I.

1.POJAM KRIVINOG POSTUPKA:

Krivini postupk je zkonom ureeni tok ostvrenj predmet KPP, zkonom predvienom i
ureenom deltnou krivinoprocesnih subjekt.

Pojmovi krivino procesno prvo i krivini postupk se ne mogu poistovetiti jer je krivino procesno
prvo iri pojm od krivinog postupk.
2. NADLENOST SUDOVA: - stvrn ndlenost
- mesn ndlenost
- funkcionln ndlenost
-sudska vlast pripada sudovima kao samostalnim organima drzavne vlasti, koj istite slobode i prava gradjana,
kao i zakonom utvrdjena prava i interese pravnih subjekata i obezbedjuju ustavnost i zakonitost. Sudska vlast
je nezavisna.!
Sama cinjenica da postoji vise vrsta sudova namece potrebu da izmedju njih postoji podela poslova,tako da
sudska nadleznost nije jena,vec postoji vise vrsta:s, m i f.
STVARNA NADLENOST

je zkonom odreeno prvo i dunost jednog sud d u krivinom postupku preduzim odreene
procesne rdnje i donosi odluku PREMA PRIRODI KRIVINOG DELA.
Osnovni sud je ndlen d u prvom stepenu sudi z KD z koj je ko glvn kzn predvien novn
kzn i kzn ztvor do deset i deset godin, ko z pojedin KD nije ndlen drugi sud. Odluuje i o molbi
z prestnk mere bezbednosti ili prvne posledice osude z KD iz svoje ndlenosti.
Vii sud je stvrno ndlen d u prvom stepenu odluuje o KD z koj je zkonom predvien kzn ztvor
preko 10 godin ili te kzn, ztim sudi u krivinom postupku prem mloletnicim, u prvom stepenu je
ndlen i z drug krivin del (vidi ln 23. Zkon o ureenju sudov)
Vii sud u drugom stepenu odluuje o lbm n odluke osnovnih sudov o odreivnju mer obezbeenj
prisustv okrivljenog i u skrenom krivinom postupku.

Vii sud vodi postupk i z izdvnje okrivljenih i osuenih lic, izvrv krivinu presudu inostrnog
sud, odluuje o priznnju i izvrenju strnih sudskih i rbitrnih odluk, odluuje o sukobu ndlenosti
osnovnih sudov s svog podruj, i dr.
Apelcioni sud je ndlen d odluuje o lbm n odluke viih sudov, n odluke osnovnih sudov, ko z
odluivnje o lbi nije ndlen vii sud, ztim o sukobu ndlenosti niih sudov s svog podruj, ko z
odluivnje nije ndlen vii sud, o prenoenju ndlenosti osnovnih i viih sudov kd su spreeni d
postupju u nekoj prvnoj stvri.
Vrhovni kscioni sud odluuje o vnrednim prvnim sredstvim izjvljenim n odluke sudov Republike
Srbije, ztim o sukobu ndlenosti izmeu sudov, ko z odluivnje nije ndlen drugi sud, ko i o
prenoenju ndlenosti sudov rdi lkeg voenj postupk.

U 1. STEPENU sudovi sude u veim sstvljenim od dvojice sudij i trojice sudij-porotnik z KD

z koj se po zkonu moe izrei kzn ztvor u trjnju od 15 god. ili te kzn, u veim sstvljenim
od jednog sudije i dvojice sudij-porotnik z KD z koj je propisn bl kzn.
U prvom stepenu sudovi sude u veim sstvljenim od trojice sudij kd je to predvieno ZKP-om.
Kd se primenjuju posebne odredbe o skrenom postupku, u prvom stepenu sudi sudij pojedinc.
U 2. stepenu sud sudi u veim sstvljenim od trojice sudij
U 3. STEPENU sudovi sude u veim sstvljenim od pet sudij.
3. UVIAJ

Uvij se preduzim kd je z utvrivnje ili rzjnjenje vne injenice u postupku potrebno

neposredno opnje.


Cilj uvij je d se utvrde i rzjsne vne injenice odreenog dogj, ko i d se utvrde okolnosti
pod kojim se dogj desio.

injenice koje se utvruju mogu se svrstti u nekoliko grup:

- injenice koje se odnose n obeleje KD
- trgovi KD i mterijlni dokzi
- visin mterijlne tete
- prover utvrenih injenic (npr. d li je svedok mogo videti to to tvrdi d je video,...)
Predmet uvij moe biti:
- mesto n kome se desio odreeni dogj
- pregled predmet
- pregled lic (nd okrivljenim se moe izvriti i bez njegove sglsnosti, nd drugim licim smo uz
njihovu sglsnost)

Uvij u krivinom postupku moe se preduzeti pre nego to je formlno zpoeo krivini postupk.
Vri g istrni sudij, izuzetno, kd je on spreen, vre g orgni unutrnjih poslov.

Po pokretnju krivinog postupk, uvij ko istrn rdnj moe se preduzeti u svim fzm
postupk.

Kd uvijn ekip zvri uvij n licu mest, sstvlj 3 osnovn dokument: - zpisnik o uviju
- fotodokumentciju (fotoelbort)
- pln lic mest (skic mest dogj)
Prilikom vrenj uvij, istrni sudij moe ngovti
lice odgovrjue struke rdi rzjnjenj pojedinih tehnikih i drugih strunih pitnj.

Struno lice NIJE vetk.

Nkon sprovedenog uvij, moe se izvriti rekonstrukcij dogj.

Sutinsk rzlik izmeu rekonstrukcije dogj i uvij je u tome to se uvijem posmtr i

ispituje stnje n licu mest, trgovi i predmeti izvrenog KD, onko kko ih je ztekl uvijn ekip,
rekonstrukcijom se stvr model originl, tj. vetki se obnvlj situcij kkv je bil z vreme uvij.

II.
1.PRETHODNI KRIVICNI POSTUPAK
Krivini postupk pokree se n zhtev ovlenog
tuioc u sluju kd postoji osnovn sumnj d je odreeno lice izvrilo krivino delo.
Prethodni krivini postupk je fz u kojoj se izvode dokzi (istrni sudij) rdi utvrivnj prvnorelevntnih injenic, cilj je d se postigne vii stepen izvesnosti - verovtno o postojnju krivinog del i
uinioc. U ovoj fzi dolzi do podiznj optunice od strne ovlenog tuioc. Prethodni krivini postupk
se zvrv stupnjem optunice n prvnu sngu.
Zni cilj prethodnog krivinog postupk je:
- rsvetljenje krivine stvri do stepen verovtnoe o postojnju krivinog del i uinioc
- obustv postupk ko se utvrdi d dogj ne predstvlj krivino delo , ili ko postoje procesne smetnje z
dlje voenje krivinog postupk.
* Istrg moe izostti ko postoji dovoljno dokz o izvrenom krivinom delu i uiniocu institut
NEPOSREDNE OPTUNICE.
2. MESNA NADLENOST

jeste prvo i dunost jednog stvrno ndlenog sud d jedno konkretno KD rev s svoje teritorije.
REDOVNA MESNA NADLENOST:
- ndlenost po mestu uinjenog KD (primrn)
- ndlenost po mestu prebivlit ili borvit okrivljenog (smo kd nije poznto mesto izvrenj KD)
- ndlenost po mestu hvtnj/smoprijvljivnj okrivljenog (smo kd nije poznto mesto izvrenj KD,
ko ni mesto prebivlit ili borvit okrivljenog)
VANREDNA MESNA NADLENOST:
- ndlenost prvenstv (ndlen je sud koji je prvi zpoeo postupk)
- ndlenost po koneksitetu (u sluju subjektivnog, objektivnog ili meovitog koneksitet; ndlen je sud
koji je prvi zpoeo postupk slinost s prethodnom ndlenou)
- delegirn ndlenost ( ukoliko je jedn sud iz prvnih ili stvrnih rzlog spreen d postup u jednoj
krivinoj stvri, neposredno vii sud e odrediti neki drugi stvrno ndlen sud d u toj krivinoj stvri
postup.)
- odreen ndlenost (u sluju kd se ne moe nikko ustnoviti koji je sud mesno ndlen, Vrhovni
kscioni sud e odrediti jedn stvrno ndleni sud d postup u toj stvri.)
3. SUBJEKTI PRETKRIVINOG POSTUPKA I NJIHOVA DELATNOST
Subjekti-organi UP,javni tuzioc, istrazni sudija
DELATNOST ORGANA UNUTRANJIH POSLOVA

Ako postoje osnovi sumnje d je izvreno KD z koje se goni po slubenoj dunosti, orgni
unutrnjih poslov duni su:
- d preduzmu potrebne mere d se prone uinilc KD,
- d se otkriju i obezbede trgovi KD i
- d se prikupe sv obvetenj.

Ovlenj orgn unutrnjih poslov:

- mogu preduzeti rznovrsne potrne rdnje (pregled prevoznih sredstv, putnik, prtljg, ogrnienje
kretnj,...)
- mogu triti obvetenj od grn (mogu ih i pozivti)
- mogu lic zteen n mestu izvrenj KD uputiti istrnom sudiji ili ih zdrti do njegovog dolsk;
zdrvnje ovih lic ne moe biti due od 6 sov
- mogu odrediti pritvor ko je potrebno prikupiti neophodne podtke z voenje postupk protiv odreenog
lic i ko postoje zkonski uslovi z odreivnje pritvor. Pritvor moe trjti njdue tri dn.

Orgni unutrnjih poslov morju postupti zkonito i humno, uz potovnje sti i ugled lic n
koj se odnosi postupnje.

N podcim dobijenim ktivnou orgn unutrnjih poslov u pretkrivinom postupku, po prvilu,

NE MOGU se zsnivti sudske odluke, osim odluke o pokretnju krivinog postupk.
DELATNOST JAVNOG TUIOCA

Jvni tuilc je jedini drvni orgn koji je ndlen z prijem krivinih prijv kd se rdi o KD z
koj se goni po slubenoj dunosti.


Po prijemu krivine prijve, rzmtr njenu sdrinu i donosi odgovrjuu odluku:
- odbcie krivinu prijvu ko nije u pitnju KD z koje se goni po slubenoj dunosti, ko je nstupil
zstrelost krivinog gonjenj, ili ko postoje druge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje;
- podnosi zhtev z sprovoenje istrge istrnom sudiji ndlenog sud ukoliko smtr d su ispunjeni
zkonski uslovi z preduzimnje krivinog gonjenj;
- IZUZETNO, moe podneti predlog z podiznje neposredne optunice istrnom sudiji, ko smtr d im
dovoljno dokz i d nije potrebno sprovoenje istrge.
DELATNOST ISTRANOG SUDIJE

Deltnost istrnog sudije u pretkrivinom postupku odvij se u formi istrnih rdnji.

Istrni sudij preduzim dve vrste ktivnosti u pretkrivinom postupku:

- n zhtev jvnog tuioc preduzim pojedine istrne rdnje
- rzmtr optune kte podnete od strne jvnog tuioc i donosi odreene odluke n osnovu tih kt
* ko se sloi s zhtevom z sprovoenje istrge, donee REENJE o sprovoenju istrge uz prethodno
ispitivnje lic protiv kog se istrg pokree
* ko se ne sloi s zhtevom jvnog tuioc, ztrie d o zhtevu odlui vee pozivnih sudij ndlenog
sud
(i kd je u pitnju neposredn optunic, istrni sudij rzmtr predlog i odluuje o njemu nkon sslunj
lic protiv kog se predle podiznje neposredne optunice.)

Donoenjem odluke o pokretnju krivinog postupk okonv se pretkrivini i zpoinje formlni

krivini postupk.

III.
1.GLAVNI KRIVICNI POSTUPAK
Glvni krivini postupk ZAPOINJE tek poto je optunic stupil n prvnu sngu i TRAJE sve do
donoenj prostepene presude. (Ovo je njvniji deo postupk jer se u njemu krivin stvr rsvetljv s
njviim stepenom izvesnosti s stepenom istine o postojnju krivinog del i uinioc i dolzi do konnog
reenj krivine stvri, donoenjem presude ili reenj).
PRIPREMANJE GLAVNOG PRETRESA

Pripremnje glvnog pretres poinje tek poto optunic stupi n prvnu sngu.

Predsednik ve pred kojim e se odrti glvni pretres, nredbom odreuje vreme i mesto odrvnj
glvnog pretres, ko i lic koj treb d prisustvuju.

