Elektroakustiki

pretvarai
Mikrofoni
Zvunici Zvunici
Slualice
Prof. dr Vlado Deli
P t i Pretvarai
Pretvaraju jedan vid energije u drugi Pretvaraju jedan vid energije u drugi
mehanikoakustiki
membrane, ice, tapovi , , p
vibriraju i zrae (primaju) akustiku energiju
elektromehaniki
i ib t i hid f i lt i j kt i zvunice, vibratori, hidrofoni, ultrazvuni projektori
elektroakustiki (posredstvom membrane)
mikrofoni, zvunici i slualice mikrofoni, zvunici i slualice
Svi su analogni pretvarai
talasni oblik signala ostaje sauvan g j
Mikrofoni
Podela mikrofona
Karakteristike Karakteristike
Reimi rada
Princip rada
Mik f Mikrofon
Kovanica od dve grke rei Kovanica od dve grke rei
mikros (mali) + phone (zvuk)
microphone (na engleskom) p ( g )
Razvoj uz radio, zvuni film i muziku industriju
Alexander Graham Bell (1847-1922)
prvi analogni telefon patent iz 1876. godine
grafitni mikrofon i elektromagnetni zvunik
P i ik f Primena mikrofona
Telefoni (fiksni mobilni VoIP) Telefoni (fiksni, mobilni, VoIP)
Diktafoni (za govor)
Snimai zvuka: na magnetne trake kasete Snimai zvuka: na magnetne trake, kasete
Studija: radio i televizijski, govorni i muziki
Ozvuenje koncerti razglas Ozvuenje koncerti, razglas
Merni mikrofoni (npr. fonometri)
Mikrofonski nizovi Mikrofonski nizovi
Ureaji koji primaju govorne komande
roboti igrake aparati u domainstvu industriji kolima roboti, igrake, aparati u domainstvu, industriji, kolima
Raunari koji razgovaraju sa ljudima
P d l ik f Podele mikrofona
Po nameni: merenje snimanje ozvuavanje Po nameni: merenje, snimanje, ozvuavanje...
Po karakteristici usmerenosti (akustika podela)
i i d i t j k tik h ik zavisi od naina pretvaranja akustike u mehaniku en.
neusmereni, usmereni (razne k-ke)
P k t k iji ( l kt i d l ) Po konstrukciji (elektrina podela)
zavisi od naina pretvaranja mehanike u elektrinu en.
ugljeni elektromagnetni piezoelektrini ugljeni, elektromagnetni, piezoelektrini
elektrodinamiki, kondenzatorski
K d t ki ik f i Kondenzatorski mikrofoni
Kvalitetniji ali skuplji od dinamikih Kvalitetniji, ali skuplji od dinamikih
Koriste audio miksere sa fantomskim napajanjem
Interesantni su za radio stanice i studija Interesantni su za radio stanice i studija
(profesionalni)
informativne emisije
autorski programi sa vie uesnika
emisije sa ivom muzikom iz studija
i di d i primene u radio drami
El kt di iki ik f i Elektrodinamiki mikrofoni
Koriste jednostavnije audio miksere koji Koriste jednostavnije audio miksere koji
nemaju fantomsko napajanje
Dobro reenje za manje radio stanice Dobro reenje za manje radio stanice
krae informativne emisije
muzike DJ programi p g
kontakt programi sa sluaocima i
povremeno autorske programe sa vie uesnika
Studijski i broadcast dinamiki mikrofoni
pribliavaju se kondenzatorskim po
k kt i tik i i karakteristikama i ceni
Ak tik d l ik f Akustika podela mikrofona
Presioni (neusmereni omnidirekcioni) Presioni (neusmereni - omnidirekcioni)
Gradijentni (dvosmerni bidirekcioni) Gradijentni (dvosmerni - bidirekcioni)
Kombinovani mikrofon (jednosmerni kardioidni) Kombinovani mikrofon (jednosmerni - kardioidni)
Isti mikrofon moe da ima vie k-ka usmerenosti
preklopnik koji otvara kuite na odreen nain preklopnik koji otvara kuite na odreen nain
Presioni mikrofon
( i) (neusmereni)
Zvuni pritisak deluje na membranu Zvuni pritisak deluje na membranu
deluje samo na jednu stranu membrane
druga strana membrane je zatiena kutijom
kuite
druga strana membrane je zatiena kutijom
Sila koja deluje na membranu:
F S
membrana
F = pS
S - povrina membrane
Presioni mikrofoni su neusmereni
p+p
0
p
0
Presioni mikrofoni su neusmereni
reaguju na pritisak koji je skalarna veliina
izvesna usmerenost na viim frekvencijama izvesna usmerenost na viim frekvencijama
membrana je u zvunoj senci kuita
Gradijentni mikrofon
(d i b i ki) (dvosmerni, brzinski)
Zvuni pritisak deluje s obe strane Zvuni pritisak deluje s obe strane
kuite otvoreno s obe strane
ili realizacija sa dve membrane ili realizacija sa dve membrane
Sila je srazmerna razlici
(gradijentu) pritiska (g j ) p
F = (p
1
- p
2
) S
fazna razlika zbog
kanjenja i putne razlike kanjenja i putne razlike
Karakteristika usmerenosti
dvokruna (osmiasta) dvokruna (osmiasta)
cos Tp E =
K bi i ik f Kombinovani mikrofon
Karakteristika usmerenosti je kardioda Karakteristika usmerenosti je kardioda
zbir signala presionog i gradijentnog mikrofona
uski otvori slabe p
2
p
2
Osetljivost sa zadnje strane je nula
naziva se i jednosmerni mikrofon
cos 1
) cos 1 (

