Sadraj

Sadraj........................................................................................................................................ 1
ivot Ludvig Van Betovena..........................................................................................................2
Muziki stil Ludvig Van Betovena.................................................................................................5
Muzika dela................................................................................................................................ 7
Betovenove simfonije...............................................................................................................7
Simfonija br. 9 ili Deveta simfonija,.......................................................................................9
Koriolan i Egmont..................................................................................................................... 9
Leonora- ciklus uvertira ......................................................................................................... 10
Fidelio, opera u dva ina .......................................................................................................10
Literatura.................................................................................................................................... 12

IVOT LUDVIG VAN BETOVENA

LUDVIG VAN BETOVEN (1770-1827) je
jedan od najsnanijih linosti meu muzikim
stvaraocima sveta. Roen je 16.12.1770. godine u Bonu
na Rajni tadanjoj prestonici kelnskog okruga, kao sin
rimokatolikog dvorskog tenora Johana van Betovena
(preminuo 1792.) i njegove supruge Marjie Magdalene
Keveri (1749 - 1787). Na krtenju 17. XII 1770. dobija
ime po dedi Ludvigu koji je tada imao funkciju
upravnika dvorske kapele.
Rano je zavoleo muziku, uio da svira klavir, violinu,
flautu i orgulje pa je ve sa 13 godina postao lan
kneevskog dvorskog orkestra. Betovenov otac bio je
peva tenor u kneevskom horu, odan piu i grube
naravi, silio je mladog Ludviga iji je talenat rano bio
primeen, da ve od etvrte godine provodi sate i sate
vebajui na klaviru. Neki pisci Betovenove biografije izvetavaju da ga je vezivao uz
instrument, drugi opet da ga je nou znao dii iz kreveta, siliti batinama i pretnjama na sviranje.
U takvim okolnostima dete je postalo plaho, povueno i bojaljivo.
Otac je malog Ludviga ispisao iz kole kada mu je bilo tek jedanaest godina. To je bila
neizreciva teta za Betovena koji je kasnije sa mnogo muke nadoknaivao sve to mu je
nedostajalo u obrazovanju. Pri tom mu je bilo od velike koristi poznanstvo sa porodicom
Breuning kod koje se esto zadravao i od koje je mnogo nauio.
Meu prvim njegovim znaajnim uiteljima muzike spominje se tada slavni orgulja
Kristian Nife (1748-1798). Uz njegovu podrku Betoven ve sa dvanaest godina komponuje
svoja prva dela. Godine 1783. god. dobija mesto u dvorskoj kapeli, a sledee godine je imenovan
za drugog dvorskog orguljaa. Najvei uticaj na razvoj njegovih duhovnih kvaliteta imali su
uitelj muzike Nife i drugi iluminati iz kruga ansambla. Betoven mu je bio zahvalan uenik i
znao je govoriti: Postanem li ikada veliki ovek, tada e to biti uglavnom vaa zasluga, cenjeni
uitelju!. Izuavali su Dobro temperovani klavir i dela Filipa Emanuela Baha. eleo je da
nastavi studije muzike sa Mocartom u Beu (1787), ali taj prvi odlazak u ausrijsku prestonicu
nije dugo potrajao. Zbog bolesti majke morao se vratiti u Bon, a po njenoj smrti preuzeo je brigu
o porodici, jer je otac bio alkoholiar. Betoven je nenom ljubavlju prijanjao uz nju i ona je bila
jedina svetla taka njegovog inae tmurnog detinjstva. Posle majine smrti otac se odao
raspusnom ivotu, izgubio zbog toga posao, a briga oko kue i za mlau brau prela je na malog
Ludviga. Muzika kojoj je ve tada sluio predanou zrelog oveka i umetnika, pomogla mu je
da prebrodi tekoe tog vremena. Upisao se na univerzitet, to takodje svedoi o njegovoj
zainteresovanosti za filozofske i politicke probleme vremena, mada studije zbog porodinih
neprilika nije mogao da zavri.