Ko mesto odrvnj glvnog pretres, odreuje se sedite sud i sudsk zgrd.

Izmeu dostvljnj poziv z glvni pretres i njegovog odrvnj mor protei njmnje 8 dn
optuenom se mor ostviti dovoljno vremen z pripremnje odbrne.

U ovoj fzi postupk moe doi do izvoenj nekih dokz od strne predsednik ve i to n predlog
strnk ili po slubenoj dunosti.
GLAVNI PRETRES

Glvni pretres je njvnij fz krivinog postupk u celini i njime rukovodi iskljuivo predsednik
ve.

Aktivnosti n glvnom pretresu:

- otvrnje glvnog pretres (objvljivnje krivine stvri i sstv sudeeg ve, provervnje d li su
prisutn sv lic, uzimnje linih podtk optuenog, upuivnje svedok i vetk n njihovo mesto,
pouvnje optuenog o prvim i dunostim, pouvnje oteenog o imovinskoprvnom zhtevu);
- poetk glvnog pretres (itnje optunice)
- ispitivnje okrivljenog (ispitivnje od strne predsednik ve i suovnje iskz ukoliko im vie
optuenih)

- dokzni postupk (prvo se ssluvju svedoci, p vetci, i tek td se pristup izvoenju drugih dokz
itnje zpisnik)
- re strnk (prvo govori ovleni tuilc, ztim oteeni, p brnilc optuenog i poslednju re n glvnom
pretresu uvek im optueni).

Glvni pretres se reenjem ve moe odloiti ko treb pribviti nove dokze z ije je pribvljnje
neophodno due vreme, ili ko se u toku glvnog pretres utvrdi d je kod optuenog posle izvrenog KD
nstupilo privremeno duevno oboljenje ili privremen duevn poremeenost

Predsednik ve moe prekinuti glvni pretres rdi odmor ili zbog istek rdnog vremen sud, ili
rdi tog d se u krem vremenu pribve odreeni dokzi ili rdi pripremnj optube ili odbrne.

Ceo tok glvnog pretres unosi se u POSEBAN ZAPISNIK.

DONOENJE PRESUDE

Fz donoenj presude poinje objvljivnjem d je glvni pretres zvren i trje do dostvljnj

pismeno izrene presude.

U ovoj fzi deltnosti krivinog sud su:

- izricnje presude (nkon zvrne rei strnk vee se povli n venje i glsnje: d li je optueni uinio
KD, d li je krivino odgovorn, koj snkcij treb d mu se odredi, ko snosi trokove postupk, itd..);
- objvljivnje presude (predsednik ve it izreku presude, to su prisutni duni d ssluju u stojeem
stvu i usmeno ukrtko sopti rzloge presude);
- pismen izrd presude (svk objvljen presud mor se pismeno izrditi u roku od 8 dn od dn
objvljivnj);
- dostvljnje presude (presude se dostvljju po prvilu preko pote, li se dostvljnje moe izvriti i preko
skuptine optine, preko slubenog lic krivinog sud koji je doneo presudu ili neposredno kod krivinog
sud);
- isprvljnje presude eventulno (ukoliko se pismeno izren presud ne sle s izvornikom koji se nlzi
u zpisniku o glvnom pretresu. Dve su vrste grek: tehnike greke i nesglsnost pismeno izrene
presude s izvornikom, ne predstvlj tehniku greku. Isprvljnje grek se uvek vri reenjem, bez
obzir n to o kkvim se grekm rdi).

Vrste presud:
- presud kojom se optub odbij
- oslobju presud
i

- osuuju presud

2. IZUZEE SUDIJA OSNOVI ZA IZUZEE

Kd strnke izrze sumnju u objektivnost sudije/sudije porotnik

Kd je sudij/sudij porotnik oteen krivinim delom

Ako je sudiji/sudiji porotniku okrivljeni, njegov brnilc, tuilc, oteeni, njihov zkonski zstupnik
ili punomonik, brni drug, ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepen srodstv, u pobonoj liniji
do 4. stepen, po tzbini do 2. stepen

Ako je sudij/sudij porotnik s okrivljenim, njegovim brniocem, tuiocem ili oteenim u odnosu
stroc, strnik, usvojioc, usvojenik, hrnioc ili hrnjenik

Ako je sudij/sudij porotnik u istom krivinom predmetu vrio istrne rdnje, ili uestvovo ko
tuilc, brnilc, zkonski zstupnik ili punomonik oteenog ili je sslun ko svedok ili ko vetk

Ako je u istom predmetu uestvovo u donoenju odluke nieg sud

Ako postoje okolnosti koje izzivju sumnju u njegovu nepristrsnost

Postoje dve vrste izuze sudije:

- iskljuenje (osnovi tkstivno nvedeni u Zkoniku o krivinom postupku)
- izuzee u irem smislu odstrnjenje (rzlozi nisu tkstivno nvedeni, li u obzir dolzi svk okolnost
koj izziv sumnju u objektivnost sudije)


Postupk z izuzee se pokree po slubenoj dunosti im se jvi jedn od zkonom predvienih
osnov.

Predsednik sud (izuzetno predsednik vieg sud) odreuje zmenu. Pri tom se ne donosi reenje, ve
se sinjv sluben belek u spisim predmet s rzlozim izuze, i predmet se predje drugom sudiji.

Kd je u pitnju izuzee po slubenoj dunosti moe se pokrenuti u bilo kojoj fzi postupk.

Strnke mogu triti izuzee sudije/sudije porotnik po prvilu, do poetk glvnog pretres.
3. PRETRESANJE STANA I LICA
-Je procesna radnja koja se preduzima u slucaju kada postoji verovatnoca da, c ese pretresanjem okrivljeni
uhvatiti, ili da c ese pronaci tragovi KD, odn. Predmeti koji ce posluziti kao izvor materijalnih dokaza.
Jednom recju pretresanje stana i lica se preduzima u cilju pronalazenja isprava koj esu izvor materijalnih
dokaza.
-Pretresanje po pravilu naredjuje SUD obrazlozenom PISMENOM NAREDBOM.
Iz naredbe mora de se vidi svrha pretresanja. Ona se po pravilu predaje pre pocetka pretresa-licu kod koga c
ese, odn. Na kome c ese izvrsiti pretresanje, kojom prilikom c ese lice pozvati da dobrovoljno izda lice, odn.
Predmete koji set raze.
-Izuzetno pretresanju se moze pristupiti i bez prethodne predaje naredbe i poziva za predaju lica i stvari, ako
se ocekuje oruzani otpor.
-Pretresanje se po pravilu vrsi danju(moze i nocu)
-Na njemu prisustvuju 2 punoletna gradjenina kao svedoci.
-O izvrsenom pretresanju sastavlja se poseban ZAPISNIK koji potpisuje lice kod koga je ili na kome je ono
izvrseno i lica cije je prisustvo obavezno.
-U toku pretresanja privremeno c ese oduzeti predmeti i stvari, koji su u vezi sa svrhom pretresanja,
i u zapisnik c ese tacno naznaciti predmeti koji se oduzimaju.
-o privremeno oduzetim predmetima licu se izdaje posebna potvrda.

IV.
1. NAELA KRIVINO PROCESNOG PRAVA
Osnovn nel su osnovne prvne postvke n kojim je zsnovno i pomou kojih je izgreno KPP
(obezbeuju formu i sdrinu krivinog postupk i slue ko osnov z sznnje sutine krivinog postupk).
Osnovn nel n kojim je zsnovno KPP:
- nelo kuztornosti
- nelo oficijelnosti
- nelo kontrdiktornosti
- nelo jvnosti
- nelo utvrivnj istine
- nelo neposrednosti
- nelo usmenosti
-slobodne ocene dokaza
-procesne ekonomije
2. KRIVINOPROCESNI SUBJEKTI-VRSTE
Glvni procesni subjekti:
- ovleni tuilc (jvni tuilc, oteeni ko supsidijrni tuilc i privtni tuilc);
- okrivljeni; - sud.
Sporedni procesni sujekti:
- oteeni (njvniji sporedni procesni subjekt)
- orgn strteljstv (u postupku prem mloletnicim)
- lice (prvno i fiziko) kome treb izrei meru oduzimnj imovinske koristi potekle iz krivinog del
okrivljenog.


Ostl lic ukljuen u krivini postupk (zkonski zstupnici i punomonici strnk, svedoci,
vetci, brnilc okrivljenog, orgni unutrnjih poslov, tumi...) nisu procesni subjekti, ve uesnici
krivinog postupk.
Rzlik izmeu glvnih i sporednih procesnih subjekt:
Bez glvnih procesnih subjekt se NE MOE
zsnovti procesno prvni odnos, dok su sporedni
procesni subjekti smo MOGUI, NE I OBAVEZNI u
tom prvnom odnosu.
3. VETAENJE-POJAM I VRSTE

Vetk je struno, procesno sposobno i morlno podobno fiziko lice koje pru pomo orgnu
krivinog postupk u otkrivnju i utvrivnju onih injenic z ije je otkrivnje i utvrivnje potrebno
struno znnje.

Vetenje moe izvriti:

- specijlizovn strun ustnov ili drvni orgn
- smostlno jedn vetk

Lice ne moe biti vetk:

- u svim slujevim kd ne moe biti sslun ko svedok
- ukoliko je prem njemu uinjeno krivino delo

VRSTE VETAENJA PREMA PREDMETU VETAENJA:

- pregled i obdukcij le
- vetenje telesnih povred
- vetenje duevnog stnj okrivljenog i drugih lic
- vetenje poslovnih knjig

Pregled i obdukcij le
- preduzim se uvek kd u nekom smrtnom sluju postoji sumnj, ili je oigledno d je smrt prouzrokovn
krivinim delom
- z vetk se ne moe odrediti lekr koji je leio umrlog (moe biti ispitn ko svedok)

Vetenje telesnih povred

- vri se po prvilu pregledom povreenog, ko to nije mogue, pregledom medicinske dokumentcije
- po prvilu se nguju lekri-specijlisti iz sudske medicine

Vetenje duevnog stnj okrivljenog

- preduzim se ko se pojvi sumnj d je iskljuen ili bitno smnjen urunljivost okrivljenog usled trjnog
ili privremenog duevnog oboljenj, privremene duevne poremeenosti, zostlog duevnog rzvoj, i dr.
- predmet vetenj je duevno stnje okrivljenog kko u vreme izvrenj KD, tko i u vreme voenj
krivinog postupk
- sprovodi se mbulntnim pregledom ili u odgovrjuoj zdrvstvenoj ustnovi, po prvilu 2 mesec
Dokzno sredstvo je ISKAZ VETAKA, ne smo vetenje ili vetk, jer se u sdrini iskz vetk
nlze injenice pomou kojih se utvruje postojnje ili nepostojnje spornih injenic.

Nlz vetk predstvlj onj deo iskz u kome vetk konsttuje injenice koje je neposredno
svojim ulim szno u toku pregled mterijl primenjujui svoje struno znnje.

Miljenje vetk bzir se n nlzu vetk i predstvlj dvnje strunih zkljuk n osnovu
neposredno openih injenic.

Iskz vetk moe d se sstoji :

- smo od nlz vetk
- smo od miljenj vetk
- i od nlz i od miljenj vetk


Vetenje se odreuje kd z utvrivnje ili ocenu neke vne injenice treb pribviti nlz i
miljenje strunog lic.

Vetk odreuje orgn krivinog postupk, tj. istrni sudij ili vee, zvisno od fze postupk.

Krivini sud vri ocenu iskz vetk n osnovu slobodnog sudijskog uverenj.

V.
1. NAELO AKUZATORNOSTI (optuno nelo)

Sutin nel kuztornosti sstoji se u tome to KP moe d se pokrene i d se vodi smo n osnovu
zhtev ovlenog tuioc. Ovj princip obezbeuje rzdvjnje osnovnih funkcij KP: gonjenj, odbrne i
presuenj.

Jvni tuilc je posebn drvni orgn koji je dun d uvek pokrene KP kd z to postoje zkonski
uslovi i kd su u pitnju krivin del koj se gone ex oficio.

Pored jvnog tuioc, tu su i oteeni ko supsidijrni tuilc i privtni tuilc.