+
+ = Tp E
n
a
2
cos 1
2
+
= Tp
m
e
m
b
r
a
p
1
p
2
p
2
' p p
Karakteristike mikrofona
( l kt k tik ) (elektro-akustike)
1 Osetljivost (Sensitivity) 1. Osetljivost (Sensitivity)
2. Frekvencijski opseg (Frequency Range)
3. Karakteristika usmerenosti (Polar Pattern)
4. Izoblienja
5. Dinamiki opseg (max SPL i S/N ratio)
6. Impedansa p
1. Osetljivost
(f kt t j ) (faktor pretvaranja)
(Nivo) signala na izlazu iz mikrofona (e m s ) (Nivo) signala na izlazu iz mikrofona (e.m.s.)
pri odgovarajucem zvunom pritisku ispred
membrane (1m, 1kHz) ( , )
Pokazuje koliko je mikrofon dobar pretvara
E E
p
E
T =
p
E
dB T log 20 ] [ =
izraava se u V / Pa ili ee u mV / Pa
referentna osetljivost 1V / 1Pa je nedostina
vrednost u dB pokazuje koliko treba pojaanje
2 F k ij ki 2. Frekvencijski opseg
Prikazuje nivo osetljivosti po frekvencijama Prikazuje nivo osetljivosti po frekvencijama
referenca je osetljivost na 1 kHz
Karakterie kvalitet (ujednaenost) Karakterie kvalitet (ujednaenost)
reprodukcije glasa ili instrumenata
to ravnija sa minimalnim odstupanjima j p j
u to irem frekvencijskom opsegu
Govorni treba da budu dobri bar do 7-8 kHz
Za snimanje muzike
treba ravna karakteristika u celom audio opsegu
(Ne)zavisnost osetljivosti
d f k ij od frekvencije
Osetljivost zavisi od e m s po frekvencijama Osetljivost zavisi od e.m.s. po frekvencijama
potrebna je ravna frekvencijska karakteristika
e m s zavisi od pomeraja ili brzine e.m.s. zavisi od pomeraja ili brzine
potrebno je da brzina ili
pomeraj ne zavise od frekvencije pomeraj ne zavise od frekvencije
) ( f
E
T =
) ( ili ) (
) ( ili ) (
) (
f f
v E
f
p

= =
) ( ili ) ( f f v
3 K kt i tik ti 3. Karakteristika usmerenosti
Neusmereni (omnidirectional) kruna k ka Neusmereni (omnidirectional) kruna k-ka
Dvostrano usmereni karakteristika u obliku osmice
Usmereni (cardioid hypercardioid) Usmereni (cardioid, hypercardioid)
Superusmereni (ultra-directional)
pomeramo zvunik po k-ki a na izlazu mikrofona isti napon pomeramo zvunik po k ki a na izlazu mikrofona isti napon
Karakteristika usmerenosti
osetljivost iz ugla u odnosu na ugao 0
0
) (
T
T