1789. je godina u kojoj se pojavljuje gigantska linost Betovena umetnika koji svojim
stvaralatvom povezuje dve velike epohe: klasiku i romantizam. On gleda u prolost sintetie
nastojanja Hajdna i Mocarta, i smelo kree u budunost. Svojim nainom ivota, svojim
moralnim pogledima, republikanskim idejama o slobodi, jednakosti i bratstvu svih ljudi, Betoven
pripada novom dobu. Njegove vizije o muzici kao mostu koji spaja sve ljude izraz su
romantizma. U svom muzikom jeziku Betoven je takodje romantiar tretmanom forme,
melodije, harmonije, sadrajnom sferom kompozicija smelo napusta klasine obrasce i otvara
nove puteve u razvoju muzike koje e drugi kompozitori slediti kroz ceo XIX vek.
Za razliku od veine svojih savremenika, nije eleo da radi za crkvu, ve je postao
slobodni muziar, koji je iveo od javnih nastupa, prodaje svojih dela i donacija aristokrata koji
su prepoznali njegov talenat.
Kada je 60-godinji Hajdn na putu u London doputovao i u Bon, hteo je upoznati i uti
mladog muziara Betovena o kome se dobar glas ve bio proirio celom zemljom. Ohrabren
Hajdnovim laskavim priznanjem, Betoven odlui da napusti rodni Bon i da se preseli u carski
Be, tada sredite kulturnog ivota Evrope. Nekoliko sedmica nakon to je revolucionarna
francuska armija prodrla u krajeve oko Rajne, novembra meseca 1792., preselio se Betoven u
Be gde je naao drugu, trajnu domovinu. Betoven 1792. po drugi put i zauvek, uz pomo svog
bonskog prijatelja Ferdinanda Ernsta von Valdsteina (1762-1823), odlazi u Be.
Za taj grad ostae vezana njegova celokupna umetnika aktivnost. eleci da produbi
teorijska znanja Betoven je zapoeo prouavanje kontrapunkta sa starim Hajdnom, ali je njegov
nemirni, revolucionarni duh ubrzo potraio drugog, manje strogog i konzervativnog uitelja.
Radio je sa A. Salijerijem, velikim Mocartovim suparnikom na bekom dvoru, i uvenim
kontrapunktiarem Albrehtsbergerom. To su godine kad intezivnije poinje da se bavi
stvaralatvom. Kritiki preispituje svoja dela nastala u Bonu, te sa op. 1 oznaava klavirska trija
napisana u Beu 1793. godine. Betoven postaje poznati pijanista, improvizator i kompozitor.
Ali se ubrzo pojavljuju prvi znaci gluvoe. Zid koji ga razdvaja od sveta zvukova postaje
sva vei i on proivljava teku psihiku krizu. Kad je navrio 28 godina pojavili su mu se prvi
tragovi bolesti, poeo je gubiti sluh. Bolest oba uha se postepeno pogoravala tako da uskoro
jedan od najveih muziara nije uo nijedan od onih muzikih tonova koje je sam stvarao i
napisao. Ali je Betoven bio strpljiv i snosio hrabro svoju teku nesreu. U Hajligenstatu, gdje se
u jesen 1802. nalazio na leenju, pie uveni testament, u njemu izliva rei gorine i beznaa
dirljivi Svetogradski testament. Ve tada ga mui sve osetljivija slabost sluha, ali je u tom
periodu komponovao svoje najpoznatije simfonije (napisao ih je ukupno devet) i klavirske
koncerte (ukupno pet). U njegovoj jedinoj. i operi Fidelio iz 1814. godine (obrada bezuspenog
dela Eleonore iz 1805/06. god.) glavni lik Eleonore ima pantalone-ulogu, odnosno obuena je
kao mukarac. Uprkos tome to je potpuno ogluveo (1819.) u tom periodu nastaju epohalna dela
kao Missa Solemnis (1822/23.) i Deveta simfonija (1824.).
Pred kraj ivota ga pritiskaju i druge bolesti, nerazumevanje sa ljudima. Preivljava jos
jednu stvaralaku krizu. U toku nekoliko godina poslednjeg stvaralakog perioda (1815-1827)
napisao je srazmerno mali broj dela. Zatvorio se potpuno u svoj unutanji svet i gigantskim
koracima zaputio muzikoj budunosti: Deveta simfonija, Erioka, poslednje klavirske sonate i