Ukoliko ovleni tuilc odustne od gonjenj, postupk se obustvlj reenjem donetim od strne
sud (istrnog sudije u zvisnosti od fze postupk);

Ukoliko ovleni tuilc odustne od gonjenj od poetk glvnog pretres, ond se donosi presud
kojom se optub odbij.
2. ORGANIZACIJA I NADLENOST SUDOVA

Sudovi opte ndlenosti:

- osnovni sudovi (sudi u prvom stepenu)
- vii sudovi (sudi u prvom i drugom stepenu)
- pelcioni sudovi (predvieno d odluuje po lbm protiv odluk prvostepenih sudov)
- Vrhovni kscioni sud (odluuje o vnrednim prvnim sredstvim izjvljenim n odluke sudov Republike
Srbije i u drugim stvrim odreenim zkonom)

Posebni sudovi su:

- privredni sudovi
- Privredni pelcioni sud
- prekrjni sudovi
- Vii prekrjni sud
- Uprvni sud

U viim i pelcionim sudovim postoje odeljenj z krivine postupke protiv mloletnik

U pojedinim viim i pelcionim sudovim mogu se obrzovti odeljenj z krivin del protiv
Vojske Srbije, z krivin del orgnizovnog kriminl, rtnih zloin i visokotehnolokog kriminl, u
skldu s zkonom.
NADLENOST SUDOVA: - stvrn ndlenost
- mesn ndlenost
- funkcionln ndlenost
-stvarna i mesna-u prethodno navedenim pitanjima-ukratko o njima +

3. VREME VRSENJA KP RADNJI-POVRAAJ U PREANJE STANJE

Povrj u prenje stnje restitucio in integrum zni mogunost d se subjektu koji je propustio d
relizuje odreeno prvo u okviru rok, iz oprvdnih rzlog, dozvoli mogunost d to prvo relizuje posle
protek vremen predvienog u zkonu.


Ustnov povrj u prenje stnje prvenstveno moe koristiti OKRIVLJENOM, u sluju
proputnj rok n lbu iz oprvdnih rzlog, ztim, prvo korienj ove ustnove dto je i
OTEENOM, supsidijrnom tuiocu i privtnom tuiocu, u sluju nedolsk n glvni pretres iz
oprvdnih rzlog.

O molbi okrivljenog z povrj u prenje stnje odluuje predsednik ve

VRSTE KRIVINOPROCESNIH RADNJI

Prem subjektim koji ih vre:
- krivinoprocesne rdnje koje izvodi krivini sud
- krivinoprocesne rdnje koje izvode krivinoprocesne strnke
Prem glvnim funkcijm u krivinom postupku:
- optune
- odbrmbene
- sudee
Prem doprinosu ostvrenj osnovnog zdtk u postupku:
- rdnje dokzivnj
- rdnje odluivnj
- rdnje procesne prinude
- rdnje rukovoenj krivinim postupkom
Prem vremenu kd se rdnje izvode:
- rdnje koje se preduzimju u pretkrivinom postupku i u fzm prethodnog krivinog postupk
- rdnje koje se preduzimju u fzm glvnog krivinog postupk

VI.
1. NAELO OFICIJELNOSTI KRIVINOG GONJENJA

Nelo oficijelnosti podrzumev d se krivini postupk pokree po slubenoj dunosti od strne

ndlenog tuioc (ex oficio). U nem krivinom postupku usvojen je princip oficijelnosti, poto se njvei
broj krivinih del goni po zhtevu jvnog tuioc ko ovlenog tuioc, tj. po slubenoj dunosti.

Ovj princip se ipk ne sprovodi u odreenim situcijm. Potrebno je nprviti rzliku izmeu
kolektivnog i individulnog interes:
- Ukoliko su individulni lini interesi povreeni drutvo jeste zinteresovno z krivino gonjenje, li je
odluk o gonjenju preputen dispoziciji oteenog.
- Ukoliko je u pitnju kolektivn interes, postupk se uvek pokree po slubenoj dunosti.
2. POJAM OKRIVLJENOG

Okrivljeni je lice protiv kog je pokrenut i vodi se krivini postupk, zbog osnovne sumnje d je
izvrilo krivino delo, koje mu se u konkretnom sluju stvlj n teret.

Okrivljeni je nosilc funkcije odbrne, rvnoprvn strnk u krivinom postupku s ovlenim

tuiocem.

Procesn rvnoprvnost okrivljenog s ovlenim tuiocem postignut je n tj nin to u odnosu n

okrivljenog vi pretpostvk nevinosti ne smtr se krivim sve dok se to ne utvrdi prvosnnom
osuujuom presudom.

Okrivljeni IMA PRAVO NA ODBRANU koj moe biti:

- mterijln (vri je u prvom redu okrivljeni)

- formln (vri je brnilc okrivljenog)

Svojstvo okrivljenog u krivinom postupku moe stei smo fiziko lice koje je procesno sposobno z vrenje
svojih prv i dunosti.

Procesn sposobnost sdri dv osnovn obelej:

- odreeni uzrst
- duevno stnje

Iz osnovnog prv n vrenje funkcije odbrne proizilze i drug prv okrivljenog:

- d u njkrem roku, njksnije n prvom sslunju podrobno i n jeziku koji rzume, bude obveten o
delu koje mu se stvlj n teret, o prirodi i rzlozim optube i dokzim koji su protiv njeg prikupljeni
- d se brni sm ili uz strunu pomo brnioc kog sm izbere iz red dvokt;
- d u njkrem moguem roku bude izveden pred sud i d mu bude sueno nepristrsno, prvino i u
rzumnom roku
- d mu se omogui d se izjsni o injenicm i dokzim koji g terete
- d njegovom sslunju prisustvuje brnilc
- d mu se osigur dovoljno vremen i mogunosti z pripremnje odbrne
- d dobije prevodioc i tum ko ne rzume i ne govori jezik koji se koristi u postupku

Dunosti okrivljenog:
- uputnje u postupk
- dun je d dozvoli d se nd njim izvri telesni pregled u cilju utvrivnj odreenih injenic
- dun je d trpi zkonom odreeno ogrnienje slobode prilikom dovoenj, ko i odreivnje pritvor
- dun d se odzove pozivu orgn krivinog postupk rdi ispitivnj, odnosno prisustv glvnom pretresu.

3. POJAM, IZUZECE I PROCESNI POLOZAJ SVEDOKA

Svedok je lice koje je svojim ulim neposredno oplo odreene injenice, ili o njim posredno sznlo,
koje su u vezi s izvrenim KD ili uiniocem i koje n poziv krivinog sud o njim iskzuje.

Zkonodvc je predvideo OPTU DUNOST SVEDOENJA u krivinom postupku.

Rzlikuju se dve vrste svedok:

- svedoci koji su do ovih injenic doli neposrednim ulnim opnjem, tzv. PRAVI SVEDOCI
- svedoci koji su posredno sznli o ovim injenicm, tzv. SVEDOCI PO UVENJU

Ko svedok u postupku moe se ssluti i:

- sudij, sudij-porotnik i jvni tuilc, s tim d u tom postupku ne mogu vriti svoje redovne funkcije
- oteeni, oteeni ko tuilc i privtni tuilc, i pored svojih funkcij
- ovleno slubeno lice orgn unutrnjih poslov ko prvi svedoci
Ko svedok se ne moe ssluti:
- lice koje bi svojim iskzom povredilo dunost uvnj slubene ili vojne tjne (dok ih ndleni orgn ne
oslobodi dunosti uvnj tjne)
- brnilc okrivljenog o onome to mu je okrivljeni ko svom brniocu poverio (dok g okrivljeni ne oslobodi
dunosti uvnj tjne)

Odreene ktegorije lic mogu biti osloboene dunosti svedoenj:

- brni drug okrivljenog
- srodnici okrivljenog u prvoj liniji, u pobonoj liniji do 3. stepen i po tzbini do 2. stepen zkljuno
- usvojenik i usvojilc okrivljenog
- verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedo

Mogue je i delimino osloboenje od svedoenj kd svedok ne mor d odgovori n pojedin

pitnj.
Osnovn dunost svedok je d se odzove pozivu z

svedoenje.

Neodzivnje pozivu moe dovesti do prinudnog dovoenj i do izricnj novne kzne.

Prv svedok:
- prvo n nkndu trokov
- prvo d ne svedoi, odnosno d ne odgovr n pojedin pitnj ko postoje zkonski uslovi z to.

Iskz svedok koji u sebi sdri injenice koje se mogu koristiti ko dokzi o krivinoj stvri, ili koje
su u vezi s krivinom stvri predstvlj posebno DOKAZNO SREDSTVO.

Vrste iskz:
- iskz svedok iji je cilj otklnjnje protivrenosti koje postoje u iskzim dv svedok ili u iskzu svedok i
okrivljenog , koje se postie suoenjem
- iskz svedok rdi prepoznvnj lic i stvri
- iskz tzv. sudskih svedok (prisustvuju izvoenju nekih istrnih rdnji, kojom prilikom je potrebno
prisustvo svedok)

Ocen iskz svedok predstvlj utvrivnje vrednosti injenic sdrnih u iskzu svedok u odnosu
n sporne injenice.

Krivini sud utvruje vrednost sdrine iskz svedok PO SVOM SLOBODNOM UVERENJU.

VII.
1. NAELO LEGALITETA I OPORTUNITETA

Nelo leglitet podrzumev d je drvni tuilc dun d preduzme krivino gonjenje kd postoji
osnovn sumnj d je odreeno lice uinilo krivino delo z koje se goni po slubenoj dunosti.
Ovo nelo se odnosi smo n KD koj se gone po slubenoj dunosti i smo n jvnog tuioc, ko
ovlenog tuioc.

Princip oportunitet (celishodnosti) proklmuje d jvni tuilc, ko ovleni tuilc z KD koj se

gone po slubenoj dunosti, im prvo li ne i dunost d se odrekne krivinog gonjenj, odnosno d g ne
pokrene.

N zkon prihvt i princip mutbilitet prvo jvnog tuioc d odustne od krivinog gonjenj,
kd ne postoje zkonski uslovi z njeg.

2. JAVNI TUILAC-POLOZAJ I NADLEZNOST U KRIVICNOM POSTUPKU

Jvno tuiltvo je smostlni drvni orgn koji goni uinioce KD i ule prvn sredstv rdi ztite
ustvnosti i zkonitosti.
Pored osnovne funkcije funkcije gonjenj, jvno tuiltvo im prvo i dunost d prouv pojve i
probleme iz prkse koji su od interes z primenu zkon.

Jvni tuilc se nlzi n elu jvnog tuiltv, rukovodi njegovim rdom i zstup g u odnosu n
tre lic.

U krivinom postupku jvni tuilc je ovleni tuilc, u sluju kd se rdi o krivinim delim z
koj se goni po slubenoj dunosti.

NAELA UREENOSTI JAVNOG TUILATVA

nelo jedinstv i nedeljivosti (jedinstven drvni orgn z celu zemlju)

nelo hijerrhijskog ureenj (ndreenost viih jvnih tuiltv u odnosu n ni, i obrnuto)


nelo devolucije (prvo vieg jvnog tuioc d preuzim i neposredno vri poslove iz ndlenosti
nieg jvnog tuioc npr. kd vii JT preuzme gonjenje od osnovnog JT)

nelo supstitucije (prvo vieg jvnog tuioc d preuzim vrenje odreenih poslov u konkretnoj
krivinoj stvri od nieg jvnog tuioc, s tim to ove poslove ne vri on neposredno, ve ih poverv nekom
drugom niem jvnom tuiocu npr. kd vii JT preuzme neke poslove iz ndlenosti osnovnog JT i poveri
ih drugom osnovnom JT)

nelo monokrtskog odluivnj (poslove iz ndlenosti svkog tuiltv uvek obvlj jedno lice, tj.
ne postoji vrenje poslov u zbornom sstvu)
JAVNI TUILAC JE NADLEAN:

D rukovodi predkrivinim postupkom,

D zhtev sprovoenje istrge i usmerv tok prethodnog krivinog postupk u skldu s zkonom,

D podie i zstup optunicu pred ndlenim sudom,

D izjvljuje lbe protiv neprvosnnih sudskih odluk i d podnosi vnredni prvni lek protiv
prvosnnih sudskih odluk (zhtev z ztitu zkonitosti),...

Jvno tuiltvo Republike Srbije ine:

- Republiko jvno tuiltvo
- pelcion jvn tuiltv
- vi jvn tuiltv
- osnovn jvn tuiltv i
- jvn tuiltv posebne ndlenosti.

Jvn tuiltv posebne ndlenosti su:

- Tuiltvo z orgnizovni kriminl
- Tuiltvo z rtne zloine.