=
Stepen usmerenosti
indeks usmerenosti je u dB
0
m

= =

4 4
4

m
je efektivni prostorni ugao
iz njega T
0
, izvan 0
m
m
d

4
0
2
Tipine karakteristike
ti ik f usmerenosti mikrofona
Neusmerena (kruna) Zavise od konstrukcije Neusmerena (kruna)
Jednosmerna (kardioida)
Dvosmerna (osmiasta)
Zavise od konstrukcije
Zavise i od uestanosti
pokazano kod osmiaste
Dvosmerna (osmiasta)
izbor prema potrebama
pokazano kod osmiaste
slino i kod ostalih
4 I bli j 4. Izoblienja
Postoje jer je mikrofon nelinearni pojaava Postoje jer je mikrofon nelinearni pojaava
prvi u elektroakustikom lancu
dalje se samo pojaavaju ta izoblienja dalje se samo pojaavaju ta izoblienja
zato moraju biti to manja do 0,1 % ili 0,2 %
rastu sa pojaanjem signala
Mera za nelinearna izoblienja
ukupna harmonijska izoblienja
THD (total harmonic distortion)
5 Di iki 5. Dinamiki opseg
Opseg u dB koji daje uvid u najjai i najslabiji zvuk Opseg u dB koji daje uvid u najjai i najslabiji zvuk
koji mikrofon moe da pretvori bez smetnji i izoblienja
Gornja granica - maksimalni zvuni pritisak
najvii nivo zvuka ispred membrane mikrofona
za koji su na njegovom izlazu ukupna harmonijska
izoblienja THD < 1% (to je obino iznad granice bola) izoblienja THD 1% (to je obino iznad granice bola)
Donja granica odreena je nivoom uma
osnovni (termiki um)
] Hz [ ] [ 10 64 , 1 ] [
20
f R V E
n
=

10 dB ispod din. opsega
Za govor dovoljno 40 dB
Za snimanje muzike 80 90 dB Za snimanje muzike 80-90 dB
Za laboratorijska merenja 140-150 dB
6 I d 6. Impedansa
Vana za prikljuivanje na pojaalo Vana za prikljuivanje na pojaalo
potrebno prilagoenje po snazi
da bi se izvukao maksimum korisne snage signala g g
Kree se u irokom opsegu vrednosti
reda - kod elektrodinamikih mikrofona
reda M - kod kondenzatorskih mikrofona
Poeljne iste impedanse mikrofona i pojaala
koriste se transformatori a (nad)prilagoenje koriste se transformatori za (nad)prilagoenje
preslikana ulazna impedansa potroaa kao imp. mikrofona
problem to reaktivni deo zavisi od frekvencije p j
nadprilagoenjem uzima se 10 puta vea imp. potroaa
Zavisnost impedanse
d f k ij
2

od frekvencije
2
2
1

+ =
m
m m
C
m R Z

Rezonansa iznad radnog opsega

reim elastinog koenja
r
Z
<<
1
reim elastinog koenja
Rezonansa ispod radnog opsega
m
m
C
Z

<<
Rezonansa ispod radnog opsega
reim inercijalnog koenja
m Z
m
r
=
<<

Rezonansa u radnom opsegu
reim otpornog koenja
r
R Z =

reim otpornog koenja m m
R Z
B i i j b Brzina i pomeraj membrane
Pomeraj membrane je p p veliina
t j
e

=
Pomeraj membrane je p.p. veliina
estice vazduha osciluju po istom p.p. zakonu
M h ik b i b j lii
e =
Mehanika brzina membrane je p.p. veliina

= =

= j e j v
t j
= v
Brzina se moe izraziti preko eq. el. eme

j j
t

2
1

= =
m
F
Z
F
v
2
1

+
m
m
m
C
m R

Sil b Sila na membranu

Presioni mikrofon
S F
Presioni mikrofon
Gradijentni mikrofon
li d i
S p F =
S p p F = ) (
2 1
=
c
d
S p F
amplitude se iste
razlikuju se faze
liit t

/ 2 / ) cos(

cos

2
1
= = =
=
c k kd t p p
t p p
razliit put
najvea razlika
za izvor u osi
( ) =
=
kd t p t p S
p p S F
) cos(

cos

) (
2 1
napon je u protivfazi
za izvore sa 2 strane
razlika je 0 za izvore

+ =

d T
t
kd
p S
2
1
2
cos
2
sin

2
razlika je 0 za izvore
sa strane
2 2
sin 0
2
kd kd kd

R i l ti k j Reim elastinog koenja
1 1
i
1
Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
m
m
m
m
m
r
C
Z
C
R
C
m

<<

<< <<


1 1
i
1

Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
=
Z
F
v
S p F =
=
c
d
S p F
=
m
Z
m
C S p v =
m
C
c
d
S p v =
2

c
) ( =
m
C S p
c
m
C
d
S p =
c
R i i ij l k j
m Z m R m = << >> >> i
1
Reim inercijalnog koenja
m Z m R
C
m
m m
m
r
= <<

>> >>

i
Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
=
Z
F
v
S p F =
=
c
d
S p F
=
m
Z
m
S p
v

