MEDICINSKI

LEKSIKON
V, pretampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA
BEOGRAD - ZAGREB
a. (anat), skra. za arteria, arterija; (fiz.)
akceleracija; (fiziol), akomodacija, pri-
lagoavanje.
A (elektr.), amper, anoda.
A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutro-
na (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N.
Sin. atomska teina. Po nekim autorima,
maseni. broj imaju izotopi, a elementi,
kao smee izotopa, imaju atomsku tei-
nu. Po novom internacionalnom (SI)
sistemu atomske teine se nazivaju rela-
tivne atomske mase.
a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fi-
ziku veliinu koja predstavlja prome-
nu brzine u jedinici vremena. Izvedena
jedinica SI (Meunarodnog sistema
mera) za akceleraciju je metar u sekun-
di na kvadrat - m/s
2
.
aa.,(anat.) skra. za arteriae, arterije.
aa(ita se ana), skra. za ana partes aequa-
les, u podjednakim delovima. Oznaka u
receptu da se dva ili vie sastojaka stave
u Iek u podjednakim koliinama. Ova
oznaka stavlja se posle poslednjeg od
tih sastojaka.
ac.,acid.,v. acidum.
Ac, hem. simbol za radioaktivni element
actinium (aktinijum).
A.C.E., smea jednog dela alkohola (A),
dva dela hloroforma (C) i tri dela etra
(E), koja se upotrebljavala za izazivanje
opte anestezije (narkoze) udisanjem.
ADH, antidiurezni hormon (v. hormon),
adiuretin, vazopresin (v. vasopressin),
hormon koji nastaje u hipotalamusnim
jedrima (verovatno prvenstveno u sup-
raoptikim i paraventrikularnim), a de-
ponovan je u zadnjem renju hipofize, iz
koje se, prema potrebi, izluuje omogu-
ujui reapsorpciju slobodne vode iz
distalnih tubula bubrega; nedostatak
ADH izaziva diabetes insipidus.
ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka
na receptu da se sastojak leka uz koji
idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj
(ne tano odreenoj) koliini.
Ag, hem. simbol za metal argentum, sreb-
ro.
a.m.u., skra. za atomsku masenu jedinicu
(atomic mass unit).
aq., skra. za aqua, voda.
Aq. dest., skra. za Aqua destillata, destilo-
vana voda.
Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas
argon.
As, hem. simbol za metaloid arsen.
A.T. 10, skra. od reci antitetanina sups-
tancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima
slino dejstvo kao i hormon parati-
reoidnih lezda, ali deluje i kada se daje
oralno. Upotrebljava se, u teenju hipo-
kalciemikih tetanija.
Au, hem. simbol za aurum, zlato.
abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. .
abasia, abazija, nemogunost hodanja pri
ouvanoj svesti, miinoj snazi i osetlji-
vosti. V. astasia.
Abbova operacija, v. operacija.
abdomen, trbuh, trbuna duplja, deo tru-
pa izmeu grudnog koa i karike; a.
acutum, iznenadno akutno stanje trbu-
ha, obino praeno bolovima, izazva-
nim zapaljenjem, perforacijom, zaeplje-
njem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis
abnormalan

bunog organa. Obino zahteva hitnu
hiruku intervenciju. Primeri su: akutni
apendicitis, holecistitis, perforacija ul-
kusa, ukletena kila, ruptura nekog od
upljih organa, tromboza i ruptura sle-
zine; a. penulosum, visei abdomen,
posledica labavosti trbunog zida, tako
da prednji trbuni zid visi nad stidnja-
om. Sin. venter propendens.
abdominalis, abdominalan, trbuni, koji
pripada trbuhu.
abdominalna trudnoa, v. graviditas.
abdominalni tifus, v. typhus abdominalis.
abominalni tip disanja, d. uslovljeno
kontrakcijom preage i trbunih miia.
V. disanje.
abdominotorakalni, trbuno-grudni, ono
to pripada abdomenu i toraksu ili je u
vezi s njima.
abducens, koji odmie, odvodi, odvodni.
abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u
nekom zglobu, pri emu se ekstremitet
ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u
polje od srednje linije tela ili od srednje
linije ake ili stopala.
abductor, abduktor, koji odmie, mii
odmica.
abdukcija, v. abductio.
abduktor, v. abductor.
aberacija, v. aberratio.
aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstu-
panje od normalnog; (2) duevno pore-
meenje; (3) nepravilna refrakcija ne-
kog soiva ili nepravilno stvaranje ie
nekim soivom; a. loci, v. heterotopia.
abetaglobulinaemia, abetaglobulinemi-
ja, nasledna bolest koja se prenosi auto-
somno recesivno, u koje postoji nedos-
tatak betaglobulinske frakcije u seru-
mu, plazmi bolesnika.
abetalipoproteinaemia, abetalipoprotei-
nemija, nasledna bolest koja se prenosi
autosomno recesivno, u koje postoje de-
ficit beta-lipoproteina u serumu, akan-
tocitoza, hipoholesterolemija, retinitis
pigmentosa i sindrom loe apsorpcije
masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sin-
drom.
ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen
poremeaj koji se odlikuje degeneraci-
jom i/ili oteenjem funkcije nekih tki-
va. Poremeaji se razvijaju postepeno i
ispoljavaju tek postnatalno. U njih se
ubrajaju na primer, Huntingtonova ho-
reja i miina distrofija.
ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje,
sljutenje, uklanjanje jadnog dela odse-
canjem; a. chorioideae, ablacija sudov-
njae. Odvajanje sudovnjae od njene
podloge tenou koja se ispod nje na-
kupila. Javlja se najee posle operaci-
je katarakte ili glaukoma. Ima izgled
mrkih, zategnutih, poluloptastih ispup-
enja na onom dnu; a. mammae, ope-
rativno uklanjanje dojke zbog tumora; a.
placentae, prerano odlubljivanje nor-
malno usaene posteljice. Posteljica se
odlubljuje najee samo delimino pri
poroaju. Pri odlubljivanju krv se skup-
lja izmeu posteljice i zida materice. Za-
visno od mesta odlubljivanja, krvarenje
je samo intrauterino (unutranje) ili kr-
vavi istovremeno i napolje. Najei uz-
rok preranog odlubljivanja su gestoze, a
i mnogi drugi inioci, kao to su obolje-
nja srca, poremeaji u zgruavanju krvi
i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje
mrenjae. Ono se dogaa izmeu pig-
mentnog i senzoreceptivnog epitela
mrenjae; primarna a.r., idiopatska a.,
nastaje usled degenerativnih promena
retine pri miopiji i u starosti. U njenom
nastanku igraju ulogu i degenerativne
promene u staklastom telu. Osnovni uz-
rok je stvaranje ruptura, foramena (ot-
vor, defekt) u mrenjai kroz koje pro-
dire tenost staklena i odie mrenjau;
sekundarna a.r., odlubljivanje mrenja-
e tumorom, krva^vljenjem, zapalje-
njem, cisticerkusom, ili trakama stak-
lastog tela. Bolesnik ima neodreene
smetnje pred okom, pad otrine vida i
ispade u vidnom polju. Dijagnoza se po-
stavlja oftalmoskopom. Primarne abla-
cije lece se hirurki, a sekundarne zavis-
no od uzroka.
ablepharia, ablefarija, v. ablepharon.
ablepharon, ablefaron, nedostatak onog
kapka, uroen ili steen. A. moe biti
delimian ili u celini. Sin. ablepharia.
abnormalan, nenormalan, koji se razliku-
je od normalnog, pravilnog, prirodnog,
zdravog.
abnormitet abscessus

abnormitet, abnormalnost, neto to ods-
tupa od normalnog; deformacija.
abortus, pobaaj, prekid trudnoe pre 28.
nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog
meseca, kada plod jo nije sposoban za
vanmaterini ivot; a. arteficialis, ve-
taki, nasilni pobaaj izveden iz medi-
cinskih razloga, u cilju spaavanja ene
od smrti odnosno spreavanja pogora-
nja nekog ve postojeeg oboljenja.
Moe biti izvren i iz socijalnih indikacija
u sluajevima kad trudnoa ugroava
socijalni poloaj ene i porodice. Radi
se u medicinskim ustanovama, a vre ga
nadleni lekari ginekolozi. Za trudnou
do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon-
traindikacije, nadleni ginekolog odob-
rava prekid. Trudnoa preko 12. nedelje
moe se prekinuti samo po odobrenju
naroito odreene komisije, u kojoj se
nalaze lekar specijalista ginekolog i in-
ternista, socijalni radnik i sekretar ko-
misije. Komisija postavlja indikacije i
'odobrava prekid trudnoe, a nadlena
je i za prekid trudnoe u maloletnica; a.
completes, potpuni pobaaj, tj. kad u
materici nema vie delova ploda; a. eri-
minalis, kriminalni pobaaj, pobaaj iz-
vren van medicinskih ustanova. Ova-
kav prekid trudnoe smatra se krimi-
nalnim bez obzira na to da Ii je izvren
od strane lekara specijaliste, lekara nes-
pecijaliste, babice, strunog medicin-
skog osoblja, nestrunih osoba ili same
ene trudnice; a. habitualis, pobaaj
koji se ponavlja kod vie od tri uzastop-
ne trudnoe iste ene; a. imminens,
pretei pobaaj koji se u veini sluaje-
va jo moe zaustaviti; a. incipiens, po-
baaj koji je poeo i trudnoa se ne
moe vie odrati; a. incompletus, ne-
potpuni pobaaj, pri kojem zaostaju de-
lovi ploda, najee posteljica (placen-
ta); a. spontaneus, spontani pobaaj u
eljenoj trudnoi, koji nastupi usled ob-
oljenja majke ili usled oboljenja odnos-
no nepravilnosti u razvitku ploda.
abrasio, abrazija, istroenost tkiva usled
upotrebe, skidanje epitela ili povrnih
slojeva tkiva; a. corneae, delimino ili
potpuno skidanje epitela ronjae. Vri
se u cilju leenja, omoguavanja gonios-
kopije ili pregleda onog dna; a. den-
tium, abrazija zuba, progresivno troe-
nje vrstih tkiva zuba; fizioloka a.,
umereno troenje usled trenja zuba pri
vakanju i gutanju. Sin. atritio; nefizio-
loka a., prekomerno troenje zuba na
tipinim i atipinim delovima krunice
usled trenja zuba stranim telima ili us-
led nepravilnog optereenja zuba u ma-
lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje
komadia sluznice ili ele sluznice ma-
terice otrom kaikom (kiretom) u cilju
postavljanja dijagnoze ili provoenja te-
rapije.
Abrodil, natrijumova so jod-metan-sum-
porne kiseline, slui kao kontrastno
sredstvo za urografiju (intravensku pi-
jelografiju), pijelografiju, arteriografiju,
flebografiju Hd.
abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje
gnoja u nekom tkivu; (stom.)
5
akutna
dentogena infekcija lica, gnojna kolek-
cija praena otokom, bolovima, funk-
cionim poremeajima, povienom tem-
peraturom; a. acutus, akutni zagnoj
koji nastaje za relativno kratko vreme.
Ponekad je praen povienom telesnom
temperaturom, lokalnim bolom i dru-
gim simptomima; amebni a., obino na-
staje u jetri, a izazvan je histolitikom
amebom; anorektalni a., apsces u elij-
sko-masnom tfvu okoline mara; bilo-
kularni a., gnojna dvodelna kolekcija,
tj. dva susedna meu sobom vezana
prostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi
oblik hematogenog osteomijelitisa u
modinskom kanalu metafize loptastog
izgleda s kondenzovanim rubom i ras-
vetljenom sredinom; a. buccalis, gnoj-
na kolekcija u predelu obraza; a. cereb-
ri apsces mozga, ogranieno gnojno za-
paljenje mozga u kome se stvara uplji-
na ispunjena gnojem. Postaje prelas-
kom bakterija u mozak pri gnojnom za-
paljenju srednjeg uha, eonog i etmoid-
nog sinusa, angini, bronhitisu, bron-
hiektazijama, zapaljenju plua ili trau-
matskim unoenjem klica u mozak; DeI-
pecheov a., apsces koji se brzo razvija a
praen je iznurenou i neto povie-
abacessu* abscessus

nom temperaturom; Douglasov a., sa-
biranje gnoja u Douglasovom pagu.
Stvara se u gnojnim zapaljenjskim pro-
cesima trbunih organa, naroito onih
u maloj karlici (gnojno zapaljenje para-
metrija, prskanje zagnojenih jajovoda i
jajnika i zagnojene vanmaterine trud-
noe) i kao ogranieni apsces u najni-
em delu trbune duplje u koji se slio
gnojni eksudat; Duboisov a., cista u ti-
musu koja je nastala .od embrionalnog
zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstradu-
ralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolek-
cija izmeu tvrde modanice i lubanje;
a. facial, apsces lica, praen mnogo ve-
im otokom, izraenijim celulitisom i
znacima fluktuacije ispod koe; fiksa*
cioni a., vetaki stvoren apsces koji
nastaje posle ubrizgavanja nadraajnih
materija (npr. terpentinskog ulja) u ci-
lju da se privuku i fiksiraju bakterije
akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas
se retko primenjuje kao terapijsko sred-
stvo; a. fornicis inferiorls, podsluzo-
koni apsces donjeg svoda; a. fornicis
superioris, podsluzokoni apsces gor-
njeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces,
kolekcija gnoja koja potie od tuberku-
loznog procesa u nekoj kosti ili zglobu
ili limfnim lezdama. Gnoj se od kosti
iri u okolno rastresito vezivno tkivo, iz-
meu miia, razdvajajui ih i stvarajui
na taj nain upljinu ispunjenu gnojem.
Na unutranjoj strani ove upljine nalazi
se granulaciono tkivo, a okolina ne
pokazuje znake zapaljenja (odsustvo M-
peremije i toplote), zbog ega je ovaj
apsces nazvan hladnim; a. gingivalis,
apsces desni, zagnoj u desnima, naje-
e posledica prisustva stranog tela u tki-
vu desni; gravitacioni a., apsces koji se
pomera ili gravitira u nii ili dublji deo
tela; hemoragiki a., apsces koji u sebi
sadri krvi; a. hepatis, apsces jetre. Og-
ranien gnojni proces u tkivu jetre.
Rede samo na jednom mestu (solitarni
a.), ee na vie mesta (multipli a.). Uz-
roci su gnojni procesi u trbunoj duplji
(metastaze bakterija putem portne vene
ili limfnim putem), piemija (metastaze
putem hepatike arterije), amebna di-
zenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-
kusa. Simptomi: septike temperature,,
uveana i osetljiva jetra i utica; a. inf-
raorbitalis, podoni apsces sa jakim
znacima zapaljenja. Prodor infekcije
preko angularne i oftalmike vene do-
vodi do tromboze kavernoznog sinusa;
a. infratemporalis i a. pterygomandi-
bularis, praeni su znacima sepse, triz-
musom, onemoguenim uzimanjem
hrane i tenosti, jakom dehidracijom;
intraduralni a., apsces koji se stvara iz-
meu tvrde modanice i mozga; ishio-
rektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj
jami; a. linguae, javlja se posle povrede
ili per continuitatem. Oteani su govor i
ishrana; metastazni a., sekundarni aps-
ces obino embolijskog porekla, koji na-
staje dospevanjem bakterija iz udalje-
nog primarnog ognjita putem krvoto-
ka; multipli a., mnogobrojni i rasejani
apscesi koji prate piemiju; a. palatinus,
apsces ispod sluzokoe nepca; paranef-
ritiki a., apsces u rastresitom tkivu
oko bubrega, koji najee nastaje me-
tastatski iz udaljenog primarnog gnoj-
nog ognjita (angina, mastitis, panarici-
jum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozub-
Ija u tkivima oko zuba, nastao usled
onemoguene drenae gnoja iz desni-
nih depova u usnu duplju. Akutni p.a.
praen je pulsirajuim bolom, otokom i
klaenjem zuba. U kroninog p.a. postoji
fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu
duplju; a. periapicalis, gnojna kolekci-
ja u predelu vrha korena zuba; a. peri-
coronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko
krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim
kotano tkivo; a., perimandibularis,
gnojna kolekcija pored donje vilice; pe-
ritiflitiki a., apsces u predelu slepog
creva, posledica akutnog zapaljenja cr-
vuljka, s njegovom perforacijom ili be
nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni
apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u
prostoru izmeu krajnika i zida periton-
zilarne loe, kao komplikacija gnojne
angine; Pottov a., hladni apsces, koji je
u vezi s tuberkulozom kime; psoasni
a., apsces koji se nalazi u slabinskom
miiu (m. psoas major) ili u njegovom
aponeurotikom omotau. esto se
sputa i izbija iz karlice ispod Pouparto-
absentismus absorptio

ve veze i pojavljuje se pod koom buti-
ne. P.a. je posledica tuberkuloze prlje-
nova. V. spondylitis; a. pulmonum, aps-
ces plua, gnojno ognjite u plunom
tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog
plunog in filtrata ili septike metastaze
iz drugog organa; a. retropharingealis,
retrofaringealni apsces, a. u zidu drela,
najee u odojadi, a u odraslih kao
posledica tuberkuloze vratnog kime-
nog prljena. Glavni simptomi su otea-
no gutanje i disanje; a. sublingualis,
prisustvo gnoja u podjezinom prosto-
ru, jednostrano ili obostrano; a. sub-
mandibularis, podvilini apsces ispod
donje vilice s pobonim edemom vrata.
Distalniji apscesi praeni su trizmusom;
a. submentalls, podbradni apsces, tvrd
otok, izraziti poboni edem podjezinog
predela; a. submucosis oris, gnojna
kolekcija ispod usne sluznice; subpek-
toralni a., gnojna kolekcija pod pekto-
ralnim miiima, koja nastaje limfoge-
nim putem iz zapaljenjskog ognjita na
ruci, naroito na podlaktici i prstima; a.
subphrenicus, potpreani (abscessus)
apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje
uahurena u prostoru izmeu preage i
jetre. Najee nastaje per continuita-
tem ili limfogeno polazei iz nekog za-
paljenjskog ognjita ili usled perforacije
nekog od trbunih organa; a. tonsilla-
ris, krajniki zagnoj, nakupljanje gnoj-
nog eksudata u tkivo krajnika, obino u
dnu neke lakune. Moe da se javi u toku
gnojne angine.
absentismus, apsentizam, izostajanje s
posla, bilo koji oblik nedolaska na po-
sao u za to predvieno vreme prouzro-
kovan razliitim uzrocima. U odnosu na
razlog izostajanja svi izostanci se mogu
svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bo-
lesti i nesrea, (2) odobreni izostanci
(odmor, trudnoa, vojna veba) i neo-
dobreni i neopravdani izostanci.
Absinthii summites (pelen), gorko sred-
stvo, upotrebljavano u obliku aja za
popravljanje apetita.
absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upija-
nje gasa u tenost ili vrstu supstanciju
ili tenosti u vrstu supstanciju; (2) pro-
diranje neke supstancije u drugu, ko-
jom prilikom jedna supstancija predaje
energiju, a druga je prima i pretvara u
neku drugu vrstu energije; (3) zadrava-
nje zrakova u nekoj sredini (npr. zrako-
va svetlosti odreene talasne duine u
nekoj tenosti ili gasu), v. apsorpcioni
spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak
materija kroz sloj elija u krv ili limfu.
Apsorpcija sastojaka hrane vri se ug-
lavnom u tankom crevu, difuzijom i ak-
tivnim transportom. Sloene organske
materije - belanevine, ugljeni hidrati i
masti - u priboru za varenje razgrauju
se do aminokiselina, monosaharida,
masnih kiselina i alkohola i u tom obli-
ku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gae-
nje svetlosti ili bilo koga od njenih sa-
stojaka koje prouzrokuju crni ili oboje-
ni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih
zrakova, pri emu se temperatura tela
koje ih apsorbuje polako poviava; ka-
rakteristina a., a. koja se javlja ako je
foton u stanju da izbaci elektron iz
unutranje atomske ljuske. To je mogu-
e kad je talasna duina apsorbovanog
fotona upravo ravna'karakteristinom
zraenju tog elementa. Kako je foton is-
pao iz snopa rendgenskih zrakova, nje-
gova apsorpcija manifestuje se crnim li-
nijama (Frauenhoferove linije), iji su
izgled i raspored svojstveni za svaki ele-
ment. Na k. a. osniva se rendgenska
spektrografska analiza; a. rendgenskih
zrakova, kad zraci prodiru kroz materi-
ju, oni gube jedan deo energije, slabe
usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u
materiji itav niz promena: rasipanje
(disperzija), fluorescencija (sekundarno
zraenje), emisija elektrona (fotoe-
lektrini efekat) i vibracija (toplota). A.
moe biti potpuna i delimina. Potpuna
je onda kad se svi zraci utope u telu
(nestanu); delimina je kad jedan deo
upadnih zrakova proe kroz telo, Npr.,
oveje telo samo delimino apsorbuje
rendgenske zrako ve, zbog ega je mo-
guna njihova primena u medicini; m.
ugljen-dioksida, metoda kojom se u
toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz
izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vi-
nu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.
abstinentio acceptor

zrane energije, odnos smanjenog in-
tenziteta zrane energije Id posle pro-
laska kroz debljinu d, prema upadnom
intenzitetu Io
Id
Apsorpcija =---- .
Io
abstinentio, apstinencija, uzdravanje, li-
avanje, odricanje, npr. apstinencija od
alkohola.
Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer--
Siweova bolest.
abulia, abulija, nedostatak volje.
Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se
dobiva arapska guma.
acalcicosis, akalcikoza, promene u orga-
nizmu usled manjka kalcijuma u ishra-
ni.
Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.
acanthochelionema perstans, v. Filaria.
acanthocyt, akantocit, patoloki izgled
eritrocita, karakteristian po trnolikim
ispuscima citoplazme u vidu nepravil-
nih trnova. Vidi se naroito u abetali-
poproteinemiji. Sin. acanthrocyt.
acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo
akantocita u krvi. Karakteristina poja-
va za abetalipoproteinemiju. Sin. acan-
throcytosis.^V. abetalipoproteinaemia.
acantholysis, akantoliza, rastvaranje spo-
jeva trnovitih elija, uz njihovo zgomila-
vanje. Jedan od naina nastajanja pliko-
va (npr. u pemfigusu).
acanthopelvis, akantopelvis, patoloka
karlica s manje ili vie bodljastih i gre-
benastih izrataja kao posledica perios-
toze.
acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoz-
nog sloja epiderma patolokim umnoa-
vanjem elija; a. nigricans, retko, hro-
nino oboljenje koe s pigmentacijom,
zadebljanjem, delimino bradaviastim
bujanjem koe na vratu, u aksilarnim
naborima, ingvinalnim i kubitalnim
prevojima i anogenitalnom predelu. U
juvenilnom tipu nema karcinoma, u od-
raslih postoji u veem procentu karci-
nom (eludac, jajnici, dojke).
acanthrocyt, v. acanthocyt.
a c arias is, akarijaza, kono oboljenje izaz-
vano pregljima.
acarina, pregljevi, jedan od redova klase
paukova (Arachnoidea). TeIo im je vie--
manje loptasto, trbuh bez lanaka i ob-
ino srastao s glavenogrudnim delom
tela; usneni delovi su u obliku rilice za
bodenje i sisanje ili grizenje. Diu trahe-
jama ili kroz kou. Obino su malog ras-
ta (oko 0,5, 3, 4 i vie mm). A. su poznati
pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili
krpelja, prema tome iz koga su podreda.
Prvi su este i opasne tetoine na mno-
gim ivotnim namirnicama. Neobino
su maleni, jedva vidljivi, osim kad se na-
mnoe u masi. Tada se javljaju kao po-
kretna siva praina. Jaja su bela, jedva
vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu
larve. Najpoznatiji je pregalj brana Ty-
roglyphus farinae, koji napada ito,
brano, proizvode od brana i druge i-
votne namirnice, seno, pa i duvan za
vreme fermentacije. Zrnastu hranu s
manje od 13% vlage i brano s 11% vlage
preglji ne napadaju. Pri masovnom
mnoenju prelaze i na oveka i izaziva-
ju, posle udisanja u prah raspadnutih
ekskremenata i uginulih pregljeva, aler-
gijska oboljenja, od kojih esto pate i
ele porodice u zaraenim stanovima.
Simptomi su: glavobolja, urtikarija, eg-
zem, blefaritis i katari creva. U domaih
ivotinja izazivaju teka, pa i letalna ob-
oljenja. V. Tyroglyphus farinae.
Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.
acatalasaemia, akatalazemija, deficit en-
zima katalaze u eritrocitima bolesnika.
acatalasia, akatalazija, uroeni deficit en-
zima katalaze. Bolest se u homozigotnih
osoba ispoljava povremenim infekcija-
ma desni i sluznica usta.
aecelerin, akcelerin, VI inilac koagulaci-
je.
acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksi-
dacionim procesima koji se vre uz de-
hidrogenovanje vodonik se jedini s ne-
kom drugom supstancijom, koja se zove
akceptor (vodonini akceptor). (2) Pri
stvaranju koordinativnih jedinjenja ato-
mi koji imaju slobodne elektronske pa-
rove, upotrebljavaju ove za vezivanje
drugih atoma, a atomi koji nemaju zavr-
enu elektronsku konfiguraciju iskori-
avaju ovaj elektronski par da dopune
accessorius acetU-koenzim A

svoj elektronski omota i tako dolazi do
koordinativnog vezivanja dva atoma.
Prvi od ovih atoma zovu se donori (da-
vaoci), a drugi akceptori, primaoci (Lui-
sova teorija).
accessorius, akcesoran, pridodat, spore-
dan, uzgredan, pomoan.
accommodatio, akomodacija, prilagoa-
vanje; (oft.) a. oka, proces koji omogu-
ava jasno vienje predmeta bliih od 6
m. Refleksna kontrakcija trepavinog
miia dovodi do olabavljivanja zonu-
larnih vlakana pripojenih za ahure so-
iva usled ega se soivo ispupava, od-
nosno poveava svoju prelomnu mo. U
dece prelomna mo soiva pri najveoj
kontrakciji trepavinog miia povea-
va se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost
prilagoavanja opada starenjem zbog
smanjivanja elastinosti soiva. Nemo-
gunost prilagoavanja soiva u starih
osoba naziva se prezbiopija, akomoa-
ciona irina, v. akomodacioni obim; pa-
raliza a., oko ne vidi jasno predmete u
blizini. Paraliza akomodacije udruena
s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia
interna; spazam a., v. akomodacioni gr.
accouchement force, (fr.) prisilan poro-
aj, naglo vetako otvaranje materi-
nog ua i izvlaenje ploda u cilju ubr-
zanja poroaja.
accretio, akrecija, meusobno sraiva-
nje delova koji su normalno odvojeni; a.
cordis, akrecija srca, sraenje srane
kese s okolnim vezivnim tkivom i sa sr-
cem, zbog zapaljenja; a.pericarii, ak-
recija perikarda, sraenje spoljanje
strane perikarda s pleurom, zidom
grudnog koa i preagom.
accuminatus, kupast, iljat, zaotren. V.
papilloma.
acetabuloplastika, obnova acetabuluma
operativnim putem.
acetabulum, aica karline kosti, zglob-
na jama za glavu butne kosti.
Acetaminophen, acetaminofen, derivat
paraaminofenola. U naoj farmakopeji
oficinalan pod imenom paracetamol
(Paracetamolum); antipiretiko i anal-
getiko sredstvo.
acetati, soli siretne kiseline
.
acetazolamidum, acetazolamid, diuretic-
ko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene
anhidraze.
Acetest, tableta za odreivanje ketonskih
tela (v. tamo) u mokrai; sadri natri-
jum-nitroprusid, aminosiretnu kiseli-
nu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstve-
ni princip reaguje preteno s acetosir-
etnom kiselinom (a manje s acetonom
i beta-hidroksibuternom kiselinom)
mokrae.
acetfenetidin, v. Phenacetinum.
acetil-celuloza, estarski proizvod koji se
dobiva dejstvom anhidrida siretne ki-
seline, rastvorenog u koncentrovanoj
siretnoj kiselini, na celulozu. Koristi se
kao sigurnosna podloga za filmove (i
rendgen-filmove).
acetilen, etin, nezasieni ugljovodonik
C2H2, strukturne formule CH E CH.
Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobi-
va se dejstvom vode na kalcijum-karbid
i slui za osvetljenje u karbidnim lampa-
ma, a komprimovan slui za autogeno
zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u
industriji. A. sadri tragove sumpor-vo-
donika, arsen-vodonika i fosfor-vodoni-
ka, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a.
gradi veoma eksplozivnu smeu. Prei-
en a. je upotrebljavan za inhalacionu
narkozu.
acetileni, alkini, nezasieni ugljovodonici
s jednom trostrukom vezom, ija je op-
ta formula C
n
H
2
^
2
.
acetil-holin, estar siretne kiseline i hoii-
na, oslobaa se, kao medijator, na zavr-
ecima holinergikih vlakana, razgrau-
je se, skoro trenutno, pod dejstvom en-
zima acetil-holinesteraze.
acetil-koenzim A
9
sloeno jedmjenje
koenzim A sadri aktivnu grupu SH
koja slui za aciliranje i to jedinjenje se
moe predstaviti skraenom formulom
KoASH. Kada se KoA acetilira siret-
nom kiselinom, nastaje acetil-koenzim
A skraene formule KoAS-.
Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u
procesima metabolizma u organizmu,
specijalno u procesima sinteze i
meusobnog pretvaranja jednih
organskih supstancija u druge.
acetilovanje achromatopsia

acetilovanje, uvoenje acetii-grupe
u neko organsko jedinjenje
koje sadri jednu ili vie hidroksilnih
grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto
vodo-nika hidroksilne grupe i grade se
estri siretne kiseline.
acetil-salicilna kiselina, v. acidum.
acetil-siretna kiselina, v. Acidum diace-
ticum.
acetonaemia, acetonemija, poveanje
koncentracije acetona u krvi, najee u
bolesnika koji boluju od eerne bolesti
ili osoba koje dugo gladuju.
acetonska koma, v. coma.
acetonska reakcija, v. reakcija (Legalo-
va).
acetonska tela, hemijska jedinjenja koja
spadaju u grupu ketonskih tela (v.
tamo); sintetizovana slue i kao dobri
rastvarai za masti, smole itd.
acetonuri, acetonurija, izluivanje ace-
tona mokraom, najee u eernoj bo-
lesti ili u dugotrajnom gladovanju.
acetphenolisatinum, acetfenolizatin, lak-
santno sredstvo iz grupe derivata dife-
nil-metana. Prema novijim podacima,
moe prouzrokovati hepatitis i uticu, i
zato neki autori smatraju da ga vie ne
treba upotrebljavati.
Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holini-
jum-hlorid, injeni terapijski pokuaji u
nekim poremeajima krvotoka. Oficina-
lan je prema naoj farmakopeji; v. acetil-
-holin.
achalasia ahalazija, nedovoljno oputanje
glatkih miinih vlakana eludano--
crevnog trakta, na mestu spajanja jed-
nog njegovog dela s drugim; a. cardiae,
ahalazija kardije, nedovoljno oputanje
sfinktera jednjako-eludanog spoja
pri gutanju kao posledicom degeneracije
ganglijskih elija u zidu ovoga spoja.
Grudni deo jednjaka gubi svoju normal-
nu peristaltiku aktivnost, te se proiruje
(megaoesophagus). Sin. cardiospas-
mus; a. pelvirectalis, pelvirektalna
ahalazija, kongenitalno odsustvo gan-
glijskih elija u distalnom segmentu de-
belog creva; izazivaju gubitak motorne
funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko
proirenje debelog creva iznad njega. V.
Hirschprungova bolest
acheilia ahejlija, anomalija razvoja, ne-
dostatak jedne ili obe usne.
achillodynia, ahilodinija, bolno zapalje-
nje serozne kese izmeu prednje strane
Ahilove tetive i zadnje strane petne kos-
ti. Ispravnije achillotenodynia.
ahilloplastica, ahiloplastika, produenje
Ahilove tetive plastikom operacijom.
Ispravnije achillotenoplastica.
achillorrhaphia, ahilorafija, operacija za-
ivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepo-
desan termin).
achillotenotomia, ahilotenotomija, hi-
rurko presecanje Ahilove tetive; vri se
najee pri kopitastom stopalu (pes
equinus) i prilikom Chopartove opera-
cije.
achillotomia, ahilotomija, v. achilloteno-
tomia.
achiria, ahirija, nakaznost usled nedostat-
ka ake.
achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak
sone kiseline u eludanom soku posle
maksimalnog draenja eludanog lue-
nja. Posledica atrofije eludane sluzni-
ce. Sin. anaciditas gastrica.
acholia, aholija, potpuni prestanak lue-
nja ui.
acholuria, aholurija, nedostatak unih
pigmenata u mokrai.
achondroplasia, ahondroplazija, najei
oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veo-
ma izraenom kratkoom kostiju udo-
va, dok su kosti lubanje i trupa normal-
no razvijene. Nastaje zbog nedovolnog
enhondralnog rastenja i okotavanja
-, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno
debele. Poremeaj je izraen esto pri
roenju. Inteligencija nije poremeena.
Sin. chondrodystrophia foetalis.
Achorion Schnleini, gljivica, parazit
biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli
::.trup).
achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta nisko-
molekulskog dekstrina koji se ne boji
jodom.
achromatopsia, ahromatopsija, potpuno,
uroeno slepilo za boje. Postoji mono-
hromatski vid i ceo spektar izgleda uni-
formno obojen. Centralni vid po pravilu
veoma slab. A. je najee udruena s
8
achromia
actdum

nistagmusom i refrakcionim anomalija-
ma. Na onom dnu obino nema prome-
na.
achromia, ahromija, odsustvo normalnog
pigmenta u koi.
achvlia gastrica, ahilija eluca, nedosta-
tak hlorovodonine kiseline i enzima u
eludanom soku usled atrofije sluzni-
ce; a. pancreatica, pankreatika ahilija,
prestanak luenja pankreasnog soka
zbog opstrukcije pankreasnog kanala,
usled atrofije pankreasa ili hroninog
pankreatitisa.
acidaemia, acidemija, poveanje koncen-
tracije jona vodonika u krvi.
acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja
postaju kad se na belanevine dejstvuje
nekom razblaenom kiselinom.
Acidi borici unguentum, mast s bornom
kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini
albi 97,0); oficinalna prema jugosloven-
skoj farmakopeji.
acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje ki-
sele reakcije. Amonijum-hlorid, npr.,
kad se uzme oralno, zakiseljava mokra-
u, te se stoga upotrebljava uz lekove
koji deluju antiseptiki samo u kiseloj
mokrai (npr. bademova kiselina, hek-
sametilen-tetramin).
acidimetrija, kvantitativna volumetrijska
analiza kojom se odreuje koncentraci-
ja (normalitet) rastvora kiseline pomo-
u rastvora baze odreenog normalite-
ta.
aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora.
Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i po-
tencijalni. Aktualni a. meri se koncen-
tracijom vodonikovih jona u rastvoru,
koja se odreuje elektrometrijski, a po-
tencijalni a. meri se koliinom kiseline
koja se nalazi u rastvoru i koja se odre-
uje volumetrijski; eludani a., kise-
lost eludanog soka koja potie od hlo-
rovodonine kiseline koju lue izvesne
elije eludane sluznice. Kiselost zavisi
od slobodne hlorovodonine kiseline
(normalno 20-40 stupnjeva aciditeta).
Drugi deo hlorovodonine kiseline ve-
zan je za belanevine u eludanom
soku (vezana hlorovodonina kiselina).
Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-
talni) aciditet (normalno 40-60 stupnje-
va aciditeta). Koliina slobodne hloro-
vodonine kiseline poveana je pri griz-
lici eluca i dvanaestopalanog creva, a
smanjena ili je uopte nema pri raku e-
luca.
acido-bazna ravnotea, odreen odnos
izmeu vodonikovih (H) odnosno hidro-
nijumovih (2) i hidroksilnih (OH)
jona u organizmu u vezi sa puferskim
sistemima, disajnim sistemom i bubre-
nim mehanizmima.
acidobutirometar, staklena kalibrovana
epruveta, naroitog oblika, koja slui za
odreivanje koncentracije masti u mle-
ku.
acidosis, acidoza, poveanje koncentraci-
je jona H u organizmu iznad normalnih
vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina
ili gubljenja baza iz organizma; pH arte-
rijske krvi oveka nii je od 7,4 a. com-
pensata, kompenzovana acidoza, stanje
u kome regulacijski mehanizmi mogu
da normalizuju koncentraciju jona H;
a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik
metabolike acidoze prouzrokovan na-
gomilavanjem ketonskih supstancija u
krvi u bolesnika s nekontrolisanim dija-
betesom; a. hypercapnica, sin. a.respi-
ratoria, respiratorna acidoza, nastaje
zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u
organizmu; a. hyperchloremica, hiper-
hloremijska acidoza, nastaje zbog pove-
anja koncentracije hlorida u plazmi; a.
metabolica, metabolika acidoza, na-
staje zbog nagomilavanja neisparljivih
kiselina u organizmu ili zbog gubitka bi-
karbonata iz organizma; renalna tubul-
ska a., oblik metabolike acidoze koji
nastaje zbog oteenja bubrega; a. ure-
mica, oblik acidoze koji se javlja u bo-
lesnika sa hroninom bubrenom insu-
ficijencijom usled smanjenog izluiva-
nja neisparljivih kiselina iz organizma;
a. zbog gladovanja, a. uslovljena nago-
milavanjem ketonskih supstancija u
osoba s nedovoljnim unoenjem ener-
getskih hranljivih materija.
acidum, kiselina, jedinjenje nekog elek-
tronegativnog elementa s jednim ili vie
atoma vodonika, koji se mogu zameniti
acium
acidum

pozitivno imelektrisanim atomima (kat-
jonima). K. se u vodenom rastvoru raz-
druuje dajui hidronijum odnosno vo-
donikove jone. K. su kisela ukusa, boju
plave lakmusove hartije menjaju u crve-
nu, jedine se s bazama gradei soli, a s
alkoholima gradei estre; A. aceticum
, siretna kiselina; A. a.
con-centratum, A. a. glaciale,
koncentrovana siretna kiselina, jetko
(kaustiko) sredstvo za skidanje
bradavica i uljeva; Aa. dilutum,
razblaena siretna kiselina (30%); za
kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se
1-3%-tna siretna kiselina; A.
acetylsalicylicum, acetil-salicilna
kiselina, --, estar
salicilne kiseline (fenolna grupa) i sir-
etne kiseline, komercijalni naziv aspi-
rin, antipiretik, analgetik i antireuma-
tik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropio-
nicum, v. A. lacticum, --
COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina,
, trobazna kiselina. Njen an-
hidrid je arsen-pentoksid As
2
Os- Soli
arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni ki-
seline ni soli se vie ne upotrebljavaju u
medicini; A. ascorbicum, askorbinska
kiselina, hemijski je lakton nezasiene
kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva
supstancija koja se, naroito u rastvoru,
brzo oksidie (stoga ima redukcione
osobine). Igra vanu ulogu u organizmu
u procesima oksidacije odnosno dehid-
rogenacije i u stvaranju intercelularne
supstancije u ivotinjskom organizmu.
Pojaava dejstvo nekih lekova i smanju-
je njihovu toksinost. Dnevna potreba
oveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u
ipcima, crnim ribizlama, paprici, kupu-
su, karfiolu, kelerabi, spanau, jagoda-
ma, pomorandama, limunovima, glogi-
njama, luku, perunu i dr. Nedostatak
ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V.
scorbut; A. benzoicum, benzojeva kise-
lina, CeHs-COOH, aromatina kiselina
koja se palazi u benzojevoj smoli. vrsto
kristalno jedinjenje, upotrebljava se u
industriji kao konzervans, a u medicini,
esto empirijski, kao ekspektorans; A.
-oxybutyricum, beta-oksibuterna ki-
selina, CH
2
COOH, jedno
od ketonskih tela koja se nalaze u
krvi i
mokrai obolelog od eerne bolesti.
Nastaje usled poremeaja metabolizma
masti i belanevina i jedan je od uzroka
acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna
kiselina, , blago antiseptiko
sredstvo, koje se upotrebljava za leenje
rana u obliku masti ili praka za posipa-
nje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa,
uva, mokrane beike, vagine, materice
i rektuma (za ispiranje) i u nekim ko-
nim oboljenjima; A. butyric um, buter-
na kiselina, CHsCH
2
CH
2
COOH, mono-
karbonska zasiena (masna) k. Nalazi se
u obliku estra u maslacu (buteru). Sin.
maslana kiselina; A. carbolicum,
v. phenolum; A. chromicum, hromna ki-
selina, mrkocrveni kristali, kaustino
sredstvo; A. citricum, limunska kiseli-
na, trobazna organska kiselina. Slui za
leenje gastrike ahilije (umesto hloro-
vodonine kiseline); sa eerom slui za
spravljanje osveavajueg pia. Ulazi
pored natrijum-karbonata u sastav le-
kova koji se penuaju u vodi zbog oslo-
baanja ugljen-dioksida, kao to je,
npr., Magnesii citras effervescens; A.
dehydrocholicum, dehidroholna kise-
lina (3,7,12-diketoholanska kiselina).
Holeretik; A. diaceticum, acetosiret-
na kiselina, CH
2
COOH,
ketoki-selina, nalazi se u mokrai osoba
u kojih postoji acidoza, najee u
dijabetiara; A. diaethylbarbituricum,
v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna
kiselina. Po he-mijskom sastavu je
pteroil-glutaminska kiselina. Spada u
vitamine. Nalazi se u zelenom liu
(npr. spanau), jetri, kvascu itd.
Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno
sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak
u organizmu jedan je od uzroka
megaloblastnih anemija i upotrebljava
se za njihovo leenje. Sin. Lac-tobacillus
casei factor; A. hippuricum, hipurna
kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol.
Nalazi se u mokrai biljodera; A.
hydrochloricum concentration, kon-
centrovana sona kiselina (25%); A. h. di-
lutum, razblaena sona kiselina (12,5%).
Upotrebljava se pri anaciditetu ili hi-
poaciditetu eludanog soka, fosfaturiji
itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,
10
acidum
acidum

HCN, lako isparljiva tenost koja mirie
na gorki badem. Ponaa se kao slaba ki-
selina. Njene soli se zovu cijanidi. Cija-
novodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer
smanjuju oksid acionu sposobnost dajui
sa oksidacionim enzimima kompleksna
jedinjenja, usled ega ovi enzimi ne
deluju. HCN se upotrebljava za dezin-
sekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj
vodi od gorkih badema. V. Aqua Amyg-
dalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipro-
pionska k., mlena kiselina,
-COOH, bezbojna gusta
tenost koja ima kaustino i
dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u
gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i
tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum
malonska k. HOOC-CHa-COOH,
organska dvobazna zasiena k. Ureid
malonske k. je barbiturna k. V.
barbiturati; A. mandelicum, fenil-gli-
kolna k., bademska k. Ulazi u sastav ho-
matropina. Njene soli, mandelati, upot-
rebljavaju se za leenje infekcija mok-
ranih puteva; A. nicotinicum, nikotin-
ska kiselina. Nikotinska k. je -piridin--
karbonska kiselina. V. nicin; A. nitrb
cum, azotna kiselina. Upotrebljava se
spolja kao kaustiko sredstvo; A. n. /M-
mans, puljiva azotna kiselina. Upotreb-
ljava se spolja kao kaustik; A. oxali-
cum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobaz-
na zasiena organska kiselina. Unesena
u organizam, deluje kao otrov, taloei
kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog
kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoi-
cum, para-aminobenzojeva k., jedan od
faktora iz kompleksa vitamina B. Vaan
inilac u metabolizmu bakterija. V. SM/-
fonamidi; A. panthothenicum, panto-
tenska k., hemijski je a-y-dioksi-
dimetil-butiril- alanin, jedan je od
sastojaka kompleksa vitamina B. Misli
se da ovaj vitamin igra ulogu u metabo-
lizmu masti i ugljenih hidrata; A.
phenyl-aethylbarbituricum, v. jPheno-
barbitonum; A. phenylchinolincarbo-
nicum, Cinchophen, fenil-hinolin-kar-
bonska k., sredstvo s antipiretikim i
antireumatikim dejstvom koje se, zbog
izvesnih otrovnih efekata, danas retko
upotrebljava (uglavnom u akutnim na-
padima podagre). V. Methylii pkenyl-
cinchonas; A. phosphoric uro, fosforna
k., skraeno ime za ortofosfornu k.,
4, iji je anhidrid fosfor-
pentoksid, PaOs; od istog anhidrida
izvode se jo i pifofosforna kiselina,
?, i meta-fosforna k., ; A.
picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol,
()), an-tiseptiko i
adstringentno sredstvo. Lokalno
ublaava bol. Upotrebljava se za
leenje opekotina, u histolokoj tehnici
i za spravljanja Esbachovog reagensa;
A. picronitricum, v. A. picricum; A. py-
ruvicum, pirogroana k., meupro-
dukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A.
salicyUcum, salicilna kiselina,
COOH (o-oksibenzojeva k.),
upotrebljava se spolja kao keratolitik, a
sluio je kao antiseptik za
konzervisanje hrane. V. Natru
salicylas; A. stearicum, stea-rinska
kiselina, -()-,
prema Ph. Jug. II, smea stearinske k. i
promenljivih koliina palmitinske i dru-
gih masnih kiselina. Slui za izradu Lini-
mentum Opodeldoch. Sin. A. stearini-
cum, stearin; A. siilfuricum, sumporna
kiselina; A. tannicum, taninska kiseli-
na, tanin, adstringentno sredstvo. Lo-
kalno se primenjuje u obliku rastvora
na zapaljene sluznice i opekotine. Sin.
Tanninum; A. tartaricum, vinska kiseli-
na, sastojak ranije oficinalnih preparata
Pulvis arophorus (kipei ili umei
praak) i Pulvis arophorus laxans (Pul-
vis arophorus Seidlitzensis), U tim
prakovima slui kao kiselina, koja, po
dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga
oslobaa ugljenu kiselinu (ugljen-diok-
sid); A. trichloraceticum, trihlor-sir-
etna kiselina. Ona slui za taloenje be-
lanevina krvi pri raznim hemijskim
analizama krvi. Zbog svoje higroskop-
nosti upotrebljava se u odontologiji pri
stavljanju plombi; A. uricum, mokra-
na kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo pra-
ak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u
mokrai oveka, a u naroito velikim
koliinama u ekskrementima gmizava-
ca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovi-
ma u krvi. Nastaje u metabolizmu nuk-
leina. Sainjava velik deo nekih mok-
ranih konkremenata. U krvi se nalazi u
11
aciduria acrocyanosis

veoj koncentraciji u podagri. V. diathe-
sis urica; A. valerianicum, valerijanska
kiselina, (2)-, masna
k. koja se nalazi u korenu odoljena
(VaIe-rianae rhizoma). Postoji u etiri
izomer-na oblika. Obina valerijanska
k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V.
Valeria-nae rhizoma.
aciduria, acidurija, izluivanje kiselina
mokraom; orotska a., nasledna bolest
koja se prenosi autosomno recesivno, u
koje postoji deficit u metabolizmu piri-
midina, koji je povod za poveano izlu-
ivanje orotske kiseline mokraom, me-
galoblastnu anemiju i usporen psihiki
i fiziki razvoj.
acidus, kiseo, v. aciditet
acinus, meak, funkciona i strukturna je-
dinica tubuloalveolnih lezda. Sastoji se
od specifinih lezdanih elija grupisa-
nih u obliku meska, a oivienih osnov-
nom opnom. Izmeu mekova nalaze se
tanane vezivne pregrade s krvnim sudo-
vima, koji slue za izmenu materija.
aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoa-
vanje na novu sredinu, specijalno na kli-
mu; pod uticajem novih klimatskih us-
lova nastaju promene fiziolokih reakcija
znaajnih za osposobljavanje za ivot u
novoj sredini. Aklimatizacija na visinu,
gde je zbog razredenosti vazduha
delimini pritisak kiseonika nii, posti-
e se poveanjem broja crvenih krvnih
zrnaca, koliine hemoglobina, difuzij-
skog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i
sposobnosti elija da iskoriste kiseonik.
A. na visoku temperaturu postie se po-
veanjem kapaciteta znojnih lezda. Ko-
liina izluenog znoja u osobe izloene
nekoliko nedelja vruini, udvostruava
se.
acme, akme, vrhunsko ekstatiko stanje
pred sladostraem.
acne, akna, kono oboljenje koje se razvija
u mcskovinia dlaka u vidu crne take
(comedo, a. punctata), papule (a. papu-
losa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juveni-
lis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa
(halogen-akne: brom-akne, hlor-akne,
jod-akne), morfoloki sjtne a. vulgaris;
a.necroticans (varioJormis), papule
veliine soiva sa centralnom nekro-
zom pdn. ugnutim oiljkom, lokalizova-
ne na granici ela i vlasita glave; a.
oleosa, akneiformne promene na eks-
tenzornim stranama ekstremiteta i na
licu izazvane natapanjem koe (foliku-
Ia) industrijskim uljem (profesionalna
dermatbza); a. picea, promene sline
onima kod a. oleosa, prouzrokovane
kontaktom s katranom; a. rosacea, hro-
nino kono oboljenje u osoba zrelijeg
doba (etvrta-peta decenija ivota) lo-
kalizovano na nosu, obrazima, elu, bra-
di u vidu hroninog eritema (erythro-
sis), teleangiektazija i povremen nalet
papulopustula. Maksimalna varijanta u
mukaraca kao rhinophyma u vidu kv-
rgavog nosa usled hipertrofije lojnih
lezda; a. varioliformis, v. a. necroti-
cans; a. vulgaris, kono oboljenje koje
se razvija u naletima u mladih ljudi iz-
meu 13. i 25. godine ivota u vidu po-
limorfnih, sukcesivnih akneiformnih
promena na licu, leima i grudima. U
sluaju dublje lokalizacije u folikulima
zagnojavanje je jae (a. abscedens),
kada zaostaju i oiljci (a. indurata).
acn excorie des jeunes filles (garcon),
ekskorijacije nastale istiskivanjem ko-
medona i papulopustula u sluaju a.
vulgaris.
acnitis, oblik tuberculosis papulonecroti-
ca (naroito na licu) sa zaleenjem ma-
lih oiljcima bakarne boje.
Acocanthera ouabaio, afrika biljka, sa-
dri glikozid uabain (identian glikozi-
du g-strofantinu, dobivenom iz biljke
Strophanthus gratus), mono kardioto-
niko sredstvo.
acratotherma, akratoterma, indiferentna
lekovita voda, slabo mineralna (oligo-
metalna), iji suvi ostatak iznosi manje
od Ig na l kg vode, a koja je toplija od
2O
0
C.
Acriflavini chloridum (akriflavin-hlo-
rid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akri-
din-hlorida; antiseptiko, odnosno de-
zinficijentno sredstvo iz grupe derivata
akridina.
acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno sta-
nje koje se ispoljava izraenom simet-
rinom plavocrvenom bojom koe aka
12
acrodermatitis chronica atrophicans
actinotherapia

i stopala, posebno prstiju, usnih koljki
i nosa, s profuznim znojenjem i osea-
jem hladnoe u prstima. Syn. Raynau-
dova bolest
acrodermatitis chronica atrophicans
(Pick-Herxheimer), primarna atrofija
koe koja nastaje posle poetnog otoka
i zapaljenja. Koa je veoma istanjena,
plaviasta i bora se u sitnim naborima,
a krvni sudovi se provide. Promene se
javljaju u poetku na stopalima i aka-
ma, odakle se proiruju na potkolenice
odn. podlaktice. Etiologija nije poznata;
a. enteropathica, pored vezikopapu-
loznih, egzematoznih promena s poet-
kom na akralnim delovima tela (ake,
stopala), paronihijama, alopecije; postoje
i gastrointestinalni simptomi (proli-vi).
Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a.
papulosa inf antum Gianotti-Crosti,
pojava crvenkastih papula na eksten-
zornim stranama ekstremiteta, na licu,
otoka limfnih lezda u deaka od 2 do 4
godine starosti; a. suppurativa conti-
nua, hronino, pustulozno zapaljenje
koe, koje poinje na krajnjim falanga-
ma prstiju ruku i nogu. Dovodi do atro-
fije. Sin. Hallopeauova bolest.
acrodynia, akrodinija, teko oboljenje u
dece, nepoznatog porekla. ake i stopa-
la su bolni, hladni, jako se znoje, usled
ega dolazi do oteenja koe koja se
Ijuti u veim komadima. Kosa opada.
Postoje i poremeaji u funkciji srca i
drugih organa, naroito povien krvni
pritisak, hipotonija miia i fotofobija,
apatija i razdraljivost. Uzrok je naje-
e intoksikacija ivom. Sin. Feerova bo-
lest, Selter-Swift-Feerova bolest.
acroerythrosis, akroeritroza, hronini
otok i crvenilo aka i stopala kao posle-
dica oteenja hladnoom.
acrogeria, akrogerija, prevremeno stare-
nje koe ekstremiteta. V. progeria.
acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza,
pojaana sekrecija znoja ruku i nogu.
acrokeratosis verruciformis (Hopf),
kono oboljenje koje se javlja porodi-
no, a manifestuje se keratotikim, veru-
ciformnim papulama, lokalizovanim na
lenim stranama akr. i stopala.
acrolein, akrilni aldehid, nezasieni aide-
hid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi
glicerida. A. je otrog i neugodnog miri-
sa.
acromegalia, akromegalija, patoloko
stanje uslpvljeno pojaanim luenjem
hormona rastenja (v. HGH); a. karakte-
rie uveanje isturenih delova tela
(aka, stopala, nosa, usana itd.), kao i
unutranjih organa (pravilniji naziv je
megalaacria).
acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza
distalnih falangi prstiju nogu i ruku.
acroparaesthesia, akroparestezija, neu-
rotiki poremeaji senzibiliteta na aka-
ma i prstima, rede na stopalu, u obliku
napada bolova, oseaja maraca, nape-
tosti i krutosti.
acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neo-
pipljivost pulsa.
ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg
renja hipofize. Podstie luenje hor-
mona kore nadbubrenih lezda, naro-
ito glikokortikoida.
actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni ele-
ment koji nastaje u toku radioaktivnog
raspadanja urana.
Actinobacillus mallei (Pseudomonas
mallei), prouzrokova maleusa, sakagije
ili gunturaa, veoma zarazne bolesti ko-
pitara. Ta bolest se lako prenosi sa bo-
lesnih ivotinja na oveka, a samo izuz-
etno sa oveka na oveka. Ova bakterija
je ranije bila nazivana raznim imenima.
Meu njima su bila najee Malleomy-
cs mallei, Mycobacterium mallei,
Corynebacterium mallei, Pfeiffrella
mallei, Actinobacillus mallei. Skoranji
naziv je Pseudomonas mallei.
actinomycosis, aktinomikoza, hronino
oboljenje prouzrokovano gljivicom Ac-
tinomyces. Postoje cervikofacijalna, ab-
dominalna i torakalna (pulmonalna) a.
Cervikofacijalna a. je najea. U pred-
elu ugla donje vilice stvara se vrst, bo-
lan otok, koji se kasnije razmekava. Iz
stvorenih apscesa gnoj se probija kroz
fistule na koi ispod vilice i na vratu. U
gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolo-
nije gljivica.
actinotherapia, v. therapia.
13
activismus sexualis adaptacija

activismus sexualis, naziv za sadizam. V.
sadizam.
acumetria, akumetrija, metodi merenja
otrine sluha raznim sredstvima, a bez
audiometra. V. audiometrija.
acupuncture, akupunktura, zabadanje
igala u pojedine take na telu u cilju uki-
danja bola ili leenja. Koristi se za izazi-
vanje bezbolnosti u toku hirurke inter-
vencije. Poslednjih godina raste intere-
sovanje za ovu inae staru metodu.
acusticus, akustian, sluni, koji ima veze
sa sluhom. Sin. auditorius.
acusticus-neurinoma, akustikus-neuri-
nom, neoplazma nastala umnoava-
njem elija ovojnica perifernih ivaca.
Najea lokalizacija ove vrste neoplaz-
me na lubanjskim ivcima je VIII mo-
dani ivac; sluni ivac. Zadnjih godina
se raspravlja o njegovu poreklu (histo-
genezi); naime, da Ii potie od Schwan-
novih elija, endoneurijunia, neurileme
ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o
poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv
koji se upotrebljava.
acyl, acil, radikal neke organske kiseline.
Acil je deo molekula organske kiseline
kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sir-
etne kiseline COOH
oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak
siretne kiseline , nazvan
acetil-radikal.
ad colaturam, izraz u receptima kada se
propisuje neki macerat, infuzum ili de-
kokt, da se oznai koliina proceene
tenosti, v. colatura.
ad usum proprium, skra. ad us. propr.,
za sopstvenu upotrebu, oznaka na
kraju recepta daje lek namenjen lekaru
koji je recept napisao.
adacrya, adakrija, poremeaj ili potpuno
odsustvo luenja suza.
adamantin, zubna gle, beliasta supstan-
cija koja pokriva povrinu krune zuba.
Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i ot-
porna prema kiselinama i bazama, ali je
krta, te puca na nagle promene tempe-
rature. Sastoji se gotovo od samih neor-
ganskih supstancija, jer organskih ima
samo 2%. Sagraena je od dugih prizmi
koje su potpuno kalcifikovane i meu-
sobno spojene cementnom supstanci-
jom tako vrsto da se ne mogu odvojiti,
ve je prelom koljkai. Prizme su gru-
pisane u pojase*, ima i lee upravno na
zubnu kost, dok su im vrhovi prevueni
vrlo otpornom kutikulom (cuticula den-
tis). Sin. substantia adamantina.
I-adamantanamin, v. amantadin.
adamantinoma, adamantinom, neoplaz-
me pitelnog porekla koje nastaju od
ostataka glenog organa zuba.
adamant in us, elian, tvrd kao elik, vrlo
tvrd. V. adamantinum, enamelum, ub-
stantia adamantina.
adamantoblastus, v. ameloblastus.
Adamova jabuica, v. pomum Adami.
Adamova operacija, v. operacija.
Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.
adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac
koji u malim koliinama izaziva kijanje,
povraanje i jaku glavobolju, a u viso-
kim koncentracijama dovodi i do smrti;
dovoljno je postojan na visokim tempe-
raturama, te se moe upotrebiti uz ek-
splozivna i zapaljiva sredstva u obliku
aerosola; s opreme se skida pranjem ili
acetonom, odelo se isprai, a gornji sloj
zatrovanih namirnica se baca.
adaptacija, (1) proces prilagoavanja (2),
rezultat prilagoavanja, tj. prilagoe-
nost na sadanje odnosno na ranije pro-
mene u uslovima za ivot. Odnosi se na
delove individue ili na individue jedne
genetske grupe ili na elu grupu. Adap-
tivne promene mogu biti morfolokog
ili fiziolokog reda. V. genetika, evoluci-
ja; a. bakterija, prilagoavanje, pred-
stavlja varijacije koje su za bakterijsku
eliju korisne i koje dovode do sticanj
novih osobina, koje joj omoguavaju i-
vot i razmnoavanje u datim uslovima
ivota; a. mirisa, gubljenje oseaja po-
sle ulaska u sredinu s jakim mirisom na-
staje u CNS, jer je utvreno da od recep-
tora odilaze podsticaji i do l asa; a.
oka, poveanje osetljivosti u tami i sma-
njenje osetljivosti pri jakoj svetlosti na-
staje zbog poveanja odnosno smanje*
nja fotosenzitivnih materija u receptori-
ma oka (epiima i tapiima); u tami
dolazi do sinteze ovih materija i osetlji-
vost receptora raste; pod dejstvom svet-
losti ove materije se razlazu; a. senzo-
rikih receptora, sastoji se od sniava-
14
adaptacijski period u vojsci adenocarcinoma uteri

nja uestalosti podsticaja koji odilaze
od receptora u CNS u toku delovanja na
njega trajnog podraaja. Receptori koji
se sporo prilagoavaju ili se ne prilago-
davaju do gaenja zovu se toniki a
oni koji se brzo adaptiraju fazikim.
adaptacijski period u vojsci, vreme po-
trebno da se mladi vojnici prilagode na
zahteve vojnog poziva, odnosno da se
prilagode ha odreen nain ivota u voj-
noj sredini: povinovanje vojnikom
redu, disciplini, ivotu u manjem ili ve-
em kolektivu, naporima u savlaivanju
vojne obuke itd.
adaptacijski sindrom, opti, v. stres.
adaptivna vrednost, proporcija potom-
stva odreenog genotipa koja, u pore-
enju s proekom iz opte populacije,
doivljava reproduktivno doba i priliku
da svoje gene prenese sledeoj genera-
ciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness
(engl.)
adaptivni enzimi, enzimi koji se formira-
ju samo kada bakterija doe u dodir s
nekim, supstratom za koji ne poseduje
konstitutivni enzim.
adaptometar, aparat za ispitivanje adap-
tacije. Postoji vie^ tipova.
adaptor RNK, v. transportna RNK.
adaptorski molekul, RNK male molekul-
ske teine koji prenosi odabrane amino-
kiseline prilikom njihovog ukljuivanja
u proces sinteze proteina, a prema in-
formaciji sadranoj u tRNK. V. informa-
ciona RNK. Sin. tRNK
t
transfer RNK.
adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki
lek treba dodati navedeni sastojak.
addenda (dodaci), dodaci farmakopeji iz-
meu pojave njena dva izdanja. Ako ih
ima vie, obeleavaju se rimskim broje-
vima (Addendum I
1
Addendum II itd.).
Addison-Biermerova anemija, v. anae-
mia.
Addisonova bolest, v. bolest.
adductio, (1) adukcija, primicanje, privo-
enje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizon-
talan pokret one jabuice ka unutra,
prema nosu. Pokret vri m. rectus inter-
nus.
adductor, aduktor, koji primie, privodi,
mii primica.
adekvatni nadraaj, (fiziol.) prirodan
nadraaj za neki receptor za koji je prag
osetljivosti receptor^ najnii.
Adelmannova operacija, v. operacija.
adenalgia, adenalgija, bol u nekoj lezdi.
Sin. adenodynia.
adenectomia, adenektomija, hirurko uk-
lanjanje neke lezde.
adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, fer-
ment koji iz adenozin-trifosfata (ATP)
stvara ciklini adenozin - 3',5'-monofos-
fat (cAMP). cAMP je kljuni elijski me-
dijator za delovanje mnogih hormona i
drugih materija koje modifikuju funkci-
ju elija.
adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja
ulazi u sastav nukleinskih kiselina.
adenitis, zapaljenje lezda, naroito limf-
nih; a.acuta epidemica infectiosa, v.
mononucleosis infectiosa; a. cervicalis,
poveane i bolne limfne ^lezde vrata u
raznim infektivnim bolestima i malig-
nim limfomima; a. lacrimalis, v. dac-
ryoadenitis. V. lymphadenitis.
adenoacanthoma, adenoakantom, neop-
lazma epitelnog porekla materice s plo-
astim epitelnim elijama izmeu elija
koje se rasporeuju u lezdane tvorevi-
ne.
adenocarcinoma uteri, adenokarcinom
trupa materice. Karcinom materice je
gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Po-
javljuje se znatno rede od karcinoma gr-
lica materice. Ispoljava se u dva oblika:
difuznom (povrinskom) i lokalizova-
nom (cirkumskriptnom). Pri difuznom
obliku je zahvaena skoro ela povrina
materine duplje. Pri lokalizovanom
obliku zahvata manji ili vei prostor u
obliku tumora ili polipa, koji klinasto
prodire u muskulaturu materice. Karci-
nomatozno bujanje polazi od povrins-
kog dela epitela ili od dubljih lezdanih
slojeva. Raste sporo, neki put po neko-
liko godina. Dijagnoza se postavlja pato-
lokohistolokim pregledom materijala
dobivenog struganjem materine dup-
lje. Mikroskopski se odlikuje raznoob-
lijem karcinomatoznih elija od indife-
rentnih do ledano formiranih.
15
adenohypophysis adenovirosis

adenohypophysis, adenohipofiza, zajed-
niki naziv za prednji, srednji i tuberski
deo hipofize koji se obrazuju od epitela
krova drela embriona. V. hypophysis;
prednji reanj hipofize sadri nizove ili
grupe mnogobrojnih lezdanih elija iz-
meu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim
kapilarima i perisinusnim prostorima.
Inkreti ovih elija deluju na razvie or-
ganizma, na druge endokrine lezde, na
razvie i funkciju polnih lezda (gona-
da), na promet materija i dr.; somatot-
ropne elije izluuju proteinski somatot-
ropni inkret (STH) u perisinusne prostore,
koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin).
Prekomern izluivanje izaziva pojavu
dinovskog rasta (gigantizam), a
nedovoljno luenje patuljasti rast (na-
nosomia); laktotropne elije lue pro-
teinski hormon prolaktin (LTH), koji de-
luje na izluivanje mleka razvijene i za
luenje pripremljene mlene lezde i
potpomae luenje progesterona utog
tela; tireotropne elije proizvode glikop-
roteinski hormon tireotropin (TSH), koji
deluje na razvie i funkciju tireoideje;
gonadotropne elije obrazuju gonadot-
ropne hormone: folikulostimuliui ^
(FSH), glikoproteinski inkret, koji pod-
stie razvie mekova u jajniku i sper-
matogenezu u semeniku, i luteinizujui
hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju
mekova jajnika (stvaranje utih tela) i
na sintezu androgenih inkreta meup-
rostornih elija semenika (ICSH); adre-
nokortikotropne elije stvaraju polipep-
tid adrenokortikotropni hormon (ACTH)
koji stimulie sintezu glikokortikoida
(deluje na glikolizu, sintezu proteina,
metabolizam lipoida i askorbinske kise-
line). Sve pomenute elije sadre u ci-
toplazmi odgovarajue specine kapljice
ili granule koje se otkrivaju naroitom
tehnikom. Postoje i elije bez gra-nula,
koje se smatraju matinim elijama ili
elijama koje su se oslobodile gra-nula;
pars tuberalis, lezdane elije ras-
poreene pored kapilara du hipofizne
peteljke. Pretpostavlja se da lue dijabe-
togeni inkret; srednji reanj oblae za-
dnji reanj i teko se od njega odvaja.
Oko kapilara rasporeeni su nizovi eli-
ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je
pplipeptidne prirode, pa se pretpostav-
lja da je u granulama inkreta vezan za
glikoprotein; proizvodi melanostimuli-
ui hormon (MSH), koji izaziva sintezu
melanina i pigmentaciju koe; zadnji re-
anj - u njemu se stvaraju miometrin,
koji dejstvuje u toku poroaja, kada iz-
aziva grenje (bolove), zatim vazopre-
sin, koji izaziva grenje kapilara, i hidro-
peksin, koji fiksira vodu, reguliui pro-
met soli.
aenoine vegetacije, v. vegetationes ade-
noideae.
adenolymphoiditis acuta benigna, v. an-
gina.
adenoma, adenom, benigna neoplazma
nastala razmnoavanjem epitela lezda.
Obino sporo raste, ograniena je i po
grai veoma slina lezdi u kojoj je na-
stala; a. sebaceum (Pringle), mali, v-
rsti, hemisferni tumori do veliine gra-
ka, koji se javljaju grupisani u nosno-us-
nenim naborima i bradi, boje normalne
koe ili crvenkasti (teleangiektazije na
povrini). Genodermatoza koja moe
biti udruena i s tuberoznom sklerozom
(epiloja); a. toxicum glandulae thy-
reoideae, toksiki adenom titaste
lezde, kompenzovani ili dekompenzo-
vani, vor titaste lezde koji je, histo-
loki, dobroudnog karaktera i koji se,
iz nepoznatog uzroka, iskljuio iz fizio-
lokog regulacionog sistema svog tzv.
feed-back-mehanizma (v. tamo). Bo-
lesnici s toksikim adenomom imaju
simptome i znake hipertireoze.
adenomere, dihotpmsko izdeljivanje pri-
mitivne lezdane cevi na sekundarne
cevi i mekove.
adenopathya glandulae submandibula-
ris e t sub m entails, uveanje tkiva pod-
vilinih i podbradnih limfnih lezda.
Najee je posledica patolokih proce-
sa u predelu zuba, lica i vilica.
adenotomia, adenotomija, hirurki za-
hvat koji se vri u cilju odstranjenja tre-
eg krajnika (adenoidnih vegetacija) a
uz pomo specijalnog instrumenta koji
se kroz usta uvodi u nosno zdrelo.
adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne
infekcije, akutna kratkotrajna febrilna
16
adenovirusi adipositas

oboljenja disajnih organa i venjaa,
koje izaziva grupa adenovirusa. Kaplji-
na infekcija od koje najee obolevaju
predkolska deca, i to preko ele godi-
ne.
adenovirusi, virusi ranije opisivani pod
raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajed-
niki su im rastvorljivost antigena koji
se koristi pri izvoenju reakcije veziva-
nja komplementa i razvijanje tropizma
prema kulturama HeLa- i KB-elija in
vitro. Pomou reakcije neutralizacije
moe se razlikovati 18 raznih tipova
adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi
najee akutna oboljenja disajnih pute
va: gripozna stanja, bronhitise, farin-
gitise, tonzilitise, atipine pneumonije,
aseptiki meningitis i dr.
adenovirusne infekcije, v. adenovirosis.
adenozin, nukleozid sastavljen od adeni-
na i ribofuranoe. Fosforilacijom riboz-
nog radikala u adenozinu na poloaju 5
nastaje nukleotid adenilna kiselina
(AMP), iji su sinonimi adenozin-mono-
fosfat i adenin-mononukleotid.
adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz
adenozin-trifosfata odvajanjem dva fos-
fatna radikala. Cikliki AMP (3',5'-ade-
nozm-monofosfat) je unutranji posred-
nik u delovanju niza hormona. Nastaje
od ATP pod dejstvom fermenta adenil--
ciklaze kojeg aktivie kompleks hormo-
na i receptora u opni ciljne elije. Cikli-
ki AMP izaziva: porast enzima u eliji,
promenu propustljivosti elijske pphe,
zapoinje sintezu specifinih unutra-
njih hemijskih jedinjenja. V. adenozin--
trifosfat.
adenozin-trifosfat (ATP)
1
labilno hemij-
sko jedinjenje, koje se nalazi u svim e-
lijama a sastoji se od adenina, riboze i
tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfat-
na radikala su sa ostatkom molekula
povezana pomou veza bogatih energi-
jom. Odvajanjem jednog fosfatnog radi-
kala ATP prelazi u adenozin-difosfat
(ADP), a jo jednog u adenozin-mono-
fosfat (AMP). U standardnim uslovima
pri odvajanju svakog losfatnog radikala
oslobodi se po molu ATP oko 7000 ma-
lih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe-
rature i koncentracije reagujuih mate-
rija oko 8000 kalorija. Energija dobive-
na razgradnjom ATP predstavlja jedinu
energiju za obavljanje rada. Energija os-
loboena u organizmu razgradnjom
drugih materija koristi se za resintezu
ATP.
adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva
mast, svinjska mast s dodatkom benzo-
jeve smole. Slui kao podloga za sprav-
Ijanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ia-
nolin. Preien vosak dobiven s vune
ovce. Sastoji se preteno od estara mas-
nih kiselina sa holesterolom i oksiholes-
terolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanoli-
num anhydricum. Slui za izradu raznih
ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ia-
nolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog
lanolina i 25 delova vode. Slui kao pod-
loga za ungvente. Sin. Lanolinum; A.
suiilus, svinjska mast. Slui kao podlo-
ga za spravljanje ungventa. Dobro se re-
sorbuje kroz kou, ali se srazmerno lako
razgrauje (uegne) i tada lokalno dra-
i.
adhaesiolysis, v. adhaesiotomia.
adhaesiones, adhezije, priraslice, srae-
nja dve povrine koje lee jedna na-
spram druge. Najea posledica orga-
nizacije zapaljenja tih povrina (pleure,
perikard - epikard, peritoneum).
adhaesiotomia, adheziotomij, preseca-
nje i razdvajanje priraslica.
adiadochokinesis, adijadohokineza, ne-
mogunost brzog izvoenja naizmeni-
nih pokreta, npr. pronacije i supinacije.
A. je simptom oteenja malog mozga.
Adiejev sindrom, v. syndroma.
adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-est-
ra difenil-siretne kiseline, antispazmo-
diko sredstvo; deluje, preteno, direkt-
no na glatke miie.
adiposis, v. adipositas.
adipositas, gojaznost, suvino nagomila-
vanje masti u organizmu; a. abdomina-
lis, nagomilavanje masti u trbunom
zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana
bolestima mozga, naroito hipotalamu-
sa; a. dolorosa, bolno, ogranieno na-
gomilavanje masnog tkiva, naroito u
ena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

2 Medicinski leksikon 17
adipozogenftalna distrofija adrenergiki receptori

insuficijencijom hipofize; a. universa-
Hs
9
nagomilavanje masti po elom telu,
kao i u unutranjim organima. Sin. adi-
posis.
adipozogenitalna distrofija, tip mfanti-
lizma u kome preovlauje gojaznost u
predelu kukova i gornjih ekstremiteta,
pored zakrljalih genitalnih organa i iz-
ostajanja nekih drugih sekundarnih po-
Inih odlika. Trbuh je povean, ali miii
nisu obuhvaeni. Na ekstremitetima
mast se slae prema rizomelikim seg-
mentima: na zadnjoj strani nadlaktice i
na prednjoj strani buta. Podlaktica i po-
tkolenica odudaraju svojom tananou.
Uzrok adipozogenitalnog sindroma lei
u promenama podbreja (hipotalamu-
sa), izuzetno u poremeaju hipofize.
Najee je u pitanju supraselarni kra-
niofaringeom, mada ovaj poremeaj
mogu da proizvedu i druga oboljenja ve-
getativnog podbreja. Sin. hipotalamus-
ni infantilizam, Babinski-Frolichova bo-
adipozo-muskularni odnos, odreeni
odnos masnih naslaga prema miinoj
masi, razlian u mukom i enskom
polu, pa predstavlja pokazatelj polne
uoblienosti.
aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus
laryngis, otvor grkljana.
adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg
renja hipofize (drugi naziv vazopresin),
koji omoguava reapsorpciju vode u
bubrenim kanaliima, slui za leenje
insipidnog dijabetesa; oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji.
adneksni tumor, opti pojam za palpacio-
ni nalaz na adneksima. Tumorozna tvo-
revina moe da pripada jajovodu, jajni-
ku ili parametrima. Moe da bude samo
zapljenjska infiltracija nekog od tih or-
gana ili pravi tumori tih organa bilo be-
nigne ili maligne prirode.
adjuvansi, nespecifine supstancije koje
se dodaju .antigenu radi poveanja imu-
nog odgovora. Dve osnovne vrste adju-
vanasa su (a) aluminijumova i kalciju-
mova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kal-
cijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije
voda-ulje (najpoznatiji su Freundov
kompletni i nekompletni adjuvans). Po-
red ovih, adjuvantno dejstvo imaju
Corynebacterium parvum, bacil CaI-
mette-Gurin (BCG), Bordetella per-
tussis i dr. Deluju na makrofage, i na T-
i B-limfocite. Neki adjuvansi deluju se-
lektivno na razne tipove limfocita.
adnexa uteri, adneksi, materini privesci,
tj. jajnici i jajovodi.
adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i
jajovoda. Zapaljenjski proces najee
je prouzrokovan piogenom infekcijom
jajovoda posle pobaaja i poroaja. Pro-
ces prvenstveno zahvata jajovode, a pri
prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu
trbunu duplju infekcija zahvata i jajnik
(salpingooophoritis, i okolno tkivo. Us-
led zapaljenjske infitracije dolazi do
stvaranja otoka jajovoda i jajnika i nji-
hovog sraivanja, kako izmeu sebe,
tako s okolinom i stvara se zapaljenjski
adneksni tumor. Adneksitis moe biti
akutan, subakutan i hronian.
adolescentia, adolescencija, mladost (i-
votno doba koje poinje pojavom se-
kundarnih seksualnih odlika, a zavra-
va se prestankom telesnog rastenja).
adoptivni transfer, imunoloka reakcija
koju pokazuju limfociti kada se ubrizga-
ju primaocu istog soja. Primalac je pre-
thodno ozraen, pa tako predstavlja
ivu epruvetu za ispitivanje imunih
svojstava elija davaoca.
adrenalectomia, adrenalektomija, odst-
ranjivanje jedne ili obe nadbubrene
lezde. Sin. suprarenalectomia.
adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se
dodaje lokalnim anestetikim rastvori-
ma za produenje dejstva anestezije i is-
hemiju operativnog polja.
adrenergika nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
adr energiki koioci (simpatolitika
sredstva), supstancije koje selektivno
inhibiraju reagovanje efektornih elija
na impulse adrenergikih nervnih vla-
kana, na adrenalin i na srodne amine;
mesto dejstva ovih supstancija je sama
efektorna elija.
adrenergiki receptori receptori koji po-
sreduju u dejstvima kateholamina (ad-
renalina i noradrenalina) raznih orga-
na. Postoje dve vrste ovih receptora.
18
adrenergiki ivci aerosinusitis

Alfa-receptori posreduju u vazokon-
strikciji, a beta-receptori u porastu
uestalosti srca i pojaanju njegovih
kontrakcija.
adrenergiki ivci, v. nervus.
adrenogenitalni sindrom, v. sindrom.
adrenokortikotropni hormon, hormon
prednjeg renja hipofize koji podstie
luenje hormona kore nadbubrenih
lezda.
adrenosteron, androgena supstancija
koju proizvodi kora nadbubrenih lez-
da (Grollman-Howard-Millerova zona),
neto slabijeg dejstva nego testosteron.
adsorbentia, adsorpciona sredstva, leko-
vi koji isto fiziki vezuju na svojoj po-
vrini razne supstancije (sekrete, proiz-
vode razlaganja sekret, bakterije, tok-
sine itd.). To adsorpciono dejstvo utoli-
ko je jae ukoliko je povrina adsorben-
sa vea. Glavni predstavnici a. su Carbo
animalis, Bolus alba i Talcum.
adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova,
tenosti i rastvorenih estica na povri-
ni vrstih tela ili koloidnih micela (ug-
ljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i
dr.). Usled a. nastaje razlika u koncen-
traciji rastvorene supstancije u povr-
inskom sloju i u dubljim slojevima.
Radi polarimetrijskog odreivanja e-
era u mokrai vri se odbojavanje po-
mou ugljenog praha, koji adsorbuje
boju mokrae.
adukcija, v. adductio.
aduktor, v. adductor.
adultni hemoglobin, hemoglobin odras-
lih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik
od fetalnog hemoglobina.
adventitia, adventicija; tunica a., spo-
Ijanja ovojnica organa.
Ades. v. Stegomya.
aequivalens, v. ekvivalent.
aeracija, (1) proputanje vazduha kroz
neku tenost; (2) arterijalizovanje ven-
ske krvi u pluima.
Aerobacter aerogenes, gram-negativni
zdepasti bacili sa ahurom. Bakterije
ove grupe su vrlo proirene u prirodi.
esto su sastavni deo normalne flore
oveka. Kada izazivaju oboljenja, daju
kliniku sliku slinu oboljenju koju iz-
aziva Klebsielia. Ako dospe u urogeni-
talni trakt ili u druge organe, moe biti
uzronik zapaljenjskih promena na tim
mestima. Smatra se i kao jedan od uz-
ronika zaraznih proliva, naroito odoj-
adi i male dece. Od Klebsielia se razli-
kuju time to su pokretni. Sinonim:
Klebsielia aerobacter.
aerobna mo, najvea koliina energije u
jedinici vremena osloboena iz izvora
ije korienje zahteva direktno uee
kiseonika. Merilo - maksimalni utroak
kiseonika u minutu. Osnovni fizioloki
pokazatelj fizike radne sposobnosti,
sposobnosti za dugotrajniji teak rad. U
ena proseno manja nego u mukara-
ca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. ut-
roenog kiseonika u minutu u fiziki
proseno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u
minutu u fiziki izvanredno izdrljivih
sportista.
aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje
bakterija, tip disanja u kome je krajnji
primalac vodonika molekulski kiseonik
(Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu
kiseonika i ako bakterijska elija raspo-
lae potrebnim enzimima, disanje e
biti aerobno.
aerocystographia, aerocistografija, rend-
genografija mokrane beike, u koju se
ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystogra-
phia.
aeroheliotherapia, v. therapia.
aerootitis, bol i eksudacija u srednjem
uvu i smanjenje opsega sluha, koji na-
staju usled snienja vazdunog pritiska
u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni
pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom
letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba
ne doputa slobodno izjednaenje pri-
tiska usled katara ili zapuenosti njenog
ua.
aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum.
aerophagia, aerofagija, pojaano gutanje
vazduha. Javlja se u nervoznih osoba
(psihopata), u sluaju obole log jednjaka
i eluca, kao i pri unim i bubrenim
napadima (kolika).
aeroplanska udlaga, v. udlaga.
aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksuda-
cija u paranazalnim upljinama izazvani
snienjem vazdunog pritiska u njima, a
19
aerosol!
afekt

koji ne moe da se izjednai sa spoljnim
pritiskom. Nastaje prilikom letenja
avionom ako su prirodni otvori sinusa
zapueni sekretom ili polipima.
aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspr-
ene vrste ili tene supstancije u esti-
ce ije su dimenzije manje od hiljaditog
dela milimetra. Ako su u pitanju cestice
tenosti, re je o magli, a ako su u pita-
nju vrste estice u vazduhu, re je o
dimu. Danas postoji niz lekovitih prepa-
rata u obliku aerosola koje bolesnici in-
haliu (unose udisanjem). U obliku ae-
rosola se primenjuju esto dezodoransi
i insekticidi.
aesthesiologia, v. esthesiologia.
Aethambutoli chloridum (etam-butol--
hlorid), sredstvo za leenje tuberkuloze.
Aethanoli acetas, v. Aether aeticus.
Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spi-
ritus; Ae. concentratum (koncentrova-
ni etanol, etil-alkohol), Aethanolum di-
lutum (razblaeni etanol), oba su ofici-
nalna prema naoj farmakopeji. Etanol
se upotrebljava kao dezinficijentno
sredstvo za hirurke instrumente i za
kou, i kao rastvara za druga sredstva
za dezinfekciju koe(npr., jod).
Aether anesthesicus, etar za narkozu, na-
roito preien etar koji slui za izazi-
vanje opte anestezije (narkoze) inhala-
cijom; oficinalan je prema naoj farma-
kopeji; Ae. chloratus, (stom.) slui za is-
pitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu
anesteziju (npr., pri vaenju rasklae-
nih zuba).
Aetherolea, etarska ulja, aromatine, lako
pokretljive tenosti koje isparavaju, a
dobivaju se od raznih delova biljaka
destilacijom pomou vodene pare, ekst-
rakcijom ili ceenjem. Neka etarska
ulja su na obinoj temperaturi vrsta,
ali zagrevanjem postaju tena. U vodi se
slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u
apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru
i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eu-
calypti, eukaliptusovo ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom iz sveeg li-
a drveta Eucalyptus globulus. Sadri
eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem
vodene pare) u leenju hroninog bron-
hitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini
pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus
montana, koja sadre razne terpene i
bornil - acetat, a slui za trljanje i inhala-
ciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Si-
napis, ulje od slaice, koje se sastoji po-
glavito od alil-izotiocijanata; Ae. Tere-
binthinae, terpentinsko ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom s vodenom
parom iz terpentina raznih vrsta etina-
ra. Slui kao flogistiko sredstvo. Sin.
Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Tere-
binthinae rectificatum, preieno
terpentinsko ulje. Slui za inhalaciju vo-
dene pare u leenju hroninih bronhiti-
sa i za intramuskulne injekcije u nespe-
cifinoj nadraajnoj terapiji.
Aethylis biscumacetas, etil-biskumace-
tat, oralno antikoagulantno sredstvo;
Ae. chloridum (etil-hlorid), upotreblja-
va se lokalno za izazivanje lokalne anes-
tezije smrzavanjem a, retko, i za izaziva-
nje opte anestezije (narkoze) inhalaci-
jom.
Aethylmorphini chloridum (etil-morfin--
hlorid), ima iste farmakoloke osobine
kao i kodein, ali se danas vie upotreb-
ljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nad-
raajnog dejstva. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
afakija, v. aphakia.
afazija, v. aphasia.
afebrilis, afebrilan, koji je bez poviene
temperature, koji je bez groznice. V. feb-
rilis, febris.
afekt, vrlo jako oseanje, koje obino na-
ilazi naglo, praeno karakteristinim
promenama telesnih funkcija, veinom
kao posledica dogaaja u spoljnoj sredi-
ni ili u sopstvenom telu kojima osoba ne
moe brzo da se prilagodi; duevno uz-
buenje; stanje razjarenosti; potiskiva-
nje a., psihoanalitiki pojam pod kojim
se podrazumeva neka vrsta zaboravlja-
nja (potiskivarije u nesvesni deo psihe)
oseajnog (afektivnog) dela neke na-
gonske tenje. Svaka misao, tenja, sli-
ka, svaki psihiki sadraj uopte ima
svoju oseajnu pratnju (tzv. afektivnu
komponentu). Ako je ta pratnja nepri-
20
afektivnost aglutinatio

jatna svesti (npr., mrnja prema rodite-
lju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle
docnije moe ponovo da izbije u svest,
samo sada vezana za neki sasvim drugi
predmet (umesto za roditelja, s kojim
inae nikakve veze nema). Sila koja po
Feudu vri potiskivanje je tzv. cenzura
ili nad-ja, tj. kritika sposobnost, sa-
vest, moralno oseanje. Kao rezultat
meusobnog sukoba suvie aktivne
cenzure i jakih afekata koje ona potis-
kuje, nastajale bi psihoneuroze; pra-
njenje a., sin. iivljavanje a., vie ili ma-
nje burne telesne propratne pojave ja-
kog oseanja posle kojeg se vraa stanje
prethodnog duevnog mira. Sudbina
a. obuhvata, osim pranjenja, intelek-
tualnu obradu, potiskivanje, premeta-
nje ili projekciju, kao i zraenje na dru-
ge objekte. Najee je to prosto slablje-
nje vremenom, bleenje.
afektivnost, oseajnost, stanje oseanja,
raspoloenja, nain na koji oseanja
prate psihika zbivanja, npr. iva a., po-
viena a., sniena a. V. temperament.
afektni grevi, nastupi grevitog plaa,
smeha ili vritanja, praeni dubokim di-
sanjem u histeriji.
aferens, aferentan, dovodan, npr. vas affe-
rens, dovodni sud (krvni).
aferentan, v. afferens.
afibrinogenaemia, afibrinogenemija, de-
ficit fibrinogena u krvi; a. congenitali,
nasledna bolest, koja se prenosi auto-
somno recesivno; ispoljava se izrazitim
smanjenjem zguljivosti krvi.
afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost
prema neemu; (2) (hem.) privlana
snaga koja dejstvuje izmeu atoma po-
jedinih elemenata, a usled koje nastaje
vezivanje atoma elemenata ujedinjenja.
afosfogenijski, svaki poremeaj u orga-
nizmu zbog manjka fosfora u njemu.
agalactia, agalaktija, izostajanje luenja
mleka. Totalna agalaktija opaa se vrlo
retko (Sheehanov sindrom).
agammaglobulinaemia, agamaglobuli-
nemija, nedostatak imuniteta izazvan iz-
razitim smanjenjem koncentracija svih
frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hy-
pogammaglobulinaemia.
agar-agar, morska alga; slui kao dodatak
( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranlji-
vih podloga koje s bujonom predstavlja-
ju osnovnu vrstu hranljivu podlogu za
izolovanje i raspoznavanje bakterija; u
stomatologiji osnovni sastojak preob-
ratljivih hidrokoloidnih otisnih materi-
jala.
agens, nosilac inilaca odreenog dejstva;
supstancija, sila ili aktivni princip koji
dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili
ima neko drugo dejstvo.
agensi grupe PLT (psittacosis, lymphog-
ranuloma venereum, trachoma) nalaze
se na prelazu od rikecija ka virusima,
imaju grupni antigen, sadre DNK i
RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova
konana klasifikacija jo ne postoji.
aggravatio, agravacija, (1) pogoranje do-
sadanjeg stanja (2) svesno, namerno
preuveliavanje postojeih pojava ob-
oljenja od strane obolelog.
agitacija, telesna i psihika uznemirenost,
psihomotorni nemir.
agitans, koji se trese. V. paralysis agitans.
agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuen.
aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hid-
rati, a koja su u glikozidima vezana za
ugljene hidrate.
aglomerat, skup raznorodnih sastojaka.
V. konglomerat.
aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka
uroena nepravilnost, propraena ekst-
remnom uskou vilica, nepravilnim
poloajem zuba i poremeajima funkci-
je gutanja i govora.
aglutinat, gomilica bakterija ili drugih e-
lija. V. aglutinacija, agiutinogeni.
aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje,
vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih
elija u gomilice pod uticajem aglutini-
na i nespecifinih faktora. Aglutinacija
je jedna od najvie korienih serolo-
kih reakcija (Widalova reakcija, Wrig-
htova reakcija, Weil-Felixova reakcija).
A. eritrocita prilikom transfuzije inkom-
patibilne krvi nastaje usled vezivanja
aglutinina za aglutinogen eritrocita, a
poto su mnogi aglutinogeni dvovalent-
ni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva
eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju
21
aglutinini
Ahilov refleks

se u plazmi aglutinini koji na niskim
temperaturama zgomilavaju eritrocite 0-
krvne grupe, zbog ega se nazivaju ag-
lutinini na hladno a fenomen se naziva
aglutinacija na hladno. Ovo se koristi u
dijagnostici izvesnih oboljenja
(primerna atipina pneumonija).
aglutinini, antitela koja prvo imobiliu
bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice
adsorbujui se na njihovoj povrini.
Stvaraju se u organizmu pod dejstvom
antigena u ivim ili mrtvim elijama. U
krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini
anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta)
nastali su pod dejstvom specifinih za
krvne grupe antigene - aglutinogena A i B.
Stvaraju se posle roenja, i to ako
eritrociti deteta ne sadre odgovarajue
aglutinogene, usled unoenja hranom,
bakterijama ili nekim drugim nainom
malih koliina antigena A i B. Po prirodi su
gama-globulini.
aglutinogeni, antigeni vezani za povrinu
elije, zbog ega se one, u prisustvu od-
govarajuih antitela, zgomilavaju, slep-
ljuju u gomilice. Opne eritrocita oveka
sadre oko trideset antigena, od kojih
su zbog izraenih antigenskih svojstava
u transfuzijskim reakcijama znaajne
skupine antigena koje se oznaavaju
kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji ne-
maju izraena antigena svojstva, znaaj-
ni su za prouavanje naina nasleiva-
nja gena, odnosno za utvrivanje oin-
stva.
agnosia, agnozija, opti pojam koji ozna-
ava nesposobnost prepoznavanja
predmeta pomou odreenog ulnog
modaliteta, uprkos tome to je senzori-ki
modalitet ouvan. Agnozija je posle-dica,
uglavnom, povreda parijetalnog renja
velikog mozga. A. moe biti taktilna,
vidna, sluna itd.; akustika a. ili sluna,
duevna gluvoa; optika a., duevno
s.lepilo, nemogunost razumeva-nja
primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri
potpuno ouvanom vidu u sluajevima
oteenja konveksnog dela potilja-ne
kore leve modane hemisfere (u de-
njaka); taktilna a., v. astereognosia.
agonadni hermafroditizam, v. hermafro-
ditizam, agonadni
agonist, (I) koji se prvi pokree; (2) mii
koji ima suprotnu funkciju od svog an-
tagonista.
agoraphobia, agorafobija, prisilan strah
od irokog prostora, strah od prelaenja
preko trga, ulice itd., koji se javljaju u
prisilnoj neurozi.
agrafija, v. agraphia.
agrammatismus. agramatizam, poreme-
aj govora koji se sastoji u ravom ob-
razovanju reenica, tzv. telegrafski stil.
V. oligophrenia, aphasia.
agranulisani endoplazmini retikulum,
v. citoplazma.
agranulocitoza, v. agranulocytosis.
agranulocytosis, agranulocitoza, sin-
drom izazvan vrlo velikim smanjenjem
ili potpunim nedostatkom granulocita
u perifernoj krvi, pri emu postoje pro-
mene u drelu i na drugim sluznicama,
kao i septike temperature. Sin. granu-
locytopenia, Schultzova bolest.
agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti
pisanja pri potpuno ouvanoj svesti,
kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke,
ake i prstiju.
agravacija, v. aggravatio.
agregatno stanje, stanje u kome se nalazi
neko telo pod izvesnim spoljanjim us-
lovima (temperatura, pritisak). A. s. ne-
kog tela moe biti vrsto, teno i gasovi-
to.
agresini, toksine supstancije izvesnih pa-
togenih bakterija (leukocidini, sprea-
ding-factor i dr.). Neke od ovih supstan-
cija smanjuju fagocitnu mo leukocita,
dok druge deluju na druge odbrambene
faktore organizma.
agresivan, koji navaljuje, napada.
agresivnost, navaljivanje, napadanje, iz-
azivanje.
agripnija, v. insomnia.
ahilija, v. achylia gastrica.
ahilodinija, v. achillodynia.
Ahilov (Achilleus) refleks, merenje br-
zine, koristan metod za kontrolu funk-
cije titaste lezde, pri emu se koriste
fotoelektrini postupci prilikom izvoe-
nja Ahilovog refleksa Photomoto-
graph - aparatom (v. tamo): dobijaju se
krivulje svojstvene za poveane ili sma-
22
ainhum aktiniko dejstvo

njene funkcije titaste lezde (ahilog-
ram).
ainhum, bezbolna strangulacija i autoam-
putacija nonog palca u crnaca u Junoj
Americi i Africi.
akcesoran, v. accessorius.
akcidentni srani um, v. um.
akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja
vrednosti mirovnog membranskog po-
tencijala nastala pod dejstvom drai.
Ulaenje natrijuma u eliju, nastalo
zbog poveanja propustljivosti opne za
natrijum, dovodi do njene depolarizaci-
je a zatim do stvaranja obrnutog poten-
cijala; za njom sledi repolarizacija usled
izlaenja kalijuma iz elije i uspostavlja-
nja elektrinog stanja opne, svojstvenog
za nenadraenu eliju. Akcioni potenci-
jal nastao na mestu delovanja nadraaja
iri se po opni i ima stalan oblik i amp-
litudu bez obzira na to da Ii je nadraaj"
koji ga je izazvao bio na nivou praga ili
iznad njega (zakon sve ili nita).
akinesia akinezija, nepokretnost usled
oduzetosti miia ili usled sniene inici-
jative za kretanjem ili usled bolova (a.
algera). Oznaava i vetaki izazvanu
nepokretnost, npr. onih kapaka u ope-
racijama na onoj jabuici; a. algera,
nepokretljivost prouzrokovana poja-
vom bola pri pokretima, zbog ega ih
bolesnik izbegava. Najee je histeri-
kog porekla; (oft.) prolazna pareza mii-
.a kapaka i spoljnih miia oka izazvana
injekcijom novokaina. Onemoguuje
pokrete kapaka i one jabuice u toku
operativnog poduhvata.
akomodacijski raspon, sposobnost pri-
lagodavanja oka u cilju dobivanja jas-
nog lika predmeta od najdalje do najbli-
e take jasnog lika, tj. od potpunog
akomodacionog mira do najjae akomo-
dacije. A. r. izraava se u dioptrijama;
ona je najvea u detinjstvu, s godinama
opada, te oko ezdesete godine prakti-
ki potpuno prestaje. V. presbyopia.
akomodaciona uzetost, v. paralysis.
akomodacioni gr, gr cilijarnog miia
oka, obino prolaznog karaktera. Pri
maksimalnom gru oko je podeeno za
najbliu taku otrog vida, dok predme-
te koji su udaljeni ne vidi otro. Uzroci:
ukapavanje pilokarpina ili trovanje
ovim lekom, ili ezerinom, u sluaju his-
terije, psihikih smetnji i dr.
akomodacioni obim, jaina akomodacije
iskazana u dioptrijama. Zavisi od godi-
na starosti. Najvei je oko desete godine
ivota, praktiki prestaje oko ezdesete
godine. V. presbyopia.
akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum na-
pellus, izvanredno otrovan,
akratoterma, v. acratotherma.
akridin, organska materija iji derivati
(akridinske boje) slue u medicini; pre-
ma naoj farmakopeji, oficinalni su Ac-
riflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i
Aethacridini lactas (etakridin-laktat);
slue kao antiseptika i dezinficijentna
sredstva.
akridinske boje, v. boje.
akrilat, opti naziv za estre akrilne kiseli-
ne. Koristi se za izradu osnove totalne i
delimine proteze, akfilatnih zuba i es-
tetskih faseta kod fiksnih proteznih
nadoknada; brzovezujui a., slui za iz-
radu individualne kaike, privremenih
krunica i mostova, ireparaturu totalnih
i deliminih proteza.
akrocentrian, hromosom sa centrome-
rom smetenom blizu njegovog kraja.
Jedan krak hromosoma je zbog toga
vrlo kratak.
akrocijanoza, v. acrocyanosis.
akroparestezija, v. acroparaesthesia.
akson, v. axon.
aksonski breuljak, zadebljano podruje
tela elija odakle polazi akson. Akcioni
potencijal nastaje ovom delu neurona.
aksoplazmatski transport, prenoenje
materija iz elije u akson.
aktin, fibrilarna belanevina koja s miozi-
nom igra bitnu ulogu u kontrakciji mii-
a.
aktiniki zraci, v. zraci.
aktiniko dejstvo, u svim razdobljima u
vidu zapaljenjskog crvenila koe manje
je u ene nego u mukarca. Najvee su
zapaljenjske pojave u oba pola u treoj
deceniji ivota, zatim sve do duboke sta-
rosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji
opet die.
23
aktinoidi alantois

aktinoidi, hemijski elementi koji se u pe-
riodnom sistemu nalaze od atomskog
broja 90.
aktinomicin D(daktinomicin), citotoksi-
ko sredstvo, raguje na deoksiribonuk-
leinsku kiselinu inaktiviui je.
aktinomiozin, kontraktilna materija u
miiu koju ine aktin i miozin.
aktivacija jajeta, prva posledica oploe-
nja. Semeglavac je aktivator deobne
moi jajeta, tj. brazdanja. Bez njega ja-
jace nije sposobno da se deli.
aktivacijska analiza, metod aktivacije
stabilnih atoma u odreenom uzorku
pomou jonizujuih zraenja (fotona,
naelektrisanih estica ili neutrona). U
biologiji i medicini primenjuje se za ta-
no odreivanje sastava tkiva i organa,
naroito elemenata u tragu. Metod
moe da se primeni i uivo za fluores-
centno varnienje. V. scintigrafija.
aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za
spreavanje razvoja ankiloze donjovili-
nog zgloba; a. po Fryju, naprava slina
prethodnoj.
aktivatori, supstancije koje svojim pri-
sustvom pojaavaju ili olakavaju dej-
stvo enzima.
aktivizam, seksualni, v. sadizam.
aktivna elektroda, v. elektroda.
aktivna intimizacija, efikasna specifina
profilaktika mera u zaraznim bolesti-
ma. Naziva se aktivna, vetaka imuni-
zacija ili vakcinacija.
aktivni kiseonik, v. oxygenium.
aktivni mulj, metoda za preiavanje ot-
padnih voda naselja. Postavljaju se tri
bazena: u prvom se ostvaruje dodir ot-
padnih voda s aktivnim muljem (mik-
roorganizmima), u drugom se ubacuje
vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u
treem se ostvaruje taloenje i delimi-
no se odvodi aktivni deo u prvi bazen.
Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno
odnosi na polja za suenje mulja.
aktivni pokreti, voljni pokreti.
aktivni transport, transport materija
kroz elijsku opnu pomou molekula
nosaa, iz podruja manje u podruje
vee koncentracije. Za transportni pro-
ces je potrebna energija koja se dobija
razlaganjem ATP.
aktivni ugalj, v. Carbo.
akustiki, sluni.
akustiki nerv, v. nervus vestibulocochlea-
ris (pars cochlearis).
akustiki put, skup neurona od Cortije-
vog organa koji prolaze belom masom
mozga i prenose razdraenje do korti-
kalnog slunog centra (Heschlova viju-
ga).
akuer, lekar specijalista za poroaje. Pre-
ma sadanjem programu specijalizacije,
istovremeno je i specijalista za gineko-
logiju (specijalista za akuerstvo i gine-
kologiju).
akuerka, babica sa zavrenom babikom
kolom, osposobljena za obavljanje nor-
malnog poroaja i negu porodilje u ba-
binjama.
akuerska aka, poloaj ruke bolesnika u
toku napada tetanije koji podsea na pr-
te skupljene za prodiranje u matericu.
akuerstvo, porodiljstvo, nauka o normal-
nim i patolokim poroajima. V. opstet-
ricija.
akutna kaverna, v. caverna.
akvedukt, v. aqueductus.
ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo kli-
naste kosti.
alabaster-gips, sitnozrnast, prozraan
gips. V. gips.
alanin, alfa-aminopropionska kiselina,
CH3CHNH2COOH.
alantohorion, horion obloen (potpuno
ili delimino) sudovnim delom alantoi-
sa (chorion allantoideum.).
alantoidna cev, v. alantois.
alantoidna kesa/ v. alantois.
alantoidna tenost, v. alantois.
alantois, kobasiasti iz vrat repnog dela
primitivnog kanala, naglavljen mezo-
dermnim tkivom. Alantois je jedini od
embrionalnih privezaka koji ne ieza-
va potpuno, nego jednim delom zaostaje
razvijajui se u mokranu beiku. U
pileta se ve pri kraju drugog dana in-
kubacije javlja na trbunom zidu rep-
nog creva majuni izvrat, alantoidni
pag, koji se naglavljuje visceralnim lis-
tom mezoderma, inei alantoidni pu-
poljak, koji sve vie raste, predstavljajui
disajni organ. I u sisara se alantois vrlo
rano javlja. U nekih ostaje manji
24
alaris
aldosteronismus

(mikroalantoidni sisari: torbari, glodari
i dr.), dok je u nekih veih razvijeniji:
megaloalantoidni sisari.
alaris, alaran, koji pripada krilima.
alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom
prognozom, koji se javlja u endemskim
krajevima. Ospa se razvija samo do sta-
dijuma vezikule, iji je sadraj beliast
(mlena variola).
alatus, krilat.
Albe-Delbetova operacija, v. operacija.
Albers-Schnbergova bolest, v. osteopet-
rosis.
Albertova operacija, v. operacija.
albicans, beliast, npr. corpus albicans,
beliasto telo u jajniku.
albinismus, albinizam, uroeni nedosta-
tak pigmenta u koi, kosi, oima i dru-
gim organima.
albino, albinos, osoba u koje postoji albi-
nizam.
Albrightov hormon, inkret poznat jo i
kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve e-
lije.
Albrightov sindrom, v. sindrom,
albugineus, beliast, npr. tunica albugi-
nea, beliasti omota, beliasta ovojni-
ca.
albumen, belance jajeta. Stari naziv za al-
bumin. Naziv koji se upotrebljavao i za
belanevine u mokrai.
albuminati, jedinjenja koja odgovaraju
solima. A. nastaju dejstvom, jaih baza
na belanevine.
albumini, v. proteini.
albuminimetar, v. albuminometar,
albuminometar, specijalno graduisana
epruveta u koju se sipaju mokraa i Es-
bachov reagens, pa se iz visine nastalog
taloga odreuje koliina belanevine u
mokrai. Danas se rede upotrebljava. V.
Esbachov reagens. Sin. albuminimetar.
albumoze, proizvodi hidrolize belanevi-
na, verovatno polipeptidi. Imaju veliku
molekulsku teinu. Albumoze se mogu
iz svojih rastvora staloiti solima lakih
metala.
albumozurija, izluivanje albumoza mok-
raom. V. albumoze.
albus, beo.
Alcaligenes faecalis, asporogeni gram--
negativni tapi, bez ahure. Ne razgra-
uje nijedan ugljenikov hidrat, to se
koristi za diferencijalnu dijagnozu od
laktoza negativnih enterobakterija, na-
roito Salmonella typhi. Ova bakterija
je slabo patogena. esto se nalazi u ljud-
skom izmetu zdravih osoba. Mogu se iz-
olovati iz izmeta osoba koje boluju od
enterokoiitisa; neki je smatraju za uz-
ronika tih oboljenja.
alcaptonuria, alkaptonurija, izluivanje
mokraom alkaptonskih jedinjenja,
najee homogentizinske kiseline. U
alkaptonurije mogu postojati ohronoza
i artritisne pojave; a. spontanea, na-
sledni poremeaj metabolizma tirozina
s izluivanjem homogentizinske kiseli-
ne mokraom.
Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni
a,, sadri najmanje 99,5% etil-alkohola;
etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim
vrenjem eera, obino se naziva alko-
hol. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi,
da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke
saobraajne nesree voza bio pod uti-
cajem alkohola, odreuje se koncentra-
cija alkohola u krvi. Pri velikom broju
saobraajnih nesrea koliina alkohola
u krvi vozaa je poveana, ali ne toliko
da bi nastupilo oevidno pijanstvo. I u
povreenih peaka esto je koliina al-
kohola u krvi poveana. Po propisima
vaeim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju
sadravati vie od 0,5 g alkohola.
Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za
spironolakton (v. tamo).
aldehid-alkoholi, organska jedinjenja
koja pored aldehidne grupe sadre jed-
nu ili vie hidroksilnih grupa. Meu ug-
ljenim hidratima aid oze su aldehid-al-
koholi.
alehidi, oksidacioni proizvodi primar-
nih alkohola koji sadre svojstvenu jed-
novalentnu grupu -CHO; daljom oksi-
dacijom prelaze u kiseline (karbonske).
aldehid-oksidaze, enzimi pod ijim se ka-
talitikim dejstvom alehidi oksidiu u
kiseline.
aldosteronismus, aldosteronizam, pato-
loko stanje nastalo usled abnormno
velike koncentracije aldosterona u krvi;
a. moe da bude primaran (primarni a.,
v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog
25
aldoze
Q-estica

smanjenja zapremine krvne plazme (sr-
ana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.).
aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaha-
ridi) koji u svom molekulu sadre jednu
aldehidnu grupu, npr. glukozu i galak-
tozu. V. ugljeni hidrati.
alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo
hranljivog vitelusa, za razliku od onih
koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja).
aleksin, v. komplement.
alel, alternativni oblik gena. Jedan lan iz
para gena smetenih na istom lokusu
homolognih hromosoma. Oba alelska
gena reguliu isti proces, bilo u istom,
bilo u suprotnom smeru i u tome mogu
da budu dominantni, recesivni ili inter-
medijarni. V. dominantan, recesivan.
alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela.
alelski, proizveden dejstvom alternativ-
nih gena.
alelsko iskljuenje, v. neispoljeni alel.
alergeni, supstancije najee belanevin-
ske strukture koje u organizmu stvaraju
specifina antitela. Alergeni senzibiliu
organizam, dospevajui u njega preko
koe, creva, disajnih puteva itd.; a., di-
solvo, (stom.) raspadni produkti tkiva
arita koji mogu da senzibiliu organi-
zam i da dovedu do alergije i oboljenja
u udaljenim organima.
alergija, reakcija preosetljivosti organiz-
ma ili organa na ponovno unoenje an-
tigena, reakcija koja se odigrava kao po-
sledica susreta antigena s prethodno
stvorenim specifinim antitelima. Nazi-
vi preosetljivost i hiperergija su si-
nonimi dananjeg naziva alergija; ato-
pijska a., alergija u osoba s naslednom
sklonou da na antigene koji se sva-
kodnevno sreu (pelud biljaka, organs-
ke materije u praini) stvaraju specifi-
an tip antitela, tzv. reagine ili senzibili-
ua antitela koja ne nalazimo u nor-
malnih ljudi. Pri reakciji antigena s
ovim antitelima nastaju lokalne ozlede
tkiva. Meu atopijske alergije kojima su
uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, pe-
ludna groznica, astma, egzem i eluda-
no-crevni poremeaji, a., kontaktna
(stom.), vrsta alergijske reakcije pri ko-
joj se na sluznici usta ili na rumenom
delu usana, posle ponovljenog lokalnog
kontakta s alergogenom materijom, jav-
ljaju crvenilo, mehurii, erozije i ulcera-
cije; npr. kontakt akrilatne proteze s
sluznicom nepca. Sin. stomatitis venena-
ta, glossitis venenata. V. cheilitis venena-
ta.
alergijske reakcije, osnovna podela na
ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetlji-
vost. Po Gellu i Coombsu postoje etiri
tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilak-
tika reakcija; uee reagina, oslobaa-
nje farmakoloki aktivnih supstancija.
II tip: citotoksike reakcije nastale us-
led delovanja antitela na elije tkiva; u
ovim reakcijama mogu uestvovati i
mononuklearne elije. III tip: oteenje
tkiva delovanjem kompleksa anti-gen-
antitelo u zidovima krvnih sudova i
bazalnoj membrani, to dovodi do lo-
kalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne
preosetljivosti (npr. tuberkulinska
reakcija) u kojima najvaniju ulogu ima-
ju T-limfociti. V. i reakcija.
aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leuko-
cita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska
leukemija. V. aleukia, leucaemia.
aleukemijska leukemija, v. leucaemia.
aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni
nedostatak leukocita u perifernoj krvi;
a. congenitalis, uroena neutropenija;
a. haemorrhagica, jedan od izraza za
aplastiku anemiju. Sin. neutropenia.
Alexander-Adamova operacija, v. opera-
cija.
alexia, aleksija, slepoa za napisane reci.
Poremeaj koji nastaje pri razaranju od-
reenih podruja modane kore iznad
vidnog dela, a kajakterie se nesposob-
nou razumevanja napisane reci.
alfa-adrenergiki blokatori, sredstva
koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi
raane glavnice, njihovi dihidroderivati,
haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).
d-aminoizovalerijanska kiselina, v. va-
Un.
d-estica, slobodna jezgra helijumovog
atoma, tj. helijumov atom bez dva peri-
ferna elektrona. Zato to se sastoji od 2
protona i 2 neutrona, ima naelektrisa-
nje od 2 elementarna kvanta elektricite-
ta. Masa joj je etiri puta vea od mase
26
r
alfa-fenoksibenzil-penicilin alkalna rezerva

vodonikova atoma ili dvanaestine C-12.
Sin. helion.
alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbenici-
Hn), polusintetski penicilin, otporan
prema dejstvu kiseline.
alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin),
polusintetski penicilin, otporan prema
dejstvu kiseline.
d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin--
fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje
od glicerola kad se jedna primarna al-
7 koholna grupa glicerola esterifikuje fos-
fornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne
kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin.
alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jed-
nolanane spirale; nastaje stvaranjem
vodoninih veza izmeu karbonilne
grupe ostatka jedne i imino-grupe ostat-
ka sledee etvrte aminokiseline du
peptidnog lanca.
alfa-karboksibenzil-penicilin (karbeni-
cilin), polusintetski penicilin sa irokim
antibakterijskim spektrom.
alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal*
getiko sredstvo.
alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma
dobijen registrovanjem s povrine luba-
nje u odrasle osobe koja miruje, ne misli
ni na ta i ima zatvorene oi. Talasi
imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i
frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbo-
lje je izraen u temeno-potiljanom
podruju.
alfa-talasemija, v. thalassaemia.
alge, jednoelijski ili vieelijski ivi orga-
nizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju
se od gljivica koje poseduju hlorofil.
$iroko su rasprostranjene u prirodi,
bez neke karakteristine geografske
specifinosti. Igraju znaajnu ulogu u
odravanju ravnotee u povrinskim vo-
dama i koliine kiseonika u vazduhu.
algesia, algezija, oseaj bola. V. algia.
lgia, algij, oseaj bola. Izraz se upotreb-
ljava veinom kao deo sloenih reci,
npr. myalgia.
algolagnia, algoiagnija, seksualna perver-
zija u kojoj se polno zadovoljavanje po-
stie putem nanoenja povreda i zlos-
tavljanja erotskog objekta. U tu vrstu
perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-
na a. ili seksualni aktivizam) i masohi-
zam (pasivna a.).
alhemija, nazovihemija, teila je preobra-
avanju obinih metala u skupocene
(zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje
se razvila hernija kao nauka.
Alibertova bolest, v. mycosis fungoides.
alifatika jedinjenja, sva organska jedi-
njenja u kojima su ugljenikovi atomi po-
vezani u otvorenom nizu.
alil, jednovalentni nezasieni radikal
CH=CH-C.
alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio
alimentaris.
alimentarni infantilizam, zastoj u raste-
nju i u sazrevanju gonada. Ogledno je
dokazano da je za hipofiznu auksogenu
funkciju od velikog znaaja ishrana. U
inaniciji svi se hormoni prednjeg renja
(sem ACTH) izluuju u nedovoljnim ko-
liinama (pseudohipofizektomija).
Supstituciona terapija (unoenje gona-
dotropina) dovodi do popravljanja sta-,
nja, i pored gladovanja.
alimentarni miksedem, intenzivno sma-
njenje titaste lezde izazvano osiroma-
enjem u belanevinama. Bazalni meta-
bolizam opada, t se u nekih bolesnika
javljaju znaci miksedema: opadanje
kose, polna impotencija, trofike pro-
mene u nokatnoj matrici (onihodistrofi-
ja). Sekundarni miksedem moe da na-
stane i usled delimine insuficijencije
prednjeg renja hipofize. I u tom slua-
ju enski pol trpi ee nego muki, u
kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne pro-
izvodi slino stanje.
alizarin, dioksiantrahinon, kristalna cr-
vena boja koja se upotrebljava kao indi-
kator.
alkalimetrija, kvantitativna volumetrij-
ska analiza kojom se odreuje koncen-
tracija (normalitet) rastvora baze po-
mou rastvora kiseline poznatog nor-
maliteta.
alkalinuria, alkalinurija, luenje alkalne
mokrae.
alkalitherapia, v. therapia.
alkalna rezerva, sposobnost plazme da
vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ug-
Ijen-dioksid manjim delom rastvoren, a
veim delom vezan u obliku natrijum -
27
alkalna sredstva
alloploid

-bikarbonata. S obzirom na to da od
ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikar-
bonat oko 95%, to se moe praktiki uz-
eti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo
koliine bikarbonata u plazmi. Alkalna
rezerva se ranije izraavala brojem ml
COa na 100 ml plazme izdvojenog dodat-
kom kiseline (normalno je oko 60
ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml
CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90
ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu
(SI) alkalna rezerva se izraava brojem
mM CO2 u jednom litru plazme (nor-
malna vrednost iznosi oko 28 mM u aci-
dozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u
jednom litru plazme).
alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH,
Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom
rastvoru usled hidrolize reaguju bazno
(NaaCOa, itd.),
alkalne vode, v. voda.
alkalni metali, metali iji su hidroksidi
jake baze. V. alkalije. alkalni
mineralni izvori, v. voda.
alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porek-
la s jakim fiziolokim delovanjem, s baz-
nim svojstvom uslovljenim azotom u
molekulu alkaloida. Alkaloidi su obino
u obliku heterociklusa s azotom. U bilj-
kama su veinom u obliku soli. Otrovna
su jedinjenja.
alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentra-
cije jona H u organizmu ispod normal-
nih vrednosti, zbog nagomilavanja baza
ili gubljenja kiselina u organizmu; hipo-
kaliemijska a., metabolika a. zbog
smanjenja kalijuma u serumu; metabo-
lika a., a. zbog nagomilavanja bikarbo-
nata u organizmu ili gubljenja kiselina
iz organizma (naroito povraanjem);
respiratorna a., a. zbog poveanog
gubljenja ugljen-dioksida preko plua.
alkili, jednovalentni radikali koji postaju,
kako se misli, od zasienih ugljovodoni*
ka alkana oduzimanjem jednog atoma
vodonika, npr. metil - odgovara
metanu , etil -CaHs odgovara
etanu CaHe itd.
alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva
(pentanol-nitrit).
alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skle-
roziranje (za leenje varikoznih vena),
npr. natrijum-tetradecil-sulfat.
alkohol, v. Aethanolum.
alkoholiarska ciroza, v. cirrhosis hepa-
tis.
alkoholiarska halucinoza, v. halucino-
za.
alkoholiarska paraliza, oboljenje koje
se javlja u alkoholiara, i po simptomi-
ma podsea na progresivnu paralizu
(demencija, poremeaj govora, poreme-
aj reakcije enica).
alkoholiarske psihoze, ludilo u alkoho-
liara, duevni poremeaji koji se javlja-
ju u alkoholiara, kao to su delirijum
tremens, alkoholiarska halucinoza,
Korsakovljeva psihoza, alkoholiarska
pseudoparaliza.
alkoholizam, raniji sin. hronini a., zavis-
nost od alkoholnih pia ili navika na
njih; dovodi do telesnog, psihikog i
drutvenog propadanja.
alkyl-, v. alkili.
allodiploid, alodiploid, elija odnosno je-
dinka iju diploidnost sainjavaju hro-
mosomi koji potiu od roditelja koji pri-
padaju razliitim vrstama. V. hibrid, dip-
hid.
allodiploidia, alodiploidija, posedovanje
dve garniture hromosoma dobivene od
roditelja razliitih vrsta.
allogeni, alogeni, antigenski razliite eli-
je i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogen-
skL
allopathia, alopatija, nain leenja koji se
sastojao od herojskog simptomatskog
leenja (putanje krvi, davanje emeti-
kih i purgativnih sredstava), sve dok
simptomi bolesti ne ieznu; odavno na-
puten.
alloplastica, aloplastika, plastika hirur-
ka intervencija u kojoj se kao kalem
upotrebljava materijal nebiolokog po-
rekla, npr. slonova kost ili srebro i raz-
ne vetake plastine materije (akrilat,
orlon, dakron itd.).
alloploid, aloploid, elije odnosno jedin-
ke koje poseduju dve ili vie garnitura
hromosoma nasleenih od roditelja
koji pripadaju razliitim vrstama. V.
hibrid, alodiploid, allopolyploid.

Vi':
UL
28
alloploidia alosterini proteini

alloploidia, aloploidija, posedovanje dip-
loidnog ili poliploidnog broja hromoso-
ma koji su dobijeni od prethodnika koji
pripadaju razliitim vrstama. V. diploi-
dija, poliploidija.
allopolyploid, alopoliploid, elija odnos-
no jedinka iju poliploidiju sainjavaju
hromosomi nasleeni od prethodnika
koji pripadaju razliitim vrstama. V.
hibrid, poliploid.
allopolyploidia, posedovanje vie od dva
kompleta hromosoma dobivena od ro-
ditelja razliitih vrsta. V. poliploidija.
allorythmia, aloritmija, nepravilan srani
ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama,
prevremenim sranim kontrakcijama u
pravilnim vremenskim razmacima. V.
bigeminia i trigeminia.
allotransplantatio, alotransplantacija,
presaivanje tkiva jedne, osobe u telo
drugog lana iste vrste, drugog genotipa
u odnosu na davaoca.
allotyp, alotip, imunoloka oznaka za ale-
Ie koji u jedinki iste vrste izazivaju raz-
liitu primarnu strukturu polipeptid-
nih lanaca u njihovim imunoglobulini-
ma, iz koje proistie i njihova antigens-
ka raznovrsnost.
alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja,
crvenkasta kristalna materija; ubrizga-
na u dovoljnoj koliini oglednim ivoti-
njama, razara beta-elije Langerhanso-
vih ostrvaca pankreasa, zbog ega na-
staje eerna bolest (v. tamo); mezoksa-
lil-ureja je proizvod oksidacije mokra-
ne kiseline.
allozym, alozim, enzim ije je svojstvo us-
lovljeno specifinim alelom, a ne post-
transkripcionim iniocima ili delova-
njem okolne sredine. V. izoenzim, izolo-
cus.
Aloantigeni, antigeni u istoj ivotinjskoj
vrsti.
Alo, aloj, osueni sok lia raznih vrsta
biljaka Alo, laksantno sredstvo, danas
naputen zbog neeljenih dejstava.
aloerotizam, razvijanje erotizma prema
drugoj linosti, u prvo vreme homosek-
sualno orijentisano (naroito u enskog
pola), a tek docnije postaje jasno hete-
roseksualno.
alogeno, oznaava razliiti genetski'sastav
u jedne ivotinjske vrste.
alokeratoplastika, zamena obolelog ili
zamuenog dela ronjae materijalom
koji nije biolokog porekla.
alopecia, alopecija, opadanje kose; elav-
ljenje; a. areata, opadanje dlaka u kru-
nim poljima na vlasitu, bradi. Ovo je
opadanje mahom preobratljivo; a. at-
rophicans, trajno, nepreobratljivo opa-
danje dlaka u manjim poljima u parije-
talnom predelu vlasita. Sin. pseudope-
lade Brocq; a. climacterics, opadanje
kose u ena u vreme menopauze; a.
congenita circumscripta, uroena, at-
rofijom izazvana elava polja na vlasi-
tu; a. congenita totalis, uroena total-
na elavost; a. liminaris frontal is, opa-
danje kose u ena na granici vlasita i
ela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin.
a. marginalis trawnatica, <*> marginalis
mechanica; a. mucinosa (mucinosis
follicularis), ovalni, zapaljenjski infilt-
rati proirenim folikulima i opadanjem
dlaka, preteno na vlasitu; a. parvima-
culata, endemiko opadanje kose u ma-
lim poljima u male dece; a. pityroies s.
seborrhoica, sve vee opadanje kose
na seboroinom terenu, koje dovodi do
elavosti (calvities Hippocratica); a.
praematura, prerani gubitak kose. V. a.
pityroides; a. senilis, degenerativno
opadanje kose u senijumu; a. sympto-
matica diffusa, javlja se posle nekih
febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preob-
ratljiva; a. syphilitica (specified), pre-
obratljivo opadanje kose u manjim po-
ljima u sekundarnom stadijumu sifilisa.
Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna),
potpuni gubitak dlaka na itavom telu.
Dishormonija?
alopurinol, sredstvo za leenje podagre
(gihta) koje koi stvaranje mokrane ki-
seline u organizmu.
aloritmija, v. allorythmia.
alosterini efektori, mali molekuli koji se
preobratljivo vezuju za alosterine pro-
teine van podruja njihovih reaktivnih
zona.
alosterini proteini, belanevine ija je
reaktivnost s drugim molekulima izme-
29
alotipska specifinost
amalgamatio

njena usled vezivanja alosterinih efek-
tora za ove proteine.
alotipska specifinost imunoglobulina,
antigenske razlike imunoglobulina u is-
toj ivotinjskoj vrsti. Alotipski obelei-
vai mogu se nai na lakim (L) i tekim
(H) lancima, a uslovljeni su razlikama
jedne ili dve aminokiseline u konstant-
norn delu polipeptidnih lanaca. V. imu-
noglobulini. Ove razlike su pod kontro-
lom gena i nasleuju se. Na kapa- lakim
lancima nalazi se alotipski obeleiva
InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3.
Aloantigeni na tekim lancima su: Gm
na gama-, a Am na alfa-lancima. Slini
alotipski antigenski sistemi postoje i u
nekih ivotinjskih vrsta.
alpska klima, v. klima.
Althaea officinalis, beli slez, lie (Al-
thaeae folia) i koren (Althaeae radix) sa-
dre mnogo sluzi; od korena se pravi al-
thaeae sirupus. Upotrebljava se kao an-
tiflogistiko sredstvo; oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji.
Aluminii hydroxydum (aluminijum-hid-
roksid), pod ovim nazivom je, prema na-
oj farmakopeji, oficinalna smea baz-
nih aluminijumovih jedinjenja, koja,
preteno, sadre hidratisani alumini-
jum-oksid; upotrebljava se kao antacid-
no sredstvo.
Aluminii subacetatis solutio (Liquor Bu-
rowi), oficinalan rastvor koji, prema ju-
goslovenskoj farmakopeji, sadri naj-
manje 7,5% monobaznog aluminijum--
acetata.
aluminium, aluminijum, Al, hem. ele-
ment, najrasprostranjeniji metal na
Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za
posue i ambalau.
aluminijumska bronza, legura alumini-
juma i bakra. Ranije je upotrebljavana,
pored drugih neplemenitih legura, kao
zamena za zlato. Danas se upotrebljava
kao materijal za vebanje pri izuavanju
protetike.
aluminosis, aluminoza, pneumonokonio-
za u vidu silikoze izazvane dejstvom
praine od gline i ilovae. Ovi alumini-
jum-silikati sadre ponekad i do 60%
slobodne silicijumove kiseline.
alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna
aica posle vaenja zuba.
alveolna pregrada, septum, v. septum.
alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha
u plunim mehuriima. Veliina a.v. iz-
raava se zapreminom vazduha koji
proe kroz alveole za jedan minut. U us-
lovima mirovanja iznosi proseno 4200
ml.
alveolni, saast, sastavljen od mekova;
ono to pripada alveolama.
alveolni greben, v. alveolus.
alveolni luk, v. alveolus.
alveolni nastavak, v. processus alveolaris.
alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava
plune mehurie. Parcijalni pritisci (u
mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; C2
40,0; H20 47,0 i N 573,0.
alveolotomia, alveotomija, odstranjenje
neravnog i podminiranog dela alveol-
nog grebena u cilju pripreme za protez-
nu nadoknadu.
alveolozubno vezivo, zadebljanje spo-
Ijanje strane zubne kesice.
alveolus, alveola, meak, mehuri (npr. u
pluima ili lezdama); a. dentales, zub-
ne alveole ili jamice u kojima su uglav-
ljeni koreni zuba, u obema vilicama.
Svaka zubna alveola ograniena je s
prednje i zadnje strane vilica alveolriim
grebenima. Luk koji ine jamice gornjih
i donjih zuba naziva se alveolnim lu-
kom. Gornji alveolni luk predstavlja
deo elipse, a donji je oblika parabole; a.
pulmonis, plune alveole, v. pluni me-
hurii.
Alzheimerova bolest, v. bolest.
amalgam, legura sastavljena od ive i ne-
kog drugog metala. Amalgami su naje-
e sastavljeni od srebra i kalaj a,
(50-70% srebra, 25% kalaja) a moe
imati i dodatke zlata, platine, cinka,
bakra i drugih metala. Legura pomea-
na sa ivom i dobro izmeana daje plas-
tinu masu kojom se popunjava uplji-
na zuba pripremljena za plombu.
amalgamatio, amalgamacija, proces for-
miranja legure amalgama meanjem
ive i strugotine metala. Vri se runo, u
staklenom tarioniku pomou staklenog
tuka i mainski. V. amalgamator.
30
amalgamator ameboidno kretanje

amalgamator, aparat za mehaniko mesa-
nje amalgama.
amanitin, toksin gljive Amanita phalloi-
des.
amantadin (1-adamantanamin), kristalni
amin, deluje na razne sojeve virusa azij-
ske A2-influence (gripa).
amara, gorka sredstva, materije biljnog
porekla razliitog hemijskog sastava,
gorkog ukusa, slue kao sredstva za iz-
azivanje odnosno podsticanje apetita;
prema naoj farmakopeji, oficinalni su
Absvnthii summitas (pelen), Centauri
herba (kiica), Gentianae radix (koren
lincure), Gentianae tinctura (tinktura
od lincure), Species amarae (gorki aj) i
Tinctura amara (gorka tinktura).
amastia, amastija, nerazvijenost dojki u
ene; sree se kao poremeaj u uroe-
noj hipotrofiji i atrofiji gonada.
amaurosis, amauroza, potpuno slepilo
usled oboljenja oka, onog ivca ili cen-
tralnog nervnog sistema, razliite etio-
logije; a. partialis fugax, v. scotoma
scintillans.
amaurotika idiotija, (1) infantilni oblik
(Tay-Sachs), pored optih simptoma na
oima se javljaju: beliasto ognjite u
predelu makule s centralnom mrljom
boje vinje, progresivna atrofija optiku-
sa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt--
Spielmeyer), pored optih simptoma
na oima postoji progresivni degenera-
tivni proces mrenjae, koji za h vata nje-
ne centralne ili perifernije delove. V.
idiotija.
amaurotino maje oko, sivkastoukas-
ti refleks iz predela enice u sluaju tu-
mora mrenjae u dece, V, retinoblasto-
ma.
Ambardova konstanta, Ambarova kon-
stanta, ranije vrlo esto upotrebljavan
test za ispitivanje bubrega, kojeg je da-
nas zamenio klirens ureje. V. klirensi.
ambarski moljac, v. Tinea granella.
amber-kodon, stariji izraz koji je jo u
upotrebi, a oznaava triplet UAG koji ne
regulie sintezu nijedne aminokiseline,
ve slui za zavretak sinteze polipep-
tidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoe
imaju slinu funkciju. Sin. nonsense
kodoni. V. nonsense mutacija.
ambigonadni hermafroditizam, stanje
jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gona-
da (semenici i jajnici). Takav je hermaf-
roditizam vrlo redak (oko 45 sluajeva).
ambiguiditet, retka nenormalna pojava
koja se sastoji u mogunosti sinteze vie
od jedne aminokiseline na jednom ko-
donu. V. degenerate codon (engl.).
ambiseksualne osobe (nazivane jo i bi-
seksualnim), homoseksualne osobe u
kojih heteroseksualni odnosi predstav-
ljaju prigodne i podreene odnose iz
nude, utoliko ee ukoliko su u osobi
genitalno suprotnog pola ostvareni van-
genitalni karakteri pola kome taj bi-
seksualac pripada.
ambitendencija, slino ambivalenciji (v.
tamo), istovremena tenja ka vrenju sa-
svim suprotnih radnji u shizofreniara.
anibivalencija, stav prema nekome ili ne-
emu koji u sebi sadri istovremene sa-
svim suprotne sastavne delove, sim-
ptom shizofrenije. V. shizofrenija.
amblyopia, ambliopija, slabost otrine
vida pri kojoj ne postoje organske pro-
mene one jabuice. Najee se javlja u
sluaju nepravilnog poloaja one jabu-
ice; a. ex anopsia, nastaje usled neu-
potrebe jednog oka. Leci se vebanjem
slabo vidnog oka. V. pleoptika.
amboceptor, vrsta specifinih antitela
koja senzibiliu elije, tako da uz doda-
tak komplementa nastupa liza (bakte-
riolizini, citolizini, hemolizini). Sin,
sensibitisatrice (fr.).
ambustio, ambustija, oparenje, oparina,
opekotina izazvana dejstvom vodene
pare ili vrelog gasa. V. combustio.
ameba, v. Amoeba.
amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzro-
kovano amebama, npr. leukociti. V,
pseudopodi.
amebna dizenterija, v. dysenteria.
ameboidno kretanje, kretanje poput kre-
tanja amebe. Strujanjem citoplazme e-
lija isputa produetke (lane noice,
pseudopodije), pa se, potom, citoplaz-
mino telo povue za produetkom.
Mnoge elije putaju citoplazmine
produetke da bi njima obuhvatile es-
ticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagoci-
to za.
31
ameloblastoma aminokiseline

ameloblastoma, ameloblastoma, v. ada-
mantinoma; a. mandibulae et maxil-
lae, odontogeni tumor u predelu gornje
ili donje vilice.
ameloblastus, ameloblast, visoka cilin-
drina elija, oko 40 duga i 7 M iroka.
Ove elije grade unutranji gleni epitel
u glednom organu i uestvuju u stvara-
nju gledi. Sin. adamantoblastus, ganob-
lastus.
amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stva-
ranje gledi zuba; a. imperfecta, nasled-
na strukturna anomalija zuba s poreme-
enim stvaranjem gledi; zahvaeni su
mleni i stalni zubi. Hipoplastiki oblik
(kvantitativna deficijentnost \ glenog
tkiva): gle je tvrda ali veoma tanka i
brzo se troi, Hipomineralizovani oblik
(kvalitativna deficijencija gledi): gle je
normalne debljine ali meke konzisten-
cije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo
troi i odlama. Sin. herediiarnadisplazija
gledi.
ameloplasti, v. adamantoblasti.
amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili
izostanak menstrualnog krvarenja. Fi-
zioloka pre puberteta, za vreme trud-
noe, dojenja i u menopauzi, a patolo-
ka u vreme polne zrelosti. Patoloki iz-
ostanak moe biti primaran, kada ena
nije imala nikad spontane menstruacije,
i sekundaran, u ene koja je dotle imala
normalna menstrualna krvarenja.
ametopterin, v. metotreksat.
ametropia, ametropija, nepravilnost ref-
rakcije oka. Javlja se kao miopija, hiper-
metropija i astigmatizam. V. emmetro-
pia, anisometropia.
amforiko disanje, v. respiratio.
amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfo-
terna jedinjenja ponaaju se i kao kise-
line i kao baze. Amfoterna jedinjenja su:
(1) amfotefni oksidi, koji se ponaaju
u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj
sredini kao kiseline; (2) amfoterni hid-
roksidi daju soli i s kiselinama i s baza-
ma; (3) aminokiseline su takode amfo-
terni elektroliti blagodarei tome to
sadre amino-grupu koja reaguje s kise-
linama i karboksilnu grupu koja reagu-
je s bazama dajui soli.
amidi, amidi kiselina, derivati kiselina na-
stali kad se u karboksilnoj grupi kiseli-
na hidroksilna grupa zameni amino--
grupom -NH2.
amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol
koji postaje kad se u pentanu jedan vo-
donikov atom zameni hidroksilnom
grupom. Od osam izomernih amil-alko-
hola najvaniji je izobutil-karbinol
()22
2
ili obian amil--
alkohol, glavni sastojak patoke.
amilaza, v. dijastaza.
amiloid, v. amyloidum.
amilorid, diuretiko sredstvo.
amiloza, polisaharid iji se molekul sastoji
od mnogo ostataka d-glukoze povezanih
u pravom nizu. krobna zrnca biljaka
sastoje se od dva dela. Opna krobnih
zrnaca sastoji se od amilopektina, a
njihovu sadrinu ini amiloza.
amini, derivati za koje se moe zamisliti
da nastaju zamenom jednog ili vie vo-
donikovih atoma u amonijaku ili amoni-
jum-hidroksidu alkilima (radikali alifa-
tinih ugljovodonika) ili arilima (radi-
kali aromatinih ugljovodonika). Prema
broju zamenjenih vodonikovih atoma u
amonijaku a. se dele na primarne, se-
kundarne i tercijarne. Zamenom etiri
H-atoma iz amonijum-hidroksida nasta-
ju jake kvaterne amonijum-baze. Amini
u kojima su zamenjeni alkili zovu se ali-
fatini, a oni u kojima su zamenjeni arili
aromatini amini.
aminoaciduria, aminoacidurija, povea-
no izluivanje aminokiselina mokra-
om. Syn. acidaminuria.
aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizu-
je reakciju aminokiseline sa ATP-om; u
reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP)
i pirofosfat; takode se vri prebacivanje
aktivisane aminokiseline do tRNK (v.
tRNK), pri emu se stvaraju AA-tRNK (v.
AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada veli-
koj grupi od bar 20 enzima.
aminobenzol, v. anilin.
aminokiseline, organske kiseline u koji-
ma je vodonik u alifatikom ostatku za-
menjen amino-grupom -NH2. Amfoter-
ni su elektroliti. A. su vani proizvodi
razlaganja belanevina i mogu se pod-
eliti u tri grupe: (1) alifatine a. (gliko-
32
Aminophenazonum amonijako vrenje

kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aro-
matine a. (fenil-alanin, tirozin) i (3)
heterocikline a. (triptofan, histidin i
dr.).
Aminophenazonum, aminofenazon, anti-
piretiko, analgetiko i antireumatsko
sredstvo.
aminopirin, v. Aminophenazonum.'
aminopterin, antagonist pteroil-gluta-
minske kiseline (spreava pretvaranje
pteroil-glutaminske kiseline u citrovo-
rum-faktor).
Aminothiazol, aminotiazol jedan od leko-
va iz grupe antitireoidnih supstancija.
Upotrebljava se u leenju hipertireoza.
amiotericin B, antibiotik izolovan iz akti-
nomicete Streptomyces nodosus; ima
fungicidno i fungistatiko dejstvo.
amiotrofika lateralna skleroza, v. scle-
rosis lateralis amyotrophica.
amitriptilin, derivat dibenzociklohepta-
diena, antidepresivno sredstvo.
Ammonii chloridum, amonijum-hlorid,
niador, unesen u organizam izaziva aci-
dozu i poveava kiselost mokrae, slui
i kao ekspektorantno sredstvo; oficina-
lan je prema naoj farmakopeji.
Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sul-
fogirodalat, smea amonijum-soli sul-
fonskih kiselina, uljastih supstancija
dobivenih destilacijom bituminoznih
kriljaca, a sadri i male koliine amoni-
jum-sulfata i vode; skoro crna, gusta te-
nost, slina katranu, svojstvena mirisa.
Upotrebljava se kao antiseptiko sred-
stvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije
eksudata u kataru materice i eksudata u
privescima; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
Ammonov bedem, bedem na medijalnoj
strani hemisfernih modanih mehurova
sa zadebljanjem njihova zida. Predstav-
lja zaetak posebne modane vijuge (gy-
rus fornicatus).
Ammonov rog, v. cornu Ammonis.
amnesia, amnezija, gubitak pamenja, ne-
seanje; anterogradna a., gubitak pam-
enja za dogaaje koji su se desili ne-
posredno po dolasku sebi iz stanja nes-
vesti; retrogradna a., gubitak pamenja
za dogaaje koji su se desili pre nekog
oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia,
commotio cerebri.
amnion, unutranji ovoj (bla koulji-
ca) ploda, kesasti ovoj ispunjen teno-
u. Poznat jo i kao vodenjak. U prvo
vreme se nalazi na lenoj strani embrio-
na u vidu amnionskog nabora, u ijoj se
duplikaturi nalazi deo celomne duplje.
Taj nabor je sastavljen od dva lista so-
matopleure (amnionski i horionski list),
koji se stapaju iznad amniona u amnion-
sku duplju.
amnionska ploa, leni list vanembrion-
skog mezoderma, koji se uvlai izmeu
amniona i trofoblasta.
amnionske rojte, oko pripoja pupane
vrpce u preivara amnionski epitel po-
kazuje naroito razvijene rojte koje, oko
pripoja, imaju bradaviasta zadebljanja
(carunculae amnioticae).
amnionski nabor, u toku stvaranja pra-
vog amniona na lenoj strani embriona
javlja se izdizanje somatopleure, u ijoj
se duplikaturi nalazi deo celomne dup-
lje. Amnionski nabor ograniava oko
embrionalnog polja amnionski oluk.
Sam nabor je sastavljen od dva lista so-
matopleure. Jedan je uputranji (am-
nionski list), dok je drugi spoljanji (ho-
rionski list), i ograniavaju na leima
embriona amnionsku duplju. Kad se
gleda kroz otvor ogranien amnionskim
naborom (leni umbilikalni otvor), u
dnu te duplje vidi se embrion.
amnionski pupak, v. amnionski nabor.
amodijahin, antimalarijsko sredstvo, de-
luje samo na eritrocitnu fazu.
Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praivo-
tinja) koje se kreu pomou pseudopo-
da. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr.
Entamoeba histolytica - amebnu dizen-
teriju). V. protozoa.
amonifikacija, izdvajanje azota u obliku
amonijaka prilikom razlaganja belane-
vina, peptona i aminokiselina. Proces
amonifikacije moe se zbivati u prisust-
vu aerobnih i anaerobnih bakterija.
amonijako vrenje, vrenje pri kome se iz
ureje stvaraju amonijak i ugljen-diok-
sid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raz-
nih mikroorganizama (Micrococus

3 Medicinski leksikon 33
amonijak amputatio

ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokrai,
kad ova due stoji.
amonijak, NHa, gas bez boje sa otrim
osobenim neprijatnim mirisom. Odli-
no se rastvara u vodi a vodeni rastvor
reaguje alkalno. Javlja se pri industrijs-
kim procesima i truljenju organskih
materija. U vodi moe da bude neorgan-
skog i organskog porekla. Pokazatelj je
fekalnog zagaenja vode. Moe se koris-
titi kao dehlorant. Izaziva nadraaj na
kaalj, a 5-7 g m
3
vazduha smrt. V. SoIu-
tio ammoniae.
amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum.
amonijum-magnezijum-fosfat, N4-
MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokrai,
gradi kristale koji lie na poklopac mr-
tvakog sanduka. Sin. trojni -fosfat.
amonijum-silikofluorid, so silikofluoro-
vodonine kiseline, kristalasti beli prah
bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u
vodi (156,3 g na lit. vode na 15
0
C). Mole-
kulska teina 178,16. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amoniju-
mova so sumporne kiseline, bela kris-
talna supstancija. Upotrebljava se za od-
vajanje pojedinih frakcija belanevina
krvne plazme.
amorfan, bezoblian, koji nema odreen
oblik; (hem.) koji nije kristalan.
amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s
prisustvom meuprostornih koturova
umesto upljina u vidu zglobovnih ko-
turova (v. discus) ili prstenova (menis-
ci).
amphikaryon, amfikarion, jedro zigota
nastalog spajanjem mukog i enskog
pronukleusa. Sadri diploidni broj hro-
mosoma. Sin. synkaryon.
amphimixia, amfimiksija, meavina mu-
kog i enskog hromtina.
ampicilin, polusintetski penicilin sa iro-
kim spektrom, stabilan je u kiseloj sre-
dini (moe se davati oralno), ali nije ot-
poran prema dejstvu penicilinaze.
amplektaciona tenja, tenja za telesnim
posedovanjem odreene linosti. Ta se
tenja ne poklapa u svemu s kontrekta-
cionom. U mukarca ona nije samo te-
nja za prisnim telesnim dodirom (zagr-
ljajem) nego i elja da se telo partnera
potpuno potini namerama subjekta i
da se slomi svaki otpor objekta.
amplifikacija (korisnost) kontrolnog
sistema, stepen efikasnosti. Izraava se
brojem koji pokazuje koliko puta je pro-
mena neke konstante u organizmu ma-
nja od prornene koja bi u odreenim us-
lovima nastala ako kontrolni sistem ne
bi delovao.
amplifikacija gena, prolazno poveanje
broja gena za sintezu odreenih rRNK
koje se deava u oocitima nekih vrsta.
amplifikatori, sluni, sluni aparati za
nagluve. Vrlo precizno i minuciozno iz-
raeni tranzistorski aparati, koji se sa-
stoje od mikrofona, pojaala, slualice i
baterije. Izrauju ih specijalizovane fab-
rike. Neki su tako mali da se mogu
smestiti u krilo naoara ili u kutijicu,
koja je kao privesak smetena iza usne
koljke. Manji aparati daju pojaanje
zvuka do 40 puta, a vei 60-70 puta. Slu-
e za audioloku rehabilitaciju nagluvih
osoba.
amplitudni diskriminatori i analizatori,
elektronski ureaji koji se primenjuju u
nuklearnoj medicini. Obavljaju odree-
ne funkcije zavisno od amplitude im-
pulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu
grupu instrumenata spadaju integralni
diskriminatori, jednokanalni i vieka-
nalni analizatori.
ampularna trudnoa, vanmaterina trud-
noa koja se razvija u ampuli jajovoda.
ampulla, ampula, sud s grliem, trbuasto
proirenje nekog cevastog organa; a.
epiphrenica, epifrenika ampula, kru-
kasto proirenje jednjaka iznad prea-
ge; varijetet, ne treba ga brkati sa hija-
talnom hernijom. Utvruje se rendgen-
skim pregledom; a. hepatopancreatica
Vateri, proirenje u zidu nishodnog
dela dvanaestopalanog creva, gde se
najee zajedno ulivaju uovod i iz-
vodni kanal guterae.
amputacioni neurom, v. neuroma.
amputacioni ulkus, v. ulcus.
amputatio, amputacija, odstranjivanje,
najee hirurko, celog uda ili jednog
njegovog dela. Visina a. odreuje se
proirenou oboljenja ili povredom
ekstremiteta. Vri se na tipinim mesti-
34
amputatio amyotrophia

ma, koja osiguravaju dobar patrljak za
protezu. A. dolazi najee u obzir u di-
jabetesnoj i starakoj gangreni, gangre-
ni usled embolije zacepljujueg endar-
teritisa, gangreni usled arterijske embo-
lije, malignih tumora, Raynaudove bo-
lesti, ponekad u veoma tekim povreda-
ma ekstremiteta. A. se zove jo i odstra-
njivanje veih delova teIa (dojke, mu-
kog polnog uda itd.); Alansonova a. cir-
kularna amputacija, pri emu patrljak
dobiva vid upljeg konusa; amniotska
a., amputacija ekstremiteta fetusa am-
niotskom trakom; aperiostalna a., am-
putacija u kojoj je pokosnica uklonjena
s kostnog patrljka; Bierova a., osteo-
plastika amputacija, u kojoj povrine
golenjae i linjae, nastale pri amputa-
ciji gnjata, bivaju pokrivene periostno--
kostnim kalemom uzetim sa golenjae;
centralna a., amputacija u kojoj se oi-
Ijak nalazi u sreditu patrljka ili u njego-
voj blizini; Chopartova a., amputacija
stopala u kojoj se ne odstranjuju petna
i skona kost i drugi delovi noja. Nazi-
va se mediotarzalnom a.; cineplastika
a., amputacija u kojoj je patrljak obraz-
ovan tako da moe sluiti motorikim
zahtevima; Dieffenbachova a., v. ope-
racija; Farabeufova a., amputacija
noge na mestu izbora uz primenu ve-
likog spoljanjeg renja; giljotinska a.,
brza cirkularna amputacija uda jednim
potezom noa i pilom, pri emu nastala
rana ostaje nezaivena zbog kontraindi-
kacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili po-
novnog vraanja infekcije; Gritti-Sto-
kesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri
kojoj se koristi prednji ovalni reanj;
Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastika
amputacija; interpelviko-abdominal-
na a., uklanjanje buta uz isecanje bone
polovine karlice, sin. Jaboulayova a.,
meulopatino-grudna a., amputacija
ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice
i kljunjae. V. interpelviko-abdomi-
nalna a.; Kirkova a., tendoplastika
amputacija iznad glenja butnjae s pri-
ivanjem tetive etvoroglavog miia
nad okrajkom preseenog femura; Le
Fortova a., modifikacija Pirogovljeve
amputacije pri kojoj se petna kost pre-
seca mesto vertikalno horizontalno;
Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala
izmeu noja i donoja; Malgaigneova
a., amputacija stopala ispod petne kos-
ti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.;
osteoplastika a., spajanje, pribliava-
nje osveenih okrajaka susednih kosti-
ju, koji nastaju amputacijom; patoloka
a., amputacija jednog dela obolelog
tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva os-
teoplastika amputacija; primarna a.,
vri se posle iezavanja aka- i pre na-
stajanja infekcije; a.pulpae, v pulpoto-
mia; Sabanejevova a., osteoplastika
amputacija, modifikacija Grittijeve am-
putacije noge. Mesto aice na povmnu
preseka femura kao kalem stavlja se
pare uzviice tibije; sekundarna a.,
amputacija koja se vri posle izleenja
granulacione povrine; spontana a., ot-
padanje dela uda bez hirurke interven-
cije u leproznih, dijabetiara i pri Buer-
gerovoj bolesti; Symeova a., amputaci-
ja stopala u visini skonog zgloba uz od-
stranjenje oba glenja; traumatska a.,
amputacija dela tela pri nesrenom slu-
aju; Vladimirov-Mikuliczova a., v.
operacija.
amygdala, v. tonsilla.
amygdalitis, v. tonsillitis.
amyloidum, amiloid, supstancija iji ta-
an hemijski sastav nije poznat, mada
sadri frakcije belanevina i polisahari-
da koji imaju u svojoj strukturi sumpor.
Smatra se da je glikoprotein u kome je
mukopolisaharid vezan za globulin. Ta-
loenje amiloida prati dugotrajne infek-
cije, procese raspadanja tkiva, tuberku-
lozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da
je rezultat poremeaja metabolizma be-
lanevina. Taloi se u meuelijskim
prostorima zidova najsitnijih arterija.
Po izboru se boji jodom metil-violet i
kongo-crvenom bojom. Verovatno je
proizvod imunobiolokih procesa pre-
cipitacije u organizmu.
Amylum, amilum, krob.
amyotrophia, amiotrofija, suprotno od
dobre uhranjenosti miia, njihovo su-
enje, atrofija; a. neuralis progressive,
progresivna neuralna a., progresivna
35
anabolic!
anaemia

primarna, nasledna miina atrofija, us-
led atrofije nervnih stabala s poetkom
na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie --
Tooth; a. spinalis progressive, progre-
sivna spinalna miina distrofija, endo-
geno oboljenje prednjih rogova sive
supstancije kimene modine. Poinje
veinom u mukaraca izmeu 25. i 45.
godine s atrofijama malih miia aka,
zbog kojih dolazi do deformacija (naj-
pre majmunska aka, pa kandasta
i najzad skeletna aka). Postoje fibri-
larni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest
pone u detinjstvu na miiima karlica
i butina, po pravilu je familijarna i nazi-
va se Werdnig-Hoffmannova bolest.
Sin. Aran-Duchenneova bolest.
anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiu
od testosterona (v. tamo), a koriste se
kao lek za podsticanje anabolnih proce-
sa (v. anabolismus).
anabolizam, sinteza sloenih organskih
materija u organizmu uz vezivanje ener-
gije.
anabolni steroidi, sintetski steroidi, sli-
ni u hemijskom pogledu prirodnim an-
drogenima, u kojih je jae izraeno ana-
bolno dejstvo.
anachoresis Ascoii, Askolijeva anahore-
za, pojava nagomilavanja mikroorgani-
zama iz cirkulacije u tkivima u kojima
postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi
zatim bivaju uniteni, ali ako se to ne
odigra, moe doi do aktivisanja dotada
neaktivnog arita.
anaciditas gastrica, v. achlorhydria.
anaemia, anemija, malokrvnost. Smanje-
nje broja eritrocita, koliine hemoglobi-
na ili mase eritrocita u celokupnoj za-
premini krvi, zbog nesrazmere izmeu
veliine gubljenja (krvarenjem ili raz-
gradnjom) i stepena obnavljanja eritro-
cita; a. achrestica, ahrestika a., mega-
loblastna anemija, koja ne odgovara na
davanje vitamina 2; a. acuta, ime za
sve anemije koje nastaju usled akutnog
gubljenja velike koliine krvi ili akutne
hemolize; Addisonova, Addison-Bier-
merova a., a. perniciosa; a.aplastica,
a. zbog aplazije kostn sri^uvek postoji
pancitopenija. Poznata i kao aleukia
haemorrhagica; a. aregenerativa, a. ap-
lastica; autoimuna hemolizna a., ste-
eni oblik hemolizne a. u koje je hemo-
liza izazvana prisustvom u plazmi toplih
ili hladnih antitela protiv sopstvenih
eritrocita; Biermerova a., a. pernicio-
sa; Blackfan-Diamondova a., uroena
hipoplastika a.; botriocefalusna a., a.
megaloblastnog tipa izazvana parazi-
tom Diphyllobothrium latumom; a. ca-
meloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni
eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari
naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih
devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia;
a.e dilutione, dilucijska a., prividna a.
zbog poveanja krvne plazme; drepa-
nocytosis, drepanocitoza, anemija sr-
pastih eritrocita, nasledna hemolizna a.
koja pripada hemoglobinopatijama. Po-
tpuno se ispoljava samo u homozigot-
nom stanju, kada najvei deo hemoglo-
bina u eritrocitima ini Hb-S. U hetero-
zigotnom stanju postoje samo srpasti
eritrociti bez izraenije a. Sin. Herricko-
va a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea;
a. erythf oblastica, eritroblastna a.,
svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi na-
laze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a.
essentialis, esencijalna a., primarna a.,
koja se javlja nezavisno od neke bolesti;
a. Heinzovih telaaca, velika grupa he-
moliznih anemija u kojih se u oteenim
eritrocitima nalaze Heinzova telaca: a.
haemolytica, hemolizna a., grupa ane-
mija etiologije u kojih je a. uslovljena
skraenim vekom eritrocita, koji ne
moe da se kompenzuje ubrzanim stva-
ranjem eritrocita; a. haemolytica ac-
quisita, steena hemolizna a.; a. hae-
molytica acuta, hemolizna a. u koje na-
glo nastaje hemoliza; a. haemolytica
congenitalis, nasledna hemolizna a.,
zajedniko ime za sve hemolizne anemije
u kojih postoje odreeni poremeaji
(nasledni) eritrocita koji su povod za
hemolizu; a. congenitalis nonspherocyti-
ca, zajedniki naziv za sve nasledne he-
molizne a. u kojih ne postoje sferocitoza
ili nenormalni hemoglobini; a. hae-
molytica infectiosa, poveana hemoli-
za izazvana infektivnim uzronicima,
kao i protozoama; a. haemolytica mic-
36
anaemia
anaerobni kapacitet

roangiopathica, intravaskulna hemo-
lizna anemija u mikrocirkulaciji koja iz-
aziva fragmentisanje eritrocita; a. hae-
molytica toxiea, a. izazvana toksikim
iniocima; a. haemorrhagica, a. nastala
posle akutnog gubljenja veih koliina
krvi; a. hypochromica, hipohromna a.,
u koje postoji izraeno smanjenje he-
moglobina u eritrocitima; eritrociti su
obino smanjeni (mikrociti); a. hypoch-
romica hyposideremica, hipohromna
anemija s istovremenim smanjenjem
koliine gvozda u serumu; a. hypochro-
mica microcytica, hipohrmna a. s
malim eritrocitima; a. hypoplastica hi-
poplastika a., refraktarna a. zbog hi-
poplazije eritrocitne loze, bez leukocito-
penije ili trombocitopenije; a. izazvana
kozjim mlekom, makrocitna a. u dece
(naroito u Nemakoj i Italiji), izazvana
kozjim mlekom kao glavnom hranom;
Ledererova a., akutno nastala hemoliz-
na a. nepoznate etiologije; a. macrocy-
tica, makrocitna a., a. raznovrsne etio-
logije u koje postoje eritrociti vei nego
normalni koji sadre vee koliine he-
moglobina; a. megaloblastica, mega-
ioblastna a., u koje postoje megaloblasti
u kostnoj sri; a. microangiopathica, a.
haemolytica microangiopathica; a. mic-
rocytica, a. s malim eritrocitima, obi-
no u hipohromnoj a.; a. myelophthisi-
ea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblasto-
ste; a* neonatorum, a. u novoroenadi,
obino izraz za fetusnu eritroblastozu;
a. normocytica, normocitna a., a. u
koje postoji proporcionalan pad he-
moglobina, hematokrita i broja eritrocita
u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u
koje nedostaju pojedini nutritivni i-
nioci eritrocitopoeze; a. osteoscleroti-
ca, a. koja je posledica skleroze kostne
sri; a. perniciosa, perniciozne a., me-
galoblastna a., zbog loe apsorpcije vita-
mina 2 u ileumu, usled deficita unut-
ranjeg inioca eludanog soka ispolja-
va ginotropni karakter: ee je u ena
nego u mukaraca. Sin. Addison-Bierme-
rova a., Biermrova. a.; a. physiologica,
fizioloka a., normohromna i normocit-
na a., koja se normalno javlja u drugom
ili treem mesecu ivota; a. posthae-
morrhagica, a. haemorrhagica; a.
pseudoleucaemica infantum, sin
drom anemije, lukocitoze, splenome-
galije, oteenih limfnih lezda, koji u
male dece mogu izazvati infekcije, po
thranjivanje i hemoglobinopatije; a.
osetljiva na piridoksin, vrsta siderob-
lastne a. u koje postoji povoljno reago-
vanje na piridoksin; a. refractaria, a.
aplastica; a. refractaria sideroblasti-
ca, sideroblastna a. koja ne reaguje na an-
tianemijske lekove; a. secundaria, se
kundarna a., a. koja se javlja u toku od
reenih bolesti; a. sideraemica, sidere-
mijska a., zajedniko ime za sve a. u ko
jih su vrednosti gvozda u serumu nor
malne ili poveane, ali se gvoe ne is-
koriuje za sintezu hemoglobina; a. si-
deroachrestica, sideroakrestika a., a.
sideroblastica; a. sideroblastica, side
roblastna a., grupa a. u kojih na raznim
mestima sinteze hema postoje poreme
aji, tako da se gvoe nagomilava u e
lijama retikuloendotelskog sistema i u
eritroblastima, koji su tada poznati kao
sideroblasti; a. sideropenica, siderope-
nijska a., a. u kojih je smanjena koliina
gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog
deficita gvozda u organizmu i u infekci
jama; von Jakschova a., pseudoleucae
mica infantum; a. zbog deficita folne
kiseline, megaloblastna anemija, esta
u trudnoi; a. zbog deficita enzima de-
hidrogenaze glikoza-6-fosfata
(G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog
deficita spomenutog enzima, koja obi-
no nastaje posle uzimanja odreenih Ie-
kova.
anaeroban, kome za ivot nije potrebno
prisustvo vazduha (molekulskog kiseo-
nika).
anaerobna respiracija ili anaerobno di-
sanje bakterija, disanje pri kome su
krajnji primaoci vodonika neka neor-
ganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbo-
nati), a ne kiseonik, jer se disanje oba-
vlja bez prisustva kisepnika.
anaerobni kapacitet, najvea koliina
energije ili najvei intenzitet rada koji
se moe ostvariti korienjem izvora
energije bez direktnog uea kiseoni-
37
anaerobno kultivisanje bakterija
anaesthesia

ka. Zbog ogromnog utroka energije
trajanje ogranieno na 30-40 sekundi.
Pokazatelj je maksimalni kiseoniki dug
koji se moe podneti. V. kiseoniki dug.
anaerobno kultivisanje bakterija, v. kul-
tivisanje bakterija.
anaesthesia, anestezija, neosetljivost
uopte, gubitak osetljivosti izazvan bo-
leu, oteenjem nervnog sistema ili
anestetikim sredstvima; balansirana
a., anestezija koja koristi vie anesteti-
kih sredstava udruujui njihove dobre
osobine, a izbegavajui toksike; bazal-
na a., anestezija koja deluje kao osnova
za dalju i dublju anesteziju; bulbarna
a., centralna anestezija usled lezije po-
nsa; a. caudalis, anestezija izazvana ub-
rizgavanjem lokalnog anestetika u kau-
dalni ili sakralni kanal; a. dolorosa,
bolna neosetljivost, gubitak oseaja za
dodir, bol i temperaturu, praen bolovi-
ma; teki bolovi posle pojave paralize
koja nastaje u izvesnim oboljenjima ki-
itiene modine; duboka a., anestezija iz-
azvana velikim koncentracijama aneste-
tika u organizumu. Nedostatak oseaja
u kome se poloaju nalaze pojedini de-
lovi tela; elektrina a., privremena
anestezija izazvana prolaskom elektri-
ne struje; endotrahealna a., opta
anestezija pri kojoj se u dunik kroz
usta, rede kroz nos, uvlai gumena ili
plastina cev kroz koju bolesnik udie
kiseonik i anestetike; epiduralna a., v.
lokalna a.; histerika a., anestezija tela
koja nastaje u histeriji; infiltracijska
a., v. lokalna a.; inhalacijska a., aneste-
zija koja se postie udisanjem inhala-
cijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika;
interkostahia a., v. lokalna a.; intrao-
salna a., anestezija izazvana ubrizgava-
njem anestetika u strukturu kosti; int-
ravenska a., unoenje anestetikog
sredstva direktno u krvotok intravens-
kim putem. U cilju izazivanja anestezije
najvie se koriste barbiturati s ultrak-
ratkim dejstvom. Oni nisu pravi aneste-
tici, ali kao odlini hipnotici brzo izazi-
vaju san, a anestezija se zatim produb-
ljuje inhalacijskim anesteticima. Sada
postoje sredstva koja intravenskim pu-
tem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-
lenkampffovog pleksusa, lokalna a.
gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizga-
vanjem anestetika u neposrednu blizinu
brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak
oseaja za bol u jednom delu tela ili
itavom podruju tela bez gubitka sves-
ti. Moe se postii primenom hladnoe,
kompresijom nerava, anemijom tkiva i
primenom lokalnih anestetika. Kom-
presija nervnih stabala i anemija tkiva
ne koriste se vie za izazivanje 1. a., a
anestezija primenom hladnoe ograni-
ena je na odreene indikacije. Za lokal-
nu a. danas se najee koriste prokain,
ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje ad-
renalina lokalnom anestetiku produa-
va njegovo dejstvo. Po nainu primene
La. moe biti povrinska La. koja se vri
nanoenjem (sprejanjem, premaziva-
njem, ukapavanjem) lokalnog anesteti-
ka na povrinu sluznica; infiltracijska
La. postie se infiltracijom tkiva lokal-
nim anestetikom na mestu namerava-
nog operativnog reza ili oko operativ-
nog polja; sprovodna La. (regionalna a.)
oznaava prekid u provoenju nerva
ili grupe nerava (spleta). Jedan od jed-
nostavnih oblika sprovodne . je meu-
rebarna a., kojom se postie prekid u
provoenju meurebarnog ivca.
Moe se izazvati prekid u provoenju
grupe nerava (blokada pleksusa brahi-
jalnog spleta). Jedan od oblika sprovod-
ne - regionalne anestezije je i lumbalna ili
spinalna a. Anestetik se uvodi u subdu-
ralni prostor lumbalnog dela kime,
ime se postie prekid u sprovodljivosti
nervnih korenova i spinalnih ganglija.
Periduralna ili epiduralna a. podrazume-
va unoenje lokalnog anestetika u pro-
stor izmeu kotanog dela kimenog
kanala i tvrde modanice na visini grud-
nog ili slabinskog dela kime. Jedan ob-
lik periduralne a. je i ubrizgavanje lo-
kalnog anestetika u sakralni kanal kroz
sakralni zjap, ime se postie sakralna
ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokal-
na a. koja se postie hlaenjem ekstre-
miteta na koji je plasirana Esmarhova
poveska. Opta a., besvesno stanje pra-
eno miinom relaksacijom i neosetlji-
vou na bolove, koje se koristi pri izvo-
38
anaesthetics
analgesia

enju hirurkih intervencija. Moe se
izvesti inhalacijskim ili intravenskinS
anesteticima; etarska a., hirurka a.
koja se postie udisanjem etarskih para i
oznaava gubitak svesti, oseaja za bol i
miinu relaksaciju; a. olphactoria,
olfaktorna a., gubitak oseaja mirisa; a.
optica, anestezija onog ivca koja ima za
posledicu privremeno slepilo; para-
vertebralna a., oblik lokalne a. koji se
postie blokadom spinalnih ivaca na
njihovom izlasku iz kimenog kanala;
parcijalna.a., a. pri kojoj je sauvan iz-
vestan stepen senzibiliteta; rektalna a.,
anestezija izazvana unoenjem anestetika
u rektum; segmentna a., gubitak
osetljivosti koji zahvata segment tela, a
nastaje usled oteenja jednog ivanog
korena; a. sexualis, seksualna a., polna
neosetljivost, odsustvo interesa za polni
odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja
pri operacijama u gornjem abdomenu,
postie se ubrizgavanjem lokalnog
anestetika u predeo polumeseaste gan-
glije; a. stabla II i III grane trogranog
ivca, neosetljivost celog inervacionog
podruja maksilarnog ili mandibular-
nog ivca. Anestetiko sredstvo se unosi u
predeo u kome nerv naputa bazu lu-
banje; steroidna a. oblik intravenske
anestezije; postie se i.v. ubrizgavanjem
steroida (Viadrila), koji nema hormonsko
delovanje; subperiostna a., a. nastala
ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod
periosta; taktilna a., gubitak ili
oteenje oseaja dodira; termika a.,
gubitak oseaja toplote; traumatska a.,
gubitak osetljivosti izazvan povredom
ivca; unilateralna a., gubitak oseaja na
jednoj strani. anaesthetica, anestetici,
lekovi ili sredstva koja se koriste za
uklanjanje oseaja bola; lokalni a.,
sredstva ije je anes-tetsko delovanje
ogranieno na deo tela u koji je uneto;
opati a., sredstva koja, uneta u
organizam, izazivaju optu anesteziju;
povrinski a., lokalni anestetici koji se
primenjuju direktno na mesto koje
treba anestezirati (obino sluznice).
anafilaksijski enteritis, v. enteritis.
anafilaktika kriza v n.sts.
anafilaktiki ok, tipina alergijska reak-
cija ranog tipa sa sistematskom reakci-
jom. Javlja se posle ponovnog unoenja
iste supstancije.
anafilaktogen, antigen koji izaziva anafi-
laksiju. Veinom je belanevinaste pri-
rode.
anafilatoksin, medijator zapaljenjske
reakcije, izaziva degranulaciju mastoci-
ta i bazofimih leukocita pri emu se os-
lobaaju bioloki aktivni amini (hista-
min). A. nastaje u procesu aktivacije
komplementnog sistema (v.komple-
ment).
anaforeza, v. elektroforeza.
anafrodizija, manja ili vea seksualna
otupelost i neosetljivost. Sin. anhedoni-
ja.
anagocitiko dejstvo, dejstvo koje se pri
upotrebi neke mineralne vode ispoljava
usporavanjem razvoja ivih elija.
anagotoksiko dejstvo, dejstvo nekih mi-
neralnih voda koje se suprotstavlja po-
tencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksi-
nosti. Ova osobina prema nekim toksi-
nima utvrena je ogledno sa pojedinim
mineralnim vodama. To dejstvo na neke
toksine nejednako je i zavisi od prirode
vode.
analbuminaemia, analbuminemija, bo-
lesno stanje usled deficita ili potpunog
odsustva albumina u krvnoj plazmi.
analeptica, analeptici, sredstva za oivlja-
vanje, deluju nadraajno na vitalne cen-
tre u izduenoj modini (centar za disa-
nje, vazomotorni centar) i na koru veli-
kog mozga. Primri ovakvih lekova su
pentazol, niketil-amid, kofein i dr.
analfalipoproteinaemia, analfalipopro-
teinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bo-
lest
analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti
za bol; neuroleptika a., intravensko
ubrizgavanje lekova, jednog neurolepti-
ka i jednog analgetika u cilju ukidanja
bolova, pri ouvanoj svesti, u cilju izvo-
enja hirurke intervencije; opstetri*
ka a., davanje lekova, izvoenje lokalne
anestezije (kaudalni blok) ili udisanje
inhalacionih anestetika u cilju izaziva-
nja bezbolnoti ili ublaavanja bolova u
toku poroaja.
39
analgetica anastomosis

analgetica, analgetici, sredstva koja ubla-
avaju odnosno suzbijaju oseaj bola.
analizatori, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini;
jednokanalni a., ureaji s dva nivoa
diskriminacije, koji daju izlazni impuls
ija je amplituda u kanalu izmeu 2 ni-
voa diskriminacije; viekanalni a., ure-
aji koji klasifikuju ulazne impulse po
amplitudama u vei broj kanala.
analna opna, marna opna, manji zadnji
(repni) deo urorektalne pregrade.
analne kvrge, marne kvrge koje se nala-
ze uz mar.
analni erotiari, osobe koje s posebnim
zadovoljstvom podvrgavaju pri defeka-
ciji najveim naporima marni predeo,
koji im je prvorazredna erogena zona.
analni predeo, v. regio analis.
analog azotne baze, purin ili pirimidin
ija se struktura deliniino razlikuje od
strukture normalne azotne baze; neki
od analoga se mogu ugraivati u nuk-
leinske kiseline umesto normalnih
baza.
anamnesis, anamneza, podaci dobiveni
od bolesnika, njegove rodbine ili nekog
iz njegove okoline o sadanjoj bolesti,
bolestima koje je ranije preleao i pod-
aci o njegovoj porodici i okolini u kojoj
ivi.
anamnestika reakcija, sekundarni imu-
ni odgovor. V. imunoloka memorija.
anamnezijski, koji pripada anamnezi. V.
anamnesis.
anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva
koja suzbijaju polni prohtev.
anaphylaxis, anafilaksija, alergija, pre-
osetljivost izazvana anafilaktikim (ho-
mocitotropnim) antitelima. U oveka to
su IgE-antitela (v. homocitotropna anti-
tela; IgE). U anafilaksnoj reakciji uest-
vuju antitelo, antigen i bioloki aktivni
amini (medijatori reakcije) koji se oslo-
baaju iz mastocita i bazofilnih granulo-
ita za koje su vezana antitela (v. alergij-
ske reakcije).
anaplasia, anaplazija, pretvaranja elija u
primitivnije, embrionske ili nediferen-
tovane oblike.
anasarca, anasarka, uopteno nagomila-
vanje tenosti u tkivnim prostorima po-
tkonog masnog tkiva.
anastomosis, anastomoza, spojnica;
(l)komunikacija izmeu dva krvna
suda putem pobonih grana; (2)otvor
stvoren hirurkim putem, traumatskim
ili patolokim procesom izmeu dva
prostora ili organa normalno odvoje-
nim jedan od drugoga; antiperistalti-
ka a., enterostomija, spojnica izmeu
zjapa segmenata creva tako da peristal-
tiki talasi segmenata imaju meu so-
bom suprotan pravac; arteriovenska
a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i
vri ulogu santa u zaobilaenju kapilara.
Ona se izvodi i hirurkim putem; Brau-
nova a., stvaranje anastomoze izmeu
dovodne i odvodne crevne vijuge blizu
gastroenterike stome (gastrojejuns-
tomije) u cilju izbegavanja pogrenog
opticaja (circulus vitiosus) eludanog i
duodenumskog sadraja; Cladoova a.,
anastomoza izmeu apendikularne i jaj-
nike arterije u istoimenoj vezi; Gale-
nova a., anastomoza gornjeg i donjeg
grkljanskog nerva; izoperistaltika a.,
anastomoza izmeu dve vijuge creva
postale na taj nain to se u oba spojena
dela peristaltiki talasi kreu u istom
smeru; portosistemska a., anastomoza
izmeu portne i sistemske (kavne) ven-
ske cirkulacije u cilju smanjivanja port-
ne hipertenzije; Riolanova a., anasto-
moza izmeu gornje i donje mezenterne
arterije; Rouxova Y-a., anastomoza
tankog creva u vidu slova Y koja se izvo-
di na taj nain to se zjap preseene jed-
ne vijuge spaja sa stranom druge vijuge;
terminoterminalna a., (1) hirurka
anastomoza izmeu perifernog kraja ar-
terije s centralnim krajem odgovaraju-
Ce vene i izmeu centralnog kraja arte-
rije i perifernog kraja odgovarajue
vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna
segmenta hirurkim putem; ureterou-
retelna a., operacija kojom se spajaju
zjapovi istog uretera koji je pri povredi
prekinut ili mu je jedan deo operativno
odstranjen zbog patolokog procesa na
njemu.
40
anastomozni aneroidni barometar

anastomozni, ono to pripada i u vezi je s
anastomozom.
anastomozni ulkus, v. ulcus.
anatom, strunjak koji se bavi anatomi-
jom.
anatomija, nauka koja se bavi prouava-
njem oblika i grae tela ivih bia i od-
nosima izmeu pojedinih delova tela;
topografska a., deo anatomije koji pro-
uava poloaje i meusobne odnose or-
gana po predelima tela.
anatomohirurki, ono to se u isto vreme
odnosi na anatomiju i hirurgiju.
anatomska burmutica, v. fovea radialis.
anatomska nomenklatura, v. nomina an
at o mica.
Andersenova bolest, v. glycogenoses.
androfilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost
androgamon, supstancija koju proizvode
semeglavci i koja uzima udela u procesu
oploenja. Istraivanja su otkrila ove
vane injenice: (1) ginogamon I aktivi-
e pokrete semeglavaca i, privlaei ih,
olakava oploenje; (2) androgamon I
tei da paralizuje semeglavce, to vero-
vatno produuje njihovu oplodnu mo;
(3) ginogamon II izaziva zgomilavanje
semeglavaca samo u velikim dozama. U
manjim dozama izaziva zgomilavanje
semeglavaca stranih vrsta i spreava
hibridovanje; (4) androgamon II olaka-
va prodiranje semeglavaca rastapanjem
zatitnog omotaa.
androgene supstancije, supstancije koje
u mukih polno nezrelih ili kastriranih
ivotinja prouzrokuju razvijanje mu-
kih sekundarnih seksualnih odlika (tes-
tosteron, androsteron, dehidroepian-
drosteron itd.).
androglotija, dubok glas mukog tipa u
muki uobliene ene.
androidna gojaznost, v. gojaznost, and-
roid na.
androidna ena, muki uobliena ena.
androlog, strunjak za andrologiju. V. an
drologia.
andrologia, andrologija, nauka koja se
bavi prouavanjem maskuline konstitu-
cije i bolestima mukih polnih organa,
posebno mukih reproduktivnih orga-
na.
andropauza, klimakterijum u mukarca;
naziv se smatra neprikladnim jer se u
andropauzi ne javljaju kliniki znaci i
simptomi koji se javljaju u menopauzi.
androspermije, v. determinacija pola.
androstan, ugljovodonik iz koga su, moe
se smatrati, izvedeni svi hormoni nazva-
ni androgeni (9 - steroidi). Postoje dva
stereoizomerna izomera, i to 5a - and-
rostan i 5 - androstan. Testosteron je
najvaniji hormon iz grupe androgena.
androtrihija, prekomerno razvijena dla-
kavost bruika u androidne ene.
androtropne bolesti, v. bolest.
anemija, v. anaemia.
anemijski infarkt, v. infarctus.
anemograf, aparat za registrovanje brzine
i pravca vetra. Aparat se sastoji od mo-
tora s vetrokazom i izdubljenim polu-
loptama na krstu, kao i od aparata za re-
gistrovanje.
anemometar, aparat za merenje brzine
vazdunog strujanja (vetra). Razlikuje
se: diferencijalni a., a. koji se upotreb-
ljava za merenje vetra male brzine, na-
roito pri ravnomernom kretanju vaz-
duha, kao, npr. pri ispitivanju vetake
ventilacije, da se ustanovi koliina vaz-
duha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione
cevi; dinamiki a., koji brzinu vetra iz-
raunava po broju okretaja jednog rota-
cionog ureaja: statiki a., koji brzinu
vetra izraunava po njegovom pritisku.
anencephalia, anencefalija, manji ili vei
nedostatak lubanje i mozga.
anergia, anergija, imunoloka hiporeak-
tivnost; nastaje usled nedostatka limfo-
cita, smanjene produkcije limfokina,
smanjene produkcije leukocita, zrae-
nja poremeaja lizozimnog enzimskog
sistema, pothranjenost, nedostatka an-
titela usled poremeaja diferencijacije
B-limfocita, nedostatka nekih kompo-
nenata komplementa i dr. Stepen aner-
gije zavisi od faktora koji su je uslovili.
aneroidni barometar, sprava za merenje
atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi
kutijica s vakuumom koja se pod utica-
jem spoljnog pritiska vie ili manje ugi-
ba, a te promene se prenose na kazaljku
koja se kree pp skali barometra.
41
anerotizam
angina

anerotizam umanjen ili odsutan polni
prohtev.
anestezijski ok, v. ok.
anestezijski tehniar, medicinski tehni-
ar obuen da pomae lekaru anestezio-
logu u poslovima anestezije.
anesteziolog, lekar specijalista za aneste-
ziologiju.
arietodermia, anetodermija (labavost
koe usled gubitka elastinih vlakana u
krznu); a. maculosa, u poetku crven-
kaste, zatim beliaste, sitno naborane,
atrofyne pege. Sin. dermatitis atrophi-
cans maculosa; a. striata, v. striae atro-
phicae.
aneuploidia, aneuploidija, varijacija u
broju hromosoma, samo u pogledu vika
ili manjka pojedinih hromosoma u
njihovim kompletima (genomima), a ne u
smislu promene broja celih kompleta. U
Downovom sindromu postoji, npr. tri-
somij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N
+1), a u Turnerovom sindromu monoso-
mijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1),
gde N oznaava haploidan broj hromo-
soma. Aneurini chloridum, aneurin-
hlorid, v.
Thiamini chloridum.
aneurysma, aneurizma, ogranieno proi-
renje arterije koje nastaje istezanjem
svih slojeva njenog zida; a. arterioscle-
rotica, arteriosklerotika a., prouzro-
kovana procesom arterioskleroze u
zidu arterije; a. arteriovenosum, arte-
riovenska a., nenormalna veza izmeu
arterije i vene. Obino prouzrokovana
traumatskom penetracijom kraj arterije
i vene; a, cerebralis, a. na arterijama
mozga. Njeno prskanje je est uzrok
modanog krvarenja; a. congenitali,
uroena. esto se javlja na povrnim kr-
vnim sudovima velikog mozga; a. disse-
cans, razdruujua a. nastaje prodorom
struje krvi izmeu slojeva zida arterije;
a. mycoticum., mikotika a. Nastaje u
manjim arterijama na mestu gde je lo-
kalizovani zapaljenjski proces prouzro-
kovao dovoljno slabljenje zida arterije i
doveo do irenja; a. syphiliticum, sifi
lisna a., pozna manifestacija sifilisa, ob-
ino nastaje u uzlaznom delu luka aorte,
u trbunom delu aorte ili u drugim sifi-
lino promenjenim arterijama; a. spu-
ria, lana a., obino je organizovani he-
matom koji je u vezi sa zjapom arterije.
Zid aneurizme u ovakvim sluajevima
ne sadri elemente zida arterije.
aneurysmectomia, aneurizmektomija,
ekstirpacija aneurizme uklanjanjem
njene kese.
aneurysmoplastica, aneurizmoplastika,
plastika arterije u leenju aneurizme.
aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija,
operacija saivanja aneurizme.
aneurysmotomia, aneurizmotomija, ope-
racija prosecanja aneurizmne kese.
angiectasia, angiektazija, proirenje kr-
vnih i limfnih sudova; a. cavernosa
multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-
-Merrittov sindrom.
angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog
suda; a. cutanea allergica, a. izazvan
alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu
makule, papule, vezikule, urtike i dr.;
a.necroticans, poliarteritis; a. viscera-
Hs, izraz za grupu poremeaja ispolje-
nih u vidu naroitih promena u malim
arterijama u toku oboljenja poliarteritis
nodosa, a. allergica i lupus erythemato-
sus disseminatus. Sin. vasculitis.
angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i
drela s pojavom temperature, guobo-
Ije, oteanog gutanja i otoka podvilinih
lezda. Angina je posledica kapljine in-
fekcije bakterijama, virusima i gljivica-
ma. Klinika slika i prognoza zavise od
prirode etiolokog faktora; a. agranu-
locytica, agranulocitna angina, angina
praena veoma izraenim padom broja
belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz
nekrotike ulceracije sluznice usta i
drela. U veini sluajeva je prouzroko-
vana preosetljivou na toksiki efekat
izvesnih lekova (najee amidopirin)
ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i
sulfonamidi; difterika a., v. diphtheria;
gljivina a., mleac (izaziva Candida
albicans), angina koja stvara bele, ta-
kaste kolonije ili trone naslage na kraj-
nicima, a esto i na sluznici usta i desni;
a. lacunaris, lakunarna angina, tei ob-
lik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su
poveani, crveni i obloeni ukastim
epiima koji mogu da se sliju u skrame.
42
angina angiokardioscintigrafija