naroito kvarteti (od op. 127 do 135), izlaze iz okvira njegovog vremena, pokazuju neugaslu
snagu invencije, udruene sa smelou kakva se retko sree kod starih kompozitora. Ta dela
imaju znaenje sinteze baroknih i klasinih kompozicionih principa, pa po tome postaju uzor
romantizmu.
Betovenov privatni i seksualni ivot je vrlo tajnovit. U Beu je takoe iskazivao
intenzivnu potrebu za mukim prijateljstvom: mesto njegovog starog bonskog prijatelja Vegelera
(koji se uskoro vraa na Rajnu) i mesto Stefana von Breuninga, sada zauzima kurlanski prepot
Karl Amenda (+1836). U drutvu mladih mukaraca Betoven, okarakterisan kao mizantrop i
nepristupaan, iznova cveta: svoja 'srculenca' je prekoravao, udarao, drmusao i ljubio...
Pored toga, kroz Betovenov ivot prolazi mnogo lepih ena, na visokom poloaju. Vane
uloge u njegovoj biografiji igraju grofica Giulietta Guicchardi (oko 1801.) kao i njene roake
Tereza i Josefina von Brunsvik. U novijim biografskim istraivanjima teite se pomera na
Antoniju von Brentano, koju neki prepoznaju, mada bez jasnih dokaza, u teplitzkom ciklusu
pisama (1812.), kao besmrtno voljenu. Drugi tvrde da je Betoven otac devojice Minone, koja je
roena 1813. od majke Josefine von Stackelberg (udovice grofa Josefa Deyma). Ovde se radi
faktiki skoro samo o udatim enama iz plemikih krugova o ijim 'neverstvima' i vanbranim
vezama ne postoje ubedljivi dokazi. 'Daleka voljena' iz ciklusa pesama iz 1816. god. je takoe
zagubljena u tami istorije. Ako je Betoven imao seksualne kontakte sa enama, onda
najverovatnije,i najee, sa izvesnim prostitutkama bekih javnih kua i zbog navodnih, retkih
poseta njima, imao je griu savesti.
Radoznalci verovatno znaju da je uvena "Oda radosti" ponika iz velike Betovenove
ljubavi prema eni ije je ime, sve do skoro, bilo pod velom tajne. Oseanja za dotinu damu,
tada ve poznati kompozitor, ovekoveio je u dirljivom pismu, u kome nisu naznaeni ni godina
ni mesto pisanja niti ime primaoca - osobe koju oslovljava sa "Besmrtna draga", "Moj anele,
moje sve, moje Ja". Prema novom otkriu, izgleda da je zagonetku ove "vene" i neostvarene
ljubavi reio eki muziki istoriar Jaroslav elada. U eladinoj knjizi, koja je posthumno
objavljena, navodi se ime Almerije Esterhazi, erke generala Valentina Esterhazija. Gospoica
Almerija je, po ovoj teoriji, uprkos Betovenovoj nadi u pozitivan ishod njihove veze, a usled
nepremostivih razlika u drutvenom statusu, prihvatila branu ponudu izvesnog grofa i prekinula
sve kontakte sa 36-godinjim kompozitorom. Nena ljubav temperamentnog virtuoza je, tako,
ostala usamljena i zapeaena u njegovom srcu, a sa njom i "misteriozno" pismo kojim Ludvig
van Betoven (ot)pozdravlja svoju Dragu. 1