) (

=
m c
d S p
v
c
m
m c
d S p
=
S p
=
2

m c
m
2

Reimi rada mikrofonskih

b membrana
Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
v
dB dB
v
oct
dB
6 +
oct
dB
6
oct
dB
12 +
f f
r

f f
r

oct
dB
12 oct
dB
6 +
oct
dB
6
f f
r
f f
r
R i t k j Reim otpornog koenja
R m Z
1

Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
m
m
r
R
C
m =

= =
m
Z

Presioni mikrofon Gradijentni mikrofon
=
Z
F
v
S p F =
=
c
d
S p F
=
m
Z
) (

=
m
R
S p
v

=
R c
d S p
v
c
m
R
m
R c
) (

=
R c
d S p
R
S p
=

m
R c
m
R
Princip rada i karakteristike
kih ik f nekih mikrofona
Grafitni (ugljeni) Grafitni (ugljeni)
Dinamiki (sa trakom i kalemom)
Kondenzatorski (i elektret)
Kristalni piezoelektini efekat
ploica kristala se naelektrie kad se savija
U lj i ( fit i) ik f Ugljeni (grafitni) mikrofon





2
R E R R E E

=
+
= +
0 0
0
0 0 0
0
0
0
0
1 ... 1
R
R
R
E
R
R
R
R
R
E
R R
E
I I
E E R E
h
R
E
R
R
E
R R I E
R
R E
I
0
0
0
0
0
2
0
0
) ( = = + =

C S h E E
Presioni radi u reimu elastinog koenja
0
0
R
pShC E
E C S p
m
m
= =
0
0
R
C S h E
p
E
T
m

= =
Presioni, radi u reimu elastinog koenja
Velika osetljivost, loa frekvencijska k-ka
50-100 mV/Pa, pojaava 30-40 dB, napon 4-12V p j p
10-400 , f
r
= 2000 Hz, robustan, mala dinamika
Elektrodinamiki mikrofon
( k l ) (sa kalemom)
Provodniku se kree u polju stalnog magneta Provodniku se kree u polju stalnog magneta
indukuje se e.m.s. srazmerna proizvodu B, l i v
Presioni, brzina se pretvara u e.m.s.
E
T
Presioni, brzina se pretvara u e.m.s.
reim otpornog koenja
radni opseg npr. 200 do 8000 Hz v l B
p
T

=
=
Osetljivost 1-5 mV/Pa
dovoljno za odvojen pretpojaava
ti t i d k ij B
S p
l B
p

=
postie se sa magnetnom indukcijom B
opada pri udaru (padu) mikrofona
Velika dinamika (120 dB) mala izoblienja
m
S l B
p
R
=
Velika dinamika (120 dB), mala izoblienja
ogranieno kretanje = smanjena dinamika
m
R
S l B
=
Elektrodinamiki mikrofon
( t k ) (sa trakom)
Starija varijanta elektrodinamikog mikrofona Starija varijanta elektrodinamikog mikrofona
Gradijentni mikrofon
brzinu prevara u e m s
p
E
T =
brzinu prevara u e.m.s.
biramo reim inercijalnog koenja
Osetljivost 0,2-0,5 mV/Pa
p
v l B
p

=
mala (mana)
Mala impedansa
c m
d S p
l B
p

=
neophodan trafo za prilagoenje
die osetljivost na 3 mV/Pa
Skupi su i vrlo osetljivi
c m
d S l B
p

=
Skupi su i vrlo osetljivi
c m
K d t ki ik f Kondenzatorski mikrofon
Kretanjem ploe kondenzatora (membrane) Kretanjem ploe kondenzatora (membrane)
menja se kapacitivnost i koliina elektriciteta
naelektrisanje se menja u ritmu zvuka j j
struja punjenja/pranjenja stvara napon na
otporniku
E dQ 1
C E Q C C E Q Q Q = + = + =
0 0 0 0
) (
C
C
E
I
C j
E C E j
dt
dQ
I
m
=

= = =
0
0
0
1

b
C S p
E
b
E E
b C
C
E
E
m

= = =

=
0 0
0 0

b
C S E
p
E
T
m

= =
0
Karakteristike
k d t k ik f kondenzatorskog mikrofona
Presioni pomeraj se pretvara u e m s
C S E
Presioni, pomeraj se pretvara u e.m.s.
reim elastinog koenja (kao i ugljeni)
(moe se konstruisati i kao gradijentni)
Osetljivost do 10 mV/Pa
b
C S E
T
m