Ide s visokom temperaturom, glavobo-
ljom i otokom podvilinih limfnih lez-
da. Sin. a. follicularis; a. Ludovici,
phlegmona baseos oris, flegmona dna
usne duplje, akutno flegmonozno zapa-
Ijenje mekih delova ispod jezika, obino
nastalo na osnovu meovite aerobno-
anaerobne infekcije, koja rapidno na-
preduje. Katkad je zahvaena samo loa
iznad dijafragme oris ili ispod nje, kat-
kad i obe. Potrebno je hirurki otvoriti
flegmonu, a esto i izvriti traheotomiju
zbog pro.pratnog edema grkljana; a.
monocytaria, monocitna a., virusno
oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate
due povienje telesne temperature i
monocitna reakcija u krvi; mononuk-
leozna a., v. mononudeosis infektiva; a.
phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i
infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u
okolnom tkivu; streptokokna a., angi-
na koja se odlikuje visokom temperatu-
rom, jakim crvenilom gue i gnojnim e-
piima ili skramama na tonzilama; a.
syphilitica, sifilisna angina, nije obolje-
nje tonzila, nego sifilisni eritem na slo-
bodnom rubu mekog nepca u ranom
drugom stadijumu bolesti; a. ulcero-
membranacea (Plaut-Vincenti), ulce-
romembranska a., usnim spirohetama i
vretenolikim bacilima izazvano zapalje-
nje koje se ne lokalizuje samo na krajni-
cima nego i na sluznici usne duplje i ob-
raza; virusne a., angine koje obino
imaju blag tok s kataralnim ili veziku-
loznim promenama, a izazivaju ih respi-
ratorni virusi; (2) grevit, vrlo izraen
bol, koji se danas skoro iskljuivo upot-
rebljava da oznai pektoralnu anginu;
a. abdominalis, crevna a., vrlo izraen
bol u trbuhu, koji je najee u vezi sa
aterosklerozom abdominalnih, naroito
mezenterijskih arterija; a. cordis, a,
pectoris; a. cruris, claudicatio intermit-
tens; a. decubitalis, srani bol (pekto-
ralna angina) koja se javlja pri leanju;
a. hysterica, bol koji simulira pektoral-
nu anginu u histerinih osoba; a. intes-
tinalis, a. abdominalis; a. pectoris,
pektoralna angina, paroksizmni bol u
grudima, obino iza grudne kosti, pra-
en oseajem guenja i neminovne sm-
rti, uslovljen anoksijom miokarda, a iz-
azvan uzbuenjem ili fizikim naporom.
Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia;
a. pectoris vasomotoria, prekordijalni
bol zbog vazomotornih poremeaja u
venanim arterijama, bez organskih
promena u njima; preinfarktna a., sta-
tus anginosus; Prinzmetalova a., vrsta
a. pectoris koja se javlja u miru, dok fi-
zike radnje nisu praene stenokardi-
jom. Ovi napadi praeni su uzdizanjem
ST-segmenta; a. sine dolore, koronar-
na insuficijencija u koje ne postoji ste-
nokardija.
anginozni napad, v. stenocardia.
angioblasti, mezodermne elije koje stva-
raju krvne sudove i elije.
angiocardiographia, angiokardiografija
rendgenografija velikih krvnih sudova i
sranih upljina posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (visokoprocentni
rastvor organskog jodnog preparata,
npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ub-
rizgava se u venu ruke (obino desne),
vratnu venu ili preko katetra neposred-
no u srce.
angioderm, v. angioblasti.
angiographia, angiografija, rendgensko
snimanje krvnih sudova posle ubrizga-
vanja nekog pozitivnog kontrastnog
sredstva u njih. V. phlebographia, arte-
riographia.
angiohaemophilia, angiohemofilija, na-
sledni hemoragijski sindrom koji se na-
sleuje autosomno dominantno i u ko-
jeg postoji sklonost krvarenju po koi i
sluznicama. Krvarenje je posledica ne-
normalnosti krvnih sudova, loe adhe-
zivnosti trombocita i smanjenja VIII i-
nioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova
bolest
angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu
Grnblad-Strandbergovog sindroma.
Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjae,
koje se na onom dnu vide kao neobi-
ne linije, obino u blizini papile vidnog
ivca. Promene napreduju i dovode do
tekih komplikacija na onom dnu.
angiokardiografija, v. angiocardiogra-
phia.
angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija.
43
angiokeratoma
anhidrid

angiokeratoma, angiokeratom, grupisa-
ne kavernomatozne malformacije do
veliine graka s lako oroanom povri-
nom; a. corporis diffusum Fabri, pre-
teno po trupu rasejani angiokeratomi.
Istovremeno postoje povien krvni pri-
tisak i hipertrofija levog srca; a. digito-
rum acroasphycticum Mibelli, angio-
keratomatozne tvorevine na dorzalnim
stranama prstiju aka, odnosno na mo-
nicama.
angiologia, angiologija, grana medicine
koja se bavi izuavanjem srca i krvnih
sudova.
angioma, angiom, benigni tumor nastao
proliferacijom krvnih (hemangiom) ili
limfnih (limfangiom) sudova.
angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. reti-
nae, anomalije kapilara u vidu tumora
koji zahvataju mrenjau. Ovi heman-
giomi mogu se javiti i u drugim delovi-
ma tela. Skoro uvek obole oba oka. Na
onom dnu vide se veoma proirena i iz-
vijugana arterija i vena, koje se stiu u
tumorsku, okruglastu formaciju. Rede
se nae vie ovakvih angiomatskih vo-
rova na istom oku. V. bolest, Hippelova.
angioneuroma, angioneurom, arterio-
venska anastomoza koja se normalno
nalazi u koi. Ukljuena je u mehanizam
regulacije temperature. Neoplazma na
staje proliferacijom elija koje gradi
ovu anastomozu.
angioneurosis, angioneuroza, patoloke
pojave koje nastaju usled poremeene
inervacije krvnih sudova. One mogu biti
lokalne ili opte i ispoljavaju se na vie
naina: trajno proirenje krvnih sudova
koe praeno crvenilom i znojenjem
(konstitucionalna a.), Quinckeov edem,
Raynaudova bolest i eritromegalija.
angioneurotiki edem, v. oedema.
angioneurotiki spazam, v. spasmus.
angiooedema, angioedem, v. oedema.
angiopathia retinae traumatica Purt-
scher, v. retina.
angiorrhaphia, angiorafija, zaivanje kr-
vnog suda.
angloscintigraflja, v. scintigrajija.
angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo
konstriktorna materija u krvi; dejstvom
i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin
(angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I,
koji pod dejstvom jedne peptidazo
(converting enzyme) prelazi u aktivni
oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod
dejstvom razliitih peptidaza pretvara u
neaktivne peptidne fragmente).
angiotrib, vrlo snana kleta sa zavrta-
njem za stezanje; instrument slui
zarobljavanje tkiva u kome se nalazi ar-
terija, ije se krvarenje na ovaj nain za-
ustavlja.
angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja
primenom angiotriba.
angulatio condyli mandibulae, stvaranje
abnormalno velikog ugla izmeu disk/-
kovanih patrljaka prilikom prelom*
kondila donje vilice.
angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis
angularis), vale, kontagiozno, infektiv-
no oboljenje usnog otvora (jednostrano
ili obostrano): ogranieno crvenilo, raz-
jedena sluznica, naprsline, krvarenje,
bol. Uzronici su streptokoki ili gljivice
(Candida albicans). Traje vie nedelja ili
meseci, navraa se. Znaajnu ulogu igra
i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina
ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni,
ugao na grudnoj kosti izmeu njene dr-
ke i trupa. Sin. stomatitis angularis; a.
oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a.
pontocerebellaris, pontocerebelarni
ugao, koji grade bone strane mosta i iz-
duene modine, s jedne strane, i pred-
nja strana malog mozga, s druge strane.
Spreda ga zatvara zadnja strana pirami-
de slepoone kosti. Sadri krvne sudove
i modane ivce (V-XI); a. visorius, v.
vidni ugao.
anhedonija, seksualna otupelost i neoset-
Ijivost sladostrasnih oseaja (uiva-
nja). Sin. anafrodizija.
anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se
iz baza ili kiseoninih kiselina odvoji
voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili
bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kise-
lina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiseli-
na nastaju anhidridi organskih kiselina,
koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai -
boksilne grupe.
44
r
anhidrooksiprogesteron anizostenija

anhidrooksiprogesteron, v. pregnenino-
lon.
anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili pre-
stanak luenja znoja; a. hypotrichoti-
ca, pored suvoe koe sa teleangiektazi-
jama postoji poremeaj rastenja dlake,
zuba, noktiju, suznih lezda.
anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv
znojenja. Znojenje se moe suzbijati da-
vanjem atropina (koji suzbija mnoge
sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili
kamforske kiseline (koji suzbijaju samo
znojnu sekreciju). Lokalno znojenje
(ruku i nogu) moe se suzbiti lokalnom
primenom rastvora formaldehida (for-
malina).
anhydraemia, anhidremija, smanjenje
vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio.
anictericus, anikterian, bez ikterusa; u
kojeg nema utice.
anileridin, derivat fenil-piperidina, anal-
getiko sredstvo.
anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina
zamenom vodonika u grupi NH2 nekom
acil-grupom, npr. acetilnom grupom,
pri emu nastaje acetanilid, koji je rani-
je upotrebljavan kao antipiretiko i
analgetiko sredstvo.
anilin (aminobenzen), najjednostavniji
aromatini amin; bezbojna tenost
svojstvenog mirisa. Izaziva hronina
profesionalna trovanja. V. anilizam.
anilizam, profesionalno trovanje osoba
koje rade s anilinom ili njegovim jedi-
njenjima. Pri tom pokazuju sledee te-
gobe i znake: u akutnom trovanju - gla-
vobolju, vrtoglavicu, pospanost, otee-
nje miokarda, anemiju hemolitikog
tipa i uticu. Moe doi do kolapsa,
kome i smrti. Uz methemoglobinemiju
mogu se otkriti Heinzova telaca, a u
mokrai proizvodi anilina. U Kroni-
nom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo,
tremor, cijanoza, egzematozne i veru-
kozno-hiperkeratozne promenena koi.
Na sluznici mokrane beike mogu na-
stati hematuriki cistitisi i papilomi,
koji mogu evoluisati maligno.
animalan, ivotinjski; .a. funkcije ili so-
matske nazivaju se funkcije primanja
informacija i motorne reakcije koje se
ostvaruju skeletnim miiima. Vegeta-
tivne funkcije bi bile sve one koje osigu-
ravaju razmenu materija u organizmu,
rastenje i razmnoavanje. Podelu je
uneo francuski fiziolog (Bichat) poet-
kom XIX veka.
aniridia, aniridija, nedostatak duice;
traumatska a., nastaje posle tekih po-
vreda one jabuice; uroena a. esto
je udruena s drugim anomalijama one
jabuice. V. irideremia.
aniseiconia, anizeikonija, razlika u velii-
ni i obliku slika na mrenjai oba oka.
Usled tekoa u spajanju slika dolazi do
smetnji u binokularnom vidu. Uzrok
moe biti anizometropija.
anisochromasia, anizohromazija, pri-
sustvo u krvi eritrocita koji imaju oboje-
nu samo perifernu zonu.
anisochromia, anizohromija, razliita ob-
ojenost eritrocita zbog razliite koncen-
tracije hemoglobina u njima; a. iridis,
v. heterochromia iridis.
anisocoria, anizokorija, nejednakost eni-
ca. Moe biti kongenitalna ili steena.
est simptom nervnog sifilisa.
anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u
krvi eritrocita ija veliina moe biti
veoma razliita.
anisometropia, anizometropija, nejedna-
ko stanje refrakcije oba oka, bilo razlii-
te jaine iste refrakcione anomalije, bilo
razliitih refrakcionih anomalija (npr.
jedno oko je kratkovido, a drugo dale-
kovido itd.). Naroito velik stepen a. jav-
lja se u jednostranoj afakiji.
anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza,
prisustvo u krvi eritrocita razliite veli-
ine i razliitog oblika.
anisorhythmia, anizoritmija, poremeaj
sranog ritma u kojem postoji poreme-
aj sinhronizma u ritmu pretkomora i
komora.
anisuria, anizurija, naizmenina pojava
oligurije i poliurije.
anizogamija, seksualno spajanje gameta
razliite veliine i strukture.
anizostenija, poremeaj u ravnotei mi-
ine napetosti miinih grupa suprot-
nog dejstva. Poremeaj est u oboljenji-
ma malog mozga. Ustanovljava se naro-
itom probom.
45
r
anjoni
anjoni, negativno naelektrisani joni.
anketa, metod koji se koristi u istraiva-
nju raznih drutvenih pojava s ciljem da
se upoznaju odlike jednog podruja,
jedne populacije, miljenja i shvatanja
ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si.
I pored toga to anketa moe da se ko-
risti u raznim oblastima, najveu prime-
nu ima u drutvenim naukama (popis
stanovnitva, ispitivanje naina ivota,
prouavanje kvaliteta, kvantiteta i nai-
na ishrane, prouavanje korienja slo-
bodnog .vremena, proveravanje inteli-
gencije ljudi, fizikih, socijalnih i men-
talnih problema starih).
anksioznost, strah, neprijatno oseanje
nastalo usled nekog intrapsihikog kon-
flikta koji izaziva doivljavanje pretee
opasnosti ija priroda i poreklo pri sve-
mu tome nisu dati svesti.
ankyloblepharon, ankiloblefaron, sras-
lost onih kapaka. Moe biti delimina
ili potpuna. Javlja se uroeno ili stee-
no.
ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija
razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripo-
jena blizu vrha jezika, pa manje ili vie
ograniava njegove funkcije. Sin. frenu-
lum linguae breve, vezan jezik, sapet je-
zik.
ankylopoeticus, ankilopoezni, ono to
dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthro-
desis.
ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru
tost zglobova usled sraivanja zglob-
nih povrina kostiju (hrskavice), skvr-
avanja zglobne ahure ili kontrakture
ligamenata i tetiva; a. dentis, sraenje
zuba za alveolnu aicu; ekstrakapsul-
na a., ankiloza koja nastaje skvrava-
njem struktura izvan ahure zgloba; fib-
rozna a., smanjena pokretljivost zgloba
usled bujanja vezivnog tkiva; intrakap-
sulna a., nemogunost pokretanja zglo-
ba posle oboljenja, povrede ili hirurke
intervencije u unutranjosti zglobne a-
hure; kostna a., sraivanje zglobnih
povrina kostiju usled proliferacije
kostnih elija, to ima za posledicu ne-
pokretljivost ili krutost zgloba; a. tem-
poromandibularis, nepokretljivost ili
anomalna korespondencija mrenjae
smanjena pokretljivost donjevilinog
zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u
ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje
razvitka donje vilice. V. micrognathic
mandibularis.
Ankylostoma, ankilostoma, konast para-
zit dug oko l cm. Najee boravi u duo-
denumu i tankom crevu; A. duodenale,
rudarska glista, crevni parazit iz grupe
crva (Nematodes) koji ivi poglavito u
duodenumu, nagriza sluznicu i usisava
krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i
vlanoj sredini (blato u rudnicima, tu-
nelima, pirinanama). Izrasle larve, do-
lazei u dodir s koom nogu, ruku ili
drugim delovima tela, prodiru kroz foli-
kule dlaka u limfne sudove i kapilare,
preko desnog srca dolaze u plua, penju
se do grkljana, prelaze u jednjak elu-
dac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode
se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bo-
lest ankilostomijazu. V. Necaior ameri-
canus. Sin. Uncinaria duodenalis.
ankylostomiasis, ankilostomijaza, obo-
ljenje koje prouzrokuje parazit Ankylos-
toma duodenale (Uncinaria duodena-
lis). Praeno je eludano-crevnim po-
remeajima, bolovima u trbuhu, povie-
nom temperaturom, progresivnom ane-
mijom, bledilom, otocima i mravlje-
njem. Sin. uncinariasis.
anodni trzaj, kontrakcija miia koja se
javlja pri jednopolnom nadraivanju i-
vaca, kad je aktivna elektroda anoda.
anodni zraci, v. zraci.
anodontio, anodoncija, uroeni nedosta-
tak zametka zuba; multiple a., nedosta-
tak zametaka veeg broja zuba. V. oligo-
dontio; parcijalna a*., nedostatak zame-
taka pojedinih zuba; totalna a., nedos-
tatak zametaka svih zuba.
cnoksian, koji pripada anoksiji ili je izaz-
van anoksijom.
anomalna korespondencija mrenjaa,
pojava kada se lik predmeta koji se po-
smatra ne stvara na oba oka na identi-
nim (korespondirajuim) takama
mrenjae. Ako bi se takve mrenjae
stavile jedna iznad druge, te take se ne
bi poklopile. V. neidentine take mrez-
njae.
46
anomaloskop
antagonist

anomaloskop, aparat za ispitivanje ras-
poznavanja boja. Omoguava tano od-
reivanje tipa uroenog poremeaja u
raspoznavanju boja.
anonychia, anonihija, nedostatak noktiju.
Uroena ili steena agenezija u epider-
molysis bullosa dystrophica, trihofitija,
egzema.
Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji
spadaju komari koji prenose malariju.
anophthalmia, anoftalmija, v. anophthal-
mus.
anophthalmus, anoftalmus, nedostatak
jednog ili oba oka, uroen ili. steen.
Sin. anophthalmia.
anorchidia, anorhidija, odsustvo muke
polne lezde (semenika) predstavlja ret-
ku pojavu. Treba iskljuiti prisustvo se-
menika trbunoj duplji (distopija) ili
krajnju zakrljalost (aplaziju).
anorectitis, anorektitis, zapaljenje zavr-
nog dela rektuma i anusa.
anorexia, anoreksija, inapetencija, neje-
nost, nemanje apetita, nedostatak volje
za jelo, naroito uivanja u jelu. Sin. ina-
petentia; a. men tali, mentalna a., pri-
marno, jako izraeno krajnje mravlje-
nje uz povraanje i amenoreju iz nedo-
voljno poznatih razloga, najverovatnije
u neurotinih enskih osoba.
anosmia, anosmija, gubitak ula mirisa.
anosognosia, anozognozija, psihiki po-
remeaj u kome bolesnik nije svestan
svoje bolesti ili nekog telesnog defekta
(npr. oduzetosti jedne polovine tela).
anostosis, anostoza, defektni razvoj kosti-
ju.
anovaria, anovarija, postojanje uroene
aplazije jajnika.
anovularna menstruacija, v. menstruatio.
anoxaemia, anoksemija, nedovoljna koli-
ina kiseonika u krvi. Moe biti posledi-
ca smanjene koliine kiseonika u vazdu-
hu, smanjenja plune ventilacije ili difu-
zijskog kapaciteta respiracijske mem-
brane ili smanjenja koliine hemoglobi-
na u krvi.
anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak
kiseonika; smanjenje koliine kiseonika
u tkivima ispod njegovih fiziolokih
vrednosti; anemijska a., a. zbog sma-
njenih vrednosti hemoglobina; anok-
sina a., a. zbog nedovoljnih koliina
kiseonika u pluima; fulminantna a.,
nagli pad kiseonika u krvi; histotoksi-
ka a., a. izazvana nesposobnou tkiva
da iskoriavaju kiseonik; miokardna
a., nesposobnost venanog krvotoka da
snabde miokard dovoljnim koliinama
kiseonika; a. neonatorum, a. novoro-
enadi; stagnaciona a., a. zbog uspo-
renog krvotoka kroz telesne kapilare;
visinska a., a. uslovljena smanjenim
pritiskom kiseonika na velikim visina-
ma.
ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei,
Henleova petlja, deo mokrane cevice
izmeu njenog ravnog i srednjeg dela;
a. intestinalis, vijuga tankog creva,
normalan savijutak tankog creva u obli-
ku vijuge.
antabus (anti abusus), zatieno ime za
tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava
se za leenje alkoholiara. Unoenje an-
tabusa izaziva preosetljivost prema al-
koholu, a time se alkoholiari odvikava-
ju od unoenja alkohola. Pod imenom
Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
antacida, antacidi, antacidna sredstva,
sredstva protiv kiseline u elucu; upot-
rebljavaju se u prekomernom luenju
hlorovodonine kiseline u elucu (hipe-
raciditet) ili u oralnom trovanju nekom
kiselinom. U elucu se kiselina moe he-
mijski neutralisati (v. Natrii hydrogen-
carbonas, Calcii carbonas, Calcii hy-
droxydum, Aqua Calais, Magnesii oxy-
dum, Magnesii peroxydum, Magnesii sub-
carbonas) ili fiziki vezati (v. Magnesii
trisilicas) ili se u elucu poveano lue-
nje hlorovodonine kiseline moe suz-
biti (v. atropin i Extractum Belladonnae).
antagonist, koji ima suprotno dejstvo
(neki miii, nervi ili neke hemijske
supstancije); antagonistike dejstvo
hormona, suprotno dejstvo hormona
(npr. insulina i adrenalina na koncen-
traciju glukoze u krvi); (stom.) zub jed-
ne vilice koji se artikulie sa zubom dru-
ge vilice. V. agonist; enzimski a., v. an-
timetaboliti; konkurentski a., v. antime-
taboliti; metaboliki a., v. antimetaboli-
ti.
47
antagonizam
antiandrogeni

antagonizam, oprenost, suprotnost, sup-
rotno dejstvo.
ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sa-
stavni deo drugih reci oznauje da je
neto vremenski ili prostorno pre ili
ispred neeg (npr. ante mortem, pre
smrti; anteversio, nagib u napred).
ante mortem, oznaka da je bolesnik u
predsmrtnom stanju.
antebrachium, podlaktica, deo ruke iz-
meu lakta i korena ake.
ante fleksija, v. anteflexio.
anteflexio, pregib unapred, savijanje
unapred; a. uteri, antefleksija materice,
unapred nagnuta materica, poloaj ma-
terice kada je ona svojim telom savijena
napred tako da ugao savijanja izmeu
nje i njenog tela predstavlja tup ugao od
oko 90 do 100 stepeni. Takav poloaj je
normalan poloaj materice.
antenatalna zatita, staranje o eni od po-
etka trudnoe do poroaja i predstav-
lja skup mera koje se sprovode za zatitu
zdravlja trudnice i pravilnog razvoja
ploda. Zatita se najbolje sprovodi orga-
nizovano, putem savetovalita za trud-
nice pri domovima zdravlja, bolnikim
ustanovama i klinikama. U savetovali-
tima se vri sistematska kontrola trud-
nica i time i smanjuje broj patolokih
trudnoa i poroaja, kao i procenat sm-
rtnosti porodilja i novoroene dece.
antepositio, (oft.) hirurko presecanje i
pomeranje miia pokretaa one jabu-
ice od njegovog pripoja prema napred
u cilju korekcije strabizma; a. uteri, po-
loaj materice u kome je ela materica
(telo i grli) potisnuta napred u pravcu
prednjeg zida karlice (prema simfizi).
anterior, postavljen napred, prednji: npr.
facies anterior, prednja strana.
anterogradna amnezija, v. amnesia.
anteversio, ante verzija, nagnutost unap-
red, povaljenost; a. uteri, anteverzija
materice, poloaj materice pri kome je
ona svojim telom nagnuta napred, tako
da izmeu njenog tela i grlia postoji
ugao vei od 100 stepeni. Telo materice
lei skoro normalno u maloj karlici ali
grli odstupa od normalnog i upravljen
je prema zadnjem zidu karlice.
anthelix, predzavojak, ispupenje, reljef
na spoljnoj strani usne koljke. Lei isp-
red zavojka (helix).
anthelmintica, anthelmintici, sredstva
protiv crevnih parazita. Izbor anthel-
mintikog sredstva zavisi od vrste crev-
nog parazita. Prilikom neopreznog da-
vanja nekih anthelmintika moe doi do
tekog trovanja.
anthracosis, antrakoza, deponovanje ui-
sanog uglja u pojedinim organima, u
limfnim prostorima plua, u limfnim
vorovima (antrakoza plua, koe i dr.).
V. pneumonoconiosis; a. cutis, proima-
nje koe esticama uglja; a. pulmonum,
antrakoza plua, proimanje plunog
tkiva esticama ugljene praine ili ai.
U jaem stepenu a.p. spada u profesio-
nalna oboljenja.
anthrax, antraks, crni prit, prostrel, bed-
renica, teko akutno profesionalno ob-
oljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B.
anthracis. Klinika slika i prognoza za-
vise od ulaznih vrata antraksnih bacila.
Koni a. je najei i javlja se na licu i
vratu. Karakteriu ga maligna pustula
(crni prit) i elatinozni otok, koji se
brzo iri, te jako deformie lice. Crevni
a. nastaje upotrebom zaraene hrane i
javlja se kao preteki toksiki enteroko-
litis s krvavo-sluzavim stolicama i loom
prognozom. Pluni a. nastaje udisanjem
praine u kojoj su antraksne spore, koje
izazivaju preteku hemoragiku bron-
hopneumoniju s kolapsom i smrtnim is-
hodom. Antraksna sepsa se razvija pro-
dorom bacila u krvotok i zavrava se
smru.
anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivot-
rov; anthelmintian, protiv crevnih pa-
razita itd.).
antiadrenergika sredstva, sredstva koja
blokiraju adrenergike neurone (gvane-
tidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin
itd.).
antiandrogeni, materije koje kompetitiv-
no blokiraju periferne receptore andro-
geno aktivnih receptora (v. androgene
supstancije), posebno testosterona (v.
testosteron) (materije koje izazivaju he-
mijsku kastraciju).
48
r
antianemijski inilac antiformin

antianemijski inilac (princip) stari iz-
raz, koji se danas vie ne upotrebljava,
za spoljanji Castleov inilac. Danas se
zna da je to vitamin 2- V, antiperni-
ciozni faktor, vitamin Biz,
antianemijski princip, v. antipermciozni
faktor.
antiastmatike cigarete, cigarete sprav-
ljene, uglavnom, od lia biljke Datura
Stramonium, koja sadri alkaloid atro-
pin. Upotrebljavaju se protiv bronhijal-
ne astme.
antibakterijski antiserum, \.antiserumi.
antibiotica, antibiotici, supstancije bio-
lokog porekla, tj. proizvodi ivih bia,
koje spreavaju razvoj izvesnih patoge-
nih bakterija ili ih unitavaju. Spravlja-
ju se od kultura nekih vrsta gljivica i
bakterija, a neki i sintetikim putem.
Waksman je 1941. god. dao definiciju i
uveo naziv antibiotik.
antibiotikogram, rezultat ispitivanja
osetljivosti mikroorganizama prema an-
tibioticima i hemioterapeuticima.
antibiotikografija, metoda koja slui do-
bivanju antibiotikograma.
antibiotikoprofilaksa, upotreba antibio-
tika radi spreavanja pojave bolesti u
osoba koje su bile izloene infekciji.
antibiotikoterapija, leenje antibiotici-
ma svih oboljenja koja izazivaju bakteri-
je, spirohete, rikecije i gljivice.
antibioza, zaseban vid antagonizma izme-
u dve ili vie vrsta raznih mikroorgani-
zama.
anticiklonsko strujanje, strujanje vazdu-
ha koje se obrazuje na prostoru visokog
pritiska, maksimuma ili barometarskog
maksimuma. Vetar krui u smeru ka-
zaljke na asovniku na severnoj polu-
lopti, a u obratnom smeru na junoj.
anticipacija, tendencija da se neke na-
sledne bolesti javljaju sve ranije i u sve
teem obliku u svakoj sledeoj genera-
ciji.
anticodon, antikodon, grupa od tri uzas-
topna nukleotida (triplet) transportne
ribonukleinske kiseline (tRNK), koja
prepoznaje odgovarajui kodon mRNK
i komplementarno se spaja s njegovim
tripletom u toku sinteze proteina, pri
emu se odgovarajua aminokiselina
postavlja na svoje pravo mesto u poli-
peptidnom lancu.
antidepressiva, antidepresivi, sredstva za
suzbijanje depresije (inhibitori monoj-
minooksidaze, amitriptilin itd.).
antidiabetica, antidijabetici, lek koji, pr-
venstveno smanjujui poviene vred-
nosti glikoze u krvi, povoljno utie na
aktuelni tok eerne bolesti (v. tamo).
antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva
protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albu-
min-tanat, bizmut-subgalat i dr.).
antidifteriki serum, v. serum.
antidiuretiki hormon, v. adiuretin.
antidotum, antidot, protivotrov, sutuk,
sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otro-
va (npr., razblaeno sirce u trovanju ka-
menom sodom, dimerkaptopropanol u
trovanju arsenom itd.).
antidromno sprovoenje, sprovoenje
impulsa uz akson ka telu neurona; sup-
rotno od normalnog ortodromnog spro-
voenja u ivom organizmu, gde impul-
si putuju od sinapse ili od receptora du
aksona do njegovih zavretaka.
antidysenterica, antidizenterici, v. eme-
tin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol,
phthalylsulfathiazol, carbarson, chinio-
fon (um).
antiemetica, antiemetici, sredstva protiv
povraanja koja deluju centralno (npr.,
skopolamin) ili periferno (npr. led koji
se guta).
antiestrogeni, supstancije koje podstiu
luenje gonadotropnih hormona iz hi-
pofize, odnosno otklanjaju inhibitorno
dejstvo estrogena na luenje gonadot-
ropnih hormona (npr., klomifen).
antifebrin, v. acetanilid.
antifoni, epovi za zatitu slunog organa
koji se stavljaju u sluni hodnik i ostav-
ljaju u njemu dogod traje izloenost in-
dustrijskoj ili drugoj jaoj buci. Uma-
njuju buku za 20-30 dcb.
antiformin, meavina natrijum-hidroksi-
da i natrijum-hipohlorita. Razara sve or-
ganske supstancije osim votanih sups-
tancija i lipoida (od kojih se sastoji opna
M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho
mogenizovanje ispljuvka koji se pregle-
da radi utvrivanja prisustva M. tuber-
culosis (metoda nagomilavanja); u

4 Medicinski leksikon
49
antigeni antiphlogistica

stom. slui za ienje zubnih kanala u
putridnom procesu, jer rastvara gan-
grensko tkivo i deluje antiseptiki.
antigeni, visokomolekulne supstancije,
najee proteini, sposobne da izazivaju
specifinu imunsku reakciju; osnovna
je produkcija antitela. Jedan antigen
moe se praktino defmisati putem dva
svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje spe-
cifinih antitela i (2) specifino reaguju
in vitro i in vivo s odgovarajuim antite-
lima.
antigenska kompeticija, kompeticija an-
tigena, spreavanje ili umanjenje imu-
nog odgovora na jedan antigen ako se
istovremeno ili sukcesivno unosi drugi
antigen. Ima praktiki znaaj u pripre-
mi polivalentnih vakcina, kada se mora
utvrditi takav odnos izmeu raznih an-
tigena u vakcini koji ne dovode do kom-
peticije. U francuskoj literaturi ovaj se
fenomen esto naziva konkurencija an-
tigena.
antiglaukomatozna iridektomija, v. tri-
dectomia.
antihemofilijski faktor, v. antihemofilijs-
ki globulin.
antihemofilijski globulin, belanevina
plazme koja uestvuje u koagulaciji krvi
i koja nedostaje u obolelih od hemofili-
je; antihemofilijski globulin A, ili VIII
inilac koagulacije, nedostaje u plazmi
obolelih od prave hemofilije; antihe-
mofilijski globulin B, ili IX inilac
koagulacije (Christmasov inilac), ini-
lac koagulacije koji nedostaje u hemofi-
liji B (Christmasovoj bolesti). V. coagu-
latio.
antihijaluronidaza, specifina antitela,
nalaze se u serumu posle infekcije mik-
roorganizmima koji stvaraju hijaluroni-
dazu.
antihistaminica, antihistaminici, sups-
tancije koje ponitavaju ili uklanjaju
dejstvo histamina. U organizmu postoji
enzim histaminaza, a sintetski spravlje-
ni preparati upotrebljavaju se za lee-
nje nekih alergijskih stanja.
antihormoni, antitela stvorena ubrizgava-
njem nekih hormona (npr. gonadotrop-
nih hormona) u heterogenih vrsta. Stva-
ranjem antihormona moe da se sprei
dejstvo odgovarajuih hormona (npr.
gonadotropnih hormona).
antikatoda, anoda u savremenoj rendgen-
skoj cevi koja slui kao meta katodnim
zracima budui da stoji naspram njiho-
vog izvora.
antikseroftalmini vitamin, v. axeroph-
tholum.
antiluetica, v. antisyphica.
antimalarika akcija, v. malaria.
antimalarika profilaksa, v. malaria.
antimalariki lekovi, v. malaria.
antimetaboliti, jedinjenja slina nekom
bitno vanom metabolitu, koja su neak-
tivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfo-
namidi, koji mogu, u metabolizmu ne-
kih bakterija, zameniti za njih neophod-
nu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu
se jo i enzimski antagonisti, konku-
rentski antagonisti i metaboliki anta-
gonisti.
antimitotica, v. cytostatica.
antimon,Sb, hemijski element, polumetal.
V. stibium.
antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO.
antineuralgica, antineuralgici, antineu-
ralgika sredstva, lekovi za ublaavanje
neuralgikih bolova. Mnoga sredstva iz
te grupe spadaju i u grupu antipireti-
kih sredstava (npr., amifenazon, antipi-
rin).
antineuritiki vitamin, vitamin Bi. V.
aneurin.
antiparasitica, antiparazitici, sredstva
protiv parazita, npr., na koi ili u crevi-
ma. V. antiscabiosa, anthelmintica.
antipelagra-vitamin, v. niacin.
antiperniciozni faktor, nekadanji naziv
za hipotetinu materiju koja bi trebalo
f?a nastane kao rezultat spajanja spo-
hanjeg i unutranjeg faktora. Danas se
zna daje a.f. vitamin 2 iju resorpciju
u terminalnom ileumu omoguava
unutranji faktor. V. intrinsic factor, vi-
tamin B^2.
antiphlogistica, antiflogistici, sredstva
kojima se suzbija ili ublaava zapaljenje.
Antiflogistiki deluju lokalno sluzava
sredstva (mucilaginosa - npr., koren od
belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-
50
antipireza
antistreptoHzinski titar

sorbentia - npr., ivotinjski ugalj), mas-
ne materije (u farmaceutskom smislu) i
cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflo-
gistiki putem krvi deluju, npr., kalciju-
move soli. I neki hormoni kore nadbub-
renih lezda i njihove sintetske zamene
mogu da se upotrebe za leenje zapalje-
nja (kortizon, hidrokortizon, prednizon,
prednizolon itd.).
antipireza, sniavanje poviene telesne
temperature. Osim fiziki (kupanje u
mlakoj vodi, hladni oblozi), poviena te-
lesna temperatura moe se sniziti i da-
vanjem naroitih lekova antipiretika
(npr. aminofenazon, antipirin, acetil-sa-
licilna kiselina, fenacetin).
antipoluti, naroiti prstenovi koji sprea-
vaju poluciju.
antipsihij atrija, socijalno-politiki po-
kret koji smatra da psihijatrija ne pripada
medicini zbog toga to psihike bolesti ne
odgovaraju modelu kojim se medicina
bavi: uzrok-telesno otee-nje-simptomi.
Psihiki poremeaji su socijalnog porekla
i treba ih leiti socijalnim metodama.
Naroito su opasne i tetne psihijatrijske
ustanove u kojima se svim moguim
fizikim, psihikim i hemijskim
sredstvima oboleli primorava, navodno,
na pokornost i konformizam u odnosu na
zajednicu. antipyretica, antipiretici,
sredstva za sni avanje poviene telesne
temperature (natrijum-salicilat, acetil-
salicilna kiselina, antipirin,
aminofenazon, fenacetin).
Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pi-
razolon; ima antipiretiko i analgetiko
dejstvo; daje se u obliku praka i u ob-
liku tableta. antirabika vakcina, v.
vakcina.
antirahitiki vitamin, v. calciferolum.
anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-nega-
tivnih osoba posle unoenja Rh-faktora
u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitiv-
nih osoba. U Rh-negativne majke ije je
dete od oca nasledilo Rh-faktor stvara-
nje anti-Rh-aglutinina moe dovesti do
fetusne eritroblastoze, oboljenja karak-
terisanog aglutinacijom i hemolizom
eritrocita.
antirheumatica, antireumatici, anlircu-
matika sredstva (natrijum-salicilat,
acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i
dr.).
antiscabiosa, lekovi za leenje uge (svra-
ba); u nas je oficinalan benzil-benzoat
(Benzylis benzoas). Za leenje uge
moe se upotrebiti i peruanski balzam
(Balsamum peruvianum).
antisepsis, antisepsa, spreavanje raz-
mnoavanja klica koje izazivaju obolje-
nja, vrenja i truljenja; mokrana a.,
sredstva za dezinfekciju mokranih pu-
teva (heksametilen-tetramin, mandela-
ti, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi,
neki antibiotici, nalidiksina kiselina,
nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin).
antiseptian, (1) koji spreava raspadanje
i truljenje; (2) koji spreava rastenje kli-
ca, ne ubijajui ih. Sin. bakteriostatican.
V. aseptian.
antiserotonini (antagonisti serotonina),
sredstva koja spreavaju dejstva seroto-
nina, u prvom redu, na glatke miie ili
na nervne elemente, delujui na seroto-
ninske receptore na elijskim opnama
(metisergid, ciproheptadin itd.).
antiserumi, imunski serumi; dobivaju se
od aktivno imunizovanih ivotinja.
Mogu sadravati antitela prema razlii-
tim uzronicima zaraznih bolesti. Anti-
mikropski ili antibakterijski a. sadre
aglutinine, bakteriolizine i druga antite-
la. Antitoksiki serumi sadre uglav-
nom an ti toksine.
antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbi-
cum.
antispasmodica, antispazmodici, antis-
pazmodina sredstva, lekovi koji ubla-
avaju ili suzbijaju greve (npr., creva,
unih i mokranih puteva, krvnih su-
dova). U antispazmodina sredstva ub-
rajaju se alkaloidi atropin, papaverin i
dr.
antistreptokinaza, razliite loze patoge-
nih streptokoka proizvode streptokina-
ze, koje se izmeu sebe imunoloki raz-
likuju. Streptokinaze stimuliu formira-
nje specifinih antistreptokinaza u or-
ganizmu domaina.
antistreptolizinski titar (AST), v. strepio-
Hzinski titar.
51
antisyphilitica
antrahinon

antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji
slue za leenje sifilisa. Danas je glavni
lek u leenju sifilisa penicilin. Prvi leko-
vi za leenje sifilisa bili su iva i neke
njene soli, zatim su uvedeni organski
preparati arsena i preparati bizmuta.
Pojedini simptomi sifilisa mogu se odst-
raniti i davanjem nekih preparata joda.
antitela, specifine materije koje se stva-
raju u organizmu oveka i ivotinja kao
reakcija na uneti antigen. Antitela su
proteini i vezani su za globulinsku frak-
ciju proteina plazme, najee za gama--
globuline. Prema vrsti antigena i prema
osobinama antitela govori se o anti-
toksinima, precipitinima, aglutininima,
lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna
za alergiju, antitela u alergiji razlikuju
se, ne samo od imunskih antitela, nego
i meu sobom: postoje cirkuliua anti-
tela, blokirajua antitela i reagini; teorije
stvaranja a., selektivna t.s.a. (po
Ehrlichu), molekul antigena vezuje se
za ve postojee krajeve krajnjih lanaca
aminokislina na povrini limfocita i na
taj nain izaziva stvaranje novih speci-
finih lanaca koji se zatim pojavljuju u
serumu kao antitela; instruktivna
t.s.a., antigen se vezuje za eliju koja
sintetie gama-globuline i tako instrui-
ra eliju da sintetie lanac aminokise-
lina koji se stvara prema prisutnom an-
tigenu; nastaju antitela, odnosno imu-
noglobulini; selekcija klona, receptori
za antigen na povrini limfocita nastaju
spontano, tj. u odsustvu antigena. Anti-
gen bira receptor koji mu odgovara i
tako dovodi do proliferacije jednog spe-
cifinog klona elija koje stvaraju anti-
tela samo za odgovarajui antigen. Ima
mnogo modifikacija ovih teorija, ali ni-
jedna potpuno ne objanjava mehani-
zam stvaranja antitela.
antiterminacioni faktor, (eng. anti-ter-
mination factor), belanevina koja spre-
ava normalni zavretak sinteze (termi-
naciju) RNK.
antitetanusni serum, v. serum.
antitireoine materije, lekovi koji suzbi-
jaju efekte hormona tireoideje (v.
tamo), zbog ega se koriste u leenju bo-
lesti nastalih kao posledica pojaanog
luenja ovih hormona. Oni spreavaju
sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovo-
ga dolazi do poveanog luenja tireot-
ropnog hormona iz prednjeg renja hi-
pofize, to ima za posledicu hiperplaziju
tireoideje. Glavni predstavnici ove gru-
pe lekova su propil-tiouracil (Propyl-
thiouracilum, oficinalan prema naoj
farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum,
oficinalan prema naoj farmakopeji) i
aminotiazol. Slue za leenje hipertireo-
za. Sin. tireosupresivne supstancije.
antitoksina jedinica (standardna jedini-
ca), meunarodnim sporazumom usvo-
jena mera za ocenjivanje antitoksike
moi seruma. Ona predstavlja najmanju
koliinu antitoksinog seruma, u stanju
da neutralise odreenu koliinu odgo-
varajueg toksina. Meunarodna stan-
dardna jedinica predstavlja jednu anti-
toksinu jedinicu. Postoje antitoksine
jedinice za svaki serum. U Nemakoj se
obeleava sa AE (Antitoxineinheit), u
Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u
naoj zemlji sa AJ.
antitoksini, antitela koja neutraliu dej-
stvo odgovarajuih toksina, vezujui se
s njima specifino, a nastaju u serumu
, ivotinje imunizovane odgovarajuim
toksinom ili anatoksinom.
antitussica, antitusici, sredstva protiv
kalja, npr. kodein, zatim neka sluzava
sredstva (beli slez, salep i dr.).
antivitamini, supstancije koje spreavaju
dejstvo vitamina time to ih razaraju ili
to se s njima vezuju i stvaraju neaktiv-
na jedinjenja ili, najzad, to se u elija-
ma vezuju za iste receptore za koje se
vezuju i vitamini.
Antonova ona reakcija, v. reakcija.
antracen, aromatini ugljovodonik s tri
kondenzovane benzolove jezgre. Bela
kristalna supstancija koja se dobiva iz
katrana kamenog uglja.
antrahinon, oksidacioni proizvod antra-
cena. Trioksimetil-antrahinon (emodin)
i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska
kiselina) aktivni su sastojci laksantnih
sredstava iz grupe antrahinonskih dro-
ga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae,
Folia Sennae, Aloe.
52
r
antralin ______________________
antralin, sintetske jedinjenje, slino hriza-
robinu. Slui za leenje psorijaze i hro-
ninih dermatoza.
antralni gastritis, v. gastritis.
antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj
upljini.
antrooralna fistula, komunikacija izme-
u sinusne i usne upljine kao posledi-
a infekcije sinusa.
antrooralna komunikacija dentogenog
porekla, sveza komunikacija izmeu si-
nusne i usne upljine koja se deava u
toku vaenja zuba ili frakturisanih ko-
renova.
a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela,
obrada i prouavanje dobivenih mera.
iroke je primene u kolskoj, sportskoj
i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim
granama medicine, kao i u srodnim na-
ukama. Antropometrija treba da usta-
novi stepen razvoja tela, uoi napredak,
stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i,
na osnovu tih podataka, da doprinese
morfolokoj karakterizaciji ljudskog
tela. Osnovni instrumenti: vaga, visino-
mer, pelvimetar, kefalometar, klizni ka-
liper, vrpca za merenje i kaliper. Mere
mogu biti: longitudinalne, transverzal-
ne i cirkularne.
antrostoma, hirurko otvaranje sinusa
prema nosu ili prema usnoj upljini.
antrotomia, antrotomija, operativno ot-
varanje najvee pneumatske prostorije
u mastoidnom nastavku slepoone kosti
(antrum mastoideum). Danas je to
samo deo mastoidektomije, jer se uvek
tei za odstranjenjem svih pneumatskih
elija ako postoji mastoiditis. Jedino u
odojeta, u sluaju da postoji mastoidi-
tis, moe da se govori o antrotomiji, jer
u njega obino druge pneumatske elije
jo nisu razvijene.
antrum Highmori, Hajmorova upljina,
upljina u telu gornje vilice iznad alveo-
larnog grebena, bono od nosne uplji-
ne, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris.
antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo
praak koji se dodaje mamcima. Letalna
doza za pacove 1-15 mg/kg teine. Brzo
ubija pacova selioca, a slabo je otrovan
za domaeg pacova. Mamci se mogu iz-
lagati samo jedanput godinje.
aorta
anularis (annularis), prstenast.
anulospiralni receptor, zavreci aferent-
nog neurona obavljeni oko intrafuzal-
nih vlakana miinog vretena koja se
nadrauju pri jednolikom i brzom iste-
zanju miia ili samog vretena, to je
praeno kontrakcijom miia. Znaajan
u odravanju duine miia; ako se mi-
i istegne, broj impulsa se povea; ako
se skrati, odailjanje se smanji, pa se mi-
i relaksira.
anulus (annulus), prsten, prstenast otvor
(npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni
prsten, prstenast otvor, medijalno od
butne vene, iza preponske (Poupartove)
veze, a ispred prednje ivice preponske
kosti. Kroz a. femoralis moe da proe
butna kila (hernia femoralis).
anuria, anurija, prestanak luenja mokra-
e. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a.
izazvana nekrozom kore bubrega; a.
calculosa, a. izazvana bubrenim ka-
mencima; a.obstructiva, a. izazvana
blokadom mokranih puteva; a.postre-
nalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a,
prostatom ili promenama u uretri;
a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog
pritiska ispod vrednosti potrebnih da
odre odgovarajui filtracijski pritisak
u glomerulima; a.renalis, a. zbog insu-
ficijencije bubrega; supresivna a., izraz
za nestvaranje mokrae u bubrezima.
anus, mar, otvor kojim se zavrava debe-
lo crevo (marno crevo, rectum).
anxiolytica, anksiolitici; sredstva za lee-
nje anksioznih stanja, tj. stanja straha
(meprobamat, Meprobamatum, i hlor--
diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba
oficinalna prema naoj farmakopeji i
dr.).
aorta, glavna arterija velikog krvotoka;
polazi iz leve komore srca. Delovi aorte
su: proirenje (bulbus aortae), ushodni
deo (aorta ascendens), luk (arcus aor-
tae), suenje (isthmus aortae), grudna
aorta (aorta thoracica) i trbuna aorta
(aorta abdominalis); coarctatio a.,
koarktacija aorte, uroeno suenje
aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suenje
aorte ispod arterijskog voda; infantilni
tip, suenje aorte izmeu mesta odvaja-
nja leve potkljune arterije i pripoja ar-
53
aortitis
aphasia

terijskog voda; stenosis a., aortna sle-
noza, uroeno suenje aortnog ua.
aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, naje-
e se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a
izazvan je aterosklerozom ili sifilisom
(a. luetica, sin. mesaortiti luetica).
aortna insuficijencija, v. insufftcientia
aortae.
aortografija, rendgenografija aorte, u
koju se ubrizgava pozitivno kontrastno
sredstvo. Ubrizgavanje se vri pomou
katetra uvuenog u aortu kroz butnu ar-
teriju. A. slui za dijagnostikovanje kar-
diovaskularnih malformacija (npr. ot-
voren ductus Botalli, koarktacija aorte)
ili njene prolaznosti; translumbalna a.,
a. koja se vri translumbalnim ubrizga-
vanjem pozitivnog kontrastnog sred-
stva u abdominalnu aortu. Danas se
rede koristi.
aortographia, v. aortografija.
aparat, v. apparatus.
aparat za elektroforezu, naprava pomo-
u koje se, putem jednosmern<e struje,
unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni
delovi aparata su: miliampermetar, po-
tenciometar i menja polova. Aparat se
povezuje aktivnom i inaktivnom elek-
trodom. V. electrophoresis.
aparat za livenje (stom.), a. koji slui za
izlivanje stomatolokih nadoknada od
metalnih legura. Livenje se obavlja na
principu centrifugalne sile, vazdunog
pritiska ili u vakuumu.
aparat za rasprivanje, spray-aparat,
ureaj kojim se u usnu duplju ili na
kou, u cilju leenja, nanose lekovi
(rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu
mlaza sitno rasprenih kapi. Sin. atomi-
zer.
aparati, sluni, elektronski aparati za po-
jaanje zvuka konstruisani na osnovu
mikrofona i slualice malog volumena i
vrlo malih bakterija. Daju pojaanje
zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimet-
no iz.a usne koljke, neki su smeteni u
krilu naoara.
apathia, apatija, nedostatak oseanja,
smanjena uzbudljivost, ravnodunost.
apatogen, koji nema sposobnost da pro-
uzrokuje bolest.
apendiks, v. appendix.
apendiks semenika, privezak na gornjem
delu semenika (Morgagnijev privezak);
bogat krvnim sudovima. Embrionalni
zaostatak koji odgovara otvoru jajovo-
da.
apercepcija, svesno poimanje nekog za-
paanja ili predstave.
aperistalsis, aperistaltika, prestanak pe-
ristaltikih talasa u upljim organima.
apertognathia, apertognatija, otvoren za-
grizaj. V. occlusio aperta.
apertura, otvor, npr. apertura thoracis su-
perior, gornji otvor grudnog koa.
apetit, elja za uzimanje odreene vrste
hrane, koja nije praena oseanjem
bola, kao to je to sluaj kad je posredi
glad.
apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca.
aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, ne-
jedenje zbog bolova koje izaziva uzima-
nje hrane.
aphakia, afakija, nedostatak onog soiva.
Veoma retko je uroena. Obino nasta-
je posle povrede ili operacija zamue-
nog soiva. Popravlja se odgovarajuim
staklima, a u sluaju jednostrane afakije
kontaktnim staklom.
aphasia, afazija, nemogunost govora ili
razumevanja govora pri potpuno ouva-
nosti svesti i pribora za govor i sluh;
motorna a. (Broca), nemogunost go-
vora uz ouvan aparat za izgovaranje.
Uzrok m. a. obino je razmekanje moz-
ga u oblasti zadnjeg dela, tree frontal-
ne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wer-
nickeova a., poremeaj razumevanja go-
vora uz ouvan sluh. Bolesnik ne moe
da kontrolie'ni ono to sam izgovara,
otuda su mu reci pogrene (tzv. argon-
ska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. ob-
ino je razmekanje mozga u oblasti za-
dnjeg dela Silvijeve brazde (fissura ce-
rebri lat.), koje zahvata gornji deo sle-
poonog renja, a poteuje precentral-
nu vijugu. A. u denjaka nastaje kada je
oteena leva modana hemisfera, i ob-
ratno; totalna a., istovremena motorna
- ekspresivna i senzorna - receptivna a.;
argonska a., nerazumljiv govor usled
okolnosti da oboleli ni samog sebe ne
razume usled senzorne a.
54
aphosphorosis
apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patoloko sta-
nje izazvano nedostatkom fosfora u ish-
rani.
aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po-
jaavanje polnog nagona. To su, uglav-
nom, ona sredstva koja izazivaju hipere-
miju u polnim organima (npr., johim-
bin). Danas nemaju nikakav znaaj u
medicini.
aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con-
fluens, slivena afta, promena na sluzni-
ci usne duplje, nepravilnog oblika, na-
stala spajanjem dve ili vie afti; a. soli-
taria, solitarna afta, jedna, izolovana af-
tozna promena na sluznici usta. V. sto-
matitis aphthosa.
aphthae habhuales, habitualne afte, nep-
rekidno prisustvo afti u ustima: dok jed-
ne promene iezavaju, pojavljuju se
nove, tako da bolest neprekidno traje.
apicalis, apikalan, pripada vrhu nekog or-
gana.
apicotomia, apikotomija, resekcija vrha
korena, odsecanje inficiranog apikal-
nog dela korena zuba uz istovremenu
kiretau i potpuno odstranjenje pato-
lokog procesa iz periapikalnog prosto-
ra. Sin. resekcija korena zuba.
apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V.
apicalis.
apireksija, v. apyrexia.
aplastika anemija, v. anaemia.
aplazija muke gonade, primarna zakr-
ljalost semenika koji su funkciono iz-
gubili vrednost (prepubertetna funkcija
kastracije). U monicama mogu se opi-
pati samo fibrozne trake (ostaci neraz-
vijenog zaetka semenika i ostatka
WoIIfovog kanala).
apneustiki centar, skup neurona u do-
njim delovima mosta koji pretpostavlja
se, toniki odailje podsticaje koji sti-
muliraju inspiracijske neurone u izdu-
enoj modini. Periodina inhibicija
udisaja putem odvodnih vlakana vagu-
sa i aferentnih vlakana iz pneumotak-
sinog centra deluje na apneustiki cen-
tar, a ne direktno na inspiracijske neu-
rone.
apnoe, apneja, kratki periodi zastoja disa-
nja.
apoenzim, apoferment, koloidni nosilac
enzima, njegov termolabilan, belane-
vinski deo.
apoferitin, protein na koji se vezuje gvo-
e prilikom resorpcije iz creva, pri
emu nastaje feritin (glavni oblik u
kome se gvoe deponuje u organizmu).
apofiza, v. apophysis.
apokrine lezde, v. glandula.
Apomorphini chloridum (apomorfin-
hlorid), sintetski dobiven alkaloid koji
se spravlja iz morfina oduzimanjem jed-
nog molekula vode. Dat potkono, izazi-
va povraanje draenjem centra za po-
vraanje; oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvore-
vina od vezivnih vlakana i spljotenih
elija (npr. aponeurosis plantaris, ta-
banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na
krajevima pljosnatih miia (npr. apo-
neurosis m. obliqui externi abdominis,
aponeuroza spoljanjeg kosog miia tr-
buha).
aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis.
apophysis, apofiza, kotani nastavak. Sin.
processus.
apoplecticus, apoplektian, koji je u vezi
s vaskularnim poremeajem u mozgu
(tromboza, embolija, spazmi, krvavlje-
nje).
apoplektika cista, v. apoplektiku zariste.
apoplektika koma, v. coma, apoplexia.
apoplektiko arite, mesto u moda-
nom tkivu u kome je nastupilo otee-
nje (apoplexia cerebri). Najee se u
mozgu stvara upljina ispunjena raz-
mekanim nekrotinim tkivom i krvlju.
Posle resorpcije ovog sadraja stvara se
apoplektika cista ispunjena bistrom
tenou.
apoplexia, apopleksija, nagli prestanak
funkcionisanja izvesnih delova organa
ili celoga organa usled oteenja krvo-
toka, najee zaepljenja krvnih sudo-
va (tromboza ili embolija), rede usled
prskanja krvnog suda (hemoragija) u
bolesnika s arteriosklerozom ili hiper-
tenzijom; a. cerebri, apopleksija moz-
ga, nagli prestanak funkcije mozga us-
led krvarenja ili tromboze u njemu. Po-
55
apoteka apraxia

sle tromboze retko nastupa'koma i tada
je kratkotrajna; u hemoragiji koma je
duboka i dugotrajna. A.c. obino prouz-
rokuje oduzetost jedne, i to suprotne
strane tela. Sin. ictus apoplecticus, mo-
dana kap, modana kaplja.
apoteka, zdravstvena organizacija koja iz-
grauje i nabavlja Iekove i druga sred-
stva za predohranu i leenje, ispituje
njihovu valjanost i njima snabdeva sta-
novnitvo, radne organizacije i druge
korisnike. Posebnim propisima apoteci
se moe odobriti i nabavka, izrada i
stavljanje u promet sredstava za linu
higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka.
apparatus, aparat, sprava, pribor, skup
raznorodnih organa koji doprinose izvr-
enju odreene funkcije; a. circulato-
rius, pribor (organi) za krvotok i limfo-
tok, sastoji se od srca, arterija, vena i
limfnih sudova; a. digest or ius, pribor
(organi) za varenje, v. tractus; a. lacri-
malis, suzni aparat, sastoji se od suzne
lezde, suzne kesice i kanalia; a. loco-
motorius, pribor (organi) za kretanje,
kojeg sainjavaju kosti, zglobovi i mii-
i; a. respiratorius, pribor (organi) za
disanje, v. tractus; a. urogenitalis, uro-
genitalni pribor, sastoji se od mokra-
nih i polnih organa.
appendalgia, apendalgija, bol u predelu
crvuljka. Simptom apendicitisa.
appendectomia, apendektomija, operaci-
ja kojom se odstranjuje zapaljeni crvu-
ljak (appendix vermicularis). V. appen-
dicitis, perityphlitis, typhlitis.
appendicectomia, apendicektomija, v.
appendectomia.
appendices epididymidis, v. semenik.
appendicitis, apendicitis, zapaljenje cr-
vuljka, pogreno nazvano zapaljenje sle-
pog creva (v. epityphlitis, perityphlitis);
a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, ob-
ino se javlja iznenadno, s bolovima po
elom trbuhu, ali najee u desnoj po
lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem
trbunih miia u tom predelu (defense
musculaire), poveanim brojem leuko-
cita.u krvi (l0.000-30.000), povienom
temperaturom, gaenjem i povraa-
njem. Teki oblici a.a., zbog opasnosti
od opteg peritonitisa, jesu perforantrii
i gangrenozni a.; a. chronica, hronini
apendicitis, primarni a., koji od poetka
protie hronino, bez akutnih napada;
rezidualni, sekundarni, koji se nadove-
zuje na akutni napad; hronini povrat-
ni, koji u svom toku ima nekoliko napa-
da.
appendicocefe, apendikocela, hernija
koja sadri crvuljak.
appendicolithiasis, apendikolitijaza, pri-
sustvo kamenia (koprolita) u zjapu
crvuljka, koji mogu da budu uzrok
apendalgije i apendicitisa.
appendicostomia, apendikostomija, M-
rurko otvaranje zjapa crvuljka i njego-
vo priivanje za povrinu trbunog zida;
svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira
debelo crevo.
appendix, apendiks, prilog, dodatak, pri-
vezak, nastavak; a. vermiformis, crvoli-
ki nastavak, crvuljak, deo creva koji se
slepo zavrava a visi o dnu slepog creva.
Sadri veliki broj limfnih voria i lako
podlee zapaljenju (appendicitis, zapa-
ljenje slepog creva).
appendix actinomycosis, aktinomikoza
koja se odlikuje zadebljanjem zida cr-
vuljka i grizlicama na sluznici, u kojima
nalazimo gljivice.
appendix carcinoid, neoplazma crvuljka
s infiltrativnim rastenjem i pojavom
metastaza. Spore je evolucije. Veruje se
da nastaje umnoavanjem Kulchiskyje-
vih elija.
appendix carcinoma, epitelna neoplaz-
ma apendiksa nastala umnoavanjem
elija lezda sluznice apendiksa.
appendix mucocoelle, mukocela apen-
diksa, nastaje posle potpunog zaeplje-
nja usnog dela zjapa apendiksa, posle
ega se himen cistino proiri i ispuni
sluzi.
apraxia, apraksija, nesposobnost izvoe-
nja celishodnih radnji pri potpunoj ou-
vanosti motornog aparata, ouvanoj
osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled
oteenja funkcije izvesnih delova mo-
dane kore ili njenih puteva (motorna i
ideomotorna a.) ili difuznih oteenja
mozga (ideatorna a.); ideokinetika a.
56
aproksimalan
arachnodactylia

je poremeaj izvoenja radnji pri kome
se mogu izvesti samo proste radnje dok
pri izvoenju sloenijih zadataka dolazi
do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili
do zamenjivanja jednih pokreta i radnji
drugima, ili najzad do potpune motorne
zbunjenosti i ponavljanja istih radnji
(perseveracije). Sin. ideomotorna aprak-
sija.
aproksimalan, susedni, jedan do drugog;
priblian.
aproksimalni prostor, v. spatium inter-
dentalis.
aprosexia, aproseksija, nesposobnost
koncentracije misli, rasejanoi*
apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste <
apsolutna nula, najnia teorijski mogua
termodinamika temperatura. To je
temperatura na kojoj je termalna ener-
gija kretanja estica sistema u termikoj
ravnotei ravna nuli. Prema tome, apso-
lutna nula oznaava nulu termodina-
mike temperature, odnosno OK. Veza
izmeu Kelvinove i Clzijusove tempe-
raturske skale data je relacijom: OK -
273,16
0
C.
apsolutna temperatura, v. termodinami-
ka temperatura.
apsolutna vlanost, v. vlanost.
apsolutna vrednost, sin. modul, odree-
na koliina (neimenovani broj) neke ve-
liine, koja ne zavisi od znaka date koli-
ine.
apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus.
apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, opti-
ka gustina ili gustina transmisije. Pred-
stavlja logaritamski odnos intenziteta Io
upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A
e
log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T oz-
naava transparenciju svetlosti. Apsor-
bancija zavisi od vrste i debljine uzorka.
Za dati uzorak zavisi od talasne duine
svetlosti.
apsorpcija, v. absorptio.
apsorpcijski spektar, v. spektar.
apstinent; onaj koji se uzdrava i liava
neeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije
alkoholna pia).
apstinentske pojave, telesne i psihike
pojave koje se javljaju kao posledica
prestanka unoenja nekog sredstva uz-
imanog u svrhu uivanja (npr. alkohola,
morfina) u osoba s izraenom patolo-
kom navikom.
aptyalismus, aptijalizam, smanjeno lue-
nje ili odsustvo luenja pljuvake (npr.
posle tekog stomatitisa).
apyrexia, apireksija, odsustvo ili presta-
nak poviene telesne temperature.
aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u
farmakologiji; A. Amygdalae amarae,
voda od gorkih badema. Dobiva se od
gorkih badema. Sadri l/oo cijanovodo-
nine kiseline. Danas slui, i to retko,
samo kao korigens za ukus i miris u
kapljicama morfina i slinih alkaloida;
A. aromaticae, aromatine vode, rast-
vori nekog etarskog ulja u vodi, even-
tualno s dodatkom etanola, slue kao
korigensi za ukus i miris; A. calcis,
krena voda. Sadri oko 0,15-0,17% kal-
ijum-hidroksida. Upotrebljava se kao
adstringens u prolivu i kao antacidno
sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum
calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta,
slui kao korigens za ukus i miris;
A. destiilata, destilovana voda, dobiva
se destilacijom iste vode za pie, iz koje
se moraju po potrebi, prethodno odst-
raniti amonijak i organske supstancije;
A* fervida, vrela voda (izraz koji se
upotrebljava u recepturi); A. foeniculi,
voda od moraa, voda od komoraa, slui
kao korigens za ukus i miris; A. fontana,
obina voda (za razliku od destilova-ne
vode), izraz koji se upotrebljava u re-
cepturi; A. Menthae piperitae, voda od
pitome nane, voda od paprene metvice,
slui kao korigens za ukus i miris; A. re-
destillata (A. bidestillata), dvaput desti-
lovana voda, svee destilovana voda po-
novo podvrgnuta destilaciji; A. regia,
carska voda, smea koncentrovane
azotne i koncentrovane sone kiseline u
srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u
zubnom lekarstvu za irenje zubnih ka-
nala.
aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vo-
dovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev
kanal, koji spaja treu i etvrtu moda-
nu komoru.
arachnodactylia, arahnodaktilija, upad-
ljivo dugaki tanki vretenasti prsti ruku
u Marfanovom sindromu.
57
arachnoidea argentum

arachnoidea, arahnoideja, pauinasta
modana opna odvojena vrlo uskim
prostorom od tvrde modanice, a veza-
na za meku modanicu tananim gredi-
cama. A. kimene modine je siromana
gredicama. Subarahnoidalni prostor
(cavum subarachnoidale) ispunjenje is-
tom tenou koja ispunjava modane
komore. A. slui i kao hidraulino jastu-
e koje titi mozak i kimenu modinu
od mehanikih potresa pri kretanju
tela.
arahnoideja, v. arachnoidea, meninges.
arachnoiditis opticochlasmatica, kom-
pleks simptoma nastao, usled oteenja
prednjeg dela vidnog puta, u predelu hi-
jazme. Dolazi do pada otrine vida, neo-
binih ispada u vidnom polju, bledila
papile. Posledica je zapaljenja ili nasta-
Hh oiljaka na bazi mozga u predelu hi-
jazme.
arahnoidni prostor, meumodaniki
prostor (izmeu pauinaste i meke
modanice) ispunjen modanokime-
nom tenou (liquor cerebrospinalis).
Aran-Duchenneova bolest, v. bolest.
Aranelovaka Banja, v. Bukovika Ba-
nja.
arapska guma, v. Gummi arabicum.
arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na
grane drveta, koje se vide na sredinjom
preseku malog mozga; (2) granati sluz-
nini nabori grlia materice.
arborizacijski blok, v. block.
arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne:
prenosi se preko artropoda). U grupu
arbor-virusa ubrajaju se virusi razliite
veliine (od 15 do 130 m). Postoje grupe
A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi iz-
azivaju razliite klinike slike: febrilna
oboljenja, gripozno stanje, aseptiki
meningitis ili encefalitis. Identifikacija i
grupisanje ovih virusa vre se ukrte-
nim imunskim reakcijama, fiksacijom
komplementa i reakcijom hemaglutina-
cije.
arcuatus, luni.
arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aor-
tae, luk aorte, poetni deo aorte u obli-
ku luka, od koga polaze arterije za gla-
vu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su-
perior et inferior), zubni luk (gornji i
donji), potkoviasti luk koji grade svi
zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenas-
to zamuenje periferije ronjae usled
taloenja lipida. Zahvata povrinske slo-
jeve ronjae. Razvija se postnatalno.
Kada se javi kao uroeno zamuenje,
onda nosi naziv embryotoxn; a. pala-
toglossus i a. palatopharyngeus, v. ar-
cus palatini; a. palatini, nepani luci,
parni luni nabori sluznice, koji se spu-
taju od ivice mekog nepca: prednji luk
(a. palatoglossus) ide do bone ivice je-
zika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus)
sputa se prema bonom zidu drela; a.
senilis, staraki luk, staraki prsten, pr-
stenasto zamuenje ivice ronjae usled
taloenja lipida. Sin. gerontoxon.
area, areja, povrina, polje, oblast (npr.
area striata, prugasto polje, sedite kor-
tikalnog optikog centra).
areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubi-
tak refleksa.
aregenerativna anemija, v. anaemia.
areola, okruglo polje, kolut; a. mammae,
mrki kolut oko bradavice dojke.
areometar, stakleni instrument s razmer-
nikom koji slui za merenje gustine te-
nosti ili odreivanje koncentracije poje-
dinih supstancija u rastvoru (odreiva-
nje masti u mleku, odreivanje etanola
u alkoholnim piima i dr.). V. laktome-
tar.
argentaffinoma, argentafinom, neoplaz-
ma nastala umnoavanjem Kuichitsky
jevih elija u Lieberkhnovim lezdama
sluznice digestivnog trakta.
argentum, Ag, srebro, hemijski element,
metal; A. colloidale, koloidno srebro,
sadri najmanje 70-80% srebra. U vodi
se rastvara koloidno. Ranije se upotreb-
ljavao lokalno kao antiseptiko ili de-
zinficijentno sredstvo u okulistici i u go-
noreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum,
srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme
koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adst-
ringentno (u maloj koncentraciji) od-
nosno kaustiko dejstvo (u velikoj kon-
centraciji) ili u supstanciji. Deluje i an-
tiseptiki odnosno dezinfikujui. Upot-
rebljava se kao kaustiko sredstvo u ob-
liku tapia (pakleni kamen Lapis in-
58
arginin
arsenovodonik

fernalis) za skidanje bradavica i za
-nje zagaenih ulceracija.
Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i
hroninim zapaljenjima i kataru
sluznica.
arginin, aminokiselina (amino-gvanidin-
valerijanska kiselina), hem. formula
NH
2
C(NH) 2 (
2
) CHNH
2
- CO
2
H, v.
test, argininski.
argiria, argirija, taloenje soli srebra u
koi, u sluznicama raznih organa (bub-
reg). Sin. argirosis.
argon, Ar, hemijski element, spada u
inertne (plemenite) gasove,
Argyll-Robertsonov fenomen, reflektor-
na ukoenost pupile; direktna ili indi-
rektna reakcija n svetlost je smanjena
ili ugaena, dok je na akomodaciju veo-
ma iva. Ako je praena miozom; tbes
dorsalis, progresivna paraliza; ako je
bez mioze: tumori predel corpora
quadrigemina.
argyria, argirija, taloenje soli srebra U or-
ganima i bojenje organa (koe, bubrega*
creva) modrikastosivom bojom. Nastaje
pri dugotrajnom unoenju preparata
srebra u organizam.
ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest iz-
azvana vrlo velikim smanjenjem ili po-
tpunim nedostatkom vitamina BZ (ri-
boflavina) u organizmu. Znaci i kerati-
tis, heilitis, promene na koi i na sluzni-
cama.
aril-, prefiks koji u herniji oznaava neki
aromatini radikal.
aritenoidni pupoljci zadebljanja glave-
nog kraja primitivne disajrie cevi u
predelu mezobranhijalnog polja u vidu
dva bona mezodermna zadebljanja sa
svake strane grkljansko-dunikog olu-
ka. Aritenoidne hrskavice se u njima
javljaju krajem 2. meseca, a zavravaju
svoj razvoj u 4. mesecu.
aritmian, aritmijski, svaki poremeaj sr-
anog ritma.
aritmija^ v. arrhythmia,
arkada, anastomoza, spojnica krvnih su-
dova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade
nastaju spajanjem grana crevnih arteri-
ja, od kojih polaze granice za zid tan-
kog i debelog creva.
armijski Sanitet, v. sanitetska sluba (oru-
anih snaga).
Arnethova formula, v. leukocitna formu-
la.
aromatica, aromatina sredstva. Sadre
razne lako isparljive materije (etarska
ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obi-
no slue u medicini kao sredstva za po-
pravljanje mirisa.
aromatina jedinjenja, derivati benzena.
V, ciklina jedinjenja, alifatina jedinje-
nja.
aromatini amini, v. aminl
arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki
tumor heteroseksualnog karaktera u
devojica, nastao od mezenhimnih,
muki determlnisanih elija sa znatno
poveanim izluivanjem androgena, to
ima kao posledicu maskulinizaciju pre-
vremeno polno razvijene enske jedin-
ke.
arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravil-
nost ritma; a. absoluta, potpuno nepra-
vilan ritam sranih komora usled lepr-
anja ili treperenja pretkomora. Sin. a.
completa; a. oordis, aritmian rad srca;
a. extrasystolica, povremeni nepravi-
lan srani ritam usled pojave ekstrasis-
tola, prevremenih sranih kontrakcija;
a. irregularis perpetua, v. a. absoluta;
a. respiratoria, promene u uestalosti
sranog rada u vezi s disanjem. Sin. si-
nus a.
arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nala-
zi se izmeu metala i nemetala. Vrlo je
otrovan (smrtonosna koliina 0,2 g).
arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sian,
anhidrid arsenaste kiseline, upotreblja-
va se u zubarstvu (lokalno za unitenje
pulpe i nerva u karioznim zubima).
Moe prouzrokovati akutna i hronina
trovanja. Oficinalan je prema naoj far-
makopeji. Sin. Acidum arsenicosum.
arsenizam, profesionalno trovanje arse-
nom; javlja se pri proizvodnji pariki ze-
lenog, u industriji stakla i porculana itd.
Kao posledica trovanja razvija se pone
kad i rak plua, a dolazi i do profesional-
nog karcinoma koe.
arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa,
kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni
bojni otrov; bezbojan gas, u istom sta-
nju skoro bez mirisa, a raspadanjem
daje miris na beli luk. Zbog velike ispar-
59
arsenska pasta
arterijski pritisak

ljivosti brzo se postiu smrtne koncen-
tracije. Gas-maska potpuno titi od a.
arsenska pasta, kaa koja sadri anhidrid
arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava
se pri devitalizaciji zuba da bi se izazva-
la nekroza pulpe.
arsenska trovanja, trovanja koja nastaju
pri unoenju toksinih koliina arsena.
Akutno trovanje nastaje pri oralnom
unoenju velike koliine arsena, obino
belog arsenika (siana). Smrt moe na-
stupiti posle 1-3 dana. Hronino trova-
nje nastaje pri estom unoenju manjih
koliina arsena (radnici u rudnicima i
topionicama itd.).
arsenska voda, v. voda.
arterenol, v. levarterenol.
arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji
odvodi krv od srca ka organima tela.
Anastomotine arterije grade spojnice s
granama susednih arterija i omoguuju
uspostavljanje pobonog krvotoka. Za-
vrne arterije se ne anastomozuju gra-
nama oblinjih arterija, te zaepljenje
takvih arterija ima za posledicu izumi-
ranje tkiva koje dptina a. vaskularizuje;
a. axillaris, pazuna arterija; a. basila-
ris, bazilarna arterija, nastaje spaja-
njem kimenih arterija, delimino vas-
kularizuje mozak; a. brachialis, nadla-
katna arterija; a. carotis communis,
zajednika karotidna arterija, glavna
vratna arterija, svojim zavrnim grana-
ma (a. carotis externa et interna) vasku-
larizuje glavu i vrat; aa. coronariae
cordis, koronarne, venane arterije;
ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce,
terminalne su; aa. cerebri, arterije
mozga, potiu od unutranje karotidne
i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak
i terminalne su; a. femoralis, butna ar-
terija; a. hepatica communis, zajedni-
ka jetrena arterija namenjena jetri, u-
nom mehuru, dvanaestopalanom cre-
vu i elucu; a. iliaca communis, zajed-
nika ilijana arterija, parna zavrna
grana trbune aorte, vaskularizuje kar-
licu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i
donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis,
slezinska arterija; a. mesenterica supe-
rior et inferior, gornja i donja crevna
arterija, vaskularizuju tanko i debelo
crevo; a. poplitea, zakolenska arterija
u zadnjem delu kolena (fossa poplitea);
a. pulmonalis (truncus pulmonalis),
pluna arterija (pluno stablo), polazi
od desne komore srca, ide koso ispred
poetnog dela aorte i ispod luka aorte i
zav'rava se deobom na dve grane, levu
i desnu, koje ulaze u odgovarajue plu-
e; a. radialis, bina arterija, u podlak-
tici, najee se koristi za pipanje pulsa;
a. subclavia, potkljunjana arterija,
namenjena gornjem udu, grudnom
kou, vratu i mozgu; a. tibialis anterior
et posterior, prednja i zadnja golenja-
na arterija, vaskularizuju potkolenicu i
stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u
podlaktici; a. vertebralis, vertebralna,
kimena arterija, grana potkljunjane
arterije, gradi sa svojim parnjakom ba-
zilarnu arteriju, namenjenu mozgu.
arteriectomia, arteriektomija, isecanje
zaepljenog dela arterije koje se prime-
njuje u sluaju obliterantnog endarteri-
tisa (jedna od Lericheovih operacija).
Cilj joj je da se ukloni oiljano prome-
njena i obliterisana arterija kao polazno
mesto simpatikusnog refleksa, ija je
posledica gr pobonih arterija, odnos-
no smanjenje pobonog krvotoka. V. en-
darteritis obliterans, Buergerova bolest i
th romboa ngiitis.
arterijalizacija, pretvaranje venske krvi
u arterijsku u plunom krvotoku, pri
emu se venska krv zasiuje kiseoni-
kom uz oslobaanje ugljen-dioksida; a.
venane arterije, spajanje aorte s ve-
nanim sinusom pomou presada, tako
da se venski krvotok koristi za priliv ar-
terijske krvi, odnosno da se postigne
obrnuti krvotok. Da bi priliv arterij-
ske krvi bio umeren venani sinus se su-
ava podvezivanjem. Operacija se pri-
menjuje u grudnoj angini.
arterijska glavica, prednji deo srane
cevi u toku razvoja oveka.
arterijska hipertenzija, v. hypertensio ar-
terialis.
arterijski pritisak, pritisak u velikim ar-
terijama koji za vreme svakog sranog
ciklusa u odraslog oveka dostie mak-
simum od oko 120 mm Hg (sistoliki
pritisak) i pada do minimuma od oko 70
60
arterijsko deblo
arthralgia

mm Hg (dijastoliki pritisak). Razlika
ove dve vrednosti naziva se pritiskom
pulsa.
arterijske deblo, arterijski lukovi ushod-
ne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz
koga potiu pluna arterija i aorta.
arteriographia, arteriografija, rendgen-
sko snimanje arterija posle ubrizgava-
nja pozitivnog kontratnog sredstva ne-
posredno u arteriju. A. ima dijagnosti-
ki znaaj, naroito u izvesnim oboljenji-
ma i povredama arterija (endarteriitis
obliterans, embolija, aneurizma, povre-
da, ruptura). V. phlebographia.
arteriola, mala arterija, krajnji ogranak
arterije koji prelazi u kapilar.
arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nek-
roza arteriola, koja se esto via u nef-
rosklerozi.
arteriolosclerosis, arterioloskleroza,
skleroza i zadebljanje zidova arteriola.
Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosk-
lerozi i u sklerodermi. V. odgovarajue
bolesti.
arteriosclerosis, arterioskleroza, zajed-
niki pojam za grupu bolesti u kojima
postoji zadebljanje arterijskog zida, kao
i gubljenje njegove elastinosti. Tri glav-
ne grupe a. ine: ateroskleroza, Mnc-
kebergova a. i arterioloskleroza; a. ce-
rebralis, a. cerebralnih arterija; a. co-
ronaria, a. venanih arterija; a. hyper-
tensiva, a. izazvana povienim krvnim
pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arte-
ritisom u dejem dobu; intimska a., a.
u kojoj se najvee anatomske promene
nalaze u unutranjem sloju arterija; me-
dijska a., a. veih arterija u kojoj se
glavne promene sastoje u razaranju mi-
inih elija ili elastinih vlakana u
srednjem sloju i njihovom zamenjivanju
vezivnim tkivom; Mnckebergova a.,
skleroza srednjeg sloja s taloenjem ve-
like koliine kalcijumovih soli. Normal-
na pojava u starosti; a. nodularis, stva-
ranje fibroznih voria ili ploa u ad-
venticiji arterija; a. obliterans, a. ma-
njih sudova koja, zbog proliferacije
unutranjeg sloja i tromboze, dovodi do
potpunog zaepljenja zjapa arterija; pe-
riferna a., a. ekstremiteta, naroito do-
njih; a. presenilis, prerana pojava a.,
bez nekog oevidnog uzroka, fizioloke
a; a. senilis, a. koja prati starako doba.
arterioluminalni sudovi, direktni spoje-
vi venanih arteriola sa upljinama
srca.
arteriosinusoidni sudovi, sudovi slini
kapilarima kojima se krv iz svih delova
srca izuzev Ieve komore vraa u uplji-
ne srca.
arteriovenske anastomoze, kratki sudo-
vi koji direktno spajaju arteriole s venu-
lama, pa krv mimoilazi kapilare. Odliku-
ju se razvijenim miinim slojem i veli-
kim brojem vazokonstriktornih nervnih
vlakana.
arteritis, zapaljenje arterija; a. brachio-
cephalica, bolest bez pulsa; a. crania-
lis, a. temporalis; a. deformans, hro-
nini endarteritis u kojem postoji veliko
taloenje soli kalcijuma u zidu arterija;
a. gigantocellularis a. temporalis;
Hortonov a., a. temporalis; a. hyperp-
lastica, a. u kojem se stvara novo veziv-
no tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novo-
roenadi i male dece, kojeg moe da
prati arterioskleroza; lokalizovani vis-
ceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodo-
sa, polyarteritis (periarteritis) nodosa;
a. obliterans, endarteritis obliterans;
a. rheumatica, opte zapaljenje arteriola
i arterijskih kapilara u reumatskoj
groznici; a. syphilitica, pozno ispolja-
vanje sifilisa s proliferacijom unutra-
njeg sloja i degeneracijom srednjeg slo-
ja, naroito ushodnog dela i luka aorte,
i plune arterije, koje moe da dovede
do stvaranja aneurizmi; a. temporalis,
temporalni arteritis, hronina bolest ar-
terija, nepoznatog uzroka, uglavnom og-
raniena na sistem karotidnih arterija
u vidu zapaljenja s dinovskim elijama
i stvaranjem granuloma, praenim te-
kim glavoboljama, slabou, septikim
temperaturama, oteanim vakanjem i
dr.; a. tuberculosa, endarteritis arte-
rijama koje se nalaze u tuberkuloznim
ognjitima; a. umbilicalis, septiko za-
paljenje pupane arterije u novoroen-
eta.
arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin.
arthrodynia.
61
arthritis
articulatio

arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a.
acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog
reumatske groznice, gihta, gonoreje; a,
articulationis temporomandibularis,
bakterijsko, alergijsko, hipertrofiko,
reumatsko, reumatoidno, senilno, spe-
cifino ili traumatsko zapaljenje donjo-
vilinog zgloba; a. Bechterew, zapalje-
nje zglobova kimenog stuba, sin. rheu-
matoidspondylitis; a. chronica, razni
oblici hroninog artritisa, sin. rheuma-
toid arthritis; a. deformans, hronini
oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi
do deformacija i ankiloza; sin. Reckling-
hausenova bolest; a. degenerativa,- de-
generativni artritis, degeneracija liga-
menata i hrskavice zgloba s reaktivnim
pojavama hipertrofije u oblinjim delo-
vima; dizenteriki a., artritis u toku di-
zenterije; gonokokni (gonoroiki) a.,
akutni artritis prouzrokovan gonokoki-
ma; a. hypertrophica, hipertrofini a.,
u sutini degenerativna promena hrska-
vica zgloba s pojavom hipertrofije ko-
tanih delova obloenih hrskavicom; in-
fektivni a., artritis prouzrokovan ne-
kom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja,
sifilis itd.); klimakteriki a., artritis
ena u toku menopauze; neuropatsld
a., artritis usled nervnih poremeaja
(tabes, siringomijelija); a. rheumatica,
v. febris rheumatica; a. rheumatides,
reumatoidni artritis, hronino nespe-
cino zapaljenje praeno atrofijom i
proliferacijama. Rasprostranjeno ob-
oljenje, naroito meu enama u repro-
duktivnom uzrastu. Vodi do tekog in-
validiteta. Etiologija je nepoznata, mada
ima razloga za miljenje daje verovatno
prouzrokovan streptokokima. Ligamenti
sitnih zglobova aka i nogu su najea
lokalizacija deformacija s pojavom
potkonih vorova i deformacijama
zglobova. Prve promene se odigravaju
na sinovijalnim ovojnicama zgloba na
kojima se javljaju vorovi sline histo-
loke grae s onim u reumatikim vo-
rovima; a. senilis, staraki artritis, na-
zvan jo i osteoaortritis, u sutini je de-
generacija na hrskavicama s reaktivnim
promenama na kostima koje oblau; a.
suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo-
va (najee posle povreda); a. tubercu-
losa, tuberkulozni artritis tuberkuloz-
no oboljenje zglobova, nastalo najee
irenjem procesa tuberkuloze s.kota-
nih struktura. Zahvaenai sinovija zglo-
ba je zadebljala zbog prisustva granula-
cionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIe-
enje u veini sluajeva vodi ankilozi
zgloba; a. urica, artritis u podagri, gih-
tu, v. diathesis urica.
arthritismus, artritizam, gihtna dijateza;
naroita sklonost organizma za dobiva-
nje bolesti zglobova.
arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu.
Sin. arthralgia.
arthrographia, artrografija, rendgensko
snimanje zglobova posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik,
ugljen-dioksid ili rastvor organske jod-
ne soli). Najee se pravi a. kolena i
kuka.
arthroh, zglob, v. articulatio.
arthropathia, artropatija, oboljenje zglo-
ba.
arthroplastica, artroplastika, stvaranje
vetakog zgloba reparaturnom opera-
cijom. Sin. arthroplastia.
Arthusov fenomen, lokalno alergiko za-
paljenje s nekrozom, koje nastaje kada
se antigen ubrizga u kou ivotinje pre-
thodno senzibilisane na istu antigensku
belanevinu.
Arthusova reakcija, v. reakcija.
articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili
vie kostiju, u kome se vri pokret. Pre-
ma tome da Ii zglob grade dve kosti ili
vie njih, zglobovi su prosti ili sloeni.
Prema obliku zglobne povrine dele se
na poluloptaste, jajaste, sedlaste i to-
kaste zglobove, kao i na arkolike zglo-
bove (u obliku arke). Prema pokretlji-
vosti dele se na pokretne, polupokretne
i nepokretne. Pokretni i polupokretni
zglobovi imaju zglobne povrine pokri-
vene hijalinom hrskavicom, zglobnu a-
huru, iji je spoljanji list fibrozan, a
unutranji sinovijalan, zglobnu bezvaz-
dunu upljinu, i veze (ligamenta) koje
pojaavaju zglobnu ahuru spolja. Sin.
articulus; a. acromioclavicularis,
zglob izmeu kljunjae i akromiona lo-
patice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-

IL
62
articulus
ascites

meu butne i karline kosti; a. cubiti,
zglob lakta, tj. izmeu ramenice i kosti-
ju podlaktice; dentis, kontakt zuba do-
nje i gornje vilice van centralne okluzi-
je; a. genus, zglob kolena, tj. zglob but-
ne kosti s golenjaom i aicom; a. hu-
meri, zglob ramena, tj. izmeu lopatice
i ramenice; a. mandibularis (a. tempo-
romandibularis), viliehi zglob, tj. izme-
u donje vilice i obeju slepoonih kosti-
ju; a. radiocarpea, zglob izmeu kosti-
ju podlaktice i gornjeg dela ruja; a. sa-
croiliaca, sakroilijani zglob, izmeu
krsne kosti i obeju ilijanih kostiju; a.
sternoclavicularis, zglob izmeu
kljunjae i grudne kosti; a. talocrura-
Hs, gornji skoni zglob izmeu kostiju
potkolenice i skone kosti (talus); a. tarsi
transversa Choparti, poprean
zglob noja, sastavljen od dva zgloba; je-
dan je izmeu skone i unaste kosti, a
drugi izmeu petne i kockaste kosti; a.
tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se
od tri zgloba koje grade kosti noja i do-
noja.
articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.
artificial dentin, v. fleer.
artikulator, mehanika naprava koja sa-
dri vetaki temporomandibularni
zglob i omoguava postavljanje modela
vilica na nain koji imitira njihove od-
nose. Obezbeuje razliite pokrete do-
nje vilice.
artralgija, v. arthralgia.
artrikularni reumatizam, v. rheumatis-
mus.
artritis, v. arthritis.
artrogena kontraktura, v. contractura.
artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih
upljina i sinovi je.
arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje
aritenoidne hrskavice i njene okoline u
grkljanu, najee u tuberkulozi grklja-
na ili u prisustvu malignog tumora u bli-
zini.
asbestos, azbest, mineral vlaknaste struk-
ture, neupaljiv, koji moe da izdri vrlo
visoke temperature. Hemijski, azbest je
magnezijum-silikat s primesama gvozda
i kalcijuma.
asbestosis, azbestoza, profesionalna
pneumonokonioza izazvana duim, ob-
ino viegodinjim udisanjem praine
minerala azbesta (v. asbestos). Od nje
obolevaju: rudari koji kopaju azbest,
oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje
od azbesta izrauju azbestni beton, ko-
nice, filtre, filtre tekstil i dr. Azbestne
iglice se iz vazdune struje zabadaju u
sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazi-
vaju sitna krvavljenja, koja postaju og-
njita za zapaljenjske procese (bronhiti-
si, peribronhitisi, apscesi i si.), a u plu-
nom parenhimu azbestne estice izazi-
vaju difuznu fibrozu s posledinim em-
fizemom i oteenjem desnog srca. Tei-
na oteenja se, kao i u drugim pneumo-
nokoniozama, odreuje prvenstveno na
osnovu funkcionog stanja disajnih orga-
na i stanja srca.
Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A.
lumbricoides, est crevni parazit u lju-
di. Do infekcije dolazi stavljanjem zaga-
enih prstiju u usta (deca) ili hranom
(npr. neopranom salatom, povrem i
si.). Moe ponekad da ue i u uni ka-
nal ili u slepo crevo.
ascendens, ascendentan, ushodan, uzla-
zan, npr. colon ascendens, ushodni ko-
lon.
ascendentan, v. ascendens. Aschheim-
Zondekova reakcija, v. testovi
trudnoe.
Aschoffova telaca, specifine promene
u reumatskoj groznici. Javljaju se u sr-
anom miiu, arterijama, ligamentima,
potkonom tkivu i nervnom sistemu.
ascijatian, koji ne daje senku; odnosi se
na ogledalo i izvor svetlosti koji onemo-
guuju da predmet d senku. ascijatina
operaciona lampa, lampa ili reflektor u
operacionoj sali koji osvet-Ijavaju
operativno polje, onemoguujui da
operator i njegovi pomonici, nad-neti nad
operacionim poljem, stvaraju senke koje
bi oteavale operaciju. ascites, prisustvo
slobodne tenosti u trbunoj upljini. Sin.
hydrops abdominis; a. adiposus, a.
mlenog izgleda zbog prisustva u njemu
velikog broja elija u kojih postoji masna
degeneracija; bili-jarni a.,
choleperitoneum; a. chylifor-mi,
prisustvo limfe u trbunoj upljini zbog
zaepljenja ili povrede a. thoraci-
63
ascitian
asphyxia

cusa; a. exsudativa, a ija je tenost ek-
sudat; a. haemorrhagica, prisustvo
krvi u ascitesu; mleni a. a. adiposus; a.
praecox, a. koji se pojavljuje pre edema
u konstriktivnom perikarditisu; a.tran-
sudativa, a. ija je tenost transudat.
ascitian, koji je u vezi s ascitesom,.
Ascolijeva reakcija termoprecipitacije,
v. test.
asepsis, asepsa, stanje u kome nema ivih
mikroorganizama; (hir.) metod leenja
rana i izvoenja operacija u kome se
upotrebljavaju instrumenti, zavojni ma-
terijal, rukavice i dr. bez mikroorganiza-
ma. Mikroorganizmi su uniteni fizi-
kim sredstvima (kljualom vodom, vo-
denom parom, vrelim vazduhom, ultra-
Ijubiastim zracima). V. autoklav.
aseptian, slobodan od mikroorganiza-
ma, koji nema mikroorganizme.
aseptika traumatska groznica, neznat-
no povienje telesne temperature (do
37,7
0
C) usled apsorpcije proteina iz he-
matoma oko preloma kostiju lica; skoro
je normalna pojava u toku prvih dana
stvaranja kalusa.
aseptiki infarkt, v. infarctus.
asfiksija, v. asphyxia.
asimetrian ugljenikov atom, v. carbo-
neum.
asimilacija, u biologiji skup procesa u
kome organizam izgrauje organske
supstancije iz neorganskih.
asinergija, v. asynergia.
asinhronija pokreta donje vilice, (stom.)
neujednaenost pokreta povreenog
kondila, koji zaostaje u kretanju u odno-
su na zdravi kondil. Znak je preloma
ovog dela mandibule.
asistolija, v. asystolia.
askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbi-
cum.
asocijacijska podruja mozga, podruja
koja nemaju direktnu ulogu u nastaja-
nju oseaja ili motorne radnje, ali esto
primaju poruke iz raznih senzorikih
ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih pod-
ruja. Razliite poruke koje dolaze u
jedno asocijacijsko podruje deluju jed-
na na drugu u vidu zapreka ili olaka-
nja. Neka asocijacijska podruja se nala-
ze u kori, a druga u niim predelima
mozga.
asocijaciona vlakna, spojna vlakna, iv-
ana vlakna koja spajaju razne delove
modane kore na istoj polutki mozga.
asocijacioni centri, centri u velikom i
malom mozgu koji upravljaju zdrue-
nim pokretima, tj. onim nevoljnim po-
kretima koji prate izvrenje hotiminih
radnji.
asocijacionizam, psiholoka doktrina os-
novana na Aristotelovom uenju o aso-
cijaciji ideja koje su bilo sline, bilo sa--
svim suprotne odnosno prostorno ili
vremenski povezane.
asocijalno, nesocijalno, nedrutveno, tj. u
suprotnosti s interesima zajednice.
asocirani pokreti, zdrueni pokreti, po-
kreti koji neminovno idu jedan uz drugi
(npr. podizanje onih jabuica pri za-
tvaranju kapaka).
asocirati, pridruiti, zdruiti, spojiti, veza
ti, povezivati.
asparagin-sintetaza, enzim koji uestvuje
u sintezi asparagina. Ogledno je utvre-
no da ga neke maligne elije nemaju.
aspekt, izgled, vid.
asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava
linija na butnjai.
aspergillosis, aspergiloza, sekundarna in-
fekcija saprofitnom gljivicom iz reda As-
pergillus. Najee se javlja u plunim
apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika
podvrgnutim leenju antibioticima ili
steroidima; a. uha, v. otomycosis.
aspermia, aspermija, nedostatak semeg-
lavaca u semenu.
asphyxia, asfiksija, pojava izazvana ne-
dostatkom kiseonika u vazduhu koji se
udie, praena neposrednom opasno-
u od prestanka ivota; a. carbonica, a.
zbog udisanja ugljen-monoksida; a.
cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. int-
rauterina zbog anoksije izazvane ranim
odlubljivanjem posteljice, upotrebom
anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je
koa cijanotina; a. localis, m. Rav-
naud; a. neonatorum, uguenje novo-
roenadi prouzrokovano zaeplje
njem bronhiola sirastim mazom. Plua
su vrsta kao tkivo jetre, a potopljena u
bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je

IiL
64
r
Aspidium filix mas asthma

koa bleda; a. secundaria, a. koja se po-
novo javlja posle prividnog prestanka
zaguenja; a. traumatica, a. posle veli-
ke kompresije grudnog koa ili gornjeg
dela trbuha.
Aspiium filix mas, prava paprat. Rizom
paprati sadri aktivne sastojke koji pa-
raliu glatku muskulaturu pantljiare.
Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis te-
nue) ranije je sluio kao sredstvo za is-
terivanje pantljiara; danas naputen
zbog svoje toksinosti.
aspiracija, v. aspiratio.
aspiracijska pneumonija, v. pneumonia.
aspiraciona drenaa, v. drainage.
aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomila-
nog gasa ili tenosti (pljuvake, gnoja,
krvi) iz telesnih upljina i upljih organa
pomou aparata na principu pumpe ili
brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stra-
nog tela, usled trenutnog poremeaja
refleksa moe neko formirano telo iz
usne duplje sa strujom vazduha ui pri-
likom udisaja u donje vazdune puteve,
gde igra ulogu stranog tela. U tom slua-
ju potrebna je hitna bronhoskopska ek-
strakcija.
aspirator, usisiva, sprava za evakuaciju
tenosti i gasa iz prirodnih ili patolo-
kim procesima stvorenih upljina u
telu. Sve ee slui u toku operacija za
otklanjanje krvi, eksudata i sadrine
upljih organa (eludanog i crevnog sa-
draja, mokrae, bronhijalnog sekreta
itd.). Najpoznatiji su elektrini a., a. po
Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage.
aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.-
associatio, asocijacija, (1) udruena poja-
va dva obeleja u odreenoj populaciji
ija uestalost prevazilazi njihovu slu-
ajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uz-
ronu povezanost ovih karakteristika,
kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog
ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neurop-
sihikih procesa (oseaja, opaaja,
predstava, oseanja, voljnih impulsa,
misli) koje se obrazuje prethodnim is-
tovremenim odigravanjem u svesti. Ta
veza se docnije ogleda u mogunosti da
se u svesti izazove jedan od procesa
kada je drugi prisutan (munja-grom;
rua-miris; knjiga-ak); (3) u herniji i fi-
zici, povezivanje dvaju ili vie jednos-
tavnih istih molekula u sloenije grupe
molekula iste supstancije [npr. molekuli
vode asociraju HzO ... H2<3 daju grupe od
dva molekula CH 2 itd.]. astasia,
astazija, nemogunost stajanja bez
poremeaja aparata za stajanje; simptom
histerije. astenian toraks, v. thorax.
astenini tip, v. typus. astenija, v.
asthenia.
astereognosia, astereognozija, gubitak
sposobnosti opaanja predmeta opipa-
vanjem uz ouvan oseaj pipanja i du-
boki senzibilitet. arini znak oteenja
dominantne hemisfere velikoga mozga.
V. agnosia.
asterixis, asteriksis, specijalni tip lepra-
vog tremora, naroito zglobova ruja i
ake, u toku insuficije jetre, najverovat-
nije zbog hiperamoniemije. Postoji i u
nekim drugim sindromima, kap to su
azotemija, alkaloza i dr. Sin. flapping tre-
mor (eng.).
asthenia, astenija, opta slabost organiz-
ma koja nastaje zbog raznih akutnih ili
hroninih uzroka (tifus, malarija, tuber-
kuloza) ili je uroena. asthenopia,
astenopija, smetnje od strane oiju pri radu
na blizinu. Javlja se u vidu bolova u oima,
glavobolje, suenja, dip-lopije, zamagljenja
slova i dr.; a. acco-modativa, a. usled
naprezanja akomodacije; a.
conjunctivalis, a. u sluaju hroninog
blefarokonjunktivitisa; a. muscularis, a.
usled naprezanja spolj-nih miia oka; a.
nervosa, a. iji je uzrok van oka.
asthenozoospermia, astenozoospermija,
pojava patoloke pokretljivosti sperma-
tozoida (v. tamo) (pri normalnoj pokret-
ljivosti preko 60% spermatozoida poka-
zuje ivu pokretljivost). asthma, astma,
zaptivanje, zaguivanje, guenje; a.
bronchiale, oboljenje u kojem se javljaju
napadi oteanog disanja usled gra
bronhija; naroito je otean izdisaj. A. je
esto alergijska pojava u senzibilisanih
osoba; a. brusaa, inters-ticijalna
pneumonija koja se javlja posle udisanja
finih estica koje se oslobaaju pri
bruenju elika itd.; a. cardiale,

5 Medicinski leksikon 65
astigmatismus atemen

srana astma, napadi guenja prouzro-
kovani insuficijencijom leve srane ko-
more. V. pollinosis; a. mlinara, stanje
plua u mlinara prouzrokovano udisa-
njem praine brana; usled pamune
praine, javlja se u radnika u industriji
pamuka kao posledica udisanja pamu-
ne praine; a. usled praine, oblik ast-
me izazvan udisanjem praine u stano-
vima, na ulicama ili u trgovini. Deja
astma sree se u alergine dece; takva
deca su punaka, esto s egzemom na
koi. Dotad zdravo dete pone iznenada
da kalje, kri mu u grudima, die teko
kao da se gui. Najee nema povienu
temperaturu. Takvo stanje traje due ili
krae vreme, u navratima. U akutnom
napadu obratiti se lekaru. Boravak na
moru za takvu decu veoma je koristan.
Ako se astma javi u ranom detinjstvu, u
najveem broju sluajeva gubi se posle
6-8 dana.
astigmatismus astigmatizam, poremeaj
prelomne moi oka koji nastaje usled
nepravilne krivine ronjae, rede soi-
va. Zraci koji dospevaju u oko ne stiu
se u jednoj taki na mrenjai, ve su u
vidu crte, kruga ili elipse. Posledica toga
je nejasan vid. Popravlja se cilindrinim
soivima koja se postavljaju pred oko
tako da izjednae refrakciju u svim me-
ridijanima; a. compositus, a. pri kome
oba meridijana prelamaju na isti nain,
ali razliito u pogledu intenziteta; a. ir-
regularis, a. pri kome se prelamanje
zrakova vri bez pravila (npr. u sluaju
zamuenja u ronjai); a. mixtus, a. pri
kome u jednom meridijanu postoji mio-
pija, u drugom hipermetropija. Ispitiva-
nje a. vri se objektivnim metodama:
Placidovim keratoskopom, oftalmomet-
rom i skijaskopijom. Korekcija pravil-
nog a. vri se cilindrinim staklima, a
nepravilnog samo kontaktnim staklima;
a. regularis, prelamanje zrakova odvija
se po izvesnim pravilima, tako da svaki
meridijan prelama pravilno, ali drugai-
je od ostalih meridijana ronjae. Pri
tonie meridijan koji prelama najjae
stoji upravo na meridijan koji prelama
najslabije; a. simplex, a. pri kome je u
jednom meridijanu prelamanje normal-
no, a u drugom miopno ili hipermetrop-
no.
astma, v. asthma.
astma-cigarete, v. antiastmatike cigarete.
astmatian, koji je u vezi s astmom, v.
asthma.
astmatika kriza, v. crisis.
astmatiko disanje, v. respiratio.
astomia, astomija, anomalija razvoja, po-
tpuno srastanje donje i gornje usne,
tako da otvor u$ta ne postoji.
astroblastoma, astroblastom, podvrsta
glioma, neoplazme nastale umnoava-
njem potpornih elija u centralnom
nervnom sistemu. Neoplazma je grae-
na od krupnijih elija sa irokim pro-
toplazmatinim produecima krvnih
sudova.
astrocit, zvezdasta elija. A. imaju mno-
gobrojne produetke, krae ili due
(kratkokrake ili dugokrake zvezdaste
elije). Sin. gliocit.
astrocytoma, astrocitom; podvrsta glio-
ma, neoplazme nastale umnoavanjem
potrebnih elija u centralnom nervnom
sistemu, Ova vrsta neoplazmi ini polo-
vinu svih glioma ili jednu etvrtinu svih
intrakranijalnih neoplazmi. Sivobeli-
aste su boje, dosta vrsti i nejasno og-
ranieni, a mogu se pojaviti u svim de-
lovima centralnog nervnog sistema.
Sporog su rastenja, a histoloki izgleda-
ju morfoloki benigni.
asynergia, asinergija, poremeaj usklae-
nog rada izmeu raznih miinih grupa,
zglobova ili organa. V. ataxia.
asystole, sin. asystolia.
asystolia, asistolija, zaustavljanje ili pre-
stanak rada srca, odsustvo sranih ot-
kucaja, sin. Beauov sindrom.
ataksiki, koji se odnosi na ataksiju. V.
ataxia.
ataractica, ataraksika sredstva, supstan-
cije koje deluju po izboru sedativno na
centralni nervni sistem, psihosedativni
lekovi, npr., hlor-pronaazin, hidroksizin
i dr.
ataxia, ataksija, nesposobnost koordinaci-
je voljnih pokreta, uz ouvanu miinu
snagu. Sin. inkoordinacija.
atemen (stom.), polufabriki element iz
dva precizno uzglobljena dela. Slui za
66
r
atenuacija
atomska masa

povezivanje pokretnih proteza sa fik-
snim nadoknadama ili dva dela jedne
fiksne zubne nadoknade. Izrauju se od
plemenitih i neplemenitih legura.
atenuacija, gubitak virulencije. Atenuaci-
ja ima veliki praktiki znaaj za sprea-
vanje mnogih zaraznih bolesti. Poto su
atenuisani mikroorganizmi izgubili spo-
sobnost da izazivaju oboljenja, a zadrali
svoje imunoloke osobine, od njih se
spremaju sredstva koja se koriste za
vakcinaciju protiv zaraznih bolesti.
atenuatorski region, eng. attenuator re-
gion, region operona u kome veina
RNK-polimeraza prestaje da vri elon-
gaciju RNK-lanaca ukoliko ne dobije
specifian molekularni signal predstav-
ljen antiterminacionim faktorom. V. an-
titerminacioni faktor.
atheroma, aterom u koi, retenciona cista
nastala zaepljenjem izvodnih kanala
lojnih lezda. Sadri mnogobrojne oro-
ane epitelne elije, mast, holesterol.
atherosclerosis, ateroskleroza, najei
oblik arterioskleroze, koji pogaa veli-
ke i srednje arterije i u kojeg se u intimi
arterija nalaze ateromske ploe, koje su
povod za stvaranje lokalnih tromba i
obliteracije zjapa arterija; a. cerebra-
Hs, a. modanih arterija; a. coronaria,
a. venanih sranih arterija, najei uz-
rok infarkta sranog miia; a. oblite-
rans, a. u koje dolazi do zaepljenja zja-
pa arterije zbog tromboze ili prolife raci-
je intime.
athtose double, (fr.) kongenitalno ob-
oljenje ekstrapiramidnog aparata. Ma-
nifestuje se sporim crvolikim grevima
ruku, nogu, trupa i lica koji dovode do
izvijanja tela u najrazliitije poloaje.
Sin. torzioni spazam.
athetosis, atetoza, nehotimini, spori, ta-
lasasti pokreti ruku, nogu i glave. A. je
posledica oboljenja centralnih moda-
nih ganglija.
atipina pneumonija, v. pneumonia.
atipini kapilari, proireni kapilari kaver-
noznih tela penisa, mnogostruko meu-
sobno povezani i izukrtani, koji grade
obilan sunerast sistem.
atletska noga (athletic feet), gljivino
oboljenje ne samo u atletiara ve i u
drugih sportista. Najee se javlja iz-
meu prstiju, a prouzrokova je Epider-
mophyton floccosum s. interdigitale.
Prenosi se preko otiraa, papua, ara-
pa koje se zajedniki koriste. Prevencija
se sastoji u odravanju istoe rekvizita
i objekata i izbegavanju upotrebe zajed-
nike odee i obue.
atletski tip, v. typus.
atmosfera, gasni omota koji obavija nau
planetu i protee se od nivoa mora do
visine od oko 1600 km. Sadanja atmos-
fera je nastala pre 2,5xl0
9
god. i posedu-
je oksidaciona svojstva. Atmosfera ima
vie zona, koje se odlikuju svojstvenom
raspodelom temperature, i to su: tro-
posfera, stratosfera, termosfera i egzos-
fera, koja postepeno prelazi u meupla-
netarni prostor. Na bazi elektrinih oso-
bina atmosfera deli se na region s neut-
ralnim molekulama i s elektrikim es-
ticama, jonima. Ona ima niz uloga: snab-
deva ive organizme kiseonikom za di-
sanje, obezbeuje barometarski priti-
sak, titi od kosmikih i ultraljubiastih
zraka i meteora, omoguava prenoenje
zvuka i toplotne energije, kao i proces
fotosinteze.
atmosferske prilike, skup meteorolokih
pojava koje se odigravaju u atmosferi, a
zavise od atmosferskog pritiska, tempe-
rature, vetrova, oblaka, magle, vlanosti
vazduha, vodenog taloga i od svetlosnih
i elektrinih pojava.
atmosferski pritisak, v. pritisak.
atmosferski uticaj, v. atmosferske prilike.
atom, najmanji deli hemijskog elementa,
koji hemijskim putem ne moe da se
deli. Prema kvantnoj teoriji, a. se sastoji
od a. jezgra koje odreuje svojstvo ato-
ma i nosi gotovo njegovu elu masu
(99,9%) i elektronskog omotaa ispunje-
nog negativnim elektronima. Atomska
jezgra sadri protone i neutrone; broj
protona je atomski broj. Atom je elek-
troneutralan, jer sadri isti broj pozitiv-
nih i negativnih naelektrisanja.
atomizer, aparat kojim se tenost u vidu
spreja nanosi na sluznicu usta;
atomska masa, oznaka A, masa atoma de-
finisana relacijom:
67
atomski broj atrium

A - M
n
+ZM
e
- B
e
(Z), gde je M
n
mas
1
a
nukleusa, ZM
6
masa svih elektrona u
atomu, a B
e
(Z) njihova energija veze,
koja se najee moe zanemariti. A se
obino izraava u atomskim masenim
jedinicama u (u = 1,6. l O"
27
kg). Atomska
masa je po svojoj vrednosti najblia
masenom broju, koji predstavlja ukupan
broj protona i neutrona, i oznaava se
takoe sa A. pa je uvek ceo broj. Dok
hemijska a.m. A oznaava atomsku
masu prirodne meavine izotopa
jednog elementa ije vrednosti obino'
odstupaju od celih brojeva, fizika
a.m. Ap odnosi se samo na masu
jednog odreenog izotopa.
atomski broj Z nekog elementa, odnosno
nuklida, ukupan broj protona u nukleu-
su (atomskom jezgru). U nejonizova-
nom atomu oznaava i ukupan broj
elektrona u atomskom omotau. U pe-
riodnom sistemu hemijskih elemenata
predstavlja mesto (redni broj) datog
elementa.
atomsko (nuklearno) oruje, nova vrsta
oruja, koja prilikom eksplozije prouz-
rokuje teka razaranja i stvara masovne
gubitke: veliki broj mrtvih i povreenih.
Povrede su mehanike, termike i ra-
dioaktivne prirode na pojedinim orga-
nima ili delovima tela, ali pored lokal-
nih javljaju se (naknadno) i opti sim-
ptomi poremeaja organizma. Ovakva
situacija zahteva posebnu organizaciju i
napore sanitetskih i drugih organa oru-
anih snaga u vezi sa zbrinjavanjem gu-
bitaka nastalih dejstvom a.o.
atonia atonija, smanjen tonus miia i
drugih kontraktilnih organa; a.gastri-
ca, atonija eluca, poputanje tonusa
eludane muskulature. Posledica op-
te miine slabosti ili dugotrajne steno-
ze pilorusa; a.materice, smanjenost to-
nusa miia materice i njegove sposob-
nosti za kontrakciju. Po izbacivanju po-
steljice i ovojaka, tj. u treem poroaj-
nom dobu, usled slabih miinih kon-
trakcija dolazi do krvarenja koje moe
biti obilno i smrtonosno. A. moe biti
primarna i sekundarna. Primarna a.
moe nastati u sluajevima: rastegnu-
tosti zida materice u viestrukoj trudno-
i ili hidramnionu, u hipoplastinim,
miomatoznih i metritinih materica.
Sekundarna a. nastaje usled zaostaja-
nja delova posteljice.
atopijska bolest, v. bolest
atrakciona kupa v. privlana kupa.
atransferinaemia, atransferinemija, od-
sustvo u krvi belanevine transferina,
koji prenosi gvoe u plazmi.
atresia, atrezija, uroeni nedostatak ili za-
tvaranje otvora ili lumena cevastih or-
gana kao posledica patolokih procesa,
npr. zapaljenja, tumorskih procesa itd.;
a. himena, kongenitalna anomalija, pri
kojoj postoji potpuna okluzija himena.
Anomalija se otkriva posle puberteta a
neki put posle udaje. Usled potpuno za-
tvorenog himena, iako je uspostavljen
menstruacioni ciklus, ne moe da doe
do pojave menstrualne krvi i bolesnice
se obraaju lekaru zbog izostanka men-
struacije. Taj izostanak je samo privi-
dan, jer se menstrualna krv skuplja u
vagini i materici (hematokolpos, hema-
tometra). Anomalija se otklanja opera-
tivno, uklanjanjem himena; a. hoana,
uroena neprohodnost jednog ili oba
hoanalna otvora. Atrezija moe da bude
fibrozna ili kotana, potpuna ili nepot-
puna. Operie se s uspehom poto dete
dostigne desetu godinu ili neto vie; a.
jednjaka, uroeni nedostatak zjapa u
jednom delu jednjaka. Ova je mana es-
to kombinovana s uroenom traheoezo-
fagusnom fistulom. Ako se dijagnoza
postavi odmah po roenju i ako se pri-
stupi operaciji u toku prvih dana ivota,
prognoza je dobra; a. vagine kongeni-
talna anomalija pri kojoj postoji potpu-
na ili delimina slepljenost vaginalnih
zidova.
atretina tela, v. uto telo.
atrichia, atrihija, nedostatak dlaka.
atrioventrikulna disocijacija, v. block.
atrioventrikulni blok, v. block.
atrium, predvorje, pretkomora srca; a.
dextrum, desna pretkomora, u koju
gornja i donja uplja vena dovode ven-
sku krv; a. sinistrum, leva pretkomora,
u koju plune vene dovode iz plua ok-
sidovanu (arterijsku) krv.
68
r
atrofika ciroza
audiometrija

atrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis.
Atropa Belladonna, velebilje, sadri alka-
loide atropin i skopolamin. Od lia ove
biljke spravljaju se razni oblici lekova
(Extractum belladonnae, Tinctura bel-
ladonnae itd.); oficinalna je prema naoj
farmakopeji. V. atropin.
atrophia, atrofija, smanjenje zapremine
elija i organa kao izraz opte ili lokalne
slabe ishranjenosti; a., alveolarna di-
fuzna, v. parodontosis; a., bulbi quad-
rata, v. bulbus quadratus; a. degenerati-
va, atrofija nastala usled degenerativ-
nog procesa; a. flava hepatis, akutna
uta atrofija jetre, izraz za smeuranu i
utu jetru u osoba koje su podlegle mu-
njevitom hepatitisu s masivnom nekro-
zom jetre. Sin. Rokitanskyjeva bolest V.
hepatitis; a. zubne alveole, gubitak ili
smanjenje alveolarne aice; moe biti
posledica traume, infekcije ili nekog
drugog patolokog procesa na alveolar-
nom grebenu.
atrophie blanche Milian, bele, atrofine
pege s teleangiektazijama na potkoleni-
cama odnosno, u maleolarnim predeli-
ma.
atrophoderma pigmentosum, v. xeroder-
ma.
atrophodermia idiopathica (Pasini-Pie-
rini), poseban oblik povrinske sklero-
dermije u vidu jasno ogranienih, plavi-
astomrkih, ugnutih arita s nabora-
nom koom, lokalizovanih mahom na
leima; a. vermiculata, crvolika, atro-
fina poljca u zigomatinim predelirna.
atropin, alkaloid koji se nalazi u velebilju
(Atropa belladonna), bunici (Hyoscya-
mus niger) i tatuli (Datura stramo-
nium). Deluje na centralni nervni sis-
tem, koji najpre drai a zatim paralie, i
na tkiva inervisana holinergikim post-
ganglijskim nervima, koja ini neosetlji-
vim prema acetil-holinu (antiholiner-
giko dejstvo). Upotrebljava se u oftal-
mologiji kao midrijatik, kod bronhijal-
ne astme, u nekim sluajevima bradi-
kardije kao dijagnostiko sredstvo, kod
hiperaciditeta, kolika (kao spazmolitik),
kod parkinsonizma radi smanjenja sali-
vacije, i kao antidot kod trovanja mus-
karinon i pilokarpinom. Upotrebljava
se u obliku sulfata (A. sulfas).
Atropini sulfas, so atropina, oficinalna
prema naoj farmakopeji. V. atropin.
Au
198
, radioaktivni izotop zlata, primenju-je
se u obliku koloida za scintigrafiju jetre i
radioizotopsku limfografiju, a rede za
leenje karcinomskog pleuritisa i pe-
ritonitisa. V. scintigrajija.
audiolog, specijalista za slunu rehabilita-
ciju nagluvih osoba. Bavi se prouava-
njem fiziologije i patologije govornog
sporazumevanja, a naroito metodama
za ispitivanje sluha.
audiologija, nauka koja se bavi prouava-
njem uslova koji su potrebni da bi se o-
vek s ovekom sporazumevao putem
govora. U praksi audiologija daje osno-
vu za slunu rehabilitaciju nagluvih
osoba. Ona se, uz saradnju raznih stru-
njaka, sprovodi u audiolokom centru.
Poseban zadatak audiologije je izuava-
nje i primena raznih metoda ispitivanja
sluha.
audioloki centar, ustanova za slunu re-
habilitaciju nagluvih osoba. Pored au-
diologa, potrebna je i saradnja drugih
strunjaka (psihologa, surdopedagoga,
logopeda, socijalnog radnika itd.).
audiometrija, metod ispitivanja sluha i
njegovog grafikog predstavljanja po-
mou elektronskog aparata, audiomet-
ra; objektivna a. slui se tonovima koji
se proizvode u povezanosti s nekim us-
lovljenim refleksom. Moe da se upotre-
bi i u dece od 2 godine; a. objektivna,
na osnovu elektrinog odgovora
(Electric Response Audiometry, ERA),
zasniva se na registrovanju bioelektri-
nih potencijala koji se javljaju u perifer-
nom i centralnom auditivnom sistemu
kao odgovor na akustike drai. Prime-
nom posebnih elektronskih raunara
(averaging computers) omoguuje se iz-
raunavanje srednjih vrednosti iz veli-
kog broja bioelektrinih impulsa, ime
se poveava tanost rezultata i ujedno
eliminiu artefakti koji potiu od nespe-
cifine spontane aktivnosti centralnog
nervnog sistema. U elektrokohleografiji
(ECochG) regi^truju se impulsi direkt-
69
auitorius
autoagresivne bolesti

no s kohleje igliastom elektrodom
transtimpanalnim putem; tonska a. slu-
i se nadraivanjem pomou fiziki is-
tih tonova odreene uestalosti i jaine;
vokalna a. slui se recima koje su fonet-
ski usklaene. Obe metode su subjek-
tivne.
auitorius, v. acusticus.
auditus, sluh, sluanje, ujenje; organum
auditus, ulo sluha.
Auerovi tapii, tapii crvenoljubiaste
boje u,citoplazmi mijeloblasta i promi-
jelocita u akutnoj mijeloblastnoj leuke-
miji. V. leukaemia.
auksociti, spermatociti I reda.
auksogena funkcija, proces rastenja.
aura, karakteristian oseaj koji u nekim
sluajevima neposredno prethodi epi-
leptikom napadu. Postoje senzitivna,
senzorna, psihika i motorna aura.
aurantiasis cutis, uto obojenje koe (na-
roito dlanova i tabana) posle preko-
merne ingestije plodova bogatih karoti-
nom. Sin. carotinodermia, xanthochro-
mia.
aureus, zlatan.
auricula, uvce, uica, usna koljka; a. cor-
dis, uvasti produetak pretkomore.
auris, uvo, uho; sadri dva ula: za sluh
(organum auditus) i za odravanje rav-
notee i orijentaciju u prostoru (orga-
num status) - zajedniki naziv organum
vestibulocochleare. Sastoji se od tri
dela, i to: od spoljanjeg uva (auris ex-
terna), srednjeg uva (auris media) i
unutranjeg uva (auris interna). Spolj-
nje uvo sainjavaju usna koljka (auri-
cula) i spoljanji sluni kanal (meatus
acusticus externus), a slui za prijem
zvunih talasa. Srednje uvo sainjavaju:
bubanjska duplja (cavum tympani) sa
slunim koicama, okolne elije (cellu-
lae mastoideae i antrum mastoideum) i
Eustachijeva truba (tuba auditiva). Iz-
meu spoljanjeg slunog kanala i bu-
banjske duplje razapeta je bubanjska
opna (membrana tympani), koja je u
vezi sa slunim koicama, a ove su u
vezi s unutranjim uvom. Srednje uvo
slui za prenoenje zvunih talasa pre-
ma unutranjem uvu, preko bubanjske
opne i slunih koica. Unutranje uvo
sastoji se od kotanog (labyrinthus os-
seus) i opnastog labirinta (labyrinthus
membranaceus). Kotani labirint sastoji
se od pua (cochlea), trema (vestibu-
lum) i polukrunih kanala (canales se-
micirculares). U puu je smeten opnas-
ti spiralni kanal s Cortijevim organom
koji prima zvune nadraaje, te on pred-
stavlja ulo sluha. U tremu i polukru-
nim kanalima smetene su opnaste tvo-
revine koje sainjavaju vestibularni
aparat namenjen odravanju ravnotee
i orijentaciji u prostoru. Sve ove opnas-
te tvorevine sainjavaju opnast labirint
ispunjen endolimfom, a smeten u ko-
tani labirint koji sadri tenost perilim-
fu.
aurum, Au, zlato, hemijski element, ple-
menit metal. Upotrebljava se u legura-
ma za novac, za ukrase, za pravljenje
vetakih zuba i plombi itd. Soli zlata su
vrlo otrovne. Koloidno zlato se upotreb-
ljava za izvoenje Langeove reakcije u
cerebrospinalnom likvoru; a. folia-
turn, zlatni listii koji se upotrebljavaju
za pravljenje zlatnih plombi. Zubnole-
karsko zlato, legura istog zlata, srebra
i bakra u naroitoj razmeri, finoe 22
karata. Koliina zlata u legurama obi-
no se izraava u karatima, koji predstav-
ljaju teinsku koliinu zlata u 24 tein-
ska dela legure. isto zlato oznaava se
kao 24-karatno, a npr. 14-karatno zlato
predstavlja leguru u kojoj ima 14 delova
zlata (58,3%) i 10 delova drugog metala
(41,7%)
auscultatio, auskultacija, oslukivanje
zvukova koji nastaju u raznim organima
(srcu, pluima, crevima, pleuri) a koristi
se i za utvrivanje trudnoe.
auskultacija, v. auscultatio.
auskultacijska perkusija, v. percussio.
Auspitzov fenomen, v. fenomen krvave
rose (pod psoriasis).
Austin-Flintov um, v. um.
autizam, bolesno povlaenje u sebe i gub-
ljenje svake veze sa stvarnou; sim-
ptom shizofrenije; rani deiji a., oblik
deije shizofrenije. Sin. Kannerov sin-
drom.
autoagresivne bolesti, v. autoimune bo-
lesti.
70
autoagressio autoinfekcija

autoagressio, autoagresija, zajedniko
ime za stanja u kojima humoralni imu-
nitet ili imunitet vezan za elije (T-lim-
focite) napada sopstvene antigene. Sin.
autoimunitet, autoallergia.
autoalergijska oboljenja, autoimuna ob-
oljenja, oboljenja izazvana antigenima
same ivotinje (autoantigeni) ili slinim
antigenima druge ivotinjske vrste. Pa-
togeneza se osniva na aktivnosti senzi-
bilisanih limfocita i autoantitela. Autoa-
lergijska oboljenja u ljudi su: hemolizna
anemija, idiopatska trombocitopenijska
purpura, glomerulonefritis, hashimo-
tov tireoiditis, Gravesovo oboljenje,
miksedem, diabetes mellitus, pemfigus
vulgaris, primarna bilijarna ciroza, hro-
nini aktivni hepatitis, ulcerozni kolitis,
perniciozna anemija, timom, multipla
skleroza, uveitis, miastenia gravis, sim-
patika oftalmija, dermatomiozitis,
sklerodermija, Sjgrenov sindrom, reu-
matska groznica, ankilozni spondilitis,
reumatoidni artritis, sistemski eritem-
ski lupus i dr. Postoje mnogi modeli za
ogledno izuavanje autoalergijskih ob-
oljenja u raznih ivotinja. U patogenezi
igraju ulogu autoantitela, kompleksi an-
titelo-antigen, senzibilisani limfociti i
kombinacije ovih faktora u zajednici sa
spoljnim agensima. Uzrok pojave imu-
noloke komponente u nekih oboljenja
nije sasvim razjanjen.
autoantigeni, antigeni sopstvenog orga-
nizma (tenosti, elije, tkiva i organi)
koji izazivaju pojavu autoantitela ili sen-
zibilisanih elija.
autoantitela, antitela koja se stvaraju u
organizmu i reaguju sa sopstvenim
(auto) antigenima. U ljudi su otkrivena
antitela protiv tireoglobulina, dezoksi-
ribonukleinske kiseline, jedara raznih
elija, bazalne membrane, mitohondri-
ja, mikrosoma, glatkih miia, eritroci-
ta, leukocita, trombocita, nervne elije,
retikulina, insulina i dr.
autoerotizam, ontogeneza polnog nago-
na, ak i kada je razvijen genitalni ero-
tizam, otkriva da se jedinka jo nalazi u
autoerotizmu. Tek u pubertetu dolazi
do jasnog razvijanja erotizma prema
drugoj linosti (aloerotizam), u prvo
vreme homoseksualno orijetisanog (na-
roito u enskog pola), a tek kasnije po-
staje jasno heteroseksualan.
autofetiizam, stanje u kome delovi
sopstveriog tela izazivaju seksualno
nadraenje (automonoseksualizam).
autofluoroskop, vrsta stacionarnog de-
tektora s velikim brojem varniavih
kristala, poredanih u obliku mozaika i
povezanih za odgovarajue merne elek-
tronske instrumente. Primenjuje se za
statika morfoloka i dinamska ispitiva-
nja uivo pomou radioaktivnih izoto-
pa. U nuklearnoj medicini danas se vie
primenjuje gama-kamera. V. gama-ka-
mera.
autogena inhibicija, oputanje miia na-
stalo kao reakcija na snano istezanje,
zove se jo i obrnuti refleks na istezanje.
Nastaje kad napetost u miiu, reflek-
sno kontrahovanom, zbog istezanja po-
stane dovoljno velika. Receptor za ob-
rnut refleks na istezanje je Golgijev te-
tivni organ koji se nalazi izmeu snopo-
va tetiva. Vlakna iz ovog organa sprovo-
de podsticaj do inhibicijskih interneu-
rona koji se zavravaju na motoneuroni-
ma, zbog ega dolazi i do oputanja mi-
Sia.
autogeni trening, v. training.
autogeno zavarivanje, samozavarivanje,
spajanje dva komada istog metala u jed-
nu celinu pomou vrlo visoke tempera-
ture, koja se dobiva sagorevanjem ki-
seonika i acetilena (ili vodonika) u naro-
itom plameniku. U medicini se prime-
njuje u zubarskoj tehnici.
autohistoradiografija, v. autoradiografi-
ja.
autoimuna hemolizna anemija, v. anae-
mia.
autoimuna trombocitopenija, v. throm-
bocytopenia.
autoimune bolesti, v. bolest.
autoimunizacija, stvaranje imunih anti-
tela ili senzibilisanih limfocita protiv
sopstvenih antigena. A. moe izazvati
klinike pojave, poznate kao autoimune
bolesti.
autoinfekcija, proces u kome dolazi do
obole van ja usled delovanja sopstvene
71
autoklav autosomi

bakterijske flore u nekim telesnim up-
ljinama, na koi i sluznicama i obino je
apatogena. Apatogene bakterije mogu
postati patogene usled izmene otpor-
nosti i imunoreaktivnosti organizma
kosmonauta u toku kosmikog leta. Du-
gotrajan boravak u kabini i istovreme-
no izlaganje besteinskom stanju, joni-
zujuim zraenjima, ogranienom kre-
tanju i. specijalna ishrana mogu dovesti
do autoinfekcije. Astronauti se podvrga-
vaju imunolokim i mikrobiolokim tes-
tovima 'pre leta u cilju predohrane. Da
bi se izbegla infekcija izmeu lanova
posade, oni pre leta ive skupa u izola-
ciji, to doprinosi razvoju imuniteta na
mikrobe koji se nalaze u njihovim orga-
nizmima.
autoklav, elian sud sa termometrom i
manometrom, .koji se moe hermetiki
zatvoriti i u kome se razvija pregrejana
vodena para. Slui za sterilizaciju onog
bolnikog i laboratorijskog materijala
koji izdrava bez oteenja vodenu
paru, pritisak od oko jedne atmosfere i
temperaturu oko 120-133
0
C.
autologo, to potie od iste jedinke. U
imunologiji: pojava autoimunih ili a-
toalergijskih oboljenja, kada se imuni
aparat aktivie pomou sopstvenih^anti-
gena (v. autoalergijska oboljenja; autoi-
muna oboljenja).
autolysis, autoliza, samosvarivanje tkiva
dejstvom fermenata koji nastaju posle
smrti. Rana autoliza odlikuje se gubit-
kom detalja elijske grae.
autonomni nervni sistem (systema ner-
vosum autonomicum), sistem koji up-
ravlja radom unutranjih organa i nji-
hovim metabolizmom, bez uticaja volje,
to predstavlja osnovni uslov za odra-
vanje ivota i vrste. Inervie svu glatku
muskulaturu i sve lezde u organizmu i
odrava tonus u poprenoprugastim
miiima. A.n.s. sastoji se od centara, i-
vaca, gangliona i spletova. Centri se na-
laze u centralnom ivanom sistemu, a
ivci, s dovodnim i odvodnim vlaknima,
povezuju ove centre s organima. U od-
nosu na kimeni stub ganglioni mogu
biti paravertebralni i prevertebralni.
Spletovi se sastoje od gangliona, dovod-
nih i odvodnih ivaca, a oivavaju
unutranje organe. V. plexus coeliacus,
plexus pelvinus. Funkciono a.n.s. ima
dva antagonistika dela, simpatikus i
parasimpatikus, koji odravaju ravnote-
u neophodnu za normalan rad organa.
Nervna simpatika i parasimpatika
vlakna dele se na preganglijska, od cen-
tara do gangliona, i na postganglijska,
od gangliona do organa. Fizioloki i far-
makoloki ova nervna vlakna dele se na
holinergika i adrenergika. Na zavre-
cima holinergikih vlakana oslobaa se,
kao medijator, acetil-holin, a na zavre-
cima adrenergikih vlakana oslobaa
se levarterenol (noradrenalin). U holi-
nergika vlakna ubrajaju se sva pregan-
glijska, postganglijska parasimpatika,
neka postganglijska simpatika (za znoj-
ne lezde i vazodilataciju) i motorna
vlakna za poprenoprugaste miie. U
adrenergika vlakna ubrajaju se post-
ganglijska simpatika, izuzev za znojne
lezde, vazodilataciju i dr. V. parasimpa-
tikus, simpatikus. Sin. vegetativni nervni
sistem.
autophonia, autofonija, pojava koja na-
stupa pri oboljenju srednjeg uva, a sa-
stoji se od neprijatnog odzvanjanja
sopstvenog glasa u obolelom uvu.
autopolimerizacija, polimerizacija akri-
latnog materijala bez korienja spo-
Ijanje energije. Odvija se kao rezultat
dodavanja ovom materijalu odreenog
aktivatora i katalizatora. Sin. samo vezi-
vanje.
autoradiografija, dokazivanje raspodele
radioaktivnih obeleivaa u pojedinim
organima pomou fotografske emulzije;
makroskopska a. (sin. makroautora-
diografija), lokalizovanje raspodele ra-
dioaktivnog obeleivaa na presecima
< rgana ili vie organa; mikroskopska
a. (sin. mikroautoradiografija, autohisto-
radiografija), ispitivanje raspodele ra-
dioaktivnog obeleivaa u elijama i de-
fovima elije.
autoregulacija, promena funkcije izazva-
na promenama u samom tkivu odnosno
organu.
autosomi, svi hromosomi (22 para u ove-
ka) sem hromosoma pola. Oba lana u
72
autosplenectomia
axiphoidia

svakom paru hromosoma su homolog-
ni. Autosomi su jednaki u oba pola.
autosplenectomia, autosplenektomija,
skoro potpuno iezavanje slezine zbog
progresivne skleroze njenog tkiva, koja
se via u drepanocitozi.
autosugestija, prihvatanje i usvajanje
neke ideje ili misli, koje samim tim do-
vodi do promena u psihikim i telesnim
funkcijama. V. sugestija.
autotransfusio, autotransfuzija, v. tron*
sfusio sanguinis.
auto transplantacija' zuba, presaivanje
zuba s jednog mesta na drugo u istog
pacijenta; npr., presaivanje donjeg tre-
eg molara u alveolu donjeg prvog mo-
lara.
autotrofan, organizam sposoban da sinte-
tizuje organske supstancije iz neorgan-
skih uz pomo Suneve ili neke druge
energije (sve zelene biljke, izvesne bak-
terije). V. nitrifikacija, fotosinteza, hete-
rotrofan.
utotrofne bakterije, bakterije koje za
svoju ishranu koriste jednostavna neor-
ganska jedinjenja. Raspolau veoma ak-
tivnim enzimima i imaju vanredno raz-
vijenu sposobnost sinteze.
autovakcina, vakcina spravljena od mik-
roorganizama izolovanih iz organizma
bolesnika kome je vakcina namenjena.
autozit, vei organizam u dvogubih nesi-
metrinih nakaza, dok se manji, priljub-
ljen uz njega, naziva parazit.
avidnost antitela, poudnost> stepen
energije vezivanja antitela za antigeas-
ke determinante; zavisi od podudarnosti
antigena i antitela. Antitela koja nastaju
u ranoj fazi imunizacije imaju manju
poudnost nego antitela koja se javljaju
kasnije. U nekim imunolokim testovi-
ma (radioimuni testovi) veoma je zna-
ajna upotreba antitela koja imaju veli-
ku poudnost prema antigenu.
avirulentan, nevirulentan, bez virulenci-
je; v. virulencija.
avitaminoza, oboljenja koja nastaju us-
led nedostatka pojedinih vitamina u or-
ganizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerop-
hthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra;
(stom.) avitaminoza A, dovodi do uspo-
renog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-
taminoza D u prvoj godini ivota dovodi
do deformacije vilica i zuba- gornja vilica
uska, s gotskim nepcem, premaksilarni
deo isturen, donja vilica povijena nadole:
na zubima, ije krunice kalcffikuju u pr-
voj godini, javlja se hipoplazija glei i den-
tina; zubi niu u teskobi, zagrizaj je otvo-
ren. V. malocclusio, occlusio aperta.
Avogadrov broj ili A. konstanta je broj
atoma u 12 g istog izotopa ugljenika 12,
tj.
12
C. Moe se rei da A.b. odgovara
broju molekula (ili atoma, jona, elektro-
na) u jednom molu. Njegova vrednost je
6,02252 X IO
23
moH.
avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili
ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpu-
no izbacivanje zuba iz alveolarne aice
usled traume. Sin. luxatio completa. V.
povrede zuba; a. labii oris, otkinue, ot-
cepljenje tkiva usnice. V. sutura muco-
dermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje
trogranog ivca, metod leenja neural-
gije trigeminalnog nerva. Nerv se trakci-
jom kida od nervnog stabla.
Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis meso-
dermalis corneae et iridis.
Axerophtholum, akseroftol, vitamin A,
antikseroftalmiki vitamin, liposolubi-
lan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta
otporan prema zagrevanju. Njegov
najvaniji provitamin je beta-karotin.
Neophodan je za razvijanje mladih or-
ganizama. Deluje povoljno na izgraiva-
nje i zatitu epitela, poveava otpornost
prema infekcijama (naroito infekcija-
ma sluznica), i regulatorno na metaboli-
zam i uestvuje u funkcionisanju oka (u
vezi sa regeneracijom vidnog purpura).
Vitamina A odnosno karotina ima dosta
u maslacu, masnom siru, jajima, jetri,
mleku, sardinama, kajsijama, paprici,
argarepi, zelenoj salati, spanau i para-
dajzu, a najvie u ribljim uljima (dobive-
nim iz jetre nekih oceanskih riba).
axilla, pazuho.
axillaris, aksilaran, pazuni, npr. a. axilla-
ris, pazuna arterija.
axiphoidia, aksifoidija, odsustvo maoli-
kog nastavka grudne kosti, retko u mu-
karca (9,1%), ee u ena (45,6%).
73
r
axis pelvis
azygos

axis pelvis, karlina osovina, zamiljena
linija koja spaja sredine svih pravih pre-
nika male karike. A.p. je kriva linija s
lukom otvorenim prema simfizi.
axon, osovinski krak, centralni, osovinski
dep nervnpg vlakna, sastavljen od neu-
roplazme ili aksoplazme i neurofibrila u
njenom sredinom delu. Ivini deo, koji
ne sadri neurofibrile, nazvan je Mauth-
nerova kouljica ili aksolema. Sin. neu-
rit.
Axungia porci, v. Adeps suillus.
Ayerzin bolest, v. bolest.
8-azaguanin, antagonist (analog) purina,
deluje antikancerozno na ogledne tu-
more, ali je naputen zbog svoje toksi-
nosti.
6-azauridin, antagonist (analog) pirimidi-
na; korien u leenju nekih malignih
oboljenja.
azbest, v. asbest
azigosna vena, neparna vena koja nastaje
stapanjem zadnje kardinalne vene s
desnom natkardinalnom venom.
azoospermatorrhoea, azoospermatoreja,
isticanje semene tenosti bez semegla-
vaca.
azotaemia, azotemija, poveanje koliine
ureje ili drugih azotnih jedinjenja u
krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hi-
pohloremijska a., a. nastala zbog defi-
cita natrijum-hlorida u organizmu koji
dovodi do hipovolemije i cirkulatorne
insuficijencije bubrega; hloropenijska
a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.
u koje ne postoji insuficijencija bubre-
ga. Sin. uraemia.
azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum,
azot-suboksid, azot-protoksid, jedinje-
nje azota s kiseonikom, sastava N20.
Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, slui
za narkozu (optu anesteziju). Zbog
svog euforikog dejstva poznat je i kao
gas pod imenom gas koji izaziva
smeh; oficinalan je prema naoj farmo-
kopeji. V. narcosis.
azoturia, azoturija, velike koliine ureje
ili drugih azotnih jedinjenja u mokrai.
azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter
aromatinih ugljovodonika, ali ne sadr-
e benzenski prsten. A. se nalazi u etar-
skim uljima raznih biljaka (Matricaria
Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum
officinale i dr.) i od njih potie plava ili
zelena boja ovih ulja. A. imaju antialer-
giko i antiflogistiko dejstvo.
azur, anilinska boja baznog karaktera,
upotrebljava se za bojenje hromatina i
azurofilnih zrna u citoplazmi.
azurofilne granule, azurofilna zrnca u ci-
toplazmi nekih leukocita, koja se boje
plavim anilinskim bojama. V. azurophi-
Ua.
azurophilia, azurofilija, prisustvo u peri-
fernoj krvi leukocita koji sadre azuro-
filna zrnca.
azygos (gr.), neparan; npr. vena a., nepar-
na vena koja spaja podruja gornje i do-
nje uplje vene.
74
r
B
1
hemijski simbol za metaloid bor.
Ba, hemijski simbol za metal barijum.
BCG (Bacille Calmette-Gurin), bovini va-
rijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
ui); posle 250 pasaa njegova je viru-
lencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spremanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG. Po original-
noj metodi vakcina se daje oralnim pu-
tem, a daje se i supkutano.
Be, hemijski simbol za metal berilijum.
, (beta), v. i pod poetnim slovom sledee
reci, npr. -alanin pod alanin, -carotin
pod carotin.
~, simbol za elektron iz jezgra radioaktiv-
nih elemenata.

+
, simbol za pozitron.
beV, skraenica za 10
9
eV~bilion elek-
tron-volti u Anglosaksonaca; u nas mili-
jarda elektron-volti ili 1.000 MeV,
, bismutum bizmut, hemijski element,
metal.
bi*, u sloenicama oznaava da je neto
dvostruko, npr. bifokalno soivo, soivo
koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli
oznaava njihov kiseli karakter, npr. na-
trijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i
dr.
BNA, Baielska nomenklatura, anatom-
ski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu.
BOT, v. bojni otrovi
B.P., skra. za British Pharmacopoeia,
Britanska farmakopeja.
Babcockov test, v. test.
Babcokova operacija, v. operacija.
Babes-Ernstove granule, granulacije u
unutranjosti citoplazme mnogobroj-
nih bakterija koje se boje po Lffleru, tj.
pokazuju svojstva metahromazije, te se
nazivaju metahromatina zrnca, volu-
tinske granule ili polarna zrnca, jer se
esto nalaze na polovima nekih bakteri-
ja (Corynebacterium diphtheriae).
Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa
koja izaziva febrilna zarazna oboljenja
raznih domaih ivotinja. Nisu poznati
sluajevi infekcije ljudi ovim protozoa-
ma. Sin. Pyroplasma.
babiiti, obavljati babiki posao. Dunost
babice obuhvata sprovoenje normal-
nog poroaja, ispomaganje lekaru pri
akuerskim intervencijama i obavljanju
patronane slube posle poroaja.
Babinski-Frhlichov sindrom,
4
V. gojaz-
nost.
abinski-Frohlichova bolest, v. dystrop-
hia adiposogenitalis.
Babinski-Nageotteov sindrom, v. sy-
ndroma.
Babinskijev fenomen, v. znak.
babinjara, v. puerperium.
babinje, v. puerperium.
babinje pranje, v. lochia.
bacillus, bacil, u irem smislu sve bakteri-
je cilindrinog ili tapiastog oblika. U
uem smilsu rod Bacillus obuhvata ve-
like, nepokretne gram-pozitivne tapi-
e, koji se javljaju u lancima, stvaraju
spore i strogo su aerobi. Meu njima pa-
togen je samo B. anthracis, relativno
veliki tapi; u inficiranom organizmu
ima ahuru (kapsulu). Van organizma
stvara centralno poloene spore. U ljudi
75
bacillus Bacteroides

i ivotinja izaziva antraks prostrel (crni
prit); B. anthracoides, antrakoidni
bacili, veoma slini bacilu antraksa, sa-
profiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu
i u biljnom svetu. To su apatogene ili us-
lovno patogene bakterije. Meu ovim
bakterijama najraireniji su: B. subtilis,
B. cereus i B. megaterium; B. bifidus
(Lactobacillus), anaerobni bacil, est u
fecesu male dece. U odojadi hranjene
na dojci moe sainjavati 99% fekalne
flore (bifidus-flora). Smatra se da
mleko ene sadri izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo
naseljavanje. Redi je u vetaki hranje-
ne odojadi. ive kulture upotrebljava-
ju se u terapiji crevnih poremeaja
odojadi; Boas-Opplerovi b., vrsta lak-
tobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih
tapia, koji stvaraju mlenu kiselinu,
nalaze se u eludanom soku ljudi koji
boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u
umerenom broju mogu se nai i u nor-
malnom eludanom soku; B. bulgari-
cus, bacil koji je prvobitno izolovan iz
jogurta, a prisutan je u mnogim mle-
nim proizvodima. Uzrokuje visoku kise-
lost mleka; njegove se kulture upotreb-
ljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaI-
mette-Gurin (skraeno BCG), bovini
varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
ui); posle 250 pasaa njegova je viru-
lencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spravljanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG; B. Doer-
leini, laktobacili, gram-pozitivni, ne-
pokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti
u zdravoj vagini. Od glikogena vaginal-
nog epitela i sekreta uterusa formiraju
mlenu kiselinu, ona obezbeuje vagini
stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja
inhibie razmnoavanje patogenih bak-
terija; paratifusni b., izazivaju paratifu-
se koji se kliniki razlikuju od trbunog
tifusa time to su laka i kratkotrajnija
oboljenja; (farm.) lekovi u obliku vrs-
tih tapia. Mogu biti ili naroiti oblici
supozitorija, npr. za uvlaenje u uretru,
ili tapii za tuiranje (grla, raznih gra-
nulacija itd.), npr. Argenti nitras in ba-
cillis (Lapis infernalis); (hist.) b. reti-
nae, tapii, vrni delovi ulnih (tapi-
astih) elija mrenjae oka svojevrsne
grae (ispod pigmentnog sloja sa stubi-
ima), ine sloj tapia i stubia. Prima-
ju svetlosne nadraaje. V. retina.
bacitracin, antibiotik dobiven iz soja
Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglav-
nom na gram-pozitivne bakterije i na
neke gram-negativne. Upotrebljava se,
uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksiko
dejstvo.
backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve
generacije (Fi) i jednog od roditelja.
bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo
bakterija u krvotoku, bez prateih kli-
nikih znakova, esta je i obino prolaz-
na pojava i u veini sluajeva ne prouz-
rokuje udaljene promene ili nova ari-
ta.
bacteriocini, posebna grupa bakterijskih
antibiotika koji tetno deluju na pripad-
nika iste ili neke vrlo srodne bakterijske
vrste. Najbolje su proueni koliini (po-
reklom iz Escherichia coli), zatim pioci-
ni (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilo-
kokocini (Staphylococcus), koricini (iz
Corynebacterium diphtheriae), mono-
cini (iz Listeria monocytogenes) itd.
Kako sam naziv govori, bakteriocini
imaju baktericidan efekat. Misli se da
stvaranje bakteriocina zavisi od poseb-
nih plazmida nazvanih C-faktor; ima za-
paanja da se C-faktor moe preneti
analogno R-faktoru. U novije vreme
uvedene su metode tipizacije nekih
bakterija pomou odgovarajuih bakte-
riocina.
bacteriophag, bakteriofag, virus koji infi-
cira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK--
fag.
bacterium, bakterije koje ine grupu Sc-
hizomyceta. Razmnoavaju se nepos-
rednom, prostom deobom, bez mitoze.
bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakte-
rija u mokrai, katkad i bez znakova za-
paljenja mokranih puteva; moe se
nai, npr., kao posledica preleanog za-
paljenja bubrene karlice.
Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj
raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-
76
bavasti toraks blizam

nih bakterija, koje sainjavaju deo mik-
roskopske flore normalnog ljudskog
tela. One se nalaze redovno u gornjim
delovima respiratornog i urogenitalnog
trakta, kao i u debelom crevu. Najee
vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne
procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragi-
Hs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj po-
slednji patogen je za oveka samo u sim-
biozi sa spirohetama (Borrelia vincen-
ti).
bavasti toraks, v. thorax.
bademova kiselina, v. Acidum mandeli-
cum.
Baelzeva bolest, v. cheilitis.
Baileyova operacije, v. operacija.
Bainbrigeov refleks, v. refleks.
bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli.
bakarna groznica, groznica izazvana udi-
sanjem fine praine i pare bakra. Javlja-
ju se i metalni ukus u ustima, tekoe
pri disanju, muka i nadraaj na povraa-
nje.
bakterician, hemijske supstancije koje
izazivaju destrukciju i smrt bakterijske
elije.
bakteriofag, virus koji moe da se razvije
jedino u ivoj bakterijskoj eliji, pri
emu nastaje liza osetljivih vrsta bakte-
rija. Njihova veliina iznosi 10 do 80 mi-
limikrona. Oni se mogu videti samo po-
mou elektronskog mikroskopa. Grae-
ni su najveim delom od dezoksiribo-
nukleinske kiseline, oko koje se nalazi
proteinska ovojnica.
bakterioliza, rastapanje tela bakterija
pod uticajem kuvanja, smrzavanja i top-
ljenja, kao i pod uticajem kiselina, u-
nih soli, raznih enzima, bakteriofaga,
bakteriolizina (Pfeifferov fenomen).
bakteriolizini, lizini koji liziraju bakteri-
je. Oni izazivaju liu odgovarajuih bak-
terija samo uz prisustvo komplementa.
Prema specifinoj lizi osetljive su samo
neke bakterije: Vibrio cholerae, spiro-
hete i neki gram-negativni bacili.
bakteriologija, deo mikrobiologije koji iz-
uava bakterije ili Schizomycetes.
bakteriostatski, to spreava mnoenje
bakterija, pri emu bakterije ostaju ive
ali se obustavlja njihova metabolika
funkcija. Antiseptika sredstva imaju
bakteriostatiko delovanje.
bakteriotropini, antitela koja senzibiliu
bakterije za fagocitozu, supstancije s
dejstvom opsonina u krvi imunizovanih
ljudi i ivotinja. Oni su, za razliku od
normalnih opsonina, termostabilni,
specifini i nazivaju se imunski opsoni-
ni ili bakteriotropini.
balanitis, zapaljenje glavia mukog po-
Inog organa; b. candidamycetica, beli-
aste naslage na eritematoznoj osnovi,
najee u dijabetiara; b. chronica
circumscripta benigna plasmocellu-
laris (Zoon), neto infiltrovana, tamno-
mrka ploica usled taloenja hemoside-
rina; b. erosiva circinata, krune ili po-
licikline erozije uokvirene beliastim
obodom, prouzrokovane fuzospirilar-
nom simbiozom; b. medicamentosa
(erythema fixum bullosum), b. posle
uzimanja barbiturata, antipirina, sulfa-
nilamida; b. simplex, obino zapaljenje
izazvano smegmom, dezinfekcionim
sredstvima, mehaniki; b, xerotica ob-
literans, krauroza penisa posle opera-
cije fimoze.
balanocele, balanokela, isturenost glavi-
a penisa kroz rupturu njegove navlake.
balanoplastica, balanoplastika, plastika
operacija na penisu.
balanoposthitis, zapaljenje glansa i unut-
ranjeg lista prepucijuma.
balansna strana (stom.), strana suprotna
radnoj strani zubnih nizova ili zubnih
proteza. Strana prema kojoj se kree
donja vilica u toku vakanja.
Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u ne-
posrednoj blizini jedra jajne elije, kao
prethodnica stvaranja hranljivog vitelu-
sa.
Balfourov germinativni epitel, mezen-
him pod povrnim epitelom mlade mu-
ke gonade. Stvara zbijeni sloj albugine-
Je.
balistokariografija, v. ballistocardiog-
raphia.
balizam, prekomerni i nenormalni pokreti
zamahivanja pri oteenjima suptala-
musnih jedara. Iznenadna pojava ovih
pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,*
zam) javlja se kao jedan od najdramaf^*
77
ballistocariographia banja

nijih sindroma pri krvarenjima u supta-
lamusnom jedru suprotne strane.
baffistocariographia, balistokardiogra-
tija, metoda kojom se srane vibracije i
kretanje krvi grafiki registruju s povr-
ine tela, te se na taj nain ocenjuje kon-
traktilnost sranog miia.
balneographia balneografija, deo nauke o
banjama koji se bavi opisivanjem banja,
kupalita.
balneologija, nauka koja se bavi proua-
vanjem dejstva i primene kupanja u ter-
momineralnim ili u obinim vodama. V.
medicinska hidrologija.
balneotherapia, v. therapia.
balneum, kupanje.
baliotement, (fr.) odskakanje nekog vrs-
tog tela, kao postupak pri palpaciji u ci-
lju ocenjivanja osobina slobodno po-
kretnog organa; b. bubrega, palpacija
bubrega akom, posle njegovog potiski-
vanja, drugom rukom; b. aice, oseaj
udara kolenske aice u prste ake po-
sle potiskivanja slobodne tenostu u ko-
lenskom zglobu (hidrartroza); b. glave
ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpaci-
ja jetre u slobodnoj tenosti (ascitesu):
posle potiskivanja slobodne tenosti u
predelu jetre oseti se u jednom trenut-
ku udar povrine jetre u prste ake tav-
ljenje na prednji trbuni zid.
balsami, guste mirisave smee smole i
etarskih ulja dobivene iz raznog drvea.
Neki od njih slue za leenje. V. balsami-
ca, Balsamum peruvianum.
Balsamum canadense, kanadski balsam,
smolasti sok od Abies balsamea, upot-
rebljava se pri mikroskopiranju; B. pe-
ruvianum, peruanski balsam, peru--
balsam, upotrebljava se za leenje
uge; primenjuje se i kao blago nadra-
aj ^o i antiseptiko sredstvo pri torpid-
nim granulacijama (v. Mikuliczeva
mast), i u drugim konim oboljenjima
praenim svrabom.
bandaa, (1) zavoj, utega kojom se sprea-
va ispadanje trbunih organa u kili; (2)
zatitni zavoj za izvesne delove tela (u
boksu, maevanju, nogometu itd.).
bandaist, zanatlija koji izrauje bandae,
utege, vetake udove. V. bandaa.
Bangova bolest, v. bolest.
banka, naziv za ostavu, slagalite organa i
tkiva u cilju njihove primene na boles-
niku koji imaju potrebu za njima; b.
kosti, b. u kojoj se uvaju kosti uzete
uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili
se dre na veoma niskoj temperaturi i
slue za njihovu transplantaciju; b.
krvi, u nedostatku dobrovoljnih dava-
laca krvi za transfuziju u zapadnim zem-
ljama je uvedena b. k. Od rodbine boles-
nika se uzima krv, bez obzira da Ii je po-
trebna ili ne tom bolesniku. Na taj nain
bolnike ustanove stvaraju rezerve kon-
zervisane krvi; b. organa, uvanje or-
gana, pod odreenim sloenim uslovi-
ma, u specijalnim komorama u cilju nji-
hovog presaivanja (transplantacije) na
bolesnika npr. (bubreg); b. sperme,
ostava semene tenosti (odn. semegla-
vaca) za vetako osemenjavanje.
Bantijev sindrom, v. splenomegalia.
Bantijeva bolest, v. bolest
banja, mesto na ijoj se teritoriji nalaze
prirodni izvori termo-mineralnih voda,
izgraeno i opremljeno za leenje odre-
enih bolesnika. Prema naelima medi-
cinske hidrologije, u b. treba da bude
ostvarena administrativna, komunalno-
-urbanistika, higijenska, zdravstvena i
socijalana organizacija. Nae b. u Srbiji:
Vrnjaka, Niska, Koviljaa, Sokobanja,
Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slan-
kamen, Brestovaka, Kurumlijska,
Mladenovaka, Sijerinska, Obrenova-
ka, Pribojska, Ilida kod Pei, Gamzig-
radska, Novopazarska, Rajinovii, Do-
nja Badanj a, Ovarska, Zvonaka, Bogu-
tovaka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaka
Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobr-
na, Dolenjske i ateke Toplice; Lako,
marjeske Toplice; u Hrvatskoj: Vara-
dinske Toplice, Lipik, Topusko, Daru-
var, Krapinske Toplice, Stubike i Su-
tinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u
Bosni i Hercegovini: Ilida i Kiseljak
kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrni-
ce, Slana Banja u Tuzli, Vruica kod
Teslica, Laktai, Slatina, Fojnica, Gornji
eher, Kulai, Gradaac, Viegradska; u
Makedoniji: Debarska, Katlanovska,
Kosovratska, Koanska, Negorika (kod
Kumanova).
banjska kura barometarski pritisak

banjska kura, banjsko leenje, v. crenot-
herapia.
banjska reakcija, v. reakcija.
banjska terapija, v. therapia.
bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak.
l bar= 100000 paskala= IO
5
Pa.
l mbar= 100 Pa.
l = 0,1 Pa.
Brnyjev znak, v. znak.
barba, dlake na bradi.
Barbitonum, hipnotiko sredstvo koje se
upotrebljava protiv starake nesanice,
sin. Acidum diaethylbarbituricum.
barbiturati, derivati barbiturne kiseline,
nastale iz ureje i malonske kiseline.
Zato se naziva i malonil-ureja. Vani de-
rivati barbiturne kiseline su dietil-bar-
biturna kiselina (barbiton), fenil-etil-
barbiturna kiselina (fenobarbiton) i
mnogi drugi. V. barbitonum.
barbotage, (fr.) barbotaa, mukanje,
ponavljano ubrizgavanje i izvlaenje
tenosti, kao to je to pri ispiranju elu-
ca, ili ubrizgavanje anestetskog sred-
stva u malim koliinama u subara-
hnoidni prostor smenjivanjem uvlae-
nja i izvlaenja male koliine cerebros-
pinalne tenosti u brizgalicu, sve dok ne
bude ubrizgana ela koliina anestet-
skog sredstva.
Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio.
Baru sulfas, barijum-sulfat, beo praak,
nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u
vidu kae razmuen s vodom za rend-
genski pregled pribora za varenje, u koji
se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno
kontrastno sredstvo.
Baru sulfidum, barijum-sulfid, ukasto
zelen praak. Lokalno primenjen na
koi prouzrokuje ispadanje dlaka (depi-
laciju), jer rastvara stablo dlake.
barijera, anatomska ili fizioloka prepre-
ka koja spreava prolaz mikroorganiza-
ma, krvnih elija ili hemijskih sastojaka
iz jednog sistema ili dela organizma u
drugi (npr., encefalohematika b. izme-
u krvi i modano-kimenog likvora).
barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza,
koja se rastvara prilino teko u vodi.
barijumska pasta, meavina iste koliine
barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se
za rendgenoloki pregled jednjaka.
barijumsko mleko, meavina jednog dela
barijum-sulfata i tri dela vode (ili fizio-
lokog rastvora); upotrebljava se za
rendgenski pregled pribora za varenje.
barium, Ba, barijum, hemijski element,
zemnoalkalni metal. Barijumove soli
rastvorljive u vodi otrovne su, jer su
joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v.
Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii
ulja.
barograf, aparat konstruisan na bazi ane-
roidnog barometra. Slui za konstantno
registrovanje toka kretanja atmosfer-
skog pritiska. Promene pritiska ucrta-
vaju se na milimetarskoj hartiji (barog-
ram).
barogram, v. barograf.
barokomora, ureaj metalne konstrukci-
je u obliku valjka ili paralelopipeda, koji
slui za stvaranje vetake visine pomo-
u vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj
je mogue ostvariti ne samo fiktivnu vi-
sinu ve i razliite temperaturne uslove
naziva se klima-barokomora. Baroko-
mora se koristi u vazduhoplovnoj i kos-
mikoj medicini za. izuavanje uticaja
hipoksije, eksplozivne dekompresije, fi-
zikog delovanja snienog barometar-
skog pritiska na organizam oveka i i-
votinja. U njima se ispituje osetljivost
kandidata za kosmonaute prema hi-
poksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako
e se sprovodi treniranje kosmonauta u
cilju podizanja njihove otpornosti pre-
ma snienom barometarskom pritisku.
barometar, sprava za merenje atmosfer-
skog pritiska; aneroidni b., metalna
sprava u kojoj se atmosferski pritisak
preko elastine membrane i opruge
prenosi na kazaljku; b. sa ivom sastoji
se od staklene cevi u kojoj se nalazi iva.
barometarski pritisak, pritisak koji vri
vazduh svojom teinom na sve predme-
te, pa i na nae telo. Oznauje se visi-
nom stuba ive u milimetrima ili miliba-
rima. Na morskoj povrini pritisak izno-
si 760 mm ivinog stuba, ili 1.000 miliba-
ra. S poveanjem visine pritisak opada,
tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716
mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000
m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na
4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm
79
baroreceptori
Bassen-Kornzweigov sindrom

Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m
samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pri-
tiska, vea od 10 do 30 mm Hg mogu ne-
povoljno uticati na osobe s oboljenjima
kardiovaskularnog i disajnog sistema,
psihiki labilne osobe i reumatiare.
baroreceptori, paukoliki nervni zavreci;
nalaze se u zidovima veine velikih arte-
rija; kada se povea krvni pritisak, nad-
rauju se i pri rastezanju arterija. Zna-
ajni su u refleksnoj regulaciji arterij-
skog krvnog pritiska.
barotrauma, ozleda u uhu izazvana pro-
menom pritiska pri naglom dizanju
(avionom) u visoke slojeve atmosfere, a
jo i vie pri naglom sputanju iz visine
u nie slojeve vazduha. Ozleda nastaje
usled nemogunosti da se pritisak vaz-
duha u srednjem uhu izjednai sa spolj-
nim pritiskom kroz Eustahijevu tubu,
ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg
uha nisu dobri (adenoidne vegetacije,
devijacija nosnog septuma, katar tube).
Postoje oseaj zapuenosti u uhu, bol,
um i oslabljeni sluh. B. moe da se javi
i u nosnim sinusima ako se zapui njiho-
vo usce (nosni polipi).
barr-negativan, v. Barrovo telace.
barr-pozitivan, v. Barrovo telace.
Barraquer-Simonsov sindrom, v. sin-
drom.
Barrettov ulkus, v. ulcus.
Barrovo telace, tvorevina koja se nalazi
uz opnu jedra somatskih elija ene, a
predstavlja kondenzovani i funkciono
inaktivisani X-hromosom. Normalna
ena je hromatin-pozitivna, a normalan
mukarac hromatin-negativan. Ukoliko
u elijama postoji vie od dv?t X-hromo-
soma, svi sem jednog bie inaktivisani i
zastupljeni odgovarajuim brojem Bar-
rovih (hromatinskih) telaaca: ukupan
broj X"hromosoma minus jedan. Sin.
hromatin pola.
barski gas, v. metan.
bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje
Bartholinovih lezda, najee izazvano
gonokoknom, streptokoknom i stafilo-
koknoin infekcijom. Zapaljenjski proce-
si dovode do zaepljenja izvodnog kana-
la, to dovodi do stvaranja zagnoja (aps-
cesa). Pojava apscesa praena je oto-
kom i crvenilom, kojim su zahvaene
velike i male polne usne. lezda i njena
okolina su pri zapaljenju veoma bolne,
naroito pri hodu, i osetljive na dodir.
B. obino zahvata samo jednu lezdu,
ali moe da se javi i na obe strane, od-
nosno da zahvati obe Bartholinove lez-
de. Javlja se u svakom ivotnom dobu.
Tok je akutan i zavrava se ili sponta-
nim provaljivanjem (najee u predelu
malih polnih usana) ili hirurkom inci-
zijom.
Bartholinova lezda, glandula vestibula-
ris major, parna lezda enskog polnog
aparata, koja stvara sluzav sekret. Veli-
ine je graka, smetena bono od ulaza
u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara
u tremu usmine.
basalioma, bazaliom, karcinom koji na-
staje od matinog elijskog sloja (bazal-
nog sloja) pokoice (sin. bazalnoelijski
karcionom, Krompecherov karcinom).
Izrastaj se pojavljuje veinom u starih
osoba, ili u vidu malog vrstog vora
koji polako raste, a docnije stvara na po-
vrini koe grizlicu (ulcu rodens).
basalis, bazalni, osnovni, ono to se nalazi
u osnovi.
basen, vetaki omeen prostor za kupa-
nje, plivanje i plivaka takmienja, du-
gaak 25-50 m, a irok 20 m. Zimski ba-
seni su prekriveni, a letnji otvoreni. Du-
bina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a
temperatura vode 20-22
0
C. Voda u ba-
senima treba da se stalno preiava i
dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se
preiava filtracijom kroz brze pea-
ne filtre s naknadnom hlorizacijom. Ko-
liina rezidualnog hlora u vodi basena
moe da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5
mg Cb na litar vode.
basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi.
basilica, vena basilica, bazilina vena, me-
dijalna povrinska vena gornjeg uda.
basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica,
donja strana velikog mozga; b. cranii,
osnovica, pod lubanje; (farm.) v. reme-
dium cardinale.
basophilia, bazofilija, povean broj bazo-
filnih granulocita u krvi.
Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abeta-
lipoproteinaemia.
80
Bassinijeva operacija Besonia-organizmi

Bassinijeva operacija, v. hernia.
bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili
dezartikulisanog uda ili organa. Pone-
kad je b. bolan usled stvaranja neuroma
na kraju preseenog nerva (amputacio-
ni neurom). V. amputatio.
bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon.
bataljonska sanitetska stanica (ranije
bataljonsko previjalite), sanitetska eta-
pa sanitetske slube bataljona na 0,5-1
km od borbene linije radi pruanja
neophodne opte medicinske pomoi i
primarne dekontaminacije povreenih
i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u
nekom objektu, pod strejom itd. V. bata-
Ijonski sanitet.
bataljonski sanitet, snage i sredstva za
pruanje optemedicinske (predlekar-
ske) pomoi i evakuaciju povreenih i
obolelih iz eta, kao l za sprovoenje os-
novnih higijensko-profilaktikih mera i
primarne dekontaminacije u bataljonu.
Sanitetskom slubom bataljona rukovo-
di medicinski tehniar. Sin. sanitetska
sluba bataljona.
bataljonsko previjalite, v. bataljonska
sanitetska stanica.
batist (Billrothov), nepromoivo platno
koje se upotrebljava u hirurgiji.
batmotropno, to je u vezi s nadraljivo-
u sranog miia; supstancije koje po-
veavaju nadraljivost deluju batmot-
ropno pozitivno, a one koje je smanjuju
negativno.
Bayleova bolest, v. paralysis progressiva.
bazalne ganglije, tri velike mase jedara
koje lee ispod modane kore (nucleus
caudatus, putamen i globus palidus) i
funkciono srodne strukture u meu-
mozgu i srednjem mozgu (nucleus sub-
thalamicus, supstancia nigra i nucleus
ruber). Znaajne su u odravanju po-
godnog tonusa skeletnih miia i u kon-
troli pokreta. Poremeaji motorike u
ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti
postojanjem prekomernih nenormal-
nih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili
njihovom oskudnou; tekoama u za-
poinjanju voljnih pokreta, smanjenju
pridruenih pokreta uz ukoenost i tre-
mor u miru (Parkinsonova bolest).
bazalni, v. basalis ,, Us,
bazalni metabolizam, v. metabolizam.
bazalni torakalni prenik (Th), irina
grudnog koa u visini desnog kardiodi-
jafragmatskog ugla, merena izmeu
unutranjih rubova rebara. V. torako-
kardijalni indeks.
bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona.
Bazedovljeva bolest, v. bolest.
Bazelska nomenklatura, v. BNA.
bazilarna impresija, utiskivanje okcipi-
talnih glenjeva u zadnju lubanjsku
jamu i gornjeg dela vratnog dela kime
u veliko potiljano okno (foramen occi-
pitale magnum). Zbog toga u njemu st-
rci zub obrtaa glave. Promena govori
da baza lubanje nije bila u stanju da iz*-
dri teret glave.
Bazinova bolest, v. erythema induratum.
bazni, (1) rastvor koji ima veu koncentra-
''ciju hidrqnijumovih odnosno vodoniko-
vih jona (H) od koncentracije hidroksil-
nih jona (OH) ili rastvor koji ima pH vei
od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama
mogu neutralisati ili koordinativno vezati
vodonikove jone.
bazni rubin, v. fuchsin.
bazocelularni karcinom, v. basalioma.
bazo f Ilija, v. basophilia.
bazofilna leukemija,, v. leucaemia.
Beardova bolest, v. neurasthenia.
Bechterewljeva bolest, sin. spondylart-
hritis ankylopoetica. V. arthritis.
Beckove operacije, v. operacije.
Beclardov trougao, polje koje je pozadi
ogranieno ivicom jezinog miia,
spreda zadnjom tetivom dvotrbog mii-
a i ozdo velikim rogom jezine kosti.
Slui kao mesto otkrivanja jezine arte-
rije radi njenog povezivanja.
Bclardova hernija, v. hernija.
bedem, v. claustrum.
bedrena kost, bedrenjaa, v. ilia (os
ilium).
Besonia-organizmi (Chlamydia, TRIC-
agensi) koji su na prelazu izmeu rike-
cija i virusa, imaju elijski zid koji je sli-
an gram-pozitivnim bakterijama. Po
svojim morfolokim, hemijskim i bio-
lokim osobinama znatno se razlikuju
od pravih virusa. Srodniji su rikecijama
i malim bakterijama, slinog su oblika
ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).