Republiko jvno tuiltvo, Tuiltvo z orgnizovni kriminl i Tuiltvo z rtne zloine osnivju
se z teritoriju Republike Srbije sedite u Beogrdu.

Apelciono jvno tuiltvo osniv se z podruje pelcionog sud.

Vie jvno tuiltvo osniv se z podruje vieg sud, osnovn jvn tuiltv se osnivju z
podruj osnovnog sud.
3. MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA SUBJEKATA U KRIVINOM POSTUPKU
Zkonodvc je tkstivno nbrojo mere obezbeenj prisustv okrivljenog u krivinom postupku:
- poziv
- dovoenje
- zbrn nputnj stn ili mest borvit
- jemstvo - pritvor
PRITVOR

Pritvor je njte mer kojom se obezbeuje prisustvo okrivljenog.

Pritvor zni oduzimnje slobode kretnj okrivljenog, zbog eg se lice smet u specijlne prostorije
sudski ztvor.

Do pritvor dolzi ko postoji osnovn sumnj d je neko lice uinilo KD i ko postoji jedn od
zkonom predvienih osnov (ln 142. ZKP) z odreivnje pritvor.

Vrste pritvor:
- obvezn (nstup ex lege u zkonom predvienim slujevim))
- fkulttivn (odreuje se n osnovu slobodne sudske ocene dokz o postojnju okolnosti koje zkonik
predvi z odreivnje pritvor)

PREMA ZKP VIE NEMA OBAVEZNOG PRITVORA.

Osnovi z odreivnje fkulttivnog pritvor:

Ako se lice krije ili ko postoje druge okolnosti koje ukzuju n opsnost od bekstv;

Ako postoje okolnosti koje ukzuju d e lice unititi, skriti, izmeniti ili flsifikovti dokze ili
trgove KD ili ko osobite okolnosti ukzuju d e ometti postupk uticnjem n svedoke, vetke,
suesnike ili prikrive;

Ako osobite okolnosti ukzuju d e lice ponoviti KD, ili dovriti pokuno KD, ili d e uiniti KD
kojim preti;

Ako je lice u svojstvu optuenog koji je jednom uredno pozvn i oigledno izbegv d doe n glvni
pretres;

Ako je z KD koje mu se stvlj n teret propisn kzn ztvor preko deset godin i ko je to
oprvdno zbog posebno tekih okolnosti del;

Ako je presudom prvostepenog sud licu izreen kzn ztvor od pet godin ili te kzn i ko je to
oprvdno zbog posebno tekih okolnosti KD.
Odreivnje pritvor je u ndlenosti sud, odnosno istrnog sudije nkon sslunj okrivljenog.

Odluk o pritvoru se donosi uvek u formi reenj.

Reenje o pritvoru predje se licu n koje se odnosi u su lienj slobode, njksnije u roku od 12
sti od s lienj slobode, odnosno privoenj istrnom sudiji.

Okrivljeni se moe zdrti u pritvoru njvie mesec dn od dn lienj slobode. Posle tog rok
okrivljeni se moe zdrti u pritvoru smo n osnovu reenj o produenju pritvor pritvor se moe
produiti njvie z 2 mesec.

Pritvor e se ukinuti im prestnu rzlozi n osnovu kojih je bio odreen, odnosno kd istekne vreme
trjnj ukidnje po slubenoj dunosti.

U toku istrge, istrni sudij moe ukinuti pritvor.

Predsednik sud ili sudij kog on ovlsti je dun d njmnje jednom nedeljno obie pritvorenik i
d se obvesti o ishrni pritvorenik, kko se s njim postup i o drugim pitnjim.

Linost i dostojnstvo okrivljenog morju se potovti.

Pritvorenici imju prvo :

- n kontkte s srodnicim i drugim licim;
- n osmosovni neprekidni odmor u vremenu od 24h;
- n rd ko to ztre.

Ztitnik grn, Komisij Nrodne skuptine, u skldu s zkonom i potvrenim meunrodnim

ugovorom, im prvo d nesmetno poseuje pritvoren lic i d s njim rzgovr bez prisustv drugih lic.

Zkon omoguv brniocu d komunicir s okrivljenim koji se nlzi u pritvoru.

Ne moe se zbrniti slnje molbe, pritube ili lbe lic lienog slobode ili pritvorenog lic.

VIII.
1. NACELO NEPOSREDNOSTI,USMENOSTI, KONTRADIKTORNOSTI I JAVNOST

NAELO NEPOSREDNOSTI

Nelo neposrednosti je princip prem kome se sve injenice i svi dokzi koji slue ko osnov z
donoenje sudske odluke morju neposredno izvesti pred sudom.
Ovj princip omoguv d se prilikom ocene iskz strnk i ostlih uesnik u postupku uzimju u obzir i
psihike komponente koje se jvljju pri tome.

Postoji 4 izuzetk:
- ko je lice umrlo, duevno obolelo ili se ne moe proni, ili je zbog bolesti ili strosti onemogueno d
doe
- ko svedoci ili vetci nee d dju iskz n glvnom pretresu i ko okrivljeni odbije d odgovr n pitnj
- ukoliko se pojve nejsni i protivreni iskzi
- ko se strnke tko sglse
NAELO USMENOSTI

Nelo usmenosti podrzumev d sve injenice i dokzi n kojim se zsniv jedn presud morju
biti izneti n glvnom pretresu.
NAELO KONTRADIKTORNOSTI

Nelo kontrdiktornosti je princip koji strnkm omoguv slobodno i neposredno iznoenje linog
miljenj i rgument o svim injenicm i prvnim pitnjim, sud i drugi orgni su obvezni d ssluju
obe strne izmeu kojih se vodi spor.
Ovj princip dje prvo jednoj strni d se kritiki osvre n nvode suprotne strne contra dicere.

N krivini postupk izgren je n ovom nelu (zstupljen u toku celog postupk, njvie dolzi
do izrj n glvnom pretresu).
NAELO JAVNOSTI
Ovo nelo je predvieno Ustvom RS, ko i Zkonom o sudovim.
Podrzumev d je rd sud jvn i d je rsprv pred sudom jvn i predstvlj prvo i mogunost
zinteresovnih grn d prisustvuju i prte rd sud u toku revnj odreene krivine stvri.

Jvnost u krivinom postupku moe biti:

- opt (mogu prisustvovti svi grni)
- ogrnien (moe prisustvovti ogrnien broj lic, pored
onih ije je prisustvo obvezno)
- strnk (mogu prisustvovti smo krivinoprocesne strnke)
Do iskljuenj jvnosti moe doi u sledeim slujevim:

rdi uvnj tjne;

-rdi uvnj jvnog red;
-rdi ztite morl;
-ukoliko su u pitnju mloletnici ko izvrioci krivinih del;
-rdi ztite linog ili porodinog ivot okrivljenog ili oteenog.
2. OSTECENI KAO SUPSIDIJARNI TUZILAC
Oteeni se moe pojviti ko supsidijrni tuilc, kd su izrenjem KD povreeni prvenstveno
optedrutveni interesi, posredno lini interesi (KD z koj se goni po slubenoj dunosti od strne jvnog
tuioc);
Oteeni se moe pojviti i ko privtni tuilc, kd su prvenstveno povreen lin ili imovinsk prv.
Oteeni se moe pojviti i s imovinsko - prvnim zhtevom, li i ko svedok.

Oteeni ko supsidijrni tuilc i privtni tuilc jeste GLAVNI krivino - procesni subjekt, dok je oteeni
s ili bez imovinsko prvnog zhtev i oteeni ko svedok SPOREDNI subjekt u krivinom postupku.
Oteeni u svojstvu subsidijrnog tuioc jvlj se u postupku kd se z KD goni po slubenoj dunosti od
strne jvnog tuioc.
U sluju neprvilnog rd jvnog tuioc, oteeno lice dobij mogunost d se u postupku pojvi u svojstvu
ovlenog tuioc i d obvlj funkciju krivinog gonjenj, li nikd ne dobij svojstvo drvnog orgn.
Uslovi:
- d postoji njegov lini interes
- d je neposredno ili od drugih lic szno d jvni tuilc nije pokrenuo krivini postupk ili d je u toku
postupk odusto od gonjenj
Jvni tuilc je dun d prti ktivnost oteenog ko subsidijrnog tuioc, i ovlen je d, zvisno od
rzvoj situcije do zvretk glvnog pretres, preuzme krivino gonjenje od subsidijrnog tuioc.
3. POKRETANJE PRETKRIVINOG POSTUPKA
Osnov pokretnj pretkrivinog postupk je sznnje o izvrenom krivinom delu.
Postoje rzliiti nini sznnj:
- prijvljivnje izvrenog KD od strne treih lic ndlenom orgnu
- neposredno opnje ndlenog orgn
- postojnje gls (fme) o izvrenom KD
KRIVINA PRIJAVA
Krivin prijv je procesni kt kojim odreeno lice obvetv jvnog tuioc o izvrenom KD i ukzuje n
eventulnog uinioc.
I PODELA - Krivin prijv moe biti:
- obvezn (podnose je drvni orgni, preduze i druge orgnizcije, ljudi zposleni u ovim orgnim i
orgnizcijm i grni ukoliko je u pitnju KD z koje se goni po slubenoj dunosti i z koje je propisn
te kzn);
- fkulttivn (podnose je svi grni ukoliko je u pitnju KD z koje se goni po slubenoj dunosti)
II PODELA - Krivin prijv moe biti:
- drutven (podnose je drvni orgni, preduze i druge orgnizcije)
- lin (podnose je grni)
Zkonodvc nije predvideo posebnu formu z krivinu prijvu. Bitno je d njen sdrin bude tkv d se iz
nje moe sznti o izvrenom KD i po mogunosti o uiniocu tog del.
Krivin prijv podnosi se ndlenom JAVNOM TUIOCU.
NEPOSREDNO SAZNANJE NADLENOG ORGANA
Ako jvni tuilc neposredno svojim ulim szn o izvrenom KD, im obvezu d preduzme krivino
gonjenje, bez eknj d o izvrenom KD primi krivinu prijvu.
Jvni tuilc moe biti oevidc izvrenj KD ko grnin, i tom prilikom im obvezu d odmh pokrene
krivino gonjenje.
GLAS (FAMA) O IZVRENOM DELU
Do jvnog tuioc moe dopreti gls (fm) koji je riren u mnjem ili veem krugu lic, o izvrenom KD.
Jvni tuilc je td obvezn d preduzme odreenu inicijtivu z krivino gonjenje, s tim to z konnu
odluku o pokretnju postupk, jvni tuilc moe ztriti d se izvri odreeno izvinje od strne ndlenog
drvnog orgn.

IX.
1. NAELO UTVRIVANJA ISTINE

Cilj krivinog postupk je d se osigur d niko nevin ne bude osuen i d se krivcu izrekne krivin
snkcij pod uslovim koje predvi Krivini zkonik i n osnovu zkonito sprovedenog postupk.

Drugim reim, cilj postupk je d se utvrdi istin, tj. d sud odgovori n slede pitnj:
- d li je zist izvreno KD;
- ko je izvrilc KD;
- d li se prem njemu moe primeniti krivin snkcij.
2. ODLUKE KRIVICNOG SUDA-POJAM I VRSTE
-Predstavljaju osnovnu sadrzinu delatnosti krivicnog suda, u toku ostvarenja funkcije sudjenja u krivicnim
stvarima.
PRESUDA

Presud je sudsk odluk kojom se, po prvilu, revju kko krivinoprvn (mterijlni element) ,
tko i krivino procesn pitnj (formlni element) o krivinoj stvri.

Presud je krun celokupne deltnosti krivinog sud, odnosno sudsk odluk kojom se definitivno
rev krivin stvr. Zsnovn je n prvno relevntnim injenicm koje su utvrene dokzim i to do
njveeg stepen izvesnosti istinitosti.
REENJE

Reenje je specifin odluk krivinog sud kojom se, po prvilu, revju smo krivinoprocesn
pitnj, li ne i krivinoprvn.

Sud donosi reenje kd ne postoje procesne pretpostvke, ili kd postoje procesne smetnje z dlje
voenje krivinog postupk.

Vrste:
- z revnje pitnj pokretnj i uprvljnj krivinim postupkom (npr. sprovoenje istrge)
- z revnje spornih pitnj koj se mogu pojviti izmeu krivinog sud/istrnog sudije i strnk
- z revnje krivinoprvnih i krivinoprocesnih pitnj (npr. obustvljnje krivinog postupk kd
ovleni tuilc odustne od gonjenj pre poetk glvnog pretres).
NAREDBA

Nredb je sudsk odluk kojom se revju smo pitnj koj se odnose n uprvljnje krivinim
postupkom.