=
0
Osetljivost do 10 mV/Pa
ali se ne moe podii sa trafoom za prilagoenje
postie se velikim DC naponom E
0
= 100-200 V
d E /b i b b j k d t odnos E
0
/b ogranien zbog proboja kondenzatora
Ravna frekvencijska karakteristika
Veliki dinamiki opseg (npr. 140 dB) p g ( p )
Stabilan, otporan, skup (profesionalni)
Velika impedansa 0,5-1 M
ki d l ik t t f ( d) il j naponski razdelnik umesto trafoa za (nad)prilagoenje
El kt t ik f Elektret mikrofon
Dielektrik izmeu obloga kondenzatora Dielektrik izmeu obloga kondenzatora
elastini poliester (reenje za veliki DC napon)
ubaci se pod velikim pritiskom na visokoj temperaturi p p j p
u radnim uslovima ostaje polarisan 100-150 V
Male dimenzije, lagan i vrst, odline k-ke
Ima jako veliku impedansu, reda G
mora se paljivo vriti prilagoenje impedanse
i kid k R ( t t f ) generisana e.m.s. skida se preko R (umesto trafa)
C
0
= 100 pF na niskim audio frekvencijama daje M
esto se u kuite stavlja pretpojaava da snizi R j p p j
da ne bi Z kabla u paraleli oborila R
K kt i tik ik f Karakteristike mikrofona
Mikrofon Osetljivost Impedansa Izlazni napon Mikrofon Osetljivost
dB
Impedansa

Izlazni napon
mV za p=1Pa
Ugljeni -45 10-400 56 g j
Elektrodinamiki
sa kalemom
-85 10-100 0,56
sa kalemom
Elektrodinamiki
sa trakom
-105 <1 0,056
Kondenzatorski -50 500.000 32
Kristalni 50 100 000 32 Kristalni -50 100.000 32
Zvunici
Karakteristike
Princip rada Princip rada
Konstrukcija
N ik Namena zvunika
Zvunik je elektroakustiki pretvara Zvunik je elektroakustiki pretvara
pretvara elektrinu energiju u akustinu
elektrine signale pretvara u zvune talase elektrine signale pretvara u zvune talase
posrednik je membrana (mehaniki element)
Norme za kvalitetnu reprodukciju zvuka p j
reprodukovani zvuk to vernija
kopija orginala (bez izoblienja)
bi iti k t ne bi smeo unositi nove komponente
(kolorisati) s frekvencijama koje
ne postoje u elektrinoj pobudi
P d l ik Podela zvunika
Po principima rada: Po principima rada:
elektromagnetni najstariji, primena u telefonima
piezoelektrini (kristal pod naponom vibrira) p ( p p )
elektrostatiki (kondenzatorski) tanak, kvalitetan, skup
membrana je pokretna ploa kondenzatora; visokotonac
l kt di iki ik j i k i ti elektrodinamiki zvunik najvie se koristi
zvuni direktni emiteri, zvunici sa trubom
U odnosu na namenu: U odnosu na namenu:
komercijalni i profesionalni
U odnosu na frekfencijski opseg: U odnosu na frekfencijski opseg:
irokopojasni i pojasni
Elektroakustike
k kt i tik ik karakteristike zvunika
1 Odziv ili reprodukcija 1. Odziv ili reprodukcija
2. Efikasnost
3. Frekvencijska karakteristika
4. Karakteristika direktivnosti
5. Stepen iskorienja
6. Izoblienja j
7. Nazivna (nominalna) snaga
8 Impedansa 8. Impedansa
1. Reprodukcija
(f kt t j ) (faktor pretvaranja)
Sposobnost zvunika da U pretvori u Sposobnost zvunika da U pretvori u p
pokazuje koliko je zvunik dobar pretvara
N ik d d U 1 kH Na zvunik se dovede napon U na 1 kHz
meri se zvuni pritisak na rastojanju 1 m
U
p
T =
U
p
dB T log 20 ] [ =
referenca za dB je zamiljeni zvunik 1V-1Pa
U U
2 Efik t
p
2. Efikasnost
Slina k ka kao i odziv
I U
p
e
m

=
1
Slina k-ka kao i odziv
umesto napona posmatra se elektrina snaga
M i l j bi Meri se u gluvoj sobi
predvien je samo direktni zvuni talas
K i i j Koristi se za proraun ozvuenja
u otvorenom prostoru na rastojanju r
m r m e
p p P e =
1
3 F k ij k k kt i tik 3. Frekvencijska karakteristika
Nivo odziva na pojedinim frekvencijama Nivo odziva na pojedinim frekvencijama
Teko je napraviti membranu koja produkuje
f k ij i ti k lit t sve frekvencije sa istim kvalitetom
treba cela da osciluje na niskim frekvencijama
membrana treba da bude kruta membrana treba da bude kruta
na viim frekvenc. osciluju neki segmenti
membrana treba da bude elastina membrana treba da bude elastina
Vie membrana (zvunika) u istoj kutiji
filtri (NF SF i VF) skretnice filtri (NF, SF i VF), skretnice
zbirna k-ka je ravna (odstupanja 0,05dB)
4. Karakteristika direktivnosti
( ti) (usmerenosti)
Prostorna karakteristika Prostorna karakteristika
Na niskim frekvencijama svi su neusmereni
sve jedno je gde su i kako su okrenuti basovi sve jedno je gde su i kako su okrenuti basovi
dok su dimenzije manje od talasne duine (
100
=3,5m)
Na viim frekvencijama suava se ugao zraenja
postaje usmerenije zraenje (linije istog zv. pritiska)
najvee zraenje je u pravcu normalnom na membranu
referentna vrednost za zraenje u ostalim pravcima referentna vrednost za zraenje u ostalim pravcima
Direktivnost zavisi od frekvencije i dimenzija
5 St i k i j
P
5. Stepen iskorienja
Odnos akustike i elektrine snage
% 100 =
e
a
P
P