http://www.psihologijaonline.com/psihologija-umetnosti/87-ludvig-van-betoven

MUZIKI STIL LUDVIG VAN BETOVENA

U stvaralatvu L. van Betovena su porasle stilske protivrenosti klasicizma, koji se, kao
odjek racionalizma u evropskoj filozofiji, nauci i umetnosti, zalagao za ravnoteu forme i
sadrine, za promiljenu proporcionalnost oblika i za emocionalnu uzdranost u izrazu. Sva tri
velika klasiara prevazili su te konvencionalne okvire klasicistike estetike, ali je Betoven u
tome bio najradikalniji i najsmeliji, te je svojom snanom dramatikom, katkada i tragikom, kao i
svojom suptilnom lirikom i irinom svoga humanizma i dubinom svoje misaonosti, nagovestio
jedno novo doba u muzici, kojoj e uzbuena emotivnost, tanana lirinost, dramatika koja see
do tragike, pa ak i do mistike, biti osnovno sadrajno obeleje.
Betovenova individualnost se zapaa od prvog njegovog opusa, oliena u dramatinoj
motivskoj obradi tema, u samoj izgradnji osnovnoh muzikih ideja dela, postavljanju snanih
kontrasta dramatinog i lirskog izraza, u razvijanju silovitih gradacija. Betoven je, poput
Mocarta, kao stvaralac bio osobena linost, koju tradicija nije mogla da pretvori u slepog
epigona, ve ga je samo podsticala na originalna formalna reenja u okviru stila epohe kojoj je
pripadao.
On je, u tehnikom pogledu, veoma proirio izraajna sredstva klasicizma, prelazei
skoro na svim linijama ono to je izgledalo neprelazno u jednom tako jasno definisanom stilu
kakva je bila umetnost Hajdna i Mocarta. Njegove forme gube onu odmerenu proporcionalnost,
kojima su se odlikovala dela Hajdna i Mocarta. Neki delovi forme, oni najizraajniji npr.
razvojni delovi u sonatnim oblicima zauzimaju vei prostor od drugih odseka, pa se ak i
udvostruavaju (tzv. drugi razvojni deo kao koda to e se videti u analiziranoj sonati).
Prelazni delovi izmeu tema prerastaju u vodee faktore forme, harmonski tokovi se dramatino
sukobljavaju na nain nezamisliv u harmonskoj logici njegovih prethodnika, ime je razvio
ekspresivnost, za koju se s razlogom smatra, da je nagovestila sledeu epohu razvoja muzike
muziki romantizam.
Dvostruki znaaj Betovenovog opusa, koji oznaava vrhunac klasine i u isti mah
poetak epohe romantizma za klasiku ga vezuje snana formalna arhitektonika, a za romantiku
intenzitet subjektivne ekspresije.
Betovenov harmonski stil je, iako ukorenjen u tradiciji, mnogim svojim sredstvima i
postupcima okrenut, u stvari, budunosti, pre svega epohi romantizma. Na tonalnom planu
koristi disonantne akorde razne vrste, produavanje harmonske tenzije kao zametak
poznoromantiarske harmonije napetosti i odlaganje razreenja, ili neoekivani pokreti u
njemu to nam ukazuje na budue vreme. Konstruktivna (strukturalna) funkcija harmonije
najjasnije dolazi do izraaja u modulacionim planovima sonatnih razvojnih delova, gde se vrlo
esto sree ono to se kod Mocarta samo sporadino nalazi: smiljeni raspored tonaliteta po
nizovima uzlaznih ili silaznih kvinti (ka svetlosti odnosno ka tami), prekinutim
odmoritima, tj. povremenim duim zastancima u pojedinom tonalitetu. Pored tonalnog skoka,
esto ostaje jedna tonska nit, koja povezuje granine akorde, dok eliminisana harmonska
podloga stvara mogunost da zadrani ton latentno promeni smisao i tako prevede muziki tok u

novi, udaljeni tonalitet. Ovakva modulacija preko unisona dosta je tipian Betovenov manir,
koji e, takoe, ostati u naslee romantiarima.
Osnovni akordski fond ukljuuje sve vantonalne dominante i njihove zamenike, ponegde
ak i vantonalnu SS, zatim alterovane akorde hromatskog tipa u funkciji DD, napolitanski akord,
esto vrlo eksponiran. Tu je i prekomerna dominanta, kao i oba umanjena etvorozvuka
nedominantne funkcije. Primena ovih akorada je u Betovenovoj muzici sve slobodnija to
podrazumeva potpunu emancipaciju napolitanskog akorda, kao i nefigurativnu upotrebu akorada
hromatskog tipa.
Ekspresivna uloga harmonije u Betovenovom stilu se ostvaruje pre svega samom
dinamikom sazvuja, tj. korienjem i isticanjem disonantnih naboja u pojedinim akordima, na
razne naine. Tu su zatim iznenaujui preokreti u razreenju takvih sazvuja, sa prelomnim
psiholokim dejstvom, kao i gradnja irokih povrina u kojima se razreenje odlae i iekuje, to
je praeno rastom psiholoke tenzije. 2