T pitnj nisu toliko vn, li doprinose uspenom revnju krivine stvri.

Tipine nredbe:
- o zkzivnju glvnog pretres,
- o dovoenju okrivljenog, svedok, eventulno vetk,...
3. POJAM, UREDJENJE I ORGANIZACIJA JAVNOG TUZILASTVA I TUZIOCA U RS

X.
1. POJAM I SVOJSTVA OTEENOG U KRIVINOM POSTUPKU


Oteeni se moe pojviti ko supsidijrni tuilc, kd su izrenjem KD povreeni prvenstveno
optedrutveni interesi, posredno lini interesi (KD z koj se goni po slubenoj dunosti od strne jvnog
tuioc);

Oteeni se moe pojviti i ko privtni tuilc, kd su prvenstveno povreen lin ili imovinsk
prv.

Oteeni se moe pojviti i s imovinsko - prvnim zhtevom, li i ko svedok.

Oteeni ko supsidijrni tuilc i privtni tuilc jeste GLAVNI krivino - procesni subjekt, dok je
oteeni s ili bez imovinsko prvnog zhtev i oteeni ko svedok SPOREDNI subjekt u krivinom
postupku.
2. DOKAZI U KRIVINOM POSTUPKU-POJAM I VREDNOST DOKAZA

DOKAZ je injenic n osnovu koje se utvruje postojnje/ nepostojnje spornih prvno-relevntnih i

drugih injenic koje se utvruju u krivinom postupku.

Z rzliku od dokz, DOKAZNO SREDSTVO je izvor dokz.

U dokzn sredstv spdju:

- uvij,
- iskz svedok,
- iskz vetk,
- iskz okrivljenog i
- isprve.
Vrste dokz:
- neposredni i posredni dokzi (neposredni dokzi su tkve injenice n osnovu kojih se neposredno utvruje
postojnje ili nepostojnje prvno-relevntne injenice npr. kd je neko lice oevidc dogj; posredni
dokzi su tkve injenice n osnovu kojih se posredno utvruje postojnje / nepostojnje spornih injenice
npr. kd se n osnovu otisk prstiju i uvij n licu mest zkljui d je lice poinilo KD kre);
- originlni i izvedeni dokzi (originlni je onj dokz iji je izvor informcij lice koje je svojim ulim
neposredno neto opzilo; izvedeni su oni dokzi koje orgn krivinog postupk, sznje posredno, tj. od lic
koje nije oevidc);
- optuni i odbrmbeni dokzi (klsifikcij se zsniv n tome d li se jednim dokzom potvruju nvodi
tube ili nvodi odbrne);
- lini i mterijlni dokzi (lini dokzi su tkve injenice iji je izvor informcij sm ovek; mterijlni
dokzi su injenice iji je izvor informcij u isprvm);
- dozvoljeni i nedozvoljeni dokzi (dozvoljeni dokzi su svi oni koji su dobijeni iz zkonom tkstivno
nbrojnih sredstv i n zkonom dozvoljen i propisn nin; dokzi koji su dobijeni iz zkonom predvienih
dokznih sredstv, li n zkonom zbrnjen nin, smtrju se nedozvoljenim dokzim).
TERET PRUANJA DOKAZA

Pod teretom prunj dokz u krivinom postupku podrzumev se prvo i dunost odreenih
krivinoprocesnih subjekt d predlu izvoenje dokz rdi utvrivnj spornih injenic.

Okrivljeni nije dun d dokzuje svoju nevinost.

Teret prunj dokz je n ovlenom tuiocu, jer on svojim pruenim dokzim treb d utvrdi
vinost okrivljenog u odnosu n krivino delo.

I krivini sud moe uestvovti u prunju dokz, li to je nije osnovn ktivnost sud, ve dopunsk.

3. MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA SUBJEKATA U KRIVINOM POSTUPKU

-POJAM I VRSTE MERA

Zkonodvc je tkstivno nbrojo mere obezbeenj prisustv okrivljenog u krivinom postupku:

- poziv
- dovoenje
- zbrn nputnj stn ili mest borvit
- jemstvo
- pritvor

XI.
1. SUKOB NADLENOSTI

postoji u sluju kd dv ili vie sudov smtrju d SU stvrno ili mesno ndleni, odnosno d NISU
ndleni d odluuju o krivinoj stvri.

Vrste:
- POZITIVAN SUKOB (dv ili vie sudov prisvjju sebi prvo d odluuju o konkretnoj krivinoj stvri)
- NEGATIVAN SUKOB (dv ili vie sudov odbijju od sebe dunost d odluuju o jednoj krivinoj stvri)

Postupk z revnje sukob ndlenosti pokree onj sud koji prisvj ili odbij ndlenost.
Sukob ndlenosti rev NEPOSREDNO VII SUD.

2. PRIVATNI TUILAC

U krivinom postupku oteeni se jvlj u svojstvu privtnog tuioc kod krivinih del z koj se
goni po privtnoj tubi (ovim KD se povreuju lin ili imovinsk prv lic, tko d je oteenom preputeno
d odluuje o krivinom gonjenju).

D bi steko svojstvo privtnog tuioc, oteeni mor d podnese privtnu tubu u roku od 3 mesec
od sznnj z KD i uinioc.

Ukoliko oteeni misli d je re o KD z koje se goni po slubenoj dunosti, p podnese krivinu

prijvu, u stvri je re o KD z koje se goni po privtnoj tubi, t krivin prijv oteenog smtre se ko
blgovremen privtn tub.

Poto je steko svojstvo privtnog tuioc oteeni stie sv zkonom predvien prv i dunosti, n
prvom mestu prvo vrenj funkcije krivinog gonjenj. Nevrenjem prv i dunosti, oteeni gubi svojstvo
privtnog tuioc.

Preko zkonskog zstupnik u krivinom postupku relizuju svoj fond prv i dunosti procesno
nesposobn lic. Zkonski zstupnik ne moe trpeti tetne posledice preduzetih rdnji, osim ukoliko nije
prekorio ovlenj predvien zkonom.

Punomonik je lice koje se jvlj n strni oteenog u krivinom postupku. Meutim, punomonik
moe imti oteeni koji je procesno sposobn i zkonski zstupnik procesno nesposobnih lic.

D bi se pojvio u postupku, punomonik mor d im punomoje od oteenog, koje se dje u

pismenoj formi ili usmeno n zpisnik pred sudom.
3. SASLUSANJE OKRIVLJENOG (ISKAZ okrivljenog)

Iskz okrivljenog im dvostruki krkter:

- sredstvo z ostvrenje prv n odbrnu
- dokzno sredstvo

Iskz okrivljenog se moe sstojti od

- priznnj:
* potpuno
* delimino
- poricnj

Iskz okrivljenog moe se dobiti ispitivnjem okrivljenog od strne orgn krivinog postupk:

- istrnog sudije, u istrzi

- predsednik ve, n glvnom pretresu
- predsednik ve drugostepenog sud, u postupku po prvnim lekovim
Okrivljeni se smeju ispitivti smo DOZVOLJENIM PITANJIMA

Nedozvoljen pitnj su:

- sugestivn (u smom pitnju je uputstvo kko treb odgovoriti)
- kpciozn (tzv. klopk pitnj)

Prilikom ocene iskz okrivljenog, krivini sud mor njpre d utvrdi u kojoj meri je sdrin
njegovog iskz sredstvo z relizciju funkcije odbrne, u kojoj meri je dokzno sredstvo. Ovo stog, jer je
smo deo iskz okrivljenog dokzno sredstvo i to onj deo u kome su sdrne injenice kojim se utvruju
sporne prvno-relevntne injenice.

Prilikom ocene iskz okrivljenog, krivini sud primenjuje teoriju o slobodnoj oceni dokz.

XII.
1. POLOZAJ OKRIVLJENOG U KRIVICNOM POSTUPKU

Okrivljeni je lice protiv kog je pokrenut i vodi se krivini postupk, zbog osnovne sumnje d je
izvrilo krivino delo, koje mu se u konkretnom sluju stvlj n teret.

Okrivljeni je nosilc funkcije odbrne, rvnoprvn strnk u krivinom postupku s ovlenim

tuiocem.

Procesn rvnoprvnost okrivljenog s ovlenim tuiocem postignut je n tj nin to u odnosu n

okrivljenog vi pretpostvk nevinosti ne smtr se krivim sve dok se to ne utvrdi prvosnnom
osuujuom presudom.

Okrivljeni IMA PRAVO NA ODBRANU koj moe biti:

- mterijln (vri je u prvom redu okrivljeni)
- formln (vri je brnilc okrivljenog)
Svojstvo okrivljenog u krivinom postupku moe stei smo fiziko lice koje je procesno sposobno z vrenje
svojih prv i dunosti.

Procesn sposobnost sdri dv osnovn obelej:

- odreeni uzrst
- duevno stnje

Iz osnovnog prv n vrenje funkcije odbrne proizilze i drug prv okrivljenog:

- d u njkrem roku, njksnije n prvom sslunju podrobno i n jeziku koji rzume, bude obveten o
delu koje mu se stvlj n teret, o prirodi i rzlozim optube i dokzim koji su protiv njeg prikupljeni
- d se brni sm ili uz strunu pomo brnioc kog sm izbere iz red dvokt;
- d u njkrem moguem roku bude izveden pred sud i d mu bude sueno nepristrsno, prvino i u
rzumnom roku
- d mu se omogui d se izjsni o injenicm i dokzim koji g terete
- d njegovom sslunju prisustvuje brnilc
- d mu se osigur dovoljno vremen i mogunosti z pripremnje odbrne
- d dobije prevodioc i tum ko ne rzume i ne govori jezik koji se koristi u postupku
Dunosti okrivljenog:
- uputnje u postupk
- dun je d dozvoli d se nd njim izvri telesni pregled u cilju utvrivnj odreenih injenic
- dun je d trpi zkonom odreeno ogrnienje slobode prilikom dovoenj, ko i odreivnje pritvor
- dun d se odzove pozivu orgn krivinog postupk rdi ispitivnj, odnosno prisustv glvnom pretresu.

2. KRIVINOPROCESNA RADNJA-POJAM I OPSTE ODLIKE

Predstvlj zkonom predvienu i ureenu deltnost subjekt u krivinom postupku, koj je usmeren
n rsvetljenje krivine stvri

PREDVIENOST zni d subjekt moe preduzimti smo rdnje n koje je zkonom ovlen

UREENOST zni izvoenje rdnji u procesnoj formi

Form krivinoprocesnih rdnji je odreen zkonom. Form obuhvt nin i mesto izvoenj
pojedinih rdnji.

Svk krivinoprocesn rdnj treb d se izvede blgovremeno, odnosno u predvienim rokovim.

Rok je odreeni vremenski period u kome se rdnj moe/mor preduzeti ili u kome se rdnj ne sme
preduzeti.

I podel rokov: - zkonski rokovi

- sudski rokovi

Trjnje ZAKONSKIH ROKOVA je precizno odreeno zkonom. NJihov osnovn odlik je d su

strogi, i po prvilu se ne mogu produvti. Posledic proputnj rok je gubitk prv n preduzimnje
krivinoprocesne rdnje n koju se rok odnosi.

Trjnje SUDSKIH ROKOVA je odreeno od strne sud n osnovu zkonskih ovlenj. Mogu se
produvti, s tim d se ne prekori zkonsko ovlenje.