Odnos akustike i elektrine snage

koristi se u proraunu potrebne elektrine snage
vano pri ozvuavanju zatvorenog prostora p j g p
bitan nivo zvuka (akustika snaga)
nebitni odziv u smeru ose i karakteristika usmerenosti
Stepen iskorienja je mali 1-3% Stepen iskorienja je mali 1-3%
zvunik je lo (neefikasan) pretvara
Eksponencijalni levak smanjuje ugao zraenja p j j j g j
poveava stepen iskorienja i do 50%
koristi se u mornarici, na stadionima, mitinzima
krai levak moe samo sa manjim membranama
6 I bli j 6. Izoblienja
Zvuni signal nije verna slika elektrinog Zvuni signal nije verna slika elektrinog
izoblienja: nelinearna, intermodulaciona, fazna, ...
Vezuju se za elektrinu snagu Vezuju se za elektrinu snagu
naglo se uveavaju kada se zvunik preoptereti
kalem izlazi iz homogenog magnetnog polja
pri suvie velikoj pobudi (velike amplitude kretanja)
Postoji i Doplerov efekat
NF il j l i b na NF osciluje cela povrina membrane
na VF proosciluju delovi membrane
Membrana nije savreno centrirana Membrana nije savreno centrirana
treba da osciluje paralelno celom povrinom
7 N i ( i l ) 7. Nazivna (nominalna) snaga
Elektrina snaga koja se moe dovoditi na zvunik Elektrina snaga koja se moe dovoditi na zvunik
moe da radi neprekidno bez trajnih oteenja
Optereenje zvunika Optereenje zvunika
0,1; 0,2; 0,5; 1; 3; 5; 10; 25; 100 W
npr. 3W kod TV prijemnika
U projektovanju ozvuenja ne treba ii na max
nominalnu snagu
najbolje radi pri optereenju 30 50% od max snage najbolje radi pri optereenju 30-50% od max snage
kvalitetnija ozvuenja idu na manju snagu
8 I d 8. Impedansa
Podatak za pravilno prikljuenje na pojaava Podatak za pravilno prikljuenje na pojaava
daje ga proizvoa, moe se izmeriti
Ni k ki 4 8 ( 16) Niskoomski 4-8 (-16)
Visokomski 600-800 (npr. u TV)
Zavisi od ice u namotajima
ta impedansa sadri otpornost i induktivnost
zavisi i od mehanike konstrukcije i frekvencije
K t i d Komponente impedanse
Elektrina impedansa (kalem)
L j R Z +
Elektrina impedansa (kalem)
dolazi do izraaja na visokim frekvencijama
M h ik i d
L j R Z
e
+ =

1
Mehanika impedansa
(membrana)
t j ik ii f k ij

+ =
m
m m
C
m j R Z

1
optereuje zvunik na niim frekvencijama
u nju je preslikana i
akustika impedansa

+ =
a a a
C
m j R Z

1
akustika impedansa

a
C
Kako mehanika impedansa
t j k i l t l kt i optereuje ekvivalentnu elektrinu
Radni opseg se bira tamo gde je ravna k ka Radni opseg se bira tamo gde je ravna k-ka
rezonantna frekvencija zavisi od svih impedansi
Sil k j k b Sila koja pokree membranu
Napon na krajevima kalema
k ji k t lj
v l B U =
I l B F =
koji se kree u magnetnom polju
Mehanika impedansa se preslikava
v l B U =
reciprono u elektrinu
e
Z
l B
F
l B
F
v l B
I
U
Z
2 2
) ( ) (
=

