Konfuije

(Citati i izreke)




- Knjiga I - O uenju.
- Knjiga II - O ovjeku
- Knjiga III - Obredi i muzika
- Knjiga IV - O RENU
- Knjiga V - O ljudima
- Knjiga VI - O uenicima
- Knjiga VII - O uitelju
- Knjiga IX - O nebeskoj misiji
- Knjiga XI - O ambiciji
- Knjiga XII - O umeu vladanja
- Knjiga XIII - O mudrim kraljevima
- Knjiga XIV - O savremenicima
- Knjiga XV - O plemenitom oveku
- Knjiga XVI - O tri dobra i o tri zla
- Knjiga XVII - O dekadenciji
- Knjiga XIX - O uenju uenika



Knjiga I

O UENJU

1.Uitelj kae: Zar prouavati neko ivotno pravilo, kako bi se primenilo u pravom
trenutku, nije izvor velikog zadovoljstva? Deliti ga sa prijateljem koji iz daleka dolazi,
zar to nije najvea radost? Biti nepriznat od ljudi i ne posumnjati, zar to nije odlika
plemenita oveka?

2. Uitelj Zeng kae: Svakog dana ispitujem sebe o tri stvari: o poslovima koje sam za
drugoga preuzeo, da li sam uinio ba sve to je mogue? Da li sam u odnosima sa
prijateljima uvek bio iskren? I, na kraju, da li sam propustio da upranjavam Uiteljeve
pouke?

3. Uitelj kae: Plemenit ovek se ne kljuka dok jede, ivi bez mnogo udobnosti. Marljiv
je u radu, obazriv u govoru i trudi se da se promeni uz one to Put znaju. Takav je ovek
koga pokree istinita elja da se obrazuje.

4. Uitelj kae: Nikako se ne plai ako si nepoznat ljudima, ve toga da ih ti ne poznaje
dovoljno .

Vrh stranice



Knjiga II

O OVEKU

5. Uitelj kae: Onaj ko Vrlinom vlada moe da se poredi sa polarnom zvezom,
nepromenjivom na svojoj putanji, ali centrom privlane snage itave vasiljene.

6. Uitelj kae: Knjiga oda sadri tri stotine poema, ali ono glavno svodi se na pet rei:
"Nikada ne skrenuti sa puta."

7. Uitelj kae: Kada sam imao petnaest godina, odluio sam da uim. U etrdesetoj
godini nisam vie oseao nikakvu sumnju. U pedesetoj sam godini poznavao naredbe
Neba. U ezdesetoj godini sam imao savreno rasuivanje. U sedamdesetoj sam godini
radio u potpunoj slobodi, a da nisam prekrio nijedno pravilo.

8. Uitelj kae: Mogu da razgovaram itav jedan dan sa Huiem, a da mi on ne protivurei
ni jedan jedini put i to ide dotle da bi moglo da se pomisli da je glup. Pa, ipak, ja znam da
kad ostane sam on ima svoj nain da rastumai moje uenje. Zaista, taj Hui je daleko od
toga da bude glup.

9. Uitelj kae: Posmatraj nain reagovanja jednog oveka, ispituj njegove porive, saznaj
u emu sreu pronalazi. Zar to nije siguran nain da ga upozna?

10. Uitelj kae: Plemenit ovek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena.

11. "Kakav je plemenit ovek?" upita Zigong. Uitelj odgovori:"On ne pridikuje ono to
treba raditi dok nije uradio ono to propoveda."

12. Uitelj kae svom ueniku: Zilu, da li eli da ti kaem ta je to znanje? Znati da se
zna kada se zna i znati da se ne zna kada se ne zna; to je pravo znanje.

13. Vojvoda Ai: ta treba uraditi da bi se pridobio narod? Uitelj: Neka valjani ljudi budu
na viim poloajima od ravih ljudi, narod e vam se prikljuiti; uinite li suprotno, narod
vam nee pruiti svoju podrku.

Vrh stranice



Knjiga III

OBREDI I MUZIKA

14. Uitelj kae: Pravi plemeniti ljudi ne trae nadmetanje. ak i za vreme takmienja
lukovima oni se pozdravljaju i jedan drugome ustupaju mesto pri ulasku u salu; posle
nadmetanja svi piju u zdravlje pobednika. ak i tokom takmienja plemenit ovek ostaje
plemenit.