http://muzickaforma.wordpress.com/2011/12/14/ludvig-van-betoven/

MUZIKA DELA

38 klavirskih sonata (6 mladalakih iz 1783, to su zvanino prva Betovenova dela i 32

zrele, sa brojevima opusa od 2 - tri prve sonate - do broja 111 - poslednja, 32 sonata za
klavir.
Klavirski komadi, samostalni ili ujedinjeni u cikluse, najee u obliku varijacija na
osnovnu temu, za klavir. Najpoznatije su Eroika - Varijacije i 33 Varijacije na temu
Dijabelijevog valcera, C-dur, opus 120.

17 gudakih kvarteta (prvih est iz opusa 18; sledea tri iz opusa 59; kvarteti opus 74. i
95; poslednji kvarteti opus 127, 130, 131, 132, Velika Fuga za gudaki kvartet, opus 133
i opus 135).

9 sonata za violinu i klavir.

5 sonata za violonelo i opus 50. i Koncert za violinu i orkestar, opus 61

Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida, opus 4. i ciklus Udaljenoj dragoj, opus
96

Misa Solemnis (Sveana Misa), opus 123.

9 simfonija

6 klavirskih koncerata

3 uvertire

1 opera

BETOVENOVE SIMFONIJE
Peta i esta Betovenova Simfonija su meu ljubiteljima muzike najpoznatije i sredinja
su taka u Betovenovom simfonijskom stvaralatvu.Nastale su i premijerno izvedene(sa veoma
malo razumevanja u to doba),1808.godine.
SIMFONIJA broj 5 poznata je i kao ''Simfonija Sudbine''. Za svoju osnovu uzima ideje
''Eroike'', samo ih sada prenosi na opteljudski plan. Ima etiri stava i trajanja je 32 minuta.
Prvi stav je ''Allegro con brio'' i na poetku, bez ikakvog uvoda, donosi osnovni, veoma poznati
motiv ''mi-mi-mi-do''. Na njemu se razvija muziki materijal cele simfonije, a Betoven ga je
okarakterisao reima ''Tako sudbina kuca na vrata''. Prvi stav je pisan u sonatnom obliku i burnih
je melodisko-ritmikih boja. Drugi stav je ''Andante con moto'' i razvija tematiku u tempu
snanog mara, koga predvode rogovi. Nakon njega,trei i etvrti stav se stapaju u jednu celinu.
Trei,''Allegro'' je u formi skerca i donosi tipino avetinjske motive, kao rezognacija pred
konanu borbu. I zaista, nakon ''narastajueg'' prelaza, nastupa Finale, ''Allegro'', sa svojim prvim
napadom, koji je odbijen. Ponovo se vraa atmosfera treeg stava, e dolazi do drugog napada

