DOC.

DR DIJANA KARUOVI
KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE
Komunikacija

Komuniciranje je oblik
sporazumevanja
izmeu ivih bia.

Ljudi se
sporazumevaju pomou
simbola ime se
razlikuju od ivotinja.
Komunikacija

Komuniciranje je jedna od najsloenijih,

najsveobuhvatnijih i najdinaminijih ljudskih aktivnosti.

Koren rei komunikacija je latinska re communicatio

koja znai: saoptavanje, optenje, objanjavanje,
prenoenje poruke. Kao osobina, komunikativnost je
vetina obraanja druima ili vetina saoptavanja
poruke, moe da znai i trezvenost i reitost.
!pta shema komunikacije
Komunikacija i drutvo

"ovek, kao jedinka, ali i pravno bie poseduje prirodna

prava, ali i ona prava koja reulisanjem komunikacije
njea tite ili tite due od njea.

#a otovo sve oblike komunikacije drava ima svoj

uticaj.
$rava kao reulator komunikacije

$rava kao zakonodavac sa est osnovnih normativa utie na

%unkcionisanje komunikacije. &o su:
'. ustavna naela (sloboda izraavanja),
*. +akoni o pravu vlasnitva nad medijima,
,. +akoni o telekomunikacijama,
-. +akoni koji ureuju oblast industrije kulture kao elementa
masovno komuniciranja (izdavatvo, kinematora%ija, nosai
zvuka,...),
.. +akoni koji ureuju slobodu ovora i medija (tite uled
pojedinca, dravne interese i nacionalnu bezbednost),
/. +akoni o autorskim pravima.
0. 1nternet23
Komunikoloija

Nauka koja prouava komunikcioni proces

4veprisutna

intrapersonalne,

interpersonalne,

rupne,

masovne ili

interkulturne komunikacije

Verbalna

Neverbalna
5erbalna komunikacija

5erbalna komunikacija, je komunikacija putem jasno

odreenih jezikih kodova.

in%ormie o idejama, doaajima u jasno odreenom

vremenu

+naenje ovora de%inisano je kodom jedno jezika

4peci%ian renik
56789L#9 1 #656789L#9 K!:;#1K9<1=9

>ostoje linvistiki i nelinvistiki komunikacioni
sistemi i na osnovu njih razlikujemo:
'. 5erbalnu komunikaciju (usmena i pismena)
*. #everbalnu komunikaciju
$enotativno i konotativno znaenje
o
denotacija ? de%inicija pojma
o
konotacija ? pridruena znaenja, svojstva, misli, emocije

univerzalno konotativno znaenje

rupna konotativna zaneenja

individualno konotativno znaenje

rei zasiene svojim denotativnim znaenjem

>97956789L#9 K!:;#1K9<1=9
a) 8rzina
b) 7itam
c) =aina lasa
d) 8oja lasa
e) 9rtikulacija
%) :elodija
) =asnoa
h) 4mejanje i drui lasovi
#656789L#9 K!:;#1K9<1=9

Kultura se ui poev od jezika ? osnovno oblika

komunikacije, pa preko svih neverbalnih naina
izraavanja emocija i stavova

#everbalna poruka ? moan deo komunikativno

procesa

#everbalna komunikacija podrazumeva: drutveno

zajedniki kod, komunikatora@kodera i dekodera
(prezentativni kodovi )

') Telesni dodir (haptiki nain):

primitvan nain prenoenja poruke

o naem odnosu

kulture kontaktno i nekontaktno

tipa

0 primarnih oblika dodira (=ones) :

pozitivan e%ekat,
iraki,
kontrolisani,
ritualni,
hibridni,
zadati ili
sluajni
*) Bliskost
(proksemikiAprostorni kod):

nain na koju ljudi uobliuju i

koriste prostornu komunikaciju

lina i teritorijalna (primarna,

sekundarna i javna) prostorna
potreba oveka

na prostorne potrebe utiu : pol,

starost, drutveni status, line
osobenosti, a%initeti,...