=

= =
m
Z
v
F
l B
F
I

Frekvencijska zavisnost
k i d ukupne impedanse
Impedansu ini elektrina i u nju preslikana Impedansu ini elektrina i u nju preslikana
mehanika impedansa (obuhvata i akustiku)
Na DC sve se svodi na R kalema (deklarisanih 4) Na DC sve se svodi na R kalema (deklarisanih 4)
Ispod mehanike rezonanse dominira C
m
kapacitivno Z
m
optereuje Z
e
kao induktivno (raste sa f )
e
Na mehanikoj rezonasi Z
m
je minimalno
minimum Z
m
znai maksimum Z
e
Iznad mehanike rezonanse dominira masa m
induktivno Z
m
optereuje Z
e
kao kapacitivno (opada sa f )
I d f k ij d d i i Z j d i Iznad frekvencija gde dominira Z
m
je radni opseg
Na visokim frekvencijama dominira L kalema
El kt di iki ik Elektrodinamiki zvunik
Isti principi kao kod el dinamikog mikrofona Isti principi kao kod el.dinamikog mikrofona
Na provodnik sa strujom u magnetnom polju
deluje sila u pravcu ose zvunika deluje sila u pravcu ose zvunika
smer se menja sa naizmeninom strujom
pomera membranu naprad-nazad
I l B F =
vea sila poveanjem magnetne indukcije
dua ica bi imala vei otpor (manja I i manja F)
deblja ica (manji otpor) bi razmakla polove magneta
stalni magneti od specijalnih legura
Dobra reprodukcija u celom audio opsegu
mala izoblienja i bolji stepen iskorienja od drugih zvunika mala izoblienja i bolji stepen iskorienja od drugih zvunika
razne veliine i snage nekoliko cm do vie desetina cm
Ugraivanje
b k tij membrane u kutiju
Sama membrana zrai kao akustiki dipol Sama membrana zrai kao akustiki dipol
neeljene pozitivne i negativne superpozicije
zavise od talasne duine i udaljenosti mikrofona
suzbija se ugradnjom u kutiju ili u zid
odbijeni talasi remete oscilovanje membrane
kutija se ispuni rastresitim materijalom j p j
Akustika elastinost kutije
menja karakter impedanse zraenja
pojavljuje se C na red sa C sniava C pojavljuje se C
a
na red sa C
m
sniava C
ekv
poveava mehaniku rezonansu puta
to se kompenzuje sa tzv. bas-refleks otvorom
2
B fl k Bas-refleks
U eq el emi se ak masa otvora javlja u U eq. el. emi se ak. masa otvora javlja u
paraleli sa ak. impedansom (C
a
i Z
az
)
VF ne prolaze kroz
m
VF ne prolaze kroz
nema promena na VF zbog otvora
na NF reaktansa otvora kratko vezuje C
a
m
na NF reaktansa otvora kratko vezuje C
a
eliminie uticaj ugradnje u kutiju (C
a
)
kroz otvor korisna superpozicija bas tonova
otvor moe biti i sa strane i kao lavirint
Proiruje se radni opseg na NF j p g
Z i t b i Zvuni stubovi
Vie zvunika u vertikalnom nizu Vie zvunika u vertikalnom nizu
vea snaga (i potronja)
Usmereno zraenje Usmereno zraenje
u horizontalnoj ravni krug (auditorijum)
u vertikalnoj ravni ui ugao zraenja
nema nekorisnog zraenja gore i dole
Sa strane minimalno zraenje
dobro mesto a mikrofone dobro mesto za mikrofone
(izbegava se mikrofonija)
Z i i k j t Zvunici za kompjuter
Computer Speakers ili Multimedia Speakers Computer Speakers ili Multimedia Speakers
imaju pojaalo integrisano unutar zvunika
mogu se direktno spojiti na prikljuak zvune kartice
PC speaker PC speaker
mali zvunik koji unutar kuita kompjutera
spojen je na matinu plou
naziva se jo i PC beeper naziva se jo i PC beeper
isputa samo jedan ton (beep)
slui za upozorenja PC sistema
Princip rada Princip rada
vibrirajua membrana i
magnet u zvuniku
zvuna kartica u kompjuteru zvuna kartica u kompjuteru
V t ik Vrste zvunika
Stoni i podni zvunici Stoni i podni zvunici
Zvunici koji se ugrauju u plafon
Zvuniki sistemi (2.1, 5.1, 7.1)
Beini zvunici
USB zvunici
Razni
i i zvunici
Slualice
Konstrukcija
Karakteristike Karakteristike
Princip rada
N l li Namena slualica
Pretvara akustiku u elektrinu energiju Pretvara akustiku u elektrinu energiju
isti principi kao i zvunik
Razlike u obliku i konstrukciji Razlike u obliku i konstrukciji
proizvodi daleko manju akustiku snagu
ozvuava nekoliko cm
3