Vrh stranice



Knjiga IV

O RENU

(" Ren je sveobuhvatni pojam svih ljudskih vrlina. On oznaava injenje dobra jednog
oveka drugom oveku. Ukratko: ren je ljubav oveka prema ljudima. Roditeljska ljubav
i potovanje prema starijima, osnova su ren ." Iz pogovora Vite Markovia)

15. Uitelj kae: Onaj koji ne poseduje REN nesposoban je da opstane kako u nesrei
tako i u srei. ovek RENA se jedino u RENU dobro osea; to se tie pametnog oveka
on od RENA za svu dobit zna .

16. Uitelj kae: Jedino je ovek RENA sposoban za pravu ljubav i za pravu mrnju.

17. Uitelj kae: Sve dok volja tei ka RENU ona ne moe da poini nikakvo zlo.

18. Uitelj kae: Poasti i bogatstvo su ono to ovek najvie na svetu eli, ali bolje je
toga se odrei nego se udaljiti sa Puta. Ponienje i siromatvo su ono ega se najvie na
svetu ovek kloni, meutim bolje je prihvatiti ih nego se sa Puta udaljiti. Plemenit ovek
koji se od RENA odvaja nije vie tog imena dostojan: plemenit ovek je onaj koji se od
RENA ne odvaja ak ni u vreme obeda, kada se uri ili je pod bremenom dogaaja .

19. Uitelj kae: Pristalicu Puta koji crveni zbog toga to je loe hranjen ili obuen ne
vredi i dalje izdravati.

20. Uitelj kae: Nimalo se ne brini ako nisi na poloaju, ali se trudi da za njega bude
sposoban; uopte se ne brini to nisi poznat, ali se trudi da bude toga dostojan.

21. Uitelj Zeng: Uiteljev put se svodi na ovo: strogost prema sebi, blagost prema
drugima.

22. Uitelj kae: Ako sretne oveka od vrednosti trudi se da mu slian bude. Ako
sretne obinog oveka potrai njegove mane u sebi samom.

23. Uitelj kae: Sin, dok svojim roditeljima slui, moe da im prebacuje, ali blago. Ako
vidi da oni ne sluaju njegove savete bie nita manje posluan i pun potovanja; ak i
kada sa njim loe postupaju nee biti ogoren.

24. Uitelj kae: Vrlina nikada nije usamljena, oko nje se stvara krug.

Vrh stranice



Knjiga V

O LJUDIMA

25. "U zemlji u kojoj se vlada prema Putu, kae uitelj, Nan Rong bi zauzeo neki poloaj.
U zemlji koja je udaljena od Puta on bi znao da se spase od kazni i nemilosti."

26. Uitelj hoe da se zauzme za poloaj svog uenika Kidiao Kaia. Ali ovaj primeuje:"
Ali ja nisam dovoljno vazal za to." Uitelj je zadovoljan tim odgovorom.

27. Zigong: Ono to ne bih eleo da mi drugi urade ni za ta na svetu ne bih eleo da
uinim drugima. Uitelj: Pa dobro, prijatelju, jo nisi dotle stigao!

28. Kada naui neku pouku Zilu ni do ega vie nije stalo nego da je primeni i sve dok to
ne uspe njegova jedina bojazan je da tome pouava nekog drugog.

29. Zigong: Kako to da je Kong Venzi dobio to posmrtno ime Ven (savren ovek)?
Uitelj: Bio je to ovek iva duha i toliko zaljubljen u znanje da se nije bojao da ui ak i
od sebi potinjenih; tako su ga nazvali Ven.

Vrh stranice



Knjiga VI

O UENICIMA

30. Vojvoda Ai pita Uitelja koji je od njegovih uenika najmarljiviji u obrazovanju.
Uitelj odgovara: To je ba bio Jan Hui. Kad bi mu se desilo da se razljuti napao bi
samog sebe i nikad ne bi dvaput uinio istu greku.