orkestra, koga predvode violine i, nakon odluujue borbe, dolazi do zanosa pobede. Naalost,
taj zanos orkestra, gubi se u poneto razvuenom kraju.
SIMFONIJA broj 6 Kao malo gde u svom stvaralatvu, Betoven se ovde izrazito
raspojasao. Njegova esta Simfonija je prava ''simfonija prirode''. Melodijske boje su rafiniranije
i bujnije. Iako ima pet stavova, to je jedna isto klasina simfonija, u kojoj je etvrti stav
zapravo, uvod u finale. Simfonija je trajanja 40 minuta.
Prvi stav je ''Allegro ma non troppo'' i ima programski naziv ''Buenje radosnih oseanja
pri dolasku u prirodu''.Sam Betoven je rekao ''Simfonija je vie izraz oseanja nego slikanje'',pa
sa tog aspekta treba Simfoniju i posmatrati.Prva tema nam donosi karakteristini, skokoviti
motiv, koji nam doarava zvuk ''gajdi'', za kojim sledi i neto suptilnija druga tema.Ove se teme
razrauju u razvojnom delu,nakon koga sledi konvencionalna repriza. Betoven se ovde inspirisao
muzikim folklorom Gradianskih Hrvata. Drugi stav je ''Allegro molto moto'' i ima naziv
''Prizor na potoku''. Pored fantastinog opisa ubora potoka, susreu se i imitacije cvrkuta nekih
ptica(prepelica i slavuj). Trei, etvrti i peti stav,s topljeni su u jednu celinu. Trei,
''Allegro''(''Veseli skup seljaka''), je skerco, u ritmu trapave seoske igre, koju prekida pretea
''Oluja''. To je naziv etvrtog stava, ''Allegro'' u kome glavnu re vode timpani, gde nam se
doarava razvoj, kulminacija i stiavanje oluje. I zatim, finale: ''Allegretto''(''Pesma pastira.
Radosna i zahvalna oseanja posle oluje''). To je neobino ljupka i pobona tema, zahvalnica, u
umerenom igrakom pokretu, koja polako zamire, naalost, u poneto razvuenom kraju.
SIMFONIJA broj 7 je nastala 1811. Betoven se u Teplicu, za vreme odmora i leenja,
susreo sa Geteom. To je u obojici velikih umetnikih pregalaca ostavilo znaajne tragove, budui
da su bili dijametralno razliite linosti. Preteno pod uticajem inspiracije koju je stvorio taj
susret, od jeseni te godine, do leta sledee, nastala je Sedma Simfonija, u svom sadraju
razuzdana, koju je Vagner krstio kao ''apoteozu igre''. Ondanja kritika, bila je neprijateljski
raspoloena prema ovom delu. Simfonija je premijerno izvedena u Beu, decembra 1812.godine.
Trajanja je 38 minuta.
Prvi stav je ''Poco sostenuto.Vivace''. Najpre je to jedan detaljno razraen lagani uvod,
koji prelazi u razuzdani sonatni stav. Drugi stav je ''Allegretto'', jedan posmrtni mar. Za razliku
od onog u ''Eroici'', ovaj je manjih dimenzija i vie lirski intoniran. U simfoniji nema pravog
laganog stava. Trei stav je skerco,''Presto.Assai meno presto''. Pored razuzdanih bonih delova,
u sredinjem triju, Betoven obrauje staru pesmu austrijskih hodoasnika. Finalni stav, ''Allegro
con brio'', najrazuzdaniji je deo simfonije. D.B.o je o njemu rekao da mu ni najrazuzdaniji
dez nije ravan, ve da deluje kao ''moltva device'', uporeen sa njim.
SIMFONIJA broj 8. Je nastala nakon poslednjeg velikog razoaranja u ljubavi u leto
1812.godine(sa Antoniom Brentano,udatom za Frankfurtskog bankara). Od Betovena se vie
nisu oekivale vedre note .Pa ipak, napisao je ubrzo potom jednu kratku, ali veoma veselu
simfoniju. Ona je napisana u Lincu(gde je Betoven boravio kod brata), a premijerno je izvedena

u Beu tek 27. februara 1814. godine, kada je kod Betovena nastupala teka stvaralaka
depresija. Simfonija traje 25 minuta.
Tek par godina kasnije,1818.godine,kada najzad izae iz depresije,Betoven e poeti sa
radom na svom poslednjem i najmonumentalnijem delu - Devetoj Simfoniji.
Simfonija br. 9 ili Deveta simfonija,
je Betovenova najvea i najmonumentalnija simfonija. Betoven ju je komponovao
izmeu 1818. i 1823. godine. Koncipirana je u etiri velika stava i ukupnog je trajanja oko 1 sat i
6 minuta. Premijerno je izvedena u Kertnertor Teatru u Beu, 7. maja 1824. godine. To je u
pravom smislu te rei rezime i kruna Betovenovog simfonijskog stvaralatva. Prva tri stava su
instrumentalni, dok u finalnom etvrtom stavu, opsenih dimenzija, Betoven uvodi kvartet
vokalnih solista i veliki meoviti hor, ime je simfonijski oblik revolucionisao za ceo XIX vek. I
upravo kako to biva sa velikim muzikim delima, i Betovenova Deveta nije imala slavnu
premijeru. Tek je nekih desetak godina kasnije, mladi Rihard Vagner svojim dirigovanjem ovog
dela, jasno ukazao na njegovu istorijsku vrednost.
Jo jedan podatak danas svedoi o tom istorijskom znaaju: centralna horska partija iz
finalnog stava, Oda Radosti, danas je zvanina himna Evropske Unije. 3