(una koljka i sluni kanal) ( j )
zvunik ozvuava vie desetina ili stotina m
3
prostora
Primene slualica
najira u telefoniji
u odravanju radio veza
RTV t diji i i i j k u RTV studijima i pri snimanju zvuka
za reprodukciju stereo muzike
El kt t l li Elektromagnetne slualice
Primenjuje se i usavrava od 1878 g (Bel) Primenjuje se i usavrava od 1878. g. (Bel)
Membrana je od savitljivog feromagnetnog materijala
na stalni magnet namotana ica (provodnik) na stalni magnet namotana ica (provodnik)
superpozicija magnetnog fluksa privlai membranu
Namotaji su od bakarne ice
niskoomske nekoliko desetina oma
visokoomske nekoliko kilooma
El kt i d d t k W Elektrina snaga do desetak mW
Koeficijent efikasnosti oko 0,1%
F k ij ki 200 3500 H Frekvencijski opseg 200-3500 Hz
zadovoljava potrebe samo za telefoniju
K i t l l li Kristalne slualice
Minijaturni kristalni zvunik Minijaturni kristalni zvunik
mala membrana
Pod dejstvom napona osciluje bimorfna kristalna Pod dejstvom napona osciluje bimorfna kristalna
elija
oscilacije se prenose na membranu
Manja izoblienja od elektromagnetnih slualica
Impedansa je kapacitivnog karaktera 10-20 k
ne provodi DC pa se vezuje uz prigunicu ili bar otpornik
El kt di ik l li Elektrodinamike slualice
Minijaturni elektrodinamiki zvunik Minijaturni elektrodinamiki zvunik
stalni magnet, pokretni kalem i membrana
Mekani jastuii na kuitu Mekani jastuii na kuitu
izoluju od spoljne buke
Kvalitet reprodukcije Kvalitet reprodukcije
ne zaostaju za najboiljim zvunicima
frekvencijski opseg 30Hz do 20kHz j p g
reprodukcija basova se kvari ako jastuii ne naleu
Razlika u sluanju sa zvunika i slualica
Da li je zvuk obojen prostorijom u kojoj sluamo?
Stereo prezentacija i
binauralna lokalizacija
Koncept stereofonije
Sistemi stereo snimanja Sistemi stereo snimanja
Stereo reprodukcija
K t t f ij Koncept stereofonije
Sluajui sa oba uha Sluajui sa oba uha
odreuje pravac i smer gde se nalazi izvor zvuka
na osnovu razlika u jaini i fazi zvuka u oba uha
Grki: stereo = prostor fon = zvuk Grki: stereo = prostor, fon = zvuk
Stereofonska reprodukcija doarava prostornu sliku
snimanje, prenos i reprodukcija u stereo tehnici
u mono tehnici se ne uje razlika u poloaju izvora zvuka u mono tehnici se ne uje razlika u poloaju izvora zvuka
Razlikuje se intenzitet zvuka iz levog (L) i desnog (D) kanala
L zvunik emituje jae zvuke iz izvora koji su bili blie L mikrofonu
i i i di i d k j i ti i t it t zvuci iz izvora na sredini reprodukuju se istim intenzitetom
slualac uje imaginarni izvor izmeu L i D zvunika
Ambijent se razlikuje na mestu snimanja i mestu reprodukcije
il i l iji i t i j ili l li prevazilazi se sloenijim sistemima za ozvuenje ili slualicama
Si t i t i j Sistemi stereo snimanja
AB sistem AB sistem
dva ista mikrofona na rastojanju 1,5 - 2 m
karakteristike usmerenosti krune ili usmerene
zvuci iz jednog izvora dolaze razliito do 2 mikrofona zvuci iz jednog izvora dolaze razliito do 2 mikrofona
razlika u intenzitetu snimka na 2 kanala daje prostornu sliku
XY sistem
prevazilazi problem vremenskih razlika AB sistema prevazilazi problem vremenskih razlika AB sistema
mikrofonske kapisle smetene u isto kuite
jedna iznad druge koincidentni stereo mikrofon
iste usmerene karakteristike (u obliku osmice ili bubrega) ( g )
meusobno pod uglom 90
0
MS sistem
jedan mikrofon (M) ima krunu k-ku i snima L+D kanal (mono) j ( ) ( )
drugi mikrofon (S) ima osmiastu karakteristiku i snima L-D kanal
njihov zbir je 2L, a razlika 2D kanal
St t ij Stereo prezentacija
Najizrazitiji stereoefekat
a
Najizrazitiji stereoefekat
b = (1-1,5) a
= 30
0
-45
0
Zvunici nisu u uglovima
bili bi preistaknuti basovi
Membrane da budu u fazi
b = 1-1,5 a
Membrane da budu u fazi
provera pomou baterije
membrane se pomere na
i t t istu stranu
ako nije izvreno faziranje
gubi se u NF opsegu