6 Medicinski leksikon
81
befen jum-hidroksinaftoat
Bence-Jonesov test

U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psi-
takozu, limfogranuloma venereum i tra-
hom, po kojima su i dobili naziv agensi
PLT-grupe.
befenijum-hidroksinaftoat, anthelmin-
tiko sredstvo protiv Necator america-
nus, Ankylostomaduodenale, Ascaris
lumbricoides i Trichostrongylus orien-
talis.
behavioral psychotherapy, biheviorel p.,
vrsta p. usmerena na ponaanje, a ne na
misli i oseanja. B. p. pokuava da ot-
kloni simptome raznim uslovljavajuim
tehnikama i postupcima koji otklanjaju
strah, oslanjajui se na teoriju uenja.
behaviorisme, biheviorizam, psiholoka
doktrina koja posmatranje ponaanja
smatra sredinim u tumaenju delova-
nja psihe.
Behetova bolest, v. bolest.
BEI
131
(eng. butanol extractable iodi-
ne
131
), jedinjenja joda koja se mogu ek-
strahovati pomou butanola. Posle da-
vanja dijagnostike doze radioaktivnog
joda odreuje se koliina BEI
131
u seru-
mu. Ovaj metod primenjuje se za dijag-
nstikovanje poremeaja u biosintezi ti-
reoidnih hormona.
bel, jedinica za merenje intenziteta buke.
Jedva ujni um oznaava se sa O, a sa 13
zvuni nadraaj prelazi u bol. Svaki bel
podeljen je u 13 decibela. Logaritamska
skala koja izraava odnos merne kolii-
ne i uticaja na sluh.Osnovni pritisak
0,0002 dina ha cm
2
. Udvostruenje pri-
tiska povlai porast od 6 decibela.
bela bu, Fusarium nivale, napada uglav-
nom ra. Zrno rai prekriva se naran-
dastim pigmentom. Izaziva glavobolju,
vrtoglavicu, omamljenost i miinu
slabost.
belance, v. albumin.
belanevine, v. proteini, protidi, albumin.
B-limfoiti, limfociti poreklom iz Fabrici-
jusove burze (kese) u ptica i verovatno
iz kostne sri u sisara. Odgovorni su za
humoralnu imunost (v. humoralna imu-
nost). Imaju na membrani receptore za
Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i
komplement (C3). Od B-limfocita nasta-
ju elije koje sintetiu antitela (imunog-
lobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,
limfnim voriima i drugde u tzv. timus--
nezavisnim zonama koje su odvojene od
onih u kojima se uglavnom nalaze T-lim-
fociti. Imaju specifine antigene na po-
vrini membrane. U oveka B-limfociti
imaju na membrani nespecifine recep-
tore za eritrocite raznih ivotinjskih vr-
sta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u ma-
njem broju u poreenju sa T-limfociti-
ma. Osetljiviji su prema imunosupresiv-
nim lekovima i zraenju nego T-limfoci-
ti. Manje su osetljivi na fitohemagluti-
nin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti
sarauju na razne naine sa T-limfoci-
tima u imunim procesima. Nosioci su
imunolokog pamenja, ali u saradnji
sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plaz-
mocite. Poremeaj u ovom diferentova-
nju u ljudi praen je agamaglobulinemi-
jom. Hronina limfocitna leukemija u
ljudi posledica je proliferacije B-limfcP
ita. B-limfociti su heterogena popula-
cija i postoje podvrste (subpopulacije).
beli luk. v. Allium sativum
beli slez, v. Althaea officinalis.
beli vazelin, v. Vaselinum.
beliast, v. albicans, albugineus.
Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome
sva ushodna vlakna ulaze u kimenu
modinu kroz zadnje korenove, a sva
nishodna izlaze iz nje kroz prednje ko-
renove.
Belladonna, v. Atropa Belladonna.
Bellov fenomen, pomeranje one jabui-
ce nagore i u polje prilikom zatvaranja
kapaka, zahvaljujui vezi u podruju
jezgra facijalnog ivca i onih miia.
Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis.
be ljenje zuba, metoda za beljenje depul-
pisanih zuba promenjene boje upotre-
bom oksidacionih sredstava (25-30%-ni
vodonik-peroksid), redukcionih sred-
stava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosul-
fat) i jedinjenja hlora (hlorni kre s do-
datkom jedne kapi 50%-ne siretne ki-
seline ili natrijum-perborat).
bemegrid, sredstvo koje deluje stimulant-
no na centralni nervni sistem. Upotreb-
ljava se kao antidot u akutnom trovanju
barbituratima.
Bence-Jonesov test, v. test.
82
Benc-Jonesova belanevina Benzoi

Bence-Jonesova belanevina/ posebna
vrsta globulina sastavljena od lakih la-
naca imunoglobulina; lako prolazi kroz
bubreni filtar. Nalazi se u mokrai u iz-
vesnim oboljenjima kostne sri, npr. u
mijelomu. Dokazuje se taloenjem glo-
bulina na 5O
0
C i njegovim ponovnim
rastvaranjem prilikom kljuanja, a po-
tvruje se elektroforetski i imunoelek-
troforetski. V. reakcija.
Benedictov rastvor, v. rastvor.
benigna nefroskleroza, v. nephrosclero-
sis. benigni sarkoid, v.
sarcoidosis.
Beniquova sonda, hladna sonda koja
se uvlai pod anestezijom u uretru radi
leenja zapaljenjskih procesa u njoj.
Bennetov prelom, v. fractura.
Bennettov ugao (stom.), ugao koji se gra-
k
fiki registruje pri lateralnim kretnjama
donje vilice. Teme ugla oznaava najdis-
talniji poloaj donje vilice iz koga se iz-
vode lateralne kretnje. Koristi se za od-
reivanje meuvilinih odnosa.
Bennetova operacija, v. operacija.
benzaldehidska reakcija, v. reakcija.
benzalkonijum-hlorid, detergentno
sredstvo.
benzatin-benzil-penicilin, preparat peni-
cilina koji predstavlja kombinaciju jed-
nog molekula N, N'-dibenzil-etilen-dia-
mina s dva molekula benzil-penicilina;
slui za depo-injekcije i za oralno dava-
nje. Ima vrlo produeno dejstvo.
benzedrin, amfetamin, fenil-izopropil-
amin. Simpatikomimetiki amin koji je
umnogom slian efedrinu, ali jae pod-
stie vie centre, naroito koru velikog
mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog
svojih centralnih dejstava (narkolepsi-
ja, postencefalitisni parkinsonizam,
neki psihiki poremeaji, trovanja ne-
kim lekovima koji deluju depresivno na
centralni nervni sistem itd.).
benzen, benzol, CeHe, aromatini ugljovo-
donik, bezbojna tenost karakteristi-
nog mirisa. Benzen i njegovi homolozi
toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju
se kao rastvarai za gumu, masti, masne
boje, lakove, smole, u inustriji kauuka
a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mno-
ge alkaloide. U organizam ulazi inhala-
cijom pare, a verovatno i rasorpcijom
kroz kou. Benzen je otrov za nerve, leu-
kocite i eritropoezno tkivo, izaziva ap-
lastiku anemiji i panmijeloftizu, a pri
udisanju veih koliina i smrt,
benzenska jezgra, benzenski prsten,
strukturna jedinica koja postoji u mole-
kulima aromatinih organskih jedinje-
nja, a sastoji se od est ugljenikovih ato-
ma povezanih u obliku prstena. U mole-
kulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov
atom vezan je jedan atom vodonika, dok
su u derivatima benzena jedan ili vie
atoma vodonika zamenjeni atomima
drugih elemenata ili grupama atoma.
benzetonijum-hlorid, detergentno sred-
stvo.
benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v.
reakcija.
benzidinska reakcija ili proba, v. reakci-
ja.
Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja
pri destilaciji nafte prolazi izmeu 40 i
15O
0
C. Sastoji se od tenih ugljovodoni-
ka koji u molekulu sadre 5-8 ugljeniko-
vih atoma. Daljom frakcionom destilaci-
jom iz sirovog benzina dobivaju se pet-
roletar ili gazolin (frakcija koja de stihije
izmeu 40 i 70 C), laki benzin (izmeu
60 i 110 C) i teki benzin .(izmeu 110
i 150 C). Benzin slui za motore s unut-
ranjim sagorevanjem i kao rastvara za
masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin,
upotrebljava se u industriji kao sred-
stvo za rastvaranje pri politiranju u fab-
rikaciji boja i sapuna, u industriji gume.
Do profesionalnog trovanja dolazi udi-
sanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz
kou. U organizam ulazi kao para kroz
disajne organe, a ponekad i resorpcijom
kroz kou. Izaziva glavobolju, vrtoglavi-
cu, dremljivost, muku, povraanje, ka-
alj, slabost srca i miine trzaje.
benzodiazepini, sredstva za umirenje
(trankilansi, ataraksina sredstva). Pre-
ma naoj farmakopeji, oficinalni su
Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid)
i Diazepamum (diazepam).
Benzo, smola iz raznih vrsta drvea St-
yrax, koja slui kao sredstvo za konzer-
visanje svinjske masti (Adeps benzoa-
tus).
83
benzojeva kiselina
besmislena mutacija

benzojeva kiselina, Acidum benzoicum,
aromatska monokarbonska kiselina
dobija se iz toluola.
Upotrebljava se za konzervisanje hrane,
naroito voa i povra u srazmeri
1:1000.
benzotiazidi, derivati benzotiadiazina,
vea grupa diuretikih sredstava; pre-
ma naoj farmakopeji oficinalan je Hy-
drochlorothiazidum.
Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar
benzojeve kiseline i benzilalkohola. Je-
dan od sastojaka peruanskog babama.
Slui za leenje uge.
beona, v. macula corneae.
beonjaa, v. sclera.
Bergerova operacija, sin. meulopati-
no-grudna amputacija. V. amputatio i
operacija.
ergerove elije, v. elije.
Bergmannova incizija, v. incisio.
Bergmannova operacija, v. operacija.
Bergoni-Tribondeauov zakon, zakon
prema kome rendgenski zraci deluju na
ivu eliju utoliko razornije (1) ukoliko
je reproduktivnost elije vea, (2) to je
proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko
je morfologija i funkcija elije manje is-
poljena.
beriberi, oboljenje prouzrokovano deli-
minim ili potpunim nedostatkom vita-
mina Bi (tiamina) u organizmu. Ispolja-
va se polineuritisom, sranom insufici-
jencijom i edemima.
Berkefeldov filtar, v. filtri
Berlinovo zamuenje, v. commotio reti-
nae.
berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocija-
nid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rast-
voru kalijum-ferocijanida doda rastvor
neke feri-soli.
Berloqueov dermatitis, v. dermatitis.
Bernard-Soulierov sindrom, v. throm-
bocytoasthenia.
berylliosis, berilioza, trovanje beriliju-
mom. Dc trovanja dolazi kao posledica
udisanja para soli berilijuma ili praine
fino suspendovane u vazduhu, ili se
supstancija sluajno unosi u kou ili u
potkono tkivo pri radu ili ubodu. esto
se upotrebljava u industriji i tehnici, a
kada se u koliini od 2 do 3% doda bak-
ru, niklu ili aluminijumu, znatno poja-
ava njihovu tvrdou. Stoga se. i naziva
udesnim metalom. Udisanje para iz.
aziva kratkotrajno oboljenje slino me-
talnoj groznici ili dolazi do toksike
pneumonije. Berilioza se obino ne raz-
vija nekoliko godina posle toksike
pneumonijei u pluima, rede u limfnim
lezdama, u jetri i supkutanom tkivu.
Na drugim mestima razvijaju se granu-
lomi, a na koi dermatitis i egzem.
beryllium, berilijum, Be, hem. element,
metal.
bes, oblik ponaanja u ivotinja pri nadra-
ivanju modanih centara za kaznu, a
naroito perifornikalnih jedara hipota-
lamusa. Odlike su mu: ivotinja zauzima
odbrambeni stav, isprui kande, digne
rep, sike, pljuje, rei, nakostrei dlaku,
otvori oi i rairi enice i na najmanji iz-
azov napada. Nadraivanje centara za
nagradu (septum, ventromedijalna jed-
ra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, po-
slunost i krotkost. Pretpostavlja se da u
hipotalamusu i limbusnom sistemu (v.
limbusni sistem) postoje dva usko pove-
zana mehanizma, od kojih jedan nadra-
uje mirnou, a drugi bes. Emociono
stanje verovatno zavisi od dovodnih im-
pulsa koji podeavaju njihovu ravnote-
u. U ljudi napadi besa, kao reakcija na
beznaajne podraaje, sreu se u boles-
nika s ozledama mozga. Obostranim oz-
ledama amigdaloidnih jedara postizano
je u agresivnih mentalno obolelih ljudi
da postanu mirni.
besanica, insomnia. Povremena b. ne
mora znaiti nikakav ozbiljan poreme-
aj; inicijalna b., najea forma ner-
vozne b.; intermitentna b., b. u osoba
srednjih i starijih godina s loom cirku-
lacijom, artritisima; terminalna b., b. u
blagim depresijama, modanoj arte-
riosklerozi ili usled tekog premaranja
preko dana s ranim uspavljivanjem uve-
e; totalna b., obino je znak tekog ob-
oljenja, najee psihoze.
besmislena mutacija (eng. nonsense
mutation), m. koja menja kodon neke
aminokiseline u kodon koji ne odgovara
nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni
kodon; ovi kodoni vre funkciju signala
84
Besnier-Boeck-Schaumannova bolest beanje podlaktice

za zaustavljanje sinteze polipeptidnog
lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova
bolest,
v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v.
pityriasis rubra pila-
ris.
besnilo, v. Iyssa.
besteinsko stanje, stanje u kome telo
prividno gubi teinu, ali zadrava masu.
Teina tela ulo vijena je Zemljinom te-
om. Kada je sila gravitacije ravna nuli,
tada nema intefreakcije izmeu tela i
oslonca, a to se dogaa kada se izjedna-
e centripetalne i centrifugalne sile
koje deluju na neko telo. Do ovakve po-
jave dolazi u toku svakog kosmikog
leta i zato je i odlika svakog vasionskog
leta pojava besteinskog stanja. Kosmo-
naut i predmeti oko njega su bez teine
i lebde u prostoru. Ovo nefizioloke sta-
nje dovodi do niza promena u organiz-
mu: dekondiciranja kardiovaskularnog
sistema, atrofije miia, gubitka kalciju-
ma, smanjenja telesne tcine, kosmike
bolesti, promena u cirkardijalnom rit-
mu itd. Dosadanje iskustvo pokazalo je
da su ove promene reverzibilne.
beika, v. vesica.
-cestica, slobodan elektron. Ima negati-
van elektrini naboj od l elementarnog
kvanta elektriciteta.
-celije pankreasa, jedna od tri vrste e-
lija koje ine Langerhansova ostrvca
pankreasa. ine 75% ukupnog broja e-
lija i proizvode hormon insulin; v. pan-
kreas.
-glicerol-fosforna kiselina, -glicerin-
fosforna kiselina, jedinjenje koje nasta-
je od glicerola kad se sekundarna alko-
holna grupa glicerola esterifikuje fos-
fornom kiselinom. Iz -glicerol-fosforne
kiseline izvode se -lecitin i -kefalin.
-karotin, karotenoid provitamin A. Ima
oblik simetrinog ugljovodonika s dva
jonska prstena, meusobno vezana pre-
ko aciklinog ugljovodonika sa 18 C-ato-
ma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza.
Raspadanjem -karotina na centralnoj,
dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji re-
dukcijom beanje podlaktice prelazi
u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum.
-oksidacija, nain razgradnje masnih ki-
selina koji se sastoji od oksidacije na
beta-C-atomu (drugom od karboksilne
grupe), pri emu se progresivno odvaja-
ju segmenti od dva ugljenikova atoma u
obliku acetil-koenzima A.
-receptori, v. adrenergiki receptorl
-struktura, sekundarna struktura protei-
na koja nastaje uspostavljanjem meu-
lananih vodoninih veza izmeu kar-
bonilnih i iminogrupa, ostataka amino-
kiselina polipeptidnih lanaca.
-talasi, niskovoltani talasi uestalosti
od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju
se na parijetalnim i frontalnim podru-
jima glave; dele se u beta I i beta II ta-
lase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, ie-
zavaju pri aktivaciji panje i zamenjuju
se asinhronim talasima niske voltae.
Beta II talasi javljaju se pri snanoj ak-
tivnosti centralnog nervnog sistema i
pri emocionoj nepetosti.
-thalassaemia, v. thalassaemia.
-zraci, v. zraci.
betatron, prstenasti ubrza -cestica
(elektrona) koji radi na osnovu magne-
toindukcije, slino kao u elektrinim
transformatorima*. U prstenastoj stakle-
noj vakuum-cevi usijano vlakno emituje
elektrone koji se ubzavaju po krunoj
putanji s nepromenljivim polupreni-
kom. Elektrone ubrzava . izvanredno
brzo promenljivo magnetno polje. Kon-
strukcija aparata omoguava da elek-
troni velike energije budu izbaeni iz
svoje stabilne putanje i da bombarduju
metu za proizvoenje rendgenskih zra-
ko va (ili neku drugu metu). Tako betat-
ron od 5 do 6 MeV proizvodi rengden-
ske zrake koji odgovaraju gama-zracima
od 10 do 20 radijuma.
bezoar, konkrement raznih svojstava, na
koji se .ponekad nailazi u elucu ili u
crevima oveka i ivotinja; naziva se i
eludani kamen. V. phytobezoar i tr-
ychobezoar.
Bezold-Jarischov refleks, v. refleks.
bezuslovni refleks, v. refleks.
beanje lakta, v. cubitus valgus.
beanje podlaktice, seksualna odlika
ene: podlaktica, opruena u supinaciji,
s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15
do 30, dok on u mukarca iznosi oko
85
biceps
bilharziosis

10. To se inae zove cubitus valgus,
dok u mukarca postoji cubitus rectus.
Ako mukarac i ena u stojeem stavu
oprue podlaktice i stave ih u supinaci-
ju ispred sebe, pribliujui njihove ivi-
ce, u mukarca podlaktica u tome polo-
aju zaklapa slovo V, a u ene Y.
biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr.
musculus biceps brachii, dvoglavi mii
nadlaktice).
Bichatovo jastue, poluloptasto ispupe-
nje na sluznici obraza ispred miia va-
kaa, nastalo od masnog tkiva U ovoj re-
giji. Najizraenije je u odojadi.
bicikl-ergometar, aparat na principu bi-
cikla pomou koga se, okreui pedale a
ostajui u mestu, moe savladati odre-
eno optereenje. Ono se dozira otpo-
rom (mehanike ili elektromagnetske
prirode) koji treba savladati okreta-
njem pedala i tempom okretanja. Pogo-
dan naroito zbog toga to se izvreni
rad moe precizno izraziti u vatima ili
kg/min.
biciklistika grba, grba (kifoza) srednjeg
dela lene kime, posledica pogrblje-
nog poloaja u kome biciklisti ostaju po
nekoliko asova. V. kifoza.
biconcavus, bikonkavan, obostrano izdu-
ben (npr. soivo). V. staklo.
biconvexus, bikonveksan, obostrano is-
pupen (npr. soivo). V. staklo.
bicornis, dvorog.
bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji
ima dva listia (npr. valva bicuspidalis,
dvolisni zalistak).
bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emaj-
liranog lima ili porculana (obino s na-
pravom za vertikalan ulaz vode) koja
slui za ispiranje genitalnih organa
ene.
Biermerova anemija, v. anemia.
Biermerova bolest, perniciozna anemija.
V. anaemia.
ifidobacterium, rod bakterija koji sadr-
i jednu vrstu patogenu (B. appendici-
tis) i pet nepatogenih vrsta; meu ovim
poslednjim B. bifidus je znaajan u fi-
ziologiji oveka te zasluuje da bude
opisan. Anaeroban je i esto se nalazi u
izmetu male dece. U odojadi hranjene
na dojci moe sainjavati do 99% fekal-
ne flore (bifidus-flora). Smatra se da
mleko ene sadri izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja potpomae njego-
vo naseljavanje. Redi je u vetaki hra-
njene odojadi. ive kulture upotreblja-
vaju se za leenje crevnih poremeaja u
odojadi. Sin. Lactobacillus bifidus.
bifurcatio, bifurkacija, mesto ravanja u
dve grane.
bigeminia, bigeminija, poseban oblik pra-
vilne ekstrasistolne aritmije, koji se is-
poljava jednom ekstrasistolom posle
jedne normalne sistole; najee se jav-
lja u intoksikaciji digitalisom ili u te-
kom oteenju sranog miia.
bigeminija, v. bigeminia.
bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pul-
sus bigeminus, udvojen puls.
bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s
hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia)
svojstvom, zbog ega se koriste kao an-
tidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u
upotrebi, uglavnom, samo butil-b.
biilijana linija, interspinalna linija, v. Ii-
nea.
bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline
(npr. NaHCOa, i dr.), znaajne
u odravanju acido-bazne ravnotee u
organizmu oveka. Sin. hidrogen-
karbona-ti.
bikonkavno soivo, v. soivo.
bikonveksno soivo, v. soivo.
bilans azota, odnos izmeu koliine azota
koji se unese u ogranizam i azota koji se
putem mokrae izlui iz organizma za
24 asa. Poto u odraslih zdravih ljudi
bilans azota treba da je u ravnotei, pre-
ma koliini izluenog azota mokraom
procenjujemo koliko je belanevina u
organizmu razgraeno, odnosno koliki
je minimum belanevina potrebno une-
ti s hranom. Poznato je da se l g azota
proseno dobij a pri razgradnji 6,25 g be-
lanevina.
Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trema-
todes) koji se danas zove Schistosoma.
bilharziosis, bilharzioza, parazitsko ob-
oljenje koje se javlja poglavito u Africi
(Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vre-
me opisani su sluajevi i u Evropi. Pro-
uzrokova je Bilharzia (Schistosomum).
Danas je pronaeno vie vrsta ovog pa-
86
bilicyanin bioloka konkurencija

razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim
promenama u mokranoj beici, u cre-
vima ili u koi.
bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave
boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili
biliverdina azotnom kiselinom.
bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis.
bilijarni ileus, v. ileus.
bilirubin, crvena una boja nastala od
hema pri raspadanju eritrocita. U svom
molekulu sadri pirolske prstenove u
otvorenom lancu. Oksidacijom se stva-
ra biliverdin.
bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo
bilirubina u krvnoj plazmi u malim ko-
liinama. Ukupan bilirubin u serumu iz-
nosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b.
0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b.
0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u
plazmi izraen u SI-jedinicama iznosi
3,4-17,Iu mol/lit.
biliverdin, prvi uni pigment koji se stva-
ra iz hemoglobina, a potom redukuje u
bilirubin. Moe postojati u krvi, a naro-
ito u ui u toku holangitisa, kada ko-
liformne bakterije oksidiu bilirubin u
biliverdin, koji daje ui zelenkastu
boju.
Bfflrothov batist, v. batist.
Billrothova bolest, (1) meningocoele
spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iy-
mphogranulomatosis.
Billrothova meavina, m. za inhalacionu
narkozu: alkohol i etar po 30 delova,
hloroform 100 delova.
bilo, v. puisus.
bimanualna palpacija, v. palpatio.
bimanualna perkusija, v. percussio.
bimaxillaris, bimaksilaran, to se nalazi u
obema vilicama (gornjoj i donjoj).
binarni skaleri, v. skalerl
binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva
oba oka.
binokularna diplopija, v. diplopia.
binokularno vienje, v. visus.
bioaeracija, bioloka metoda preiava-
nja kanalskih i otpadnih voda. U ove za-
gaene vode utiskuje se komprimovani
vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i
procesa oksidacije.
biocenoza, ivotna zajednica koju grade
sva iva bia, biljna i ivotinjska, koja
naseljavaju jedan prostor (bara, jezero,
njiva, panjak, potok, reka, uma itd.).
ovek, kao ivo bie, najmoniji je ini-
lac b., koju menja ili odrava prema svo-
jim potrebama i u koju je uveo kulturne
biljke i domae ivotinje. Sanitetske
mere koje zavodi u svom stanitu u stva-
ri su njegova intervencija u b., iji je
lan, pomou kojih spreava razmnoa-
vanje izazivaa raznih bolesti ljudi i sto-
ke; njegove biocenotike mere u poljop-
rivredi i umarstvu imaju za cilj sprea-
vanje razmnoavanja tetoina u kultu-
rama, naroito u monokulturama (zasa-
di, njive, rasadnici, vetake ume s jed-
nom vrstom biljaka), najpogodnijim
sredinama za veliko razmnoavanje te-
toina.
bioelektrine struje, v. akcijski potencijal
biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o
hemijskim reakcijama u ivim organiz-
mima.
biokatalizatori, organski katalizatori. Ra-
nije su u bipkatalizatore ubrajani: enzi-
mi, vitamini i hormoni. Enzimi su mno-
gi katalizatori u organizmima, vitamini
ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni
nemaju svojstvo katalizatora u pravom
smislu reci.
biologija, nauka o ivotu koja ispituje sve
pojave u ivim biima, u odnosima iz-
meu njih i pojave koje imaju veze sa i-
vim biima. Moe se podeliti na tri veli-
ka dela (konstituante b.): sistematika,
analitika b. i teorijska b. (sintetika b.).
Analitika b. moe se podeliti na osam
disciplina: morfologija, metamorfologi-
ja, fiziologija, ekologija, biopsihologija,
biosociologija, biogeografija (horplogi-
ja) i hronologija. Biologiju primenjuju
medicina, veterina, poljoprivreda, psi-
hologija, umarstvo i sociologija.
bioloka borbena sredstva, v. bioloko
oruje.
bioloka doza, v. dosis.
bioloka jedinica, v. jedinica.
bioloka konkurencija, pojava da pojedini
receptori u organizmu mogu da se ve-
zuju ne samo sa specifinom fiziolo-
kom supstancijom za koju su odreeni
nego i za neke hemijski srodne supstan-
cije (analogne supstancije). Ako su, is-
87
bioioka pumpa biopsia

tovremeno, prisutne i specifina fizio-
loka supstancija i analogna supstancija
(npr., neki lek), one konkuriu za isti re-
ceptor.
bioloka pumpa, prolazak lekpva kroz
bioloke opne aktivnim transportom, iz
faze nie koncentracije u fazu vie kon-
centracije, odnosno, ako su u pitanju
joni, iz faze s niim elektrohemijskim
potencijalom u fazu s viim elektrohe-
mijskim potencijalom.
bioloka terapija, v. therapia.
bioloke barijere, elijske opne kroz koje <
prolaze lekovi (pasivnom difuzijom,
olakanom difuzijom, aktivnim tran-
sportom).
bioloki filtri, v. filtri
bioloki rat, vrsta rata u kojem se, pored
ostalih sredstava, upotrebljavaju i bio-
loka radi izazivanja oboljenja i smrti
ljudi i ivotinja. V. bioloka borbena
sredstva.
bioloki ritam, periodinost u nastajanju
i prekidu, rastenju i slabljenju raznih
procesa u organizmu. B. r., ije je traja-
nje u vezi sa geografskim ciklusom (se-
zonske promene, smena dana i noi) na-
ziva se ekoloki ritam. Zavisnost bio-
lokih procesa od smene dana i noi na-
ziva se fotoperioizam. Ova smena do-
vela je do jednog unutranjeg ritma u i-
vih bia (bioloki ili metaboliki asov-
nik). Poznato je da 40 raznih funkcija u
organizmu oveka (puls, disanje, tem-
peratura, krvni pritisak itd.) ima svoj
dnevni ritam. Fizioloki ritam dana i
noi namee naizmenine faze aktiv-
nosti i odmora, kretanja i spavanja. U
osnovi ovog ritma nalaze se metaboli-
ke promene. B. r. je vaan faktor u pro-
cesu prilagoavanja oveka na spolja-
nju okolinu.
bioloki sat, kompleksni mehanizmi koji,
verovatno na osnovu dejstva faktora
specifinosti i antispecifinosii, omogu-
uju ritmiko ispoljavanje funkcija
gena. V. faktor specifinosti, faktor anti-
specifinosti.
bioloko oruje, bioloka borbena sred-
stva, bioloki agensi, tj. patogeni mik-
roorganizmi (bakterije, rikecije, virusi,
gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u
ratu, izazivaju masovna oboljenja u lju-
di i ivotinja i veliki broj smrtnih slua-
jeva; mogu se primeniti na razne naine
i raznim sredstvima: iz aviona u obliku
kapljica ili magle, zagaivanjem vode ili
hrane itd.
biomehanika, (stom.) deo mehanike koji
prouava delovanje i uticaj zatisnih i
drugih sila na zube i njihov potporni
aparat, kao i mogunost i metode za us-
postavljanje zatisnog uravnoteenja. V.
uravnoteenje, zatisno.
biomikroskop, aparat za pregled spoljnih
delova oka. Sastoji se od dela za po-
smatranje (binokularni mikroskop) i
dela za osvetljavanje (procepna svetilj-
ka). Omoguava posmatranje oka pod
velikim uveanjima, kao i stereoskops-
ko posmatranje (Spaltlampenmikros-
kop, slit lamp). Upotrebljava se u oftal-
mologiji i omoguava veoma preciznu
dijagnostiku.
biomorfoza, fizioloko slabljenje ivotnih
funkcija.
biopsia, biopsija (1) patolokohistoloko
ispitivanje delova tkiva i drugog materi-
jala uzetog iz ivog organizma u dijag-
nostike svrhe. V. excisio; (2) osmatra-
nje i raspoznavanje patolokih prome-
na pri hirurkom otvaranju telesnih
upljina: aspiraciona b., biopsija po-
mou koje se dobija deli tkiva prinie-
nom aspiracije kroz iglu spojenom s
brizgalicom; citoloka b., postupak ko-
jim se dobivaju elije za histoloko ispi-
tivanje raznim metodima, npr. ispira-
njem upljih organa; ekscizijska b., do-
bivanje tkiva incizijom; biopsija ele Ie-
zije ukljuujui i njene ivice pa i okol-
nog zdravog tkiva; eksplorativna b.,
promatranje praeno b. radi odreiva-
nja vrste i proirenosti neoplazme po
povrini i po dubini; endoskopska b.,
dobivanje dela tkiva odgovarajuim in-
strumentima koji se uvlae kroz endos-
kop; forana b., biosija pomou koje se
dobiva komad tkiva punkcijom tumora
iglom i svrdlom u njoj, ijim se vre-
njem izvlai $kivo za ispitivanje; hirur-
ka b., biopsija kojom se uklanja ceo
tumor, postupit kojim se sprovode Ie-
88
bioregenerativni sistem biotipska odstupanja

enje i dijagnostika; incizijska b., biop-
sija isecanjem odabranog dela lezije i,
po mogustvu, dela njene okoline;
(seks.) b. semenika, postupak koji je
neophodno primeniti im 2-3 sper-
miograma pokau oligo - ili azoosper-
miju. Ta je operacija postala danas ru-
tinska, obian kliniki postupak i ne
predstavlja nikakvu opasnost. Zbog
unutranjeg napona tkivo semenika od-
mah iskoi kroz uinjen zarez i od nje-
ga se uzme koliko zrno pirina. Za dijag-
nozu i prognozu oboljenja semenika
biopsija je ono stoje sternalna punkcija
u hematologiji; sternalna b., biopsija
kostne sri grudne kosti punkcijom ili
trepanacijom.
bioregenerativni sistem, proces putem
koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik
od metabolikih otpadaka oveka, a
preko biljaka i ivotinja za potrebe po-
sade vasionskih letelica pri dugotraj-
nim kosmikim letovima. Ovaj proces
zasniva se na zatvorenom sistemu kru-
enja materije. Srce ovog sistema je pro-
ces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sin-
tezu, konsumpciju i regeneraciju otpa-
daka. Sistem mora imati izvor energije,
jedinicu za fotosintezu, sistem za odra-
vanje otpadaka, za preradu vode, za
produkciju hrane i kontrolu kabinske
atmosfere. Ovakav ekoloki sistem je
preduslov za meuplanetarna putova-
nja i boravak na planetarna. Sistemi
mogu biti zasnovani na zelenim algama,
na hidrogenim bakterijama i na biljka-
ma i ivotinjama vieg reda.
biosateliti, vasionske letelice pomou ko-
jih se ivi organizmi (bakterije, biljke, i-
votinje, elije) izlau duem ili kraem
kosmikom letu. Cilj ovih izlaganja je
praenje i prouavanje uticaja kosmi-
kih zraenja, besteinskog stanja i mik-
roklime broda ha reakcije ive materije.
Na bazi biolokih i fiziolokih podataka
utvreno je da je tolerancija ivih orga-
nizama na razne faktore kosmikog leta
bila mnogo vea nego to se pretpostav-
ljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kos-
mosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti
su bili i bie i ubudue dragoceni izvori
mnogih podataka koji e sluiti oveku
za njegov bezbedniji let u kosmika pro-
stranstva.
biosenzori, v. biotelemetriia.
biosinteza, biosynthesis, sinteza hemij-
skih jedinjenja koju vre iva bia.
biotelernetrija, metoda koja omoguava
da se putem radio-talasa prenose razni
fizioloki podaci, kao EKG, uestalost
disanja, visina telesne temperature i dr.
To je osnovna metoda za ispitivanje i
praenje reakcija organizma oveka i i-
votinja u uslovima kosmikog leta. Sis-
tem se sastoji od izvora informacija, po-
jaivaa, prenosnika, prijemnika i koris-
nika. Da bi se preneli fizioloki podaci,
potrebni su kanali s transmiskmim ka-
pacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u se-
kundi. Bioinformacije se dobivaju od
biosenzora koji se direktno postavljaju
na telo astronauta ili ivotinje. Ovi bio-
senzori moraju biti otporni prema vib-
racijama, buci i ubzanjima. U toku su
otkria senzora koji e biti usaeni u or-
ganizam (endoradiosenzori).
biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido--
2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kise-
lina), koenzim R. Biotin je ciklusna jed-
nobazna kiselina koja sadri dva kon-
denzovana heterociklusa, imidazol i tio-
fen. Biotin je prostetina grupa nekoli-
ko enzima u ljudskom organizmu koji
omoguavaju sjedinjavanje ugljen-diok-
sida s nekim organskim jedinjenjima: s
pirogroanom kiselinom CO2 daje ok-
sal-siretnu kiselinu, vaan produkt u
ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i
CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troi
za stvaranje purina i masnih kiselina.
Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi
remetiti uspenost metabolikih proce-
sa u organizumu. Nedostatak u ogledi-
ma na ljudima pokazao je nastajanje
blagog dermatitisa (sitno perutanje
koe), umora, sivkasto bleda koa i sluz-
nica, atrofija jezinih papila, simptoma
eludano-crevnog trakta, hiperesteziju
i bolove u miia.
biotipska odstupanja, osobenost ovog
odstupanja sastoji se u tome to su pod-
jednako zahvaeni svi delovi tela, i to
89
biotomia
Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja-
njem vika ili manjka izopolnih odlika
sa supstitucijom osobina suprotnog
pola. Prvim mehanizmom dolazi se do
stvaranja hiperandroidnih mukaraca i
hiperginoidnih ena, a drugim do stva-
ranja ginoidriih mukaraca i androidnih
ena, tj. iznad i ispod istih (euan-
droidnih mukaraca i euginoidnih
ena) polova.
biotomia, biotomija, prouavanje grae
ivotinjskog tela i biljaka disekcijom. V.
vivisekcija.
Biotovo disanje, v. respiratio.
Bisacodylum, bisakodil, laksantno sred-
stvo, oficinalno nrema naoj farmako-
peji.
bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro-
eni poremeaj sinteze albumina, u
vidu prisustva dve frakcije albumina u
krvnoj plazmi.
biseksualnost mukih gonada, izvestan
stepen b.m.g. postoji ak i u njihovoj po-
tpunoj ravnotei: s prevagom muke
faze nad enskom. Pored gametogenog
tkiva, poseduju jo i dve vrste inkreto-
genog tkiva: androgeno (meuprostor-
na lezda), ali i estrogeno (Sertolijeve
elije). Ta dva tkiva izluuju odgovara-
jue hormone. Mukarac je, dakle, mu-
ko .zahvaljujui ne samo svojim mukim
nego i svojim enskim hormonima.
biseksualnost enskih gonada, enska
gonada pokazuje u normalom stanju iz-
vestan stepen biseksualnosti (fizioloka
interseksualnost) jer, pored gametoge-
nog tkiva (jajonosni mekovi), ona pose-
duje i inkretogeno tkivo (tekalna lez-
da), koje lui enski .polni hormon (foli-
kulin), ali i tkiva koja normalno lue
muki hormon: jedno u hilusu jajnika,
(Bergerove elije), a drugo se nalazi u
omotau jajonosnih mekova.
Bismuti subcarbonas, bizmut-supkarbo-
nat, beo nerastvorljiv praak; oficinalan
je prema naoj farmakopeji. Upotreblja-
va se kroz usta za leenje eludane
grizlice i proliva; ranije je bio vaan lek
u leenju sifilisa (intramuskularno).
Sin. Bismutwn carbonicum basicum, B.
subcarbonicum.
Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, ut,
nerastvorljiv praak. Upotrebljava se in-
terno protiv proliva, a spolja na ranama
1 opekotinama; oficinalan je prema na
oj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum
basicum, B. subgallicum.
Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo
nerastvorljiv praak. Upotrebljava se in-
terno u eludanoj grizui i u prolivima.
Oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Sin. Bismutum nitricum basicum, B. sub-
nitricun.
Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsalici-
lat, beo nerastvorljiv praak. Ranije ko-
rien kao lek za leenje sifilisa (intra-
muskularno). Sin. Bismutum salicylicum
basicum, B. sub salicylicum.
Bismuti tribromphenylas, bizmut-trib-
rom-fenilat, ut nerastvorljiv praak,
oficinalan prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se oralno protiv proliva, a
spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum
tribromphenylicum.
bismutum, bizmut, hemijski element, cr-
venkastobeli krt metal. Mnoga neorgan-
ska i organska jedinjenja bizmuta upot-
rebljavaju se u medicini kao lekovi.
bistouri, bisturi, v. scalpellum.
bistrenje vode, v. voda.
Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beliasta
otro ograniena trouglasta mrlja na
venjai, uz spoljnju ili unutranju stra-
nu ronjae. Nastaje u okviru kseroftal-
mije, usled nedostatka vitamina A.
biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem
2 molekula ureje, pri emu se oslobaa
^^aiggnijak. B. daj^a razreenim bakar-
^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubiastu
boju. Istu reakciju daju i belanevine,
jer i one, slino kao i biure, sadre pep-
tidnu grupu -CO-NH-. Poto biure sa-
dri peptidnu grupu, to je bojena reak-
cija dokazivanja ove grupe nazvana biu-
retska reakcija.
biuretska reakcija, v. biure.
bivalenti, par ftomolognih hromosoma u
sinapsi u toku mejoze.
Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka
koji polazi od slepe mrlje i prua se iz-
nad i ispod ute mrlje. Javlja se u od-
maklom glaukomu.
90
Blalockova operacija blenda

Blalockova operacija, sin. Blalock-Taus-
sigova operacija. V. operacija.
blast, matina elija svake elijske loze,
koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele
elije, cite, pojedinih elijskih loza. V.
mijeloblast, proeritroblast i dr.
blast-sindrom, v. syndroma.
blastem, organizovano mlado tkivo u em-
brionalnom i regenerativnom razviu
nastalo iz multipotentnih elija (elija
sa zadralim razvojnim sposobnosti-
ma), a sposobne da se diferentuju u tki-
va i organe. U regeneratu se naziva rege-
neracioni blastem ili regeneraciono tki-
vo, u embriona embrionalni blastem, u
zaraivanju rana granulaciono tkivo, a
u biljaka meristem. V. embrion, histioci-
toblast.
blastocist, blastula sisara.
blastodermni listovi, potencijalna vred-
nost. Potencijalna vrednost (prospek-
tivni znaaj) blastodermnih listova sa-
drana je u ovoj podeli: (1) ektoderm
daje: epiderm i njegove izdanke - dlake,
nokte, epitel znojnih, lojnih i mlenih
lezda; epitel nosne duplje, mara (do
kfivudave linije); epitel u bonih zidova
usminskog trema i dela kavernoznog
segmenta muke uretre; zubnu gle,
adenohipofizu; nervne elije, nervna
vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slu-
nog, statikog i vidnog ugla, deo ula
ukusa; u oku jo i soivo, staklen i mii-
e oka. U fetalno doba: epitel amniona i
horiona; (2) endoderm daje ove epitelne
tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kana-
la (izuzev pomenutih delova usta i ma-
ra), kao i epitel lezda pridodatih tom
kanalu; parenhim jetre, titaste i parati-
reoidne lezde, timusa, srednjeg uva, gr-
kljana, dunika, bronha i plua; ulni
epitel najveeg dela ula ukusa; epitel
mokrane beike, uretre u ene; pro-
statni opnasti i deo kavernoznog dela
uretre u mukarca; u ene: epitel dna
usminskog trema; u fetalno doba: epitel
vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm
pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u
dva pravca: stvara epitelne elije (lizo-
dermni epitel) i vezivne elije (mezen-
him). Mezenhim daje potporno i postav-
no tkivo izmeu drugih blastodermnih
listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrska-
vicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, kr-
vne sudove i elije, limfne lezde, limfne
sudove i elije; slezinu i hemolimfne
lezde; poprenoprugaste i glatke mii-
e (izuzev miia duice); vezivno tkivo
miinih i tetivnih snopova; nervne kor-
puskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i
subarahnoidne i subduralne duplje i
njihove zidove. Mezodermni epitel daje:
epitel bubrega i uretera; koru nadbub-
renih lezda; gonadni epitel (izuzev os-
novnih polnih elija); epitel Mullerovog
kanala, od koga postaju jajovod, materi-
ca i usmina; epitel perikarda, pleure i tr-
bune maramice.
blastoftorni faktori, faktori koji razorno
deluju na muku polnu lezdu (alkohol,
jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoa
i dr.).
blastokela, segmentaciona duplja, ograni-
ena po obodu trofoblastnim elementi-
ma.
Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica
koje najee napadaju kou stvarajui
grizlice hroninog ili subakutnog toka.
Polimorfonuklearni leukociti se pojav-
ljuju ispod epiderma. Pored toga, javlja-
ju se dinovske elije, u ijim protoplaz-
mama moemo nai blastomicete. Ob-
oljenje koe nosi naziv i Gilchristova bo-
lest.
blastula, v. brazdanje.
blata, lekovita, v. peloidi
t
fango.
blatna banja, v. banja.
blatno kupanje, v. kupanje.
bleda spiroheta, v. Treponema pallidum.
Medilo, v. palor.
blefaritis, v. blepharitis.
blefaroplastika, v. blepharoplastica.
blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom
kojim se regulie irina snopa rengden-
skijh ili svetlosnih zrakova. Moe biti u
vidu ploice s otvorima razne veliine
ili kao zenina dijafragma (zbir meu-
sobno uglavljenih srpolikih listia ijim
se pokretanjem otvor proiruje ili sua-
va); (2) na oklopu rendgenske cevi na-
meten je zastor za prosvetljavanje
(lic-blenda) ili savremeniji viestruki
91
blennorrhoea blokada

zastor (vizir- ili tubus-lic-blenda).
Za snimanje se upotrebljavaju ovaj vi-
estruki zastor, olovne ploe s okruglim
ili etvrtastim otvorima razne veliine
ili cev-tubus razliitog prenika i dui-
ne.
blennorrhoea, blenoreja, teenje gnoja,
stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica;
inkluziona b., gnojno zapaljenje ve-
njae kapaka i one jabuice prouzro-
kovano nekim procedljivim virusom. I.
b. odlikuje se prisustvom velikih bazo-
filnih inkluzionih telaaca. Najee se
javlja u novoroenadi; b. neonato-
rum, blenoreja novoroenadi, zapalje-
nje oiju sa gnojno-sluznim sekretom.
Javlja se u prvim danima po roenju.
Moe biti gonoroike prirode. V. Cre~
dova predohrana; b. oculi, blenoreja
oka. V. conjunctivitis blennorrhoica.
blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice o-
nih kapaka. Uzroci su: opti (anemija,
krofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim,
praina), naprezanje oiju, esto u vezi s
grekama u refrakciji oka; lokalni uzroci
su oboljenje venjae kapaka, suenje i
dr. Zahvaene su lezde i folikuli trepa-
vica; b. angularis, b. ogranien na uglo-
ve kapaka, izaziva ga Diplobacillus Mo-
rax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane
refrakcije anomalije, heteroforije, ob-
oljenje koe kapaka, bakterijska infekci-
ja, limfatika konstitucija, spoljni nad-
raaji, preosetljivost; b. squamosa, za-
paljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ul-
cerosa, zapaljenje s apscesima koji se
razjedaju.
blepharochalasis, blefarohalaza, lokali-
zovana atrofija koe gornjeg kapka koja,
istanjena i olabavljena u vidu kese, visi
preko ivice kapaka. Pored senilnog ob-
lika postoji i juvenilni.
blepharophimosis, blefarofimoza, sue-
nost otvora kapaka u horizontalnom
pravcu. Moe biti uroena ili steena.
blepharoplastica, blefaroplastika, repa-
ratorna operacija razorenog onog kap-
ka.
blepharospasmus, blefarospazam, klo-
nusni ili tonusni gr miia koji zatvara
kapke. Uzrok moe biti zapaljenje kapa-
ka, venjae ili prednjeg segmenta oka.
Simptomatski b. je odraz nadraaja cen-
tara ili motornog puta facijalnog ivca.
Moe biti u pitanju niz promena u cen-
tralnom nervnom sistemu.
blesavost, v. dementia.
blizanci, istojajni i raznojajni (pogreno
jednojajni i dvojajni); (1) istojajni bli-
zanci su uvek istog pola i neobino lie
jedan na drugog. Postaju oploenjem
jednog jajeta dvama semeglavcima; (2)
raznojajni blizanci mogu biti razliitog
pola, jer postaju iz raznih jaja koja su
oploena semeglavcima razliite hro-
mosomne garniture (23-x i 23-y).
Bloch-Sulzbergerova bolest, v. inconti-
nentia pigmenti.
block, blok, spreavanje ili zaustavljanje
neke akcije, spreavanje ili usporenje
prolaska nervnih i miinih impulsa; al-
veolokapilarni b.,poremeaj difuzije
gasova kroz alveolokapilarnu membra-
nu u pluima; arborizacijski b., blok u
krajnjim granama Hisovog snopa; at-
rioventrikulski b., blok izmeu pre-
tkomora i komora; b. grane, blok u jed-
noj grani Hisovog snopa; potpuni
(kompletni) b., potpuno odvojeni rad
komora od pretkomora, usled prekida
sprovoenja Hisovim snopom. Kliniki
se ispoljava izrazitim, stalnim ili povre-
menim, usporenim radom srca, napadi-
ma vrtoglavice, nesvestice sa epilepti-
formnim grevima (v. Adams-Stockesov
sindrom)] srani b., prekid sprovoenja
izmeu pretkomora i komora; Wenc-
kenbachov b., delimini, nepotpuni
pretkomorsko-komorski blok, u kome
je ritam komora nepravilan, zbog otea-
nog sprovoenja impulsa kroz Hisov
snop.
blok, v. block.
blokada, (1) svako spreavanje ili zaustav-
ljanje neke akcije; (2) spreavanje pro-
laska nervnih ili miinih iriipulsa; ar-
borizaciona b., b. u krajnjim granama
Hisovog snopa; atrioventrikularna b.,
b. u predelu izmeu pretkomora i ko-
mora; b. grane, nesinhrono kontraho-
vanje leve i desne komore usled otee-
nja jedne od grana Hisovog snopa; b.
nerva, oblik lokalne anestezije (spro-
92
blokirani 5 kraj bojenje

vodna ili regionalna a.) koja se postie
ubrizgavanjem lokalnog anestetika u
neposrednu blizinu nerva iju sprovod-
Ijivost elimo da prekinemo; paraver-
tebralni b., proimanje stelarnog gan-
gliona prokainom u cilju zaustavljanja
tahikardije itd.; potpuna (kompletna)
b., potpuno odvajanje rada pretkomora
od komora usled organskih promena u
Hisovom snopu. Kompletna b. kliniki
se ispoljava stalnim ili povremenim iz-
razitim usporenjem rada srca i napadi-
ma vrtoglavice ili epileptiformnih gre-
va. V. Adams-Stockesov sindrom (pod
syndroma); srana b., prekid sprovoe-
nja impulsa izmeu pretkomora i ko-
mora usled promena u Hisovom snopu.
blokirani 5.kraj, kraj lanca veine i RNK
u elijama eukariota koji je po zavret-
ku transkripcije blokiran zbog modifi-
kacije nastale nadodavanjem GTP-a.
blood-bank, (eng.) banka krvi, anglo-
ameriki naziv za depo konzervisane
oveje krvi u svrhu pretoka (transfuzi-
je). V. banka i banka krvi.
Blumbergov znak, v. znak.
Blumov sindrom, hipohloremijska azote-
mija. V. azotaemia.
bljuvanjak, v. vomitus.
bljuvanje, v. vomitus.
Boarijeva operacija, v. operacija.
bobiavo meso, v. meso.
Bobrovljeva operacija, v. operacija.
Bockhartova bolest, v. impetigo staphylo-
coccica.
boni, v. lateralis.
boni lanac, v. teorija bonih lanaca.
Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-
-Schaumannova-sarcoidosis.
Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis.
Boehlerova udlaga, v. udlaga.
Boehlerova uzengija, gvozdena ipka u
obliku slova U koja slui za zatitu gip-
sanog zavoja pri hodanju.
Boforova skala (Beaufort), skala kojom
se jaina i brzina vetra odreuju ocenji-
vanjem odoka prema celokupnom utis-
ku u prirodi, a oznauje se brojevima od
O do 12. Tako, broj B skale 3 oznauje
slab povetarac: lepranje zastavice i li-
a drvea; broj 6 - jak vetar, pokree i
savija vee grane i uje se u kuama;
broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovo-
va, lomi grane i slabo drvee; broj 10 -
jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, oba-
ra dimnjake; broj 12 - orkan, pustoenja
najtee vrste.
Bhlauov aparat, aparat koji slui za od-
reivanje kolinika odmora; meri se ut-
roak kiseonika za vreme odreenog
rada i posle njega. U ene kolinik od-
mora je u svim razdobljima nii.
Bohnovi noduli, cistini beliasti vorii
veliine iodine glavice na alveolarnoj i
nepanoj sluznici usta odojeta. Nastaju
s nicanjem mlenih zuba. Sin. Epsteino-
ve perle.
Bohrov efekat, smanjenje afiniteta he-
moglobina prema kiseoniku pri padu
pH krvi, odnosno poveanju koncentra-
cije ugljen-dioksida u krvi. Znaajan je,
jer olakava oslobaanje kiseonikaiUz
oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz
kapilare tkiva.
boja tona, prisustvo prateih viih tonova
uz osnovni ton, to izaziva razliite efek-
te.
boje, supstancije koje slue za bojenje tki-
va i elija ili u terapijske svrhe. Boje
koje se upotrebljavaju u mikroskopiji
po poreklu mogu biti pirodne ili veta-
ke. Bazne (metilensko plavo, bazni fuk-
sin, gencijana-violet) boje nuklearni ek-
vivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli
fuksin i vazuvin) imaju afinitet za pro-
toplazmu i strukture koje imaju sastav
protoplazme.
bojenje, vetako bojenje tkiva ili pojedi-
nih izluevina u cilju njihovog lakeg iz-
uavanja pomou mikroskopa. Bojenje
bakterija je jedna od najvanijih meto-
da, a esto i jedina metoda za raspozna-
vanje i razlikovanje njihovih pojedinih
vrsta. Bojenje omoguava da se uoe
oblik, velima, raspored bakterija. Po-
stoje jednostavne i sloene metode bo-
jenja, nazvane prema autoru koji ih je
uveo u praksu. U bakteriologiji se najvi-
e koristi bojenje po Gramu (diferenci-
jalno bojenje), koje omoguuje da se
bakterija svrsta u gram-pozitivne ili
gram-negativne. Postoje vie teorija o
93
bojenje bojni otrovi (BOT)

bojenju po Gramu, zbog ega se jedna
bakterija boji gram-pozitivno, a druga
gram-negativno. Razlog moe biti u raz-
liitoj propustljivosti elije; u razliitoj
grai spoljnih ovojnica elije; u gram-
pozitivnih bakterija prisutan je magne-
zijum ribonukleat; b. po Giemsi slui za
bojenje krvnih prevlaka ili razmaza
(preparat se osui na vazduhu i fiksira
metil-alkoholom, zatim se prelije Giem-
sinim rastvorom, koji se napravi na taj
nain to se svakom kubnom milimetru
destilate doda dve kapi Giemsinog rast-
vora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz
se dobro opere vodom i osui; b. po
Giemsi i Castanedi koristi se za boje-
nje rikecija i mikoplazme, kao i za neke
viruse koji se ne mogu bojiti po navede-
nim bakteriolokim metodama. Za boje-
nje izvesnih mikroorganizama (spirohe-
te) koristi se impregnacija srebrnim soli-
ma prema metodi Fontana-Tribon-
deau. U fluorescentnoj tehnici mik-
roorganizmi se boje nekom fluorescent-
nom bojom (najee su to fluorohrom,
fluorescin, rodamin) a zatim se posmat-
ra pod ultraviolentnom svetlou ili pri-
menom intenzivnog plavog svetla i po-
sebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje
spora; b. po May-Grnwald-Giemsi,
najbolji metod za bojenje krvnih razma-
za (osueni preparat najpre preliti May--
Grnwaldovim rastvorom u toku 3-5'
min., zatim razmaz isprati destilovanom
vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom
kao to je ve bilo opisano); b. mekih na-
slaga na zubima, (stom.J, vri se razlii-
tim bojama ili gotovim preparatima, sa
ciljem da se utvrde prisustvo, koliina i
raspored mucinozne plake i drugih me-
kih naslaga na zubima. Slui stomatolo-
gu i pacijentu za kontrolu uspenosti
sprovedenih mera za odravanje higije-
ne usta; b. po Neisseru (specijalno bo-
jenje) slui za bojenje metahromatinih
granula kod Coryne diphtheriae. Ove
granule primaju boju drukije od osta-
lih delova bakterijske elije, granule se
oboje plavo, a telo bakterije uto; b. po
Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pap-
penheimovo b. je kombinacija dveju
metoda (May-Grnwald i Giemsa), koristi
se za bojenje razmaza; b. po Ziehl-
Neelsenu slui za bojenje uzronika tu-
berkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i
drugih acidoalkoholorezistentnih
bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem
crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin)
mikobakterija jasno se diferenciraju na
preparatu obojenom plavo. bojni otrovi
(BOT), hemijska borbena sredstva
namenjena unitavanju ili neutralisanju
ive sile i zagaenju zemljita ili
materijalnih sredstava s ciljem da jse
likvidira ili smanji borbena spo* soonost
ljudstva oruanih snaga; b, o. takoe
unitavaju i ivotinje i biljke (herbicidi,
defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri
agregatna stanja, a njihovo dejstvo na
oveji organizam moe biti: prolazno,
kada posle prestanka dejstva otrova
dolazi do potpunog vraanja funkcije
povreenog tkiva ili organa (ako nije
dolo do smrti usled velikih doza), ili
neprolazno usled poremeaja u elijama i
tkivima najpre u funkciji, a zatim i u
strukturi; dalje dejstvo moe biti ispoljeno
naknadno posle vie godina ili moe biti
kumulativno (kao u nekih nervnih BOT),
tj. kada stalnim ili povremenim
dodavanjem novih koliina tih BOT
(hronina ili suphronina trovanja) dolazi
do nagomilavanja na mestu biohemijske
lezije, to moe dovesti do krupnih
patolokobiohemijskih povreda, pa i do
smrti; dejstvo moe biti i kombinovano,
kad jednovremeno dehb ju dva ili vie
otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili
u suprotnom (antagonizam). Podela BOT
prema fiziolokom dejstvu na organizam:
(1) plikavci, koji izazivaju plikove i
opekotine na koi, napadajui najpre oi i
respiratorne pute-ve, a zatim se raznose
po itavom organizmu; (2) zaguljive i,
koji izazivaju kaalj i teko guenje i
prouzrokuju teke ozlede u pluima; (3)
nadraljivci (onesposobljavajui BOT),
koji nadra-uju oi (suzavci) ili nos i grlo
(kijav-ci); (4) krvni BOT ili opti BOT
dej-stvuju neposredno na krv i na vane
centre organizma i vrlo su otrovni; (5)
94
bokserske
povrede
bol

nervni BOT izazivaju teke nervne po-
remeaje (blokirajui ferment holines-
terazu) i esto prouzrokuju i smrt; (6)
psihohemijski BOT izazivaju privre-
mene psihike promene u ljudi i time ih
onesposobljavaju za akciju; (7) radiok-
tivni BOT dejstvuju kao radioaktivne
borbene materije (v. tamo) i kao otrovi;
taktiki, BOT se dele na kratkotrajne
(npr. optetoksini BOT) i dugotrajne
(npr. plikavci), zavisno od vremena za-
dravanja na odreenoj prostoriji. BOT
se mogu primeniti na razne naine:
avionima, granatama ili raznim oblici-
ma diverzija itd.
bokserske povrede, povrede koje naje-
e nastaju pri boksovanju. Najtee su tri
vrste povreda: potres mozga i poreme-
aj ravnotee pri udaru u bradu, u ugao
vilice i u predeo uva; malokrvnost moz-
ga pri udaru u predeo karotidne arteri-
je; pri udaru u predeo srca i ispod grudi,
ok kao posledica nervne inhibicije uz
ouvanu svest.
bol, oseaj pri oteenju tkiva koji pokre-
e zatitne mehanizme u cilju odstranji-
vanja bolnog nadraaja. Oseaj bola je
udruen sa snanom neugodnom emo-
cionom komponentom. Bol se moe sv-
rstati u tri vrste: bockanje, arenje i
mukli bol. Prijemnici za bol u koi i dru-
gim tkivima jesu slobodni nervni zavr-
eci koji, za razliku od drugih receptora,
nemaju sposobnost prilagoavanja, ili
se prilagouju u maloj meri. Bol se ug-
lavnom ne osea nakon oteenja, ve
dok se oteenje zbiva. Smatra se da se
iz oteenih elija oslobaaju proteoli-
tiki fermenti koji od globulina otcep-
Ijuju bradikinin materiju, koja razdra-
uje nervne zavretke za bol. Bol koji se
javlja u ishemiji miia moe biti posle-
dica nagomilavanja mlene kiseline.
Signali za bol prenose se pomou dva
tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30
m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u
drugim. Zbog toga nagao bol na nadra-
aj izaziva dvostruki oseaj bola: brz
oseaj bockanja za kojim posle l do 2
sec. sledi oseaj arenja, koji vremenom
moe da postane sve bolniji. Smatra se
da e bolni impulsi, ako dou makar
samo u talamus, dovesti do svesne per-
cepcije bola, mada to ne znai da kora
nema veze s normalnom percepcijom
bola. Kortikalno predstavnitvo bola je
somatosenzoriko podruje kore, i to s.
s. p. II u veoj meri od s. s. p. I. Reakcija
na bol u raznih ljudi je razliita iako
nema velike razlike u pragu osetljivosti.
Bol dovodi kako do refleksnih, motor-
nih reakcija, tako i do psihikih reakci-
ja. Refleksne reakcije mogu biti samo
refleksi uklanjanja koji se ostvaruju pu-
tem kimene modine ili sloeniji i efi-
kasniji refleksi iz motorne kore. Psihi-
ke reakcije su strah, teskoba, pla, po-
titenost, munina i poveana miina
nadraljivost itavog tela. Odraen bol,
oseaj bola u delu tela udaljenog od o-
teenog tkiva, npr. od povrine jednog
podruja tela na povrinu drugog, ili
moe poticati iz jednog unutranjeg or-
gana, a projektovae se na povrinu tela
ili na neko podruje u dubini tela, koje
ne odgovara poloaju organa u kome
bol nastaje. Poznavanje odraenog bola
je znaajno u klinici, jer se pri patolo-
kim procesima u odreenim organima
bol javlja uvek u istom podruju povri-
ne tela; centralni b., bol usled lezije
CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom
stadijumu poroaja; ekspulzivni b., bo-
lovi u drugom stadijumu poroaja; fan-
tomski b., veoma jak bol u predelu uda
koji je amputiran; intermenstrualni b.,
bol koji nastaje izmeu dve menstruaci-
je i prati istiskivanje jajaca; korenski
b., bol izazvan oboljenjem senzorskih
korenova ivaca, koji se osea u podruju
koe koja je inervisana zahvaenim
korenom. Sin. radikularni bol; lane ini-
rajui b., otar, sevajui bol u bolesnika
s tabesom dorzalisom; lani b., neefi-
kasni bolovi koji podseaju na poroaj-
ne bolove, ali koji nisu praeni dilataci-
jom cerviksa; b. natinu, bol koji nastaje
u vreme kada se normalno osea glad za
sledeim obrokom; simptom je elu-
danog poremeaja; parijetalni b., bol
koji nastaje kada se patoloki proces s
unutranjeg organa rairi na opne koje
'95
r
bolesniki dan bolest

su oivene Oigrancima kimenih ivaca
koji s povrine tela prodiru unutra (pa-
rijetalni peritoneum, pleura i perikard);
pozni b., abdominalni b. koji nastaje
nekoliko asova posle uzimanja obroka
hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni
b., oseaj bola kao ue oko pojasa; po-
roajni b., ritmiki bol koji poveava
intenzitet i uestalost, izazvan kontrak-
cijama materice u toku poroaja; take
b., mesta na koi koja su najosetljivija
na bolne nadraaje i koja odgovaraju za-
vrecima senzitivnih ivaca; visceralni
b., nastaje samo pri difuznom nadrai-
vanju nervnih zavretaka za bol, a ne pri
lokalnom oteenju unutranjeg orga-
na. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski
nadraaji (dejstvo eludanog soka na
peritoneum posle pucanja eludanog
ira), gr upljeg unutranjeg organa ili
njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/-
leixove take bola.
bolesniki dan, pojam koji oznaava
ukupne trokove za jedan dan leenja
nekog bolesnika u bolnikoj ustanovi.
Sin. bolniko-opskrbni dan.
bolesnik, obolela osoba; ambulantni b.,
bolesnik koji se ispituje i leci u ambu-
lantno-poliklinikim ustanovama; du-
evni b., osoba obolela od neke duev-
ne bolesti. V. pacijent.
bolest, svako odstupanje od stanja zdrav-
lja. Neki odreeni patoloki proces koji
ima svoje karakteristine simptome i
koji moe zahvatiti ceo organizam ili os-
tati lokalizovan u pojedinim organima.
Uzroci, nain razvijanja i prognoza bo-
lesti mogu biti poznati ili nepoznati; Ad-
disonova b., bolest prouzrokovana
afunkcijom ili izraenom hipofunkci-
jom nadbubrenih lezda, s karakteris-
tinom tamnom obojenou sluznica i
koe (naroito na pregibnim mestima),
izraenom malaksalou, niskim arterij-
skim pritiskom, digestivnim poremea-
jima.Ovo oboljenje ee je u mukarca
nego u ene. Seksualni kolinik obole-
vanja iznosi oko 0,5. Vea uestalost
meu mukim zapaa se u svim uzrasti-
ma, ali je oboljenje najee izmeu 20.
i 40. godine. Smatra se daje to asteniki,
hipoandroidni tip, jer se u jasno uobli-
enih mukaraca retko sree, to se po-
klapa s pojavom ovog oboljenja u hipe-
randroidnih ena. Sin. hypoadrenocorti*
cismus. Alzheimerova b., staraka at-
rofija hipotalamusa i prerane pojave
starenja; androtropne b., bolesti koje
ee napadaju mukarca; Aran-Duc-
henneova b., progresivna miina atro-
fija koja poinje na gornjim ekstremite-
tima; atopijska b., bolest u koje postoje
reakcije preosetljivosti ili alegrijske
reakcije na naslednoj podlozi. U njih se
ubrajaju poleriska groznica, astma i dr.
Reakcije u a. b. izazivaju specifina IgE
antitela, tzv. reagini; avijatiarska b.,
tip visinske bolesti, specijalno avijatia-
ra, kad se dignu na veliku visinu (sem
ako se ne preduzmu naroite mere);
simptomi (teko disanje, tahikardija,
poremeaj sluha) pojavljuju se i na ma-
njim visinama ako je penjanje naglo. I
naglo silaenje izaziva glavobolju, du-
evni nemir i jaku elju za snom; Ayer-
zina b., tip eritrocitoze, praen izrae-
nom cijaqozom, hroninom dispnejom,
hroninim bronhitisom i brpnhiektazi-
jom, poveanom jetrom i slezinom i hi-
perplazijom kostne sri. Svi ovi znaci
prate sklerozu plunih arterija; Babin-
ski-Frlichova b., infantilizam hipota-
lamusnog porekla (
r
;upraselarni kranio-
faringeom) u kome dominira gojaznost
u predelu kukova i gornjih udova, pored
izrazite zakrljalosti genitalnih organa
(hipogenitalizam) i izostajanja drugih
sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b.,
zarazno oboljenje krava koje je
prouzrokovano klicom Brucella abor-
tus, a na oveka se prenosi mlekom ili
dodirom sa zaraenim materijalom koji
potie od obolelih ivotinja. Simptomi
su remitentna, talasasta groznica, nela-
godnost, glavobolja, znojenje, /atvor,
slabost i anemija; Bantijeva b., ranije
opisivana kao primarna bolest slezine, s
koje se bolest prenosi na jetru; danas se
smatra da je splenomegalija, praena
pancitopenijom, posledica kongestije
slezine zbog poveanog portnog pritis-
ka, kao i hipogenitalizmom (Bantijev
96
bolest bolest

sindrom). Sin. splenomegalia congestiva.
V. splenomegalia; Barlowljeva b.,
(stom.) skorbut u dece. U ustima postoje
isti simptomi kao u odraslih osoba
obolelih od skorbuta. Ako zubi jo nisu
iznikli, javljaju se samo petehijalna kr-
varenja na sluznici usta. V. scorbutus;
Basedowljeva b., preterano luenje
titaste lezde, koje izaziva pojaan os-
novni promet, tahikardiju, iskolaenost
oiju, nesanicu, drhtanje, razdraljivost,
opadanje teine tela. Od ove bolesti
mnogo ee obolevaju ene (seksualni
kolinik oko 17,8, s vrhuncem u 4. dece-
niji ivota). Ova bolest je izrazito ginot-
ropna; Bayleova b., v. paralysis progres-
siva; Bechterevvljeva b., v. spondylart-
hritis ankylopoetica; Behetova b., sin-
drom koji se sastoji od povratljivih ulce-
rozno-erozivnih promena u usnoj duplji
i u predelu genitalija pri istovremenom
postojanju iridociklitisa, koji mahom
dovodi do slepila; Besnier-Boeck-
Schaumanova b., v. sarcoidosis; Bier-
merova b., v. anaemia perniciosa; BiIl-
rothova b.; v. lymphogranulomatosis;
Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia
pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo
staphylococcica; Bouillaudova b., v.
febris rheumatica; Bouveretova b., v.
tachycardia paroxismalis; Bovenova b.,
dyskratosis
4
lenticularis, javlja se u
vidu diskoidnih ploa koje se sastoje od
papulozno-keratotinih lentikularnih
promena. U pitanju je intradermalni
epiteliom; Brightova b., v. nephritis;
Brill-Symmersova bolest, neoplazma
limfnih lezda i slezine, folikulnog ili
nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosar-
koma, relativno sporog rasta, praen je
normalnom krvnom slikom i neznatnim
optim simptomima. Jako radiosenzi-
tivna. Zahvaene limfne lezde su uve-
ane. Na preseku imaju izgled ribljeg
mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. ric-
kettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis
en plaques; Brodie-Reclusova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; bronzana
b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v.
thrombangiitis obliterans; Buerger-
Griitzova b., idiopatska hiperlipemija;
Calv-Legg-Perthesova b., v. osteoc-
hondrosis coxae; celijaka b., pripada
grupi sindroma loe apsorpcije i javlja
se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti
ubrzava uzimanje hrane koja sadri glu-
ten (glutenska enteropatija). Uzrok bo-
lesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasle-
uje. Sluznica proksimalnog dela tan-
kog creva nema resice, a njen epitel je
degenerisan. Vrlo izraena loa apsorp-
cija u obolelom crevu, praena prolivi-
ma, s obilnim stolicama, koje su penua-
ve i masne (steatoreja), nadutou trbu-
ha, obilnim vetrovima, gubljenjem te-
lesne teine i manjkom mnogih vitami-
na, kao i elektrolita. Bolest je poznata i
kao netropski spru (sprue nostras) i
glutenska enteropatija; Chagasova b.,
v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova
b., v. sclerosis tateralis amyotrophica;
Chiarijeva b., obliteriui endoflebitis
hepatikih vena; Cooleyeva b., jedna
vrsta uroene hemolitike anemije koja
se javlja u zemljama oko Sredozemnog
mora (mediteranska anemija); Corriga-
nova b., insuficijencija zalistaka aorte;
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura;
oboljenje modanih elija, piramidnih,
ekstrapiramidnih regiona kao i elija
kimene modine, ranije smatrano de-
generativnim, danas dokazano da je iz-
azvano infekcijom sporim virusima;
Crohnova bolest, enteritis regionalis,
v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija
koja se nalazi u sluznici eluca, karakte-
ristina po defektu sluznice, obino
krunog oblika. Sin. ulcus rotundum
ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex
ventriculi; Cushingova b., bolest koju
karakterie Cushingov sindrom (v. sy-
ndroma Cushing) uz znake intrakramjal-
nog tumora, a nastaje usled tumorskog
bujanja bazofilnih elija prednjeg renja
hipofize; (seks.), seksualnu komponentu
u ovoj bolesti predstavlja poveanje 17 -
ketosteroida u mokrai, to se tumai
poveanim stvaranjem androge-na u
kori nadbubrenih lezda. Zbog toga
nastaju: hirzutizam, seboreja, akna,
poveanje draice i amenoreja; IV vene-
rika bolest, v. lymphogranutoma ingui-
97
bolest bolest

nale; Darierova b., v. dysheratosis follicula-
ris vegetans; deje b., bolesti koje se sreu
u deje doba, tj. od roenja do puberteta.
Najee deje bolesti su zarazne prirode;
dekompresivna b., sindrom koji se
ispoljava bolovima u zglobovima, dis-
komforom i bolom iza grudne kosti,
oseajima na koi (svrab, osjeaj toplog
ili hladnog), neurolokim poremeajima
i kolapsom. Smatra se da je osnovni
uzrok Qvakve sloene klinike slike gas
azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i
tkivima prelazi u gasne mehurie pri iz-
laganju organizma snienom barome-
tarskom pritisku, jer je ukupan parcijal-
ni pritisak rastvorenog gasa u organiz-
mu postao vei nego to je pritisak toga
gasa u atmosferi okoline. Postoje dva
tipa ove bolesti, i to kesonska bolest
ili dekompresivna bolest visokog pri-
tiska i pilotska ili subatmosferska
dekompresivna bolest. Sin. aeroemboli-
zam i disbarizam; Dercumova b., bolest
nepoznatog uzroka koju karakteriu
bolne, obino simetrine, masne nasla-
ge pod koom, praene, esto, depresi-
jom; Duhringova b., v. dermatitis herpe-
tiformis; Dukesova b., v. rubeola scarla-
tinosa; Duplayeva b., bolna ukoenost
ramenog zgloba. Naziva se jo periart-
hritis humeroscapularis. Etiologija je
nepoznata; duevne b., psihoze, duev-
ni poremefiji u oblasti-svesti, nagona,
afekata, opaanja, miljenja, pamenja,
volje i inteligencije, nastali delom iz
unutranjih (endogenih), a delom iz
spoljnih (egzogenih) razloga. I u endo-
genim psihozama vanu ulogu igra uti-
caj spoljnje sredine. Preteno endogene
d. b. su: shizofrenija, manijako-depre-
sivna psihoza i paranoja. Preteno egzo-
gene d. b. su: progresivna paraliza, deli-
lijum tremens i komoiona psihoza;
Economova b., v. encephalitis epidemi-
ca; Erb-Goldflamova b., v. myastenia
gravis; Erbova b., v. dystrophia muscu-
lorum progressiva; esencijalna b., bo-
lest koja nema oiglednog ili poznatog
uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fan-
conijeva b., vrsta deje anemije koja
lii na pernicioznu anemiju; Feerova
b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva
b., v. ectodermosis erosiva pluriorificia-
Us;
t
Forbes ova b., glikogenoza u koje
postoji nasledni deficit enzima koji
epa linearne lance glikogena. Kliniki
lii na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III
glikogenoze; Fordyceova b., anomalija
razvoja, prisustvo slobodnih lojnih lez-
da na sluznici usta ili rumenom delu
usana. Kliniki se ove ektopine lezde
vide kao bela ili ukasta zrna iznad ni-
voa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mr-
lje; Forthergillova b., v. neuralgia;
FOU-rineroya b., munjevita gangrena
mukog uda kao posledica akutnih
septi-kih stanja; Friedreichova b., v.
ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, ija
je glavna karakteristika taloenje
kerazina u retikuloendotelnim elijama
slezine i drugih organa. Bolest ima
porodini karakter, poinje u ranom
detinjstvu i odlikuje se velikom
slezinom, anemijom i mrkom
obojenou koe; Geisbckova b., v.
erythraemia; genuina b., v. esencijalna
b.; von Gierkeova b., glikogenoza u
kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6-
fosfataze, otuda: hepatomegalija
(nagomilavanje glikogena u jetri i bub-
rezima), hipoglikemija, hiperurikemija,
giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiI-
bertova b., ilberova bolest, benigna
nasledna hiperbilirubinemija, u koje je
funkciono stanje jetre potpuno normal-
no. U 40% bolesnika postoji umereno
skraen vek eritrocita, koji je potpuno
kompenzovan. Prenosi se autosomnim
dominantnim genom; Glanzmannova
b., vrsta trombocitoastenije s slabom
agregacijom i adhezijom trombocita,
slabom retrakcijom koaguluma i produ-
enim vremenom krvarenja. Ispoljava
se epistaksisom, krvarenjima posle po-
vreda, a naroito posle malih hirurkih
intervencija (vaenje zuba, tonzilekto-
mija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIe-
nardova b., v. splanchnoptosis, enterop-
tosis; gnjuraka b., v. kesonska b.; Gou-
gerot-Blumova b. (dermatite lichnoi-
de purpurique et pigmente) papulo-
purpurike promene na potkolenica-
ma; Graves-Basedowljeva b., v. Base-
98
bolest bolest

dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. mic-
rosporia; Guillain-Barrova b., v. poly-
radiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b.,
pemphigus chronicus benignus familia-
ris, dominantno nasledno oboljenje s
grupisanim, esto prstenasto raspore-
enim plikiima lokalizovanim prete-
no u intertriginoznim predelima; HaI-
lopeauova b., v. acrodermatitis suppu-
rativa contin-; Hand-Schller-Chris-
tianova b., hronini obliP histiocitoze
(infiltrativne retikuloze), koju odlikuje
trojstvo: defekti u membranskim kosti-
ma, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U
elijama retikuluma kostne sri i drugih
organa nagomilava se uglavnom holes-
terol. Sin. xanthomatosis chronica idio-
patkica, holesterolska tezaurizmoza;
Hartnupova b., nasledni poremeaj
metabolizma aminokiseline triptofana,
nasleuje se autosomno recesivno, is-
poljava se promenama u koi slino kao
u bolesnika s pelagrom, nervnim i psi-
hikim poremeajima; Hashimotova
b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b.,
Heine-Medinova b., v. poliomyelitis an-
terior acuta; Henochova b., v. purpura
abdominalis; Hersova b., glikogenoza u
koje postoji nasledni deficit fosforilaze
u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gier-
keove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V.
glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v.
coeliakia; Hippel-Lindauova b., angio-
mi i proirenja krvnih sudova mrenja-
e s istovremenim angiomima u jetri,
mozgu itd.; Hirschprungova b., konge-
nitalno ili, ee, steeno oboljenje pr-
vih dana ili meseci ivota, ija je karak-
teristika proirenje i izduenje debelog
creva i hipertrofija njegovog zida. Ove
promene pogaaju samo colon sigmoi-
deum, a rede elo debelo crevo. Smatra
se da ovo oboljenje nastaje usled pore-
meaja ravnotee u inervaciji debelog
creva s prevagom simpatikusa. Sin. me-
gacolon infantile; Hodgkinova b., ob-
oljenje koje zahvata limfne lezde, limf-
no tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr.,
digestivnog trakta, slezine), a esto se
javlja i u sri kostiju. Nepoznate je etio-
logije, a priroda joj je sporna te se pre-
tpostavlja da je u pitanju: (1) hronini
infektivni granulom, (2) virusna infekci-
ja, (3) prava peoplazma limforetiku-
loendotelnog porekla. Jedan od stadiju-
ma H. b. ima sve odlike maligne neop-
lazme - Hogkinov sarkom. Naputena
je potpuno pretpostavka da je to atipi-
an oblik tuberkuloze. Poinje bezbol-
nim otokom grupe limfnih lezda, na-
jee vrata, sa estom pojavom svraba
na koi. U krvnoj slici lewkocitoza, lim-
fopenija i eozinofilija u poetku bolesti,
dok se anemija javlja u docnijem stadi-
jumu bolesti. U daljem toku bivaju za-
hvaene i ostale grupe limfnih lezda,
slezina, i u poznom stadijumu unutra-
nji organi. Zahvaene limfne lezde su
uveane, sivkastobeliaste na preseku,
kao i svi vorovi koji se u odmaklim sta-
dijumima bolesti mogu nai u zahvae-
nim unutranjim organima. Histoloka
slika promena odgovara difuznom gra-
nulomatoznom ili neoplastikom pro-
cesu koji poinje s limfoidnom hiper-
plazijom. S napredovanjem bolesti gubi
se normalna graa zahvaenih tkiva i
organa, a u pleomorfnom tkivu koje se
javlja nalazimo patognomonine Ster-
bergove ili Dorothy Reed-elije, koje
predstavljaju osnovni sastavni deo ob-
oljenja. Fibroza, hijlinizacija pa i nek-
roze zahvaenih organa i tkiva prate
ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneu-
rizmno proirenje proksimalnog dela
aorte, esto praeno velikim proire-
njem leve srane komore; idiopatska
b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko
oboljenje izazvano odreenim patoge-
nim mikroorganizmom. Prenosi se zara-
enim materijalom (sekreti, ekskreti,
zaraeni predmeti) ili dodirom zarae-
nih bolesnika ili kliconoa (zarazna bo-
lest), posredstvom raznih insekata i dr.;
Jaff-Lichtensteinova b. , bolest koju
karakteriu osteofibrozne promene us-
led cista koje nastaju izolovano ili mul-
tiplo, a tada obino jednostrano, seg-
mentski rasporeene, obino sa proi-
renom medulom i istanjenom korom
kosti proetom pbroznim tkivom; Kah-
Ierova b. (1) osteohondritis unaste
99
bolest bolest

kosti noja u dece; (2) bolest druge me-
tatarzalne kosti u vidu zadebljanja nje-
nog tela i promena zglobne glavice, koji
su praeni bolom u metatarzofalangeal-
nom zglobu pri stajanju i hodanju; ke-
sonska b., bolest koju neki nazivaju ro-
nilakom boleu, najpravilnije bolest
dekompresije, jer se ne javlja u kesonu
i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona
odn. skafandra, kada se ovi nepravilno
koriste. Azot koji se nagomilava u tkivi-
ma iz udahnutog vazduha, a naroito u
mastima ili lipidima centralnog nerv-
nog sistema, struji u periodu dekom-
presije prema pluima i na tom putu
formira vazdune emboluse, koji,, pre-
ma tome gde se i u kojoj meri najvie na-
kupljaju, izazivaju poremeaj u pojedi-
nim tkivima i organima. Klinika slika,
prema tome, moe biti veoma razliita.
U njoj najee dominiraju sledei zna-
ci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u
oblasti srca (opasnost od zaepljenja
koronarnih arterija), svrab koe, krvav-
Ijenja, pareze i paralize kad se embolusi
stvore u centralnom nervnom sistemu.
Bolest je tea u starijih osoba sa znaci-
ma aterosklerotikih promena, u onih s
veom koliinom masnog tkiva i u oso-
ba koje pate od hroninog oboljenja
srca, centralnog nervnog sislema, sma-
njenja disajne povrine plua. Oni, kao
i nepunoletne osobe, ne bi smeli da
rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnju-
raka, ronilaka b.; Kienbckova b.,
progresivna osteohondroza polumese-
aste kosti ruja, koja se moe javiti i na
ostalim kostima ruja; kinetoza, bolest
vonje, javlja se u veeg broja inae
zdravih osoba prilikom vonje automo-
bilom, brodom ili avionom. Izazvana je
nepravilnim ubrzanjima u raznim prav-
cima. Sile ubrzanja deluju na polukru-
ne kanale unutranjeg uva. Muka, bledi-
lo, hladan znoj, povraanje, a ponekad i
duevna depresija glavni su znaci boles-
ti; Klippel-Trnaunayjeva b., v. hae-
mangiectasia osteohypertrophicans; kon-
stitucione b., bolesti u ijem postanku
i toku igra ulogu i konstitucija; konta-
giozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova
b., v. periarteritis nodosa; Lannecova
b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v.
paralysis; Langdon-Downova b., v.
mongolismus; Leinerova b., v. erythro-
dermia desquamativa; Letterer-Siweo-
va b., vrsta retikuloendotelioze, bez na-
gomilavanja lipida u retikuloendotel-
nim elijama, u male dece, praena he-
patosplenomegalijom, hemoragijskim
sindromom, otokom limfnih lezda i
anemijom. Nasleije se autosomnorece-
sivno; Lewandowsky-Lutzova b., v.
epidermodysplasia verruciformis; Lit-
tleova b., modana deja paraliza, odu-
zetost jedne ili dveju polovina tela ili
oduzetost samo nogu, esto praena
umnom zaostalou. Posledica je ote-
enja mozga u najranijem detinjstvu
(poroajna trauma, encefalitis u intrau-
terinom dobu ili ubrzo posle roenja).
Sin. diplegia spastica infantilis; Marfa-
nova b., progresivna spastika paraple-
gija u sifilitine dece, usled oboljenja pi-
ramidnih puteva; McArdleova b., g\\-
kogenoza u kojoj postoji nasledni ma-
njak enzima miine fosforilaze s poja-
vom miinih greva posle fizikog
rada. Sin. tip V glikogenoza; Mntrie-
rova b., hipertrofiki gastritis s dino-
vskim naborima sluznice. V. gastritis:
Mniereova b., hidrops u labirintu
unutranjeg uva, izazvan poremeajem
u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Pra-
enje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, po-
vraanjem i poremeajem ravnotee.
Redovno postoji i progresivna naglu-
vost labirintnog tipa; Meyer-Betzova
b., retka nasledna bolest, nepoznate
etiologije, u koje postoje paroksizmi
mioglobinurije, naroito posle fizikih
napora, s bolpvima i ukoenou poje-
dinih miia. Sin. myoglobinuria idiopat-
hica; Mibellijeva b., v. parakeratosis;
Miescher-Lederova b., v. granulomato-
sis disciformis chronica et progressiva;
Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza
infektivnog porekla pri kojoj su obost-
rano zahvaene suzne i pljuvane lez-
de; Mitchellova b., v. erythromelalgia;
Miescher-Lederova b., v. granulomato-
sis disciformis chronica et progressiva;
100
bolest bolest

Mikuliczeva b., benigna prolazna in-
filtracija limfocitima suznih i pljuva-
nih lezda, koje su oteene, najverovat-
nije autoimunog porekla, koja se obino
javlja u srednjovenih i starijih ena. Po
nekima, ona je istovetna sa Sjgreno-
vom boleu; Moelerova b., v. glossitis
Moeler; Mondorova b., tromboflebitis
torakoepigastrine vene; Morvanova
b., oblik siringomijelije praen neobi-
no tekim, trofikim poremeajima na
rukama koji ostavljaju osakaenja i pod-
seaju na lepru. V. syringomyelia;
Moschkowitzeva b., trombozna trom-
bocitopenijska purpura, v. purpura;
Mylroyeva b., nasledni limfedem do-
njih ekstremiteta nastao zbog hronine
opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su
oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyI-
royev edem, Meigeova bolest; Nicolas--
Favreova b., v. lymphogranulomatois
inguinalis; Niemann-Pickova b,, na-
sledna bolest u vidu izraene hepatosp-
lenomegalije, mrkoute boje koe, pore-
meaja nervnog sistema, zbog prisustva
u jetri, slezini, pluima, limfnim lezda-
ma i kostnoj sri velikih penastih elija
retikuluma ili histiocita, ispunjenih fos-
folipidima, uglavnom lecitinom i sfingo-
mijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fos-
jatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b.,
veoma retko oboljenje udrueno s he-
meralopijom u kojoj je ono dno belo-
sivkaste boje; Opitzova b., splenomega-
lija koja je izazvana tromboflebitisom
vene slezine; Oppencheimova b., v.
myatonia congenita; Osgood-Schlatte-
rova b., osteohondroza tuberozitasa go-
lenice. V. osteochondrosis; Oslerova b.,
polycythaemia rubra vera. V. poly-
cythaemia; Pagetova b., (1) osteitis de-
formans Pageti, oboljenje kostiju izazva-
no poremeajem razgradnje i obnavlja-
nja, mineralizacije kostiju: kosti su
meke, deformiu se usled optereenja;
lokalizacija na kostima lubanje, natko-
lenicama, prljenovima, uzrok nepoz-
nat; (2) karcinom koluta i bradavice do-
jke, mlenih kanala i dubljih slojeva
lezde, udruen sa zapaljenjskom reak-
cijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-
naudova b., infektivno oboljenje prae-
no optim znacima i zapaljenjem venja-
a sa stvaranjem tipinih voria i gra-
nulacija na konjunktivi tarzusa i prelaz-
nih nabora. Pri tome dolazi do oticanja
preaurikularnih i submandibularnih
limfnih lezda, kao i zaune lezde (gl.
parotis); Parkes-Weberova b., v. hae-
mangiectasia hypertrophicans; Parkin-
sonova b., v. paralysis agitans; Parroto-
va b., osteochondritis syphilitica; perio-
dina b., u kojoj postoji periodina po-
java visoke temperature, edema, artral-
gija, bolova u predelu eluca s povraa-
njem. Ovi periodi ponavljaju se u pravil-
nim intervalima u toku godina, bez
ikakvih pogoranja zdravlja, Uzrok bo-
lesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jet-
re, naroito njenog perifernog dela, pra-
ena ascitesom, usled konstriktivnog
perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepa-
tis pericardiaca; planinska b., simptomi
koji se javljaju kao posledica snienog
parcijalnog pritiska kiseonika na veli-
kim visinama. Glavni simptomi: glavo-
bolja u eonom predelu, vrtoglavica,
apatija, poremeaji vida i sluha, krvav-
Ijenja iz nosa, muka, povraanje, velika
e, cijanoza, dispneja, lupanje srca i
miina slabost. Posle nekoliko dana
odmora na istoj visini obino iezavaju
svi simptomi; plava b., v. coeruleu; po-
Ine b., venerike b., prenose se najee
polnim odnosom, ali se mogu preneti i
ekstragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
ankr, gonoreja, kapavac, triper i etvrta
polna bolest (poradenitis, morbus Ni-
colas-Favre); Pompeova b., tip glikoge-
noze u kojoj postoji nasledni manjak en-
zima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje na-
gomilavanje glikogena s kardiomegali-
jom, kardiorespiratornom insuficijenci-
jom i smru. Sin. tip II glikogenoze; Po-
ncetova b., tuberkulozni reumatizam
zglobova; Pottova b., tuberkulozni
spondilitis, koji se ispoljava ukoeno-
u kimenog stuba, bolom pri pokretu,
osetljivou na pritisak, katkad apscesi-
ma i paralizom donjih udova, esto do-
vodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri-
101
bolest
bolest

ngleova b., vu adenoma sebaceum; pro-
fesionalne b., bolesti vezane za oba-
vljanje nekog zanimanja koje su izazva-
ne stalnim uticajem rad0e sredine, at-
mosfere, radnog pribora, hemijskog sa-
stava sirovina, rastvaraa itd. s kojim se
radi. V. higijena rada; radijaciona b.,
bolest zraenja, klinika slika koja se
javlja na bazi funkcionih i morfolokih
poremeaja usled dejstva jonizujueg
zraenja na organizam; akutna r. b., na-
staje kad organizam primi veu dozu
zraenja za krae vreme (nuklearna ek-
splozija, udes od jakih izvora zraenja);
simptomi zavise od veliine doze zrae-
nja i mogu imati cerebralni, eluano-
crevni i hematoloki oblik, a kliniki tok
je vremenski podeljen u etiri faze: rani
simptomi, koji su u direktnom odnosu s
veliinom primljene doze (gaenje, po-
vraanje, proliv, poviena temperatura,
opta slabost i dr.), latentni period, izra-
eni kliniki simptomi i oporavak ili
smrt - zavisno od veliine doze i osetlji-
vosti organizma; kronina r. b., nastaje
kad organizam za dui period primi
male doze zraenja; poremeaji se kas-
no ispoljavaju, oteenja nastaju poste-
peno (na koi, noktima, onom soivu, a
kasnije i na krvotvornim i pomim orga-
nima), a posledice mogu biti teke (ge-
netska oteenja i maligna oboljenja).
Sin. bolest zraenja; Raynaudova b.,
idiopatska vaskulna bolest, u koje po-
stoje napadi obostranog Raynaudovog
fenomena, koji se sastoji od povreme-
nih napada bledila prstiju na rukama i
nogama, a ponekad i uiju i nosa, za vre-
me hladnoe, a ponekad i pri uzbuenji-
ma, koji su posledica spazma arterija.
Ako spazam due traje, moe doi i do
gangrena. Sin. gangraena Raynaudi,
morbus Raynaudi; Recklinghausenova
b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa
cystica generalisata, arthritis deformans
neoplastica; rendgenska b., .niz optih
poremeaja nastalih usled tetnog dej-
stva rendgenskih ili radijumskih zrako-
va. Obino se via posle izvesnog vre-
mena delovanja rendgenskih zrakova.
Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,
povraanje, nesvestica; ponekad se vi-
aju tahikardija, arterijska hipotenzija,
dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest
zraenja, rendgenski mamurluk; Rittero-
va b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova
b., uroena srana mana, mana pri ko-
joj postoji komunikacija izmeu komo-
ra zbog defekta u meukomorskoj pre-
gradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia
hepatis flava; Rombergova b
M
atrofija
jedne polovine lica, nepoznatog porek-
la. Sin. hemiatrophia facialis. V. tropho-
neurosis; rudarska b., simptomi koji se
javljaju u rudara koji naporno rade u
vrlo toploj sredini. Glavni simptomi:
nesvestica, lupanje srca, uznemirenost,
muka i povraanje, glavobolja i potpuna
sinkopa. Simptomi su posledica nemo-
gunosti srca da snabde mozak, miie
i kou dovoljnom koliinom krvi, i su-
vinog gubljenja soli i vode znojem; Sc-
hanzova b., slabost kimenog stuba us-
led uroenih nedostataka skeleta (pre-
kobrojni prljen, spina bifida itd.) Ui
zbog slabosti ligamentnog aparata, is-
poljava se bolovima pri pritisku na ki-
meni stub, nesigurnou u otporu lea
pri pasivnim pokretima. Sin. insufficien-
tia vertebrae; Schimmelbuschova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; Schottml-
lerova b., v. paratyphus; Schnleinova
b., v. purpura rheumatica; Schultzova
b., v. agranulocytosis; Schller-Chris-
tianova b., v. Hand~-Schuller-Christia-
nova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. ac-
rodynia; serumska b., jedna vrsta aler-
gijske ili anafilaktike reakcije, koja se
javlja posle parenteralnog unoenja
stranog seruma. Simptomi su: edem, ur-
tikarija, bolovi u zglobovima, otok lez-
da, groznica i malaksalost; Sheehanova
b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIo-
fillers disease), profesionalno oboljenje
koje se javlja u toku prvih 7-10 dana po-
sle stavljanja ita u silose. Uzrok obolje-
nja je udisanje para azot-dioksida koji
se stvara usled fermentacionih procesa
u itu. Simptomi: edem plua sa sekun-
darnim fibroznim obliteriuim bron-
hiolitisom. Zatita: izdana ventilacija i
zabrana ulaenja u silos prvih 10 dana,
102
bolest bolnica

kada su tek napunjeni itom, bez zatit-
nih sredstava; Simmondsova b., bolest
koju karakterie potpuni prestanak
funkcije prednjeg renja hipofize, obi-
no zbog tumorskog procesa; esto su za-
hvaene odreene regije hipotalamusa i
postoji izraena izmravelost (cachexia
pituitaria) (v. tamo); spavaa b., v. tr-
ypanosomiasis, encephalitis lethargica;
Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna
amaurotika idiopatija porodinog ka-
raktera; Sternbergova b., generalizova-
na tuberkuloza limfnih lezda praena
otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia
tuberculosa; Stillova b., vrsta hroni-
nog dejeg poliartritisa, s otokom limf-
nih lezda i slezine i s nepravilnim tem-
peraturama; Takayasuova b., progre-
sivno zaepljenje brahiocefalnog debla
i leve karotidne i leve potkljunjane ar-
terije koje dovodi do gubljenja pulsa u
obe ruke i u obe karotidne arterije, kao
i do simptoma ishemije mozga, oiju,
lica i ruku. Pritisak sredine arterije
mrenjae veoma je nizak. U odmaklom
stadijumu dolazi do pada vidnih funkci-
ja. Na onom dnu vide se kobasiasta
proirenja vena i suene arterije. Na
kraju dolazi do promena u ronjai, du-
ici, zamuenja soica i atrofije vidnog
ivca. Sin. pulseless disease, sindrom
luka aorte, arteritis brachiocephalica;
Talmina b., (Talma), v. myotonia acqui-
sita; Thomsenova b., v. myotonia conge-
nita; tropske b,, raznovrsne infektivne
bolesti koje se javljaju u tropskoj i supt-
ropskoj klimi. Ove klime stvaraju pod-
esno tie za opstanak i razvitak pojedinih
prouzrokovaa bolesti, kao i neophod-
nu bioloku podlogu za opstanak i raz-
vitak mnogobrojnih i raznovrsnih pre-
nosilaca prouzrokovaa nekih infektiv-
nih bolesti. U tropske infektivne bolesti
ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze,
uta groznica, lajmanijaze, tropska ma-
larija, ankilostomijaza i dr.; unutranje
b., v. (interna) medicina; Urbach-Wiet-
heova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezo-
va b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova
b., v. polycythaemia vera; venerike b.,
polne bolesti, prenose se najee po-
Inim odnosom, ali se mogu preneti i ek-
stragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
ankr, gonorrhoea, kapavac, triper i et-
vrta polna bolest (poradenitis, morbus
Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzro-
kovana anoksijom, zbog smanjenog na-
pona kiseonika u atmosferi, koja se javlja
na velikim visinama, a najee akutno
nastupa u avijatiara kad visoko lete;
vodena b., narodski izraz za anasarku,
koja moe da se javi pri dekompenzaciji
srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom
predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b.,
idiopatska trombocitopenijska purpura;
v. purpura; Whippleova b., sindrom loe
apsorpcije, ispoljava se uestalim masnim
stolicama, pigmentacijom koe,
oboljenjem zglobova, poveanim limfnim
lezdama u poremeajima nervnog
sistema, izazvana je proimanjem
sluznice creva makrofagnim elijama;
white spot disease, (eng.), bolest u vidu
belih pega, jasno ogranienih, nekoliko
milimetara velikih. Porculanski bele
ploice, najee na leima i ramenima.
Sin. sclerodermia circumscripta (lichen
sclerosus); von Willebrandova b.,
angiohaemophilia; Wilsonova b.,
posebna vrsta ciroze jetre praena de-
generativnim promenama u modanim
jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b.,
infektivne bolesti, koje se prenose di-
rektnim ili indirektnim dodirom boles-
nika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna
bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.;
Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia
musculorum deformans. bolnica,
zdravstvena ustanova koja obez-beuje
stacionarno leenje obolelih i povreenih
lica, vrei specijalistike konsultativne
preglede, uestvuje u sprovoenju
preventivnih mera u okviru svoje
delatnosti, uestvuje u usavravanju
zdravstvenih radnika i bavi se na-
unoistraivakim radom. Prema svojoj
nameni bolnice mogu biti opte (primaju
na leenje sve one kojima je leenje
potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu
oboljenja), specijalne (namenjene Ie-enju
odreenih bolesti koje se javljaju
103
bolniarska eta borbeni gubici

u odreenojn uzrastu i polu) i klinike
(pored optih, one imaju i specijalne na-
stavne zadatke); b. lakih ranjenika, po-
kretna sanitetska ustanova namenjena
leenju lake povreenih i obolelih (iz-
uzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih)
koji stiu iz sanitetskih stanica; vri i
specijalne preglede onih i otorinola-
ringolokih oboljenja i povreda, vri
asanaciju zuba i usne duplje. Poseban
vid leenja je fizikalna terapija i rehabi-
litacija, a reim u b. 1. r. za veinu povre-
enih obolelih je logorski. V. poljske
bolnice; b. u narodnooslobodilakom
ratu, ustanove za hospitalizaciju povre-
enih i obolelih (p/o); prema nainu or-
ganizacije i stepenu stabilnosti delile su
se u teritorijalne (v. tamo) ili stacio-
narne bolnice i pokretne, koje su bile
formirane pri vojnim jedinicama, npr.
divizijska prihvatna b., koja je imala
hirurko, interno i zarazno oboljenje.
Povremeno bi i brigadna ambulanta
imala funkciju pokretne b. i vodila so-
bom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli
evakuisati u druge ustanove zbog teke
borbene situacije. V. poljske bolnice.
bolniarska eta, sanitetska formacija u
diviziji jugoslovenske vojske koja je
imala sledei sastav: 2 lekara, l hidro-
tehniki inenjer, 160 podoficira i vojni-
ka (od kojih 100 bolniara), namenjena
prvenstveno za obavljanje higijensko-
epidemioloke slube, zatim pomoi u
prenoenju i prevoenju povreenih i
obolelih itd. Slina formacija bila je i u
armiji.
bolnika baza, naziv za grupu ustanova u
armiji (BBA), objedinjenih jedinstve-
nom upravom, sa zadatkom da prue
optu i specijalistiku medicinsku po-
mo; ovakva grupa bila je i u korpusu
(BBK), gde su uglavnom bile poljske
bolnice (v. tamo) s razliitim zadacima
(ue himrke grane, zatim interna, za-
razna i bolnica za lake ranjenike), dok
su u armiji bile uglavnom evakuacione
bolnice, u kojima se pruala opta i spe-
cijalistika medicinska pomo. BBK je
bila udaljena od linije fronta oko 25-40
km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. pre-
rasta u bolniku grupu (v. tamo).
bolnika grupa, skup sanitetskih ustano-
va i jedinica armije kojima rukovodi je-
dinstvena uprava. U njenom sastavu su:
poljske bolnice (v. tamo) za pruanje
specijalistike medicinske pomoi raz-
nih vidova, jedinice za evakuaciju po-
vreenih i obolelih, za snabdevanje sa-
nitetskim materijalnim sredstvima, po-
zadinske jedinice itd. V. bolnika baza.
Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u sa-
niteske odrede (v. tamo).
bolniki brod, v. sanitetski brod.
bolniki reim, reim kome bivaju podvr-
gnuti svi bolesnici u pogledu ishrane,
leenja i discipline u nekoj bolnikoj us-
tanovi.
bolovanje, privremena, potpuna ili deli-
micrtajiesposobnost za rad.
bolus, velika pilula, obino meke konzis-
tencije; oblik leka koji se upotrebljava u
veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat
aluminijuma s vodom, koji se ne rastva-
ra u vodi. Slui kao adsorptivno sred-
stvo i sredstvo za suenje i pokrivanje
rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro
sterilizovana, jer moe sadrati spore
tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bo-
lus, zameen s glicerolom u vidu plasti-
ne mase koja se upotrebljava u proteti-
ci; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formi-
ran pri kraju vakanja, koji se aktom gu-
tanja potiskuje u eludac.
bombaa, pojava ispupenosti dna kon-
zervi zbog prisustva gasa stvorenog
anaerobnim bakterijama; bioloka b.
ima higijenski znaaj zbog prisustva
toksina i bakterija; fizika b., bombaa
usld prepunjavanja limenki; hemijska
b., bombaa zbog delovanja kiselih sa-
stojaka konzervi na metal limenki uz
stvaranje vodonika.
bor, B, hemijski element, metaloid, po
svojim svojstvima slian silicijumu. U
prirodi s javlja u vidu jedinjenja, od ko-
jih su najvanija boraks i borna kiselina.
Borax, v. Natrii tetraboras.
borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu)
koji nastaju kao posledica borbenih ak-
cija jedinica. V. opti gubici.
104
borborygmi
bougie

borborygmi, brljanje koje se uje pri br-
zim pokretima gasa u crevima.
Boret-Gengouova metoda, reakcija ve-
zivanja komplementa izvedena suspen-
zijom bakterija kao antigenom.
Boret-Gengouova podloga, podloga
koja slui primarnom izolovanju B. per-
tussis i zahteva specijalno obogaenu
hranljivu podlogu: glicerinski krvni
agar s krompirovim branom. Radi
spreavanja razvoja drugih bakterija u
nosno-dremom sekretu, podlozi se do-
daje penicilin.
Bordetella, vrste gram-negativnih, aspo-
rogenih kokobacila: Bordetella pertus-
sis, . parapertussis i B. bronchiseptica.
Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a
trea u ivotinja. Poto te bakterije nisu
zavisne od faktora XiV, danas se ubra-
jaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva
veliki ili magarei kaalj (pertussis).
borna kiselina, v. Acidum boricum.
Bornholmska bolest, v. pleufodynia.
Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih
rodova iz porodice treponema po tome
to ima najmanji broj spiralnih nepra-
vilnih i razvuenih u vojaka. Infekcija u
oveka nastaje posredstvom zglavkara
koji se hrane krvlju; B, recurrentis var.
duttoni izaziva povratnu groznicu u
Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourren-
tis var. obermeyeri uzronik je povrat-
ne groznice u Evropi.
bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum.
Botalov otvor, otvor koji se stvara pre
sraenja gornje pregrade srca u za-
dnjem i gornjem delu pregrade. Pojava
ovog otvora omoguuje saobraaj izme-
u leve i desne pretkomore, ije se krvi
meaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara
pregradnom ploom koja se sputa s ta-
vanice primitivne pretkomore s desne
strane. Zatvaranje ovalnog otvora nor-
malno se deava po roenju.
Botryocephalus, v* Diphyllobothrium.
Botryocephalus latus, parazitna glista iz
grupe pantljiara (Cestodes). Prelazni
domaini su raii i ribe. ovek se infi-
cira jedui nedovoljno kuvano ili nedo-
voljno peeno riblje meso.
botryomycoma, botriomikom, mali zapa-
Ijenjski tumor, do veliine lenika, pri-
vren za kou peteljkom, verovatno
stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin.
granuloma pyogenicum.
Bttcherovi kristali, krupni, svetlucavi
igliasti kristali; dvostruka monoklina
piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Sc-
hreinerove baze (CzHsN) prostatnog
soka.
botulinski toksin, po svom afinitetu neu-
rotropan, otporan prema eludanom
soku, jedini bakterijski egzotoksin koji
izaziva trovanje kada se unese kroz usta
ili parenteralno. On je najjai bakterij-
ski toksin.
bo tuli mu s, botulizam, akutno neurotok-
siko oboljenje izazvano egzotoksinom
Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja
hranom, ali nema eludano-crevne
simptome, ve su izraene lezije lubanj-
skih ivaca i parasimpatikusa. Inkubacija
traje 6-36 asova. Bolest poinje
smetnjama vida i onim simptomima:
diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza
kapka i dr. U teim sluajevima zahvae-
ni su drelo i grkljan, te bolesnik teko
guta i govori. Moe biti ugroena funk-
cija disanja, pa i ivot bolesnika. Uvek je
smanjeno luenje pljuvake, znoja i
suza. Izraen je meteorizam, postoje za-
tvor i retencija mokrae. Mogu je smrtni
ishod.
bougie, (fr.) buija, sveca, instrument
tapiastog oblika, od metala (kruta b.),
vulkanizovanog kauuka (savitljiva b.)
ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u
mokranu cev i druge telesne upljine
radi dijagnostike i terapije; b. a boule
(fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; di-
latatorska b., buija iji prenik moe
da se poveava pomou zavrtnja. Obi-
no se upotrebljava radi irenja strikture
uretre; elastina b., buija spravljena
od gume ili nekog drugog elastinog
materijala; filiformna b, buija veoma
umanjenog kalibra, koja se koristi za
paljiv pregled stenoza i fistula veoma
malog prenika; fuziforna b., buija s
vretenastim proirenjem njenog sred-
njeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu-
105
Bouillaudov znak
Braunova udlaga

njenih ivom, koje su graduisane i slue
za irenje jednjako-kardijalne oblasti:
kaustika b., buija s komadom srebr-
nog nitrata ili druge jetke supstancije
na vrhu. Slui kao nosa jetke supstan-
cije; konana b., buija izgleda konusa;
laktasta b., buija savijena u vidu lakta
ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova
b., serija b. slinih Hurstovim b., ali one
imaju konini kraj; medikamentna b.,
b. na koju se stavlja neki medikament;
rastvorljiva b., b. koja se sastoji od
supstancije koja se topi i rastvara.
Bouillaudov znak, v. znak.
Bowmanova ahura, capsula glomeruli,
dvostruka epitelna ahura koja obavija
sudovno klube u Malpighijevom telacu
bubrega. V. corpusculum renis.
Bowmnova opna, Baumanova opna ro-
njae, elastina i bestrukturna opna
koja razdvaja prednji epitel ronjae od
njene potke.
Boydenov obrok, 2-3 sveza umanceta,
posoljena ili zaslaena kristalnim ee-
rom. Daje se posle snimanja une kesi-
ce da bi se na snimku posle 45 min. vi-
delo kako umance deluje na njenu
kontraktilnu sposobnost. Ako se daje
obareno umance, snima se posle 3 asa
(a ne posle 45 min.).
Boyleov zakon, zakon po kome su masa i
temperatura gasa u nekoj komori kon-
stantne. Ako se pritisak poveava ili
smanjuje, zapremina gasa se menja ob-
rnuto srazmerno promenama pritiska.
brachialgia, brahialgija, bol u ruci.
brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis,
nadlakatna arterija.
brachioesophagus, brahiezofagus, kon-
genitalno kratak jednjak, koji povlai
proksimalni deo eluca u medij asti-
num.
brachium, miica, nadlaktica, deo ruke iz-
meu ramena i lakta; krak, npr. brac-
hium pontis, krak modanog mosta koji
ga vezuje s malim mozgom.
brachycephalia, brahicefalija, kratka ok-
rugla lubanja, iji je uzduni prenik
mali i skoro dostie njen popreni pre-
nik.
brachydactylia, brahidaktilija, uroeni,
esto nasledni poremeaj u razvoju pr-
stiju, u kome su oni kratki i imaju jedan
zglob, tako da dobivaju izgled palca.
brada, v. barba, mentum.
bradavica, v. caruncula, papilla.
bradaviaste kvrice (carunculae myrti-
formes), bradaviasti ostaci rascepanog
devinjaka (himena) koji ostaju na rubu
usminskog ua posle defloracije, a na-
roito posle poroaja.
bradikardija, v. bradycardia.
bradikinin, noBapeptid, snano vazodila-
tatorno sredstvo koje poveava pro-
pustljivost kapilara, dovodi do stvara-
nja edema, prouzrokuje bol (delujui na
nervne zavretke, kontrahuje ili oputa
razne glatke miie organizma. Izaziva
napade migrene.
bradycardia, bradikardija, usporena sr-
ana radnja prouzrokovana povienim
tonusom parasimpatikusa, oboljenjem
mozga i modanica (povien pritisak u
mozgu), izvesnim trovanjima (utica,
olovo), prekomernim davanjem digitali-
sa ili oteenjem sranog miia (pore-
meaj ^provoenja). Bradikardija se
sree i u zdravih osoba (u treniranih
sportista); b. cardiomuscularis, bradi-
kardija zbog oboljenja sranog miia;
b. centralis, bradikardija zbog obolje-
nja centralnog nervnog sistema; b. es-
sentialis, bradikardija iji se uzrok ne
moe utvrditi; b. nodalis, bradikardija
u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrak-
ciju sranih komora potiu iz nodalnog
vora; b. sinoatrialis, bradikardija
zbog usporenih podsticaja u sinusnom
voru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis,
vagusna bradikardija, zbog poveanog
tonusa vagusa.
bradypnoea, bradipneja, usporeno disa-
nje u razliitim fiziolokim i patoloko-
fiziolokim stanjima.
branhijalne tvorevine, v. krne tvorevi-
ne.
branhijalni lukovi, v. krni lukovi.
branhiomerni organi, organi koji postaju
od krnih tvorevina.
Braunova anastomoza, v. anastomosis.
Braunova brizgalica, v. brizgalica.
Braunova udlaga, v. udlaga.
106
Braxton-Hicksove kontrakcije
Braxton-Hicksove kontrakcije (trudo-
vi u trudnoi), slabe, lagane, ritmike
kontrakcije materice koje se periodino
javljaju u gotovo svim mesecima trud-
noe. Pri kraju trudnoe postaju jae da bi
u poslednjih nekoliko asova trudnoe
postale toliko jake da rastegnu grli
materice i istisnu dete kroz poroajni
kanal.
brazdanje, niz deoba koje oploeno jaje
pretvaraju u okruglastu gomilu elija,
blastomere, zbijenih (morula) ili raspo-
reenih oko segmentacione duplje
(blastuld). Od zigota putem brazdanja
nastaju sve sitnije elije. Plod se ne uve-
ava nego se samo celularizuje. Braz-
danje se zavrava kada plod pone da
raste. Jaja s podjednako rasporeenim
vitelusom (holoblastna jaja) dele se po-
tpuno. Jaja s vitelusom, nejednako ras-
poreenim, dele se delimino (merob-
lastnajaja).
brite, podnosno polje (area infranasa-
Hs).
bregmatini temenac, v. fontanele.
Brennerov tumor, retka benigna neoplaz-
ma jajnika ena starijih od 50 godina.
Neoplazma nije horffionski aktivna, ali
je mali broj praen pojavom hiperestri-
nizma. Neoplazma je mala, vrsta, ogra-
niena, najee usamljena ili u zidu
pseudomucinoznog cistadenoma jajni-
ka. Makroskopski je slina fibromu.
Mikroskopska graa se odlikuje grupa-
ma epitelnih elija koje se nalaze u gus-
toj fibroznoj stromi. Poreklo ove neop-
lazme je sporno, ali se veruje da je foli-
kulnog porekla i slina elijskim neop-
lazmama stvorenim iz mezenhima jajni-
ka.
Brennerova operacija, v. operacija.
Brestovaka Banja, banja u blizini Bora,
Zlotske peine i Tirnoka, na 385 m n. v.
Njen klimat deluje toniki i sedativno.
Ima 10 toplih izvora (36,537,3,38,
40,5
0
C), slinih po hemijskom sastavu.
Voda s ovih izvora je slabo mineralisa-
na, energetina (akratoterma), slabo
sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sum-
porna, ugljenokisela i gvoevita. Ova
voda koristi se za pie i za kupanje. U
ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,
brizgalica
tireotoksikoze, hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, hronine
nadraajne dermatoze, urika dijateza,
bolesti enskih polnih organa, arte-
rioskleroza, anemije, premorenost i is-
crpljenost posle bolesti.
brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis bre-
vis, kratki pregiba palca ruke.
brigadna ambulanta, u narodnooslobo-
dilakom ratu pokretna brigadna sani-
tetska ustanova u kojoj se povreenim i
obolelim (p/o) pruala optemedicin-
ska, a povremeno i hirurka pomo
(kad bi joj se dodelila hirurka ekipa). U
b. a. su se zadravali laki i pokretni p/o
do izleenja, ali su esto teki ratni us-
lovi i nemogunost evakuacije u divizij-
sku bolnicu zahtevali due zadravanje
i teih p/o, zbog ega je b. a. nazivana i
brigadna bolnica.
brigadna bolnica, naziv koji se esto
upotrebljava za brigadnu ambulantu (v.
tamo).
brigadna sanitetska sluba, v. sanitetska
sluba brigade.
brigadna sanitetska stanica, ranije bri-
gadno previjalite, sanitetska etapa
koju sanitetska sluba brigade uspos-
tavlja na 6-8 km od borbene linije radi
pruanja optemedicinske i hirurke
(uglavnom neodlone) pomoi; organi-
zacija rada je slina onoj u divizijskoj sa-
nitetskoj stanici, samo je manjeg obima.
brigadni sanitet, sin. sanitetska sluba bri-
gade.
brigadne previjalite, v. brigadna sanitet-
ska stanica.
Brightova bolest, v. nephritis.
Brill-Symmersova bolest, v. bolest.
Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis.
brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje
ankilotinih ili nepravilno sraslih frag-
menata preloma.
brizgalica, sprava koja u terapiji slui za
parenteralno davanje lekova ili ispira-
nje telesnih upljina, a u dijagnostici za
usisavanje tenosti iz tkiva i telesnih
upljina putem punkcije; Anelova b.,
fina brizgalica koja slui za terapiju suz-
nih puteva; Braunova b., brizgalica za
ubrizgavanje u upljinu materice; fon-
tanska b., aparat koji ubrizgava tenost
107
r
briznici (ductus ejaculatorii) brom-benzil-cijanid

dejstvom tee; hipodermna b., brizgali-
ca malog kalibra kojom se ubrizgava
rastvor leka ili neke druge tenosti kroz
tanku uplju iglu u potkono tkivo;
Luerova b., staklena brizgalica sa stak-
lenim klipom, za intravenska, potkona
1 druga ubrizgavanja; Neisserova b.,
ureteralna brizgalica koja slui za lee-
nje gonoroikog uretritisa; Pravazova
b., brizgalica malih dimenzija za po
tkona ubrizgavanja; Recordova b.,
staklena hrizgalica s metalnim klipom.
briznici (ductus ejaculatorii), semeno-
nosni kanalii koji postaju sticajem
kratkog izvodnog kanala semenih kesi-
ca i semenovoda. Njihova duina iznosi
2 cm. Stiu se u vidu 2 uzana razreza u
semenu humicu (colliculus seminalis)
na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz
nica postavljena je venoznim upljika
vim telom, koje, kad nabrekne, moe da
zatisne otvore briznika.
Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg
renja.
Brockova operacija, v. operacija.
Brocqova bolest, v. parapsoriasis en pla-
ques.
Brodersov indeks, indeks malignosti po
kome je tumor utoliko opasniji ukoliko
su elije neuobliene ili embrionske
prirode. Prvi stepen sadri etvrtinu
neuoblienih elija, drugi stepen polo-
vinu, trei stepen tri etvrtine takvih e-
lija; u etvrtom stepenu sve su elije
neuobliene.
Brodie-Relusova bolest, v. mastopathia
fibros cystica.
Brodijev apsces, v. abscessus.
brodska apoteka, v. vojna apoteka.
brodska higijena, grana pomorske medi-
cine koja prouava uslove ivota i rada
na brodu (smetaj, sanitarna tehnika, ,
snabdevanje vodom i hranom, zatim
buka, vibracije motora itd.), vri nadzor
nad (sprovoenjem) odgovarajuih hi-
gijensko-profilaktikih mera s ciljem da
se ouvaju^zdravlje i radna i borbena
sposobnost posade broda. Obim i vrste
mera zavise od veliine i klase broda. V.
higijena.
brodska sanitetska sluba, deo sanitet-
ske slube ratne mornarice (v. tamo)
ija je namena organizacija i pruanje
pomoi povreenim i obolelim (p/o) i
sprovoenje preventivnih medicinskih
mera na ratnom brodu; u ratu se pomo
prua po naelima etapnog leenja (v.
tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se sta-
nice: prve pomoi, medicinske pomoi i
medicinske RBH-zatite, a na veim
brodovima i stacionar u kom se p/o
lee do evakuacije u kopnene sanitetske
ustanove ili u sanitetski brod; u brod
p/o se prenose specijalnim nosilima, a
do pristanita ili sanitetskog broda pre-
voze se (motornim) amcima.
broja za elo telo (eng. whole body
counter), ureaj za odreivanje ra-
dioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz
vie brojaa sa vrstim ili tenim scinti-
latorima. Postavlja se u podrumskim
prostorijama, iji su zidovi optoeni e-
likom ili betonom. Koristi se za odrei-
vanje nivoa prirodne radioaktivnosti u
organizmu, za kontrolu kontaminacije
profesionalno izloenog osoblja i za is-
pitivanje rasorpcije i ekskrecije radio-
nuklida u dijagnostici poremeaja re-
sorpcije.
brojai, v. Geiger-Mullerovi brojai, polu-
provodniki brojai, proporcionalni bro-
jai, scintilacijski brojai.
brojanje bakterija, brojanje koje se vri u
mnoge praktike svrhe; pored kvalita-
tivnog, neophodno je vriti i kvantitativ-
no odreivanje broja bakterija u datom
momentu u nekom materijalu: u vodi, u
mleku, zatim u supstancijama za spre-
manje vakcina i dr.
Brokin centar, v. centar.
Brokin indeks, indeks prema kome tei-
na tela iznosi onoliko kilograma koliko
u visini pretie santimetara iznad 100.
Brokina a fazi ja, v. aphasia.
bromatologija, nauka koja se bavi izua-
vanjem sastava ivotnih namirnica,
hranljivih supstancija itd. Sin. broma-
tografija.
brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni ot-
rov suzavac (v. tamo), bezbojna kristal-
na materija ije pare nadrauju sluznicu
oiju, a pri jaoj koncentraciji i nosa,
grla i dunika. Na terenu je otrovan i
108
r
brom(h)idrosis bronchus

preko 30 dana, a otkriva se organolep-
tiki (nadraaj oiju i miris na med).
Gas-maska potpuno titi organizam a
raskuava se alkoholnim rastvorom
natrijum-hidroksida.
brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje
praeno neprijatnim mirisom, zada-
hom.
bromidi, soli bromovodonine kiseline.
bromismus, bromizam, trovanje bromidi-
ma. Akutna trovanja su vrlo retka. Mno-
go su ea hronina trovanja pri duoj
upotrebi bromida (npr. u leenju epi-
lepsije). Simptomi trovanja su: akne, su-
enje, pojaana skrecija sluzi u disaj-
nom traktu, anoreksija, zadah iz usta,
oslabljeno pamenje, apatija, tupost,
nesiguran hod, sanjivost, bromna psi-
hoza i dr. V. acne, bromodermia.
bromodermia, bromodermija, skup ko-
nih pojava izazvanih dugom upotrebom
bromida. Moe biti u vidu vegetantnih
dermatoza, b. tuberosum (svrab, crveni-
lo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili
akne (v. acne medicamentosa) koje se
javljaju na licu, na nogama i u gluteal-
nom predelu. Traju vie sedmica i posle
prestanka upotrebe bromida.
bronchialis (bronchalis), bronhijalan,
dunini, koji se odnosi na dunicu,
npr. a. bronchialis, dunina arterija.
bronchiectasia, bronhiektazija, hronino
proirenje bronha, praeno povreme-
nim kaljem i iskaljavanjem sluzavo-
gnojnog ispljuvka, esto u velikim koli-
inama.
bronchiolitis, v, bronchopneumonia.
bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole,
sitne granice dunica u plunim renji-
ima.
bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice
bronhija. Odlikuje se luenjem sluzi i
prisustvom elemenata zapaljenja i bak-
terija u njoj. Od duine trajanja zavisi da
Ii je u pitanju akutni ili hronini bronhi-
tis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha,
prouzrokovano najee virusnim i
bakterijskim infekcijama i udisanjem
raznih vrsta praine koje drae sluznicu
bronha; b. chronica, dugotrajno zapa-
ljenje bronha, koje se ispoljava periodi-
ma kalja i iskaljavanja. Mukarci e-
e obolevaju od bronhitisa nego ene^2-
obolela mukarca dolaze na l oboltu
:
enu. Slino stanje je u seksodiferent-
noj uestalosti bronhiektazije.
bronchokinematographia, bronhokine-
matografija, metoda snimanja stanja i
promena u sluznici bronha u toku bron-
hografije, endoskopskog pregleca bron
ha. .7
bronchopneumonia, bronhopneumoni-
ja, zapaljenje plua koje poinje u kraj-
njim bronhiolama. Bolest se javlja kao
sekundarna pojava u toku raznih infek-
cija gornjih delova organa za disanje,
septikih infekcija, u iscrpenih osoba.
Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis,
pneumonia lobularis; postoperativna
b., b. koja se javlja posle hirurkih inter-
vencija, naroito u abdomenu; suba-
kutna b. b. iji je tok usporen; virusna
b., izazvana virusnom infekcijom.

bronchopneumonitis, v. bronchopneu
mo n i a. "^f ,.
bronchoscopia, bronhoskopija, posn^al-
ranje sluznice i zidova bronha pomou
bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvla-
i kroz usta i grkljan, onda je u pitanju
b. superior, a ako se uvodi kroz otvor
traheostome, u pitanju je b. inferior. V.
tracheoscopia, endoscopia.
bronchospirometria, bronhospiromtri-
ja, metoda odreivanja zapremine i i ka-
paciteta posebno za svako plue.
bronchostenosis, stenoza bronha, sma-
njenje, suenje lumena bronha. Sin.
bronchoconstrictio.
bronchus, bronh, dunica, vei ogranak
dunika; b. adenoma, adenom brorihu-
sa, neoplazma, koja je, zbog svoje spo-
rosti u rastenju i slabog prodora u oko-
linu i izazivanja metastaza, okarakteri-
sana kao oboljenje niskog maligniteta.
ini 10% svih primarnih neoplazmi plu-
a. Raste esto u vidu polipa ili petelj-
kastog izrataja u zidu i zjapu dunice.
Na preseku je beliast, karakterisine
grade elija u vidu manjih i veifi grupa.
elije su sitne, okruglih podjednakih je-
dara i svetlije protoplazme, u kojoj se
rede mogu dokazati argentafina zrna.
Retke su mitoze i metastaze u jetru,
bubrege, kimeni stub. Izmeu grupa
109
bronhiektazija Brunsova udlaga

elija neoplazme nalazi se nena vasku-
larna, jako razgranala mrea. Karci-
noidni sindrom je zabeleen u sluajevi-
ma kada postoje metastaze u jetri. Po-
stoji vie morfolokih vrsta adenoma
dunica; bronchi lobares, reanjske
dunice, tri desne a dve Ie ve, od kojih
svaka ulazi u odgovarajui reanj plua;
b. principalis dexter et sinister, desna
i leva glavna dunica koje kroz koren
plua ulaze u odgovarajue plue;
bronchi segmentales, segmentne du-
nice, za svaki segment plua po jedna
odgovarajua dunica; strana tela b.,
obino su posledica aspiracije iz usne
duplje, naroito u dece (perle, zrna, ko-
pice, igle), usled nepanje ili poremea-
ja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr.
sadraj razmekane tuberkulozne lez-
de koja je provalila u dunicu (v. fistula
bronha). Odstranjuje se pomou bron-
hoskopije.
bronhiektazija, v. bronchiectasia.
bronhiola, v. bronchiolus.
bronhno disanje, v. respiratio.
bronhografija, rendgensko snimanje
bronhija koje su ispunjene mlakim jod-
nim kontrastnim sredstvom. Danas'se
kao kontrastna sredstva upotrebljavaju;
(1) viskozni vodeni rastvor organske
soli joda (Joduron-B); (2) vodena sus-
penzija jodnih soli (Dionosil, Propylio-
don); (3) uljani rastvor joda sa dodat-
kom sulfonamida (Lipiodol sulfamid).
Prethodno se izvri dobra anestezija, pa
se katetar (Nlaton 15 ili 16, jo bolje
Mtrasov) uvue kroz nos ili usta u du-
nik i glavni bronh. Najzad se kroz kate-
tar ubrizga kontrastno sredstvo i od-
mah zatim snima odgovarajue pluno
krilo u raznim poloajima.
bronhokinematografija, v. bronchokine-
matographia.
bronhoplastika, plastika operacija na
bronhu; hirurko zatvaranje fistule
bronha.,
bronhopleuralni, ono to pripada bron-
hu i pleuri, ili komunikacija bronha s
pleuralriom dupljom u vidu bronhop-
leuralne fistule.
bronhospirometrija, v. bronchospiromet-
ri.
bronhovezikulsko disanje, v. respiratio.
bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis.
bruce (pubes), crne, neto kovrdave dla-
ke koje se gube iznad korena polnog
uda: u mukog postepeno na prednjoj
strani trbuha sve do pupka, a u enskog
kosmati predeo (bruik) naglo se zavr-
ava horizontalnom linijom.
brucelin, filtrat tene kulture brucela, ili
brucelargen, ekstrakt nukleoproteina
brucela. Slui kao koni test za dokazi-
vanje alergije u brucelozi.
Brucella, rod gram-negativnih nepokret-
nih kokobacila. Brucele izazivaju u ivo-
tinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju
bruceloze; B. abortus prouzrokuje za-
razni pobaaj goveda i konja. U ljudi iz-
aziva Bangovu bolest; B. melitensis iz-
aziva maltsku groznicu, bolest ovaca,
koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni poba-
aj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bo-
lest se prenosi kontaktom i preko na-
mirnica koje potiu od zaraenih ivoti-
nja.
brucellosis, bruceloza, akutno ili hroni-
no oboljenje iz grupe zoonoza, koje iz-
azivaju tri tipa brucela. Generalizovano
oboljenje septiko-alergijskog tipa sa
dugotrajnom talasastom temperatu-
rom, recidivima i oteenjem lokomo-
tornog aparata. Bolest_poinje postepe-
no, sa povienom temperaturom, obil-
nim znojenjem i bolom u krstima. U kli-
nikoj slici dominira afekcija retiku-
loendotelnog sistema sa hepatospleno-
megalijom i adenopatijom. Bruceloze
ima u naoj zemlji. Spada u grupu bio-
lokih oruja.
bruik, v. bruce.
Brudzinskijev znak, v. znak.
bruit, (fr.) zvuk koji se uje pri oslukiva-
nju, naroito ako je zvuk patoloki; b.
de canon, naroito jak prvi ton srca u
potpunom sranom bloku; b. de era-
quement, zvuk koji se uje u perikardi-
tisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fl
(zvuk naprslog kraga) zvuk koji se uje
pri perkusiji predela kaverni, u vezi s
bronhijama ili s pleuralnom upljinom.
Brunschvvigova operacija, v. operacija.
Brunsova udlaga, v. udlaga.
110
bruenje zuba bufalo-hump

bruenje zuba, terapijski postupak pri
kome se vri bruenje onih taaka i po-
vrina na zubima (gornje i donje vilice)
koje prerano dolaze u meusobni kon-
takt. Cilj bruenja je da se odstrani ok-
luzalni traumatizam i postigne maksi-
malni istovremeni kontakt i ravnomer-
no optereenje svih zuba, kao i nesme-
tani pokreti donje vilice. Sin. selektivno
bruenje zuba.
Brutonova agamaglobulinemija, nasled-
na bolest vezana za X-hromosom, u ko-
joj nedostaju B-limfociti i plazmociti.
Broj limfocita u perifernoj krvi je nor-
malan, ali su imunoglobulini izrazito
smanjeni. Vrlo este infekcije, naroito
sinusa i organa za disanje.
bruxismus, bruksizam, nesvesno, povre-
meno kripanje zubima van funkcije
vakanja, naroito nou. Snani, pona-
vljani pokreti vilicama pri kojima su
zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do
troenja vrstih tkiva zuba i oteuje
ozublje (parodoncijum). Najee je po-
sledica psihosomatskih stanja i trau-
matskog kontakta zuba, npr. posle izra-
de neprikladnih stomatolokih nadok-
nada koje su u supraokluziji. Sin. stridor
dentium. V. bruxomania.
bruxomania, bruksomanija, kripanje zu-
bima u budnom stanju. Sin. bruchoma-
nia. V. bruxismus.
Bryantov trougao, pravougli trougao koji
se dobiva ako se na leeem bolesniku
od prednje-gornje bodlje povue na-
dole vertikalna linija, zatim se osovina
femura produi kroz vrh trohantera i
najzad se vrh trohantera spoji s pred-
njom gornjom bedrenom bodljom.
Trougao je normalno ravnokrak i pra-
vougli. Pri visokom poloaju trohantera
(iaenje kuka, prelom vrata, butnjae
itd.) kateta, kao produetak osovine
butne kosti skrauje se. V. Roser-Nlato-
nova linija (pod linija).
brzi peani filtri (sin. ameriki), beton-
ski bazeni prema koliini vode, ispunje-
ni slojem peska od 65 do 75 cm, krupno-
e 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mo-
gunou ispiranja peska suprotnim
pravcem toka vode. Kapacitet 125 m
3

vode m
2
/dan. Sazrevanje filtra pola
asa.
bubanjska duplja, v. cavum tympanL
bubanjska opna, membrana tympani, ok-
ruglasta, tanka i poluprozrana opna
koja zatvara dno spoljanjeg slunog ka-
nala i odvaja ga od bubanjske duplje
srednjeg uva. Prima treperenja zvunih
talasa i prenosi ih preko slunih koica
u unutranje uvo. V. auris.
bubanjska upljina, v. cavum tympanL
bubanjska vrpca, chorda tympani, grana
VII modanog ivca (n. facialis), spaja se
s jezikim ivcem (n. lingualis od n.
mandibularis).
bubavaba, v. Blatta orientalis.
bubreg v. ren.
bubrena kolika, v. colica.
bubrene aice, v. calices renales.
bubreni edem, v. oedema.
bubreni kanali, v. ren, tubulus renalis.
bucca, obraz, v. mala.
buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada
obrazu ili se na njega odnosi. Pripada
ustima ili se na njih odnosi.
buccinator (od lat. buccina, truba), tru-
ba; m. buccinator, mii obraza (tru-
baki mii).
Buckyjevi zraci, v. zraci
Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom,
budnost, stanje suprotno od spavanja. Od-
likuje se aktivnou modane kore pod
dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog
aktivatorskog sistema srednjeg mozga,
koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vr-
sta senzitivnih signala, kao, npr., signali
s receptora miia, koe, oiju ili uiju,
moe dovesti do nagle aktivacije ovog
sistema i do buenja.
buenje, nagla aktivacija retikularnog ak-
tivacijskog sistema, koji je u miru i ne
odailje impulse u modanu koru, pod
dejstvom bilo kog senzorikog signala
(s koe, iz zglobova i miia, vidni i slu-
ni signali, pa ak i visceralne senzacije iz
creve) uslovljava buenje osobe koja
spava.
Buerger-Grutzova bolest, v. bolest.
Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli
terans.
bufalo-hump, buffalo-vrat (grba), jas-
tuasta naslaga masti u predelu donjih
111
buha bulboretikularno podruje

vratnih prljenova, karakteristina po-
java u Cushingovom sindromu (v. sy-
ndroma Cushing). Naziv nastao otuda
to sline naslage ima i ameriko gove-
e - buffalo.
buha, Pyrethrum cinerarii folium Trevi-
ranus, biljka od ijih se osuenih cveto-
va pravi prah koji slui kao insekticidno
sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je
dalmatinski buha. Aktivni insekticidni
princip nalazi se najveim delom u cve-
tovima (Flores Pyrethri). Protiv muva,
buva, stenica, vaiju i bubavaba buha
se upotrebljava kao praak za posipanje
ili u vidu tenosti ili erosola za raspra-
vanje.
bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pep-
ton sa NaCl), osnovna je tena hranljiva
podloga za razmnoavanje veine bak-
terijskih vrsta; upotrebljava se i kao os-
novni deo raznih hranljivih podloga (kr-
vni, serumski bujon, agar, krvni agar i
dr.).
buka, zbir umova i zvukova koji nastaju
usled saobraaja i industrijskog ili zan-
atskog rada. Razlikuju se gradska i in-
dustrijska buka. U stvaranju gradske b.
uestvuje niz raznovrsnih i mnogobroj-
nih faktora, a naroito stanje gradskih
ulica, kao i broj i vrsta vozila; indust-
rijska b. stvara se u mnogim preduzei-
ma i radionicama, kao to su kovanice,
pri fabrikaciji metalnog orua, u eleza-
rama, pri radu sa pneumatikim ekii-
ma, u mlinovima, tkanicama. Ova buka
izaziva obino posle 8-10 godina a po-
nekad i ranije ili docnije hronino ote-
enje organa za sluh s postepenim slab-
ljenjem sluha, koje moe da pree i u
potpunu gluvou. Pri tome se razvijaju
raznovrsne promene u srednjem uhu,
oteenje labirinta s poremeajima rav-
notee i otoskleroza. Preventivne mere
se sastoje od individualne zatite radni-
ka, lekarske kontrole, periodine pro-
mene radnog mesta i tehnike zatite.
Buka se meri naroitim aparatima, fo-
nometrima, a izraava se u fonima; uli-
na b. u gradovima, industrijskim centri-
ma pa i u manjim naseljima stalno se
pojaava usled sve veeg saobraaja i
intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara-
ju sve vee mogunosti za slabije ili jae
potresanje zgrada, naroito u ulicama
veoma optereenim saobraajem. Ova
buka i potresanje zgrada ublaavaju se
elastinim poploavanjem ulica i efikas-
nom izolacijom temelja i zidova zgrada
materijalom koji loe sprovodi buku,
kao i strogim razdvajanjem ulica za sta-
novanje od saobraajnih ulica. Postoje i
specijalne organizacije za borbu protiv
buke. Podnoljive granice buke u fono-
vima iznose u stambenim etvrtima
preko dana do 35, a nou do 25 fonova,
u meovitom podruju preko dana 45, a
nou 35 fonova i u industrijskim pod-
rujima preko dana 60, a nou 45 fono-
va, mereno na otvorenom prozoru.
Bukovika Banja (Aranelovaka Banja),
nalazi se pored Aranelovca, na 270 m
nadmorske visine; njene vode su alkal-
ne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvo-
evite; T 15,5 i 25,2 C. Moderno kupa-
tilo i otvoren bazen s mineralnom vo-
dom i klimatsko mesto. Glavne indika-
cije: dispepsija, kongestija jetre, hroni-
ni holecistitis, urika dijateza, nefroliti-
jaza, anemija, rekonvalescencija.
bulbarna paraliza, v. paralysis.
bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduze-
tosti, paralize, rede nadraaja) bulbusa
(izduene modine), kao to su poreme-
aj govora, gutanja, disanja, rada srca i
krvnih sudova. To su teki, obino smr-
tonosni poremeaji u toku nekih iva-
nih oboljenja (poliomyelitis, polyneuri-
tis, sclerosis lat. amyotrophica, progre-
sivna bulbarna paraliza, pseudobulbar-
na paraliza).
bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave.
bulbi vestibuli, v. tremne glavice.
bulbokavernozni mii, poprenopru-
gasti mii koji, s ishiokavernoznim mi-
iem, pripomae erakciji korena peni-
sa i isturanju semena iz uretre u trenut-
ku ejakulacije.
bulboretikularno podruje, deo retiku-
larne formacije koji obuhvata najvie i
lateralne delove retikularne formacije u
izduenoj modini i elu retikularnu
formaciju modanog mosta, srednjeg
mozga i meumozga. Neuroni ovog pod-
112
bulboretikularno inhibicijsko podruje Butyrum cacao

ruja imaju osobinu samorazdraljivos-
ti i stoga neprekidno alju impulse u
motorika podruja kimene modine i
nagore u veliki mozak, ukoliko nisu ko-
eni signalima iz drugih delova nervnog
sistema ili zamoreni. Senzorike poru-
ke pristiu u retikularnu formaciju iz
raznih izvora iz kimene modine, vesti-
bularnog aparata, malog mozga, bazal-
nih ganglija, modane kore (naroito
motorikog podruja) i hipotalamusa;
od ovih signala jedni deluju ekscitacijs-
ki a drugi inhibicijski. Uloga ovog pod-
ruja se sastoji od odravanja tonusa
skeletnih miia i stanja budnosti.
bulboretikularno inhibicijsko podru-
je, deo retikularne tvorevine koji se na-
lazi u prednjem srednjem delu donje tri
etvrtine kimene modine. Neuroni
ovog podruja nisu sposobni za samo-
razdraivanje, ali se neprekidno razdra-
uju signalima koji im pristiu iz bazal-
nih ganglija, iz kore velikog mozga i iz
malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog
podruja imaju inhibitorno dejstvo i
neprekidno se suprotstavljaju efektima
b. r. facilitacijskog podruja. Kad oba
podruja deluju normalno, motorne
funkcije kimene modine nisu ni eksci-
tirane ni inhibirane.
bulbus, glavica, proirenje u vidu glavice
luka; b. duodeni, poetni proireni deo
gornjeg segmenta dvanaestopalanog
creva, koji na radiografiji izgleda kao
glavica ili mitra; b. oculi, ona jabuica;
b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji,
zadebljani deo olfaktivne trake; b.
quadratus, atrofina, smanjena ona ja-
buica etvrtastog oblika. Zatezanje
pravih onih miia daje hipotonoj o-
noj jabuici etvrtast izgled. Sin atro-
phia bulbi quadrata.
bulbusni refleks, v. refleks.
bulimia, bulimija, neizdrljivo oseanje
gladi, vuja glad. Sin. cynorexia. V. po-
ly phagia.
bulla, plik, rascep izmeu pojedinih sloje-
va epiderma ispunjen seroznom teno-
u. Osnovna eflorescencija u mnogim
(buloznim) dermatozama.
bullosus, bulozan, odnosi se na kono ob-
oljenje u kome je osnovna eflorescenci-
ja plik.
bunika, v. Hyoscyamus niger.
Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromo-
ivog materijala koja slui za omotava-
nje vlanih zavoja.
buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen
hidroftalmusa, v. hydrophthalmus.
bura, v. vetrovi.
Burdachov put, v. fasciculus cuneatus.
bure, partizansko, v. partizansko bure.
Burgerova bolest, v. bolest, thrombangi-
itis obliterans.
Brkeova komora, v. hemocitometar.
Burkittov limfom, oblik nediferentova-
nog malignog limfoma, najee u sta-
novnika centralne Afrike, v. limphoma.
burmutica (anat.), v. fovea radialis.
burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis
solutio.
bursa, kesa, pag, kesasta upljina glatkih
povrina obloenih pljotim elijama;
bursae mucosae (synoviales), sluzne
kese u zglobovima ramena i kolena, ob-
loene iznutra sinovijalnom opnom, a
slue da olakaju pokrete miinih teti-
va; b. omentalis, opornjaka kesa u tr-
bunoj duplji, ispod preage, iza eluca,
ispred guterae, oiviena dvanaestopa-
lanim i debelim crevom.
builica, (stom.) ureaj za pokretanje ro-
tacionih instrumenata (svrdala) u sto-
matologiji. Sastoji se od elektrinog mo-
tora ili turbine koji pomou prenosnog
mehanizma pokreu nasadnik ili kole-
njak na kojima se nalaze rotacioni ins-
trumenti; obina b., proizvodi do
12.000 o/min.; b. ultravisokoturana,
proizvodi preko 100.000 o/min.; visoko-
turana b., proizvodi preko 12.000
o/min.
but, bedro, stegno, v. femur.
buter, v. maslac.
buterna kiselina, ,
v. Acidum butyricum.
butil-bigvanid, buformin, antidijabetik
(v. tamo); u nas registrovan pod ime-
nom Silubin-retard (v. i bigvanidi).
butna kost, v. femur.
butnjaa, v. femur.
Butyrum cacao, v. Oleum cacao.

8 Medicinski leksikon 113
buve
byssinosis

buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektopa-
raziti toplokrvnih ivotinja. Telo im je
bono jako spljoteno, noge su podee-
ne za skakanje, a usta za bodenje i sisa-
nje. Larve ive od organskih otpadaka i
gljivica. Najpoznatija je oveja b. (Pu-
lex irritans). B. pacova (Xenopsylla
cheopis) prenosilac je kuge.
buiranje/uvlaenje svece, buije u ce-
vastu strukturu ili organ, da bi im se
proirio kalibar, kao to je to u leenju
strikture jednjaka ili mokrane cevi.
bypass, (eng.) bajpas, pomoni tok, skre-
tanje, v. shunt; aortikokoronarni b.,
komad vene safene ili odgovarajueg
kalema kojim se spajaju zjap aorte i ve-
nana arterija, distalno od mesta njenog
suenja; aortoilijani b., kalemljenje
vaskulne proteze izmeu aorte i butne
arterije da bi se zaobiao arteriosklero-
tini segment; butno-zakolenski b.,
stavljanje vaskulne proteze izmeu but-
ne i zakolenske arterije da bi se zao-
biao zaepljeni segment; b. desnog
srca, skretanje toka krvi od mesta nje-
nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se
odvodi direktno u plune arterije, iz-
begavajui na taj nain desnu pretko-
moru i desnu komoru; kardiopulmo-
nalni b., skretanje toka krvi od mesta
njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv
se odvodi direktno u aortu, obino
oksigenatorskom pumpom. To je vid
vantelesnog krvotoka koji se koristi u
hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje
krvotoka iz plunih vena u aortu, zaob-
ilazei na taj nain levu pretkomoru i
levu komoru; parcijalni b., skretanje
samo dela krvi iz arterije. byssinosis,
bisinoza, oboljenje nastalo us-led
oteenja organizma dejstvom praine od
vune i pamuka. Sitna praina od pamuka i
vune nadrauje sluznice organa za disanje
i time pojaava dispoziciju organizma za
akutna i hronina zapalje-nja i za
razvijanje emfizema. Udisanjem ova
praina moe alergiki da senzibili-zuje
organizam i da izazove bronhijalnu astmu
i poznati kaalj tkalaca. V. pneu-
monoconiosis.
114
C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski sim-
bol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka
za Celzijusove stepene.
C
14
, radioaktivni izotop ugljenika, prime-
njuje se u obliku obeleenih organskih
jedinjenja za metabolika ispitivanja.
Ca, hemijski simbol za element kalcijum;
(klin.) karcinom.
Ca
47
, radioaktivni izotop kalcijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za ispitiva-
nje metabolizma kalcijuma.
CAP, (engl. catabolite activator protein),
protein koji, kada se za njega vee
cAMP, poveava brzinu transkripcije
operona osetljivih na prisustvo glukoze
i tako predstavlja elemenat pozitivne
kontrole, v. pozitivna kontrola.
caps., v. capsula.
CAT, kompjuterizovana aksijalna tomog-
rafija, metoda tomografskog snimanja
mekih organa rendgenskim zracima.
C-peptid (connecting peptide), C-pep-
tid (vezujui peptid), polipeptidna
lanana struktura, koja u proinsulinu
(v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg,
bioloki aktivnog insulina (v. tamo); ima
odreenu antigenu mo, ali bez sigurno
dokazane fizioloke aktivnosti.
C-reaktivni protein, molekul koji nije
srodan imunoglobulinima i koji precipi*
tira u prisutnosti Ca
2+
sa grupno speci-
finim C-polisaharidom pneumokoka.
Koristi se, pored drugih testova, kao na-
javljiva akutne faze bolesti. U reumat-
skoj groznici smatra se specifinim tes-
tom. Meutim, u drugim bolestima
nema specifian znaaj.
Cd, v. cadmium.
Ce, v. cerium.
CGS, skraenica za sistem mernih jedini-
ca, centimetar, gram, sekund, tj. sistem
mera u kojem je jedinica za duinu cen-
timetar, za teinu gram, a za vreme se-
kund. Danas se upotrebljava meuna-
rodni sistem mernih SI-iedinica.
Ch., (Rp.), skra. za charta (hartija).
eh.c., v. charta cerata.
Cl, v. chlorum.
CO, hemijska formula* za ugljen-monok-
sid.
Co, hemijski simbol za metal kobalt.
CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid.
Co
57
i Co
58
, radioaktivni izotopi kobalta,
primenjuju se u obliku obeleenog vita-
mina Bi2 (cijanokobalamina) za ispiti-
vanje poremeaja apsorpcije i dijagnos-
tiku perniciozne anemije.
comp., compositus, sloen.
conc., skraenica za concentratu, kon-
centrovan.
consp., consperge, pospi, ili consperge-
tur, neka se prospe.
coq., skraeno od reci coque (kuvaj). Pie
se u receptu kojim se propisuje dekokt,
i posle ove reci se naznauje sa im i za
koje vreme treba da se kuva propisana
droga.
Cr, v. chrom.
Cr
51
, radioaktivni izotop hroma, prime-
njuje se u obliku hromata za obeleava-
nje eritrocita, leukocita i trombocita i
albumina plazme. Uoblieni elementi
obeleeni radioaktivnim hromom pri-
menjuju se za odreivanje zapremine
115
CRH (= CRF)
Calandra granaria

krvne plazme i vremena preivljavanja
u krvotoku. Albumin obeleen radioak-
tivnim hromom primenjuje se za ispiti-
vanje prometa belanevina, naroito
njihovog gubitka kroz eludano-crevni
trakt.
CRH (=CRF), corticotropin releasing
hormone (=factor), jedan od relea-
sing hormona (v. tamo); specifino
podstie izluivanje ACTH (v. tamo).
Cs, hemijski simbol za alkalni metal cae-
sium.
Cs
131
, radioaktivni izotop cezijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za scintigra-
fiju srca.
Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum ca-
cao, Oleum cacao.
cachexia, kaheksija, teki poremeaj op-
te konstitucije s vrlo izraenim mrav-
ljenjem usled hroninog pothranjivanja
ili izraenog poveanja katabolizma; c.
cancerosa, k. u malignim tumorima; c.
exophthalmica, hipertireoidizam; hi-
pofizna k. panhipopituitarizam; c. hy-
pophyseopriva, sindrom koji se via u
potpunom prestanku rada hipofize; c.
malarica, k. u hroninoj malariji, pra-
ena vrlo velikom slezinom; c. mercu-
rialis; k. u hroninom trovanju ivom;
c. pachydermica, miksedem; c. pitui-
taria, panhipopituitarizam; c. saturni-
na, k. u hroninom trovanju olovom; c.
strumipriva, k. u potpunom nedostat-
ku rada titne lezde; c. suprarenalis,
Addisonova bolest; c. thymopriva,
zbog nedostatka timusa; c. thyreoidec-
tomica, c. strumipriva, c. tropica, k.
u osoba koje borave u tropskim predeli-
ma i u koje skoro uvek postoji insufici-
jencija jetre; c. uraemica, kaheksija
koja postoji u tekoj bubrenoj insufici-
jenciji.
cadaver, les, telo mrtvog organizma.
Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element,
metal. Kadmijumove soli su otrovnije
od odgovarajuih cinkovih soli.
caecocele, kila u ijoj se kesi nalazi kao
sadraj cekum.
caecocolon, cekokolon, cekum i kolon
posmatrani kao anatomska, a naroito
kao hirurka celina.
caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvr-
ivanje cekuma i ushodnog kolona za
trbuni zid. Primenjuje se u leenju ce-
kuma i ushodnog kolona koji nisu mo-
bilni, v. Caecofixatio.
caecofixatjo, cekofiksacija, potvrivanje
mobilnog cekuma za zadnji trbuni zid.
caecum mobile, nenormalno dugaak i
pokretljiv cekum.
caecus, cekus, zadniven, lep, npr. intesti-
num caecum; v. intestinum caecum.
caementoma, razvojna anomalija ili tu-
morozna tvorevina, sastavljena od ce-
menta korena zuba. Cementomi se nala-
ze slobodni u kotanom tkivu u blizini
vrha korena zuba ili su pripojeni za zub.
Sin. cementoma.
caementum, cement, sin. substantia ossea
dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje
pokriva anatomski koren zuba. Sastoji
se od 45 do 50% neorganskih materija
(uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% or-
ganskih materija (kolagen i mukopoli-
saharidi) i vode; c. acelularni, kalcifi-
kovano tkivo koje ne sadri elije ve
ugraene zavretke kolagenih vlakana
desni i okolozubne opne. Prekriva pre-
teno cervikalni deo korena zuba; c. ce-
lularni, kalcifikovano tkivo nalik na
kost. Sadri cementocite smetene u Ia-
kunama (cementoplasti) i preko pro-
toplazmatikih nastavaka spajaju se sa
susednim elijama. Prekriva preteno
apikalni deo korena zuba.
caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkal-
ni metal.
caklina zuba, v. adamantinum, enamelum,
substantia adamantina.
Calandra granaria, itni iak, mali in-
sekt s tamnomrkom dugakom i tvr-
dom surlicom. Larve insekta ive u zrnu
ita i neobino su prodrljive. Najee
napadaju penicu, izjedu elo zrno i za-
tim se zakukulje. Mnoe se masovno i
izazivaju prave katastrofe. U naim ju-
nim i toplijim krajevima, pored itnog
moljca, najopasnija je tetoina. iak
se naseljava i u testu, izuzetno i u zbije-
nom branu. Ne trpi premetanje, veja-
nje, provetravanje i uopte uznemirava-
nje, stoga se mnogo namnoi u ustaja-
lom, vlanom i upaljenom itu.
116
calcaemia
Calcii hypochloridum crudum

calcaemia, kalcemija, koliina kalcijuma
u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za pove-
ane vrednosti kalcijuma u plazmi. V.
hypercalcaemia.
calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg
dela petne kosti ispoljena bolom na
mestu pripoja Ahilove tetive i otokom
mekih delova te oblasti.
calcaneocavus, krivo stopalo u kome je
talipes calcaneus kombinovan s talipes
cavusom. V. talipes calcaneus i talipes ca-
vus.
calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u
kome su udrueni talipes calcaneus, ta-
lipes valgus i talipes cavus. V. talipes cal-
caneus, talipes valgus i talipes cavus.
calcaneus, petna kost, najvea kost noja
i uopte stopala.
calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma
u ui, najee u hroninom holecisti-
tisu.
calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoli-
ko vitamina D, od kojih su praktino
vani D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima
i relativno su otporni prema kiseoniku
i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultra-
violetnim zraenjem ergosterola, a vita-
min Da na isti nain od 7 - dehidroholes-
terola. Vitamin D pojaava oksidativne
procese u organizmu i regulie metabo-
lizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stva-
ranjem kostiju i zuba. Najvaniji izvori
vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima
ga u umancetu jajeta, buteru, mleku i
svinjskoj jetri.
calcificatio, kalcifikacija, taloenje kre-
nih soli; c. metastatica, metastatsko ta-
loenje krenih soli u tkivima gde ih
normalno nema. Ova pojava je veinom
vezana za poremeeni metabolizam kal-
cijuma koji prati pojavu poveanja koli-
ine kalcijuma u krvi; c. pathologica,
patoloka kalcifikacija, obilno taloenje
krenih soli u tkivima gde ih normalno
nema.
calcinosis, kalcinoza, taloenje soli kalci-
juma u raznim tkivima i organima, po-
znato i kao kalcijumski giht; c. circum-
scripta, ognjino taloenje kalcijuma u
koi ili miiima, obino u sklerodermi
i dermatomiozitisu; c. cutis, vorovi u
koi koji sadre kalcijum, a javljaju se
primarno mahom u starijih osoba. Se-
kundarna kalcinoza se razvija ponekad
u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c.
interstitialis, poremeaj metabolizma
kalcijuma u kojem dolazi do izraenog
taloenja soli kalcijuma u vezivnom tki-
vu; c. intervertebralis, taloenje kalci-
juma u meuprljenskoj hrskavici; tu-
morska kalcinoza, taloenje velikih
koliina kalcijuma u periartikulska tki-
va u ramenom, l a katnom i skonom
zglobu, nepoznatog porekla; c. univer-
salis, rasprostranjeno taloenje soli
kalcijuma u koi, masnom tkivu, miii-
ma, u vidu vorova i ploa, naroito u
dece u dermatomiozitisu.
Calcii bromidum, kalcijum-bromid,
upotrebljava se, u prvom redu, kao se-
dativno sredstvo, ali i u leenju tetanije
i koprivnjae; oficinalan je prema naoj
farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju
mnogostruku upotrebu u medicini.
Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kre-
da; oficinalan je prema naoj farmako-
peji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i
u trovanju kiselina kao antacidno sred-
stvo, mada ima i opstipantno dejstvo.
Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bez-
bojni kristali bez mirisa, otra, slana i
nagorka ukusa, jako higroskopni; ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji. Upot-
rebljava se intravenski (u 10%-nom
rastvoru) ili per os (u miksturama) u le-
enju tetanije, hroninog trovanja olo-
vom, urtikarije serumske bolesti i dru-
gih stanja u kojima postoji poveana
propustljivost kapilara. Unesen per os
prouzrokuje acidozu.
Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji. Upot-
rebljava se per os, intravenski ili intra-
muskularno u istim indikacijama kao i
kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu,
te se u ove svrhe ne moe upotrebi ti.
Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid,
gaeni kre. Upotrebljava se za dezin-
fekciju zidova (kreenje), leeva, kloze-
ta, ubreta itd.
Calcii hypochloridum crudum, hlorni
kre, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum-
117
Calcii lactas
Calomelas, kalomei

-hipohlorita, dobivena uvoenjem hlo-
ra u gaeni kre. Pod dejstvom ugljen-
dioksida iz vazduha oslobaa se hlor i
zato uvek mirie na njega. Upotrebljava
se kao sredstvo za beljenje i kao dezin-
fekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlora-
ta, Calcium hypochlorosum. Pri proiz
T
vodnji hlornog krea stvaraju se velike
koliine praine koja na koi izaziva ek-
cem i hiperhidrozu, a na koi lica, vrata,
na prstima i na leima javljaju se naje-
e hlorne akne.
Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotreblja-
va se u iste svrhe kao i kalcijum-gluko-
nat.
Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negaeni
kre, ivi kre. Dodavanjem vode nasta-
je kalcijum-hidroksid, gaeni kre,
koji se upotrebljava za dezinfekciju.
Calcii phosphas, sekundarni kalcijum-
fosfat. Beo, kristalan praak, vrlo teko
rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa.
Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbo-
nat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao
kalcijum-laktat, kada je organizmu po-
treban kalcijum.
Calcii sulfas usta, peeni kalcijum-sulfat,
peeni gips, eena sadra. Beo sitan pra-
ak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se
za spravljanje fiksacionog zavoja.
calcitoninum, kalcitonin, hormon koji
smanjuje koncentraciju jona kalcijuma
u krvi, koei apsorpciju kalcijuma iz
kostiju. Stvara se u parafolikularnim e-
lijama titaste lezde i zato se esto na-
ziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo,
ali mu je dejstvo kratkotrajno.
calculus, kamen, konkrement; beini k.
(c. vesicalis), kamen u mokranoj beici.
V. concrementum, cholelithiasis, nephro-
lithiasis; bubreni k. (c. renalis), kamen
nastao u bubrenoj karlici; c. dentalis,
v. zubni kamenac; fosfatni k., konkre-
ment koji se sastoji od soli fosforne ki-
seline, a nalazi se u mokranim putevi-
ma; mokrani k., konkrement koji se
stvara u mokranim putevima taloe-
njem soli (urata, oksalata, fosfata, kar-
bonata) ili istina i ksantina. M.k. izazi-
va poremeaje u prolazu mokrae usled
zapuenja puteva, zatim krvarenja us-
led povrede sluznice mokrane beike i
mokranih puteva, i svojim prisustvom
omoguava nastajanje patolokih pro-
cesa u mokranim putevima, npr. zapa-
Ijenje; pluni k. (c. pulmonum), kalcifi-
kovano, zakreeno ognjite tuberkuloz-
nog procesa u pluima; uratni k., kon-
krement u mokranim putevima koji se
sastoji od mokrane kiseline ili njenih
soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c.
dentalis), zubni sre, tvrde naslage na
zubima koje nastaju taloenjem kalciju-
movih soli i ostataka razorenog epitela
i bakterija; uni k. (c. felleus), kamen u
unoj beici.
calices renales, bubrene aice, kratke
cevaste tvorevine u koje su uvueni vr-
hovi Malpighijevih piramida, a ulivaju
se u bubrenu karlicu. Spadaju u mok-
rane puteve.
calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto
tkanog platna.
Call Exner corpuscula, Kal Eksner tela-
ca, mala okruglasta svetla telaca u gra-
nuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplaz-
mama porekla od granuloza elija jajni-
ka.
callositas, ograniena hiperkeratoza, u-
Ijevitost na rnestima trajnijeg mehani-
kog dejstva (trenje, pritisak).
callosus, uljevit, oiljan, usled umnoa-
vanja vrstog, oiljnog vezivnog tkiva; c.
callosum, uljevito telo, komisura iz-
meu polutke velikog mozga.
callus, kalus, ulj, sin. callositas; (1) lokalna
hiperplazija oroalog sloja pokoice
koja nastaje trenjem; (2) oujak od ve-
zivnog tkiva koji se razvija izmeu okra-
jaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a
koji kasnije biva zamenjen tvrdim ko-
tanim tkivom (kotani kalus). Centralni
k., provizorni k. koji se stvara u srnom
kanalu prelomljene kosti i potie od e-
lija koje pokrivaju endotelnu i gredias-
tu povrinu kosti u blizini preloma; de-
finitivni k., kalus koji nastaje iz veziv-
nog tkiva pretvorivi se u pravu kost;
spoljanji k., kalus stvoren od pokosti-
ce, koja u vidu okovratnika (zadeblja-
nja) omotava mesto ranijeg preloma.
Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi
chloridum.
118
Calotova
operacija
Cantharides

Calotova operacija, v. operacija.
calvaria, kalvarija, kotani svod ili krov
lubanje.
calvities, elavost.
camera, odaja, komora; c. anterior bulbi
(oculi), prednja ona komora, koju og-
raniavaju ronjaa i duica; . poste-
rior bulbi (oculi), zadnja ona komo-
ra, izmeu duice, staklastog teIa, soi-
va i cilijarnog tela. Obe komore su ispu-
njene onom vodicom (humor aquo-
sus).
camphora, obian kamfor, japanski kam-
for. Dobiva se iz drveta Cinnamomum
camphora ili se spravlja sintetski. Bela
kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa,
nerastvorljiva u vodi. Danas slui kao
sredstvo za lokalno draenje koe u
vidu raznih ligamenata.
campus visivus, v. vidno polje.
canaliculus, kanali, mali kanal.
canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius
Hunteri, Hanterov kanal, miini kanal
koji se nalazi u donjoj polovini buta, a
slui za prolazak butne arterije i vene; c.
Bartholini, izvodni kanal podjezine
pljuvane lezde; c. cervicalis, cervi-
kalni kanal materice; c. dentis acceso-
rius, akcesorni kanal (i) korena zuba,
lateralne grane glavnog kanala korena
zuba smetene preteno u apikalnoj tre-
ini korena koje omoguavaju vezu iz-
meu pulpe i okolozubnog predela;
Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala
koji se probija kroz zaetak materine
iroke veze. Ako se Wolfova kvrica
uopte ne stvara, Gartnerov kanal do-
speva sve do devinjaka; hordalni k., u
oveka se svitnjak (chorda dorsalis) na
kratkom prostoru nalazi uz zadnju stra-
nu bazalne ploe, zatim se svija unutra,
probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji
h.k.), prua se uz prednju stranu, povija
se unazad i ponovo probija u hrskavicu
(prednji h.k.), da bi se zadrao u prdelu
turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloi-
deus, kanal u staklenu (staklenom telu)
od papile vidnog ivca do prostora iza
kristalnog soiva. Kroz njega prolazi hi-
jaloidna arterija koja po pravilu nestaje
pre roenja. V. Cloquetov kanal; c. in-
guinalis, preponski kanal u prednjem
trbunom zidu odmah iznad prepo-
nskog pregiba i spaja trbunu duplju s
monicama (u oveka) ili sa sudnicom
(u ene); c. radicis dentis, kanal zub-
nog korena u kome se nalaze krvni su-
dovi i ivac zuba; Santorinijev k., spo-
redni kanal guterae, koji moe i da i-
ezne; cc. semicirculares, tri kotana
polukruna kanala u piramidi slepoo-
ne kosti i ulaze u sastav kotanog labi-
rinta. U njima se nalaze opnasti poluk-
runi kanali, v. auris; c. Whartoni,
Whartonov kanal, izvodni kanal podvi-
line pljuvane lezde; c. Wirsungi,
Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal
guterae.
cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opti
izraz za maligne tumore (karcinome i
sarkome), a upotrebljava se i za oznaku
samo majignih tumora epitelnog tkiva -
carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak,
noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke
koji se proirio na meke delove grudnog
koa (koa), time ih zadebljao i ovr-
snuo, te im dao izgled i osobine oklopa;
c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se
pojavljuje u dve osobe koje zajedno
ive, istovremeno ili prvo u jedne pa
onda u druge.
cancroid, kankroid, umereno- maligni
karcinom koe, koji potie od njenog
ploastog epitela i u kome se stvara
vea koliina roastih materija.
candidiasis oris, oralna kandidijaza. V.
spor.
caninus, pasji, onjaki; dens caninus,
onjaki zub, onjak; fossa canina, o-
njaka jama.
canities, sedenje kose nastalo zbog gubit-
ka pigmenta i prodiranja vazduha u dla-
ku. Sin. poliosis.
Cannabis indica, indijska konoplja, sadr-
i supstanciju koja se pod imenom ha-
i upotrebljava kao jedno od najrasp-
rostranjenijih sredstava za uivanje
(toksikomanij a).
Cantharides, panske bube, Cantharis
(Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene
boje, duge 1,5-3 cm, iroke 3,5-5 mm.
Sadre bezazotni anahidrid kantaridin,
koji na koi sporo izaziva nadraaj, a
119
r
canthotomia
caput

moe da dovede i do stvaranja mehuro-
va, nekroze i ulceracije (flogistiko
sredstvo, danas naputeno u ljudskoj
medicini).
canthotomia, kantotomija, horizontalno
zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju
proirenja otvora kapaka, npr. pri ope-
raciji katarakte.
canthus, kantus, ugao, oni ugao, mesto
gde se sastaju oni kapci. Sin. angulus
ocull
amila, dunika kanula, cevica od meta-
la ili kauuka koja se stavlja u dunik
kroz otvor nainjen putem traheotomi-
je, ako je postojala prepreka za disanje
prirodnim putem kroz grkljan (otekli-
na, izrastaj). Trendelenhurgova kanula,
dunika kanula s gumenim balonom
koji se moe naduvati toliko da se pri-
ljubi uz zidove dunika i da time zatisne
zjap, spreavajui aspiraciju krvi pri
operacijama na grkljanu.
capillitium, vlasite, vlasi glave.
capillus, dlaka, vlas.
capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata
glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj
koji obuhvata elo, oba obraza i bradu;
capistruma simplex, za razliku pd
preanjeg, ne pokriva obraz jedne
strane.
y

capitatus, glaviast (npr. os capitatum,
glaviasta kost).
capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu
kape, koji se pravi od trougle i etvo-
rougle marame.
capitonnage, (fr.) kapitonaa, zaivanje;
hirurko zatvaranje upljine jedne ciste
zbliavanjem njenih suprotno poloe-
nih zidova avovima.
capitulum, glavica, mala glava (npr. capi-
tulum humeri, glavica ramenjae).
capsid, kapsid, proteinski omota u kome
je smetena nukleinska kiselina virusa.
capsula, ahura, omota nekog organa
(npr. capsula articularis, zglobna ahu-
ra); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), veziv-
no tkivni omota jetre; c. glomeruli
Bowmani, v. corpusculum renis; c. in-
terna, unutranja modana ahura, deo
bele mase velikog mozga opkoljene re-
patim i soivastim jedrom i vidnom
humkom. Kroz nju prolaze motorni i
senzitivni putevi, optiki i akustiki put;
c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak
omota koji obavija onu jabuicu od
ulaska vidnog ivca do ivice ronjae.
capsulectomia, kapsulektomija, isecanje
ahure, naroito zglobne ahure i ahu-
re soiva; renalna kapsulektomija, ise-
canje ahure bubrega.
capsuloplastica, kapsuloplastika, plasti-
na operacija na zglobnoj ahuri.
capsulorraphia, kapsulorafija, av zglob-
ne ahure; smanjivanje zglobne ahure
(obino ramenog zgloba), nabirajuim
avovima u obinoj luksaciji zgloba; c.
art. temporomandibularis, (stom.)
smanjivanje iroke zglobne ahure do-
njovilinog zgloba ivenjem kod iae-
nja i poluiaenja ovog zgloba.
capsulotomia, kapsulotomija, incizija na
jednoj ahuri, naroito one na oku, kao
i u operaciji katarakte, ili na ahuri zglo-
ba; c. renalis, incizija na ahuri bubre-
ga.
caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cra-
nium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti
ili organa ili za tvorevine koje svojim
oblikom podseaju na glavu ili loptu
(npr. caput humeri, glavica ramenice,
caput pancreatis, glavica guterae); c.
medusae, kaput meduze, meduzina gla-
va, proirene vene u koi oka pupka.
Vide se u cirozi jetre, naroito u mladih
osoba i novoroenadi. Sin. cirsompha-
los; c. obstipum, krivoijost, dranje
glave nagnuto na jednu stranu. Moe da
bude uroena ili da se javi brzo posle
poroaja kao posledica kontrakture ili
fibrozne degeneracije obrtaa glave (m.
sternocleidomastoideus) i steena kao
posledica oiljaka na koi (npr. posle
opekotina ili procesa zapaljenja), u po-
tkonom tkivu (npr. posle flegmone),
fibrozne degeneracije miinih vlakana
obrtaa glave, oboljenja i povreda kos-
tura vrata; c. quadratum, etvrtasta
glava, oblik glave nastao usled izraenih
izboina na parijetalnim kostima i na
eonoj kosti, posledica rahitisa u prvim
mesecima ivota; c. succedaneum, po-
roajni otok glave deteta, na delu koji
prvi prolazi kroz poroajni kanal. Ie-
120
r
carate
carcinoium

zava 12-18 asova po roenju. Sin. torti-
collis, krivoijost.
carate, spirohetoza koja se javlja u Sred-
njoj i Junoj Americi i koja se odlikuje
pruriginoznim, beliastim i plaviasto-
crvenkastim pegama. Prouzrokovao:
Treponema carateum. Sin. pinta.
carbamid, karbamid, ureja, mokrae vina,
NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i
jedan je od krajnjih proizvoda razlaga-
nja belanevina u organizmu. Normal-
no se nalazi u krvi i mokrai. U plazmi
ili serumu se nalazi 7-18 mg ureinog
azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3
mmola ureje) litar. U mokrai se nalazi
u toku dana 12 do 20 g ureinog azota,
ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola
ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz
organizma omai, koncentracija ureje
moe porasti i do 10 puta od normalne
vrednosti. To se deava u uremiji. Sin.
ureja.
carbarson, karbarson, petovalentno or-
gansko jedinjenj arsena. Slui kao lek
u amebnoj dizenteriji.
Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj,
specijalan oblik medicinskog uglja, ija
je povrina (a time i mo adsorpcije)
vrlo velika, jer mu estice sadre vrlo
fine kapilare. Slui u medicini kao uni-
verzalno adsorptivno sredstvo, bilo spo-
Ij a protiv zapaljenja (antiflogistiko dej-
stvo), bilo per os u raznim trovanjima.
C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni
depuratus, v. C. vegetabilis; C. medici-
nalis (C. animalis), lekoviti ugalj, ivo-
tinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak praak
bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Slui u
medicini kao opte adsorptivno sred-
stvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, pre-
ieni drveni ugalj, slui u iste svrhe
kao i C. animalis, ali se rede upotreblja-
va. Sin. C. ligni depuratus.
Carbol, karbol, v. Phenolum.
carboneum, ugljenik, ugljik, hem. ele-
ment, nemetal, hemijski simbol C, Po
broju i rasprostranjenosti svojih jedi-
njenja nalazi se na prvom mestu u i-
vom i neivom svetu. Slobodan ugljenik
se javlja kao dijamant i grafit. Ugljeniko-
vi atomi se mogu meusobno vezivati
dajui mnogobrojna ugljenikova jedi-
njenja. Asimetrian atom ugljenika je C--
atom za ije su etiri valencije vezane
etiri razliite jednovalentne grupe. Je-
dinjenja koja sadre asimetrian uglje-
nikov atom mogu biti optiki aktivna; c.
sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen --
disulfid, CS2, isparljiva bezbojna te-
nost, upotrebljava se kao rastvara i za
unitavanje tetoina. estok je otrov
koji oteuje centralni nervni sistem,
srce i organe za varenje.
carborundum, karborundum, silicijum--
karbid, odlikuje se velikom tvrdoom
(samo je dijamant tvri). Upotrebljava
se u zubnoj protetici za struganje zuba
i glaanje zubnih proteza.
carboxyhaemoglobin, karboksihemoglo-
bin, derivat hemoglobina koji nastaje
dejstvom ugljen-monoksida na hemog-
lobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja
gvozda.
carboxyhaemoglobinaemia, karboksi-
hemoglobinemija, prisustvo karboksi-
hemoglobina u krvi.
carboxylase, v. karboksilaza.
carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa -
COOH.
carbunculus, karbunkul, gnojno nekroti-
zujue zapaljenje koe i potkonog tki-
va, koje proizvode zlatni stafilokok i koji
se sastoji od veeg broja furunkula gusto
zbijenih u izvesnoj ogranienoj oblasti,
npr. na vratu, licu leima itd. esta je
pojava u dijabetesu. V. furunculus; ma-
ligni k. izaziva teko oboljenje anthrax,
prostrel (v. tamo); renalni k., masovno
lokalizovano gnojenje u bubregu kao
posledice bakterijske metastaze, nastale
iz tromboze ili infekcije bubrega.
carcinogenes, karcinogeni, hemijske
supstancije koje u oglednih ivotinja
izazivaju pojavu neoplazme. Danas je
poznato preko 600 karcinogenih hemij-
skih materija iju osnovnu strukturu '
ine policiklini hidrokarboni kao to su
1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i
3:4 benz-pyren.
carcinoium, karcinoid, tumor preteno
lokalizovan u cevastim delovima organa
za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi-
121
carcinoma carcinoma

-triptamin), tako da su klinike manifes-
tacije tih tumora pps'ldica nenormalno
poveane proizvodnje ovog tkivnog
hormona (v. hormon).
carcinoma, neoplazma nastala zloudnim
bujanjem epitela; c. colonis, karcinom
debelog creva najee se razvija u zavr-
nim delovima creva. Po makroskops-
kom izgledu promene mogu biti infiltra-
tivne, vegetantne i ulcerovegetantne; c.
comedo, histoloki tip karcinoma do-
jke u kome se stvaraju velike pseudoa-
cinusne upljine ispunjene elijama
neoplazme oiviene takoe slojem tu-
morskih elija; c. duodeni, karcinoma
dvanaestopalanog creva, veoma retka
lokalizacija koja potie od epitelnih e-
lija duodenuma i moe biti infiltrativ-
nog, ulceroznog i vegetantnog makros-
kopskog oblika. Karcinom papile Vate-
rove ampule daleko je ei; c. endo-
metrii, karcinoma endometriji je neop-
lazma porekla iz epitela materine sluz-
nice. Po histolokoj grai najee je
adenokarcinom, a vegetativni i ulcero-
infiltrativni oblici po spoljanjem izgle-
du; c. gelatinosum, vrsta neoplazme
ije elije stvaraju sluz, zbog ega na
preseku ovakvih tumora dominira stak-
lasti sjaj. Javljaju se u sluznici i lezda-
ma ije elije i u normalnom stanju stva-
raju sluz (sluznica digestivnog trakta,
pljuvane lezde, pankreas); c. glandu-
lae sali var is, karcinoma pljuvanih
lezda je najea maligna neoplazma
pljuvanih lezda, nastala proliferaci-
jom epitela izvodnih kanalia ili acinusa
lezda. Makroskopski je neoplazma u
tkivu ili pokraj' tkiva pljuvane lezde
dosta jasno ograniena ali bez ouvane
kapsule, sivobeliaste je boje, vrsta,
vlaknastog izgleda na preseku, ponekad
veih neoplazmi sa nekrozama i krvav-
Ijenjima. Histomorfoloki razlikujemo
tzv. maligpi mikstni tumor mukoepi-
dermoidni karcinom, adenokardinom,
adenokarcinom acinusnih elija; c. in
situ, karcinoma in situ intraepitelni
karcinom bez prodora omotaa i prelas-
ka u dublje slojeve; c. intraepiderma-
Hs, intraepidermni karcinom potie od
epitelnih elija bez prodora u dublja su-
bepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma
grkljana je neoplazma nastala od epitel-
nih elija koje oblau epitel larinksa.
Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih
ica i okoline glavne su makroskopske
odlike praene ranom pojavom pro-
muklosti i oseanja grebanja i bolova
pri gutanju; c. mammae, rak dojke, naj-
ea lokalizacija neoplazme u ena na-
staje malignom proliferacijom lezda
dojke. Prema histomorfolokoj grai
postoji vie vrsta. Naborana koa, vrs-
tina u tkivu dojke uz njen poveani
obim neki su od bitnih simptoma; c.
mukoepidermoides, mukoepider-
moidni karcinom j karcinom s naje-
om lokalizacijom u velikim pljuvanim
lezdama. Poinje od izvodnih kanala.
Histomorfoloke odlike na osnovu ko-
jih je nazvan odnose se na prisustvo slu-
zi i epidermoidnih elija. Neoplazma,
iako maligna, relativno sporo raste,
kako lokalno, tako i u pogledu metasta-
za; c. oesophagi, rak jednjaka koji se
javlja na fiziolokim suenjima jednja-
ka. Najei je ulcerozni makroskopski
oblik koji razara postepeno sve slojeve
zida, zahvatajui ga elom cirkumferen-
cijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna
maligna neoplazma, sivosmee boje,
razliite veliine i vrstoe. Histomorfo-
loka graa moe govoriti za adenokar-
cinom ili medularni karcinom. iri se
na peritoneum kao i limfnim putovima
u lokalne limfne lezde; c. pancreatis,
karcinoma pankreatitis je najea ma-
ligna neoplazma pankreasa. Smetena
je u veini sluajeva u glavi pankreasa,
zbog ega ve u ranom poetku izaziva
smetnje u odlivanju ui, te prouzrokuje
uticu. Neoplazma je u vidu vrstog
nodularnog uveanja glave pankreasa.
Histomorfoloki razlikujemo adenokar-
cinom porekla elija izvodnih kanala ili
manje esti adenokarcinom nastao od
elija koje nalazimo u acinusima; c. pe-
nis, rak penisa je maligna neoplazma
poreklom od epitelnih elija sa povri-
ne. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili
bradaviastog izrataja na glaviu peni-
sa ili na udnoj navlaci. Praen je u
1
od-
122
carcinoma
cardiolysis praecariaca

maklim ,stadijima balanitisom i fimo-
zom. U daljem razvoju iri se dajui me-
tastaze u preponske limfne lezde; c.
prostatae, najea vrsta maligne
neoplazme prostate. Prostata je vrsta i
uveana zbog ega prouzrokuje smetnje
u mokrenju. U daljem razvoju iri se
limfnim i krvnim tokom i izaziva metas-
taze u regionalnim limfnim lezdama i
kostima kime, karlice i dr.; c. recti, rak
rektuma je najea lokalizacija maligne
neoplazme debelog creva koja nastaje
malignom proliferacijom epitela sluz-
nice. Makroskopski razlikujemo prste-
nasti (anularni) i resiasti (papilarni)
oblik. Oba su praena pojavom smetnji
u pranjenju debelog creva uz prisustvo
krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bub-
rega je maligna neoplazma bubrenog
tkiva nastala umnoavanjem elija ka-
nalia nefrona. Javlja se u vidu relativno
ogranienog utog izrataja u tkivu bub-
rega. Na preseku konstatujemo mno-
gobrojne krvne sudove i krvarenja. U
odmaklom stadijumu probija se u vene
bubrega, pa i u donju uplju venu dalje
u linitis plastika. Histomorfoloki domi-
niraju adenokarcinomi; c. thyreoideae,
karcinoma titaste lezde je maligna
neoplazma nastala u velikom broju slu-
ajeva ranijeg adenoma. vor je obino
jasno ogranien, sivobeliast ili sivocr-
venkaste boje s ognjitima hemoragija,
a ponekad i nekroza. Graenje od tireo-
cita tu i tamo sposobnih da stvaraju ko-
loid. Atipija elija je veoma slabo izrae
(
-
na, a ponekad je odsutna. Prodor u kr-
vne sudove jedini je dokaz maligniteta;
c. uteri, rak materice, (lat.) maligna
neoplazma nastala proliferacijom epite-
la vrata ili sluznice trupa materice; c.
vaginae, rak usmine, maligna neoplaz-
ma nastala usled proliferacije ploastog
vieslojnog epitela vagine. Obino se
javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica;
c. vulvae, karcinom vulve je maligria
neoplazma nastala usled proliferacije
ploastog vieslojnog epitela vulve. Po-
inje kao manja ulceracija vrstog nek-
rotinohemoraginog dna, podrivenih
ivica.
carcinosarcoma, karcinosarkom, malig-
na neoplazma koja se javlja u tkivu do-
jke ili materice devojica. Neoplazma u
dojci se javlja u vidu relativno dobro og-
ranienog vora, dok se u materici jav-
lja u vidu grozdolikog izrataja na sluz-
nici. Histomorfoloki obe neoplazme
imaju karcinomske i sarkomske odlike.
cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo e-
luca u kome se zavrava jednjak.
cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili
potie od srca.
cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca.
Sin. cardiodynia.
cardiectomia, kardiektomija, resekcija
kardijalnog dela eluca. Vri se najee
zbog karcinoma tog dela eluca.
cardio-, kardio-, predmetak oznaava da
je neto u vezi sa srcem ili kardijalnim
delom eluca.
cardiochalasia, kardiohalazija, patoloka
relaksacija ili insuficijencija sfinktera
na kardiji eluca.
cardiodiosis, kardiodioza, proirenje
kardijalnog dela eluca.
cardiodynia, v. cardialgia.
cardiogram, kardiogram, registrovanje
sranog rada pomou kardiografa;
apex k., registrovanje na sranom vrhu;
ezofagusni k., registrovanje kontrakci-
ja leve pretkomore odreivanjem pulsa-
cija zida jednjaka; negativni k., u kojem
krivulja kardiograma pada ispod apsci-
se; prekordijalni k., kinetokardiogram;
vektor k., vektorkardiogram.
cardiographia, kardiografija, tehnika gra-
fikog prikazivanja nekih fizikih i
funkcionih osobina sranog miia. V.
ballisto stoar dio graphia, echocardiog-
raphia, electrocardio graphia, phonocar-
diographia i dr.
cardiologia, kardiologija, deo medicine
koji se bavi srcem i njegovim radom.
cardiolysis praecariaca, predsrana
kardioliza, operacija oslobaanja srca i
njegovog osra od sraslina s pokosni-
com grudnjae u priraslom perikarditi-
su (acretio cordis). Ova je operacija da-
nas zastareIa naroito u vidu predsra-
nog uklanjanja kotanog dela grudnog
zida, kome je bio cilj da olaka rad srca.
123
cardiomegalia caries dentium

cardiomegalia; kardiomegalija, povea-
nje srca zbog njegove hipertrofije, ali
mnogo vie zbog njegovog proirenja; c.
glycogenica circumscripta, poveanje
sranog miia zbog lokalnog taloenja
glikogena u njegovom miiu; c. glyco-
genica diffusa, kardiomegalija u gliko-
genozi tipa IL V. glycogenosis.
cardiomelanosis, kardiomelanoza, mela-
noza srca. V. melanosis.
cardiomusculopexia, kardiomuskulo-
peksija, priivanje renja velikog grud-
nog miia za srce u cilju da pobolja
miokardni krvotok u pektoralnoj angi-
ni. Sin. cardiomyopexia.
cardiomyopathia, kardiomiopatija, za-
jedniko ime za sve bolesti miokarda,
naroito za one nejasne i nepoznate
etiologije.
cardiomyopexia, krdiomiopeksija, sin.
cardiomusculopexia.
cardiomyotomia, kardiomiotomija, uz-
duno prosecanje krunog miinog
sloja eludane kardije i susednog dela
jednjaka i eluca. Kardiomiotomija se
vri u gru srca..Y. Hellerova operacija,
ekstramukozna kardiomiotomija.
cardioomentopexia, kardioomentopek-
sija, priivanje dela lojave pregae za
srce u pektoralnoj angini, s ciljem da
preko sraslina prodru krvni sudovi iz
pregae u srani mii i time poboljaju
snabdevanje miokarda arterijskom
krvi.
cardiopathia, kardiopatija, svaki poreme-
aj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna
k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna
k., zbog visokog krvnog pritiska; nefro-
patska k., zbog bolesti bubrega; tireo-
toksika k., izazvana hipertireoidiz-
mom.
cardiopneumonopexia, kardiopneumo-
nopeksija, priivanje plua za srce da bi
kroz srasline prodrli krvni sudovi plua
u srani mii i time poboljali arterij-
ski krvotok miokarda u pektoralnoj an-
gini. Srasline se izazivaju i mehaniki
sastrugavanjem i hemijskim sredstvi-
ma.
cardioptosis, kardioptoza, spad srca,
sputeno srce. Sin. Wenckebachova bo-
lest.
cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca.
cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza
miokarda.
cardiospasmus, kardiospazam, gr kardi-
je koji, zbog oteane normalne pasae,
dovodi do proirenja jednjaka. Kardios-
pazam je posledica oteenog oivava-
nja predela kardije. V. achalasia, me-
gaoesophagus.
cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija,
priivanje parenhima za ogolienu po-
vrinu srca u cilju revaskularizacije
miokarda.
cardiotonica, kardiotonici, sredstva za
pojaavanje snage sranog miia. Glav-
ni predstavnici ove grupe lekova su
strofantini i glikozidi digitalisa.
cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapa-
Ijenje sranih zalistaka.
cardiovalvulotomia, v. valvulotomija.
cardiovascularis, kardiovaskulni, sve to
je u vezi sa srcem i krvnim sudovima.
carditis, karditis, zapaljenje srca; reumat-
ski k., oboljenje srca u reumatskoj
groznici, koje, ako je izraeno, moe
stvoriti sranu insuficijenciju, perikar-
ditis i pojav sranih umova; strepto-
kokni k., posle streptokokne angine;
verukozni k., nebakterijski endokardi-
tis, koji se via u sistemskom eritem-
skom lupusu, a rede u nekim drugim
bolestima vezivnog tkiva.
caries dentium, zubni kvar, lokalni pato-
loki proces praen destrukcijom, raz-
mekavanjem i kavitacijom tvrdih zub-
nih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve
vei s komplikacijama, zapaljenjem pul-
pe i parodoncijuma. Poinje na odree-
nim mestima, u fisurama i jamicama, na
aproksimalnim povrinama i drugim
mestima gde se zadravaju ostaci hrane
koji stvaraju adherentne plake. U nasta-
janju karijesa uestvuje veliki broj fak-
tora, kako predisponirajuih, tako i
nadraujuih. Kariogena hrana, naroi-
to uzimanje ugljenih hidrata l odreeni
mikroorganizmi, kariogeni streptokoki
stoje u uzronoj vezi sa karijesom. Kari-
jes se deli prema toku i brzini irenja: c.
acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes
naziva se c. florida. Prema dubini: c.
124
caries dentium cartilago

superficialis, media i profunda. Pre-
ma nainu irenja: minirajui i penet-
rirajui. Blackova klasifikacija se zasni-
va na topografiji lezija i deli karijes u
pet klasa (I
1
II, III, IV, V); c. insistans,
zaustavljeni karijes u njegovom napred-
ovanju; c. kliniki, gubitak tvrdih zub-
nih tkiva prouzrokovan karioznim pro-
cesom koji se moe utvrditi klinikim
pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni
defekt; c. primarni, poetna ili razvije-
na kariozna lezija koja nije tretirana; c.
sekundarni, kariozna lezija koja nastaje
na rubu plombe ranije izleenog ka-
rioznog procesa; c. sicca, suvi kari-
jes, delimina remineralizacija raz-
mekanog karijesa; c. status, oznaava
stanje zubnog kvara u jedne osobe izra-
eno zbirom leenih i neleenih karioz-
nih c. aktivitet, incidencija, broj novih
karioznih lezija za neki odreeni vre-
menski period u jedne osobe ili grupe
osoba; e. cirkularni, karijes mlenih
zuba se javlja veoma rano, s lokalizaci-
jom u vratu zuba, sa zahvatanjem goto-
vo svih mlenih zuba i s veoma brzim
tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia;
c. indeksi, slue za utvrivanje rasp-
rostranjenosti karijesa kod odreene
grupe osoba u neko odreeno vreme;
karijesni indeks osoba (KIO), oznaa-
va procenat osoba zahvaenih karije-
som; karijesni indeks zuba (KIZ), oz-
naava procenat zahvaenih zuba, a
proseni karijesni indeks (KIP) poka-
zuje koliko proseno KEP-a ima jedna
osoba. KEP, skraenica koja oznaava:
K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, P-
plombiran zub. Za mlene zube koristi
se skraenica - kep. Karijes mlenih
zuba ne razlikuje se znatno od karijesa
stalnih zuba; c. otpornost, steena ili
konstituciona sposobnost osobe, zuba
ili nekih povrina zuba da se odupru
karijesu; c. prevalencija, rasprostra-
njenost, proseno stanje zubnog kvara
izvesne populacije utvreno pregledom
u odreenom vremenu; c. prijemi-
vost, predispozicija osobe ili povrine
zuba za karijes; c. progresija, povea-
nje obima jedne neleene kariozne lezi-
je za neko odreeno vreme u jedne oso-
be ili grupe osoba; c. redukcija, sma-
njenje aktiviteta ili usporavanje progre-
sije karijesa zuba za neko odreeno vre-
me u jedne osobe ili grupe osoba.
carina, kljun (npr. carina nai, nosni
kljun, tj. prednji deo nosne duplje).
carminativa (remedia), karminativi, Ie-
kovi koji olakavaju odilazak gasova iz
creva, bilo time to oputaju spazme
creva, bilo to podstiu crevnu peristal-
tiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi
(kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upot-
rebljavaju se u sluajevima meteorizma,
a u domainstvu kao zaini za ona jela
koja stvaraju mnogo gasova u digestiv-
nom traktu (npr. kupus).
carina turn, v. pectus carinatum.
Carnochanova operacija, v. operacija.
carnificatio pulmonum, karnifikacija
plua, promena plunog tkiva, najee
u neizleenoj pneumoniji; pluno tkivo
makroskopski lii na meso.
carotinum, karotin, oznaka za tri pigmen-
ta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-ka-
rotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u
raznim proizvodima biljnog i ivotinj-
skog porekla. Iz njih moe u ivotinj-
skom organizmu da nastane vitamin A.
U tom pogledu je od sva tri karotina
najvaniji beta-karotin.
carotis, karotidni (od gr. karos, nesvesti-
ca); vratna arterija koja pored ostalog
vaskularizuje najvei deo mozga. Priti-
sak na nju liava mozak krvi. V. arteria
(a. carotis communis).
carpalis, karpalan, koji pripada ruju, ko-
renu ake.
carpus, ruje, rendgenski snimak kostiju
ruja slui za procenu stanja kostiju u
osoba koje su jo u razvitku.
Carrel-Dakinov postupak, stalno ispira-
nje rane Dakinovim rastvorom.
Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.
Carrelov av, v. sutura.
carska voda, v. Aqua regia.
cartilago, hrskavica; c. articularis, zglob-
na hrskavica pokriva u zglobu povrine
kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoi-
dea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu
grkljana; c. cricoidea, prstenasta hr-
skavica u donjem delu grkljana; c. epig-
125
Carum carvi catgut

lottica, kapana hrskavica, u poklopcu
grkljana; c. nai, hrskavice nosa; c.
tracheales, hrskavice dunika u obliku
potkovica.
Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fruc-
tus carvi) je karminativno sredstvo. V.
carminativa.
caruncula (dem. od caro, meso), mesnata
bobica, bradavica; c. hymenalis, zaos-
taci devinjaka posle njegovog cepanja;
c. lacrimalis, suzna bradavica, malo
bradaviasto ispupenje u unutranjem
uglu onih kapaka; c. sublingualis,
podjezina bradavica, malo ispupenje
sluznice na dnu usne duplje, ispod jezi-
ka, gde se otvaraju izvodni kanali podvi-
line i podjezine pljuvane lezde.
carunculae myrtiformes, v. bradaviaste
kvrice.
Castleov faktor, mukopolisaharidna
supstancija koja se stvara u sluznici pi-
lorusnog dela eluca. Neophodan je za
resorbovanje vitamina 2 u zavrnom
delu ileuma. Nedostatak ovog faktora
izaziva pojavu perniciozne anemije.
Castleov ferment, v. intrinsic factor.
castratio, kastracija, trojenje, odstranje-
nje polnih lezda.
casus perditus, izgubljeni sluaj, u kome
bolesnik nema izgleda da preivi.
cat scratch disease (engl.), bolest zbog
ogrebotine make, benigni, subakutni
regionalni limfadenitis, izazvan ogrebo-
tinom ili ujedom make. Sumnja se da
je uzronik bolesti neki virus. Na mestu
ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu
papule, a potom ulceracija. Ponekad,
bolest dovodi do meningoencefalitisa.
Sin. lymphoreticulosis benigna.
cat scratch febris, ket skre febris je gra-
nulomatozno zapaljenje limfnih lezda
verovatno prouzrokovano virusom iz
grupe limfogranuloma psitakozis, a pre-
nosi ga maka. Prolazna papula na koi
na mestu prodora uzronika zaceljuje
brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih
lezda praen optim simptomima kao
to su temperatura, opta slabost. Za-
hvaene limfne lezde su na preseku
nekrotine, a okolina nekrotikih ari-
ta je oiviena irokim pojasom epite-
loidnih elija i pojedinanim dino-
vskim elijama.
catabolismus, katabolizam, mnogobrojni
i raznovrsni biohemijski procesi u toku
kojih se vri razlaganje organskih mate-
rija uz oslobaanje energije, koja se ko-
risti za rad, za stvaranje toplote i za re-
zervnu energiju.
catacrotismus, katakrotizam, nepravil-
nost pulsa, koji se sastoji od dva ili vie
irenja zidova arterije pri svakom uda-
ru; registruje se na sfigmogramu u vidu
jednog ili dva zupca na nishodnom
delu.
cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog
s nekom toplom kaom, npr. kaom
spravljenom od grubo isitnjenog lane-
nog semena.
cataplexia, katapleksija, pojava naglog
gubitka miinog tonusa, usled ega
osoba pada na zemlju uz potpuno ou-
vanu svest, u jakom uzbuenju, naroi-
to smehu (geloplegija). esto ide s
narkolepsijom. V. narcolepsia.
cataracta, katarakta, siva mrena, svako
zamuenje u soivu bez obzira na inten-
zitet i obim. Dovodi do pada otrine
vida; c. complicate, kao posledica iri-
dociklitisa, ablacije retine, oboljenja re-
tinitis pigmentosa, glaukoma. Najea
je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno
ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyrami-
dalis, zonularis. Uzroci: hereditet,
oboljenje majke u toku trudnoe (ru-
beola, neka infektivna oboljenja, intok-
sikacije, zraenje rendgenom); c. corti-
calis, zamuen periferni deo; c. nuclea-
ris, zamuen samo centralni deo soiva;
c. secundaria, zaostali delovi soiva
posle njegovog nepotpunog uklanjanja;
c. subcapsularis, zamueni delovi su
ispod ahure; c. ttalis, potpuno zamu-
enje soiva. Uzroci: fizika dejstva (po-
vreda, toplota, hladnoa, elektrina
struja, rendgenski zraci, radioaktivna
zraenja - atomska bomba), hemijska
dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sidero-
za, halkoza), dijabetes, tetanija, miotoni-
ja. Terapija svih katarakti je operativna.
catgut, ketgut, konac za hirurki av.
Spravlja se od osuenog tankog creva
126
cathepsin
cavitas

koe poto se odstrane serozni i mukoz-
ni sloj, a za upredanje konca ostaje sub-
mukozni sloj, koji se sterilise; formal-
dehidski c., ketgut impregnisan rastvo-
rom formaldehida kuvanjem u alkohol--
formalinskom rastvoru; hromirani c.
ketgut pripreman sterilizacijom i imp-
regnacijom hrom-trioksidom, koji mu
daje vrstinu pri zatezanju; jod ketgut,
ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela
joda na 100 delova kalijum-jodida; jo-
dohromisani c., ketgut sterilisan u
rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-
-bihromata; posrebreni c., ketgut imp-
regnisan srebrom, koje mu daje jainu i
otpornost.
cathepsin, katepsin, proteolitiki enzim u
belim krvnim zrncima i elijama organa
koji uestvuju u autolizi elija i autodi-
gestiji tkiva. Javlja se naroito posle sm-
rti ivotinja. Sin. endoproteinaza.
cauchemar, (fr.) komar, mora, iznenad-
no nastalo uznemirenje, oseaj guenja
ili pritiska, nemotivisani strah pri na-
stupanju sna ili u toku sna. Moe biti po-
sledica organskih oboljenja srca. Pone-
kad se javlja u okviru hipohondrikih
senzacija u depresiji i neurasteniji.
cauda, rep, sueni okrajak duguljastog or-
gana; c. equina, snop korenova spinal-
nih ivaca (u obliku konjskog repa) koji
sadri korenove grudnih i ostalih niih
kimenih ivaca.
caudalis, repni.
caudatus, repat (npr. lobus caudatus, re-
pati reanj).
causalgia, kauzalgija, jak bol na povrini
koe (najee ake ili stopala) usled
povrede ili zapaljenja ivaca.
caustica (remedia), jetki lekovi, upotreb-
ljavaju se za unitenje ili odstanjenje
zdravog ili obolelog tkiva (bradavice,
prekomerne granulacije itd.). Ovakvi le-
kovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo
dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i
u dubinu.
cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V.
cauterisatio, galvanokauter, elektrokau-
ter, paquelin.
cauterisatio, kauterizacija, razaranje tki-
va sagorevanjem, nagrizanjem ili izjeda-
njem pomou kaustikih sredstava.
cauterium, kauteri, fizika i hemijska
sredstva kojima se u medicini vri na-
grizanje i peenje. V. termokauter, elek-
trokauter, ferrum candens, caustica, cor-
rosio.
cave! (lat.), uvaj se! izbegavaj!
caverna, kaverna, upljina.
cavernostomia, kavernostomija, operaci-
ja kojoj je cilj da drenuje upljine apsce-
sa plua.
cavernosus, kavernozan, upljikav (npr.
corpus cavernosum penis, upljikavo
telo polnog uda).
cavete! uvajte se! izbegavajte! U recepti-
ma oznaava ta treba izbegavati, od-
nosno ega se treba uvati.
cavitas, upljina, duplja, udubljenje (npr.
cavitas dentis, zubna upljina; cavitas
glenoidalis, zglobna aica na lopatici).
Sin. cavum; (stom.) kavitet, upljina u
zubu; kavitet, prepariran, obraen ka-
vitet u zubu i pripremljen za restauraci-
ju. Numerikom podelom po Blacku ka-
viteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kavite-
ti u jamicama i fisurama svih zuba; 2)
kaviteti na aproksimalnim povrinama
pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na
aproksimalnim povrinama sekutia i
onjaka bez oteenja incizalnog ugla;
4) kaviteti na aproksimalnim povrina-
ma sekutia i onjaka s oteenjem inci-
zalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj tre-
ini svih zuba; 6) atipino lokalizovani
kaviteti na karijes imunim povrinama
zuba; viepovrinski kaviteti su kaviteti
koji ukljuuju vie zubnih povrina; pri-
ncipi preparacije, pravila za obradu
kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blac-
ku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom
ekstenzijom (obezbeenje pristupa ka-
rioznoj leziji i ukljuivanje svih pred-
ilekcionih mesta za irenje karioznog
procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obez-
beenje dovoljnog prostora vodei ra-
una da se ne oslabe preostali delovi
zuba, kako bi restaurisani zub izdrao
pritisak vakanja pri okluziji i artikula-
ciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbe-
enje stabilnosti); 4) oblik olakanja
(obezbeenje pristupa kavitetu kako bi
mogli biti izvreni svi ostali principi to-
127
cavum
cefalini

kom preparacije); 5) potpuno uklanja-
nje svih karioznih masa i kariozno pro-
menjenih tkiva; 6) obrada rubova kavi-
teta (uklanjanje svih podlivenih priza-
ma glei i zakoavanje preostalih, zavis-
no od lokalizacije i vrste); 7) ienje ka-
viteta (temeljno ispiranje kaviteta mla-
zom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5%
Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii
peroxydati i suenje vatom, ili mlazom
mlakog vazduha).
cavum, upljina, duplja; c. abdominis, tr-
buna duplja; c. articulare, zglobna
duplja, v. articulatio; c. coronae dentis,
upljina u kruninom delu zuba ispu-
njena koronarnom pulpom; c. dentis,
upljina u zubu ispunjena zubnom pul-
pom i okruena dentinom; c. Douglasi,
Douglasov pag, prostor izmeu materi-
ce i marnog creva, obloen trbunom
maramicom; v. excavatio rectoutenna; c.
epidurale, epiduralni prostor izmeu
zidova kimenog kanala i tvrde moda-
nice kimene modine; c. laryngis, gr-
kljanska duplja, podeljena glasnim ica-
ma na tri sprata (gornji, srednji i donji);
c. mediastinale, medijastinum, sredo-
grue, srednji deo grudne duplje; c.
nai, nosna duplja, na zadnjem zidu ima
dva otvora (choanae) kojima je u vezi s
dupljom drela; c. oris, usna duplja, po-
etni deo cevi za varenje, sastoji se od
dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg
(prave usne duplje). Zadnji zid pred-
stavlja drelno suenje preko koga je
usna duplja u vezi s dupljom drela;
oris proprium, usna duplja u uem
smislu reci. Deo usta ogranien napred
i sa strane zubnim lukovima i desnima,
a pozadi drelnim suenjem (isthmus
faucium); c. pectoris, grudna duplja,
deo upljine grudnog koa iznad prea-
ge; c. pelvis, karlina duplja; c. perito-
nei, peritonealna duplja; c. pharyngis,
duplja drela, sastoji se od tri sprata
koji su u vezi s nosnom dupljom preko
hoana i s usnom dupljom preko drel-
nog suenja: c. pleurae, pleuralna dup-
lja koja predstavlja bezvazduni prostor
izmeu zidnog i drobovnog lista plune
maramice; c. radicis dentis, kanal ko-
rena zuba ispunjen radikularnom pul-
pom; c. subarachnoidale, subarah-
noidni prostor izmeu pauinaste i
meke modanice, ispunjen tenou (li-
quor cerebrospinalis); c. thoracis, up-
ljina grudnog koa, podeljena prea-gom
na grudnu i trbunu duplju; c. tympani,
bubanjska duplja se razvija od 1.
krnog useka, koji u prvo vreme
predstavlja iroku i spljotenu kesu. Za
sve vreme fetalnog ivota bubanjska
duplja je. ispunjena ukastom bistrom
tenou, koja po roenju nestaje i za-
menjuje se vazduhom. Spoljanji kraj
duplje je u vezi sa zastornom bubanj-
skom opnom; v. auris; c. uteri, materi-na
duplja. cavus, upalj (npr. vena cava
superior,
gornja uplja vena). Cecilova operacija,
v. operacija. cecosigmoidostomia,
cekosigmoidosto-mija, operativno
stvaranje otvora komunikacije cekuma
sa sigmoidnim kolonom; vri se obino
radi zaobilaenja prepreke (najee
karcinoma) na nekom segmentu kolona
izmeu cekuma i sigmoidnog kolona.
cecostomia, cekostomija, operacija ko-
jom se stvara otvor na cekumu koji se
fiksira za stvoreni otvor na trbunom
zidu; cekostomija slui za pranjenje
crevnog sadraja kroz ovakav vetaki,
neprirodni mar. cecus (caecus), lep,
zadniven (npr., ce-
cum, slepo crevo).
cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog dr-
veta Uragoga Ipecacuanha, vrlo slian
emetinu (i hemijski i po dejstvu).
cefaleksin, polusintetski antibiotik, pro-
izvod dobiven dodavanjem razliitih
bonih nizova aktivnom jezgru cefalos-
porina C(7-aminocefalosporanska kise-
lina); po antibakterijskom spektru, pri-
blino slian cefalotinu. cefalini,
glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne
kiseline i jednog aminoalko-hola.
Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola
u kome je jedna primarna i sekundarna
alkoholna grupa estarski vezana za
masne kiseline, a jedna primarna
alkoholna grupa estarski vezana za
fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-
128
cefaloglicin cement

hol estarski vee za fosfatidnu kiselinu
nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etano-
lamin on se naziva fosfatidil-etanola-
min, a ako sadri serin naziva se fosfati-
dil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu,
nervnom tkivu i umancetu jajeta.
cefaloglicin, polusintetski antibiotik, pro-
izvod dobiven dodavanjem razliitih
bonih nizova aktivnom jezgru cefalos-
porina C (7-aminocefalosporinska kise-
lina); u pogledu antibakterijskog dej-
stva slabiji od cefalotina.
cefaloridin, polusintetski antibiotik, do-
biven dodavanjem razliitih bonih ni-
zova aktivnom jezgru cefalosporina
C(7-aminocefalosporinska kiselina); u
pogledu antibakterijskog dejstva slian
cefalotinu.
cefalosporini, antibiotici izolovani iz glji-
vice Cephalosporium acremonium, cefa-
losporin P, cefalosporin N i cefalospo-
rin C.
cefalotin, polusintetski antibiotik dobi-
ven dodavanjem razliitih bonih nizo-
va aktivnom jezgru cefalosporina (7-
aminocefalosporinska kiselina) de-luje
kako na gram-pozitivne tako i na gram-
negativne mikroorganizme.
cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje
rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnoja-
vanja.
cellulitis orbitae, v. orbita.
Cellulosum ligni depuratum, celulozna
vata; oficinalna prema naoj farmako-
peji.
elom, duplja koja nastaje cepanjem me-
zoderma van granica embrionog polja,
to dovodi do stvaranja spoljanjeg (eg-
zocelom) i unutranjeg celoma (int-
raembrionalni elom). U sisara spolja-
nji elom se iri ukoliko se pupana
kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve
veim porastom amnionske duplje sma-
njuje, dok potpuno ne iezne priljublji-
vanjem amniona uz horion. Ostaje samo
unutranji elom iji odnos prema orga-
nima grudne i trbune duplje dovodi do
stvaranja opornjaka.
celomacija, dvolisni stadijum, postaje
mezenhimula pojavom treeg lista, me-
zoderma, u kome se javlja sekundarna
telesna duplja, elom. U sisara dvolisni
stadijum se tesno vezuje za pojavu me-
zoderma tako da se granice gastrulacije
u celomacije pretapaju jedna u drugu.
Mezoderm u sisara proistie iz primitiv-
ne trake pre nego to se izdvojio svit-
njak iz prvobitnog endoderma. U njih se
on protee izvan vanembrionog polja.
Zadnji zaetak (peristomni) se prvo raz-
vija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu
unapred. U tim kljunovima se pojavljuje
primitivna perikardna duplja. Prednji
zaetak mezoderma je smeten u glave-
nom nastavku. Evolucija tako postalog
mezoderma ini da se on proiruje na
elo vanembriono polje, sem iznad gla-
venog kraja embriona (proamnion). U
daljem razvoju, on se resorbuje iznad i
ispod embrionog polja (idrelna opna,
odn. marna opna).
celer, v. pulsus celer.
celijana bolest, v. bolest.
celularna ili sesilna antitela, antitela fik-
sirana na elije tkiva i organa. Kad sesil-
na antitela reaguju s homologim antige-
nom, dolazi do reakcije antigen-antite-
Io na povrini raznih elija, jer su anti-
tela za njih fiksirana. Ta reakcija anti-
gen-antitelo dovodi do oslobaanja
supstancija za organizam tetnih i do
oteenja elija.
celularni imunitet, stanje specifine ot-
pornosti koje organizmu obezbeuju
razne elije. Uloga ovih elija je dvojaka:
fagocituju mikroorganizme i formiraju
antitela.
celuloid, vrsta masa dobivena iz nitroce-
luloze i kamfora. Rastvara se u acetonu.
Slui za izradu lakova, filmova, karata
itd.
celuloza, polisaharid, poliglukoza sastav-
ljena od ogromnog broja molekula glu-
koze meusobno vezanih beta-glikozid-
nom vezom (CeHioOs). Celuloza slui
kao mehanika graa biljke. Ona je
najraireniji ugljeni hidrat u prirodi.
Celuloza se* u digestivnom traktu ne
degraduje i stoga nema hranljivu vred-
nost.
cement (stom.), materijal koji slui
povezivanje fiksnih zamena za
prirodne zube, izradu privremenih
zubnih plom-