:ikroprostor, mezoprostor i
makroprostor @ Bolova
tipoloija proksemino
ponaanja

! Ori"enta#i"a$

lasovne osobenosti (reluu odnose, utiu na procese uenja i

ubeivanja)
%! I&'led$

nosi poruku o nama, naem statusu u drutvu, stavovima

doprinosi stvaranju sterotipnih predstava

(! Kineti)an *+i+i)an kod!$

kineza ? prouavanje telesno pokreta

znaenje telesno pokreta unutar drutveno konteksta

rimase, estovi, poloaj, pokreti oka

,! Neverbalni as-ekti 'ovora$

prozodini kodovi (nalasak, ton rei)

paralinvistiki kodovi (ton, dubina lasa, akcentat, reke u ovoru)

.! /rono+i)ki kod$

vremenska dimenzija ljudsko ponaanja

tehniko, %ormalno i ne%ormalno vreme (Ball)

0! Arte1aktni kod$

sredstvo koje utie tokom komunikacije koja se prenosi nekim druim

kodom

pomau da se nametne odreena vrsta komunikacije

Cestovi
5rsta telesne komunikacije, posredstvom ruku, nou ili lave
Klasi%ikacija estova
(6ckman, Driesen):

amblemi

ilustratori

pokazatelji oseanja

adaptori

reulatori
Klasi%ikacija estova
($.:oris):

izraajni estovi

mimiki estovi

ematski estovi

simboliki estovi

i%rovani estovi

E
5etina neverbalno komuniciranja jedna je
od najvanijih pretpostavki komunikacione
kompetentnosti oveka.
E
1straivanja komunikacija izmeu ljudi
pokazuju da je in%ormacija koja se
razmenjuje izmeu * osobe, odreena: '.F
samim sadrajem, ,.F tonom lasa, .GF
ponaanjem i %izikom pojavom.
#everbalna komunikacija

#everbalna komunikacija moe da:

nalaava,

ponavlja,

zamenjuje,

dopunjije verbalnu komunikaciju, ili

protivurei verbalnoj komunikaciji.

Kinetika

Kinetika je kateorija neverbalnih simbola koje stvaramo

telom @ ovor tela.

&ipovi kinetikih simbola su:

Cestovi @ svesni pokreti tela

Cestikulacija @ nesvesni pokreti tela

Dacijalna ekspresija @ mimika lica

H6Ie contactH @ komunikacija oima

>ojava
Karakteristike dobre komunikacije.
$obra komunikacija treba da:

'. in%ormie,

*. obrazuje,

,. stimulie dijalo,

-. unapreuje odnose izmeu

zaposlenih i rukovodstva,

.. motivie,

/. stvara prijatnu atmos%eru,

0. poveava produktivnost i
kvalitet rada,

J. omouava participaciju
saradnika,

K. daje pouzdanu in%ormaciju o

radu pojedinaca, i

'G. utie na lojalnost i pripadnost

pojedinaca rupi.
Posledice loe komunikacije unutar
organizacije

'. >ojedinci ne dobijaju potrebne

in%ormacije.

*. #erazumevanje radnika dovodi

do reaka u poslu.

,. >ojavljuje se komunikacija
Hrekla@kazalaH.

-. 4labi oseaj pripadnosti i

lojalnosti kod zaposlenih.

.. !tpor promenama.

/. >omanjkanje koordinacije i
nekonzistentna aktivnost.

0. Kon%likti, ak i trajkovi.

J. Loi meuljudski odnosi.

9ktivno sluanje

9ktivno sluanje podrazumeva:

da prestanete da priate,

da pokaete da elite da sluate,

da pokaete empatiju,

da budete strpljivi,

da obuzdate sopstveni temperament,

da piete (razjanjavate nejasno),

da ponavljate i time proveravate da li ste dobro uli,

da vodite rauna o neverbalnim izrazima.

Koliko je vremena potrebno
da se stekne -rvi 2tisak2

0 sekundi,

*0 sekundi,

-0 sekundi2
3454 46789:4;<6
3454 46789:4;<6

LMNO OPQRM STQUVM WXTYZ[M \Q OV]XYPOSQ^ZP, Q

\QNX_X`Q_Q^Z TZ WXTYZ[Z TYQRZ aZX bO_XT (cQX O
cYZTQ^Z, NOSQ^Z, ...).

dMVcaORQ cXPMVOcQaORQ RZSTZ [OTO OV]XYPOSQV, Q

WYZPQ eOVZYM bO_ZTO NZUXT_XYVX \VQfO YQ\PZ^O_QTO
OV]XYPQaORZ
=8:>64=<?4@< >54AB 6< C86<D<EB
=8:>64=<?4@< >54AB 6< C86<D<EB

`MNO gXTX_X S_Q S_XRQ WXVQhQ^Q WYXRZcTMRM, WUQVOYQRM,

XST_QYMRM VQcXV WYORZPQ WXYMcQ.

i_Q WXRQ_Q STOPMUQTO_VZ (S_ZSVZ OUO VZS_ZSVZ) PXjO

\VQcX_Q O SOP[XUQ RZSTZ XSVX_Q cXPMVOcXUXgORZ
=8:>64=<?4@< >54AB 6< C86<D<EB
=8:>64=<?4@< >54AB 6< C86<D<EB

;FG HIJKG LMHNGOP J QRSITMUM MSQJVLPTMUP

WKPXR WG R YJLG ZP [JWYJUM FG\P M\LG]R
MSQJVLPTMUP M ZGKJFPOP.