KORIOLAN I EGMONT
Od svih orkestarskih uvertira koje je Betoven napisao,dve su najpopularnije. Obe su dramatskog
karaktera.
KORIOLAN, uvertira nastala je 1807. godine i Betovenovim muzikim jezikom obrauje
ivot ovog tiranskog rimskog patrcija s poetka V veka pre nae ere. Betoven se ovde ograniio
na opis unutranje borbe, koju Koriolan doivljava sluajui molbe svoje ene i majke. Prvi,
dramatini akordi u fortisimu orkestra, doaravaju tvrdi karakter glavnog junaka. Zatim dolazi
jedna grevita i energina tema, a kao antiteza, nastupa motiv molbe. Teme se zatim stapaju u
impozantan dijalog, a prema zavrnici, Koriolan najzad poputa, to je prikazano ustezanjem one
poetne, energine teme.
EGMONT, uvertira prema Geteu, nastala je 1811. godine i inspirisana je, kao i Sedma
Simfonija, Betovenovim susretom sa Geteom. U ovoj veoma popularnoj uvertiri, Betoven
obrauje istoimenu Geteovu tragediju. Poetak je u ritmu sveane sarabande, na koji se
nadovezuje lirski motiv u drvenim duvaima. Zatim sledi dramatini razvoj, a prema zavrnici,
nastupa silazni kvartni motiv u osam taktova i duga pauza pred finalnom pobednikom
3

http://sr.wikipedia.org/wiki/Simfonija_br._9_%28Betoven%29

simfonijom. Ovo je imalo razliita tumaenja, ali je ipak najbolje ono koje to predstavlja kao
razdor u Egmontu, izmeu njegovog javnog ivota kao tiranina i ljubavi prema graanki Kleren,
te kao njegovu propast kao tiranina i finalnu pobedu slobode.
Ove dve uvertire,uvek su rado izvoene na programima koncerata svih simfonijskih
ansambala sveta. Gotovo za svakog dirigenta, one su obavezno interpretativno tivo.

LEONORA- CIKLUS UVERTIRA

Ovo je ciklus od tri uvertire, u konanoj verziji prilagoene samo za koncertno izvoenje,
a prvobitno zamiljene za Betovenovu jedinu operu, ''Fidelio''. U konanoj verziji, dovrene su
1809. godine, dok je opera, dobila svoju zasebnu uvertiru. Sve tri su pisane u ''sudbinskom'',cmollu, te imaju kao moto citat Florestanove arije ''U prolee ivota''.
Prva uvertira, dovrena ve 1805.godine, ograniava se jedino na to da suprotstavi dve
temeoetnu i zavrnu. U njoj ne dolazi do raspleta muzike drame. Sa drugom uvertirom,
Betoven, koristei uveni zov trube iz finalne scene opere, priprema kulminacionu taku.
Najpopularnija je i najznaajnija Trea uvertira. Ona se na koncertima ubedljivo najee izvodi.
Posle kratkog, ali snanog uvoda, dolazi melodija iz Florestanove arije. Sledi njen produetak u
laganu epizodu, sa ''tegobnim'' triolama flaute i prvih violina. Potom Allegro opisuje Leonoru
izmeu revolta Pizarovom tiranijom i bola zbog nedunog robijanja njenog supruga. Ove dve
teme se razrauju u sonatnom obliku, u kome je cela uvertira i pisana. Karakteristina je i jedna
dugaka pauza u razvojnom delu. Nakon jednog dramatinog sekundarnog motiva, pre nastupa
reprize, dva puta se zauje pomenuti zov trube koji najavljuje dolazak ministra i slobodu za
nedune zarobljenike. Za njim sledi uzbuena melodija flaute, na temu iz opere ''Ah, Ti si
spasen''. Na kraju, konvencionalna repriza, (kojoj se zamera nesklad sa dramskim razvojem, jer
ponavlja temu Leonore iz ekspozicije), koja na samoj zavrnici efektno doarava radost slobode.