9 Medicinski leksikon 129
cementiculus centar

bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga
raznim vrstama zubnih plombi i za pu-
njenje kanala korena; bakarni c., slian
je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom
cementu. Ranije se koristio za privre-
meno zatvaranje kaviteta zuba u dece.
Danas se retko koristi zbog toksikog
delovanja na pulpu zuba; polycarboxy-
latni c., sastavljen od cink-oksida i vo-
denog rastvora poliakrilne kiseline. Do-
bro prianja za gle i dentin, ali ne za sto-
matoloki porculan, akrilat i zlatne le-
gure; silikatni c., prah pulverizovanog
stakla koji sadri magnezijum, fluor,
kalcijum, natrijum i fosfor. Vei proce-
nat fluora obezbeuje mu antikarioge-
no dejstvo. Tenost sadri vodeni rast-
vor fosforne kiseline i soli aluminijuma
ili cinka. Koristi se za zamenu otee-
nog tkiva prednjih zuba zbog estetskih
svojstava; cink oxid-eugenol c., slui za
privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i
fiksiranje privremenih fiksnih nadok-
nada za prirodne zube; cink phosphat-
ni c., prah kalciniranog cink-oksida i
magnezijum-oksida. Tenost sadri fos-
fornu kiselinu i soli aluminijuma ili cin-
ka. Slui za cementiranje fiksnih nadok-
nada za zubno tkivo i za privremene
plombe; cink silico-phosphatni c.,
kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog
cementa. Slui za privremene plombe i
cementiranje fiksnih zubnih zamena i
ortodonskih prstenova. Pokazuje anti-
kariogeni efekat usled prisustva fluora.
cementiculus, cementikul, kalcifikovano
telace u ozublju. Moe biti slobodan,
priljubljen ili ugraen u cement zuba.
cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih
zamena umesto zuba pomou cement-
nog materijala. Po stvrdnjavanju ostva-
ruje mehaniku vezu izmeu fiksne za-
mene i zubnog tkiva.
cementni film (stom.), sloj stvrdnutog ce-
mentnog materijala izmeu fiksne za-
mene i zubnog tkiva. Debljina cement-
nog filma treba da bude to manja, oko
20 Mm.
cementoblastus, elija ovalnog oblika sa
protoplazmatikim produecima, koja
uestvuje u stvaranju cementa zuba. Po-
seduje sve ultrastrukturne odlike elija
koje sintetizuju proteine i proteinsko --
polisaharidne komplekse. V. cementocy-
tus.
cementociti, elije zuba koje su sposobne
da stvaraju cement i koje postaju ce-
mentoblasti.
cementoclasia, cementoklazija, razgrad-
nja cementa cementoklastima.
cementoclastus, cementoklast, elija
koja vri razgradnju cementa.
cementocytus, ovalna elija u lakuni ce-
menta zuba. Protoplazmatiki produe-
ci ove elije u veem broju pruaju se
prema periodoncijumu korena zuba. Ci-
toloke karakteristike su veoma sline
cementoblastu. V. cementoblastus.
cementogenesis, razvoj i stvaranje ce-
menta korena zuba.
cemento-glena granica, odvaja cement
korena zuba od glei krunice zuba. Deo
zuba koronarno od ove linije ini ana-
tomsku krunicu zuba, a deo apikalno od
nje ini anatomski koren zuba.
cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog
cementa koji prekriva cement korena
zuba. Na njegovoj povrini nalaze se ce-
mentoblasti. V. cementum.
cementoplastus, upljina u celularnom
cementu koja sadri cementocit. Sin. la-
cuna cementi.
centar, sredite, sredina taka nekog
tela; ejakulacioni c., centri u donjem
kraju kimene modine, sedite impul-
sa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (sla-
binski, C. Ej. L.) koji odgovara na psiho-
gene nadraaje; donji (sakralni, u gor-
njem delu sakralnog segmenta), koji
prima periferne nadraaje; medicinski
c., opti pojam za skup bolnikih (bol-
niki c.), nastavnih ili naunomedicins-
kih ustanova koje se nalaze u jednom
mestu i obino su pod jedinstvenim ru-
kovodstvom; modani c., precizno lo-
kalizovana mesta u mozgu ijim su slo-
enim radom pokretanjem deponova-
nih obrazaca odreene mnoge aktivnosti
organizma; nervni c., skup nervnih
elija koje upravljaju nekom odree-
nom funkcijom organizma. DeIe se na
kortikalne i supkortikalne. Kortikalni
130
centar
centralna dogma

(svesni) c. lokalizovani su u kori velikog
mozga, a supkortikalni (nesvesni, ref-
leksni) smeteni su u kimenoj i izdue-
noj modini (prosti, nii c.) i u moda-
nom stablu, malom mozgu i supkorti-
kalnim sivim masama (vii c.); c. polnog
nagona, od najveeg je znaaja odnos
vegetativnog podbreja (hypotalamusa)
i hipofize, kao motora seksualne funkci-
je. Hipotalamus po nekim autorima
(Spatz) predstavlja seksualni centar, a
neki ga proglaavaju za diencefalnu
lezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tv-
rdi da postoji dvojaki vid inkretogene
funkcije: hemokrini i neurokrini; ref-
leksni c., mesto na kome se nadraaji-
ma s aferentnog kraka izazivaju impulsi
koji se prenose eferentnim krakom ref-
leksnog luka. Lokalizovani su u razlii-
tim delovima centralnog nervnog siste-
ma: kimenoj izduenoj modini, ponsu
meumozgu i dr. V. synapsis, refleksni
luk; Spatzov seksualni c., trofiki cen-
tar u ventromedijalnom polju sivog hi-
potalamusnog breuljka; vazomotorni
c., nervni c. smeten obostrano u reti-
kularnoj supstanciji donje treine po-
nsa i gornje dve treine izduene modi-
ne, iji su gornji i boni delovi stalno to-
nusno aktivni. Morfoloki i funkciono,
vazomotorni c. sastavljen je od ekscita-
cijskog (bilateralnog) dela koji moe su-
ziti krvne sudove i inhibicijskog (medi-
jalnog) dela koji spreava suavanje kr-
vnih sudova i tako dovodi do njihovog
proirenja. Vazomotorni c. ne regulie
samo irinu krvnih sudova (a time i kr-
vni pritisak) nego preko simpatikih
vlakana (lateralni deo) i preko vagusa
(medijalni deo) utie na aktivnost srca;
c. za disanje, nairoko razasut skup
neurona obostrano smeten u podruju
retikularne supstancije izduene mo-
dine i ponsa, sloene funkcione struktu-
re, mehanizmom dvostrukog oscilacij-
skog sistema. Iz ovog centra vri se oiv-
avanje disajnih miia i reguliu se di-
sajni pokreti; c. za govor, neophodan
za funkciju govora, smeten je u oblasti
kore velikog mozga. Motorni c. za govor
nalazi se u denjaka u levoj hemisferi u
pars opercularis eonog renja (tzv. Bro-
kin c.), a senzoriki c. za g. smeten je u
gornjoj slepoonoj vijuzi (tzv. Wernic-
keov c.). V. aphasia; c. za miris, korti-
kalni c. koji se nalazi u prednjem delu
vijuge zvane hippocampus (uncus gyri
parahippocampalis i gyrus dentatus)
kore velikog mozga; primarni mirisni c.
nalaze se u mirisnoj kvrici u prednjoj
rupiastoj supstanciji velikog mozga;
refleksni mirisni centri nalaze se u me-
dumozgu (bradaviasto telo i habenu-
larno jedro) i u srednjem mozgu; c. za
sluh, primarni ili elementarni centar,
nalazi se u kori gornje slepoone vijuge
velikog mozga. Vii centri psihoakusti-
ki, nalaze se oko primarnog c. u kori sle-
poonog renja hemisfere mozga; c. za
toplotu, nervni centar u hipotalamusu
koji regulie proizvodnju toplote u or-
ganizmu i njeno odavanje (termoregula-
cioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi po-
stcentralne vijuge. Za ukus ne postoji
zasebno kortikalno projekciono pod-
ruje, ve je smeten u onom delu post-
centralnog girusa koji slui konom ose-
aju iz podruja lica; vitalni c., grupa
centra smetenih u modanom stablu
koji reguliu rad osobito vanih organa:
rad srca, disanje i dr.
Centauru minoris herba, v. herba.
centralan, v. centralis.
centralis, centralan, sredini.
Centralna bolnica Vrhovnog taba
NOVJ, najvea sanitetska ustanova u
NOR-u ija je namena bila zbrinjavanje
povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica
pod neposrednom komandom VS-a;
njen kapacitet je varirao (700-4.000
p/o), prema situaciji; na slobodnoj teri-
toriji je bila organizovana na konvencio-
nalan nain, a u pokretu po eelonima
na osnovu pokretljivosti p/o; povreme-
no bi se i rasformirala i tada bi se p/o
rasporedili u matine jedinice. Funkcio-
nisala je dotle dokle su stvoreni povolj-
niji uslovi z evakuaciju p/o u savezni-
ke bolnice ili na osloboenu teritoriju
nae zemlje^
centralna dogma, osnovno tumaenje
meusobnih odnosa DNK, RNK i pro-
teina; po njemu DNK slui kao kalup

9*
131
centralna pneumonija cephalalgia

kako za sopstvenu replikaciju tako i za
sintezu RNK, koja sa svoje strane pred-
stavlja kalup za sintezu proteina.
centralna pneumonija, v. pneumonia.
centralni limfocitni organi, v. primarni
limfocitni organi.
centralni nadraaj, v. nadraaj, stimulus.
centralni nervni sistem, systema nervo-
surn centrale, obuhvata: veliki mozak,
mali mozak i kimenu modinu. V. nerv-
ni sistem.
centralni vid, v. visus.
centralni zrak (CZ), osovina rendgenske
zrane kupe, v. rendgenski
snop.
centralno gledanje, v. visus.
centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar.
centrifuga, ureaj koji slui za izlaganje
astronauta silama ubrzanja koje ga oe-
kuju u toku lansiranja i povratka. Ona
se koristi kako za selekciju astronauta,
tako i za trening radi upoznavanja sa
stresogenim delovanjem sila ubrzanja.
Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta
i veliina ubrzanja koje kosmonaut do-
ivljava u toku kosmikog leta. Prven-
stveno se kosmonaut izlae transverzal-
nim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se
koristi takoe za ispitivanje materijala
u pogledu njihove izdrljivosti prema si-
lama ubrzanja. Savremene centrifuge
su snabdevene barokomorom u kojoj se
nalazi vibraciona platforma i generator
buke. U ovakvim centrifugama mogue
je simulirati skoro sve faktore kosmi-
kog leta, izuzev besteinskog stanja.
centrifugalni ivci, v. nervus.
centrifugovanje, vri se pomou centrifu-
ga na osnovu dejstva centrifugalne sile.
Centrifugovanjem se odvajaju vrste
supstancije suspendovane u tenosti. U
obinim centrifugama s oko 1000 obrta-
ja u minutu sedimentacija moe biti oko
1000 puta bra nego pri stajanju suspen-
zije. Pomou ultracentrifuga s preko
100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti
centrifugalne sile koje i milion puta
prevazilaze zemljinu teu.
centriol, jedna od dve sitne elijske tvore-
vine, smeten neposredno uz jedro, koja
se u metafazi postavlja na pol elije i u
kojoj se stiu vlakna deobnog vretena.
centripetalni nervi, v. nervus.
centromera, sueni deo hromosoma koji
ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi
elijske deobe centromera povezuju
dve hromatide. Za centromeru se priv-
ruju vlakna deobnog vretena i u ana-
fazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog
uzdunog cepanja i potpunog odvajanja
hromatida. Sin. kinetochora.
centroterapija, nain leenja polne ne-
moi mukarca u vidu ovlane kauteri-
zacije glave donje nosne koljke. Re-
zultati su izvanredni u leenju prevre-
mene ejakulacije.
cenzura, u psihoanalitikoj teoriji delat-
nost kontrolisanja psihikih sadraja
koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u
svest. Ako neki predstavnik instinkta,
neka instinktivna tenja, dopirui u
svest, izaziva konflikt s drutvenim
obiajima ili strah, tome se suprotstav-
lja cenzura i vraa takav sadraj natrag
u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura
moe takvu nagonsku tenju i pustiti u
svest, ali tek poto je tako deformie da
se vie ne moe poznati. Koje e instik-
tivne tenje odnosno njihovi predstav-
nici moi da iz nesvesnog prodru u
svest, ne izazivajui strah, odluuje cen-
zura. Cenzuru vri nad-ja - predstav-
nik roditelja odnosno vaspitaa, tj. onog
koji diktuje moralni stav, deli ono to
je doputeno initi od onog to nije do-
puteno.
cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia.
cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo
est simptom oboljenja glave ili i drugih
organa i sistema. Mogu se razlikovati:
organska i funkciona glavobolja. Or-
ganska glavobolja moe biti primarna i
sekundarna. Primarna glavobolja su
migrena i histaminska glavobolja. Se-
kundarna glavobolja moe postojati u
oboljenjima glave i u drugim oboljenji-
ma. Glavobolje u oboljenjima glave su
cephalaea myalgica, u meningitisu, u tu-
moru, apscesu ili zbog prisustva parazi-
ta u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Gla-
vobolje u drugim oboljenjima su glavo-
bolje u arterijskoj hipertenziji, u obolje-
njima bubrega, jetre, krvi i drugih orga-
na. Funkcione glavobolje su cephalaea
neurotica; histaminska c., nastupi gla-
132
cephalicus cerebrum

vobolje praeni crvenilom lica i lue-
njem iz nosa usled lokalnog oslobaa-
nja histamina - vrsta migrene; c. post-
commotionalis i glavobolja kod tzv.
fukcionih duevnih bolesti i u neuralgi-
jama V i IX modanog creva.
cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada
glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena
ruke).
cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s
natpupanim spojem po celoj liniji (gla-
vom, grudima).
cepivo, v. vakcina.
c e pijenje, v. vakcinacija.
Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem
utog voska na suncu. Slui u iste svrhe
kao i uti vosak.
Cera flava, uti vosak, preien prirodni
vosak dobiven topljenjem saa pela ra-
dilica (Apis mellifica). Sastoji se od mi-
ricina (smese miricil-palmitata i alkohola
miricila), cerina (ili cerotinske kiseline)
i ceroleina, koji je verovatno smesa
masnih kiselina. Slui za izradu raznih
lekovitih masti i pasta, kojima daje vrs-
tinu.
ceratus, votan.
cerclage, (fr.) opasivanje, opivanje, aku-
erska intervencija kojom se spreava
spontani pobaaj na vrlo jednostavan
nain. Zapaeno je da vrlo veliki broj
spontanih pobaaja nastupi usled insu-
ficijencije unutranjeg ua materice.
Ta slabost grlia dolazi do izraaja u
drugoj polovini trudnoe i uzrok je ve-
ine habitualnih pobaaja. Da se izbeg-
ne slabost grlia u kritinim mesecirna,
tj. u drugoj polovini trudnoe, u prvoj
treini gravidnosti u visini unutranjih
materinih usta vri se kruno opiva-
nje najlonskim koncem i na taj nain se
otklanja slabost grlia, te se trudnoa
dovede do kraja. Ovom se metodom po-
stie znatno smanjenje spontanih habi-
tualnih pobaaja; (oft.) cirkularna ope-
racija protiv ablacije retine, pri kojoj se
primenjuju materijali biolokog porek-
la. Danas se sve ee koriste razne ve-
take plastine materije. Metoda je no-
vija i njome se postie uspeh i u veoma
nepovoljnim sluajevima; (hir.), opera-
cija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-
vlaenju metalne ice oko patele, kojom
se pribliuju fragmenti preloma i time
omogui stvaranje kalusa.
cerebelaran, v. cerebellaris.
cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi
na mali malomodani.
cerebellum, mali mozak, nalazi se u za-
dnjem delu lubanjske duplje, ispod ve-
likog mozga, iza mosta i izduene mo-
dine. Sastoji se od srednjeg dela, crva
(vermis) i dve bone hemisfere. Njego-
vu sivu masu sainjavaju izbrazdana
kora na povrini i etiri jedra u dubini
bele mase. On je centar za odravanje
ravnotee, koordinaciju pokreta i ras-
podelu miinog tonusa.
cerebralna kriza, v. crisis.
cerebralna modana oduzetost, v. Lit-
tleova bolest (pod bolest).
cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba
kasni, zubi niu neuobiajenim redosle-
dom, brzo dolazi do abrazije i na mle-
nim i na stalnim zubima; este su nepra-
vilnosti zagriaja i poloaja pojedinih
zuba; ponekad se viaju i nepravilnosti
kostiju lubanje i lica.
cerebralni, modani.
cerebrospinalna scintigrafija, v. scintig-
rafija.
cerebrospinalna tenost, v. liquor cereb-
rospinalis.
cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak
i kimenu modinu, npr. c.s. sifilis,
cerebrospinalni meningitis, v. meningi-
tis.
cerebrospinalni pritisak, v. pritisak.
cerebrozidi, spadaju u sloene lipide sa-
stavljene od sfingozina (dvohidroksilni
nezasieni aminoalkohol), od glukoze ili
galaktoze i od lignocerinske kiseline
(via masna zasiena kiselina sa 24C--
atoma u nizu). U cerebrozidu je primar-
na alkoholna grupa sfingozina vezana
poluacetnom vezom za Ci-heksoze, ami-
nogrupa je vezana amidskom vezom s
lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi
se nalaze u centralnom nervnom siste-
mu i elijskim membranama.
cerebrum, mozak u uem smislu. DeIi se
na srednji mozak (mesencephalon), me-
umozak (diencephalon) i veliki mozak
(telencephalon). Srednji mozak povezu-
133
cerezin chalazion

je meumozak s modanim mostom.
Meumozak sainjavaju: III modana
komora (ventriculus III) dva breuljka
(thalamus) i podbreje (hypothalamus).
Gornju i bone strane meumozga po-
tpuno pokrivaju polutke velikog mozga.
Veliki mozak (telencephalon) sastoji se
od dve polutke, spojene komisurama
uljevitog tela (corpus callosum) i svo-
dovima (fornix). Svaka polutka ima cen-
tralnu upljinu, tzv. bonu komoru
(ventriculus lateralis) i etiri renja:
eoni (lobus frontalis), temeni (lobus
parietalis), slepooni (lobus tempora-
lis) i potiljani (lobus occipitalis)
1
.
cerezin, paraffinum solidum (stom.) slui
kao dodatak pri spravljanju voskova
koji se upotrebljavaju u zubnom lekar-
stvu.
cerium, cer, Ce, hemijski element, metal.
Spada u grupu lantanoida.
cerumen, usni maz ili slih. Izluuje se u
nekih ljudi u veoj meri ili se pri pranju
uteruje preduboko u sluni hodnik. Us-
led toga moe da doe do potpunog za-
puenja slunog hodnika s oseajem
teke gluvoe, ali se ep moe lako od-
straniti ispiranjem slunog hodnika.
cervicalis, cervikalan, vratni (npr. verteb-
ra cervicalis, vratni prljen); (stom.) pri-
pada vratu zuba ili se na njega odnosi.
cervicitis, zapaljenje sluznice grlia (cer-
vix) materice predstavlja jedno od
najeih ginekolokih oboljenja. Na-
staje kao posledica povreda u toku po-
roaja i pobaaja usled ega dolazi do
promene anatomskog odnosa grlia, to
dovodi do toga da se spoljanje usne ne
dodiruju i grli ostaje otvoren. Ovako
obnaena sluznica grlia izloena je
stalnim hemijskim i mehanikim nadra-
ajima i infekcijama to dovodi do zapa-
Ijenja i kataralnog luenja gnojnog sek-
reta.
cervikalan, v. cervicalis.
cervikalna erozija, erozija grlia materi-
ce (erosio portionis) posledica je zapa-
Ijenja cervikalne sluznice. Erozija nasta-
je na taj nain to cilindrini epitel sluz-
nice cerviksa bujanjem prelazi preko
ivice spoljanjih usana materice, potis-
kuje ploasti epitel grlia tako da se sad
mesto normalnog ploastog nalazi cilin-
drian epitel (erosio simplex). Povrina
koju zauzima cilindrini epitel vidi se i
makroskopski jer svojom jako crvenom
bojom odudara od normalnog ploas-
tog epiteta cerviksa; erosio vera, pred-
stavlja pravu eroziju nastalu usled zapa-
Ijenja kada je pored razaranja ploastog
epitela dolo i do razaranja tkiva koje se
ispod epitela nalazi tako da to ne pred-
stavlja samo defekt epitela, ve pravu
ulceraciju. V. erosio portionis.
cervikalni, vratni, prema vratu zuba.
cervikalni katar, v. cervicitis.
cervikoopturatorna linija, v. linija Me-
nard-Shentonova.
cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materi-
ce, iji je donji deo grli (portio vagina-
lis) uvuen u vaginu; c. dentis, v. collum
dent is.
Cestoes, cestodi, klasa parazitskih crva
iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes).
U obinom govoru se nazivaju pantljia-
re, trakavice, ojaelice itd.
cetanolum, cetanol, smesa viih alkohola,
preteno cetil-alkohola; prema naoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podlo-
ga za lekovite masti.
cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid,
deterdent.
cetil-piridinijum-hlorid, deterdent.
cetonuria, ketonurija, prisustvo keton-
skih tela (aceton, acetosiretna i beta-
oksibuterna kiselina) sree se u mokra-
i; pri poremeaju metabolizma uglje-
nih hidrata (diabetes mellitus), gladova-
nju, prekomernom unoenju masti i du-
gotrajnom miinom radu.
cetostearolum (cetostearol), smea pod-
jednakih delova viih alkohola (cetano-
Ia i stearilnog alkohola); prema naoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podlo-
ga za lekovite masti.
cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih
tela u mokrai.
Cetrimonii bromidum, cetrimonijum-
bromid, deterdent, oficinalan prema
naoj farmakopeji.
chalazion, halazion, okruglasta bezbolna,
jasno ograniena oteenost kapka. Hro-
nino zapaljenje Meibomovih lezda u
tarzusu oka.
134
chalcosis
cheilognathopalatoschisis

chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao
kularnih stranih tela koja sadre bakar
dolazi do proimanja unutranjosti oka
solima bakra, koji se razlaze pod dej-
stvom tenosti oka. Dolazi do promena
u ronjai, duici, soivu i mrenjai,
odnosno, na kraju, do gubitka funkcije
oka.
chalodermia, halodermija, uroena ili
steena mutavost koe usled nedostat-
ka elastinih vlakana. Koa se bora u
vidu sitnih, oputenih nabora. Sin. der-
matochdlasis.
Chamomillae flos, cvet domae biljke
Matricaria chamomilla, titrica. Upot-
rebljava se kao antiflogistiko i karmi-
nativno sredstvo, obino u obliku opar-
ka.
chancre, (fr.) ankr, defekt koe ili sluzni-
ce koji se pojavljuje na mestu inokulaci-
je prouzrokovaa kao primarna prome-
na pri venerikim i drugim infektivnim
oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki
ankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mix-
turn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh.
tuherculeux (fr.), tuberkulozni ankr,
primarna ozleda na koi zdravih osoba
izazvana sluajnom inokulacijom bacila
tuberkuloze. Sifilisni ankr je u vidu ok-
ruglaste ulceracije epitela, podrivenih
ivica i vrstog dna. Bezbolna je, a na
dnu se nalazi vlana povrina iz koje se
minimalnim grebanjem moe dobiti sa-
draj s uzronikom. Sifilisni ankr je
bezbolan.
Charcot-Leydenovi kristali, kristali u
ispljuvku bolesnika od bronhijalne ast-
me.
Charcotov zglob, v. articulatio.
Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon),
pri konstantnom pritisku odreene ko-
liine gasa, zapremina gasa se poveava
direktno proporcionalno povienju
temperature.
Charrijereov mera, metalna ploa sa
skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima
prenik od 1/3 mm, a svaki sledei 1/3
mm vie sve do l cm. Slui za odreiva-
nje debljine katetara, buija itd.
charta, hartija, u medicini se ovako naziva
hartija natopljena nekom materijom ili
prevuena nekim lekom; eh. amylacea,
kapsula od kroba, koja slui za uzima-
nje lekova neprijatnog ukusa ili onih
koji mogu prouzrokovati neeljena dej-
stva u ustima; eh. cerata, votana harti-
ja, hartija natopljena voskom. Slui za
ekspedovanje malih koliina lekovitih
masti; eh. sinapisata, hartija sa slai-
com, hartija obloena branom od se-
mena crne slaice. V. rubejacientia, vesi-
cantia.
Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom.
Chaulmoogra, kiselina, nezasiena mas-
na kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Je-
dan je od aktivnih sastojaka ovog ulja,
koje se upotrebljava za leenje lepre
(gube).
Chediak-Higashijev sindrom, v. sin-
drom.
cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces ru-
menog dela i sluznice usana; c. aposte-
matosa, gnojni heilitis, posledica pro-
dora piogenih koka u tkivo usne, posle
povrede ili kao komplikacija drugih hei-
litisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a
od sasuenog gnojnog eksudata nastaju
kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. cli-
macterica, heilitis u ena u klimakteri-
jumu. Povrinski slojevi epitela usana
se pojaano Ijuspaju, a stvaraju se i ero-
zije; c. exfoliativa, eksfolijativni heili-
tis, Ijuspanje epitela je pojaano a mogu
da se stvaraju erozije i ragade praene
krvarenjem i stvaranjem hemoragikih
krusta; c. glandularis, zapaljenje malih
pljuvanih lezda u sluznici usana, ne-
poznate etiologije. lezde su uveane i
intenzivno crvene boje. Ako doe do nji-
hovog zagnojavanja, stvaraju se pustule;
c. sollaris allergica, solarni alergijski
heilitis, posledica alergije na ultraljubi-
aste zrake. Usne su znatno uveane.
Slian je eksfolijativnom heilitisu; c. ve-
nenata, posledica alergije kontaktnog
tipa, npr. na sastojke kozmetikih pre-
parata (ru za usne). Pored otoka usana
mogu se javiti i mehurii koji brzo pr-
skaju pa se stvaraju kruste.
cheilognathopalatoschisis, anomalija
razvoja, rascepljenost gornje usne, gor-
nje vilice i nepca praeno smetnjama
pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum,
vuje zdrelo.
135
cheilognathoprosoposchisis
Chininum

cheilognathoprosoposchisis, heilogna-
toprozoposhiza, uroeni veliki rascep
koji se prua koso nanie po obrazu i za-
hvata gornju usnu i gornju vilicu.
cheilognathoschisis, heilognatoshiza,
uroena anomalija razvoja, koja se sa-
stoji od rascepa gornje usne i zubnog
nastavka gornje vilice.
cheilognathouranoschisis, heilognatou-
ranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis.
cheiloplastica, heiloplastika, plastika
operacija za uklanjanje heiloshize i
traumatske lezije usana.
cheilorrhaphia, heilorafija, operacija ko-
jom se zaiva usna; hirurka reparacija
kongenitalne heiloshize.
cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep
usne (ee gornje). Sin. labium lepori-
num, zeja usna.
chemiotherapia, v. chemotherapia (pod
therapia).
chemochirurgia, hemohirurgija, razara-
nje tkiva hemijskim sredstvima; prvo-
bitno je primenjivana za hemijsko fiksi-
ranje gangrenoznog, inficiranog i malig-
nog tkiva, koje se udruuje sa zamrznu-
tim presecima istih u cilju mikroskops-
ke kontrole opsenosti potrebnog odst-
ranjivanja obolelog tkiva ili organa.
chemodectoma, hemodektom je neoplaz-
ma nastala proliferacijom hemorecep-
tornih elija i parasimpatikih nerava.
Sin. nehromofini paragangliom.
chemosis, hemoza, otok bulbarne venja-
e pri konjunktivitisu, keratitisu, fleg-
moni orbite, hemijskim povredama oka.
Njegovu pojavu omoguava rastresita
graa venjae.
chemotaxis, hemotaksa, osobina pokret-
ljivih elija (semeglavaca, leukocita,
bakterija, praivotinja i dr.) da se uprav-
ljaju prema izvoru hemijskog nadraaja
(pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora
(negativna h.). Npr., semeglavci su pozi-
tivne h. prema alkalnom sekretu mate-
rice i jajovoda, a negativne h. prema ki-
selom sadraju usmine. Prema proizvo-
dima jajne elije (ginogamonima) tako-
e postoji pozitivan h., to je u skladu i
od znaaja za pravilno osemenjivanje i
oploenje jajeta; h. leukocita, kretanje
neutrofilnih leukocita prema upalnom
podruju, prouzrokovano fazgradnim
produktima zapaljenog tkiva (tkivni po-
lisaharidi, kompleks supstancija nazvan
komplement ili raznim bakterijskim
toksinima).
chemotherapia, v. therapia.
cherubismus, heruvizam, multilokularna
cistina deformacija kostiju vilica sa si-
metrinim deformisanjem donjeg spra-
ta lica. Zubi su nepravilnog oblika i po-
loaja, este su hipodoncije s ranim is-
padanjem zuba. Javlja se u ranom de-
tinjstvu, napreduje do adolescentnog
doba, kada stagnira ili uzmie. Retko
porodino oboljenje meu lanovima
iste generacije.
Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje.
Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea.
chiasma, ukrtanje u vidu slova X, raskr-
snica; (1) c. opticum, optika raskrsni-
ca, ukrtanje pojedinih snopova onih
ivaca na bazi velikog mozga; (2) region
u kome se u toku profaze prve mejotske
deobe ukrtaju hromatide homolognih
hromosoma. Hijazma je cito
x
loka mani-
festacija crossing-overa i ima izgled slo-
va X.
Chievitzov organ, trag pune cejularne vr-
pce, na kraju neto maljiasto zadeblja-
le u blizini podvilinog kanala.
chimera, himera, jedinka ija tkiva sadre
elije koje proistiu iz razliitih zigota,
iste vrste ili razliitih vrsta. U ljudskoj
genetici najpoznatiji je himerizam kr-
vnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca
intrauterino doe do izmene izvornih
elija krvnih loza.
Chinacrini hydrochloridum, sintetski
spravljen akridinski derivat koji se
upotrebljava u leenju malarije. Sin.
Mepacrini hydrochloridum.
Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hi-
binovog drveta. Smanjuje nadraljivost
i usporava sprovoenje nadraaja kroz
srani mii. Daje se posle digitalizacije,
za popravljanje nepravilnog rada srca.
Oficinalan je, prema naoj farmakopeji,
u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sul-
fas).
Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih
vrsta Cinchona (naroito C. succirub-
136
Chiniofon (um) chlorophyll

ra). Svojim gorkim ukusom pojaava
sekrecije digestivnog trakta i podstie
apetit. H. izaziva najpre prolazno pove-
anje, a zatim smanjenje apsolutne sna-
ge i radne sposobnosti poprenopru-
gastih miia. Slino deluje i na srani
mii. Izaziva kontrakcije glatkih mii-
a, naroito materice, sniava povienu
telesnu temperaturu. Hemioterapijsko
sredstvo protiv prouzrokovaa malari-
je. Glavna upotreba je u leenju malari-
je. Ranije je korien u akuerstvu za
pojaavanje poroajnih bolova, kao
gorko sredstvo. Retko se koristi kao an-
tipiretik i analgetik. Prema naoj farma-
kopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid
(Chinini chloridum). Ostale soli hinin-
sulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chi-
nini tannas).
Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod
S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bak-
teriostatiko dejstvo, upotrebljava se i
kao specifino sredstvo u leenju ameb-
ne dizenterije. Sin. Yatren.
chirarga, hirarga, zajedniki naziv za gih-
tike promene na prstima ruku.
chiropractica, hiropraktika, metod lee-
nja koji se zasniva na shvatanju daje bo-
lest izazvana nenormalnom funkcijom
nervnog sistema. Ovaj poremeaj hirop-
raktika pokuava da ukloni manipulaci-
jama na telu a naroito na kimenom
stubu.
chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva
aku i prste.
chirurgia, v. kirurgija.
c h it in, v. hitin.
chloasma, hloazma, svetlomrke pigment-
ne pege na licu u trudnica (eh. gravida-
rum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh.
cachecticorum).
chlor, v. Morum.
chloraemia, hloremija, koliina hlorida u
plazmi; hyperchloramia, poveanje
hlorida u plazmi; hypochloraemia, hi-
pohloremija, smanjenje hlorida u plaz-
mi; normochloraemia, normohloremi-
ja, normalne vrednosti hlorida u plaz-
mi.
Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipno-
tiko sredstvo s jakim, vieasovnim
dejstvom. Daje se protiv raznih greva
(tetanus, eklampsija itd.) obino u obli-
ku klizme, uvek s nekim sluzavim sred-
stvom da bi se spreilo lokalno nadra-
ajno dejstvo.
chlorambucilum, hlorambucil, citostatik
iz grupe azotnih plikavaca.
chloramin, hloramin, organsko jedinjenje
u obliku belog praka, rastvorljivog u
vodi, iz koga se u prisustvu organskih
materija polako oslobaa hlor i deluje
dezinficijentno; u stomatologiji se upot-
rebljava za rastvaranje putridnih masa
u kanalima.
Chloramphenicol, hloramfenikol, anti-
biotik dobiven najpre iz gljivice Strep-
tomyces venezuelae, a zatim i sintetski.
Ima irok antibakterijski spektar, ali ga
zbog nekih toksikih dejstava (trombo-
citopenija, agranulocitoza, aplastika
anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo
oprezno. Glavna upotreba u leenju tr-
bunog tifusa.
chloranaemia, v. chlorosis.
chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid),
derivat benzodiazepina, trankilans, ofi-
cinalan je prema naoj farmakopeji.
chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone
kiseline u eludanom soku; achlorhyd-
ria, nedostatak sone kiseline u eluda-
nom soku; hyperchlorhydria, povea-
ne koliine sone kiseline u eludanom
soku; hypochlorhydria, smanjene koli-
ine sone kiseline u eludanom soku.
Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo (deluje shizon-
ticidno),
Chloroformium, hloroform, trihlor-me-
tan, teka bezbojna tenost, sladunjava
ukusa, karakteristina mirisa, koja lako
vetri, a ne gori; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji. Spolja se upotrebljava
kao sastojak nekog linimenta protiv bo-
lova. Pri udisanju prouzrokuje optu
anesteziju, ali za tu svrhu mora biti na-
roito preien i ne srne sadravati foz-
gena - Ch. pronarcosi.
chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, he-
mijski srodan hemu, uvek vezan za no-
sioce boja tzv. hloroplaste u biljnim e-
lijama. U hlorofilu se, slino hemoglobi-
nu, nalazi prptoporfirin samo bez be-
137
chloroleucaemia cholangiojejunostomia

lanevine. Kao i u hemu hemoglobina
nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4
pirola meusobno vezana i, dok se u
hemu nalazi dvovalentno gvoe, u hlo-
rofilu se nalazi dvovalentan magnezi-
jum. Hemijski hlorofil je sloen estar
metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni
visokomolekulski nezasieni alkohol) s
komplikovanom dvobaznom kiselinom
(hlorofilin). Hlorofil je smea hlorofila
A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B
formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila
su zelene boje i mogu se lako hromatog-
rafski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao
fotosenzibilizator, uticajem sunane
svetlosti omoguava u biljkama sintezu
ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i
vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se
primenjuje u medicini i kozmetici.
chloroleucaemia, hloroleukemija, tip
akutne mijeloblastne leukemije u koje
nema specifinih tumorskih masa na
autopsiji, a u koje su organi i telesne
tenosti zelenkasto obojeni.
chloroma, hlorom, maligni tumor zelen-
kaste boje koji vodi poreklo od elija
kostne sri, uglavnom mijeloblasta. Tu-
mor moe postojati ma u kom organu.
Boja dolazi od elijskog enzima mijelo-
peroksidaze (verdoperoksidaza). Po-
znat je i kao zeleni kancer.
chloropsia, hloropsija, poremeaj u per-
cepciji boja. Osoba s tom anomalijom
vidi predmete plavozeleno obojene. V.
chromatopsia.
chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju
s deficitom gvozda u mladih enskih
osoba. V. anaemia.
Chlorpromazinum, hlor-promazin, deri-
vat fenotijazina, oficinalan je, prema na-
oj farmakopeji, u obliku hlor-promazi-
na-hlorida (Chlorpromazini chlori-
dum). Upotrebljava se kao antiemetiko
sredstvo, kao psihosedativ u psihomo-
tornom nemiru, za izazivanje hipoter-
mije pre izvesnih operacija, protiv tu-
canja, u kombinaciji sa analgetikim
sredstvima protiv bolova i u pripremi
hirurke anestezije.
chlorpropamid, hlor-propamid, hemij-
sko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-
poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfani-
lurejskih derivata (v. tamo) zbog ega se
koristi kao antidijabetik (v. tamo); u na-
oj zemlji je u irokoj upotrebi pod raz-
nim nazivima (Diabinese, Meldian,
Adiaben).
Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretiko
sredstvo.
chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemij-
ski element, nemetal, spada u grupu ha-
logenskih elemenata. Gas utozelene
boje, otrog mirisa, drai na kaalj: nad-
raljivi otrov, dezinficijentno sredstvo,
dekolorant. Upotrebljava se u organs-
koj sintezi, za beljenje tekstila, za hlori-
naciju itd., bilo u vodenom rastvoru u
obliku hlornog krea ili kao gas. U gas-
nom stanju upotrebljavao se kao bojni
otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle
zavrene dezintekcije vode; koliina re-
zidualnog hlora moe da iznosi 0,1 do
0,3 mg na litar vode.
choana, (gr. choana, levak), hoana, paran
otvor na zadnjem zidu nosne duplje
koju vezuje s gornjim spratom drelne
duplje.
choc, (fr.), chock (engl.), v. ok.
cholaemia, holemija, prisustvo ui ili
unih pigmenata u krvi. Ranije izraz
koji je oznaavao komu jetre, koji se da-
nas ne upotrebljava.
cholagoga, holagogi, lekovi koji pojaava-
ju oticanje ui u creva.
cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jed-
nog od unih kanala; c. catarrhalis,
nekadanje ime za virusni hepatitis; c.
lenta, hronina infekcija unih puteva
bez kalkuloze ili zaepljenja tih puteva.
cholangiocarcinoma, holangiokarcino-
ma, maligna neoplazma nastala prolife-
racijom elija unih kanalia. Javlja se
u vidu ukasto-zelenkastih okruglastih
vorova.
cholangiogastrostdmia, holangiogast-
rostomija, stvaranje otvora, odnosno
stome, hirurkim putem izmeu unog
kanala i eluca. Holangiogastrostomija
se primenjuje u karcinomu ili stenozi
unog kanala posle njegove povrede.
cholangiographia, v. holangiografija.
cholangiohepatitis, holangiohepatitis, is-
tovremeno zapaljenje i unih puteva,
138
cholangiolitis
choledochotomia

naroito intrahepatikih i jetre. Infekci-
ja najee ima ushodni put.
cholangiojejunostomia, holangiojeju-
nostomija, hirurki stvorena spojnica
jednog unog kanala s jejunumom; eh.
intrahepatica, hirurki stvorena anas
tomoza izmeu jednog od intrahepati-
kih unih kanala i jejunuma. Obe ho-
langiojejunostomije se primenjuju za
odvoenje ui zaobilazno u opstrukciji
vanjetrenih unih kanala (npr. rak u-
ovoda ili jetrinog voda).
cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje
sitnih unih kanalia (holangiola) u jet-
rinom tkivu.
chole, (gr.), u. V. fel.
cholecystectomia, holecistektomija, hi-
rurka intervencija kojom se otklanja
una beika, najee zbog kamenca u
njoj i karcinoma na njoj.
cholecystendysis, holecistendiza. V.
idealna holecistetomija.
cholecystis, holecista, uni mehur, v. ve-
sica fellea.
cholecystitis, holecistitis, zapaljenje u-
ne kesice; c. acuta, c. izazvan zaeplje-
njem cistikusa, koje moe biti blago, ili

dovesti do tekog zapaljenja s gnoje-
njem i gangrenom zida une kesice; c.
chronica, dugotrajni, relativno blag; c.
emphysematosa, holecistitis izazvan
bakterijama koje stvaraju gas, koji se
nalazi u sadraju kesice; c. follicularis,
u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu
kesice; c. glandularis proliferans, hro-
nini holecistitis u kojem nastaje zadeb-
ljanje zida kesice sa stvaranjem kripti
koje se mogu pretvoriti u male ciste.
cholecystoenterostomia, holecistoente-
rostomija. V. cholecystojejunostomia.
cholecystogastrostomia, holecistogast-
rostomija, operacijom stvorena komu-
nikacija izmeu une beike i eluca u
okluziji d. choledochusa (npr. usled
raka glave guterae).
cholecystojejunostomia, holecistojeju-
nostomija, operativno stvaranje komu-
nikacije izmeu une kese i jejunuma.
Primenjuje se obino u karcinomu gla-
ve pankreasa, karcinomu uovoda
(choledochusa) ili u stenozi istog posle
povrede. Cilj operacije je da zaobie
prepreku na niem segmentu uovoda.
Sin. cholecystoenterostomia.
cholecystopathia, holecistopatija, opte
ime za sve bolesti une kesice.
cholecystoptosis, holecistoptoza, spad,
sputenost une kesice.
cholecystosis, holecistoza, proliferativni
odnosno degenerativni proces u sluzni-
ci ili podsluznici une kesice koji na
holecistografiji pokazuje defekte na pe-
riferiji senke une kesice. Mogu biti u
vidu holesterol-polipoze, adenomioma
ili generalizovane adenomiomatoze
(Sinus Rokitanski-Aof).
cholecvstostomia, holecistostomija, pri-
ivanje ruba vetaki napravljenog ot-
vora na unoj beici za trbuni zid,
ime se vetaki stvara una fistula. Za
preporuku je u starijih i iznurenih bo-
lesnika umesto radikalne operacije (ho-
lecistektomije).
cholecystotomia, holecistotomija, otva-
ranje une beike u cilju vaenja nje-
nog sadraja, posle eh. otvor beike se
zaiva; eh. idealis, idealna holecistoto-
mija, otvaranje une kese radi odstra-
njivanja kamenaca iz nje, emu sleduje
ponovno zaivanje nainjenog otvora.
Sin. cholecystendysis.
choledochitis, holedohitis, zapaljenje
unog voda.
choledochocele, holedohocela, redak vid
uroenog cistikog proirenja uovo-
da u ijem se zidu nalazi proirenje.
choledochoduodenostomia, holedoho-
duodenostomija, laterolateralna anas-
tomoza izmeu uovoda i duodenuma.
Primenjuje se najee posle odstranji-
vanja unih kamenaca iz uovoda, u
sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hro-
ninog indurativnog pankreatitisa, koji
spreavaju normalno oticanje ui u
duodenum.
choledocholithiasis, holedoholitijaza,
prisustvo kamenaca u glavnom uovo-
du (holedohusu).
choledochoplastica, holedohoplastika,
plastika operacija kojom se reparie
povreeni uovod.
choledochotomia, holedohotomija, otva-
ranje uovoda operacijom radi odstra-
139
choledochus cholesteroluria

njivanja unih kamenova iz njega i u-
ovoda drenae unih puteva.
choledochus (ductus), glavni izvodni ka-
nal ui, uovod. Postaje spajanjem jet-
renog kanala, koji izvodi u iz jetre, i
kanala unog mehura. Holedohus se
uliva u nishodni deo dvanaestopala-
nog creva, najee s glavnim izvodnim
kanalom guterae.
cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje kon-
kremenata u unoj kesici. Nastaje kao
posledi^ca poremeaja metabolizma ho-
lesterola, infekcije i staze.
choleperitoneum, holeperitoneum, pri-
sustvo ui u trbunoj upljini usjed pr-
skanja unih puteva. Sin. peritonitis bi-
liaris, choleperitonitis.
cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s
povraanjem, s velikim brojem vode-
nastih stolica, brzom dehidratacijom i
hipovolemikim okom. Izaziva Vibrio
cholerae, odnosno njegov biotip - El
Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-no-
oralna infekcija i ima endemsko--
epidemijski karakter irenja. Inkubacija
do 5 dana. Klinika slika moe da varira
od lakog enteritisa pa do smrtonosne
klasine kolere. Kolerina dijareja je
najlaki oblik bolesti i lii na druga
crevna oboljenja. Kolerini gastroen-
teritis se odlikuje povraanjem i veli-
kim brojem obilnih pirinastih stoli-
ca. Znaci dehidratacije i kolapsa se po-
goravaju svakim satom. Algidni stadi-
jum karakterie 40-50 pirinastih
stolica dnevno, te bolesnik moe da iz-
gubi 10% svoje telesne teine. Izraeni
su najtei znaci dehidratacije i oka. Bo-
lesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji,
bez pokreta, bez glasa, bez turgora koe.
Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko
se ne sprovede urgentna rehidratacija i
korekcija nastale metabolike acidoze.
choleretica, holeretici, lekovi koji pojaa-
vaju stvaranje ui u jetri.
cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni'
prekid oticanja ui; c. extrahepatica,
prekid u oticanju ui kroz vanhepati-
ke une kanale, zbog kalkuloze ili dru-
gih uzroka; c. intrahepatica, prekid oti-
canja ui kroz intrahepatike une
puteve.
cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor
mozga koji se razvija iz elija epiderma.
Moe da se razvije i u bubanjskoj duplji
srednjeg uva (eh. verum cavi tympani),
obino za vreme intrauterinog ivota
(kongenitalni holesteatom), (2) eh. spu-
rium, nakupljanje odbaenih slojeva
epiderma u vidu roastih Ijuspica koje
se stvaraju poput listia u lukovici. Na-
staje od epiderma koji je iz spoljnjeg
slunog hodnika urastao u srednje uvo
kroz perforaciju bubanjske opne u toku
hroninog gnojnog zapaljenja srednjeg
uva. Usled trajnog nakupljanja bez mo-
gunosti eliminacije raste progresivno i
razara slepoonu kost u svojoj okolini.
cholesterinum, v. cholesterol.
cholesterol, holesterol, holesterin, jedno-
hidroksilni nezasieni sekundarni alko-
hol koji u svom molekulu sadri ciklo-
pentanoperhidrofenantrenski ciklus.
Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli.
Deskriptivni naziv holesterola je A
5
-
cholesten-3-ol. Simbol A
5
oznaava
prisustvo i poloaj dvostruke veze iz-
meu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3-ol po-
kazuje prisustvo i orijentaciju hidroksil-
ne (sterolne) grupe u ciklopentanoper-
hidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je
najbogatije zastupljen sterol u ljudskim
tkivima i telesnim tenostima. Holeste-
rol u plazimi odraslog oveka iznosi
140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog
65-75% je esterifikovan, a 25-35% slo-
bodan holesterol. U dece je holesterol
znatno nii nego u odraslih. Koncentra-
cija holesterola u odraslih izraena jedi-
nicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar.
cholesterolaemia, holesterolemija, koli-
ina holesterola u plazmi; hypercho-
lesterolaemia, poveanje holesterola u
plazmi; hypocholesterolaemia, sma-
njenje holesterola u plazmi; porodina
hiperholesterolemija, hiperlipopro-
teinemija tipa II. V. hyperlypoproteinae-
mia.
cholesterolosis, holesteroloza, taloenje
holesterola u nenormalnim koliinama
u tkivima.
cholesteroluria, holesterolurija, prisust-
vo holesterola u mokrai. Syn. choleste-
rinuria.
140
cholin chorea

choUn, holin [HOCH
2
CE
2
-N
()],
organska kvaternerna amonijum-baza,
nalazi se u mozgu, ui i umancetu;
uneta u organizam izaziva irenje kr-
vnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra
ga koristi za sintezu lecitina.
choluria, holurija, prisustvo unih pig-
menata u mokrai.
chondroblastoma, hondroblastoma, be-
nigni oblik je neoplazma nastala prolife-
racijom elija hrskavice s pojavom di-
novskih elija. Sin. Codman tumor, kal-
cifikujujui tumor dinovskih elija.
chondrodermatitis nodularis chronica
helicis Winkler, na pritisak veoma bol-
ni vorii na gornjem polu usne koljke,
preteno u starijih mukaraca.
chondroma, hondroma, benigna neoplaz-
ma nastala proliferacijom elija hrska-
vice. Najee se javlja na hrskavinim
delovima sitnih kostiju ake, stopala i
na rebrima, u uzrastu izmeu 20 i 30 go-
dina. Izrataji su kvrgasti i hrskavine
konzistencije s pojavom sluzavih delo-
va.
chondromyxoiiia, hondromiksoma. V.
hondroma.
chondrosarcoma, hondrosarkoma, ma-
ligna neoplazma nastala umnoavanjem
elija koje potiu iz tkiva hrskavice.
Makroskopski se ne razlikuje bitnije od
hondroma.
Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi
transversa).
Chopartova egzartikulacija, v. amputa-
tio, desarticulatio.
chorioangioma, horioangioma, benigna
neoplazma placente (posteljice) nastala
umnoavanjem krvnih sudova. Obino
su to vorovi 2-3 cm prenika, belias-
to-crvenkasti u tkivu placente.
chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis,
svitnjak, kimena vrpca, lena vrpca,
osovinska vrpca, izvrat endoblasta gast-
rule. Protee se od srednjejg mozga do
repnog kraja. Kad kimeni stub poinje
da se segmentuje, svitnjak dobiva broja-
niast izgled. Pri kraju 3. meseca svit-
njak se izdeljuje na fragmente: istanjeni
delovi se resorbuju u trenutku okota-
vanja, dok vorovi ostaju u meupr-
ljenskim koturima. esto se tragovi
svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei
pulposi) usred meuprljenskih kotu-
rova; eh. tympani, bubanjska vrpca,
grana ivca lica koja prolazi ispod sluz-
nice bubanjske opne i, po naputanju
bubanjske duplje, spaja se s jezikim
ivcem, granom donjoviljnog ivca. Sa-
dri ushodna gustoreceptorna vlakna iz
peurkastih kvrica jezika i parasimpa-
tika vlakna za podvilinu i podjezinu
pljuvanu lezdu; eh. uteroinguinalis,
naziv za okruglu materinu vezu (liga-
mentum teres); eh. uteroovarica, ma-
terino-jajnika veza (ligamentum ova-
rii proprium).
chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u
toku akutnog ili hroninog zapaljenja
grkljana. Veinom se misli na izolovano
zapaljenje glasnica u toku hroninog Ia-
ringitisa. Naroito su osetljiva lica, koji-
ma je glasovna funkcija grla preoptere-
ena, ili ona, koja su izloena hemijskim
(puenje, alkohol) ili termikim trauma-
ma (rad u hladnjaama); monochordi-
tis, hronino zapaljenje samo jedne
glasnice, moe da bude posledica tuber-
kuloznog infiltrata u glasnici.
chordoma, hordom je retka neoplazma
nastala iz elija ostatka notohorde u
gornjem ili donjem kraju kimenog stu-
ba (trtini predeo). ine ga velike svetle
elije s vakuolisanom protoplazmom.
chordotomia, hordotomija, presecanje
senzitivnih puteva za bol u prednjobo-
noj vrpci kimene modine. Primenjuje
se u sluaju bolova u ekstremitetima,
naroito u sluaju kauzalgija i fantom-
skih bolova.
chorea, horeja, nervno oboljenje koje se
ispoljava nehotinim i nepravilnim na-
glim pokretima u raznim grupama mii-
a ekstremiteta, glave i lica, a koji se po-
jaavaju pri uzbuenju i prestaju u snu.
Horeatiki pokreti mogu zahvatiti samo
jednu polovinu tela (eh. dimidiata, he-
michorea). Pokreti mogu biti neobino
jaki (folie musculaire, fr.) a mogu i
nedostajati (eh. moli, eh. paralytica). U
tekim sluajevima horeja moli protie
s bolovima, povienom temperaturom,
nonim nemirom i delirijumom. Javlja
se u kolske dece, naroito enskog
141
choreiformis chromaffinoma

pola, esto istovremeno s akutnim reu-
matizmom zglobova. U sutini je horeja
moli encefalitis koji ima sklonost ka re-
cidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sy-
denhamova horeja; eh. gravidarum, ho-
reja u mladih prvorotki; eh. major, v.
hysteria; eh. praehemiplegica et eh.
posthemiplegica, horeja koja se javlja
u sluajevima modane hemiplegije; eh.
chronica progressiva, Huntingtonova
horeja, nasledno oboljenje. Poinje iz-
meu 30. i 45. godine i praeno je psihi-
kim propadanjem. Atrofian mozak po-
kazuje promene u sivim jezgrima veli-
kog mozga (putamen i nucl. caudatus);
eh. Sanctis Viti, v. chorea; h. senilis,
staraka horeja.
choreiformis, horeiforman, slian horeji,
npr. horeiformni pokreti, pokreti slini
onima u horeji. V. chorea.
choriocarcinoma, horiokarcinoma (ho-
rioepiteliom), retka, veoma maligna
neoplazma placente u vidu tamnocrve-
nih vorova. Brzo prodire u krvotok i
daje generalizovane metastaze.
chorioepithelioma, horioepitelioma. Ho-
riokarcinom u tkivu semenika. Veoma
maligna neoplazma s ognjitima nekro-
ze i krvarenja, okruglastog oblika s po-
tiskivanjem okolnog ouvanog tkiva.
chorioidea, horioideja, sudovnjaa, opna
one jabuice koja se nalazi izmeu
mrenjae i beonjae. Bogata je u kr-
vnim sudovima.
chorioideremia, horioideremija, nasled-
na progresivna degeneracija sudovnja-
e i susednih delova mrenjae. Moe
da zahvati velike delove zadnjeg pola
onog dna. Uglavnom se javlja u muka-
raca. Na kraju dovodi do slepila.
chorioiditis, horioiditis, zapaljenje su-
dovnjae. Obino zahvata i deo mre-
njae koji lei iznad zapaljenog dela su-
dovnjae. Sveza ognjita su sivobelias-
te boje, dok su starija bogata pigmen-
tom. Prema poloaju ognjita razlikuje-
mo: eh. centralis, koji zahvata predeo
zadnjeg pola onog dna i eh. dissemi-
nata, ognjita su razbacana po onom
dnu. Uzroci: opta oboljenja kao to su
tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metasta-
ze.
choriomeningitis lymphocytaria, horio-
rneningitis limfocitaria, zapaljenje me-
kih modanica praeno glavoboljom,
nagonom na povraanje, povraanjem,
ukoenou vrata i prisustvom velikog
broja limfocita u likvoru.
chorionepithelioma uteri, horionepite-
liom, maligni tumor koji se razvija iz
epitela horionskih resica ploda (Lang-
hansove elije i sincicijum), a napada
organizam majke. Horionepiteliom je
jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz
tkiva obolele osobe, ve nastaje malig-
nom alteracijom tkiva ploda. Najee
se javlja posle mole (mola hydatidosa),
ali nije iskljuena mogunost maligne
alteracije zaostalih delova posteljice po
sle normalne trudnoe. Smatra se da
decidualna reakcija, koja u normalnoj
trudnoi zaustavlja prodiranje horion-
skih resica, izostaje u horionepiteliomu
tako da horionske resice prodiru u zid
materice i krvne sudove. Prodiranje
ovog malignog tumora vri se putem kr-
vnih sudova ili direktno kroz mii ma-
terice i vrlo brzo dolazi do stvaranja me-
tastaza po elom organizmu. Razara-
njem materinog tkiva dolazi do obilnih
krvarenja, dok prodor tumora kroz ma-
terini zid moe dovesti do intraabdo-
minalnog krvarenja. Usled aktivnosti
horiona dolazi do visoke koncentracije
horiogonadnih hormona to daje jako
pozitivne testove na trudnou.
chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje
sudovnjae i mrenjae. V. chorioiditis,
retinitis.
choristoma, horistoma, naziv za male gru-
pe elija prednjeg renja hipofize koje
se nalaze u zadnjem renju i infundibu-
lumu. Slue i kao naziv za delove tkiva
(prebaene) prisutne u vidu neoplazme
u drugim tkivima.
Christmasov inilac (factor), v. IX ini-
lac koagulacije. V. coagulatio.
Christmasova bolest, v. haemophilia.
chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal.
chromaffinoma, hromafinom, zajedniki
naziv za neoplazme nastale razmnoa-
vanjem zrelih elija, a koje lie na one iz
sri nadbubrene lezde. Mogu nastati
142
chromatopsia cijanizacija

u sri nadbubrene lezde, okruglaste
su, relativno jasno ograniene, utosme-
e boje, s ponekom cistom, nekrozom
ili krvarenjem. Retki su maligni oblici.
Hormonalno aktivan daje paroksimal-
ne hipertenzije zbog luenja adrenalina
i norepinefrina.
chromatopsia, v. chromopsia.
chromoblastomycosis, hromoblastomi-
kozis, retka gljivina infekcija sa stvara-
njem utog pigmenta. Javlja se u poljop-
rivrednih radnika izazivajui bradavi-
asto zapaljenje koe (verukozni derma-
titis).
chromogen, v. hromogen.
chromopsia, hromopsija, izopaena per-
cepcija boja. Bolesniku mogu predmeti
izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chlo-
ropsia), ljubiasti (ianthinopsia), uti
(xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U
sluaju upotrebe velikih doza digitalisa
mogu da se jave svi ovi poremeaji. V.
cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia,
xanthopsia, erytropsia.
chronaxia, hronaksija, minimalno vreme
potrebno da struja jaine dvostruke
reobaze izazove prag nadraenja miia
ili ivca. V. reobaza.
chrysarobinum, hrizarobin, ut kristalast
praak (smea antracenskih derivata),
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se u dermatologiji, naroi-
to u psorijazi.
chrysiasis, hrizijaza, taloenje soli zlata u
tkivima. Nastaje kao posledica dugot-
rajne upotrebe preparata zlata. V. chry-
soderma.
chrysoderma, hrizoderma, trajna pig-
mentacija koe usled taloenja soli zlata.
V. chrysiasis.
chrysotherapia, v. therapia.
Chvostekov znak, v. znak.
chylomicronaemia, hilomikronemija,
prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4
do 6 meseci posle uzimanja obroka koji
sadri masti.
chylomicroni, hilomikroni, kapljice sa-
stavljene uglavnom iz triglicerida
(86%), holesterola, fosfolipida i belane-
vina, stvorene u sluznici tankog creva,
koje slue za prenoenje apsorbovanih
masti putem limfe i krvi.
chymosinogen, himozinogen, profer-
ment iz koga aktivacijom nastaje himo-
zin.
chylopericardium, hiloperikard, prisust-
vo izlivenog hilusa u upljinu perikard.
chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax.
chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlive-
nog hilusa u pleurskoj upljini.
chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mok-
rai koja dobiva mlean izgled; c. tropi-
a, hilurija izazvana parazitom Wuche-
reria bancrofti.
chymosin, labferment, ferment koji pre-
tvara kazein mleka u parakazein.
chymosinogen, himozinogen, proenzim
himozina.
cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje
(ekscizija) oiljka.
cicatrix, oiljak, vezivno tkivo nastalo ob-
navljanjem (granulacionog) tkiva, koje
nadoknauje defekte posle destruktiv-
nih procesa.
cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2,
vrlo otrovan gas otrog mirisa. S vodo-
nikom daje cijanovodonik HCN, a s ba-
zama cijanide (cijan-kalijum).
cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii
cyanidum.
cijanizacija, unitavanje insekata i raznih
tetoina, naroito pacova, gasom cija-
novodonikom. Ovaj gas se stvara pri
obinoj temperaturi isparavanjm cija-
novodonine kiseline iz njenih rastvora
ili iz vrstih preparata u kojima je ona
apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili
nastaje dejstvom sumporne kiseline na
neku so cijanovodonine kiseline. Cija-
novodonik je laki od vazduha, ima ve-
liku prodornu snagu i prolazi kroz sve
rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez
mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja
dodaju razne supstancije. Hemijski, ci-
janovodonik je indiferentan gas, koji ne
oteuje predmete, ne utie na boje i ne
menja suvu hranu. Jedino je opasan za
masnu hranu, jer sa mastima stvara ot-
rovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik
slui za unitavanje gamadi, insekata i
tetoina u prostorijama za stanovanje,
transportnim sredstvima, brodovima,
mlinovima, stovaritima i si. U poljop-
rivredi se upotrebljava za unitavanje
143
cijanovodonina kiselina
Cimex lectularius

raznih tetoina na biljkama, vou i dr-
veu.
cijanovodonina kiselina, v. Acidum hy-
drocyanicum.
cijanovodonik, cijanovodonina kiselina,
v. Acidum hydrocyanicum.
ciklazocin, antagonist opijata.
ciklestrol, sintetiki estrogen, poznat jo i
kao hekestrol (8222). Dejstvo mu je
jae od estradiola.
ciklian, v. cyclicus.
ciklina jedinjenja, organska prstenasta
jedinjenja u kojima su meusobno po-
vezani ugljenikovi atomi (karbocikli-
na) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih
elemenata (heterociklina).
ciklina neutropenija, v. neutropenia.
ciklini AMP, ciklini 3,5-adenozin-mo-
nofosfat, unutarelijski posrednik u de-
lovanju nekih hormona i drugih materija
koji menjaju funkciju elija. Stvara se iz
adenozin-trifosfata pod dejstvom fer-
menta adenil-ciklaze, koja se nalazi u
opni elije i ima na sebi specifian re-
ceptor. Spajanje receptora s hormonom
ili s nekom drugom materijom aktivie
adenil-ciklazu, pa se u eliji oslobodi
cAMP. Zavisno od svojstava elije,
cAMP izaziva razliite reakcije: aktivie
fermente, menja propustljivost elijske
opne, zapoinje sintezu specifinih be-
lanevina, pobuuje grenje ili oputa-
nje miia, pobuuje sekreciju itd. Da-
nas se smatra da stvaranjem cAMP u e-
lijama svoje efekte u organizmu ostva-
ruju: adrenalin i noradrenalin, gluka-
gon, adrenokortikotropni, tireotropni,
luteinizujui hormon, paratireoidni
hormon, hormon koji stimulie folikule,
sekretin i oslobaajui faktori (relea-
sing factor) hipotalamusa.
ciklini guanozin-monofosfat, cGMP,
nukleotid slian cAMP-u, za koji se
smatra da ima ulogu intracelularnog
posrednika u delovanju nekih hormona
(v. cAMP). .
ciklo, v; cyclo.
ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis.
ciklonski separator, ureaj za uklanjanje
praine iz izlazeih dimova i gasova. Go-
milanje estica se ostvaruje spiralnim
kretanjem dima ime dolazi do izraaja
centrifugalna sila. Poveane estice se
taloe sopstvenom teinom. Jednosta-
van ureaj, ograniena efikasnost na es-
tice prenika preko 20 mikrona. Moe
da radi sa dimovima na temperaturi
preko 100O
0
C.
ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko
(parasimpatolitiko) sredstvo.
ciklopija, nakaznost koja se sastoji od pri-
sustva samo jednog oka.
cikloplegija, v. cycloplegia.
cikloserin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces orchidaceus i Streptomyces
garyphalus, docnije dobiven i sintetski;
ima irok spektar dejstva ali se, zbog
toksinosti, upotrebljava, uglavnom,
samo kod obolelih od tuberkuloze.
ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
ciklus elije, v. ivotni ciklus elije.
cikrimin hidrohlorid, antispazmodiko
sredstvo u leenju parkinsonizma.
cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi
na slobodnom kraju nekih epitelnih
elija ili oko celog tela nekih jednoelij-
skih organizama, npr. infuzorija.
cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna.
cilijarna kruna, v. corona.
cilijarna telaca, v. processus ciliares.
cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem
mezodermnih elemenata u lepom delu
mrenjae.
cilindarska stakla, v. staklo.
cilindarske naoari, v. staklo.
cilindri, bubrene tvorevine nastale talo-
enjem belanevine u upljini bubre-
nih kanalia; bakterijski c., cilindri sa-
stavljeni od bakterija, ili bogati u bakte-
rijama; eritrocitni c., cilindri koji sadr-
e eritrocite; epitelski c., cilindri koji
sadre deskvamovani epitel kanalia;
granulisani c., cilindri koji sadre gra-
nule degenerisanih elija epitela; he-
moglobins ki c., koji sadre hemoglo-
bin; leukocitni c., koji sadre leukocite;
uratni c., koji sadre amforni urat; vo-
tani c., cilindri koji sadre vrlo refrak-
tivnu, providnu, amiloidnu supstanciju.
Cimex lectularius, stenica, kosmopolit-
ski insekt koji se hrani ovejom krvlju,
ali i krvlju psa, make, zeca, raznih pti-
144
Cinchona cirkuliua antitela (humoralna)

a, pa i pacova i mieva. Ima dobro raz-
vijen aparat za bodenje. enka polae
na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u sve-
mu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od
okolne temperature, izlegu se larve,
male stenice, posle 5-22 dana. Larve po-
sle petog presvlaenja polno sazre. Lar-
va uzima oko 5, a enka oko 7 mg krvi
pri jednom sisanju. Stenica ivi do godi-
nu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci.
Bode najee nou, a sisanje krvi traje
oko 10 minuta. Na mestima uboda stva-
ra se koprivnjaa koja svrbi. Stenice
mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraz-
nih klica.
Cinchona vrste drvea koje rastu u trops-
kim krajevima i od kojih se, naroito od
Cinchona succirubra, dobiva droga
Cortex Chinae (sadri alkaloide hinin i
hinidin).
cinchonismus, trovanje hininom.
cinchophenum, v. Acidum phenylchino-
lincarbonicum. cinedenzigrafija, v.
elektrokimografija.
cinereus, pepeljast, siv.
cinkov oksid, v. Zinci oxydum.
cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum.
cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta.
cinkovo belilo, sirovi (nepreieni)
cink-oksid. Slui za bojenje umesto
olovnog belila.
cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci.
cionini, gonadotropni inkreti koji se stva-
raju u posteljici poznati, inae, kao ho-
rijalni gonadotropini.
circomphalos, v. caput medusae.
circulatio sanguinis, cirkulacija krvi,
kretanje kroz srce i krvne sudove; c.
collateralis, kolateralna cirkulacija,
koja ide kroz sekundarne puteve, jer je
glavni put krvotoka za taj predeo zaep-
Ijen; c. coronaria, cirkulacija kroz ve-
nane, koronarne sudove srca; c. ente-
rohepatica, put unih soli i nekih dru-
gih jedinjenja u vidu kruga: jetra-uni
putevi-tanko crevo-portni krvotok-jet-
ra itd.; c. extracorporaris, vantelesna
cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u
sluaju sranih operacija, naroitog Ie-
enja leukemija i u toku hemodijalize
(vetaki bubreg); c. foetalis, krvotok u
fetusno doba; mala cirkulacija, mali kr-
votok, pluni krvotok, kompenzatorna
c., kolateralna cirkulacija; c. portalis,
portni krvotok, krvotok u slivu portne
vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa
i organa za varenje, preko jetre, prenosi
u veliki krvotok; c. pulmonalis, pluni
krvotok; sistemska c., opti krvotok
kojim se oksigenovana krv iz leve komo-
re odnosi arterijama u razne organe, a
venska krv donosi u desnu pretkomoru.
circulus, krug; prsten (npr. circulus arte-
riosus Willisii, arterijski prsten u osnovi
velikog mozga).
circumanalis, okolomarni, u predelu
mara.
circumcisio, cirkumciija, obrezivanje,
opsecanje udne navlake (prepucijuma)
u uroenoj ili steenoj fimozi. U Jevreja,
muslimana i nekih azijskih i afrikih na-
roda i plemena cirkumciija je ritualna;
cirkumciija u ena, zasecanje nabora
koe iznad draice; faraonska cirkum-
ciija, zaivanje ili prikopavanje udne
navlake ili velikih usnica stidnice radi
spreavanja snoaja.
circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji
se nalazi oko krunice zuba. Npr. cir-
kumkoronarna infekcija, infekcija oko
krunice zuba.
circumductio, cirkumdukcija, (1) kruni
pokret, (2) aktivno ili pasivno kruno
kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanoe-
nje oduzete noge u stranu pri hodu u
hemiplegiji. Ta noga, dua zbog toga to
je stopalo mlitavo, opisuje polukrug
svojim prstima.
circumflexus, polukruan (npr. a. cir-
cumflexa scapulae, polukruna arterija
lopatice).
circumscriptus, cirkumskriptan, ograni-
en.
cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan
(circa dies).
cirkonijum, Zr, hemijski element, metal.
V. Zr, zirconium.
cirkulacijski ok, v. shock.
cirkuliua antitela (humoralna), anti-
tela koja slobodno cirkuliu u krvi i dru-
gim tkivnim tenostima. Kada cirkuli-
ua antitela reaguju in vivo s homolo-
gim antigenom, ona se vezuju s njime i
rezultat te reakcije je koristan, ili bar
bez tete, za organizam.

10 Medicinski leksikon
145
cirkumdukcija cistin

cirkumdukcija, v. circumductio.
cirkumzigomatina suspenzija, v. immo-
bilisatio.
ciroza (seksotropija), prema podacima
iz medicinske literature ciroza jetre je
ea u mukaraca nego u ene (1:3-5).
Seksotropijska analiza izmeu Lanne-
cove atrofike i Hanot-Gilbertove hi-
pertrofine ciroze otkriva da prva napa-
da ginoidne konstitucije naroito u
mukom polu s hipoandrogenijom, dok
se hipertrofina ciroza javlja u android-
nih i hiperandroidnih konstitucija.
cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronina
bolest jetre s nekrozom hepatocita, nji-
hovim zamenjivanjem vezivnim tkivom,
gubljenjem normalne arhitekture jetri-
nog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih
ognjita jetrinog parenhima; alkoholna
c., izazvana hroninim alkoholizmom i
istovremenim pothranjivanjem; atro-
fina c., u kojoj je jetra smanjena zbog
gubljenja parenhima i smeuravanja ve-
zivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepati-
tisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza
zbog atrezije unih puteva; Hanotova
c., primarna bilijarna ciroza; kalkulus-
na c., sekundarna bilijarna ciroza zbog
kamenaca u unim putevima; kardi-
jalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko
centralne vene jetrinih renjia zbog
kongestivne srane bolesti; kongestiv-
na c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jet-
ri; Lannecova c., alkoholna ciroza,
prethodi joj masna infiltracija elija jet-
re; metabolika c., ciroza izazvana po-
remeajima metabolizma, npr. hemoh-
romatoza, Wilsonova b.; multilobulska
c., postnekrozna ciroza; c. parasitica,
prouzrokovana dospevanjem jaja para-
zita u tkivo jetre. Promene su kao u os-
talih ciroza, s tom razlikom to postoji i
prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c.
pigmentosa, pigmentozna ciroza prati
hemahromatozu za koju se smatra da
nastaje poveanom apsorpcijom gvozda
i njegovim taloenjem u tkivima. Morfo-
loka slika pigmentozne ciroze jetre od-
likuje se blagim stepenom portne ciroze
s prisustvom velike koliine pigmenta
hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis,
v. Lannec cirrhosis; posthepatitisna c.,
ciroza obino makronodulska, posle
akutnog virusnog hepatitisa; postnek-
rozna c., ciroza posle masivne nekroze
(subakutne nekroze) jetrinih elija u
toku toksinih ili virusnog hepatitisa; c.
nutritionalis, primarna bilijarna ci-
roza, redak oblik ciroze, nepoznate
etiologije, bez opstrukcije ili infekcije
veih unih puteva, ponekad se javlja
posle uzimanja odreenih lekova (hlor-
promazina npr.). Obino boluju ene
srednjih godina, glavni znaci: holestaza,
svrab, hiperholesterolemija, ksantelaz-
me i ksantomi, sindrom loe apsorpcije;
c. pulmonum, ciroza plua cUfuzna in-
tersticijalna fibroza plua; c. renum, ci-
roza bubrega, hronini intersticijalni
nefritis. V. nephritis; sekundarna bili-
jarna c., ciroza zbog hroninog zaep-
ljenja unih puteva; c. syphilitica, sifi-
lisna ciroza se javlja u kongenitalnom
sifilisu, u kome je jetra proeta fibroz-
nim tkivom. Sem toga u njoj moemo
dokazati i prisustvo velikog broja ble-
dih spiroheta, prouzrokovaa sifilisa;
toksina c., postnekrozna ciroza.
cis-konfiguracija, pojava kada se dva mu-
tantna pseudoalelska gena nalaze na
jednom, a njihovi nemutirani homologi
na drugom homolognom hromosomu.
V. linkage, trans konfiguracija.
ciste, kongenitalne, zaostajanje branhi-
jalnih useka u vidu fistula.
cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfa-
amino-beta-tiopropionska kiselina.
Lako se oksidie u cistin. Cistein i cistin
su vane aminokiseline koje zajedno
ine oksidoredukcioni sistem u organiz-
mu.
cisterna, atrnja, cisterna, proirenje is-
punjeno tenou; c. chyli Pequeti, Pe-
ci jetovo proirenje na poetku grudnog
limfnog kanala.
cisternoscintigrafija, v. scintigrafija.
cistika fibroza, v. fibrosis cystica.
cistini bubreg, v. rn polycysticus.
cistin, jedna od aminokiselina koja sadri
sumpor. Nastaje od dva molekula cistei-
na gubitkom dva vodonikova atoma. Za-
jedno s cisternom igra vanu ulogu u ok-
sidoreduktivnim procesima u organiz-
146
cistinski konkrementi citoplazma

mu. Ponekad se taloi u obliku konkre-
menata u bubregu i u mokranoj beici.
cistinski konkrementi, v. concrementum.
cistinurija, v. cystinuria.
cistoskop, metalni instrument koji slui
za endoskopski pregled mokrane bei-
ke. Slian je kateteru. Snabdeven je op-
tikim sistemom, okularom i sijalicom
za osvetljavanje unutranjosti beike.
Slika koju daje cistoskop uveana je i
poveana.
cistoskopija, cystoscopia, pregled mok-
rane beike cistoskopom poto se iz
beike odstrani sve to daje zamuenje
mokrae (krv, gnoj). Ovo se postie ispi-
ranjem beike i njenim ispunjavanjem
bistrim, bezbojnim antiseptikim rast-
vorom. V. endoskopija.
cistron, termin koji se jo uvek upotreb-
ljava kao sinonim gena, naroito u mik-
ropskoj genetici, v. gen.
citarabin (citozinarabinozid), antago-
nist pirimidina; pored antitumorskog
dejstva, ima i imunosupresivne i antivi-
rusne osobine.
citodijagnostika, dijagnostika metoda
koja se razvila u naunu metodu - desk-
vamativnu citologiju (eksfolijativna ci-
tologija). Otkako su Papanicoleau \
Traut izveli pogodan postupak kojim se
po morfolokim i tinktorijalnim osobi-
nama elija jasno diferencira patoloka
elija od normalne, stvorena je metoda
Papanicolau (PA). Ova metoda je danas
rutinska pri ispitivanju vaginalnog raz-
maza, razmaza iz punktiranih eksudata
i drugih izluevina u dijagnozi maligni-
teta. Kako ne samo patoloke ve i
deskvamirane elije normalnog epitela,
pod uticajem hormona, pokazuju tink-
torijalne ili morfoloke promene, meto-
da PA se koristi i u citohormonalnoj di-
jagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo
osetljiv prijemnik za seksualne hormo-
ne obilno deskvamira te se ova metoda
rutinski upotrebljava u dijagnostici ova-
rijalne disfunkcije i hormonskog pore-
meaja u patolokoj trudnoi,
citofilna antitela, antitela koja se vezuju
za povrinu elija (najee makrofaga)
preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini.
citofilnost, afinitet prema eliji; u imuno-
logiji se najee odnosi na antitela, v.
citofilna antitela.
citogenetika, nauka koja se bavi ispitiva-
njem strukture i funkcije elijskih ode-
Ijaka u kojima je smetena nasledna
supstancija: hromosomi i geni, v. geneti-
ka.
citogeni, plazmatski inioci naslea. Sin.
plasmageni, plazmidi, plazmomi.
citohromoksidaza, Varburgov enzim di-
sanja, katalizuje oksidaciju redukova-
nog citohroma kiseonikom iz vazduha.
citolizini, antitela koja, uz prisustvo kom-
plementa, specifino liziraju elije. Lizi-
ni koji liziraju bakterije nazivaju se bak-
teriolizini, a oni koji liziraju eritrocite
nazivaju se hemolizini.
citologija, v. cytologia.
citomorfoza, pod ovim izrazom se pod-
razumeva skup varijacija u toku raz-
mnoavanja bakterije koje se odnose na
morfologiju i fiziologiju bakterijske eli-
je.
citopatogeni efekat, posle odreenog
broja generacija virusa u kulturi tkiva
obino se poinju javljati patoloke pro-
mene na elijama u kojima se virus raz-
mnoio. Te promene se nazivaju citopa-
togene promene ili citopatogeni efekat
virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene
citopatogene promerie, te se na osnovu
njihovog izgleda moe dosta sigurno za-
kljuiti koji ih je virus izazvao.
citoplazma, organizovana iva materija
koja, zajedno s jedrom, ini jedinstveni
ivotni sistem, sedite svih biohemij-~
skih pojava i nosilac odlika ivota. Sa-
stoji se od osnovne citoplazmike sup-
stancije ili matriksa (rastvor elektrolita,
aminokiselina, belanevina, fibrilarnih i
globularnih molekula, micela i dr.) i
poseduje odreenu viskoznost i pokret-
ljivost. U njoj su organii u kojima se
vre biosinteze pojedinih specifinih
materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne
(250-5.000 A), spljotene kesice sa
troslojnim membranama. U matriksu i
na pojedinim membranama nalaze se
riboproteinske granule ili ribosomi po-
jedinano ili grupisani u polisome (poli-
ribosome); vre sintezu belanevina ci-

10*
147
citoplazmatsko naslaivanje clapotement

toplazme, enzima i paraplazme. Mem-
brane s ribosomima ine zrnasti endop-
lazmini retikulum, a one bez granula
prosti ili agranulisani endoplazmini reti-
kulum. Uloga endoplazminog retikulu-
ma je viestruka. Pomou njega se vri
celokupan promet materija (metabolizam
u eliji), pri emu se pojedini sastojci
izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat;
sprovodi materije i impulse i slui kao
intracelularni transportni sistem. Stanje i
izgled citoplazme, organela, a naroito
endoplazminog retikuluma nije uvek
isti. Mlade i vrlo aktivne elije imaju
dobro razvijen endoplazmini retikulum s
mnogo ribosoma. Na membranama, i u
matriksu citoplazme, uz sadejstvo i
drugih organia (ribozoma, lizozoma,
Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.)
vre se procesi biosinteza i metabolizma
elije. Membranskom strukturom je
znatno uveana dejstvu-jua povrina za
biohemijske procese. Tako, npr.,
endoplazmini retikulum l g jetrenih elija
ima povrinu od 8-12 m
2
; c. bakterija,
najveim je delom sastavljena od
ribonukleinskih kiselina (RNK), od
proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu
sunerastu mreu ukraenu mikrosomima
i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je
i druge elemente: Mg u obliku
ribonukleata, u izvesnim vrstama
prisustvo pigmenta, veina enzima su
smeteni u citoplazmi. Smatra se da u
jednoj bakterijskoj vrsti ima tri razliite
RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana
u ribosomima (partikula
ribonukleoproteina), vide se samo elek-
tronskim mikroskopom; informativna
messenger (m-RNK); solubilna ili transfer
(t-RNK). U bakterija proteini slue za
izgradnju bakterijske elije i nosioci su
antigenskih svojstva. citoplazmatsko
nasleivanje, prenoenje nekih
hereditarnih svojstava posredstvom
citoplazmatskih inilaca, smetenih
uglavnom u obliku DNK u
mitohondrijama i hloroplastu. Nain
prenoenja informacija je drugaiji
nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no
nasleivanje, ekstrahromosomsko nai
edivan je.
citotoksina antitela, antitela protiv anti-
gena prisutnih na eliji. Citotoksina
antitela posle reagovanja s antigenom
aktiviu komplement i rezultat toga je
smrt elije, v. komplement.
citotoksini limfociti, limfociti ubice
koji nastaju u reakcijama elijske imu-
nosti, v. T-limfociti, elijska imunost; in
vivo nastaju u reakciji kalem-pro-tiv-
domaina i transplantacijskim
reakcijama; in vitro se stvaraju u mea-
noj kulturi limfocita, v. meana limfocit-
na reakcija. Predstavljaju efektorne eli-
je u reakcijama elijske imunosti.
citotoksinost, imunoloko specifino
razaranje elija od strane limfocita. Ti-
pian primer je odbacivanje kalema i
tumora. Citotoksinost moe nastati us-
led delovanja nekih antitela i mitogena.
Imunoloku citotoksinost treba razli-
kovati od citotoksinosti izazvane raz-
nim lekovima i produktima mikroorga-
nizama.
citotoksin, elijski otrov, antitelo koje na-
staje u organizmu posle parenteralnog
unoenja elija. Citotoksini su specifi-
ni, tj. parenteralno unesene elije izazi-
vaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju
na njih (npr. nefrotoksin - unoenjem
bubrenih elija). Citotoksini se vezuju
za antigen koji se nalazi u ivoj eliji i
time izaziva smrt elije.
citotrofoblasti, elije dubokog sloja ho-
riona, poznate jo i kao Langhansove e-
lije.
citrati, soli limunske kiseline.
citratna krv, krv kojoj je dodata odreena
koliina neutralnog natrijum-citrata u
cilju spreavanja njenog zgruavanja.
citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N
5
- formiltetrahidrofolna kiselina), uest-
vuje u sintezi purina i pirimidina, koji
su potrebni za sintezu nukleinskih kise-
lina, neophodan je za sazrevanje eritro-
cita.
Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii.
clapotage, klapotaa, klokot, zvuk buka-
nja pri potresu. Sin. clapotement; v. suc-
cusio.
clapotement, klapotman. V. clapotage,
succusio.
148
Claude Bernard-Hornerov sindrom clitoris

Claude Bernard-Hornerov sindrom, v.
syndroma.
claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. in-
termittens, pojava bola, hramanja i ut-
rnulost u jednom ili oba donja uda,
kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih
tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u
klaudikaciji intermintens su izazvane
okluzivnim promenama na arterijama
donjih ekstremiteta, najee u oblite-
racijskom trombangitisu. Sin. Charco-
tov sindrom i angina cruris; c. venosis,
intermitentna klaudikacija zbog ven-
skog zastoja u donjim udovima.
Claudiusova jamica, v. fossa ovarica.
claustrum, bedem, supkortikalna siva
masa velikog mozga, koja lei sa spoljne
strane soivaste jezgre velikog mozga.
Claviceps purpurea, gljiva koja raste na
cvetu rai. U medicini se upotrebljava
njen trajni micelijum, Secale cornutum,
koji sadri vie alkaloida. V. Secale cor-
nutum.
clavicula, kljunjaa, kljunica, kljuna
kost, prua se od lopatice do grudne
kosti.
clavus, ulj, lokalno, ogranieno, kupasto
zadebljanje (hiperkeratoza) koe na
mestima dugotrajnijeg pritiska (alata,
obue). V. callus.
clearance, klirens, (eng.) ienje, kolii-
na plazme koja se potpuno oslobodi od
neke materije za jedan minut. Slui za
procenjivanje funkcije bubrega. Preko
klirensa razliitih materija moe se od-
rediti veliina glomerularne filtracije,
protok krvi kroz bubreg, veliina tubu-
larne sekrecije itd. (klirens inulina je
125, ureje 70, paraaminohipurne kiseli-
ne 585); k. gvozda, vreme (u minutima)
potrebno da se 50% datog radioaktiv-
nog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina,
sposobnost bubrega da dati inulin
potpuno ukloni iz krvi. Veliina tog kli-
rensa priblino odgovara veliini glo-
merulske filtracije; k. kreatinina, za-
premina plazme koja se potpuno oslo-
bodi datog kreatinina (egzogeni klirens
kreatinina), ili kreatinina sintetizova-
nog u organizmu (endogeni klirens
kreatinina); k. plazme, izraz za sposob-
nost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-
me razne supstancije, prilikom jednog
njihovog prelaenja kroz bubreg; k.
ureje, zapremina plazme koja se potpu-
no oslobaa ureje u jednom minutu.
cleidotomia, kleidotomija, presecanje
kljunjae.
climacterium, klimakterijum, mena, me-
nopauza, precvat, period kada usled
starenja jajnika reakcija na stimulaciju
gonadotropina opadne, tako da luenje
estrogena postaje slabo i nije vie u sta-
nju da utie na stvaranje zrelih meko-.
va, luenja folikulina (estrogena) i pro-
liferaciju endometrijuma, to dovodi do
prestanka menstruacije (menopauza).
Menopauza ne nastupa odjednom. Opa-
danje jajnike funkcije je postepeno i
odigrava se tokom vie godina. to vie
napreduje starenje, ovulacije su sve
rede i menstruacije izostaju po nekoliko
meseci, a potpuni prestanak dejstva
ovarijalnih hormona dovodi do defini-
tivnog prestanka menstruacije, odnosno
do klimakterijuma. Klimakterijum prati
niz promena u organizmu: sklonost ka
gojenju, oseaj vrelih talasa, pojaano
znojenje, kao i razliite.emotivne
smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, pre-
teno psihike promene koje prate sma-
njenja funkcije polnih lezda u mukar-
ca.
climatotherapia, v. therapia.
climax, v. climacterium.
clinodactylia, klinodaktilija, stalno skre-
tanje ili izvijenost jednog ili vie prstiju.
clinistix, klinistiks, traka od hartije na-
topljena odgovarajuim reagencijama,
koja u dodiru s mokraom (prilikom
mokrenja na traku ili zaronjenja u mok-
rau) menja boju - poplavi ako mokra-
a sadri glikozu; minimalna koncentra-
cija glikoze koja se jo moe dokazati iz-
nosi oko 0,1%.
clinitest, klinitest, tableta s odgovaraju-
om reagencijom koja se stavlja u epru-
vetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokrae pa
se izloi kljuanju i menja boju u zavis-
nosti od koncentracije glikoze u mokra-
i; upotrebljavaju se samo sive i potpu-
no suve tablete.
clitoris, draica, homologni organ mu-
kom udu, sastavljen od 2 erektilna tela
149
clivus
Co-A

(crura clitoridis) koja se nalaze uz pre-
ponske kosti. Napred se stiu u kratko
telo, koje se zavrava glaviem. TeIo je
prekriveno navlakom (praeputium cli-
toridis), dok je glavi poduprt drai-
nom uzicom. Sluznica koja oblae spu-
vasta tela draice je prepuna nervnih
korpuskula koja izazivaju erekciju dra-
ice; (embr.) genitalna kvrga u embrio-
na od 20 mm pokazuje glavicu i trup, iz-
meu kojih se nalazi kruni sinus. U ko-
renu genitalne kvrge nalazi se kruni
urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge
ine genitalni nabori izmeu kojih se
nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvr-
ge se razvijaju genitalni jastuii. Osnov-
na odlika razvoja zaetka spoljnih geni-
talnih organa u enskom pravcu jeste
da od genitalne kvrge postaje draica,
dok se od genitalnih nabora razvijaju
male usne, a od genitalnih jastuia ve-
like usne stidnice. Spoljni otvor uroge-
nitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u
draici, ali se on zatim zaepljuje ostav-
ljajui uretralni oluk, pod kojim se raz-
vija trem u koji se otvaraju uretra i va-
gina.
clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus,
iroki leb na bazilarnom delu potilja-
ne kosti, na kome su smeteni modani
most i izduena modina.
cloaca, v. jazva.
clomiphen, klomifen, hemijska supstanci-
ja ,koja (ne sasvim poznatim mehaniz-
mom) moe bitno da podstakne izlui-
vanje RH-LH (v. tamo), a time i normal-
nu ovulaciju i da dovede do trudnoe.
clon, klon, sve elije koje proistiu od iste
elije pretka i koje imaju identian gen-
ski sastav.
clonus, klonus, snane kratkotrajne, rit-
mike kontrakcije miia nastale usled
pojaane refleksne nadraljivosti (oko 8
i l sekundi); trajni c., pri istezanju ne-
kog miia govori za oteenje piramid-
nog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neuroti-
ara.
Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog
kanala u staklastom telu. Slui za izme-
nu tenosti u oku. V. canalis hyaloideus.
Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u
staklenu.
clorina, v. chloramin.
Clostridium, klostridijum, bacil u kome
se endogeno formira spora, te je proi-
ren i ima izgled vretena. Sve vrste pato-
genih klostridijuma su anaerobne bak-
terije, gram-pozitivni tapii, pokretni,
osim Cl. perfringens, koji nema flagela,
a razlikuje se od ostalih time to stvara
kapsulu i lui toksin s najveim brojem
antigenskih faktora; Cl. botulinum, iz-
aziva botulizma u ljudi. Strogi anae-
rob, s odlikama roda klostridijuma.
Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan mi-
lioniti deo kubnog santimetra ovog tok-
sina ubija zamore teko 250 g. To je je-
dini bakterijski toksin koji ubija ivoti-
nju ako se unese parenteralno ili pero-
ralno. Postoji vie tipova Cl. botulinuma
od kojih svaki stvara toksin razliit u an-
tigenskom pogledu; Cl. gasne gangre-
ne, za odgovorne uzronike gasne gan-
grene smatraju se Welchia (Clostri-
dium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oe-
dematiens, Cl. histolyticum, mada se u
procesima gasne gangrene mogu nai i
druge anaerobne, kao i aerobne bakte-
rije; Plectridum (Clostridium) tetani,
bacil podsea na maljicu, zbog ega je i
dobio naziv Plectridium tetani. Izaziva
je tetanusa, lokalne infekcije s optom
intoksikacijom izazvanom neurotrop-
nim egzotoksinom, tetanospazminom.
clunes, v. nates.
cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v.
Hortonova glavobolja, histaminska gla-
vobolja.
clysma, klizma, klistir, tenost koja se
unosi u creva kroz mar u razne svrhe
(ienje, hranjenje, davanje lekova).
Klizma za ienje sastoji se od tople
vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapu-
na (sapunica); hranljive k., daju se
kada bolesnik ne moe da uzima hranu
kroz usta (daju se glikoza, aminokiseli-
ne i etanol); lekovite k., sadre pojedi-
ne Ie kove.
Co-A, koenzim A, iroko rasprostranjen
merkaptan koji sadri adenin, ribozu,
pantotensku kiselinu i tietanolamin.
Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji
sa siretnom kiselinom stvara acetil-
koenzim A, koji ima kljuni znaaj u in-
150
coagulatio coccidioidomycosis

termedijarnom metabolizmu svih or-
ganskih materija. Acetil-koenzim A,
zbog toga to sadri vie energije od sir-
etne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma
u reakcijama koje bi inae zahtevale
energiju spolja. Sa stanovita energetike,
stvaranje jednog mola bilo kojeg acetil-
Co-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju
l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija,
zgruavanje krvi, komplikovani enzimski
proces, iji je krajnji rezultat pretvaranje
tenog fibri-nogena u vrsti fibrin, radi
uspostavljanja hemostaze. U tom procesu
uestvuju dva inioca plazme, jedan tkivra
inilac (tkivni tromboplastin) i trombociti
(trombocitni tromboplastin), poznati kao
inioci koagulacije. Proces koagulacije je
podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog
tromboplastina, koja moe biti endogena i
egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina
na protrombin sa stvaranjem enzima
trombina i (3) f. delovanja trombina na
fibrinogen sa stvaranjem vrstog fibrina.
V. inioci koagulacije; koagulacija
diseminovana, intra-vaskulna,
hemoragijski sindrom zbog defibrinacije,
usled potronje fibrinoge-na, trombocita i
jo nekih inilaca koagulacije u toku
razasutih intravaskulnih koagulacija u
mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaenja
tkivnog tromboplastina u krvotok,
intravaskulne agregacije trombocita
izazvane prisustvom imunih kompleksa,
endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored
krvarenja, u diseminova-noj
intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza
ishemijskog tkiva, vrlo esto oteenje
bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin.
DIK, koagulopatija zbog potronje, k. krvi,
proces prelaska krvi iz tenog u pihtijasto
stanje zbog pretvaranja rastvorene u
plazmi belanevine fib-rinogena u
nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je
potrebno prisustvo trinaest danas poznatih
inilaca koagulacije: fibrinogen,
trombociti, protrombin, tromboplastin,
kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor
V (prokonvertin), faktor VIII
(antihemofilski), faktor IX (Christ-
masov), faktor X (Stuartov), faktor XI,
faktor XII (Hagemanov), faktor XIII
(stabilizator fibrina). Postoji spoljanji i
unutranji put koagulacije krvi. Unut-
ranji put je neto dui od spoljanjeg.
coagulopathia, koagulopatija, zajedniko
ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog
potronje inilaca koagulacije. V. di-
seminovana intravaskulna koagulacija.
Coatsova bolest, v. retinitis exudativa ex-
terna (Coats).
cobaltum, Co, kobalt, hemijski element,
srebrnastobeo metal; (stom.) slui za iz-
radu zubnolekarskih instrumenata i za
spravljanje silikatnih plombi.
Cobertova reakcija, v. reakcija.
Cocaini chloridum, hlorid kokaina, ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji. V.
Cocainum.
Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke
Erythroxylon coca. Deluje lokalno anes-
tetiki. Posle resorpcije prouzrokuje
kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog
koje lako stvara kokainomaniju. Danas
se upotrebljava jo samo za anesteziju
sluznica.
cocci, bakterije loptastog, sferoidnog ob-
lika (coccus). Ima ih koji lie na polu-
lopte, obino izduene, spljotene, po
dve zajedno, lie na dva zrna kafe (gono-
koki) ili su izduene, lie na plamen od
svece (pneumokoki). Za raspoznavanje
u mikroskopskim preparatima od zna-
aja je njihovo grupisanje: po dve zajed-
no (diplococci); po etiri zajedno (tetra-
cocci); u paketie oblika kocke (sarcina)
ili u sasvim nepravilne gomilice - groz-
dove (staphylococci).
coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza
je infekcija prouzrokovana gljivicom
Coccidioides immitis. Javlja se naroito
u jugozapadnim krajevima SAD, poseb-
no u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s
dosta praine posebno je pogodno za i-
renje infektivne hlamidospore. Ulazna
vrata su disajni putevi, ali se veruje da i
povreena koa moe biti rnesto kroz
koje prodire spora. U veini sluajeva
obole plua lokalizovano, ali ponekad i
u obliku influence ili pneumonitisa.
Ukoliko u redim sluajevima doe do
diseminacije, javljaju se granulomi s
gljivicama. Smrtnost je visoka.
151
coccygeus colitis

coccygeus, trtini, koji pripada trtinoj
kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.).
coccygicus, v. coccygeus.
coccygodinia, kokcigodinija, bol u pre-
delu trtine kosti, neuralgijske prirode,
esto usled traume.
coccyx, trtica; os coccygis, trtina kost.
cochlea, pu, kotani pu, deo unutra-
njeg uva. Sastoji se od kanala u obliku
spirale i kupastog stoera (modiolus).
V. auris.
cochlearis, puni, koji pripada kotanom
puu.
cod, kod, redosled nukleotida u molekulu
DNK koji su nosioci genskih poruka za
sintezu polipeptidnih lanaca u citoplaz-
mi.
Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma;
prema naoj farmakopeji, oficinalan je
u obliku kodein-fosfata (Codeini phos-
phas). Slui za smirenje kalja delujui
na centar za kaalj.
Codex medicameniarius gallicus, naziv
za francusku dravnu farmakopeju.
Codivillaova operacija, v. operacija.
codominantnost, kodominantnost,
potpuna fenotipska ispoljenost dejstva
oba alelska gena u heterozigota, bez
ikakvog njihovog meusobnog uticaja.
Na primer, krvna grupa AB u ljudi pro-
istie iz fenotipskog efekta oba kodomi-
nantna gena (I
A
i I
B
) koji je uslovljavaju.
V. nepotpuna dominantnost.
codon, kodon, niz od tri susedna nukleo-
tida u lancu DNK ili RNK, koji predstav-
ljaju ifru, odnosno kalup za odreenu
aminokiselinu pri sintezi polipeptida i
koji reguliu poetak i zavretak tran-
skripcije. Sin. triplet.
coelioscopia, celioskopija, metoda pre-
gleda unutranjosti trbune duplje. Vri
se optikim instrumentom koji se uvlai
u trbunu duplju u koju je prethodno
ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija
se danas esto primenjuje u ginekologiji
jer daje objektivan nalaz poloaja, sras-
lina i oboljenja unutranjih polnih orga-
na ene. V. endoskopija.
coeliotomia, celiotomija, operativno ot-
varanje trbune duplje; c. vaginalis, ot-
varanje trbune duplje kroz prednji,
rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-
terior, posterior); c. ventralis, sin. lapa-
rotomia.
coenzym, v. koenzim.
coeruleus (caeruleus), modar, plav; mor-
bus c., cijanoza celog tela, osobito ak-
ralnih delova, najee u bolesnika s
uroenim sranim manama.
coferment, v. koferment.
Coffeinum, kofein, purinski derivat s nad-
raajnim dejstvom na koru velikog moz-
ga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kines-
kom aju. Upotrebljava se kao analep-
tik. Prema naoj farmakopeji, oficinalan
je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein--
natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru
benzoas) smea kofeina i natrijum-ben-
zoata, koji se dodaje radi poveanja
rastvorljivosti kofeina.
Coffeyeva tehnika, v. tehnika.
coitus, v. obljuba.
colectomia, kolektomija. Resekcija celog
kolona ili samo jednog njegovog dela.
Cold cream, (eng.) v. Unguentum emol-
liens.
colica, kolika, bolni gr, najee se javlja
u oboljenjima cevastih organa; c. hepa-
tica (c. biliaris), napad grevitih bolova
u predelu une kesice, najee zbog
prisustva kamenaca u unim putevi-
ma; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri ko-
joj se u stolici izbacuju pseudomembra-
ne, v. colitis; c. renalis, napad grevitih
bolova zbog kalkuloze bubrega ili mok-
ranih puteva; c. saturnina, greviti bo-
lovi u crevima u hroninom trovanju
olovom; c. stercoracea, kolika koja na-
staje zbog nakupljanja velikih koliina
fekalnih masa u crevu.
colicini, v. bakteriocini.
Colistini sulfas, klistin-sulfat, antibio-
tik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var.
colistinus, deluje baktericidno, u prvom
redu na gram-negativne bacile.
colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog
creva ili pojedinih njegovih delova pro-
uzrokovano nadraajem sluznice nedo-
voljno svarenom hranom usled prome-
na u elucu i u tankom crevu (gastroen-
terokolitis), infekcijom bakterijama ili
protozoama, izluivanjem pojedinih he-
mijskih supstancija kroz crevnu sluzni-
cu (iva, ureja), dugotrajnim draenjem
152
colitoxaemia coionoscopia

sluznice klizmama i nervnim poremea-
jima. Tok kolitisa moe biti akutan ili
hronian. Glavni znaci su prolivi, sluza-
ve, nekad krvave stolice, i bolovi u trbu-
hu; amebni k., k. koji izaziva Entamoe-
ba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c.
mucosa, hronino oboljenje koje se jav-
lja u neurotinih osoba/karakteristino
po suvinom luenju sluzi u debelom
crevu i po tome to je praeno kolika-
ma, zatvorom ili prolivima i izbaciva-
njem mukoznih traka; c. polyposa,
hronini k. pri kome postoje polipozni
izrataji sluznice; c. pseudomembra-
nacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapa-
Ijenje debelog creva, obino njegovog
zavrnog dela (sigme i rektuma), koje se
ispoljava povremenom pojavom bolova
u elom trbuhu praenih izbacivanjem
sluznih traka, koje mogu podseati na
crevne parazite (pseudomembrane).
Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluz-
nici pomenutih delova debelog creva
dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izme-
u kojih bolesnik moe imati i potpuno
normalne stolice. C. ulcerosa i c. muco-
sa najverovatnije su posledica specijal-
ne neuropatske konstitucije i autoi-
munskih procesa.
colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija
izazvana Escherichiom coli.
collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti,
razliite ,klinike slike i verovatno etio-
logije, u kojih postoje rasprostranjene
promene u vezivnom tkivu. U njih spa-
daju sistemski eritemski lupus, derma-
tomiozitis, skleroderma, nodozni po-
liarteritis, reumatska groznica i reuma-
toidni artritis.
collagenum, v. kolagen.
collapsotherapia, v. therapia.
collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izrae-
ne prostracije s tekom insuficijencijom
krvotoka; cirkulatorni k., ok; cirkula-
torna insuficijencija bez zastojne insufi-
cijencije srca; masivni k., kolaps celog
plunog krila koji obino nastaje posle
zaepljenja glavnog bronha za to krilo;
k. plua, bezvazdunost jednog dela
plua, ili celog renja, kao to se via u
atelektazi, ili pneumotoraksu.
collargol, v. Argentum colloidale.
collateralis, kolateralan, boni, poboni.
collemplastra, melemi od kauuka, adhe-
zioni melemi. Na tkanini namazani me-
lemi ija je osnovna materija kauuk,
kome su, obino, dodate razne materije
(lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci).
Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.
colliculus seminalis, v. semena humica.
Collipova jedinica, jedinica za izraava-
nje koliine paratireoidnog hormona u
pojedinim preparatima. Jedna ovakva
jedinica je stoti deo one koliine hormo-
na paratireoidnih lezda koja, ubrizga-
na potkono psu tekom 20 kg, posle
petnaest asova povisuje koliinu kaii-
juma u serumu za 5 mg/%.
Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata
celuloze u smei alkohola i etra. Na koi
stvara skramicu koja deluje zatitno, ali
joj nedostaje elastinost i moe da pr-
sne pri istezanju; C. elasticum, kolodi-
jum s dodatkom ricinusovog ulja, koje
mu daje elastinost. Slui kao konsti-
tuens za lekove koji se stavljaju na kou
kada se eli da dejstvo lekova ostane og-
ranieno na mestu primene.
colloidalis, koloidni.
colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza.
collum, vrat, grli.
collum dentis, vrat zuba, mesto na kome
se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cer-
vix dentis.
coloboma, kolobom, uroen ili steen de-
fekt tkiva oka. Najee su zahvaeni
kapci, duica, sudovnjaa, mrenjaa,
soivo i dr.
colocolostomia, kolokolostomija, opera-
cija kojom se spajaju zjapovi dva dela
kolona.
coloenteritis, v. enterocolitis.
colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili
okaivanje kolona avovima, ako je
sklon spadu.
colon, deo debelog creva. V. intestinum; c.
irritabile, v. colitis; c. spasticum, spas-
tini kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.
Colonnaova operacija, v. operacija.
coionoscopia, kolonoskopija: (1) endo-
skopski pregled kolona u toku laparoto-
mije pomou sigmoidoskopa, koji je
uvuen proksimalno i kolonoskopom
153
colopexia coma

uvuenim distalno kroz otvor uinjene
kolotomije; (2) pregled pomou kolo-
noskopa.
colopexia, kolopeksija, pripajanje dela
debelog creva avovima za prednji tr-
buni zid, najee u cilju spreavanja
spada rektuma.
coloplicatio, koloplikacija, uzduno ili
popreno nabiranje zida kolona avovi-
ma da bi mu se skratio i suzio zjap u slu-
aju njegove dilatacije.
coloratio mucosae oralis et faciei,
(stom.), prebojavanje krvnih podliva
sluznice usta i lica; nesiguran znak dej-
stva mehanike sile, postojeeg prelo-
ma kostiju lica; ima forenzian znaaj za
priblino odreivanje vremena protek-
log od nanete povrede. V. discoloratio.
colosigmoidostomia, kolosigmoidosto-
mija, stvaranje otvora hirurkim putem
izmeu dela kolona i sigmoidnog kolo-
na, obino zbog prepreke u normalnom
prolazu (rak ili oiljna stenoza kolena).
colostomia, kolostomija, operativno stva-
ranje otvora na kolonu, v. enterostomia,
fistula stercoralis; ileotransversoco-
lostomia, ileotransverzokolostomija,
hirurka anastomoza izmeu ileuma i
poprenog kolona; suva c., kolostomija
nainjena na levoj polovini kolona, kroz
koju se prazni meka ili formirana stoli-
ca; vlana c., kolostomija (a) na desnoj
polovini kolona, kroz koju se prazni te-
ni ili itki crevni sadraj, ili (b) na levoj
polovini kolona, kada je uinjena u isto
vreme anastomoza mokranog kanala s
nishodnim ili sigmoidnim kolonom,
tako da se kroz stomu pored stolice
prazni i mokraa.
colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene
sluznice i podsluzninog tkiva izazva-
nog infekcijom. Uzrok zapaljenja moe
biti spoljna infekcija ili zapaljenjski pro-
cesi materice i njenog grlia. Sama po
sebi sluznica vagine je otporna na infek-
ciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je
dok) do njenog povreivanja ili otee-
nja razliitog porekla (povrede, pore-
meaj endokrine funkcije, opte slabosti
i atrofije). U starih osoba, usled izraene
atrofije, dolazi do starakog kolpiti-sa.
colporrhaphia, kolporafija, av vaginal-
nih zidova, koji predstavlja dodatni ope-
rativni poduhvat uz perineoplastiku, a
vri se u prolapsu materice i vaginalnih
zidova. Razlikujemo prednju (c. ante-
rior) i zadnju (c. posterior).
colposcopia, kolposkopija, metoda ko-
jom se, uz pomo optikog instrumenta
(colposcop), vri posmatranje patolo-
kih pojava na grliu materice. Kolpos-
kopom se postie uveanje od 20 do 30
puta to omoguuje uoavanje svih pa-
tolokih promena na grliu materice od
prostih erozija, atipinog epitela do ma-
lignih promena u epitelu (carcinoma in
situ). Kolposkopija danas predstavlja
rutinsku metodu u ranoj dijagnostici
raka grlia materice.
colpotomia, kolpotomija, ginekoloka
operacija pri kojoj se proseca zadnji
svod vagine radi evakuacije apscesa
Douglasovog paga.
columna, stub; c. renales, delovi kore
bubrega koji u vidu stubia zalaze meu
Malpighijeve piramide; c. vertebralis,
kimeni stub ili kima, sastoji se od 24
slobodna prljena, krsne i trtine kosti.
S rebrima gradi kostur trupa. upljina
kimenog stuba je u obliku kanala (ki-
meni kanal) i sadri kimenu modinu.
coma, koma, stanje potpunog gubitka
svesti iz kog se bolesnik ne moe probu-
diti ni najjaim spoljnim stimulusima,
ali se k. ponekad moe prekinuti upot-
rebom lekova, najee onih koji otkla-
njaju uzrok k. Posledica je bilo unoenja
otrova u organizam (alkohol, opijati,
barbiturati), bilo stvaranja otrova u or-
ganizmu (uremika k., dijabetika k.,
apoplektika k., hepatika k.), bilo po-
vrede centralnog nervnog sistema; c.
addisonicum, stanje izuzetno tekog
pogoraja Addisonove bolesti, zbog ne-
mogunosti kore nadbubrenih lezda
da organizmu obezbedi potrebnu koli-
inu odgovarajuih hormona; alkohol-
na k., oamuenost (stupor) koja je izaz-
vana tekim akutnim trovanjem alkoho-
lom; apoplektika k., posledica vasku-
larnog cerebralnog zadesa (sloga); c.
diabeticum, dijabetika koma, koma
154
combustio compensatio

koja u organizmu nastaje usled nagomi-
lavanja ketonskih tela (v. cetonuria); he-
patika k., ona koja prati jetrinu ence-
falopatiju; hiperosmotska neketogena
k., dijabetesna koma u kojoj postoji iz-
raena hiperglikemija koja je dovela do
hiperosmolnosti vanelijske tenosti i
do dehidracije elija; hipohloremijska
k., koma u toku gubljenja natrijuma iz
organizma, koje dovodi do elijske hi-
perhidracije; c. hypophysare, hipofiz-
na koma, stanje izuzetno tekog pogor-
anja bolesti (bez obzira na uzrok) pred-
njeg renja hipofize koje se odlikuje
smanjenom funkcijom, odnosno njenim
prestankom; c. hypothyreoticum, M-
potireozna koma, stanje izuzetno tekog
pogoranja miksedema (v. myxoedemd)
ili drugih oblika hipotireoze; ireverzi-
bilna k., nepreobratljiva koma koja traje
due od 24 asa i u kojoj nema ni
spontanih pokreta, ni spontanog disa-
nja, dok su refleksi potpuno ugaeni, a
elektroericeflogram je izoelektrian.
Sin. sindrom modane smrti; Kussmau-
lova k., koma u dijabtesnj ketoacido-
zi; uremika k., krajnji stadijum insufi-
cijencije bubrega koji nastupa usled nji-
hove nesposobnosti da izlue krajnje
raspadne proizvode prometa materija
iz organizma (specijalno ureju i druge
azotne materije), Bolesnik u u.k. ima tr-
zaje i greve miia, disanje je prome-
njeno (Kussmaulov ill Cheyne-Stocke-
sovo disanje), ima nesanice, razne neu-
ralgije i prolive. U zavrnoj fazi bolesnici
lee, apatini, u polusnu, glasno i du-
boko diu, povremeno podriguju, tuca-
Ju i povraaju,
combustio, opekotina, oteenje koe dej-
stvom visoka temperature. Po teini o-
teenja razlikuju se etiri stepena.-U
combustio I stepena postoji samo crve-
nilo koe usled hiperemije; u combustio
II stepena nastaje jo i stvaranje mehu-
ria ispunjenih seroznom tenou; u
combustio III stepena nastaje nekroza
tkiva, a u combustio IV stepena nastaje
ugljenisanje tkiva.
comedo, sujedac, nagomilavanje roastih
elija i sebuma u proirenim folikulima.
Ispoljava se crnom takom usled oksi-
dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris
punctata.
comedocarcinoma, komedokarcinom,
karcinom kanalia, iz kojih se, na prese-
ku, mogu istisnuti lako degenerisane e-
lije.
commissura, veza, spojnica, spojni deo
(npr. c. labiorum oris, spojni deo usa-
na).
commisurotomia, komisurotomija, raz-
dvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi
prstom ili valvulotomom stavljenim na
prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi
do zalistaka. Sin. valvulotomia.
commotio, komocija, potres; c. eerebri,
posledica tupe povrede glave (uobia-
jen pogrean naziv potres mozga),
prolazan gubitak svesti (retko due od
10 minuta) usled udarca po glavi koji
nije izazvao nikakvo oteenje mozga,
slobodnim okom vidljivo. Dui gubitak
svesti govori za kontuziju mozga. Pri po-
stepenom dolaenju k sebi bolesnik ob-
ino povraa i ali se na glavobolju. U te-
im sluajevima moe doi do komocio-
ne psihoze; c. labyrinth!, labirintni
simptomi koji mogu* da postoje dugo
posle povrede glave (nesigurnost pri
hodu, vrtoglavica, naroito pri izvoe-
nju naglih pokreta) svode se na moleku-
larne promene labirintnih struktura na-
stalih prilikom traume; c. retinae, kon-
tuzija mrenjae, ishemija jednog dela
mrenjae usled spastike kontrakcije
arterija mrenjae posle tupih povreda
one jabuice. Mrenjaaje sivobelias-
te boje i edematozna (Berlinovo zamu-
enje). Veinom iezava bez posledica;
c. spinalis, posledica tupe traume ki-
menog stuba s prolaznim oduzetostima
veih ili manjih oblasti trupa oivenih
spinalnim ivcima.
communicans, spojni, spajajui, koji us-
postavlja vezu (npr. ramus communi-
cans, spojna grana).
communicatio, komunikacija, (1) veza,
spoj; (2) saoptenje.
communis, zajedniki.
compactus, kompaktan, gust, zbijen, gus-
te grae.
compensatio, kompenzacija, nadoknai-
vanje nedostatka neke funkcije, izazva-
155
complexus primarius coni retinae

ne oboljenjem nekog organa, povea-
njem funkcije parnog organa (primer:
bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipert-
rofija muskulature srca u raznim
oboljenjima).
complexus primarius, primarni kom-
pleks, v. tuberculosis.
compressio, kompresija, pritisak; (1) sai-
manje pritiskom; dejstvo na neko telo
silom koja mu smanjuje obim i gustinu;
(2) c. cerebri, oteenje mozga koje na-
staje usled smanjenja prostora u lubanj-
skoj duplji (prisustvom tumora, izlivene
krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog
procesa, poveanjem koliine kimeno-
-modanog likvora) i, usled toga, priti-
sak na mozak; (3) digitalna c., pritisak
na krvni sud prstima moe se zaustaviti
krvav ljenje; (4) instrumentalna c.,
kompresija krvnog suda instrumentom
radi spreavanja krvarenja (Kocherova
kleta, Panova kleta itd.); (5) c. spina-
Hs, pritisak na kimenu modinu tumo-
rom, prelomom ili iaenjem kime
itd.; on se ispoljava razliito: zavisno od
mesta i stepena pritiska, to se manifes-
tuje bolom, parestezijom, poremeajem
senzibiliteta i motorike.
compressivus, kompresivan, kompresio-
ni, koji pritiskuje.
concentratus, koncentrovan, iz koga je
odstranjen deo tenosti.
conceptio hymine ilaeso, oploenje i bez
rascepljivanja himena, tj. u nevinih de-
vojaka.
concha, koljka, tvorevina u obliku kolj-
ke; c. naali, nosna koljka. Kotana
izboenja na spoljanjim zidovima nos-
ne duplje, sagitalno poloena. Postoje
tri parne nosne koljke; c. n. inferior
predstavlja posebnu kost, a c. n. supe-
rior i c. n. media pripadaju etmoidnoj
kosti.
concrementum, konkrement, kamen, ka-
menac. vrsta tvorevina okruglastog,
jajastog ili nepravilnog oblika koja se
stvara u tkivima ili upljim organima ili
izvodnim kanalima lezda (u unoj ke-
sici, mokranoj beici, kanaliima plju-
vanih lezda itd.). Stvara se taloenjem
soli (usled poremeaja stanja zatitnih
koloida) iz tenosti koje se nalaze u up-
ljim organima ili prolaze kroz kanale
lezda, oko sljutenog epitela, delia
sluzi i stranih tela. V. calculus.
concretio, konkrecija, sraslost srca, sras-
lost dva lista osra; c. pericardii, kon-
krecija perikarda. Delimino ili potpu-
no sraenje osrda i epikarda tanjim ili
debljim sraslinama, to je posledica
hroninog perikarditisa. Simptomi su:
zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlaenje
grudnog koa u predelu vrha srca, para-
doksni puls i dijastolni kolaps vena.
conductor, kondukter, prenosa, u gene-
tici jedinka koja moe da prenese na
svoje potomstvo odreene genske pore-
meaje koji se u nje ne ispoljavaju.
Najbolji primer konduktorstva u ljudi je
hemofilija koju prenosi zdrava ena,
konduktorka, na svoje muko potom-
stvo.
Condurango, v. Cortex Condurango.
condyloma, kondilom, izrataji nastali
bujanjem krzna koe; c. accuminata
(papillomata), v. papilloma; c. lata, iro-
ki kondilomi; iroke, vlane papule u se-
kundarnom sifilisu, lokalizovane u in-
tertriginoznim (perigenitalnim) pre-
delima. Imaju velik epidemioloki zna-
aj, jer su veoma infektivne.
condylus, (gr. zglavak), kondil, ispupe-
nje na okrajcima dugih kostiju, koje slu-
i za zglobljavanje.
confluens, stecite, ue; c. sinuum, v.
torcular Herophili.
congelatio, promrzlina, povreda i otee-
nje koe izazvano niskom temperatu-
rom i izvesnim fizikim i biolokim fak-
torima (vlanost vazduha, opta slabost,
malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledi-
lo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen:
plikovi (fliktenizacija). Trei stepen:
gangrena (nekrobioza tkiva).
congestio, navala krvi, poveano prisust-
vo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje
intenzivno crvene boje.
congressus, polni odnos, obljuba.
coni retinae, epii ili stubii, naroito iz-
raeni vrni delovi ulnih (stubiastih)
elija mrenjae oka, koji ispod pig-
mentnog sloja sa tapiima ine sloj ta-
156
Coniium contractio

pia i stubia. Primaju svetlosne drai
(fotoreceptori).
Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Co-
nium maculatum. Njime je otrovan Sok-
rat. Znaaj mu je samo istorijski.
conjugata, (spojena), linija koja spaja uda-
ljene take, prenik. Postoje tri sagital-
na prenika male karlice, koja se prua-
ju od njenog zadnjeg zida do simfize, i
to: conjugata anatomica, conjugata dia-
gonalis i conjugata vera. V. diameter.
conjunctiva, (tunica), venjaa, tanka
sluznica koja oblae zadnju stranu o-
nih kapaka i prednji deo beonjae oka.
conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje
venjae. Oblici: c. actinica (photoelec-
trica) nastaje usled oteenja venjae
zraenjem kratkim, ultraljubiastim
zracima, talasa (elektrini luk, kvarco-
vanje, zavarivanje, snene povrine u
planini sneno slepilo). Zatita oboje-
nim staklima koja zadravaju ultraljubi-
aste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis;
c. allergica, konjunktivitis usled dej-
stva alergena biljnog ili ivotinjskog po-
rekla, zatim nekih medikamenata; c.
blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica,
a) c. gonoblennorrhoica neonatorum,
konjunktivitis novoroenadi inficira-
nih od obolele majke; b) c. gonoblen-
norrhoica adultorum, gonoreja odras-
lih; (2) c. blennorrhoica non gonor-
rhoica, konjunktivitis novoroenadi,
nalaz inkluzionih telaaca. Izaziva
pneumokok, streptokok; c. diphtheri-
ca, javlja se izolovano ili u toku difterije
drela i nosa. Prati nekrozu venjae i
stvaranje pseudomembrana. Mogue
komplikacije na ronjai; c. eccemato-
sa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica,
izazvan virusom, daje nena subepitel-
na zamuenja ronjae; c. follicularis,
u osoba limfatine konstrukcije, zatim
refrakcione anomalije, folikuli u prelaz-
noj bori; c. nodosa, vorii u venjai
izazvani dlaicama gusenica, koje mogu
prodreti u onu jabuicu; c.phlyctae-
nularis, odlikuje se stvaranjem voria
u cirkumskriptno zapaljenoj venjai.
vorii najee lokalizovani u blizini
ronjae. Najee u dece i mladih oso-
ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksika
alergija, loa ishrana, nizak higijenski
nivo, manjak u vitaminima; c. scrophu-
losa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex
chronica, konjunktivitis izazvan spolj-
nim uzrocima (dim, praina, hemijski
nadraaji), refrakcione anomalije, ob-
oljenja nosa; c. trachomatosa, v. trac-
homa; c. vernalis, proleni katar, javlja
se s prvim toplim danima, zimi se ubla-
ava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do
puberteta. Uzrok nepoznat (alergija,
sunani zraci, toplota).
conspergentia, prakovi za posipanje.
constipatio, konstipacija, retko i oteano
crevno pranjenje (defekacija); atonic-
na k., konstipacija zbog atonije crevne
muskulature; gastrojejunska k., kon-
stipacija zbog inhibicije gastrojejun-
skog i gastrokolinog refleksa raznim
bolestima; proktogena k., konstipacija
zbog nenormalnosti refleksa defekacije;
spastina k., konstipacija zbog izrae-
nog spazma jednog dela creva zbog neu-
rastenije, ili trovanja olovom. Sin. obsti-
patio.
constituens, obino indiferentna materija
koja glavnom (eventualno i adjuvant-
nom) leku daje oblik. Konstituens rast-
vora obino je voda, alkohol ili neko
ulje, za prakove obian eer, mleni
eer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin
itd.
constitutio, konstitucija, nain reagova-
nja, kao i sklop jedne osobe odreen
genskim i biohemijskim iniocima kao i
iniocima okoline; limfatina k., ona u
koje postoji hiperplazija limfnog siste-
ma; neuropatska k., stari izraz za osobe
koje su sklone nervnim bolestima; va-
zoneurozna k., koja se odlikuje nesta-
bilnou vazomotornog mehanizma.
constrictor, steza, koji suava.
continentio, kontinencija, uzdravanje
(npr. od polnog ivota), zadravanje
(npr. mokrae). V. incontinentio.
contortus, vijugav, npr. tubuli sminiferi
contorti, vijugavi semeni kanalii.
contractio, kontrakcija, grenje, skraiva-
nje, skupljanje. Kontrakcija miia za-
snovana je na klizanju kontraktilnih ele-
157
contractura
contusio

menata aktina i miozina; izometrijska k.,
tip miine kontrakcije pri kojoj se mii
kontrahuje ne menjajui duinu;
izotonina k., tip miine kontrakcije pri
kojoj se mii skrauje, dok mu se
napetost ne menja; prosta miina
kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne
drai; sloena (tetanika) k., k. pod
dejstvom vie estih uzastopnih drai.
contractura, kontraktura, trajno skrae-
nje mekih tkiva, specijalno miia. Moe se
javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja
rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog
faktora relaksacije jo uvek nepoznate
prirode), posle smrti (mrtvaka ukoe-
nost), delovanjem hemijskih supstancija,
koje menjaju fiziko-hemijsku strukturu
kontraktilnih proteina (hemijska
ukoenost), denaturisanjem proteina
miia toplotom (termika ukoenost);
aktivna k., posledica patolokog poja-
anja inervacije miia; Dupytrenova k.,
skraenje, zadebljavanje i fibrozira-nje
dlanske aponevroze, to stvara pre-gibni
deformitet prsta ake. Takav de-formitet
na prstu stopala posledica je promena u
tabanskoj aponevrozi; ishe-mika k., k. i
degeneracija miia usled loeg priliva
krvi, npr. pri vrstoj podve-zanosti uda; k.
miia, skraenje miia usled njihovog
oboljenja (miopatska k.); organska k., k.
koja je stalna i bez prekida; pasivna k.,
nastaje fibrozno-skle-rotikim
skvravanjem miia; polio-mijelitika
k., distorzija zgloba u toku napada
poliomijelitisa zbog delimine ili potpune
paralize jedne grupe miia, dok
antagonistika grupa neoteenih miia
preovladuje izazivajui kontrak-turu;
refleksna k. miia, nepovoljna
zgrenost i krutost jednog miia ili grupe
miia izazvana nekim udaljenim pa-
tolokim promenama (na kostima, zglo-
bovima, miiima, krvnim sudovima) iz
kojih se nadraaj putem senzitivnih ivaca
u nervnih centara prenosi na motorni
ivac. Stalan nadraaj ovih posled-njih
daje r.k.m.; veratrinska k., posebna
kontraktura miia posle ubrizgrava-nja
veratrina u mii; Volkmannova k., k.
prstiju, ponekad i zgloba ruja, s gu-
bitkom snage, brzim razvojem posle te-
ke povrede u predelu lakta ili neisprav-
ne primene podvezivanja tog predmeta
ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispra-
van poloaj zgloba s ogranienom ili i-
ezlom funkcijom (kruti zglob). K. zglo-
ba je posledica skraenja miia (mioge-
na k.), koe (dermatogena k. odn. oiljna
k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili
paralize miia u oboljenju kimene
modine (neurogena k.), preleanih po-
vreda i oboljenja zglobova (artrogena
k.). V. ankvlosis.
contraextensio, kontraekstenzija, vue-
nje, teglenje u suprotnom pravcu od
drugog vuenja (npr. pri nametanju,
repoziciji fragmenata u prelomu ili u i-
aenju zgloba).
contraincisio, kontraincizija, incizija
gnojne kolekcije izvrena na izvesnoj
udaljenosti od osnovne incizicije, obi-
no na nie poloenom mestu. Cilj kon-
traincizije je da se potpomogne drena-
a.
contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indi-
rektna ozleda jednog dela organa koji lei
na suprotnoj strani od mesta dej-' stva
sile, npr. ozleda levog potiljanog renja
mozga pri udaru u desni eoni predeo
glave.
contusio, kontuzija, nagnjeina, uboj, oz-
leda tkiva dejstvom udara ili energinog
pritiska, a da pri tom ne nastane prekid
kontinuiteta koe. Kidanje potkonih
krvnih sudova i kapilara na mestu kon-
tuzije povod je pojavi hematoma ili ek-
himoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa,
kontuzija one jabuice, tupa povreda
one jabuice, koja moe naneti niz oz-
biljnih oteenja (krvarenja, povrede
duice, promena poloaja sociva, ruptu-
ra sklere, mrenjace i suclovnjae i dr.);
c. cerebri, gubitak svesti usled direkt-
ne traume glave, koja je obino praena
prelomom lubanje; c. medullae spina-
Hs, kontuzija kimene modine usled
udara u kimeni stub, praena prolaz-
nim ili produenim poremeajem senzi-
tivne i motorne inervacije ispod nivoa
povrede modine; protivudarna
c.,kontuzija nastaje udarom na jednu
158
conus cor

stranu glave, dok lezija mozga nastaje
na suprotnoj strani prenoenjem sile.
conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.ar-
teriosus, deo desne komore iz koje po-
lazi pluno stablo (pluna arterija); c.
elasticus laryngis, elastina kupa gr-
kljana; c. myopicus, kupa usled peripa-
pilarne atrofije sudovnjae kao posledi-
ca istezanja:, pigmentni k., zadebljanje
pigmentnog sloja na ivici papile u vidu
polumeseca ili prstena; skleralni k., be-
liasti polumesec ili prsten uz papilu
nastao usled toga to pigmentni epitel
sudovnjae ne dopire do ivice papile,
tako da bela sklera prosijava.
Convallaria majalis, urevak, sadri,
glikozide od kojih je najvaniji Conval-
latoxin.
Convallatoxin, glikozid iz biljke Convalla-
ria majolis, urevak; ima kardiotoni-
ko dejstvo.
convergens, susticajni, koji se sustie u
jednu taku. Suprotno: divergens.
convolutum, konvolut, savijutak, klupe,
klupko, (1) klupko creva ili crevnih pa-
razita; (2) svaki izboeni i savijeni deo
mozga, modana vijuga (gyrus).
convolutus, smotan, savijen, vijugav.
convulsio, konvulzija, uopteni tonusno-
klonusni trzaji miia koji se vide u epi-
leptikom ili eklamptikom napadu. V.
epileptiki napad, eclampsia; febrilne k.,
epileptiformni napadi koji se javljaju
uvek kad oboleli dobije povienu tem-
peraturu.
Conwayjeva tehnika, v. tehnika.
Cooleyeva anemija, v. thalassaemia.
Coolidgeova cev, Kulidova termoelek-
tronska cev. Kulidova cev je staklena
vakuum-cev sa dvema elektrodama. Po-
tisnula je iz upotrebe jonsku rendgen-
sku cev. V. rendgenska cev.
copolymer, kopolimer, polimer koji sai-
njavaju vie od jedne vrste monomera.
coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac.
coprophagia, koprofagija, jedinjenje iz-
meta u tekih, ravo negovanih duev-
nih bolesnika, koje se moe javiti kada
su posredi teki sluajevi masohizma.
copula dimidiata, u ovom polnom odno-
su mukarac ne izvlai sasvim svoj ud iz
vaginalnog kanala ene.
copula tecta, prekinuti polni odnos.
copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt op-
loenja nekih jednoelijskih ivih bia,
pri emu se dve elije (dva gameta) sto-
pe u jednu eliju, nazvanu zigot ili kopu-
Ia; (2) spajanje, parenje dveju jedinki
razliitih polova spoljanjim polnim or-
ganima (koji se zovu kopulatorni orga-
ni).
cor, srce, uplji miini i sredini organ
koji odrava krvotok u organizmu. Nala-
zi se u grudnoj duplji. Unutranja uz-
duna pregrada deli potpuno upljinu
srca na desnu i levu polovinu, iji se za-
dnji delovi nazivaju desna i leva pretko-
mora (atrium dextrum et sinistrum), a
prednji delovi nose nazive desna i leva
komora (ventruculus dexter et sinister).
Izmeu pretkomora i komora nalaze se
pretkomornokomorni otvori sa zalisci-
ma, kroz koje prolazi krv izpretkomora
u komore. Na desnom otvoru su tri za-
liska (valva tricuspidalis), a na levom ot-
voru se nalaze dva zaliska (valva bicus-
pidalis, s. mitralis). Na otvorima plunog
stabla i aorte nalaze se po tri polumese-
asta zaliska (valvulae semilunares). Sr-
ani mii (myocardium) obloen je
unutranjom opnom, osrem (endocar-
dium) a spolja je pokriven opnom na-
zvanom (epicardium). Srce ishranjuju
dve tzv. venane arterije (a. coronaria
dextra et sinistra) koje polaze od poet-
nog proirenog dela aorte (bulbus aor-
tae) i granaju se u sranom miiu. Neu-
romiine elije obrazuju u sranom
miiu sprovodni aparat srca (Keith-
Flackov vor, Aschoff-Tavvarain vor i
Hisov snop), koji omoguuju ritmike
kontrakcije srca. Oko srca je opna koja
gradi sranu kesu, osre, v. pericar-
dium. U levu pretkomoru dospeva oksi-
dovana krv iz plua kroz plune vene
(vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu
komoru. Iz komore se istiskuje u aortu
i njenim granama arterijama dospeva u
sve delove tela, predajui kiseonik, a
uzimajui ugljen-dioksid. Redukovana
krv dospeva preko upljih vena (v. cava
superior et inferior) u desnu pretkomo-
ru, odakle se sputa u desnu komoru.
Ova komora istiskuje krv u pluno stab-
159
cor corona

Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva
u plua radi oksidacije; c. adiposum,
srce u kojem postoji masna degeneraci-
ja, ili srce oko kojeg postoje masne na-
slage na epikardu I i II; c. arteriosum,
ime za levo srce; c. aorticomitrale,
aortnomitralno srce, izgled srca pri
rendgenoskopiji ili rendgenografiji bo-
lesnika u kojih istovremeno postoje
promene i na aortnim i na mitralnim za-
liscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik
srca pri rendgenskom pregledu boles-
nika
1
S aortnim manama, nastao usled
hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c.
biloculare, uroena anomalija srca u
koje ne postoje pretkomorska i
1
komor-
ska pregrada: srce se sastoji samo od
jedne pretkomore i jedne komore; c.
bovinum, volovske srce, pri rendgen-
skom pregledu jako uveano i proire-
no srce koje skoro dodiruje levi torakal-
ni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka
srca dobivena rendgenskim zracima
koja lii na konturu boce ili trougla. Na-
staje usled proirenja leve pretkomore i
hipertrofije desne komore, zbog ega se
umesto zaliva na levom rubu srane
senke nalaze dva luka; c. pendulum,
kapljasto srce, uroeno malo srce sla-
bih, asteninih osoba. Ono je obino uv-
rnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog
ega se u zalivu na levom rubu pojavljuje
luk; c. pseudotriloculare, uroena
nenormalnost srca u koje srce funkcio-
nie kao da ima samo tri upljine zbog
atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pul-
monale, kor pulmonale, odlikuje se hi-
pertrofijom desne komore srca, a nastaje
u sluajevima kada je otpor prema
protoku u pluima povean, kao na pri-
mer u emfizemu, u izraenoj sklerozi
plune arterije, mitralne stenoze, steno-
ze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi
venanih arterija; c. sinistrum, levo
srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triat-
riatum, uroena nenormalnost srca,
koja po svojim znacima podsea na mit-
ralnu stenozu zbog pranjenja plunih
vena u jednu akcesornu pretkomoru; c.
triloculare, srce s tri upljine; c.trilo-
culare biatriatum, srce s dve pretko-
more ijednom komorom zbog nedos-
tatka komorskog septuma; c. trilocula-
re biventriculare, srce s jednom pre-
tkomorom i dve komore zbog nedostat-
ka pretkomorskog septuma; c. veno-
um, desno srce; c. villosum, dlakav iz-
gled epikarda zbog eksudativnog peri-
karditisa. Poznat i kao c. hirsutum.
coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu
lopatice i kljunastog nastavka s atrofi-
jom deltoidnog miia, koji se pripisuju
povredi kljunastog nastavka.
cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis
da na Lowensteinovoj podlozi stvara
mikrokolonije koje podseaju na uad
(cord - ue). Virulentnost pojedinih
sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa
stvaranjem cord-faktora.
corectopia, korektopija, v. ectopia pupil
lae. Sin. korectopia.
Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V.
glycogenosis.
corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod
pokoice. Sin. derm.
cornea, ronjaa, mezodermni omota
one aice izgrauje spoljanjim slo-
jem beonjau i ronjau, a unutranjim
cilijarno telo i duicu. Ronjaa u poet-
ku prisno prianja uz sudovnu ahuru
soiva, ali se poetkom 3 meseca odvaja.
Poetkom 4. meseca ronjaa je uglav-
nom izgraena: nedostaju joj granine
opne. Prednji epitel je sastavljen od
reda kockastih elija, 2-3 reda epitelnih
elija. Descemetova opna se pojavljuje
tek 5. meseca.
cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili
upljina koje lie na rog; c. Ammonis,
Amonov rog, ispupenje u donjem rogu
bone komore mozga. V. hippocampus;
(derm.) c. cutaneum, izraslina na koi
nastala usled hiperplazije roastog sloja
u vidu roga.
corona, venae, kruna, ispupenje slino
kruni (npr. corona dentis, kruna zuba,
c. radiata, zrakasta kruna u velikom
mozgu); c. ciliaris, trepavina, cilijarna
kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od
nastavaka i nabora (processus ciliares i
plicae ciliares); c. glandis, obrub glavi-
ce mukog uda; c. mortis, venae smrti,
spojnica izmeu donje epigastrine i za-
160
coronaris
corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi
na medijalnoj strani butnog prstena i
njena povreda prilikom operacije butne
kile izaziva krvarenje.
coronaris, (stom.), koronarni, pripada
krunici zuba ili se na nju odnosi; vena-
ni, kae se za sudove srca.
corpora amylacea, okruglasta telaca
slojevite grae, belanevinastog sasta-
va. Jodom se mogu obojiti plavo ili ze-
lenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i
neurogliji, a takoe i u obolelim tkivi-
ma.
corpus, (I) organizam, ivo telo; (2) trup,
glavni deo nekog organa; (3) masa ne-
kog tkiva; (4) neivo telo; c. alienum,
(stom.) strano telo u ustima dospel iz
spoljne sredine (pesak, ljunak, zrnev-
lje, ugljena praina, mulj), ili delovi pri-
rodnih ili vetakih zuba, proteza, mos-
tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pri-
sustvo u ustima ili u disajnim putevima
predstavlja opasnost od delimine ili
potpune opstrukcije disajnih puteva.
Ima forenzian znaaj; c. callosum, u-
Ijevito telo, bela spojnica hemisfera ve-
likog mozga; c. cavernosum, kavernoz-
no ili upljikavo telo koje ima osobinu
da nabrekne zbog punjenja njegovih
upljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili
trepavino telo, srednji deo sudovne
opne one jabuice, izmeu duice i su-
dovnjae. Sadri trepljasti mii (m. ci-
liaris) koji vri podeavanje soiva. Na
unutranjoj strani pozadi nalazi se ve-
nac trepljastih nastavaka (processus ci-
liares), koji lue onu vodicu; c. Hig-
hmori, pregrade izmeu renjia seme-
nika stiu se na njegovom gornjem
polu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreo-
vo telo ili medijastinum testis; c. huma-
num, telo oveka, oveje telo. Njegovi
delovi su: glava (caput), vrat (colluni),
trup (truncus) s delovima grudnog koa
(thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom
(pelvis), gornjim udovima (membra su-
periora, sin. extremitates superiores) i do-
nji udovi (membra inferiora, sin. extremi-
tates inferiores); c. luteum, uto telo u
jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon-
giosum, v. penis; c. striatum, prugasto
telo, velika potkona siva masa hemisfe-
re velikog mozga, koja se sastoji od re-
pate jezgre (nucleus caudatus) i soivas-
te jezgre (nucleus lentiformis); c. vit-
reum, staklen, postaje od tananih pro-
duetaka elija vidnog dela mrenjae.
Ti produeci se prepliu meu sobom i
ukrtaju, gradei mreastu potku ispu-
njenu sluzavom materijom.
corpuscula, (pl. od corpusculum), tela-
ca; c. Hassali, sitna koncentrino pru-
gasta telaca u timusu; c. lamellosa, v.
ulna telaca.
corpusculum, telace, mala masa, malen
organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo
telace u bubregu, obloeno opnom u
vidu ahure (Bovvmanova opna) u kojoj
se nalazi klube krvnih kapilara (glome-
rulus). V. glomerulus.
Corriganova bolest, v. bolest.
corrigens, popravna supstancija koja se
dodaje lekovima kada je potrebno po-
praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba
ublaiti lokalno nadraajno dejstvo.
cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog
mozga, modana kora, c. renis, kora
bubrega; C. Cascarae .sagradae, lak-
santno sredstvo; C. Chinae, C. Cincho-
nae, kora od hininovca, sadri mnogo
alkaloida, od kojih su najvaniji hinin i
hinidin; C. Cinnamomi, kora od cime-
ta, slatka korica, slui kao zain ili kao
korigens; C. Conurango, kora biljke
Marsdenia Conurango koja raste u An-
dima, a spada u grupu gorkoaromati-
nih sredstava; upotrebljavana je kao
maceratodekokt, kao Extractum Con-
urango ili kao Vinum Conurango; C.
Frangulae, kora od krkovine, laksantno
sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sa-
dri tanina; C. Rhymni Purshianae,
laksantno sredstvo.
cortexon (desoxycorticosteron), kortek-
son (dezoksikortikosteron) hormon
kore nadbubrenih lezda (v. tamo) iz
kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor-
tikosteron (v. corticosteron).
corticalis, kortikalan, koji pripada kori
(npr. substantia corticalis renis, bub-
rena kora).
corticosteron, kortikosteron, jedan od
glikokortikoida iz grupe hormona kore
nadbubrenih lezda koji uglavnom