II podel rokov:
- diltorni (period u kome je zbrnjeno ostvrivnje odreene deltnosti od strne subjekt)
- peremptorni (period u kome se moe, odnosno mor preduzeti odreen deltnost od strne subjekt.
Proputnje ovog rok moe dovesti do gubitk prv n preduzimnje deltnosti)
- instruktivni (period u kome je doputeno izvoenje neke rdnje, li proputnje rok ne dovodi do gubitk
procesnog prv, ve se gube neke pogodnosti koje proizilze iz tog prv)

ROK treb rzlikovti od ROITA (moment u kome je potrebno d se preduzme odreen

deltnost, od strne vie ovlenih subjekt)
VRSTE KRIVINOPROCESNIH RADNJI

Prem subjektim koji ih vre:

- krivinoprocesne rdnje koje izvodi krivini sud
- krivinoprocesne rdnje koje izvode krivinoprocesne strnke

Prem glvnim funkcijm u krivinom postupku:

- optune
- odbrmbene
- sudee

Prem doprinosu ostvrenj osnovnog zdtk u postupku:

- rdnje dokzivnj
- rdnje odluivnj
- rdnje procesne prinude
- rdnje rukovoenj krivinim postupkom
Prem vremenu kd se rdnje izvode:
- rdnje koje se preduzimju u pretkrivinom postupku i u fzm prethodnog krivinog postupk
- rdnje koje se preduzimju u fzm glvnog krivinog postupk
3. PRETKRIVINI POSTUPAK- POJAM I OSNOVNE ODLIKE


Predkrivini postupk je zkonom predvien deltnost odreenih subjekt koju oni preduzimju u
okviru svojih prv i dunosti, iji rezultt treb d omogui stvrnje osnovne sumnje d je odreeno lice
izvrilo krivino delo. Osnovn sumnj je stepen sznnj potrebn z pokretnje i voenje krivinog
postupk.

Ko podnosilc krivine prijve moe se pojviti predstvnik drvnog orgn, preduze ili bilo koji
grnin, bez obzir d li je, ili ne oteen izvrenim KD.

Zni, potrebno je d se n osnovu deltnosti nvedenih subjekt otkrije krivino delo, i d se n

osnovu rspoloivih dokz formir osnovn sumnj d je odreeno lice izvrilo krivino delo.

XIII.
1. BRANILAC OKRIVLJENOG-POJAM I VRSTE BRANILACA

Brnilc okrivljenog je struno prvno obrzovno lice koje pru pomo okrivljenom u relizovnju
mterijlne, nroito formlne (strune) odbrne.

O prvu n brnioc okrivljeni mor biti pouen pre prvog ispitivnj od strne orgn krivinog
postupk.

Strun odbrn moe biti:

- obvezn:
* od poetk postupk ko je gluv, nem ili nesposobn d se brni.
* posle podignute optunice ko se postupk vodi z KD z koje je predvien kzn ztvor preko 10
god.
* posle podignute optunice ko mu se sudi u odsustvu
- fkulttivn

Okrivljenom se moe postviti brnilc u sluju ko se postupk vodi z KD z koje je propisn

kzn ztvor preko 3 god.

Brnilc okrivljenog moe biti, po prvilu, smo dvokt, dvokt moe zmeniti smo dvoktski
priprvnik ko se postupk vodi z krivino delo z koje se po zkonu moe izrei kzn ztvor u trjnju do
pet godin. Pred Vrhovnim kscionim sudom brnilc moe biti smo dvokt.

Brnilc okrivljenog mor imti punomoje koje u pismenoj formi dje okrivljeni, ili usmeno n
zpisnik. Meutim, brnilc nije punomonik okrivljenog, bez obzir to poseduje punomoje, jer zkonskog
zstupnik i punomonik moe imti smo oteeni!

Z brnioc e se postviti dvokt, po redosledu s spisk koji predsedniku prvostepenog sud

dostvlj odgovrju dvoktsk komor. Advoktsk komor dostvlj spisk dvokt po zbunom redu.
Prilikom postvljnj brnioc po slubenoj dunosti sud je dun d potuje redosled s spisk.
Prv brnioc:

D prisustvuje ispitivnju okrivljenog

D predle izvoenje dokz rdi utvrivnj injenic koje idu u korist okrivljenog
D u toku postupk rzmtr krivine spise, ko i d rzgled prikupljene predmete
D se dopisuje i rzgovr s okrivljenim, ko se ovj nlzi u pritvoru i ko je ve ispitn
D u korist okrivljenog podnosi sv prvn sredstv (prvne lekove, pritube, prigovore,...)

Dunosti brnioc:

D postup svesno i ztiti interese okrivljenog

D u vrenju formlne odbrne iznosi smo istinito sznnje o injenicm (pri tom im prvo d
preuti neke injenice)

D sv pismen i podneske koje dostvlj krivinom sudu sini u zkonom propisnoj formi i
sdrini

D se pridrv zkonom propisnog red i discipline u krivinom postupku.

2. REKONSTRUKCIJA DOGADJAJA
Nakon sprovedenog uvidjaja moze se izvrsiti rekonstrukcija dogadjaja.
Rekonstrukcija predstavlja procesnu radnju koja je kao takva predvidjena zakonom.
Vrsi set ako-sto c ese ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima
dogadjaj odigrao. Ne sme se izvrsiti na nacin kojim se vredja javni red i moral ili se dovodi u opasnost zivot
i zdravlje ljudi.
-rekonstrukcijom rukovodi ISTRAZNI SUDIJA (ako se preduzima u toku istrage ili istraznih radnji)- a ako se
preduzima posle podizanja optuznog akta, njome rukovodi PREDSEDNIK VECA.
Rekonstrukciji prisustvuju: pored organa koji vode postupak, zainteresovana lica, okrivljeni sa svojim
braniocem (ukoliko to zeli), osteceni, javni tuzilac, vestaci, svedoci i ocevici dogadjaja ukoliko je to potrebno.
* Za vreme sprovodjenja rekonstrukcije vodi se zapisnik o rekonstrukciji dogadjaja, a po potrebi i skica mesta
nezgode i foto-dokumentacije.
3. DOVOENJE
Nredbu d se okrivljeni dovede moe izdti sud ko je doneto reenje o pritvoru ili ko uredno pozvni
okrivljeni ne doe svoj izostnk ne oprvd, ili ko se nije moglo izvriti uredno dostvljnje poziv iz
okolnosti oigledno proizlzi d okrivljeni izbegv prijem poziv.
Nredbu z dovoenje izvrvju orgni unutrnjih poslov.
Nredbu z dovoenje okrivljenog, po prvilu, izdje krivini sud, tj. istrni sudij i predsednik ve pred
kojim e se odrti glvni pretres.
Protiv vojnih lic i pripdnik orgn unutrnjih poslov nee se izdvti nredb z dovoenje, ve e se
ztriti od njihove komnde, odnosno ustnove d ih sprovede.

XIV.
1. PODNESCI I ZAPISNICI U KRIVINOM POSTUPKU
PODNESCI
Morju biti sinjeni u propisnoj formi, rzumljivi i sdrti sve potrebne podtke, kko bi se po njim
moglo postupti.
Podnesci u krivinom postupku: privtne tube, optunice i optuni predlozi oteenog ko tuioc, predlozi,
prvni lekovi,...

U podneske se ne ubrjju optuni kti koje podnose jvni tuioci z krivin del z koj se goni po
slubenoj dunosti.
ZAPISNICI
O svkoj krivinoprocesnoj rdnji koj je u postupku preduzet sstlj se zpisnik.

Zpisnik pie po prvilu ZAPISNIAR.

Zkonom je precizno i opirno ureen opt sdrin i form zpisnik, tkoe i sdrin i form
pojedinih zpisnik.

Zpisnik potpisuje ispitno lice, ko se zpisnik sstoji iz vie listov, ispitno lice potpisuje svki
list. N krju zpisnik se potpisuje tum ko g je bilo i svedoci.
Po prvilu se n izdvojenim zpisnicim i spisim u kojim se nlze obvetenj prikupljen od strne
orgn unutrnjih poslov od grn, ne moe zsnivti sudsk odluk.
2. VRSTE DOKAZA

DOKAZ je injenic n osnovu koje se utvruje postojnje/ nepostojnje spornih prvno-relevntnih i drugih
injenic koje se utvruju u krivinom postupku.
Z rzliku od dokz, DOKAZNO SREDSTVO je izvor dokz.
U dokzn sredstv spdju:
- uvij,
- iskz svedok,
- iskz vetk,
- iskz okrivljenog i
- isprve.
Vrste dokz:
- neposredni i posredni dokzi (neposredni dokzi su tkve injenice n osnovu kojih se neposredno utvruje
postojnje ili nepostojnje prvno-relevntne injenice npr. kd je neko lice oevidc dogj; posredni
dokzi su tkve injenice n osnovu kojih se posredno utvruje postojnje / nepostojnje spornih injenice
npr. kd se n osnovu otisk prstiju i uvij n licu mest zkljui d je lice poinilo KD kre);
- originlni i izvedeni dokzi (originlni je onj dokz iji je izvor informcij lice koje je svojim ulim
neposredno neto opzilo; izvedeni su oni dokzi koje orgn krivinog postupk, sznje posredno, tj. od lic
koje nije oevidc);
- optuni i odbrmbeni dokzi (klsifikcij se zsniv n tome d li se jednim dokzom potvruju nvodi
tube ili nvodi odbrne);
- lini i mterijlni dokzi (lini dokzi su tkve injenice iji je izvor informcij sm ovek; mterijlni
dokzi su injenice iji je izvor informcij u isprvm);
- dozvoljeni i nedozvoljeni dokzi (dozvoljeni dokzi su svi oni koji su dobijeni iz zkonom tkstivno
nbrojnih sredstv i n zkonom dozvoljen i propisn nin; dokzi koji su dobijeni iz zkonom predvienih
dokznih sredstv, li n zkonom zbrnjen nin, smtrju se nedozvoljenim dokzim).
3. VREME VRSENJA KP RADNJI-ROKOVI(POJAM, VRSTE I RACUNANJE)

Predstvlj zkonom predvienu i ureenu deltnost subjekt u krivinom postupku, koj je usmeren
n rsvetljenje krivine stvri

PREDVIENOST zni d subjekt moe preduzimti smo rdnje n koje je zkonom ovlen

UREENOST zni izvoenje rdnji u procesnoj formi

Form krivinoprocesnih rdnji je odreen zkonom. Form obuhvt nin i mesto izvoenj
pojedinih rdnji.

Svk krivinoprocesn rdnj treb d se izvede blgovremeno, odnosno u predvienim rokovim.

Rok je odreeni vremenski period u kome se rdnj moe/mor preduzeti ili u kome se rdnj ne sme
preduzeti.

I podel rokov: - zkonski rokovi

- sudski rokovi

Trjnje ZAKONSKIH ROKOVA je precizno odreeno zkonom. NJihov osnovn odlik je d su

strogi, i po prvilu se ne mogu produvti. Posledic proputnj rok je gubitk prv n preduzimnje
krivinoprocesne rdnje n koju se rok odnosi.

Trjnje SUDSKIH ROKOVA je odreeno od strne sud n osnovu zkonskih ovlenj. Mogu se
produvti, s tim d se ne prekori zkonsko ovlenje.

II podel rokov:
- diltorni (period u kome je zbrnjeno ostvrivnje odreene deltnosti od strne subjekt)

- peremptorni (period u kome se moe, odnosno mor preduzeti odreen deltnost od strne subjekt.
Proputnje ovog rok moe dovesti do gubitk prv n preduzimnje deltnosti)
- instruktivni (period u kome je doputeno izvoenje neke rdnje, li proputnje rok ne dovodi do gubitk
procesnog prv, ve se gube neke pogodnosti koje proizilze iz tog prv)

ROK treb rzlikovti od ROITA (moment u kome je potrebno d se preduzme odreen

deltnost, od strne vie ovlenih subjekt)

