SREDNJOVEKOVNA ETIKA

Od kraja V i poetka VI veka postupno se izgrauje svet srednjeg veka. Poljoprivreda postaje glavni i
gotovo jedini izvor dobara za ivot. Feudalno vazalskovlasnikom sistemu odgovara politiki sistem s
hijerarhijom u obliku piramide na ijem vrhu stoji kralj vladar i vlasnik sve zemlje a na dnu piramide su
proizvoai kmetovi. !rkva je ukljuena u "eudalni sistem i jedan je od njegovih glavnih oslona#a. Vlast i
upravu odlikuje najpre partikularizam ali se vremenom oblikuju jake "eudalne #entralistike drave poev$i
od obnove %apadnog &imskog !arstva od 'arla Velikog ()). godine. *rednji vek donosi zamiranje gotovo
svakog intelektualnog ivota izostaje ak i najelementarnija pismenost. Od +),-. do +./). godine vode se
krsta$ki ratovi kojima kao idejno opravdanje i povod slue ideje i interesi hri$0anstva. !rkva je bila mo0na
duhovna ali i svetovna institu#ija.
1to se tie srednjovekovne etike napomenuo bih tri bitna shvatanja ili uenja i to2 avgustinizam sholastika i
teodi#eja.
Avgustinizam je shvatanje koje je u skladu sa "ilozo"sko3teolo$kim uenjem 4urelija 4vgustina glavnog
predstavnika patristike "ilozo"ije. Osnovu ovog uenja ini Platonova "ilozo"ija interpretirana sa
stanovi$tva hri$0anstva. 5ajvanije ideje avgustinizma su2 prednost volje nad razumom prednost mistikog
saznanja nad razumskim bliska povezanost "ilozo"ije i teologije i uverenje da se um moe podi0i do
saznanja samo pomo0u bojeg otkrovenja. 4vgustin je zasluan za razvoj etikih pojmova jer je snano
nagla$avao znaaj ovekove volje bez obzira na raniju boju odreenost kada je re o ostvarivanju
moralnosti.
Sholastika je srednjovekovna hri$0anska "ilozo"ija povezana sa religijom i teologijom iji je zadatak bio da
ra#ionalno opravda #rkvena uenja postojanje 6oga besmrtnost du$e i zagrobni ivot. &azlikujemo ranu
srednju kasnu sholastiku i neosholastiku. &ana sholastika obuhvata period od I7 do 7III veka. 5jeni
glasvni predstavni#i bili su 4nzelmo 'anterberijski 8nastoji da opravda crkvene dogme9 Pjer 4belar 8nastojao je da
dublje sagleda i promisli sutinu dobra i zla9 i *kot :urigena 8tvrdi da filozofija ne protivrei religiji9. ; srednjoj "azi
sholastike koja traje kroz 7IV vek bio je najpoznatiji <oma 4kvinski 8+..=3+./=9 koji je ostvario vrhuna#
srednjovekovne sholastike misli i postavio temelje hri$0anskog uenja. On smatra da je najve0i moralni #ilj
blaenstvo to je vrhovno dobro koje omogu0ava doivljavanje 6oga. ; poznoj sholasti#i koja traje od
7IV do 7VII veka najznaajniji su >uns *kot i Viljem Okam koji nastavljaju sa opravdavanjem hri$0anske
dogmatike. 1to se tie neosholastike ona se javlja u 7VIII veku i razvijala se na temelju uenja <ome
4kvinskog i stvorila je nove moralno3etike ideje i teorije.
Teodiceja je opravdanje 6oga zbog postojanja zla u svetu. 4ko je 6og stvorio svet i ako je On simbol
dobra postavlja se pitanje otkuda toliko zla u svetu i da li ga je 6og stvorio? Odgovori na ovo pitanje svode
se na etiri osnovna tipa2
+. %lo oduvek postoji niko ga nije stvorio ve0 ono postoji kao suprotnost dobru
.. Prema starozavetnoj knjizi o @ovu 6og je imao anele meu kojima i anele nesre0ne koji su se
odmetnuli od 6oga i postali avoli sotone koje donose zlo
A. Prema 4ureliju 4vgustinu zlo poinje od Biskonskog grehaC od 4dama i :ve koji su kanjeni i
isterani iz raja zbog neposlu$nosti i od tada se zlo putem naslea $iri kroz istoriju.
=. Prema D.V.Eajbni#u zlo je samo odsustvo dobra ono nema svoj realitet. <vrdio je da iz
ogranienosti i nepotpunosti proizilazi "iziko zlo a iz ovoga greh i moralno zlo. Izvor zla dakle nije
u 6ogu nego u svetu nije u #elini nego u pojedinanom.
>odatak.
Dekalog predstavlja deset 6oijih zapovesti koje je po *vetom pismu na planini *inaj 6og naloio
Fojsiju a on ih je preneo @evrejima. 5jima se odreuju su$tinske veze izmeu 6oga i @evreja. >eset 6oijih
zapovesti su postale najvanije moralne poruke judaizma i hri$0anstva bez kojih nije mogu0e govoriti o
moralu i eti#i tih religija. >eset 6oijih zapovesti su2 nemoj imati drugih bogova osim meneG ne pravi sebi
razne slike ne moli ih i njima ne sluiG ne prljaj ime Dospoda tvojega 6ogaG $est dana radi i opravljaj svoje
poslove a sedmi dan odmarajG po$tuj o#a i majkuG ne ubijajG ne ini preljubuG ne kradiG ne svedoi lano
protiv blinjega svogaG ne poeli ni$ta $to je blinjega tvojega.
KANTOV KATEORI!KI I"#ERATIV
5ajvi$i moralni zakon koji je 'ant nazvao kategorikim imperativom glasi2B&adi tako kao da bi maksima
tvog delovanja pomo0u tvoje volje trebalo da postane op$tim zakonomC. Foralni imperativ ovek nalazi
neposredno u sebi kao apriorni zahtev svoga uma koji on postavlja volji htenju. ;m je nepodmitiv i on trai
da svi moraju po$tovati naelo koje je moralni zakon. 'ategoriki imperativ nareuje da se izvr$ava
maksima za razliku od hipotetikog imperativa koji obavezuje uslovno ako ho0emo ako elimo.
'ategoriki imperativ je op$tevae0a maksima koja je obavezna sama po sebi i nalazi u samoj linosti u
umu i potpuno je autonomna. Prema 'antu ovek kao umno bi0e ne moe biti upotrebljavan niti tretiran
samo kao sredstvo ve0 kao svrha kao #ilj. *toga se vrhovni moralni zakon moe "ormulisati tako da glasi2
BPostupaj tako da oveanstvo kako u tvojoj linosti tako i u linosti svakog drugog uvek upotrebljava$
ujedno kao svrhu a nikada samo kao sredstvoC. Ideja da se linost uvek uzima kao #ilj kao svrha a ne samo
kao sredstvo nastala je pod uti#ajem Fran#uske revolu#ije i revolu#ionarne misli druge polovine 7VIII
veka pre svega Han Hak &usoa a posebno ideja slobode jednakosti i prirodnih ljudskih prava.