11 Medicinski leksikon 161
corticotropin
coxarthropathia

kontroliu metabolizam ugljenih hidra-
ta.
corticotropin, adrenokortikotropni hor-
mon, ACTH, v. hormon.
Cortijev organ, organum spirale Cortii,
tvorevina u opnastom punom kaqalu
(ductus cochlearis), koja sadri ulne
slune elije namenjene prenoenju
akustikih nadraaja iz unutranjeg uva
u odgovarajue modane centre;
(embr.) u zidu slunog kanala embriona
oko treeg meseca pojavljuje se medi-
jalno vee zadebljanje, koje stvara unut-
ranji spiralni sluni oluk, dok manje,
bono zadebljanje daje Kortijev organ
(organum spirale).
cortin, kortin, preparat hormona kore
nadbubrenih lezda, upotrebljava se u
leenju Addisonove bolesti.
Cortisol, kortizol, najznaajniji hormon
(v. tamo) kore nadbubrenih lezda s
mnogim, po ivot izvanredno vanim
efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4-
pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20-
dion.
Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo)
kore nadbubrenih lezda, po svom dej-
stvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V.
cortisoL
Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta
gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporo-
genih, tapiastih bakterija karakteris-
tinog izgleda. Postoje vrste korine-bak-
terija koje su patogene (C. diphtheriae)
i vrste apatogene za oveka (pseudodif-
terini bacili ili difteroidi); C. diphthe-
riae, bacili difterije, prouzrokovai dif-
terije u ljudi. Tanki tapii, zadebljani
na jednom ili oba kraja. Razni oblici
mogu se videti u istoj kulturi i na istom
mikroskopskom polju, to je fizioloki
polimorfizam. Druga karakteristina
osobina ovog bacila je grupisanje, po
dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbu-
ka). Po Gramu se boji pozitivno (labil-
no). Obojeni po Neisseru pokazuju Ba-
bes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa:
gravis, mitis i intermedijus, koji se me-
usobno razlikuju morfoloki, po izgle-
du kolonija, biohemijski, a donekle i po
patogenosti. Proizvode toksin, razliite
jaine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'ffle-
rov bacil
coryza, v. kijavica.
costa, rebro, duga kost lunog oblika koja
se prua od kimenog stuba do grudne
kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se
7 prvih pari napred zglobljavaju preko
posebnih hrskavica s grudnom kosti (c.
verae, prava rebra), VIII, IX i X par se
svojim hrskavicama spajaju s hrskavi-
com VIII rebra (c. spuriae, lana r.), a XI
i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slo-
bodna rebra). Sva rebra se pozadi
zglobljavaju s 12 lenih prljenova.
costali, kostalni, rebarni.
costotomia, kostotomija, presecanje reb-
ra, resekcija rebra.
costotransversectomia, kostotransver-
zektomija, isecanje dela rebra zajedno s
odgovarajuim poprenim nastavkom
prljena.
cou palme, v. vratna lepeza.
Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806),
francuski fiziar koji je primenio Njut-
nov zakon gravitacije na elektrine i
magnetne pojave. Njegovo ime nosi
praktina jedinica koliine elektricite-
ta.
Courvoisierov sindrom, v. syndroma.
cowperitis, zapaljenje Cowperovih lezda
(glandulae bulbourethrales), prouzro-
kovano preteno gonokokima.
Cowperove leze, stvaraju se u embrio-
na od 27 mm iz punih epitelnih pupolja-
ka na boku zida urogenitalnih pupolja-
ka.
coxa, kuk; os coxae, karlina kost, sastav-
ljena od bedrene kosti (os ilium), sed-
njae (os ischii) i preponske ili stidne
kosti (os pubis).
Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa
ubraja se veliki broj enterovirusa. Po
patogenosti prerna mievima sisanadi
se dele u grupu AiB. Dosad je izolova-
no, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj
loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s
razliitim klinikim manifestacijama.
coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka.
Zajedniko ime za bolesti zgloba kuka.
coxarthropathia, koksartropatija, bolesti
zgloba kuka.
162
coxarthrosis crepitatio

coxarthrosis, koksartroza, degenerativne
promene, ili osteortritis u zglobu kuka.
Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uz-
ronik Q-groznice. Po morfolokim,
tinktorijalnim osobinama i izgledu kul-
tura ne razlikuje se od rikecija. Serum
ljudi i ivotinja inficiranim C. burneti ne
zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C.
burneti izaziva oboljenje bez kone
ospe.
coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka.
Praeno je bolovima, temperaturom,
hotiminim hramanjem, ogranienim
pokretima, eksudatom u zglobu i kon-
trakturom. Vrste c.: tuberkulozni
(najei), sifilisni, gonoroiki, serozni,
gnojni, deformirajui, neuropatski (ta-
bes i syringomyelia).
Coxova vakcina, suspenzija ubijenih ri-
kecija (Rickettsia prowazeki) kultivisa-
nih u umananoj kesi pileeg embrio-
na. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze
po l ccm vakcine, koje se daju supkuta-
no u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revak-
cinacija se obavlja posle 4 do 5 godina.
Imunitet koji se postie posle vakcinaci-
je vrlo je solidan.
Cramerova udlaga, v. udlaga.
cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi
craniales), (2) koji je blii glavi, gornji
(npr. pars cranialis duodeni, gornji deo
duodenuma).
cranloclasio, kranioklazija, akuerska
operacija za ekstrakciju perforisane gla-
ve ploda, a koja je izvrena zbog nesraz-
mere glave ploda i poroajnog puta. Po
izvrenoj perforaciji glave (perforatio
capitis) posebnim instrumentima (kra-
nioklast, kefalokranioklast), vri se
smanjivanje obima glave i ekstrakcije
ploda. Za vrenje te operacije najpodes-
niji je Braunov kranioklast.
craniopharyngioma, kraniofaringiom je
neoplazma poreklom od epitela iz Rath-
keovog paga ili kraniofaringealnog ka-
nala. Neoplazma je obino cistina, a
epitel koji oblae cistine upljine je sli-
an ameloblastima pa je veoma blizak
ameloblastomu (adamantinomu). Kon-
genitalnog je porekla i ini 3% svih int-
rakranijalnih tumora.
craniotomla, kraniotomija, v. cephaloto-
YYliCL
craniotopographia, kraniotopografija,
prouavanje odnosa povrine svoda lu-
banje u odnosu na razne delove mozga
u njoj.
cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji
je smeten mozak.
craurosis vulvae, krauroza vulve, sklero-
tina atrofija koe i sluznice vulve (stid-
nice). Nastaje iz leukoplakije gde posle
hiperplastinog stanja nastupa sklero-
tina atrofija, koja dovodi do iezava-
nja malih stidnih usana, klitorisa i celog
vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije ve-
likih stidnih usana to dovodi do steno-
ze vaginalnog ulaza (stenosis introitus
vaginae). Javlja se u toku klimakteriju-
ma i postklimakterinom dobu i u ena
s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na
doba starosti), a pojava atrofije dovodi
se u vezu sa nedovoljnim luenjem foli-
kulinskog hormona.
Credov postupak, Kredeov zahvat, istis-
kivanje odlubljene posteljice kada to
porodilja usled slabosti trbune musku-
lature nije u stanju da izvri. Poduhvat
se izvodi na taj nain to se materica
obuhvata tako da dlan ruke bude na
fundusu, palac na prednjem a ostali pr-
sti na zadnjem zidu materice. Na mate-
ricu, koja je u kontrakciji, ruka vri pri-
tisak u pravcu karlinog izlaza i istisku-
je odlubljenu posteljicu.
Credova mast, v. Unguentum Argenti col-
loidalis.
Credove kapi, mera za spreavanje go-
noroike infekcije oiju novoroeneta.
Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog
rastvora srebro-nitrata neposredno po-
sle roenja. V. Credove kapljice.
creeping disease, (engl.), v. larva migrans.
crenotherapia, krenoterapija, banjsko Ie-
enje; zbir svih terapijskih mera (kup-
ke, dijeta, fizikalna terapija) koje se
sprovode u toku lecenja u banji. V. the-
rapia (banjska terapija).
crepitatio, krepitacija, (1) um pri auskul-
taciji plua, slian onom koji se dobiva
trljanjem kose izmeu prstiju, najee
se uje iznad ognjita zapaljenjskog
oboljenja plua; c. art. temporomandi-
163
Cresolum crisis

bularis, (stom.) pucketanje u donjovi-
linom zglobu: inter medi jar ne k., jav-
ljaju se u poetku otvaranja usta, posle-
dica su zapaljenja; c. indux, uju se u
poetku zapaljenja; c. redux, krepitaci-
je koje se uju pri kraju oboljenja; kre-
pitacije se uju i pri trenju neravnih po-
vrina fragmenata kostiju nastalih frak-
turom kosti; (2) (hir.) um koji nastaje
pri trenju neravnih hrapavih povrina
kao, npr., pri prelomu kostiju kada se
neravne povrine fragmenata taru jed-
na o drugu; (3) oseaj kripanja pri po-
tkonom emfizemu; terminale k., otkri-
vaju se pri kraju otvaranja ili u poetku
zatvaranja usta; znak subluksacije ovog
zgloba.
Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi kre-
zol (C. crudum) predstavlja meavinu
ortokrezola, metakrezola i parakrezola.
Krezol deluje antiseptino i dezinfici-
jentno. Sirovi krezol podesan je, zbog
jeviinoe, za dezinfekciju mrtvih pred-
meta. Prema naoj farmakopeji, oficina-
lan je Solutio Cresoli saponata (sapun-
ski rastvor krezola) koja sadri 50%
trikrezola i 50% kalijumovog sapuna.
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest.
crevna duplja, sve vee savijanje stoma-
topleure odguruje pred sobom splah-
nopleuru i izaziva na endodermu, du
trbune strane embriona, oluk (crevni
oluk) ogranien bono uzdunim nabo-
rima splahnopleure. Ovim mehaniz-
mom blastodermna duplja je podeljena
u srednjem delu embriona na dva ne-
jednaka dela: jedan manji (intraembrio-
nalni) nazvan crevna duplja, drugi, znat-
no vei (vanembrionalni), nazvan vite-
Unska kesa, po ijoj se povrini prostire
sudovno polje u splanhnopleuri.
crevna fistula, v. fistula.
crevna grizlica, v. ulcus.
crevna hipertenzija, v. hypertensio.
crevna kolika, v. colica.
crevna kost, v. ilia (os ilium).
crevna vijuga, v. ansa intestinalis.
crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis).
crevna tuberkuloza, v. tuberculosis.
crevni epii, v. suppositoria analia.
crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima
izazivaju razgradnju nesvarenih ostata-
ka hrane, posebno ugljenih hidrata i be-
lanevina, pri emu se stvaraju razni ga-
sovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan,
sumpor-vodonik i dr.
crevni grip, v. influenza intestinalis.
crevni kamenac, v. coprolith, enterolith.
crevni katar, v. enterocolitis.
crevni oluk, v. crevna duplja.
crevni sok, bezbojna, lako opalescentna
tenost, koju izluuju lezde sluznice
tankog creva. Po osobinama odgovara
ekstracelularnoj tenosti. Neutralne je
reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje en-
zimsku aktivnost. U crevnom soku, koji
ne sadri raspadnute elije, nalaze se
enterokinaza, ferment koji aktivie trip-
sinogen, i male koliine amilaze.
crevno krvarenje, v. haemorrhagia.
crevo, v. intestinum.
cribrosus, kribrozan, sitast, reetkast, npr.
lamina cribrosa, sitasta ploica.
cricotomia, krikotomija, hirurko prese-
canje krikoidne hrskavice. ee se
misli na presecanje krikotireoidne
opne kao zamene za traheotomiju, ako
uslovi naroite hitnosti i nepripremlje-
nosti ne dozvoljavaju njeno pravilno iz-
voenje. U tom sluaju predstavlja pri-
vremenu meru do izvoenja traheoto-
mije.
Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma.
Crile-Matasova operacija, v. operacija.
crisis, kriza, (1) preobraajna taka jedne
bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skre-
tanje jedne bolesti obino ka boljem; (2)
naglo pojaanje simptoma i znakova
neke bolesti; adisonska k., simptomi i
znaci koji prate naglo pogoravanje Ad-
disonove b., anafilaktoidna k., simpto-
mi koji lie na anafilaksni ok; aplasti-
ka k., naglo iezavanje eritroblasta u
kostnoj sri, prolaznog karaktera, naro-
ito u hemoliznim anemijama; astma-
tika k., status asthrnaticus; bronhna
k., paroksizmi guenja u tabesu dorzali-
su; celijana k., nagli napad povraa-
nja i proliva s velikom dehidracijom u
dece s elijanom boleu: cerebralna
k., jak i iznenadan napad hemiplegije,
apopleksije ili drugih modanih pore-
meaja; deglobulinizacije k., nagla po-
java tekog stanja u naslednoj sferocito-
164
crisis croup

zi, praenog prolaznom aplazijom kost-
ne sri; Dietlova k., jak bol zbog obrta-
nja sputenog bubrega oko svojih kr-
vnih sudova; febrilna k., napad grozni-
ce, poviene temperature i znojenja;
gastrika k., paroksizam tekih bolova
u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., iz-
raz za prolaznu neutropeniju, s relativ-
nom limfocitozom, udruenu s padom
krvnog pritiska i poremeajem koagula-
cije krvi zbog prisustva proizvoda raz-
gradnje belanevina u krvi. Via se u
anafilaksnom oku; hepatika k., vrlo
jak bol u predelu jetre; intestinalna k.,
gastrika k.; hipertireozna k., ekstrem-
no pogoranje hipertireoidizma, poseb-
no Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowlje-
va bolest), najee izazvano stresom (v.
tamo), npr. operacijom u neleenih ili
nedovoljno leenih bolesnika (smrtnost
je i danas jo znatna, ak i onda kada se
leenje h.k. sprovodi po svim. principi-
ma savremene medicine); kardijalna
k., vrlo izraene palpitacije srca u tabe-
su dorzalisu; larinksna k., paroksizmni
gr larinksa u poetnoj fazi tabesa do-
rzalisa; nefralgika k., paroksizmni bol
du uretera u tabesu dorzalisu; nitri-
toidna k., grupa simptoma koji se pone-
kad javljaju posle injekcije arsenamina,
u vidu crvenila lica, dispneje, kalja i
prekordijalnog bola; okulska k., izne-
nadni bol u oku, praen suzenjem, foto-
fobijom i dr. renalna k., napad bolova
koji se javljaju u toku tabesa i koji po-
tpuno lie na napad bolova pri postoja-
nju bubrenog kamena; tabesne k., na-
stupi hipersekrecije i hipermotiliteta,
greva, kolika, spazama, glatke musku-
lature u raznim delovima aparata za di-
sanje, varenja i urogenitalnih organa
koji se javljaju u toku tabesa (laringeal-
ne, gastrike, crevne i klitorisne krize).
V. tabes dor ali; toraksna k., napad bo-
lova koji lii na pektoralnu anginu s gr-
em miia toraksa i ruku u tabesu do-
rzalisu; tireoidna ili tireotoksina k.,
naglo i ozbiljno pogoranje simptoma
tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi
halucinacija mirisa i ukusa, samostalni
ili kao aura ili posle velikog epilepti-
kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn.
dreamy state; visceralna k., paroksizam
tekih bolova ma u kojem visceralnom
organu u tabesu dorzalisu.
crista, greben, otro ispupenje kosti; c.
galli, petlova kresta, kotani nastavak
sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg
dela poda lubanjske duplje; c. iliaca,
bedreni greben, gornja ivica karline
kosti; c. intertrochanterica, meutro-
hanterni greben na zadnjoj strani gor-
njeg okrajka butne kosti izmeu velikog
i malog trohantera; c. lacrimalis ante-
rior, prednji suzni greben na spoljnoj
strani eonog nastavka gornje vilice; c.
naali, nosni greben koji ine spojene
ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, za-
porni greben, deo preponske kosti koji
gradi prednju usnu zapornog leba.
crnomokrana groznica, v. febris.
Crohnova bolest, v. bolest.
Crookesova cev, Kruksova cev, pretea
rendgenske cevi. Staklena cev s razre-
enim vazduhom, iji se pritisak moe
sniziti na 1/1.000 milimetra ivinog stu-
ba, tj. skoro na milioniti deo atmosfer-
skog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je
ugradio metalni krsti da bi dokazao
proizvoenje katodnih zrakova u cevi.
croop, v. diphtheria.
crossing-over, (engl.), izmena genskog
materijala izmeu homolognih hromo-
soma u toku profaze prve mejotske deo-
be, posle koje se u svakom pojedinom
hromosomu nalazi deo genskog sadra-
ja nasleen od oba roditelja. V. recombi-
natio.
cross-over, (engl.), hromospm odnosno
gamet proistekao iz reciprone izmene
genskog materijala izmeu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
Crotonis oleum, v. oleum.
croup, krup, pseudomembransko fibrin-
sko zapaljenje sluznice u disajnim pute-
vima. Uz nekrozu pokrovnog epitela po-
javljuje se na povrini sluznice fibrin,
koji s nekrotikim slojem stvara za krup
karakteristinu prljavo beliastu skra-
mu (pseudomembranu). Kad se odstra-
ni, ne ostaje vei defekt u podlozi. Ovo
zapaljenje je karakteristino za difteriju
grkljana i drela.
165
crurorrhaphia cubitus valgus

crurorrhaphia, krurorafija, suenje proi-
renog jednjakog zeva avovima krusa
dijafragme koja uestvuju u stvaranju
tog zeva. C. je obino dopunska operaci-
ja u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva
raznog tipa. V. hernia.
crus, (1) krak (npr. c. cerebri, modani
krak); (2) potkolenica; c. varam, levas-
te noge, izvijenost potkolenice u obliku
slova O. V. gen u var um.
crush-sindrom, v. syndroma.
crusta, krasta, sekundarna promena na
koi ili sluznici u vidu korice nastale sa-
suenjem sekreta. c. lactea, mlena
krasta na obrazima i temenu glave no-
voroenadi, koja se sastoji iz masnih
naslaga (temenjaa).
Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v.
syndroma.
crvena krvna zrnca, v. eritrociti
Crveni krst, meunarodna organizacija,
osnovana 1863. god. sa zadatkom da u
ratu bude pomoni organ sanitetu svoje
zemlje, a u miru da vri, osim za vojne
zadatke, i niz drugih akcija na zdrav-
stvenom i socijalnom polju. Danas Crveni
krst Jugoslavije predstavlja masovnu,
humanitarnu i samoupravnu drutvenu,
organizaciju koja deluje na zdravstve-
nom, socijalnom i vaspitnom polju i
koja u svojim redovima ima oko pet mi-
liona ljudi.
crveni vetar, v. erysipelas.
crvenilo koe, v. erythema.
crvenka, v. rubeola.
crvuljak, v. appendix.
cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija
tkiva primenom duboke hladnoe. Pri-
menjuje se u nekim neurohirurkim i
dermatolokim operacijama.
cryocoagulatio, (oft.) primena niskih
temperatura, pa i preko -70 C, u cilju
leenja oboljenja ronjae, mrenjae
(naroito ablacije), tumora oka i njego-
vih pomonih delova.
cryoextractio cataractae, uklanjanje za-
muenog soiva u toku operacije kata-
rakte uz pomo kriode koja usled niske
temperature vrsto prianja uz katarak-
tu. Primena zamrznute kriode je efikas-
nija i sigurnija od pinete. Nezamenjiva
je u leenju komplikovane katarakte.
cryoextractor, krioekstraktor, instru-
ment koji slui za operaciju katarakte.
V. cryoextractio cataractae. Sin. cryo-
phak.
cryofibrinogenaemia, kriofibrinogene-
mija, prisustvo kriofibrinogena, koji se
taloi na 4 C, a rastvara na 37
0
C, u plaz-
mi. esta pojava u diseminovanoj intra-
vaskulnoj koagulaciji.
cryoglobulinaemia, krioglobulinemija,
prisustvo krioglobulina, koji se taloi na
4
0
C a rastvara na telesnoj temperaturi, u
krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia.
cryopathia, kriopatija, svako bolesno sta-
nje izazvano hladnoom.
cryophak, v. cryoextractor.
cryoscopia, krioskopija ili kriometrija,
metoda odreivanja sniavanja take
mrnjenja rastvora. Metodom kriosko-
pije se odreuje osmotski pritisak rast-
vora i koncentracija tkivnih tenosti, jer
je sniavanje take mrnjenja direktno
srazmerno koncentraciji rastvora
(Raoultov zakon).
cryostat, v. kriostat.
cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma
retka anomalija u razvitku kapaka. Oz-
naava potpuni nedostatak kapaka i nji-
hovih nabora. Epitel, koji je trebalo da
se uoblii u venjau i ronjau, pretvo-
ren je u kou koja s ela prelazi na ob-
raz.
cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje
izazvano gljivicama (evropska blasto-
mikoza), s najeom lokalizacijom na
mekim modanim opnama. Osim toga
zahvata i plua, dok kou i druge organe
i sluznice samo ponekad.
cryptorchidismus, v. kriptorhidija.
cubital is, lakatni.
cubitus, lakat.
cubitus rectus, odnos podlaktice oprue-
ne u supinaciji s osom gornjeg uda u
mukarca, nasuprot odnosa podlaktice
pod istim okolnostima u ene; v. cubitus
valgus.
cubitus valgus, beanje lakta, seksual-
na odlika ene u koje podlaktica, opru-
ena u supinaciji, ini s osom gornjeg
uda ugao od 15, 20, pa ak i 30, dok je
u mukarca ovaj ugao veliine do 10, v.
cubitus rectus.
166
cubitus varus
cyankalium

cubitus varus, deformacija lakta usled
bone angulacije zgloba skretanjem
podlaktice unutra u odnosu na telo i to
kada je lakat opruen.
Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca
(Culicinae). Vrh trbuha u enke je za-
rubljen. Postoji veliki broj vrsta, od ko-
jih su najee C. pipiens u nas, i C. fa-
tigans u tropskim i suptropskim kraje-
vima.
Cullenov znak, v. znak.
cuneus, oblast do koje se proteu vidna
vlakna, kao neuroni II reda.
cunnus, v. sudnica.
Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili
modra galica. Vodeni rastvor, ako se
unosi oralno, prouzrokuje trovanje dej-
stvom na nervne zavretke u eludanoj
sluznici. Upotrebljava se kao adstrin-
gentno sredstvo, za ispiranje onih ka-
paka u leenju trahoma; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
cupulometria, kupulometrija, metod za
odmereno nadraivanje statokinetikog
ula u polukrunim kanalima labirinta
u oveka pomou okretanja, ija je
ugaona brzina blizu praga nadraaja. Na
taj nain mogu se meriti i mali otkloni
kupule na ampulnom grebenu u poluk-
runom kanalu koji lei u ravni okreta-
nja
curare/kurara, otrov za strele domoroda-
ca u Junoj Americi. Dobiva se iz biljke
Strychnos toxifera i slinih vrsta. Sadri
aktivni sastojak kurarin i neke srodne
alkaloide, ije se dejstvo sastoji u tome
da paraliu terminalne ploe motornih
nerava (motorne ploice") u skeletnim
miiima, inei ih neosetljivim prema
acetil-holinu koji se stvara na zavreci-
ma motornih ivaca.
curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova
kurare.
curettage, kiretaa, postupak koji ima za
cilj da se sastrue sluznica materice ili
da se odstrani sadraj materice metal-
nim instrumentom naroito podeenog
oblika prozoraste kaike (curetta). Kire-
taa se koristi u dijagnostike i terapij-
ske svrhe, a esto istovremeno u obe.
Indikacija za dijagnostiku kiretau su i
neuredna krvavljenja i sumnja na malig-
nitet (eksplorativna kiretaa), u terapij-
ske svrhe: prekid trudnoe i odstranji-
vanje zaostalih delova posteljice u slu-
aju nepotpunog pobaaja.
curette, metalni instrument u obliku pro-
zoraste kaike, otrih ivica, kojom se od-
stranjuje sadraj materice pri kir etai.
Curling ulcus, karling ulkus, akutna griz-
lica na sluznici duodenuma, rede eluca
i tankog creva, koja se javlja pod dej-
stvom vrele hrane. Grizlice su male po-
vrine, zahvataju samo sluznicu i povr-
ni sloj submukoze; v. ulcus.
Curschmannove spirale, vlakna sluzi
koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba
obolelih od astme, naroito posle ast-
matikog napada.
curvatura, krivina; c. ventriculi major,
velika krivina, leva ispupena ivica elu-
ca; c. ventruculi minor, mala krivina,
desna udubljena ivica eluca.
Cushingov refleks, v. refleks.
Cushingova bolest, v. bolest
cuspis, iljak, zubac, listi, zalistak u srcu.
cutaneus, kutani, koni. V. cutis.
cuticula, koica, diminutiv od cutis.
cuticula dentis, v. Nasmythova membrana.
cutis, koa, koja se sastoji od epitelnog
dela, pokoice (epiderma) i vezivnog
dela ili krzna (corium). Sin erma; c. an-
serina, guija koa, najeena koa us-
led kontrakcije miia isturaa dlaka
pri niskim temperaturama; c. hypere-
lastica (c. laxa) uroena preterana ras-
tegljivost koe, v. syndroma EHlers-Dan-
los; c. marmorata, v. livedo; c. rhom-
boidalis nuchae, romboidna reljefnost
koe u potiljanom predelu u osoba iz-
loenih intenzivnim klimatskim uticaji-
ma (zemljoradnici, mornari); c. vagan-
tium, koa skitnica, usled hronine va-
Ijivosti koa je difuzno hiperpigmento-
vana, s mnogim linearnim i takastim
razgrebotinama usled eanja; c. verti-
cis gyrata, uroeno, nenormalno nabi-
ranje koe vlasita u vidu modanih vi-
juga.
cutis laxa, v. mlitava koa.
cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota
(C2N2). Bezbojni gas, neobino otrovan.
cyankalium, cijankalijum, v. Kalu
-dum.
167
cyanocobalaminum
Cysticercus

cyanocobalaminum, v. vitamin 12.
cyanopsia, cijanopsija, poremeaj u per-
cepciji boja. Bolesnik vidi predmete
obojene plavo. Moe da se javi posle
operacije katarakte.
cyclectomia, ciklektomija, hirurko ukla-
njanje dela cilijarnog tela obolelog od
tumora.
cyclicus, ciklian, ciklusan, koji pripada
krugu, koji ima oblik kruga ili ima kru-
ni tok. Npr. ciklina jedinjenja, organs-
ka jefiinjenja oblika zatvorenog niza
meusobno vezanih atoma, tzv. jezgre
ili prsteni (ciklusi); ciklina oboljenja
koja se ponavljaju u odreenim vre-
menskim razmacima, npr., malarija, po-
vratna groznica itd.
cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela.
Najee je udruen sa zapaljenjem du-
ice (iridocyclitis) ili sudovnjae (uvei-
tis).
cyclo-, V. ciklo-.
cycloaneniisatio, cikloanemizacija, za-
tvaranje dugakih cilijarnih arterija oka
hirurkim putem u cilju sniavanja int-
raokularnog pritiska u glaukomu.
cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapa-
ljenje cilijarnog tela sudovnjae. V. cy-
clitis, chorioiditis.
cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno
odvajanje duice od cilijarnog tela, pri
emu se stvara veza izmeu prednje
one komore i prostora izmeu beonja-
e i sudovnjae. Izvodi se u glaukomu s
ciljem sniavanja povienog intraoku-
larnog pritiska.
cyclodiathermia, ciklodijatermija, meto-
da leenja glaukoma. Pomou toplote,
dozirane posebnim aparatom, vri se
razaranje cilijarnog miia i na taj nain
smanjuje se produkcija komorne te-
nosti.
cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne
razrokosti. Vertikalna osovina one ja-
buice pomera se upolje, odnosno ona
jabuica se uvre oko uzdune osovine.
Nema praktinog znaaja.
cyclophosphamidum (ciklofosfamid), ci-
tostatiko sredstvo iz grupe azotnih pli-
kavaca; pficinalan je prema naoj far-
makopeji.
cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomo-
dacionog miia oka, tj. cilijarnog mii-
a. Usled toga nastaje gubitak akomoda-
cije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botu-
lizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b)
unutranja upotreba ili ukapavanje u
oko raznih lekova (atropin, scopolamin,
homatropin, belladonna).
cycloplegica, cikloplegici, medikamenti
koji izazivaju privremenu paralizu cili-
jarnog miia, odnosno paralizu akomo-
dacije. U isto vreme izazivaju i midrija-
zu. Najee su u upotrebi: atropin, ho-
matropin, skopolamin.
cyclosis, strujanje citoplazme.
cyclothymia, ciklotimija, naizmenina
stanja dobrog i loeg raspoloenja koja
se neprekidno u kratkim razmacima
vremena menjaju u osoba sklonih mani-
jako-depresivnim psihozama.
cyclus, (I) ciklus, niz dogaaja koji se pe-
riodino vraa, ponavlja u odreenim
vremenskim razmacima; (2) serija doga-
aja (npr. predavanja) koji ine zaokru-
enu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvo-
reni niz meusobno vezanih atoma
(npr. benzenov ciklus ili jezgra).
Cyklon B, preparat u kome je cijanovodo-
nina kiselina apsorpcijom vezana za
infuzorijsku zemlju. Cijanovodonina \
kiselina se oslobaa pri obinoj tempe-
raturi (16-18
0
C) im se otvori limena
kutija u kojoj je hermetiki zatvoren
ovaj preparat. Upotrebljava se za uni-
tavanje insekata, gamadi i raznih teto-
ina, naroito pacova i mieva.
cylindruria, cilindrurija, prisustvo bub-
renih cilindara u mokrai. V. cilindri,
bubreni.
cystathioninuria, cistationinurija, pove-
ano izluivanje cistationina mokra-
om. Najee, nasledni poremeaj me-
tabolizma aminkiselina.
cysticercosis, cisticerkoza, infekcija lar-
vama i cistama izvesnih pantljiara (na-
roito Taenia solium). Do ove infekcije
moe doi kada embrioni tenije prodru
u krvotok. Najee lokalizacije cisticer-
koze su potkono tkivo, miii, srce i
mozak.
Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih
crva pantljiara (Cestodes) u obliku me-
168
cystinosis cystis

huria ispunjenog tenou sa samo
jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bo-
vis, larva crva Taenia saginata, koja se
nalazi u goveem mesu; C. cellulosae,
bobica, larva svinjske pantljiare (Tae-
nia solium), u miiima svinje, a nekad
i oveka u vidu malih cista veliine
0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica budue
pantljiare.
cystinosis, cistinoza, redak uroeni pore-
meaj metabolizma istina, koji se ispo-
Ijava taloenjem cistinskih kristala u
raznim tkivima.
cystinosis, cistinosis je relativno retko
oboljenje odojadi i dece koja se odliku-
je prisustvom kristala u elijama retiku-
loendotelnog sistema, prisustvom rahi-
tisa ili patuljastog rasta. Opisani su ret-
ki oblici cistinoze u odraslih, ali bez os-
talih promena.
cystinuria, cistinurija, izluivanje velikih
koliina istina mokraom, nasledni po-
remeaj metabolizma aminokiselina.
Nasleuje se autosomno recesivno.
cystis, cista, mehur, (1) (anat.) beika, me-
hur, kesica, npr. c. fellea, uni mehur;
(2) (patol.) upljina ija je unutranja
povrina zastrvena epitelom (c. vera,
prava cista) ili upljina iji se zid sastoji
od vezivnog tkiva, koja je postala na
mestu krvavljenja, eksudacije ili neuro-
tikog razmekanja tkiva (c. spuria, la-
na cista); c. apoplectica, isti apoplep-
tika je mehur u tkivu mozga ispunjen
ukastim sadrajem. Nastaje posle in-
farkta mozga, i obimnijeg razmekanja
njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unut-
ranje strane nije obloen epitelom, ini
tkivo glije; c. branchlalis, mehur po-
rekla iz krnih lukova, javlja se na vratu
u predelu ugla vilice. Unutranja po-
vrina rnehura obloena je ploastim vi-
eslojnim epitelom, ispod koga se nalazi
obilno limfatino tkivo. Kliniki se ma-
nifestuje potkonim vorom, koji raste
sporo; c. colloidalis, isti koloidalis je
mehur ispunjen koloidnim sadrajem.
Nalazi se u treoj modanoj komori i
moe da predstavlja vrstu neoplazme
poreklom iz elija koje oblau modane
komore. Ciste su benigne, sporo rastu,
ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-
remeaje i ugroavaju ivot bolesnika;
c. dentogenes, dentogeni mehur benig-
ne prirode u kosti vilice, obloen s unut-
ranje strane epitelom, a sadri jedan ili
vie nedovoljno razvijenih zuba; c. der-
moidalis, dermoidni mehur ispunjen
beliastoukastim sirastim sadrajem,
od oroalih otpalih elija s vieslojnog
ploastog epitela, koji oblae unutra-
nju povrinu zida ciste. U zidu mehura
se, osim toga, mogu nai lojne lezde i
mekovi dlaka; c. duodeni, mehur od
Brunnerovih lezda u duodenumu. Ve-
liine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. en-
dometrii, okoladoliki mehur jajnika,
koji je dobio naziv zbog boje okolade,
koju ima njegov sadraj. Nastaje u endo-
metriozi i krvavljenju u vidu mehura
obloenog epitelom i stromom materi-
ne sluznice, u toku menstruacionog cik-
lusa; c. epidermoidalis, mehur u po-
tkonom masnom tkivu, obloen vies-
lojnim ploastim epitelom (epider-
mom), ispunjen ukastobeliastim si-
rastim sadrajem; erupciona c., cista
koja se javlja na alveolarnom grebenu u
toku nicanja zuba; c. follicularis, na-
staje poveanjem Graafovog mehuria
jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su
este. Male su, ali u izvesnim sluajevi-
ma dostiu prenik od nekoliko santi-
metara. Ispunjene su bistrim, vodnjika-
vim sadrajem, a obloene elijama gra-
nuloze ili kockastim elijama, ako je cis-
ta vea; c. haemorrhagica traumatica
mandibulae, (stom.) hemoragina
traumatska cista donje vilice s omota-
em od finog konastog tkiva bez epite-
la. Nastaje u detinjstvu posle traume; c.
hydatidosa, faza u razvoju parazita kad
su jaja putem krvi dospela u neki organ
(najee jetru) i stvorila cistu, na ijem
se unutranjem sloju stvaraju nove cis-
te. Tenost iz cista slui kao antigen za
dijagnostiki test; c. laryngealis, retka
promena koja se javlja kongenitalnim ili
steenim mehanizmom. Steene nasta-
ju usled zadravanja sadraja u lezda-
ma grkljana, najee usled zapaljenja.
Nalaze se na epiglotisu, glasnim icama,
ili na lateralnim strunama grkljana. Zid
im je s unutranje strane obloen nis-
169
cystitis cystopyelographia

kim kockastim epitelom. Kongenitalne
ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel
ovih cista moe biti vieslojni cilindrini
s trepljama ili vieslojni ploasti; c.
lutealis, mehur utog tela, nastaje pro-
irenjem utog tela u jajniku. U zidu ciste
raspoznaju se ostaci luteinskih elija.
Ciste ove vrste su rede, veliine do ne-
koliko santimetara, ispunjene bistrim
ukastim vodnjikavim sadrajem; c.
lymphangiomatosa, uroena cista na
vratu, poreklom iz limfnih sudova. V.
hygroma; c. mediastinalis, mehur sre-
dogrua koji nastaje usled poremeaja
razvoja plua. Osim epitela, zid ovih cista
moe da sadri hrskavicu, glatke miie i
lezde bronhijalne sluznice. Najee se
nalaze u zadnjem gernjem delu dunika,
sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur
jednjaka, uroena cista iji zid sadri
delove primitivne cevi di-gestivnog
trakta. Lokalizuje se obino u srednjoj i
donjoj treini jednjaka; c. ovarialis,
tumor jajnika, najee be-nigne prirode.
O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim
zidom i seroznim sadrajem, mukoidne ili
enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim
sadrajem, i, najzad, dermoidne,
ispunjene ukastom masom i dlakama;
c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u
guterai moe biti uroen (nastaje usled
poremeenog razvoja pankreasa) i steen
(usled za-epljenj^ izvodnog kanala). Zid
ovih cista je s unutranje strane obloen
niskim kockastim jednoslojnim epitelom,
a sadraj ciste je staklasta sluzava masa.
Veliina ciste je od 0,5 do nekoliko santi-
metara u preniku. Od njene veliine i
anatomske lokalizacije zavise i simptomi;
c. parodontalis, cista u potpornom
aparatu zuba; c. popliteal is, najea
cista poreklom iz sinovijalne ovojnice
kolena (Bakerova cista), a moe biti po-
reklom i iz burza ili usled hernijacije si-
novije kolena. Unutranja povrina zida
ciste obloena je epitelom sinovije, ali
moe biti i bez epitela, tj. da ga ini
samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v.
craniopharingioma. cystitis, cistitis,
zapaljenje mokrane bei-ke koje moe
biti akutno ili hronino.
Sluznica je mnogokrvna, zadebljala,
mokraa mutna i krvava. Mikroskopski
nalazimo obilje leukocita, naroito u
submukozi, dok je epitel mokrane be-
ike mestimino ulcerisan.
cystoenterocele, cistoenterokela, kila
koja u svojoj kesi sadri crevo i mokra-
nu beiku.
cystographia, cistografija, rendgenografi-
ja mokrane beike ispunjene kontrast-
nom tenou (natrijum-jodid 12%).
cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo ka-
menaca u mokranoj beici s odgovara-
juim klinikim i patolokoanatomskim
znacima.
cystolithum, cistolit, kamen mokrane
beike poreklom iz bubrene karlice ili
nastao u samoj beici. Sastoji se od
mokrane kiseline i njenih soli (uratni
cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksal-
ni cistolit) ili od ksantina (ksantinski
cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd.
cystometrogram, cistometrogram, krivu-
lja koja predstavlja odnose izmeu za-
premina mokrae (u ml) u mokranoj
beici i pritiska (u cm HaO).
cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza
mokrane beike.-Sin. cystoplegia.
cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis.
cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno
zapaljenje mokrane beike i bubrene
karlice, koje nastaje bilo usled napre-
dovanja zapaljenja od beike ka karlici
(ushodni put), bilo usled sputanja in-
fekcije iz karlice u beiku (nishodni
put). Prvim putem nastaje obino u
ena i posledica je oboljenja enskih po-
Inih organa ili kateterizacije uz nedo-
voljnu asepsu. Drugim putem nastaje
usled prodiranja klica u bubrenu kar-
licu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-
-bacil itd.). Tana dijagnoza utvruje se
pregledom mokrae i cistoskopijom.
Glavni simptomi: temperatura s treska-
vicom, bolovi u slabinama i mokranoj
beici, peenje pri mokrenju i est na-
gon na mokrenje.
cystopyelographia, cistopijelografija,
rendgensko snimanje bubrega i mok-
rane beike pomou rastvora jodnih
soli (organskih). V. urografija i pijelogra-
fija.
170
cystopyelonephritis Czernyjeva sutura

cystopyelonephritis, cistopijelonefritis,
istovremeno zapaljenje mokrane bei-
ke, bubrene karlice i bubrega, najee
infekcijom koli-bacilima, rede bacilom
tuberkuloze.
cystosarcoma phyllodes, neoplazma do-
jke koja se javlja na bazi fibroadenoma
i to u relativno benignom i malignom
obliku, koji se razlikuju po toku i po
mikroskopskoj slici. Stroma je u malig-
nih oblika manje ili vie malignih mor-
folokih karakteristika. Inae oba obli-
ka se javljaju u vidu veih vorova, so-
nih, sluzavih. U njima, pored maligne
strome, koja se preteno javlja i u me-
tastazama, postoje i grupe epitelnih e-
lija*
cvstospasmus, cistospazam, gr mokra-
ne beike prouzrokovan spazmom
sfinktera potiskivaa. Prvi tera na mok-
renje, a drugi zadrava mokrenje.
cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza
neke bolesti postavljena na osnovu pre-
gleda elija; eksfolijativna c., pregled
elija dobijenih deskvamacijom koe ili
sluznica, radi utvrivanja malignih bo-
lesti.
cytologia, citologija, nauka o eliji, grana
opte biologije, bavi se prouavanjem
morfologije i fiziko-hemijskim pojava-
ma u vezi sa funkcijom elije.
cytophysiologia, citofiziologija, nauka o
procesima koji se zbivaju u elijama.
cytostatica, citostatici, sredstva koja ote-
uju metabolizam elija, naroito za
vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju
u leenju tumora i leukemija (u kojima
se elije razmnoavaju bre nego nor-
malno). Najpoznatiji citostatici su meh-
lor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil,
trietilen-melamin, busulfan, metotrek-
sat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr.
Czernyjeva sutura, v. sutura.
171
ahura, v. capsula.
aj, v. species.
aica, v. patella, zglobna aica.
aura, v: ahura
eki, v. malleus, ossicula auditus.
elo, v. frons.
eljust, v. maxilla, mandibula.
eona kost, neparna kost lubanje, sadri
upljinu (sinus frontalis).
eoni, v. frontalis.
epi, v. suppositorium.
epii, v. coni retinae.
estice energije, v. quantum.
ea, v. scabies.
eljasta pregrada, kolagena i elastina
vlakna koja protiu sredinom levog i
desnog upljikavog tela penisa.
etkica za zube, deo pribora za odrava-
nje higijene usta i zuba. Slui za uklanja-
nje naslaga sa zuba, ostataka hrane,
bakterija, a istovremeno i za masau
desni. Izrauje se od prirodnih i veta-
kih - sintetikih vlakana. Dobrom etki-
com se smatra ona iji su vrhovi vlaka-
na zaobljeni, snopii razmaknuti i pore-
dani u tri do etiri reda.
etkice za uklanjanje mekih naslaga sa
zuba, takaste ili kupaste etkice od v-
rste dlake ili ekinja, koje se montiraju
na nasadnik ili kolenjak. S odgovaraju-
im pastama slue za uklanjanje mekih
naslaga sa zuba u profilaktike ili tera-
pijske svrhe.
etna ranjenika prihvatnica, pogodno,
zaklonjeno mesto gde se zadravaju po-
vreeni i oboleli kad je eta odseena
od ostalih jedinica ili kad je okruena i
uopte kad ne postoji mogunost eva-
kuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme
im se prua odgovarajua (prva) pomo
i nega, a im se ukae prilika odmah se
evakuiu u sanitetske ustanove.
etni sanitet, snage i sredstva za pruanje
pomoi (prve) i izvlaenje povreenih i
obolelih sa mesta povreivanja ili
obolevanja do zaklona, odnosno etne
ranjenike prihvatnice za kontrolu li-
ne i kolektivne higijene u eti i za pri-
marnu dekontaminaciju.
etvorokvrina ploa (lamina quadrige-
mina), zadebljanje zidova 3. modanog
mehura u ventralnom predelu.
etvrta venerika bolest, v. lymphogra-
nuloma ingvinale. Sin. morbus Nicolas-
Favre.
etvrti srani ton, v. srani tonovi.
ir, v. ulcus.
irakolike elije, v. elije.
ist izvor jonizujueg zraenja ili izotop
bez nosaa, radioaktivna supstancija
iji su svi atomi radioaktivni.
iste kulture, kultura koja sadri samo
jednu vrstu mikroorganizama. iste
kulture potrebne su za ispitivanje mor-
fologije i fiziologije mikroorganizama.
Sva laboratorijska ispitivanja, sem ne-
kih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi
istih kultura, neophodnih za raspozna-
vanje i razlikovanje bakterija.
lanak, v. phalanx.
mar, v. anus.
marna opna, deo jazvene (kloakne)
opne, koja zatvara rektalni zjap.
marne kvrge, v. analne kvrge.
172
marni predeo vorna taka

marni predeo, v. regio.
marno crevo, v. rectum.
miak, v. chordeolum.
ula, organi ili grupe organa podeenih za
primanja odreenih nadraaja iz spo-
Ijanje sredine ili unutranjosti tela.
Mogu biti veoma proste grae ili, pak,
vrlo sloene strukture. ulni organi,
koji primaju nadraaj iz spoljanje sre-
dine (mehanike, toplotne, svetlosne,
zvune, hemijske), odravaju vezu s
okolinom organizma, dok ulne elije
(receptori), koje primaju nadraaj iz
unutranjosti organizma, doprinose od-
ravanju funkcionog jedinstva organiz-
ma kao celine. Svako ulo sadri recep-
torni deo, sprovodni deo (senzitivni
put) i centar u modanoj kori, gde se
nervni impulsi preobraavaju u oseaj.
ulna telaca, ulni organi rasporeeni u
elom telu, naroito u koi. Posle delo-
vanja odgovarajue drai u njima nastaje
receptorski potencijal koji prelazi u
nervne impulse koji se senzitivnim pu-
tevima prenose u mozak, gde se obra-
dom prispelih informacija stvara odgo-
varajui oseaj. Razliitog su oblika,
grae i veliine (0,1-3 mm) i osposobljeni
za primanje specijalnih (adekvatnih)
drai. Sastoje se od zrnaste receptivne
supstancije ili senzitivnih elija, iva-
nog vlakna koje se rasplie u ogranke i
zavrava u receptivnoj supstanciji ili na
senzitivnim elijama, i omotaa koji
obavija telace; Golgi-Mazzonijevo t.,
telace maljiastog oblika s veoma raz-
vijenim omotaem od spljotenih veziv-
nih elija izmeu kojih je tenost. U
unutranjosti telaca zavravaju se iv-
ana vlakna u receptivnoj supstanciji.
Nalazi se u dubljim slojevima koe i te-
tivama. Prijemnik su za drai koje izazi-
vaju pritisak, a primeuju i stepen nape-
tosti tetiva; Krauseova t., telaca malji-
astog oblika s veoma razvijenim omo-
taem. U unutranjosti omotaa je sit-
nozrnasta receptivna supstancija u ko-
joj se zavravaju ivana vlakna. Nalaze
se u koi, u bradavici dojke, u vrhu jezi-
ka, u sluznicama i u venjai. Imaju ulo-
gu u opaanju dodira i pritiska; Ruffini-
jevo t., telace sastavljeno od snopova
vretenasto rasporeenih vezivnih i elas-
tinih vlakana izmeu kojih se zavrava
ivano vlakno. Obavijeno je tankim ve-
zivnim omotaem. Nalazi se u dubljim
slojevima koe i dubljim tkivima tela,
kao i u tetivama - miiima i zglobnim
kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju
se brzo i zato slue za obavetavanje o
trajnom dodiru i pritisku a oni u zglob-
nim kapsulama o stepenu rotacije zglo-
ba; Vater-Pacinijevo t., telace jajoli-
kog oblika s veoma razvijenim omota-
em od spljotenih vezivnih elija u i-
jem se centru nalazi dugo nemijelinizo-
vano nervno vlakno. Vrlo su rasprostra-
njena: u potkonom vezivnom tkivu i
nekim dubokim tkivima tela (trbuna
maramica, pokosnice, pankreas, mate-
rica) i dr. Nadrauju se samo naglim po-
kretima tela jer se adaptiraju u delu se-
kunde; Wagner-Meissnerovo t.,telace
kupastog oblika s tankim omotaem. U
unutranjosti su u spratovima raspore-
ene spljotene elije izmeu kojih se
nalaze zavijuci krajnjih ivanih vlakana
koja nadrauju debelo mijelinizova-no
nervno vlakno. Ovih receptora ima
mnogo na vrhovima prstiju, usnama i
onim delovima koe gde se oseaj dodira
moe prostorno precizno razlikovati.
Adaptiraju se u toku jedne do dve se-
kunde, to znai da su osetljiva na giba-
nje lakih predmeta po povrini koe.
unasta kost, v. os scaphoideum, os navi-
culare.
unasta uvala, predeo izmeu uzice stid-
nikih usnica i ua vagine.
unasto proirenje uretre (fossa navicu-
laris), proirenje koje je snabdeveno u
svom distalnom delu naroitim zalis-
kom (Gurinov zalistak).
uparova metalna ploica, v. lamina me-
tallica sec. upar.
uvanje bakterija, v. liojilizacija.
vor, v. ganglion, nodus.
vorna taka, optiki centar oka, nalazi se
na granici izmeu srednje i zadnje trei-
ne soiva, na oko 15 mm ispred mre-
njae. Ovo je taka kroz koju prolaze
neprelomljeni zraci koji dolaze od po-
smatranog predmeta.
173
elija, elijica, stanica, osnovna struktur-
na i funkciona jedinica ivotinjskog i
biljnog organizma; auditivne ., vlak-
naste, dlakaste, senzitivne elije Cortije-
vog organa, koje primaju zvune nadra-
aje..Naziv su dobile po tome to na
vrhu imaju diferenciran niz trepalja u
vidu dlaica; bazofilne ., elije prijem-
Ij ive za bazne boje, imaju bazofilnu ci-
toplazmu ili granule u citoplazmi koje
primaju baznu boju. U veini sluajeva
ta se pojava zasniva na prisustvu ribo-
nukleinske kiseline. Npr., nervne elije
s tigroidnom supstancijom, elije s hro-
midijama, glavne elije eludanih lez-
da, plazmociti, limfociti i dr.; Bergero-
ve ., predstavljaju heterogonadno po-
reklo mukog polnog hormona u jajni-
ku, u ijem se hilusu nalaze krupne sek-
retorne argentafine elije. Taj lezdani
kompleks, razvijeniji u menopauzi,
predstavlja ishodite maskulinizujuih
tumora; irakolike ., (fr. cellules en
chandelier), elektronomikroskopski vid
Sertolijevih elija u semenim kanalii-
ma; decidualne ., elije materinog
krzna u premenstruacionom periodu
zaokrugljuju se, uzimajui vid kakav e
imati ako se trudnoa razvije. To su de-
cidualne elije, jer materina sluznica
postaje decidua (padalica). Odgurujui
pred sobom ahurni deo izmenjene ma-
terine sluznice (decidua capsularis),
jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni
deo sluznice (decidua parietalis), to se,
u stvari, svodi na to to je embrion
smeten u jedinstvenu ahuru koju
ine, srasli meu sobom, amnion, ho-
rion, ahurna decidua i materini zid;
Deitersove ., (1) potporne elije Corti-
jevog organa rasporeene u 3-5 redova
na kojima lee spoljane (auditivne, dla-
kaste) elije; (2) neuroglijske elije zvez-
dastog oblika, astrociti; (3) tip ivanih
elija s dugim neuritom; delomorfne
., lezdane ivine elije eludanih
lezda koje su jasnih granica i jasno ob-
ojene; u vezi su s luenjem sone kiseli*
ne. Lue acidogen koji na povrini elu
dane sluznice oslobaa jone H* u , a
koji se pod dejstvom acidaze povrnih
elija jedine u sonu kiselinu; dinovske
., velike . oko stranog tela s mnogob-
rojnim jedrima koja se stvaraju oko
stranog tela i uestvuju u njegovoj re-
sorpciji; Ebnerove ., drugi naziv za
spermatocite II reda ili prespermatide
u spermatogenetskom talasu semenog
epitela; eozinofilna ., elija prijemlji-
va za kisele boje, za eozin. Npr., eozino-
filne elije prednjeg renja hipofize ili
eozinofilni leukocit; epiteloidne ., e-
lije sline epitelu, razliitog oblika, po-
stale obiiio od vezivnih, retikularnih
elija. Npr., epiteloidne elije u sri ti-
musa, u intimi krvnih sudova (Langhan-
sove .), Leydigove ili intersticijalne . u
semeniku, decidualne . u sluznice gra-
vidne materice i dr.; ganglijske .,
nervne elije, u uem znaenju te reci
nervne elije gangliona. Razliitog su iz-
gleda. Mogu biti s jednim produetkom
(unipolarne), s dva (bipolarne) i s vie
produetaka (multipolarne); gustore-
174
elija elija

ceptivne ., . za ukus koje su ulne pri-
rode i primaju nadraaje ukusa. Nalaze
se u gustoreceptivnim kvricama na pa-
pilama jezika i epiglotisu; HeLa-elije,
elije izolovane iz karcinoma grlia ma-
terice, koje su osetljive na razmnoava-
nje velikog broja humanih virusa; hro-
mafine ., elije koje se hromnim soli-
ma boje svetlouto do tamnosivo. V. sy-
stema (hromafmi); hromofobne ., elija
ija citoplazma ne prima boju; Leydi-
gove ., inkretogene elije koje se nala-
ze u meuprostorima semenotvornih
cevica. Sin. intersticijalne elije, dijaste-
matske elije; meuprostorna zlezda;
kastracione ., hipertrofisane (povea-
ne) bazofilne gonadotropne elije pred-
njeg renja hipofize nastale posle kast-
racije (kopljenja) jedinke; Kupfferove
., elije endotelnog sincicijuma jetri-
nih kapilara koje imaju zvezdast oblik.
Igraju ulogu u razgraivanju hemoglo-
bina, u stvaranju unih boja, u metabo-
lizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga,
imaju veoma izraenu fagocitnu spo-
sobnost, kao i mo vezivanja bakterij-
skih toksina; Langerhansove ., elije s
granatim produecima u dubljem sloju
pokoice, naroito u predelu mara i
malih stidnih usana. Sadre propig-
ment. U izvesnim patolokim stanjima
se znatno umnoe; Langhansove .,
sloj . u placentalnoj resici ispod sinci-
cijuma; Langhansove dinovske ., ve-
like elije koje sadre mnogobrojna, ve-
inom okrugla jedra koja su rasporee-
na u perifernom delu citoplazme u vidu
kruga ili potkovice. Nalaze se u tuber-
kuloznom granulacionom tkivu; masne
., . masnog tkiva, koje su uglavnom
okrugla oblika usled nagomilavanja
masti u njihovoj citoplazmi; mezogli-
jalne ., neuroglijske . mezodermnog
porekla sa osobinama retikuloendotel-
nog sistema; mijeloidne ., sve elije
kotane sri; specijalne . granulocitne
loze; Mikuliczeve ., krupne . prozra-
ne citoplazme, sastavni deo specifinog
granulacionog tkiva rinoskleroma koje
sadre vei broj prouzrokovaa ovog
oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);
neuroglijske ., c. koje se nalaze u cen-
tralnom nervnom sistemu izmeu nerv-
nih . u sivoj masi ili zastiru zidove ko-
mora ili kanala u centralnom nervnom
sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki
ili kratkokraki), oligodendroglijske .,
ependimne . itd. Ovim . se pripisuje
potporna i trofika uloga u centralnom
nervnom sistemu; Panethove ., grupa
lezdanih elijica smetenih preteno u
dnu zlezda tankog creva s oksifilnim
granulacijama u citoplazmi. Pretpostav-
lja se da njihov sekret vezuje sonu kise-
linu koja iz eluca prelazi u crevo; pig-
mentna ., . s pigmentom u obliku zr-
naca razliitih oblika, crne, mrke, ute
boje, rasporeene u koi, u potkonom
tkivu, u dubokim telesnim slojevima
(modane i modinske opne), u ulnim
organima. Kod ivotinja s energinom
promenom boje tela ove elije su kon-
traktilne i od stupnja njihove kontrakcije
zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo
brzo moe da promeni; piramidne .,
nervne . kore velikog mozga piramid-
nog oblika. Razliite su po veliini. Male
piramidne . su rasporeene u spolja-
njem zrnastom sloju kore, srednje pira-
midne . su u piramidnom sloju, a krup-
ne ili dinovske u ganglijskom sloju. V.
cerebrum; Rougetove ., malo diferen-
tovane (mlade) vezivne . koje obuhva-
taju krvne kapilare svojim produeci-
ma. Poseduju kontraktilnost, a mogu
daljom deobom da daju glatke miine
elije; satelitne (trabantne) ., neurog-
lijske . koje prate krvne sudove i nerv-
ne elije; Sertolijeve ., elije od kojih
stapanjem postaje sincicijum, tj. neizde-
Ijena protoplazmatina masa s veim
brojem jedara. Npr., sincicijum na povr-
ini posteljinih resica; srane mane,
., cellulae vitii cordis, sljutene elije
epitela plunih mehuria koje su pune
hemosiderina. Nalaze se u alveolama
plua i u ispljuvku bolesnika. Ove elije
su fagocitovale eritrocite koji su dijape-
dezom dospeli iz krvnih kapilara u al-
veole. Ovo se deava u venskoj hipere-
miji plua koja nastaje usled sranih
mana; trepljaste ., epitelne . koje na
175
elijska imunost elijski metabolizam

svojim vrhovima imaju treplje. Treplje
mogu biti pokretne (kinocilije) ili ne-
pokretne (stereocilije). Treplje imaju
razliitu namenu: za pokretanje, za izba-
civanje pojedinih estica, u sekreciji i
dr.; . trudnoe, elije u prednjem re-
nju hipofize koje lie na eozinofilne, ali
loe pritvruju boje. Njihov broj je velik
u trudnoi (naroito u vierotkinja i na
kraju trudnoe). Njima se pripisuju ak-
romegaloidne promene u trudnica.
elijska imunost jedan od dva osnovna
vida imunoloke reaktivnosti (drugi vid
je humoralna imunost). U elijskoj imu-
nosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i
mononuklearni fagociti. U poreenju sa
humoralnom imunosti, elijska imu-
nost se vremenski javlja kasnije, pa se
zato imune reakcije ove vrste nazivaju
reakcije kasne hiperosetljivosti. U elij-
sku imunost spadaju: kone reakcije na
tuberkulin i razne proteine, odbaciva-
nje kalema tkiva, autoalergijska obolje-
nja i dr.
elijska membrana, tanka (oko 75-100 A)
elastina opna koja ograniava eliju od
vanelijske tenosti. Sastoji se iz 62%
belanevine, 32% lipida i 5% polisahari-
da. Od belanevina najvaniji je nerast-
vorljivi strukturni protein s elastinim
svojstvima nazvan stromatin a od lipida
su najznaajniji fosfolipidi. Molekular-
na organizacija elijske membrane nije
tano utvrena ali se smatra da central-
ni deo membrane ine dva molekularna
sloja lipida iji je polarni (jonizovani)
deo molekule elektrohemijski vezan s
proteinima koji oblau spoljnu i unut-
ranju stranu membrane. Smatra se da
proteini ine i molekularne prekide u H-
pidima membrane koji se nazivaju po-
rama; izvesni od njih deluju kao enzimi,
a izvesni kao nosai za transport mate-
rija kroz membranu.
elijski metabolizam, hemijski procesi
koji se odigravaju u eliji pri kojima iz
prostih materija i uz vezivanje energije
nastaju sloena jedinjenja (anabolizam)
ili se sloene materije razgrauju u pro-
stija uz oslobaanje energije (kataboli-
zam).
176
r
D
d., skra. za dosis (doza); da (daj); detur,
neka se da; dexter (desni); distalis (dis-
talan); dorsalis (dorzalan). U organskoj
herniji oznaava konfiguraciju.
D, (1) u herniji je simbol tekog vodonika,
ija je relativna atomska masa 2. Dobiva
se elektrolizom teke vode. Jezgra te-
kog vodonika je deuteron; (2) D je ozna-
ka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata.
V. D-i L-eeri.
Dct., skra. za decoctum.
DDT-praak (diditi) ili Neocid-praak,
dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenp-
tap, parahlorocid). Spada meu najefi-
kasnija insekticidna sredstva. U vodi se
ne rastvara, ali se dobro rastvara u
mnogim organskim rastvaraima. DDT
je kontaktni otrov koji deluje na nervni
sistem, izaziva paralizu ekstremiteta,
dezorijentaciju, greve i smrt. DDZ-pra-
ak je meavina 5-10%-tnog istog DDT--
a s talkom ili pirofilitom. U slabim kon-
centracijama, u kojima se upotrebljava,
nekodljiv je za ljude i domae ivotinje.
DDT ne isparava i hemijski je postojano
jedinjenje.
dep., skra. za depuratus, to znai prei-
en.
dig., skra. za digere ili digeratur, to u re-
cepturi znai da neku drogu treba esk-
trahovati vodom zagrejanm na pribli-
no 4O
0
C.
DIK, v. diseminovana intravaskulna koagu-
lacija.
dil., skra. od dilutus, razblaen. Upotreb-
ljava se prilikom pisanja recepata kada
se eli da se od nekog leka, koji se u far-
makopeji nalazi u dve razliite koncen-
tracije, propie slabija koncentracija.
Na primer, Acidum hydrochloricum di-
lutum znai rastvor s 12,5% hlorovodo-
nine kiseline (za razliku od Acidum hy-
drochloricum concentratum, koja, pre-
ma farmakopeji, sadri 25% hlorovodo-
nine kiseline).
dim., skraeno od dimidium, to znai po-
lovina. Upotrebljava se pri pisanju rece-
pata.
D- i L-eeri; D- i L- su oznake za konfigu-
raciju bez obzira na skretanje ravnine
polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'gliko-
za ima D-konfiguraciju i skree udesno,
a fruktoza ima D-konfiguraciju i skree
ulevo. Kao polazna taka za procenu
konfiguracije ugljenih hidrata uzet je
pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfi-
guracija). Svi D-eeri imaju na posled-
njem asimetrinom C-atomu konfigura-
ciju D-glicerina-aldehida.
div. in part, aequ., divide in partes equa-
les (podeli na jednake delove)'. Ovim se
u receptu oznauje da apotekar propi-
sanu koliinu leka podeli na odreen
broj jednakih delova.
Dptr., skraenica za dioptriju.
D. t. d., skraeno od Da (ili dentur) tales do-
ses, to znai: daj (ili neka se da) takvu
dozu! Oznaka da apotekar izda odreen
broj doza propisanih u receptu.
dacryoadenitis, dakrioadenitis, zaplje-
nje suzne lezde. Protie akutno (infek-
tivna oboljenja) ili hronino (tuberkulo-
za, leukemija, Mikuliczeva bolest).
dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje
suzne kesice. ee se javlja hroni-

12 Medicinski leksikon 177
dacryocystorhinostomia deblo, arterijske

nom obliku (d. chronica), rede u akut-
nom (d. acuta phlegmonosa).
dacryocystorhinostomia, dakriocistori-
nostomija, operativni poduhvat u cilju
leenja hroninog zapaljenja suzne ke-
sice. Njime se izvodi iroka komunikaci-
ja suzne kesice s nosnom dupljom, pri-
stupom ka suznoj kesici spolja (d. exter-
na) ili pristupom iz nosne duplje (d. in-
terna).
dactylogriposis, daktilogripoza, stalna
iskrivljenost prstiju.
dacryostenosis, dakriostenoza, suenje u
suzno-nosnom kanalu koje se moe javiti
u jednom od njegovih delova: suzne
takice, suzni kanalii, suzna kesica ili
mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu
upljinu.
Dahlgrenova kleta, v. kleta.
Dakinov rastvor, v. rastvor.
daktinomicin, v. aktinomicin D.
Dalrympleov znak, v. znak.
dalton, jedinica atomske mase, v. atomska
masena jedinica.
daltonizam, neraspoznavanje boja, pore-
meaj nazvan prema engleskom hemi-
aru Daltonu (1798), koji je imao anoma-
liju u raspoznavanju boja.
Dambolt-Clossov sindrom, v. acroderma-
titis enteropathica.
Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers--
Danlos.
Daraprim, v. pirimetamin.
Darierova bolest, v. dyskeratosis follicula-
ris vegetans.
Darrowljev rastvor, v. rastvor.
dartos, v. tunica dartos.
Daruvarska Banja, kupalite koje se nala-
zi pored grada Daruvara, u dolini reke
Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat delu-
je sedativno. Vie izvora (temperature:
37, 40, 48, 5O
0
C) slabo mineralisanc
vode (0,5708 i 0,5438 g/oo); sem ove ak-
ratoterme, ima i lekovito blato. Voda se
koristi za pie, kupanje i ispiranje, tako-
e i blato u ureenom kupatilu. U ovoj
banji se lece hronina reumatika ob-
oljenja zglobova i miia, neuralgije,
hronine bolesti enskih polnih organa,
urika dijateza. Banja je i odmaralite,
oporavilite i letovalite.
darvinizam, pravac biolokog evolucio-
nizma koji se razvio iz originalne Darvi-
nove teorije i koji je, u osnovi, selekcio-
nizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija
ivog sveta se zasniva: (1) na tendenciji
ivih bia da se razmnoavaju u geomet-
rijskoj progresiji; (2) na nemogunosti
da opstanu svi potomci, to se ogleda u
odravanju broja individua svake or-
ganske vrste u izvesnim granicama; (3)
na borbi za opstanak u okviru svake vr-
ste usled prekomernog razmnoavanja,
s tim to je ta borba metafora, retko kr-
vav boj; (4) na variranju organizama
svih vrsta u raznim pravcima; (5) na pri-
rodnom odabiranju (u koje ulazi i polno
odabiranje), koje se vri u borbi za ops-
tanak, u kojoj se odravaju one varijante
koje sluajno odgovaraju uslovima i-
vota odnosno promenama uslova u spo-
Ijanjoj sredini, na emu se zasniva pri-
lagoenost organizama.
Datura stramonium, tatula; lie ove bilj-
ke (Folia stramonii) sadri alkaloide at-
ropin i skopolamin. Upotrebljava se u
obliku praka za kaenje ili u obliku ci-
gareta protiv napada bronhijalne ast-
me. Danas, praktino, naputen lek.
davalac krvi, v. transfusio.
Debarska Banja, banja koja se nalazi 5
km od Debra, u selu Banjitu, na padi-
nama planine Deat, na 650 m n.v. Ima
klimat koji deluje toniki. U ovoj banji
postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zem-
noalkalne (hidrokarbonatne), murija-
tike, sumpor-vodonine (25,5 mg/oo)
i ugljeno-kisele vode, temperature 4O
0
C;
njena ukupna mineralizacija iznosi:
4,451 g/oo. Ova voda se koristi za kupa-
nje i za pie. U ovoj banji lee se: hroni-
na oboljenja zglobova i miia, neuralgi-
je, hronina oboljenja enskih polnih
organa, neke kone bolesti, nespecifina
zapaljenja puteva za disanje, trovanja
tekim metalima.
debelo crevo, v. intestinum crassum.
debilitas, debilitet, slabost, oronulost,
npr. debilitas mentis, maloumnost, sla-
boumnost; debilitas vitae, smanjena
sposobnost novoroeneta za ivot.
deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.
178
dbridement decorticatio

dbridement, (fr., hir.) debridman, ukla-
njanje stranog materijala i devitalizova-
nog ili inficiranog tkiva, koji su posledi-
ca traume ili infekcije. Odstranjuju se
sve do zdravog tkiva; enzimski d., ukla-
njanje fibrinskog ili gnojnog eksudata
primenom enzima koji ima osobinu da
rastapa fibrin, denaturisani kolagen i
elastin, a da ne oteuje zdravo tkivo; d.
postekstrakcione rane, postupak ko-
jim se otklanja strano telo, granulacio-
no i devitalizirano tkivo iz rane posle va-
enja zuba.
decanulement, dekanulacija, postupak
koji se sprovodi u toku od nekoliko
dana da bi se nosilac trahejne kanule
opet privikao da die prirodnim putem
na nos. To se radi kad je prestalo pato-
loko stanje koje je dovelo do potrebe
da se izvri traheotomija.
decapitatio, akuerska operacija odrub-
Ijivanja glave ploda u zanemarenom po-
prVnom poloaju. Ova operacija spada
u grupu embriotomija i izvodi se instru-
mentom u obliku kuke (Braunova
kuka). Glava ploda se odrubljuje u
predelu vrata rotirajuim pokretima
kuke ime dolazi do prskanja vratnih
prljenova i mekog tkiva i tako se glava
ploda odvaja od trupa. Operacija se vri
iz vitalnih indikacija po majku i pri mr-
tvom plodu, a samo izuzetno na ivom
plodu.
decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje
ahure nekog organa. Obino se pod d.
podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr.
usled zapaljenja bubrega, a nekada u
sublimatskom nefritisu posle trovanja
sublimatom.
decerebratio, derecerebracija, preseca-
njc modanog stabla izmeu gornjih i
donjih breuljaka, ime se izduena
modina i deo modanog mosta odvaja-
ju od viih delova centralnog nervnog
sistema. Presecanjem se prekida dola-
zak inhibicijskih signala koji inae idu
i/, bazalnih ganglija i modane kore pre-
ma retikularnom facilitacijskom pod-
ruju. Zbog toga bulboretikularno faci-
litacijsko podruje postaje samo po sebi
vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odailju
prema kimenoj modini i izazivaju mi-
inu ukoenost koju nazivamo decereb-
raciona ukruenost. U stanju jake toni-
ke kontrakcije nalaze se naroito opru-
ai, donekle i pregibai. Takva ivoti-
nja moe ponekad i stajati, odupirui se
delovanju sile Zemljine tee. Ona moe
vriti samo grube ispravke ravnotee, a
za puno uspostavljanje ravnotee bila bi
potrebna ouvanost meumozga. U de-
cerebracionoj rigidnosti najvei deo po-
veanog tonusa za stav tela nastaje zbog
stimulacije gama-aktivacijskog sistema
miinih vretena, a ne zbog direktne ak-
tivacije alfa-motornih neurona.
Dechampsova igla, v. igla.
decibel (decibel), jedinica za merenje jai-
ne zvuka. Jedan decibel je najslabija ja-
ina zvuka koji se moe jo da uje; kon-
struisana je skala od toliko decibela da
se oznai jaina svakog zvuka iste visine
tona. Odgovara uglavnom fonu pri frek-
venciji zvuka od 1.000 herca. Broj trep-
taja zvuka koji pogaaju nae uho u jed-
noj sekundi izraava se hercima. Zdravo
uho uje tonove zvuka do 120 db. Jai
intenziteti se registruju kao bol.
decidualne elije, v. elije.
decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekst-
rakt droge koji se spravlja na taj nain
to se droga kuva pola asa ili jedan as.
Posle toga tenost se procedi i dopuni
prokuvanom vrelom vodom.
dcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili
jednog njegovog sloja, npr. posteljice od
unutranje povrine materice, sluznice
retine itd.; d. traumatique, traumatsko
odlubljivanje. Ozleda koe i sluznice,
pri emu se njihov epitel odvoji tangen-
cijalnim dinamikim dejstvom meha-
nikog orua na povrinu koe i sluzni-
ce, tako da se obnai krzno.
decompensatio, dekompenzacija, ieza-
vanje ravnotee u funkciji nekog obole-
log organa stvorene kompenzacijom; d.
cordis, dekompenzacija srca, nespo-
sobnost sranog miia da odrava nor-
malnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava
dispnejom, venskim zastojem i edemi-
ma.
decorticatio, dekortikacija, sljutenje
kore nekog organa (bubrega, mozga,

12*
179
decubitus deficit

plua itd.); arterijska d., v. periarterij-
ska simpatektomija, sympathectomia; d.
bubrega, v. decapsulatio; enzimska d.,
hemijska d., uklanjanje kortikalne sups-
tancije enzimima ili hemijskim sredstvi-
ma; d. plua, v. dekortikacija plua, De-
lormeova operacija.
decubitus, dekubitus, (1) poloaj tela za
vreme odmaranja, opruenost u hori-
zontalnoj ravni. Dekubitus moe da
bude leni (dorzalan), boni (lateralan),
potrbuke (ventralan); (2) nekroza koe
stvorena brzo na mestu koje je pritisnu-
to u postelji (obleina). Najee se jav-
lja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom
predelu.
decussatio, dekusacija, ukrtanje, npr.
decussatio piramidum, ukrtanje korti-
kospinalnih puteva (piramidalnih) u ni-
vou izduene modine i njihovo prelae-
nje na suprotnu stranu.
deja glista, v. Ascaris lumbricoides.
deja paraliza, v. poliomyelitis anterior
acuta.
deja zatita, deo drutvene brige o deci.
Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece za-
poslenih roditelja i druge organizovane
oblike okupljanja dece prvenstveno
predkolskog uzrasta, novana davanja
i druge oblike drutvene zatite dece ut-
vrene samoupravnim sporazumima i
dogovorima, kao i planovima razvoja
deje zatite.
deje jasle, ustanova deje zatite name-
njena boravku dece do tri godine ivota
u periodu dana u kome su im majke na
poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih
uslova za pravilan psihofiziki razvoj
dece u prvim godinama ivota, uz isto-
vremeno pruanje mogunosti roditelji-
ma da nesmetano obavljaju radne du-
nosti.
defectus, defekt, nedostatak, odsustvo;
aortni septumski d., uroena nenor-
malnost u kojoj postoji komunikacija iz-
meu ushodne aorte i plune arterije;
atrioseptumski d., uroeni defekt u
kome postoji komunikacija izmeu pre-
tkomora; kongenitalni d., defekt koji
postoji ve na roenju u vidu defekta u
grai ili u biohemijskim pojavama; d.
mandibulae, nedostatak dela kotanog
tkiva donje vilice usled preloma, infek-
cije, operacije, tumora itd. V. fractura
mandibulae comminutiva; d. nervnog
kanala, razvojna nenormalnost koja
dovodi do anencefalije ili spine bifide;
ostium primum d., vrsta defekta septu-
ma pretkomora; ostium secundum d.,
vrsta pretkomorskog defekta septuma;
punjenja d., lokalizovani defekt na e-
lucu ili crevu posle uzimanja barijum-
skog kontrasta, koji je posledica prome-
na na zidu tih organa; septumski d., de-
fekt na komorskoj pregradi koji dovodi
do komunikacije izmeu sranih komo-
ra; steeni d., svaka nenormalnost koja
se stie posle raanja; ventrikulski
septumski d., septumski defekt.
defense musculaire, (fr.) odbrambena
refleksna zgrenost miia u predelu
nekog lokalizovanog zapaljenja trbune
maramice, npr. u akutnom apendiciti-
su. U optem peritonitisu d.m. zahvata
sve miie trbunog zida.
deferentectomia, deferentektomija, hi-
rurko uklanjanje semevoda.
deferentitis, zapaljenje semevoda.
deferoksamin, sredstvo za leenje akut-
nog trovanja gvoem i razliitih pore-
meaja deponovanja gvozda u organiz-
mu.
defervescentio, defervescencija, period
bolesti u kojem poviena temperatura
pada na normalne vrednosti.
defibrilator, elektronski aparat koji slui
za prekidaje pretkomorskih ili komor-
skih treperenja primenom kratkotraj-
nog elektrooka na srce, najee po-
mou elektroda stavljenih na zid grud-
nog koa.
defibrillatio, defibrilacija, prekidanje sr-
anog treperenja ili lepranja, najee
pomou elektrooka.
defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fib-
rinogena iz krvne plazme. V. defibrina-
tionis syndroma.
defibrinationis syndroma, v. syndroma.
deficientio, deficijencija, nedostatak dela
hromosoma. V. deletio.
deficit, nedostatak, manjak neega; oksi-
genski d., v. anoksija, anoksemija, hi-
poksija; d. pulsa, razlika izmeu broja
sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-
180
def Io racija degeneratio

jalis u treperenju pretkomora, zbog nes-
posobnosti nekih kontrakcija komora
da izazovu periferni pulsni talas.
defloracija, prva obljuba, praena u de-
vojke razdiranjem devinjaka (himena),
koji je zbog toga (bar s gledita na teles-
ni integritet) dobio znaaj peata de-
vianstva (sigillum virginitatis). Taj akt
obino prati slabiji ili jai bol, uz manje
ili vee krvarenje.
defluvium capillorum, difuzno opadanje
kose.
deformatio, deformacija, izoblienje. De-
formacija tela i organa nastaje kao po-
sledica raznih oboljenja mekih delqva
tela, a na udovima najee usled ob-
oljenja kostiju i zglobova (npr. deforma-
cija nogu, kimenog stuba, karlice,
grudnog koa itd. u rahitisu, deformaci-
ja noge ili ruke u tumoru koji se razvija
u njima, deformacija jetre u sifilisnom
oboljenju jetre itd.).
defrostacija, odmrzavanje hrane konzer-
visane niskom temperaturom. Radi
spreavanja gubitka hranljivih materija
namirnica odmrzavanje se vri postepe-
no, prvo na O
0
C, zatim na +12. Pravilno
odmrznute namirnice ne gube hranljivu
vrednost, ukus i miris.
degazacija, v. kemijska dekontaminacija.
degeneratio,degeneracija, pogoranje vr-
ste roda, u fizikom i psihikom pogle-
du. U patoloko-anatomskom smislu
znai izmenu elija, tkiva, organa i
struktura u vidu smanjenja njihovih
funkcionih sposobnosti i izmene njiho-
vog normalnog morfolokog izgleda.
Ovaj proces moe ii do potpunog pro-
padanja i razgraivanja. U osnovi, u pi-
tanju su promene hemijskih, fizikih i
morfolokih svojstava pomenutih
struktura usled dejstva najrazliitijih
tetnih uzroka. elije reaguju na te uz-
roke gomilanjem nevidljivih materija,
odsutnih ili prisutnih u veoma malim
koliinama u protoplazmi pod normal-
nim uslovima. U zavisnosti od sastojaka
koji se u protoplazmi pojavljuju i gomi-
laju postoje razliite vrste degeneracija.
Proces je preobratljiv; d. adiposa, mas-
na degeneracija, pojava kapljica masti u
protoplazmi elija. Nastaje pri smanje-
nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delo-
vanju otrova i toksina, kao i u izvesnim
poremeajima metabolizma. Ti su po-
remeaji naroito izraeni u masnoj de-
generaciji jetre; d. albuminosa, prati
veinu infektivnih toksikih stanja. Naj-
ea je degeneracija preobratljiva. Jav-
lja se najee na bubrezima, jetri, po-
nekad u sranom miiu. Napadnuti or-
gani su oteeni, tkivo je na preseku za-
muenog izgleda, bledo, sono. Mikros-
kopom posmatrane elije su granulisa-
ne protoplazme, granule u protoplazmi
su belanevinastog sastava, a nastale su
zbog promena u mitohondrijama. Otok
je nastao zbog vee koliine vode u pro-
toplazmi. Histohemijska ispitivanja
ukazuju da je u pitanju smanjenje koli-
ine dezoksiribonukleinske kiseline, a
ponekad i ribonukleinske kiseline u
jedrima promenjenih elija. Najtee
promene pokazuju parenhimske elije
jetre i elije kanalia bubrega; d. amy-
Ioidea, vrsta degeneracije koja se odli-
kuje gomilanjem amiloida u meuelij-
skim prostorima. Zahvata slezinu, jetru,
bubrege, nadbubrene lezde, ostrvca
pankreasa, v. amyloid; d. genitosclero-
dermica, v. sklerodermija, difuzna; d.
hyalinea, odlikuje se taloenjem hijali-
ne materije, belanevinaste prirode.
Javlja se u vezivnom tkivu oiljaka, za-
tim u oiljcima posle dugotrajnih zapa-
Ijenja na pleuri, u ahuri slezine, u arte^
riosklerotikim promenama krvnih su-
dova, u izvesnim neoplazmama (fibro-
miomi materice). Russell-Fuchsova te-
laca su hijaline prirode a nalazimo ih u
protoplazmi plazmocita eksudata hro-
ninih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje
se prisustvom velike koliine vode u
protoplazmi elija, zbog ega su elije
znatno uveane, svetle i u mikroskops-
kim preparatima vodenastog izgleda; d.
mucoides, pojava velike koliine sluza-
ve supstancije u elijama i tkivima koji
ih u normalnim prilikama stvaraju u
manjim koliinama; d. parenchymato-
sa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline
promene u poprenoprugastoj musku-
laturi koje je opisao Zenker u sluajevi-
ma trbunog tifusa sa fatalnim zavret-
181
degenerisani kodoni dekompresivna kraniektomija

kom. Promene u vidu votanih prostora
najbolje se vide u miiima trbuha.
degenerisani kodoni, kodoni koji, iako
razliitog sastava i redosleda baza u
tripletu, predstavljaju kod za odabira-
nje iste aminokiseline.
deglutitio, degluticija, gutanje, sloen ref-
leksni in kojim se savakana i skuplje-
na gomilica hrane (bolus) prebacuje iz
usta u ejudac. Kao sastavni deo reflek-
sa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u di-
sajne puteve. Oralna faza gutanja, kao
motorna funkcija, ima dva tipa: somat-
sko i visceralno gutanje; somatsko g.
donja vilica se fiksira uz gornju kontak-
tom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gu-
tanje odraslog; visceralno g., normalni
nain gutanja do nicanja mlenih kut-
njaka: donja vilica je fiksirana uz gornju
preko jezika. Sin. infantilno gutanje.
dehidracija, v. dehydratio.
dehidroandrosteron, androgena sups-
tancija dobivena iz mokrae mukarca.
Tri puta je slabiji od testosterona.
dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na
odreene atome vodonika organskog
jedinjenja i omoguavaju njihov prelaz
na molekul drugog jedinjenja koje ihf
prima. Otuda proizlazi da jedno jedinje-
nje otputa vodonik (oksidacija), a dru-
go jedinjenje prima vodonik (redukci-
ja).
dehidroholatski test, v. test.
dehidroholna kiselina, v. Acidum dehy-
drocholicum.
dehidrol-askorbinska kiselina, jedinje-
nje koje nastaje prilikom oksidacije as-
korbinske kiseline.
dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje,
zjapljenje, prskanje. Izraz koji se naje-
e upotrebljava za spontano prskanje
rane; Zuckerkandlova d., male pukoti-
ne na hartijastoj ploici sitaste kosti,
koje se povremeno viaju.
dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne
vode praeno gubljenjem elektrolita i
promenom koncentracije jona vodoni-
ka; apsolutna d., dehidracija u koje
stvarno postoji smanjenje koliine te-
lesne vode; hipernatriemijska d., de-
hidracija u koje stvarno postoji prete-
no gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;
hiponatriemijska d., dehidracija u ko-
joj postoji preteni gubitak natrijum-
hlorida. Sin. hipotonijska dehidracija;
relativna d., prividna dehidracija zbog
poveanja osmolarnosti telesnih te-
nosti.
Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholes-
terol, ivotinjski sterol, iz koga, pod uti-
cajem zraenja ultraljubiastim zraci-
ma, nastaje vitamin . Osim u drugim
tkivima, nalazi se i u koi oveka. V. er-
gosterol i calciferolum.
dehydroepiandrosteron (DHA), dehid-
roepiandrosteron, hormon (v. tamo) ne-
dovoljno poznate funkcije, iz kojeg, ve-
rovatno, nastaju androgeni (v. tamo).
dehydrogenatio, hemijska reakcija ko-
jom se nekom jedinjenju oduzima voda.
dj veu, v. dj vu.
dj-vu, (fr.) poremeaj percepcije vreme-
na nastao u trenutku naglog poputanja
psihikog napona. Sastoji se od oseaja
da se doivljuje neto to se ranije apso-
lutno na isti nain ve doivelo. Javlja se
u epileptiara, shizofreniara, ali i u du-
evno zdravih osoba. Sin dj-vcu,
fausse reconnaissance, identifikujua pa-
ramnezija.
dejstveni princip, dejstveni sastojak neke
droge.
dekadni skaleri, v. skaleri.
dekapitacija, v. decapitatio.
dekapsulacija, v. decapsulatio.
dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju
reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje
ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa
(-COOH) niza organskih kiselina. Iz ke-
tokiselina dekarboksilacijom nastaju al-
dehidi, a iz aminokiselina amini. Dekar-
boksilaze se sreu u ivotinjskim i bilj-
nim organizmima i u mikroorganizmi-
ma.
dekokt, v. decoctum.
dekompresija faci jalnog ivca, mikrohi-
rurki zahvat kojim se taj ivac osloba-
a svoje ovojnice i eventualnih patolo-
kih promena oko njega. Dolazi u obzir
kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih
paraliza facijalnog ivca.
dekompresivna bolest, v. bolest.
dekompresivna kraniektomija, v. trepa-
natio.
182
dekompresivna trepanacija delirium

dekompresivna trepanacija, v. trepana-
,
e
ekontaminacija, postupak kojim se uk-
lanjaju bojni otrovi, radioaktivne mate-
rije i bioloki agensi s ratne rane, koe,
odee itd.; moe biti delimina, i izvodi
se u trupnim sanitetskim etapama (u
odeljenju za dekontaminaciju), ili po-
tpuna, koju izvode specijalne jedinice;
dekontaminacija moe biti hemijska
(razlaganje otrovnih materija), fizika
(mehaniko odstranjivanje agensa) ili
meovita. Za linu hemijsku dekontami-
naciju vojnik koristi lini dekontamina-
cioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za
gas-masku.
dekortikacija plua, odvajanje plua od
plune maramice, obino zbog hroni-
nog empijema. V. decorticatio, Delor-
meova operacija.
dekortikovana ivotinja, ivotinja kojoj
je uklonjena kora velikog mozga, a ou-
vani su talamus i bazalne ganglije. Spo-
sobnosti d.. zavise od razvijenosti moz-
ga. Dekortikovana maka je sposobna
za svaki oblik kretanja, ak moe zaob-
ilaziti i prepreke na putu, ali joj u veli-
koj meri nedostaje svrsishodnost u kre-
tanju, te esto satima sedi mirno. U o-
veka posle dekortikovanja gube se svr-
sishodne ili voljne motorike funkcije.
deksiotropni tip vretena, deobno vrete-
no blastomera, postavljenog koso u
pravcu kretanja kazaljke na asovniku.
dekstran, polisaharid sastavljen od veli-
kog broja molekula glikoze. Nastaje iz
saharoze uticajem mikroorganizma
Leuconostoc mesenteroides. Nativni
dekstran se hidrolizom moe razloiti
do dekstranskih lanaca, ije su molekul-
ske teine od 50.000 do 75.000. Takav
dekstran, rastvoren u fiziolokom rast-
voru u koncentraciji oko 6%, naziva se
kliniki dekstran i upotrebljava se kao
zamena za krvnu plazmu u oku i ope-
kotinama.
dekstrin, v. dextrin.
dekstrogiran, optiki aktivno jedinjenje
koje obre ravan polarizovane svetlosti
udesno.
dekstrotorzija materice, skrenutost tru-
pa materice bono od svoje dune ose,
naroito udesno.
dekubitus, v. decubitus.
Delbetov znak, v. znak.
Del Castillov sindrom, v. syndroma,
deletio, delecija, gubitak genskog materi-
jala iz hromosoma ija veliina moe da
se kree od samo jednog nukleotida do
mnotva gena.
delinkvencija, odreeni vid ponaanja
pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi
van granica tolerantnosti odreenih so-
cijalnih grupa, koje u tom trenutku raz-
voja imaju utvrene vrednosti i norme.
U socijalnoj psihijatriji delikventno po-
naanje je nasilje nad zakonima zajedni-
ce. Za pravnike je to ponaanje protiv
zakona, a za lekare simptom poremea-
ja u adaptaciji.
delirium, delirijum, bunilo, akutni psihi-
ki poremeaj obeleen promenjenom
svesti, poremeajem ulnih opaanja
(iluzije, halucinacije), dezorijentacijom,
psihomotornim nemirom, ponekad
strahom, pojaanim impulsom za govor,
rede pojavom nesistematizovanih su-
manutih ideja. Nastaje u toku akutnih
infektivnih oboljenja' (tifus, pneumoni-
ja), intoksikacija (uremija, alkoholizam,
trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao
stadijum u toku drugih duevnih bolesti
(schizophrenia, P. P., dementia senilis,
epilepsia); d. acutum, akutni delirijum,
teak akutni duevni poremeaj, praen
visokom temperaturom, delirantno iz-
menjenom sveu, psihomotornim ne-
mirom, poremeajem metabolizma be-
lanevina (poviena ureja u krvi) i voda
(teka dehidracija) nepoznate etiologije
(virus?) i velike smrtnosti; d. tremens,
delirijum tremens, akutna psihoza u al-
koholiara posle viegodinje pretera-
ne upotrebe alkohola. U poetku se jav-
ljaju nesanica, nona uznemirenost,
jako znojenje, zatim optike halucinaci-
je (sitne ivotinje, mievi, pacovi, konci)
i slune (muzika, pesma), grub tremor,
dezorijentisanost, kao i meavina vese-
losti i straha ,(humor pod vealima),
sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7
183
Delpechov apsces denaturisanje

dana i zavrava- se tzv. terminalnim
snom.
Delpechov apsces, v. abscessus.
delta apical is, granjanje kanala korena
zuba u blizini apeks. Sin. ramiftcatio
apicalis.
delta-talasemija, v. thalassaemia.
delta-talasi, svi talasi u elektroencefalog-
ramu ija je uestalost manja od l cikla//
sec., ubrajajui tu i talase sa svega jed-
nim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se
u dubokom snu, u male dece i u slua-
jevima teki
1
h organskih oboljenja moz-
ga.
demarcatio, demarkacija, reaktivni zapa-
Ijenjski proces oko patoloki izmenje-
nog tkiva (nekroze). Demarkaciona lini-
ja predstavlja graninu liniju izmeu
patoloki izmenjenog i zdravog tkiva; d.
preparacije, (stom.) prelaz ili granica
izmeu bruenih i nebruenih povrina
zuba. Moe biti u vidu linije, poluleba
ili stepenika.
demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim
koracima (sitno hodanje) u arte-
riosklerozi mozga.
demarkacioni potencijal, razlike u po-
tencijalu izmeu oteenog mesta akso-
na, koje postaje negativno, i neotee-
nog mesta, koje je pozitivno. Veliina
ovog potencijala zavisi od toga koliki je
deo opne oteen.
demekarijum-bromid, antiholinesteraz-
no sredstvo; slui za leenje nekih obli-
ka glaukoma.
demeklociklin (demetilhlortetraciklin),
antibiotik dobiven oduzimanjem jedne
metil-grupe od hlortetraciklina (dobi-
ven i iz jednog soja Streptomyces aureo-
faciens).
demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alka-
loid iz mrazovca (Colchicum autumna-
Ie); slui za leenje gihta.
dementia, demencija, slaboumnost stee-
na usled duevnih oboljenja za razliku
od uroene (v. oligophrenia). Sastoji se
u gubitku moi s hvatanja rasuivanja,
uvianja bitnog i odnosa meu stvari-
ma, ranije steenih znanja i iskustava,
asocijacija. Dolazi do propadanja inteli-
gencije. esto je prate razdraljivost,
afektivna labilnost i gubitak inicijative.
Po prirodi moe biti organska i shizofre-
na (v. shizophrenia). Po obliku moe biti
potpuna, globalna i lakunarna, kada su
izvesne funkcije oteene i unitene, a
druge ouvane. Javlja se u progresivnoj
paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, sta-
renju, alkoholizmu; d. arterioscleroti-
ca, demencija koju prate fokalni znaci
vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d.,
ekspanzivno ludilo, duevna bolest sa
sumanutim idejama veliine. Oboleli
uobraava da je najzdraviji, najsposob-
niji, najlepi, najbogatiji, da je bog - sve-
dritelj, da je visokog porekla i da ras-
polae natprirodnim moima; d. prae
cocissima, zastareo naziv za deiju shi-
zofreniju. V. autizam, rani deji; d. prae-
COX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna
demencija, staraka ishlapelost, duev-
na bolest u dubokoj starosti u onih koji
za to imaju familijarnu sklonost. Glavni
znaci su: poremeaj pamenja (naroito
za skoru prolost), gubitak interesa za
sve drugo to nije zadovoljavanje ula i
nagona, tekoa shvatanja, labilnost
raspoloenja, pojaana povodljivost.
demineralizacija, osiromaenje organiz-
ma u neorganskim solima, naroito u
kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih
sastojaka, dekalcifikacija anorganskih
delova zuba ije se posledice na glei
vide kao bele mrlje. To je ve poetak
karijesa.
denaturisanje, (1) radnja kojom se menja-
ju osobine neke supstancije tako da ona
gubi osobine koje ima u prirodnom sta-
nju, npr. denaturisanje belanevine. Niz
raznih faktora utie na belanevine me-
njajui njihove fiziko-hemijske osobi-
ne. Pri tome belanevine gube sposob-
nost rastvaranja u vodi. Faktori koji iz-
azivaju denaturisanje belanevina su:
poviena temperatura, jake kiseline i
baze, soli tekih metala i tzv. alkaioidni
reagensi. Denaturisani globularni pro-
teini postaju jae viskozni, a fibrilarni
proteini postaju manje viskozni; (2) rad-
nja kojom se neka supstancija ini neu-
potrebljivom za hranu ili pie dodat-
kom nekih drugih supstancija, koje ne
smetaju da se prvobitna supstancija
184
dentritska zona neurona dentes

moe upotrebiti u odreene svrhe u in-
dustriji. Npr. denaturisanje alkohola se
vri ako mu se dodaju neke supstancije
koje su neugodnog mirisa i kodljive za
organizam, pa se kao takav alkohol
moe upotrebiti u tehnike svrhe, a ne
moe se piti.
dendritska zona neurona, receptorska
membrana neurona.
dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazma-
tiki produeci ivanih elija koji se
ravaju kao grane drveta i razliite su
debljine; v. neurit, cilindraks.
denervacijska preosetljivost, poveana
osetljivost na acetil-holin skeletnog mi-
ia posle presecanja motornog ivca
koji ga inervie; d.p. se konstatuje i u
glatkim miiima, koji, za razliku od
skeletnih, ne atrofiu posle denervacije,
ali postaju reaktivniji na medijator koji
ih normalno aktivie.
denga, teko, prilepivo oboljenje trops-
kih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-
-grupe, a prenose komari iz roda Ae-
des. Karakteristian je brutalan poe-
tak sa skokom temperature do 41
0
C, je-
zom, glavoboljom i mialgijom, koja je
naroito izraena u lumbalnom pred-
elu. esta je i ospa. Teko stanje traje
5-8 dana, pa nastane obilno preznojava-
nje, a zatim dugotrajna fizika i psihika
iscrpenost.
denitrifikacija, sposobnost bakterija da
nitrate redukuju u nitrite, a neke meu
njima mogu dalje da redukuju nitrite u
NHs, NO, sve do .
dens, zub, organ za vakanje, koji uestvu-
je i pri pravilnoj fonaciji. Deo usaen u
jamicu zubnog nastavka vilice zove se
koren zuba (radix dentis), na ijem se
vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze kr-
vni sudovi i nervi u unutranjost korena
i krunice zuba (foramen apicale dentis),
slobodni deo zuba (corona dentis); cen-
tralna upljina - zubna duplja (cavum
dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili
sri. Najvei deo zuba gradi dentin (sub-
stantia eburnea), zatim zubna gle (sub-
stantia adamantina), koja pokriva kru-
nicu zuba, i zubni cement (substantia
ossea), koja pokriva koren zuba; d. an-
gularis, onjak. Sin. dens caninus; d. de-
vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji
ne sadri vitalnu pulpu; d. evaginatus,
izboina glei u vidu tuberkuluma na
griznoj povrini koja se nalazi najee
u predkutnjacima. Posledica spolja-
njeg preklapanja epitela glenog orga-
na. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens in-
vaginatus; d. in dente, v. dens invagina-
tus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje
invaginacijom glerog organa u dentin-
ski organ. Gle se nalazi centralno, a
dentin periferno. Invaginacija glei
moe biti minimalna (formen coecum),
do nivoa cementno glene granice ili
ak do apikalnog otvora. Sin. dens in
dente.
dentalis, dentalni, zubni, neto to se od-
nosi na zube.
dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba.
dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni
zubi koji se po morfolokim odlikama
razlikuju od normalnih zuba. Prekob-
rojni zub izmeu centralnih sekutia
naziva se meziodens, a iza umnjaka dis-
tomolar. V. dentes supernumeraria, hype-
rodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d.
concreti, konkrescencija zuba, koreno-
vi dva ili vie zuba srasli su cementom.
Javlja se u toku razvoja korenova - prva
konkrescencija i posle potpuno izgrae-
nih korenova - steena konkrescencija.
Sin. concresentio deplium; d. connata-
les, v. dentes natales; d. decidui, privre-
meni, mleni zubi. Od 20 mlenih zuba
8 su sekutii, 4 onjaci i 8 kutnjaci. Po-
redani su u dva niza, skoro polukrunog
oblika; u gornjoj vilici polukrug je vei.
Njihovo stvaranje poinje u 4. mesecu
prenatalno, a pojavljuju se u ustima od
6. do 30. meseca ivota. Resorpcija kore-
nova poinje u 4. godini, a na njihovom
mestu niu stalni zubi izmeu 7. i 12. go-
dine. Sin. dentes caduci, dentes lactales.
Negde ih u narodu nazivaju bacima ili
vuiima; d. geminati, geminacija zuba,
nepotpuna podela jedne zubne klice.
Krunica ima bifidan izgled s jasno na-
znaenim usekom na vestibularnoj stra-
ni koji oznaava mesto podele zuba. Po-
stoji zajednika pulpa. Broj zuba je nor-
malan. Anomalija je ea u mlenoj
donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio
185
denticija dentoavelarni sklop

dentis; d. lactales, v. denies decidui; d.
natales, predmleni zubi prisutni prili-
kom roenja, obino u prednjoj regiji
donje vilice. Sin. denies connatales; d.
neonatales, predmleni zubi koji izbi-
jaju za vreme neonatalnog perioda, do
prvih 30 dana ivota, v. denies natales; d.
supernumeraria, prekobrojni zubi po-
tpuno slini normalnim zubima. Nalaze
se ee u stalnoj nego u mlenoj denti-
ciji. V. denies accesoria, hyperodontia.
denticija; vetaka, vetaki zubi, fabri-
ki izraeni zubi od plastike ili porcula-
na koji se upotrebljavaju kao zamena za
prirodne zube.
denticulus, dentikulus, kalcifikovani ma-
terijal u zubnoj pulpi. Moe biti slobo-
dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ug-
raen u dentinu. Izgraen je od iregu-
larnog dentina (pravi dentikul), ili od
koncentrino deponovanih krenih soli
oko nekrotikog jezgra (lani dentikul).
Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, en-
dolit, pulpolit.
dentin, materija koju stvaraju svojim vr-
hovima odontoplasti i koja se slojevito
naglavljuje na vrh zubne kapice kao
dentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-,
toblasta poinje citoplazmni produetak
(Tomesovo vlakno) koji se uvlai u
naroite kanalie izluenog g-dentina,
stvaranog u njemu sve novim slaganjem
dentinske materije oko tog vlakna koje
postaje sve due. Nagomilavanjem den-
tina sve se vie suava osovinski meki
deo, koji u odraslom zubu ostaje kao
z.ubna pulpa.
dentinogenesis, dentinogeneza, formira-
nje i razvoj dentina; d. imperfecta, na-
sledna strukturna anomalija zuba s po-
remeenim stvaranjem dentina; zahva-
eni su svi zubi, mleni i stalni. Krunice
su opalescentnog izgleda, sive do plavi-
asto mrke boje. Rano se javlja abrazija
krunica, korenovi su skraeni i tupi, a
komore pulpe suene ili oblitcrisanc.
Sin. hereditarni opalescentni dentin.
dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikova-
no tkivo koje ini najvei deo zuba. Po-
kriven je gleu u predelu krune zuba i
cementom u korenskom dclu. Izgraen
je od 70% neorganskih materija (hid-
roksiapatit), 30% organksih mateija (ko-
lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz
dentin se zrakasto prostiru dentinski
kanalii koji sadre spoljanje produ-
etke odontoblasta (Tomesova vlakna).
Mezodermnog je porekla; d. interglo-
bularis, interglobularni dentin, nedo-
voljno mineralizovana mesta u dentinu,
nastala za vreme dentinogeneze, kada
ne dolazi do spajanja neorganskih kris-
tala, kalkosferitnih globula. V. denti-
num, dentinogenesis; d. intertubularni,
slabije kalcifikovan, smeten izmeu
dentinskih kanalia; d. kariozni, dentin
zahvaen karioznim procesom; d. peri-
tubularni, jako kalcifikovan dentin koji
gradi zid dentinskih kanalia; d. pri-
marni, dentin formiran od poetka
stvaranja do zauzimanja funkcionog po-
loaja zuba, odnosno do uspostavljanja
kontakta zuba sa svojim antagonistima;
d. sekundarni, dentin formiran od mo-
menta funkcionalnog optereenja zuba.
Stvara se itavog ivota; d. tercijarni
(iregularni), dentin formiran pod utica-
jem egzogenih nadraaja (karijes, abra-
zija, erozija, medikamenti); d. transpa-
rentni, sklerotian dentin, jae kalcifi-
kovan dentin. Formira se od vrha zuba
prema kruni.
dentitio, dentiija, skup svih pojava u
toku razvitka zuba, od prve faze stvara-
nja zametka do zavretka razvoja kore-
na; d. difficilis, oteano nicanje zuba,
najee donjeg umnjaka, sin. pericoro-
nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba
usled lokalnih faktora kao to je povr-
inska lokalizacija zubne klice u alveo-
larnoj kosti ili optih: hipersekrecija
hormona rastenja i prerani pubertet. V.
dentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nica-
nje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba
usled lokalnih faktora, kada postoji ne-
normalno velika krunica, pomerenost
ili udaljenost zubne klice od povrine
alveolarnog nastavka i si. Moe se nai
i u bolestima nedovoljne ishrane, en-
dokrinopatija i hromozomne anomalije.
dentoalveolarni sklop, meusobno po-
vezan vei broj kostiju gornjeg dela lica
koji se pri prelomu odvaja u jednom ko-
madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav.
186
r
denudatio
deplecija

Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni
sklop obuhvata alveolarni nastavak i
zube gornje vilice; nazoetmoidni s.,
nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfe-
noidne kosti; nazomaksilarni s., nosni
predeo s nosnim kostima, frontalni na-
stavak vilice i njen deo oko nosnog ka-
nala; zigomatini s., istoimenu kost sa
svim nastavcima, gornje delove maksile
sa sinusom, delove eone kosti i dr.
denudatio, denudacija, Ijutenje epitel-
nog pokrova s povrine, koje nastaje hi-
rurkim putem, traumom, ili usled pa-
tolokog procesa.
deoba bakterija, razmnoavanje bakteri-
ja. Bakterije se obino razmnoavaju
prostom deobom njihovih elija. Prvo
dolazi do rastenja bakterije, elija se iz-
dui i istovremeno dolazi do deobe jed-
ra i, najzad, do poprenog cepanja na
dve bakterije. Iako u bakterija nema mi-
totikog vretena, transferzalna mem-
brana se formira razdvajanjem dva hro-
mosoma blizanca, nastala hromosom-
skom replikacijom.
deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat.
deoksiribonukleinska kiselina (DNK),
genska supstancija svih elija. DNK je
polimer deoksiribonukleotida koji ob-
razuju dva paralelna, spiralno uvijena
lanca. Molekul DNK u svakoj eliji orga-
nizma sadri sve gene te jedinke od ko-
jih su aktivni samo oni koji reguliu sin-
tezu specifinih proizvoda (belanevi-
na) te elije. Svi ostali geni su u trajnoj
represiji. DNK se u neizmenjenom sa-
stavu i sa svim naslednim porukama
(sem u mutacijama) prenosi na sve elij-
ske generacije.
deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleo-
tid.
deoksiriboza, V. dxyribosa.
deorsum vergens, okreui nadole, v.
strabismus.
deoksiribonukleozid, v. deoxyribonuc-
leosid.
deoxyribonucleasae, deoksiribonuklea-
ze, v. nucleasae,
deoxyribonucleosid, deoksiribonukleo-
zid, deo molekula DNK sastavljen od
jedne purinske ili pirimidinske baze i
jednog molekula pentoze, 2-deoksiribo-
ze.
deoxyribonucleotid, deoksiribonukleo-
tid, deo molekula DNK koga sainjavaju
jedna purinska ili pirimidinska baza, je-
dan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna
grupa. Postoji etiri vrste deoksiribo-
nukleotida. Njihove meusobne razlike
uslovljene su vrstom purinske odnosno
pirimidinske baze koje ulaze u njihov
sastav. Deoksiribonukleotid ini deo
tripleta u kodonima i antikodonima i
predstavlja monomer u polimeru DNK.
deoxyribophosphat, deoksiribofosfat,
spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo
molekula deoksiribonukleotida, odnos-
no DNK.
deoxyribosa, deoksiriboza, eer sa 5 ug-
Ijenikovih atoma (pentoza) koji ini deo
molekula deoksiribonukleotida odnos-
no DNK.
depedikulacija, unitavanje vaiju raz-
nim metodama i sredstvima na telu,
odelu, rublju i posteljini, fizikim po-
stupcima i hemijskim sredstvima. Od fi-
zikih postupaka upotrebljava se toplo-
ta u vidu suvog vrueg vazduha (zagre-
janog na 85-9O
0
C) u toku 60 min., ili pare
(u parnim dezinfektorima, vakuum-for-
maldehidskom aparatu i u improvizova-
nim parnim aparatima, kao to su sr-
psko bure i partizansko bure) u toku
30-40 min. Masovna d. vri se u stalnim
ili improvizovanim dezinfekcionim sta-
nicama. Od hemijskih insekticidnih
sredstava danas se gotovo iskljuivo
upotrebljava DDT-praak (10%-tna me-
avina DDT-a s talkom). Uspeno deluje
impregniranje rublja 2,5-5%-tnom
emulzijom DDT-a.
depigmentatio, depigmentacija, iezava-
nje ili odstranjivanje pigmenta.
depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka
s povrine koe, bez korena (brijanje).
V. epilatio.
depilatorium, sredstvo za uklanjanje dla-
ka sa povrine koe.
deplecija, oputanje, stanje koje nastaje
odmah posle polnog odnosa i koje se sa-
stoji od smirivanja krajnje napetosti.
Ona moe biti telesna i duevna (deple-
,tio somatica i depletio psychica). Naj-
upadljivija je pojava: prestanak erekci-
je, polni organi omlitave.
187
depo
dermatitis

depo, (fr. depot) (1) skladite, mesto u ne-
kom organu ili tkivu na kome se neto
nagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u
potkonom vezivnom tkivu i dr.; (2) na-
gomilavanje materija na nekom mestu u
organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek
koji je ubrizgan u miino tkivo ili krv
koja je nagomilana u nekom organu; d.
insulin, teko rastvorljivo jedinjenje
kristalnog insulina, npr. sa protaminom
ili protaminom i cinkom, koje se sporije
resorbuje od obinog insulina; d. krvi,
organi (jetra, slezina, koa, plua) u ko-
jima se skuplja izvesna koliina krvi,
koja u sluaju potrebe prelazi u veliki
krvotok.
depolarizacija, jedno od stanja u akcio-
nom potencijalu (drugo je repolarizaci-
ja). U mirovanju elijska opna je spolja
naelektrisana pozitivno, a iznutra nega-
tivno zbog postojanja natrijumske i ka-
lijumske crpke, vee propustljivosti
opne za kalijum u mirovanju i zbog in-
tracelularnog postojanja mnogih anjo-
na. Promena propustljivosti za hfe (izaz-
vana pragovnim razdraenjem elijske
opne razliitim draima) prouzrokuje
brzu difuziju Ni u ekstraelijski prostor
(zbog velikog elektrohemijskog gradi-
jenta), pa dovodi do obrnutog potenci-
jala (s unutranje strane je pozitivna, a
sa spoljanje negativna). Tom nizu do-
gaaja sledi proces repolarizacije kojim
se ponovo postie mirovni membranski
potencijal. Posledica depolarizacije i
njenog irenja je nastanak akcione struje
(npr. u elektrokardiogramu P-talas
odgovara depolarizaciji pretkomora, a
QRS-kompleks odgovara depolarizaciji
komora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, re-
polarizacija.
depo-terapija, v. therapia.
depresiona fraktura, v. impresiona frak-
tura.
depressio, depresija, (psih.) stanje povie-
nog afekta u smislu tuge, praeno uspo-
renou miljenja i pokreta s neodree-
nim strahom, opadanjem volje i raznim
hipohondrinim senzacijama, naroito
izraenim ujutru. Moe biti endogena
(melanholija) ili egzogena, kao reakcija
na teke doivljaje.
depressor, depresor, koji neto sniava.
Na primer, depresornim ivcima se na-
zivaju ivci koji vode impulse od recep-
tora koji se nalaze u krvnim sudovima
ijim razdraivanjem nastaje inhibicija
vazokonstriktornog centra i stimulacije
parasimpatikog jedra n.vagusa u izdu-
enoj modini, zbog ega nastaje irenje
krvnih sudova i smanjivanje broja uda-
ra srca, odnosno pad krvnog pritiska.
deratizacija, mere za suzbijanje glodara,
pasivne, aktivne i hemijske metode.
Najuspenija je primena hemijskih ot-
rova: natrijum fluoroacetata, kumarin-
skih i drugih spojeva.
Dercumov sindrom, v. syndroma.
derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz
osnovnog jedinjenja zamenom jednog
ili vie atoma ili atomskih grupa nekim
drugim atomima i grupama. Npr.
je monohlorni derivat metana
jer je nastao zamenom H-atoma iz
metana CH4 s jednim atomom hlora
itd.
erma, koa, sin. cutis.
dermatitis, dermatitis, zapaljenje koe.
Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto
mrko obojenje koe na mestima koja su
premazana eterinim uljima (kolonjska
voda), a zatim izloena dejstvu suna-
nog zraenja; d. exfoliativa neonato-
rum, oboljenje novoroenadi izazvano
stafilokokima i streptokokima, koje ob-
ino poinje crvenilom i otokom, a za-
tim plikovima na licu, odakle se brzo
iri po celoj koi, kpja se Ijuti u velikim
listovima i postaje purpurnocrvena; ob-
ino je temperatura poviena, a progno-
za ozbiljna; d. herpetiformis, nezaraz-
no oboljenje koe, koje se odlikuje ma-
lim plikovima, svrabom, arenjem ili
bolovima, estim recidivima do kraja i-
vota i dobrim optim stanjem obolelog.
Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.;
d. maculosquamosa, oboljenje koe
koje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi
(skvama); sneni d., dermatitis koji na-
staje delovanjem jakog odbleska od po-
vrine snega, a prouzrokovan je iskljui-
vo kratkim talasima; poinje kao eritem
praen svrabom i arenjem, a u izrae-
nijim sluajevima dolazi do krvavljenja,
188
dermatochalasis desarticulatio

edema i plikova; posle nekoliko dana
koa se deskvamira, a zatim pigmentuje.
dermatochalasis, v. chaloderma.
dermatoconiosis, dermatokonioza, sva-
ko kono oboljenje prouzrokovano pra-
inom.
dermatofibrosarcoma protuberans, ma-
ligna neoplazma veoma niskog stepena
maligniteta s izuzetno retkim pojavama
metastaza. Javlja se u vidu manjeg izra-
taja u potkonom masnom tkivu, mik-
roskopski slinog fibrosarkomu njskog
stepena maligniteta. Ima sklonost fca re-
cidivima posle hirurkog odstranjenja.
dermatograf, pisaljka kojom se moe pi-
sati po koi. Sin. dermograf.
dermatolog, lekar specijalista za kone
bolesti. V. venerolog.
dermatologija, grana medicine koja se
bavi prouavanjem bolesti koe.
dermatolysis, dermatoliza, uroeno, pro-
strano, mlitavo boranje koe.
dermatoma, (1) dermatom, oblast koe na
trupu i ekstremitetima koju inervie je-
dan spinalni ivac. Izmeu susednih
dermatoma ne postoji otra granica jer
su inervisani i spinalnim nervima su-
sednih segmenata kimene modine; (2)
instrument za isecanje tankih listia
koe, koji slue za kalemljenje; Brow-
nov d., elektrini d. za isecanje debljih
komada koe; on omoguuje hirurgu
brzo dobivanje konih kalemova; Pa-
gettov d., instrument kojim se isecaju
tanji ili deblji kalemovi koe razliite ve-
liine i razne debljine; Reeseov d., elek-
trini instrument kojim se dobivaju
koni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm
debljine; Strykerov d., veoma slian
Brownovom dermatomu.
dermatomvasis, kono oboljenje izazva-
no larvama, v. larva migrans.
dermatomycosis, dermatomikoza, opti
naziv za oboljenja koe izazvana gljivi-
cama, parazitima biljnog porekla.
dermatomyositis, dermatomiozitis, retko
oboljenje koe; ispoljava se skleroder-
miformnim promenama, plavkastolju-
biastim eritemom onih kapaka, lakto-
va i dorzalnih strana aka. Postojei
miozitis se ispoljava malaksalou i gu-
bitkom motorne snage miia. ee se
istovremeno nalaze i maligni tumori ut-
robnih organa.
dermatopathia photogenica, letnji pruri-
go, javlja se pod uticajem suneve svet-
losti na nepokrivenim delovima koe u
vidu primarnih osipa u obliku voria
koji jako svrbe.
dermatophytia, dermatofitija, parazitsko
oboljenje koe (epiderma, dlaka, noka-
ta) izazvano gljivicama dermatofitima.
Sin. epidermomikoze.
dermatoplastika, plastiko popravljanje
ili popunjavanje defekata koe.
dermatosis, dermatoza, opti naziv za sva-
ko oboljenje koe.
dermitis, v. dermatitis.
dermne kosti, opnaste kosti koje postaju
neposredno od opnaste lubanje, bez hr-
skavinog stupnja: to su temene kosti,
prvi deo potiljane kosti, deo slepoone
kosti, eone kosti, deo sfenoidne kosti,
nepana kost, ralo, prednje vilice. Op-
naste kosti su u prvo vreme razdvojene
opnastim prostorima: temenicima ili
fontanelama.
dermoepidermitis, v. dermatitis.
dermograf, v. dermatograf.
dermographismus, dermografizam, poja-
va jasno crvene, obino uzdignute pru-
ge koja se javlja pri povlaenju preko
koe nekim predmetom. Javlja se u oso-
ba s labilnim vazomotornim aparatom
(simpatikotoniari), u osoba obolelih
od hipertireoze i u toku meningitisa.
Katkada trag moe biti beo.
dermoid, kongenitalni cistiki tumor iji
zidovi imaju strukturu koe, a sadri
tenost ili lojnu materiju. Ponekad se u
dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. tera-
tom.
dermoidna cista, v. dermoid.
dermopathia, v. dermatosis.
dermotrop, specifino dejstvo na kou.
desarticulatio, dezartikulacija, odstranje-
nje dela ili celog ekstremiteta amputaci-
jom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art.
temporomandibularis, rastavljanje
donjovilinog zgloba; Chopartova d.,
stopala u Chopartovom zglobu, koje sa-
injavaju petna kost i skona kost, a s
druge strane, kockasta i unasta kost. V.
Chopartova egzartikulacija; d. dentis
189
Desaultov zavoj desinsectio

(stomi.), dezartikulacija zuba, bruenje
griznih povrina ili seivnih ivica zuba
sa ciljem da se oni iskljue iz kontakta s
njihovim antagonistima.
Desaultov zavoj, v. zavoj.
descemetitis, pseudozapaljenje Desceme-
tove membrane ronjae (lo termin).
descemetocoela, descemetokela, izboe-
nje Descemetove membrane usled ista-
njenja ili nedostatka strome. Najee
usled duboke ulceracije ronjae (lo
termin).
descendens, descendentan, silazni nis-
hodni (hpr. colon descendens, nishod-
no debelo crevo).
descensus testium, semenici se u mukog
zaetka razvijaju u trbunoj duplji u bli-
zini bubrega, ali se sputaju kroz naro-
iti kanal u preponama i smetaju u
monice jo pre roenja.
desensibilisatio, desenzibilizacija, speci-
fina imunoloka metoda koja ublaava
reakciju antigen-antitelo do te mere da
osoba koja je ve senzibilisana moe
primiti serum bez pojave anafilaktikog
oka. Ova reakcija se moe oigledno
pratiti pomou konog testa. Zato se
prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblae-
nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-"
ni infiltrat preko 1,5 cm u preniku, znai
da je pacijent ve senzibilisan, te se
zato na mestu uboda odigrala reakcija
antigen-antitelo, pri emu se oslobodio
histamin. Prema tome, pozitivni koni
test je dokaz da u pacijenta postoji la-
tentna alergija, koja se ne moe otkriti
kliniki. Zato se sukcesivno ubrizgava
serum u razblaenjima (1:1.000, 1:100,
1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste-
peno neutraliu antitela te se spreava:
masovna reakcija antigen-antitelo, os-
lobaanje velikih koliina histamina i
pojava anafilaktikog oka; (stom.), de-
senzibilizacija, metoda za smanjenje ili
uklanjanje osetljivosti tkiva pri njiho-
vom tretiranju u stomatologiji; d. denti-
ni, smanjenje osetljivosti dentina pri
preparaciji kaviteta. Postie se prime-
nom runih ili otrih rotacionih instru-
menata, radom bez pritiska i poveane
temperature, radom u suvom polju, lo-
kalnom aplikacijom anestetika, ili cin-
ko-oksid oleum kariofilorum paste, lo-
kalnom anestezijom; d. ogolienih vra-
tova zuba, u progresivnim parodonto-
patijama postie se premazivanjem
rastvorom natrijum-fluorida ili imp-
regnacijom solima srebra; d. pulpae,
postupak kojim se omoguava bezbolno
endodontsko leenje pulpe. V. devitali-
satio.
desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima
za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice
primenom baktericidnih sredstava (de-
zinficijencija), primenom izvesnih fizi-
kih postupaka ili njihovom kombinaci-
jom; formal ins ka d., d. prostorija, kao
to su bolesnike sobe, sobe u stanovi-
ma, uionice, transportna kola, elez-
niki vagoni itd., gasom formaldehidom
koji se razvija zagrevanjem rastvora for-
maldehida (formalina) u naroitim apa-
ratima ili zagrevanjem pastila parafor-
maldehida. D. formaldehidom uglav-
nom je povrinska i njom se ne mogu
ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i
u unutranjosti poroznih predmeta; d.
ruku, uklanjanje patogenih klica pra-
njem vodom i dezinfekcionim sredstvi-
ma. U svakodnevnom ivotu dovoljno je
pranje ruku toplom vodom i sapunom.
Pri radu sa zaraznim materijalom, po-
red pranja, potrebno je ruke dezinfiko-
vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sa-
punice, 70%-nim etilnim alkoholom
(etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim
dezinfekcionim sredstvom; zavrna d.,
temeljna d. sobe, posteljine i nametaja
koja se vri poto bolesnik napusti pro-
storiju. Ona se najee vri formali-
nom.
desinficientia, dezinficijentna sredstva;
ubijaju razne mikroorganizme i upot-
rebljavaju se za unitavanje klica prouz-
rokovaa bolesti.
desinsectio, dezinsekcija, unitavanje in-
sekata; rezidualno prskanje, prskanje
zidova zgrada za stanovanje, radionica,
staja itd. nekim insekticidnim sred-
stvom, najee DDT-jem, i stvaranje
tanke naslage upotrebljenog sredstva
na zidu u cilju unitavanja insekata. Zi-
dovi se obino prskaju 2,5-5%-nom
emulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDT-
190
r
deskvamacija determinacija pola

a na Im
2
insekticidno dejstvo traje 4-6
sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m
2
ak do 3 meseca. Osoba koja prska pro-
storije mora se zatititi maskom, zatit-
nim odelom, kao i rukavicama, da se
sprei moguno tetno dejstvo solven-
sa.
deskvamacija, v. desquamatio.
desmodont, v. periodoncijum.
desmoid, v. fibroma durum.
desmoplazija, stvaranje i bujanje veziv-
nog tkiva.
desmurgia, desmurgija, nauka o zavoji-
ma.
desni/ v. dexter.
desni, v. gingiva.
desodorantia, dezodorantna sredstva,
sredstva pomou kojih se odstranjuje
neprijatan miris.
desoxycorticosteron-acetat (DOCA),
dezoksikortikosteron-acetat, oblik de-
zoksikortikosterona (v. desoxycorticos-
teron) koji se koristi u leenju Adisono-
ve bolesti (v. morbus Addisoni).
desoxycorticosteronum, dezoksikorti-
kosteron, jedna od supstancija s dej-
stvom hormona kore nadbubrenih
lezda (spada u grupu mineralokorti-
koida).
d'Espineov znak, v. znak.
desquamatio, perutanje, odvajanje povr-
inskih slojeva epitela, u vidu praine,
mekinja ili Ijuspica. Perutanje koe je
najee posledica poremeaja kerati-
nizacije (parakeratoze).
desquamativus, deskvamativan, oznaka
za patoloki proces pri kome se skida
povrinski sloj epitela. V. desquamatio.
destilacija, zagrevanjem tenost prelazi
na taki kljuanja u paru koja se, u spe-
cijalnim hladnjacima, pretvara u te-
nost koja iz destilacionog aparata izlazi
kao destilat; frakciona d., odvajaju se
tene supstancije razliitim takama iz
smee; jednostavna d., tenost se odva-
ja od vrstih sastojaka smee (iz svake
vode iz prirode destilacijom se dobija
destilovana voda); suva d., u odsustvu
vazduha skupljaju se proizvodi razlaga-
nja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti
i teni deo, katran).
destillatio, v. libidinozna uretreja.
detektori radioaktivnog zraenja, ure-
aji koji slue za otkrivanje zraenja.
Rad ovih otkrivakih ureaja zasniva se
na efektu koji zraenje proizvodi prola-
zei kroz sredinu koja se otkriva, troei
energiju na jonizaciju i ekscitaciju ato-
ma i molekula. V. brojai, jonizacijska
komora, nuklearne emulzije.
deterdenti, dezinfekciona sredstva koja
oteuju bakterijsku membranu, njenu
selektivnu propustljivost i njene druge
funkcije. Meu ovim povrinskim aktiv-
nim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva
glavna tipa: katjonski i anjonski deter-
denti.
determinacija pola, nastajanje pola moe
padati u tri razlina vremena. (1) pre
oploenja (progama determinacija); (2)
za vreme oploenja (singama determi-
nacija) i (3) posle oploenja (epigama
determinacija); (1) progama d. pola,
moguna je samo ako postoje dve vrste
jaja (dvooblije jaja), za svaki pol po jed-
na vrsta. Primeri za progamo postajanje
pola retki su; (2) singama d. pola, ona
kojoj pripada i determinacija pola u o-
veka; postanak pola zavisi od hromo-
somne formule gametnih jedara odnos-
no naroitih seksualnih hromosoma
(heterosoma ili gonosoma) koji imaju
drukiju prirodu od obinih hromoso-
ma (autosomd). Svaki gamet ima u svo-
me jedru odreen broj hromosoma
(hromosomna formula). Taj broj je za
polovinu manji od broja hromosoma u
telesnim elijama. Zato se prvi broj na-
ziva haploidni, a drugi diploidni. Dip-
loidni broj hromosoma u oveka je 46
(22 para autosoma i 2 para heterosoma).
Ali dok u enskim (jajnim) elijama
uvek ima 22 autosoma i l heterosom
(formula 22+ x) i sve su oplodne elije is-
tovetne (homogametija), dotle mukih
oplodnih elija (semeglavaca) ima dve
vrste (heterogametija): jedne imaju 22+
x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je
neto manji od x-heterohromosoma).
Jaja (22+ x) oploena semeglavcem s
formulom 22+ x dae uvek plod enskog
pola (44+ 2x), dok e ona oploena se-
meglavcem s formulom 22+ y uvek dati
plod mukog pola (44+ x+y). Iz toga izla-
191
determinantna grupa antigena
devitalisatio pulpae

zi, slobodnije reeno, da postoje mu-
ki semeglavci (androspermije) i en-
ski semeglavci (ginospermije). Znai,
u oveka genotipski pol ploda zavisi od
mukih oplodnih elija.
determinantna grupa antigena, deo mo-
lekula antigena kojim se antigen vezuje
za antitelo. Odreuje specifinost anti-
gena. Broj determinatnih grupa moe
biti razliit i oznaava valenciju antige-
na. Prirodni antigeni imaju determinat-
ne grupe razliite specifinosti (v. anti-
gen; hapteri).
detrusor (musc.) urina, istiskiva mokra-
e, miini sloj zida mokrane beike
koji svojom kontrakcijom omoguava
pranjenje beike.
detumescentna tenja, tenja (potreba)
za ispranjavanjem onog to je nagomi-
lano, prepunjeno, prenapeto semenom
(semenika, pasemenika, semenih kesi-
ca, semenovodne ampule). Ta tenja
uvek znai i poveanje polnog prohteva
(erotski nagon).
deturgescentna tenja, neodoljiva potre-
ba za splanjavanjem nabreklosti erek-
tilnih, genitalnih organa i miinog sis-
tema u koje ih dovodi itav niz erekto-
genih inilaca.
deuteranopia, deuteranopija, nemogu-
nost raspoznavanja zelene boje usled
nedostatka epia osetljivih na svetlost
talasne duine koja odgovara zelenoj
boji. Osoba s poremeajem ima sasvim
normalnu irinu vidnog spektra, jer od-
sutni zeleni epii deluju u sredini
spektra u kojoj deluju i crveni odnos-
no plavi epii.
deuterium, deuterijum, D, izotop teki vo-
donik, ija je atomska teina 2. Ulazi u
sastav teke vode (deuterijum-oksida).
V. voda (teka).
deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne
elije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sa-
stavljena od vitelinskih tela koja sadre
belanaste i masne materije. Ima jaja
koja sadre vrlo malo tih tela. Takva se
jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu ine
jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja.
Jajna elija oveka pripada oligolecit-
nim jajima. U jajima s mnogo vitelusa,
on se ne mesa s formativnom citoplaz-
mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja).
Raspored vitelusa u amiktolecitnim jaji-
ma moe biti sredini ili najednom kra-
ju, u vidu kotura: klicina pljota.
deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s
puta ili pomeranje poloaja; d. conju-
gue, (fr.) spada u horizontalne paralize
pogleda koje su simptom prekida fron-
talnog i mostovnog puta pogleda od
centra za voljne pokrete oiju do iznad
mesta u mostu gde se spajaju vlakna
ovog puta s jezgrama onih miia. Ako
se prekid nalazi iznad mesta ukrtanja
puteva, onda su, ako ognjite lei desno,
nemogui pokreti pogleda ulevo. Preov-
lauje antagonistika inervacija i 'oba
oka skreu udesno. Ako lezija lei s des-
ne strane, ali u mostu (znai ispod mesta
ukrtanja puteva), onda ispada pogled
udesno. Kako preovlauju antagonisti
koji nisu prekinuti, to oba oka skreu
ulevo. Pri d.c. bolesnik okree glavu
prema strani prekinutog puta, prema
mestu lezije. Ponekad je d.c. skopana
s prinudnim okretanjem glave na istu
stranu (d.c. des yeux et de Ia tete).
DiC. ima velik znaaj za dijagnostiku
lokalizacije akutnih intrakranijal-nih
procesa (krvarenje, razmekanje); d.
mandibulae, nenormalno skretanje
donje vilice od sredine linije na stranu
preloma; suprotno je od skretanja u
subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru
kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica,
skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijal-
noj ivici podlaktice kao znak poremeaja
miine sinkinezije u larviranom en-
cefalitisu. V. znak pesnice; d. septi nai,
iskrivljenost nosne pregrade. Najei
razlog za insuficijenciju nosnog disanja
u odraslih osoba. Potrebno je hirurko
leenje.
devinjak, v. hymen.
devirginizacija, v. dekoracija.
devitalisatio pulpae, postupak umrtvlje-
nja pulpe kojim se postie bezbolno en-
dodontsko leenje. Vri se pod lokal-
nom (terminalnom ili sprovodnom)
anestezijom (d. vitalna) ili posle pre-
thodne nekrotizacije pulpe preparati-
ma arsena ili para formaldehida (d.
mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.
192
Dexamethasonum dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintet-
ski glikokortikoid kore nadbubrenih
lezda s najjaim protivzapaljenjskim,
hiperglikemizujuim (v. hyperglycae-
mia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajuim
efektom od svih hormona kore nadbub-
renih lezda.
dexter, desni, npr. manus dextra, desna
aka,
dextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje
u toku hidrolize kroba pod uticajem
enzima. Obre ravan polarizovane svet-
losti udesno, po emu je dobio ovo ime.
V. achrodextrin, erythrodextrin.
dextro-, dekstro-, prefiks koji oznauje
da neko jedinjenje skree ravan polari-
zovane svetlosti udesno, ili da se neki
organ nalazi na desnoj strani, npr. dex-
trocardia, srce poloeno vie u desnoj
polovini grudnog koa.
dextrocardia, dekstrokardija, uroena
anomalija poloaja srca, koje se, umesto
da lei vie ulevo, nalazi preteno u des-
noj grudnoj duplji; obino je u zajednici
s optim poremeajem u poloaju orga-
na grudne i trbune duplje. Ovaj naziv
pogreno se upotrebljava i za oznaku
poloaja srca koje je potisnuto udesno
stranim sadrajem koji se nalazi u levoj
grudnoj duplji ili je povueno udesno
priraslicama. Sin. dextropositio cordis.
dextrosis, v. glukoza.
dezaminacija, odvajanje amino-grupe iz
aminokiselina pri njihovoj razgradnji.
Moe se odigravati na dva naina: pre-
bacivanjem amino-grupe na neku dru-
gu supstanciju (transaminacija) ili oksi-
dativnom dezaminacijom, pri emu na-
staje ketokiselina i amonijak.
dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji ka-
talizuju hidrolitika razlaganja amino-
kiselina ili kiselinskih amida, pri emu
se obino izdvaja amonijak (npr.
R - CONH
2
+ H
2
O - R - COOH + NHs,
ili CHaCHNH
2
- COOH + H
2
O ->
-

- CHOH-COOH ..+ NHa).

dezinfekcija gama-zracima, fizika me-
toda zasnovana na oteenju hemijske
strukture elija. Korisno se primenjuje
za dezinfekciju knjiga, namirnica i me-
dicinskih instrumenata. Potrebni jaki
izvori zraenja zbog utvrene otpornos-
ti bakterija prema gama-zraenju.
dezinfekciona stanica, ustanova koja
slui za dezinfekciju raznovrsnog mate-
rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrauju
se u veim mestima i gradovima, veli-
kim bolnicama, kasarnama, logorima i
valjivim predelima. Stanica se strogo
deli na dva dela, isti i neisti. Veza iz-
meu jedne i druge strane moe biti je-
dino preko kupatila ili odeljenja s tue-
vima. Na neistu stranu ulazi sav mate-
rijal koji treba dezinfikovati i sterilizo-
vati, kao i osobe koje treba depedikuli-
sati. Aparati koji slue za dezinfekciju i
sterilizaciju ugrauju se u zid, tako da
se jedna vrata dezinfekcionog aparata
otvaraju prema istoj, a druga prema
neistoj strani. Inficirani ili insektima
zagaeni predmeti stavljaju se na neis-
toj strani u parni dezinfektor ili va-
kuum-formaldehidski aparat, zavisno
od vrste materijala. Posle zavrene ste-
rilizacije materijal se vadi iz aparata na
istoj strani. U sporednim prostorijama
nalaze se odeljenja za pranje, brzo sue-
nje toplim vazduhom i za glaanje rub-
lja i odela.
dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja
se koriste za unitavanje vegetativnih
oblika patogenih bakterija, ali ne i spo-
ra, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vaz-
duhu, prostorijama i na mnogim pred-
metima). Postoji veliki broj razliitih
hemijskih supstancija koje deluju bak-
teriostatiki ili baktericidno, ali svako
takvo sredstvo ne mora biti dezinfici-
jens. Delovanje dezinficijensa zavisi od
niza injenica vezanih za hemijski sa-
stav agensa, vrstu mikroorganizma i
faktore spoljne sredine (temperatura i
prisustvo organske materije).
dezinsekcija, v. desinsectio.
dezmogeni organi, organi u ijem stvara-
nju uzima uee samo vezivno tkivo.
itav niz organa (sem onog soiva i
staklena) delovi su epitelogene, delovi
dezmogene prirode. Mezoderm, dakle,
uzima uee u stvaranju svih organa
bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo.
Kao osnovni sastojak on se nalazi u

13 Medicinski leksikon
193
dezmokranijum diabetes

stvaranju kosti, miia, limfnih lezda,
slezine, srca i krvnih sudova.
dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja
lubanje u vezi s promenama protover-
tebralnih ploa, koje u lubanjskom
predelu nisu pravilno segmentovane
nego predstavljaju glavene ploe koje
svojom unutranjom stranom daju op-
naste izdanke, omotavajui gornji kraj
svitnjaka, a pozadi oblau povrinu
modanih mehurova. Ovi izdanci odgo-
varaju sklerotomima praprljenova.
Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To
ini samo njihov opnasti sloj. Najznaaj-
nija zona ovog mezodermnog omotaa
predstavlja mezencefalno jastue, zadeb-
ljanje mezoderma u pregibu srednjeg
mozga.
dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku
od grupe hidrolaza (koje razgrauju
vee molekule na manje jednostavnom
hidrolizom), raskidaju veze izmeu ug-
Ijenikovih atoma organskog jedinjenja
pri emu se vri dublja degradacija
supstrata na koji dezmolaze deluju.
Npr., uticajem specijalne karboksilaze
iz siretnoilibarne kiseline, dobijaf se
uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ke-
toglutarna kiselina. U dezmolaze spada-
ju dehidraze, karboksilaze, oksidaze,
peroksidaze i katalaze.
dezodorantna sredstva, v. desodorantia.
dezoksikortikosteron, v. desoxycortics-
teronum.
dezoksiribonukleinska kiselina, DNK,
visokomolekulsko jedinjenje u iji sa-
stav ulaze purinske i pirimidinske baze,
fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajed-
no sa specifinim proteinom ini gene
koji posreduju u prenoenju naslednih
osobina. V. nukleinska kiselina.
D(-)-fruktoza, voni eer. Zove se i levu-
loza, jer skree ravan polarizovane svet-
losti ulevo (to se u formuli oznaava sa
-). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaha-
rid i to ketoheksoza. Nalazi se u vou u
slobodnom stanju, u disaharidu saharo-
zi je sjedinjena s glukozom. Inulin je po-
lisaharid sastavljen iskljuivo od mole-
kula fruktoze. U organizmima fruktoza
se javlja fosforilizovana.
diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje
izluivanjem velikih koliina mokrae.
Ovaj naziv najee je upotrebljavan
umesto d. mellitus; alimentarni d., di-
jabetes usled nedovoljnog metabolizma
ugljenih hidrata unetih hranom; bron-
zani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. iz-
azvan davanjem florizina, koji prouzro-
kuje poremeaj funkcije bubrega, usled
ega nastaje izluivanje eera; d. inno-
cens, glikozurija bez oboljenja pankrea-
sa; d. insipidus, ogromno luenje mok-
rae (do 15 lit.) u kojoj nema eera.
Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg
renja hipofize ili diencefalona. Simpto-
mi su polidipsija i poliurija; jatrogeni
d., vrlo esta pojava kao posledica veli-
ke upotrebe kortizona i njegovih deri-
vata (kortizonski ili hormonski d.); d.
mellitus, eerna bolest. Poremeaj
metabolizma ugljenih hidrata, najee
usled nedovoljnog luenja insulina
zbog oboljenja endokrinog pankreasa
(pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore
nadbubrenih lezda (nadbubreni d.).
Simptomi su: hiperglikemija, glikozuri-
ja, poliurija, polidipsija i polifagija. U te-
im sluajevima postoje i poremeaj
metabolizma masti, povienje nivoa ho-
lesterola u krvi, acidoza i dijabetesna
koma; promene na drugim organima za-
vise od stepena poremeaja metaboliz-
ma, a javljaju se na bubrezima, sitnim
krvnim sudovima, jetri, sranom mii-
u, nervnom sistemu i drugim organima
i tkivima; neurogeni d., glikozurija na-
stala usled nekog oboljenja nervnog sis-
tema; pankreasni d., v. d. mellitus; re-
nalni d., glikozurija bez hiperglikemije
usled poremeenog rada bubrega; d.
spermaticus, itka i tena sperma. Sin.
hidrospermija; (seksotropija), eerna
bolest vai kao izrazito androtropna bo-
lest. Pre 20. god. dijabetes napada polo-
ve bez obzira na stepen vangenitalne
uoblienosti, verovatno pod uticajem
genetikih faktora. Ali od tog uzrasta,
jo vie od 30. god. a najvie posle 40.
god., eerna bolest napada hiperan-
droidne mukarce i androidne ene.
194
diacetil-morfin cliaphanoscopia

diacetil-morfin, v. heroin.
diacetna ili acetosiretna kiselina, v.
Acidum diaceticum. diaethylaether,
v. Aether aethylicus.
diagnosis, dijagnoza, utvrivanje vrste i
karaktera nekog oboljenja. D. se obino
utvruje na osnovu anamneze, sada-
njeg stanja (status praesens) i pomo-
nih klinikih i laboratorijskih ispitiva-
nja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka
bolesti ili prema uspehu primenjenih
lekova (d. ex juvantibus); diferencijal-
na d., odreivanje od koje bolesti neko
boluje sistematskim uporeivanjem i
suprotstavljanjem simptoma i znakova
dveju ili vie bolesti koje imaju izvesne
slinosti u pogledu simptoma i znakova;
d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu
dejstva leka ili metode leenja, npr. di-
jagnoza malarije koja se postavlja pre-
ma uspehu leenju kininom; laborato-
rijska d., pogrean naziv za podatke ut-
vrene pomou laboratorijskih ispitiva-
nja; patolokoanatomska d., raspoz-
navanje pri obdukciji lesa patolokih
procesa i promena na organima i tkivi-
ma, koje se svrstavaju izvesnim redom i
na osnovu njihovog znaaja za osnovno
oboljenje; d. per exclusionem, d. koja
se postavlja iskljuivanjem drugih ob-
oljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze;
seroloka d., d. koja se postavlja doka-
zivanjem specifinih antitela u serumu
ili drugim tenostima inficiranog ove-
ka (pomou reakcije aglutinacije, fiksa-
cije komplementa, precipitacije i dr.).
diakinesis, dijakineza, zavrni stadijum
profaze prve mejotske deobe u kojoj
hromosomi postaju gui, tamnije ob-
ojeniji i uvijeniji.
Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bak-
terija: Dialister pneumosintes i Dialister
granuliformis. One su toliko sline da ih
veina smatra za varijetete iste vrste.
Bakterije roda Dialister su vrlo sitni ta-
pii, striktni anaerobi, nalaze se na
!
sluz-
nici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi.
Veina smatra da su bakterije roda Dia-
lister nepatogene, ali esto puta su iz-
olovane iz gnoja pleuralnih empijema
na vratu, meningitisa i bronhitisa.
diamini, jedinjenja koja sadre dve ami-
no-grupe na dva razliita ugljenikova
atoma. Tako, na primer, putrescin
NH
2
-CH
2
CH
2
CH
2
CH
2
-NH
2
ili tetra-
metilen-diamin nastaje dekarboksilaci-
jom aminokiseline ornitina. Iz aminoki-
seline lizina nastaje kadaverin ili penta-
metilen-diamin NH
2
- (CH
2
)s - NH
2
.
diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) ka-
talizuje oksidaciju diamina, npr. hista-
mina, dajui aminoaldehid, amonijak i
vodonik-peroksid.
diaminomonokarbonske kiseline, sadr-
e jednu karboksilnu grupu i dve ami-
no-grupe. Imaju bazan karakter. Vanije
su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovale-
rijska kiselina), citrulin (a-amino-6-kar-
bamido-valerijanska kiselina) i lizin (d-
2-diaminokarbonska kiselina) ija je
formula
NH
2
CH
2
CH
2
CH
2
CH
2
CHNH
2
COOH.
diameter, dijametar, prenik, prava koja
spaja dve suprotne take; biparijetalni
d., linija koja spaja obe parijetalne kvr-
ge; bitemporalni d., linija koja spaja
krajnje take koronarnog ava; fron-
tookcipitalni d., spaja koren nosa s po-
tiljanom kvrgom; kokcigeopubini
d., spaja vrh trtine kosti s donjom ivi-
com simfize; kosi d., spaja sakroilijani
zglob jedne strane s iliopektinalnim is-
pupenjem na suprotnoj strani; pravi
d. spaja najispupeniju taku zadnje
strane simfize sa sakrovertebralnim ug-
lom. Sin. conjugata vera: V. conjugata;
unutranji d., spaja promontorij s gor-
njom ivicom simfize. Sin. conjugata in-
terna.
dianizil-heksadijen, vetako estrogeno
jedinjenje.
dianizil-heksan, vetako estrogeno jedi-
njenje.
diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita
ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara.
diaphanoscopia, dijafanoskopija, pro-
svetljavanje upljih delova tela pomou
naroito podeenog osvetljenja u cilju
utvivanja njihove prozranosti. Slui u
dijagnostici oboljenja vilinih i eonih
sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.)
slui za dijagnostiku intraokularnih
stranih tela ili tumora, procenu stanja
195
diaphragma diathesis

duice i odreivanje hirurkog limbusa
ronjae.
diaphragma, dijafragma, preaga, irok
pljosnat mii koji razdvaja grudnu od
trbune duplje i slui kao glavni mii
za disanje (inspirator); (rendg.) preaga
ili zastor na oklopu rendgenske cevi ko-
jim se po volji regulie irina snopa
rendgenskih zrakova; d. oris, miino
dno ili pod usne duplje na kome poiva
jezik; d. pelvis, karlina preaga, zatva-
ra donji otvor karlice inei njeno dno;
d. urogenitale, predeo kojim protie
uretra i koji se nalazi izmeu rukavaca
penisnog kavernoznog sistema.
diaphragmatocele, v. hernia diaphragma
tica.
diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i
telo duge kosti (corpus).
diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava estih,
vie ili manje tenih stolica. Simptom
raznih oboljenja: dizenterika d., slu-
zavo-krvava stolica; gastrogena d. pro-
liv koji nastaje usled poremeaja u elu-
cu, najee pri ahlorhidriji; kolerika
d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri;
letnja d., d. koja nastaje u dece leti us-
led toksine hrane; lijenterika d., ne-
vareni delovi hrane u tenoj stolici; me-
hanika d., d. koja nastaje usled pre-
preka u oticanju krvi u crevima (ciroza
jetre); sterkoralna d., proliv praen ko-
likama koji nastaje posle opstipacije u
trajanju dva do tri dana.
diartroza, ako se u vezivnom tkivu izme-
u zaetaka kostiju razviju upljine po-
staju diartroze. Ako se to tkivo zadri i
posle stvaranja zgloba, nastaju sindes-
moze. Ako se ono pretvori u hrskavicu,
nastaju sinhondroze, a ako okota - si-
nostoze.
diaschisis, dijashiza, prestanak funkcio-
nisanja zdravih delova nervnog sistema
zbog naglo nastalog prestanka pristiza-
nja normalnih signala iz anatomski o-
teenih odgovarajuih delova nervnog
sistema.
diastema, razmak izmeu dva susedna
zuba. Dijastema mlenih zuba: fiziolo-
ka d. izmeu mlenih sekutia poev od
4. god., usled razvitka vilica pred smenu
zuba; dijastema stalnih zuba: d. media-
na, izmeu stalnih centralnih sekutia,
multiple etiologije (uroena, nasleena,
posledica: anodoncije bonih sekutia,
fibroznog labijalnog frenuluma, impak-
tiranog prekobrojnog zuba, odontoma,
ciste incizalnog kanala); d. predela se-
kutia, s protruzijom, posledica tetne
navike sisanja prstiju, stranih predmeta
ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba jav-
ljaju se u relativnoj mikrodonciji i u ne-
kim endokrinopatijama. Dijasteme u
donjoj vilici javljaju se u pravoj progeni-
ji i u akromegaliji; primatna d. gore isp-
red, a dole iza mlenog onjaka, smatra
se atavizmom.
diastola, dijastola, ritmiko oputanjc
(posle skupljanja) i irenje nekog orga-
na (npr., komore ili pretkomore srca).
Dijastola i sistola su faze sranog ciklu-
sa.
diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se
razdvajaju dve kosti normalno spojene
meusobno bez prisustva pravog zglo-
ba, kao, npr. stidnjake simfize); d. recti
abdominis, razmak izmeu pravog tr-
bunog miia i trbune bele linije.
diathermia, dijatermija, primena visoko-
frekventne struje u cilju dubinskog za-
grevanja tela. Napon struje iznosi neko-
liko stotina volti, jaina struje 500 do
3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do
1,000.000 cikla (herca), talasne duine
600 do 300 m. Zato se zove jo i dugota-
lasna d. Primenjuje se u terapiji i u hi-
rurkoj tehnici (kaustici).
diathermocoagulatio, dijatermokoagula-
cija (oft.) primenjuje se u hirurkoj tera-
piji u cilju unitenja patolokog tkiva ili
na skleri za izazivanje ogranienih, loka-
lizovanih zapaljenja (chorioretinitis).
Tako nastali oiljci spajaju mrenjau i
sudovnjau i time se omoguava zatva-
ranje ruptura mrenjae u ablaciji. Da-
nas je vie u upotrebi kriokoagulacija.
diathesis, dijateza, telesna konstitucija
koja ini daje neka osoba naroito sklo-
na odreenim bolestima; astenika d.,
smanjena opta vitalnost; bilijarna d.,
uslovljena poremeenim luenjem ui
ili oboljenjima unih puteva; fibrop-
lastna d., sklonost organizma da pove-
ano stvara vezivno tkivo pri izleenju
196
r
diazini dienestror

povreda; gihtika d., dijateza urika; he-
moragijska d., sklonost za nenormalnu
hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklo-
nost za poveano izluivanje oksalne ki-
seline mokraom; spazmofilna d., po-
veana razdraljivost perifernih ivaca,
koja ima sklonost za obolevanje od teta-
nije i generalizovanih greva-, d. urica,
sklonost za nagomilavanje mokrane ki-
seline i urata u tkivima, koje dovodi do
gihta.
diazini, estolani nezasieni heterociklu-
si s dva azota u ciklusu. Postoje tri me-
dicinski vana diazina: piridazin 1,2-
diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4-
diazin.
diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadre
diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem
primarnih amina s azotastom kiseli-
nom. Diazo-grupa -N = N- sadri dva
azota meusobno dvostruko vezana.
Diazo-jedinjenja su manje ili vie posto-
jana zavisno od prirode radikala. Diazo--
jedinjenja s alkilima lako gube azot
(npr. CH
3
-N = N-OH-^CH
3
OH+ N
2
T), a
diazo-jedinjenja s arilima su postojanija
pri nioj temperaturi; meutim, ukoliko
se zagreju, gube azot dajui fenol
(CeH
5
- N = N - OH -> CeH
5
OH + N
2
T).
diazo-reagens, v. reagens.
diazo-reakcija, v. reakcija.
diazo-test, v. van den Berghov test.
diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazin-
ski derivat (tanije 3-metil-7 hloro-1,2,4-
benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski
slian diuretiku hlorotijazidu, sintetizo-
van prilikom istraivanja novih antihi-
pertenziva; izaziva stanje slino eer-
noj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v.
hyper glycaemia), glikogenolizu i gluko-
neogenezu (v. tamo).
dichromasia, dihromazija, uroena ano-
malija u raspoznavanju boja: osoba od
tri osnovne boje ne moe da raspozna
jednu. Dihromati se dele u protanope,
deuteranope i tritanope.
Die kov test, v. test.
Dicrocoelium lanceolatum s. dentriti-
cum, v. Fasciola lanceolata.
dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida
arterijskog suda izazvana zatvaranjem
aortne valvule, a nalazi se na nishod-
nom delu pulsnog talasa neposredno
posle usekline (incizure) i ispoljava se u
vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je
vidljiva samo na krivoj registrovanog
pulsa, tj. ne moe se palpirati na arteriji,
Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje
smanjuje koagulacionu sposobnost
krvi. Upotrebljava se za leenje i sprea-
vanje nastajanja tromboza i embolija-
Dieffenbachova operacija, plastiko za-
tvaranje trougaonog defekta koe po-
meranjem etvorouglog renja koe
prema jednoj strani trougla.
diencefalna lezda, skup hipotalamusnih
neurona proizvoaa sopstvenih hor-
mona. Sin. medumozdana lezda.
diencefalno-retinalna degeneracija,
adipozohipogenitalna distrofija kojoj se
pridruuju jo i degenerativne pojave u
mrenjai (retinitis pigmentosa), umna
zaostalost i polidaktilija. Gonadotropi-
nija je svedena na najmanju meru, a a-
frakcija 17-ketosteroida isto tako. Sve-
mu se pridruuju i drugi znaci: unutra-
nja hidrocefalija, deformiteti lubanje,
unutranja eona hiperostoza, mikrog-
losija, atrezija mara, anomalije bubre-
ga i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bar-
det-Biedl-Ricaldoni.
diencephalon, diencefalon, meumozak,
deo mozga u uem smislu reci (cereb-
rum). Nalazi se izmeu srednjeg i veli-
kog mozga. Glavni delovi meumozga
su: vidni breuljak (thalamus), vidno
podbreje (hvpothalamus) i trea mo-
dana komora. Strukture diencefalona
sadre centre vegetativnog sistema, uti-
u na regulaciju ishrane i metabolizma,
na funkciju hipofize, na termoregulaci-
ju, ponaanje, instinkte i emocione
reakcije (hipotalamus), te predstavljaju
mesto sinaptikih prekida najveeg
broja dovodnih i odvodnih vlakana koja
vezuju kaudalne delove (time i perifer-
ne delove organizma) s viim delovima
centralnog nervnog sistema (thalamus i
druge strukture), pa tako modifikuju i
usklauju jedinstvenu funkciju celog
nervnog sistema.
dienestrol, vetako estrogeno jedinjenje.
197
dienmezencefalni luk digestio

dienmezencefalni luk, pozadi meumoz-
ga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji
kasnije izezava. Pozadi rombencefalne
prevlake leni zid rombencefalona za-
debljava u malomodanu plou. Osim
toga, rombencefalon se znatno pregiba
i na njegovoj prednjoj strani se javlja
jasno izraeno mosino koleno.
diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluz-
nice glodara.
diestrusne ivotinje, ivotinje s dva pe-
rioda parenja u toku godine.
dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD),
sintetska psihotomimetska supstancija
(halucinogen).
dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum.
dietil-etar, v. Aether aethylicus.
dietil-stilbestrol, vetako estrogeno je-
dinjenje.
difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoi-
num.
diferencijalna krvna slika, v. hemogram,
leukocitna formula.
diffusio, difuzija, kretanje estica rastvo-
ra ili gasa, zasnovano na kinetikoj
energiji estica, koje dovodi do izjedna-
avanja koncentracija ukoliko one u
dve sredine, koje imaju direktan kon-
takt, nisu jednake. Brzina difuzije je di-
rektno srazmerna razlici koncentracija,
povrini na kojoj se vri i temperaturi, a
obrnuto srazmerna molekulskoj teini
estica i udaljenosti sredine. U organiz-
mu difuzija se odvija na nivou membra-
na (elijske, kapilarne, respiratorne i
dr.), bilo kroz pore na membrani ili na
ukupnoj povrini membrane (estice
materija rastvorljivih u lipidima); neto-
d., razlika u broju estica koje difuzi-
jom prolaze opnu u jednom i drugom
smeru. Osim propustljivosti opne neto-
difuziju odreuju razlika u koncentraci-
ji, razlika u elektrinom potencijalu i
razlike pritisaka na dve strane opne;
olakana d., difuzija potpomognuta no-
saima koji sa materijom koja se pre-
nosi stvara kompleks rastvorljiv u lipi-
dima membrane.
difiodontija, postojanje dve loze zuba.
Covek je istovremeno difiodont (s obzi-
rom na dve loze sekutia, onjaka i pre-
tkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na
jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u oveka
moe doi do 3, pa ak i 4 zubne smcne.
Prekobrojnu denticiju treba razlikovati
od retencije zuba (zakanjenja).
difteriki antitoksini, imunizacijom i hi-
perimunizacijom ivotinja Ramonovim
difterikim anatoksinom dobija se
imuriski serum, koji sadri antitoksine,
specifina antitela protiv difterikog
toksina,
difterija (seksotropija). Od interesa je
konstatovati daje 1946. god. u epidemiji
u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio
dva puta vei meu osobama enskog
pola, a da je u periodu od 1938-39 bio
vei broj meu mukim nego meu en-
skim osobama.
difteroidi, saprofiti roda Corynebact?-
rium, koji prilikom postavljanja dijag-
noze difterije mogu da ine tekoe
zbog slinosti sa Corynebacterium
diphtheriae. To su Corynebacterium
Hoffmanni, najee se nalazi u nosu,
Corynebacterium xerosis, na venjai,
Corynebacterium cutis na koi. To su
pseudodifteriki bacili koji se razlikuju
od Corynebacterium diphtheriae po
biohemijskim osobinama, po Gramu se
boje intezivno pozitivno; grupiu se u
obliku palisada i nisu patogeni.
difuzija, v. diffusio.
difuzija u gelu, metoda za imunohemij-
sku analizu antigena. Osniva se na reak-
ciji precipitacije (reakcija antigena i an-
titela) u gelu, najee agaru.
difuzijski kapacitet (respiratorne mem-
brane), zapremina gasa u mililitrim-a
koji proe kroz opnu u jednoj minuli
pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mla-
dog odraslog mukarca pod uslovimn
mirovanja d.k.r.m. za O2 proseno izno-
si 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim
uslovima je 20 puta vei. U toku mii
nog rada poveava se za oko tri puta.
DiGeorgeov sindrom, v. syndroma.
digestio, digestija, proces varenja u kome
hranljive materije prolaskom kroz di-
gestivni trakt podleu nizu mehaniekilv
fiziko-hemijskih i hemijskih promena
u cilju prelaska u materije koje se mogu
resorbovati u krvi i iskoristiti.
198
digitalis dijagnostikumi

digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pri-
pada prstima; (2) biljka pustikara ili na-
prstak (zbog oblika cveta). Sadri gliko-
zide koji deluju kardiotonino, te se
upotrebljava (u obliku lia, tinkture,
infuza, praka ili tableta) za leenje de-
kompenzacije srca. Vrste su: D. purpu-
ra, koja raste u Srednjoj Evropi, ofici-
nalna je prema naoj farmakopeji; D. Ia-
nata, vunasta pustikara, raste na Bal-
kanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um),
Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um).
digitalizam, trovanje digitalisom pri nje-
govoj prekomernoj terapijskoj upotre-
bi.
digitalni okret, v. versio.
digitaloidi, glikozidi koji deluju slino
kao i glikozidi digitalisa (strofantini, za-
tim glikozidi iz morskog luka - Scilla
maritima i dr.).
Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozi-
da koji se nalazi u biljkama Digitalis
purpurea i Digitalis lanata.
digitoxosum, digitoksoza, specifina pen-
toza koja se nalazi u molekulu glikozida
digitalisa.
digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova
ruku ili nogu. Prsti ruku slue, uglav-
nom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge
slue za odupiranje o tie. Kostur prsta
sainjavaju tri lanka (falange). Samo
palac ruke i veliki prst noge imaju po
dva lanka. Nazivi prstiju ruke su: palac
(pollex), kaiprst (index), srednji prst
(digitus medius), domali prst (digitus
anularis) i mali prst (digitus minimus).
Prvi (veliki) prst noge naziva se palac
(hallux). Ostali prsti nazivaju se prema
rednim brojevima.
digliceridi, v. gliceridi.
digoxinum, digoksin, jedan od glikozida
koji se nalazi u biljci Digitalis lanata.
Di Guglielmova bolest (sindrom), v. ery-
throleucaemia.
dihidrofolikulin, najjai prirodni estro-
gen (danas poznatiji pod imenom estra-
diol).
dihidromorfinon, polisintetski derivat
morfina, jai od morfina.
dihidrooksistilben, vetako estrogeno
jedinjenje.
dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji
vode uz prisustvo organskih materija i
kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinfi-
cijentno dejstvo od svih hloramina.
dihromazija, v. dichromasia.
dihydrostreptomycin, dihidrostreptomi-
cin, nastaje redukcijom streptomicina;
manje toksian za vestibularne reflekse
od streptomicina, ali ee prouzrokuje
oteenje sluha. Po dejstvu na mikroor-
ganizme slian streptomicinu.
Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol
(poznat i pod imenom - antiteta-
nusni faktor 10), materija koja nastaje
zraenjem ergosterola (v. tamo) i slui
kao lek u leenju tetanije (v. tetania) s
obzirom da poveava nivo kalcijuma u
plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemij-
skoj strukturi slino vitaminu D. Povi a-
va nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u le-
enju hipoparatireoidizma.
Diiodothyronin, dijod-tironin, supstanci-
ja koja sadri jod, a nastaje konjugaci-
jom dve molekule monojod-tirozina. V.
3-monoiodtyroz.in.
3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, me-
duproizvod u sintezi hormona tireoide-
je (v. tamo).
dijabetesni ulkus, v. ulcus.
dijabetiar, osoba koja ima eernu bo-
lest (v. tamo).
dijafragmalno disanje, preano d., disa-
nje koje se ostvaruje uglavnom kontrak-
cijom i oputanjem dijafragme (prea-
ge).
dijagnostika, grana medicine koja se bavi
postavljanjem dijagnoze bolesti; agluti-
naciona d., postavljanje dijagnoze na
osnovu prisustva specifinih aglutinina
u serumu bolesnika; funkciona d., ut-
vrivanje dijagnoze oboljenja pojedinih
organa ispitivanjem njihovih funkcija
naroitim metodama; rendgenska d.,
postavljanje dijagnoze pomou rend-
genskih znakova, radioskopijom ili ra-
diografijom. Sin. rendgen-dijagnostika.
dijagnostikumi, antigeni koji se danas
najee nabavljaju gotovi, mada se
mogu pripremati u laboratoriji. Oni se
spravljaju na taj nain to se odabrane
vrste bakterija, u istoj kulturi, i S-obli-
199
dijakondilni prelom
dilatator

ku, razmnoe na podesnim hranljivim
podlogama; kulture se spiraju fiz. rast-
vorom, ubijaju toplotom ili podesnim
dezinfekcionim sredstvom. Dijagnosti-
kumi sadre odreen broj bakterija.
dijakondilni prelom, v. fractura.
dijaliza, v. dyalisis.
dijaliza t, v. dyalisatum.
dijametri srca, dijametri srca se ucrtava-
ju na rendgenskoj projekciji srca u P-A
poloaju ili u D-S poloaju.
dijastaze, zbirni naziv za enzime koji raz-
grauju krob i glikogen preko dekstri-
na u maltozu. V. amilaza.
dijastematska lezda, v. meuprostorna
lezda.
dijastematske elije, meuprostorne e-
lije u semeniku koje imaju endokrinu
prirodu.
dijastolni krvni pritisak, v. pritisak.
dijeta, specijalno odreena ishrana radi
postizavanja odreenih terapijskih ili
drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su
iskljueni ili dodati odreeni sastojci
hrane; apsolutna d., potpuni prekid
uzimanja hrane; acidifikujua d., ko-
jom se postie zakiseljavanje mokrae;
adekvatna d., koja potpuno odgovara-
potrebama jedne osobe, na osnovu nje-
nog bazalnog metabolizma i veliine fi-
zikog rada; alkaliniua d., koja pove-
ava alkalnost telesnih tenosti. Sastoji
se skoro iskljuivo od voa, povra i
mleka; bazalna d., koja je dovoljna
samo da zadovolji potrebe bazalnog me-
tabolizma; bez glutena d., koja je siro-
mana u belanevina itarica, glutenu;
za obolele od celijane bolesti (gluten-
ske enteropatije); bez soli d., koja sadri
vrlo malo natrijum-hlorida; dijabe-
tesna d., za razne oblike dijabetesa, ali
uvek sa smanjenim unoenjem ugljenih
hidrata; eliminacijska d., kojom se, po-
stepenim uklanjanjem pojedinih sasto-
jaka hrane, utvruje na ta je bolesnik
preosetljiv.u alergijskim stanjima; giht-
na d., za leenje gihta; Giordano-Gio-
vannettijeva d., u kojoj su koliine be-
lanevine vrlo male. Koristi se za obolele
od hronine insuficijencije bubrega;
Karellova d., kratkotrajna dijeta samo
s 800 ml mleka, za nefritis i sranu de-
kompenzaciju; Kempnerova d., koja se
sastoji samo iz voa, pirina i eera za
hipertenziju i insuficijenciju bubrega;
ketogena d., koja se sastoji skoro isklju-
ivo od masti; laka d., sastavljena od Ia-
kosvarljivih sastojaka hrane, podesna
za rekonvalescente; Meulengrachtova
d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova
d., koja se sastoji samo od jabuka (stru-
ganih) za leenje dijareje u dece; s nis-
kim brojem kalorija d., s manjim bro-
jem kalorija nego to je potrebno za od-
ravanje telesne teine (manje od 1.200
kalorija u odrasle osobe); s niskim sa-
drajem masti d., koja ima ogranienu
koliinu masti; purinska osloboena
d., koja ne sadri purinske baze; Sc-
hemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja
zakiseljava mokrau za dekompenzova-
ne srane bolesnike; Sippyjeva d., za
peptiku grizlicu koja sadri samo mle-
ko, slatku pavlaku, a potom biskvite i
jaja; Wilderova d., koja sadri vrlo
malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala
u Addisonovoj bolesti.
dijodopiridon, v. Jodopyracet.
dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Or-
gansko jedinjenje joda koje se nalazi u
tireoideji i iz koga se stvara tiroksin.
dikloksacilin, polusintetski penicilin, ot-
poran i prema dejstvu kiseline i prema
dejstvu penicilinaze.
dikrotija, v. dicrotia.
dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog
krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia.
dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepa-
nje.
dilatatio, dilatacija, (1) patoloka proire-
nost nekog organa, npr. eluca, srca itd.;
(2) vetako proirivanje prirodnih ot-
vora i kanala; akutna d. eluca, pato-
loko uveanje eluca, kome je najee
uzrok njegova motorna manjkavost.
dilatator, (I) raira, mii koji iri neki
prirodni otvor; (2) instrument kojim se
iri upljina jednog kanala; Arnnettov
d., rastegljivi cilindar od zamaene svi-
le koji slui za leenje uretralnih struk-
tura; Baileyev d., specijalni instrument
za proirivanje aortnih zalistaka u kar-
diohirurgiji; Einhornov d., metalni di-
latator koji slui za proirivanje kardio-
200
diloksanid-furoat diploid

jednjake oblasti u kardiospazmu; He-
garov d., serija buija razne debljine,
slui za irenje materinih usta; KoI-
Imannov d., metalni uretralni dilatator,
koji moe da se iri; Starckov d., rair-
Ijivi dilatator od gume s metalnim skele-
tom, koji slui za dilataciju kardiojed-
njake oblasti.
diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo
protiv amebijaze.
dilucioni test, v. test.
dilutus, razblaen.
Dimercaprolum, dimerkaprol, dimer-
kaptopropanol (BAL), antidot u trova-
nju arsenom i nekim metalima (u pr-
vom redu, ivom i zlatom); oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
dimethylacetonum, v. aceton.
dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polu-
sintetski penicilin, otporan prema dej-
stvu penicilinaze.
dimorfizam, polni, v. polno dvooblije.
dinamornetar, aparat za merenje miine
snage. Najee se upotrebljava dina-
mometar kojim se meri snaga miia
ake.
diniti oceluloza, v. nitroceluloza.
dinkrophenol, jedan od najpoznatijih
haptena,
diodrast, v. jodopymcet.
dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji).
dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere
koja oznaava mo prelamanja jednog
soiva. Npr., l dptr. oznaqava mo pre-
lamanja soiva ija je ina daljina l m.
dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokise-
line meusobno vezane peptidnom gru-
pom [opta formula peptidne grupe
(veze) je -CO - NH-]/
diphallus, v. dvogubi penis.
diphenylhydantoinum, difenilhidantoin,
sredstvo koje deluje izrazito depresivno
na motorne 20ne modane kore, a samo
slabo hipnotiki. Upotrebljava se, uglav-
nom, samo za leenje napada velike i
psihomotorne epilepsije. V. Phenobar-
bitonum, Trimethadionum, Hydantoi-
num.
diphtheria, difterija, akutno zarazno ob-
oljenje, izazvano bakterijom Coryne-
bacterium diphtheriae. Bolest karakte-
riu bele fibrinske naslage na jednoj od
spoljnih sluznica i znaci opte intoksi-
kacije organizma. Difterija poinje po-
stepeno. Klinika slika i prognoza difte-
rije zavise od ulaznih vrata bakterija;
najee se javlja i najtoksinija je zbog
velike resorpcije toksina. Zato je est
akutni miokarditis, koji moe biti i sm-
rtonosan. Difterike skrame na tonzila-
ma su beliaste, glatke, sjajne i athe-
rentne. est je otok podvilinih lezda.
U teke i maligne difterije drela skra-
me su masivne, vrat vidno oteen, a znaci
intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo
visoka; d. larinksa (croop)
4
krup, razvija
se samo u dece do 5 godina. Larinks je
pokriven difterikim skramama, te se
javljaju znaci opstrukcije sledeim re-
dom: promukao glas i kaalj; oteano di-
sanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d.
nosa, javlja se samo u male dece sa zna-
cima rinitisa, a ponekad se obrazuju i
skrame; d. oka, javlja se u odojadi. U
poetku pauinasti eksudat, a kasnije -
nena membrana; d. usne, u odojadi s
obrazovanjem beliaste skrame. U difte-
riji oka, nosa i usne nema znakova opte
intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bak-
terioloka; d. drela, najee se javlja i
najtoksinija je zbog velike res.orpcije
toksina. Zato je est akutni miokarditis,
koji moe biti i smrtonosan. Difterike
skrame na tonzilama su beliaste, glat-
ke, sjajne i atherentne. est je otok pod-
vilinih lezda. U teke i maligne difteri-
je drela skrame su masivne, vrat vidno
oteen, a znaci intoksikacije izraziti.
Smrtnost je vrlo visoka.
Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta
pantljiare od kojih d. latum, ili riblja
pantljiara, moe, dolaskom u crevo o-
veka, izazvati megaloblastnu anemiju.
diplegia spastica infantilis, v. Littleova
bolest (pod bolest).
diplocoria, diplokorija, udvostruena pu-
pila u duici.
diple, (gr.) diploe, dvojina, glivanj, di-
poa, sunerasti sloj izmeu kotanih
ploica u kostima krova lubanje.
diploid, elija, odnosno jedinka s dve
kompletne garniture hromosoma. U o-
201
diplopia disajni putevi

veka diploidni broj (2n) hromosoma iz-
nosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromo-
somi u ovim parovima, sem polnih hro-
mosoma u mukarca, homologni su.
diplopia, diplopija, udvojeno vienje,
opaanje dva lika jedne take; binoku-
larna d., najee pri paralizi miia
koji pokreu onu jabuicu. Obolelo
oko nije u stanju da predmet koji po-
smatra fiksira centralnim delom mre-
njae ve delom koji se nalazi van ute
mrlje. Ovo mesto nadraene mrenjae
ne poklapa se s nadraenim mestom
mrenjae zdravog oka. Stoga se u moz-
gu dobijaju dve razliite slike posmatra-
nog predmeta. Usled toga slike se vide
meusobno razdvojene i bolesnik vidi
posmatrani predmet kao dvostruk. Uz-
rok paralize miia moe biti periferna
ili centralna lezija nerva; monokulama
d., posmatrani predmet vidi se dvostru-
ko pri gledanju samo jednim okom. Uz-
roci: zamueno soivo, poremeaj polo-
aja soiva, oboljenje makule i dr.
diploten, stadijum u profazi prve mejot-
ske deobe u kome se homologni hromo-
somi meusobno ukrtaju (prave hijaz-
mu) i izmenjuju genski materijal (cros-
sing-over). V. chiasma.
diploteno jedro, uzduno podeljen hro-
matin u jedru jajne elije.
direktna perkusija, v. percussio.
direktni vid, v. vis us.
disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od
dva molekula monosaharida meusob-
no vezana kiseonikom. Najvaniji disa-
haridi sastava CiaHaaOn su: maltoza,
celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni
hidrati.
disajni centar, skup neurona koji se nala-
ze bilateralno u retikularnoj supstanciji
izduene modine i modanog mosta
koja se u funkcionom pogledu moe
podeliti u podruje za ritminost (u iz-
duenoj modini), u apneustiko pod-
ruje koje obuhvata donje delove mosta
i u pneumotaksino podruje u gornjim
delovima mosta. Neuroni podruja za
ritminost, iako isprepletani, po uloga-
ma se mogu podeliti na neurone za ins-
piraciju i neurone za ekspiraciju. Inspi-
racijski neuroni su sposobni da sponta-
no ritmiki odailju podsticaje kojiakti-
viu inspiratorne miie i impulse koji
spreavaju neurone za izdisanje. Sve
dok impuls krui inspiracijskim oscila-
cijskim sklopom inspiracija se odrava i
ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u
dejstvo. Kad doe do zamora ili inhibi-
cije centra inspiracije, i. se zamenjuje
ekspiracijom. Uloga apneustikog cen-
tra je u tome da toniki deluje na inspi-
racijski centar, a pneumotaksinog da
pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog
centra spreava odailjanje iz apneus-
tikog centra. Na apneustiki centar in-
hibitorno deluju impulsi koji dolaze pu-
tem vagusa iz receptora plua. S pove-
anjem aktivnosti inspiracijskih neuro-
na pojaaju se uestalost i dubina disa-
nja. Dubina se poveava stoga to se
plua jae rastegnu pre nego to inhibi-
cijsko dejstvo vagusa i pneumotaksi-
nog centra nadvlada pojaano odailja-
nje iz inspiracijskih neurona, a frekven-
cija to se naknadno odailjanje u afe-
rentnim vlaknima vagusa i onima iz
pneumotaksinog centra brzo svlada.
Poveanje koncentracije ugljen-dioksi-
da ili jona vodonika i pad koncentracije
kiseonika poveavaju aktivnost centra
za disanje, a promene u suprotnom
smislu ga u maloj meri koe. Disanje se
menja i pod dejstvom stimulacijskih im-
pulsa s hemoreceptora u krvnim sudo-
vima, osetljivim na promene hemijskog
sastava krvi. Veina faktora koji razdra-
uju vazomotorni centar i poviavaju
krvni pritisak poveavaju i ventilaciju
plua, verovatno iz razloga to su neuro-
ni ova dva centra isprepleteni u retiku-
larnoj supstanciji modanog stabla.
disajni kapacitet, u ene iznosi proseno
4/5 kapaciteta u mukog. Znatne polne
razlike postoje i u vrednostima totalnog
i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog
vazduha.
disajni putevi, skup cevastih organa po-
mou kojih se uspostavlja veza izmeu
atmosfere i plunih alveola. DeIe se na
gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i
drelo) i donje d.p. (grkljan, dunik,
dunice i njihove grane). Pored tran-
202
r
dislocatio

sporta vazduha uloga im je da vlae, za-
greVaju i preiavaju udahnuti vazduh.
disajni tip, v. disanje.
disajni trakt, tractus respiratorius, sistem
organa koji obezbeuju funkciju disa-
nja. V. respiraiio.
disanje, v. respiraiio.
discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba,
koe lica, sluznice usta usled optih i lo-
kalnih oboljenja, povrede mekih ili v-
rstih tkiva. V. coloratio.
discus, kolut, kotur; d. articularis, zglob-
ni kolut, vezivno-hrskavina ploa koja
se nalazi u upljini zgloba i razdvaja
zglobne povrine; d. intervettebralis,
meuprljenski kolut od fibrozne hr-
skavice izmeu tela dva susedna prlje-
na.
diseminovana intravaskulna koagulaci-
ja, v. koagulacija.
dish face, (engl.) tanjirasti izgled lica,
karakteristina deformacija posle sup-
razigomatikih preloma kostiju lica ili
preloma po obliku Le Fort III.
dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia,
sin. enchondromatosis,
disjunctio, disjunkcija, meusobno raz-
dvajanje homolbgnih hromosoma u
toku anafaze prve mejotske deobe, pri
kojem eli hromosomi odlaze u elije-
kerke. Poto se ova pojava zbiva posle
izmene genskog materijala izmeu ho-
molognih hroffiosoma, disjunkcija
predstavlja osnovu segregacije, v. segre-
gatio.
disjunkcija, v. disjunctio,
disk-metoda, odreivanje osetljivosti, od-
nosno otpornosti utvrenog uzronika
zarazne bolesti prema antibioticima i
drugim hemiterpeuticima. Disk-me-
toda je difuziona metoda u kojoj bakte-
rije dolaze u kontakt s antibiotikom di-
fundiranim iz jadnog izvora (papirnog
kotura ili pastile) koji sadri antibiotik.
Disk se postavlja na povrinu podloge
(Petrijeva kutija) asejane kulturom uz-
ronika ija se osetljivost ispituje. Pre-
ma zoni inhibicije oko kotura odreuje
se stepen osetljivosti ili rezistencije.
diskoblastula, blastula koja nastaje braz-
danjem telolecitnih jaja.
diskontinuirana sterilizacija, v. tindali-
zacija.
diskopatija, degeneracija fibroznog pr-
stena i pulpozne jezgre meuprljen-
skog kotura koji, spadajui u kumeni
kanal, vre pritisak na korenove mo-
dinskih ivaca i izazivaju neuralgije i
motorne smetne u odgovarajuem delu
noge, sline ishijasu. V. ispadanje meu-
prljenskog kotura i pulpozne jezgre.
diskordantnost, postojanje razlike u po-
gledu odreenog obeleja izmeu la-
nova blizanakog para. Diskordantnost
je mnogo ea u dvojajnih nego u jed-
nojajnih blizanaca. Suprotno konkor-
dantnost.
diskriminacija, sluna, nesposobnost
nekog lica s oslabljenim sluhom da pri
ispitivanju sluha govornim testovima
tano ponavlja reci, iako uje njihov
zvuk. Pored slune komponente moe i
cerebralna komponenta da igra ulogu
(npr. u starakoj nagluvosti).
diskrinija, polna, duboki poremeaji u
radu svih lezda koje obezbeuju rav-
noteu seksualne funkcije, ija patologi-
ja daleko premaa podruje gonadne
patologije.
diskus-hernija, hernija pulpoznog nuk-
leusa. V. diskopatija.
dislocatio, dislokacija, promena poloaja,
pomerenost; (hir.) promena poloaja,
pomerenost kostnih fragmenata pri
prelomu ili zglobnih okrajaka pri ia-
enju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska
dislokacija atlasa; divergentna d., dis-
lokacija u kojoj su bica i laktaa odvo-
jeno pomerene; habitualna d., disloka-
cija koja se i posle repozicije ponavlja;
d. horizontalis mandibulae, pomera-
nje patrljaka donje vilice u odnosu na
horizontalnu liniju; d. verticalis m.,
dislokacija patrljaka prelomljene dislo-
kacije vertikalis u odnosu na vertikalnu
liniju. Uzrok je trauma i naknadna vua
miia. V. linije preloma na donjoj vilici.
Kienbckova d., izolovana dislokacija
polumeseaste kosti; kompletna d.,
dislokacija u kojoj su zglobne povrine
potpuno razdvojene; komplikovana d.,
dislokacija koja je udruena s drugim
znaajnim povredama; kongenitalna
d., dislokacija koja postoji od pre ili ne-
posredno posle poroaja; Lisfrancova
203
disajni
tip
dismetrija
dissector

d., dislokacija donoja u tarzometatarz-
nom zglobu; Momeggiaova d., disloka-
cija zgloba kuka u kojoj se glava butnja-
e nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje
karline kosti; Nlatonova d., disloka-
cija skonog zgloba, u kojoj je peta po-
tisnuta navie, izmeu golenjae i bice;
patoloka d., dislokacija kojoj je uzrok
paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo
oboljenje; d. preloma, dislokacija frag-
menata prelomljene kosti; d. soiva,
(oft.) pomerenost onog soiva; trau-
matska d., dislokacija izazvana povre-
dom ili naglim pokretom; zastarela d.,
ranije nastala dislokacija na koju su se
nadovezale zapaljenjske ili fibrozne
promene; zatvorena d., prosta disloka-
cija bez povrede okolnog tkiva.
dismetrija, v. dysmetria.
dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv
za sve poremeaje organizma usled raz-
druivanja genetskog pola i njegovog fe-
notipskog ispoljavanja udruene dis-
morfije germinalnog i gonadnog pola:
dismorfije gonofornog pola.
dispanzer, zdravstvena organizacija u
sklopu Doma zdravlja ili samostalna,
koja, koristei dispanzerski metod rada^
sprovodi niz mera zdravstvene zatite:
unapreenje zdravlja/spreavanje i suz-
bijanje oboljenja, rana dijagnoza boles-
ti, leenje i rehabilitacija obolelih i po-
vreenih. Brine se o zdravlju pojedinih
kategorija stanovnitva (ene, deca, rad-
nici) ili radi na suzbijanju pojedinih
oboljenja (tuberkuloza, konovenerike
bolesti, alkoholizam i maligna obolje-
nja).
dispanzerski metod rada, metod u radu
zdravstvenih radnih organizacija koji
podrazumeva praenje i prouavanje
zdravstvenog stanja i uslova ivota i
rada odreenih grupa stanovnitva,
praenje i prouavanje kretanja odre-
enih bolesti, istraivanje uzroka i a-
rita oboljenja, preduzimanje mera i or-
gan izovanj e zdravstveno-vaspitnog
rada, posmatranje individue u okviru
njegove prirodne, ivotne i radne sredi-
ne.
dispareunija, nedovoljno i odsutno doiv-
ljavanje sladostraa u polnom odnosu.
dispepsija, v. dyspepsia.
disperzija, disperzni sistem, stanje u
kome su estice jedne supstancije sitno
raspodeljene u nekoj drugoj supstanci-
ji. Supstancija u kojoj su estice druge
supstancije sitno rasporeene zove se
disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a
sitno rasporeene estice druge sups-
tancije su disperzna jaza, npr. rastvor e-
era u vodi je disperzni sistem u kome
je disperzno sredstvo voda, a disperzna
faza molekuli eera koji su raspodelje-
ni u vodi. Ako je disperzna faza u rastva-
rau (disperzno sredstvo) isitnjena do
molekula ili jona, takvi disperzni siste-
mi su pravi rastvori. Ako je disperzna
faza isitnjena do vidljivih estica, radi se
o grubim disperznim sistemima koji se
nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su
disperzni sistemi s esticama koje su po
veliini izmeu estica pravih rastvora i
suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su
koloidni rastvori.
disperzna faza, v. disperzija, koloidni rast-
vori.
disperzna r aplikacija, v. replicatio.
disperzna sredina, v. disperzija, koloidni
rastvori.
disperzni sistem, v. disperzija.
disperzni stepen, veliina koja se meri re-
cipronom vrednou veliine estica
disperzne faze; ukoliko su estice sitni-
je, utoliko je stepen disperzije vei i
obrnuto.
disperzno sredstvo, v. disperzija.
disperzoidi, meavina vrstih estica i
vazduha. Nastaju mehanikim raspada-
njem vrstih tela, sagorevanjem fosilnih
goriva u industrijskim procesima i sub-
limacijom. V. aerosoli.
dissectio colli radicalis, radikalna disek-
cija na vratu. Kirurki zahvat koji se vri
u odstranjenju karcinoma larinksa, kad
postoje metastaze na vratu. Zajedno s
metastazama i limfnim lezdama vrata
odstranjuje se i lateralna muskulatura
vrata kao i unutranja jugularna vena.
dissector, disektor, (1) lice koje vri di-
sekciju; (2) instrument kojim se vri di-
sekcija; (3) prirunik koji slui za upui-
vanje u disekciju.
204
dissimulatio diverticulum

dissimulatio, disimulacija, prikrivanje
neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/-
mulatio.
dissociatio atrioventricularis, v. block.
distalis, distalni, udaljen od sredita, po-
etka ili glave, suprotno proksimalnom,
donji (npr. extremitas distalis, donji ok-
rajak); (stom.) udaljeno od sredine lini-
je, za razliku od mezijalnog.
distichiasis, distihijaza, uroena anoma-
lija trepavica. Trepavice su poredane u
dva reda, pri emu drugi red moe biti
okrenut unazad, tako da dovede do tri-
hijaze. V. trichiasis.
Distoma haematobium, v. Schistosoma
haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola
hepatica.
Distomidae, staro ime za Trematoda, kla-
sa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez
segmentacije, uglavnom hermafroditi.
distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi
iza umnjaka.
distopija mukih gonada, svako razvija-
nje muke gonade na mestu na kome se
ona inae ne razvija, praeno velikim
poremeajima razvoja. Otuda, kriptor-
hidija nije samo distopija, nego i displa-
zija gonada.
distorsio, distorzija, uganue. !stezanje i
kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem
krvi. Distorzija nastaje pri snanim i
prekomernim pokretima (sagibanje i
opruanje) u zglobovima ruke i noge.
distractio, distrakcija, razmicanje iae-
nih zglobnih okrajaka ili fragmenata
prelomljene kosti opruanjem i proti-
vopruanjem, manuelno, zavojem ili
distrakcionim aparatom da bi se opet
uspostavio normalan poloaj zglobnih
okrajaka ili fragmenata kostiju.
distrofika gojaznost, gojaznost zdrue-
na s nekim neurokonim i skleroznim
oboljenjima.
Di-Te-Per-vakcina, sadri difteriki ana-
toksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i
ubijene uzronike pertusisa (Per). Ova
vakcinacija u naoj zemlji je obavezna.
Ona se vri s tri doze izmeu kojih ne
srne biti razmak manji od jednog mese-
ca ni vei od tri meseca. Prva vakcinacija
se vri jednom dozom Di-Te-Per-vak-
cine, od l do 3 god. Druga revakcinacija
se vri Di-Te-vakcinom pre upisa u os-
novnu kolu: do navrene osme godine.
Dalja revakcinacija se vri samo s teta-
nusnim anatoksinom.
Diterihsova udlaga, v. udlaga.
ditiazanin, anthelmintiko sredstvo; zbog
toksinosti, u nekim zemljama povuen
iz upotrebe.
diuretica (remedia), diuretici, diuretika
sredstva, lekovi koji poveavaju kolii-
nu izluene mokrae.
divergencija, razilaenje, (oft.) skretanje
one jabuice upolje. V. strabismus.
divergens, divergentan, razlazni, koji ide
ustranu, u raznim pravcima, npr. stra-
bismus divergens. V. con verge ns.
diverticulectomia, divertikulektomija,
ekscizija pobonih pagova.
diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje
nekog divertikuluma, naroito diverti-
kuluma kolona, koji mogu da perforiu
i da stvore perikolonske apscese.
diverticulopexia, divertikulopeksija, fik-
siranje pobonog paga hirurkim pu-
tem u novi poloaj, poto se oslobodi
sraslina ili okolnih struktura.
diverticulosis, divertikuloza, steeno sit-
no proirenje (tankog, debelog) creva. U
zidu proirenja nema uvek miinog
sloja zida creva na kome se promena
pojavila. Na tankom crevu proirenja su
obino lokalizovana na ivici pripoja me-
zenterijuma, dok se na debelom crevu
javljaju na suprotnoj strani od mezoko-
lona. ee dolazi do zapaljenja proire-
nja, kada govorimo o divertikulitisu.
diverticulum, posebno pobono proire-
nje paga nekog od upljih organa. Ono
moe biti pravo ili lano. Zid pravog di-
vertikuluma sadri sve slojeve zida up-
Ijeg organa na kome je nastao. Lani di-
vertikulum sadri samo sluznicu i sero-
zu organa. Nedostaje miini sloj; d.
duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.;
Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni di-
vertikulumi u predelu sigmoidnog kole-
na kolona; Graserov d., lani divertikul
sigmoidnog kolona; d. intestini; diver-
tikulum creva, proirenje creva. Moe
biti na tankom ili na oba istovremeno;
laringealni d., divertikul sluznice gr-
kljana; lani d., prodor sluznice creva
205
divinil-etar dlakavost

kroz povreeni miini sloj; d Meckeli,
ostatak proksimalnog dela omfalome-
zenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih
osoba, duina mu varira od l do 30 cm,
sadri sve slojeve zida tankog creva. Ob-
ino se nalazi na 100 cm proksimalno od
ileocekalnog zaliska. Najea promena
na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuc-
kov divertikul, nastaje u sluaju kad
nije dolo do zatvaranja Nuckovog ka-
nala, pri emu peritoneum oblae s
unutranje strane kanal i semenik koji
lei na njegovom dnu. V. hernia inguina-
Us congenita; pravi d., divertikul koji
nastaje izboenjem celog crevnog zida;
pulsioni d., divertikul koji nastaje us-
led pritiska u upljini ili kanalu; Roki-
tanskyjev d., v. trakcioni divertikul; ste-
eni d., divertikul nastao sekundarno,
mehaniki ili usled bolesti; trakcioni
d., divertikul jednjaka izazvan prirasli-
cama, koje vre ogranieno povlaenje
zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev
d.; Vaterov d., pag u zidu duodenuma
"* gde se spajaju uovod i izvodno kanal
pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni di-
vertikul; drelno-jednjaki d., diverti-
kul na mestu spajanja drela i jednjaka.
divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, di-
vinil-oksid), isparljiva tenost, inhala-
ciono sredstvo za izazivanje opte anes-
tezije (narkoze).
divizijska (prihvatna) bolnica, statutom
sanitetske slube NOV i POJ pri svakoj
diviziji predviena pokretna bolnica u
ijem sastavu je bilo hirurko, interno i
zarazno odeljenje.
divizijska sanitetska stanica (ranije divi-
zijski medicinski.centar), ustanova koja
se razvija na 10-15 km od borbene linije
radi pruanja optemedicinske i speci-
jalistike pomoi povreenim i obole-
lim; razvija se naelno pod atorima (ili
u kakvom pogodnom objektu) i ima ne-
koliko odeljenja: prijemno-trijano
(spojeno s evakuacionim), operaciono-
previjalino, bolesniko, zatim izolator,
odeljenje za dekontaminaciju i odelje-
nje za psihijatrijske sluajeve. V. sanitet-
ska stanica.
divizijski medicinski centar, v. divizijska
sanitetska stanica.
divizijski sanitet, v. sanitetska sluba divi-
zije.
divizijsko zavojite, v. zavojite.
diza mara (m. levator ani), jedan od me-
inih miia. Njegovo grenje (kloni-
ko u ejakulaciji mukarca) isturuje
mar unapred. U enskog, bono stee
vaginu na kraju obljube.
dizalina ektopija semenika, dizanje
(uspinjanje) semenika pod uticajem ov-
lanog draenja monike koe s unut-
ranje strane buta.
dizigotni blizanci, blizanci koji proistiu
iz oplodnje dve odvojene jajne elije s
dva semeglavca.
dlaka, v. barba, capillus, pilus.
dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu
od najglavnijih polnih odlika. Dlake su
rasporeene u pojedinim predelima
tela i to na naroiti nain; d. glave
(kosa) predstavlja izrazito polnu odliku.
Kosa je u ene znatno dua (sve do po-
jasa, pa ak i nie). Granice njena raste-
nja na glavi su karakteristine: pozadi
ona se u ene (i ginoidnog mukarca)
prostire u vidu 3 jezika (jedan srednji
i 2 bona), dok u mukarca (i androidne
ene) ima samo dva bona jezika. eo-
na granica vlasita je u poetku konkav-
na nadole. Od puberteta na njoj se u
mukarca javljaju eono-temene goleti,
dok se na kraju ne pretvore u elavost.
Suva supstancija dlaka ene posle 10.
godine sadre vie sumpora nego u
mukog; d. grudi, normalno se nikada
ne javlja u ene, dok se u mukih obilno
razvija; d. leda, u ena ne postoji, dok se
u mukih javlja i ispod lopatica (nekad
tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se
nizom polnih karaktera. Trepavice i ob-
rve su razvijene u oba pola, s malim raz-
likama. Trepavice su u ene due i obil-
nije nego u mukog, dok su u njega ob-
rve punije, postajui jo due posle 50.
godine. Brkovi i brada su izrazito muki
polni karakter, jer u ene ne postoje,
sem ako nisu androidnog tipa. U mu-
kog, obrastanje obraza dlakama poinje
oko 14. godine. Dlakavost lica u ene
javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz
nozdrva, usnih otvora i na usnim kolj-
kama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje
206
dlan Dderlleinovi bacili

se u oba pola, ali je bujnija i grublja u
mukarca; d. stidnjae, (bruce), ima
sasvim poseban polni karakter: u ene
zauzima trouglast prostor s osnovicom
okrenutom nagore, ka pupku, po odse-
noj vodoravnoj liniji, ne prelazei na
unutranju stranu butina i ne zahvata-
jui marnu okolinu. Naprotiv, u mu-
karca stidnjana dlakavost se gornjom
granicom klinasto prostire po prednjoj
strani trbuha ka pupku, a s donje strane
zahvata meicu i okolomarnu oblast,
kao i unutranju stranu butina. Bruce
su u mukog due nego u ene; dlaka-
vost udova u ene, obino, ne postoji,
dok je u mukog razvijena.
dlan, v. palma manus, vola manus.
DLM (dosis lethalis minima), najmanja
koliina toksina koja, ubrizgana supku-
tano, ubija u roku od 4 dana zamore
teko 250 g.
DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina.
DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje
stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u
sintezi DNK; poseduje takoe sposob-
nost proveravanja tanosti redosleda
prilikom 3'-5' povezivanja deoksinuk-
leotida u toku formiranja lanca DNK;
deluje i kao egzonukleaza koja prekida
5'-3' fosfodiestarske veze u dvolananoj
DNK to slui za ispravljanje (engl. re-
pair) moguih greaka nastalih prili-
kom replikacije DNK njena egzonuk-
leazna uloga je verovatno najznaajnija;
DNK-III, enzim koji katalizuje veoma
brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske
veze u sintezi DNK; deluje takoe i kao
egzonukleaza koja, imajui sposobnost
kontrole tanosti procesa replikacije
DNK, eliminie pogreno ugraene
deoksinukleotide iz lanca DNK prekida-
njem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena
osnovna uloga je u replikaciji DNK. V.
replikacija.
DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna
struktura koja se sastoji od po jednog
lanca DNK i RNK, ije su purinske i pi-
rimidinske baze komplementarno spa-
rene i meusobno povezane hidrogen-
skim vezama.
dno, v. fundus.
doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-
-karboksiacid), Doisy ju je dobio polaze-
i od estrola. Njegov derivat disdedro-
doazinolna kiselina (estropentan 3-01-
17-karboksiacid), polazei od ek-
vivalina, najjai je do danas otkriven
estrogen.
dobit od bolesti, primarna, po psihoana-
litikom shvatanju olakanje koje na-
stupa postoje libidinozna energija skre-
nula, konvertovala se i izazvala pojavu
simptoma (histerike, neurotike) bo-
lesti, a nije se upotrebila za (zabranje-
no) zadovoljavanje nagonske potrebe;
sekundarna d., saaljenje okoline, oslo-
baanje od obaveza, naknada za bolova-
nje.
dobo, kutija za zavojni materijal. Limene
kutije s otvorima na zidovima koji se ot-
varaju i zatvaraju pokretljivim poklop-
cem ili irokim trakastim obruem. Za
vreme sterilizacije otvori su slobodni da
bi vodena para mogla da prodre u kuti-
ju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da
bi sadraj kutije ostao sterilan.
Dobrna, banja koja lei pod Pakim Koz-
jakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Ce-
lja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i tonino. Voda sa Termal-
nog Vrela topla je 36
0
C, slabo je mine-
ralisana (0,4394 g /oo), i ugljenokisela.
Postoji i jedan izvor hladne gvoevite
vode. Voda slui za pie, kupanje i ispi-
ranje. Ima ureeno kupatilo sa kadama
i basenima i odeljenja za ispiranje i fizi-
kalnu terapiju. U ovoj banji lece se:
oboljenja u kojima treba poveati diure-
zu (kardiorenalna skleroza, urika dija-
teza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari
mokranih puteva i razne intoksikacije),
arterijska hipertenzija, neuroze,
neuralgije, neurastenija, ginekoloki
funkcioni poremeaji, premorenost,
lake anemije. Banja je i oporavilite, od-
maralite i leilite.
Dderlleinovi bacili, laktobacili, gram-
pozitivni, nepokretni. Nalaze se normal-
no u vaginalnoj flori pod ijim se utica-
jem glikogen iz vaginalnih elija pretva-
ra u mlenu kiselinu; ona u vagini obez-
beuje stalnu kiselu reakciju (pH oko
4,0) koja spreava razmnoavanje pato-
genih bakterija.
207
Dhleova bolest dorsalis

Dhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aor-
titib. Doizy-Curtisov test,
v. test.
dojka, v. mamma.
doksapram, analeptik za stimulisanje di-
sanja.
doksiciklin, polusintetski antibiotik iz
grupe tetraciklina.
dolabra, zavoj koji po izgledu podsea na
ocepak koji se uvre spiralno. Dolabra
se stavlja na tri naina, obino na ekst-
remitete: (1) d. currens, u kojoj omoti
jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; rever-
sa, u kojoj se svaki omot na odreenom
mestu uvre za 180 da bi prilegap na ek-
stremitet s obzirom na razne debljine
pojedinih segmenata ekstremiteta; (3)
d. serpens, pojava u kojoj svaki kruni
omot delimino prekriva prethodni,
slino crepu na krovu.
dolichocephalia, dolihocefalija, dugogla-
vost, frontookcipitalno izduen oblik
glave.
dolichocephalus, dolihocefalus, dugaka
ili uzana glava ija je duina mnogo vea
nego njena irina.
dom zdravlja, zdravstvena organizacija
koja, u okviru svoje delatnosti, obezbe-
uje sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu
stanovnitva koje ivi i radi na jednoj
odreenoj teritoriji (obino optini).
Dom zdravlja obezbeuje neposrednu i
specijalizovanu zdravstvenu zatitu i to:
optu medicinu, zdravstvenu zatitu
ena i dece, kolskog deteta, radnika i
starih osoba, zubozdravstvenu zatitu,
higijensko-protivepidemijsku zatitu,
hitnu medicinsku pomo i snabdevanje
lekovima.
domain, ivotinja ili biljka u kojima pa-
razitski ivi neki drugi organizam.
dominantan, alel ije fenotipsko dejstvo
postoji i u heterozigota, odnosno i onda
kada se on nalazi samo najednom lanu
odgovarajueg para homolognih hro-
mosoma. Izraz dominantan koristi se i
za obeleavanje svojstva normalnog
gena, ali mnogo ee se njime oznaava
mutantni gen.
dominantnost, stanje obezbeeno dej-
stvom dominantnog gena. Dominant-
nost moe da bude potpuna ili nepotpu-
na, zavisno od toga da Ii se efekat domi-
nantnog gena fenotipski ispoljava u sva-
koj jedinki koja ga sadri ili samo u jed-
nom broju organizama.
don, v. povrinska nedeljna doza (pod do-
sis).
Donnanova ravnotea, ravnotea koja se
javlja u dva rastvora nejednakog osmot-
skog i koloidnoosmotskog pritiska kada
su razdvojeni opnom koja proputa
samo obine jone, a ne proputa jone
koloidno rastvorenih supstancija (be-
lanevine). Prema Donnanu ravnotea
jzmeu dva rastvora (jedan sadri
+
samo
NaCl, a drugi elektrolitiki koloid Na R)
uspostavlja se u momentu kada proiz-
vod koncentracija difuzibilnih katjona i
difuzibilnih anjona s jedne strane po-
lupropustljive opne postane jednak
proizvodu koncentracija difuzibilnih
katjona i anjona s druge strane opne.
Postojanje veih koliina belanevina u
krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u me-
uelijskoj tenosti (oko 18 g/lit.) s ob-
zirom na to da se belanevine ponaaju
kao nedifuzibiln^ahjoni, to e broj difu-
zibilnih katjona (Na) biti za oko 5% vei,
a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% ma-
nji u plazmi nego u meuelijskoj te-
nosti.
Donovanijev korpuskulum, telaca u e-
lijama zapaljenja u venerikom obolje-
nju zvanom granuloma venereum. Izgle-
da da su prouzrokovai toga oboljenja.
donja vilica, v. mandibula.
doping, unoenje farmakolokih sredsta-
va u organizam radi vetakog
podizanja radne sposobnosti. Teko je
povui tanu granicu izmeu fiziolo-
kog i vetakog podizanja radne spo-
sobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja
stimuliu kardiovaskularni i disajni sis-
tem (kofein, kardiazol), ona koja, delu-
jui preko CNS-a, uklanjaju zamor (per-
vitin, benzedrin) i ona koja se inae
unose u organizam (vitamini, kiseonik),
ali u mnogo veim koliinama. Naroito
su opasna sredstva iz druge grupe, jer
potiskuju prirodni odbrambeni meha-
nizam organizma, zamor.
dorsalis, dorzalan, leni, zadnji.
208
orsoventralis drainage

orsoventralis, dorzoventralni, od nazad
prema napred.
dorsum, lea, zadnji deo trupa.
doruje, v. metacarpus.
dosage compensation, (engl.) v. X-hro-
mosom.
dosis, (radiol.) zrana doza, izlaganje
rendgenskim zracima na vazduhu. Doza
nita ne govori o uzajamnom dejstvu
zrane energije i materije, budui da
nije isto to i apsorpcija rendgenskih
zrakova. Izraava se brojem rendgena
(R). Stepen ekspozicije obino se iska-
zuje u R/min. (brojem rendgena u minu-
tu); apsorbovana d., ona koliina ener-
gije, bilo koga jonizujueg zraenja,
koju jonizujue estice predaju materiji
po jedinici mase ozraenog materijala
(na mestu koje nas interesuje). Izraava
se jedinicom rad; epilaciona d., koli-
ina rendgenskih zrakova koja dovodi
do privremenog opadanja kose (dlaka)
na ozraenoj povrini vlasita, bez poja-
ve crvenila na koi; eritemna d. (E.D.),
bioloka doza. Odjednom data koliina
rendgenskih zrakova to na nedelju
dana posle ozraenja izaziva crvenilo
koe. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u
mrku obojenost, a jo 3 sedmice kasnije
u bronzanu. Izraena u fizikoj jedinici,
ona varira od 270 do 1.450 rendgena, to
zavisi od visine napona na rendgenskoj
cevi (kVm). Sin. kona jedinica, unit
skin dose (U.S.D.); d. tolerancije (TD),
bolje dopustiva doza je celokupna koli-
ina zrane energije koju oveje telo
moe da prima neprekidno, bez ikakvog
oteenja krvotvornih organa ili polnih
lezda. Drugim recima organizam je u
stanju da neutralise efekat zrane ener-
gije sve dok primljena doza ne pree
podnoljivu vrednost. Ona se izraava
povrinskom nedeljnom dozom. V. po-
vrinska nedeljna doza.
Douglasov abscessus, v. abscessus.
Douglasov pag, materica je spolja oblo-
ena trbunom maramicom koja ini se-
rozni sloj (perimetrium). Na prednjoj
strani on dosee do istmusa, pa se pre-
bacuje na dno mokrane beike inei
beino-materinu duplju. Pozadi se
sputa mnogo nie, zastirui nadusmin-
ski deo grlia i dopirui do zadnjeg us-
minskog paga, pa se onda prebacuje na
prednju stranu pravog creva, obrazuju-
i mnogo dublju rektomaterinu dup-
lju, ije dno ini Douglasov pag (cavum
Douglasi).
douna lezda, najvea parna pljuvana
lezda smetena u jami iza donje vilice,
a ispod usne koljke. V. glandula parotis.
Doverov praak, v. Pulvis Ipecacuanhae
opiatus.
dovodni, v. afferens.
doza, v. dosis.
dozimetar, ureaj za merenje jaine joni-
zujuih zraenja. Meri dozu, jainu doze
i pravac kretanja jonizujuih zraenja.
Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali
je naao primenu i u kosmikoj medici-
ni, gde meri veliinu zraenja kojima je
izloen kosmonaut u toku leta. Po svojoj
nameni on moe biti lian, kao i za me-
renje doze zraenja u kabini broda i na
njegovoj spoljanjoj strani. Zavisno od
principa na kome dozimetar radi on
moe biti jonizujui, scintilacioni, fotog-
rafski, luminiscentni i hemijski. U uslo-
vima kosmikog leta dozimetrija obez-
beuje merenje raspodele doznih polja,
kao i celokupnu dozu u brodu i van nje-
ga. Oitani podaci ukazuju na postoja-
nje radijacione opasnosti, to je od po-
sebne vanosti za posadu.
doziranje, odreivanje ili odmeravanje
doze.
Drgerov aparat, komplet sa kiseonikom
i maskom za disanje odvojen i nezavisan
od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u
zatrovanim prostorijama, pod vodom i
u sluaju nesrea i poara.
Dragstedtova operacija, v. operacija.
drainage, drenaa, odvoenje sekreta iz
rana ili patolokih tenih kolekcija, iz
telesnih upljina pomou gumenih ili
staklenih cevi s okcima sa strane; bazal-
na d., drenaa kimeno-modanih te-
nosti iz bazalnog subarahnoidnog pro-
stora u cilju smanjivanja lubanjskog pri-
tiska; dugmasta d., drenaa peritoneal-
nog transudata pomou specijalnog
dugmeta privrenog za sve slojeve tr-
bunog zida; kapilarna d., drenaa sno-
pom vlasi, ketguta, ili drugim materija-