LMNO cXRO WXSZNMRM OScMST_X NQ WXYXNOaQ, hcXUQ,

WXUOTOfcQ XYgQVO\QaORQ, aYc_Q, PQSX_VO PZNORO, ... WQ
O WXRZNOVaO cXRO XYgQVO\X_QVX O WUQVScO hOYZ
OV]XYPQaORZ O TOP WMTZP WXcMhQ_QRM NQ MTOfM VQ
^OkX_X WXVQhQ^Z.
3MJKMS^FMWYM_IP ` a R YGJVMUP
J QRSITMUM MSQJVLPTMUP

TZXYORQ M\YXcQ (4timulans) O WXSUZNOaQ (7espons)

lTQPWQ, YQNOX, ]OUP, ... mQ_UX_`Z_ YZ]UZcS, nQY_OV

(ZPXaORZ cXN `MNO O bO_XTO^Q)

JWSJFSG [JYVGbG \P WPLJJZVXPOGLc dVPOGOGLc

VP\LSJXPFPOGL *NQVQS cXYOSTZ PQSX_VO PZNORO)
Teori"a o +a'i)no+ +etk2

!va teorija u centar analize stavlja pojedinca, odnosno

analizira kako ista poruka ne mora izazvati istu reakciju kod
svih pojedinaca, s tim to neki ak ne moraju ni reaovati.

stimulans naziva o+a'i)ni +etakp (maic bulit) jer e na

njea reaovati samo pojedinci koji su sen&ibilni, koji nemaju
oetitp. 6miter masovnih poruka poredi se sa mitraljezom koji
ra%alno emituje stimulanse na mnotvo pojedinaca. 9nalizom
mentalnih karakteristika ootpornihp individua otkriveni su:
selektivni -ro#esi i re1erentni okviri pomou kojih se
pojedinci tite od poruka.
Teori"a o +a'i)no+ +etk2
Mate+ati)ka teori"a in1or+a#i"a

nadraaj do receptora stie kanalom veze i uslovljava

reakciju, odnosno neko ponaanje. Kod ivotinja je u
upotrebi prirodni kod, a kod maina vetaki kod.

L=udske reakcije uslovljene su osim prirodnih i

drutveno@ekonomskim razlozima. "ovek prvo ulima
pribavlja podatke od koji oranizuje svoju predstavu o
materijalnom i duhovnom ivotnom okruenju.
`TAVOVI I fONAgANJE
`TAVOVI I fONAgANJE

>oruka moe da utie na ponaanje oveka samo ako je u

stanju da izazove promene u njeovim stavovima.

6stetska poruka takoe moe da utie na stavove, ali ona

prvenstveno utie na emocije.
`EhEKTIVNI ME/ANIiMI
`EhEKTIVNI ME/ANIiMI

4vaka poruka mora da se probije kroz selektivne

mehanizme, kao to su:

odbo"nostjdo-adan"e: nema prijema poruke (izuzetak @

kola, ...)

selek#i"a -akn"e: namera da se deluje nakon primljene

poruke

selek#i"a -a+len"a: lake se pamti ono to je u skladu s

naim stavovima i ubeenjima
UTICAJ INmORMACIJA
UTICAJ INmORMACIJA

&eoretiari #oel i #ojman otkrili su tri ko+2nikoloeka

-ost2lata da in1or+a#i"a -2te+ +edi"a ako "e
-o"edina)na i+a slab 2ti#a" i da tek
ko+2nikativnoel2 dobi"a na sna&ic te tako 2ti)e na
nesvesno+ nivo2, i ako utie na oveka kao drutveno
bie, a ne na pojedinca.

:asovni mediji su veoma uticajni zbo svoje

sveprisutnosti i kontinuiteta.
fORUKA n oRUfA
fORUKA n oRUfA

$ejstvo poruke nije isto na pojedinca i na rupu. !no

utie na:

reor'ani&a#i"2

-ro+en2 -onaean"a

-ro+en2 is-ol"avan"a a1ektivnonvol"nip 1aktora (motivacionih

%aktora)

Lino ponaanje u rupi se menja i prilaoava radi

opstanka u rupi.

Literatura:
Varvara Maleti, Poslovne komunikacije