31. Ran Kiu: Ne da ne smatram izvrsnim Put naeg Uitelja, ali snaga nedostaje.

Uitelj: Onima kojima snaga nedostaje padnu iscrpljeni na pola puta. A ti utvruje
granice unapred.

32. Zigong: Uitelju, onaj ko bi inio dobroinstva narodu i brinuo se o svim njegovim
potrebama, zar ne bi zasluio ime RENA? Uitelj: To vie ne bi bio REN, bila bi to
krajnja mudrost! ak bi se i Jao i un zbog toga namuili! Praktikovati Ren znai poeti
od sebe samog: eleti zbrinuti druge isto toliko koliko ovek eli da zbrine samog sebe i
eleti njihov uspeh onoliko koliko se eli svoj. Crpi iz sebe pomisao onoga to za druge
moe da uini - eto kako e na put Rena stupiti!

Vrh stranice



Knjiga VII

O UITELJU

33. Uitelj kae: Poznavati vrlinu a ne negovati je, prikupljati znanja a ne produbljivati
ih, sluati kako se o Pravdi govori a ne upranjavati je, uvideti svoje sopstvene mane a ne
otklanjati ih, eto ta me upravo brine!

34. U asovima dokolice Uitelj je bio najoputeniji ovek na svetu i najvie se smejao.

35. Uitelj Jan Huiu kae: Ako si posao dobio, izvri svoju dunost, ako si bez posla
ostao, znaj da se povue.

36. Uiteljevo uenje se sastojalo iz etiri postavke: prouavanje starih tekstova,
praktikovanje vrline, privrenost stareinama i odravanje zadate rei.

37. Uitelj kae: Da li je REN zaista nedostupan? Zaeli ga sa arom i bie u tebi.

38. ... Uitelj: Ba imam sree! im nainim i najmanji pogrean korak, svi to primete.

39. Uitelj Zeng kae: Biti obdaren, a ne crveneti to se konsultuju oni koji to nisu u
tolikoj meri; imati mnogo poznanika a ne oklevati da se konsultuju oni koji ih manje
imaju. Imati mnogo, a izgledati kao da se nita nema; biti ispunjen a izgledati praznim,
primiti uvredu a ne estiti se. Imao sam prijatelja koji se tako ponaao.

40. Uitelj kae: Uiti to znai iveti u sumnji da se nikada cilj nee dostii i gubiti ono
to je ve naueno.

Vrh stranice



Knjiga IX

O NEBESKOJ MISIJI

41. Uitelj hoe da ide da ivi u zemlji devet varvarskih plemena na zapadu. Prigovaraju
mu: To je grub i primitivan narod, ta ete tamo raditi? Uitelj odgovara: Da li e on to
jo uvek biti ako se samo jedan plemenit ovek tamo nastani.

42. Uitelj kae: Jedino je Hui mogao da me slua a da nikad njegova panja ne oslabi.

43. Uitelj kae: Budi pre svega odan i veran svojoj rei. Za prijatelje izaberi jedino one
koji tvoje ciljeve dele. Ne plai se ispravljanja svojih mana.

44. Uitelj kae: Ako postoji neko ko, odeven u prosti potpuno iznoen lan, ne crveni da
se nae meu lepim lisijim i kuninim krznima, onda je to upravo Zilu. "Kako ne biti
besprekoran ako si bez zlobe, bez pohlepe?" Od onda je Zilu stalno ponavljao sebi taj
stih. Uitelj mu kae: Hajde, hajde, zar veruje da je to dovoljno da se savrenim bude?

Vrh stranice



Knjiga XI

O AMBICIJI

45. Zilu pita kakav je obiaj sluenja duhova. Uitelj mu kae: Sve dok se ne zna sluiti
ljudima kako onda moe da se slui njihovim senima? Zilu ga onda pita o smrti. Uitelj
odgovara: Sve dok se ne zna ta je ivot, kako onda moe da se zna ta je smrt?

46. Zigong: Ko je bolji od Zizanga i Ziksije? Uitelj: Zizang se suvie uri, Ziksija
nedovoljno. Zigong: Znai da je Zizang bolji? Uitelj: Suvie se uriti ne vredi nita vie
od nedovoljno se uriti.