14 Medicinski leksikon
209
drastica Dubin-Johnsonov sindrom

lom malog dijametra koji vri kapilarno
privlaenje; Monaldijeva d., vrsta dre-
nae plunih kaverni pomou aspiraci-
je; Perthesova d., vrsta stalne aspiraci-
je pleuralne tenosti pomou gumenog
creva u vezi sa staklenim sudom u kome
je stvoren vakuum; poloajna d., tera-
pijska drenaa u bronhiektazijama i
plunog apscesa stavljanjem bolesnika
u leei poloaj potrbuke, kako bi mu
glava visila nanie, tako da se dunik na-
lazi nie nego obolele zone plua; v.
Quinckeov poloaj; sukciona d., v. Wan-
gensteenova drenaa; tidalna d., drena-
a mokrane beike pomou aparata
koji naizmenino puni beiku d bi se
izazvalo njeno rastezanje, a zatim pra-
njenje pomou sifonskog dejstva i isti-
canje usled dejstva tee; zatvorena d.,
drenaa empijema pleure uz spreava-
nje ulaenja spoljanjeg vazduha u pleu-
ralnu duplju; zatvorena pleuralna d.,
stalna aspiracija pleuralne duplje po-
mou interkostalno stavljenog drena
koji vodi u hermetiki zatvoreni sud,
pod dejstvom aspiracije; Wangenstee-
nova d., stalna drenaa pomou usisa-
vanja eludanom ili duodenalnom son-
dom u cilju leenja zaepljenja creva ili
paralitikog ileusa.
drastica, drastini lekovi. Naziv koji se da-
nas skoro iskljuivo upotrebljava kao
grupno ime za laksantne lekove vrlo ja-
kog dejstva, npr., za krotonovo ulje
(Oleum Crotonis), koji se ne upotreblja-
vaju u humanoj medicini.
drastini lekovi, v. drastica.
dra, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funk-
cioni odgovor- nadraaj, impuls u tkivu
odnosno organu. V. nadraaj, impuls.
draica, v. clitoris.
dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa
i mirisa.
drenaa, v. drainage.
Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sin-
drom.
drhtanje, v. tremor.
drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih
miia kao reakcija na hladnou. Nastaje
aktivisanjem primarnog motornog
centra za drhtanje u zadnjem delu hipo-
talamusa pod dejstvom signala iz koe i
kimene modine. Impulsi iz zadnjeg hi-
potalamusa prenose se niz modano
stablo i bonim stubovima kimene
modine do motoneurona, to je prae-
no progresivnim poveanjem miinog
tonusa, zbog ega se poveava metabo-
lizam i proizvodnja toplote u miiima
(za 5040) i pre nego to pone drhtanje.
Oscilacije u mehanizmu povratne spre-
ge refleksa na istezanje dovode do dr-
htanja i stvaranja toplote u telu.
droga, sirovi ili sasueni delovi biljaka ili
ivotinja koji slue za spravljanje leko-
va; d. u uem smislu, toksika supstan-
cija koja izaziva prolaznu izmenu raspo-
loenja ili svesti s ciljem da se suzbije
neprijatno stanje a eventualno postigne
prijatno.
dromotropan, koji ima osobinu da utie
na brzinu provoenja impulsa u srcu.
Moe biti negativan (ako se daje acetil--
holin) i pozitivan (ako se daju katehola-
mini - adrenalin).
drumstick, (eng.) maljiasto zadebljanje
na jedru neutrofilnih polimorfonuk-
learnih leukocita kao oznaka enskog
pola organizma. Sin. maljiasti nastavci.
Drutvo crvenog krsta, meunarodna or-
ganizacija osnovana na inicijativu vaj-
carskog filantropa Henrija Dunanta.
Prema enevskoj konvenciji (1864), sta-
ra se o neutralnosti i zatiti ratnih ranje-
nika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i
sanitetskih ustanova drava koje su po-
tpisale konvenciju. U mirno doba orga-
nizuje pomo civilnom stanovnitvu pri
elementarnim katastrofama i pomae
unapreenje higijene, narodnog zdrav-
lja i zbliavanje meu narodima. V. Cr-
veni kr t.
drvenasta flegmona, v. phlegmona.
dra matrice, naprava za privrivanje
matrice za zub, v. matrice.
Duane-Huntova jednaina, slui za izra-
unavanje talasne duine najkraeg
rendgenskog zraka u zavisnosti od na-
pona na krajevima rendgenske cevi:
Ao= 12,40S4cV u angstremima (A).
Dubin-Johnsonov sindrom, porodini
oblik nehemolizne utice, izazvan nes-
posobnou hepatocita da izlue vezani
bilirubin u u. Poremeeno je izluiva-
210
dubliranje modela Dupuytrenov fenomen

nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrast-
nih sredstava za rendgenski pregled
une kesice i unih puteva. U hepato-
citima postoji mrk pigment, karakteris-
tian za ovaj sindrom.
dubliranje modela, (stom.) izrada dupli-
kata radnog modela od vatrostalnog
materijala metodom otiska, u izradi ske-
letirane zubne proteze.
Duboisov apsces, v. abscessus.
duboka tamponada jodoformnom ga-
zom, mehanika metoda lokalne he-
mostaze kojom se zaustavljaju kostna,
periodontalna krvarenja, kao i ona iz ve-
ih krvnih sudova posle vaenja zuba.
Dubreuilova tekalna lezda, unutranji
sloj jajnog meska u kome se stvara en-
ski polni hormon (folikulin ili estron).
ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus
aberans, v. zastranjeni vod; d. arterio-
sus Botalli, Botalov kanal, spaja ravu
plunog stabla i luk aorte u fetusu; d.
choledochus, v. choledochus; d. co-
chlearis, opnasti puni kanal unutra-
njeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni
kanal unog mehura; d. deferens, se-
menovod, neposredno se nastavlja na
pasemeniki kanal u repu pasemenika.
Dug je 5060 cm, smeten jednim delom
u monicama, priljubljen uz telo pase-
menika, a od gornjeg pola semenika ulazi
u sastav spermatike vrpce. U maloj
karlici se priljubljuje uz bok mokrane
beike, proirujui se u ampulu i probi-
jajui se kroz prostatu kao brinih. Oba
briznika se otvaraju u mokranu cev na
sisiastom uzvienju poznatom kao se-
mena humica (colliculus seminalis,
veru montanum); d. ejaculatorius, briz-
nik; d. epididymidis, kanal pasemeni-
ka; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i
levi grade ductus hepaticus communis
koji se spaja s kanalom unog mehura
u uovod (d. choledochus); d. lympha-
ticus dexter, desni limfni kanal, uliva
se u desni venski ugao; d. pancreaticus
major, v. canalis Wirsungi; d. paroti-
deus, Stenonov parotidni kanal, izvodni
kanal doune pljuvane lezde; dd.
semicirculares, polukruni opnasti ka-
nali u unutranjem uvu, v. auris; d. sub-
lingualis, v. canalis Bartholini; d. sub-
mandibularis, v. canalis Whartoni; d.
thoracicus, veliki grudni vod, najvei
limfni sud, nastaje u trbunoj duplji i
uliva se u levi venski ugao.
dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se
po zavrenom tekom miinom radu
utroi u oksidacionim procesima koji
daju energiju za nadoknaivanje razgra-
enog adenozin-trifosfata i kreatin-fos-
fata i pretvaranje mlene kiseline u gli-
kozu.
Duhamelova operacija, v. operacija.
Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f
onu is.
dumping sindrom, (engl.) kompleksna
pojava, najverovatnije izazvana brzim
prolazom hrane iz eluca u jejunum
preko anastomoze posle gastrojejunos-
tomije. Ispoljava se mukom, slabou,
znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a
ponekad i dijarejom odmah po uzima-
nju hrane.
duodenitis, zapaljenje duodenuma (dva-
naestopalanog creva).
duodenostomia, duodenostomija, opera-
tivno nainjena duodenalna fistula. V.
fistula.
duodenum, v. intestinum.
duodenumska tubaa (sondaa), (1) ispi-
tivanje sadraja duodenuma, dobijenog
pomou duodenumske sonde. Slui i za
ispitivanje ui iz une kesice (u B) i
jetre (u C), kao i za ispitivanje funkcij-
skog stanja egzokrinog pankreasa; (2)
terapijska mera za leenje oboljenja
une kesice i infektivnog hepatitisa,
naroito njegovog holestaznog oblika.
dupla trisomija, v. polisomia.
Duplayeova bolest, v. bolest.
duplex, dupleks, struktura koja se sastoji
od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od
po jednog lanca DNK i RNK.
duplicatio, duplikacija, hromosomska ne-
normalnost koja se sastoji od udvajanja
odreenog segmenta hromosoma sa
svim njegovim !okusima, odnosno geni-
ma. Sup. dejicientio.
duplikacija, v. duplicatio.
duplja, v. cavitas, cavum.
Dupuytrenov fenomen, simptom karak-
teristian za dijagnozu cista u donjoj i
211
Dupuytrenova fraktura dvooblije, polno

gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong
loptice.
Dupuytrenova fraktura, v. fractura.
dura mater, tvrda modanica, spoljanja
opna centralnog nervnog sistema, pri-
ljubljena uz kotane zidove lubanjske
duplje i kimenog kanala.
dustaban, v. pes planus, pes planovalgus.
duevna bolest, v. bolest, bolnica.
duevna gluvoa, opta senzorika afazi-
ja, nesposobnost razumevanja znaenja
reci koje slue izraavanju neke misli.
Najee nastaje nakon oteenja ili
razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela
gornje slepoone vijuge u dominantnoj
hemisferi. Bolesnik ima ouvan sluh, ali
ne moe da raspozna ta koji zvuk znai.
V. i surditas.
duevna higijena, v. higijena.
duevni bolesnik, v. bolesnik.
duevno slepilo, nemogunost razumeva-
nja primljenih vidnih utisaka pri potpu-
no ouvanoj funkciji ula vida. Nastaje
uglavnom pri oteenju konveksnog
dela okcipitalne kore u dominantnoj
hemisferi.
duina kiselina, azotna kiselina, HNOa,
v. Acidum nitricum.
duik, v. azot.
dunica, v. bronchus; karcinom dunice
je najea maligna neoplazma grudnih
organa koja nastaje bujanjem elija epi-
tela dunike sluznice. Najei mak-
roskopski oblici su hilusno pranjenje,
periferno ili nodularno i difuzno. Mik-
roskopski tip je u 46-60 procenata epi-
dermoidno-elijski s oroavanjem,
anaplastiki s nediferentovanim elija-
ma oko 30 procenata svih adenokarci-
noma u 9-12 procenata i meoviti tipo-
vi. Bronhiolni karcinom ini 3 procenta
svih karcinoma plua i bronhija i smat-
ra se da nastaje bujanjem epitela kraj-
njih bronhiola ili elija koje oblau al-
veole; opstrukcija d., zaepljenje zjapa
dunice. Ono moe biti prouzrokovano
udahnuem stranog tela, neoplazmom,
pritiskom na dunicu usled zapaljenja
ili njegovih posledica, astme. Potpuno
zaepljenje dovodi do kolapsa plua,
atelektaze; papilom d., benigna neop-
lazma nastala umnoavanjem epitela
dunice.
dunini, v. bronchialis.
dunik, (embr.) trachea, segment disajnog
kanala, koji produava grkljan, ima su-
eni zjap i obloen je vierednim cilin-
drinim epitelom. Krajem 1. meseca
prednji vezivni zid zadebljava zbog po-
jave prehrskavinih zaetaka torakal-
nih prstenova, dok se u zadnjem javljaju
zaeci miia. lezde se javljaju u 4. me-
secu. Pretvaranje prethrskavinih zae-
taka u hrskavine prstenove poinje
krajem 2. meseca. V. trachea.
duica, v. iris.
dvanaestopalano crevo, (embr.) dok e-
ludano proirenje jo nije izvrilo svo*
je uvrtanje, crevna cev se od njega ne-
posredno pravolinijski nastavlja. Zano-
sei se udesno, eludana kesa povlai
za sobom crevo i ono pod elucem ini
koleno: taj segment je dvanaestopala-
no crevo, od ijeg se zida uvraanjem
stvaraju pupoljci za jetru i guterau.
dvoglav, v. biceps (mii).
dvogubi penis, v. penis.
dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci.
dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva
bicuspidalis s. mitralis.
dvooblije, polno (dimorfizam, seksual-
ni). ovek pripada grupi gonohorikih
ivotinja, tj. onih u kojih su polovi raz-
dvojeni, to samim tim dovodi do po-
Inog dvooblija. Polna uoblienost ove-
ka, pored sve svoje jasne ispoljenosti,
pokazuje, u odnosu na uoblienost
mnogih drugih gonohorikih ivotinja i
tu osobinu to je nejednako ispoljena,
ak i u jedinici istog pola. Te manje-vie
individualne razlike meu jedinkama is-
tog pola ine da u polovima oveka po-
stoji itav niz tipova koji se, u manjoj ili
veoj meri, udaljuju od osnovnog, pra-
vog ili istog tipa, bilo da su vlada-
jueg, osnovnog pola prekomerno ili
nedovoljno izraene, to se ispoljava
manjim ili veim nagomilavanjem ka-
raktera istog pola ili, umesto njegovih
izostalih odlika, pojavom karaktera
suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju
i patologiju oveka ta je injenica od
osobito velike vanosti, jer esto poma-
212
dvopolni jon dysbasia

e razumevanju normalnih i bolesnih
pojava u toj oblasti ovekova ivota.
Uvek u granicama fizioloki dopute-
nog, postoje u svakom polu, polazei od
istog pola (euandroidnog i euginoid-
nog) dve velike grupe individualno uob-
lienih jedinki: jedna podrazumeva je-
dinke s vikom izoseksualnih odlika, a
druga, usled manjka izoseksualnih odli-
ka, otkriva supstituciju heteroseksual-
nim odlikama. Polno odreenje jedinke
proizlazi iz odnosa muke i enske faze,
tanije: iz prevage jedne faze nad dru-
gom. U mukih nagomilavanju izosek-
sualnih odlika dovodi do stvaranja
hiperandroidnih tipova (suvie mukih
mukaraca), a u ena do stvaranja hiper-
ginoidnih tipova (suvie enskih ena).
Od granice istih polova do tavanice
ove grupe proteu se neizbrojivi podti-
povi sa sve snanijim nagomilavanjem
izoseksualnih odlika, jer je potenciranje
genitalnih odlika manje izraeno. Preko
te granice ulazi se u oblast patologije. U
mukih izostajanja izoseksualnih odlika
i supstitucija heteroseksualnim dovodi
do formiranja ginoidnih mukaraca
(enskih mukaraca), odmah pod grani-
com euandroidnih mukaraca. U en-
skih, izostajanje izoseksualnih odlika i
supstitucija heteroseksualnim dovodi
do stanja androidnjh ena (mukih
ena), sve vie muki uoblienih, ukoli-
ko se pribliavamo krovu ovog diferen-
cijacionog tipa. Obilje podtipova nasta-
lih mehanizmima vika i manjka, odnos-
no supstitucijom, toliko je veliko da se
moe bez velikog ustezanja rei da
nema dva mukarca u svemu ista, niti
dve ene u svemu iste, naroito u vange-
nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a
ta oblast od pola ini linost.
dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva
pola s dva suprotna naelektrisanja. Npr.
u aminokiselinama postoje dvopolni
joni (aminosiretna kiselina CH
2
NHz-
pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako
CH
2
NHsCOO).
dvorog, v. bicornis.
dvostruk (udvojen), v. bigeminus.
dvostruka ina, v. ferula duplex.
dyalysis, dijaliza, postupak kojim se ko-
loidno rastvorene supstancije (npr. be
lanevine, krob) odvajaju od supstan-
cija koje se u rastvoru nalaze u obliku
jona ili molekula. Ovo odvajanje mole-
kula ili jona vri se kroz membrane ije
pore proputaju samo molekule i jone,
a zadravaju koloidne estice. Molekuli
i joni prolaze kroz membranu u ist
rastvara koji se nalazi s druge strane
membrane; elektrodijaliza, odvajanje
elektrolita od koloidnih estica utica-
jem jednosmislene struje; haemodyali-
sis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih
supstancija, poremeaja koncentracije
elektrolita i jona vodonika u krvi boles-
nika s bubrenom insuficijencijom, pro-
voenjem krvi kroz poseban aparat
(vetaki bubreg); peritonealna d.,
otklanjanje azotnih supstancija iz krvi u
teoj manjkavosti bubrega dijalizom,
koja se postie stalnim ispiranjem peri-
toneuma izotoninim ili slabo hiperto-
ninim rastvorom kuhinjske soli. Kroz
trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu
(fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24
asa 20-25 litara ovog rastvora, dok se
kroz trokar zaboden u Ievu bedrenu
jamu stalno isputa ova tenost. Sin. pe-
ritonealna irigacija.
dypsomania, dipsomanija, povremeni
neodoljiv nagon za uzimanjem alkohol-
nih pia. Javlja se jednom u nekoliko
sedmica ili meseci, obino u epileptia-
ra i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje
vreme bolesnik pije obino velike koli-
ine pia, posle ega pada u san, a po
buenju ostaje delimina amnezija. V.
epileptiki ekvivalenti.
dysarthria, dizartrija, poremeaj govora s
oteanim izgovaranjem suglasnika u or-
ganskim i funkcionira poremeajima
centralnog nervnog sistema. U progre-
sivnoj paralizi prouzrokovano je korti-
kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelar-
nim i psihikim uzrocima; d. spastica
(d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria.
dysbasia, disbazija, oteano hodanje; d.
arteriosclerotica, osoben hod sitnim
koracima u bolesnika od arteriosklero-
ze mozga. V. demarche a petits pas.
213
dysbetalipoproteinaemia dyskeratosis

dysbetalipoproteinaemia familialis, v.
hyperlipoproteinaemia.
dyschezia, diskezija, teko ili bolno pra-
njenje izmeta iz rektuma.
dyschondroplasia, dishondroplazija, v.
enchondromatosis.
dyschromia, dishromija, poremeaj nor-
malne pigmentacije koe. Moe biti hy-
per-, hypo- ili achromia.
dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bo-
lest, a naroito za bolesti u kojima po-
stoji poremeaj elijskih sastojaka ne-
kog tkiva; krvna d., svako nenormalno
stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko
upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest.
dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno
oboljenje koje izazivaju igele i amebe.
Izvor bolesti je samo ovek, a prenosi se
fekalno-oralnim putem; amebna d., su-
bakutno ili hronino recidiviue
oboljenje debelog creva koje izaziva En-
tamoeba histolytica. Bolest poinje po-
stepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica
dnevno. One su tene i sadre sluz, a po-
nekad i krv. Bol i proliv obino prou
spontano posle 7-20 dana, pa nastane
zatije do sledeeg povrata; bacilarna
d., izazivaju je vie tipova igela, od ko-
jih su najee S. sonne i S. flexner. Za-
paljenjske promene su uglavnom na za-
vrnom delu kolona, te bolesnik ima
5-20 krvavosluzavih stolica dnevno,
koje su praene tenezmima i lanim po-
zivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10
dana.
dysfibrmogenaemia congenitalis, na-
sledna disfibrmogenemija, u kojoj po-
stoje normalne koliine fibrinogena u
plazmi, koji ima nenormalnu grau i
koji se ne koagulie u dovoljnoj koliini.
dysfunctio, disfunkcija. Poremeaj nor-
malne funkcije nekog organa. Moe se
ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija)
ili poveanoj funkciji (hiperfunkcija).
dysgammaglobulinaemia, disgamaglo-
bulinemija, poremeaj imuniteta s defi-
citom jednog ili vie, ali ne svih imuno-
globulina, kao i smanjena otpornost
prema mnogim infektivnim bolestima.
Disgamglobulinemija je izazvana ili ne-
mogunou sinteze ili sintezom nenor-
malnih imunoglobulina. V. agammaglo-
bulinaemia.
dysgenesis gonadalis, gonadna dizgene-
zija, izraz koji se upotrebljava za grupu,
najee, genetskih anomalija u razvoju
gonada; uobiajeno je da se razlikuju
dva oblika: oni u uem - npr. syndroma
Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter
(v. tamo) - i irem smislu, npr. syndro-
ma Stein-Leventhal (v. tamo).
dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis, kongenitalna anomalija oka pri
kojoj postoji kombinacija malformacije
ronjae i duice. Na ronjai se javlja
kao embrybtoxon corneae posterius, a na
duici se vide trake, membrane koje
premouju komorni ugao i spajaju
Schwalbeovu liniju s periferijom dui-
ce. Udruena promena ronjae i duice
ini Axenfeldov sindrom, koji pripada
posebnom obliku glaukoma u dece.
dysgerminoma, maligna neoplazma go-
nada za koju se veruje da se razvija iz
nediferentovanih elija zaostalih iz pe-
rioda embrionalnog razvoja gonada.
Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrven-
kaste boje sa ahurom. Cesto se javlja
na oba jajnika.
dysgeusia, disgeuzija, poremeaj percep-
cije ukusa.
dysglobulinaemia, disglobulinemija, sva-
ki poremeaj globulina krvne plazme.
dysgnaihia, v. malocclusio.
dyshaematopoiesis, dishematopoeza,
poremeeno stvaranje krvnih elija.
dysharmonia dentomax ill ari, nesklad
u veliini zuba i vilica, genetski zavisan.
V. macrodontio i microdontio.
dvshepatia, dishepatija, promenjeno
funkciono stanje jetre; lipogena d., po-
remeen rad jetre u dece koja uzimaju
velike koliine masti hranom.
dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje koe
u vidu sitnih, vrstih vezikula, slinih
sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom
na rukama (lateralnim stranama prsti-
ju) i nogama. Oboljenje je praeno svra-
bom i arenjem. esto recidivie u pro-
lee i jesen.
dyskeratosis follicularis vegetans (Mor-
bus Darier), retko dominantno nasled-
no kono oboljenje, koje se odlikuje fo-
214
dyslalia dysphagi

likularnim i perifolikularnim kupastim
oroavanjem prljavomrke boje, lokali-
zovano na licu, vratu, leima i grudima.
U intertriginoznim predelima moe se
razviti papilomatozno bujanje.
dyslalia, nepravilan govor, nepravilna ar-
tikulacija glasova. U dece s nepravilnos-
tima vilica i zuba moe da doprinosi raz-
vitku nepravilnosti i da otea ortodont-
sko leenje.
dyslipidosis, dislipidoza, opte ime za sve
lokalizovane i sistemske poremeaje
metabolizma masti (lipida).
dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemi-
ja, zajedniko ime za sve poremeaje Ii-
poproteina u krvnoj plazmi.
dysmenorrhoea, dismenoreja, menstrua-
cije praene jakim bolovima. Primarne
dismenoreje se javljaju u pubertetu s
prvim menstruacijama ili u toku prve
godine po pojavi menarhe, prouzroko-
vane najee hipoplazijom materice i
cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim
anomalijama materice. Sekundarne dis-
menoreje su ee izazvane hroninim i
subakutnim zapaljenjskim procesima
genitalija, tumorima na materici (fib-
rom i polip) i tumorima jajnika (ciste).
dysmetria, dismetrija, poremeaj u pre-
ciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u
tome da bolesnik ne moe pravilno da
odmeri obim jednog pokreta, pa ili pod-
baci ili prebaci cilj. Promaaj pokreta
pobuuje korekcioni pokret koji preba-
cuje na drugu stranu. Sree se u obolje-
njima malog mozga ili njegovih puteva.
dysosmia, v. parosmia.
dvsostosis, uroen ili nasleen poreme-
aj razvitka, s deformacijom kostiju Iu-
tyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni
poremeaj s hipoplazijom eonog dela
lubanje, kraniostenozom, egzoftalmi-
jom, rascepom nebaca i sraenjima ili
def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep ha-
lo syndactilia, craniostenosis; d. cleidoc-
ranialis, nasledni poremeaj razvitka
kostiju membranoznog porekla, naje-
e kljune kosti i kostiju lubanje. Klju-
njae nedostaju ili su rudimentarne, lu-
banja je iroka, mleni zubi kasno niu
i perzistiraju, stalni zubi impaktirani,
esta hiperodoncija; d. craniofacialis
Crouzon, nasledno oboljenje s poreme-
ajem razvitka kraniofacijalne regije.
elo ispupeno, hipoplazija gornje vili-
ce s gotskim nepcem, laka progenija, eg-
zoftalmija' divergentni strabizam; d.
mandibularis, uroena hipoplazija do-
nje vilice, s rascepom nepca, poremea-
jem postave zuba i patolokim razvojem
organa sluha; d. mandibulofacialis,
uroeni poremeaj razvitka usled hro-
mosomne aberacije. Nepravilan razvi-
tak svih delova koji se formiraju iz pr-
vog krnog luka: antimongoloidne oi,
sitno lice, makrostoma, ui nisko po-
stavljene i esto deformisane ili rudi-
mentarne usne koljke, donja vilica
mala i u distalnom poloaju, esti rasce-
pi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher--
Collins, syndroma Franceschetti, triso-
mia 18.
dyspepsia, dispepsija, poremeaj varenja
izazvan raznim uzrocima; d. acida, ob-
lik dispepsije izazvan poveanom kise-
lou eludanog soka; d. appendicula-
ris, javlja se u bolesnika s hroninim za-
paljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u
bolesnika s oboljenjima une kesice; d.
colonis, izazvana oboljenjem debelog
creva; d. functionis, javlja se zbog ato-
nije zida digestivnih organa^ ili nervnih
poremeaja; d. intestinalis, zbog
oboljenja tankog creva; d* truljenja i d.
vrenja, nastaju usled nepravilne ishra-
ne i poremeaja crevne bakterijske flo-
re; d. ventrfculi, usled poremeaja u e-
lucu.
dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju.
Javlja se kao simptom raznih oboljenja,
u prvom redu suenja jednjaka usled
maligne (karcinom) ili benigne stenoze
(korozivne strikture). I drugi procesi na
vratu (divertikuli) i u medijastinumu
(limfogranulomatoza) mogu da budu
uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne
paralize (myasthenia gravis) imaju dis-
fagiju kao poetni simptom. Takozvane
male disfagije su vrlo este i svode se
na egzostoze na kimenom stubu vrata,
na hronian ezofagitis i na sindrom ref-
luksa hrane u jednjaku; d. lusoria,
smetnje u gutanju prouzrokovane pri-
tiskom na jednjak koji vri desna arteri-
215
dysphonia dystrophia

ja supklavija, ako su joj poloaj i pravac
nepravilni; sideropenijska d., poznata
kao deo Plummer-Vinsonovog sindro-
ma, javlja se najee u ena u klimakte-
rijumu i posle njega; d. valsalvae, ote-
ano gutanje ako je odlomljeni veliki
rog podjezine kosti pomeren pod sluz-
nicu drela.
dysphonia, disfonija, poremeaj u emisiji
glasa koji dobiva grub i neprirodan kva-
litet usled organskih promena u grklja-
nu, npr. tumora ili paralize glasnice (or-
ganska d.) ili usled psihogenih poreme-
aja (psihogena d.).
dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili
stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini,
(stom.) retka strukturna anomalija den-
tina mlenih i stalnih zuba. Veliina i
boja zuba su normalni. Zbog defektne
izgradnje korenova (koji su kratki, sue-
ni i esto nedostaju), rano dolazi do kla-
enja zuba. Umesto korenova nalaze se
patoloke tvorevine sline cistama. Pul-
pa zuba uopte ne postoji ve je ispunje-
na kalcificiranim tkivom. Sin. Zubi bez
korenova; d. dentis, (stom.) strukturna
anomalija koja nastaje za vreme stvara-
nja zuba pod uticajem raznih negativ-
nih faktora: infekcije i traume, prelea-
nih trofikih, bakterijskih i virusnih bo-
lesti, endokrinopatija, naslednih fakto-
ra, intoksikacije fluorom i lekovima i
zraenjem. Moe se javiti na jednom
zubu, na grupi zuba ili u svih zuba
(mlenih i stalnih). Sin. hypoplasia den-
tis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrigh-
tov sindrom.
dyspnoea, dispneja, oteano disanje; d.
cardialis, izazvana bolestima srca; -d.
exercionis, izazvana fizikim naporom;
ekspiratorna d., uslovljena oteanim
ekspirijumom; funkciona d., bez or-
ganskih promena, izazvana strahom ili
drugim uzbuenjima; inspiratorna d.,
zbog oteanog udisaja; nona d., koja se
iskljuivo javlja nou; naroito zbog sla-
bosti levog srca; ortostatska d., koja se
javlja pri uspravnom poloaju; parok-
sizmalna d., d. koja se javlja u vidu no-
nih napada pri poputanju Ieve komore;
renalna d., d. u vezi s azotemijom.
dystokia, distokija, oteani ili nepravilni
tok poroaja.
dystonia, distonija, poremeaj tonusa mi-
ia ili vegetativnih nerava; d. musculo-
rum deformans, torziona distonija; d.
neurocirculatoria, neurocirkulatorna
distonija, funkcioni poremeaj koji se
sastoji od pojava od strane srca, udrue-
nih s neurovegetativnim poremeajima
i optom nervoznou u manjem ili ve-
em stepenu; d. neurovegetativa, neu-
rovegetativna distonija, funkcioni pore-
meaj koji se ispoljava poremeenim to-
nusom vegetativnog nervnog sistema
(simpatikih i parasimpatikih nerava).
dystrophia, distrofija, poremeaj ishrane,
promene koje nastaju u elijama i u tki-
vima a stoje u vezi s poremeajem pro-
meta materija. Pri tome se u elijama i
u tkivima pojavljuju zrnca belanevina
(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca
glikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma,
mokrane kiseline) i pigmenata (mela-
nina, lipofuscina, hemosiderina, hemo-
melanina itd.); d. adiposogenitalis, bo-
lest koja se obino via u deaka i de-
vojica a odlikuje se nagomilavanjem
, masnog tkiva na butinama, u glutealnim
predelima, na grudima i licu. Polni or-
gani su potpuno nerazvijeni, kao i se-
kundarne polne odlike. Ovo je oboljenje
prouzrokovano smanjenom funkcijom
hipofize. Obino nastaje usled otee-
nja hipofize ili meumozga odnosno nji-
hove veze, najee pritiskom od strane
tumora - kraniofaringeoma; d. muscu-
lorum progressive, progresivna mii-
na distrofija. Nastaje ili kao posledica
oteenja kimene modine i nerava,
tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna,
juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu pri-
maria, nasledna d. koja poinje u de-
jem uzrastu. Zahvata vie miia nogu,
lea i lopatica. Usled toga to se u mii-
ima zbog atrofije miinih vlakana na
njihovom mestu razvija obilno masno
tkivo, miii zadebljaju i dobijaju hi-
pertrofian izgled; d. musculorum
pseudohypertrophica, v. d. musculo-
rum progressiva; d. myotonica, mioto-
nika distrofija, nenasledno miino
oboljenje koje se javlja u treoj deceniji,
216
dystrophia_______________________________________________________ dysuria
neto ee u mukaraca. Pored oteane dysuria, dizurija, bolno ili oteano mokre-
dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i nje; psihika d., dizurija u prisestvu
atrofije miia, elavosti, katarakte i at- drugih lica; spastika d oteano mok-
rofije testisa odnosno amenoreje. renje zbog spazme mokrane beike.

okoviev metod, v. repositio. urevak, v. Convallaria majalis.
DZ
dep, gingivalni, (stom.) prostor ograni-
en s jedne strane povrinom zuba, a s
druge patoloki izmenjenim tkivom
desnijntraalveoalarni d., (stom.), v.
dep gingivalni; kiretaa g. d., metoda
leenja gingivalnih depova. Iz njih se
odstranjuju subgingivalni konkrementi,
nekrotian cement korena zuba, pato-
loki promenjeno tkivo desni, epitelni
pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti
za kiretau gingivalnog depa su: mali
srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri
tome se koristi i brizgalica za ispiranje
depa kao i gumice za poliranje povri-
ne korena zuba. V. parodontitis progres-
siva, parodontopathia mixta, gingivitis
hypertrophican inflamata et chronica;
lani d., ograniava s jedne strane gle
zuba a sa druge uveano (edematozno
ili hiperplastiko) tkivo desni, Dno d-
epa ini nepromenjeni epitelni pripoj
koji se nalazi u svom fiziolokom polo-
aju. Lani depovi su znak kod gingivi-
tisa; pravi infrakotani d., ograniava
koren zuba i alveolarna kost, a dno d-
epa je apikalnije od nivoa sauvane kos-
ti. Mogu biti s l, 2 ili 3 kotana zida. Pra-
vi depovi postoje u zapaljenskom i me-
ovitom obliku progresivnih paradon-
topatija; pravi suprakotani d., ogra-
nien je s jedna strane korenom zuba,
a sa druge tkivom desni- Dno depa je
na nivou ouvanog kotanog tkiva; ser-
piginozni d., pravi gingivalni dep, iji
je otvor prema usnoj duplji na jednoj
povrini zuba, a dep se prostire spiral-
no oko zuba tako da mu je dno na dru-
goj ili suprotnoj povrini zuba. V. dep,
gingivalni; supraalveolarni ., v. gin-
givalni dep.
dul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena je-
dinica SI za entropiju; J/K predstavlja
poveanje entropije sistema koji prima
koliinu toplote od l dula pri stalnoj
termodinamikoj temperaturi l kelvin,
ako ne nastane bilo kakva nepovratna
promena u sistemu;
l J/K =
IK
dul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg
K), izvedena jedinica SI za masenu koli-
inu toplote (specifinu toplotu); J/(kg
K) jeste koliina toplote homogenog
tela ija je masa l kilogram i u kome do-
vod koliine toplote od l dula izaziva
poveanje termodinamike temperatu-
re za l kelvin.
U/(kgK)
219
U
lkg IK.
e, oznaka za prefiks eksa u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; l
eksa oznaava veliinu koja je za IO
18
odnosno za (l 000 000 000 000 000 000)
puta vea od merne jedinice neke fizi-
ke veliine.
E, (oft.) skraenica za emetropiju.
e~, simbol elektrona do sada poznate naj-
manje estice negativne naelektrisanos-
ti. Elektroni se nalaze po slojevima oko
atomske jezgre.
e"
1
", simbol za pozitron.
Economova bolest, v. encephalitis lethar^
gica (epidemica).
EDso, doza koja data ivotinjama iste vr-
ste, u polovine tih ivotinja prouzrokuje
izvestan odreen efekat, srednja efikas-
na doza.
EEG, elektroencefalogram.
ejakulatorni kanali, v. briznicl
EKG, v. elektrokardiogram.
empl., skraenica na receptu za emplast-
rum.
emuls., skra. na receptu za emulsio.
EOG, skraenica za elektrookulogram.
EPF (EPS), exophthalmos-producing
factor (e. p. substance), egzoftalmus
produkujui faktor (e. p. supstancija),
hemijski ne sasvim identifikovana ma-
terija hormonskog (v. hormon) karakte-
ra prednjeg renja hipofize koja podsti-
e nastajanje egzoftalmusa (v. exophth-
almo).
Er, v. erbium.
ERG, skraenica za elektroretinogram.
Eu, hemijski simbol za europijum koji
spada u grupu lantanoida.
extr., v. extractum.
Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella ty-
phi, v. Salmonella.
Ebnerova elija, v. elija.
Ebnerove linije, inkrementne linije koje
oznaavaju sukcesivni razvoj i uveanje
debljine dentina. Stoje upravno na pra-
vac dentinskih kanalia. V. dentinum.
branlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tu-
mora uvrtanjem njihovih peteljki.
eburnatio, eburnacija, preobraaj kosti u
masu slinu slonovai.
eburneus, od slonove kosti, kao slonova
kost; substantia eburnea, v. dentinum.
carteur, (fr.) ekarter, razmica, instru-
ment koji slui za proirivanje prirod-
nih otvora ili razmicanje preseenih tki-
va pri operacijama.
eccema, v. eczema.
ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv,
vei od petehija, po koi i sluznicama,
koji je u ravni koe, nepravilnog oblika,
crvene ili modre boje; e. conjunctiva-
Hs, ekhimoza, modrica, supkonjunkti-
valna hemoragija koja se esto via. Uz-
roci: povreda, oboljenje krvnih sudova,
hemoragike dijateze, sistemna obolje-
nja i dr.
echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje
izazvano larvenim stanjem parazita tae-
nia echinococcus, koji se razvija u pre-
laznih domaina (sisara), najee u jet-
ri, a ponekad i u pluima, mozgu i dru-
gim organima. Moe da dostigne velii-
nu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi
su: vrst i beo spoljni sloj (cuticula);
membrana germinativa s. proligera,
220
Echinococcus ectopia

koja pupljenjem daje vesiculae prolige-
rae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule
plivaju u hidatinoj tenosti koja ispu-
njava cistu.
Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita
iz reda pantljiara. Odrastao oblik crva
se nalazi u psa, a intermedijarni oblik
larve se nalazi u ovaca, maaka, oveka
i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede
meso crknutih ovaca i maaka u
endemskim krajevima. Odrastao crv je
mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i
na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu
kruia i venac kukica. TeIo ine tri seg-
menta - lanka. Jaja ovih crva preko ne-
kuvanog povra ili voa zagaenog iz-
metom psa dospevaju u digestivne orga-
ne oveka. Kroz zid creva krvotokom
dospevaju u jetru i druge organe, gde se
smetaju i izazivaju stvaranje cistikih
formacija u kojima se stvaraju nove gla-
ve novih parazita.
Echinococcus granulosus, v.
ec-hinococcus.
echocardiographia, ehokardiografija,
metoda grafikog predstavljanja polo-
aja i pokreta sranih zidova, kao i unut-
ranjih delova srca pomou ehoa dobi-
jenih zracima ultrazvunih talasa, up-
ravljenih kroz zid grudnog koa. Sin. ul-
trazvuna kardiografija.
ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic
Human Orphan), enterovirusi koji pri-
padaju grupi RNK. Poznat je veliki broj
razliitih serolokih tipova ECHO-viru-
sa, ali samo neki od njih izazivaju ob-
oljenje ljudi. U najvanije bolesti ubraja-
ju se aseptiki meningitis, s egzante-
mom i febrilna oboljenja s ospom ili bez
nje.
Eckhardove erektilne kitice, poto su
snabdele pregrade hranidbenim ogran-
cima, arterije kavernoznih tela daju 6-8
ogranaka koji se nazivaju Eckhardove
erektilne kitice.
Eckova fistula, v. fistula.
eclampsia, eklampsija, jedan od najteih i
najopasnijih oblika toksikoze u trudno-
i. Moe da se javi u toku trudnoe (e.
gravidarum) najee pri kraju trudnoe
i za vreme poroaja (e. parturien-tium),
a rede prvih dana posle poroaja
(e. puerperalis). Smrtnost za majku i
decu je velika. Pojavi eklampsije obino
prethodi period prodromnih simptoma
(preeklampsija) koji prate subjektivni
simptomi: glavobolja, zujanje u uima,
opta slabost i objektivni nalazi: povi-
en pritisak, belanevine u mokrai,
smanjena koliina mokrae (neki put
do anurije) i edemi, naroito u donjim
ekstremitetima. Posle ovog prodrom-
nog stadijuma, koji moe proi i nezapa-
en, iznenada dolazi do pojave eklam-
ptikih napada u vidu klonikih i toni-
kih greva u miiima lica i naroito ek-
stremiteta, kao i do gubitka svesti. Na-
padi se posle kratkih pauza ponavljaju.
eclampsismus, v. praeeclampsia.
Economova bolest, v. bolest
craseur, drobilica, instrument koji odst-
ranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a
najee patoloko tkivo.
ectasia, ektazija, proirenje, izboenje zja-
pa upljih organa.
ecthyma, ektima, streptostafilokokno ob-
oljenje koe koje poinje kao impetigo,
iju vezikopustulu brzo zamenjuje de-
bela, slojevita krasta, ispod koje se nala-
zi jasno ograniena, gnojna ulceracija,
koja se zavrava oiljkom.
ectodermosis erosiva pluriorificialis,
bolest se manifestuje erozivnim prome-
nama na sluznici usta, nosa, oiju, geni-
talnih organa, dakle u okolini prirodnih
otvora. Oboljenje je praeno optim
simptomima, s povienom telesnom
temperaturom, malaksalou, bolovima
u zglobovima. Oblik erythema exsudati-
vum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendy-
jeva bolest.
ectomia, ektomija, vaenje organa ili
samo njegovog dela isecanjem, npr.
apendektomija, holecistektomija, lo-
bektomija itd.
ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapalje-
nje spoljanje ili abdominalne strane
peritoneuma.
ectopia, ektopija, prisustvo organa na
mestu gde se inae normalno ne nalazi.
Veinom je ova pojava uroena; e. den-
tis, ektopija zuba, razvitak zuba na ati-
pinom mestu, bez obzira da Ii zub nik-
ne ili ostane duboko u kosti; e. lentis,
221
ectrodactylia efflorescentia

nenormalan poloaj soiva oka (iae-
no soivo). Hereditarna anomalija koja
se javlja veinom kao sistemno obolje-
nje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii.
Soivo menja ne samo poloaj ve i ob-
lik. Marchesanijev sindrom. V. Marfa-
nov sindrom; e. pupillae, nenormalan
poloaj enice. Sin. corectopia, korekto-
pija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu
karlice, karlini bubreg; e. testis, pri-
sustvo semenika u preponskom kanalu
(e.t. inguinalis), ispod koe buta (e.t. fe-
moralis), ispod koe meice (e.t. peri-
nealis).
ectrodactylia, ektrodaktilija, uroeno od-
sustvo celog prsta ili samo njegovog
dela (e. partialis).
ectromelia, ektromelija, teka hipoplazija
ili aplazija jedne ili vie kostiju jednog
ili vie ekstremiteta.
ectropium, (oft.) posuvraenost onih ka-
paka, ee donjeg. Kapci su izvrnuti
upolje usled vuenja oiljka na koi lica,
gubitka elastinosti koe kapaka, para-
lize ili gra miia koji zatvara kapke.
eczema, egzem ili ekcem, jedno od naje-
ih oboljenja koe, koje se javlja u vidu
nejasno ogranienih zapaljenjskih erite-
matoznih povrina posutih sitnim me-
huriima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi
do vlaenja (e. madidans), a zatim do in-
krustacije (e. crustosum). U regresivnoj
fazi razvoja, posle prestanka vlaenja,
dolazi do perutanja (e. squamosum), a u
sluaju hroniciteta javlja se lihenifikaci-
ja (e. chronicus lichenificatum). Bolest je
redovno praena svrabom, i esto ima
recidivantni karakter. Oboljenje je
reakcija koe na veoma razliite insulte
(mehanike, fizike, hemijske, mikrob-
ske i dr. Etiolokopatogenetski se razli-
kuje vie vrsta egzema; alergijski e.,
posledica je specifine senzibilizacije
na neki kontaktni uzrok. Najznaajniji
su profesionalni egzemi (zidari, farbari,
pekari i dr.) jer mogu da dovedu do in-
validnosti; degenerativni e., nastaje
posle dueg kontakta koe sa tetnim
noksama, koje deluju toksino; e. her-
peticatum sive varioliforme (pustulo-
sis acuta varioliformis), superinfekcija
egzeriia ili nekog drugog teeg konog
oboljenja virusom herpesa simpleksa,
kada se na ve postojeoj dermatozi raz-
vijaju umbilikovane (varioliformne)
pustule, praene optim simptomima
(najee u dece s eczema infantum); e.
marginatum (Hebrae), v. epidermophy-
tia inguinale; e. seborrhoicum, erite-
moskvamozna dermatoza s lokalizaci-
jom u seboroikim predelima (vlasite,
lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. der-
matitis seborrhoides; e. vaccinatum,
auto- ili heteroinokulacija virusa vakci-
ne u ve postojeeg ili neke druge ot-
vorene dermatoze, s erupcijom varioli-
formnih pustula. V. postvakcinijalne
komplikacije.
eczematisatio, egzematizacija, sekundar-
no stvaranje egzema na ve postojeoj
dermatozi izazvano eanjem ili nekim
drugim mehanikim ili mikrobskim uti-
cajem.
eczematoid, egzematoid, kono oboljenje
koje morfoloki lii na egzem u njegovoj
eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksu-
dativni egzematoid, v. crusta lactea; po-
zni eksudativni egzematoid, v. neuroder-
mitis constitutionalist seboroiki egze-
matoid, v. eczema seborrhoicum.
edem, v. oedema.
Edipov kompleks, ljubomorni, pa ak i
supraniki stav mukog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
efedrin, v. Ephedrinum.
efekat, radni uinak; odgovara proizvodu
energije i vremena utroenog da se oba-
vi neki rad, npr., l voltamper, l watt.
efektor, organ koji na neki stimulus odgo-
vara odreenom reakcijom; deo reflek-
snog luka koji odgovara na razdraenje
primljeno putem receptora.
eferentan, izlazni, ishodni, efferens.
eferentni putevi, odvodni ishodni putevi
ivca.
efferens, eferentan, odvodni, npr. vas ef-
ferens, odvodni sud.
efflorescentia, eflorescencija, osnovne
promene koe u nekom konom obolje-
nju. Razlikuju se kako po svom izgledu
i obliku, tako i po patolokom mehaniz-
mu nastajanja i razvoja. Iz didaktikih
razloga dele se na primarne (makula,
222
effluvium capillorum Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks-
korijacija ltd).
effluvium capillorum, difuzno opadanje
kose.
egbolika sekrecija pankreasa, luenje
malih koliina pankreasnog soka boga-
tog fermentima koje nastaje pod dej-
stvom hormonske materije pankreozi-
mina koji proizvode elije sluznice duo-
denuma pod dejstvom peptona.
egg-water, morska voda u kojoj su prebi-
vala jaja morskog jea podstie pokret-
ljivost semeglavaca, privlai ih i zgomi-
lava.
egipatska ona bolest, v. trachoma.
egocentrinost, prekomerno bavljenje
sopstvenom linou, procenjivanje
stvari sa stanovita sopstvene linosti
odnosno linih interesa, iz ega proisti-
e nesposobnost za objektivno proce-
njivanje stvari.
egzaltiranost, razdraganost, uzbudenost,
raspojasanost, stanje nedostatka tzv. vi-
ih psihikih konica.
egzem, v. eczema.
egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v.
phrenicus exeresis, vaenje preanog
ivca.
egzistencijalizam, filozofski pravac koji
istie razliku izmeu ovekove egzisten-
cije, neobaveznog postojanja u svetu i
egzistencije, tj. postojanja prirode i sve-
ta, koje je trajno.
egzobiologija, grana biologije koja se
bavi pronalaenjem dokaza o postojanju
ivota na drugim planetarna naeg
sunevog sistema i na nebeskim telima
irom kosmosa, tj. o postojanju moguih
oblika vanzemaljskih ivih organizama.
Osnovne metode rada egzobiologije su
spektralne analize, analize meteori ta,
izuavanje prirodnih uslova na drugim
nebeskim telima i pojave ivota u ekst-
remnim uslovima na zemlji u odnosu na
temperaturu, vlanost, barometarski
pritisak vazduha i prisustvo kiseonika.
Egzobiologija smatra da se vanzemaljski
ivot zasniva na ugljeniku i vodi kao bio-
lokom rastvarau ili na nekoj drugoj
materijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na
amonijaku odnosno vodonik-sulfidu,
hddrofluoridu kao rastvarau. Sin. ast-
robiologija.
egzocelom, spoljanji elom (coeloma ex-
ternum). U prvo vreme u irokoj vezi s
unutranjim (coeloma internum).
egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejoci-
toza, proces prilikom koga se membra-
na oko neke vakuole ili sekrecijskog
zrna stopi s elijskom opnom, a podruje
gde je dolo do stapanja razgrauje se pa
sadraj vakuole ili sekrecijskog zrna
dospe izvan elije, dok elijska mem-
brana ostane intaktna.
egzogeni erogeni faktori, v. erogeni fakto-
ri, egzogeni.
egzoglosija, v. exoglossia.
egzotoksini, toksini proteinske prirode,
oslobaaju se preko ivih patogenih
bakterija, gram-pozitivnih, raspolau vi-
sokom toksinou; svaki produkt ima
specifino dejstvo. Termolabilni su,
lako prelaze u anatoksine (supstancije,
antigenske prirode, atoksine). Egzo-
toksini su veoma moni antigen i ^ izazi-
vaju formiranje antitela, antitoksina u
visokom titru. Primeri: Corynebacte-
rium diphtheriae i Plec. tetani.
ehinohrom A, supstancija (pigment) jaj-
nih elija morskog jea, koja obezbeu-
je privlanost semeglavaca (u izvanred-
no razblaenom rastvoru 1:2,5 milijar-
de). Ehinohrom sadri 2 frakcije: jednu
koja podstie pokretljivost semeglavaca
(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava
(ginogamon II).
ehinokokoza, v. echinococcosis.
Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma.
ehokardiogram, rezultat dobijen ehokar-
diografskim ispitivanjem.
Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija.
Ehrlichova teorija, v. teorija bonih lana-
ca.
Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov alde-
hidni reagens je rastvor p-aminobenzal-
dehidazakieljen s HCl. Upotrebljava se
za dokazivanje urobilinogena u mokra-
i; (2) Ehrlichov diazo-reagens se naini
neposredno pre upotrebe meanjem u
odreenom odnosu rastvora: a) koji sa-
dri natrijum-nitrit i rastvora b) koji sa-
dri sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-rea-
gens slui za izvoenje diazo-reakcije u
mokrai.
223
Einthovenov trougao ekologija

Einthovenov trougao, osovine prva tri
standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se
koriste u registrovanju elektrinih oso-
bina srca (EKG) i ine jednakostranini
trougao.
Einthovenov zakon, zakon po kome se iz
potencijala bilo koja dva standardna
odvoda moe matematiki odrediti veli
ina potencijala u treem odvodu. Nor
malno, voltaa u drugom standardnom
odvodu jednaka je zbiru voltae prvog i
treeg standardnog odvoda
ejakulacija, izbacivanje semene tenosti
kroz muki ud, najee za vreme po-
Inog odnosa, iako je ona, izuzetno, mo-
guna i van toga akta: za vreme sna (po-
lucija) ili u toku onanije. Ona predstav-
lja ritmino isturivanje sperme, naje-
e u vaginu ene, zahvaljujui snanom
i postojanom gru bulbokavernoznog i
ishiokavernoznog miia u toku zavr-
nog sladostraa (orgazma). Centri eja-
kulacije se nalaze u kimenoj modini.
Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u
gornjem i srednjem delu slabinske mo-
dine, ispod erekcionog centra, dok se
donji nalazi u gornjem delu sakralnog
segmenta, iznad sakralnog erekcionog
centra. Ejakulacija na kraju normalnog
polnog odnosa (obljuhna e.), mastur-
bacije (vanobljubna e.) ili u snu (polu-
ija). Ejakulacija ini vaan, zavrni deo
seksualne fiziologije mukarca. Ono to
se na kraju orgazma (svravanja) de-
ava u ene ne moe se smatrati ekviva-
lentnom pojavom s ejakulacijom u mu-
karca. Ejakulacija moe biti prerana
(pred enskim polnim organima; ante
portas), prevremena (odmah po uvlae-
nju mukog uda: intra portas), asteni-
na (nedovoljno snana, kap po kap),
pozna itd.
ejakulacioni centri, v. centar.
ejakulacioni kanali, v. canalis.
ejakulat, semeni, gusta tenost izbaena
iz muke mokrane cevi pri kraju ejaku-
lacije. Sadri muke oplodne elije, se-
meglavce ili spermatozoide, ali, sem
njih, i proizvode luenja semenih kesi-
ca, prostate i drugih lezda du seme-
nog izvodnog puta (Cowperove i Lit-
treove lezde). Semeni ejakulat je sloe-
na tenost, koja, sem tenog dela (99%),
sadri i vrste (uobliene) sastojke
(1%). Prosena koliina semene tenosti
u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm
3
(normospermija). Izbacivanje preobil-
ne sperme ini polispermiju, dok izbaci-
vanje nedovoljnih koliina predstavlja
oligospermiju. Koliina sperme i broj se-
meglavaca mogu da idu uraskorak: u
polispermiji moe da postoji oligosper-
matozoidija, kao to u oligospermiji
moe da bude izraena polispermato-
zoidija. Postoji i mogunost azoospermi-
je u jednoj polispermiji. Broj semeglava-
ca u l cm
3
iznosi 60-90 miliona. Oligos-
permatozoidija predstavlja smanjeni
broj semeglavaca (ispod 30 miliona u l
cm
3
). Broj semeglavaca se smanjuje
ukoliko se polni odnos ponavlja u krat-
kom razmaku. Od posebnog znaaja je
prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje
fruktoze je glavni pokazatelj androgene
aktivnosti semenika (fruktozni test).
Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml
znai androgeni deficit. Donja granica
fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml.
Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoli-
za) dovodi do stvaranja mlene kiseline,
sniavajui vrednosti pH. Vremenski
tok fruktolize u jednom ejakulatu izra-
ava se fruktoliznom krivuljom, dok je
fruktolizni indeks utroak fruktoze (u
mg) od strane l biliona (10 g) semegla-
vaca u toku l asa na 37 C. Vana je
i koliina limunske kiseline u ejakulatu.
Ona se kree izmeu 400-1.400 mg/1OO
ml. Njeno odreivanje ima znaaja za
proenu gonadotfopinske funkcije or-
ganizma. Od posebnog praktikog zna-
aja je prisustvo hijaluronidaze u ejaku-
latu. Njena koliin? zavisi od prisustva i
broja semeglavaca.
ekarter, v. carteur.
ekhimoza, v. ecchymosis.
eklampsija, v. eclampsia.
ekologija (u kabini vasionskog broda),
stvaranje takvih mikroklimatskih uslo-
va u ogranienom i izolovanom od
spoljne sredine prostoru, koji omogua-
va potpunu psihofiziku radnu sposob-
224
ekran ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeenju opti-
malnih ekolokih uslova mora se voditi
rauna o metabolizmu posade, potro-
nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za
vodom i hranom, o atmosferskom pri-
tisku u kabini, o temperaturi i vlanosti.
Sistem za odravanje i obezbeenje i-
vota ima podsisteme za regulisanje at-
mosfere, vode, otpadaka i temperature.
Za krae kosmike letove vodu, hranu i
kiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri
duim putovanjima to e se obezbediti
preko poluzatvorenog i zatvorenog sis-
tema kruenja materije koristei hemo-
i bioregenerativni sistem. Sunce e slu-
iti kao izvor energije.
ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren-
gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon.
ekrine lezde, v. glandula.
eksartikulacija, v. desarticulatio.
ekscitaciona energija, sin. kritini poten-
cijal. Energija potrebna da atom ili mo-
lekul prede sa jednog energetskog ni-
voa na neki vii nivo energije. Ona je up-
ravo jednaka razlici energija izmeu tih
nivoa i obino predstavlja razliku u
energijama izmeu osnovnog i specifi-
nog ekscitiranog stanja atoma ili mole-
kula.
ekscitirano stanje, stanje sistema, kao to
je atom ili molekul, koji se nalazi na vi-
em energetskom nivou nego to je nje-
govo stacionarno stanje.
ekshaustor (usisiva), sprava sa irokim
ventilacionim cevima koje se otvaraju
neposredno iznad mesta na kome se
stvaraju opasne i otrovne praine, pare
i gasovi, kojom se usisavaju pomenuti
tetni proizvodi i odstranjuju naroitim
nepropustljivim cevima, ili se unitava-
ju, ili iskoriavaju. Istovremeno se dru-
gim sistemom cevi dovodi u radne pro-
storije sve i kvalitetno dobar vazduh.
ekshibicionizam, bolesna nagonska po-
treba da se pred seksualno privlanim
osobama drugog pola ogoliuju polni
organi u cilju polnog uivanja i zadovo-
ljavanja. Obino je u pitanju mukarac
koji svoje polne organe ogoliuje pred
devojicama. Samo se po sebi razume
da je za vrenje takve radnje potrebna eti-
ka utrnulost, odsustvo svakog obzira, te
se najee sree u umobolnih osoba,
idiota, epileptiara, paranoiara, tekih
neurastenika i alkoholiara, ali naroito
u starijih osoba koje vie nisu sposobne
za normalno polno zadovoljavanje.
Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u
ove grupe: 1) one ija je mana posledica
steene slaboumnosti usled modanih
oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptiari
s poremeenom sveu; 3) ekshibicio-
nisti sa slinim naslednim poremeaji-
ma i 4) periodini ekshibicionisti s te-
kim naslednim poremeajima.
ekspanzivan, koji se iri, nadima, potisku-
je sve oko sebe; npr. ekspanzivno raste-
nje tumora.
ekspekloracija, v. expectoratio.
eksplantacija, kultura tkiva.
eksplorativna laparotomija, v. laparoto-
mia.
eksplorativna operacija, v. operacija.
eksplozivna dekompresija, fenomen
koji nastaje usled naglog gubitka pritis-
ka vazduha u hermetikoj kabini va-
sionskog broda ili vasionskog odela
zbog razhermetizacije. U toku razher-
metizacije dolazi do naglog irenja gaso-
va u organizmu u skladu s fizikim zako-
nom, a to moe dovesti do mehanikog
oteenja tkiva. Ukoliko je diferencijal-
ni pritisak vei izmeu pritiska u kabi-
ni, odnosno u odelu, i pritiska okoline,
utoliko su opasnosti po organizam vee.
Potencionalna opasnost od dekompre-
sije uvek postoji u toku kosmikog leta
zbog probijanja zida kabine velikim me-
teoritom ili kvara u strukturi zida kabi-
ne. Kao posledica nagle dekompresije
moe doi i do akutne hipoksije i vrenja
krvi. Na visinama preko 12.000 m de-
kompresija dovodi do gubitka svesti u
toku 10 do 15 sekundi.
ekspresivnost u genetici, varijacija u ste-
penu ispoljenosti dejstva odreenog
gena.
ekstenzija, v. extensio.
ekstenzija, preventivna, (stom.) princip
preparacije kaviteta po Blacku po kome
sve ivice kaviteta moraju biti dovedene
na karijes imune povrine.
ekstenzor, v. extensor.

15 Medicinski leksikon
225
ekstraduralna anestezija ektopija gonada

ekstraduralna anestezija, epiduralna a;
periduralna a., v. anaesthesia.
ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedi-
nice miia (miina vlakna), za razliku
od intrafuzalnih vlakana, koji grade mi-
ina vretena i koja, za razliku od ekst-
rafuzalnih, u svom srednjem delu, ne-
maju poprenu ispruganost niti sposob-
nost kontrakcije. V. miino vreteno.
ekstragenitalna oblast seksualnosti, v.
vangenitalna oblast.
ekstrahromosomsko nasleivanje, v. ci-
toplazmatsko nasleivanje.
ekstrakcija mlenih zuba, vaenje mle-
nih zuba. Najee se koristi povrinska
anestezija sluznice. Odstranjuju se
mleni zubi s resorbovanim korenovi-
ma, ili s veim razaranjem krunice, za-
ostalo korenje, zubi s obolelom pulpom
i parodoncijumom ukoliko se ne mogu
leiti. Ekstrakcija se obavlja kletima,
polugama i ponekada specijalnom pin-
cetom.
ekstrakorporalni krvotok, vantelesni kr-
votok, nain kojim krvotok u telu obez-
beuje, umesto srca, naroiti konstrui-
sani aparat iz dva dela: pumpe koja za-
menjuje srce i eksigenatora, koji zame-
x
njuje plua, snabdevajui vensku krv iz-
vedenu iz tela kiseonikom. Izvoenje
ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe
uplje vene izvodi se krv naroitim kate-
terima u aparat, gde se ona oksigenuje, a
zatim upumpava preko katetera u
bedrenu arteriju. U toku procedure
spreava se naroitim medikamentnim
merama zgruavanje krvi i promene aci-
dob:.zne ravnotee u njoj. Ekstrakorpo-
ralni krvotok omoguuje reparatorne
operacije na suvom srcu; u Fallotovoj
tetradi, defektu u pregradi pretkomore
ili komore, stenozi plune arterije, mit-
ralnj stenozi itd.
ekstrakt, v. extractum.
ekstramedularna hematopoeza, proiz-
vodnja eritrocita u slezini i jetri. Sree
se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima
praenim razaranjem ili fibroziranjem
kotane sri.
ekstramukozna kardiomiotomija, v.
cardiomyotomia, Hellerova operacija.
ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma.
ekstrapiramidni sistem, skup sivih mo-
danih masa, jezgri i puteva koji nisu uk-
ljueni u piramidne puteve. U ekstrapi-
ramidni sistem spadaju: corpus stria-
turn (nucleus caudatus i nucleus lenti-
formis), nucl. hypothalamicus, nucl. ni-
ger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji po-
laze od tih jezgri i idu u talamus, srednji
mozak, vestibularna jedra, mali mozak i
u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz
kore velikog mozga, ve iz supkortikal-
nih sivih masa modanog stabla i uprav-
ljaju svim automatskim pokretima tela.
ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu-
1
no thorax.
ekstrasistola, prevremena srana kon-
trakcija. Ima ih vie tipova: pretkomor-
ne (atrijalne), pretkomorno-komorne
(atrioventrikularne) i komorne (ventri-
kularne). Komorne e. su obino prae-
ne produenom dijastolom, tzv. kompe-
zatornom pauzom, jer sledea normal-
na kontrakcija izostaje. Izuzetak ine e.
koje se javljaju pri jako izraenim bradi-
kardijama (interpolirane); e. nastaju
bilo usled razliitih humoralnih ili nerv-
nih poremeaja ili usled organskih pro-
mena na sranom miiu.
ekstremitet, v. extremitas.
eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoli-
ki produetak na mestu prodiranja se-
meglavca, koji treba razlikovati od pri-
vlane (atrakcione) kupe. Oplodna
kupa je kratkog veka.
ektima, v. ecthyma.
ektoderm, spoljanji blastodermni list.
ektopian, koji se nalazi van svog standar-
dnog mesta (poloaja); ektopian pred-
vodnik rada srca, ako impulsi za kon-
trakciju srca nastaju ma na kojem delu
srca izvan sinoatrijumskog vora.
ektopija gonada, prisustvo gonada van
mesta na kojem se one normalno nala-
ze; (1) e. mukih gonada, posledica je
poremeaja u njihovom sputanju s po-
loaja, gde se u embrionalno doba nala-
ze, u monice. Na tom svome putu mogu
da se zadre u trbunoj duplji, u prepo-
nskom kanalu, na ulazu u preponski pr-
sten. Izuzetne su ektopije u korenu buta
ili u meici. Sve ove vrste ektopija ima-
ju za posledicu odsustvo gonada u mo-
226
ektoplacentna duplja elektrooculographia

nicama (kriptorhizam), jednostrano ili
obostrano. Seksualno uobliavanje u
kriptorhizmu nikada nije normalno.
Operativno sputanje ne daje rezultate
koji se oekuju. Opasnost od raka
(12-14%) ostaje. Endokrino leenje daje
povoljnije rezultate, ali ga ne treba ko-
ristiti pre 11-12. godine; (2) e. enskih
gonada, najefroblik je preponska ek-
topija jajnika i jajovoda.
ektoplacentna duplja, poseban nain
blastogenetskog procesa (glodari) to
se embriocist ne otvara u spoljanjost,
nego se neposredno preobraa u am-
nionsku duplju od koje se nabiranjem
ektoblastnog lista odvaja jo jedna dup-
lja: ektoplacentna duplja.
ektoplazma, spoljanji sloj citoplaze s vi-
im stepenom viskoznosti nego to ga
ima endoplazma, od koje se razlikuje i
time to ne sadri granule; naroito opi-
san u protozoa (ameba, razne cilijate);
postoji i u jajnim elijama raznih ivoti-
nja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme.
ektropijum, v. ektropion.
ektropion, (oft.) posuvraenost onih ka-
paka, najee donjih, usled oiljaka,
pareze ili tonikog gra palpebralnog
dela krunog miia oka ili olabavlje-
nosti tkiva.
ekvilein, prirodni estrogen otkriven, po-
red ekvilina, u mokrai gravidne kobile.
ekvilin, prirodni estrogen otkriven u
mokrai kobile%
El Tor vibrio, v. vibrio.
elastoma intrapapillare perforans ver-
ruciforme (keratosis follicularis serpi-
ginosa) anularno ili serpiginozno raspo-
reene verukozne papule na vratu i po-
tiljku.
elastomer, (stom.) mekan materijal slian
gumi. Spada u grupu sintetikih guma.
ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vred-
nost, istovrednstan; (2) (hem.) ekviva-
lent ili ekvivalentna teina, broj tein-
skih delova hemijskog elementa koji se
sjedinjuju sa l teinskim delom vddoni-
ka ili 8 teinskih delova kiseonika, ili
broj teinskih delova jedinjenja koji u
odgovarajuim reakcijama odgovaraju
l teinskom delu vodonika ili 8 tein-
skih delova kiseonika.
molekulska teina
kiselost
molekulska teina
bazinost
molekulska teina
broj pozitivnih ili
negativnih valencija
molekulska teina
broj primljenih
elektrona
molekulska teina
broj otputenih
elektrona
(3) (med.) simptom koji se javlja umesto
nekog drugog, tipinog simptoma; epi-
leptiki e., v. epileptiki; izodinamski
e., odnos izmeu masti i ugljenih hidra-
ta, u energetskom pogledu. Izodinamski
ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo
masti ekvivalentan je 2,3 dela eera ili
kroba; psihiki e., iznenadan psihiki
poremeaj bez gubitka svesti i bez kon-
vulzija koji se javlja u epileptiara
umesto epileptikog napada, obino
praen automatskim pokretima. Zbog
izrazitih halucinacija i jakog straha po-
nekad navodi u dela ivota i imovine
okoline. V. delirium, epilepsia.
elastoidosis cutanea nodularis, kome-
oni i ukaste ciste grupisani u preor-
bitalnom slepoonom predelu (Favre--
Racouchot).
elektrocardiographia, v. cardiographia.
electrocutio, elektrokucija, udar elektri-
ne struje. Elektrokucija moe izazvati
povrede raznog stepena, pa i smrt.
electrooculographia, elektrookulografi-
ja, slui za analizu aktivnosti onih mii-
a. Poiva na razlici elektrinog napona
izmeu prednjeg i zadnjeg pola one ja-
buice. Pokreti one jabuice izazivaju
promenu napona to se moe utvrditi iz
okoline one jabuice pomou elektro-
da postavljenih na kou, tako da je iz-
227
Ekvivalentna
teina baze
Ekvivalentna
teina kiseline
Ekvivalentna
teina soli
Ekvivalentna
teina oksida-
cionog sredstva
Ekvivalentna
teina reduk- =
cionog sredstva
electrophoresis elektroencefalografija

begnuta krvava metoda. Registruje i
veoma male pokrete oiju. Upotrebljava
se i za ispitivanje funkcije mrenjae.
electrophoresis, elektroforeza, metoda
leenja u kojoj se razliiti lekovi unose
u obolela tkiva pomou jednosmerne
struje. Sin. iontophoresis. V. ionophore-
sis, aparat za elektroforezu.
electroretinographia, elektroretinografi-
ja, metoda koja slui za ispitivanje funk-
cije mrenjae. Zasniva se na principu
daje prednji pol one jabuice elektri-
no pozitivan u odnosu na zadnji. Drae-
njem oka svetlou ti postojani potenci-
jali se menjaju na tipian nain. Tako
nastao akcibni potencijal se naziva elek-
troretinogram. Od koristi je za dijagnozu
i diferencijalnu dijagnozu niza onih
oboljenja.
electuarium, elektuarijum madun, pek-
mez, oblik leka namenjen samo za unut-
ranju upotrebu, a spravlja se od tenih,
itkih ili vrstih materija, u obliku ho-
mogene kae ili testa. Obino se za
spravljanje ovoga oblika leka upotreb-
ljava Sirupus simplex.
elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica,
hiperplastiko zadebljanje koe i po-
tkonog tkiva monica s poremeajima
limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje
koje predstavlja prepreku za normalan
polni ivot; e. penisa, zahvatanje mo-
nike elefantijaze i penisa, to pogora-
va mogunost polnih odnosa.
Elekov test, v. test.
elektrina sinapsa, v. synapsis.
elektrini gradijent, razlika u elektri-
nom potencijalu dva podruja. U ovim
uslovima pozitivni joni difunduju pre-
ma podruju koje ima negativni naboj, a
negativni u suprotnom smeru.
elektrino kupanje, v. kupanje.
Elektrin kompleks, ljubomorni, pa ak i
suparniki stav enskog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
elektroda, (1) svaki zavretak elektrinog
izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik
kroz koji struja ulazi u tenost, gas ili
ivo tkivo, dakle provodnike druge vr-
ste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve
elektrode ona manja i zato aktivna e.,
to je na njoj gustina struje velika. Npr.,
e. za galvanizaciju, faradizaciju, arson-
valizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indi-
ferentna e., vea i zato indiferentna e.,
neaktivna, zato to je na njoj gustina
struje mala; staklena e., (1) staklena
cevica donekle ispunjena tenou u
kojoj je potopljena platinska elektroda.
Upotrebljava se za odreivanje koncen-
tracije jona vodonika u tkivima ili u ma-
njoj koliini tenosti; (2) vrsta elektrode
koja se upotrebljava za kratkotalasnu
terapiju.
elektrodermatom, elektrini dermatom
za isecanje ravnih komada koe sa iro-
kih povrina koji slue kao kalemovi
koe. V. dermatom.
elektrodesikacija, v. fulguracija.
elektroencefalografija, (fiziol.) registro-
vanje bioelektrine aktivnosti modane
kore u celini ili izolovanih modanih
struktura. Intenzitet i oblik ove elektri-
ne aktivnosti zavise u velikoj meri od
celokupne ekscitacije mozga, posledice
procesa u retikularnom aktivacijskom
sistemu. Promene registrovanih elek-
trinih potencijala nazivaju se modani
talasi, a celokupni snimak elektroence-
falogram. Jaina modanih talasa regis-
tovanih na povrini glave (mogu se re-
gistrovati i uvlaenjem odgovarajuih
elektroda direktno u pojedine modane
strukture) kree se od O do 300 mikro-
volti, a frekvencija u rasponu od jednog
talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i
vie talasa u sekundi. Izgled ovih talasa
u mnogom zavisi od stepena aktivnosti
modane kore. Talasi se izrazito menja-
ju u stanjima budnosti i spavanja. Naj-
vei deo vremena modani talasi su
nepravilni pa se u EEG-u ne moe raz-
abrati neka opta pravilnost. S vremena
na vreme javljaju se karakteristini ob-
lici. Neki od njih su karakteristini i za
razliite modane nenormalnosti, kao
stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u nor-
malih osoba, a mogu se klasifikovati u
alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.)
EEG, dijagnostika metoda za dopunu
dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumo-
ra ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao
228
elektroforeza elektrokardiogram

i za otkrivanje nenormalnosti u funkcio-
nisanju mozga u psihopata. Elektroen-
cefalografija poiva na injenici da se s
povrine lubanje normalno mogu re-
gistrovati talasaste promene u elektri-
nom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (8-
13/sek.) javljaju se naroito u poti-
Ijanoj oblasti pri potpunom telesnom i
psihikom mirovanju sa zatvorenim
oima. Otvaranje oiju i psihiki rad
spreavaju nastajanje alfa-talasa. Pato-
loki procesi utiu na normalno stvara-
nje elektrinih potencijala pa prema
tome i na elektroencefalogram, i to
kako na specifian nain (kao kod pe-
tit mala i tzv. centrencefalne e.) tako i
na nespecifian nain (u svim ostalim
sluajevima). Umesto alfa- javlja se
beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam,
talasi, 4-7c/s i patoloki talasi trpljenja,
delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; i-
Ijak-talas kompleks, specifian par tala-
sa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i
petit mala.
elektroforeza, kretanje koloidnih estica
u vodenom rastvoru pod uticajem elek-
trinog polja. Pozitivno naelektrisane
koloidne estice kreu se ka katodi (ka-
taforeza), a negativno naelektrisane ko-
loidne estice ka anodi (anaforeza). Br-
zina putovanja neke koloidne estice u
elektrinom polju srazmerno je gradi-
jentu potencijala polja, zbiru naelektri-
sanja estice i dielektrinoj konstanti
rastvaraa, a obrnuto proporcionalna
veliini estice i viskozitetu rastvora.
Sem toga, brzina zavisi od oblika ko-
loidne estice, pH-rastvora i prisutnih
elektrolita. Kada je rastvor sastavljen
od vie komponenata, koje se makar i
malo razlikuju po elektrinom naboju,
obliku i veliini estica, svaka e se
komponenta pomerati razliitom brzi-
nom, pa se stoga elektroforeza moe ko-
ristiti za razdvajanje pojedinih kompo-
nenata smee koloidnih estica. Elek-
troforeza je znaajna u klinikoj praksi
i za analizu belanevinskih frakcija se-
ruma ili plazme. Elektroforeza se pri-
menjuje u preparativne svrhe, za dobi-
vanje pojedinih frakcija, zatim za odre-
ivanje izoelektrine take proteina i za
utvrivanje homogenosti jednog protei-
na. Prema tehnici izvoenja razlikuju
se: slobodna i znska elektroforeza. U
slobodnoj elektroforezi estice protei-
na slobodno putuju kroz rastvor, a u
zonskoj elektroforezi se upotrebljava
vrst materijal kroz koji se kreu ko-
loidne estice (kao materijali slue fil-
tar-papir, krobni gel, poliakrilamidni
gel i dr.).
elektrogastroenterostomija, gastroente-
rostomija uinjena elektrohirurSkim
nainom.
elektrohirurgija, v. kirurgija.
elektrokardiograma, u toku srane ak-
tivnosti u srcu se javljaju akcione struje,
tj. osobene promene elektrinog poten-
cijala koje se pogodnim aparatom mogu
uhvatiti i registrovati na povrini tela,
pa se i hvatanje i registrovanje ovih po-
tencijala srca zove elektrokardiograma;
e. (polne osobenosti), elektrokardio-
gram pokazuje ove polne karaktere: R-
zubac je u enskog iljastiji nego u
mukog, PQ-talas je iste vrednosti u
oba pola QRS-vreme: srednja vrednost
u mukog je vea (0,098 sek.: 0,092), ST-
talas je u zdravih ena manji nego u
zdravih mukaraca, T-zubac je u ena
nii, QT-vreme za mnoge autore je u
ena dui. V. electrocardiographia.
elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena
registrovanjem akcionih potencijala po-
mou aparata elektrokardiografa. Nor-
malni elektrokardiogram sastoji se od
P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-ta-
las predstavlja depolarizaciju pretko-
mora, QRS-kompleks depolarizaciju ko-
mora i T-talas repolarizaciju komora.
Registruje se na razne naine, i to: stan-
dardnim odvodima s ekstremiteta (Di,
D2 i Da); pojaanim unipolarnim odvo-
dima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i
prekordijalnim odvodima, kojih obino
ima est (Vi, Va, .. .). Kod raznih sr-
anih oboljenja nastaju promene u
EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u
mogu se doneti razliiti prognostiki i
dijagnostiki zakljui.
229
elektrokauter elektronski nuklearni instrumenti

elektrokauter, instrument za ispaljivanje
(kauterizovanje) tkiva od platinske ice
u jednom drau. Proputanjem elek-
trine struje kroz ovu icu ona se moe
dovesti do crvenog ili belog usijanja i
ovako proizvedenom toplotom sagore-
va neko tkivo.
elektrokimo grafija, registrovanje pulsa-
cija pojedinih taaka sranog ili aortnog
ruba (eventualno i malog krvotoka) po-
mou rendgenskih zrakova koji kroz
vertikalnu pukotinu osvetljavaju poja-
alo ekranskog sjaja ili fotoeliju. Pro-
mene u intezitetu osvetljenja registruju
se preko fotoelije i fotomultiplikatora
u vidu krive. Radi boljeg prouavanja is-
tovremeno se registruje i EKG. Sin. ra-
dioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafi-
ja; cinedenzigraftja (kada se registruju
pulsacije plune arterije i njenih ogra-
naka).
elektrokoagulacija, izazivanje koagula-
cione nekroze u obolelim tkivima po-
mou visokouestale struje.
elektrokortikogram, naziv koji se nekad
upotrebljava za elektroencefalograme
registrovane pomou elektroda smete-
nih na povrinu modane kore.
elektrokucija, v. elektrocutio.
elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedi-
njenje koje u vodenom rastvoru razdru-
uje na katjone i anjone. U elektrolite
spadaju: kiseline, baze, amfoterni elek-
troliti i soli.
elektrolitiko taloenje metala, (stom.)
taloenje bakra ili srebra putem elek-
trolize na povrine otiska da bi se dobili
radni modeli ili radni patrljci s metal-
nim povrinama.
elektroliza, proces prolaza elektrine
struje kroz rastvor elektrolita ili kroz is-
topljen elektrolit i hemijske promene
koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske
promene pri elektrolizi su, u stvari, ok-
sido-redukcije.
elektromiografija (EMG), (1) registrova-
nje bioelektrinih potencijala (akcionih
potencijala) stvorenih pri miinim
kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za re-
gistraciju bioelektrinih pojava koje su
izraz miine aktivnosti. U stomatologiji
se koristi za procenu neuromiine ak-
tivnosti orofacijalnog sistema u normal-
nom i patolokom stanju i za procenu
uspeha oralne rehabilitacije.
elektromiogram, kriva dobijena registro-
vanjem elektrine aktivnosti (akcionih
struja) miia. Slui za izuavanje i utvr-
ivanje stanja miia. Pomou specijal-
nih aparata mogu se registrovati i naj-
manje promene elektrinih potencijala
koji se javljaju u miiima, bilo pri hoti-
minim ili spontanim kontrakcijama
motornih jedinica. Postavljanjem speci-
jalnih igala (elektroda) u mii registru-
je se sinhronizacija akcionih potencijala
onih miinih vlakana koja ine motor-
nu jedinicu. Ako je mii zdrav i opu-
ten, onda u njemu nema elektrine ak-
tivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrak-
ciji nastaje pranjenje akcionih potenci-
jala, tako da se pri potpunoj kontrakciji
akcioni potencijali iz svih vlakana mo-
torne jedinice sumiraju u jedinstveni
potencijal amplitude do 3 mV i trajanja
od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer
zavisi od mesta na koi gde se nalaze
elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh
igle u miiu, tako da je obino u vidu
bifaznih ili trifaznih iljatih talasa.
elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti
krui oko svake atomske jezgre. Ime
dolazi otud to ima negativnu naelektri-
zovanost, kao i ilibar (gr. elektron)
kad se protrlja. Elektron je do sada po-
znata najmanja estica negativne na-
elektrizovanosti (e =1,6021 X IO-
19
C).
Periferni elektroni uestvuju u grae-
nju hemijske veze. Svaki atom ima isti
broj elektrona i protona. Protok elek-
trona kroz metalne provodnike je elek-
trina struja. Katodni ili elektronski
zraci dobijaju se s usijane katode.
elektronistagmografija, registracija nis-
tagmusnih kretnji onih jabuica pomo-
u aparata elektronistagmografa. On
belei svaku kretnju one jabuice, jer
je ona, po svojoj prirodi, elektriki pola-
rizovana. Elektronistagmografija omo-
guuje taniju analizu nistagmusa negoli
samo vizuelno posmatranje. .
elektronski nuklearni instrumenti, ure-
aji koji slue za ostvarivanje potrebnih
uslova za rad detektora zraenja (v. de-
230
elektron-volt elleptocytosis

tektori zraenja), obradu podataka i au-
tomatizaciju merenja. Primenjuju se u
nuklearnoj medincini.
elektron-volt, oznaka eV, vansistemska
jedinica za energiju ija je upotreba do-
zvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji,
nuklearnoj medicini i elektrohemiji.
Elektron-volt je kinetika energija koju
dobija elektron prelazei potencijalsku
razliku od l volta u vakuu-
mu.leV=l,602xlO-
19
J (dula).
elektropireksija, podizanje telesne tem-
perature ili zagrevanje pojedinih delova
tela pomou dijatermije ili kratkih tala-
sa. Sin. pyrothermia.
elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tan-
kog sloja metala s metalnog skeleta par-
cijalne proteze putem elektrolize da bi
se dobila glatka ispolirana povrina.
elektroresectio prostate, v. forage.
elektrosan, elektrina anestezija, besves-
no stanje koje nastaje u ljudi na iju se
glavu primenjuju male koliine struje u
vidu pulsova uestalosti od 20 do 40
herca.
elektrook, niz telesnih i psihikih poja-
va, izazvanih kratkotrajnim provoe-
njem elektrine struje kroz lubanju,
koje umnogom podseaju na veliki epi-
leptiki napad. Primenjuju se kao sred-
stvo za leenje nekih duevnih bolesti
kao to su melanholija, katatonija i ma-
nija.
elektrotalonik, veoma efikasan ureaj
za uklanjanje estica iz izlazeih dimova
i gasova zasnovani na uticaju visokona-
ponskog 150.000 do 200.000 V elektros-
tatinog polja u kome se estice naelek-
triu jednom, a zatim budu privuene
drugom vrstom elektrinog polja i ista-
loene. Uklanja i estice minimalnih di-
menzija. Mogua efikasnost 99,9%. Sin.
elektroprecipitator, elektrofiltar.
eiektrotomija, seenje tkiva elektrinom
strujom pomou elektroda oblika noa,
ome, igle itd.
element, (1) osnovni sastavni deo neke ce-
line; (2) hemijski element je sastavljen
samo od jedne vrste atoma koji se he-
mijskim nainima ne mogu deliti u pro-
stije supstancije. Element je skup atoma
s istim rednim brojem. Dosada je objav-
ljeno da postoje 104 hemijska elementa.
Svi se elementi dele na metale kojih ima
oko 2/3 od svih elemenata, nemetale
kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se na-
laze izmeu metala i nemetala u Mende-
Ijevljevom periodnom sistemu. Elemen-
ti koji se nalaze u ivim organizmima
nazivaju se biogeni elementi.
elementarna telaa, v. Mycoplasma i L--
oblici bakterija.
elephantiasis, elefantijaza, trajno uvea-
nje nekog uda ili dela tela usled stvara-
nja vrstog i hroninog edema tkiva.
Simptom nekih oboljenja, v. pachyder-
mia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirur-
gica, hirurka elefantijaza, veliki edem
ruke posle mastektomije; e. filariensis,
prava elefantijaza izazvana filarijazom,
infekcijom limfnih sudova nematodom
Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapa-
Ijenje i zaepljenje limfnih sudova s hi-
pertrofijom koe i potkonog tkiva, pr-
venstveno nogu i monica. Oboljenje se
javlja u tropskim predelima; e. graeco-
rum, v. lepra; kongenitalna e., uroeni
limfedem nogu usled hronine opstruk-
cije limfnih sudova; e. leishmaniana,
edem i hipertrofija tkiva prouzrokova-
na Leshmania donovani, v. leishmanio-
sis; e. lymphangiectatica, elefantijaza
dela tela na kome se nalazi limfangiek-
tazija; e. nostras, elefantijaza izazvana
hroninim povratnim streptokoknim
erizipelom ili hroninim recidiviraju-
im celulitisom; e. scroti, elefantijaza
monice, ogromno zadebljanje koe i
potkonog tkiva monica, koje moe da
bude prepreka za polni ivot naroito
kad je praena velikim edemom.
elevator, (hir.) instrument za izdizanje tki-
va, naroito kostnih fragmenata po-pri-
ncipu poluge ili za odizanje, odlubljjva-
nje pokosnice.
elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom ob-
eleavane naroito dragocene tinkture i
miksture. Danas se ovaj izraz malo upot-
rebljava.
elliptocytosis (hereitaria), eliptocitoza
(nasledna), nasledni poremeaj u kojeg
vei broj eritrocita ima eliptiki oblik i
u kojeg postoji manje ili vie izraena
hemolizna anemija.
231

Ellis-Damoiseauova linija embryotoxon

Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li-
nija s ispupenjem okrenutim nagore,
koja ini granicu perkutorne tuposti u
pleuralnom eksudatu.
elongatio dentis elongacija zuba, v. extru-
sio dentis.
Elschnigove bule, Elnigove bule, okrug-
laste ili ovalne tvorevine od epitelijal-
nih elija ostataka ahure kristalnog so-
iva, zaostale iza ekstrakapsularne ekst-
rakcije, ili povrede.
emanacija, v. emmanatio.
emaskulacija, odstranjivanje ne samo go-
nada (kastracija) s proksimalnim delom
gametonosnih puteva, nego i snoajnog
organa (penisa) s monicama.
Embden-Meyerhofov put, nain razgrad-
nje glikoze kojim se glikoza cepajui se
na trioze razgrauje do pirogoane ki-
seline.
embolectomia, embolektomija, uklanja-
nje epa usirene krvi (embolusa) opera-
tivnim putem.
embolije plua, ispitivanja su potvrdila
da se embolije plua sreu ee u ena
(72%).
embolijska pneumonija, v. pneumonia.
embolismus, zaepljenje krvnog suda'
prouzrokovano stranim telom dospelim
krvnom strujom do mesta gde je izazvao
zaepljenje.
embolus, naziv za strana tela koja su do-
spela krvnom strujom na mesto gde su
izazvala njegovo potpuno ili delimino
zaepljenje. Embolus moe biti deo
trombusa, elije neoplazme, mast, vaz-
duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde
e se zaustaviti embolus zavisi od njego-
ve veliine, zjapa krvnog suda i krvne
struje koja ga nosi.
embrioblast, embrionalna gomila elija.
embriologija, nauka o razviu ivih bia.
Prva embrionalna elija, zigot, u sebi sa-
dri sve morfoloke odlike i sve funkcije
budueg organizma. Kojim mehaniz-
mom i pod 'kakvim okolnostima se iz
tako elementarne strukture razvijaju
sloeni i najsloeniji oblici i funkcije,
prouava uzrona (kauzalna) embriologi-
ja.
embrion, naziv za plod do 2. meseca.
embrionalna interseksualnost, zaetak
gonada je do kraja 2. meseca intrauteri-
nog ivota polno neodreen. Genetska
odreenost presuuje koga e pola biti
zaetak. Ako se ne stvara androgeni
hormon, uobliavanje uzima pravac
enske polarizacije (Turnerov sin-
drom). Ako je izluivanje tog hormona
zakasnelo ili nedovoljno, nastaju u em-
brionu interseksualne pojave; e. polje,
zadebljanje blastoderma, dok Rauberov
sloj, jo nije zamenjen providi se kao
tamna okrugla mrlja: embrionalno polje.
Ono meri oko 650 u preniku. Na plo-
du od 150 asova ono se izduuje i ima
krukoliki oblik duine l mm, dok u
160. asu dostie 1,5 mm. U poetku 7.
dana na repnom kraju embrionog polja
javlja se, po srednjoj liniji, tamna puta-
nja: primitivna traka, koja na glavenom
kraju zadebljava (Hensenov vor), dok
se na zadnjem kraju vidi zadebljanje: za-
dnji vor. Pojava primitivne trake u pri-
snoj je vezi sa stvaranjem treeg lista
blastoderma; e. pupoljak, embriogeni
elementi (embrioblast) skupljeni u go-
milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo tro-
foblasta koji pokriva embrioblast nosi
naziv Rauberovog pokrovnog sloja.
embriotrof, hrana embriona, dospela iz
materinske krvi (hemotrof) ili iz mate-
rinskog tkiva (histiotrof).
embryotomia, embriotomija, zajedniki
pojam za sve akuerske operacije koma-
danja i smanjivanja tela ploda u cilju za-
vravanja poroaja. Operacija se vri u
interesu majke kod mrtvog ploda, a
samo izuzetno na ivom plodu. U te aku-
erske operacije se ubrajaju: buenje i
smanjivanje glave ploda (perforatio ca-
pitis), odvajanje glave ploda od tela (de-
capitatio), ispranjavanje sadraja grud-
nog koa i trbune duplje (evisceratio),
presecanje kljune kosti (cleidotomia),
presecanje kimenog stuba (spondylo-
tomia) i pravo komadanje ploda (dissec-
tio fetus). Poboljanjem antenatalne za-
tite i operativne tehnike u reavanju
zanemarenih poroaja sve te akuerske
operacije se danas vrlo retko vre.
embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. cor-
neae posterius, kongenitalna malfor-
232
emejocitoza emphysema

macija u razvitku periferije ronjae.
Zahvata Schwalbeovu liniju i ini for-
maciju koja prominira u prednju komo-
ru. Embriotksin korneje posterius ud-
ruen s kongenitalnom anomalijom pe-
riferije duice ini Axenfeldov sindrom.
V. dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis.
emejocitoza, v. egzocitoza.
ernesis gravidarum, trudniko povraa-
nje. Prema intenzitetu povraanja se
razlikuju: obino, umereno povraanje
(emesis gravidarum) i uporno teko po-
vraanje (hyperemesis gravidarum).
Trudnice vrlo esto umereno povraaju
u prvim mesecima trudnoe, a to stanje
obino prestaje posle treeg meseca
trudnoe. Skoro polovina trudnih ena
povraa, u poetku trudnoe, ujutro na-
te, prilikom obroka ili odmah po uz-
imanju obroka, povraanje je bez napo-
ra i bez tekoa. Uporno tee povraa-
nje (hyperemesis gravidarum) moe se
javiti od samog poetka trudnoe, poi-
nje kao umereno koje se sve vie pogor-
ava. Pored upornog povraanja dolazi
do pogoranja opteg stanja: dezhidra-
tacije, oligurije, gubitka apetita, mrav-
ljenja i subikterusa. U zavrnom stadiju-
mu vidi se slika potpune inanicije i anu-
rije. Ako se hiperemeza ne leci, moe
imati fatalan ishod.
emetica, emetici, sredstva za izazivanje
povraanja. Danas se retko upotreblja-
vaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u
dece) i Apomorphini chloridum. Sin.
vomitiva.
emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipeca-
cuanha, koji, unesen per os, izaziva po-
vraanje (otuda ime). U obliku injekcija
slui za leenje amebne dizenterije.
emetropija, v. emmetropia.
eminentia, eminencija, ispupenje, uzvii-
ca (npr. eminentia arcuata na piramidi
siepoone kosti).
emisija, istiskivanje sperme u uretru koje
nastaje pri kontrakciji glatkih miia se-
menovoda i semenih kesica pod utica-
jem impulsa koji, putem hipogastrinih
ivaca, pristie iz gornjih slabinskih seg-
menata kimene modine.
emmenagoga, emenagogi, sredstva koja
izazivaju menstruaciju ili reguliu njeno
nastupanje.
Emmetova operacija, v. operacija.
emmetropia, emetropija, stanje refrakci-
je normalnog oka. Paralelni svetlosni
zraci, koji padaju na ronjau, sjedinju-
ju se na mrenjai u jednu otru sliku, tj.
pri pogledu u daljinu dobija se otar lik
predmeta koji se posmatra bez upotre-
be akomodacije.
emocija, v. emotio.
emollientia, emolijencija, sredstva za raz-
mekavanje povrinskog dela koe,
npr., sapuni, masti, glicerol itd.
emotio, emocija, snano oseanje praeno
telesnim manifestacijama, kao to su
promene izraza lica, bledilo, crvenilo,
znojenje, pojaan rad creva, ubrzanje
frekvencije sranih otkucaja itd. V.
afekt.
emotivan, koji se odnosi na emociju.
emphysema, emfizem, promena plunog
tkiva praena poveanom koliinom
vazduha u njemu. Emfizematozno plue
je uveano u celosti ili delimino, zavis-
no od rasprostranjenosti emfizema; e.
bronchiolare, odlikuje se velikom pro-
irenou bronhiola. Postoji izraena
hipertrofija miia u njima, plune al-
veole su smanjene - esto nalazimo de-
love plunog tkiva s oiljcima; e. cuta-
neum, vazduh ili gas u rastresitom vez-
nom tkivu, pod koom; e. gangreno-
um, maligni emfizem u gasnoj gangre-
ni, izazvan anaerobnim klicama; e. in-
testinale, stanje nagomilavanja gasa
pod serozom creva; e. mediastinale,
nastaje prodorom vazduha u masno tki-
vo sredogrua meiijastinuma; e. ob-
structionis, poveani sadraj vazduha
u pluima prouzrokovan deliminim za-
epljenjem bronhiola. Plua su uvea-
na, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfi-
zem dovodi do hipertrofije desne komo-
re srca zbog poveanog otpora u plu-
nom krvotoku; e. pulmonum, emfizem
plua. V. emfizem; e. senile, emfizem
plua vezan za ukoenost na grudnom
delu kimenog stuba vezanog za dege-
nerativnu promenu na meuprljen-
skim koturima; e. subcutaneum, pri-
233
emplastra encephalitis

sustvo vazduha u potkonom masnom
tkivu, najee posledica povreda grud-
nih organa, plua; e. subcutaneum fa-
ciei, potkoni emfizem lica, prisustvo
vazduha ispod koe lica posle povrede
nosne ili sinusne upljine, ispiranja
rana pod pritiskom i hirurkih inter-
vencija na vilicama.
emplastra, melemi, lekoviti preparati za
spoljanju upotrebu. Osnovni sastojci
su im olovne soli masnih i ovima srod-
nih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri
obinoj temperaturi, melemi su vrsti, a
na telesnoj temperaturi omekaju, po-
staju plastini i lepljivi, a daljim zagre-
vanjem se tope. Daju im se ipkasti, plo-
asti ili slini oblici, ili se prevlae na
tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv
melem), danas su ovi oblici lekova na-
puteni.
empyema, empijem nakupljanje gnoja u
upljini oveijeg tela (pleura, perikard,
una kesica i si.).
emulgendum, v. emulsio.
emulgens, v. emulsio.
emulsio, emulzija, disperzni sistem u
kome su estice disperzne faze kapljice
neke tenosti ija je dimenzija vea od.
x
199 mikrona; e. bakterija, esto upot-
rebljavan, nepravilan je izraz za suspen-
ziju bakterija.
emulsiones, emulzije, mlene, teni oblici
lekova, mlena izgleda, koji sadravaju
ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, bal-
zam ili druge, u vodi nerastvorljive ma-
terije, emulgovane u propisanoj tenos-
ti. Za spravljanje emulzija potrebna su
tri sastojka: emulgendum (materija koju
treba amulgovati), emulgens (materija
koja vri emulgovanje) i vehiculum
(konstituens) odnosno sredina u kojoj
se vri emulgovanje.
enamelum (od stare francuske reci amel,
caklina, gle), v. adamantinum, substan-
tia adamantina.
enantat testosterone, jedinjenje testoste-
rona koje se koristi zbog produenog te-
rapijskog dejstva (depo-terapija).
enanthema, enantem, ospa na sluznica-
ma. Odgovara egzantemu na koi.
encefaliacija, proces koji dovodi do po-
veanja uloge kore velikog mozga u
kontroli razliitih funkcija. Encelaliza-
cija potiskuje mnoge funkcije niih cen-
tara, a te funkcije preuzimaju vii centri
i obavljaju ih obino na sloeniji nain.
Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u
primata, kao najsavrenijih ivih bia,
uopte uzev mnogo tei, a ponekad i sa-
svim drugojaiji nego u pasa, ^rnaaka i
drugih ivotinja.
encefaloarteriografija, rendgensko sni-
manje modanih arterija posle ubrizga-
vanja jodnog kontrastnog sredstva u
jednu od unutranjih karotidnih arteri-
ja. Encefaloarteriografija je metoda
\ omoguuje dijagnozu raznih int-
rakranijalnih
7
procesa: tumora itd.
encefalografija, pneumoencefalografija,
rendgensko snimanje subarahnoidnog
prostora lubanje i modanih komora,
posle intralumbalnog (ili subokcipital-
nog) ubrizgavanja sterilnog vazduha
(rede kiseonika).
encefalogram, rendgenski snimak izvr-
en poto je komorni i subarahnoidni
prostor uinjen vidljivim. V. encefalo-
grafija.
encephalitis, encefalitis, zapaljenje moz-
ga; e. epidemica, epidemiki encefali-
tis, akutno zapaljenje mozga prouzroko-
vano nepoznatim filtrantnim virusom.
Epidemija je besnela u svetu, a naroito
u srednjoj Evropi od 1917. do 1924.
Odonda se javlja sporadino ili u vidu
lokalnih malih epidemija, pri emu nije
sigurno da Ii su raniji klasini i savre-
meni sluajevi epidemikog encefalitisa
identini. Akutni epidemiki encefalitis
moe imati vie klinikih oblika: (1)
somnolentno-oftalmoplegiki, (2) algo-
miokonusni (horeatini), (3) hiperto-
nusno-hipokinetiki (parkinsonoidni) i
(4) pseudoneurasteniki. Posle akutnog
stadijuma koji se moe zavriti smru u
komi, dolazi do izleenja bez posledica.
U izvesnom broju sluajeva na akutni
stadijum se naporedno ili posle kraeg
ili dueg intervala nadovezuje hronini
stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Ie-
thargica, e. typus A Economova bolest; e.
larvata (Vuji), prikriveno zapaljenje
mozga, oblik u kome se encefalitis danas
vrlo esto javlja. Eneefalitis larva-
234
encephalitis encephalopathia

ta obino ima bqgatu subjektivnu sim-
ptomatologiju, koja se moe uvrstiti
bilo u neurasteniju (pseudoneuroze),
psihoneuroze ili u vegetativne neuroze
odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bo-
lesnici pokazuju karakteristine znake
oteenja ekstrapiramidnog sistema,
esto vrlo suptefee-po izraenosti t tefce
za otkrivanje !interpretacije: znak ri-
mae suava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogle-
du u stranu;-zttttk obrve, podizanje ob-
rve pri pogledu u stranu i nanie; znak
devijacije pesnice u polje IH unutra.
Osim tog3 vide se promene u krvi i lik-
voru koje govore za organsko poreklo
navedenih oboljenja. Priroda organskih
osteeja kod encefalitisa larvate nije
uvek poznata; mogue je da su lezije
vaskularne, traumatske ili uroene; e*
letharglca, letargiki encefalitis, v. e.
epidemica; e, netn purulenta (na koji se
obino misfi pri .upotrebi termina ence-
falitisa), moe se podeliti u 3 grupe: I)
primarni encefalitis, e, lethargica (tip A),
japanski encefalitis (tip B), e. Samt--
Louis, proleno-letnji encefalitis (kr-
pel|ski encefalitis); II) sekundarni^., en-
cefalitis koji se javljaju u toku akutnih
infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e.
vccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa,
e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) ne-
eruptivnih (encefalitis u toku trbunog
tifusa), erizipela, difterije gripa, zauki
(parotitis epidemica); III) encefalitis
neodreenog oblika: encephalomyelitis
disseminata acuta, e. rheumatica (cho-
rea minor), leucoencephalitis subacuta
scleroticans, e. psychotica azotaemica
acuta itd.; e. purulenta (abscessus ce-
rebri), gnojavi encefalitis; specifini e.
(e. luetica, e. tuberculosa).
encephalitis et encephalomyelitis, te-
ka, akutna virusna oboljenja mozga, i
modine. U klinikoj slici su izraeni
simptomi i znaci akutne neuroinfekcije
s temperaturom, poremeajem svesti,
meningealnim sindromom i neurolo-
kim ispadima. U likvoru je povean broj
elija i nivo albumina. Bolest traje vie
sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 10-
30o. Ceste su sekvele: primarni e.,
izaziva ih veliki broj neurotropnih viru-
sa; sekundarni e., nastaju kao kompli-
kacija posle preleanih osipnih grozni-
ca i pertusisa, ili posle vakcinacije pro-
tiv velikih boginja i besnila.
encephalomalacia, encefalomalacija,
razmekanje mozga. Nastaje usled iz-
umiranja dela mozga ija je arterija za-
epljena (trombozom, embolijom, zapa-
Ijenjem itd.). Nekrotiko tkivo se raz-
mekava usled autolize, a docnije se
produkti autolize resorbuju i na mestu
neJuroze stvarae upljina, tzv. encefalo-
malacina cista. Encefalomalacija je
najee uzrok modane kapi (apople-
xia cerebri). Posledica encefalomalacije
je oduzimanje polovine tela na suprot-
noj strani koje obino ne nastupa naglo
i nije praeno duim gubitkom svesti. U
poetku su smetnje znatno vee nego
kad proe otok okolnog zdravog tkiva.
V. cerebri.
encephalomeningocele intranasalis,
unutranja nosna encefalomeningokela
nastaje usled greke u embrionskom
razvoju lubanje. U takvom sluaju ostaje
izmeu etmoidne i ncsne kosti defekt u
osifikaciji kroz koji se u nos izbouje
izdanak dure (meningokela) ili vreica
koja sadri i modano tkivo (encefalo-
meningokela). Rinoskopski Vialaz pod-
sea na nosni polip, ali prisustvo u ma-
log deteta i polazite s krova nosa upu-
uju na pravu dijagnozu. Nekad se unut-
ranja nosna encefalomeningokela iz-
bouje pod koom nosa ispod donjeg
ruba nosne kosti.
encephalomyelitis, encefalomijelitis, za-
paljenje mozga i kimene modine, ob-
ino u vidu veeg broja rasutih arita.
Kliniki predstavlja tzv. akutnu multip-
Iu sklerozu.
encephalon, (gr.) encefalon, mozak u i-
rem smislu, deo centralnog nervnog sis-
tema smeten u lubanjskoj duplji. Sa-
stoji se od rombastog mozga (rhomben-
cephalon) i mozga u uem smislu (ce-
rebrum).
encephalopathia, encefalopatija, svako
degenerativno oboljenje mozga.
235
enclave endocarditis

enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje
normalne sredine i mesta i uglavljena u
neki drugi organ ili tkivo.
endangitis, zapaljenje endagijuma.
endarterectomia, endarterektomija, eks-
cizija zadebljane ateromatozne intime
arterije; gasna e., endarterektomija
proizvedena primenom ugljen-dioksida
pod velikim pritiskom, koji odlubljuje
ploaste naslage iz venanih arterija
srca, kao nain leenja ateroskleroze.
endarteritis, zapaljenje intime, unutra-
njeg sloja arteije; e. deformans, defor-
mirajui endarteritis, hronini enteritis
koji se odlikuje masnom degeneracijom
tkiva arterije i taloenjem krenih soli;
e. obliterans, zapaljenje intime manjih
arterija, zbog ega nastaje zaepljenje
zjapa arterije. V. thrombangiitis oblite-
rans: e. proliferans obliterans (Heub-
neri), luetiko produktivno zapaljenje
intime koje dovodi do suenja zjapa ar-
terije. V. thrombangiitis obliterans.
endemska guavost, v. guavost.
endemska hematurija, v. haematuria.
endemski sifilis, v. syphilis.
endo-agar, diferencijalna, vrsta hranljiva
podloga (obino se razliva u Petrijevu-
solju) na kojoj se kolonije jedne bakte-
rijske vrste razlikuju po obojenosti od
kolonija druge bakterijske vrste, to je
omogueno prisustvom ugljenih hidra-
ta (laktoza), indikatora i raznih soli.
endoaneurysmorrhaphia, endoaneuriz-
morafija, operacija u leenju u aneuriz-
me. Sastoji se od otvaranja aneurizmne
kese i zatvaranja njenog lumena unut-
ranjim, nabirajuim avovima. Sin. Ma-
tasova operacija. V. operatio.
endocarditis, endokarditis, zapaljenje
opne koja iznutra oblae zidove sranih
upljina - endokardijuma; e. acuta,
akutno zapaljenje sranih zalistaka,
koje moe biti prouzrokovano hemoli-
tikim streptokokom i drugim vrstama
streptokoka, gonokokom, a rede dru-
gim vrstama bakterija. Najee su za-
hvaeni mitralni i aortni zalisci, dok go-
nokok napada ee zaliske desnog
srca. Javljaju se vegetacije na ivicama
zahvaenih zalistaka s ulceracijama. Na
povrini promena je fibrin ispod koga
se nalazi masa bakterija. U dubljim zo-
nama se nalaze leukociti i fibrozno vezi-
vo; e. atypica verrucosa, javlja se u
vidu bradavica na zaliscima i endokar-
du. Promene nisu niti po tipu onih koje
nalazimo u bakterijskog, niti reumat-
skog endokarditisa. Opisan je u bolesni-
ka s lupus eritematodesom. Glavna pro-
mena je u hijalinom bubrenju subendo-
telnog kolagena, praen infiltratima
plazmocita, proliferacijom kapilara,
kasnije pojavom oiljaka; e. foetalis, za-
debljanje endokarda i subendokarda
nastalo usled proliferacije elemenata
kolagenog i elastinog tkiva. Javlja se u
obe polovine srca, ali preteno u levom,
a ponekad zahvata i zaliske. Najee se
javlja u dece. Srce je znatno uveano,
javljaju se i simptomi slabosti srca. Etio-
logija je nejasna. Sluajevi u dejem uz-
rastu su kongenitalnog porekla, vero-
vatno usled poremeaja razvoja; e. go-
nococcica, destruktivni endokarditis s
veoma rasprostranjenim tronim vege-
tacijama na zaliscima. Nastaje hemato-
genom diseminacijom u toku infekcije
gonokokima. Lokalizacija endokarditi-
sa na zaliscima desnog srca ea je
nego u drugim endokarditisima; e. len-
ta, subakutni bakterijski endokarditis
prouzrokovan sojem streptokokus viri-
dans u 95% sluajeva. Ostatak od neko-
liko procenata prouzrokovan je baci-
lom influence. Obino nisu jasna ulazna
vrata prouzrokovaa - fokus iz koga
bakterije dospevaju do srca. Veruje se
da bakteriemija nastaje iz ognjita kao
to su zubi i tonzile. Meutim, potrebni
su i drugi inioci za lokalizaciju procesa
na endokardu. Ranija oteenja zalista-
ka, izvesne kongenitalne nenormalnos-
ti, kao i prisustvo trombocitnih tromba
na zaliscima, znaajni su predisponira-
jui inioci. Subakutni bakterijski endo-
karditis veoma esto se razvija na ranije
oteenim zaliscima reumatinim pro-
cesima. Mitralni, aortni su najee za-
hvaeni, dok trikuspidni i pulmonalm
mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju
na zaliscima trone su, te se delii s njih
lako otkidaju ulazei u krvotok. Isto
tako vegetacije se ire na strume papi-
236
endocardium endokrina pluriglandularna edenomatoza

larnih miia kao i na endokard zida ko-
mora. Zaleenje nastaje prodorom fib-
roblasta i kapilara iz baze zaliska u ve-
getacije na povrini. Dugo vreme se
mogu zadrati bakterije u sredini zale-
enih zalistaka. Embolusi s vegetacija,
dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u
bubrezima, slezini i mnogim drugim or-
ganima i tkivima kao to su retina, koa,
mozak, pa i u samim krvnim sudovima,
izazivajui mikotiku aneurizmu. Niska
viru^lencija mikroorganizama ne izaziva
gnojnu reakciju na mestu embolije; e.
Libman-Sacks, to je atipini verukozni
endokarditis koji se odlikuje vegatacija-
ma na zaliscima i zidu komore. Njegova
glavna odlika je hijalino bubrenje su-
bendokardnog kolagena kome sledi za-
paljenjska reakcija u kojoj postoji veliki
broj makrofaga, plazmocita, proliferaci-
ja kapilara, a u poznijem stadijumu fib-
roza; e. rheumatica, odlikuje se zahva-
enou mitralnih zalistaka u svim slu-
ajevima. Aortni su u 50% sluajeva za-
hvaeni, dok su trikuspidni u jednoj tre-
ini. U poetku postoji degeneracija su-
bendokardnog sloja veziva s proliferaci-
jom. Zapaljenje se iri kroz tkivo celog
zaliska uz pojavu edema, mikrofaga,
plazmocita, limfocita i mladih kapilara.
Endotel je razoren, a vegetacije se stva-
raju na liniji dodira ivica zalistaka. Ve-
getacije su multiple, vrste, sitne, glat-
ke, a sastoje se uglavnom od krvnih plo-
ica i fibrina. Zaleenje se zavrava stva-
ranjem debelih, skvrenih, delom raz-
orenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza
mitralnih zalistaka praktino je naje-
a posledica; e. staphylococcica, oblik
akutnog endokarditisa prouzrokovanog
stafilokokima. V. e. acuta; e. strepto-
eoccica, oblik akutnog endokarditisa
prouzrokovanog streptokokima. V. e.
subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e.
lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta.
endocardium, endokard, tanka unutra-
nja opna koja iznutra oblae zidove sr-
anih upljina, a na otvorima gradi za-
liske.
endocitoza, opti naziv za pinocitozu i fa-
gocitozu.
endocrinium, endokrinijum, naziv za
skup svih endokrinih lezda u organiz-
mu kao jedan pojmovni sistem s obzi-
rom na vrlo prisnu meusobnu korela-
ciju lezda.
endoderm, unutranji list blastoderma. V.
blastodermni listovi (prospektivni znaaj).
endodontia, (stom.) stomatoloka discip-
lina koja se bavi prouavanjem patolo-
gije i terapije zubnih tkiva.
endogamija, sklapanje braka izmeu pri-
padnika ogranienih, malobrojnih, gru-
pa stanovnitva, tako da je oplodnja iz-
meu osoba slinog genotipa ea
nego u optoj populaciji, pa, prema
tome, i rizik pojave homozigota za odre-
ene mutantne recesivne gene.
endogeni erogeni faktori, v. erogeni fak-
tori, endogeni.
endogenus, endogeni, koji potie iz sa-
mog organizma, prouzrokovan unutra-
njim faktorima, suprotno od egzogen.
endognathio, uskost vilice; e. bimaxilla-
ris, uskost obeju vilica, uroena nepra-
vilnost. U sluajevima e. maxillaris ili e.
mandibularis postoji gnatino ili den-
toalveolarno ukrten zagrizaj. <V. ma-
locclusio; e. mandibularis, uskost do-
nje vilice, posledica nepravilne funkcije
jezika; e. maxillaris, uskost gornje vili-
ce, posledica nepravilnog disanja ili
nepravilne funkcije orofacijalnih mii-
a.
endokard, v. endocardium.
endokarditis, v. endocarditis.
endokardni jastuii, sljubljeni endo-
kard i miokard, na prelazu pretkomor-
nog u komorni odeljak zadebljavaju u
endokardne jastuie, koji doprinose
omeivanju pretkomorno-komornih
otvora i stvaranju zalistaka.
endokohlearni potencijal, razlika u po-
tencijalu izmeu endolimfe u srednjem
spratu i perilimfe u tremnom i bubanj-
skom spratu pua. U mirovanju iznosi
oko 80 mV; endolimfa je pozitivna u od-
nosu na perilimfu.
endokrina oftalmopatija, v. ophthalmo-
pathia endocrina.
endokrina pluriglandularna adenoma-
toza, patoloka pojava nepoznatog uz-
237
endokrine hipertenzije endometriosis

roka koju karakteriu adenomi, histo-
loki zloudnog ili dobroudnog karak-
tera, u dve ili vie endokrine lezde, a
lue hormone (v. tamo) svojstvene tim
lezdama.
endokrine hipertenzije, povienja arte-
rijskog pritiska prouzrokovana patolo-
kim stanjem nekih endokrinih lezda,
npr. u toku syndroma Gushing (v.
tamo), feohromocitoma (v. phaeochro-
macytoma) itd.
endokrine, lezde, sistem lezda s unut-
ranjim luenjem koje svoje proizvode,
tj. hormone ubacuju u krv, limfu ili u
nervni sistem, jer nemaju izvodne kana-
le. U endokrini sistem spadaju: titasta
lezda (glandula thyreoidea), parati-
reoidne lezde (gll. parathyreoideae),
grudna lezda (thymus), nadbubrena
lezda (gl. suprarenalis), paraganglia,
epifiza (epiphysis), hipofiza (hypophy-
sis), guteraa (pancreas) i polne lezde,
semenik (testis) i jajnik (ovarium).
endokrini sistem, skup lezda koje svoje
proizvode (hormone) izluuju direktno
u krv ili nervni sistem.
endokrinolog, lekar vian ispitivanju i Ie-
enju bolesti endokrinih lezda (v.'
tamo) ili strunjak koji radi na proble-
matici iz oblasti endokrinologije (v.
tamo).
endokrinologija, nauka o unutranjem
luenju, grana medicine ljudske delat-
nosti koja prouava endokrine lezde
(v. tamo) pod normalnim i patolokim
uslovima.
endokrinopatije, (slom.) hiperpituitari-
zam, pre zavretka raenja skeleta:
proporcionalni gigantizam, ukljuujui
i kraniofacijaini skelet. Zubi normalne
veliine, ali stalni zubi niu pre vreme-
na, sa dijastemama; na zubima u stari-
jim godinama dolazi do hipercemento-
ze. . Hiperpituitarizam posle zavretka
rastenja. akromegalija, s uveanjem pe-
rifernih defova kostiju i odgovarajuih
mekih tkiva, naroito izraenim na do-
njoj vilici, hipergonadizam, prerano
nicanje stalnih zuba s kratkim koreno-
vima; hipogonadizam, s. evnuhoidni
gigantizam: vilice su masivne, ali je gra-
na donje vilice kratka, stalni zubi niu
rano; hipertireoidizam u detinjstvu,
dovodi do ranog nicanja stalnih zuba
kratkih korenova; hipoparatireoidi-
zam u vreme razvitka zuba, hipoplazija
glei i dentina, impakcija zuba; hipoti-
reoidizam pri roenju ili u ranom de-
tinjstvu, dovodi do kretenizma, nicanje
mlenih i stalnih zuba kasni, usled mak-
roglosije svi su zubi potisnuti vestibu-
larno, usled spastikog tonusa miia
este su abrazije zuba velikog stepena;
hipopituitarizam u detinjstvu progre-
sivno usporenje i rani prestanak opteg
rastenja, proporcionalni hipofizarni na-
nizam. Zubi su normalne veliine, ali us-
led bimaksilarne mikrognatije niu zbi-
jeno, hipofizama teskoba. Nicanje stal-
nih zuba kasni i usporen je razvitak ko-
rena zuba.
endolimfa, tenost koja ispunjava opnasti
labirint uha.
endolimfni kanal, v. endolimfni vod.
endometrijalna ipka, mikroskopske
promene materine sluznice u zeice
sparene s mujakom kome su podveza-
ni semenovodi: do oploenja ne dolazi,
ali se izaziva bujanje sluznice koja na
mikroskopu pokazuje vijugave i isprep-
letane lezdane cevice u vidu ipke
(endometrijalna ipka).
endometriosis, pojava endometrijuma na
ektopikim mestima kao to je miini
sloj materice. Ova pojava se naziva i
adenorniozom ili unutranjom endo-
metriozom. Endometrijum se moe da-
lje nai u tkivu jajnika, jajovodima, na
peritoneumu ili ma kom drugom mestu
u karlici. Ponekad zahvata oujak poslije
laparatomije u predelu pupka. Endo-
metrioza se javlja samo u ena za vreme
ovarijalne aktivnosti* a njen je nastanak
nejasan, mada dve teorije daju objanje-
nje o tome. Po jednoj delovi endometri-
juma u vreme menstruacije prolaze
kroz jajovod i implantiraju se na seroz-
ne povrine (peritoneuma). Druga teo-
rija objanjava endometriozu kao posle-
dicu heteroplazije celomske duplje. e-
lije seroznih povrina peritoneuma,
sluznice materice, tuba i vagine imaju
zajedniko poreklo. Izvesni hormonaini
238
endometritis engorgement

inioci mogu stimulisati metaplaziju u
vanmaterinim regijama. Vanmaterine
endometrijalne mase se javljaju u vidu
malih cista, nekoliko milimetara u pre-
niku, a sadre gustu okoladnu masu s
hemoragickom ivicom. Tipino je i ne-
zamenjivo za dijagnostiku endometrio-
ze prisustvo strome endometrijuma
oko ektopikih lezda. Ovarijalni hor-
monalni stimulansi izazivaju krvarenja
u ovim promenama, to izaziva stvara-
nje proirenih cista ispunjenih gustom,
okoladi slinom, hemoragickom sadr-
aju.
endometritis, zapaljenje sluznice trupa
materice. Sluznica materice nalee ne-
posredno na miini sloj tako da dublje
zapaljenjske promene ne mogu postoja-
ti, a da pri tome nije zahvaeno i mii-
no tkivo (metritis), tako ,da je zapaljenje
sluznice materice istovremeno i zapalje-
nje materinog tela. Iz tog razloga ova
dva oboljenja ine jednu celinu (endo-
metritis et metritis); a. enometritis (e.
acuta), koji uvek prati jai ili slabiji met-
ritis nastaje usled infekcije bakterijama:
ushodnim putem iz grlia materice bak-
terija vaginalne flore, ili infekcijom ma-
terice posle poroaja i pobaaja (puer-
peralna infekcija), endometritis puer-
peralis septika; e. glandularis, nastaje
hiperplazijom sluznice materice kao po-
sledica ovarijalne disfunkcije a ne kao
zapaljenjski proces; hronini e., razvija
se iz akutnog endometritisa; e. puerpe-
ralis, akutno gnojno zapaljenje endo-
metrijuma. Moe biti prouzrokovano
Clostridiumom Welchii i srodnim pro-
uzrokovaima koji se mnoe u nekroti-
kom materijalu zaostalom u zidu mate-
rice posle poroaja. Infekcija anaerobi-
ma izaziva zbog stvaranja gasa u zidu
uterusa njegov sunerasti izgled. ire-
nje infekcije po itavom telu veoma je
olakano prodorom infekcije u mii
materice; e. syncytialis, benigna inva-
zija sincicijalnih elija placentnih resica
(spoljni sloj trofoblastnih elija) u mio-
metrijum (Syncytioma).
endometrium, sluznica materice.
endonucleasa, endonukleaza, enzim koji
razara fosfodiesterske veze izmeu dva
susedna nukleotida u sredini lanca
DNK. Na slobodnim krajevima prekinu-
tog polinukleotidnog lanca posle toga
moe da deluje i enzim egzonukleaza, v.
egzonukleaza.
endoparazit, parazit koji ivi u telu nekog
domaina.
endophlebitis, v. phlebitis.
endophthalmitis, endoftalmitis, akutno
zapaljenje sadrajne one jabuice. Na-
staje kao metastaza, usled komplikacija
posle operacija ili posle perforativnih
povreda.
endoplazmni retikulum, v. citoplaima.
endoproteinaza, v. cathepsin.
endoreduplicatia, endoreduplikacija,
replikacija hromosoma posle koje ne
dolazi do deobe elije.
endoskop, sprava za pregled telesnih up-
ljina oblika cevi; snabdevena je na svom
proksimalnom ili distalnom kraju elek-
trinim osvetljenjem; esto se na pro-
ksimalnom kraju nalazi ogledalo, a na
distalnom okular.
endoskopija, vizualni pregled neke teles-
ne upljine pomou endoskopa; pero-
ralne e., pregled organa pomou en-
doskopa koji se moe uvui kroz usta;
transkolonska e., posmatranje unut-
ranjosti kolona pomou endoskopa.
endotoksini, toksini kompleksnog sasta-
va (glicido-lipido-polisaharidi; glicido--
lipido-proteini). Nalaze se u zidovima
najvie patogenih, gram-negativnih
bakterija kao i apatogenih. Izazivaju svi
iste simptome ako se ekstrahuju iz tela
bakterija spontanom ili izazvanom plaz-
molizom. Termostabilni su, ne prelaze u
anatoksine. Slabi su antigeni. Primer:
Enterobacteriae.
endotrahealan, (l)-.u ili kroz traheju; (2)
izvrene prelaenjem kroz traheju.
endovenski, v. intravenski.
energetike vode, v. vode.
enervatio, enervacija, (1) slabost ili od-
sustvo nervne energije; (2) uklanjanje
ivca ili njegovo presecanje. V. neurecto-
mia.
engorgement, (fr.) zastoj, zaguenost, hi-
peremija, lokalna kongestija; prepunje-
nost organa, krvnog suda ili tkiva nago-
milanom tenou, naroito krvlju.
239
engrami Entorococcus

engrami motornih pokreta, otisci, sea-
nja doivljenih motornih radnji u sen-
zorikim asoQijacijskim poljima moda-
ne kore na osnovu kojih se vre svrsis-
hodne voljne radnje.
enlargement, (fr.) poveanje organa ili
njegovog dela. V. hyperplasia, hyper-
trophia.
enlissement, (fr.) umotavanje penifor-
mnog uda.
enophthalmia, v. enophthalmus.
enophthalmus, enoftalmus, uvuenost
one jabuice. Ona jabuica je uvue-
na u onu duplju. Uzroci: Homerov sin-
drom, trauma orbite, atrofija tkiva orbi-
te i dr.
enostosis mandibulae et maxillae, stva-
ranje gue, homogenije kosti nepravil-
nog oblika u spongiozi donje ili gornje
vilice.
Entamoeba, rod ameba ije su neke vrste
paraziti oveka: E. coli, E. gingivalis, E.
hystolitica, E. nana, Jodamoeba buetsc-
hilii. V. dysenteria; E. hystolitica, pro-
uzrokova amebne dizenterije. Javlja se
u tri oblika: histolitika, ivi u sluznici de-
belog creva i u amebnim apscesima,
hrani se eritrocitima; minuta, ivi na po-
vrini debelog creva, hrani se bakterija-
ma, gljivama i si.; cista, okrugla, s 4 jed-
ra, nepokretna, ne hrani se i ne deli se,
predstavlja otporni oblik. ovek se infi-
cira samo preko ciste. Ovi oblici prelaze
jedan u drugi.
enterectomia, enterektomija, ekscizija
dela creva, resekcija creva.
enteritis, zapaljenje creva, naroito tan-
kog; e. anaphylactica, hemoragijsko
zapaljenje i tankog i debelog creva po-
sle druge injekcije anafilaktogena oset-
Ijivim ivotinjama; e. cystica, chroni-
ca, enteritis s cistikim proirenjem
crevnih lezda; difterijski e., enteritis
sa stvaranjem pseudomembrana i ulce-
racija u sluznici; e. gravis, esto fatalna
bolest s akutno nastalim bolovima, mu-
kom, povraanjem, krvavim prolivima i
nekrozom crevnog zida, naroito u zavr-
nom jejunumu i poetnom ileumu; e.
membranacea, mukozni kolitis; e. nec-
roticans, izazvan Clostridium perfrin-
gensom u kojeg postoje nekroze zida
creva; e. nodularis, enteritis s povea-
njem limfnih vorova; e. phlegmonosa,
enteritis sa znacima peritonitisa, zbog
flegmone zida creva. est u strangula-
cijskom ileusu; e. polyposa, enteritis u
kojeg postoje mnogobrojni polipi sluznice
zbog bujanja vezivnog tkiva u zidu creva;
protozoalni e., izazvan raznim
protozoama; e. pseudomembranacea,
enteritis s pseudomembranama; regio-
nalni e., enteritis ogranien na jedan deo
tankog creva; tuberkulozni e., e. koji se
javlja u poodmakloj tuberkulozi plua,
najverovatnije zbog gutanja bacila
ispljuvkom. enteroanastomosis,
enteroanastomoza,
(1) spajanje dva kraja creva posle resek
cije; (2) spajanje dve vijuge creva u cilju
da se iskljui prolaz kroz jedan deo cre-
va.
Enterobacteriacae, porodica enterobak-
terija ili crevnih bakterija vrlo je velika.
Grupe gram-negativnih asporogenih
tapia, pokretnih i nepokretnih. Neke
od njih stvaraju vidljive kapsule, druge
su bez nje. Neke vrste crevnih bakterija
deo su normalne flore debelog creva,
npr. Escherichia coli. Druge su uvek pa-
togene za oveka: Salmonella i Shigella,
a neke vrste su uslovno patogene: Kleb-
siella, Proteus i druge vrste, koje se, po-
vremeno ili stalno, nalaze u debelom
crevu, a u promenjenim uslovima mogu
da izazovu poremeaje i oboljenja.
Enterohius vermicularis, mali beli kon-
asti parazit (Nematoda). enka je duga
oko l cm, mujak oko 0,5 cm. ive u gor-
njem delu debelog creva. enke polau
jaja u okolomarnom predelu, gde izazi-
vaju svrab. Sin. Oxyuris vermicularis.
enterocele, (1) kila u kojoj se nalazi crevo;
(2) zadnja vaginalna kila.
enterocentesis, enterocenteza, hirurka
punkcija creva.
enterochirurgia, enterohirurgija, hirurgi-
ja creva.
enterocit, elija crevnog epitela, koja vri
apsorpciju hranljivih sastojaka.
Enterococcus, Streptococcus grupe D,
gram-pozitivan ovalan diplokok; lii na
lancetu ili na plamen od svece, esto u
kraim lancima. Veoma otporan prema
240
entorocolitis enterovirosis

visokoj temperaturi. Sve vrste su pato-
gene, odnosno uslovno patogene za o-
veka. Izazivaju peritonitis, endokarditis
idr.
enterocolitis, enterokolitis, istovremeno
zapaljenje tankog creva i kolona; hemo-
ragijski e., nastaje hemoragijskom nek-
rozom zida creva; e. necroticans, pseu-
domembranski enterokolitis; e. pseu-
domembranacea, akutna povrinska
nekroza sluznice tankog i debelog creva
s izraenim okom i dehidracijom i pri-
sustvom u stolici pseudomukusa s kr-
vlju, kao i odliva zida creva; regionalni
e., v. ileitis.
enterocystocele, enterocistokela, hernija
u kojoj se nalazi mokrana beika i cre-
vo.
enterocystoma, enterocistom, uroena
cista iji je unutranji zid obloen sluz-
nicom slinom crevnoj. Nalazi se u pup-
ku, trbunoj duplji ili vezivnom tkivu
karlice. Enterocistom potie od ostata-
ka omfaloeriterikog kanala.
enterodynia, enterodinija, bol u crevu.
enteroenterostomia, hirurka anastomo-
za izmeu dva segmenta creva. V.
enteroanastomosis.
enteroepiplocele, enteroepiplokela, kila
koja sadri tanko crevo i omentum.
enterogastron, hormon koji se oslobaa u
sluznici dvanaestopalanog creva i jeju-
numa kada se u himusu nalazi mast ili
masne kiseline: prenet putem krvi do
eluca, koi pokrete eluca, tako da se
brzina, kojom se eludac prazni, sma-
njuje na polovinu odnosno treinu pre-
thodne.
enterogastriki refleks, refleks za kon-
trolu pranjenja eluca. Nastaje pri pre-
velikom pritisku i kiselosti himusa, u
prisustvu belanevina ili materija koje
razdrauju sluznicu u poetnom delu
duodenuma, a efekat mu je koenje e-
ludane peristaltike. Postie se impulsi-
ma koji se do muskulature eluca pre-
nose mienterikim spletom, dovodnim
vlaknima vagusa do izduene modine
da bi se koila odvodna vlakna vagusa i,
moda, putem cilijakog gangliona a za-
tim simpatikim ivcima na eludac. Za-
datak mu je zatita tankog creva od pre-
optereenja usled prebrzog pranjenja
eluca.
enterokinaza, proenzim ili zimogen iz
crevnog soka koji aktivie tripsinogen u
tripsin.
enterokrinin, materi i ; hormonske priro-
de koju stvara sluznica tankog creva
pod dejstvom himusa a uloga joj je to
podstie sekreciju crevnog soka.
enterolithiasis, enterolitijaza, prisustvo
crevnih kamenaca.
enterolithus, enterolit, crevni kamenac.
Svaki konkrement naen u crevu.
enteron, (gr.) enteron, crevo, utroba, v.
intestinum.
enteropathia, enteropatija, zajedniko
ime za sve bolesti tankog creva.
enteropexia, enteropeksija, hirurko fik
siranje creva za prednji ili zadnji trbu
ni zid, ponekada jednog za drugi seg
ment creva.
;

enteroptosis, enteroptoza, sputenost
creva u trbunoj upljini.
enterorrhagia, enteroragija, krvarenje iz
creva.
enterorrhexis, enteroreksis, perforacija
creva.
enterorrhoea, enteroreja, v. diarrhoea.
enterospasmus, enterospazam, gr tan-
kog creva.
enterostomia, enterostomija, hirurko
stvaranje stalnog otvora na crevu izve-
denog kroz trbuni zid; dvocevna e.,
enterostomija, u kojoj su otvori dva seg-
menta preseenog creva izvedeni kroz
trbuni zid podseaju na dvocevnu pu-
ku. V. colostomia, fistula.
enterotoksini, produkti izvesnih bakterij-
skih vrsta, odgovorni za gastrointesti-
nalne poremeaje u ljudi. Enterotoksini
stafilokoka su termostabilni, mogu se
dokazati pomou ogleda na mladim
makama, tzv. kitten-testa.
enterovirosis, enteroviroza, enterovirus-
na oboljenja sainjavaju grupu veoma
razliitih klinikih oblika bolesti koju
izazivaju virusi poliomijelitisa, Coxsac-
kie i ECHO. Najee obolevaj deca.
Enterovirusi su uglavnom fekalno-oral-
ne infekcije i javljaju se uglavnom leti i
to u manjim epidemijama.

16 Medicinski leksikon 241
if
enterovirusi epicanthus

enterovirusi, podgrupa Picorna-virusa.
enterovirusna oboljenja, v. enterovirosis.
entropium, entropijum, uvrnutost ivice
kapka prema onoj jabuici; oiljasti
e., entropijum usled oiljastog skvra-
vanja venjae ili tarzusa; spastiki e.,
entropijum usled gra palpebralnog
dela krunog miia oka.
enucleatio, enukleacija, uklanjanje orga-
na, tumora ili nekog drugog tela u njiho-
voj celosti i oienost slino orahu iz
njegove ljuske; e. bulbi, operativno va-
enje one jabuice iz one duplje po-
to se oslobodi svojih miia i presee
oni ivac. V. exenteratio.
enuresis, enureza, nevoljno mokrenje u
dece, obino nou (e. nocturna), rede
danju (e. diurna).
enzymologia, enzimologia, nauka o enzi-
mima.
eosinophilia, eozinofilija, veliki broj eozi-
nofilnih granulocita u perifernoj krvi;
Lfflerova e., Lfflerov sindrom; pul-
monalna e., infiltracija plunog paren-
hima eozinofilnim granulocitima;
tropska e., vrlo esta bolest u Indiji s
anoreksijom, optom slabou, kaljem,
leukocitozom i apsolutnim poveanjem
eozinofilriih granulocita u krvi. Sin. Bar-
tonova bolest, eozinofilno plue.
eozin, crvena boja, tetrabromni derivat
fluoresceina (dobija se iz resorcina i an-
hidrida ftalne kiseline). Eozin se upot-
rebljava u histolokoj i mikrobiolokoj
tehnici, za bojenje nekih namirnica i u
druge svrhe.
eozinofilni granulom, v. granuloma.
eozinofilni pluni infiltrat, v infiltrat.
ependidimni vod, dok se stvara svitnjak,
medularni oluk na ektoblastu se zatvara
slubljivanjem njegovih rubova: medu-
larna cev je otvorena. Njena duplja
predstavlja ependidimni vod, na glave-
nom kraju otvoren prednjim neuporom.
ependymoma, ependimoma je neoplaz-
ma nervnog sistema, koja nastaje proli
feracijom elija koje obla/u ventrikular-
ni sistem u centralnom nervnom siste-
mu. ine oko 6% od svih neoplazmi cen-
tralnog nervnog sistema. Lokalizuje se
najee u IV modanoj komori, kao i u
centralnom kanalu i filum terminale.
Neoplazma je obino jasno ograniena
od ostalog tkiva centralnog nervnog sis-
tema. Delimo ih prema grai na papilar-
ne, zatim na miksopapilarne ependimo-
me, epitelijalne ependimome i celular-
ne ependimome. Ependimoblastom je
maligna neoplazma ove grupe po svo-
jim citomorfolokim odlikama.
Ephedrinum, efednn, alkaloid koji je naj-
pre bio dobiven iz biljke Ephedra vulga-
ris. Po dejstvu je unekoliko slian adre-
nalinu (kontrahuje krvne sudove, povi-
ava krvni pritisak, ubrzava rad srca,
iri venane krvne sudove, oputa glat-
ke miie bronhija i creva, iri enice).
Dejstvo mu sporije nastupa, slabije je, a
due traje. Dosta jako stimulie central-
ni nervni sistem. Dejstvuje i kad se d
per os. U obliku efedrin-hlorida (Eph-
edrini chloridum) oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
ephelides, letnje pege, nevoidne formaci-
je, veliine soiva, svetlomrke boje, vid-
ljive leti, lokalizovane na nepokrivenim
delovima tela (lice, gornji ekstremiteti).
Ephestia kiiehniella, moljac brana, jed-
na od najopasnijih tetoina u mlinovi-
ma i pekarama gde izaziva velike gubit-
ke u branu. ivi i na drugim ivotnim
namirnicama, kao to su biskvit, suvo
voe, okolada i dr. Dugaak je 10-14
mm, a raspon njegovih krila iznosi
22-25 mm. Krilca imaju nene rese. en-
ka polae jaja iz kojih se izlegu larve.
Larva je dugaka 17 mm, slabo je obrasla
i ima tamnoutu glavu i 4 reda tamnih
takica. Larva stvara fino svilenasto
predivo koje zagauje maine pa smeta
pogonu. Ciklus razvitka traje 30-45
dana. Godinje daje obini 4 genera-
cije.
epiblepharon, epiblefaron, poremeaj u
razvitku kapka, koji se javlja u vidu ho-
rizontalnih nabora koe du kapaka; e.
inferior, kada se nae na donjem kap-
ku; e. superior, kada se nae na gor-
njem kapku.
epicanthus, epikantus, mongolski nabor,
uroena anomalija kapka, koja se sastoji
u obostranom naboru koe u vidu po-
lumeseca. Polazi od gornjeg kapka i po-
kriva unutranji ugao oba oka.
242
epicarditis epididymovasectomia

epicarditis, zapaljenjsko oboljenje spo-
Ijanje srane opne.
epicondylalgia, epikondilalgija, bol u mi-
iima ili tetivama koje se pripajajt! za
epikondil ramenjae. V. lakat.
epicondylitis, epikondilitis, zapaljenje
epikondila ili tkiva oko epikondila ra-
menjae. V. lakat.
epicondylus, epikondil, nadzglobna kvr-
ga (na kondilu duge kosti).
epicrisis, epikriza, kritiko razmatranje,
diskusija nekog sluaja bolesti posle
njenog zavretka.
epicystotomia, epicistotomija, suprapu-
bini operativni pristup i otvaranje
mokrane beike radi vaenja kamena
iz nje.
epidemijski hepatitis, v. hepatitis.
epidermis, epiderm, pokoica, epitelna
komponenta koe sastavljena od plo-
asto slojevitog, na povrini oroalog
epitela. Najdublji matini sloj (stratum
cylindricum-germinativum) lei iznad
krzna, povrh njih je sloj poligonalnih e-
lija s produecima (str. spinosum), a po-
tom sloj elija koja sadre keratohijalin-
ska zrnca (str. granulosum), a ispod po-
vrinskog roastog sloja (str. corneum)
nalazi se svetli sloj (str. lucidum). Uloga
epiderma je viestruka (zatitna, lezda-
na i dr.).
epidermodysplasia verruciformis, rasp-
rostranjena diseminacija bradaviastih
papula na lenim stranama aka, na ru-
kama, licu i trupu. Sin. Lewandowsky --
Lutzova bolest.
epidermoides, epidermoidni, slian epi-
dermu.
epidermolysis, epidermoliza, lako odva-
janje slojeva epiderma, samo od sebe, ili
ak i posle lake traume (pritisak); e.
acuta toxica (Lyell) prostrano bulozno
odvajanje epiderma (nalik na izgoreti-
nu), najee kao posledica toksoaler-
gijske reakcije na lekove. Teka klinika
slika kao maksimalna varijanta medika-
mentnog raznolikog eksudativnog erite-
ma; e. bullosa hereditaria, nasledna
sklonost u dece da se i na najblau trau-
mu na nogama i rukama jave plikovi
koji se zaleuju bez oiljka (e. b. sim-
plex) ili s oiljastom atrofijom i unaka-
enjem (e. b. dystrophica).
epidermomikoze, v. dermatophytia.
epidermophytia, epidermofitija, obolje-
nje koe izazvano gljivicama (epider-
mophyton) koje se ispoljava ogranie-
nim eritemoljuspastim promenama.
epidermophyton inguinale, gljivica koja
napada epiderm ali ne dlaku i nokte, na-
roito na velikim prevojima: epider-
mophytia inguinale (eczema margina-
tum Hebra), epidermophytia palmaris
et plantaris (eczema mycoticum).
epididymectomia, epididimektomija, hi-
rurko odstranjenje pasemenika.
epididymis, pasemenik, organ nasaen
na gornjoj strani semenika u vidu ok-
ruglastog tela, na kome se razlikuje gla-
va, telo i rep. TeIo se sve vie suava ka
repu. Glavu pasemenika ine 12-15 od-
vodnih kanalia iz Hallerove mree.
Telo i rep pasemenika ine pasemeniki
kanal, dug 3-4 m, koji se u repu nastav-
lja u semenovod. Pasemeniki kanal je
obloen cilindrinim epitelom koji po-
kazuje lezdanu aktivnost. Ta aktivnost
je u prisnom odnosu sa semeglavcima
pri njihovu prolazu kroz kanal. Sekret-
na aktivnost je u vezi s periodinom
seksualnom aktivnou.
epididymitis, epididimitis, zapaljenje pa-
semenika. Najee je prouzrokovano
gonokokima dospelim iz semenih kesi-
ca. Po svom toku moe biti akutno, su-
bakutno i hronino; e. erotica, zapa-
Ijenjske pojave u pasemeniku, s vrlo
bolnim oticanjem venskog spleta zbog
stalne navale krvi usled nadraenja bez
punog zadovoljenja. esto je praeno i
zapaljenjem semenika (orchitis eroti-
ca); negonoroiki e., redi oblik e., pro-
uzrokovan stafilokokima; e. tuberculo-
sa, tuberkulozno zapaljenje epididimi-
sa, obino izolovano ili uz pojavu tuber-
kuloze na drugim delovima urogenital-
nog trakta.
epididymodeferentectomia, ekscizija
pasemenika i semevoda.
epididymoorchitis, epididimoorhitis, za-
paljenje semenika i pasemenika.
epididymovasectomia, epididimovazek-
tomija, operacija kojom se odstranjuje
243
epidijaskop epilepsia

pasemenik i veliki deo semevoda. Sin.
epididymodeferentectomia.
epidijaskop, projekcioni aparat kako za
neprovidne predmete (npr. slike), tako
i za dijapozitive (slajdove).
epiduralni prostor, v. cavum epidurale.
epifarinks, v. epipharynx.
epifiza, mala endokrina lezda postaje od
izvrata zadnjeg dela tavanice meumoz-
ga. Zaetak epifize se zapaa u embrio-
nima dugim 8 mm kao leni meumo-
dani iz vrat nazvan pinealni pag. Prose-
na teina epifizne lezde u mukarca iz-
nosi 0,154 g, a u ene 0,150 g. U mukog
se teina postepeno poveava do 6. de-
cenije, a u ene nastaje u 5. deceniji da
bi se u 6. deceniji opet javilo poveanje.
Dejstvo epifize na seksualnu funkciju i
morfogenezu danas se od nekih autora
odrie. Po nekim autorima rezultati va-
enja epifize imaju za posledicu prera-
no i prekomerno razvie polnih organa.
Usaivanje epifize mladim pacovima iz-
aziva kasnije sputanje semenika i nji-
hov zastoj u razviu. Po dosadanjem
shvatanju, ako epifiza izluuje mnogo
inkreta, nastupa patuljasti rast. Epifiza
bi bila svojom inkretogenom funkcijom
konica preranog i prekomernog so-
matskog razvia. Njena funkcija se pro-
stire na detinjstvo i pubertet, a docnije
spreava prerano i prekomerno izlui-
vanje gonadotropnih hormona hipofize,
a, moda, i drugih paraseksualnih lez-
da. Ako se inkret epifize ne stvara u do-
voljnoj meri, konica je olabavljena, te
nastupa prevremeni polni razvoj.
epifizektomija, operativno odstranjenje
epifizne lezde.
epifizna linija, v. fuga.
epigama determinacija pola, v. determi-
nacija pola.
epigastrium, epigastrijum, podrebarje,
gornji sprat trbuha, deli se na tri pred-
ela: hipohondrijski (regio hypochond-
riaca dextra et sinistra) i epigastriki
predeo (regio epigas ;rica).
epigenitalis, metanefrozne cevice Wolf-
fog tela atrofiu pri kraju 2. meseca i
najveim delom iezavaju, sem na-
spram budue gonade, gde ine sistem
cevica poznat kao epigenitalis. S tim
cevicama zaetak muke gonade us-
postavlja vezu i od njih postaju pravi ka-
nalii semenika.
epiglotis, v. epiglottis.
epiglottis, grkljanski poklopac, sastoji se
od kapane hrskavice grkljana zastrve-
ne sluznicom. Nalazi se iza korena jezi-
ka, a iznad otvora grkljana. Pri gutanju
sputa se unazad i zatvara grkljanski ot-
vor (aditus laryngis). Hrskavica epiglo-
tisa poinje da se stvara tek krajem 5.
meseca od neparne jezgre u osnovici
epiglotisa.
epikondil, v. epicondylus.
epikriza, v. epicrisis.
epilatio, epilacija, potpuno odstranjivanje
dlaka na vlasitu mehaniki (epilacio-
nom pincetom), zraenjem (Rntgen) ili
hemijskim sredstvima (talium-acetat).
epilepsia, epilepsija, padavica, hronino
oboljenje koje se sastoji od povremenih
napada promene ili gubitka svesti, vege-
tativnih poremeaja i konvulzija. Uzrok
epilepsije nije uvek mogue otkriti. Epi-
lepsija vremenom moe dovesti do pro-
mene karaktera i demencije. Epilepsija
moe biti generalizovana ili parcijalna;
generalizovana e., sin. centrencefalna e.,
ide s gubitkom svesti i zahvata elo telo;
parcijalna e., moe biti: kortikalna
(Jackson) i psihomotorna e.; Jacksono-
va e., Deksonova epilepsija, klonini
grevi muskulature ekstremiteta i lica
koji se ire po redu koji odgovara korti-
kalnom pretstavnitvu u precentralnoj
vijuzi. Protiu bez gubitka svesti. Izuzet-
no Deksonova epilepsija moe da se ge-
neralizuje, pri emu dolazi do gubitka .
svesti. Deksonova epilepsija nastaje us-
led nadraenja kore velikog mozga (oi-
Ijak, tumor, projektil i si.). Sin. kortikalna
e., fokalna e.; psihomotorna e., moe biti:
temporalna, hipokampusna i dien-
cefalna, sin. vegetativna; diencejalna e., s
poremeajima svesti i automatizmima;
epilepsija po etiologiji moe biti: genui-
na, sin. esencijalna, idiopatska i simpto-
matska; hipokampusna e., u vidu tzv. un-
cinatusnih napada (uncinate fits): na-
stupa halucinacija neprijatnog mirisa i
ukusa, oralnih automatizama, deja vu i
si.; temporalna e., sa nastupima akus-
244
epileptiki epispadias

tikih ili optikih aura, afazije i straha;
simptomatska e., epilepsija prouzro-
kovana nekim poznatim uzrokom (trau-
ma, tumor, encefalitis), vaskulni pore-
meaji i si.; sudsko medicinski znaaj
e., sem u kortikalne, u epilepsiji uvek
dolazi do prekida kontinuiteta svesti,
do sumranog stanja ili kome. Naglo na-
stajanje kome moe da postane opas-
nost po sopstveni ili tui ivot ili imovi-
nu. U sumranom stanju, pre ili posle
velikog napada, oboleli previa svoju
okolinu i brani se od napadaa ili
nemani, pri emu moe da izvri teke
krivine radnje. Neki epileptiari,
umesto napada (v. e. ekvivalent) pale
imovinu (v. pyromania) ili ine drugu
kakvu tetu; e. tarda, epilepsija koja se
javi posle 20. godine ivota, po pravilu je
simptomatska; e. vegetativa, vegetativ-
na epilepsija, nastupi vegetativnih ma-
nifestacija kraeg trajanja koje neki ub-
rajaju u epilepsije. Sin. diencefalna epi-
lepsija (seks.) Pogaa u vidu grevitih
nastupa cerebralnog porekla vie mu-
karce nego ene (62,7% : 37,3%). Epilep-
sija se javlja ranije u ena nego u muka-
raca. Sin. padavica.
epileptiki, koji se odnosi na epilepsiju; e.
ekvivalenti, senzitivni (migrena, neu-
ralgija), motorni (drhtanje, mucanje),
senzoriki (ambliopija, oseanje naroi-
tog ukusa i mirisa itd.), vazomotorni
(oseanje toplote, hladnoe), sekretorni
(znojenje, luenje pljuvake i suza), vis-
ceralni (inkontinencija sfinktera) i psi
:
hiki (prisilne misli, halucinacije, smeh,
sumrana stanja), koji se javljaju umes-
to velikog epileptikog napada, bilo isk-
ljuivo, bilo naizmenino s njim; e. na-
pad, (1) mali epileptiki napad petit
mala, kratkotrajni gubitak svesti, pre-
kid misli, rada, govora, ukoen pogled.
Javlja se vie puta u toku dana. Ne moe
se kontrolisati klasinim epileptikim
lekovima iako spada u grupu epilepsije.
Elektroencefalografski obeleen je ka-
rakteristinim promenama, tzv. iljak-
talas kompleksa, 3 puta u sekundi. Sin.
petit mal, abscence; (2) veliki epileptiki
napad, poinje aurom posle koje dolazi
poetni krik, pa tonusna i najzad klo-
nusna faza napada s penom na ustima;
bolesnik ujeda svoj jezik, umokri se, po-
staje zbunjen i najzad zaspi. Sin. grand
mal, ictus epilepticus; e. status, pojava
uestalih epileptikih napada izmeu
kojih bolesnik ne dolazi svesti. V. status
epilepticus.
epiloia, v. sclerosis tuberosa.
epinephrin, epinefrin, v. adrenalin.
epipharynx, epifarinks (pars naali
pharyngis s. nasopharynx), gornji deo
upljine drela, nalazi se iza nosne dup-
lje s kojom je u vezi preko dva otvora
(hoana). Na bonim zidovima se nalaze
otvori Eustachijevih tuba.
epiphora, epifora, spontano preterano lu-
enje suza, koje nastaje usled povea-
nog stvaranja suza ili poremeaja u nji-
hovom odvoenju.
epiphysis, epifiza, (I) okrajak duge kosti
koji je spojen s dijafizom prvobitno
hskavicom docnije kotanim tkivom; (2)
e. cerebri, modana epifiza, iarica,
lezda s unutranjim luenjem, koja pri-
pada epitalamusu i nalazi se iznad sred-
njeg mozga. Sin. corpus pineale.
episcleritis, zapaljenje povrinskog tkiva
beonjae.
episkop, (fiz.) aparat za projiciranje nep-
rovidnih predmeta (fotografija, skica
teksta i dr.).
episomi, epizomi, genske stukture uglav-
nom u mikroorganizmima, koje se nala-
ze uz hromosome jedra ili u slobodnom
obliku u citoplazmi. Epizomi se ne stva-
raju u samoj eliji, ve se u nju unose
spolja. Njima se genski materijal jedne
jedinke prenosi u drugu jedinku, kako u
istoj vrsti, tako i izmeu raznih vrsta.
epispadias, epispadija, uroena malfor-
macija u razvoju uretre koja se otvara
na glaviu mukog uda, na njegovoj le-
noj strani ili kao oluk du ele lene
strane penisa. U teim sluajevima, ko
pulaciona i oplodna mo su veoma po-
remeene; e. corpusa penisa, e. u kojoj se
ureter nalazi na prostoru izmeu oves-
nog ligamenta i iza leba glavia; e.
glandis, e. u kojoj se otvor nalazi na
gornjoj sirani glavia; penopubiki e ,
u kome se otvor nalazi na penopubi-
kom spoju; e. u ene, e. u kojoj se otvor
245
epistasis Epsteinove perle

nalazi u vidu fisure na gornjem zidu
uretre.
epistasis, epistaza, maskiranje fenotips-
kog efekta jednog ili oba gena u alel-
skom paru, dejstvom gena s drugog lo-
kusa.
epistaxis, epistaksis, krvarenje iz nosa,
najee iz Kiselbahove oblasti nosne
pregrade (v. locus Kiesselbachi), koja je
izloena fiziolokim traumama pri disa-
nju (teleangiektazije). Moe da bude ob-
ilno i ozbiljno posle trauma glave, prelo-
ma nosnih i lubanjskih kostiju (frakture
baze lubanje). Nastaje kao znak angiek-
tazija u toku sistemskih bolesti kao to
je Rendu-Oslerova bolest. Moe da se
pojavi u obliku tekih arterijskih krva-
renja u starijih arteriosklerotikih bo-
lesnika. Zaustavlja se kauterizacijom kr-
vnog suda, prednjom ili zadnjom tam-
ponadom nosa, ili obema istovremeno.
Retko je potrebna ligatura krvnog suda
(art. carotis ext.). Sin. rhinorrhagia.
epistaza, v. epistasis.
epitelni pripoj, v. pripoj epitelni.
epithalamus, epitalamus, podbreje, deo
meumozga, smeten na oba talamusa.
Njegov najvaniji deo je modana epifi-
za.
epithelioma, epiteliom, benigni ili malig-
ni epitelijalni tumori, u koje spadaju pa-
pilomi, polipi, adenomi i karcinomi; e.
adenoides cysticum (Brooke) naroito
u nazolabijalnim naborima simetrino
rasporeeni hemisferni tumori do veli-
ene graka; e. basocellulare, v. basa-
lioma; e. b. exulcerans, v. ulcus rodens;
e. b. pigmentosum, melanotian baza-
liom koji morfoloki podsea na mela-
nom; e. b. cicatricans, bazaliom koji se
periferno iri, a u sredini sam od sebe
zarauje; e. b. terebrans, lokalno dest-
ruktivni oblik epitelioma; e. spinocel-
lulare, v. spinaliom.
epithelium, epitel, tkivo sastavljeno od is-
torodnih elija, nosilaca uloge koja
moe biti razliita pa se prema tome
razvrstavaju kao: apsorpcioni e., pre-
kriva unutranjost creva i vri apsorpci-
ju svarenih hranljivih sastojaka, a u
plunim mehuriima (alveolama) zasti-
re u vidu tankih listolikih elija zid me-
huria i prekriva mreu kapilara, apsor-
bujui gasove (respiracioni e.); klicin
e., e. polnih lezda, jajnika i semenika
sloenim procesom razvitka praelija
(ovogeneza i spermatogeneza) obrazuje
polne elije ili gamete -jaja i spermato-
zoide; senzitivni ili ulni e. izgrauje
ula, u kojima su naroito diferentovani
vrhovi ulnih elija za prijem razliitih
nadraaja, dok su elije osnovicom u
vezi s nervnim vlaknima ili vlaknastim
produetkom (neuroepitel) ivanih e-
lija, kojima odailju nadraaje u mozak;
sulkusni e., oblae povrinu slobodnih
desni okrenuto prema zubu. Istovreme-
no ini spoljni zid gingivalnog sulkusa.
Prostire se od ivice desni do povrine
zuba. Ploasto-slojevitog je tipa. Ne oro-
ava. Sin. epitel unutranji. V. sulcus gin-
givalis; zatitni ili pokrovni e., e. koji
zatiuje i pokriva povrinu tela, duplje
i kanale. Prema obliku i rasporedu eli-
ja, e. je Ijuspast, ploast, prizmatian i
prelazan vieslojan; elije lezdanog e.
oblau lezdane mekove, proizvode i
izluuju specifinu materiju - sekret.
epithelisatio, epitelizacija, proces stvara-
nja epitela, odnosno popunjavanje de-
fekta u epitelu koe ili sluznice umnoa-
vanjem epitelnih elija.
epitrihijum, v. pokozica.
pluchage, (fr.), epliaa, ienje, ukla-
njanje kontuzovanog i inficiranog tkiva
iz rane. V. dbridement (embr.). Onihoge-
ni proces je intradermni: iznad nokatne
ploe protee se eponijum, a ispod hi-
ponihijum. U toku 7. meseca nokatna
ploa probija napred kroz eponihijum,
a u 8. mesecu stie svoju prednju ivicu.
eponychium, eponihijum, epitelna poko-
zica koja prekriva nokatnu ploicu pri
korenu.
epoophoron, ostatak prabubrega. V. Ro-
zenmllerov organ.
epruveta, probna cevica, staklena cevi-
ca (razne veliine), koja je na jednom
kraju zatvorena i slui za kuvanje, mea-
nje ili izvoenje raznih proba ili reakcija
u laboratoriji, kao i za kultivisanje
mikroorganizama.
Epsteinove perle, v. Bohnove nodule.
246
epulis eretismus

epulis, benigna neoplazma vilica. Postoje
dva oblika: epulis s dinovskim elijama
i fibromatozni oblik u kome preovlau-
je vezivno tkivo. Prvi oblik s dinovskim
elijama istovetan je s benignom neop-
lazmom sa dinovskim elijama ma koje
druge lokalizacije. Mrke je boje na pre-
seku, do nekoliko mm u preniku. Obi-
no se javlja na ivici desni; e. congenita,
redak uroeni benigni tumor histoci-
tarnog porekla. Najee se nalazi u
predelu sekutia gornje vilice. vrste je
konzistencije, veliine zrna graka do
veliine oraha; e. fissuratum, fibrozno
uveanje sluznice desni, vestibuluma ili
obraza. Sin. protetska hiperplazija sluzni-
ce usta.
equator (aequator), polutar; e. lentis, po-
lutar soica.
eradikacija fisura, odstranjenje retentiv-
nih mesta, dubokih fisura na griznim
povrinama zuba u cilju profilakse kari-
jesa. Fisure se bruse dijamantskim ka-
meniima, glaaju i impregniu solima
fluora. Ovako proirene fisure zuba po-
godne su za samoienje i nesmetano
odravanje higijene zuba. V. odonto-
tomija, profilaktika.
Erb-Goldflamova bolest, v. myasthenia
gr avis.
erbium, Er, hem. element, metal, pripada
grupi lantonoida.
Erbov znak, v. znak.
Erbova bolest, v. dystrophia muscularum
progressiva.
Erbova uzetost, v. paralysis.
erectio, erekcija, nabreknue, povremeno
fizioloko stanje, prva posledica sek-
sualnog nadraivanja mukarca ili ene.
Takvo stanje u mukarca dovodi do na-
breknua polnog uda, to omoguuje iz-
vravanje polnog akta. Erekciju prouz-
rokuju parasimpatiki impulsi koji poti-
u iz sakralnog dela kimene modine,
pa preko nn. erigentes dolaze do krvnih
sudova polnog uda, izazivajui irenje
arterija, a skupljanje vena, to ini da
arterijska krv tee pod velikim pritis-
kom u erektilno tkivo penisa i tu se za-
drava. Erektilno tkivo se sastoji od ve-
likih sinusoida koji su obino gotovo
prazni, ali kad u njih utie arterijska krv
pod pritiskom, mogu se mnogo proiri-
ti, jer je oticanje krvi preko vena skoro
onemogueno. Kavernozna tela su uz to
okruena vrstom fibroznom opnom,
zbog ega veliki pritisak u sinusima ini
da se kavernozno tkivo proiri sve dok
se penis ne ukruti i ne produi. Erektil-
no tkivo u ena, koje je gotovo jednako
kao erektilno tkivo penisa, nalazi se oko
ua vagine i protee se u draicu. Ovo
erektilno tkivo, kao i ono u penisu, pod
kontrolom je parasimpatikih ivaca,
koji, putem nn.erigentes, potiu iz sa-
kralnog spleta do vagine. U ranim faza-
ma seksualnog nadraivanja parasim-
patikus proiruje arterije, a suava vene
koje ulaze u erektilno tkivo; jtrv zato na-
glo ulazi u erektilno tkivo, pa se ue va-
gine stegne oko penisa. Erekcija moe
nastati usled refleksnih lokalnih nadra-
aja kao i usled udaljenih perifernih
nadraaja (erogene zone); usled psihi-
kih stimulusa, u mukarca zbog prepu-
njenosti semenih kesica, usled toksi-
kog ili traumatskog dejstva, i organsko-
refleksnih nadraaja (prepunjenosti
, mokrane beike).
erektogeni faktori, faktori koji izazivaju i
odravaju nabreknue erektilnog tkiva.
U mukog to je naroito snoajni organ
(penis). U ene se stanje nabreklosti
protee i na unutranje polne organe
(materica, jajnik i parametrijum). Erek-
cija draice, iako homologan organ s pe-
nisom, znatno je slabija.
erepsin, smea razliitih enzima iz crevne
sluznicie koji hidrolizuju niskomolekul-
ske polipeptide. Ranije se smatralo da
je erepsin enzim koji katalizuje razne
polipeptide. Danas se smatra daje u pi-
tanju smea enzima karboksipeptidaze,
aminopeptidaze, prolinaze i dipeptida-
ze.
ereptaza, v. peptidaza.
ereticus, eretiki, razdraljiv, preterano
nadraljiv, prenadraljiv, koji lako i
snano reaguje na nadraaje.
eretismus, eretizam, uzbudljivost, pre-
nadraljivost i osetljivost na nadraaje;
e. srca, preterana nadraljivost srca is-
poljena ubrzanim, nekad nepravilnim
radom srca, lupanjem srca itd.
247
ergastoplazma
erogene zone

argastoplazma, naziv koji se koristi za zr-
nasti endoplazmatski retikulum.
ergograf, aparat za registrovanje mii-
nog rada.
ergogram, grafika krivulja dobivena re-
gistracijom miinog rada. V. ergograf.
ergometar, aparat za merenje miinog
rada.
ergometrin, jedan od alkaloida iz razne
glavnice (Secale cornutum). Izaziva va-
zokonstrikciju i kontrakcije materice.
Nema simpatolitiko dejstvo kao ergo-
tamin. -U obliku ergometrin-maleata
(Ergometrini maleas) oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji. Upotrebljava se
za zaustavljanje atonikih krvarenja iz
materice posle poroaja. Manje je toksi-
an od ergotamina.
ergosterin, v. ergosterol.
ergosterol, provitamin vitamina D2, mate-
rija sterolnog karaktera koja se nalazi u
biljnom i ivotinjskom tkivu, a koja oz-
raena ultraljubiastim zracima, prelazi
u antitetanike materije: (v.
tamo), vitamin D (v. tamo). Sin.
ergosterin. V. calciferol,
dehidroholesterol.
ergotamin, jedan od alkaloida iz razne
glavnice (Secale cornutum). Izaziva va^
zokontrikciju i kontrakcije materice,
ima i simpatolitiko dejstvo. U obliku
ergotamin-tartarata (Ergotamini tart-
ras) oficinalan je prema naoj farmako-
peji. Upotrebljava se, uglavnom, za za-
ustavljanje atonikih krvarenja iz mate-
rice posle poroaja, i u nekim sluajevi-
ma migrene.
ergotismus, ergotizam, trovanje (obino
hronino) raznom glavnicom (Secale
cornutum). Ovo trovanje moe da se
javi u dva oblika: e. gangraenosus, po-
java gangrena, naroito na prstima ruku
i nogu; e. convulsivus,koji se ispoljava
grevima.
eritemna doza, v. dosis.
eritremijska mijeloza, v: myelosis.
eritroblasti, prva generacija matinih e-
lija hemoglobinske loze (primarni erit-
roblasti). Uzastopnom deobom od ove
prve generacije nastaju sitnije elije, bo-
gatije u hemoglobinu (sekundarni erit-
roblasti). Oni se vie ne dele. Poznati su
jo i kao eritrociti. Izgubivi jedro oni
postaju crvena krvna zrnca ili hemacije.
eritrociti, broj eritrocita je vei u muka-
raca, ali ne onoliko koliko se ranije ve-
rovalo. Danas se smatra da je prosean
broj eritrocita u oba pola pribliniji
4,530.000 u mukaraca, a 4,260.000 u
ena.
eritrogeni toksin (Dickov toksin), arlah-
ni toksin. Eritrogeni toksin stvaraju iz-
vesni sojevi hemolitikih streptokoka
grupe A. Ovaj toksin ima najizrazitije
dejstvo u skarlatini izazivajui u obole-
log egzantem.
eritromicin, antibiotik koga stvara jedan
soj aktinomiceta vrste Streptomyces er-
ythreus. Po antibakterijskom spektru i
aktivnosti eritromicin najvie lii na pe-
nicilin, tj. naroito je efikasan protiv
gram-pozitivnih klica, osobito koka,
dok su gram-negativne klice, naroito
crevne, otporne prema njemu. Eritro-
micin deluje i na stafilokoke otporne
prema penicilinu, kao god i na neke kli-
ce koje su postale otporne prema strep-
tomicinu. Oficinalan je prema naoj far-
makopeji (Erythromycinum), a oficina-
lan je i Propionylerythromycini laurylis
sulfas (propionil-eritromicin-lausulfat,
eritromicin-estolat).
eritropoetin, faktor koji podstie eritroci-
topoezu, glikoprotein ija je molekulska
teina izmeu 39.000 i 70.000, a nastaje u
tkivima, specijalno u bubrezima, kao
reakcija na hipoksiju. Deluje na kostnu
sr i pojaava proizvodnju eritrocita.
Eritropoetin uglavnom deluje na pre-
tvaranje retikulumske elije u hemoci-
toblaste, ali ubrzava i ostale faze razvoja
eritrocita. U uslovima kada je koliina
eritropoetina mala ili ga uopte nema
stvara se vrlo malo eritrocita. Naprotiv,
ako se organizmu stvaraju velike koli-
ine eritropoetina; proizvodnja eritroci-
ta moe biti 8 do 10 puta vea nego nor-
malno.
Erlenmeyerova boca, boca konusnog ob-
lika s ravnim dnom, koja slui za kuva-
nje i za volumetrijske analize. U bakte-
riologiji slue za hranljive podloge, raz-
liite rastvore, hemokulture i dr.
erogene zone, akciono prostranstvo koe,
tangoreceptivnog ula, veoma je veliko
248
erogeni faktori erysiphakia

i obuhvata celokupnu povrinu koe,
mada su izvesni njeni predeli, naroito
u ene, posebno osetljivi i predstavljaju
erogene zone, ije draenje igra veliku
ulogu u prekopulacionom periodu. Tak-
vi su predeli: grudi (naroito bradavi-
ce), usnice, potiljak, okolina polnih or-
gana, unutranja strana butina i podlak-
tice, slabine i sedalni predeo, jagodica
usne koljke itd.
erogeni faktori, egzogeni, znaaj ulnih
opaaja u buenju i ispoljavanju polnog
nagona je vanredno velik. Bez njihove
obavetajne akcije polni nagon se ne bi
mogao javiti, uveavati, niti odravati (u
nekim sluajevima i umanjiti). U tome
pogledu, ulo vida, sluha i mirisa pred-
stavljaju ula s distantnim mehaniz-
mom, dok ula kone osetljivosti i uku-
sa imaju kontaktni mehanizam. V. ula.
erosio, erozija, ogranieni povrinski
(epitelni) defekt koe ili sluznice, koji
epitelizuje bez oiljka; e. corneae, ero-
zija ronjae, defekt epitela ronjae us-
led povrede. Dokazivanje erozije olak-
ano je fluoresceinskom probom, pri
emu se erozija oboji zeleno. Postoji
opasnost od prodiranja infekcije u tkivo
ronjae i stvaranja ulkusa; e. cuneifor-
mis, klinasta erozija, defekt tvrdih zub-
nih supstancija u predelu vrata zuba s
vestibularne strane. Javljaju se samo
ako je vrat zuba ogolien, u parodonto-
zi. Poloeni su horizontalno i klinastog
su oblika. Povrina im je glatka i sjajna.
Zubi na kojima se javljaju osetljivi su na
razne nadraaje. Ako su duboke, mogu
da dovedu do preloma zuba; e. den-
tium, (stom.) rede upotrebljavan naziv
za povrni defekt u glei; e. haemor-
rhagica, nastaje usled krvavljenja u
sluznici, posle ega povrinski epitel iz-
umire i otpada; e. portionis vaginalis
uteri, erozija materinog grlia. Ona je
prava erozija jedino kada postoji defekt
sluznice grlia. esto se pod erozijom
materinog grlia smatra i lana erozija
(pseudoerozija), koja ne predstavlja de-
fekt sluznice, ve usled bujanja sluznice
endocerviksa dolazi do zamenjivanja
ploasto naslaganog epitela cerviksa ci-
lindrinim epitelom.
erotizacija, stanje senzibilizacije prema
erogenim dejstvima. Za postanak po-
lnog nagona erotizacija nervnog siste-
ma je od prvorazrednog znaaja. Ona je
prouzrokovana erotizujuim supstanci-
jama humoralnog porekla i to, uglav-
nom, hormonske prirode. U normalno
uoblienom, polno zrelom organizmu
te supstancije se stalno nalaze u odree-
noj koliini. U ivotinja s periodinom
seksualnom aktivnou njihova kolii-
na je minimalna u periodima polnog mi-
rovanja, a neobino velika u periodima
polne pomame, ili uspaljenosti (estru-
sa). U odraslog oveka erotizacija se od-
rava, uglavnom, na istom nivou za sve
vreme seksualne aktivnosti i predstav-
lja njegov erotreakcioni potencijal.
erotoreakcioni potencijal, v. erotizacija.
erotski napon, v. detumescentna tenja.
erozije, klinaste, v. erosio cuneiformis.
erupciona cista, v. cystis.
eruptio, erupcija, izbijanje ospi u vidu
pega, mehuria, plikova i dr.
erysipelas, erizipel, crveni vetar, akutno
streptokokne lokalno zapaljenje koe s
pojavom crvenog i bolnog otoka koji se
brzo iri. Otok je lokalizovan na licu
(nos i obraz) u 80% sluajeva, ali je do-
sta est i na potkolenici zbog hroninih
ekcematoznih promena i varikoziteta.
Obolela mesta su crvena i sjajna, ograni-
ena od okoline uzdignutim rubom. Bo-
lest poinje burno, s jezom, temperatu-
rom, glavoboljom i promenom opteg
stanja. Erizipel ne ostavlja imunitet, ve
naprotiv, sklonost ka ponovnom navra-
anju oboljenja.
erysipeloid, erizipeloid, infekcija koe
(najee prstiju ruku) koju izaziva Ery-
sipelothrix rhusiopathiae (Bacillus ery-
sipelatos suis), koji saprofitira na mno-
gim ivotinjama, naroito svinji. Mani-
festuje se jasno ogranienim lako uzdig-
nutim crvenoljubiastim ploicama.
erysiphak, erizifak, hirurki instrument
za izvoenje erizifakije.
erysiphakia, erizifakija, uklanjanje kata-
rakte pomou specijalnog hirurkog in-
strumenta iji gumeni deo prianja uz
prednju povrinu soiva putem sukcije.
249
erythema erythrocytosis

erythema, eritem, opti naziv za razne vr-
ste crvenila koe. Moe biti ogranien
(spoljni uzroci) ili difuzan (unutranji
uzroci), aktivan (arterijski) ili pasivan
(venski); e. anulare centrifugum (Da-
rier), prstenasta ili policiklina polja sa
svetlocrvenim rubom koji se periferno
iri; e. autumnal e, v. trombidiosis; e.
contusiforme, v. e. nodosum; e. eleva-
tum et diutinum, lividno crvene, manje
i vee ploice lokalizovane preteno na
lenim stranama aka, d. d. granuloma
anulare; e. exsudativum multiforme,
okruglaste, lako eksudativno infiltrova-
ne, crvenkaste ploice, esto s malim
plikom u sredini, lokalizovane najee
na akama i podlakticama. Javlja se na-
roito u prolee i jesen, a erupcija je ob-
ino praena optim simptomima, povi-
enom telesnom temperaturom, tonzili-
tisom, reumatikim tegobama; e. fi-
xum, fiksni eritem, patoloke promene
na koi ili sluznici koje su posledica
alergijske reakcije. Javljaju se uvek na
istom mestu (npr. jeziku), bez obzira na
koji je nain alergogena materija uneta
u organizam. Sin. fiksna erupcija; e. in-
duratum (Bazin), plaviastocrveni,
subkutani vorovi, koji se ponekad raz-
jedu, lokalizovani preteno na zadnjoj
strani potkolenica u ena. Oblik tuber-
kuloze koe pri hiperergijskom imuno-
biolokom stanju, hronino recidivant-
nog toka; e. migrans, v. lingua geogra-
phica; e. nodosum, pojava bolnih vo-
rova na poetku svetio crvene boje, za-
tim plaviaste, ukastozelenkaste (e.
contusiforme), lokalizovanih na pred-
njim stranama potkolenica, uz povienu
temperaturu i obino s bolovima u zglo-
bovima. Polietioloko oboljenje, a u iz-
vesnom procentu tuberkulozne prirode
(Lfgrenov sindrom); e. palmare et
plantare (Lane), svetlocrveni eritem
dlanova*i tabana u oboljenjima jetre i u
graviditetu.
erythematodes, v. lupus erythematodes.
erythraemia, v. polycythaemia vera.
erythrasma, eritrazma, gljivino obolje-
nje (Microsporon minutissimurn) koe
preponskomonikih, rede pazunih
predela, u vidu jasno ogranienih svet-
lomrkih (boje bele kafe) polja.
erythroblastaemia, eritroblastemija, pri-
sustvo eritroblasta u perifernoj krvi.
Sin. erythroblastosis.
erythroblastopenia, eritroblastopenija,
smanjenje broja eritroblasta kostnoj
sri.
erythroblastosis, eritroblastoza, prisust-
vo eritroblasta u perifernoj krvi (eryth-
roblastaemia); e. foetalis, e. neonato-
rum, hemolizna anemija fetusa ili novo-
roeneta izazvana transplacentnim
prelaenjem antitela stvorenih u majke
protiv antigena eritrocita fetusa obino
u neslaganju Rh-grupe, a rede zbog nes-
laganja ABO-krvne grupe izmeu majke
i deteta. Prisustvo eritroblasta u krvi
deteta, hiperbilirubinemije i ekstrame-
dularne eritrocitopoeze. Sin. morbus
haemolyticus neonatorum.
erythrocyanosis, eritrocijanoza, plavkas-
tocrvene kone promene, razne veliine
na donjim ekstremitetima i gluteusnim
predelima u mladih devojaka, a rede u
starijih ena i gojaznih prepubertetskih
deaka, koje se poveavaju u hladno
vreme; e. crurum puelarum, plavkasti
pasivni eritem u donjoj treini potkole-
nica u mladih devojaka. Poseban oblik
akrocijanoze.
erythrocytolysis, eritrocitoliza, razgrad-
nja eritrocita s oslobaanjem hemoglo-
bina. Jedan od naina nastanka hemoli-
ze u organizmu.
erythrocytophagocytosis, eritrocitofa-
gocitoza, fagocitovanje eritrocita dru-
gim elijama, npr., retikuloendotelskim
elijama. Najei nain razgradnje os-
tarelih eritrocita.
erythrocytorrhexis, eritrocitoreksa, ras-
paravanje eritrocita. Jedan od naina
razgradnje eritrocita pri hemolizi, naro-
ito intravaskulnoj.
erythrocytoschisis, eritrocitoshiza, mor-
foloka promena eritrocita u koje erit-
rociti postaju mali i imaju oblik trombo-
cita (shizociti). Via se u toku mehani-
ki uslovljenih hemoliznih anemija.
erythrocytosis, eritrocitoza, poveanje
broja eritrocita u perifernoj krvi, zbog
sistemskih nehematopoeznih bolesti,
250
erythrocytus Esmarch-Heibergov postupak

najee zbog poveanog stvaranja erit-
ropoetina (sekundarna policitemija);
stress e., prividna policitemija u osoba
sklonih strahu od dunosti, u koje po-
stoji relativna policitemija zbog smanje-
nja zapremine plazme. Blai oblik erit-
rocitoze se javlja kao kompenzacija na
stanja praena smanjenom oksigenaci-
jom (izvesni oblici kongenitalnih sra-
nih mana, skleroza arterije pulmonalis,
boravak na velikim nadmorskim visina-
ma itd.).
erythrocytus, eritrocit, crveno krvno zr-
nce, bezjedarna najbrojnija elija krvi u
oveka (oko 5 miliona u l mm
3
krvi),
kruno bikonkavnog oblika, najveeg
prenika oko 7 mikrona. Protoplazma
eritrocita sadri disajni ferment hemog-
lobin; prstenasti oblici e., oblici eritro-
cita kod kojih se boji samo periferija e-
lije. Nalaze se u tekim hipohromnim
anemijama.
erythrodermia, eritrodermija, opti naziv
za uoptene i dugotrajne dermatoze
koje se odlikuju crvenilom i deskvama-
cijom; e. desquamativa Leiher, crveni-
lo i deskvamacija ele koe u odojadi,
praeno povraanjem i prolivima; e.
ichthyosiformis congenitalis, ve od
roenja eritem i deskvamacija ele
koe, nekad i plikovi (bulozni oblik).
erythrodextrin, eritrodekstrin, degrada-
cioni proizvod kroba, dekstrina koji se
u prisustvu joda boji crveno, a koji razni
amilolitiki enzimi hidrolitiki razlazu
u maltozu.
erythrokeratodermia figurata variabi-
Hs (Mendes da Costa), delimino kru-
no ograniena eritemoskvamozna polja,
koja dosta brzo menjaju oblik.
erythroleukaemia, eritroleukemija, ma-
ligna bolest krvi, koja spada u mijelop-
roliferativne bolesti, s malignim buja-
njem elija eritrocitne i granulocitne
loze: prisustvo u perifernoj krvi patolo-
kih eritroblasta i mijeloblasta. Postoje
akutni i hronini oblik bolesti. Sin. di
Guglielmova bolest, myelosis erythraemi-
ca.
erythromelalgia, eritromelalgija, bolest
ograniena uglavnom na stopala i ake.
Ispoljava se bolom, arenjem, crveni-
lom i otokom koe s lokalno povienom
temperaturom. Bolest je, verovatno, po-
sledica vaomotorne neuroze. Sin. Weir-
-Mitchellova bolest.
erythromelia, v. aerodermatitis chronica
atrophicans.
erythrophtisis, eritroftiza, znatno sma-
njenje eritrocitopoeznog tkiva u kostnoj
sri, zbog infiltracije sri malignim tki-
vom, ili unitenjem eritrocitopoeznog
tkiva autoimunim procesima, jonizuju-
im zraenjem, ili hemijskim jedinjenji-
ma. V. anaemia.
erythroplasia, eritroplazija, crvene, jasno
ograniene infiltracije na usnama, vulvi
i na penisu. U pitanju je intraepidermno
prekancerozno bujanje epidermnog
epitelioma.
erythropoietin, eritropoetin, ime dato
supstanciji koja regulie eritrocitopoe-
zu. U bubregu se, pod dejstvom hipoksi-
je bubrenog tkiva, stvara ili sam eritro-
poetin, ili jedinjenje koje u plazmi stva-
ra aktivni eritropoetin iz njegovog neak-
tivnog prethodnika.
erythropsia, eritropsija, poremeaj u per-
cepciji boja. Moe nastati posle zasenja-
vanja. Osobama u kojih postoji ovaj po-
remeaj, svi predmeti izgledaju crveno
obojeni.
erythrosis, eritroza, () crvenilo koe i
vidljivih sluznica u pravoj policitermji;
(2) hiperplazija hematopoeznog tkiva.
Esbachov test, v. test.
Escherichia coli, veinom pokretni ta-
pii, koji se normalno nalaze u digestiv-
nom traktu ljudi i ivotinja. Prvenstve-
no borave u debelom crevu. U spoljnoj
sredini su veoma otporni, nalaze se u
povrinskim vodama, zemlji i na raznim
biljkama. Escherichia coli je korisna za
domaina, jer deluje antagonistiki na
patogene i razne proteolitike bakteri-
je. U crevima uestvuje u sintezi vitami-
na B i K.
esencijalna hipertenzija, v. hypertensio.
eseVinum, v. physostigminum.
Esmarch-Heibergov postupak, izvlae-
nje donje vilice unapred, to se postie
manuelnim potiskivanjem vertikalnih
krakova donje vilice. Ovaj postupak se
vri da bi se pri narkozi spreilo da je-
251
Esmarchova ishemija etapno leenje

zik, pomerajui se unazad, ne zatisne ot-
vor grkljana.
Esmarchova ishemija, namotavanje
elastine trakaste poveske na ekstremi-
tet, poev od njegove periferije pa do iz-
nad mesta operacije da bi se izazvala
beskrvnost. Zatim se iznad poslednjeg
navoja poveske ekstremitet vrsto pod-
vee gumenim crevom, a poveska skine.
Esmarchova kleta za jezik, v. kleta,
esophagus (oesophagus), jednjak, cevast
organ duine oko 25 cm; nastavlja dre-
lo, prolazi kroz grudni ko i preagu, a
zavrava se na elucu.
esophoria, ezoforija, latentni konvergent-
ni strabizam; vrsta heteroforije.
esotropia, ezotropija, vrsta manifestne
razrokosti. Ona jabuica okrenuta je
prema unutra. V. strabismus convergens.
essentia, esencija. Prvobitno su ovako na-
zivani ekstrakti iz droga koji su sadra-
vali glavne sastojke ovih droga. Docnije
su ovako obeleavani koncentrovani
etanolni ekstrakti i destilati aromati-
nih materija, rastvori i meavine etar-
skih ulja. Danas se ovaj izraz u medicini
retko upotrebljava.
essentialis, esencijalan, bitan, samostalan,
karakteristian, ono to ini bitni
x
deo
neke stvari i to joj daje specijalne
osobine, npr. esencijalan simptom; ono
to nema oiglednog uzroka za svoje na-
stojanje, npr. esencijalna trombocitope-
nija. Sin. idiopatski, genuinus.
esteraze, enzimi koji katalizuju razlaganje
estara uticajem vode na alkohol i kiseli-
nu.
esthsiologia (aesthesiologia), esteziolo-
gija, uenje, nauka o ulima.
Estlanderova operacija, v. operacija.
estradiol, najjai prirodni estrogen, nazi-
van jo i dihidrofolikulin. Prema naoj
farmakopeji, oficinalan je u obliku est-
radiol-benzoata (Oestradioli benzoas) i
estradiol-dipropionata (Oestradioli dip-
ropionas).
estri, jedinjenja koja nastaju iz alkohola i
kiselina istupanjem vode.
estriol, estrogen, prirodno estrogeno jedi-
njenje koje se nalazi u posteljici i u mok-
rai trudnica, u pogledu bioloke aktiv-
nosti mnogo slabiji od estradiola. Sin.
Marrianovo telo.
estrogen, (1) opti naziv za jedinjenja koja
izazivaju pojavu estrusnih promena, v.
estradiol; (2) koji prouzrokuje estrus.
estrogene supstancije, supstancije koje
kod ovariektomisanih pacova i mieva
izazivaju estrus. Estrogene supstancije
se, uglavnom, lue u jajnicima (foliku-
larni hormon), ali, osim toga i u placenti
i u kori nadbubrenih lezda, nalaze se
i u krvi, mokrai i amnionskoj tenosti
gravidnih ena i kobila. Po hemijskom
sastavu ove estrogene supstancije imaju
sterolsku strukturu. Neka sintetska je-
dinjenja, razliite strukture (derivati
stilbena), takoe su estrogene supstan-
cije. V. stilbestrol.
estrus, polna pomama. U mnogih ivotinja
ona se javlja u odreenim rokovima. U
nekih polna aktivnost se javlja samo je-
danput u godini (monoestrusne ivoti-
nje), u drugih dva put godinje (diestrus-
ne ivotinje), a ima ih u kojih postoje
vei broj takvih perioda (poliestrusne i-
votinje). ovek ini posebnu grupu, jer
je polni nagon uvek spreman da dovede
do polnog ina. Otuda je on semperest-
rusno bie. Polni ar se u slona javlja je-
danput u 2 godine (bianualni estrus).
eeloni zdravstvene slube, snage i sred-
stva, odnosno ustanove, osposobljene
za ostvarivanje odgovarajueg nivoa. V.
medicinske pomoi u ratu.
etamivan, derivat vanilne kiseline; ana-
leptik za stimulisanje disanja.
etapa evakuacije, mesto gde su za vreme
borbenih dejstava razvijene snage i
sredstva sanitetske slube jedinice radi
pruanja odgovarajueg oblika. V. medi-
cinske pomoi. Etapa evakuacije ima sle-
dee osnovne delove: prijemno-trijano
sa evakuacionim odeljenjem i odeljenje
za pruanje pomoi; dalje se predvia
razvijanje izolatora, odeljenja za dekon-
taminaciju itd. U naelu se na svakoj sle-
deoj etapi (bataljonska, pukovska, di-
vizijska sanitetska stanica itd.) prua
vii oblik medicinske pomoi i bolja
nega.
etapno leenje, sistem zbrinjavanja po-
vreenih i obolelih ' 'akuacija, trijaa i
medicinska pomo) za vreme borbe od-
likuje se time to se leenje ne moe
252
etar Eustachijeva truba

obavljati najednom mestu nego se ra-
lanjuje vremenski i prostorno na odgo-
varajue oblike mediciske pomoi (v.
tamo) koja im se prua na sanitetskim
etapama (v. tamo) u toku evakuacije od
borbene linije, odnosno od mesta ranja-
vanja do sanitetskih ili zdravstvenih
us-
v tanova s tim to se na svakoj sledeoj
etapi prua vii oblik odnosno nivo (v.
tamo) medicinske pomoi. Doslednost
u leenju na raznim etapama se obezbe-
uje: (1) jedinstvenim shvatanjem svih
sanitetskih osoba o terapeutskim po-
stupcima (v. Ratna sanitetska doktrina) i
preciznom dokumentacijom na sanitet-
skim etapama. V. Ranjenika karta.
etar, v. Aether.
etarska ulja, v. aetherolea.
ethmoidalis, etmoidan, sitast, npr. os eth-
moidale, sitasta kost.
etil-alkohol, v. Alcohol, Spiritus, etanol.
etilenimini, citotoksika sredstva iz gru-
pe alkilirajuih agensa.
etilen-oksid, bezbojni gas prelazi u te-
nost na +11
0
C, eksplozivan u smei s
vazduhom. Zbog toga se mesa s inert-
nim gasovima. Sin. steroksid, etoks, kar-
toks, deluje dezinficijentno reagujui s
reaktivnim delovima elije. Radna t
5O
0
C, rel. vlanost 20 do 30%. Efikasan u
koncentraciji preko 450 mg/lit, vazdu-
ha. Koristi se za hladnu sterilizaciju me-
dicinskih instrumenata i opreme.
etil-hlorid, v. Aether chloratus.
etil-morfin, v. Aethylmorphini chloridum.
etil-paraben, alifatiki estar parahidrok-
sibenzojeve kiseline, slui kao konzer-
vans za neke farmaceutske preparate.
etil-stibamin, organsko jedinjenje petova-
lentnog antimona, slui za leenje lej-
manioza i frambezije.
etinamat, estar karbaminske kiseline,
hipnotiko sredstvo.
etinil-androstendiol, vetako progesto-
geno jedinjenje.
etinil-estradiol, polusintetski estrgeni
preparat.
etinil-testosteron (etisteron, anhidrohid-
roksiprogesteron, pregneninolon), sin-
tetsko sredstvo s progesteronskim dej-
stvom.
etioholanolin, proizvod razlaganja and-
rostendiola i dihidro-izoandrosterona u
mokrai. Ima samo anesteziko dejstvo.
etioholanolonska groznica, periodina
pojava groznice prouzrokovana, najve-
rovatnije genetski uslovljenim poreme-
ajima u Razgradnji etioholanolona (raz-
gradnog produkta androgena). V. andro-
genisaskromnim androgenim efektom.
etionamid, antituberkulozno sredstvo.
etmoidan, v. ethmoidalis.
etoheptazin, analgetiko sredstvo, jedna
od sintetskih zamena za morfin.
etoksinaftil-penicilin (nafcilin), polusin-
tetski penicilin, otporan prema dejstvu
penicilinaze.
etopropazin, fenotiazinski derivat, slui
za leenje hiperkinetikih stanja.
etosuksimid, derivat sukcinimida, sred-
stvo za leenje male epilepsije.
euchromatin, euhromatin, deo hromatin-
ske supstancije koji predstavlja funk-
ciono aktivni deo hromosoma. Zbog
male zbijenosti spiralnih zavoja DNK u
ovom delu hromosoma, transkripcija
DNK u RNK u euhromatinu je veoma
aktivna. Euhromatin" se boji homogeno.
V. heterochromatin.
eukarionti, jedinke ije elije u citoplazmi
sadre organizovano jedro. V. proka-
rionti.
eupateskop, aparat za merenje infracrve-
nog zraenja, zasniva se na automat-
skom registrovanju toplotne energije
pomou osetljivih elija.
eupepsia, eupepsija, dobro varenje, pri-
sustvo dovoljnih koliina enzima pepsi-
na u eludanom soku.
euphoria, euforija, nenormalno ili preko-
merno dobro raspoloenje, veselost, na-
roito izraena u maniji. V. mania.
euploid, elija, odnosno jedinka iji broj
hromosoma predstavlja taan umnoak
njenog haploidnog (jednostrukog) bro-
ja hromosoma. U oveka je, npr. hap-
loidni broj hromosoma 23, a njegov um-
noak s dva ini diploidiju (46 hromoso-
ma) koja je svojstvo svih normalnih te-
lesnih elija. Umnoak haploidnog bro-
ja sa tri je triploidija itd.
Eustachijeva truba, v. tuba auditiva, au-
ris; (embr.) bubanjska duplja i Eustahi-
253
evacuatio evolucija

jeva truba razvijaju se od 1. krnog use-
ka i 1. i 2. krnog luka.
evacuatio, evakuacija, spontano ili izazva-
no ispranjavanje upljih organa (npr.
creva ili mokrane beike) ili telesnih
duplji (pleuralne) pomou punkcije (as-
piracijom) ili prosecanjem, a vrlo retko
spontano.
evakuacija, sanitetska, otpremanje po-
vreenih i obolelih (p/o) pripadnika
oruanih snaga iz reona borbenih dej-
stava ili ugroenih podruja u relativno
bezbednije zone gde su bolje mogu-
nosti leenja. Evakuacija je izvlaenje i
iznoenje p/o od mesta povreivanja ili
razbolevanja do zaklona, zatim prenoe-
nje i na kraju prevoenje do sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova. Evakuacija
mora biti brza (vodei pri tome rauna
0 stepenu hitnosti, v. medicinska trljala),
udobna da bi transportovanje to manje
negativno uticalo na povredu ili obolje-
nje i uopte na stanje p/o. Za izvoenje
evakuacije koriste se svi mogui naini
1 sredstva, poev od prirunih sredsta-
va, koritenja tovarnih grla i nosila pa
do upotrebe svih vrsta nazemnih, vode-
nih i vazdunih transportnih sredstava-
(aviona i helikoptera). Pri transportova-
nju se moraju posebno prevoziti p/o
koji su opasni za okolinu (zarazni i psi-
hijatrijski bolesnici, kontaminirani
p/o). Sistem evakuacije u uslovima op-
tenarodnog oslobodilakog rata ima
svoje specifinosti, posebno u malim
zemljama. Evakuacija e se izvoditi ug-
lavnom na kraa odstojanja, za tran-
sportovanje p/o e se u masovnom ob-
imu upotrebljavati mesna i priruna
transportna sredstva, a p/o e se esto
sklanjati u teko prohodne reone, guste
predele uma, peine, zatim kod stanov-
nitva, u podzemnim sklonitima i baza-
ma.
evakuacijska bolnica, sanitetska ustano-
va veeg kapaciteta obino u sastavu sa-
nitetske slube armije; njen je zadatak:
prijem i trijaa povreenih i obolelih
koji stiu iz sanitetskih stanica i poljskih
pokretnih bolnica, a po potrebi prua i
hirurku pomo, naroito hitnu pre
evakuacije povreenih i obolelih u usta-
nove zdravstvene slube. Moe da prua
i specijalistiku pomo kad joj se dode-
Ie ekipe iz odreda lekara specijalista.
evakuator, instrument za uklanjanje te-
nosti ili sitnih komadia iz telesnih dup-
lji; ranije primenjivan za pranjenje
mokrane beike i creva.
eventratio, eventracija, ispadanje trbu-
nih organa iz trbune duplje, npr., ispa-
danje eluca i creva kroz uroeni ili za-
dobijeni defekt u preagi iz trbune
duplje u grudnu duplju, ispadanje tr-
bunih organa u kesu pupane kile itd.
videment, (fr.) operacija pranjenja dup-
lje ili obolelih delova organa.
evisceratio, evisceracija, vaenje sadraja
iz duplje; e. bulbi, uklanjanje celokup-
nog sadraja one jabuice. Syn. exente-
ratio bulbi.,
evnuh, ukopljenik, mukarac kome su
odstranjeni semenici ili spoljni polni or-
gani. V. castratio.
evnuhizam, stanje zaostalog razvoja i po-
remeenih funkcija, nastalo posle kast-
racije (jalovljenja). Za nozoloku sliku
evnuhizma od najveeg je znaaja vre-
me kada je kastracija izvrena, pre ili
posle puberteta. V. kastracija.
evnuhoidizam, promene u izgledu mu-
karca koje podseaju na promene izaz-
vane ranom kastracijom, ali koje u
ovom sluaju nisu posledica operativ-
nog odstranjenja gonada, nego razlii-
tih hipoplastikih oboljenja semenika.
evocirani potencijali, elektroencefalog-
rafski registrovane promene krivulje
kao odgovor na draenje pojedinih re-
ceptora, somatosenzorni evocirani po-
tencijali, na draenje senzitivnih ivaca,
akustiki evocirani potencijali, na dra-
enje slunih receptora; vizuelni ili op-
tiki evocirani potencijali na draenje
mrenjae.
evolucija, postanak i postupni razvitak i-
vog sveta u prostoru i vremenu putem
transformisanja prostijih u sloenije or-
ganizacije ivih bia, to se po decen-
dentnoj teoriji, koja organizme shvata
kao istorijske tvorevine, odigralo uglav-
nom u ranijim geolokim epohama, u
kojima su izumrli daleki preci dana-
njih (recentnih) organskih oblika. Na-
254
evulsio nervi optici exonucleasa

jvie izlagane i kritikovane, klasine teo-
rije e., Lamarkova teorija, Darwinova
teorija, Weismannova teorija, teorija or-
togeneze i mutaciona teorija, koje su
prvi sistemi biolokog evolucionizma,
sadre prva reenja uzroka transformi-
sanja organizma. Moderni evolucionisti
razlikuju evoluciju, kao istorijski raz-
vitak ivog sveta nepristupaan eksperi-
mentu, i specijalnu, aktuelno postaja-
nje vrsta i prilagoavanje, koji se stalno
vri i iji se mehanizam moe otkriti u
eksperimentu. Novo reenje problema
postanka vrsta oekuje se od sinteze
koja se ve vri iz pojava koje ispituju
genetika, fiziologija razvia, ekologija i
biogeografija i iz analize najniih takso-
nomnih jedinica.
evulsio nervi optici, evulzio nervi optici,
traumatsko otkidanje vidnog ivca od
one jabuice.
Ewingov tumor, v. tumor.
exaeresis, egzereza, isecanje, vaenje,
otklanjanje. V. phrenicoexaeresis.
exanthema, egzantem, ospa. Rasejana
erupcija mahom makuloznih promena
na koi, hematogenog, limfogenog ili
neurogenog porekla.
exarticulatio, v. desarticulatio.
excavatio, udubljenje, pag (npr. e. rec-
touterina Douglasi, Douglasov pag iz-
meu materice i marnog creva); e. pa-
pillae nervi optici, ekskavacija papile
vidnog ivca, udubljenje u papili vidnog
ivca koje moe biti fizioloko ili pato-
loko, npr. u glaukomu.
excavator, v. ekskarator.
excipiens, podloga /a lekovite masti; pre-
ma naoj farmakopeji, oficinalne su sle-
dee podloge za lekovite masti: exci-
piens ad oculenta (podloga za masti za
oi), excipiens ad unguenta (podloga za
lekovite masti), excipiens ad unguenta
antibiotica (podloga za lekovite masti s
antibioticima), excipiens emulsificans
(emulgirajua podloga za lekovite mas-
ti), excipiens emulsifican aquosm
(emulgirajua podloga s vodom za leko-
vite masti), excipiens Lanacoli (lanakol-
na podloga za lekovite masti), excipiens
lanacoli aquosum (lanakolna podloga s
vodom za lekovite masti), excipiens
Macrogoli (makrogolna podloga za le-
kovite masti).
excisio, ekscizija, isecanje; e. probativa,
probna ekscizija, uzimanje iseka iz or-
gana ili tkiva radi histoloko-patolokog
ispitivanja u svrhu dijagnostikovanja
patolokog procesa.
excitantia, v. stimulantia.
excochleatio, ekskohleacija, izgrebavanje
neke upljine otrom kaikom ili kire-
tom.
excoriatio, ekskorijacija, oguljotina, povr-
ni defekt u koi ili sluznici; neurotska
e., samopovreivanje koe noktima ili
nekim fizikim nainom.
exenteratio, egzenteracija, hirurko ukla-
njanje unutranjih organa. Obino oz-
naava radikalno odstranjenje sadraja
telesne duplje, npr karline duplje; e.
orbitae, hirurko odstranjenje celo-
kupnog sadraj^ Qne duplje, Sin. evis-
ceratio orbitae; e. pelvis, uklanjanje or-
gana i okolnog tkiva iz karlice; e. pelvis
anterior, uklanjanje u celini mokrane
beike s donjim delom uretera, vagine,
pripojaka, pelvikih limfnih lezda i pel-
vikog peritoneuma; e. pelvis poste-
rior, uklanjanje u jednom mahu pelvi-
kog kolona, materice, vagine i pripojaka
sa uklanjanjem ili bez njega limfnih
lezda, dok mokrani organi ostaju
neodstranjeni; e. pelvis totalis, ukla-
njanje u jednom mahu mokrane bei-
ke, donjih delova uretera, materice, us-
mine i pripojaka donjeg dela sigmoid-
nog kolona, svih limfnih lezda, karlice
i celog peritoneuma karlice.
exfoliatio, eksfolijacija, listasto odvajanje
povrinskih slojeva epiderma.
exoglossia, egzoglosija, dranje uveanog
jezika izvan usne duplje.
exognathia, preiroka vilica; e. bimaxil-
laris, preiroke obe vilice, posledica hi-
potireoidizma; e. monomaxillaris, pre-
iroka vilica, obino usled nepravilne
funkcije jezika. U sluaju e. monomaxil-
laris postoji gnatino ili dentoalveolar-
no ukrste n zagrizaj. V. malocclusio.
exonucleasa, egzonukleaza, enzim koji
hidrolitiki razgrauje DNK na njene
sastojke nukleotide. Egzonukleaza za-
255
exophoria extensio

poinje svoje dejstvo na slobodnom
kraju polinukleotida.
exophoria, egzoforija, latentni divergent-
ni strabizam; vrsta heteroforije.
exophthalmometar, egzoftalmometar,
aparat za tano merenje stepena egzof-
talmusa.
exophthalmos, egzoftalmos, iskolaenost
oiju, buljavost, pomeranje one jabui-
ce unapred usled toga stoje zapremina
one duplje smanjena ili je njena sadri-
na uveana. Uzroci: poremeaji u razvi-
u kotanog zida orbite, krvarenje u or-
biti, zapaljenja, tumori, endokrina oftal-
mopatija, prodiranje procesa iz sinusa,
lubanjske jame. Syn. protrusio bulbi,
proptosis; e. malignus, maligni egzoftal-
mus, veomaizraena, jednostrana ili ob-
ostrana, izbuljenost onih jabuica pri
emu drugi znaci svojstveni Bazedovlje-
voj bolesti (v. morbus Basedowi) ne po-
stoje ili su izraeni u nesrazmerno ma-
njoj meri.
exostosis, egzostozis, benigni kotani ili
hrskavini izrastaj. Najee se javlja u
blizini okrajka dugih kostiju. Mikros-
kopski pokazuju gradu normalne kosti,
x
a povrina je obloena hrskavicom na
koju nalee tanak sloj veziva; egzostoza
na epifiznom delu kosti i sastoji se od
kotanog i hrskaviavog tkiva, a prekri-
vena burzom; e. cartilaginea, egzostoza
koja se sastoji od hrskavice pod po-
kosnicom; e. eburnea, koji se sastoji od
sabijenog kotanog tkiva; e. mandibu-
lae et maxillae, uveanje kosti na al-
veolarnom grebenu ili na bilo kom delu
donje ili gornje vilice; e. multiplex car-
tilaginea, uroeni poremeaj karakte-
ristian po egzostozi u blizini okrajaka
dijafiza dugih kostiju, a sastoje se od hr-
skaviavog ili hrskavino-kotanog tki-
va. Autosomno dominantne, obeleene
su maligne degeneracije.
exotoxinum, egzotoksin, pravi toksini, ot-
rovne izluevine bakterija, belanevi-
naste p-rirode, koje se mogu odvojiti od
tela bakterija filtrovanjem kroz bakte-
rioloka cedila (koja zadravaju klice, a
proputaju toksine). Kombinovani s
formalinom, daju neotrovne produkte
koji zadravaju svu specifinu antige-
nost toksina i zovu se anatoksini ili tok-
soidi. S odgovarajuim antitelima (anti-
toksinima) spajaju se i neutraliu. E.
imaju jaku antigenu mo, vrlo su otrov-
ni i osetljivi na temperaturu i svetlost, i
imaju specifian afinitet prema pojedi-
nim vrstama tkiva.
exotropia, egzotropija, vrsta ispoljene
razrokosti. Ona jabuica je okrenuta
ka spolja. Y. strabismus divergens.
expectorans, v. expectorantia.
expectorantia, sredstva koja olakavaju
izbacivanje sekreta iz bronhija.
expectoratio, ekspektoracija, iskaljava-
nje sadraja iz plua, bronha i dunika.
expiratio, ekspiracija, faza u disajnom po-
kretu pri kojoj se vazduh iz plua istis-
kuje u spoljnu sredinu.
explantatio, eksplantacija, kultura tkiva.
Nauni metod koji se upotrebljava za
prouavanje elija i tkiva van organiz-
ma. elije i tkiva prenose se iz ivog or-
ganizma na podesne hranljive podloge,
na kojima se elije razmnoavaju. E. se
primenjuje u kancerologiji, histologiji
itd. Ovakve elije i tkiva slue u viruso-
logiji, kao hranljiva podloga za viruse.
exploratio, eksploracija, istraivanje, ispi-
tivanje, pregled bolesnika, specijalno
dijagnostiko istraivanje telesnih up-
ljina, funkcija pojedinih organa itd.
expressio, ekspresija, istiskivanje; (1) iz-
gled lica pod uplivom fizikog ili emo-
cionog stanja; (2) in kojim se neto is-
tiskuje.
exsiccantia, sredstva koja sue tako to u
sebe upijaju tenost.
exsiccator, eksikator; osuivaki sud koji
se hermetiki zatvara, tako da se u nje-
mu supstancije mogu osuiti i bez zagre-
vanja, a pod uticajem higroskopnih
supstancija.
extensio, ekstenzija, istezanje, opruanje;
(1) pokret kojim se razmiu dva kraja
koja se zglobljavaju meu sobom ili su
inila jednu celinu; (2) pokret koji dovo-
di ekstremitet u oprueni poloaj. Bar-
denheuerova e., ekstenzija u prelomu
uda, s uzdunim, poprenim i krunim
vuenjem sa ciljem da se izvede eksten-
zija u svim pravcima, u koje vre miii
256
extensor extrasystola

dislokaciju; Buckova e., ekstenzija pre-
loma uda tegovima i s izdignutim kra-
jem postelje tako da telo svojom tei-
nom vri kontraekstenziju; Codivillao-
va e., ekstenzija prelomljenog uda po-
mou klina ili igle kojom je proboden
donji deo prelomljene kosti; e. extrao-
ralis, izvlaenje ukletenih preloma
kostiju lica pomou Kingove gipsane ili
sline kape; Kirschnerova iana e.,
provlai se ica kroz prethodno uinjen
kanal i fiksira se za metalnu uzengiju,
pomou koje se vri ekstenzija tegovi-
ma; e. per contiguitatem, (patol.) ire-
nje morbidnog procesa iz jednog tkiva
ili njegovog dela u njima susedno tkivo;
e. intermaxillaris, (stom.) meuvilina
vua za privremeno ili trajno izvlaenje
i pribliavanje prelomljenih vilica do
normalne okluzije zuba ili do normal-
nog odnosa bezubih vilica; e. i. elasti-
ca, elastina meuvilina vua pomou
gumica; e. i. non elastica s. metallica,
vrsta ili iana meuvilina vua; e.
Kazanjianova, izvlaenje zigomatike
kosti i gornjeg dela lica: slobodni kraje-
vi icane osteosinteze predela donje
one ivice povezani su gumicama za
inu iz kape na glavi; e. Waldronova, iz-
vlaenje sredinjeg kotanog masiva
lica pomou Steinmannovog klina s lo-
zom.
extensor, ekstenzor, oprua, koji oprua,
mii oprua.
extirpatio, potpiino odstranjivanje obole-
log organa ili dela organa.
extrabulbaris, ekstrabulbaris, neto to
se nalazi spolja, izvan one jabuice.
Sin. extraocularis.
extracapsularis, ekstrakapsularan, ono
to se nalazi ili se odigrava na spolja-
njoj strani ahure.
extracranialis, ekstrakranijalan, ono to
je van lubanje.
extractio dentis, vaenje zuba iz vilice,
odnosno alveole, polugom ili kletima.
extraction, ekstrakt, iscrpak, iscrpina, de-
limino ili do kraja isparene iscrpine
droga ili biljnih sokova. Ekstrakti se
dele na tene (E. fluida), itke ( E. te-
nuia), guste (E. spissa) i suve (E. sicca);
E. Alos siccum, ekstrakt od aloja, slu-
i kao laksantno sredstvo. Sin. E. Alos;
E. Belladonnae siccum, ekstrakt od
velebilja deluje slino atropinu, upot-
rebljava se kao spazmolitino sredstvo i
sredstvo za suzbijanje poveane elu-
dane sekrecije. Sin. E. Belladonnae. V.
Atropinum; E. Faecis siccum, suvi ek-
strakt od kvasca, slui kao konstituens
za izradu nekih vrsta pilula; E. Fellis
bovini siccum, suvi ekstrakt od govee
ui, slui kao holeretiko sredstvo. V.
choleretica; E. Filicis mari, v. E. Filicis
tenue; E. Filicis tenue, ekstrakt od pra-
ve paprati, nekada slui kao sredstvo
protiv pantljiara (danas naputen).
Sin. E. Filicis mari. V. Filicis Rhizoma;
E. Frangulae siccum, ekstrakt od kr-
kovine, upotrebljava se kao laksantno
sredstvo, V. Frangulae cortex; E. Gen-
tianae siccum, ekstrakt od lincure (vla-
disavke), slui za izradu pilula; E. he pa-
ti liquidum, teni ekstrakt od jetre
(danas naputen); E. Mydrastidis flui-
dum, teni ekstrakt od kanadske utike,
danas naputen; E. Opii siccum, ekst-
rakt od opijuma, sadri 20% morfma.
Sin. E. Opii, v. Morphinum; E. Rhei sic-
cum, ekstrakt od raveda (rabarbare),
slui kao stomahik i laksans, v. Rhei rhi-
zoma; E. Secalis cornuti dilutum, raz-
blaeni ekstrakt od glavnice, danas na-
puten. V. Secale cornutum; E. Strychni
siccum, ekstrakt od strihnosa, danas
naputen. Sin. E. Strychnini; E. Nucis
vomicae, v. Strychnini nitras; E. Tor-
mentillae siccum, ekstrakt od trave od
srdobolje (srenjaka), upotrebljava se
protiv proliva. V. Tormentillae rhizoma.
extraocularis, ekstraokularis, v. extrabul-
baris.
exstrasystola, ekstrasistola, preuranjena
kontrakcija srca, nezavisna od normal-
nog sranog ritma, koja je posledica
stvorenog impulsa za kontrakciju van
sinusnog vora; atrijska e., ija se dra
stvara u zidu pretkomora, ali van sinus-
nog vora; aurikulska e., atrijska ekst-
rasistola; atrioventrikulska e., u Jkoje
se dra stvara u atrioventrikulskom
voru. Sin. nodalna ekstrasistola; infra
nodusna e., ventrikulska ekstrasistola;
interpolovana e., koja se javlja izmeu