FIDELIO, OPERA U DVA INA

Betoven je napisao svega jednu operu, inspirisanu tada pomodnim anrom, zvanim
''opera revolucije''(odlikovali su je veliki ansambli i radnja u kojoj glavni junaci bivaju spaseni u
zadnji as. Zbog toga je ovaj anr bio poznat i kao ''opera spasa''). Premijerno je izvedena u Beu
20. novembra 1805. godine, i dva puta potom preraena: 1806. i 1814. godine, kada je i dobila
svoju konanu verziju. O uvertiri je bilo rei kod dela o ''Leonori''. Posebna verzija za operu je
kraa i harmonski jednostavnija.
U dvoritu tamnice, akino se udvara Marselini. Bili su vereni, ali, u slubu je stupio
Fidelio i Marselinine simpatije su na njegovoj strani. Fidelio je zapravo Leonora, supruga nevino
zatoenog Florestana .Njega je zatoio Pizaro, zloglasni upravnik seviljskog zatvora. Pizaro

dolazi i ita pismo koje najavljuje inspekciju kraljevskog ministra. Do njegovog dolaska mora
ukloniti Florestana i pokuava pridobiti Roka, jednog od tamniara. Roko odbija, ali Leonora
prislukuje razgovor i na njen nagovor Roko puta zatvorenike u dvorite, ali meu njima nije
Florestan. Pizaro je besan zbog te etnje, Roko ga umiruje time da e Florestan biti ubijen, a
Fidelio e pomoi u kopanju groba. Florestan je zatvoren u eliji i izmoren glau. Dolaze
Leonora i Roko, ali, mada prepoznaje svog mua, ne usuuje se bilo ta rei, ve pomae u
kopanju rake. Kada u tamnicu ue Pizaro sa isukanim maem, Leonora u njega uperi pitolj i
porui mu da prvo mora ubiti nju. Tada onaj uveni signal trube, najavi dolazak minstra i Pizaro
se mora popeti na kulu da bi ga doekao. U promeni scene, u poslednjoj slici, kraljev izaslanik
proglaava pomilovanje za sve osuenike. Roko tada dovede Florestana jo okovanog, otkriva se
da je on ministrov prijatelj, na ta zgranuti ministar hapsi Pizara, a Florestan i njegova hrabra
ena, najzad su slobodni. U zavrnici, svi su sreni, osim Marseline koja, saznavi u
meuvremenu ko je Fidelio, biva prinuena da se vrati akinu.
Ova jedina Betovenova opera,jedino je delo ''opere revolucije'', koje se odralo do
dananjih dana na standardnom repertoaru svih uglednih operskih kua sveta.

LITERATURA

Wikipedia,slobodna enciklopedija

Muzika umetnost,za strune kole,Sonja

udbenike i nastavna sredstva,2008.

http://ts2.mm.bing.net/images/thumbnail.aspx?
q=1340877310493&id=4794a5a545f4e6c8f22535590dca6163

http://ts2.mm.bing.net/images/thumbnail.aspx?
q=1338806514841&id=80e0b595672c9f62aa6e73841104d00f

http://ts4.mm.bing.net/images/thumbnail.aspx?
q=1290649547607&id=b2809bc1bed733f0e1974e97aa54e772

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/0pxBeethoven_Funerals.

http://www.psihologijaonline.com/psihologija-umetnosti/87-ludvig-van-betoven

http://muzickaforma.wordpress.com/2011/12/14/ludvig-van-betoven/

Marinkovi,Beograd:Zavod

za