47. Zihi: Poto se neka pouka uje, treba li je odmah primenjivati? Uitelj: Ti jo uvek
ima oca i starijeg brata. Zar nisu oni tu da te o tome posavetuju? Ran Kiu postavlja isto
pitanje. Uitelj odgovara: Da, treba ga odmah primenjivati. Zihua intervenie: Kada vas
je Zilu pitao da li pouka treba da se primeni im se za nju sazna, rekli ste mu: Tu su tvoj
otac i tvoj stariji brat da te posavetuju, dok ste Ran Kiu jednostavno odgovorili: Da,
odmah. to se mene tie vie ne znam ta o tome da mislim. Mogu li da vas upitam za
razloge? Uitelj: Ran Kiu se ne usuuje da ide napred, zbog toga sam eleo da ga
poguram; to se tie Zilua on ima poletnosti za dvojicu, pa je trebalo da ga zauzdam.

Vrh stranice



Knjiga XII

O UMEU VLADANJA

48. ta je to plemenit ovek? Uitelj: Plemenit ovek je onaj koji ne osea ni nemir ni
bojazan. Sima Niu: Ni nemir, ni bojazan - to je dakle plemenit ovek? Uitelj: Ako dok
sebe ispituje ne pronae nikakvu mrlju, kakav bi nemir i kakvu bojazan mogao da osea?

49. Ji Zieng: Plemenit ovek je takav po svojoj prirodi, zato bi mu trebalo toliko
obrazovanja? Zigong: Vi ste plemenit ovek ali ste suvie brzo govorili: "kada se neto
izlaje ne moe se natrag, ak ni u etveropregu". Obrazovanje je vano isto koliko i
priroda, isto kao to priroda nije manja vana od obrazovanja: Kada je koa izlizana, pa
bila ona od tigra ili leoparda ne vredi nita vie od koe psa ili ovce.

50. Fah i: ta je to REN? Uitelj: To znai voleti ljude. Fan i: A mudrost? Uitelj: To
znai poznavati ljude...To znai znati izabrati ispravne ljude i staviti ih iznad ravih ljudi
tako da se ovi osete ukorenim.

Vrh stranice



Knjiga XIII

O MUDRIM KRALJEVIMA

51. Fan i: ta znai biti ovek RENA? Uitelj: Uglaen i razborit u privatnom ivotu,
marljiv i ozbiljan dok radi, odan u ljudskim odnosima: takav je i takav e ostati, pa makar
da boravi meu varvarima sa Istoka i Severa.

52. "Onaj ija vrlina nije istrajna nee izbei zlu kob." Knjiga preobraaja

Vrh stranice



Knjiga XIV

O SAVREMENICIMA

53. Uitelj kae: to su odluke uzvienije, to je tee njihovo ispunjenje.

54. Uitelj kae: Nekada se ovek obrazovao da bi samog sebe usavrio; danas to radi da
bi mu drugi povlaivali.

55. Uitelj kae: Trebalo bi da se plemenit ovek stidi ako njegove rei ne odgovaraju
njegovom ponaanju.

56. Uitelj kae: Put plemenitog oveka sastoji se iz tri stvari za koje sam ja jo uvek
nesposoban: iz RENA koji oslobaa svake uznemirenosti, mudrosti koja odstranjuje
svaku nesigurnost i junatva koje oslobaa svake bojazni.

Vrh stranice



Knjiga XV

O PLEMENITOM OVEKU

57. Uitelj kae: Ne samo da plemenit ovek moe da upadne u bedu ve joj se on hrabro
suprotstavlja.

58. Uitelj kae: Kakav je samo primer estitosti istoriograf Ju. Bilo da je Put vladao u
Veiu ili ne on je iao pravim putem kao strela. Ali se Ju Boju vladao kao plemenit ovek:
sve dok je Put vladao on je bio u slubi drave, ali kada su Put izdali on je znao da
prikrije svoje sposobnosti i da ih u potaji uva za bolje dane.