17 Medicinski leksikon 257
extremitas exulceratio

dve normalne kontrakcije; komorska
e., ventrikulska ekstrasistola; pretko-
morska e., atrij ska ekstrasistola; ret-
rogradna e., pretkomorska ekstrasisto-
la koja nastaje prenoenjem drai od
komorske ekstrasistole na pretkomore;
ventrikulska e,, nastaje u zidu komora.
extremitas, kraj, okrajak duge kosti ili ne-
kog organa, ekstremitet (ruka, noga); e.
inferior, donji ud ili ekstremitet (noga),
v. membrum inferius; e. superior, gornji
ud ili ekstremitet (ruka), v. membrum
superius.
extremus, (super!.), ekstremni, krajnji,
npr. capsula extrema, krajnja spoljna
modana ahura.
extrinsic factor (engl.), spoljanji inilac,
izraz koji je bio upotrebljavan za sasto-
jak hrane na koji bi delovao unutranji
inilac (intrinsic f.) eludanog soka da
bi se stvorio aktivni antianemijski pri-
ncip. Danas se zna da je u stvari vitamin
B12 ekstrinsik faktor.
extrophia, ekstrofija, izvrtanje, izvrae-
nost; e. mokrane beike, kongenital-
na mana, u kojoj zbog nerazvijenosti tr-
bunog zida i mokrane beike ova iz-
gleda izvrnuta upolje, tako da se njen-
zadnji zid vidi kroz otvor njenog pred-
njeg zida.
extrusio dentis, ekstruzija zuba, delimi-
no pomeranje zuba iz alveolarne aice
u okluzalnom pravcu usled traume, ili
zbog gubitka zuba kada antagonisti iz-
rastaju preko okluzalne ravni i u orto-
dontskom pomeranju zuba. V. intrusio
dentis. Sin. elongatio dentis.
exudatio, izliv nastao izlaskom tenosti i
elija iz kapilara i sitnih vena kao i po-
java vee koliine sluzi na povrinama
sluznice.
exsudatum, eksudat, proizvod eksudacije
u toku zapaljenja. Po kakvoi se razliku-
ju: serozni, fibrinozni, gnojni, putridni
(truleni), hemoragijski i meoviti eksu-
dat. Moe se nalaziti u upljinama tela
ili na njegovim povrinama ili u meu-
elijskim prostorima; serpozni e., sadr-
i pored vode i soli i veu koliinu be-
lanevina (uglavnom albumina) i vrlo
mali broj polimorfonuklearnih leukoci-
ta.
exsufflatio, eksuflacija, in isisavanja vaz-
duha iz duplje vetakim ili mehani-
kim nainom; eksuflacija se naroito
primenjuje na pluima pomou isisiva-
a (eksuflatora).
exsufflator, eksuflator, isisiva, aparat
koji proizvodi negativni pritisak; eksuf-
lator primenjen na bronhijalno stablo i
njegove grane moe da izazove priro-
dan ali jak kaalj.
exulceratio, egzulceracija, proces stvara-
nja grizlica na koi ili na sluznici.
258
F, hemijski simbol za nemetal fluor, koji
spada u grupu halogena.
f
18
, radioaktivni izotop fluora, primenjuje
se za sciiitigrafiju kostiju.
f, oznaka za prefiks femto u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; \
femto oznaava veliinu koja je za
IO-
15
odnosno za (0,000 000 000 000
001) puta manja od merne jedinice neke
fizike veliine. Npr. fm (femtometar),
fmol (femtomol).
Fc, fragment imunoglobulina, deo mole-
kula imunoglobulina koji nastaje posle
delovanja papaina. Sastoji se od C-ter-
minalne polovine tekih lanaca. Za Fc--
fragment su vezane bioloke osobine
imunoglobulina: prolaz kroz epitelne
membrane (placenta, krvni sudovi i si.),
vezivanje za elije (citofilnost) i aktiva-
cija komplementa. V. citofilno antitelo;
komplement.
F.D.I., skra. od Federation dentaire In-
ternationale, Meunarodno udruenje
stomatologa. Osnovano 1900. god. u Pa-
rizu.
Fe, hemijski simbol za ferrum - gvoe, v.
ferrum.
Fe
59
, radioaktivni izotop gvozda, prime-
njuje se u obliku trovalentnog citrata za
ispitivanje prometa i apsorpcije gvozda.
Fl., skra. za flores (cvee) ili flos (cvet),
ili, pak, od fluidus, fluida, fluidum (te-
an).
f.l.a., skra. za fiat (ili fiant) lege artis:
neka bude ili neka budu izraeni po
propisu.
fr., skra. z fructus (plod).
FSH (folliculin stimulating hormone)
(folikulin stimuliui hormon, Pro-
lan A) hormon (v. tamo) prednjeg re-
nja hipofize koji podstie, prvenstveno,
stvaranje f o Ii kula jajnika, normalno od-
vijanje mesenog ciklusa polno zrelih
ena i sazrevanje spermatozoida (v.
tamo) polno zrelih mukaraca (v. i hor-
moni adenohipofize).
F-faktor, v. faktor plodnosti.
F2-generacija, proizvod meusobnog uk-
rtanja hibrida iz Fi-generacije. Slede-
e generacije oznaavaju se kao Fa, F4
itd.
F-otrovi, organofosforni bojni otrovi
nervno-paralitikog dejstva, molekul F
se vee za molekul fermenta holineste-
raze (koja uestvuje u procesu prenoe-
nja nervnih nadraaja) i ta veza se ne
moe raskinuti nijednim poznatim anti-
dotom reaktivatora holinesteraze. F-ot-
rovi su vrlo toksini, dejstvo im je brzo
(u organizam ulaze kroz organe za disa-
nje i kou); gas-maska je dobro zatitno
sredstvo, a i dekontaminacija (v. tamo)
efikasna je ako se ove mere preduzmu
na vreme.
Fab-fragment imunoglobulina, deo mo-
lekula imunoglobulina koji nastaje po-
sle delovanja papama, sastoji se od vari-
jabilnih delova tekih i lakih lanaca,
konstantnih delova lakih lanaca i jed-
nog dela konstantnog dela tekog lanca.
U ovom fragmentu se nalazi aktivno
mesto s kojim antitelo reaguje s antige-
nom. V. hipervarijabilni deo imunoglo-
bulina.

17*
259
Fabricijusova burza (kesa) fagocit

Fabricijusova burza (kesa), limfoepitel-
ni organ prisutan samo u ptica i nekih
gmizavaca. Okruglog je oblika i srnete-
na retrokloakalno. Tkivo burze je obavi-
jeno vezivnom ahurom i vezivnim pre-
gradama je izdeljelio u plike (16-18) oi-
viene epitelom. Plike su ispunjene
limfnim folikulima slojevite grae. Kor-
teks se nalazi na periferiji i ispunjen je
gusto zbijenim limfocitima, dok su u
centralnom delu (meduli) limfociti ma-
nje brojni. Burza postaje limfoidna ve
u toku embriogeneze. Posle izleganja
rastenje se nastavlja sve do 8-12. sedmi-
ce (period puberteta), a ubrzo posle
toga nas taje ^fizioloka involucija. U pili-
a starih^ 12 meseci burza je skoro u po-
tpunosti zamenjena vezivnim tkivom.
Bur'a ima znaajnu ulogu u razvoju hu-
^moralnog imunog sistema. V. primarni
limfoidni organi. Mikrosredina burze
obezbeuje sve faktore potrebne za di-
ferencijaciju matine elije u B-limfocit.
V. B-limfociti. Rana burzektomija (emb-
rionalna i neonatalna) ima vidnog utica-
ja na razvoj humoralne imunosti.
faccette, v. faseta.
facia!is, facijalan, koji pripada licu (npr.
nervus facialis, ivac lica).
facies, facijes, (1) lice, (2) izraz lica; povr-
ina, strana; f. abdominalis, izraz lica
pri oboljenjima trbunih organa: utonu-
Ie one jabuice, zailjen nos, stravian
pogled; f. adenoides, glupav izraz lica,
s otvorenim ustima, u dece s adenoid-
nim vegetacijama; f. articularis, zglob-
na povrina neke kosti, pokrivena hija-
linom hrskavicom; f. hippocratica, iz-
gled lica u bolesnika neposredno pred
smrt, bledilo, zailjen nos i brada, i upale
slepooriice; f. leontina, v. leontiasis; f.
leprosa, v. leontiasis; Parkinsonov f.,
tup izgled lica pri Parkinsonovoj boles-
ti; f. scrophulosa, izgled lica u skrofu-
loznih osoba: hronini rinitis, oteenost
gornje usne, konjunktivitis sa mire-
njem i blefaritis.
facilitacija, produeno preivljavanje ka-
lema tkiva (tumora) usled delovanja an-
titela (facilitirajua antitela) ija je ak-
tivnost uperena protiv kalema. Na iz-
gled paradoksna reakcija. U anglosak-
sonskoj literaturi ovaj fenomen se nazi-
va enhancement; f.centralna, olaka-
nje, pojava koja nastaje na opni postsi-
naptikog neurona kada na njega delu-
ju drai koje ne mogu da izazovu okida-
nje akcionog potencijala, a i smanjuju
vrednost mirovnog potencijala i time
poveavaju njegovu nadraljivost. Svaki
put kada neki signal proe kroz sinap-
se, one postaju sve vie sposobne da
drugi put prenesu jednak signal (facili-
tacija). Poto je signal vie puta proao
kroz sinapse, one se mogu toliko facili-
tirati da signali iz kontrolnih centara
mozga mogu takoe prouzrokovati pre-
nos impulsa kroz te sinapse. Ovo stvara
u oveka oseaj da doivljava senzaciju
koja je izazvala olakanje, iako je to
samo pamenje te senzacije.
factores coagulationis 1-XIII, inioci
koagulacije I do XIII, v. coagulatio.
faeces, feces, stolica, izmet, proizvod
funkcije creva koji se
(
4zbacuje pri defe-
kaciji; aholina s., stolica koja je neo-
bojena usled nedostatka ui u crevu
(opstrukcione utice); bilijarna s., ute
i mrke stolice koje se javljaju pri dijare-
ji; njihova boja uslovljena je prisustvom
neredukovanog bilirubina; crna s., v.
melaena; s. izgleda orbe od graka.s
pri trbunom tifusu; s. izgleda orbe
od pir in a, s. pri koleri; lijenterina s.,
s. u kojoj se nalazi mnogo delia potpu-
no nesvarene hrane; masna s., s. koja
sadri mnogo masti (insuficijencija pan-
kreasa); sapunska s., suva stolica, koja
ne prlja pelenu, ali se razmazuje jer je
masna usled bogatstva u nerastvorlji-
vom sapunu. Sree se u prolivu dece na-
stalom usled oteenja creva kravljim
mlekom; s. u vidu trake, s. pri spazmu
ili strikturi kolona.
Faex, kvasac, smeeukasta ili smea
masa koja se sastoji od gljivica Saccha-
romyces cerevisiae, slui kao pilulama
masa; F. inactivata, osueni kvasac; F.
medicinalis, medicinski kvasac.
fag, v. bacteriophag.
fagocit, elija koja uvlai strane estice,
raspadne produkte tkiva, bakterije, eli-
je krvi itd. u svoju protoplazmu i unita-
260
fagocitoza faktori inicijacije

va ih svarivanjem, ime igra vanu ulo-
gu u odbrani organizma, Razlikuju se:
makrofagi, elije vezivnog i epitelnog
tkiva koji fagocituju krupnije elije i
mikrofagi, leukociti koji unitavaju sit-
nije elije, npr., bakterije.
fagocitoza, osobina izvesnih elija (fago-
cita) da u svoju citoplazmu uvuku stra-
ne estice i unite ih svarivanjem. Pro-
ces fagocitoza moe se podeliti u tri sta-
dijuma; u prvom stadijumu fagociti su
privueni na mesto prodora mikroorga-
nizama; u drugom prodrli mikroorga-
nizmi su uvueni u unutranjost fagoci-
ta; u treem stadijumu fagocitovani
mikroorganizmi su razgraeni. Smatra
se da intracelularni enzimi fagocita do-
vode do razgraivanja.
fagotipizacija, metoda za bakterioloka i
epidemioloka ispitivanja. Princip fago-
tipizacije zasniva se na velikoj specifi-
nosti odreenih bakteriofaga. Zbog
toga se fagotipizacija uspeno upotreb-
ljava u tipizaciji mnogih bakterija:
Staphylococcus, Salmonella i dr.
f ago zo m, vezikula s esticom i enzimima
nastala u citoplazmi fagocitozom.
Fahraeus-Lindqvistov efekat, smanjenje
uticaja viskoznosti na proticanje krvi
kroz sudove iji je promer manji od 1,5
mm; nastaje tako to se u ovim sudovi-
ma eritrociti, koji se inae kreu bez
reda, postavljaju u nizove i kreu kao je-
dinstven ep.
Fahraeusov test, v. test.
fakirizam, vid pasivnog flagelantizma,
koji se sastoji od uivanja bolesnika da
mu se u meso ubadaju usijane igle, klin-
ci ili da mu se mesta na telu tipaju kle-
tima.
faktor antispecifinosti, engl. anti-speci-
ficity factor, protein koji spreava da
specifini faktor RNK polimeraze (v.
RNK-polimeraza) prepozna mesto inici-
jacije, tj. mesto otpoinjanja sinteze
RNK.
faktor elongacije G (FE-G), protein, po
1
znat i kao translokaza, koji omoguuje
premetanje kompleksa tRNK-amino-
kiselina u toku sinteze polipeptidnog
lanca, s pozicije A na poziciju P na
ribosomu. Pri tome se oslobaa mesto
na poziciji A za vezivanje sledee
tRNK sa svojm aminokiselinom i na-
stavljanje procesa sinteze polipeptid-
nog lanca. Sin. translocasa; f. elongaci-
je T (FE-T), protein pomou kojeg se
obavlja smetaj novoprispelog kom-
pleksa tRNK-aminokiselina na upra-
njeno mesto A ribosoma i peptidno
spajanje aminokiseline iz tog komplek-
sa s aminokiselinom na susednoj, P -
poziciji toga ribosoma; f. plodnosti,
epizom koji se oznaava sa F+ i koji us-
lovljava pol bakterija. Njegovo prisust-
vo u eliji oznaava muki (F-I-), a njego-
vo odsustvo enski pol (F-). Sin. F-fak-
tor. V. episomi.
faktori inicijacije (engl. initiation fac-
tors), faktori zapoinjanja, grupa od na-
jmanje tri razliita proteina (IFl, IF2,
IF3) neophodnih za inicijaciju (zapoi-
njanje) sinteze proteina, a koji ne ulaze
u sastav ribosoma; proces zapoinjanja
se verovatno odigrava tako to se IF3
vezuje za slobodnu 3OS podjedinicu ri-
bosoma, a IF2 za GTP i f-met-tRNK; ova
dva agregata stvaraju kompleks koji se
zatim vezuje za iRNK uz uee IFl; pro-
ces zapoinjanja se zavrava vezivanjem
slobodne 5OS podjedinice ribosoma, uz
hidrolizu GTP-a i otputanje sva tri fak-
tora inicijacije; f. kosmikog leta, o-
buhvataju celokupnost fizikih ulova
spoljne sredine u kojoj se odvija kos-
miki let, pojave izazvane dinamikom
leta kao i ekoloke faktore; vezane za i-
vot i rad kosmonauta u kabini vasion-
skog broda. Faktori pri lansiranju su:
ubrzanja, vibracije i buka. U toku leta
su: odravanje mikroklime u kabini bro-
da, besteinsko stanje, jonizujua zrae-
nja, konfinacija i obavezan poloaj tela,
izmena fiziolokih ritama, ishrana i fi-
zioloke potrebe, efekti meteorita i
sredstva za spaavanje. Faktori pri po-
vratku su: prelaz od nula gravitacije na
hipergravitaciju i normogravitaciju, de-
celeracija, termoregulacija, prizemlje-
nje i proces readaptacije. Prema vreme-
nu delovanja faktori kosmikog leta
mogu biti kratkotrajni i dugotrajni; f.
nespecifine otpornosti, faktori koji
na razne naine formiraju nespecifinu
261
fakultativno anaerobne bakterije farmaceutska sluba

otpornost mogu se podeliti na spoljne
(povrinske) i na unutranje (humoral-
ne). Ta podela nije odsena, jer postoje
mnogi unutranji faktori otpornosti
koji utiu i na spoljne. Meu spoljne
faktore dolaze: koa, venjaa, sluznica
disajnog trakta, usta, eluca i creva kao
i urogenitalnog trakta. Unutranji faktori
nespecifine otpornosti su: tempera-
tura, koliina kiseonika, poperdinski
sistem, iftterferon, fagocitoza, retiku-
loendotelni sistem itd; f. otputanja
(engl. release factors), specifini protei-
ni koji obezbeuju itanje genetskog
signala kojim se zaustavlja elongacija, tj.
dalje ukljuivanje aminokiselina u ras-
tui polipeptidni lanac i time dovode do
njegovog otputanja; f. prodornosti.
(spreading-factor), v. hijaluronidaza; f.
rastenja, esencijalni metaboliti, neop-
hodni su u metabolizmu bakterija. To
su esto vitamini (obino grupe B-kom-
pleksa), pa se nazivaju bakterijski vitami-
ni U poetku je definicija obuhvatala
norganske elemente i vitamine kao i
aminokiseline. Kasnije je taj pojam pro-
iren i na druga organska jedinjenja,
koja bakterije nisu u stanju da sintetizu-
ju, te im moraju biti data gotova u hran-
Ijivoj podlozi, ako se eli omoguenje
njihovog rastenja; f. specifinosti,
(engl. specificity factors), proteini koji
vezujui se preobratljivo za jezgro
('a2d>) subjedinice, engl. core) RNK -
polimeraze odreuju za koji e se pro-
motor RNK-polimeraza vezati. V. pro-
motor.
fakultativno anaerobne bakterije, bak-
terijske vrste, koje mogu iveti i raz-
mnoavati se u prisustvu i odsustvu mo-
lekulnog kiseonika, anaerobno i aerob-
no; bakterije koje rastu u svim zonama
hranljive podloge.
faloidin, toksin gljive Amanita phalloides.
Fallopijeva truba, v. tuba uterina.
falsetni glas, falset, neprirodni glas peva-
a, s tankom emisijom tona u visokim
registrima, kojom prilikom vibriraju
samo slobodne ivice glasnica.
falusna kvrga, u embriona od 10 mm spo-
Ija, pod jazvenom kvrgom, nastaje po-
prena genitalna kvrga, iznad nje se raz-
vija urogenitalni oluk s blagim genital-
nim naborima. S jedne i s druge strane
nalaze se deblja valjkasta uzvienja: ge-
nitalni jastuii. Za to vreme genitalna
kvrga postaje falusna kvrga.
falx, srp, tvorevina u obliku srpa; f. cereb-
ri, srpasta pregrada, tvorevina tvrde
modanice u pukotini izmeu hemisfe-
ra velikog mozga.
famid 80 WP, novi insekticid na bazi kai -
bamata deluje na veliki broj insekata.
Deluje brzo, zadravajui aktivnost u
toku dugog vremena. Primenjuje se 2%-
-tna koncentracija.
familijarno obeleje, svojstvo koje se
ee javlja u bliskih roaka njegovog
nosioca nego u optoj populaciji. Sin.
porodino obeleje.
Fanconijev sindrom, v. syndroma.
fango, lekovito blato, mineralni mulj vul-
kanskog porekla u podruju slanog iz-
vora u Batalji (Batalgia), kraj Padove
(Italija). Tim imenom esto se oznaava-
ju i druga mineralna blata. Fango se
upotrebljava ne samo na licu mesta ve
se i izvozi u osuenom stanju. V. peloidi.
fantazam, psihiki uslovljen poremeaj u
kome je za nastajanje erekcije potreban
odreen obrazac ene, bez obzira to se
odnos vri sa enom drukijeg tipa.
fantom, model tela ili nekog njegovog
dela na kome se vre vebe; (gin.) model
poroajnog puta izraen u gipsu ili dr-
vetu od koe i gume zajedno sa gume-
nom lutkom slui za izvoenje akuer-
skih operacija u nastavne svrhe.
fantomski bol, v. bol
faradizacija, primena Faradijeve struje u
terapiji i u dijagnostici.
faradotherapia, v. faradizacija.
faringealni lukovi, v. drelni lukovi.
faringealna opna, v. zdrelna opna.
faringoezofagusni divertikulum, v. di-
verticulum.
farmaceutska sluba u oruanim snaga-
ma, grana sanitetske slube koja orga-
nizuje snabdevanje jedinica i ustanova
sanitetskim materijalnim sredstvima,
njihovu izradu, preradu i proizvodnju;
stara se o regeneraciji, razvoju, tipizaciji
i standardizaciji ratne sanitetske opre-
me; uestvuje u kontroli vode i namirni-
262
farmakodinamija faseta

a, u izradi odgovarajuih strunih pra-
vila i propisa itd. U nekim armijama far-
maceutska sluba bi obavljala u ratu i
preventivnomedicinske zadatke i uest-
vovala u zbrinjavanju povreenih i ob-
olelihi (evakuacija, trijaa, reanimacija,
pruanje pomoi itd.).
farmakodinamija, deo farmakologije u
kome se prouava dejstvo lekova na ivi
organizam, odnosno na ivu materiju.
farmakogenetika, deo genetike koja se
bavi ispitivanjem genski uslovljenih va-
rijacija u metabolizmu lekova.
farmakognozija, deskriptivna nauka koja
prouava fizike osobine sirovih droga,
njihov hemijski sastav i naune metode
gajenja i suenja lekovitog bilja.
farmakografija, (1) opisivanje lekova; (2)
receptura, uenje o propisivanju rece-
pata.
farmakologija, nauka u kojoj se proua-
vaju poreklo, fizike i hemijske osobine,
sastav i dejstvo lekova, njihova resorp-
cija, sudbina u organizmu i eliminacija
i, najzad, njihova terapijska upotreba i
njihova toksika dejstva.
farmakopeja, v. pharmacopoeia.
farmakoterapija, v. therapia.
fascia, fascija, (1) tanka vezivna opna koja
obavija ili pokriva organe; f. bulbi, v.
capsula; f. cremasterica, omota kre-
masterikog miia i semene vrpce; f.
lata, iroka fascija, spoljni zadebljani
deo btne fascije; f. transversalis, tran-
sverzalna fascija, tanka vezivna opna
koja iznutra oblae trbunu duplju, a
ovu fasciju oblae zidni list trbune ma-
ramice (peritoneum parietale); (2) za-
voj; prema naoj farmakopeji, oficinalni
su sledei zavoji: fascia calicutensis cru-
da (sirovi kaliko zavoj), fascia calicuten-
sis depurata (preien kaliko-zavoj),
fascia calicutensis depurata sterilis (ste-
rilan proien kaliko-zavoj, fascia cel-
lulosi (mul-zavoj iz viskoznih cel-vlaka-
na), fascia cellulosi sterilis (sterilan
mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fas-
cia gossypii (pamuni mul-zavoj), fascia
gossypii sterilis (sterilni pamuni mul-
zavoj), fascia gossypii sterilis ad tampo-
nationem (sterilan pamuni mul-zavoj
za tamponadu).
fasciculus, sveanj, snop, snopi; f. atrio-
ventricularis, pretkomorno-komorni
neuromiini snop (Hisov snop) pred-
stavlja jedinu sponu izmeu muskulatu-
re pretkomora i komora i provodi pod-
sticaje za kontrakcije sranog miia.
Sastoji se od Aschoff-Tawarainog vora
i stabla koje se deli na desni i levi krak.
Omoguuje koordinaciju u ritmikim
kontrakcijama pretkomora i komora; f.
cuneatus (Burdach) i f. gracilis (Goli),
snopovi senzitivnih vlakana u zadnjem
delu kimene modine, koji provode
duboki senzibilitet trupa i udova.
fasciektomija, fasciektomija, isecanje fas-
cije.
fascija, v. fascia.
fascikulacija, (embr.) usnopljavanje
spermatida uz Sertolijeve elije u toku
ve odmaklog preobraaja u semeglav-
ce; (fiziol.) f. miia, usnopljavanje,
kontrakcije miia u vidu poigravanja
koja se zapaaju na povrini koe iznad
miia, a nastaju pod dejstvom nenor-
malnih podsticaja koji nastaju u motor-
nom nervnom vlaknu usled razaranja
motoneurona u prednjim rogovima ki-
mene modine ili traumatskog prekida
ivca.
Fasciola hepatica, metilj, koji parazitira
u preivarima, a njime se moe zaraziti
ovek i ottoleti od fasciolijaze.' Parazit
esto izaziva nekroze jetrinog tkiva. Kao
prelazni domaini slue neki raii. Sin.
Distoma hepaticum.
Fasciola lanceolata, vrsta trematoda, pa-
razit jetre ovaca, goveda, svinja i drugih
ivotinja, a retko i oveka. Prelazni do-
main je su voze mn i pui koji zagauje
travu larvama koje su se u njemu razvi-
le. Stoka se zarazi pasui zaraenu tra-
vu. Sin. Dicrocoelium lanceolatum s.
dendriticum.
fascioplastica, fascioplastika, plastika
operacija izvrena na fasciji.
fasciorrhaphia, fasciorafija, hirurka ob-
nova razderane fascije.
fasciotomia, fasciotomija, zasecanje ili
presecanje fascije.
faseta, (fr. facette) povrinski gubitak
supstancije ronjae koji jo nije ispu-
njen tkivom, ali je pokriven epitelom.
263
fasete
Fechnerov zakon

Vidi se kao malo, sjajno udubljenje u
ronjai.
fasete na zubima, uglaane, zaravnjene
povrine na konveksnim stranama
zuba, nastale kao posledica traumatske
okluzije, preranog kontakta zuba ili
bruksizma. Dijagnostiki znak traumat-
ske okluzije.
fasetiran lan, (stom.) vetaki zub u
mostu kojim se nadoknauje u funkcio-
nom i estetskom pogledu izgubljeni pri-
rodni zub. Sastoji se od metalnog dela,
koji se ne vidi i vidljivog estetskog dela
od akrilatnog ili keramikog materijala.
fastigium, sleme
;
vrh, vrhunac, vrh krova
etvrte modane komore.
fatigatio, fatigacija, umor i zamor, stanje
koje ne nastaje samo usled napornog i
dugog psihikog i fizikog rada ve i
zbog nekomfornih uslova ivota i rada.
Zamor se manifestuje smanjenjem rad-
ne sposobnosti (slabiji uinak), a umor
je subjektivno specifino doivljavanje
zamora. Umor i zamor ne moraju da se
poklapaju; od motivacije zavisi da Ii e
se umor pojaviti pre ili posle zamora.
Umor moe biti akutni ili hronini, lo-
kalni i opti. Umor i zamor prolaze ako
se racionalno koristi odmor, pa se rad
sledeeg dana otpoinje bez njihovih
znakova i posledica. Ako to nije sluaj,
dolazi do premora (superfatigatio), koji
oslabljuje organizam i favorizuje obolje-
nja, trovanja i povreivanja. Prevencija
se postie racionalizacijom rada i pra-
vilnim koritenjem odmora za vreme i
posle rada (v. odmor).
faux lupinum, vuje nepce, v. cheilognato
palatoschisis.
favizam, akutna hemolizna anemija izaz-
vana uzimanjem boba ili kontaktom sa
cvetnim prahom biljke Vicia fava.
favus, zarazno gljivino oboljenje (acho-
rion Schnleini) kose, koe i noktiju. Na
vlasitu se peripilarno stvaraju ukaste
ploice (scutula) veliine soiva. Dlake
gube boju, postaju sive, kuinaste i
definitivno ispadaju, poto proces do-
vodi do atrofije koe. Redi je oblik piti-
rijaziformni favus bez skutula, morfo-
loki identian s trihofitijom.
fazno-kontrastni mikroskop, slui za
raspoznavanje unutranje strukture
ive elije. Mikroskopski preparat po-
staje vidljiv ako njegovi pojedini delovi
pokazuju optike kontraste. Strukture
postaju vidljive ne usled apsorpcije
svetlosti ve zbog promene brzine svet-
losti koja prolazi kroz guu ili redu sre-
dinu. Za uoavanje promene brzine
svetlosti postoje specijalni ureaji u ko-
jima se stvara slika faznog kontrasta ob-
jekta.
febris, groznica, slabije ili izraenije povi-
enje telesne temperature; f. continua,
stalna poviena telesna temperatura, s
malim razlikama u toku dana, od 0,5
0
C
do I
0
C; f. ephemera, poviena tempera-
tura koja traje dan-dva; f. intermittens,
poviena telesna temperatura, koja se
povremeno normalizuje; f. pappataci,
papataijeva groznica, transmisivno ob-
oljenje endemsko-epidemijskog karak-
tera, koje izazivaju dva soja virusa slini
ARB O-virusima, a prenose flebotomi.
Bolest poinje brutalno jezom, jakom
glavoboljom i mialgijom. Temperatura
naglo skae preko 4O
0
C i traje 3 dana
(trodnevna groznica). Zatim sledi ob-
ilno preznojavanje i izrazita malaksalost
bolesnika, koja traje vie dana; f. recur-
rens, povratni tifus, teko oboljenje s
vie febrilnih napada, koje izazivaju de-
setine borelija. Za klasini povratni ti-
fus izvor bolesti je bolesnik, dok su pre-
nosioci ljudske vai, a za krpeljni po-
vratni tifus - glodari i divlje ivotinje, a
prenosioci krpelji. Povratni tifus se do-
kazuje nalazom borelija u obojenom
razmazu bolesnikove krvi. Prognoza oz-
biljna; f. remittens, poviena telesna
temperatura s dnevnim razlikama vie
od I
0
C; f. rheumatica, reumatska groz-
nica, akutno zapaljenje zglobova; f. sep-
tica, septika groznica, pojava izrazito
poviene telesne temperature usled
prodiranja bakterija u krv bolesnika; f.
undulans, talasasta groznica, oblik
temperaturne krivulje u kojoj se sme-
njuju periodi normalne sa periodima
poviene telesne temperature.
Fechnerov zakon, psihofiziki zakon
(uoptavanje Weberovog zakona), po
264
Federspielov metod
fenolski koeficijent

kome jaina oseanja ne raste s apsolut-
nom veliinom nadraaja ve s njenim
logaritmom.
Federspielov metod, v. immobilisatio.
feed-back -mehanizam, mehanizam
povratne sprege, pojava koja ini su-
tinu zbivanja u endokrinologiji: povea-
njem (ili smanjenjem) u krvi koncentra-
cije hormona (v. tamo) smanjuje se (ili
se poveava) koncentracija hormona
druge s tom endokrinom lezdom pove-
zane endokrine lezde; partner hor-
monima mogu da budu i druge materi-
je, npr. insulinu (v. tamo) glikemija;
kratki feed-back-mehanizam postoji
izmeu hipotalamusnih hormona i
hormona prednjeg renja hipofize. V. i
endokrinologija i endokrine lezde.
Feerova bolest, v. acrodynia.
Fehlingov rastvor, v. rastvor.
Fehlingova reakcija, v. reakcija.
fel, u, v. chole.
felleus, uni, npr. vesica fellea, uni me-
hur.
Feltyjev sindrom, v. syndroma.
feminizacija, pojava interseksualnosti
kada muke jedinke dobivaju enske
oblike.
femoralis, femoralan, butni (npr. a. femo-
ralis, butna arterija).
femur, butna kost, butnjaa; deo noge iz-
meu kuka i kolena.
fenacemid (fenacetil-ureja, fenuron),
sredstvo protiv psihomotorne epilepsi-
je, zbog svoje toksinosti, danas se retko
upotrebljava.
fenacetin, v. Phenacetinum.
fenazocin, derivat benzomorfana, sintet-
ska zamena za morfin.
fenestra, prozor, otvor u vidu prozora; /.
cochleae, otvor pua, mali trouglasti ot-
vor izmeu bubanjske duplje i kotanog
pua; /. vestibuli, otvor trema, ovalni
kotani otvor izmeu bubanjske duplje
i trema unutranjeg uva.
feneticilin, fenoksietil penicilin, polusin-
tetski penicilin otporan u kiseloj sredi-
ni.
fenformin (1-fenetil-biguanid), zamena za
insulin, za oralno leenje dijabetiara.
fenil-alanin,a-amino-6-fenil-propionska
kiselina.
fenil-butazon/antipiretik, analgetik i an-
tiflogistik. Upotrebljava se za leenje
oboljenja miia i zglobova praenih
bolovima.
fenil-dimetil-pirazolon, v. Antipyrinum.
fenil-etil-barbiturna kiselina, v. Pheno-
barbitpnum.
fenil-eti! bigvanid, fenformin, antidija-
betik (v. tamo), u nas registrovan pod
imenom Dipar. V. i bigvanidl
fenil-hinolin-karbonska kiselina, v. Aci~
dum phenylchinolincarbonicum.
fenobarbiton-natrijum, Phenobarbita-
lum solubile, Phenobarbiton natrium.
Beo praak bez mirisa, gorkog i slabo al-
kalnog ukusa. Vrlo se lako rastvara u
vodi. Spada u grupu barbiturata. Ofici-
nalan je prema Jugoslovenskoj farma-
kopeji.
fenokopija, karakteristika koja je izazva-
na spoljnim iniocem ili iniocima, ali je
slina odreenom genski uslovljenom
poremeaju. V. genokopija.
fenoksietil-penicilin, v. feneticilin.
fenoksimetil-penicilin (penicilin V), pe-
nicilin dobijen iz gljivice Penicillium ch-
rysogenum, ukoliko je, u sredini u kojoj
su se nalazile ove gljivice, bila prisutna
fenoksisiretna kiselina. V. feneticilin.
fenol, aromatini alkohol, klasino dezin-
ficijentno sredstvo, deluje baktericidno,
fungicidno, bakteriostatino i fungista-
ticno u veim razblaenjima. Za grubu
dezinfekciju koristi se 5%-tni rastvor.
Primenjuje se i za inaktivaciju bakterija
i virusa u vakcinama.
fenol-ksidaza, oksidaza koja kat ali zuje
razlaganje fenola.
fenolski koeficijent, metodi za standar-
dizaciju dezinficijentnih sredstava. Za-
snivaju se na tome da se dezinficijentno
dejstvo supstancije koja se ispituje upo-
reuje sa dezinficijentnim dejstvom fe-
nola. Prvo se odredi minimalna koncen-
tracija fenola koja, za odreeno vreme i
pod odreenim uslovima, ubija neki
mikroorganizam. Zatim se odreuje
koncentracija dezinficijentnog sredstva
koja se ispituje a koja, pod istim uslovi-
ma, ubija isti mikroorganizam za isto
vreme. Ako se tako odreena koncen-
tracija fenola podeli sa odgovarajuom
265
fenomen
Ferri chloridum

koncentracijom sredstva koje se ispitu-
je, dobija se broj koji se zove fenolski
koeficijent sredstva koje je bilo ispitiva-
no.
fenomen, (1) znaajna pojava, (2) znak ili
objektivni simptom. V. znak; f. bubre-
nja kapsule, Neufeldov fenomen bub-
renja kapsule zasniva se na reakciji mik-
roprecipitacije, tj. polisaharid kapsule
(hapten) reaguje s precipitinima u spe-
cifinom imunolokom serumu. Ova
reakcija, ukoliko je pozitivna, dovodi do
bubrenja - uveanja kapsule, tj. pro-
zranost kapsule je izmenjena i na pred-
metnom staklu se vidi pod mikrosko-
pom voluminozna kapsula u odnosu na
druge neizmenjene kapsule u kontroli
(Pneumococcus); f. nakaljavanja, v.
Kreuz-Fuchov fenomen (pod znak); f.
platysmae, v. znak platysmae. Sinkine-
tika kontrakcija obe platizme pri na-
glom i irokom otvaranju usta.
fenotip, skup svih osobina jedinke koje su
jasno ispoljene (fizike, fizioloke) ili se
mogu utvrditi odreenim postupcima
(biohemijske) a rezultat su uzajamnog
delovanja genotipa i spoljne sredine.
fenotipske varijacije, nazivaju se modifi-
kacije. Razliiti uticaji sredine mogu
modifikovati fenotip, takve modifikaci-
je po pravilu su prolazne. One traju ko-
liko traje i uticaj sredine: im nestane
ono to je izazvalo modifikacije, nestaje
i tih promena.
Fennov efekat, pojava da mii koji vri
rad troi znatno vie kiseonika i drugih
materija nego mii koji pri kontrakciji
ne vri rad. Smatra se da je razlog za
veu potronju kiseonika to to je za sa-
vlaivanje tereta neophodna aktivacija
veeg broja reaktivnih mesta u mii-
nim vlaknima.
feredoksin, izolovan iz roda klostridia
(Clostridium pasteurianum) i striktnih
anaeroba. Deluje kao prenosilac elek-
trona sistema oksidoreduktaza niskog
potencijala do hidrogenaza. Kada ih
vee s protonima, oslobaa ih kao mole-
kulski vodonik.
feriprivna anemija, v. Anaemia hypochro-
mica hyposideremica u Anaemia.
feritin, jedinjenje izmeu apoferitina koji
je belanevinaste prirode i gvozda. Feri-
tin je oblik jedinjenja u kome se gvoe
deponuje u svim elijama, a specijalno
u elijama jetre.
ferment, enzim, organski katalizator, tj.
belanevinasta supstancija koju stvaraju
biljne ili ivotinjske elije, koja, kao i
neorganski katalizator, ubrzava hemij-
ske reakcije i daje im pravac, pri emu
se sama ne menja i ne troi. Sastoji se od
apofermenta koji je belanevinaste pri-
rode, i kofermenta, koji je prostije gra-
e. Sjedinjavanjem apofermenta i ko-
fermenta nastaje holoferment, koji tek
u takvom stanju moe da deluje; gliko-
litiki f., ferment koji katalizuje oksida-
ciju eera; hidrolitiki f., ferment koji
omoguuje hidrolize. V. hidrolaze; lak-
toflavinski f., uti ferment disanja, fos-
forilisani i za belanevinu vezani vita-
min 62; lipolitiki f., ferment koji raz-
lae masti; odbrambeni f., fermenti
koji se u organizmu stvaraju kad belan-
evine tue tom organizmu dospevaju u
njegovu krv. Ovi fermenti imaju sposob-
nost da razlazu unete belanevine; pro-
teolitiki f., fermenti koji ubrzavaju
hidrolizu proteina i raznih proizvoda
njihova razlaganja do peptona ili ami-
nokiselina; Warburgov f., ferment disa-
nja, dezmolaza, omoguuje ksidacione
procese u vezi s elijskim disanjem pre-
tvaranjem dvovalentnog gvozda u tro-
valentno.
fermentacija, vrenje, enzimima izazvani
procesi razlaganja sloenih organskih
jedinjenja, npr. alkoholna fermentacija,
razlaganje glukoze na alkohol i ugljen-
dioksid pod uticajem gljivinih enzima
ili razlaganje laktoze u mleku dejstvom
enzima izvesnih bakterija, npr. Lactoba-
cilus lactis.
ferokinetika, v. kinetika radioaktivnog
gvozda.
Ferri chloridum, feri-hlorid
4
FeCb, na-
randasti kristali, rastvorljivi u vodi.
Upotrebljava se kao adstringentno i
kaustino sredstvo i kao sredstvo za za-
ustavljanje krvarenja iz nosa i posle ek-
strakcije zuba (jer, taloei belanevine,
stvara krastu).
266
Ferri citras ammoniata fibrae

Ferri citras ammoniata, feriamonijum-
citrat, nekada se upotrebljavao u lee-
nju hipohromnih anemija.
ferritin, feritin, kompleks izmeu gvozda
i apoferitina, jedne belanevine, koja se
nalazi u elijama eludano-crevne sluz-
nice i u retikuloendotelskim elijama
jetre, slezine, kostne sri i nekih drugih
organa. Najei oblik u kojem se gvo-
e nagomilava u organizmu.
Ferrosi lactas, ferolaktat, so gvozda s
mlenom kiselinom, zelenkasti kristali;
ranije korien u leenju hipohromnih
anemija.
Ferrosi sulfas, ferosulfat, kristali zelene
boje (zelena galica). Slui u leenju hi-
pohromnih anemija. Oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji.
Ferrum, Fe, gvoe, elemenat, jedan od
najrasprostranjenijih metala. Nalazi se
u nekim mineralima, u skoro svim vr-
stama zemlje i u nekim mineralnim vo-
dama. Gvoe se nalazi u krvi sisara, na-
roito u hemoglobinu, i u nekim disaj-
nim fermentima tkiva. Jedinjenja dvo-
valentnog gvozda (fero-jedinjenja)
mogu se resorbovati iz digestivnog trak-
ta i slue u leenju hipohromnih anemi-
ja. Jedinjenja trovalentnog gvozda (feri-
jedinjenja) taloe belanevine, te slue
kao adstringentna sredstva; F. reduc-
turn, gvoe dobijeno iz njegovog oksi-
da redukcijom pomou vodonika. Sitan
prah koji sadri najmanje 96,5% istog
gvozda. Slui u leenju hipohromnih
anemija.
fertilitas, plodnost, sposobnost da se za-
trudni, odnosno dovede do zaea.
fertilizin, supstancija koju lui jaje i koja
privlai i zgomilava semeglavce. Ostare-
Ia jaja ne mogu biti oploena zbog ne-
dostatka fertilizina.
ferula accessoria intraoralis, pomona
intraoralna ina za privlaenje fiksacio-
ne ine, popravljanje okluzije zuba i od-
ravanje patrljaka prelomljene vilice do
normalnog odnosa prema zdravoj vilici
meuvilinom vuom; f. duplex,
(stom.) dvostruka metalna ina s prste-
novima za imobilizaciju preloma donje
vilice. Sastoji se od lingvalne i bukolabi-
jalne ine; f. fixativa, fiksaciona ina za
dranje reponovanih patrljaka vilice u
ispravnom poloaju. V. immobilisatio,
ine; f. metallica intraoralis, metalna
intraoralna ina za !mobilizaciju prelo-
ma vilica koja se privruje za prisutne
zube; f. non metallica intraoralis, ne-
metalna intraoralna ina: Gunningov
splint, akrilatni splint za imobilizaciju
preloma bezubih ili krezubih vilica;
splintovi su meusobno povezani stubi-
ima; Schrudeova ina, nemetalna pala-
vitska ina (akrilatni autopolimerizat)
jednodelna i dvodelna. V. akrilati, im-
mobilisatio metallica.
fetiizam, polno zadovoljavanje na poje-
dinim delovima tela ili odela suprotnog
pola, pa ak i pri samoj pomisli na njih
(idejni fetiizam), bez prisustva ene. Fe-
tiizam je uglavnom muka perverzija, a
izuzetno se javlja u ena. Fetiizam se is-
poljava prema: delovima i osobinama
ivog organizma ene, prema delovima
enske odee, prema ivotinjama, pre-
ma stvarima koje je ena nosila ili upot-
rebljavala.
fetoplacentno razdruivanje (disocija-
cija), ako se kastracija izvri odmah po
ugneivanju ploda, embrioni brzo ugi-
nu, ali njihove posteljice produuju raz-
vijanje.
Fettschwunddeme, v. lipofilna distrofija
Orthner.
fetus, naziv za plod od 3. meseca, u koga se
ve razaznaje telesni oblik; f. papyra-
ceus, izumrli, sasueni i mumirikovani
plod u blizanakoj trudnoi u kojoj je
drugi plod normalan.
fetusna eritroblastoza, v. etythroblasto-
sis.
Feulgenova boja, Feulgenova boja je spe-
cifina za DNK; nuklearna reakcija po
Feulgenu istie u bakterija mase uoblie-
ne, obojene DNK koje ine imraplazma-
lini nuklearni aparat, jasno razlian od
jedra protista eukariota.
fibrae, vlakna, opti naziv za razliita vlak-
na. U nervnom sistemu postoje vlakna
koja spajaju pojedine modane delove,
kao npr. f. arcuatae, f. ansatae itd. Fib-
rae su i vlakna u vezivnim i potpornim
tkivima, i to: (1) vezivna ili kolagena,
razne debljine, sastavljena od kolagenih
267
fibrilla
fibroadenoma

fibrila koja kuvanjem daju lepak (colla,
lepak, otuda naziv); (2) elastina vlakna
sastavljena od elastina i (3) argirofilna
ili retikulinska vlakna koja su prekola-
gene prirode, a nazvana tako zbog pri-
jemivosti za soli srebra; f. lentis, izdu-
ene, izmenjene elije koje predstavlja-
ju vlakna soiva; f. medullares, (oft.),
nervna vlakna retine koja nisu izgubila
mijelinski omota, oftalmoskopom se
vide kao beliasta podruja u vidu pla-
mena svece koja se pruaju radijalno
oko papile vidnog ivca. Ponekad se
nau i na periferiji onog dna; f. zonu-
lares, vrlo tanka vlakna koja su privr-
ena za polutar onog soiva i trepljasto
telo. Pod dejstvom cilijarnog miia
vlakna se olabavljuju i tako se omogu-
uje akomodacija soiva.
fibrilla, fibrili, diferentovani delovi citop-
lazme u obliku tananih konia koji
imaju razliite uloge. U miinim elija-
ma i vlaknima su miofibrili kontraktilne
prirode, u ivanim elijama i njenim
produecima su neurofibrili ili neuro-
tubuli, u vezivnim vlaknima su kolageni
fibrili itd.
fibrillatio, fibrilacija, treperenje; f. atrio-
rum, treperenje pretkomora, specijalni
tip neprekidne arterije (apsolutna arit-
mija), izazvan brzim nepravilnim kon-
trakcijama miia pretkomora, koje do-
vode do potpuno nepravilnih i skoro
uvek brzih kontrakcija komora. Glavna
karakteristika: nedostatak zupca P u
EKG; aurikulska f., treperenje pretko-
mora; f. ventriculorum, treperenje ko-
mora, vrlo ozbiljna pojava, jer je uzrok
trenutne smrti.
fibrin/ denaturisana belanevina nastala
iz fibrinogena pod uticajem trombina.
Da bi se stvorio trombin, potrebno je
prisustvo do sada otkrivenih 13 inilaca
koagulacije (I do XIII). U prvoj fazi koa-
gulacije stvara se protrombinaza (aktiv-
ni tromboplastin) pod ijim uticajem
protrombin (glikoprotein) prelazi u en-
zim trombin. Trombin oslobaa iz fibri-
nogena fibrinopeptide A i B koji ne
uestvuju u stvaranju fibrina i fibrinske
monomere koji stvaraju fibrin.
fibrinogen, belanevina krvne plazme
ija je molekulska teina 340.000, a je-
dan je od neophodnih inilaca koagula-
cije krvi. Koncentracija fibrinogena u
plazmi iznosi 100 do 700 mg/o i stvara se
skoro kao u jetri.
fibrinolitiki sistem, skup faktora koji se
suprotstavljaju zgruavanju krvi u su-
dovima i omoguavaju razgradnju ugru-
aka ukoliko su se eventualno stvorili.
Aktivna komponenta ovog sistema je
plazmin ili fibrinolizin, koji nastaje iz
plazminogena pod dejstvom aktivatora,
nekih materija iz tkiva, aktiviranog fak-
tora XII i trombina. Plazmin otapa fib-
rin i napada faktor V, faktor VIII i fibri-
nogen, pri emu se iz fibrinogena oslo-
baaju materije koje koi trombin.
fibrinolvsis, fibrinoliza, proces koji dovo-
di do rastvaranja fibrina bilo u toku
koagulacije krvi ili pre nego stoje do nje
i dolo (fibrinolitiki sistem). Aktivna
komponenta ovog sistema je plazmin ili
fibrinolizin. Ovaj enzim rastvara fibrin
napadajui ujedno i V i VII faktor koa-
gulacije krvi i fibrinogen. Plazmin se
stvara iz neaktivnog oblika plazminoge-
na delovanjem aktivatora. Moe nastati
akutno tokom izvesnih akuerskih kom-
plikacija, posle operacije na pluima i
prostati, dok se hronian oblik sree u
bolesnika s insuficijencijom jetre. Nor-
malno prisustvo fibrinolizina je jedan
od razloga to nema zgruavanja krvi u
menstrualnom krvarenju; patoloka f.,
razgradnja fibrinogena u cirkulaciji po-
sle aktivisanja fibrinolizina (plazmina),
koja vodi tekom hemoragijskom sin-
dromu.
fibrinozna pneumonija, v. pneumonia.
fibrinska pena, sredstvo za hemostazu
posle vaenja zuba u bolesnika s hemo-
ragikim sindromom. Sastoji se od fib-
rina i trombina humane krvi.
fibroadenoma, fibroadenom, benigni tu-
mor koji je sastavljen od vezivnog tkiva
i lezdanih tvorevina; f. intracanalicu-
lare, intrakanalikularni f. s prolif e raci-
jom vezivnog tkiva koje se u vidu polips-
kih izraslina utiskuje u lumene lezda; f.
pericanaliculare, perikanalikularni f.,
manifestuje se masivnom proliferaci-
268
fibroblast Fickova metoda

jom vezivnog tkiva u vidu irokih traka
oko lezda.
fibroblast, matina vezivna elija s vrlo
nenim produecima i bledim jedrom,
sposobna za deobu i stvaranje novih is-
tovetnih elija. Sastavni je element ve-
zivnih tkiva.
fibrocartilago, vezivna hrskavica.
fibrocistika bolest pankreasa, v. fibro-
sis cystica pancreatis.
fibroma, fibrom, benigni tumor koji se sa-
stoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova;
f. cavernosum, kavernozni fibrom, po-
red vezivnog tkiva sadri i proirene kr-
vne ili limfne sudove; f. durum, sadri
preteno vezivna vlakna, usled ega je
tvrd; f. molle, sastoji se od vezivnih e-
lija usled ega je mek; f. mucosae, fib-
rom, benigni tumor sastavljen iz veziv-
nih elemenata sluznice usne upljine na
desnima, jeziku ili sluznici obraza; f.
pendulum, fibrom koji visi na peteljci;
f. juvenile, naroiti tumor nazofarinksa
koji se javlja samo u osoba mukog pola
u pubertetu ili, jo ee, u toku zado-
cnelog puberteta. Ovaj tumor je benig-
ne grae (angiofibrom), ali je njegovo
odstranjenje teko zbog oteanog pri-
stupa i jakog krvarenja.
fibromatosis, fibromatoza, pojava mno-
gih fibroma u jednom organu, sistemu
organa ili orgnizmu; f. palmaris, fibro-
matozis je pojava fibroznog veziva u pal-
marnoj fasciji s posledinim skraiva-
njem iste, izazivajui grenje prstiju.
Dupuytrenova kontraktura; f. planta-
ris, slina je palmarnoj fibromatozi i
javlja se u stopalnoj fasciji izazivajui
njeno skraenje. Poreklo nije u potpu-
nosti razjanjeno, mada se pretpostavlja
da se radi o reaktivnoj fibroznoj hiper-
plaziji kao posledici traumom prouzro-
kovane degeneracije stupalne fascije.
fibromyoma, fibromiom, benigni tumor
sastavljen od vezivnih i miinih vlaka-
na.
fibroplasia retrolentalis, javlja se u pre-
vremeno roene dece, ispod 1.800 g,
koja udiu kiseonik u inkubatoru. U pr-
vim mesecima ivota na onom dnu se
razvijaju novostvoreni krvni sudovi, kr-
vavljenja, edem i ablacija retine. Najzad
dolazi do glioze i fibroze staklastog tela
i slepila. Davanjem kiseonika ispod 40%
i postepenim prekidom, oboljenje je po-
stalo rede.
fibrosarcoma, fibrosarkom, maligna
neoplazma nastala umnoavanjem elija
vezivnog tkiva. Javlja se u svim uzras-
tima, ali najee u petoj i estoj deceniji
ivota, na donjim delovima donjih ek-
stremiteta, ali svugde gde postoji veziv-
no tkivo moe da se javi. Okruglasta
masa renjevita, vrsta, beliastosivkas-
ta s eventualnim zonama krvarenja i
nekroze, pa i pojava pseudocistikih
upljina makroskopska je karakteristi-
ka ove neoplazme.
fibrosis cystica pancreatis, cistika fib-
roza pankreasa, sistemska nasledna bo-
lest odojeta, dece i mladih osoba, koja
se nasleuje recesivnim autosomnim
genom i u koje postoje teki poremeaji
egzokrinih lezda; znaci hronine plu-
ne bolesti, deficita egzokrinog pankrea-
sa, visoke vrednosti elektrolita u znoju i
ponekad bilijarna ciroza jetre. Zaeplje-
nje pankreasnih kanala eozinofilnim
amorfnim masama, steatoreja i kreato-
reja. Sin. mucoviscidosis, fibrocistika
bolest pankreasa.
fibrositis, fibrozitis, zapaljenjska hiper-
plazija fibroznog tkiva, naroito u pri-
pojima miia, ispoljava se bolovima i
ukoenou zahvaenih delova lokomo-
tornog aparata.
fibroskop, savitljivi endoskop koji ima
specijalan optiki dodatak.
fibula, (1) spona, kopa; (2) linjaa, tanka
1 duga kost koja se nalazi spolja i
pozadi
golenjae u potkolenici. Njen gornji
kraj, glava, zglobljava se sa golenjaom,
a donji kraj (spoljanji gleanj) zgloblja
va se sa skonom kosti (talus).
fibularis, linjani, v. peroneus.
Fickova metoda, odreivanje minutnog
volumena srca. Zasniva se na odreiva-
nju zapremine O2 koju organizam po-
troi za odreeno vreme i koncentracije
02 u arterijskoj i venskoj krvi. Poto je
arterijska krv u elom telu ista, koncen
tracija O2 se moe odrediti u krvi bilo
koje arterije, a uzorak venske krvi uz-
269
Fiessinger-Rendyjeva bolest filtar prokapnik

ima se iz plune arterije pomou katete-
ra.
Fiessinger-Rendyjeva bolest, v. ectoder-
mosis pluriorificialis erosiva.
fiksacija komplementa (reakcija veziva-
nja komplementa - RVK), seroloka
reakcija zasnovana na istom principu
kao reakcija lie, jer je za ovu reakciju
neophodno, pored antigena i antitela,
prisustvo nespecifine termolabilne
supstancije - komplementa. Poto se ve-
ina litikih reakcija ne moe uoiti, nji-
hova vidljivost se omoguava uvoe-
njem u reakciju tzv. biolokog indikato-
ra - hemolitikog sistema. V. Wasser-
mannova reakcija; fiksacija modela u
artikulator, postavljanje modela gor-
nje i donje vilice u artikulator pomou
gipsa. Pri tome se koristi zagrizaj u vos-
ku ili obrazni luk.
fiksacioni apsces, v. abscessus.
fiksir, natrijum-tiosulfat (NazSCh); koristi
se u fotografiji, najee kao 25%-tni
vodeni rastvor kojim se iz fotoemulzije
odstranjuju neosvetljena zrnca srebro-
bromida, posle razvijanja latentne slike.
fiksna erupcija, v. erythema fixum, stoma-
titis allergica.
fila olfactoria, mirisna vlakna, aksoni re-
ceptora za miris, koji prolaze kroz reet-
kastu strukturu sitaste kosti i zavrava-
ju se u mirisnoj regiji velikog mozga
(bulbus olphactorius).
Filaria, red nematoda, endoparazita, s
jako uzanim dugim telom. Glavne vrste
su: F. bankrofti, ojdrasli paraziti ive u
limfnim sudovima, a larve se nalaze u
perifernoj krvi, obino nou. Sklupani
paraziti u limfnim sudovima ometaju
cirkulaciju limfe, te dolazi do limfangoi-
tisa i elefantijaze. Prenosi je Culex i dru-
gi komari. Nalazi se u tropskim pred-
elima. Sin. Wuchereria; F. loa, ivi u po-
tkonom tkivu, naroito ispod onih ka-
paka ili venjae, gde izaziva svrab, otok
i suenje. Infekciju prenose obadi svo-
jim ubodom. Ima je u Africi. Sin. Loa--
loa; F. medinensis, ivi u potkonom
tkivu oveka i domaih ivotinja, u
tropskim delovima Afrike i June Ame-
rike. Larve prave otvor na koi i izlaze u
vodu gde ih proguta jedna vrsta raie.
Sin. Dracunculus medinensis; F. per-
stans, odrasli paraziti ive u vezivnom
tkivu mezenterijuma, iza peritoneuma i
u kapsuli bubrega, a larve u perifernoj
krvi. Nije poznato da izaziva neke sim-
ptome. Sin. Acanthochelionema per-
stans.
filariasis, parazitarno oboljenje izazvano
Wucherezia bancrofti, vrstom okruglas-
tih crva koji ive u limfnim putevima o-
veka, naroito karlinog regiona i u
mukim genitalnim organima izazivaju-
i granulomatozni limfangitis sa konse-
kutivnom elefantijazom monica i noge.
filariosis, v. filariasis.
Filatovljev valjkasti transplantat, v.
transplantacija, transplantat.
Filicis rhizoma, podanak prave paprati,
Dryopteris Filix mas (Aspidium Filix
mas). Glavni aktivni sastojci su estri flo-
roglucina i buterne odnosno izobuterne
kiseline (filicin, filmaron, albaspidin
itd.). Ranije korien, u obliku Extrac-
tum Filicis tenue, kao sredstvo protiv
pantljiare; danas naputen zbog tok-
sinosti.
filogeneza, istorijski razvitak najviih ka-
tegorija, tipovi biljaka i ivotinja (kola,
filumi); otud i termin tipogeneza za f.
Pored ovog prvobitnog pojma naziv filo-
geneza obuhvata i razvitak ostalih, niih
sistematskih kategorija (npr. f. vrste
ovek).
filtar, u radiologiji ploe od aluminijuma,
bakra ili cinka koje apsorbuju iz elek-
tromagnetskog spektra due rendgen-
ske ili radijumske zrake i na taj nain
donekle vre homogenizaciju zranog
snopa. Umesto u koi, dugi zraci se ap-
sorbuju u filtru.
filtar prokapnik, ureaj za preiavanje
splavina. Betonski bazen krunog obli-
ka ispunjen kamenom prenika 6 do 8
cm, preko koga se puta otpadna voda
iz cevi s krunim kretanjem. Obezbeu-
je se aerobno raspadanje organskih ma-
terija pod uticajem spontano stvorenih
mikroorganizama. Moe da proisti
1000 do 4000 lit. otpadnih voda m
2
/dan.
Postavljaju se na veoj udaljenosti od
naselja.
270
filtracija
fimoza

filtracija, filtrovanje, ceenje, odvajanje
estica vrstog tela od tenosti u kojoj
se vrsta supstancija ne rastvara. Ovim
postupkom estice tenosti prolaze
kroz pore filtra (cedila), a estice vrste
supstancije koje su veih dimenzija od
pora filtra pa se stoga zadravaju na fil-
tru. Kao filtri se upotrebljavaju: sita,
razna platna, filtarska hartija, staklena
vuna, pesak, ugalj, ivotinjski ugalj, az-
best. V. filtri, M/fra/t/far. Filtracija omo-
guava sterilizaciju tenosti koja prolazi
kroz porozne filtre, ije su pore dovolj-
no male da zaustave mikroorganizme.
Prema tome, filtracijom se ne unitava-
ju mikroorganizmi, ve se uklanjaju iz
tenosti i tako se postie sterilnost. Fil-
tracija se koristi kada se ele sterilne
tenosti, koje se ne mogu sterilisati ku-
vanjem ili u autoklavu. To su tenosti
koje sadre proteine (krvni serum, asci-
tes), zatim razne hemikalije. Filtracija se
koristi i za odvajanje bakterijskih elija
od proizvoda njihovih metabolikih
tvorevina, kao to su: egzotoksini, eg-
zoenzimi, antibiotici i dr. nastali raz-
mnoavanjem mikroorganizama u te-
nim hranljivim podlogama.
filtracijski pritisak, sila koja dovodi do
filtracije; f.p., koji izaziva filtraciju plaz-
me u bubrezima, odreen je razlikom
pritiska krvi u glomerulima i zbira ko-
loidno-osmotskog pritiska krvne plaz-
me i pritiska u Bowmanovoj kapsuli (in-
trabubrenog pritiska). Prosena vred-
nost mu je 24 mm Hg.
filtrat, procedak, proceeni deo tenosti,
tj. teni deo koji je proao kroz filtar.
filtri, cedila od poroznog materijala koja
ne proputaju mikroorganizme, a koja
se upotrebljavaju za sterilizaciju izves-
nih tenosti. Filtracija je jedan fiziko--
hemijski proces, filtri ne dejstvuju samo
kao mehaniko sito, ve uspenost fil-
tracije zavisi i od drugih faktora, kao to
je elektrini naboj filtra, vrsta mikroor-
ganizma i priroda tenosti koja se filtri-
ra. Filtracija se obino ubrzava prime-
nom negativnog pritiska na bocu na
koju je filtar uvren, upotrebom va-
kuuma ili vodene pare. Bakterioloki
filtri imaju veliinu pora koje ne pro-
putaju bakterije; izgraeni su od razli-
itog materijala (porculana, azbesta, in-
fuzorijske zemlje), a dobili su imena
prema autorima koji su ih izgradili;
Berkefeldovi filtri, izgraeni su od in-
fuzorijske zemlje ili dijatomejske zem-
lje. Po stepenu propustljivosti ima ih:
vie vrsta; Chamberlanovi filtri, izgra-
eni od porculana bez glei, na jednom
kraju otvoreni, a na drugom zatvoreni
cilindri, oblika uplje svece. Ovi filtri se
izgrauju od pora razliitih veliina.
Ima ih vie vrsta, prema stepenu pro-
pustljivosti, oznaavaju se sa Li, La, Ls
itd. to je vei broj uz L, pore su manje;
f. od tkanina, najee se koristi vune-
na tkanina u obliku vrea na ijoj se gor-
njoj strani dovodi dim. Kroz bone zido-
ve izlaze frakcije manje od l mikrona, a
ostale ostaju u vreama. Prilino efikasni
nedostaci u potrebnom rashlaiva-nju
suvie toplih dimova; Seitzovi filtri,
izgraeni su od azbesta koji se pre-suje
u vidu kolura. Oni se stavljaju u
specijalne metalne aparate, iznad me-
talne mree. Seitzovi filtri su najbolje
poznati filtri i oni se najvie koriste u
svakodnevnom radu u bakteriolokim
laboratorijama.
filum, konac, vlakno; fila olfactoria (ner-
vi olfactorii), mirisna vlakna, produeci
ulnih mirisnih elija, koja prolaze kroz
rupice reetaste ploice sitaste kosti i
zavravaju se u mirisnoj glavici (bulbus
olfactorius). Mirisna vlakna ine prvi
par modanih ivaca: f. terminale, kon-
asti zavretak kimene modine.
fimbrije, rojte, makrornolekuli proteina
sintetizovani od strane bakterija. Izves-
ne bakterije imaju periferne dodatke
veoma fine, kratke i krute, vidljive samo
na elektronskom mikroskopu, jasno se
razlikuju od cilija i nazvane su od razli-
itih autora: vlakna, pili ili fimbrije. Roj-
te omoguuju pripijanje bakterija za
razne vrste povrine. Rojte su naene
u sledeih bakterija: Aerobacter, Kleb-
siella, Salmonella, Shigella i Pseudomo-
nas; fimbriae ovaricae, jajnike rojte.
fimoza, v. phimosis.
271
fissura fistula

fissura, (anat.) pukotina, npr. f. orbitalis,
ona pukotina, uzduni otvor na za-
dnjem kraju one duplje; (2) esto bolna
naprslin na suvoj, neelastinoj ili ob-
oleloj koi (ekcem), usne, mara, prsti-
ju, bradavice dojke itd. Sin. ragada; f.
ani, bolna ulceraeija u obliku naprsline
na radijalnim naborima sluznice mara,
koja je praena spazmom sfinktera
mara i uretre, a u ene i vaginizmom; f.
ossium, vrsta preloma kosti u obliku
pukotine ili naprsline bez pomeranja
fragmenata.
fistula, neprirodan, uzan kanal koji vezuje
neko patoloko arite ili organ s povr-
inom koe ili sluznice, ili dva ili vie or-
gana meu sobom, kroz koji se lui sek-
ret ili ekskret. Po organu od koga polazi
razlikuje se: eludana, crevna, una
fistula itd. Po vrsti ekskreta: pljuvana,
mlena, sterkoralna, likvornaitd. Po na-
inu nastajanja fistule se dele na: pato-
loke koje nastaju na bazi ulcerskog
procesa (apscesa), povrede itd.; veta-
ke ili operativne koje imaju za cilj odvo-
enje sekreta (sectio alta, anus praeter-
naturalis, cholecystostomia itd.); i na-
jzad kongenitalne koje predstavljaju de-
fekat u razvoju (fistula urachi, fistula
celli congenita itd.); f. abdominalis, fis-
tula koja se prua od jednog od upljih
organa abdomena do povrine abdomi-
nalnog zida; f. ani, fistula mara, potpu-
na je kada spaja debelo crevo sa spolj-
nim prostorom i ima otvor na sluznici
debelog creva i otvor u koi meice, a
nepotpuna kad ima otvor u koi meice
i kanal se slepo zavrava u tkivu meice
ili u okolini debelog creva; f. arteriove-
nosa, arteriovenska fistula, nenormal-
na komunikacija arterije s venom; ona
moe da bude posledica traume, a iz-
vanredno retko je uroena; f. biliaris,
una fistula, neprirodni kanal koji po-
tie od unih puteva i posledica je
traume ili povrede u toku operacije,
znatno rede je patolokog porekla; f.
bronha, u toku sekundarnih manifesta-
cija tuberkuloze u dece dolazi do prodo-
ra specifinog granulacionog tkiva iz
limfnog vora u bronh i do pranjenja
kolikviranog sadraja u bronhusno
stablo. Leci se bronhoaspiracijom u re-
dovnim razmacima vremena; f. colli
congenita, uroena fistula vrata, osta-
tak krnih lukova, u koje fistulozni ka-
nal vezuje kou i grlo, drelo ili dunik
ili se slepo zavrava; f. completa, po-
tpuna fistula, fistula s dva otvora, tj. na
svakom kraju kanala po jedan; f. dentis,
patoloki kanal koji se prostire od hro-
ninog apikalnog apscesa do povrine
sluznice ili koe; Eckova f., vetaki
spoj portne i donje uplje vene, uinje-
na u cilju da se jetra ogledno iskljui iz
portnog krvotoka; f. incompleta, ne-
potpuna fistula s jednim otvorom, tj.
samo na jednom njenom kraju: naziva
se lepom fistulom; f. intestinalis,
crevna fistula, neprirodni kanal koji ve-
zuje zjap creva s trbunim zidom; cesto
se stvara operativno, rede nastaje usled
traume ili zapaljenjskog procesa na cre-
vima; f. oronasalis, usnonosna fistula,
spajanje usne duplje s nosnom ili vili-
nom dupljom usled defekta izazvanog
nekim patolokim procesom. Najee
su u pitanju defekti posle ekstrakcije
zuba s velikim granulomom ili defekt iz-
azvan zloudnim izratajem; f. sterco-
ralis, fistula koja spaja zjap kolona i po-
vrinu trbunog zida i kroz nju se praz-
ne fekalije. esto se stvara operativno,
rede je posledica traume ili patolokog
procesa na debelom crevu; Thiryjeva
f., crevna fistula, kad se izdvoji jedan
deo creva, pa mu se jedan kraj zaije, a
ivice otvora gornjeg kraja creva priiju
na kou trbunog zida, tako da izdvojeni
deo creva lii na prst od rukavice: f.
thoracalis, torakalna fistula, nenorma-
lan fistulozni kanal koji vezuje grudnu
duplju s koom; f. tvrde modane
opne, nastaje kao posledica traume gla-
ve usled prekida kontinuiteta na krovu
etmoidnog labirinta. Nekad je u pitanju
dosta laka trauma (amar). Oituje se iz-
luivanjem cerebrospinalne tenosti
kroz nos (nosna likvoreja). Postoji opas-
nost uzlazne infekcije modanica; uri-
narna f., nenormalni kanal koji komu-
nicira s mokranim putevima; f. vesi-
coumbilicalis, vezikoumbilikalna fis-
tula, nastaje kao posledica nezatvaranja
272
fistulectomia f lagele

urahusa; f. vesicouterina, kanal koji
spaja upljinu materice sa upljinom
mokrane beike; f. vesicovaginalis,
vezikovaginalna fistula, kanal izmeu
mokrane beike i usmine (stvara se u
gangrenskim procesima, u tekom po-
roaju ili u karcinomu grlia materice);
f. zuba, kanal u tkivu nastao kao posle-
dica drenae tenosti (najee gnoja) iz
patolokog procesa (npr. dentoalveo-
larnog apscesa). Fistula se otvara na
koi ili na sluznici usta. Sin. /. dentalna.
fistulectomia, fistulektomija, isecanje fis-
tulnog kanala.
fistulisatio, fistulizacija, proces stvaranja
fistule, samoniklo ili operativno.
fitaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje soli fitinske kiseline (fitinska
kiselina je estar ciklinog alkohola inozi-
tola i fosforne kiseline) na inozitol i fos-
fornu kiselinu.
fitness, (engl.) v. adaptivna vrednost.
fitohemaglutinin, biljni lektin koji stimu-
lie in vitro deobu T-limfocita. Koristi se
u testu blastike transformacije. V. mi-
togeni; lektinl
fixatio, (hir.) fiksacija, (1) privrivanje o
neto ili za neto. V. ventrofixatio uteri,
omento fixatio, omentopexia; nain imo-
bilisanja prelomljene kosti. V. immobili-
satio, zavoj; (2) lice drano u fiksiranom,
nepominom poloaju; f. craniomandi-
bularis, (stom.) imobilizacija prelom-
ljene donje vilice tako da ima oslonac za
vuu preko kape na glavi; intaktnom
mandibulom se podiu prelomljene
kosti gornjeg dela lica; f. craniomaxil-
laris, intraoralna ina prelomljene gor-
nje vilice ima oslonac za vuu preko
kape na kranijumu. V. immobillisatio;
(fot.) podvrgavanje izazvanog negativa
dejstva fiksira; f. intermaxillaris elasti-
ca et non elastica, v. extensio interma-
xillaris; interna f., unutranja fiksacija,
zadravanje okrajaka prelomljene kosti
u reponovanom i fiksiranom poloaju
pomou ice, ploe, zavrtanja ili klino-
va, koji se stavljaju neposredno na pre-
lomljenu kost; intraosalna f., v. interna
fiksacija; spoljaanja fiksacija avlima,
nain stabilizacije prelomljene kosti uv-
rtanjem avlova u kostne fragmente
prolaskom kroz kou, dok su oni pridr-
avani spoljnom ipkom; skeletna L,
imobilizacija krajeva prelomljene kosti
pomou ice, ploe koje se stavljaju di-
rektno na kost, v. spoljanja fiksacija, in-
terna fiksacija.
fizika kultura, svi oblici kretanja u okvi-
ru fizikog vaspitanja, sporta i rekreaci-
je, kao i kompleksi objekata i sprava za
njihovo izvoenje. Njeni su uticaji bio-
loko zdravstveni, vaspitni i psiholoki.
U svakom od pomenutih vidova fizike
kulture jai naglasak imaju jedni uticaji
u odnosu na druge.
fiziko vaspitanje, planska i sistematska
aktivnost iji je cilj da putem fizikog
vebanja deluje na razvoj i poveanje
funkcionih mogunosti raznih organa;
deluje vaspitno u smislu razvoja ove-
kove linosti i deluje na poveanje i usa-
vravanje raznih motornih sposobnosti
(brzine, snage, izdrljivosti i dr.).
fizijatar, lekar koji se bavi fizijatrijom. V.
physiatria. fizijatrija, leenje fizikim
(prirodnim i
vetakim) sredstvima. fizikalna
medicina, v. therapia. fiziologija, v.
physiologia. fizioloka interseksualnost,
v. intersek-
sualnost, fizioloka.
fizioloko stanje mirovanja, (stom.) os-
novni poloaj od koga poinju kretnje
donje vilice. U direktnoj je zavisnosti od
poloaja tela. Orofacijalna muskulatura se
nalazi u ravnotei. fizioterapija, v.
therapia. fizostigmin, v. Physostigminum.
flaccidus, flakcidan, mlitav, oputen.
flagelantizam, pribavljanje seksualnog
uivanja putem bievanja partnera (ak-
tivni f.) ili trpljenjem bievanja (pasivni
f.); f. pasivni, uivanje do orgazma u
podnoenju ibanja, obino po sedalu
(flagellatio ad nates: sluaj ..Rusoa).
Taj se perverzni mehanizam vrlo esto
koristi u javnim kuama, a nekad u ko-
lama (kanjavanje uenika) ak i do
ubistva uenika (sluaj Dippold). flagele,
treplje lokomotorni organi pokretnih
bakterija snabdevenim flagela-ma. To su
filamentozni organi, fleksibilni, talasasti,
privreni za citoplazmu

18 Medicinski leksikon 273
flagelin flores

jednim bazalnim telacem 100-200 m..
Cilija prelazi zid i kapsulu i postaje ek-
stracelularna. Flagele su jedna od ge-
netskih osobina bakterija, njihov broj i
raspored varira od vrste do vrste.
flagelin, supstancija flagele je proteinske
prirode, koja je dobila naziv flagelin.
Njena karakteristika je u tome to ne-
dostaju dve aminokiseline: triptofan i
prolin u molekulu proteina.
Flagellata, biari, praivotinje odreenog
oblika koje se pokreu pomou jednog
ili vie bieva, specijalnih organa za
kretanje. Izvesne vrste biara izazivaju
teka oboljenja (razne tripanosomija-
ze).
flasteri, v. emplastra.
f later, v. flutter.
flatulentia, flatulencija, nadimanje, raste-
zanje eluca ili creva vazduhom ili gaso-
vima, usled ega nastupa esta pojava
vetrova.
flatus, gas ili vazduh u elucu ili crevima;
gas izbaen kroz mar (vetar).
flavin-enzim, ut disajni enzim. V. ribofla-
vin.
flavini, sastojci nekih enzima. Jedan od
f lavina je i riboflavin (vitamin Ba, laktof-^
lavin).
flebograf, instrument za registraciju ven-
skog pulsa.
flebografija, rendgenografija vena u koje
se ubrizgava pozitivno kontrastno sred-
stvo, to omoguava utvrivanje njiho-
vog zdravstvenog stanja. Sin. venografi-
ja.
fleboscintigrafija, v. scintigrafija.
flegmona, v. phlegmona.
flegmonski enteritis, v. enteritis.
flegmonski gastritis, v. gastritis.
fleksija, v. flexio.
fleksor, v. flexor.
Fleming, Aleksandar Fleming, kotlana-
nin, lekar bolnice St. Marys Hospital
u Londonu, 1929. godine je otkrio peni-
cilin, prvi antibiotik koji se koristio u Ie-
enju ljudi. Flemingova otkria bila su
baza za dalja izuavanja antibiotika,
koja su kasnije izvrila revoluciju u tera-
piji zaraznih bolesti.
flexibilitas cerea, votana savitljivost, ka-
taleptiko stanje u kome udovi zadra-
vaju poloaj u koji se stave. V. katalepsia.
flexio, fleksija, pregibanje; pregib; pregi-
banje u nekom zglobu; pregib organa
(npr. anteflexio uteri, pregib materice
unapred). V. anteflexio i retroflexio uteri,
anteversio i retroversio uteri (pod ute-
rus); plantarna f., savijanje prstiju ka
tabanu (planta pedis).
Flexnerov bacil, v. Shigella dysenteriae.
flexor, fleksor, pregiba, mii koji vri
pregibanje u nekom zglobu.
flexura, pregib, krivina, ugao; f. coli dex-
tra, desni ugao kolona, na prelazu us-
hodnog u popreni kolon; f. coli sinist-
ra, levi ugao kolona, na prelazu popre-
nog u nishodni kolon; f. duodenojeju-
nalis, krivina koju grade dvanaestopa-
lano i tato crevo.
fliktena, v. phlyctaena.
Flintov znak, v. um.
flocculi iridis, kongenitalne, pigmentova-
ne ciste koje se javljaju na pupilarnoj
ivici duice.
flogistometrija, odreivanje osetljivosti
koe na dejstvo ultraljubiastih zrako-
va.
flokulacioni test, v. test
flora, biljni svet neke oblasti; u bakt., pod
f. se podrazumeva skup svih bakterija
koje se nalaze na nekom mestu. Tako
govorimo o f. creva, vagine, usta itd. Ta
bakterijska f. raznih organa moe biti
normalna ili patoloki promenjena; f.
intestinalis, intestinalna ili crevna flo-
ra, koju sainjavaju bakterije koje se na-
laze u crevnom kanalu. U zdravih ljudi
ona se menja zavisno od uzrasta i vrste
ishrane. U izvesnim oboljenjima prome-
ne u crevnoj flori mogu biti veoma veli-
ke; f. vaginalis, vaginama flora, tj. skup
svih mikroorganizama koji se nalaze u
vagini.
Florenceovi kristali, sitne igliaste tvore-
vine koje lie na kristale hemina. Pojav-
ljuju se dodatkom jod-jod-kalijuma
spermi. Samo negativni rezultat pregle-
da ima znaaja: ako se ovi kristali ne
stvaraju, dokaz je da ispitivana tenost
nije sperma.
flores, cvetovi, (hem. i farm.) oznaka za
neke supstancije dobijene sublimaci-
274
floridus fluorescentni mikroskop

jom, npr., Flores Sulfuris, sumporni
cvet; F. Sulfuris, v. Sulfur sublimatum.
floridus, floridan, koji cveta, koji je jako
izraen, koji je u punom jeku.
flos, cvet; F. caryophylli, cvet karanfilia.
F. Chamomillae, cvet titrice, kamilice;
F. Cinae, cvet citvara; Lavandulae,
cvet lavande; F. M a Iva e, cvet crnog sle-
za; F. Pyrethri, cvet buhaa; F. Rhoea-
dos, cvet turinka (divljeg maka); F. Sa-
mbuci, cvet zove; F. Tiliae, cvet lipe; F.
Verbasci, cvet divizme.
fluctuatio, fluktuacija, pokretanje tenos-
ti u upljini mekih zidova. Pritisak pr-
stom na jedno mesto kolekcije izaziva
pomeranje tenosti, to se utvruje dru-
gim prstom poloenim na drugo mesto,
koje se izdie. V. pseudofluktuacija.
fluktuacija, v. fluctuatio.
flumetiazid, diuretiko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
fluoksimesteron, sintetski androgeni
preparat, aktivan posle oralnog dava-
nja.
fluor, gas, halogeni element, ne nalazi se
slobodan u prirodi. U jedinjenjima est,
sedamnaesti element u zemljinoj kori.
Javlja se u mineralima: topazu, apatitu,
turmalinu, biotitu itd. Krenjaki tereni
su siromani u fluoru. Sadraj fluora u
zemlji od 10 do 70 mg/kg. U vodi ga ima
od 0,1 do 30 mg/lit. Uestvuje u radu
fermenata i daje vrstinu kostima i zu-
bima. Koristi se za predohranu od kari-
jesa.
fluor albus, belo pranje, pojaano luenje
iz enskih polnih organa sluzavog (beli-
astog ili ukastog) ili isto gnojnog
sekreta. Uzroci njegovog nastajanja su
raznovrsni: zapaljenje polnih organa
(najee usled trihomonadne, gono-
roike i streptokokne infekcije), opta
oboljenja (anemija, prelazno doba, hor-
monski poremeaji, opta kaheksija i
dr.) ili draenje vagine stranim telima
(pesari, kapice) i hemijskim sredstvima
za spreavanje zaea, ili prekome'rnim
ispiranjem dezinfekcionim sredstvima.
fluor-apatit, 3 (P4)2 Cap2.
Hidroksil-na grupa u hidroksil-apatitu
zamenjena je jonima fluora. Prilikom
unoenja fluora, oko l mg dnevno za
vreme mine-
ralizacije zuba dolazi do stvaranja fluor--
apatita glei, te je ona otpornija naroito
na kiseline. Fluor-apatit se koristi u
profilaksi karijesa. V. hydroxylapat.
fluorescein, resorcin-ftalein, fluorescein-
-natrijum spada u tzv. metilen-hinonske
ili trifenil-metanove boje, javlja se u
vidu utocrvenih kristala. U vodenom
rastvoru pokazuje zelenu fluorescenci-
ju. Razblaeni rastvori ove boje se upot-
rebljavaju u okulistici za otkrivanje oz-
leda ronjae, koje se boje zeleno. Upot-
rebljava se u fluoromikroskopiji.
fluoreseein-natrijum. 2%-tni rastvor,
upotrebljava se za dokazivanje defekta
epitela ronjae. Mesto s defektom epi-
tela se pri tome oboji zeleno.
fluoresceinska angiografija, novija me-
toda ispitivanja stanja krvotoka sudov-
njae i mrenjae. Od koristi je u dijag-
nostici niza promena na onom dnu. Od
manjeg je znaaja u ispitivanju patologi-
je prednjeg segmenta oka.
fluorescencija, svetljenje nekih supstan-
cija (npr. fluspat, uranijumove soli) dok
na njih deluju radijacije kratkih talas-
nih duina, npr. snop elektrona.
fluorescentna antitela, pomou fluores-
centnih antitela mogu se raspoznati
bakterije u razmazima klinikog materi-
jala, virusi u elijama i specifini antige-
ni u tkivu.
fluorescentna folija, karton ili plastika
premazani sa jedne strane suspenzijom
soli tekog metala koja fluorescira pod
uticajem rendgenskih zrakova. U rend-
genografiji se upotrebljavaju dve folije
(najee od kalcijum-volframata), iz-
meu kojih se u kasetu stavlja rendgen--
film kao u korice; ona svetli ljubiasto
pa osvetljava rendgen-film. Mihajlo Pu-
pin je prvi primenio fluorescentnu foliju
u rendgenografiji. Folija za rendge-
noskopiju nainjena je najee od
cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira
zelenoutom svetlou, na koju je ove-
kovo oko najosetljivije.
fluorescentna scintigrafija, v. scintigrafi-
ja titaste ilezde.
fluorescentni mikroskop, fluorescentna
mikroskopija se zasniva na sposobnosti
nekih supstancija (fluorohromi) da ap-

is*
275
fluorescentni zaklon
fluorovodonik,

sorbuju svetlost kratkih talasa, a da ref-
lektuju vidljive svetlosne zrake. Za ovaj
nain mikroskopiranja, pored svetlos-
nog mikroskopa boljeg kvaliteta, jo su
potrebni i specijalni filtri. Ova tehnika
mikroskopije se mnogo koristi u direkt-
noj ili indirektnoj tehnici s obeleenim
antitelima. U poslednje vreme koristi se
za brzu bakterioloku dijagnozu ili za is-
pitivanje finih struktura bakterija.
fluorescentni zaklon (ekran), zaklon na-
injen od kartona premazanog rastvo-
rom soli tekih metala (cinka, volframa,
platine i dr.) koje fluoresciraju zeleno-
utom svetlou. Radi zatite osoblja fo-
lija se nalazi ispod olovnog stakla koje
ne proputa rendgenske zrake, ve
samo fluorescentnu svetlost sa folije.
Time je ekranu obezbeena uloga i za-
klona. Sin. ekran za rendgenoskopiju.
fluorisanje pijace vode, metoda zatite
zuba od karijesa. Pijaim vodama doda-
ju se soli fluora u koncentraciji od l mg
na litar vode. Za fluorisanje vode koris-
te se kalcijum-fluorid, natrijum-fluorid,
magnezijum-silikofluorid i dr. U SR Sr-
biji od 1971. god. postoji zakon o fluori-
sanju pijaih voda u gradovima preko
20.000 stanovnika. V. fluorisanje zuba lo-
kalno.
fluorisanje (fluorizacija) vode, pijaoj
vodi dodaju se fluoridi u minimalnim
koliinama radi spreavanja karijesa
(optimalna koncentracija fluora u vodi
je 0,5-1,0/litar); f. zuba, lokalno, apli-
kacija razliitih sredstava sa sadrajem
fluora na zube u cilju njihove zatite od
karijesa. Najee se koriste vodeni
rastvori, 2% natrijum-fluorid, 8% fluo-
rid-kalaja, heksafluorid-kalaja, kiseli
fosfatni fluorid i dr. Koriste se i paste,
lakovi i gelovi sa sadrajem fluora koji-
ma se premazuju povrine zuba. V. fluo-
risanje pijace vode.
fluorismus, fluorizam, profesionalno tro-
vanje izazvano fluorom i nekim njego-
vim jedinjenjima, prvenstveno fluoro-
vodonikom (v. fluorovodonik). Fluoro-
vodonik se koristi u industriji za aranje
stakla, kao konzervans za ienje meta-
la, za izradu visokooktanskog benzina,
pri izradi superfosfata i dr. Osobe zapo-
slene na tim poslovima mogu se trovati.
Fluorovodonik u manjim koncentraci-
jama deluje kao iritans na sluznicu
nosa, grkljana i dunika, odnosno ve-
njaa a u veim izaziva oteenje plu-
nog parenhima i dovodi do plunog
edema. Pri hroninom trovanju javljaju
se katari sluznica nosa, praeni krvare-
njima koja mogu dovesti do anemije i
astenije organizma. Na kostima (prete-
no kratkim, kimenim prljenovima)
dolazi do poremeaja metabolizma kal-
cijuma i fosfora, do egzostoza slinih tr-
novima koje mogu davati kliniku sliku
radikulitisa, lumbaga, ishialgije i si. Ako
se fluor nalazi u vodi u veim koncen-
tracijama od l mg na l litar vode, u dece
do 9 godina moe izazvati oteenje zub-
ne cakline (areni zubi).
fluorograf, rendgenski aparat kombino-
van sa fotografskim aparatom za snima-
nje na filmskoj traci plua u velikog bro-
ja osoba. Pri dobroj organizaciji mogu
se praviti 3 snimka plua na minut.
fluorograf ija, v. radio fotografija.
Huorogram, rendgenski snimak na film-
skoj traci dobiven pomou fluorografa.
fluorouracil, fluorodeoksiuridin; citosta-
tika sredstva iz grupe antagonista
(analoga) pirimidina.
fluorovodonik, H2p2, tenost koja kljua
na 19
0
C. Rastvara se u vodi i daje fluoro-
vodoninu kiselinu, koja se pui na vaz-
duhu i daje vrlo otrovne pare prodo-
rnog mirisa koji estoko nadrauje. Soli
fluorovodonine kiseline zovu se fluori-
di. Fluoridi dodati izvaenoj krvi spre-
avaju zgruavanje krvi i glikolizu. Pare
fluorovodonika izazivaju akutno i hro-
nino trovanje, tzv. fluorizam. Akutno
trovanje ispoljava se bolovima u elu-
dano-crevnom traktu jakom ei, op-
tom slabou, poremeajima disanja i
funkcije srca. U teim sluajevima razvi-
jaju se hemoragiki gastroenteritis i
toksiki nefritis, koji obino zavravaju
letalno. Fluorizam se odlikuje otee-
njem kostiju celog skeleta s razgraiva-
njem kostiju, osteoporozom, osteoskle-
rozom, okotavanjem hrskavice kime,
poremeajem metabolizma ugljenih
276
fluoroza zuba folikulin

hidrata i promenama u jetri, cirkulator-
nom aparatu, crevnom traktu i organi-
ma za disanje.
fluoroza zuba, (engl. mottled enamel)
areni zubi, anomalija strukture zuba,
endemka pojava, nastaje kao posledica
toksikog delovanja fluora u koncentra-
ciji preko 1,5 mg/lit, pijace vode na
zube u razvoju. Javlja se simetrino i
ee na stalnim zubima. Na krunicama
zuba nalaze se beliaste mrlje, gle je
prebojena uto ili mrko. U teim slua-
jevima javlja se hipoplazija i hipokalcifi-
kacija zuba. Sin. dentalna fluorosa.
fluroksen, isparljiva tenost, inhalaciono
sredstvo za izazivanje opte anestezije.
flutter, (engl.) flater, lepranje; atrijski
f., lepranje pretkomora, brze kontrak-
cije (200 do 320 u minutu) miia pre-
tkomora, koje su pravilne i koje prati
parcijalni atrioventrikulski blok. Ranije
je bio poznat kao aurikulski ventrikul-
ski f.; mogui prelazni stadijum izmeu
ventrikulske tahikardije i treperenja
komora.
focus, ia, arite; taka iz koje polazi
zrana energija; povrina anode rend-
genske cevi koju bombarduju elektroni
proizvodei u njoj rendgenske zrake;
ogranieno mesto nekog infektivnog
procesa iz koga infekcija moe da se ra-
sejava po elom organizmu (npr. krajni-
ci, zubi, sinusi).
Foeniculi fructus, plod biljke Foenicu-
lum vulgare, mora, komora, sadri
etarsko ulje i upotrebljava se kao kar-
minativno sredstvo. Ulazi u sastav Spe-
cies laxantes (oficinalan je prema naoj
farmakopeji).
Foeniculum capillaceum (vulgare), v.
Foeniculi fructus.
foetor, fetor, neprijatan zadah (miris), f.
ex ore, zadah iz usta, nastaje pri izdisa-
nju vazduha. Moe da bude posledica
loe higijene usta, karioznih ili gangre-
noznih zuba, loih protetskih radova,
nekih oboljenja sluznice usta i dr. U ek-
straoralne uzroke ubrajaju se npr.: ob-
oljenja organa za varenje (dilatacija e-
luca, divertikulumi jednjaka), organa za
disanje, gnojni oblici sinuzitisa i tonzili-
tisa, bronhiektazije, karcinomi plua) i
razna druga oboljenja (dijabetes, uremi-
ja, arlah i dr.) Sin. halitosis; f. hepati-
cus, specijalni zadah, koji podsea na
miris trulog lia, u hepatikoj komi, iz-
azvan stvaranjem odreenih sumpor-
nih jedinjenja iz aminokiselina u tan-
kom crevu; f. uraemicus, amonijakalni
zadah u toku uremije.
fokomelija, nakaza s nedostatkom jednog
dela udova, to izaziva njihovo skrae-
nje.
fokusno osvetljenje, v. osvetljenje.
folia, folija, (bot.) lie; npr., F. Althaeae,
lie belog sleza; F. Belladonnae, lie
velebilja; F. Gocae, lie koke; F. Digi-
talis, lie pustikare; F. fluorescentna,
karton premazan s jedne strane suspen-
zijom soli tekog metala, koja fluoresci-
ra pod uticajem rendgenskih zrakova. U
radiografiji se upotrebljavaju dve folije
od kalcijum-volframata, izmeu kojih
se stavlja rendgen-film, kao u korice;
ona svetli ljubiasto, pa osvetljava fo-
toemulziju. Folija za radioskopiju nai-
njena je od cink-kadmijum-sulfida jer
fluorescira zelenoutom svetlou, na
koju je oveje oko najosetljivije; F.
Hyoscyami, lie bunike; F. Malvae,
lie crnog sleza; F. Melissae, lie ma-
tinjaka; F. Menthae piperitae, lie pi-
tome nane; F. Menyanthidis, lie gor-
ke deteline. Sin. F. Trifolii fibrini; F.
Rosmarini, lie rumarina; F. Rutae,
lie rutvice; F. Salviae, lie kadulje;
F. Sennae, lie sene; F. Stramonii, li-
e kunjaka (tatule); F. Theae, lie
aja; F. Thymi, lie timijana; F. Trifo-
lii fibrini, lie gorke deteline; F. Uvae
Ursi, lie medvetke (planike).
folie a deux, (fr.) V. inductio.
folie musculaire, (fr.) teka motorna uz-
nemirenost u horeji. V. .chorea minor.
folija, v. fluorescentna folija.
folikulin, enski polni hormon s veoma
velikim stimulomorfonskim dejstvom
na enski organizam, ne samo na gona-
de, nego i na vangonadne genitalne or-
gane (matericu, jajovod i vaginu) i na
mlecne lezde, zatim na druge vangeni-
talne organe i sisteme (kostur, miino
tkivo, koa, krv, nervni sistem), a naro-
ito na endokrini sistem (na hipofizu, ti-
277
folikulostimulin foramen

reoideju, nadbubrene lezde, timus i
slezinu). Raniji naziv za estron. V. est-
ron.
folikulostimulin, jedan od gonadotrop-
nih hormona prednjeg renja hipofize
(FSH). U mukarca utie na spermato-
genezu, a u ene potreban je za prvu
fazu rastenja folikula; (embr.) Meu gli-
koproteidima oveka on zauzima po-
sebno mesto zbog velike koliine veza-
nog eera, kao i zbog toga to ne sadri
galaktozu. Pacovska koliina folikulos-
timulina je najmanja koliina preparata
koja, davana svakodnevno u toku 3
uzastopna dana, izaziva u jajniku po-
novno javljanje normalnih mehurastih
mekova bez tragova luteinizacije.
folium, list, (bot.) list biljke.
follicularis, folikularan, ono to se odnosi
na folikule, npr., angina follicularis,
gnojenje u folikulima krajnika.
folliculi ovarici, v. jajonosni mekovi.
folliculitis, folikulitis, opti izraz za svako
zapaljenje folikula dlake. Odlikuje se fo-
likularnim gnojenjem (pustulama), izaz-
vanim stafilokokima; f. decalvans
(acne decalvans), folikulitis vlasita koji
dovodi do oiljaste atrofije; f. et perifol-
liculitis suffodiens et abscedens, po-
seban oblik akne konglobata na kapili-
cijumu u vidu brojnih torpidnih apsce-
sa; f. scleroticans nuchae, v. acneke-
loid; f. staphylogenes superficialis
(ostiofoiliculitis), v. impetigo Bock-
hardt; f. staphylogenes barbae, v. syco-
sis staphylogenes barbae.
folliculus, folikul, meak u jajniku u obli-
ku kesastog proirenja, u kome je sme-
tena jajna elija. Zid meska se sastoji
spolja od troslojnog vezivnog omotaa,
od kojih srednji sadri naroite elije i
mnogo krvnih sudova. S unutranje
strane meak oblau elije koje ine tzv.
granuloznu opnu. U unutranjosti me-
kova se nalazi tenost (liquor folliculi)
koja sadri aktivni inkret, folikulin ili
estron. Na jednoj strani meska se nalazi
nezrela jajna elija, ovocit. Kad meak
sazri, on prska i s tenou se izbacuje
ovocit u toku sazrevanja. Na mestu ras-
prsnutog meska se stvara uto telo (cor-
pus luteum), koji lue sekret luteohor-
mon ili progestin.
folna kiselina, v. Acidum folicum.
fonacija, proces stvaranja glasa u grklja-
nu na osnovu usklaene funkcije glasni-
ca i respiracijskih organa.
fonendoskop, v. stetoskop.
fonokardiograf, aparat koji slui za re-
gistrovanje sranih tonova.
fonokardiografija, v. phono car dio gra-
phia.
fontanele, temenci, opnasti prostori, koji
kasnije iezavaju, izmeu lubanjskih
kostiju. Dve su neparne, a 4 parne i bo-
ne. Veliki temenac ili bregmatiki nalazi
se izmeu temenih kostiju i eone. On
nastaje na poslednjem mestu. Mali te-
menac ili lambdni izmeu potiljane
kosti i temenih kostiju. Boni temenci
su: pterionski (izmeu eone, temene,
slepoone i sfenoidne kosti) i asterion-
ski (stecite temenih, slepoonih i poti-
ljane kosti).
fonticulus, temenac, mek opnasti deo na
lobanji novoroeneta, koji kasnije
okota. Sin. fontanella.
forage, (fr.) foraa, buenje, vrenje, hi-
rurko stvaranje uzdunog rova u vidu
slova V u prostati elektrinom strujom
da bi se otklonila opstrukcija koju ona
stvara svojom hipertrofijom. Foraa je
termin za slino isecanje ina drugim de-
lovima tela. Sin. electroresectio prosta-
tae.
foramen, otvor, rupa; f. epiploicum Win-
slowi, otvor ispod repatog renja jetre,
uspostavlja vezu izmeu opornjake
kese (bursa omentalis) i opte perito-
nealne duplje (cavum peritonei); f. hy-
menaeum, otvor devinjaka koji vodi u
usminu. Taj otvor je propustljiv za mali
prst i moe da bude razliitog oblika:
okruglastog, polumeseastog, srpastog.
Pri prvoj obljubi himen se lako rascepa
(defloracija); f. infraorbitale, podoni
otvor na gornjoj vilici; f. infrapirifor-
me, donji deo velikog sedalnog otvora;
ff. intervertebralia, meuprljenski ot-
vori; f. ischiadicum majus, veliki se-
dalni otvor; f. jugulare, jugularni otvor
na bazi lubanje; f. magnum, veliki poti-
Ijani otvor; f. nutricium, otvor na kosti
278
Forbesova bolest
fosfati

za prolaz krvnih sudova; f. obturatum,
zaporni otvor na karlinoj kosti; f.
quadrilaterum, etvorouglasti otvor na
zadnjem zidu pazune jame; ff. sacralia
anteriora, prednji otvori na krsnoj kos-
ti; ff. sacralia posteriora, zadnji otvori
na krsnoj kosti; f. suprapiriforme, gor-
nji deo velikog sedalnog otvora; f. trila-
terum, trouglasti otvor na zadnjem zidu
pazune jame; f. vertebrale, otvor na
prljenu kroz koji prolazi kimena mo-
dina.
Forbesova bolest, v. bolest.
forceps, kleta, (gin.) poroajna kleta, in-
strument kojim se hvata detinja glava
kad postoji potreba da se ubrza poroaj
u interesu majke ili deteta. Zamenjuje
prirodne poroajne snage drugog poro-
ajnog doba i zavrava ono to te snage
nisu u stanju da uine. Postoji preko 200
tipova kleta ali su najvanija tri, to su
francuska (Levretova), engleska (Smel-
lieova) i nemaka (Ngeleova), ostali ti-
povi su uglavnom modifikacija ova tri
tipa.
Fordyceova bolest, v. bolest.
formaldehydum, formaldehid. Nastaje
pri oksidaciji metil-alkohola. Gas otrog
mirisa koji se rastvara u vodi, 20%-tni
vodeni rastvor formaldehida naziva se
formalin. Deluje dezinficijentno i anti-
septiki i slui za dezinfekciju prostori-
ja, nametaja i odee; oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji; F. solutio, v. so-
lutio; F. solutio saponata, v. solution.
formalin, v. formaldehydum.
formatio, formacija, tvorba, uobliavanje,
tvorevina; f. reticularis, retikularna ili
mreasta siva masa u modanom stablu.
formol-gel-reakcija, v. reakcija.
formula, hemijsk formula je kombinacija
hemijskih simbola da se izrazi hemij-ski
sastav neke supstancije. Hemijska
formula je skraena predstava kvalita-
tivnog i kvantitativnog sastava supstan-
cija. Molekulska formula pokazuje iz
koliko se atoma sastoji molekul jedne
supstancije, a strukturna hemijska for-
mula pokazuje pored broja i raspored
atoma i atomskih grupa u molekulu.
fornix, svod, luk; f. cerebri, modani
svod, parna tvorevina lunog oblika,
koja spaja polutke velikog mozga; f. va-
ginae, svod usmine uz grli materice; f.
ventriculi, svod eluca koji se nalazi
pod preagom, iznad korpusa i u kome
skoro uvek postoji vazduni mehur
(vidi se na rendgenu).
Forsmannov antigen, ugljenohidratni
antigen veoma rasprostranjen u prirodi
(ivotinje i biljke). Najpoznatiji meu
heterofilnim antigenima. Zajedniki je
za veoma razliite vrste. Ovaj antigen je
uzrok mnogih ukrtenih reakcija izme-
u antigena i antitela razliitog porekla
(v. ukrtene reakcije).
Fortnerova ploa, bioloka metoda anae-
robnog kultivisanja, korienjem bakte-
rija koje su izraziti potroai kiseonika:
Serratia marcescens, Candida ili B.sub-
tilis. Ove bakterije se zaseju na jednu
polovinu Fortnerove ploe, a na drugu
polovinu materijal u kome se trae
anaerobne bakterije. Ovakva Petrijeva
kutija se zaparafinie u ostavi na 37
0
C.
Kada aerobne bakterije istroe kiseo-
nik, u tako nastalim anaerobnim uslovi-
ma zapoinje rastenje anaerobnih bak-
terija.
fosfataze, veoma rasprostranjeni enzimi
koji katalizuju hidrolizu sloenih estara
sastavljenih od alkohola i fosforne kise-
line. Npr. fruktozodifosfataza katalizuje
ocepljenje fosforne kiseline iz fruktozo-
difosforne kiseline, nukleotidaze ocep-
Ijuju fosfornu kiselinu iz nukleotida. Ri-
bonukleaza i dezoksiribonukleaza su
fosfataze koje katalizuju hidrolizu poli-
nukleotida, a nazivaju se i nuklein-aci-
daze. Nespecifine fosfataze se dele na
kisele koje dejstvuju pri pH 4,5-5 i baz-
ne pri pH 8,5-9.
fosfatazni ogled, fosfataza - enzim nalazi
se u mnogim bakterijama, dokazuje se
na taj nain to se podesnim vrstim
hranljivim podlogama dodaje fenofta-
lein-fosfat. Ako je bakterija sposobna da
razloi fosforni spoj, fenoftalein, koji se
oslobaa, moe lako da bude dokazan
izlaganjem kulture amonijaku, te u slu-
aju pozitivnosti kultura dobija boju od
crvene do ljubiaste.
fosfati, soli fosforne kiseline, 4.
Mogu biti primarni, kada je jedan vodo-
279
fosfatidi
fosforna kiselina

nikov atom zamenjen metalom, npr. pri-
marni kalijum-fosfat, KHaPCU; sekun-
darni, kada su dva vodonikova atoma
zamenjena metalom, npr. sekundarni
natrijum-fosfat, i tercijarni, kada su sva
tri vodonikova atoma zamenjena meta-
lom, npr. tercijarni natrijum-fosfat,
Na
3
PO
4
.
fosfatidi, fosfolipidi, sloeni lipidi sa-
stavljeni od viih masnih kiselina, jed-
nog baznog organskog azotnog jedinje-
nja, fosforne kiseline i alkohola glicero-
Ia ili sfingozina. Oni se dele na glicero-
fosfatide, sastavljene od fosfatidne kise-
line i aminoalkohola (holin, etanolamin,
serin) i sfmgolipide (sfingomijeline)
koji sadre dvohidroksilni nezasieni
aminoalkohol, sfingozin u ijem je mo-
lekulu preko amino-grupe amidski ve-
zan ostatak vie masne kiseline (obino
lignocerinska kiselina koja sadri 24 C--
atoma), a za primarnu alkoholnu grupu
estarski je vezan fosforil-holin.
fosfatidna kiselina, sastavljena od glice-
rola u kome su dve alkoholne grupe es-
terifikovane viim masnim kiselinama,
a jedna alkoholna grupa esterifikovana
fosfornom kiselinom. Ako je fosforna^
kiselina esterifikovala primarnu alko-
holnu grupu glicerola, naziva se d-fos-
fatidna kiselina, a ako je esterifikovana
sekundarna alkoholna grupa glicerola,
nastaje -fosfatidna kiselina.
fosfatni puferski sistem, primarni i se-
kundarni natrijum-fosfat (NaHaPO
4
i
Na2HPO
4
). U krvnoj plazmi, zbog male
koncentracije njegovih sastojaka, pufer-
ska mo mu je est puta manja od pufer-
ske moi bikarbonatnog pufera; znaa-
jan je u regulaciji pH intracelularne te-
nosti, kao i u regulaciji pH tubularne
tenosti bubrega.
fosfoglukonatni put razlaganja glikoze,
specijalni nain razgradnje glikoze, neo-
visan od fermenata iz ciklusa trikarbon-
skih kiselina, zbog ega predstavlja al-
ternativan' put za dobivanje energije u
elijama gde su ovi fermenti poremee-
ni ili nedostaju. Ovim nainom se nor-
malno razgrauje oko 30% glikoze u jet-
ri, a jo vie u elijama masnog tkiva. Pri
razgradnji jednog molekula glikoze
ovim nainom dobiva se 6 molekula ug-
Ijen-dioksida i 24 atoma vodonika, a ut-
roi 6 molekula vode. Vodonik koji se
oslobaa u toku fosfoglukonatnog cik-
lusa ne spaja se s difosfopiridin-nukleo-
tidom (DPN) kao u glikolizi, ve s trifos-
fopiridin-nukleotidom (TPN), to je od
izuzetnog znaaja jer se za sintezu masti
iz ugljenih hidrata moe upotrebiti
samo jedinjenje vodonika s TPN u obli-
ku TPNH. Kada se zbog elijske neaktiv-
nosti uspori glikoliza, ostaje jo aktivan
fosfoglukonatni put (u jetri), koji raz-
grauje glikozu, pa nastaje mnogo
TPNH koji pomae da acetilni radikali
preu u masne kiseline dugih lanaca.
fosfokreatin, v. kreatin-fosfat.
fosfoproteidi, proteidi koji sadre fosfor-
nu kiselinu kao prostetinu grupu, a
imaju izrazito kiseli karakter. Za razliku
od nukleoproteida (koji takoe sadre
fosfornu kiselinu), razlikuju se od njih
po tome to ih lako razgrauju razblae-
ne alkalije, pri emu se oslobaa fosfor-
na kiselina. Vaniji fosfoproteidi su: vi-
telin umanca jajeta i kazein mleka.
fosfor, hemijski element koji se mnogo
koristi u ratne svrhe i to kao beli fos-
for, koji je lako zapaljiv i otrovan; sa-
stavni je deo najjaih dosada poznatih
bojnih otrova: trilona (tabun, sarin, so-
man) i armina; (seks.) u miiima ena
ima ga neto vie nego u mukaraca (na-
roito od 20. do 60. god.).
fosforescencija, sposobnost nekih sups-
tancija da kada na njih deluju svetlosni
zraci isputaju sopstvenu svetlost.
fosforilacija, proces vezivanja fosforne
kiseline za neki organski molekul, npr.
glukoze u crevnom zidu, koja omoguu-
je njenu resorpciju. Utvrena je veza iz-
meu procesa oksidacije u procesa ve-
zivanja fosforne kiseline za organski
molekul, tj. fosforilacije.
fosforilaza, enzim koji katalizuje fosfori-
laciju. Fosforilaza kroba i glikogena je
dobijena u kristalnom stanju. Po svojoj
hemijskoj prirodi fosforilaza je fosfo-
p rote id.
fosforna kiselina, v. Acidum phosphori-
cum.
280
fossa
Fox-Fordyceova bolest

fossa, jama; f. axiJlaris, pazuna jama; f.
carotica karotidna jama; f. cubiti, Ia-
katna jama, na prednjoj strani lakta:, f.
iliaca, bedrena jama; f. infratempora-
Hs, potslepoona jama, nalazi se ispod
baze lubanje neto unutra od donje vili-
ce; f. ischiorectalis, jama u donjem
delu karline duplje; f. ovarica, nalazi
se na bonom zidu male karlice u nerot-
kinja, kao Krauseova jajnika jamica, a u
vierotkinja neto nie, izmeu uretera
i krsne kosti kao Klaudiusova jamica; f.
poplitea, zakolenska jama na zadnjoj
strani kolena; f. pterygopalatina, jama
unutra od slepoone jame.
fossula, jamica.
f o todetekcij a, otkrivanje nuklearnog zra-
enja pomou fotoemulzije. Zasniva se
na zacrnjenju koje zraenje proizvodi
na fotografskoj ploi slino svetlosti. Ja-
ina zacrnjenja na filmu zavisi od apsor-
bovane doze. V. nuklearne emulzije.
fotoemulzija, fotosuspenzija mikroskops-
ki sitnih kristala srebro-halogenida u
elatinu. Nanosi se na podlogu od harti-
je (za fotografije) ili od acetoceluloze
odnosno poliestera (za filmove). Fotoe-
mulzija rendgenskih filmova sadri
srebro-bromid i nalivena je na obema
stranama podloge.
fotokoagulator, aparat za izvoenje foto-
koagulacije. Postoji vie tipova aparata
(ksenon, rubin, argon, kripton). V. pho-
tocoagulatio.
fotoluminiscencija, v. luminiscencija.
fotometar, sprava za merenje intenziteta
svetlosti ili svetlosnog izvora; f. s pla-
menom, instrument za kvantitativno
odreivanje kalijuma, natrijuma i kaii
juma u telesnim tenostima i mokrai
merenjem intenziteta boje (ljubiaste za
K, ute za Na) koja nastaje kad fina struja
smee vazduha i rastvora nekog od is-
pitivanih jedinjenja sagoreva u plame-
nu nekog gasa.
fotooftalmija, teko zapaljenje oka ili ko-
njunktiva izazvano jakom elektrinom
svetlou, zracima svetlosti pri zavari-
vanju ili refleksijom sunanih zrakova
povrine snega^ naroito u planinama
(ophtalmia nivialis).V. conjunctivitis ac-
tinica.
fotopsin, belanevina koja, pored retine-
na, ulazi u sastav na svetlost osetljive
materije u epiima mrenjae.
fotopski vid, vid pomou epia od kojih
zavisi vienje pri jakom svetlu i vienje
za boje.
fotoreceptori, receptori ula vida - epii
i tapii, smeteni u unutranjem sloju
mrenjae, ispod pigmentnog sloja. U
oku oveka ima oko 6 miliona epia i
120 miliona tapia. Neravnomerno su
rasporeeni po mrenjai. epii su ug-
lavnom postavljeni centralno i igraju
ulogu u dnevnom vidu i vienju boja
(fotopski vid), a tapii, koji zauzimaju
periferiju redne, slue za vienje u sum-
raku (skotopski vid).
fotosenzibilan, osetljiv na svetlost (vidlji-
vu i nevidljivu - ultraljubiastu).
fotosintetike bakterije, neke autotrofne
vrste bakterija koje mogu koristiti svet-
lost kao izvor energije, sluei se pig-
mentom kao transformatorom svetlos-
ne energije u hemijsku. Zbog toga su do-
bile naziv fotosintetike, za razliku od
hemosintetikih bakterija, koje dobija-
ju energiju iz hemijskih procesa.
fotosinteza, reakcija koja se vri pod dej-
stvom svetlosti. Fotosinteza je jedna vr-
sta fotohemijske reakcije. Sumarno se
moe zamisliti da iz ugljen-dioksida i
vode nastaju heksoza i kiseonik:
6 CO2 + 6H2O - 2< + 6O2.
Meutim, ova reakcija nije prosta ve
veoma sloena. U principu se pri foto-
sintezi svetlosna energija pretvara u he-
mijsku energiju nagomilanu u sloenim
organskim jedinjenjima (krob).
Fournierova bolest, v. bolest.
fovea, jamica okruglog oblika; f. centralis
retinae, sredina jamica mrenjae,
malo udubljenje na utoj mrlji mrenja-
e (macula lutea): f. radialis, bina ja-
mica, anatomska burmutica, kono
udubljenje na spoljanjoj strani korena
ake.
foveola, (oft.) malo udubljenje, jamica u
sreditu sredine jamice mrenjae. V. f
ovea.
Fowlerov rastvor, kalium arsenicosum
solutum. V. solutio.
Fox-Fordyceova bolest, v. bolest.
281
fozgen
fractura

fozgen, karbonil-hlorid, bojni otrov krat-
kotrajnog dejstva, ali velike otrovnosti
(upotrebljavan je u prvom svetskom
ratu). Tipian je zaguljivac (Y. tamo),
teko ozleuje plua, a u jaoj koncen-
traciji dovodi do smrti; pod obinim us-
lovima para je bez boje, a njegovo pri-
sustvo se osea po jakom mirisu na po-
koeno seno; gas-maska potpuno titi
od fozgena. V. phosgen.
fozgenoksim, dihlorformoksim, bojni ot-
rov s viestrukim toksikim dejstvom
(dejstvuje kao plikavae, zaguljivac i
nadraljivac); jako je otrovan i smrtono-
san. Dekontaminira se IaKo rastvorima
alkalija i amonijakom, a za zatitu je do-
voljna gas-maska i zatitno odelo (v.
tamo).
fractura, fraktura, prelom kosti, kosto-
lom; f. agenetska, -spontana fraktura
zbog esteogenesis imperfecta; f. atrofij-
ska, spontana fraktura zbog atrofije
kosti; f. baseos cranii, prelom baze lu-
banje. Pored optih pojava povrede
mozga (komocije, kontuzije, kompresije
mozga i intrakranijumskog krvarenja),
prelom baze praen je krvarenjem, isti-
canjem cerobrospinalnog likvora i ispa-
danjem komadia modanog tkiva kroz
nos, drelo i ui; f. Beimettova, odlama-
nje dlanskog dela proksimalnog okraj-
ka prve metakarpne kosti; f. bokser-
ska, prelom vrata metakarpne kosti s
dlanskom dislokacijom; f. Collesova,
prelom donjeg okrajka bice, u kome se
donji fragment pomera unazad;f. colli
mandibulae, prelom vrata donje vilice,
izraziti poremeaj funkcije zgloba; f.
complicate, komplikovani ili otvoreni
prelom kosti. Nazvan tako jer je praen
povredom koe i ostalih mekih tkiva,
to omoguuje trcanje fragmenata kosti
i infekciju. Sin. otvoren prelom; depre-
siona f., v. impresiona fraktura; dija-
kondilarna f., prelom u kome linija
preloma lei u visini epifizne linije; di-
rektna f-., prelom kosti na mestu dej-
stva spoljanje sile; Dupuytrenova f.,
prelom fibule 5-6 cm iznad maleola,
praene obino frakturom unutranjeg
maleola; fracture en bois vert, (fr.),
prelom kosti kao zelene granice u
kome omota od pokosnice ostaje nep-
rekinut, slino kori kod preloma vrbe.
Sree se najee u dece i adolescenata;
impresiona f., vrsta preloma najee
na pljosnatim kostima (svod lubanje, lo-
patica ili kosti karlice). Odlikuje se
udubljenjem na kosti, koje stvaraju
ulegli fragmenti. Sin. depresiona fraktu-
ra; indirektna f., prelom kosti koji na-
staje udaljen od mesta dejstva sile; ko-
minutivna f., prelom s veim brojem
sitnih fragmenata; komplikovana f.,
sin. fractura complicata; kompresiona
f., prelom koji nastaje usled kompresije,
npr. prelom prljena; luksaciona f.,
iaenje udrueno s prelomom onog
dela kosti koji ulazi u sastav odgovara-
jueg zgloba; maleolarna f., prelom
glenjeva (maleola); Malgaineova f.,
dvostruki vertikalni prelom karlice, u
kojoj su prelomljene: bedrena, sedalna
kost i stidnjaa; f. mandibulae; f. angu-
Ii mandibulae, prelom ugla donje vili-
ce, predilekciono mesto traumatskih
preloma mandibule; /. capitis mandibu-
lae, prelom glave donje vilice jednost-
ran ili obostran; /. corporis mandibulae
aperta s. complicata, komplikovan ili ot-
voren prelom tela donje vilice, primar-
no je inficiran, jer je u komunikaciji sa
ranom na koi ili sluznici; /. m. bilatera-
Us, obostrani prelom donje vilice, tela,
oba kondila, angulusa itd.; /. mandibulae
comminutiva, zdrobljen prelom donje
vilice; preteno ratna povreda. Ako
doe do gubitka bradnog dela, usled
stvorenog defekta (f. m. cum defectu) for-
mira se tzv. ptiiji lik, oblik kljuna pti-
ce, usled dislokacije patrljaka. V. fractu-
ra symphyseos mandibulae comminutiva;
f. m. ipsilateralis, prelom kondila i tela
iste strane donje vilice, tela i ramusa
itd., /. m. pathologica s. spontanea, pato-
loki ili spontani prelom donje vilice:
posle infekcije (osteomijelitis), optih i
lokalnih oboljenja (osteitis fibrosa cy-
stica), endokrinih poremeaja, tumora,
dentalnih cista itd.; /. partis alveolaris
mandibulae traumatica, traumatski pre-
lom alveolarnog dela donje vilice; pre-
lom je u visini vrhova korenova zuba ili
ispod njih; /. processus condylaris mandi-
282
fractura frakcija

bulae, prelom kondilarnog dela donje
vilice s dislokacijom ili bez nje; uvek je
praen disfunkcijom donjovilinog
zgloba; /. p. coronoideus m., prelom ko-
ronoidnog nastavka donje vilice je u
vidu odlomka, te integritet mandibule
nije oteen; /. rami mandibulae horizon-
talis, horizontalan prelom grane donje
vilice sa dislokacijom patrljaka po hori-
zontalnoj liniji. V. linije preloma na do-
nio] vilici] f. subcondylaris m., supkondi-
larni prelom donjoviline grane protee
se od incizure koso nanie preko zadnje
ivice ramusa; iako je prelom ramusa,
prema klinikoj slici pripada prelomu
kondila; /. symphyseos mandibulae, pre-
lom simfize donje vilice; fractura ma-
xillae, f. corporis maxillae sagitalis,
sagitalan prelom tela gornje vilice bilo
na kom njenom delu; /. m. bilateralis, ob-
ostrani prelom gornjih vilica; /. m. se Le
Fort I s. Gurin, niski subzigomatiki
prelom maksile: odvaljen je dentoalveo-
larni sklop od tela gornje vilice; /. m. sec.
Le Fort II, visoki subzigomatiki ili pira-
midalni prelom gornje vilice: ukljueni
su dentoalveolarni i nazomaksilarni
sklop; /. m. sec. Le Fort III, suprazigoma-
tian prelom: kosti lica su odvojene od
baze lobanje; najtei oblik preloma kos-
tiju gornjeg dela lica; zahvata i kosti lu-
banje. Likvoreja kroz nos je siguran
znak povrede baze lubanje i sadraja
endokranijuma, v. dentoalveolarni
sklop; f. m. unilateralis, jednostrani pre-
lom tela gornje vilice leve ili desne; f.
processus alveolaris maxillae, prelom
u visini vika zuba ili iznad njih, ali uvek
u grebenu gornje vilice; f. baseos
orbitae comminutiva s., f. parietis in-
ferioris o.c., zdrobljeni prelom poda
orbite: delimino propadanje ili herni-
jacija sadraja orbite u gornjovilini si-
nus. Najtea komplikacija je lezija opti-
kog nerva; nekomplikovana f., fraktura
simplex; patoloka f., v. f. spontanea; f.
penisa, raskidanje kavernoznih tela
penisa nastalo u toku erekcije zbog neo-
bazrivih pokuaja uvlaenja uda, rede
van obljube. Pri tome moe da bude oz-
leena i uretra; f. simplex, prosta fak-
tura, prelom kosti u kome nisu u isto
vreme povreena meka tkiva. Sin. ne-
komplikovana fraktura; f. spiralna, pre-
lom u kome linija preloma ima spiralni
tok; f. spontanea, spontana fraktura,
prelom kosti koji nastaje bez traume,
ve samo usled dejstva miia u bolesti-
ma koje razaraju, kotanu supstanciju
(tumori, dekalcifikacija). Sin. patoloka
fraktura; supkapitalna f., fraktura ne-
posredno pored glave kosti; subperios-
talna f., fraktura kosti bez promena nje-
ne osovine i kontura i bez lezije pokos-
tice; suprakondilarna f., prelom u
kome linija preloma lei iznad glenjaka
kosti; transverzalna f., prelom druge
kosti ekstremiteta s popreno poloe-
nom linijom preloma u odnosu na uz-
dunu osovinu kosti; zatvorena f., v.
fractura simplex; f. ossis zygomatici
depressiva, depresivan prelom jago-
dine kosti praen ulegnuem na licu i
prelomom maksile. Sin. impressio.
Fraenkel-VVeichselbaumov diplokok, v.
Diplococcus (pod Streptococcus) pneu-
moniae.
fragilitas, fragilnost, krtost; f. ossium, na-
sledno familijarno oboljenje u kome do-
minira pojava tanke kore kostiju sa raz-
reenim kotanim gredicama. Laka
lomljivost s kasnijim deformacijama.
Kalus je obino na mestima preloma ve-
lik, ali veoma siromaan u osifikaciji.
Dentin je u slinom smislu, kao i kosti,
poremeen. Postoji i gluvoa zbog
otoskleroze s. osteogenosis imperfecta.
fragmentatio, fragmentacija, raspadanje
tkiva ili delova organa u manje delie,
npr. f. myocardii, fragmentacija sranog
miia, pri emu dolazi do poprenog
prekidanja i raspadanja sranih mii-
nih vlakana. Ova promena nastaje u
agoniji ili posle smrti; f. menisci man-
dibulae, rasparavanje meniskusa do-
nje vilice uzrokovano traumom.
fragmentum, fragment, deli, odlomak
nekog tkiva.
frakcija, (1) deo neke celine; (2) u herniji
frakcija je jedna ili vie slinih supstan-
cija koje se nalaze u smei i iz nje se
mogu izdvojiti. Npr. frakcionom destila-
cijom se odvajaju teni sastojci na osno-
vu razliite take kljuanja i ti teni sa-
283
frakciona destilacija Freundov adjuvans

stojci su frakcije, ili u plazmi se nalaze
razne vrste belanevina koje se mogu
odvojiti elektroforezom i tako odvojene
belanevine se nazivaju belanevinske
ili proteinske frakcije.
frakciona destilacija, v. destilacija.
frakcionisan, koji se deava u ponovlje-
nim deobama, prekidan, npr. frakciona
destilacija, odvajanje tenih supstancija
iz neke smee na osnovu toga to imaju
razliite take kljuanja. Npr. iz nafte se
dobijaju razliite frakcije ugljovodoni-
ka.
frakcionisana intermitirajua steriliza-
cija, v. tindalizacija.
framboesia tropica, tropsko oboljenje
slino sifilisu. Izaziva treponema per-
tenue.
Franck-Starlingov zakon, Starlingov za-
kon srca, zakon po kome je snaga kon-
trakcije sranog miia proporcionalna
poetnoj duini miinih vlakama, to
znai da, ukoliko se srce u toku dijastole
vie napuni krvlju, to e se vea koliina
krvi prilikom sistole ubaciti u arterijske
sudove.
Fredet-Ramstedtova operacija, v. opera-
cija.
free-martin, (eng.) enski plod u blizana-
x
kom gravitetu krave, u kome je drugi
plod mukog pola. Muki pol je norma-
lan, dok je enski maskulinizovan, zbog
ranog uspostavljanja spojnica izmeu
pupanih arterija plodova, to dovodi
do meanja krvi oba ploda: hormoni
mukog ploda dejstvuju na jajnik en-
skog ploda.
freezing-drying technique, v. cryostat.
Freijov test, v. test.
Frejkina jastuna udlaga, v. udlaga.
frekvencija, oznaka, broj periodinih po-
java u jedinici vremena. Jedinica SI za
frekvenciju je herc, oznaka Hz, l Hz je
frekvencija periodine pojave ija pe-
rioda traje jednu sekundu,
.
Is
frmissement, (fr.) fremisman, oseaj tre-
perenja pri palpaciji nekog predela; f.
eataire, (fr.), kater, treperenje kao
predenje make koje se osea u pre-
delu vrha srca u mitralnoj stenozi.
fremitus, treperenje koje se otkriva pal-
pacijom; bronhni f., fremitus koji izazi-
va prolazak vazduha kroz iroke bronhe
ispunjene sluzi; f. pectoralis, izazvan
govorom koji se otkriva palpacijom
grudnog koa; perikardni f., koji postoji
u suvom perikarditisu; pleuralni f.,
koji se palpira u suvom pleuritisu.
frenectomia, v. frenulektomija.
frenikotomija, v. phrenicotomia.
frenotomia, presecanje uzice ili vezice,
npr. uzice u leenju fiksiranog jezika.
frenulectomia, frenulektomija, odstra-
njenje uzice gornje ili donje usne hirur-
kim putem. Sin. frenectomia. V. frenu-
Ium, visok pripoj.
frenulum, uzdica; f. labii sup. s. inf. fib-
rosum, uljebljuje se u alveolarnu kost,
spreava sastavljanje centralnih sekuti-
a leve i desne strane i prouzrokuje me-
dijalnu dijastemu; f. linguae breve, v.
ankyloglossia; f. linguae, presecanje,
podjezina uzdica katkad usled uroene
greke tako kratka da pri vakanju
hrane i pri govoru zapinje meu prosto-
rima izmeu donjih zuba. U takvim slu-
ajevima vri se presecanje uzdice. To
ne utie na sposobnost govora; f. prae-
putii, vezica ili ularac na donjoj strani
mukog uda, pripet pozadi mokranog
otvora; frenulum, (stom.) visok pripoj,
uzdica gornje ili donje usne ili lateralne
plike u predelu pretkutnjaka ili kutnjaka
mogu biti visoko pripojene na pripo-jnoj
gingivi ili ak na slobodnoj gingivi.
Tada, prilikom vakanja hrane, govora,
mimike ili pranja zuba, dolazi do vue
koja se prenosi na desni i dovodi do od-
vajanja ivice desni od zuba, to favorizu-
je stvaranje gingivalnih depova ili ogo-
liavanje vratova zuba.
frequens, frekventan, est, uestan, ubr-
zan; primer: pulsus frequens, uestan,
ubrzan puls, v. pulsus.
frequentio, frekvencija, uestalost.
Freundov adjuvans, v. adjuvansi. Adju-
vans koji omoguava imuni odgovor na-
jee se koristi u oglednoj imunologiji.
Kompletan Freundov adjuvans: mine-
ralno ulje, emulgator i ubijeni M. tuber-
culosis. Nekompletan Freundov adju-
vans ne sadri bacile tuberkuloze.
284
Freyerova operacija fuga

Freyerova operacija, v. operacija.
frictio, frikcija, trljanje, jedan od naina
masae. Ona se izvodi jagodicama prstiju.
Trljanjem se mehaniki olakava re-
sorpcija proizvoda bolesnih organa i
ublaavaju se patoloke promene u
koi, miiima i vezivnom tkivu. Najvie se
upotrebljava u posledicama povreda koe
i svih potkonih mekih delova. Ona je
suva ako se koa trlja rukom, etkom,
vunenim ili flanelskim frotirom, a vlana
ako se upotrebljavaju neki liniment,
ungvent, alkoholni rastvor itd.
Friedlanderov bacil, v. Klebsiella pneu-
moniae.
Friedlnderova bolest, v. endarteritis ob-
literans.
frigidnost, nesposobnost ene da u toku
polnog odnosa u potpunosti postigne
zavrno sladostrae (orgazam) koje do-
vodi do zadovoljenja i rastereenja po-
lnog uzbuenja. Frigidnost je mnogo
ea nego to se to obino misli. Prema
Griffithu, od 200 udatih ena 41% ispiti-
vanih ena pri polnom odnosu ne osea
nikakvo zadovoljstvo, a 52% sasvim po-
vrno, dok su samo 3 ene izjavile da se
potpuno zadovoljavaju. U nas (Stambo-
lovi), meu 1.450 ispitanih ena nae-
no je da normalnu polnu osetljivost ima
svega 23,8%, dok je polufrigidnih ena
bilo 55,4%, a frigidnih 20,8%.
frigotherapia, v. therapia.
frikcija, v. frictio.
Frischov bacil, v. Klebsiella rhinosclero-
matis.
frons, elo.
frontalis, frontalan, eoni, npr. os fronta-
Ie, eona kost.
frontalna ravan, vertikalna ravan paralel-
na s elom, u smeru levo-desno, stoji
pod pravim uglom na sagitalnu ravan.
frottis vaginal, (fr.) razmaz vaginalnog
sekreta radi utvrivanja stepena istoe
vagine, pregleda na malignitet i citohor-
monsku analizu. Danas se rutinski
uzima pri svakom ginekolokom pre-
gledu.
fructosuria, fruktozurija, izluivanje
fruktoze, vonog eera mokraom.
fructus, fruktus, plod; F. Anisi, v. Anis; F.
Capsici plod paprike; F. Cardamomi,
plod kardamoma; F. Carvi, plod kima,
v. Cavum, Carvi; F. Coriandri, plod bilj-
ke korijandra; F. Foeniculi, plod mora-
a; F. Juniperi, plod venje, kleke; F.
Myrtilli, osueni plod borovnice; F. Pi-
peris nigri, plod crnog bibera; F. Rubi
idaei recens, sve plod maline.
fruktoliza, enzimsko razlaganje fruktoze
ejakulata i stvaranje mlene kiseline
pod anaerobnim okolnostima, to po-
voljno utie na pokretljivost semeglava-
ca.
fruktoza, levogirna ketoheksoza, voni e-
er. Nalazi se u vou i medu, a nastaje i
razlaganjem saharoze pri varenju. Upot-
rebljava se umesto glikoze u leenju
oboljenja jetre i za hranljive infuzije pre
i posle operacije, pri poremeajima ish-
rane i dr. Sin. levuloza; (seks.) glavni
proizvod luenja semenih kesica i glav-
ni snabdeva energijom za semeglavce.
Stanje fruktoze je glavni pokazatelj ak-
tivnosti semenika (androgene aktivnos-
ti).
fruktozni test, od posebnog je praktikog
znaaja prisustvo fruktoze u ejakulatu
mukarca. Ona je glavni proizvod seme-
nih kesica i glavni snabdeva energije
za semeglavce. Tim putem se moemo
obavestiti da Ii postoji nedostatak and-
rogena ili ne. Vrednost fruktoze od 135
mg/100 ml znai androgeni deficit. Do-
nja granica fruktoze je 60 mg/1OO ml, a
vrednost ispod 20 mg/1OO ml znai ne-
dostatak luenja semenih kesica.
fruktozurija, v. fructosuria.
frustrana kontrakcija srca, v.contractio.
ftiziki habitus, v. habitus phthisicus.
fuchsin, fuksin, bazna crvena boja iz gru-
pe fenil-metana (1-metil-triamidotrife-
nil-karbinol) koja se upotrebljava u
mikroskopiji. Ulazi u sastav Ziehlove
smee koja je karbolni rastvor fuksina,
a upotrebljavan je za istraivanje bacila
tuberkuloze. Sin. bazni rubin, magenta,
solferino; fuchsin S, kiseli fuksin, upot-
rebljava se u istraivanju kolagenog tki-
va. Sin. kiseli rubin.
fuga, u rendgenologiji slika spojne hrska-
vice izmeu epifize i metafize. Sin. epi-
fizna linija.
285
fulguratio funkciono testiranje

fulguratio, fulguracija, elektrokoagulacija
tumora visokofrekventnom strujom;
(stom.) monopolarna primena yisoko-
frekventne struje. Koristi se u stomato-
logiji za odstranjivanje hiperplastikih
delova tkiva (npr. desni). U tkivo se uba-
cuje varnica koja elijama oduzima
vodu. To dovodi do nekroze i odvajanja
dela tkiva na koje se delovalo. Vri se
bez anestezije. Tretirano podruje nije
potrebno prekriti zavojem. Posle fulgu-
racije javlja se reaktivno zapaljenje. Jed-
nom primenom se moe odstraniti mali
deo tkiva, zbog ega se fulguracija vri
nekoliko puta. Sin. elektrodesikacija.
functio, funkcija, odreeni rad, aktivnost,
delatnost izvesne elije, tkiva ili organa;
ispitivanje f., ispitivanje radne sposob-
nosti izvesnog organa u raznim pravci-
ma njegove delatnosti; f. laesa, poreme-
ena funkcija. Jedan od pet klasinih
znakova zapaljenja; poremeaj f., pore-
meaj odreene delatnosti izvesnog or-
gana.
funda, praka, zavoj u obliku prake; f.
mandibulae, praka za bradu; f.nasi,
praka za nos.
fundoplicatio, fundoplikacija, mobilizaci-
ja donjeg dela i nabiranje dna eluca'
oko njega u cilju refluksnog ezofagitisa.
fundus, dno; f. oculi, ono dno; oftalmos-
kopom se vide papila vidnog ivca, maku-
Ia, krvni sudovi, sudovnjaa; pri irokoj
enici moe se videti sve do eljaste
mee; f. uteri, dno materice, gornja
proirena ivica materice; f. ventriculi,
dno eluca, gornji zasvoeni deo eluca.
V. fornix ventriculi.
fungi, gljive, nii biljni organizmi, koji se
dele u dve klase: Phycomycetes, proste
gljive, parazitske i saprofitske gljive
(budi); Eumycetes, sloene gljive (ret-
ko u redukovanom, jednoelijskom ob-
liku kvasca), s plodonosnim telom u
kome se stvaraju spore i razgranatim
micelijumom, kao to su budi vrste Pe-
nicillium. Gljive su rede paraziti, naje-
e su aprofiti. Najsloenija plodonosna
tela imaju oblik klobuka.
fungicida, fungiidi, sredstva za unitava-
nje gljivica.
fungus, (I) gljiva, gljivica (fungi imperfec-
ti); (2) izrastaj u vidu sunera, spuve.
Naziv fungus obino se upotrebljava
za oznaku kotano-zglobne tuberkulo-
ze, npr. fungus pedis, manus, cubiti, di-
giti itd., ili u tuberkulozi semenika
(f.testis benignus). Sem toga, i izvesni iz-
rataji nose naziv fungus, kao, npr., f.
durae matris (sarkom tvrde modanice
koji razara lubanjsku kost); f. testis ma-
lignus (karcinom semenika koji prelazi
na monice) itd.
funiculus, spermaticus, vrpca, uzica; f.
spermaticus, spermatika vrpca, obuh-
vata: semenovod s arterijom i venom,
spermatiku arteriju, prameniti splet
(plexus pampiniformis), mii uspinja
semenika (m. cremaster) s odgovaraju-
im krvnim sudovima, glatke miine
elije, limfne sudove, genitalni ogranak
genitobutnog ivca i spermatiki splet
(plexus spermaticus); f. umbilicalis,
pupana vrpca, kojom je zaetak spojen
za posteljicu. Spolja je obavljena epite-
lom amniona, a u sluznom vezivnom tki-
vu, ispod njega, nalaze se dve arterije,
kojima se krv iz embriona dovodi u po-
steljicu, kao i vena kojom se krv odvodi
u embrion. Pored toga, nalazi se ostatak
alantoisa i umancetnog kanala.
funkcijska scintigrafija, v. scintigrafija.
funkcijske srane mane, v. vitium.
funkcijski srani umovi, v. um.
funkcionalizam, psiholoka kola (Tit-
chener) primenjuje prouavanje sves-
nih sadraja pri prilagoavanju na oko-
linu.
funkcione grupe, u organskoj herniji se
pod funkcionom grupom podrazume-
vaju atomi ili atomske grupe koje uvek
daju izvesne svojstvene reakcije, bez ob-
zira za kakav su ostatak vezane. Neke
jednostavne funkcione grupe sadre
samo C i H, a veina funkcionih grupa
sadre i druge elemente, naroito kiseo-
nik i azot. Vanije funkcione grupe su:
hidroksilna OH, amino-grupa NFh, kar-
boksilna -COOH itd.
funkciono testiranje, merenje funkcio-
nog stanja nekog organa, organskih sis-
tema ili celog tela. Rezultat merenja -
baza za ocenu funkcione spremnosti. U
286
furazolidon fuzija

sportskoj medicini testiranje, preteno,
funkcionih sposobnosti kardiovasku-
larnog i respiratornog sistema. Neki tes-
tovi ocenjuju samo stepen prilagoe-
nosti vegetativnog nervnog sistema. Us-
lovi testiranja moraju biti standardni.
Od aparata za testiranje najee se ko-
riste: pokretni tepih (tredmil), bicikl-er-
gometar i klupica ili stepenice odree-
nih dimenzija. V. pokretni tepih, bicikl-
ergometar.
furazolidon, derivat furana, sredstvo za
leenje nekih infekcija u gastrointesti-
nalnom traktu (giardiasis).
furibundus, furibundan, besan, manijaka-
lan.
furor, bes, nastup besa, pomama.
furosemidum (furosemid), diuretiko
sredstvo.
furunculosis, furunkuloza, istovremena
ili povremena pojava furunkula.
furunculus, ir, gnojno stafilokokno zapa-
Ijenje folikula dlake lojnih lezda, sa
stvaranjem lokalizovanog, veoma bol-
nog apscesa koji se u daljoj evoluciji
moe isprazniti prema povrini.
fuscin, tamnomrk pigment koji, u velikoj
koliini, sadre elije pigmentnog epite-
Ia mrenjae.
fusiformis, vretenast, npr. Cellulae fusi-
formes; vretenaste elije.
fusio dentium, fuzija zuba, srastanje glei
i dentina dva ili vie zametaka zuba; ko-
more pulpe ostaju odvojene; parcijalna
f., zubi srasli samo u predelu krunice,
korenovi su razdvojeni; totalna f., zubi
srasli elom duinom; Sin. synodontio.
Fusobacterium fusiforme, gram-negati-
van bacil, u obliku vretena ili cigare i
esto ima centralno polje koje se slabije
boji. Veoma polimorfan, anaeroban i
mikroaerofilan baciL Kultivie se na
podlogama obogaenim sveim seru-
mom. Normalan stanovnik usne duplje.
Za oveka je patogen samo u zajednici s
Borrelijom vincenti. Izaziva Plant-Vin-
cetovu anginu i druge nekrotike i zapa-
Ijenjske procese kao to su gingivitis i
stomatitis. Sin. Bacillus fusiformis.
fuzija, stvaranje, slivanje likova obeju
mrenjaa u kori mozga da bi se pred-
met posmatran s oba oka video kao je-
dan. Prilikom fiksacije nekog predmeta
one jabuice prave takav pokret da se
likovi posmatranog predmeta odraava-
ju na identian naifi na korespondira-
juim mestima mrenjae. Ovaj voljni
napor, koji je donekle i automatizovan,
oznaava se kao napor fuzije i ima za cilj
da se predmet posmatran s oba oka vidi
kao jedan.
287
G, oznaka za prefiks giga u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica, l giga
oznaava veliinu koja je za IO
9
odnosno
za milijardu (1.000.000.000) puta vea
od merne jedinice neke fizike veliine,
npr. GBq (giga-bekerel), GW (giga-vat),
GeV (giga-elektronvolt).
g, (1) skraenica za gram; (2) oznaka za
ubrzanje zbog dejstva tee.
Ga
67
, radioaktivni izotop galijuma, prime-
njuje se u obliku citrata za scintigrafsku
lokalizaciju tumora. V. scintigrafija.
GABA, gama-amino-buterna kiselina,
H
2
N-CH
2
CH
2
CH
2
-COOH
2
, koja nastaje
dekarboksilacijom glutaminske kiseli-
ne. Ubraja se u inhibicijske posrednike
nervnog sistema. U mozgu joj se povea-
va koncentracija kada EEG oveka po-
kazuje sporotalasnu fazu spavanja. An-
tagonist ove kiseline je pikrotoksin.
gran., skraeno od granula (zrnca).
gtt., skra. od reci gutta ili guttae (kap ili
kapi).
Y (gama), v. mikrogram.
Gaffkya tetragena, gram-pozitivne bakte-
rije, rasporeene u grupama od po 4
koka. Ta vrsta je jedina u rodu Gaffkya
koja ima izvestan medicinski znaaj. Za
nju se ne moe sa siguinou rei da je
patogena za oveka, ve samo za bele
mieve i zamorie.
galactagoga (remedia), galaktagogna
sredstva, koja podstiu luenje mleka,
Sin. lactagoga.
galactorrhoea, galaktoreja, spontano oti-
canje mleka iz dojke. U vreme dojenja
spontano otie mleko iz dojke koju dete
sie, a po dojenju curi mleko iz dojke koju
je dete sisalo. Ova pojava je fizioloka. U
nekih gravidnih ena dolazi, posle
prestanka trudnoe, do galaktoreje i
sekundarne amenoreje - Chiari-Form-
melov sindrom. Ovaj sindrom je obele-en
produenom laktacijom i izostankom
normalne menstruacije, to je po-sledica
poremeenog odnosa prolakti-na i
gonadotropina. Prolaktin inhibie
stvaranje gonadotropina to dovodi do
amenoreje, atrofije genitalija i galakto-
reje. Galaktoreja se via i u ena koje nisu
bile gravidne. Veina njih su ame-
noroine, ali u nekih postoji i normalan
ciklus. U mokrai ovih ena koncentracija
gonadotropina je mala ili je uopte nema.
Galaktoreja se moe pojaviti i pri upotrebi
oralnih kontrakonceptivnih sredstava.
galactosaemia, galaktozemija, nasledni
poremeaj metabolizma galaktoze koji
se odlikuje hepatomegalijom, katarak-
tama, duevnom zaostalou, s povraa-
njem, prolivima, uticom, slabim razvo-
jem u ranom detinjstvu. Prenosi se au-
tosomnim recesivnim genom.
galaktoz, aldoheksoza, CeHi
2
Oe, ulazi u
sastav mlenog eera (laktoze). Dobija
je iz mlenog eera dejstvom nekog
fermenta ili neke neorganske kiseline.
Bela kristalna supstancija koja po veini
svojih osobina lii na glikozu, ali je od
ove manje slatka i manje rastvorljiva.
galea, (gr.) lasica, maka, kapa od lasije
ili maje koe, kapa, naglavak; g. apo-
neurotica (capitis), tanka iroka ilava
opna koja se nalazi izmeu vlasita i
288
galenica gama-globulini

spoljanje strane krova lubanje, za koju
je labavo privrena. Slui za pripoj
nekim miiima glave.
galenica, galenski preparati, lekovi koje
apotekar moe spraviti u apoteci od
droga i hemikalija meanjem, rastvara-
njem i ekstrahovanjem.
galenski preparati, v. galenica.
galica, (plava), v. Cupri sulfas; galica (zele-
na), v. Ferrosi sulfas.
Gallamini iodidum, (galamin-jodid), re-
laksantno sredstvo, sintetska zamna za
d-tubokurarin; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji.
Galli-Maininijeva reakcija, v. reakcija.
gallium, gallijum, Ga, hemijski element,
metal.
galopni ritam, auskultatorni nalaz na
srcu u vidu ritma u tri vremena, kada
se, umesto dva, uju tri tona, obino na
vrhu srca. Znak je najee insuficijen-
cije miokarda.
galvanizacija, upotreba jednosmerne
(galvanske) struje niskog napona za Ie-
enje ili dijagnostiku; g., katodna,
(stom.) terapijski postupak kojim se u
obolelim desnima smanjuje proces za-
paljenja dejstvom galvanske struje s ka-
tode. Ovo se postie smanjivanjem kise-
losti u obolelom tkivu i baktericidnim
dejstvom primenjene struje; g. u usti-
ma, pri upotrebi legura s razliitim sa-
stavom, u pljuvaki, kao kiseloj sredini,
koja slui kao elektrolit, javlja se galva-
nizacija. Iz nehomogene legure u ustima
(uglavnom bakar) izdvajaju se iz krista-
la joni bakra, pomou elektrohemijske
reakcije, kao metala nieg potencijala u
odnosu na onaj s viim potencijalom i,
taloei se na metalu vieg potencijala,
stvaraju tamnu naslagu. Tada se osea
neprijatan ukus u ustima.
galvanofaradizacija, istovremena upot-
reba galvanske i faradske struje u cilju
leenja.
galvanohirurgija, primena galvanske
struje u hirurgiji. V. kirurgija (elektrohi-
rurgija).
galvanojonoterapija, v. iontophoresis.
galvanokaustika, razdruivanje i razara-
nje tkiva pomou galvanokautera. V.
galvanokauter.
galvanokauter, instrument za galvano-
kaustiku, iji se vrh zagreva do usijanja
galvanskom strujom. V. galvano-kausti-
ka.
galvanoterapija, v. therapia.
gama-eferentni sistem, sistem koji kon-
trolie tonus i kontrakciju skeletnih mi-
ia. ine ga mali gama-motoneuroni
ije se telo nalazi pored velikih alfa-mo-
toneurona u prednjim rogovima sive
mase kimene modine a aksoni, gama--
eferentna vlakna, inerviu krajeve int-
rafuzalnih vlakana miinih vretena.
Gama-motoneuroni razdrauju se ug-
lavnom impulsima iz retikularnog faci-
litacijskog podruja modanog stabla i
sekundarno impulsima koji u to pod-
ruje stiu iz malog mozga, bazalnih
ganglija, pa i iz modane kore. Mehani-
zam kojim gama-eferentni sistem utie
na tonus miia sastoji se u tome to
kontrakcija krajeva miinih vretena,
izazvana impulsima koji pristiu putem
gama-eferentnih vlakana, poveava broj
impulsa koji odilaze s receptora mii-
nih vretena, a koji olakavaju alfa-moto-
neurone, tako da se broj impulsa, koji
ovi odailju u skeletni mii poveava i
tonus miia raste. Znaaj gama-efe-
rentnog sistema u kontroli miine kon-
trakcije sastoji se u tome to, za razliku
od kontrakcija izazvanih impulsima s
alfa-motoneurona, momentalnih, brzih
i bez ogranienosti u skraivanju, gama-
eferentni sistem ini da se mii kontra-
huje do predodreene duine.
gama-globulini, globulini plazme najve-
om molekulskom teinom (150.000 -
900.000). Veina antitela su gama-glo-
bulini i nazivaju se imunoglobulini. Sa-
stoje se od lakih i tekih lanaca polipep-
tida, a veina je kombinacija dva laka i
dva teka lanca. Krajevi i jednog i dru-
gog lanca su promenljivi, dok je ostatak
svakog lanca konstantan. Konstantni
deo odreuje opta fizika i hemijska
svojstva od kojih zavisi ponaanje anti-
tela, kao to je pokretljivost u tkivima,
spajanje sa specifinim strukturama u

19 Medicinski leksikon 289
gama-kamera
ganglioneuroma

telu i dr. Svako telo je specifino za od-
reeni antigen, a tu specifinost mu od-
reuje razliiti raspored aminokiselina
na promenljivim delovima lakih i tekih
lanaca. DeIe se u pet glavnih klasa: IgM,
IgG, IgA, IgD, i IgE. IgG ine oko 75%
antitela normalne osobe. IgE, kojih ima
najmanje, imaju posebnu ulogu u aler-
gijskim manifestacijama organizma.
G.g. mogu se davati u profilaksi i terapiji
razliitih oboljenja.
gama-kamera, sin. scintilacijska gama-ka-
mera, Angerova kamera; vrsta statikog
detektora za scintigrafiju i dinamika is-
pitivanja pomou radioaktivnih izoto-
pa. V. scintigrafija. Ima tri osnovna sa-
stavna dela: veliki kristal natrijum-jodi-
da aktivisan talijumom, 19 ili vie foto-
multiplikatora i analogni raunar. Re-
gistrovanje raspodele intenziteta zrae-
nja vri se s katodnog osciloskopa. Ako
se kamera povee s odgovarajuim ra-
unarskim ureajem, moguna su, po-
red scintigrafskih i brza dinamika ispi-
tivanja pojedinih organa.
gameksan, heksahlorocikloheksan, insek-
ticidni praak, nerastvorljiv u vodi, vrlo
jakog mirisa na plesan. Deluje na insek-
te slino kao i DDT, ali dejstvo nastupa
bre. Opisana su i trovanja gameksa-
nom.
garneti, polne, oplodne elije: jajace i se-
meglavac.
gametogeneza, proces stvaranja oplod-
nih elija (gameta); mukih (spermato-
geneza) i enskih (ovogeneza). U tom
procesu najvaniji in je sazrevanje i ko-
nano uobliavanje gameta. Sazrevanje
se za oba gameta sastoji od svoenja
hromatinske materije jedra (hromoso-
ma) na polovinu (u oveka na 23), to
ini haploidni broj hromosoma. Uobli-
avanje mukog gameta (semeglavca ili
spermatozoida) mnogo je sloenije
nego uobliavanje enskog i sastoji se u
postupnom preobraanju nepokretnih i
okruglih elija (spermatida) u izduene
i pokretljive elije.
gammexan, v. gameksan.
gamoni, supstancije koje deluju na kopu-
laciju gameta (mukih: androgamoni ili
enskih: ginogamoni).
gampsodactylia, gampsodaktilija, defor-
mitet prstiju na nozi, koji se sastoji od
preteranog opruanja prve falange i
pregiba druge dve falange.
ganglion, proirenje u obliku vora: (1)
(anat.), nervni vor. Razlikuju se cereb-
rospinalni i simpatiki ganglioni; (2)
(hir.), oblik cistikog tumora koji se jav-
lja na aponeurozama, tetivama, v. hygro-
ma gangloides; g. caeliacum, (dextrum
et sinistrum), autonomni ganglion u sa-
stavu celijakog ivanog spleta (plexus
coeliacus); g. cervicalia (uteri) Fran-
kenhuseri, ganglioni u karlici na bo-
nim stranama vrata materice; g. cervi-
cale (superius, medius, inferius), vratni
ganglion (gornji, srednji, donji): g. cer-
vicothoracicum (stellatum), zvez^ast
ganglion, nastaje spajanjem donjeg
vratnog i prvog grudnog gangliona sim-
patikog stabla; g. ciliare, trepavini
ganglion, pridodat oftalmikom ivcu,
daje vlakna za m. sphincter pupillae i m.
ciliaris; g. oticum, otiki ganglion, pri-
dodat donjovilinom ivcu (n. mandibu-
laris); gg. pelvina, karlini ganglioni u
sastavu karlinog autonomnog spleta;
g. pterygopalatimim, pterigonepani
ganglion, pridodat gornjovilinom iv-
cu (n. maxillaris); g. submandibulare,
podvilini ganglion; g. trigeminale (se-
milunare), Gasserov ganglion polume-
seastog oblika od koga polaze sve tri
grane kao posebni ivci trogranog ivca
(n. trigeminus).
ganglioneuroblastoma, benigna neoplaz-
ma koja se najee javlja u meduli nad-
bubrega, a inoe se javiti u svim delovi-
ma simpatikog nervnog sistema. Izazi-
va simptome samo veliinom i fizikim
prisustvom. Graen je od nediferento-
vanih elija iz sastava gangliona simpa-
tikusa s prisustvom reih ganglijskih
elija.
ganglioneuroma, benigna neoplazma sa-
stavljena od nediferentovanih velikih
ganglijskih elija simpatikusa s manje
nervnih vlakana. Javlja se i u dece i u
odraslih, najee u sri nadbubrene
lezde, ali i na drugim mestima gde ima
simpatikih nervnih struktura.
290
ganglionska blokada
gargouillement

ganglionska blokada blokiranje preno-
enja impulsa kroz simpatikusne i para-
simpatikusne ganglije medikamentima.
ganglioplegici, materije koje blokiraju
prenoenje impulsa s preganglijskih na
postganglijske neurone. Koriste se kao
antihipertenzivna sredstva.
gangraena, gangrena, anemika nekroza
tkiva ili organa na koji se esto nadove-
zuje autoliza ili dejstvo trulenih bakte-
rija; g. angiosclerotica, posledica skle-
roze arterija, v. g. sicca, suva gangrena;
g. diabetica, dijabetska gangrena u po-
etku suva, a zatim vlana, razvija se na
prstima noge i stopalu kao posledica
ateroskleroze arterija stopala, pa se
brzo proiruje ushodno na gnjat, pa i
butinu; g. emphysematodes, emfize-
matozna gangrena, v. gasna gangrena; g.
gaseosa, gasna gangrena, veoma teko
posttraumatsko oboljenje izazvano bak-
terijama iz roda klostridija. Uglavnom
ratno oboljenje kod velikih povreda za-
prljanih zemljom. Gasnu gangrenu ka-
rakterie pojava velikog otoka, koji se
brzo iri i krepitira, kao i masivna nek-
roza miia oko rane, iz koje se cedi put-
ridan sukrviav sekret. Ove lokalne pro-
mene su praene znacima teke - opte
infekcije i intoksikacije. Smrtnost je
vrlo visoka; g. humida, (sphacelus),
vlana gangrena nastaje u delovima tela
koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi
sa spoljanou (ekstremiteti, plua,
materica itd.) usled dejstva trulenih
bakterija na nekrotino tkivo, koje po-
staje meko, sivozelenkaste ili mrke boje
i raspada se; sin. vlana gangrena; g. ju-
venilis, mladalaka gangrena nastaje
usled poremeaja krvotoka u arterija-
ma noge zbog zapaljenjskih promena na
arterijama (morbus Biirgeri); (stom.) g.
pulpae, raspadanje tkiva pulpe, nastalo
postepeno (nekrobioza), ili naglo (nek-
roza). Izazvano je hemijskim, toksikim,
bakterijskim, termikim ili trofikim
uzronicima. Nekrotiki proces moe
zahvatiti deo pulpe (g. partialis), ili pul-
pu u celini (g. totalis). Zavisno od naina
raspadanja tkiva gangrena moe biti
suva (g. sicca) i vlana (g. humida). Pro-
ces raspadanja tkiva pulpe moe se og-
raniiti samo na ovom tkivu (g. simplex),
ili zahvatiti i tkiva apikalnog ozublja (g.
complicata). Zub je promenjene boje i
ne reaguje na mehanike, termike i
elektrine testove. Na rendgenogramu
se vidi rasvetljenje u predelu vrha kore-
na zuba. terapija: temeljna mehaniko-
medikamentozna obrada kanala korena
i punjenje istog vrstim neresorbuju-
im materijalom. Sin. parodontitis apica-
Us chronica; g. Raynaudi, simetrina
suva gangrena prstiju usled poremeaja
krvotoka izazvanog poremeenim oiv-
avanjem krvnih sudova; g. senilis, sta-
raka gangrena, razvija se usled ate-
roskleroze arterija nogu; g. sicca, suva
gangrena, mumifikacija (mumificatio),
nastaje usled sasuivanja nekrotinog
tkiva koje se smanjuje, ovrsne i dobiva
crn izgled, mumifikuje se. Pojavljuje se
na gornjim i donjim ekstremitetima,
uhu, nosu, pupanoj vrpci novoroen-
eta itd., a nastaje usled poremeaja kr-
votoka u tim delovima tela (arterioskle-
roza, embolija, tromboza arterija itd.), v.
suva gangrena; suva g., v. g. sicca; trau-
matska g., gangrena koja nastaje posle
traume kao posledica povrede krvnih
sudova; g. trophica, trofika gangrena,
nastaje usled povrede trofikog nerva
dela tela; venska g.g., javlja se usled du-
gotrajne staze u venama dela tela (obi-
no nogu); vlana g., sin. gangraena hu-
mida.
gangrenozni apendicitis, v. appendicitis.
gangrenozno zapaljenje, v. inflammatio.
ganoblastus, v. amelo bias tu.
Ganserov divertikul, v. diverticulum.
Ganserova psihoza, v. psychosis.
Ganserovi divrtikulumi, v. diverticu-
lum.
Ganserovo sumrano stanje, v. zatvorska
psihoza.
Gardner-Diamondov sindrom, v. sy-
ndroma.
Gardnerov sindrom, v. syndroma.
gargouillement, (fr.) klokotanje koje se
uje pri palpaciji nekih delova trbuha
zbog rastezanja i hipotonije pojedinih
delova creva (cekum, sigmoidni kolon)
u kojima se nalazi tean ili kaast sadr-