XV.
1. DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Pod pismenom podrzumevju se sve sudske odluke i optuni kti, posebno prvni lekovi, pozivi i drugi
krivini spisi.
Pismen se po prvilu dostvljju preko pote, dostvljnje se moe vriti i preko skuptine optine, ztim
preko slubenog lic orgn koji je doneo odluku ili neposredno kod tog orgn.
Poziv z glvni pretres ili druge pozive sud moe usmeno soptiti licu koje se nlzi pred sudom, uz pouku o
posledici nedolsk.
RAZMATRANJE SPISA
U nelu sv zinteresovn lic imju mogunost d rzmtrju i prepisuju pojedine krivine spise, pod
uslovom d z to imju oprvdni interes.
Ako je postupk u toku, rzmtrnje i prepisivnje spis dozvoljv orgn pred kojim se vodi postupk, kd
je postupk zvren rzmtrnje i prepisivnje spis dozvoljv predsednik sud ili slubeno lice koje on
odredi. Ako se spisi nlze kod jvnog tuioc, dozvolu z rzmtrnje i prepisivnje spis dje ndleni jvni
tuilc.
Rzmtrnje i prepisivnje pojedinih spis moe se privremeno uskrtiti, kd zhtevju posebni rzlozi
odbrne ili bezbednosti zemlje, odnosno kd je jvnost bil iskljuen s glvnog pretres. O tome ndleni
orgn donosi posebnu odluku u formi REENJA.
2. PREDMET DOKAZIVANJA
Predmet dokzivnj ine SPORNE INJENICE.
injenice koje se dokzuju mogu se podeliti:
* PRVA PODELA:
- spoljnje (odnose se smo n krivino delo n rdnju, posledicu i uzroni odnos; lko se dokzuju)
- unutrnje (odnose se n smog uinioc KD n njegov psihik preivljvnj pre i z vreme izvrenj
KD; teko se dokzuju, npr. iskzom smog okrivljenog ili posredno, preko spoljnjih injenic)
* DRUGA PODELA
- pozitivne (lke se dokzuju; npr. neko lice nije moglo izvriti KD jer je u odreenom trenutku bilo n
rdnom mestu)
- negtivne (npr. kod KD ndrilekrstv se moe utvrditi injenic d lice nikd i nije upislo fkultet)
Postoje injenice koje nije potrebno dokzivti:
- OIGLEDNE INJENICE (smtr se d su to injenice sme po sebi, npr. ne dokzuje se punoletstvo
strijeg lic,...)
- NOTORNE INJENICE (to su injenice koje zn iri krug lic, npr. vreme nekog znjnijeg istorijskog
dogj,...)
- PREZUMPCIJE (to su tkve injenice n osnovu kojih se pomou opteg iskustv uzim d postoji jedno
injenino stnje, koje nije neposredno dokzno d postoji; Prvne prezumpcije mogu biti psolutne (ne

moe se suprotno dokzivti) i reltivne (postoji dok se suprotno ne doke); U KPP njvnij je
prezumpcij nevinosti okrivljenog lic.
- PRAVILA ISKUSTVA (to su sudovi steeni iskustvom i ne dokzuju se)
- PRAVNE NORME (smtr se d krivini sud poznje prvo s obzirom n svoje struno prvno znnje.
Strne prvne norme mogu biti predmet dokzivnj, li ipk i neke dome prvne norme i to uz pomo
posebnih strunih lic vetk).
3. JEMSTVO
Jemstvo je mer z obezbeenje prisustv okrivljenog koj se primenjuje u sluju kd postoji opsnost d e
okrivljeni pobei.
Jemstvo je odreen zmen z pritvor i sstoji se kko od morlne, tko i od mterijlne grncije
okrivljenog ili drugog lic.
Reenje o jemstvu donosi u toku istrge istrni sudij, posle podignute optunice, vee ndlenog sud.
Jemstvo se ukid ko se okrivljeni priprem z bekstvo, u sluju kd se krivini postupk prvosnno
okon reenjem o obustvi krivinog postupk i ko je presudom izreen kzn ztvor.
U sluju bekstv okrivljenog, jemstvo se oduzim reenjem.

XVI.
1. POJAM I VANOST INJENICA U KRIVINOM POSTUPKU
injenic je misono-ulnom deltnou utvreno relno postojnje izvesne stvri, pojve, proces devnj,
osobine ili odnos.
Osnovni zdtk krivinog sud je u tome to svojom deltnou u postupku utvruje;
- d li je jedno delo krivino delo,
- ko je uinilc tog del i
- d li se prem njemu moe primeniti krivin snkcij
tj zdtk se moe ostvriti smo utvrivnjem injenic.
VANOST UTVRIVANJA INJENICA u postupku je t to je osnovni zdtk u krivinom postupku
rsvetljenje i reenje krivine stvri, odnosno njeno INJENINO I PRAVNO OFORMLJENJE.
U krivinom postupku injenice utvruje SUD, po slubenoj dunosti li i kd n injenice uke ovleni
tuilc ili okrivljeni.
2. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA I POSTUPAK SA SUMNJIVIM STVARIMA
-Privremeno oduzimanje predmeta je tipicna kp radnja, cijim izvodjenjem se obezbedjuju isprave, kao izvor
materijalnih dokaza. Ova rednja se moze izvoditi uporedno sa pretresanjem stana i lica, ili kao nezavisna
procesna radnja.
SVRHA-je privremeno oduzimanje predmeta koji mogu posluziti kao izvor mat.dokaza u kr.postupku.
privremeno oduzeti predmeti predaju se sudu na cuvanje, ili c ese na drugi nacin obezbediti njihovo cuvanje.
Lice koje drzi ovakve predmete, duzno je da ih preda na zahtev suda. Ako odbije, moze mu se izreci novcana
kazna, a ako i dalje odbija, moze se zatvoriti i drzati u zatvoru do predaje predmeta, ili do zavrsetka
kr.postupka, a najduze mesec dana.
Za privremeno oduimanje ovih predmeta potrebna je PISMENA NAREDBA(izdaje sud, izuzetno sup).
Prilikom oduzimanja mora se naznaciti gde su nadjeni predmeti, detaljno se opisati, a drzaocu c ese predati
posebna potvrda.
-Ove stvari vratice se vlasniku (odn. Drzaocu), ako postupak bude obustvaljen, a ne postoje razlozi za njihovo
definitivno oduzimanje.
-Oni koji se moraju oduzeti(sud-resenje)prodace se, predati kriminalistickom muzeju(odn.drugoj ustanovi na
cuvanje) ili unistiti.

Sumnjive stvri su tue stvri koje se nu kod okrivljenog, njihov vlsnik je nepoznt. U tom sluju orgn
koji vodi postupk e u oglsu opisti stvr i dti rok od godine dn d se vlsnik jvi. Ukoliko se vlsnik ne
jvi, stvr e se prodti, novc e se uneti u budet optine n ijem podruju okrivljeni ivi.
3. ODLUKA O PRITVORU I TRAJANJE PRITVORA
Odreivnje pritvor je u ndlenosti sud, odnosno istrnog sudije nkon sslunj okrivljenog.

Odluk o pritvoru se donosi uvek u formi reenj.

Reenje o pritvoru predje se licu n koje se odnosi u su lienj slobode, njksnije u roku od 12
sti od s lienj slobode, odnosno privoenj istrnom sudiji.

Okrivljeni se moe zdrti u pritvoru njvie mesec dn od dn lienj slobode. Posle tog rok
okrivljeni se moe zdrti u pritvoru smo n osnovu reenj o produenju pritvor pritvor se moe
produiti njvie z 2 mesec.

Pritvor e se ukinuti im prestnu rzlozi n osnovu kojih je bio odreen, odnosno kd istekne vreme
trjnj ukidnje po slubenoj dunosti.

U toku istrge, istrni sudij moe ukinuti pritvor.

Predsednik sud ili sudij kog on ovlsti je dun d njmnje jednom nedeljno obie pritvorenik i
d se obvesti o ishrni pritvorenik, kko se s njim postup i o drugim pitnjim.

Linost i dostojnstvo okrivljenog morju se potovti.

Pritvorenici imju prvo :

- n kontkte s srodnicim i drugim licim;
- n osmosovni neprekidni odmor u vremenu od 24h;
- n rd ko to ztre.

Ztitnik grn, Komisij Nrodne skuptine, u skldu s zkonom i potvrenim meunrodnim

ugovorom, im prvo d nesmetno poseuje pritvoren lic i d s njim rzgovr bez prisustv drugih lic.

Zkon omoguv brniocu d komunicir s okrivljenim koji se nlzi u pritvoru.

Ne moe se zbrniti slnje molbe, pritube ili lbe lic lienog slobode ili pritvorenog lic.

XVII.
1. SUBJEKTI KOJI UTVRDJUJU CINJENICE
2. ISPRAVE
Isprv je svki izvor informcij o injeninim podcim koji se mogu upotrebiti ko mterijlni dokzi u
krivinom postupku.

Vrste:
- pismene isprve (slubene ili privtne)
- stvri mterijlne prirode
- predmeti izreni od strne ovek

U tipine krivinoprocesne rdnje, ijim se izvoenjem otkrivju isprve, spdju:

- uvij,
- pretresnje stn i lic i
- privremeno oduzimnje predmet
3. ISKAZ OKRIVLJENOG (sslunje okrivljenog)-POJAM I SADRZINA ISKAZA


Iskz okrivljenog im dvostruki krkter:
- sredstvo z ostvrenje prv n odbrnu
- dokzno sredstvo

Iskz okrivljenog se moe sstojti od

- priznnj:
* potpuno
* delimino
- poricnj

Iskz okrivljenog moe se dobiti ispitivnjem okrivljenog od strne orgn krivinog postupk:
- istrnog sudije, u istrzi
- predsednik ve, n glvnom pretresu
- predsednik ve drugostepenog sud, u postupku po prvnim lekovim
Okrivljeni se smeju ispitivti smo DOZVOLJENIM PITANJIMA

Nedozvoljen pitnj su:

- sugestivn (u smom pitnju je uputstvo kko treb odgovoriti)
- kpciozn (tzv. klopk pitnj)

Prilikom ocene iskz okrivljenog, krivini sud mor njpre d utvrdi u kojoj meri je sdrin
njegovog iskz sredstvo z relizciju funkcije odbrne, u kojoj meri je dokzno sredstvo. Ovo stog, jer je
smo deo iskz okrivljenog dokzno sredstvo i to onj deo u kome su sdrne injenice kojim se utvruju
sporne prvno-relevntne injenice.

Prilikom ocene iskz okrivljenog, krivini sud primenjuje teoriju o slobodnoj oceni dokz.

XVIII.
1. IZVORI KPP:
KPP je pozitivno zkonsko prvo. Izvori KPP si ISKLJIIVO zkonski propisi, i to u prvom redu Zkonik o
Krivinom postupku, ztim drugi zkoni, ko i meunrodni ugovori.
Podel izvor KPP:
- meunrodni: bilterlni i multilterlni meunrodni ugovori
- unutrnji: osnovni (zkonski propisi koji se potpuno odnose n ovu mteriju) i dopunski (zkonski propisi
koji reguliu druge drutvene odnose, li i nek pitnj iz KPP).
2. FUNKCIONALNA NADLENOST
je prvo i dunost krivinog sud d u zbornom ili inokosnom sstvu izvodi pojedine krivino-procesne
rdnje u odreenom stdijumu ili fzi krivinog postupk.
U prvostepenim sudovim:
- istrgom rukovodi istrni sudij
- u glvnom krivinom postupku sud relizuje funkciju suenj u inokosnom i zbornom sstvu (predsednik
ve: zkzuje glvni pretres, rukovodi glvnim pretresom, objvljuje i pismeno izruje presudu, prim
redovne prvne lekove i ispituje njihovu blgovremenost, doputenost i potpunost)
U sudovim prvnog lek:

- odluuje se o krivinoj stvri u inokosnom i zbornom sstvu (vee trojice ili petorice sudij)
3. POZIV
Poziv je prv i njbl mer z obezbeenje prisustv okrivljenog i drugih subjekt u krivinom postupku.
Upuuje g SAMO krivini sud, putem pism, u zpeenoj koverti.
Ako okrivljeni nije u mogunosti d se odzove pozivu usled bolesti ili neke druge neotklonjive smetnje, sud
e g ispitti u mestu gde se nlzi, ili e se obezbediti njegov prevoz do sudske zgrde.
Ako se okrivljeni prvi put poziv rdi ispitivnj, u poziv e biti unet pouk o prvu d uzme brnioc.
Pozivom se obezbeuje prisustvo i drugih subjekt u postupku.

XIX.
1. ODNOS IZMEDJU KPP I USTAVNOG PRAVA
Posto je KPP grana pravnog sistema i pozitivno pravo, to se njegovo izvoriste nalazi u Ustavu, tj.ono je
izgradjeno na nacelima koja su sadrzana u Ustavu, te zbog toga sva zakonska resenja moraju da budu u skladu
sa ustavom.
-Konkretne veze ogledaju se u tome sto je KPP zavisno od ustavnog pr.jer su osnovni postulati na kojima je
izgradjeno ovo pravo sadrzani u Ustavu.
-U Usravu RS predvidjena su osnovna nacela o uredjenju pravoudja tj.sudova, javnog tuzilastva i advokature,
koji se u KPP pojavljuju kao glavni krivicno-procesni subjekti.
2. PREDMET KRIVINOG POSTUPKA
Osnovni predmet krivinog postupk je krivino delo i njegov izvrilc. Cilj krivinog postupk je d utvrdi:
- postojnje krivinog del (tj. d li postoje sv njegov bitn obelej);
- d li postoje svi uslovi z postojnje krivine odgovornosti lic protiv kog je pokrenut postupk i
- d li prem njemu moe d se primeni krivin snkcij
Ko sporedni predmet krivinog postupk jvljju se:
- imovinsko-prvni zhtev koji se rev u thezionom postupku;
- trokovi krivinog postupk;
- prejudicijln (prethodn) pitnj.
3. ZABRANA NAPUTANJA STANA ILI MESTA BORAVITA

Do primene ove mere doi e u sluju ko postoji bojzn d bi se okrivljeni u toku postupk mogo
skriti ili otii u nepoznto mesto ili u inostrnstvo.