59. Uitelj kae: Ne govoriti o Putu sa ovekom sposobnim da razume znai pokvariti
jednog oveka. Govoriti o Putu oveku nesposobnom da razume znai pokvariti svoje
rei. Mudrac se poznaje po tome to nita vie ne kvari oveka od rei.

60. Uitelj kae: Onaj ko ne vidi daleko ubrzo e upasti u nepriliku.

61. Uitelj kae: Avaj, da li u ikada videti da je elja za vrlinom toliko jaka kao puteni
instinkt?

62. Uitelj kae: Od sebe mnogo zahtevaj a malo od drugih, to je nain da se sauva
ogorenja.

63. Uitelj kae: Plemenit ovek zahteva sve od sebe, ovek niska roda oekuje sve od
drugih.

64. Zigong: Postoji li jedna jedina re koja moe da rukovodi vladanjem kroz itav ivot?
Uitelj: "Dobrota", zar to nije glavna re? Ono to ne bi eleo da ti uine ne ini drugima.

65. Uitelj kae: Uiniti greku i ne ispraviti je, to je tek prava greka!

Vrh stranice



Knjiga XVI

O TRI DOBRA I O TRI ZLA

66. Konfucije kae: Plemenit ovek treba da se sauva od tri zla: dok je mlad i dok su
njegova krv i njegov ivotni dah jo uvek uzavreli - razvrata; kad je u zrelim godinama i
u punoj snazi - borbenosti; i na zalasku svoga ivota, kada se sve to gasi - gramzivosti.

67. Konfuije kae: Plemenit ovek potuje tri stvari: Nebeske naredbe, istaknute ljude i
rei Mudraca. ovek niska roda se ne plai Nebeske volje iz prostog razloga to je ne
poznaje, slobodan je sa velikim ljudima i ismeva Mudraeve rei.

68. Konfuije kae: Plemenit ovek treba da vodi rauna o devet stvari: trudi se da dobro
vidi ono to gleda, da dobro uje ono to slua . Vodi rauna da se u njegovom izrazu
oituje blagonaklonost, o smernosti u svojim pokretima, o potenju u svojim reima, o
ozbiljnosti u svom poslu. Kada sumnja on pita za savet; u nastupu besa misli na
posledice; kada ima u vidu neku dobit vodi rauna o Pravdi.

Vrh stranice



Knjiga XVII

O DEKADENCIJI

69. Uitelj kae: Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponaanje ih udaljava.

70. Uitelj kae: Samo dve kategorije ljudi mogu da izbegnu svakoj promeni: veoma
mudri i veoma glupi ljudi.

71. Uitelj pita Zilua: Zna li da svaka od est Vrlina moe da ima kobnu stranu? Ne. Pa
dobro, sedni da ti objasnim. Ako nema ljubavi za uenjem mogua je svaka deformacija;
ljubav za RENOM se preobraava u bezazlenost, ljubav za znanjem u povrnost, ljubav
prema potenju u tetu, ljubav prema pravinosti u netoleranciju, ljubav za junakim
delima u neposlunost i na kraju ljubav prema strogosti u fanatizam.

Vrh stranice



Knjiga XIX

O UENJU UENIKA

72. Zizang kae: Ima ih koji praktikuju vrlinu a da je ne ire, koji se uzdaju u put a da se
ne angauju. to nas se tie njihovo postojanje?

73. Ziksia kae: Biti iz dana u dan svestan praznina koje treba popuniti, i biti sposoban da
se iz meseca u mesec sauva ono to je naueno, to znai voleti uenje.

74. Ziksia kae: Isto kao to zanatlije ive u svojim radnjama da bi usavrili svoj zanat,
plemenit ovek ivi u uenju da bi se usavrio u Putu.

75. Ziksia kae: Plemenit ovek ima tri lica: izdaleka ima strog izgled, izbliza se otkriva
ljubazno lice; ali im progovori njegova strogost izaziva potovanje.

76. Ziksia kae: Jedino onome ko nikada ne kri visoke principe dozvoljeno je polje
slobode u detaljima.

77. Zigong kae: Greke plemenitog oveka su kao pomraenja sunca i meseca: jedva da
je napravio jednu svi to vide, jedva da se popravio, svi se pogledi ka njemu uzdiu.





Vrh stranice