i
dentrifikacije nove srednje klase+, koja se u ovim gradovima deava po analogiji sa
Dapadom.
+,.Karakteristike neomarksisti#ke misli o gadu
%eomarsksisti!ka misao o gradu spada u %ovu ur#anu sociologiju *koju !ine
jo dva pravca. struja koja se ra&vija i& ekolokog pristupa i neove#erijanska misao o
gradu+. 1atira od kraja 60-ih i po!etka 0-ih godina 90. veka. Ikoloki pristup
naglaava restrukturisanje ekonomske osnove drutva *ne&avisna varija#la
"
+ u procesu
ur#ani&acije, a tip socioekonomske organi&acije drutva ne&avisnom varija#lom. Da
ra&liku od njega neomarksisti!ki *i neove#erijanski+ pravac socioekonomski tip
organi&acije smatraju ne&avisnom varija#lom, dok proces ekonomskog
restrukturisanja u&imaju kao &avisnu varija#lu.
Baldarevi$ naglaava konfliktni karakter ove teorije koja se fokusira na anali&u
ra&li!itih vrsta suko#a *klasa, deprivilegovanih grupa+. %eomarksisti grad posmatraju
kao mesto u kome se fokusira viak vrednosti, a ur#ani&am i ur#ano planiranje kao
produena ruka drave, odnosno sredstvo socijalne kontrole i manipulacije. 3nali&om
prostora *kro& anali&u suko#a na relaciji rad- kapital+, kao odra&a kapitalisti!kog
na!ina proi&vodnje, neomarksisti su se koncentrisali na prou!avanje drutvene mo$i i
politike kao &apostavljenih o#lasti u ur#anoj sociologiji. %eomarksisti smatraju da se
u formi tehni!ke perfekcije i racionalnosti, kupovinom &emlje &a potre#e ra&voja
grada, &oniranjem ili drugim merama prostor se priprema da o#e&#edi najoptimalniju
do#it u skladu sa interesima kapitala, to uklju!uje i prinudno nametanje logike
kapitala privatnim vlasnicima &emlje. 3 sa drige strane, regulisanjem kolektivne
potronje *pre svega stanovanja, o#ra&ovanja, &dravstva, transporta u javnom sektoru
po su#vencionisanim uslovima+, pak, sniavaju se trokovi rada, i ostvaruje
integracija i dominacija nad klasama kojima se vlada. %emarksisti i&raavajuu veliku
kriti!nost prema ideji da je ur#anisti!ko planiranje rukovodjeno pojmovima opteg,
&ajedni!kog ili javnog interesa, ova ideja karakteristi!na &a poimanje drutva kao
"
3 tip socioekonomske organi&acije drutva &avisnom varija#lom.

6
stati!ne celine #a&irane na optem konsen&usu. >e,u najistaknitije neomarksisti!ke
autore u#rajaju se. 3. ;efevr, >. -astels, 1. Earvi.
;efevr pola&i od toga da grad projektuje u prosroru !itavo drutvo. strukturu,
institucije, vrednosti, pa je aprostorna sociologija neprihvatljiva. )n grad posmatra na
? nivoa. globalni *u drutvu pod uticajem kapitalisti!kog na!ina proi&vodnje+,
meoviti *nivo grada kao posredni!ke sredine i&me,u drutva, drave i svakodnevice
njegovih itelja+ i privatni nivo *svakodnevni ivot gra,ana u konkretnim
prostorima+. )snovne ideje o gradu i&neo u knjigama. 4ravo na grad, )d ruralnog ka
ur#anom, 2r#ana revolucija... 2r#ano ili postindustrijsko drutvo, po ;efevru,
predstavlja kraj i smisao industrijali&acije i industrijskog drutva. :rad se ra&vija
kro& smenu agrarne, industrijske i u#ane epohe. )vde postoje 9 kriti!ne fa&e. 1. kada
je industrijska fa&a podredila se#i agrarnu i 9. kada se o!ekuje da ur#ano drutvo
odnese prevagu nad industrijskim. 4rostor je &na!ajan segment &a proi&vodnju vika
vrednosti. D#og toga ;efevr kritikuje ur#ani&am, koji definie kao spoj ideologije i
prakse pod patronatom drave i trita, otuda se ur#ani&am manifestuje kao
ur#ani&am klase koja uspostavlja vlast nad prostorom. 4o ;efevru, postoji ideoloka
dimen&ija antisegregacionisti!kih nastojanja, koja u praksi vodi segregaciji, ra&li!itim
tipovima geta. Gevreja, crnaca, radnika, intelektualaca.
-astels je tvrdio da su gradski pro#lemi u monopoloisti!kom dravnom
kapitali&mu ve&ani &a kolektivnu potronju *stanovanje, sao#ra$aj, &elenilo, kolska,
&dravstvena i druga oprema+. -astels definie ur#ano planiranje kao _intervenciju
politi!kog nad ekonomskim na nivou jedne specifi!ne socio-prostorne jedinice, u
cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage *potronja+ i reprodukcije sredstava
&a proi&vodnju *proi&vodnja+, nadila&e$i nastale kontradikcije u optem interesu
drutvene formacije kojoj osigurava odravanje^ *Castells, 19H. 1H?+. 2r#ano
planiranje locira u podru!je politike kojom dravni aparat otklanja pro#leme
reprodukcije radne snage nastale logikom krupnog kapitala, #udu$i da se cena
socijalne infrastrukture i usluga kolektivne potronje *stanovanje, &dravlje,
o#ra&ovanje, kolovanje, transport+ odre,uju ispod trine J u ovom smislu -astels i
definie grad kao re&idencijalnu jedinicu radne snage odnosno jedinicu kolektivne
potronje. Gedna od sredinjih tema -astelsovog prou!avanja ur#ane politike jesu
gradski socijalni pokreti. Sanders kritikuje -astelsa, da je njegova teorija o gradu
&natno ograni!ena jer je teite na potronji, a &anemaruje se vanost ostalih procesa
koji se odvijaju u gradovima. -astels je #io svestan tih manjkavosti, pa u kasnijim
radovima naputa odre,enje grada kao jedinice potronje.
0-ih godina 90-og veka pojavljuje se knjiga 1ejvida Earvija 1rutvena pravda
i grad )n je jedan od najistaknutijih predstavnika neomarksisti!kog pristupa u S31-
u. %a Earvija je veliki uticaj imala ;efevrova misao. Smatra da je pojam na!in
proi&vodnje suvie opti &a ispitivanje odnosa ur#ani&ma i drutva, pa predlae pojam
6
na!in ekonomske integracije *reciprocitet, redistri#ucija i trite+. )n klju!nim smatra
pojam viak vrednosti. Earvijev koncept rente
;
omogu$ava dopunu >arksove te&e o
kri&i prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru *ulaganja u novu
tehnologiju i re&ultiraju$e promene organskog sastava kapitala+. 1iferencijalna renta
i&raava se kro& to da lokacija moe da smanjuje trokove i pove$ava do#it - to
vremenom podie vrednost lokacije odnosno uti!e na porast rente. 4ostoje 9 tipa
diferencijalne rente. 4rvi tip J ra&lika do#iti koju proi&vodja! moe ostvariti na datoj
lokaciji i do#iti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji/ 1rugi tip - ra&like u nivou
rente na istoj lokaciji pre i posle investicija *podiu uslove produktivnosti u odnosu na
prethodno stanje+. 0ako je

lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano
ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti *uteda u transportnim
trokovima, ceni rada i sl+ uskoro nestaju &#og porasta rente *trokova nadoknade
vlasnicima &emlje+ odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. 2 vremenima
kri&e industrijskog sektora kapital se preusmerava i& primarnog toka *industrijske
proi&vodnje+ u sekundarni *investicije u fiksni kapital - nekretnine+ - olakano
politikom drave J poreske olakice, specijalni kreditni aranmani - omogu$ilo nove
investicije i pospeilo potranju odre,enih industrijskih proi&voda.... ordisti,ki
model 0 uloga dr?ave kao kreatora tra?nje da bi se reio problemi prekomerne
akumulacije u industrijskom sektoru )))) doprinos i politi!koj sta#ilnosti stvaranjem
velikog dela stanovnitva sa kreditnim o#ave&ama. 4rimer velikog preusmeravanja
kapitala na sekundarni tok - su#ur#ani&acija u S31 nakon 19AH, koju je politika
drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu ku$e, to je uslovilo porast
tranje &a industrijskim proi&vodima poput kola, aparata &a doma$instvo i sl..

-ako
dola&i do kri&e u strategiji sekundarnog toka investicijaR Stvaranjem ogromne koli!ine
fiksnog kapitala !ija se prometna vrednost smanjuje i koji moda ne$e odgovarati
potre#ama #udu$eg rasta kapitala. -ao to po!etak kri&e u primarnom sektoru
proi&vodnje &ahteva masovno unitenje industrijskog kapitala isto je i sa devaluacijom
fiksnog kapitala i potroa!kih fondova J pra&ni poslovni prostori i #ankrot gradova su
iste vrste posledica #a&i!nih protivre!nosti kapitali&ma 4otencijalno reenje je u
traganju &a novim podru!jima u sve irim okvirima *svetski8glo#alni+ koja su do#ra &a
investicije kapitala, to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice #elee cikli!ne
uspone i padove

:eografski prostor postaje centralan &a vitalnost kapitali&ma ali #e&
potencijala reavanja sutinskih protivre!nosti - kontinuirana potraga &a prostorom
postavila svet na kurs nuklearne destrukcije, do ta!ke gde je samo totalna destrukcija
masovnih ra&mera potre#na da #i se postigla potre#na devaluacija kapitala i
*re+uspostavili uslovi profita#ilnih investicija. 4ostoji i neto po&itivnija interpretacija
9
7enta - predstavlja pravo na #udu$i prihod, &emljite ne stvara vrednost ali kao sutinski &na!ajan faktor
proi&vodnje ono omogu$ava svom titularu da potrauje deo *vika+ vrednosti od onoga ko proi&vodi
6
- iako tada dola&i do umanjene prometne vrednosti investicija, to ne mora da odgovara
padu upotre#ne vrednosti J to postaju jeftine premise daljeg ra&voja kapitalisti!kih
firmi *uklju!uju$i i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova...+.
Earvijev doprinos ur#anoj sociologiji-usmerio analiti!ku panju na vlasnike &emlje -
#or#a nosioca upotre#ne i prometne vrednosti, uka&ao na potencijalno ra&li!ite
interese aktera koji prisvajaju &na!ajan profit po osnovu lokacionih specifi!nosti.
vlasnika fa#rike, #ankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov
re&idencijalni ili komercijalni sadraj grada *gradske vlasti+.