Krivini sud moe okrivljenom d zbrni d bez odobrenj npusti mesto borvit (osnovn mer),
uz to jo i d mu zbrni d poseuje odreen mest ili d se sstje s odreenim licim ili d se povremeno
jvlj drvnom orgnu,... (dopunske mere).

Mer se odreuje kd je necelishodno odrediti pritvor, ili kd se okrivljeni vie ne moe drti u
pritvoru (npr. zbog istek rok njdueg trjnj pritvor), itd.

Sud koji je meru odredio dun je d svk dv mesec ispit d li je jo potrebn.

XX.
1. ODNOS IZMEDJU KPP I KRIVICNOG PRAVA
-jako bliske grane prava. Jedna bez druge ne mogu. KP-propisuje i definise osnovne institute i odredjuje KD.
KPP i kr.materijalno pravo-cine kr.pravo u sirem smislu. Otuda proizilazi i njihova uska povezanost.
KP-je sistem zakonskih pr.propisa kojima se odredjuju:KD-a, osnovi i uslovi odgovornosti i kr.sankcija protiv
ucinilaca KD-a u cilju zastite drustveno ekonomskog poretka odredjene drzave.
KP-odredjuje predmet KPP

Kpp-uredjuje krivicni postupak u kome dolazi do rasvetljenja i resenja krivicne stvari.Na taj nacin Kpp
omogucava realizaciju KP.
2. KD KAO PREDMET KRIVINOG POSTUPKA
Postoje slujevi:
- kd jedno lice izvri vie KD (pokree se jedinstven postupk jer je ovo SUBJEKTIVNI KONEKSITET i
donosi se jedn presud);
- kd vie lic izvre jedno KD ili kd vie lic izvre vie KD (izmeu uinjenih del postoji vez i to je
OBJEKTIVNI KONEKSITET; donosi se jedinstven presud).
Ukoliko vie lic izvre vie KD ne postoji ni subjektivni ni objektivni koneksitet dolzi do SPAJANJA
POSTUPKA i to iskljuivo po predlogu jvnog tuioc, ukoliko:
- izmeu del postoji meusobn poveznost koj nije prvn ve stvrn;
- postoje isti dokzi.
3. UKIDANJE PRITVORA
Okrivljeni se moe zdrti u pritvoru njvie mesec dn od dn lienj slobode. Posle tog rok okrivljeni
se moe zdrti u pritvoru smo n osnovu reenj o produenju pritvor pritvor se moe produiti njvie
z 2 mesec.
Pritvor e se ukinuti im prestnu rzlozi n osnovu kojih je bio odreen, odnosno kd istekne vreme trjnj
ukidnje po slubenoj dunosti.
U toku istrge, istrni sudij moe ukinuti pritvor.

XXI.
1.

VRSTE I TOK KRIVINOG POSTUPKA:

Redovn KP (kd je z KD predvien kzn ztvor preko 3 god. i te kzn)

Posebn KP (kd je z KD predvien kzn ztvor do 3 god., novn kzn ili mer bezbednosti
li i kd je KD uinio mloletnik)
U postupku z KD z koj je ko glvn kzn propisn novn kzn ili ztvor do 5 godin,
primenjive se odredbe o skrenom postupku.
POSEBNI KRIVINI POSTUPCI:
Skreni ili sumrni postupk;
Postupk z izricnje krivinih snkcij bez glvnog pretres;
Postupk z izricnje sudske opomene;
Postupk prem mloletnicim;
Postupk z del orgnizovnog kriminl, korupcije i drug izuzetno tek krivin del;
Postupk z primenu mer bezbednosti, z oduzimnje imovinske koristi, z opozivnje uslovne osude i z
putnje osuenog n uslovni otpust;
Postupk z donoenje odluke o rehbilitciji, z prestnk prvnih posledic osude i mer bezbednosti;

Postupk z nkndu tete, rehbilitciju i ostvrivnje drugih prv lic neosnovno osuenih i
neosnovno lienih slobode.

Struktur posebnog postupk zsnovn je u osnovi n strukturi redovnog postupk, s tim to je

jednostvnij (mogu npr. izostti pojedine fze ili krivinorocesne rdnje), li i rokovi su zntno kri.
2. POLOZAJ BRANIOCA U KRIVICNOM POSTUPKU

Brnilc okrivljenog je struno prvno obrzovno lice koje pru pomo okrivljenom u relizovnju
mterijlne, nroito formlne (strune) odbrne.


O prvu n brnioc okrivljeni mor biti pouen pre prvog ispitivnj od strne orgn krivinog
postupk.

Strun odbrn moe biti:

- obvezn:
* od poetk postupk ko je gluv, nem ili nesposobn d se brni
* posle podignute optunice ko se postupk vodi z KD z koje je predvien kzn ztvor preko 10
god.
* posle podignute optunice ko mu se sudi u odsustvu
- fkulttivn

Okrivljenom se moe postviti brnilc u sluju ko se postupk vodi z KD z koje je propisn

kzn ztvor preko 3 god.

Brnilc okrivljenog moe biti, po prvilu, smo dvokt, dvokt moe zmeniti smo dvoktski
priprvnik ko se postupk vodi z krivino delo z koje se po zkonu moe izrei kzn ztvor u trjnju do
pet godin. Pred Vrhovnim kscionim sudom brnilc moe biti smo dvokt.

Brnilc okrivljenog mor imti punomoje koje u pismenoj formi dje okrivljeni, ili usmeno n
zpisnik. Meutim, brnilc nije punomonik okrivljenog, bez obzir to poseduje punomoje, jer zkonskog
zstupnik i punomonik moe imti smo oteeni!

Z brnioc e se postviti dvokt, po redosledu s spisk koji predsedniku prvostepenog sud

dostvlj odgovrju dvoktsk komor. Advoktsk komor dostvlj spisk dvokt po zbunom redu.
Prilikom postvljnj brnioc po slubenoj dunosti sud je dun d potuje redosled s spisk.
Prv brnioc:

D prisustvuje ispitivnju okrivljenog

D predle izvoenje dokz rdi utvrivnj injenic koje idu u korist okrivljenog
D u toku postupk rzmtr krivine spise, ko i d rzgled prikupljene predmete
D se dopisuje i rzgovr s okrivljenim, ko se ovj nlzi u pritvoru i ko je ve ispitn
D u korist okrivljenog podnosi sv prvn sredstv (prvne lekove, pritube, prigovore,...)

Dunosti brnioc:

D postup svesno i ztiti interese okrivljenog

D u vrenju formlne odbrne iznosi smo istinito sznnje o injenicm (pri tom im prvo d
preuti neke injenice)

D sv pismen i podneske koje dostvlj krivinom sudu sini u zkonom propisnoj formi i
sdrini

D se pridrv zkonom propisnog red i discipline u krivinom postupku.

3. POSTUPAK SA PRITVORENICIMA
Predsednik sud ili sudij kog on ovlsti je dun d njmnje jednom nedeljno obie pritvorenik i d se
obvesti o ishrni pritvorenik, kko se s njim postup i o drugim pitnjim.
Linost i dostojnstvo okrivljenog morju se potovti.
Pritvorenici imju prvo :
- n kontkte s srodnicim i drugim licim;
- n osmosovni neprekidni odmor u vremenu od 24h;
- n rd ko to ztre.
Ztitnik grn, Komisij Nrodne skuptine, u skldu s zkonom i potvrenim meunrodnim ugovorom,
im prvo d nesmetno poseuje pritvoren lic i d s njim rzgovr bez prisustv drugih lic.
Zkon omoguv brniocu d komunicir s okrivljenim koji se nlzi u pritvoru.

Ne moe se zbrniti slnje molbe, pritube ili lbe lic lienog slobode ili pritvorenog lic.

XXII.
1. IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV KAO PREDMET KRIVINOG POSTUPKA
To je zhtev z nkndu tete nstle izvrenjem KD i podnosi g iskljuivo oteeno lice, krivini sud e g
prihvtiti ukoliko se time ne bi zntno odugovlilo s postupkom. Ukoliko bi do tog ipk dolo, sud e
oteenog uputiti d imovinsko-prvni zhtev ostvri u prnici.
Rzlozi koji oprvdvju rsprvljnje o imovinsko-prvnom zhtevu u krivinom postupku:
- ukoliko se utvrdi postojnje krivinog del i odgovornost izvrioc;
- postoje KD ij prvn kvlifikcij zvisi od visine nstle tete izvrenjem KD (pronever, kr,...);
- izbegvnje donoenj protivurenih odluk u dv rzliit postupk (krivinom i grnskom);
- nelo procesne ekonomije.
Imovinsko-prvni zhtev se odnosi: - n nkndu tete,
- n povrj stvri,
- n ponitj odreenog prvnog posl.
U presudi kojom okrivljenog oglv krivim:
- sud moe oteenom dosuditi imovinsko-prvni zhtev u celini ili delimino, z osttk g upuuje n
prnicu;
- ukoliko krivini sud n osnovu podtk kojim rspole nem osnov d k ni delimino usvoji
imovinsko-prvni zhtev, uputie g d isti ostvri u prnici.
Ukoliko sud okrivljenog oslobodi od optube ili donese presudu kojom se optub odbij ili reenjem
obustvlj krivini postupk, uputie oteenog d imovinsko-prvni zhtev ostvri u prnici
2. SPOSOBNOST LICA ZA VRENJE SUDSKE FUNKCIJE
Prem Zkonu o sudijm RS d bi jedno lice steklo svojstvo sudije treb d ispuni sledee opte uslove:
1. d je lice n drvljnin
2. d ispunjv opte uslove z stupnje n rd u drvnim orgnim
3. d im zvren prvni fkultet
4. d im poloen prvosudni ispit
5. d je strun, osposobljen i dostojn dunosti sudije
Pored optih uslov potrebno je i rdno iskustvo n poslovim prvne struke:
- 2 godine z sudiju prekrjnog sud;
- 3 godine z sudiju osnovnog sud;
- 6 godin z sudiju vieg sud, privrednog sud i Vieg prekrjnog sud;
- 10 godin z sudiju pelcionog sud, Privrednog pelcionog sud i Uprvnog sud;
- 12 godin z sudiju Vrhovnog kscionog sud.
Pored STRUNOSTI, sudij mor biti NEZAVISAN i OBJEKTIVAN (NEPRISTRASAN).
Sudije i sudije porotnike BIRA i RAZREAVA Nrodn skuptin.

Visoki svet sudstv dje predlog Nrodnoj skuptini z izbor sudije.

Pre stupnj n dunost sudij POLAE ZAKLETVU.

Sudsk dunost prestje:

- n zhtev sudije,
- kd sudij nvri rdni vek (65 god. strosti ili 40 god. st osigurnj),
- kd se utvrdi d je zbog zdrvstvenog stnj nesposobn z vrenje sudske funkcije,
- kd sudij bude rzreen (osud n kznu ztvor od njmnje 6 meseci, nesvesno i nestruno vrenje
dunosti i zbog uinjenog tekog disciplinskog prekrj).Z sudije porotnike ne tri se posebn strun
sprem.

3. VRSTE INJENICA KOJE SE UTVRUJU U KRIVINOM POSTUPKU

U krivinom postupku se utvruju tri vrste injenic:
*
prvenstveno se utvruju PRAVNO-RELEVANTNE injenice, koje mogu biti:
- mterijlne (krivino-mterijlno prvo)
- procesne (krivino-procesno prvo)
*
poto je nemogue d se u svkom sluju neposredno utvruju prvno-relevntne injenice, postoji
potreb d se u krivinom postupku utvruju i druge injenice. injenice n osnovu kojih se zkljuuje o
postojnju/nepostojnju prvno-relevntnih injenic, nzivju se injenice-indicije.
*
ponekd postoji potreb d se u postupku utvrde i injenice n osnovu kojih se proverv
verodostojnost izvor sznnj o prvno-relevntnim injenicm. Ove injenice se nzivju pomonim
injenicm.