19* 291
Garlandov trougao
gaster

aj, koji se pri palpaciji pomera u tim
delovima creva.
Garlandov trougao, trougao perkutorno
pojaane sonornosti, u bazi plua poza-
di uz kimeni stub, na strani pleuralnog
izliva.
garnitura hromosoma, specifina je za
svaku vrstu. Sazreli gameti sadre u svo-
jirn jedrima haploidni broj hromosoma
(n), dok zigot (oploeno jaje) ima dip-
loidni (2n). Taj broj je potreban za us-
postavljanje pune ivotne sposobnosti i
snage ploda. Embrioni s haploidnim
brojem hromosoma uvek su zakrljali,
neotporni, nedovoljno razvijeni.
Gartnerov kanal, v. canalis.
gas-maska, pribor za oslobaanje udisa-
nog vazduha od otrovnih sastojaka, i to
mehanikim zadravanjem ili veziva-
njem kodljivih materijala za hemijski
aktivne supstancije (aktivni ugalj itd.).
U ratu se upotrebljava za zatitu vojnih
lica i stanovnitva od hemijskih, biolo-
kih i radiolokih agenasa, a u miru se
primenjuje u industriji za zatitu pri
radu. Sastoji se od dva osnovna dela: ob-
razina koja je obino od gume, a na njoj
x
su nosa cedila, ventila udisanja i izdisa-
nja, naoari od providne plastine mase
ili tripleks stakla itd., a namenjena je da
potpuno izoluje organe za disanje, oi i
lice od neposrednog dodira s otrovima
u vazduhu (plikavcima, nadraljivcima,
nervnim BOt-ima koji deluju kroz kou
itd.); cedilo, spojeno s obrazinom, ne-
posredno ili preko gumenog creva (i
tada se nosi u torbi), zadrava, odnosno
filtrira gasove i pare otrovnih materija
adsorpcijom, hemijskim i katalitikim
razlaganjem, a aerosole mehanikim
putem (i to od aerosola BOt i od estica
radioaktivne praine i biolokih agena-
sa). Gas-maska je univerzalnog karakte-
ra, tj. obezbeuje kompletnu zatitu od
svih toksikih dejstava koja se mogu u
ratu pojaviti kao posledica primene
nuklearnog, hemijskog i biolokog
oruja.
gas, rudniki, smea gasova koja se stvara
u rudnicima pri eksplozijama metana ili
praine, a sadri ugljen-dioksid i ugljen-
-monoksid. Pri miniranju pored ovih
stvaraju se jo i vrlo otrovni nitrozni ga^
sovi.
gasna flegmona, v. phlegmona.
gasna gangrena, v. gangraena.
gasni edem, v. gangraena.
gasni hlorinator, ureaj za primenu hlo-
ra, gasa za dezinfekciju vode za pie i
rekreaciju. Sadri bocu sa komprimisa-
nim hlorom, reduktor pritiska, mera
protoka i komoru za meanje hlora s vo-
dom.
gasovi, supstancije sline vazduhu u koji-
ma su molekuli odvojeni jedan od dru-
gog i zbog toga se slobodno kreu; indi-
ferentni g., gasovi koji nisu direktno
kodljivi, ali ijim se udisanjem ivi or-
ganizam ne bi mogao odrati zbog ne-
dostatka kiseonika (npr. azot); nitrozni
g., smea azotnih oksida iz kojih, u pri-
sustvu vlage, nastaju azotasta i azotna
kiselina. Nitrozni gasovi spadaju meu
najotrovnije gasove. Podnoljiva grani-
ca iznosi oko 0,1 mg na litar vazduha.
Stvaraju se pri proizvodnji azotne kise-
line, nitroceluloze i nitroglicerina, pri
sagorevanju celuloida, u industriji ple-
menitih metala, pri sagorevanju dina-
mita i pri eksplozijama. Pri udisanju le-
talnih i subletalnih doza dolazi do inten-
zivnog nadraaja organa za disanje. Po-
sle kratkog vremena nastupi latentni
stadijum bez simptoma, koji traje 6-8
asova, a zatim se razvija teki akutni
edem plua, sa svim svojim posledica-
ma; plemeniti g., inertni gasovi, gasovi-
ti elementi koji se odlikuju time to su u
hemijskom pogledu indiferentni. To su
helijum, neon, argon, kripton, ksenon i
niton (radon).
Gasserov ganglion, v. ganglion trigemina-
Ie.
Gasserov sindrom, v. hemolizno-uremij-
ski sindrom.
gaster, eludac, proireni deo kanala za
varenje, na kome se razlikuju: prednja i
zadnja strana, desna ivica (mala krivina,
curvatura minor), leva ivica (velika kri-
vina, c. major), gornji ili ulazni otvor
(ostium cardiacum) i donji otvor (os-
tium pyloricum). eludac ima uspravni
i horizontalni deo. Na uspravnom delu
292
gastralgia gastrocelicus

nalazi se, gore, svod, a ispod njega telo
eluca. Horizontalni deo sastoji se od
pilorusnog trema i pilorusnog kanala.
Zid eluca izgrauju: trbuna marami-
ca, glatke miine elije i sluznica s
mnogobrojnim lezdama koje lue elu-
dani sok; (embr.) proirenje na primi-
tivnom crevu, jasno izraeno na embrio-
nu od 4 mm duine. Ono se ubrzo uvija
oko svoje osovine. Na embrionima od
15 mm vide se svi delovi odraslog elu-
ca; hipotonian ., rendgenski izgled
eluca koji je zbog smanjenog tonusa u
sredini korpusa ui nego u predelu tre-
ma i antruma, zbog ega lii na usprav-
no postavljenu pikotu.
gastralgia, gastralgija, bol izazvan elu-
danom kolikom.
gastralgokenosis, gastralgokenoza, bol
izazvan grevima praznog eluca, koji
nestaje im se uzme hrana.
gastratrophia, gastratrofija, atrofini gast-
ritis, v. gastritis.
gastrectasia, gastrektazija, proirenje e-
luca.
gastrectomia, gastrektomija, odstranjiva-
nje celog eluca (totalna g.) ili samo jed-
nog dela (suptotalna gastrektomija, re-
sekcija eluca).
gastric ka kriza, v. crisis.
gastrika tubaa, v. tubaia.
gastriksin, proteolitiki ferment koji se
lui u elucu; aktivnost mu je oko 4 puta
manja od aktivnosti pepsina, a optimal-
no dejstvo pri pH 3, za razliku od pepsi-
na, koji optimalno deluje pri pH 2. Gas-
triksin se naziva i pepsin I, za razliku od
pepsina, koji se oznaava kao pepsin IL
gastrin, hormon (v. tamo) odreenih eli-
ja organa za varenje, prvenstveno elu-
ca, s nizom, jo uvek nedovoljno pro-
uenih, vanih funkcija (npr. podstica-
nje luenja sone kiseline u elucu). Sin.
gastrosekretin.
gastritis, zapaljenje eluca, moe biti pro-
uzrokovano hranom, alkoholnim pii-
ma i otrovima. Mnogokrvnost sluznice s
manjim i veim erozijama glavna je pro-
mena u akutnom gastritisu; antrumski
g., koje zahvata antrum eluca; g. atrop-
hica, hronini gastritis atrofijom sluzni-
ce; g. catarrhalis, zapaljenje sluznice
eluca s hipertrofijom sluznice i lue-
njem poveane koliine sluzi i obino
hipoaciditetom; g. chronica, hronino
zapaljenje sluznice eluca koja ide u dva
oblika s hipertrofijom i atrofijom. U slu-
ajevima hipertrofinog hroninog
gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i
podsluznice eluca. Povrina je grubo
naborana, epitel hiperplastian, a u
podsluznici postoji umnoavanje veziva
i prisustvo elija zapaljenja. U sluajevi-
ma hroninog atrofikog gastritisa po-
stoji izraena zaravnjenost povrine, is-
tanjenost sluznice, ali i poveani broj
limfocita i leukocita. U dubljim slojevi-
ma sluznice mogu se pojaviti sitne ciste.
Vezivo izmeu lezda i miinog lista
sluznice je zadebljano. U pernicioznoj
anemiji atrofija eludane sluznice do-
stie veoma izraeni stepen; g. corrosi-
va, hemijski gastritis; eozinofilni g., u
kojem postoji infiltracija zida antruma
eluca eozinofilnim granulocitima; g.
erosiva, u kojeg postoje lokalne ili di-
fuzne erozije, epitela sluznice eluca; g.
exfoliativa, gastritis erosiva; hemijski
g., izazvan hemijskim jedinjenjima. Sin.
g. corrosiva; hemoragijski g., erozivni
gastritis s krvarenjima; hipertrofiki
dinovski g., s vrlo izraenom hipertro-
fijom eludane sluznice, koje izaziva
difuzno zadebljanje eludanog zida.
Sin. Menetrierova bolest; hronini cis-
tiki g., u kojeg su gastrike i pilorusne
lezde proirene i pokrivene spljote-
nim epitelom; g. phlegmonosa, s pri-
sustvom apscesa u eludanom zidu; g.
polyposa, hipertrofiki gastritis s poja-
vom polipskih izvrata sluznice; g. pseu-
domembranacea, u kojeg postoje
pseudomembranske naslage na sluzni-
ci; radijacijski g., zbog povrede zrae-
njem; g. toxica, izazvan toksinima, ili
korozivnim sredstvima.
gastroanastomosis, gastroanastomoza,
spajanje i stvaranje ire komunikacije
izmeu dva dela eluca koji dobiva ob-
lik peanog sata.
gastroatonia, atonija zida eluca.
gastrocelicus, eludano-kolini, npr. Ii-
gamentum gastrocolicum, eludano-
kolina veza, koja spaja veliku krivinu
293
gastroduodenitis
gastrotomia

eluca s poprenim delom debelog cre-
va, ili komunikacija lumena eluca s lu-
menom poprenog debelog creva, npr.
fistula gastrokolica, gastrokolina fistu-
la.
gastroduodenitis, zapaljenje eluca i duo-
denuma.
gastroduodenostomija, gastroduodenos-
tomija, stvaranje komunikacije izmeu
eluca i dvanaestopalanog creva ope-
rativnim putem. V. Finneyeva operacija,
pyloroplastica.
gastroenteritis /zapaljenje eluca i creva;
akutni infektivni g., akutni gastroente-
ritis izazvan bakterijama ili virusima; g.
paratyphosa B, izazvan Salmonellom
paratyphi; B. g. typhosa, oblik gast-
roenteritisa izazvan tifoznom salmone-
lom.
gastroenteroanastomosis, operativno
stvaranje komunikacije izmeu eluca i
tankog creva, mahom jejunuma, odnos-
no stvaranje gastrojejunalne vetake
fistule u cilju da se izbegne normalno
prolaenje eludanog sadraja kroz pi-
lorus u ulkusu duodenuma i organskoj
stenozi pilorusa; vri se i kao deo resek-
cije eluca.
gastroenterocolitis, gastroenterokolitis,
istovremeno zapaljenje eluca, tankog i
debelog creva.
gastroenterohormoni, grupa polipeptid-
nih, jo nedovoljno prouenih materija
hormonskog (v. hormon) karaktera koje
se lue u elucu i tankom crevu (a vero-
vatno, jo i u drugim lezdanim delovi-
ma organa za varenje) i utiu, prvenst-
veno (prema do sada poznatim podaci-
ma) na motoriku i sekreciju u gastroin-
testinalnom traktu, kao i na funkciju
Langerhansovih ostrvaca beta-elija
guterae.
gastroenteropathia, gastroenteropatija,
svaka bolest eluca i tankog creva.
gastroenteroptosis, gastroenteroptoza,
sputenost, spad eluca i creva.
gastrogastrostmia, v. gastroanastomo-
sis.
gastrojejunokolini, ono to se odnosi na
komunikaciju izmeu eluca, jejunuma
i poprenog dela kolona, npr. gastroje-
junokolina. fistula.
gastrojejunostomia, gastrojejunostomi-
ja, vrsta enterostomije kojom se opera-
tivno stvara komunikacija izmeu elu-
ca i jejunuma. V. gastroenteroanastomo-
sis.
gastrokardijalni sindrom, v. sindrom.
gastrokoliki refleks, v. refleks.
gastromalacia, gastromalacija, nenor-
malno mek zid eluca.
gastrooesophagitis, zapaljenje eluca i
jednjaka.
gastropathia, zajedniko ime za sve bolesti
eluca.
gastropexia, gastropeksija, priivanje
male krivine eluca za trbuni zid ili re-
barni luk u cilju leenja spada eluca
gastroptoze.
gastroplicatio, gastroplikacija, hirurka
intervencija kojom se nabira eludac u
cilju smanjivanja njegove dilatacije.
gastroptosis, gastroptoza, sputenost e-
luca, tj. stanje pri kome njegova donja
granica dopire nie nego to je normal-
no. Simptomi su: bol u predelu eluca,
naroito posle jela, koji se gubi kada bo-
lesnik zauzme horizontalan poloaj, i
brza zasienost. Posledica je naglog mr-
avljenja i obino je praena ptozom i
drugih trbunih organa (visceroptosis).
gastropylorectomia, gastropilorektomi-
ja, resekcija pilorusnog dela eluca.
gastroskop, endoskop za pregled unut-
ranjosti eluca; fibrooptiki g., fibros-
kop za pregled eluca.
gastroskopija, pregled unutranjosti e-
luca gastroskopom.
gastrostenosis, gastrostenoza, stenoza
gastera, organsko ili funkcijsko suenje
eluca.
gastrostomia, gastrostomija, hirurko
stvaranje otvora na elucu, koji je na
tom mestu priiven za prednji trbuni
zid. Moe da ima zadatak trajne gastros-
tomije ako se bolesnik ne moe hraniti
na normalan nain (npr. u sluaju raka
ili suenja jednjaka) ili, pak, ima privre-
meno znaenje, dok se ne izlei osnovno
oboljenje (rak ili striktura jednjaka).
Slui i za retrogradno buiranje jednja-
ka.
gastrotomia, gastrotomija, otvaranje e-
luca operativnim putem radi eksplora-
294
gastrula generacijsko vreme

ije njegovog unutranjeg zida, uzima-
nje iseka iz njegovog zida, radi histopa-
tolokog pregleda i vaenja stranog tela
(kaike, klinova itd.).
gastrula, preobraanje jednolisnog oblika
klice (blastule) u dvolisni, s otvorom
spolja, dovodi do stvaranja gastrule.
Gaucherova bolest, v. bolest.
Gay-Lussacov (Charlesov) zakon, za-
kon po kome se, ako je pritisak odree-
ne zapremine gasa konstantan ali se
temperatura menja, zapremina gasa po-
veava upravo srazmerno temperaturi.
gaza, prema naoj farmakopeji, oficinalne
su sledee gaze: tela Cellulosi (gaza iz
viskoznih cel-vlakana), tela Cellulosi
sterile (sterilna gaza iz viskoznih cel-vla-
kana), tela Gossypii [pamuna (hidrofil-
na) gaza] i tela Gossypii sterile [sterilna
pamuna (hidrofilna) gazaJ.
gazometrija, v. Van Slykeova i Cullenova
gazometrijska metoda.
gazometrijska analiza, v. analiza.
Geiger-Mllerov broja, gasni detektor
nuklearnog zraenja. Za detekciju se ko-
risti stvaranje jonskih parova pri pro-
lasku zraenja kroz elektriki neutralan
gas i nastajanje elektrinog polja izme-
u elektroda brojake cevi. Koliina
elektrinog optereenja na izlazu broja-
a ne zavisi od energije zraenja (nepro-
porcionalni broja). Stvoreni signal
prenosi se u elektronski deo aparature,
koja ga obrauje i registruje. Efikasnost
Geiger-Miillerovog brojaa je 100% za
alfa- i beta-zrake, a samo oko 2% za
gama-zrake. Primenjuju se prvenstveno
za kontrolu kontaminacije osoblja i rad-
nih povrina u nuklearno-medicinskim
odeljenjima kao monitori zraenja.
gelatina, elatin, preieno ivotinjske
tutkalo. Kolageni se pri kuvanju deli-
mino razlazu i prelaze u rastvorljive
glutine ili tutkalo; G. Zinci oxydi (G. Zin-
ci), elatin sa cink-oksidom. Spravlja se
od cink-oksida, elatina, glicerola i des-
tilovane vode, a upotrebljava se spolja u
nekim oboljenjima koe.
gelatinae medicinales (lekovite galer-
te), lekoviti preparati namenjeni spo-
Ijanjoj upotrebi; osnovna masa im je,
na obinoj temperaturi, poluvrsta i
elastina a blagim zagrevanjem se rasta-
pa.
gelatinska kapsula, v. capsula.
gelatinski suneri, lokalna hemostatska
(koagulantna) sredstva.
gemellus, dvostruk, blizanac, blizanaki,
(npr. m. gemellus, mii blizanac, bliza-
naki mii).
gemini, blizanci, dva ploda koji se razvija-
ju u toku iste trudnoe i raaju u krat-
kom razmaku jedan za drugim. Razliku-
ju se istojajni i raznojajni blizanci. Isto-
jajni moraju da imaju isti pol i izrazitu
telesnu slinost. Raznojajni, koji su 6-
7puta ei od istojajnih, ne moraju
imati veliku telesnu slinost ni biti istog
pola. Viestruka trudnoa u ljudi se
smatra kao atavizam i vrlo esto je na-
sledna.
gen, deo molekula DNK (ili RNK u nekih
virusa) koji predstavlja naslednu sups-
tanciju i ifru po kojoj se, posredsvom
RNK, vri sinteza polipeptidnog lanca u
citoplazmi, kao i ifru za sintezu mole-
kula RNK. Broj nukleotida u svakom
genu je tri puta vei od broja kodona
koji ga sainjavaju; dominantan g., v.
dominantan; letalni g., gen ije feno-
tipsko dejstvo izaziva smrt jedinke, na-
jee pre reproduktivnog doba. Letalni
geni mogu biti dominantni, nepotpuno
dominantni i recesivni; g. operator,
gen odakle poinje itanje genske if-
re. Operator kontrolie aktivnost struk-
turnog gena, odnosno strukturnih gena,
s kojim je spojen u genski kompleks. Za-
jedno s genom regulatorom spada u
kontrolne gene; operon, genska jedini-
ca koju sainjavaju gen operator i struk-
turni geni; recesivni g., v. recesivan; g.
regulator, gen pod ijom kontrolom se
vri sinteza represorne supstancije koja
spreava aktivnost odgovarajueg gena
operatora, ijim se posredstvom reguli-
e sinteza RNK na strukturnom genu.
generacijsko vreme, vreme koje protek-
ne od formiranja jedne bakterijske eli-
je do njene deobe, nazivamo vreme jed-
ne generacije. U najpovoljnijim uslovi-
ma ono traje 15 minuta. Njegova duina
zavisi kako od genetskih osobina bakte-
rija, tako i od mnogih drugih faktora.
295
generatori
genska smrt

generatori, ureaji za dobijanje vetakih
radioaktivnih izotopa kratkog vremena
poluraspada, srednje ili niske gama-
energije. Osnovni deo generatora je na-
jee cilindrina hromatografska kolona
u kojoj je na jonskom izmenjivau
adsorbovan radioaktivni izotop s duim
vremenom poluraspada. Radioaktivni
izotop s kraim vremenom poluraspada
dobija se proputanjem kroz kolonu fi-
ziolokog sonog ili drugog pogodnog
rastvora (elucija). U nuklearnoj medicini
najvie se primenjuju generatori ra-
dioaktivnog tehnicijuma Tc"
m
, indiju-ma
In
113m
i joda J
132
; g. impulsa, elektronski
instrumenti koji slue za ispitivanje,
podeavanje i proveru ispravnog rada
instrumenata ili mernih kompleta,
odnosno nalaenje i uklanjanje neisp-
ravnosti. Primenjuju se i u nuklearno-
medicinskoj elektronici; g. sporopro-
menljivih napona, elektronski instru-
menti koji na svom izlazu daju linearne
promenljive napone u toku duih vre-
menskih intervala. U nuklearnim mere-
njima najee se koriste pri automat-
skom snimanju amplitudskih spektara.
Primenjuju se i u nuklearnoj medicin-.,
skoj elektronici.
generatorski potencijal, v. receptorski po-
tencijal.
genetika, nauka o nasleu.
genetska informacija, informacija sadr-
ana u redosledu nukleotida u moleku-
lu DNK ili RNK.
genetska rekombinacija u bakterija,
izuavanje reprodukcije u bakterija po-
kazalo je da u mikroorganizmima posto-
je etiri procesa prenoenjai genetskog
materijala ili rekombinacije gena: tran-
sformacija, konjugacija, transdukcija i
episomsko prenoenje.
geni, jedinice DNK s hereditarnim svoj-
stvima, sposobne za varijaciju. Nosioci
su specifinosti proteina, pa prema
_J:ome i enzima. One su obdarene gene-
tikim kontinuitetom preko koga osigu-
ravaju prenoenje specifinih poruka. U
sluaju s mnogo funkcija dovodi do ut-
vrivanja njihovih jedinica i podjedini-
ca. Znaaj oploenja za naslee lei u
prenoenju naslednih osobina oba rodi-
telja na plod, bez obzira da Ii je to pre-
noenje osigurano genima sadranim u
hromosomima mukog i enskog game-
ta ili celokupnom materijom gameta.
Embrion koji se razvija partenogenet-
skim putem (samo iz jaja) lien je oevih
gena; g. histokompatibilnosti, geni
koji reguliu sintezu specifinih antige-
na u tkivnim i krvnim elijama. Stepen
histokompatibilnosti izmeu dva orga-
nizma proistie iz stepena podudarnosti
njihovih tkivnih antigena.
geni Ir, v. Ir-geni.
genin, v. glikozidi.
genini, kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi.
genitalia, genitalija, v. polni organi (orga-
na genitalia).
genitalis, genitalan, plodan, oploujui,
koji je u vezi sa polnim organima ili s
polnom funkcijom.
genitalni jastuii, v. falusna kvrga.
genodermatoze, nasledna kona obolje-
nja.
genokopija, pojava da slian ili identian
fenotip moe da bude uslovljen razlii-
tim genotipom. V. fenokopija.
genom, skup svih gena smetenih u hap-
loidnoj garnituri hromosoma, koja se
nasleuje od jednog roditelja. U dip-
loidnim elijama oveka nalaze se dve
garniture hromosoma, odnosno dva ge-
noma.
genosomi, hromosomi pola. U ene su
oba genosoma identina (XX), a u mu-
karca razliita (XY). V. autosoml
genotip, genska konstitucija jedinke, od-
nosno skup svih njenih gena.
genska heterogenost, nastanak istog fe-
notipa delovanjem vie od jednog geno-
tipa; genska mapa, linearni raspored
lokusa sa mutacionim genima na hro-
mosomu, koji se obino utvruje ekspe-
rimentima usitnjavanja hromosoma i
genske rekombinacije.
genska optereenost, ukupan iznos gen-
ski uslovljenih poremeaja i smrtnosti u
odreenoj populaciji; genska ravnote-
a, nepromenljivost uestalosti odree-
nog gena u uzastopnim generacijama.
genska smrt, nemogunost mutiranog
gena da pree na sledeu generaciju
296
genska ifra
gestosis

zbog reproduktivne nesposobnosti je-
dinke izazvanom tetnim dejstvom toga
gena. V. gen.
genska ifra (zapis), odreeni raspored
tripleta nukleotida u lancu DNK koji sa-
dri genske poruke. One se replikacija-
ma prenose na novoformirane molekule
DNK, a time i na sve sledee elijske
generacije i transkripcijom na mRNK, a
njenom translacijom dalje do aminoki-
selina u citoplazmi. Sin. genski kod.
genska usmerenost, (engl.) sluajna vari-
jacija u pogledu uestalosti odreenih
gena u sukcesivnim generacijama. Uko-
liko je populacija manja, utoliko je slu-
ajna varijacija gena vea. Na ovu poja-
vu utie gubitak odreenog gena ili nje-
gova fiksacija. Sin. sluajna varijacija
gena.
genski belezi, oznake pomou kojih se ut-
vruje prisustvo gena koji te oznake iz-
azivaju. Krvne grupe i serumski protei-
ni, npr., predstavljaju markere odgova-
rajuih gena. Za otkrivanje odreenog
gena i utvrivanje njegove funkcije ko-
riste se poremeaji izazvani mutacijom
toga gena, bilo spontanom, bilo eksperi-
mentalno izazvanom. V. genski markeri.
genski kod, v. genska ifra.
gensko obilje, prisustvo u eliji vie kopi-
ja jednog gena. Multiple kopije mogu
biti uroene ili su posledica selektivne
genske duplikacije u toku razvitka. I za
regulisanje sinteze rRNK moe da po-
stoji vei broj kopija odgovarajueg
gena.
gensko pretakanje, prenoenje gena iz
jedne populacije u drugu putem migra-
cije stanovnitva i preko meusobnog
stupanja u brak pripadnika raznih gru-
pacija.
Gentiana lutea, lincura, v. Radix Gentia-
nae, koren lincure; Gentiana violet, v.
Methylrosanilini chloridum; (stom.),
zbog svog antiseptikog dejstva prime-
njuje se u stomatologiji kao 1-5%-tni
rastvor u leenju manjih, povrinskih
oteenja sluznice usta. Zbog fungicid-
nog dejstva prema Candidi albicans,
moe se koristiti u leenju monilijaze
usta.
genu, koleno, deo noge izmeu buta i po-
tkolenice; zglob koji stvara donji, zglob-
ni kraj butne kosti, i gornji kraj, zaravan
(plato) golenjae; g. impressum,
spljotenost i uvaljenost zgloba kolena
na jednu stranu to ima za posledicu po-
merenost aice na tu stranu:, g. recur-
vatum, koleno u poloaju prekomerne
opruenosti stvara u^ao otvoren na-
pred; g. valgum, koleno ugnuto unutra
tako da pri ispruenim nogama obraz-
uje oblik slova X s drugim kolenom
(raljaste noge); g. varum, koleno ugnu-
to upolje, pri ispruenim nogama gradi
oblik slova O (raskolen, levaste noge).
geomedicina, v. medicina.
geopatologija, prouava svojstvenost bo-
lesti u odnosu na topografiju, klimu, na-
in ishrane itd. u raznim krajevima na
zemlji.
Gerhardtova bolest, v. erythromelalgia.
gerijatrija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem i leenjem bolesti stara-
kog doba.
germanium, germanijum, Ge, hem. ele-
ment, metal.
geroderma, staraki atrofina prevreme-
no mlitava koa.
gerontofilija, ispoljavanje polnog prohte-
va prema starim i ostarelim osobama
suprotnog pola.
gerontofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost.
gerontologija, grana medicine koja se
bavi prouavanjem promena u vezi sa
starenjem i starou.
gerontoxon, v. arcus senilis.
gerostomatologija, grana stomatologije
koja izuava anatomsko-fizioloke pro-
mene orofacijalnog sistema kod starih
pacijenata i u toku starenja, kao i pro-
bleme vezane za stomatoloko zbrinja-
vanje ovih pacijenata.
Gersonova dijeta, sin. Gerson-Her-
rmannsdorferova dijeta.
gestalt, getalt, (nem.) oblik, sklop, psiho-
loki pojam, celina je vea od zbira sa-
stavnih delova koji jedni na druge utiu.
gestosis, gestoza, bolest izazvana trudno-
om. Pod optim nazivom gestoze svrs-
tavaju se patoloki sindromi koji su ve-
zani iskljuivo za trudnou i nestaju po
297
Ghonov kompleks gingiva

njenom prestanku. Prema vremenu
kada se pojave razlikuju se rane i pozne
gestoze; rane gestoze su: prekomerno
luenje pljuvake (ptyalismus), povra-
anje (vomitus) i goruica; pozne gesto-
ze pripadaju teem obliku gestoza i one
su: hipoproteinemija, edemi, proteinou-
rija, hipertenzija, nefropatija, preeklam-
psija i eklampsija.
Ghonov kompleks, v. kompleks.
gigant is m us, gigantizam, dinovski rast
[kao patoloka pojava nastaje preko-
mernim luenjem somtotropnog hor-
mona (v. HGH) u osoba u kojih rast jo
nije zavren].
gigantosomia pituitaria, v. dinovski rast.
Giglijeva operacija, v. operacija.
Giglijeva testera, iana testera koja je
sluila prvobitno samo za pubiotomiju,
a sada i za seenje i drugih kostiju, esto
i za trepanaciju.
giht, v. diathesis urica.
Gilbertova bolest, v. bolest.
Gilliesov metod, v. operatio.
gimnastika grba, posledica jednostra-
nih optereenja, naroito u vebama s
upiranjem, pogotovo u fazi razvoja. Mi-
ii grudnog koa i trbuha skraeni. Lo-
kalizacija- gornji deo grudnog segmen-
ta kimenog stuba.
gimnastika, telesne vebe po utvrenom
planu i sistemu, uz upotrebu raznovr-
snih sprava i tehnikih pomonih sred-
stava (ali i bez njih) u cilju boljeg razvi-
janja pojedinih delova tela ili opte fi-
zike snage organizma. Ove vebe oba-
vljaju se obino na istom sveem vaz-
duhu, a ponekad, naroito za nevreme-
na, i u gimnastikim dvoranama, koje
treba da budu ureene prema higijen-
skim zahtevima. Pravilno obavljanje
gimnastikih vebi od velike je vanosti
za normalan razvitak kolske dece. Ce-
lishodne gimnastike vebe i plansko
pokretanje pojedinih delova tela upot-
rebljavaju se i u terapijske svrhe; ved-
ska g., gimnastika kojom se uvebavaju
pokreti tela i postepeno i skladno poja-
avaju svi miii oveka; terapijska g.,
gimnastika specijalno prilagoena radi
leenja ili ispravljanja nekih telesnih
nedostataka. Ova gimnastika se prepo-
ruuje radi odravanja zdravlja ili radi
leenja raznih oboljenja. Primer: gim-
nastika disanja u dece koja nedovoljno
diii, sistematska gimnastika pokreta u
atrofiji miia i u deformaciji kimenog
stuba itd. Sin. kinesitherapia.
ginekofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost
ginekolog, specijalista za enske bolesti.
Prema dananjem nainu specijalizacije
on je istovremeno i akuer (specijalista
za ginekologiju i akuerstvo).
ginekologija, nauna grana medicine
koja se bavi izuavanjem ene, njene
normalne i patoloke anatomske grae
i normalne i patoloke fiziologije, gine-
kologija je konzervativna ili operativna;
konzervativna g., obrauje anatomiju
genitalnih organa i njihov odnos sa su-
sednim organima, poremeaje u razvit-
ku genitalnih organa, fiziologiju ene,
oboljenja genitalnih organa i njihovu te-
rapiju konzervativnim metodama; ope-
rativna g., reava sva komplikovana
stanja koja se ne mogu konzervativno
resiti.
ginekoloki sto, sto za pregled bolesnica
s izvesnim dodacima (nogare, lavor i iri-
gator) osposobljen za ginekoloke pre-
glede, manje ginekoloke intervencije i
manje operacije.
ginekomastija, interseksualne promene
dojki u mukog.
gingiva, desni, deo sluznice usta koji po-
kriva alveolarne grebene i u vidu okov-
ratnika obuhvata zube; marginalna g.,
ivina, slobodna gingiva koja nije pripo-
jena za zub i koja ga obuhvata u vidu
okovratnika. ini spoljanji (meki) zid
gingivalnog sulkusa. Granicu slobodne i
pripojne gingive ini zamiljena linija
koja prolazi kroz krunini kraj epitel-
nog pripoja; pripojna g., deo gingive v-
rsto pripojen za podlogu. On se koro-
narno nastavlja u slobodnu gingivu, a
apikalno se prostire do mukogingivalne
linije. Ova linija odvaja pripojnu gingivu
od alveolarne sluznice. Pripojna gingiva
je vrsto pripojena za podlogu (cement
i kost). Njena povrina oroava, sitnozr-
naste je grae.
298
gingivalis ginogeni

gingivalis, gingivalan, koji pripada desni-
ma ili se na njih odnosi.
gingivectomia, gingivektomija, hirurka
metoda za odstranjivanje gingivalnih
depova u progresivnim parodontopati-
jama i za odstranjivanje uveanih delo-
va desni u gingivitisu praenim hiper-
plazijom desni. V. dep gingivalni.
gingivitis, zapaljenje desni, samostalno
oboljenje ili posledica nekog opteg po-
remeaja ili oboljenja; g. catarrhalis,
kataralni gingivitis, najlaki oblik zapa-
Ijenja desni koji zahvata ivinu gingivu
i meuzubne papile, najee oko pred-
njih zuba. Posledica je prisustva lokal-
nih iritirajuih faktora na zubima u bli-
zini desni (meke naslage, plak, zubni ka-
menac i dr.). ei je u mladih osoba; g.
desquamativa chronica, kliniki se
manifestuje u tri oblika: 1) najblai (ma-
nji ili vei deo gingive je u zapaljenju); 2)
tei (pored zapaljenja mestimino se
vide zone sljutenog ili nekrotinog epi-
tela, to je praeno krvarenjem iz desni
i oseajem peenja); 3) najtei (ele des-
ni su sivkaste boje s erozijama i krpica-
ma epitela, a mestimino se vide i me-
hurii). Oboljenje je ee u ena. Sin.
gingivosis; g. hypertrophicans chroni-
ca, hronian produktivni zapaljenjski
proces na desnima praen uveanjem
tkiva. Nastaje kao posledica dejstva lo-
kalnih nadraajnih faktora ili nekih op-
tih faktora.. Desni su hiperplastine, a
uveanja su nepravilnog oblika i tvrde
konzistencije. Boja je ili nepromenjena
ili bleda. Desni ne krvare. Gingivekto-
mija je metoda izbora leenja, a prime-
njuje se i fulguracija; g. hypertrophi-
cans inflammata, produktivno zapalje-
nje desni s hiperplazijom tkiva; nastaje
usled lokalnih nadraajnih faktora ili
nekih optih oboljenja. Uveane su na-
roito interdentalne papile. One su lop-
tastog oblika, crvene boje i meke kon-
zistencije. Pri pranju zuba desni krvare.
Uveano tkivo desni odstranjuje se gin-
givektomijom ili fulguracijom. V. gingi-
vitis hypertrophicans chronica; g. in gra-
viditate, zapaljenje desni u trudnoi,
posledica lokalnih nadraajnih faktora i
poremeaja u endokrinom sistemu.
Desni su zapaljene oko veine zuba,
uveane su, pa se stvaraju lani gingivalni
depovi. Na provokaciji krvare.
Najlaki oblik je gingivitis gravidarum
simplex. Tei oblik, s uveanjem papila
je g. g. hyperplastica. Pojedine papile
mogu da se toliko uveaju da podseaju
na tumore (tumori trudnoe), g. g.^
pseudotumoralis. Sin. gingivitis gravida-
rum, hormonski gingivitis, granuloma
gravidarum; g.necroticans ulcerosa,
ulceronekrotiki gingivitis, zapaljenje
alterativnog tipa na desnima prouzro-
kovano simbiozom (Bacillus fusiformis
i Borrelia Vincenti), ali samo ako je te-
ren ve pripremljen nekim predisponi-
rajuim faktorom. Oboljenje nije zaraz-
no. Oboleli se ale na bolove i krvarenje
iz desni, pojaano luenje pljuvake i
zadah iz usta, a u teim sluajevima po-
stoji i otok regionalnih lezda i poviena
telesna temperatura. Desni su intenziv-
no crveni, a na vrhovima meuzubnih
papila i ivinoj gingivi pojavljuju se ul-
ceracije obino prekrivene pseudo-
membranama prljavoukastozelenkas-
te boje. Leenje: antibiotici (najbolje pe-
nicilin putem elektroforeze); blaga de-
zinficijentna sredstva a zatim odstranje-
nje predisponirajuih faktora (prvenst-
veno naslaga sa zuba) i uspostavljanje
dobre higijene usne duplje. V. elektrofo-
reza lekova; g. neoplastica, neoplasti-
ki gingivitis, jako uveanje desni nepoz-
nate etiologije. Desni mogu da prekriju
ele krunice zuba, ometaju govor i ish-
ranu. Povrina desni jako oroava. Ova
uveanja odstranjuju se hirurkim pu-
tem ili se lece rendgenskim zraenjem;
g. scorbutica, v. scorbutus.
gingivosis, v. gingivitis desqvamativa.
gingivostomatitis herpetica acuta, v. sto-
matitis herpetica.
ginogeni, enski polni hormoni, podra-
zumevaju dve velike grupe: estrogene i
progestogene. I u jednoj i u drugoj grupi
mogu biti prirodnog ili veslakog porek-
la. (1) Od prirodnih ginogena da pome-
nemo: dihidrofolikulin (estradiol), foli-
kulin (estron), estriol (Marrijanovo
telo), ekvilin, ekvilein, hipulin, testoste-
ron i progesteron. (2) Od sintetikih
299
ginoglotija
Giraldsov organ

(vetakih): pregneninolon, dietil-stil-
bestrol, ciklosteron, hidrooksifenil-eta-
nol, hidroksinaftil-dimetil-propionska
kiselina, hidrodoozinalna kiselina, ale-
nolati dizoksikoronkosterona. Prirodni
estrogeni (folikuloidi - Selye) otkriveni
su 1923. god. u folikularnoj tenosti zre-
lih jajonosnih mekova. Izazivaju pojavu
tzv. estrusnih promena (stanja polne
pomame). Kasnije je zapaeno da ti hor-
moni imaju mnogo snanije morfoge-
netsko dejstvo koje, u obuavanju en-
skog organizma, daleko premauje geni-
talnu sferu. Vano je zapaziti da su izvo-
rita dva najvanija estrogena jajnik, di-
hidrofolikulina i folikulina, Graafovi
mekovi, tekalna lezda, ali i semenik
(Sertolijev sincieijum) i kora nadbub-
rene lezde. Izvorite estriola se nalazi
u posteljici. Ti se inkreti nalaze u mok-
rai oba pola, u ena naroito u toku
menstruacije, a jo vie za vreme trud-
noe. Vetaki estrogeni su izuzetno ja-
kog estrogenog dejstva: hidrodoozinol-
na kiselina je najjaa estrogena supstan-
cija. Od prirodnih progestogena glavni
su jajnik (uto telo), posteljica i kora
nadbubrenih lezda. Nalaze se u tim
organima i u mokrai (kao pregnan-"
diol). Od vetakih progestogena valja
pomenuti pregneninolon i etinil-and-
rostendiol. Kao i androgeni, i ginogeni
(estrogeni i progestogeni) imaju u sek-
somorfogenezi jedinke dalekoseno
dejstvo, naroito na vangonadne geni-
talne organe (na muke i enske orga-
nizme, na mlene lezde), a onda na kos-
tur, na miino tkivo, na kou i njene
tvorevine, na krv, na nervni sistem, na
endokrine lezde (hipofizu, titastu
lezdu, nadbubrene lezde i na timus).
ginoglotija, enski oblik grkljana u gi-
noidnog mukarca.
ginoidni mukarac, tip mukarca koji se
nalazi izmeu istog, androidnog
mukarca koji se vangenitalno, zbog
manjka mukosti, uobliava u pravcu
enske konstitucije.
ginosfizija, enski oblik karlice u ginoid-
nog mukarca. ginospermije, v.
determinacija pola.
ginotrihija, nedovoljno izraena dlaka-
vost u ginoidnog mukarca.
giriotropne bolesti, bolesti koje ee na-
padaju ensku konstituciju.
Giovanettijeva dijeta, v. dijeta.
gips, kalcijum-sulfat, koji kristalie s dva
molekula vode CaSo4 ' 2HzO. Njegovim
zagrevanjem nastaje peeni ili graevi-
narski gips (CaSO4)2 ' HzO. Kada se on
pomea s treinom vode, nastaje kaa
koja ovrsne. Pri tome u vodi rastvorljiv
peeni gips ili hemihidrat prelazi u gips
ili hidrat koji je u vodi nerastvorljiv. Na
ovoj osobini poiva upotreba peenog
gipsa u vajarstvu, stomatologiji i u me-
dicini za gipsane zavoje; (stom.), polu-
hidratni kalcijum-sulfat, koji se dobija
razliitim postupcima kalcinacije pri-
rodnog dihidratnog gipsa. Pojedine vr-
ste gipsa razlikuju se po veliini, obliku
i poroznosti estica. Najtvri gips dobi-
ja se kalcinacijom dihidratnog gipsa ku-
vanjem u 30%-tnom rastvoru kalcijum-
hlorida. U stomatologiji gips slui za uz-
imanje otisaka, pravljenje zubnih mode-
la, za izradu zubnih proteza itd.
gipsana longeta, v. longuette; gipsana po-
veska, dobija se posipanjem poveske
gipsom. V. gips; gipsani aparat, v. zavoj;
gipsani korset, gipsani steznik. Gipsa-
ni zavoj koji omotava trup slino korse-
tu. Svojim gornjim delom oslanja se na
pazuho, a donjim na kukove. Primenju-
je se poglavito u tuberkuloznom spon-
dilitisu u cilju imobilizacije lenog i sla-
binskog dela kimenog stuba; gipsano
korito, gipsana postelja, leite od
gipsanih zavoja, koje se prostire od gla-
ve i zahvata ceo trup. Gipsano korito se
spravlja umotavanjem celog trupa u
gipsane poveske. Pre ovrenja gipsa
iseca se nepotrebni prednji deo ovog
omotaa; reklinaciono g. k., gipsano
korito u kome se ispravlja kifoza i imo-
bilie kimeni stub u tuberkulozi prlje-
nova.
Giraldsov organ, u mukaraca parageni-
talni deo ini paradidim, a u ena pa-
raooforon. U paradidimnoj tvorevini od
dela mezonefrogenih kanalia s Malpi-
ghijevim telima i sekretornim cevica-
ma postaje Giraldesov organ, dok od sa-
300
Girardova operacija
glandula

birnih cevica postaje zastranjeni sud u
vezi sa semeglavcima.
Girardova operacija, v. operacija.
gitalin, jedan od glikozida koji se nalazi u
biljci Digitalis purpurea.
gitonin, neutralni saponin koji se nalazi u
semenu digitalisa.
gitoxigenin, gitoksigenin, genin koji na-
staje iz glikozida gitoksina.
gitoxin, gitoksin, jedan od glikozida koji
se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i
Digitalis lanata.
glabella, glabela, povije, ispupenje na
eonoj kosti, iznad korena nosa.
glad, snana elja za hranom, praena ja-
kim ritminim kontrakcijama eluca
koje izazivaju oseaj napetosti, a esto i
bola u predelu eluca.
gladovanje, neunoenje dovoljnih kolii-
na hrane, hranljivih materija.
glandula, lezda, organizovane lezdane
elije u organ koje organelama izrauju
specifine materije i izluuju ih iz elije.
Nain luenja ekrini, kad elija lui te-
an proizvod, moe i neprekidno, bez
oteenja (znojne l.), apokrini, kad se u
vrhu elije prikupljene kapljice ili gra-
nule odvoje s vrnim delom elije koja
za izvesno vreme miruje dok ne regene-
rie oteeni deo (mlena l.). Apokrine
l. mogu da lue i po ekrinom nainu
(mlena l.). Oba vida luenja ranije su
bila oznaena kao merokrini vid. Trei
nainje holokrini, kad se ela elija s na-
gomilanim granulama u citoplazmi otis-
kuje i raspada u sekret, a njeno mesto
zauzima druga mlada elija (lojna l.).
Prema ulozi l. i namene proizvoda,
lezde lue u unutranju sredinu hor-
mone ili inkrete u krvotok ili limfotok, u
hemokrine . ili u ivani sistem, neu-
rokrine /., te se nazivaju l. sa unutra-
njim luenjem. Ostale l. izluuju u spo-
Ijanju sredinu, l. sa spoljanjim lue-
njem ili egzokrine l. iji proizvod moe
biti odreene namene, sekret (pljuva-
ne, eludane, crevne l. i dr.), ili se pro-
izvod izbacuje iz tela kao nepotreban
ekskret (znoj, mokraa i dr.). Po izgledu
l. mogu biti cevaste ili tubulozne, ke-
saste ili alveolarne ili u vidu proirene
cevi s odlikama jednih i drugih. Postoje
i jednoelijske l., peharaste elije, koje
lue sluz; gl. bronchiales, bronhijalne
lezde, sluzne lezde u dunicama; ggl.
buccales, obrazne pljuvane lezde;
ggl. bulbourethralis Cowperi, parna
lezda koja se otvara u bulbarno proi-
renje mukog mokraovoda (uretre) i
svoj sekret pri ejakulaciji dodaje sekre-
tu prostate. Odgovara Bartholinijevoj
lezdi u ene; ggl. ceruminosae, lezde
u koi spoljanjeg slunog kanala, iji
sekret stvara usnu mast (cerumen); ggl.
cervicales uteri, lezde vrata materice;
gl. ciliares Molli, Mollove trepavine
lezde u slobodnoj ivici onog kapka; gl.
diastematica, v. meuprostorna lez-
da; ggl. duodenales Brunneri, lezde
dvanaestopalanog creva; ggl. gastri-
cae, eludane lezde otvaraju se u po-
ljima (areae gastricae) i lue eludani
sok; ggl. intestinales Lieberkuhni,
lezde u sluznici creva, lue crevni sok;
gl. lacrimalis, suzna lezda, smetena u
onoj duplji, spolja i iznad one jabui-
ce, lui suze; ggl. parathyroideae, pa-
ratiroidne lezde (najee dva para)
nalaze se u vratu iza titaste lezde. Svo-
jim hormonom reguliu promet kaii ju-
ma i fosfora; ggl. paraurethrales Lit-
trei, Littrove parauretralne lezde u
sluznici mokrane cevi; gl. parotis, pa-
rotidna ili douna pijuvana lezda, v.
douna lezda; gl. pinealis, v. epiphvsis;
ggl. saiivales, pljuvane lezde; ggl. se-
bceae, lojne lezde u koi; gl. sublin-
gualis, podjezina pijuvana lezda; gl.
submandibularis, podvilina pijuvana
lezda; ggl. sudoriferae, znojne lezde;
gl. suprarenalis, nadbubrena lezda,
parna endokrina lezda koja lei na
gornjem polu bubrega. Sastoji se od
unutranjeg dela, sri i spoljanjeg dela,
kore; ggl. tarsales Meibomi, tarzalne
lezde, nalaze se u tkivu tarzusa gornjeg
i donjeg onog kapka; gl. tartaricae, v.
Serresove perle; gl. thyreoidea, tireoid-
na ili titasta lezda, endokrina lezda
nalazi se u prednjem delu vrata uz bo-
ne zidove grkljana i poetnog dela du-
nika; ggl. uterinae, lezde u sluznici
materice, koje obnavljaju sluznicu posle
menstruacije i poroaja:, gl. vestibula-
301
glandularis
glicidi

ris major Bartholini, parna lezda, v.
Bartholinijeva lezda.
glandularis, glandularan, lezdan.
glans, ir, glavi, npr. glans penis, glavi
mukog polnog uda.
Glanzmannova bolest, v. bolest.
glasne ice, v. plicae vocales.
Glauberova so, v. Natru ulja.
glaucoma, glaukom, zelena mrena, naziv
za oboljenje oka ije je glavno obeleje
povienje pritiska u onoj jabuici. Po-
vieni pritisak dovodi do morfolokih i
funkcionih oteenja one jabuice,
koja mogu ii do slepila; g. absolutum,
krajnji ishod svih oblika glaukoma. SIe-
pilo i bolovi; g. acutum inflammato-
rium (congestivum), glaukom u vidu
akutnog napada s jakim bolovima i na-
glim padom otrine vida; primarni g.,
glaukom iji uzrok nije poznat. Oblici: g.
congenitum, kongenitalni, deji glau-
kom. Javlja se do etvrte godine ivota.
Ako se javi kasnije, naziva se g. infanti-
le, g.juvenile. Nastaje usled kongenital-
nih malformacija u odvodnom sistemu
oka. Dovodi do uveanja one jabuice
i oteenja funkcija oka; g. secunda-
rium, uzrok je neko ono oboljenje (iri-
dociklitis, katarakta, povreda, tumori,
ablacija retine i dr.); g. simplex chroni-
cum, podmuklo oboljenje koje protie
bez bolova i zapaljenja. Dovodi do ote-
enja vida i vidnog polja. U krajnjem
stadijumu slepilo.
glaukarubin, kristalni glikozid iz biljke Si-
marouba glauca (Centralna i Juna
Amerika), intestinalni amebicid.
glava, v. caput.
glaveni, koji pripada glavi, v. cephalicus.
glaveni obru, v. obru, glaveni.
glaveni produetak, v. Hensenova opna.
glavica, mala glava, v. capitulum.
glaviast, v. capitatus.
glavnica, Clavlceps purpurea, biljni para-
zit, najee se susree u rai, rede u
penici i jemu. Promenu zrna izaziva
gljivica Claviceps purpurea (Secale cor-
nutum). Sadri veoma otrovne alkaloi-
de: ergotamin, ergotoxin, ergometrin.
Izaziva bolest ergotizam u vidu otee-
nja perifernog krvotoka, s tremorom,
Ijutenjem koe, oteenjem noktiju i si.
glena pulpa, v. adamantoblasti; gledne
lamele, mesta slabije mineralizacije u
glei. Pruaju se od povrine glei pre-
ma dentinu i katkada se prostiru i u
dentin. Smatraju se lokalnim predispo-
nirajuim faktorom za nastanak karije-
sa.
gleno zvono, gledni (adamantinogeni)
organ. Svojom izdubenom stranom ono
obuhvata mlado vezivno tkivo, koje na
tome mestu buja u vidu zubne papile.
Ali se i mezodermno oko spoljne strane
zvona sabija u vidu epitela koji se prote-
e sve do peteljke kojom je zvono jo ve-
zano za zubnu gredicu. Taj omota je
poznat pod imenom zubna kesica (peri-
dentalne opne) koja u 4. mesecu dovodi
do potpunog prekidanja peteljke. Zvo-
no je odvojeno od zubne gredice. Spo-
Ijanja strana je obloena elijama (spo-
Ijanji gledni epitel), dok elije s unut-
ranje strane predstavljaju nove ele-
mente (adamantoblasti ili ameloblasti).
Prostor izmeu spoljanjeg i unutra-
njeg epitela zove se glena pulpa. Na
povrini stvorene glei ostaje, za izves-
no vreme, tanka jednoobrazna koica:
Nasmythova opna. V. organon adaman-
tinus.
Glenardova bolest, v. planchnoptoptosis.
glenoidalis, glenoidalan; (1) koji se odno-
si na glatko udubljenje; (2) koji pripada
zglobnoj aici, npr. cavitas glenoidalis,
zglobna aica na lopatici, prevuena
hrskavicom koja se sjaji.
gleanj, v. malleolus.
glibenklamid, hemijsko jedinjenje s hi-
poglikemijskim (v. hypoglycaemid) svoj-
stvom iz grupe sulfanil-urejskih deriva-
ta (v. tamo), zbog ega se koristi kao an-
tidijabetik (v. tamo); terapijska doza mu
je najnia od svih antidijabetika (v. oral-
ni antidijabetici) (u nas registrovan pod
nazivima Daonil i Euglucon).
gliceridi, estri glicerola, obino s viim
masnim kiselinama. Prema broju esteri-
fikovanih hidroksilnih grupa gliceridi
se dele na monogliceride, digliceride i
trigliceride.
glicerol, v. glycerolum.
glicidi, ugljeni hidrati, saharidi. Po hemij-
skoj prirodi su aldehidi ili ketoni vie-
302
glikemija glikostati

hidroksilnih alkohola ili njihovi kon-
denzacioni proizvodi. Dele se u tri vrste:
monosaharidi, oligosaharidi i polisaha-
ridi. Monosaharidi se ne mogu hidroli-
zovati. Oligosaharidi se sastoje od 2 do
10 molekula monosaharida. Disaharidi
su najjednostavniji oligosaharidi. Oni
nastaju iz dva molekula istih ili razlii-
tih monosaharida, poto se izdvoji mo-
lekul vode i ostaci monosaharida veu
preko kiseonika. Polisaharidi nastaju iz
velikog broja molekula monosaharida,
poto se izdvaja voda, a ostaci monosa-
harida se meusobno veu preko kiseo-
nika. Monosaharidi i disaharidi su rast-
vorijivi u vodi i slatkog su ukusa, a po-
lisaharidi su u vodi nerastvorljivi i ne-
maju sladak ukus. Disaharidi i polisaha-
ridi se zovu jo i ozidi jer hidrolizom
daju monosaharide (oze). Heterozidi su
saharidi sastavljeni od molekula uglje-
nih hidrata i supstancija koje nisu uglje-
ni hidrati. Komponenta heterozida koja
nije ugljeni hidrat naziva se aglukon.
Vaniji monosaharidi su: glikoza (gro-
ani eer), fruktoza (voni eer), ga-
laktoza. Vaniji disaharidi su: saharoza,
maltoza, laktoza i celobioza. Vaniji po-
lisaharidi su: krob, glikogen, celuloza i
inulin.
glikemija, koncentracija glukoze u krvi. U
oveka glikemija normalno iznosi od 80
do 120 mg/1OO ml ili u SI-jedinicama od
4,4 do 6,6 mmol/1 litar.
glikogen, polisaharid sastavljen od veli-
kog broja molekula glukoze meusob-
no povezanih a-glukozidnom vezom; ne
redukuje. Nalazi se skoro u svim elija-
ma, a naroito u jetri i miiima.
glikogeneza, pretvaranje glikoze u gliko-
gen. Iz glikoze prvo nastaje glikoza-6-
fosfat, koji prelazi u glikoza-1-fosfat, a
ovaj prelazi u uridin-difosfat-glikozu, iz
koje se stvara glikogen.
glikogenoliza, hidrolitika razgradnja gli-
kogena i nastajanje glikoze i intermedi-
jernih proizvoda.
glikoholna kiselina, nastaje vezivanjem
holne kiseline peptidnom vezom s ami-
nosiretnom kiselinom (glikokolom).
glikokaliks, v. glycocalix.
glikokol, glicin, amino-siretna kiselina,
H
2
N-CH
2
-COOH. Glikol je vrsta kris-
talna supstancija. Nalazi se skoro u svim
proteinima sem u albuminima i kazei-
nu. U organizmu glikokol vezuje one or-
ganske kiseline koje ne moe da degra-
dira (benzojeva kiselina + glikokol = hi-
purna kiselina).
glikokortikoidi, grupa hormona kore
nadbubrenih lezda koji reguliu me-
tabolizam ugljenih hidrata i to specijal-
no stimulisanjem glikoneogeneze. Na-
jvaniji hormon ove grupe je kortizol
(hidrokortizon).
glikol, dvohidroksilni alkohol. Najjednos-
tavniji glikol je etilen-glikol CH
2
OH--
CH
2
OH, koji se esto naziva prosto gli-
kolom.
glikolitiki enzim, v. enzim.
glikoliza, najvaniji proces pomou kojeg
se molekul glikoze epa, uz oslobaanje
energije, u dva molekula pirogroane
kiseline. Taj se proces odvija u deset uz-
astopnih hemijskih reakcija. Pri raz-
gradnji jednog molekula glikoze do pi-
rogroane kiseline oslobaa se energi-
ja za resintezu dva molekula ADP i ATP.
glikoneogeneza, sinteza glikoze iz belan-
evina ili iz glicerolskog dela masti. Oko
60% aminokiselina koje ulaze u sastav
tela mogu da se pretvore u glikozu kad
organizmu nedostaju ugljeni hidrati i
masti.
glikoproteidi, sloeni proteini koji pored
proste belanevine sadre i neki ugljeni
hidrat. U glikoproteine spadaju mucini
i orozomukoidi.
glikostati, elije ili organi odgovorni za
odravanje nivoa glikoze. Glikostatika
hipoteza o regulaciji apetita sastoji se u
tome to se smatra da je aktivnost cen-
tra za sitost u hipotalamusu zavisna od
stepena korienja glikoze u elijama
koje ga ine tzv. glikostatima. Kada je
korienje glikoze u tim elijama slabo,
pa stoga ne postoji znaajna arterioven-
ska razlika u koncentraciji glikoze, ak-
tivnost ovih elija opada, zbog ega ak-
tivnost centra za hranjenje ostaje nein-
hibisana, i osea se glad. Kada je kori-
enje glikoze poveano, aktivnost gli-
303
glikoza
globin-cink-insulin

kostata raste, aktivnost centra za hra-
njenje je inhibisana, pa se ovek osea
sitim. Jetra deluje kao jedna vrsta gli-
kostata, jer kada je nivo glikoze u krvi
visok, elije jetre deponuju glikogen.
Ako je nivo snien, glikoza izlazi iz jetre.
glikoza, groani eer, d-, dekstroza, al-
doheksoza, kristalno telo,
slatkog ukusa, nalazi se u grou i
drugom slatkom vou. Tzv. krompir-
eer je takoe groani eer dobijen
kuvanjem kroba s razblaenom
hlorovodoninom ili sumpornom
kiselinom.
glikoza l-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u meta-
bolizmu koji se obavlja u miiima. Sin.
Corijev estar.
glikoza-6-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u meta-
bolizmu u miiima. Sin. Robinsonov es-
tar.
glikozamin, aminojedinjenje glikoze koje
se dobija hidrolizom mucina i hitina.
glikozidaze, enzimi koji katalizuju razgra-
ivanje glikozida.
glikozidi, jedinjenja u kojima je neki osta-
tak organskog molekula, aglikon, vezan
x
za eer glikozidnom vezom. Glikozidna
veza slina je estarskoj, a razlikuje se od
ove po tome to se lako prekida, uz pri-
manje vode kad se glikozidi kuvaju s
razblaenom kiselinom. Glikozidi se ta-
koe vrlo lako razlazu pod dejstvom en-
zima glikozidaza. Prema razblaenim
bazama glikozidi su postojaniji. Glikozi-
di se nalaze u biljkama; kardiotoniki
g., supstancije koje se nalaze u raznim
biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata,
Strophantus gratus, S. Komb i dr.),
npr. digitoksin, digoksin, strofantin.
Kardiotoniki glikozidi imaju kardioto-
niko dejstvo, tj. pojaavaju, usporavaju i
reguliu rad dekompenzovanog srca;
sapo-glikozidi, v. saponini.
glikozokinaza, enzim koji omoguava
reakciju izmeu glikoze i fosforne kise-
line pri emu nastaje glikoza-6-fosfat.
Pri tome se ATP pretvara u ADP uz os-
lobaanje energije. Glikoza u obliku gli-
koza-6-fosfata moe ui u veoj koliini
u elije.
glikuronska kiselina, v. glikuronska kise-
lina.
glioblasti, meu matinim elijama mo-
dane cevi (neuroblasti), od 5. sedmice
uobliavaju se glijalne matine elije
(glioblasti).
glioblastoma multiforme, maligni mo-
dani tumor sastavljen od nevroglijskih
elija raznog oblika i stepena diferento-
vanosti, zbog ega ima aroliki histolo-
ki izgled. Obino se pojavljuje u hemis-
ferama velikog mozga u osoba iznad 40
godina starosti. Usled toga to ima vei
broj nepravilno graenih krvnih sudo-
va, lako dolazi do krvarenja, to pone-
kad daje sliku apopleksije mozga (glio-
ma apoplecticum).
glioma, gliom, tumor koji potie iz nev-
roglije. Razvija se u mozgu, kimenoj
modini i oku. Vrste glioma su: medul-
loblastoma, spongioblastoma, glioblas-
toma (multiforme), astrocytoma itd.; g.
apoplecticum, v. glioblastoma multifor-
me; g. retinae, v. retinoblastoma.
Glissonova ahura, v. capsula fibrosa he-
patis (capsula fibrosa perivascularis).
Glissonova oma, oma slina ularu, koja
obuhvata glavu tako da se o nju oslanja
brada i potiljak. Glissonova oma slui za
ekstenziju i !mobilizaciju kimenog stuba
u sluaju preloma ili iaenja pr-ljenova
na taj nain to se oma zakai za
izdignuto zaglavlje postelje. Bolesnik
leei koso na postelji, istee svojom te-
inom kimeni stub i vraa na mesto
prelomljeni prljen.
glista, ivotinja, beskimenjak, iz kola glista
ili crva (Vermes). V. Vermes, Helmint-
hes.
glivanj, diploe, sunerasti sloj izmeu
spoljanje i unutranje ploe lubanjskih
kostiju.
globin, belanevinska komponenta sloe-
nih ugljenih hidrata hemoglobina i
mioglobina. Veza izmeu hema i globi-
na ostvaruje se pomou imidazolovog
jezgra histidina koji ulazi u sastav globi-
na. V. hemoglobin.
globin-cink-insulin, jedna od modifikaci-
ja insulina, ije dejstvo sporije nastupa
od dejstva obinog insulina, ali due
traje.
304
globulinska reakcija glomerulosclerosis

globulinska reakcija, v. Nonne-Apeltova
reakcija.
globus hystericus, oseaj da se neko kug-
lasto strano telo nalazi u drelu, bez ob-
jektivnog patolokog nalaza.
globus pallidus, bledi medijalni deo soi-
vaste jezgre (nucleus lentiformis).
globus-termometar, aparat za merenje
srednje temperature zraenja. Sastoji
se od crne bakarne kugle prenika 15
cm u ije se sredite postavlja rezervoar
suvog termometra. Aparat se izloi zra-
enju u toku 20 min., ita temperatura i
temperatura obinog termometra. Po-
mou formule ili nomograma odreuje
srednja temperatura zraenja.
glomerularna filtraeija, ukupna zapre-
mina glomerularnog filtrata koja se sva-
kog minuta stvara u svim nefronima
oba bubrega. U zdravih ljudi prosena
zapremina g.f. je 125 ml/min., ali moe
varirati od nekoliko do 200 ml/min. U
toku dana stvara se proseno 180 litara
glomerularnog filtrata.
glomerularna membrana, opna kroz
koju se vri filtraeija pri prolasku krvi
kroz kapilare glomerula. Sastoji se od
endotelnog sloja kapilara, bazalne
membrane i sloja epitelnih elija koje
oblau povrinu Bowmanove ahure.
Normalno proputa materije ija je mo-
lekulska teina manja od 70.000.
glomerularni filtrat, tenost koja se pro-
filtrira kroz opnu glomerula. Od krvne
plazme se razlikuje po tome to sadri
samo 0,03% belanevina, to ima za oko
5% vie negativnih i isto toliko manje
pozitivnih jona. Koncentracija nejoni-
zovanih kristaloida (ureja, kreatinin i
glikoza) manja je za 4% nego u plazmi.
glomerularni pritisak, pritisak krvi u ka-
pilarima glomerula; iznosi oko 70 mm
Hg, to je znatno vea vrednost od pri-
tiska krvi u kapilarima drugih oblasti
tela. Glavni razlog za visok glomerularni
pritisak je to su arteriole (vas affe-
rens) od kojih nastaju glomerularni ka-
pilari krai i iri od arteriola drugih ob-
lasti, pa je i gubitak energije pri prolazu
krvi kroz njih manji.
glomerulonephritis, vrsta nefritisa, zapa-
Ijenja bubrega u kojem postoji zapalje-
nje kapilarnih petlji glomerula. Javlja se u
akutnom, subakutnom i hroninom
obliku i vrlo je esto posledica infekcije s
hemolitikim streptokokom i autoi-munih
i imunih mehanizama koji prate ovu
infekciju; akutni g., nastaje posle
tonzilitisa i faringitisa. Glavni znaci:
proteinurija, edem, hematurija, hiper-
tenzija i bubrena insuficijencija; g. fo-
calis, u kojem su samo pojedini glome-
ruli oboleli; hronini g., napreduje i vodi
nepreobratljivoj bubrenoj insufi-
cijenciji. Moe biti primarna bolest ili
posledica neizleivog akutnog glomeru-
lonefritisa, a ponekad je i komplikacija
sistemskih bolesti; g. maligna, akutni
glomerulonefritis u kojem brzo dolazi do
fatalnog zavretka i koji se odlikuje brzom
proliferacijom epitela u Bowma-novoj
kapsuli. Anurija, mikrohematuri-ja i
anemija s izraenorrrazotemijom su glavni
znaci ovog glomerulonefritisa;
membranski g., u kojem dolazi do talo-
enja belanevinskih materija na baznim
opnama kapilara glomerula i u kojem
postoje znaci hroninog glomerulo-
nefritisa s prolaznim znacima nefroz-nog
sindroma; segmentski g., fokalni
glomerulonefritis u kojem su oteeni
samo segmenti obolelih glomerula; su-
bakutni g., s dugim trajanjem akutnih
pojava, s povremenim remisijama i koji
moe naglo uzeti maligni tok.
glomerulosclerosis, fibroza i smeurava-
nje glomerula, koje najee prati dija-
betes melitus a odlikuje se hijalinom
sklerozom kapilarnih petlji glomerula u
vidu sitnih voria koji, kada je prome-na
rasprostranjena, zahvataju ceo glo-merul;
g. diabetica, g. intercapillaris, dijabetska
glomeruloskleroza, skleroz-ne promene
glomerulskih arteoriola u sklopu
degenerativnih komplikacija eerne
bolesti (v. tamo) koje se kliniki
manifestuju u vidu proteinurije, nefrot-
skog sindroma, povienog arterijskog
pritiska, retinopatije, eventualno i bub-
rene insuficijencije; histoloke promene
mogu da budu difuzne ili nodusne. V. i
syndroma Kimmelstiel-Wilson; g. in-
tercapillaris, degenerativna komplikacija
dijabetesa s proteinurijom, edemi-

20 Medicinski leksikon
305
glomerulotropin
glottis

ma, hipertehzijom, bubrenom insufici-
jencijom i retinopatijom.
glomerulotropin, hormon za koji se pre-
tpostavlja da nastaje u hipotalamusu i
da ima ulogu u stimulisanju glomerulo-
ne zone kore nadbubrene lezde radi
pojaanja sekrecij aldosterona.
glomemlus, glornerul, klube, klupe; g.
renis, klupe, klube bubrega, poetni
deo nefrona. Predstavljen je mreom od
pedesetak paralelnih kapilara obloe-
nih Bowmanovom ahurom. U nivou
glomerula vri se filtracija plazme i
stvaranje primarne mokrae.
glomus, klube, klupe, paraganglija ili
hromafini organ pridodat simpatikom
nervnom sistemu od koga je postao.
Ima ih vie i neki pripadaju endokrinim
lezdama; g. caroticum, mali organ, ve-
liine zrna penice, na ravi karotidne
arterije. Sadri hromafine elije i hemij-
ske receptore koji reaguju na hemijske
promene u sastavu krvi; g.jugulare, gr-
leni glomus, oko 15 mm dugaki vori
sastavljen od ahromafinih elija para-
simpatikog sistema, koji se nalazi na
temenu gornjeg bulbusa unutranje ju-
gularne vene. Tumori jugularnog glo-
musa urastaju u foramen jugulare i u fo-
ramen lacerum. Njihovo operativno od-
stranjenje postavlja najtee hirurke za-
datke, pogotovu ako je tumor urastao i
u krvne sinuse tvrde modanice. I sr
nadbubrene lezde, koja nosi i naziv
paraganglion suprarenale, sline je gra-
e i uloge, te ini deo tzv. hromafinog
sistema.
glossa, (gr.) jezik, v. lingua.
glossectomia, glosektomija, hirurko otk-
lanjanje jezika, njegovog dela ili neke Ie-
zije na njemu.
Glossina, rod muva familije Muscidae
(red dvokrilaca, klasa insekata) s du-
gom, vrstom i tankom sisaljkom. Veliki
broj vrsta (preko 18). Poznate su pod
imenom muva ee. Najvanije su u
tropskim predelima G. palpali i G. mor-
sitans, kao prenosioci Tripanosoma
gambiense i Tripanosoma rhidensis,
prouzrokovaa bolesti spavanja; G.
morsitans, v. tze-tze muica; G. palpa-
li, v. tze-tze muica.
glossitis, zapaljenjski proces jezika; g.
areata exfoliativa, v. lingua geographi-
ca; g. areata superficialis, v. lingua
geographica; Hunterov g., promene na
jeziku u pernicioznoj anemiji. Konaste
i peurkaste papile atrofiu, pa je jezik
gladak, zapaljen, a katkad se na njemu
javljaju i mehurii, erozije i ulceracije.
Izraeni su i peenje i bol u jeziku. V.
anemia perniciosa; g. migrans, v. lingua
geographica; g. Moelera, erozije na jezi-
ku i oseaj peenja jezika kao posledica
anemije, nedostatka vitamina iz grupe
B, alergije i drugih faktora. Sin. morbus
Moeler; g. rhombica mediana, rom-
boidni glositis, anomalija razvoja. Na
lenoj povrini jezika, neposredno isp-
red opanenih papila, u sredinoj liniji
vidi se polje tamnocrvene boje, veliine
nekoliko milimetara u preniku, obino
romboidnog oblika, na kome ne postoje
papile jezika. Nastaje kada se tubercu-
lum impar interponuje izmeu lateral-
nih pupoljaka jezika pri njihovom sras-
tanju; g. sclerosa, sklerozni glositis,
jedna od usnih manifestacija tercijar-
nog luesa. Jezik je uvean, sivobele boje,
vornovatog izgleda i otvrdnut, s nepra-
vilno rasporeenim dubokim brazda-
ma. Skleroza je posledica bujanja fib-
roznog tkiva na mestu raspadnutih
guma; g. venenata, v. kontaktna alergija,
cheilitis venenata.
glossodynia, glosodinija, bol u jeziku. V.
glossopyrosis.
glossoptosis, glosoptoza, hipotonija nor-
malno razvijenog jezika u uroenoj hi-
potrofiji donje vilice i poda usne duplje.
Jezik lako zapada u drelo i oteava di-
sanje. Glosoptozis s rascepom sekun-
darnog nepca. Sin. Pierre Robin.
glossopyrosis, glosopiroza, oseaj pee-
nja na jeziku sled lokalnih faktora
(npr.: prekomerno puenje) ili optih
faktora (npr.: anemija, dijabetes, endok-
rinopatije). Na jeziku se mogu javiti pa-
toloke promene, a nekada ih uopte
nema. Sin. pekui jezik. V. glossodynia.
glottis, (gr. glottis, mali jezik, glasnica)
glotis, glasnica u grkljanu, organ za stva-
ranje glasa, koji grade dve prave glasne
ice (plicae vocales). Izmeu njih se na-
306
glukagon glycogenoses

lai otvor u obliku pukotine (rima glot-
tidis).
glukagon, hormon koji lue alfa-elije
Langerhansovih ostrvaca guterae.
Primarno dejstvo mu je to izaziva raz-
laganje glikogena jetre, verovatno akti-
viranjem enzima fosforilaze. Ne deluje
na razlaganje glikogena u ekstrahepa-
tikim tkivima i u tome je bitna razlika
izmeu njega i adrenalina.
glukuronska kiselina, nastaje kad se u
molekulu glukoze, uz sauvanu aldehid-
nu grupu, primarna alkoholna grupa
oksidie u karboksilnu grupu. Soli glu-
kuronske kiseline se nazivaju giukuro-
nati, a estri glukuronidi. Posle uzimanja
nekih lekova (fenoli, kamfor, hlor-alhid-
rat i dr.) ova kiselina se u jetri vezuje s
ovim supstancijama i kao takva pojav-
ljuje u mokrai. Ovakva mokraa ima
redukcionu sposobnost (Benedictova
reakcija je pozitivna).
glutamin, monoamid glutaminske kiseli-
ne. Javlja se u slobodnom stanju u bilj-
nim i ivotinjskim organizmima. Ulazi u
sastav biljnih belanevina.
glutation, Y-L-glutamil-L-cisteinil-glicin,
tripeptid sastavljen od glutaminske ki-
seline, cisteina i glikokola (glicina). Jav-
lja se u dva oblika: G-SH (redukovani
glutation) i G-S-S-G (oksidisani gluta-
tion) koji stoje meusobno u ravnotei.
On vrlo lako gubi dva vodonika i prelazi
u oksidovani GSSS. Stoga glutation u
organizmu igra ulogu redoks-sistema.
Glutation igra ulogu aktivatora niza en-
zimskih reakcija. Nalazi se skoro u svim
ivotinjskim tkivima, u mikroorganiz-
mima (E. coli), kvascu, biljkama i ivoti-
njama.
glutelini, grupa prostih belanevina bilj-
nog porekla. Nalazi se u itnim zrnima.
Odlika glutelina je to se rastvaraju
samo u rastvorima baza. Glutelini imaju
punu bioloku vrednost.
gluten, biljni lepak, protein u zrnu peni-
ce koji ini testo elastinim.
glutenska enteropatija, v. celijana bo-
lest.
gluteus (glutaeus), sednjani, sedalni, npr.
m. gluteus maximus, veliki sednjani ili
sedalni mii.
glutin, (1) lepak od glutena iz peninog
zrna; (2) tutkalo spravljeno od kostiju i
vezivnog tkiva.
gluvoa, v. surditas.
gluvonemost, v. surdomutitas.
glvcaemia, glikemija, koncentracija gliko-
ze u krvi.
glycerol, glicerol, glicerin, v. Glycerolum.
glycerol - aldehid, glicerin - aldehid,
CH
2
OHCHOH-CHO, postaje od glicero-
Ia kad se oksidie jedna primarna alko-
holna grupa u aldehidnu.
Glycerolum, glicerol, glicerin, trovak-ntni
alifatiki alkohol. Gusta zejtinjava te-
nost slatkog ukusa, rastvorljiva u vodi i
u etanolu. Jako je higroskopan. Oficina-
lan je prema naoj farmakopeji. Upot-
rebljava se kao korigens za neke tene
lekove, kao laksans (direktno aplikovan
na sluznicu rektuma) i kao vehikulum
za nek,e lekove.
glycin, v. glikokol.
glycocalyx, sloj (0,1-0,5 ) filamenata
mukopolisaharida na povrini mikrore-
sica enterocita, sadri alkamu fosfatazu
i enzime koji zavravaju varenje uglje-
nih hidrata i belanevina; ima znatnu
ulogu u varenju i apsorpciji.
Glycocollum, v. glikokol.
glycocollylurea, v. hidantoin.
glycocorticoid, glikokortikoid, kortikoid
(v. corticoid) koji, prvenstveno pove-
ava glukoneogenezu (v. tamo), poviava
koncentraciju glikoze u krvi (v. glycae-
mia) i poveava jetreni glikogen.
glycogenolysis, v. glikogenoliza.
glycogenoses, glikogenoze, nasledne bo-
lesti poremeaja metabolizma glikoge-
na, koje se mogu ispoljiti u vie bolesnih
tipova; tip I (poznat i kao v. Gierkeova
bolest), deficit glikoza-6-fosfataze, pra-
en hipoglikemijom, hepatosplenome-
galijom, hiperurikemijom i gihtom; tip
II (Pompeova bolest) postoji opte na-
gomilavanje glikogena s kardiomegali-
jom; tip III praenje hepatomegalijom,
acidozom i hipoglikemijom. Poznat je i
kao Forbesova bolest; tip IV (Anderse-
nova bolest), praen hepatomegalijom i
brzom evolucijom insuficijencije jetre;
tip V (McArdleova bolest), poremeaj
metabolizma glikogena samo u skelet-
307
glyconeogenesis gonadostimulini

nim miiima. Difuzni grevi u miiima
pri najmanjem radu; tip VI (Hersova
bolest), blai oblik tipa I.
glyconeogenesis, v. glikoneogeneza.
Glycosum, v. glikoza.
glycosuria, glikozurija, prisustvo eera u
mokrai; alimentarna g., g. posle uno-
enja eera hranom; emocionalna g.,
g. posle jakog uzbuenja; hiperglike-
mijska g., g. zbog hiperglikemije; hipo-
fizna g., g. usled hiperfunkcije prednjeg
renja hipofize; nervna g., g. posle
punkcije' etvrte komore ili nadraaja
simpatikusa; renalna g., g. usled nespo-
sobnosti bubrega da zadri glikozu bez
poveanja koliine eera u krvi.
glycuronuria, glikuronurija, prisustvo gli-
kuronske kiseline u mokrai.
Gmelinova rakcija, v. reakcija.
gnatodinamometar, (stom.) instrument
za merenje vrednosti sile koja se razvija
pri kontaktu vilica. Sila deluje na zube i
prenosi se na potporna tkiva i vilinu
kost.
gnatologija, nauka o mastikatornom or-
ganu. Obuhvata fiziologiju, funkcione
poremeaje i metode leenja.
gnojnica, pustula.
gnjat, v. crus.
gnjeenje, jedan od klasinih naina ma-
sae od koga se oekuje uglavnom dej-
stvo na miie. Izvodi se obema rukama
kojima se hvata neka miina masa; na-
izmeninim pritiskom ruku vre se po-
kreti valjanja i uvrtanja. Masaa gnjee-
njem izvodi se nad celim obolelim de-
lom, ali je najpogodnije da se vri u cen-
tripetalnom delu.
gnjide, jaja ili ljuske jaja oveje vai.
gnjuraka bolest, v. bolest, kesonska.
gojaznost, v. adipositas, ona je patoloka
pojava koju karakterie nepotrebno po-
veanje telesne teine pri emu se,
praktino, poveava samo masno tkivo;
nastaje kao posledica prekomernog
unoenja ivotnih namirnica bogatih
kalorijama; (seks.), sree se dvaput e-
e u ene nego u mukarca (stenikog i
pletorikog tipa), dok je ona u ene as-
tenikog i anemikog tipa. To je dovelo
do razlikovanja adipozo-hipogenitalnog
sindroma (Babinski-Frhlich) od adipo-
zo-hipergenitalnog sindroma (Lere-
boullet); g. ginoidna, nagomilavanju
masnog tkiva u ene pridruuje se i pro-
imanje vodom, to izaziva mehaniki
zastoj u limfotoku i venama. Sve to do-
vodi do bolnog celulitisa i grizlica gnja-
ta, koji, u krajnjem sluaju, ostvaruju
sliku Dercumovog sindroma. Ovako
ugojena osoba ne pokazuje veliku je-
nost. Umorljivost je izraena. Dijabetes
je izuzetan. Njena je najupadljivija odli-
ka to je nagomilavanje masti lokalizo-
vano u donjem delu tela. Kad dosegne
krajnje granice svoga izraaja, ona se is-
poljava u vidu Barraquer-Simonsovog
sindroma, koji se odlikuje kontrastom
izmeu relativne mravosti gornjeg
dela tela i udovinih naslaga masti u
donjim delovima.
goldsol-reakcija, v. reakcija.
Golgijev tetivni organ, tip receptora koji
lei u tetivi neposredno uz mesto pripa-
janja na miina vlakna. Za svaki je ve-
zano 10 do 15 miinih vlakana. Razdra-
uju se pri snanoj kontrakciji miia
koja dovodi do zatezanja tetive. U poet-
ku je broj impulsa koji potiu od recep-
tora veliki, ali ve posle delia sekunde
odailjanje se smanjuje na vrednost up-
ravo proporcionalnu napetosti. Impulsi
se prenose brzo i s obzirom na to da u
sastavu refleksnog luka ulazi ijedan in-
hibitorni neuron, broj impulsa za mii
se smanjuje, dok kontrakcija miia po-
puta. Jedan deo impulsa odlazi u mali
mozak, to je znaajno za uee malog
mozga u regulaciji pokreta.
Gollov put, v. fasciculus gracilis.
gonadno polje, prostor obuhvaen mito-
tikom aktivnou na lenom zidu te-
lesne duplje u embrionima od 5 mm du-
ine. U to polje se vrlo rano doseljavaju
pragametske elije. U embrionima od
11 mm duine, na tome mestu se pojav-
ljuju g. used i g. nabor.
gonadon, onaj deo prvobitne polne lezde
od kojeg postaje muka ili enska gona-
da (muki i enski gonadon); g., muki,
kortikalna zona gonade embriona od 13
mm; g., enski, modularna zona gonade
embriona od 13 mm.
gonadostimulini, v. hormon.
308
gonadotropin Gramicidin

gonadotropin, v. hormon.
gonadotropini, peptidni-glikopeptidni ili
polipeptidni - hormoni (v. tamo) koji
stimuliu polne lezde; poznati su FSH
(folikulin stimuliui hormon, Prolan
A) (v. tamo), LH(ICSH) (luteinizujui
hormon, interstitial cell stimulating
hormone, Prolan B) (v. tamo), LTH
(LMTH) (luteotrophic hormone, lu-
teomammotrophic hormone, prolak-
tin) (v. tamo), HCG (human chorionic
gonadotropin iz placente) (v. tamo),
PMS (pregnant mare serum, iz mok-
rae drebnih kobila).
gonadtropni hormon, v. hormon.
gonarthritis, gonartritis, zapaljenje kole-
na ili kolenog zgloba. Sin. gonitis.
gonarthrosis, gonartroza, promene u ko-
lenom zglobu, zbog degenerativnih pro-
mena u zglobnoj hrskavici, vrlo esto
posle traume.
gonioscopia, gonioskopija, metoda ob-
jektivnog pregleda oka, koja omogua-
va da se pomou specijalnog kontakt-
nog stakla vidi ugao prednje komore.
goniotomia, goniotomija, hirurka meto-
da u leenju kongenitalnog glaukoma.
Preko kontaktnog stakla se tankim noi-
em vri rasecanje mezodermnog tkiva
u uglu prednje komore oka i time omo-
guuje dopiranje komorne tenosti do
trabekularnog odvodnog sistema oka.
gonitis, v. gonarthritis.
gonoblennorrhoea, gonoblenoreja, v. co-
njunctivitis.
Gonococcus, gonokok, v. Neisseria gonor-
rhoeae.
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
postojanje raznopolnih jedinki, nosila-
ca oblika samo jednog pola: u njega su
polovi razdvojeni na dve vrste.
gonokokcija, infekcija izazvana gonoko-
kima.
gononefrotom, srednja ploa embrional-
nog mezoderma koja uestvuje u stvara-
nju urogenitalnog pribora.
gonorrhoea, gonoreja, v. gonokokcija.
Goodpastureov sindrom, v. syndroma.
Gopalanov sindrom, v. syndroma.
gorka so, v. Magnesii ulja.
gorki lekovi, v. amara.
gornja vilica, v. maxilla.
go roc vet, v. Adonis vernalis.
goruica, (1) v. pyrosis, (2) (bot.) v. Sinapis
nigra.
Gossipium, pamuk,(l) biljka koja daje pa-
muk; (2) vata, tj. dlaice pamukovog se-
mena; G. depuratum, preiena vata,
bez masti, kiselina i alkalija.
Gougerot-Blumova bolest, v. bolest.
govea pantljiara, v. Taenia saginata.
govei tip bacila tuberkuloze, v. Myco-
bacterium tuberkulosis.
govorenje, nain govorenja predstavlja
polnu odliku. U ene je govorna fraza
melodina, talasasta, s mnogim prizvu-
cima, sa sputanjem i dizanjem reeni-
kog naglaska, dok je u mukog ona jed-
nostavnija, monotonija. ena govori
puno otvorenim ustima, dok mukarac
vie stisnutih usnica. U ene je nain iz-
govora samoglasniki (vokalni), dok je
u mukog suglasniki (konsonantni).
govorni uzrast deteta, dete je u uzrastu
od 2 do 5 godina najvie sposobno da
naui ljudski govor. Posle sedme godine
ivota ova sposobnost naglo opada, ali
se pamenje nauenog jezikog blaga
tek tada uvruje. Te injenice su va-
ne za rehabilitaciju nagluve dece.
Graafov meak, v. meak, Graafov.
gracilis, gracilan, tanak, vitak, npr. m. gra-
cilis, vitki mii.
Gradenigov sindrom, v. syndroma.
Graefeov znak, v. mak.
grahorica, Vicia sativa, urodica manje
toksinosti, zrno crno, oblik spljotenih
kuglica, moe da sadri glikozid s cija-
novodoninom kiselinom.
Gramicidin, antibiotik izolovan iz meavi-
ne koja je nazvana tirotricin, a dobivena
je iz kultura jednog sporogenog bacila
iz zemlje, B. brevis. Po hemijskom sasta-
vu je polipeptid. Deluje efikasno na
gram-pozitivne i gram-negativne bakte-
rije. Gramicidin se upotrebljava samo
spolja, jer posle ubrizgavanja prouzro-
kuje hemolizu; G.S., antibiotik dobiven
iz kultura Bacillus brevis, koji potie iz
Sovjetskog Saveza. Razlikuje se, uneko-
liko, po svojim hemijskim i biolokim
osobinama od gramicidina.
309
Gramova metoda, bojenja graphospasmus

Gramova metoda bojenja, v. bojenje bak-
terija.
granica, mukogingivalna, v. linija, muko-
gingivalna.
granulisani endoplazmni retikulum, v.
citoplazma.
granulocitna leukemija, v. leucaemia.
granulocytopenia, granulocitopenija,
smanjenje apsolutnog broja granulocita
u perifernoj krvi. V. agranulocytosis.
granulocytopoiesis, granulocitopoeza,
stvaranje granulocita; normalno isklju-
ivo u kostnoj sri.
granuloma, granulom, granulaciono tkivo
(zamlad) koje, gledano golim okom,
ima izgled tumora; g. anulare, kono
oboljenje hronine evolucije koje se is-
poljava voriima normalne boje koe,
do veliine graka, rasporeenih u nizu,
kruno ili polukruno, lokalizovano na
lenim stranama aka; g. eosinophili-
cum faciei, mrkocrvena kruna ili poli-
ciklina, neto prominentna, otro og-
raniena arita, lokalizovana mahom
na licu. Postoji fibrinoidna nekroza oivi-
ena slojem epiteloidnih elija, pone-
kad dinovskih elija, limfocitima i
neutrofilnim ili eozinofilnim leukociti-
ma. Granulom je veoma slian i reuma-
toidnom ili reumatinom voru, izuzev
to se nalazi u potkonom tkivu; g. fun-
go ide s, v. mycosis fun go ides; g. gan-
graenescen (nai), serozno sangvino-
lentna kijavica koja vodi nekrozi i dest-
rukciji koe, hrskavice i kostiju sa smrt-
nim ishodom posle 1-3 godine; g. ingui-
nale, granuloma ingvinale je hronina
granulomatozna infekcija koja zahvata
kou i potkono tkivo spoljnjih genitali-
ja i preponskog predela. Prenosi se na-
jverovatnije putem snoaja. U elijama
granuloma nalazimo sitne strukture
koje su nazvane Donovanova telaca,
koja se smatraju prouzrokovaem. Pa-
tognomonini sastavni deo lezije su ve-
like mononuklearne svetle elije pre-
nika 25 do 90 mikrona, u ijoj protop-
lazmi nalazimo tamno bojena Donova-
nova telaca; g. malignum, v. lympho-
granulomatosis; g. pyogenicum, pioge-
ni granulom, vaskularni tumor veliine
lenika, na usnama, jeziku il i desnima.
Izrazito je crvene boje, neravan i vrsto
vezan za podlogu. V. botriomycoma; g.
tropicum, tropski granulom, pojavljuje
se endemski u tropskim predelima i lo-
kalizuje se na polnim organima. Sin. g.
venereum; g. venereum, granuloma ve-
nereum. V. granuloma inguinale.
granulomatosis, granulomatoza, prisust-
vo tkiva nekog granuloma u nekim or-
ganima tela; g. allergica, rasprostra-
njen nekrotiui angiitis u oslabelih ast-
matiara; g. disciformis chronica et
progressiva, diskoidni infiltrati u-
kastocrvenkaste boje, lokalizovani na
ekstenzornim stranama potkolenica.
Verovatno necrobiosis lipoidica. Sin.
Miescher-Lederova bolest; lipofagna
crevna g., crevna lipodistrofija; malig-
na g., Hodgkinova bolest; Wegenerova
g., sistemska bolest vezivnog tkiva, u
kojoj postoje granulomske promene u
organima za disanje, fokusni nekrotiu-
i arteriolitis, i na kraju zapaljenjske
promene u skoro svim organima, naro-
ito u bubrezima.
granulosis rubra nai, oboljenje vrha
nosa s eritemom i mehuriima (hiper*
hidroza). Javlja se u adolescenciji i po-
sle trajanja od nekoliko godina sponta-
no prolazi.
graofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost.
graphospasmus, grafospazam, profesio-
nalno oboljenje tipa diskinezija (koordi-
nacionih neuroza). Prvo je zapaen u
profesionalnih pisara, pa je nazvan gr-
em pisara. Danas se sline tegobe vi-
aju u mnogim profesijama, a naroito
u onih osoba koje obavljaju stereotipne
kretnje pri radu i imaju neurotike crte.
Najee je pogodna grupa miia ko-
jom se izvodi jedna karakteristina pro-
fesionalna kretnja-obino na rukama,
ali i na nogama (valje, radnici koji rade
na tocilima i si.). Nije uvek u pitanju gr
miia, ve moe doi do prolazne pare-
ze, tremora, bola ili do kombinacije ti h
smetnji, koje se javljaju u procesu rada,
a ne pri drugim, neprofesionalnim ope-
racijama. Valja ih razlikovati od neural-
gija, neuritisa, mialgija, miozitisa, mul-
tiple skleroze i drugih organskih otee-
310
gravida grudna kost

nja nervnog sistema. Imaju lou pro-
gnozu ako se blagovremeno ne preduz-
me leenje. Tada zahtevaju promenu
radnog mesta i profesionalnu prekvali-
fikaciju.
gravida, trudnica, oznaka za enu u razdo-
blju od oploenja do poroaja.
graviditas, trudnoa, stanje enskog orga-
nizma u kome se razvija plod od oploe-
nja do poroaja ili pobaaja. U oveka
traje 280 dana posle poslednje men-
struacije. Postoji pravilna trudnoa,
kada se oploeno jaje razvija u materici,
i vanmaterina trudnoa, kada se oplo-
eno jaje razvija izvan materice, naje-
e u jajovodu; g. abdominalis, abdomi-
nalna trudnoa, peritonealna trudnoa,
vanmaterina trudnoa pri kojoj se jaje
implantuje i dalje razvija ma gde u peri-
tonealnoj duplji, najee u okolini Do-
uglasovog paga; g. extrauterina, van-
materina trudnoa. Oploeno jaje ne
dospeva iz bilo kog uzroka u materinu
duplju, ve se ugnezdi u jajovodu (na-
jee), jajniku ili u samoj trbunoj dup-
lji; g. fimbrica, g. na fimbrijama Fallo-
piusove tube; g. ovarica, g. na ovariju-
mu; g. tubaria, g. u tubi.
gravimetrija, merenje teine, vrsta kvan-
titativne analize. Najpre se supstancija,
iju koliinu treba odrediti, prevede u
drugu supstanciju koja je jako nerast-
vorljiva. Nastala supstancija se procedi,
osui do stalne teine i odmeri na vagi.
Iz naene teine izraunava se teina
supstancije koju ispitujemo. V. volumet-
rija.
gra vime tri j ska analiza, v. gravimetrija.
Grawitzov tumor, v. hypernephroma.
grba, v. gibbus. greben, v. crista.
green-stick fracture, prelom donje vili-
ce kao kod zelenog tapa, karakteristi-
an kod dece u predelu vrata kondila
mandibule. Sin. fracture en bois vert.
grej, oznaka Gy (gray), izvedena jedinica
SI za apsorbovanu dozu jonizujueg
zraenja. Grej je apsorbovana doza u
telu ija je masa l kilogram, a kome je,
jonizujuim zraenjem stalne gustine
energetskog f luksa, unesena energija od
l dula,
Ikg
Grej-Turnerov znak, v. znak.
grinja brana, Tyroglyphus farinae; itni
tetni insekt veliine 0,4 x 0,7 mm s bez-
bojnim telom i tamnim noicama. Uvla-
i se u zrno penice na kom se u blizini
klice zapaa mali otvor.
Griseofulvinum, grizeofulvin, antibiotik
dobiven iz Penicillium griseofulvuma i
Penicillium janczewskii, ima fungista-
tiko dejstvo; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
grkljan, v. larynx.
grkljanska duplja, v. cavum laryngis.
grkljanski, v. laryngeus.
grkljanski poklopac, v. epiglottis.
Grucco-Rauchfussov trougao, trougao
tmulost) pri perbusiji, koji se nalazi na
suprotnoj strani od pleuralnog eksuda-
ta, uz kimeni stub. Sin. paravertebfalni
trougao perkusijske tmulosti. V. Grocco-
Rauchfussov trougao.
Grollmannova androgena zona, najdub-
lji pojas retikularne zone nadbubrenih
lezda. Sin. Howard-Mllerova zona.
Gross-Crafoordova operacija, v. opera-
cija.
Grossichova metoda, premazivanje oko-
line rane i operacionog polja jednom
tinkturom.
Grossova operacija, v. operacija.
grozdasta mola, v. molla hydatidosa.
groani eer, v. glikoza.
Gruber-Widalova reakcija, v. reakcija ag-
lutinacije.
grudi, v. pectus.
grudna aorta, v. aorta.
grudna dlakavost, normalnome nikada ne
javlja u ene, dok je obilno razvijena u
mukaraca, oko bradavica dojki i grud-
ne kosti.
grudna duplja, v. cavum pectoris.
grudna kost, v. sternum.
grudna kost, (emb.) taka okotavanja
trupa grudnjae stvara se od 7. fetalnog
meseca do 10. meseca po roenju; taka
okotavanja drka od 7 do 6; dok se ta-
311
grudna lezda
gua

ka okotavanja maolikog nastavka jav-
lja izmeu 3-20. godina.
grudna lezda, v. thymus.
grudni, v. pectoralis.
grudni ko, v. thorax.
grudni limfni vod, (embr.), grudni kanal
postaje spajanjem pupoljaka koji alju
jedna drugoj leva jugularna limfna
kesa i hilusna cisterna.
grudnjaa, v. grudna kost.
gruevina, v. colostrum.
Guanethidini sulfas (gvanetidin-sulfat),
antiadrenergiko sredstvo, slui za lee-
nje hipertenzije; oficinalan prema naoj
farmakopeji.
guanin, 2-amino-6-oksipurin, uestvuje u
izgradnji nukleinskih kiselina. Dezami-
nacijom adenina i guanina nastaju hi-
poksantin, ksantin i mokrana kiselina.
Guarnierijeva telaca, v. inkluziona tela-
ca.
guba, (seks.) uestalost obolevanja od
gube pokazuje da muki obolevaju e-
e nego ene (75,5% u periodu od 10 do
20 godina). Pre puberteta ene od gube
obolevaju vte nego mukarci. U ene se
ee sree tuberkuloidni (benigni) ob-
lik, dok je u mukog ei lepromatozni
(maligni) oblik.
Guber banja, banja pored Srebrenice, na
561 m. n. v. Ima klimat koji deluje toni-
no. Postoje vie izvora arsenske (0,0046
g %o arsena) i gvoevite vode, tempe-
rature 12 i 14,5 C. Jedna je od retkih ar-
senskih voda u svetu. Koristi se samo za
pie. U ovoj banji se lece: anemije, Hm-
fatika konstitucija, iscrpenost posle in-
fektivnih bolesti, neke kone bolesti i
mravost.
gubernaculum testis Hunteri, semeni-
ka vodica.
gubici (u ljudstvu) u ratu, v. opti gubici
gubitak svesti, prekid kontinuiteta svesti,
prestanka davanja rauna samom sebi o
onome to se zbiva u sopstvenoj linosti
i u njenoj okolini. Gubitak svesti moe
biti nepotpun i tada je re o raznim
stupnjevima pomuenja svesti (v. som-
nolencija, sopor). Pojam ne treba meati
sa tzv. promenjenom svesti, kada obole-
Ii raspolae pogrenim podacima o zbi-
vanjima u sebi i oko sebe. Sin. coma. V.
delirium, sumrano stanje, amentio.
Gurinov zalistak, (plica fossae navicula-
ris), v. unasto proirenje uretre.
Guistov znak, v. znak. 'gumma, guma, redi
oblik sifilisne lezije III stadijuma koja se
odlikuje velikim razaranjem tkiva uz
prisustvo malog broja prouzrokovaa
(spiroheta). Guma se moe javiti u svim
organima i tkivima obino u vidu
usamljenog vora nekro-tinog tkiva
prenika od nekoliko desetina mikrona do
nekoliko santimetara. Nekrotino tkivo je
zamuenog izgleda, konzistencije gume.
Mikroskopski nalazimo koagulacionu
nekrozu donekle slinu infarktu. Oko
nekroze se nalazi pojas limfocita i
mononuklearnih leu-kocita, dok su
dinovske mnogojedarne elije retke.
Proliferacijom vezivnotkiv-nih elija
nastaje inkapsulacija prome-ne. Guma na
povrinama dovodi do stvaranja ulceracija
nepravilnih oblika, ali otrih ivica prema
zdravom tkivu. Guma se isceljuje i na
njenom mestu se stvori gusto fibrozno
oiljno tkivo.
Gummi arabicum, arapska guma, osue-
ni sok raznih vrsta akacija, naroito
Acacia Senegal; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji. Upotrebljava se u me-
dicini kao sluzavo sredstvo, na primer,
za spravljanje emulzija.
Gummi Tragacantha, v. Tragacantha.
gummosus, gumozan, koji se odlikuje sifi-
lisnim gumama.
Guimov znak, v. znak.
Gniherova bolest, uroena eritropoez-
na porfirija. V. porphyria.
gustativni put, skup nervnih vlakana koja
polaze iz gustativnih kvrica na jeziku,
prolaze kroz belu masu mozga i zavra-
vaju se u gustativnom centru u teme-
nom renju velikog mozga. Prenosi nad-
raaje za ukus s jezika u veliki mozak.
gustolakrimalni refleks, v. refleks.
gustometrija, ispitivanje ula ukusa upot-
rebom odreene skupine testova.
gustoreceptivne elije, v. elija.
gustus, ukus, npr. organum gustus, ulo
ukusa.
gua (struma), delimino (nodusno) ili u
celini (difuzrio) uveanje titaste lezde;
312
guavost
gyrus

moe (ali ne mora!) da bude praeno
promenom funkcije ove endokrine lez-
de. V. endokrine lezde.
guavost, pojava gue (v. tamo) koja moe
biti endemska (u krajevima s deficitom
joda u vodi) ili sporadina (u sluajevi-
ma kada je guavost prouzrokovana
drugim, tzv. strumogenim - obino ne-
poznatim ili nedovoljno poznatim - i-
niocima); g. (seksotropija), ea je u
ena nego u mukaraca.
Guthrijev mii, duboki popreni mii
meice pojaan u urogenitalnoj preazi
vlaknima Guthrijevog miia.
guteraa, v. pancreas.
gutanje, v. akt gutanja.
Guttapercha, gutaperka, koagulisani sok
tropskog drvea Palaquium i Payena.
Ima osobine sline gumi. Na obinoj
temperaturi je u vrstom stanju a na
6O
0
C je plastina i koristi se kao sred-
stvo za privremeno zatvaranje kaviteta
u stomatologiji, a u obliku koia kao
dopuna pri definitivnom punjenju ka-
nala korena zuba. U vlanoj sredini bub-
ri, pa se koristi za sporu separaciju zuba
i za potiskivanje hipertrofine gingive.
Guyonov znak, v. ballotement bubrega.
gvoevita voda, v. voda.
gvoevito-arsenska voda, v. voda.
gynaecologia, v. ginekologija.
gynaecomasthia, ginekomastija, razvoj
mlenih lezda u mukaraca (koje mogu
da produkuju i mleko), pojava enskih
grudi u mukaraca.
gynandroblastoma, ginandroblastom,
hormonski aktivna neoplazma jajnika
koja izaziva maskulinizaciju, kao i znake
hiperestrinizma. Sekundarne seksualne
odlike uzimaju vid mukih odlika, me-
utim, menstruacioni ciklus i krvavlje-nja
ostaju i dalje. U histolokoj slici ovih
neoplazmi nalazimo delove arenoblas-
toma i granuloza elijskih struktura.
Pretpostavlja se da ova maligna neop-
lazma ima teratomsku prirodu. gyrus,
vijuga; vijugavi nabor kore velikog mozga
izmeu dva leba; g. angularis, modana
vijuga koja se nalazi na .,zadnjem
gornjem delu laterajbe fisi^re, gde se
sastaju slepooni, ternerii i pti-Ijani
reanj. Predstavlja s temporalnim renjem
glavni integrativni centar, odgovoran za
interpretaciju raznih doivljenih oseaja.
Pri oteenju ovog dela oboleli moe
dobro uti, prepoznati pojedine reci, ali ne
moe i da ih povee u odreenu misao.
Smatra se da se kompleksni sklopovi
pamenja uvaju u ovom delu, i to, pre
svega, u dominantnoj hemisferi. Imaju
ulogu u tumaenju kompleksnog znaaja
raznih doivljenih oseaja. Levi
temporalni reanj i ugaona vijuga leve
hemisfere dominantni su u 90% osoba, a u
ostalih 10% postoji dvostruka
dominantnost. Desna hemisfera je vrlo
retko dominantna. I pored toga to su ova
podruja razvijena u jednoj hemisferi, one
su u stanju da primaju poruke iz obeju
hemisfera, kontroliui motornu aktivnost
obeju hemisfera. Ako se razore ove oblasti,
o-vek postaje nesposoban da interpretira
znaaj doivljenih oseaja; g. cerebri,
modane vijuge; g. hypocampus, deo
limbike kore. V. limbiki sistem.
313
H
H, hemijski simbol za hydrogenium, vodo-
nik.
h, simbol za Planekovu konst ant u
6.626 x 10 Js-
34
(ranije 6.626 x IO-
27
erga u
sekundi).
H
3
, radioaktivni izotop vodonika - trici-
jum, primenjuje se u obliku tricijumske
vode za odreivanje zapremine vode u
organizmu. Organska jedinjenja obele-
ena tricijumom primenjuju se u ogled-
noj medicini i biologiji.
HCG (human chorionic gonadotropin),
humani horionski gonadotropin), hor-
mon (v. tamo) placentnog porekla s
funkcijom koja odgovara dejstvu LH (v.
tamo).
HCT, v. hematokrit.
He, hemijski simbol za element helijum.
HED, Hauteinheitsdosis, (nem.) v. dosis
(eritemna doza).
Hg, hemijski simbol za hydrargyrum, ivu.
Hg
197
, radioaktivni izotop ive, primenjuje
se u obliku brommerkurihidroksipro-
pana (BMHP) za scintigrafiju slezine, a
u obliku hlormerodrina za scintigrafiju
bubrega i mozga.
Hg
203
, radioaktivni izotop ive, primenjuje
se za scintigrafiju bubrega u obliku
hlormerodrina. Ovaj radioaktivni iz-
otop ive primenjuje se rede od Hg
207
,
koji ima povoljnije fizike karakteristi-
ke.
HGH (human growth hormone, soma-
totropin, STH), hormon (v. tamo) raste-
nja oveka, hormon prednjeg renja hi-
pofize polipeptidnog karaktera koji
omoguava normalan rast, uz jo mno-
ge druge, delom nedovoljno poznate,
funkcije.
HMG (human menopausal gonadotro-
pin), (humani menopauzni gonadotro-
pin), dobija se iz mokrae ena u meno-
pauzi, s funkcijom koja preteno odgo-
vara dejstvu FSH (v. tamo). V. i gonadot-
ropini.
HSG, v. hysterosalpingographia.
HVL,v. polovina debljina.
HWS, v. polovina debljina.
H-antigen, antigeni u flagelama nazivaju
se flagelarni ili H-antigeni, Oni se razli-
kuju od somatskih ili O-antigena u ci-
toplazmi bakterijske elije. Flagelarni
antigeni daju flagelarnim bakterijama
imunoloku tipsku specifinost.
habena, uzda, remen.
habenula, uzdica, traica; parna vrpca u
epitalamusu.
habituacija, navikavanje, senzoriki nad-
raaj koji je, pri prethodnom delovanju
izazvao difuzno razdraenje modane
kore i niz reakcija u niim delovima
mozga tako da se ovek ili ivotinja do-
vede u stanje napregnutosti i panje.
habitualis, habitualan, uobiajen, usta-
ljen, koji se ponavlja, npr. h. pobaaj,
pobaaj koji se spontano ponavlja.
habitus, spoljni izgled neke osobe, zdrave
ili bolesne; h. adenoideus, v. fades ade-
noides; h. apoplecticus, pletorian iz-
gled s prepunjenou vidljivih krvnih
sudova, crvenilom lica i sklonou go-
jaznosti; h. astenicus, opta astenija; h.
enteroptoticus, telesni sklop koji se na-
lazi pri enteroptozi, s izduenim i uz-
anim abdomenom; h. phtisicus, telesni
314
Hackerova operacija haematocoele

sklop pogodan za razvie plune tuber-
kuloze; h. picnicus, kratak i zdepast te-
lesni sklop.
Hackerova operacija, v. operacija.
Haedova zona, osetljiva ili bolna mesta
na koi pri oboljenju razliitih unutra-
njih organa koji se nalaze neposredno
ispod tog mesta na koi ili na nekom
udaljenom mestu tela.
haem-, haema-, haemo-, haemat-, hae-
mato-, hem, hema, hemo-, hemat-, he-
mato-, rece koje oznaavaju da neto
pripada krvi.
haem, (hem.) prostetika grupa hemoglo-
bina, od koje potie crvena boja hemog-
lobina. Graa hema je sastavljena od
porfina u kome se nalaze 4 pirolova os-
tatka meusobno vezana metinovim
mostovima. Vezujui bone nizove (me-
til-, vinil- i propionsku kiselinu), porfin
prelazi u protoporfirin. Porfirin vezuje
u sredini molekula dvovalentno gvoe
pa nastaje hem. Hem pokazuje sposob-
nost vezivanja gasova kiseonika, ugljen--
dioksida i dr.
haemangiectasia osteohypertrophi-
cans, prostran ravni hemangiom i hi-
pertrofija mekih delova i kostiju, ma-
hom jednog od donjih ekstremiteta. Sin.
Klippel-Trnaunayjova bolest.
haemangioendothelioma, neoplazma
nastala umnoavanjem elija endotela
krvnih sudova. Neoplazma je lokalno
invazivna i sklona povratu.
haemangioma, hemangiom, benigni iz-
rastaj krvnih sudova. Razlikuju se: an-
gioma arteriale racemosum (mozak,
modanice, lice) predstavlja tumorski
vor sastavljen od arterijskih krvnih su-
dova; (2) h. capillare (simplex) (koa i
sluznice) tumorski je vor sastavljen od
proirenih kapilara (naziva se jo i te-
langiektazija); (3) h. cavernosum, pred-
stavlja tumorski vor sastavljen od kr-
vnih sudova proirenih u vidu upljina,
koje meusobno komuniciraju i koje su
ispunjene venskom krvlju. Nalazi se u
jetri, slezini, koi, jeziku itd.
haemangiopericytoma, hemangioperici-
tom je neoplazma poreklom iz krvnih
sudova nastala umnoavanjem elija
oko istih, a koje se nazivaju pericitima.
Po Zimmermanu, to su elije oko kapila-
ra koje imaju sposobnost da se steu i
na taj nain menjaju njihov zjap. Naje-
e su to benigne neoplazme, mada su
opisani i maligni oblici.
haemarthros, hemartroza, izliv krvi u
zglobnu upljinu. Sin. haemarthrosis.
haemarthrosis art. temporomandibula-
ris posttraumatica, prisustvo krvi u
donjovilinom zglobu posle traume ili
preloma donje vilice. V. meniscitis trau-
matica art. temporomandibularis.
haematemesis, hematemeza, povraanje
krvi; Goldsteinova h., hematemeza
zbog telangiektazija u elucu.
haemathidrosis, hemathidroza, luenje
krvavog znoja. Sin. haemhidrosis, hae-
midrosis.
haematin, hematin, pigment koji nastaje
dejstvom kiselina ili baza na hemoglo-
bin. Meutim, on nije normalni raspad-
ni produkt, niti prethodnik hemosideri-
na i pigmenta ui. Postoji mogunost
njegovog stvaranja u intravaskularnoj
hemolizi ili hemoglobinemiji. Tada se
brzo spaja s belanevinama krvi, stvara-
jui methemalbumin. Javlja se u tkivu.
Ima smeu boju slinu hemosiderinu.
Ne daje pozitivnu reakciju na gvoe,
jer je ono vrsto vezano. Pri obimnim
hemoglobinurijama, npr., posle transfu-
zije, pigment hematina se moe, pod uti-
cajem mokrane kiseline, stvoriti u ka-
naliima bubrega. Pigment malarije na-
stao raspadom eritrocita pod uticajem
parazita malarije veoma je slian hema-
tinu i deponuje se u retikuloendotelnim
elijama jetre i slezine.
haematinaemia, hematinemija, prisustvo
hematina (hema) u krvi.
haematinuria, hematinurija, prisustvo
hematina (hema) u mokrai.
haematobilia, hematobilija, krvarenja u
unim putevima. Sin. haemobilia.
haematochyluria, hematohilurija, izlui-
vanje krvi i hilusa mokraom. Via se u
infekciji s Wuchereria bancrofti.
haematocoele, hematokela, (1) uahure-
ni izliv krvi u peritonealnoj duplji u
okolini materice: ee u zadnjem Do-
uglasovom pagu (h. retrouterina), rede
u prednjem (h. anteuterina) ili na bo-
315
haematocolpos haemin

noj strani materice (h. parauterina).
Ovakve hematokele su najee posle-
dica rupture jajovoda; (2) izliv krvi u
ovojnice semenika (h. testis) i sperma-
tike vrpce (h. funiculi). Najee je po-
sledica traume ili zapaljenja (periorchi-
tis ili perifuniculitis haemorrhagica); h.
funiculi, izliv krvi oko semevoda na-
jee kao posledica traume; haemato-
coele h. scroti, sin. haematocele funicu-
li; h. testis, uahureni izliv krvi oko se-
menika, najee posledica traume.
haematocolpos, hematokolpos, nagomi-
lavanje krvi u vagini usled njenog za-
epljenja.
haematogenes, hematogen, izazvan kr-
vlju, koji potie od krvi; prenesen kr-
vnom strujom.
haematoidin, hematoidin, pigment slian
ili identian bilirubinu koji se stvara u
tkivu od hemoglobina. Kao i hemoside-
rin, stvara se u elijama i potrebno je
nekoliko dana da se on stvori.
haematologia, hematologija, grana medi-
cine koja se bavi izuavanjem krvi i kr-
vnih bolesti.
haematoma, hematom, krvni podliv. Na-
staje pri krvavljenju u tkiva i stvara
x
otok. U koi je u poetku modrikaste, a
docnije ukaste i zelenkaste boje; h.
durae matris, hematom tvrde modane
opne, nastaje obino povredom srednje
modanine arterije (a. meningea s. me-
ningica media) i lokalizuje se ispod tvrde
modane opne (subduralni hematom)
ili iznad nje (epiduralni hematom); h.
faciei, krvni izliv, prisustvo krvi u tki-
vu, kao posledica traume ili oteenja
krvnih sudova u predelu lica; h. neona-
torum, h. odojadi.
haematonosis, hcmatonoza, v. haemopa-
thia.
haematophobia, hematofobija, bolesni
strah od vienja krvi. Sin. haemophohia.
haematopneumothorax, hematopneu-
motoraks, prisustvo krvi i vazduha u
pleurskoj upljini, najee usled po-
vrede. Sin. haeinopneumothorax.
haematopoesis, hematopoeza, tvorba e-
lijskih elemenata krvi. Organi u kojima
se stvaraju elije krvi zovu se hemato-
poezni organi.
haematopoietin, v. erythropoietin.
haematoporphiria, hematoporfirija, kon-
stituciono oboljenje u kome postoji ve-
liko izluivanje uroporfirina mokra-
om. Simptomi su izraena osetljivost
koe prema svetlosti, kolike i povraa-
nje. Sin. porphyria.
haematoporphyrinum, hematoporfirin,
jedinjenje nastalo iz hema gubitkom
gvozda. Nastaje u organizmu prilikom
pojaanog raspadanja hemoglobina.
haematorrhoea, hematoreja, obilno krva-
renje.
hae ma to sinus maxillaris posttraumati-
ca, (stom.) prisustvo krvi u gornjovili-
nom sinusu posle preloma gornje vilice,
alveolarnog nastavka i zigomatine kos-
ti.
haematotympanon, hematotimpan, va-
an dijagnostiki znak pri povredi gla-
ve. Govori za prisutnost preloma u sle-
poonoj kosti.
haematuria, hematurija, prisustvo krvi u
mokrai; endemina h., hematurija us-
led prisustva parazita u mokranoj bei-
ci (bilharzioza); esencijalna h., hema-
turija kojoj se ne moe nai uzrok; ini-
cijalna h., pojava krvi u mokrai u po-
etku mokrenja usled oboljenja zadnjeg
dela mokranog kanala i prostate; lana
h., crvena obojenost mokrae usled
unoenja izvesne hrane ili lekova; mik-
roskopska hi, u kojoj se prisustvo krvi
moe otkriti jedino mikroskopom. Sin.
microhaematuria; renalna h., u kojoj
krv potie iz bubrega; terminalna h.,
pojava krvi u mokrai pri kraju mokre-
nja usled oboljenja vrata mokrane be-
ike, prostate i zadnjeg dela mokranog
kanala; totalna h., krvava mokraa u
toku celog trajanja mokrenja usled ob-
oljenja bubrega; uretralna h., u kojoj
krv potie iz uretre; vezikalna h., he-
maturija u kojoj krv potie iz mokrane
beike.
haem (h)idrosis, hemhidro/.a, krvavo
znojenje; izluivanje krvi kro/. kou ili
tenosti pomcane s krvlju. Sin. haenm-
tidrosis.
haemin, hcmin. Hemoglobin se dejstvom
siretne kiseline i natrijum-hlorida ras-
pada u globin, koji se denaturie, a hem
316
haemochromatosis haemolysin

se oksidie i pretvara u kristalno jedi-
njenje poznato pod imenom hemin
(Teichmannovi kristali). Gvoe je u he-
minu trovalentno.
haemochromatosis, hemohromatoza,
poremeaj metabolizma gvozda, koji se
odlikuje velikim nagomilavanjem tog
metala u tkivima, naroito u jetri i pan-
kreasu, bronzanom bojom koe, ciro-
zom jetre, dijabetesom, kardiomiopati-
jorn; idiopatska h., nasledni oblik; h.
sekundarna (egzogena) h., koja nasta-
je posle mnogobrojnih transfuzija ili po-
sle dugotrajnog davanja gvozda. Sin.
pigmentska ciroza, bronzani dijabetes. V.
haemosiderosis.
haemochromogen, hemohromogen.
Hem i redukovani hem pokazuju spo-
sobnost da veu azotna jedinjenja sem
globina (npr. proteine, amonijak, cijani-
de, nikotin). Takva jedinjenja se naziva-
ju hemohromogeni.
haemoclasia, hemoklazija, pojava leuko-
citopenije posle unoenja veih koliina
belanevina.
haemoconcentratio, hemokoncentracija,
smanjenje tenog dela krvi (plazme),
koje dovodi do poveane koncentracije
krvi i relativne policitemije.
haemocyanin, hemocijanin, hromopro-
tein koji sadri oko 7% bakra. Nalazi se
u krvi mekuaca i zglavkara.
haemoglobinum, hemoglobin, crveni pig-
ment u krvi kimenjaka. To je belane-
vina molekulske teine 64.450. Molekul
h. je globularan i sastoji se od etiri pod-
jedinice. Svaka podjedinica sadri hem
koji je vezan za polipeptid globin. U sva-
kom molekulu hemoglobina postoje
dva para polipeptida; dve podjedinice
sadre jednu vrstu polipeptida, a dve
podjedinice drugu vrstu polipeptida.
Normalno u odraslog oveka (hemoglo-
bin A) te dve vrste polipeptida se zovu
alfa-lanci i beta-lanci (svaki sadri po
146 aminokiselinskih ostataka). Krv
ljudskog fetusa normalno sadri fetalni
hemoglobin (hemoglobin F). Po struk-
turi slian hemoglobinu A, s tom razli-
kom to su beta-lanci zamenjeni gama-
lancima. I ovi lanci sadre 146 aminoki-
selinskih ostataka, ali se 37 ostataka u
gama-lancu razlikuju od odgovarajuih
u beta-lancu. Fetalni hemoglobin nor-
malno se zamenjuje odraslim ubrzo po-
sle roenja. Hemoglobin vezuje O2 i
stvara oksihe^noglobin. Pri tome se O?
vezuje za Fe u hemu koordinativnim
vezama (molekulski oblik Ch). Na afini-
tet hemoglobina za 0)2 utiu pH, tempe
ratura i koncentracija 2,3-difosfoglice
rata.
haemoglobinaemia, hemoglobinemija
prisustvo hemoglobina u krvnoj plazmi
haemoglobinopathia, hemoglobinopati
ja, bolest krvi izazvana naslednim pore
meajem sinteze globinskog dela he-
moglobina, koja vodi stvaranju patolo-
kih hemoglobina. Hemoglobinopatija
ima svojstvenu kliniku sliku i specijal-
ne bioloke reakcije, a praena je vrlo
esto anemijom. Poremeaji globinskog
dela hemoglobina nastaju zbog zamene
jedne ili vie aminokiselina u nekom od
polipeptidnih lanaca globina ili drugim
aminokiselinama. V. drepanocytosis.
haemoglobinuria, hemoglobinurija, pri-
sustvo hemoglobina u mokrai; inter-
mitentna h., paroksizmalna nona he-
moglobinurija, paroksizmalna hemo-
globinurija na hladnou; h. zbog mar-
a, redak oblik hemoglobinurije koji
nastaje posle dueg napornog mara;
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnou, hemoglobinurija koja nasta-
je naglo posle lokalnog ili opteg izlaga-
nja hladnoi; paroksizmalna nona h.,
hemoglobinurija koja se obino deava
nou, u kojoj postoje u mokrai velike
koliine hemosiderina i koja je skoro
uvek praena leukopenijom i tromboci-
topenijom. Pozitivan Hamov test. Sin.
Marchijafava-Michelijev sindrom; tok-
sika h., koja je izazvana toksinim he-
mijskim jedinjenjima.
haemogram, hemogram, krvna slika, koja
se izraava brojevima pojedinih krvnih
elija u odreenoj zapremini krvi, kao i
leukocitnom formulom.
haemolysin, hemolizin, supstancija koja
izaziva hemolizu, tj. oteenje elijske
opne eritrocita i usled toga oslobaanje
hemoglobina. Postoje i hemolizini raz-
nog porekla i razne prirode, npr. biljni,
317
haemolysis
haemorrhagia

bakterijski, zmijski h. i imunohemolizni.
Imunizovanjem ivotinje pomou stra-
nih eritrocita izaziva se razvijanje imun-
skih heterolizina u krvi imunizovane i-
votinje. Imunolizini su, u stvari, hemag-
lutinini (ili amboceptori) koji tek u pri-
sustvu komplementa izazivaju hemoli-
zu; autohemolizini, nastaju u organiz-
mu protiv sopstvenih eritrocita u toku
izvesnih hemolitikih anemija; hetero-
hemolizini, hemolizini koji se stvaraju
injekcijom krvi neke druge ivotinjske
vrste; izohemolizini, hemolizini koji se
stvaraju injekcijom krvi iste ivotinjske
vrste.
haemolysis, hemoliza, oslobaanje he-
moglobina iz eritrocita i njegovo pri-
sustvo u plazmi. Ako hemoglobin na-
puta eritrocit po zavretku njegovog i-
votnog veka, to je fizioloka h., i ona nije
praena poremeajima i vidljivim znaci-
ma; patoloka h. moe nastati u pri-
sustvu u plazmi razliitih inilaca he-
molize (hemolizina) ili usled poremeaja
opne eritrocita (korpuskularna i ekst-
rakorpuskularna). I jedna i druga p. h.
moe biti uroena i steena. Zmijski ot-
rovi, otrovi gljiva, hemijski otrovi (olo-
x
vo), unoenje u cirkulacijski sistem hi-
potoninih rastvora, naglo smrzavanje
ili zagrevanje mogu izazvati h. H. nastaje
i kao pratea pojava meanja dveju krvi
pri transfuziji. P. h. su praene
groznicom, povienom temperaturom,
hemoglobinurijom, uticom, anemijom,
a ponekad anurijom i uremijom.
haemolyticus, hemolizni, koji pripada he-
molizi, ili koji izaziva hemolizu.
haemopathia, hemopatija, zajedniko
ime za bolesti krvi. Sin. haematonosis.
haemopericardium, izliv i prisustvo krvi
u osru najee usled rupture srca pri
infarktu ili rupture zida dela aorte u pe-
rikard. Akutni izliv krvi nosi naziv
tamponada srca.
haemophilia, hemofilija, nasledni hemo-
ragijski sindrom izazvan nedostatkom
antihemofilnog globulina (VIII inioca
koagulacije, antihemofilnog globulina
A). Nasleuje se recesivnim genom na
X-hromosomu. Zbog toga od hemofilije
boluju skoro iskljuivo mukarci. Krva-
renja posle najmanjih povreda u koi,
miiima, usnoj i nosnoj duplji, iz bub-
rega i u zglobovima; haemophilia A,
haemophilia. Sin. klasina hemofilija;
haemophilia B, nasledna bolest, slina
klasinoj hemofiliji, izazvana deficitom
IX inioca koagulacije. Sin. Christmaso-
va bolest; vaskulna h., angiohaemophi-
lia.
Haemophilus, bakterije ovog roda ne
mogu se razmnoavati na vetakim
hranljivim podlogama bez faktora X i V
ili bez jednog od njih. Faktor X sadri
hemin, a faktor V je kodehidrogenaza.
Neophodni su za oksidoredukcione
procese, disanje bakterija; h. bronchi-
septicus, v. Bordetella; H. conjunctivi-
tidis, Koch-Weeksov bacil; H. ducreyi,
bacil poznat pod nazivom Streptobacil-
lus ulceris mollis, izaziva ulcus molle
(meki ankr); H. influenzae, u dece
moe da izazove piogene infekcije, dok
u epidemijama influence hemofilus je
samo sekundarni pratilac virusne infek-
cije. Sin. Pfeiferov bacil; H. pertussis, v.
Bordetella.
haemophobia, hemofobija, sin. haemato-
phobia, v. neurosis, phobia.
haemophthalmus, hemoftalmus, izlivena
krv koja ispunjava staklasto telo. Na-
jee posle povreda.
haemopto, hemoptoja, iskaljavanje ve-
ih koliina krvi, najee usled tuber-
kuloze plua, plunog infarkta i neop-
lazme plua.
haemoptysis, hemoptiza, iskaljavanje
manjih koliina krvi, koja potie iz di-
sajnih puteva.
haemorrhagia, hemoragija, izliv krvi iz
krvnih sudova u tkiva, telesne duplje ili
spoljanju sredinu; h. cerebri, izliv krvi
u mozak, masivno krvavljenje u moda-
noj masi; uzrok klinikoj slici apopleksi-
je mozga (v. apoplexia) u neto vie od
1/4 sluajeva; endokranijumska h., na-
staje spontano usled rupture krvnog
suda (arterioskleroza, aneurizma) ili us-
led prekida kontinuiteta krvnog suda
prilikom preloma lubanje. Subduralni
hematom raste postepeno. Nesvesno
stanje nastupa tek posle intervala nepo-
remeene svesti. Ako se evakuie opera-
318
haernorrhoidalis halogenski derivati ugljovodonika

tivno, moe da izazove smrt; h. epidura-
lis, krvarenje izmeu dure i kalvarije,
najee kao posledica prskanja sred-
nje modanike arterije prouzrokovano
traumom. Ponekad krvavljenje nastaje
usled prskanja vena koje ulaze u sinuse
tvrde modanice. Izliv krvi izaziva priti-
sak na mozak, a ponekad i smrt; h. gin-
givalis, krvavljenje desni posle povre-
de, cepanja ili nagnjeenja desni. Upor-
no je, ali slabog intenziteta; h. menin-
gealis, izliv krvi obino u subara-
hnoidalne prostore iz subarahnoidal-
nih arterija ili subarahnoidalnih vena.
Trauma, ruptura, aneurizme, diskrazija
krvi ili povrni angiomi mogu biti uzrok
krvavljenja; h. periodontalis, perio-
dontalno krvavljenje, intenzivno je zbog
bogate mree krvnih sudova u ozublju;
h. postextractionem dentium, izliva-
nje krvi iz krvnih sudova alveolarne a-
ice posle vaenja zuba; h. subduralis,
krvarenje izmeu unutranje povrine
tvrde modanice i spoljanje strane
pauinaste modanice.
haemorrhoidalis, hemoroidni, (1) naziv
za krvne sudove u oblasti rektuma i
mara, (2) to se odnosi na hemoroide,
npr., nodulus h., ulj, hemoroidni vori
mara.
haemorrhoides, varikozna proirenost
vena oko mara prouzrokovana zasto-
jem krvi. Zavisno od poloaja prema mi-
iu mara razlikujemo spoljanje i
unutranje hemoroide. Sin. moduli hae-
morrhoidales.
haemosiderin, hemosiderin; pri produe-
nom unoenju gvozda u organizam, a
posle zasienja feritinom, viak gvozda
se deponuje u jetri u koloidnom stanju
u obliku gvoe-oksida koji je poznat
pod imenom hemosiderin. Hemoside-
rin razara elije jetre.
haemosiderosis, hemosideroza, fokalno
ili difuzno nagomilavanje gvozda u or-
ganizmu bez oteenja odgovarajuih
tkiva; jetrina h., nagomilavanje gvozda
u jetri (preteno u Kupfferovim elija-
ma), koje ne dovodi do ciroze jetre;
pluna h., taloenje gvozda, u vidu he-
mosiderina, u parenhimu plua.
haemothorax, hemotoraks, izliv krvi u
pleuralnu upljinu. Obino je posledica
traume grudnog koa.
Hagemanov faktor, Hagemanov inilac,
XII inilac koagulacije krvi.
Hailey-Haileyjeva bolest, v. bolest.
hajduka trava, v. Achillea Millefolium.
halaze, (embr.) nekoliko puta uvrnute vr-
pce (ptijeg jajeta) koje potiu od vlak-
nastog sloja belanceta poznatog pod
imenom membrana halazifera. Halaze
ne doseu ni na jednom kraju Ijuskinu
koicu, te nisu u stanju da dre u-
mance uvek u istom poloaju. One imaju
uloge u neku vrstu pridraa i odboj-
nika, koji smanjuje dejstvo potresa na
jajnu eliju.
halbwertschicht, v. polovina debljina.
half value layer, (eng.) v. polovina deblji-
na.
halitosis, v. foetor ex ore.
Hallerova semenika mrea, mrea spo-
jenih semenikih kanalia u Highmo-
reovom telu.
Hallopeauova bolest, v. acrodermatitis
continua suppurativa.
hallux, palac noge; h. dolorosa, bolni pa-
lac noge, obino u dustabanu pes planu-
su; h. flexus, sin. h. rigidus; h. malleus,
ekiast palac noge, u vidu ekia; h. ri-
gidus, ukruen palac noge u njegovom
metatarzofalangealnom zglobu. U po-
etku je ogranien dorzalni pregib pal-
ca, a kasnije njegova krutost u fleksio-
nom poloaju, sin. h. flexus; h. valgus,
iskrivljenost palca upolje tako da zglob
ovog prsta strci na unutranjoj strani
stopala; h. varus, iskrivljenost palca
unutra udaljavajui se medijalno od os-
talih prstiju noge.
haloformi, derivati organskih materija
nastali u vodi pri delovanju hlora upot-
rebljenog za dezinfekciju vode za pie
ili splavina. Najizrazitiji predstavnik
hloroform. Smatra se da mogu imati
kancerogeno delovanje.
halogeni elementi, elementi koji s metali-
ma grade soli. U halogene elemente spa-
daju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br) i jod
(J).
halogenski derivati ugljovodonika na-
staju zamenom jednog ili vie vodoniko-
319
haloni
hapten

vih atoma iz ugljovodonika atomima ha-
lgena. Upotrebljavaju se vrlo esto u
industriji i tehnici, kao organski rastva-
rai smola, voska i lakova, za hemijsko
ienje itd. Izazivaju akutna i hronina
profesionalna trovanja.
haloni, supstancije koje se stvaraju u raz-
nim tkivima a koje preobratljivo inhibi-
u elijske mitoze.
halos, halo, kolut, krug, (oft.) (I) obojen
krug u.vidu duginih boja koji bolesnik s
kongestivnim glaukomom vidi oko svet-
losnog izvora; (2) prsten oko papile vid-
nog ivca usled atrofije sudpvnjae, koji
moe nastati a) u senijumu, b) h. glau-
comatosus, pri odmaklom glaukomu.
Halsteov av, v. sutura.
Halstedova operacija, v. operacija.
halucinacija, bolesno opaanje bez pred-
meta u sferi odgovarajueg ula. Znak
duevne bolesti, sem ako se ne javlja
samo pri uspavljivanju, v. hipnagogna
halucinacija, ili posle jakog zamaranja
vida (pseudohalucinacija); antagonis-
tika h., bolesnik na jedno uvo uje
lepe, a na drugo rune zvuke; funkcio-
nalna h., koja se javlja u toku funkcio-
nisanja nekog ula, npr., opaanje boje
uz opaanje zvuka; hipnagogna h., koja
se javlja pri uspavljivanju i u zdravih
osoba; imperativna h., koja neto be-
zuslovno nareuje; h. mirisa, opaaj
mirisa bez objekta. Obino neprijatne
kao miris na izgorelu vunu, gumu, pet-
roleum i leinu. Halucinacije ukusa do-
laze u nastupima u tumorima medijalne
strane temporalnog renja; h. ukusa,
opaaji ukusa bez predmeta. Obino su
neprijatne i idu zajedno sa sumanutim
idejama trovanja. Halucinacije ukusa s
halucinacijama mirisa i nastupima sa-
njivosti predstavljaju tzv. uncinatne na-
pade u oteenju (tumor) gyrusa unci-
natusa. Sin. dreamy state; h. vida, vidni
opaaji koji se ne osnivaju na objektiv-
noj stvarnosti. Sin. utvare, privianja.
halucinogeni, v. psihotomimetske supstan-
cije.
halucinoza, akutna duevna bolest prae-
na obiljem halucinacija; halucinoza po
nekim autorima znai halucinaciju za
koju onaj koji je doivljava veruje da je
bolesna pojava da nije realan opaaj; al-
koholiarska h., akutna duevna bolest
u alkoholiara. Obilje akustikih
halucinacija pogrdnog karaktera, esto
ritmiki ponavljanih u taktu kucanja
srca ili slino. Bolest traje 2-6 godina.
hamam, amam, kupatilo (obino parno) u
istonih naroda. Moe biti kuno ili javno.
Amami su postojali i u gradovima nae
zemlje koji su bili pod turskom vlau.
hamartoma, hamartom, malformacije
sline tumorima, koje su graene od
normalnog tkiva ali u nenormalnoj me-
avini tkiva i organa, pri tome se pore-
meaj odnosi na koliinu, raspored, vr-
stu i stepen zrelosti tkiva. Nastala proli-
feracija je, meutim, ogranienih poten-
cijala u razmnoavanju za razliku od
pravih neoplazmi.
hamicin, antibiotik dobiven iz Streptomy-
ces pimprina, upotrebljava se kao sredstvo
protiv nekih gljivinih oboljenja.
Hamman-Richov sindrom, v. syndroma.
Hand-Schller-Christianova bolest, v.
bolest.
Hangerova reakcija, v. test. Hanotova
ciroza, v. cirrhosis. Hansonova jedinica,
jedinica za izraavanje koliine
paratireoidnog hormona u pojedinim
preparatima, jednaka jednoj petini jedne
Gollipove jedinice (v. tamo).
haploid, elija koja u svom jedru sadri
samo jednu garnituru hromosoma. U
haploidnom stanju svaki hromosom je
u eliji zastupljen samo jedanput. Hap-
loidan broj hromosoma u oveka iznosi
23. Sin. monoploid. Sup. diploid. Sin.
monoploid.
haploidan, oznaka za eliju s polovinom
broja hromosoma karakteristinog za
vrstu. Ovo je sluaj zrelih polnih elija,
gameta, u kojih je posle hromatinske re-
dukcije diploidan broj hromosoma (2n)
sveden na polovinu (n). haploidija, stanje
koje oznaava prisustvo polovinog broja
hromosoma. Sin. mo-noploidija.
hapten (poluantigen), mali molekul koji je
neimunogen, tj. ne moe da izazove
imuni odgovor, ali moe da se vee za
320
Harada-oboljenje helioaeroterapija

ve stvoreno antitelo ili senzibilisane
limfocite. Hapten postaje antigen kada
se vee za nosa koji je obino neki pro-
tein. Hapten ima samo jednu valenciju.
Tipini hapteni su DNP (2,4-dinitrophe-
nol) i NIP (^hydroxy-S-iodo-S-nitro-
phenolethyl). Lekovi takoe mogu delo-
vati kao hapteni (aspirin i dr.).
Harada-oboljenje, akutno oboljenje sa
znacima meningoencefalitisa, poreme-
ajem unutranjeg uva i poliozom. Na
oima se javlja teak obostrani uveitis s
eksudativnom ablacijom mrenjae.
Hardy-Weinbergov princip, matemati-
ki utvrena injenica da genotipovi u
populaciji ostaju konstantni iz jedne ge-
neracije u drugu, pod uslovom da se ova
ravnotea ne remeti migracijama, pri-
rodnom selekcijom i mutacijama.
harlekin-fetus, v. ichthyosis congenita.
hartija, artikulaciona, v. papir artikula-
cioni.
Hartnupova bolest, v. bolest.
Harvard step-test, metoda za ispitivanje
fizike kondicije. Meri se broj sranih
otkucaja posle 150 penjanja na visinu
od 50,8 cm i sputanja u toku 5 min. PuIs
se broji pola minuta, posle l, 2 i 4 minu-
ta. Indeks se dobija podelom 300 s
dvostrukim zbirom broja svih izmere-
nih otkucaja. Ispod 55 slab, preko 80 do-
bar.
Hassalova telaca, (embr.) stvaranje
Hassalovih telaaca deava se u embrio-
nima od 50 mm hipertrofijom pojedinih
grupa elija retikuluma.
hai, v. cannabis indica.
Haudeckova nia, v. nia.
haustra coli, mehurasta proirenja zida
debelog creva.
haustracije, vreaste kese, ispupene
upolje, nastale u nenadraenim delovi-
ma debelog creva pri istovremenoj kon-
trakciji prstenastog i uzdunog mii-
nog sloja. Karakteristine su za debelo
crevo u kojem je uzduni miini sloj, za
razliku od tankog creva, rasporeen u
vidu tri trake (taeniae coli). Ovaj tip po-
kreta, koji odgovara segmentacionim
pokretima u tankom crevu, dostie vr-
hunac posle 30 sec. od svog poetka, da
bi za narednih 60 sec. nestalo. Deluju
kao pokreti meanja sadraja debelog
creva i kao slabi pokreti potiskivanja.
hebephrenia, hebefrenija, vrsta mladala-
kog ludila, shizofrenije. Detinjasto ble-
savljenje s ranim raspadom misli i ose-
anja. Poinje postepeno izmeu 15. i
21. godine sa znacima koji podseaju na
obina mladalaka preterivanja u pu-
bertetu i sa hipohondrikim albama.
Postoji sklonost ka mistici i filozofira-
nju, halucinacije, depresivne ideje, ideje
veliine, povremeno uznemirenost, im-
pulsivni postupci, opasnost za okolinu.
Docnije rasejanost, ravnodunost, pra-
zan osmejak. Remisije su retke. Progno-
za je loa. V. schizophrenia.
Heberdenov reumatizam, v. rheumatis-
mus.
hebosteotomija, v. pelviotomia.
hebotomia, v. pubiotomia.
Hebra-bolest, v. impetigo herpetijormis,
prurigo.
Hegarov znak trudnoe, razmekanje iz-
meu tela materie i grlia koje se javlja
u prva dva meseca trudnoe. Slui kao
verovatan znak za dijagnozu trudnoe.
heilitis, v. cheilitis.
beilognatopalatoshiza, v. cheilognatho-
palatoschisis.
heiloplastika, v. cheiloplastica.
heiloshiza, v. cheiloschisis.
Heineke-Mikuliczova operacija, v. ope-
racija.
heksametonijum, ganglioplegiko sred-
stvo.
heksil-rezorcinol, antiseptiko, dezinfici-
jentno i anthelmintiko sredstvo.
heksoze, ugljeni hidrati koji u svom mole-
kulu sadre 6 kiseonikovih, odnosno ug-
Ijenikovih atoma. Molekulska formula
im je 2.Prema tome, zavisno
od toga da Ii sadre aldehidnu ili
ketonsku grupu, dele se na aldoheksoze
i keto-heksoze. Od aldoza najvanije su
gliko-za (groani eer), manoza i
galaktoza, a od ketoza fruktoza (voni
eer).
heksozo-monofosfatni ant, direktni ok-
sidacioni put, v. fosfo-gtukonatniput raz-
laganja glikoze.
helioaeroterapija, leenje izlaganjem
sunanim zracima i sveem vazduhu.

21 Medicinski leksikon 321
heliodermatitis hematogonija

heliodermatitis, zapaljenje koe izazvano
delovanjem sunevih zrakova. Intenzi-
tet zapaljenja (crvenilo, mehuri itd.) za-
visi od jaine i duine trajanja insolaci-
je, kao i od osetljivosti koe pojedinaca.
Sin. dermatitis Solaris.
helion, v. alfa-estica.
helioprophylaxis, helioprofilaksa, suna-
nje u svrhu profilakse, npr., sunanje
gradske dece (u polju, planini ili na
moru) ,moe da sprei pojavu bolesti ili
da smanji naklonost za obolevanje. U
tome je dobrim delom i smisao i znaaj
letnjeg odmora.
heliotherapia, v. therapia.
helium, helijum, He, hemijski element,
plemeniti gas. Jezgra atoma helijuma s
atomskom teinom 4 naziva se u nuk-
learnoj fizici alfa-estica. U jezgri heliju-
ma nalaze se dva protona i dva neutro-
na (alfa-zraci su sastavljeni iz alfa-esti-
ca odnosno heliona). Helijuma ima
mnogo na Suncu i zvezdama, vrlo malo
u atmosferi. U smei s 20% kiseonika he-
lijum se upotrebljava za udisanje u lee-
nju astme, kesonske bolesti, laringitisa i
traheitisa.
helix, heliks, zavojak na usnoj koljki, gra^
di njenu slobodnu ivicu.
Hellerova operacija, v. operacija.
Hellerova reakcija, v. reakcija.
Hellmanov kiomer, v. kiomer.
Helmholtzova teorija sluha, objanjava
mehanizam primanja akustikih nadra-
aja putem treperenja odreenih vlaka-
naca razline duine u bazalnoj mem-
brani pua. Stvoreno nadraenje preno-
si se na Cortijev organ, koji lei na bazal-
noj membrani, a preko njega na moda-
ne centre.
Helminthes, helminti, parazitni crvi koji
obuhvataju pljosnate (Plathelminthes) i
valjkaste (Nemathelminthes) crve.
helminthiasis, helmintijaza, oboljenje
prouzrokovano prisustvom parazitnih
crva u organizmu. Najea je crevna h.
koju prouzrokuju tenije, askaris, botrio-
cefalus itd. Reda je visceralna h., koja
nastaje usled prisustva ehinokokusa i
trihine u raznim organima.
hem, v. haem.
hemacija, naziv za crveno krvno zrno.
hemadsorpcija, virusi koji poseduju he-
maglutinine prilikom razmnoavanja u
kulturi elija, sposobni su da dovedu do
adsorpcije eritrocita na povrini elije u
kojoj se razmnoavaju. Ova pojava se
naziva hemadsorpcija i moe posluiti
kao indikator razmnoavanja ovih viru-
sa u elijama i pre pojave citopatogenog
efekta virusa.
hemaglutinacija, aglutinacija eritrocita
prirodnim antitelima, koja postoje u se-
rumu svakog oveka, zahvaljujui odgo-
varajuim aglutinogenima koji se nalaze
u eritrocitima; pasivna hemagluti-
nacija (indirektna) aglutinacija eritro-
cita obloenih nekim antigenom i tako
senzibilisanih, pa ih aglutiniu serumi s
homolognim antitelima; virusna he-
maglutinacija, virusi koji poseduju he-
maglutinine i sposobnost da se veu za
mukoproteinske receptore eritrocita
oveka, kokoi ili drugih ivotinja i da
dovedu do njihove aglutinacije. Najpoz-
natiji virusi koji dovode do hemagluti-
nacije jesu virus influence i drugi mik-
sovirusi, poks-virusi, neki arbor-virusi i
dr. Mehanizam hemaglutinacije u svih
ovih virusa nije isti. Virus influence po-
seduje jedan enzim (neuraminidazu)
kojim unitava receptore eritrocita i
kasnije se odvaja od njih.
hemaglutinini, supstancije koje aglutini-
u crvena krvna zrna.
hematoencefalijumska barijera (brana),
koja se nalazi izmeu krvi i interstici-
jumske tenosti mozga. Ta barijera po-
stoji u elom modanom tkivu osim
podruja hipotalamusa. Verovatno da
doprinosi odravanju stalnosti sastava
okoline neurona, veoma osetljivih na
promene jonskog sastava u svojoj okoli-
ni. Da bi se mogla uspeno l.eiti razliita
oboljenja nervnog sistema, mora se
znati propustljivost ove brane. Penicilin
ulazi u mozak u veoma malim koliina-
ma, za razliku od eritromicina, koji lako
prolazi ovu barijeru. Alkohol i svi anes-
tetici veoma lako prolaze krvno-moda-
nu barijeru.
hematogonija, matine crvene krvne eli-
je.
322
hematokrit hemijske nokse

hematokrit, volumenski procenat uobli-
enih elemenata krvi. Normalne vred-
nosti su 42 5 u mukarca i 38 5 u
ene. 99% hematokritske vrednosti od-
reuju eritrociti; celokupni telesni h.,
deo celokupne zapremine krvi koji ine
eritrociti, izraen u procentima u odno-
su na zapreminu krvi; venski h., deo
krvi, dobijene punkcijom neke vene,
koji ine eritrociti. Slui za odreivanje
stepena anemije. Sin. HCT. Normalno
hematokrit u mukarca iznosi 42-50 ml
/100 ml, a u ena 37-47 ml/100 ml.
hematom poput naoara, nastupa u lu-
banjskoj bazi u oblasti prednje jame.
Potkoni izliv krvi javlja se u obe orbite,
a spaja ih izliv koji se prostire preko
nosnog korena.
hematospermatoreja, prisustvo krvi u iz-
livenoj spermi. Vano je utvrditi odakle
krv dospeva u spermu.
hematotoraks, v. haemothorax.
hemeraiopia, hemeralopija, slepilo u
mraku, poremeaj prilagoavanja na
mrak. Javlja se u pigmentnoj degenera-
ciji mrenjae, raznim oblicima horiore-
tinitisa, visokoj kratkovidosti i nedos-
tatku vitamina A.
hemianopsia, hemianopsija, nestajanje
jedne polovine vidnog polja, koje se jav-
lja u lezijama podruja hijazme i opti-
kog traktusa. Moe se javiti kao bina-
zalna h., kada je unutranja polovina
vidnog polja ispala; bitemporalna h.,
kada je spoljna polovina vidnog polja is-
pala; h. horizontalis inf., mogua je pri
ranjavanju oba potiljana renja prolas-
kom projektila u frontaloj ravni; h. ho-
rizontalis sup., posledica je zaepljenja
obe a. cerebri post.; kvadrantna h., is-
pad u jednoj etvrtini vidnog polja.
hemiasinergia, hemiasinergija, asinergija
jedne polovine tela, tj. ruke i noge s iste
strane tela.
hemiatrophia facialis, v. Rombergova bo-
lest (pod bolest).
hemibalizam, iznenadna pojava opsenih
i estokih pokreta zamahivanja koje se
javlja na jednoj strani tela pri krvarenji-
ma u suptalamusnim jedrima suprotne
hemisfere, v. balizam.
hemignathia, hemignatija, delimino ili
potpuno odsustvo razvoja jedne polovi-
ne donje vilice.
hemihypertrophia faciei, uveanje polo-
vine lica, uroena nepravilnost, posle-
dica hromosomne aberacije. Pogorava
se s godinama. Najee su uveani de-
lovi koji se razvijaju iz prvog krnog
luka, a rede i telo i udovi iste strane. Sin.
unilateralna hiperplazija, parcijalni gi-
gantizam lica.
hernija, nauka o hemijskim elementima i
jedinjenjima. Ona se bavi ne samo opi-
sivanjem i posmatranjem hemijskih po-
java, nego je njen glavni zadatak obja-
njavanje tih pojava. Pomou hernije se
izuavaju bioloki oblici kretanja. He-
miia se deli na razne grane: neorganska
hernija, organska hernija, analitika he-
rnija, fizika hernija, koloidna hernija,
medicinska hernija i dr. Medicinska he-
rnija se bavi prouavanjem onih sup-
stancija i hemijskih procesa ije je po-
znavanje neophodno za razumevanje
medicinskih nauka.
hemijska borbena sredstva, sin. kemij-
sko oruje. Hemijska sredstva koja se
upotrebljavaju u ratu za trovanje ljudi i
stoke kao i za kontaminaciju zemljita,
namirnica, vode, raznih sredstava itd. V.
bojni otrovi.
hemijska dekontaminacija, ranije dega-
zacija, postupak uklanjanja bojnih otrova s
koe, sluznica, odee, opreme, namirnica
itd. razlaganjem na neotrovne ili manje
otrovne materije. Za linu he-mijsku
dekontaminaciju koristi se lini
dekontaminacioni pribor (v. tamo).
hemijske jedinice, specijalne formacije
odreene za hemijsko izvianje i dekon-
taminaciju; osnovni zadaci vezani su im
preteno za protivhemijsku zatitu, a
pojavom nuklearnog oruja i, zbog sve
vee aktuelnosti biolokog oruja, one
prerastaju u jedinice ABH-odbrane.
hemijske nokse, hernijske supstancije
koje prodiru u organizam respiratornim i
digestivnim putem, kroz kou i sluznicu
(naroito kad su ove povree-ne) i
izazivaju razna oteenja. U savre-menoj
humanoj patologiji igraju vidnu ulogu;
ratne hemijske n., hemijska

21*
323
hemijski ekvivalent
hemisphaerium

borbena sredstva (bojni otrovi, dimne i
zapaljive supstancije), tehnike hemika-
lije (pogonsko gorivo i mazivo, organski
rastvarai, antikorozivi i tehnike kise-
line) i otrovi pri sagorevanju i eksploziji
(ugljen-monoksid, barutni i nitrozni ga-
sovi). Mnoge od ovih dolaze do izraaja i
u mirno doba. hemijski ekvivalent, v.
ekvivalent.
hemijski rat, oruani sukob u kom se, po-
red vatrenog i drugog oruja, upotreb-
ljavaju i hemijska borbena sredstva (v.
tamo). U uem smislu pod hemijskim
ratom podrazumeva se uglavnom pri-
mena bojnih otrova (v. tamo).
hemijsko oruje, v. hemijska borbena
sredstva.
hemilaryngectomia, hemilaringeklomi-
ja, operativni zahvat za leenje odree-
nih sluajeva raka grkljanja, koji se
mogu savladati odstranjenjem jedne
polovine grkljana. Funkcija disanja i go-
vora vri se posle operacije na prirodan
nain korienjem preostale polovine
larinksa.
hemin-proteidi, labilne sloene belane-
vine sastavljene od hemina i belanevb
na. Sin. parahematini.
hemiopsia, v. hemianopsia.
hemioreceptori, (mikrobiol.) hipotetina
mesta ili atomske grupe u protoplazmi
koje imaju naroitu, specifinu mo da
se vezuju s izvesnim hemijskim supstan-
cijama ili grupama (receptor za toksin,
za arsenske grupe i dr.); (fiziol.) ulni
organi ili zavreci senzornih nerava koji
su adaptirani na hemijske nadraaje
(npr. receptori mirisa i ukusa).
hemioterapijska sredstva, pod tim ime-
nom u irem smislu podra/Aimeva se
svako hemijsko jedinjenje koje se koris-
ti za leenje bolesti, bez obzira da Ii je to
sintetsko sredstvo ili bioloki proizvod.
Hemioterapijska sredstva u uem smi-
slu mogla bi da se podele na hemijska
sredstva dobijena sintetskim putem i
ona koja su proizvodi metabolizma raz-
liitih mikroorganizama, te, prema
tome, antiobiotici bi inili zasebnu gru-
pu supstancija s antibakterijskim svoj-
stvima.
hemiparaplegia, hemiparaplegija, oduze-
tost jedne noge, v. monoplegia.
hemiplegia, hemiplegija, oduzetost jedne
polovine tela. Nastaje najee usled o-
teenja mozga (cerebralna h.) u oblasti
unutranje ahure (kapsulama h.) usled
razmekanja ili hemoragije. Razvija se
na strani tela suprotnoj oteenoj
modanoj hemisferi (kontralateralna
h.); h. alterna seu alternans, oduzetost
izvesnih lobanjskih ivaca na jednoj
strani i istovremena oduzetost suprotne
noge i ruke usled lezije u modanom
stablu (v. ukrteni sindromi modanog
stabla - pod syndroma); h. alterna ocu-
lomotoria, sin. Weberova oduzetost; h.
cruciata, ukrtena hemiplegija, oduze-
tost jedne ruke i suprotne noge usled
oteenja predela ukrtanja piramida;
facijalna h., oduzetost jedne polovine
lica (v. paralysis n. facialis); faciobrahi-
jalna h., oduzetost koja zahvata jednu
polovinu lica i istostranu ruku. Nastaje
usled oteenja predela prednje cen-
tralne vijuge na suprotnoj strani; infan-
tilna h., oduzetost jedne strane tela na-
stala usled poroajne traume ili rano
preleanog oboljenja mozga (encefali-
tis); h. spastica infantilis, spastika de-
ija hemiplegija. Oduzetost jedne polo-
vine tela u novoroene ili male dece.
Moe nastati: (1) kongenitalno, usled
intrakranijalnog krvarenja u sluaju
tekog poroaja ili usled uroene po-
rencefalije, aplazije modane hemisfere
i dr.; (2) kao posledica encefalitisa ne-
poznate etiologije; (3) kao komplikacija
mnogih akutnih infektivnih bolesti i
kao posledica procesa koji se lagano
razvijaju, kao to su tumori, tuberkulo-
mi, difuzna skleroza itd. Kongenitalna
hemiplegija spastika infantilis rano se
poznaje po nepokretnosti oduzetih udo-
va ili po njihovoj ukoenosti. Infantilna
hemiplegija spastika druge geneze ob-
ino nastaje naglo, nekoliko dana posle
izbijanja infektivne bolesti ili u rekon-
valescenciji; spinalna h., oduzetost
ruke i noge s iste strane, ne zahvata gla-
vu.
hemisphaerium, hemisfera, polulopta,
polutka, polutina, npr. h. telencephali,
324
hemizam
hemolizin

velikomodane polutke; h. dominant-
na, sposobnost slepoonog renja i
ugaone vijuge da analizira znaaj razli-
itih oseaja, obino je razvijena u ljudi
samo u jednoj hemisferi mozga koja se
stoga naziva dominatnom. U 90 od 100
osoba dominantna je leva hemisfera, a u
ostalih 10 obe hemisfere imaju identi-
nu sposobnost interpretacije oseaja ili
je, to je vrlo retko, dominantna desna
hemisfera.
hemizam, zbivanje u toku neke hemijske
reakcije.
hemizigot, diploidna elija u kojoj su po-
jedini geni zastupljeni samo jedanput.
Mukarac je, npr., hemizigot u pogledu
gena smetenih na X-hromosomu.
hemodinamika, fiziki principi cirkulaci-
je, specijalno odnosi izmeu pritiska
krvi, veliine protoka krvi i otpora kre-
tanju krvi.
hemofibrin, bioloki lokalni hemostatik,
suneraste konzistencije, spravljen iz
goveeg fibrina. Primenjuje su u boles-
nika s hemoragikim sindromom, kod
krvarenja iz ozublja, kotanih krvare-
nja, krvarenja ex vacuo i dr.
hemoglobin, haemoglobinum, crvenkasti
pigment eritrocita koji ima osobinu da s
kiseonikom gradi labilno jedinjenje i
slui pri disanju kao prenosilac kiseoni-
ka od plua do tkiva. Hemijski se sastoji
od belanevine globina i prostetike
grupe hema u kojoj se nalazi protopor-
firin III (9) gvoe. Labavim vezivanjem
s kiseonikom gradi oksihemoglobin.
Smanjenje koliine hemoglobina u erit-
rocitima uzrok je hipohromnih anemi-
ja.
hemoglobinometar, aparat za odreiva-
nje koncentracije hemoglobina u krvi;
Sahlyjev h., jedan od aparata u kome se
koncentracija hemoglobina odreuje
na osnovu uporeivanja boja u standar-
dnoj cevici s bojom u cevici u kojoj se
pomou hlorovodonine kiseline he-
moglobin odreene koliine krvi pre-
tvara u hematin-hlorhidrat.
hemoglobinski indeks, /. ranije upo-
trebljavana metoda, kojom se uporei-
vanjem broja eritrocita i koncentraci-
jom hemoglobina priblino odreivala
koncentracija hemoglobina u pojedi-
nom eritrocitu. /. ravan jedinici oznaa-
vao je normohromiju, /. vei od jedinice
hiperhromiju, a /. manji od jedinice hi-
pohromiju eritrocita. Danas se koncen-
tracija hemoglobina u eritrocitu (MCH)
odreuje mnogo tanijim metodama.
hemogram, krvna slika, rezultat pregleda
krvi u dijagnostike i prognostike svr-
he, koji se sastoji od odreivanja broja
eritrocita, leukocita i trombocita, kao i
od odreivanja koliine hemoglobina i
leukocitne formule. U hemogram se
moe ubrojati i odreivanje vremena
koagulacije i vremena krvarenja.
hemohromatoza, v. haemochromatosis.
hemokultura, ispitivanje krvi u pogledu
prisustva bakterija i mogunosti odgaji-
vanja eventualno prisutnih bakterija iz
krvi bolesnika pomou specijalne tehni-
ke. Za izolaciju mikroorganizama iz krvi
koriste se specijalne hranljive podloge;
Schottmullerova ploa (duboki agar u
epruveti, otopljen i rashlaen na
45-5O
0
C s potrebnom koliinom krvi uz-
etom iz lakalne vene, izlije se u Petrijevu
kutiju). Tene podloge (hranljivi bujon)
za hemokulture se pune u boce (Erlen-
meyjerove boce u znatno veim kolii-
nama - 25 ccm); h. gingivaina, (stom.)
postupak kojim se, punkcijom iz desni,
dobija materijal iz koga se na podloga-
ma uzgajaju mikroorganizmi, a zatim iz-
rauje autovakcina, koja se daje obole-
lima od progresivnih parodontopatija u
cilju desenzibilizacije.
hemokoncentracija, pojava u kojoj se,
zbog gubljenja plazme, poveava hema-
tokrit krvi. Sree se pri opekotinama
gde se s povreenih povrina tela gubi
plazma u obliku eksudata.
hemolitiki sistem, v. sysiema.
hemoliza, v. haemolysis.
hemolizan, v. haemolyiicus.
hemolizin, supstancija koja izaziva hemo-
lizu, tj. oteenje elijske opne eritroci-
ta i usled toga oslobaanje hemoglobi-
na. Postoje hemolizini raznog porekla i
razne prirode: biljni/bakterijski, zmij-
ski, imunohemolizini. Imunizovanjem
ivotinje pomou stranih eritrocita iz-
aziva se stvaranje imunih heterolizina u
325
hemoHzna ostrvca Henserova opna

krvi imunizovane ivotinje; to su ambo-
ceptori koji u prisustvu komplementa
izazivaju hemolizu. Autohemolizini,
nastaju u organizmu protiv sopstvenih
eritrocita u toku izvesnih hemolitikih
anemija; heterohemolizini, hemolizini
koji se stvaraju injekcijom krvi neke
druge ivotinjske vrste; izohemolizini,
hemolizini koji se stvaraju injekcijom
krvi iste ivotinjske vrste. Mnoge pato-
gene bakterije (kao i apatogene) proiz-
vode supstancije koje liziraju eritrocite
i koje se nazivaju bakterijskim hemoli-
zinima; treba ih razlikovati od gore na-
vedenih, imunskih hemolizina.
hemolizna ostrvca, v. elije koje stvaraju
hemoHzna ostrvca. Na engleskom pla-
que-forming cells; metoda in vitro za
ocenjivanje stvaranja antitela (hemolizi-
na) od strane jednog limfocita. elije se
izmeaju u agaru sa eritrocitima i ako
elije stvaraju hemolizine, onda oko
njih hemoliziraju eritrociti, pa se javljaju
ostrvca (plake) bez eritrocita.
hemolizna utica, v. icterus.
hemolizne anemije, v. anemia, icterus.
hemolizne bolesti, v. morbus haemok'ti-
CUS.
hemolizno-uremijski sindrom, v. sy-
ndroma.
hemopoetin, v. eritropoetin.
hemoptiza, v. haemoptysis.
hemoptoja. v. haemopto.
hemoragijska dijateza, v. syndroma hae-
morrhagicum.
hemoragijski infarkt, v. infarctus.
fiemoragijski sindrom, v. syndroma hae-
morrhagicum
hemoragijski ok, ok koji nastaje kao
posledica smanjenja koliine krvi usled
krvarenja. V. hipovolemijski ok.
hemoreceptori, receptori koji se nadra-
uju raznim hemijskim materijama.
hemorenalni indeks, Ambardov, v. kon-
stanta (Ambardova).
hemosiderosis bulbi, depoziti soli gvoz-
da, iz hemoglobina krvi, u tkiva unut-
ranjosti oka posle teih i duih krvare-
nja. V. haemophthalmus. Dovodi do te-
kih oteenja nervnih elija mrenjae
kao i sekundarnog glaukoma.
hemosintetske bakterije, bakterije koje
dobijaju energiju iz hemijskih procesa.
hemotaksa, sposobnost pokretljivih elija
(leukocita, semeglavaca, bakterija i dr.)
da svoje kretanje upravljaju prema
izvoru hemijskog nadraaja (pozitivna
h.) ili se odbijaju od tog izvora (negativ-
na h.).
hemotoraks, v. haemothorax.
hemoza, v. chemosis.
Henderson-Hasselbachova jednaina,
daje mogunost izraunavanja pH ne-
kog puferskog rastvora. Za bikarbonat-
ni_puter
TT
^
1 1
pH
=
Ako je koncentracija bikarbonata jedna-
ka koncentraciji rastvorenog ugljen-
dioksida, pH rastvora e biti 6,1 odnos-
no odgovarae negativnom logaritmu
konstante disocijacije ugljene kiseline.
Poraste Ii koncentracija bikarbonatnih
jona, poveae se i pH, odnosno acido-
bazna ravnotea e se pomai ka alkal-
noj strani. Pri porastu koncentracije
rastvorenog ugljen-dioksida pH e se,
naprotiv, smanjiti. pH telesnih tenosti
je 7,4, poto u telesnim tenostima ima
20 puta vie rastvorenih jona bikarbo-
nata nego ugljen-dioksida. Odnosno iz-
meu jednog i drugog sastojka bikarbo-
natnog puferskog sistema u organizmu
normalno su uvek isti jer se koncentra-
cija ugljen-dioksida stalno regulie disa-
njem, a bikarbonatnih jona bubrezima.
Henoch-Schonleinova purpura, v. pur-
pura.
Henochova bolest, v. purpura abdomina-
Hs.
Henrijev zakon, v. Gay-Lissacov zakon.
Henserova opna, dno vitelinske kese, sa-
stavljeno od reda visokih prizmatinih
elija, koje se na krejevima blastoder-
mnog tita naglo nastavljaju na pljoti
epitel zida amnionske kese. Kada te tvo-
revine legnu jedna na drugu na ve-
em prostranstvu, onda se ispod te ek-
todermne ploe nalazi red pljotih en-
dodermnih elija koje se na krajevima
embrionalnog tita neprimetno nastav-
ljaju na pljote elije vitelinske kese
(Heuserova opna). Primitivna traka se
326
hepar hepatectomia

vidi na embrionima od 1/2 do l mm. Na
prednjem kraju ona se zavrava Hense-
novim vorom, iz koga izrasta glaveni
produetak. U njemu se izdubljuje hor-
dalni Lieberkuhnov kanal, u oveka jasno
izgraen. Primitivna traka i glaveni
produetak su ishodita embrionalnog
mezoderma koji se bono iri i potiskuje
van embrionalni mezodermni list. hepar,
jetra, najvea lezda tela. Nalazi se u
gornjem delu trbune duplje, preteno
desno. Ima oblik koso preseenog ovoida i
dve strane, gornju i donju. Gornja strana je
ispupena, odgovara pre-azi i podeljena
je na dva renja, desni (lobus dexter) i levi
(lobus sinister). Donja strana je podeljena
na etiri renja, i to: desni (lobus dexter),
etvorouglasti (lobus quadratus), repati
(lobus cauda-tus) i levi reanj (lobus
sinister). Popreni leb predstavlja vrata
jetre u kojima se nalaze sudovi, ivci i
uni kanali. Osnovna funkciona jedinica
jetre je jetrin renji obino cilindrinog
oblika, duine nekoliko milimetara i
promera oko 0,8 do,2 mm. Jetra oveka
sadri 50.000 do 100.000 pojedinanih
renjia. Renji je smeten oko centralne
vene, iz koje krv odlazi putem jetrine vene
u donju uplju venu. Sam lobul se sastoji
od mnotva traka jetrinih elija, koje se
ire centrifugalno od centralne vene poput
paoka na toku. Svaka traka jetrinih elija
obino se sastoji od dva reda elija.
Izmeu susednih elija nalaze se mali
uni kanalii, koji se ulivaju u zavrne
une kanale u pregradama izmeu
susednih jetrinih renjia. U pregradama
se nalaze i male portne venule koje
dobijaju krv iz portne vene. Odavde krv
otie u prostrane jetrine sinuse, a odatle u
centralnu venu. Zajedno s po-rtnim
venulama u meulobarnim pregradama
nalaze se jetrine arteriole. One snabdevaju
tkivo jetre arterijskom krvlju. Venski
sinusi su obloeni dvovr-snim elijama:
tipinim endotelnim elijama i velikim
Kupfferovim elijama, koje pripadaju
retikuloendotelnom sistemu organizma, i
sposobne su da vre fagocitozu. Endotel
ovih sinusa je veoma propustljiv. Ispod
endotela, i to iz-
meu endotelnih elija i jetrinih elija,
nalaze se veliki prostori (Disseov pro-
stor). Zbog velikih pora na endotelu u
ovaj prostor slobodno ulazi krvna plaz-
ma sa svim svojim sastojcima. Disseovi
prostori su spojeni limfnim sudovima
pa se viak tenosti iz ovih prostora od-
stranjuje putem limfe. Osnovne funkcije
jetre mogu se podeliti na: 1) vaskular-ne
funkcije za deponovanje i filtraciju
krvi; 2) sekrecijsku funkciju za luenje
ui u digestivni trakt i 3) metabolike
funkcije znaajne za ceo organizam. Do-
nja strana jetre ima otiske organa s ko-
jima je u odnosu, a to su: debelo crevo,
desni bubreg i nadbubrena lezda,
dvanaestopalano crevo, eludac i jed-
njak. uni mehur je privren za do-
nju stranu jetre najveim svojim delom;
h. lobatum, renjevita jetra u tercijar-
nom sifilisu (hepatitis gummosa).
heparin, vezani polisaharid sa snanim
antikoagulantnim dejstvom. U ljud-
skom telu ga stvaraju mnoge elije, ali
najvie bazofilni mastociti, smeteni u
vezivnom tkivu oko kapilara. Mastociti
stalno izluuju male koliine heparina
koji odlazi u krvotok. Mastociti su naro-
ito mnogobrojni u perikapilarnom sis-
temu plua i jetre. Normalna koncen-
tracija heparina u krvi iznosi 0,01
mg/100 ml krvi, to je 10-100 puta ma-
nje od terapijskih doza. H. spreava
koagulaciju krvi delujui u tom procesu
na razne naine: spreava stvaranje
protrombinskog aktivatora u unutra-
njem mehanizmu; zajedno s albumins-,
kim kofaktorom spreava delovanje
trombina na fibrinogen; poveava brzi-
nu kojom trombin i antitrombin deluju
jedan na drugoga i poveava adsorpciju
trombina na fibrin; (farm.) oficinalan je
prema naoj farmakopeji (Meparinum).
Daje se intravenski, najee za sprea-
vanje i leenje tromboza.
hepatalgia, hepatalgija, bol u jetri.
hepatectomia, hepatektomija, odstranje-
nje jednog dela jetre resekcijom; pravil-
na h., hepatektomija u kojoj se od-
stranjuje jedan od renjeva jetre, a da
pri tome budu nepovreeni svi anatom-
ski elementi renja koji se ne odstranju-
327
hepatergia hepatitis

je. Ova hipatektomija se zasniva na i-
njenici da oba renja imaju svaki svoj
krvotok i une kanalie.
hepatergia, hepatergija, izraz za autoin-
toksikaciju organizma zbog terminalne
insuficijencije jetre. Sin. koma jetre; v.
coma.
hepaticoduodenostomia, hepatikoduo-
denostomija, hirurko stvaranje komu-
nikacije izmeu jetrenog voda i duode-
numa.
hepaticoenterostomia, hepatikoentero-
stomija, hirurko stvaranje anastomoze
izmeu jetrenog voda i jejunuma. Hepa-
tikoenterostomija se primenjuje naje-
e u reparatornoj operaciji u sluaju po-
vrede vanjetrenih puteva i po izvrenoj
resekciji glavnog unog kanala, zajed-
no s rakom pankreasne glave.
hepaticojejunostomia, hepatikojejuno-
stomija, v. hepaticoenterostomia.
hepaticostomia, hepatikostomija, stvara-
nje vetake fistule jetrenog voda, koja
se izliva na trbunom zidu.
hepaticotomia, hepatikotomija, zaseca-
nje jetrenog voda.
hepaticus, jetreni (npr. a. hepatica, jetre-
na arterija).
hepatian, koji pripada jetri.
hepatika koma, jetrina koma, v. coma.
hepatika porfirija, v. porphyria.
hepatitis, zapaljenje jetre; amebni h., iz-
azvan Entamoebom histolyticom; vodi
apscesu jetre; anikterni h., u kojeg ne
postoji utica; obino u dece; h. cholan-
gioiitica, virusni hepatitis u kojeg dola-
zi do intrahepatike holestaze zbog za-
paljenja holangiola. Ima produen tok;
epidemijski h., hepatitis, zapaljenje
jetre koje je prouzrokovano virusima.
Javlja se sporadino u obliku epidemije,
a i inokulacijom infektivnog agensa pu-
tem parenteralno datog seruma ili ljud-
ske krvi. Oboljenje se odlikuje degene-
racijom i destrukcijom elija jetre s po-
javom reakcije inflamacije. U ekstenziv-
nim nekrozama tkiva jetra je smanjena,
purpurno-crvenkasta, na preseku s gra-
om koja se ne raspoznaje. utica koja
prati oboljenje nije u korelaciji sa ras-
prostranjenou i stepenom oteenja
tkiva jetre. U veini sluajeva dolazi do
restitucije promena na jetri bez posledi-
ca, mada i ciroza moe da bude posledi-
ca prebolelog epidemickog hepatitisa;
h. fulminans, akutni fulminantni oblik
virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do di-
fuzne nekroze hepatocita (akutna uta
atrofija jetre). Bolest se zavrava jetri-
nom komom; holestazni., h., h. cholan-
giolitica; homolognog seruma h., se-
rumski hepatitis; hronini aktivni h.,
hronini perzistentni hepatitis; hroni-
ni agresivni h., teak hronini oblik he-
patitisa; na autoimunoj osnovi, s pro-
gresivnom nekrozom hepatocita, lim-
foplazmocitnim infiltratima i makrono-
dulskom cirozom na kraju. Pozitivnost
mnogih testova koji govore za autoagre-
siju; hronini perzistentni h., blag ob-
lik hroninog hepatitisa u kojeg postoje
elijski infiltrati u portnim prostorima i
vrlo slaba nekroza hepatocita; h. infec-
tiosa, infektivni hepatitis, vrlo ras-
prostranjena virusna bolest jetre koja
se prenosi fekalno-oralnim putem (vi-
rus A) ili parenteralnim, a verovatno i
oralnim putem (virus B); inokulacijski
h., nosi jo naziv serumski hepatitis, a
nastaje parenteralnim unoenjem pro-
izvoda ljudske krvi latentno inficiranih
osoba. Inkubacija je dua (oko 100
dana) za razliku od infektivnog hepatiti-
sa (10 do 40 dana). Anatomski postoje
proirene nekroze elija jetre s infiltra-
cijom elija zapaljenja, prouzrokovana
promenama na tkivu jetre kao u utoj
atrofiji; lupoidni h., hronini agresivni
hepatitis uglavnom u mladih ena u ko-
jeg postoje LE-elije u perifernoj krvi; h.
neonatorum, hepatitis nepoznate etio-
logije koji se javlja brzo posle roenja,
hroninog toka koji se relativno esto
zavrava fatalno. Jetrene elije se pre-
1 /araju u dinovske elije s vie jedara,
koje prati dugotrajna utica, koja se za-
vrava cirozom jetre; posttransfuzijski
h., serumski hepatitis, serumski h., iz-
azvan virusom B. Ranije se smatralo da
se iskljuivo prenosi parenteralno pu-
tem zaraene krvi ili njenih proizvoda,
nesterilnim iglama i drugim instrumen-
tima. Danas se smatra da se moe pre-
neti i oralnim putem. Inkubacija ovog
328
hepatobilijarni
hepatoptosis

hepatitisa mnogo je dua od infektivnog
(epidemijskog) hepatitisa. U serumu
ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u
poetku ikterusnog stadijuma moe se
otkriti australijski antigen (AuAg); h.
suppurativa, hepatitis praen apscesi-
ma u jetri; h. toxica, hepatitis izazvan
direktnim dejstvom toksina na jetru;
transfuzijski h., serumski hepatitis;
trofopatski h., izazvan deficitom nekog
nutritivnog inioca; h. virosa, akutni vi-
rusni hepatitis (AVH), kontagiozno ob-
oljenje s pojavom utice, oteenjem jet-
re i poremeajem metabolizma. AVH iz-
azivaju dva srodna virusa. Virus A izazi-
va hepatitis A (VHA) odnosno epide-
miki hepatitis, koji se iri fekalno-oral-
nim putem, te su este epidemije. Virus
B izaziva hepatitis B (VHB), koji se
prenosi preko seruma ili krvi bolesnika,
odnosno virusonoe, te zato ima i slede-
e nazive: inokulacioni, posttransfuzio-
ni, serumski hepatitis. Klasini AVH
ima ciklian tok bolesti i prolazi kroz
sledee stadijume: preikteriki, ikteri-
ki i stadijum rekonvalescencije. U po-
etku je bolesnik umereno febrilan i
malaksao, ima digestivne poremeaje, a
posle 3-8 dana primeuje sve tamniju
boju mokrae i sve svetliju boju stolice.
Zatim nastaje ikteriki stadijum koji
traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus,
koji se pojaava do 10-15. dana, pri
emu se nivo bilirubina u krvi obino
kree od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje
dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno
kliniko izleenje nastaje posle 8-10
sedmica. AVH najee prolazi kao lako
oboljenje, tj. kao anikteriki oblik. Me-
utim, sreu se svi stepeni u teini kli-
nike slike ukljuujui i smrtonosnu
utu atrofiju jetre, koja je, sreom, ret-
ka.
hepatobilijarni, koji je u vezi s jetrom i
ui ili sa unim putevima.
hepatoblastoma, hepatoblastom primar-
na maligna neoplazma jetre u dece.
Neoplazma je graena od elija slinih
jetrinim s.pojavom velikog broja elija
embrionalnog oblika.
hepatocarcinoma, hepatokarcinom, pri-
marna maligna neoplazma koja se obi-
no javlja u cirozi jetre. Nastaje umnoa-
vanjem elija jetre ili unih kanalia.
Jetra je uveana, s vorovima koji su
meusobno odvojeni ili stopljeni, rasuti
po tkivu tog organa.
hepatocellularis, hepatoelijski, to pri-
pada jetrinim elijama, ili to ih oteu-
je.
hepatocholangiitis, hepatoholangiitis,
zapaljenje jetre i njenih kanala.
hepatodvnia, hepatodinija, bol u jetri.
hepatodystrophia, hepatodistrofija, at-
rophia flava hepatis.
hepatogen, stvoren u jetri, ili poreklom
od jetre.
hepatogram, uobiajen, iako nepogodan
izraz za skup kliniko-hemijskih analiza
za funkciono ispitivanje jetre. U hepa-
togram spadaju: duodenalna tubaa;
odreivanje unih boja u stolici i u
mokrai; diluciona proba; odreivanje
albumina i globulina i njihovog odnosa
u serumu; cefaloholesterolska proba; ti-
molska proba zamuenja i pahuljianja
(flokulacije); proba optereenja gluko-
zom; odreivanje alkalne fosfataze u se-
rumu, odreivanje raznih enzima u se-
rumu i pojedinih inilaca koagulacije u
plazmi. U hepatogram se ubraja rendge-
nogram jetre, kao i registrovanje pulsa-
cije jetre pomou sfingografa.
hepatolentikulska degeneracija, v. WiI-
sonova bolest, pseudoscelerosis.
hepatolithiasis, hepatolitijaza, prisustvo
kamenaca u intrahepatikim unim
kanalima.
hepatologija, deo medicine koji se bavi iz-
uavanjem jetre.
hepatomegalia, hepatomegalija, uveanje
jetre; h. glycogenica, glikogenoza.
hepatonephritis, hepatonefritis, oblik,
teke utice, u kojoj postoji istovreme-
no zapaljenje jetre i bubrega izazvanih
istim uzronikom, sin. hepatorenalni
sindrom.
hepatopathia, hepatopatija, zajedniko
ime za sve bolesti jetre.
hepatophlebitis, hepatoflebitis, zapalje-
nje vena jetre.
hepatoptosis, hepatoptoza, sputenost,
spad jetre.
329
hepatorenalni sindrom hernia

hepatorenalni sindrom, v. hepatonephri-
tis.
hepatorrhagia, hepatoragija, krvarenje iz
jetre.
hepatosis, hepatoza, svaki funkcijski po-
remeaj jetre.
hepatosplenomegalia, hepatosplenome-
galija, istovremeno poveanje jetre i sle-
zine.
hepatotoksian, koji deluje toksino na
jetrine elije.
herba, osuena stabljika s liem i cvetovi-
ma; Absinthii h., osueni vrni delovi i
lie od pelena, Artemisia Absinthium.
Upotrebljava se u obliku aja kao gorko
sredstvo za podsticanje apetita i luenje
digestivnih sokova; Centauri minoris
h., osueni nadzemni delovi kiice, Cen-
taurium nonbellatum (Erythrea Cen-
taurium). Sadri gorke glikozide te se
upotrebljava obino u obliku odvara za
podsticanje eludane sekrecije; M.
Merniariae. nadzemni deo kilavice ili
sitnice (M. glabra ili M. hirsuta). Sadri
saponine i upotrebljava se, u narodnoj
medicini, kao diuretiko sredstvo; MiI-
lefolii h., delovi biljke Achillea millefo-
lium, hajduke trave. Sadri gorke sups>
tancije zbog ega se upotrebljava za
podsticanje eludane sekrecije.
hereditaran, koji je nastao dobijanjem
mutantnog gena od roditelja. Sin. nasle-
dan.
hereditarna displazija glei, v. ameloge-
nesis imperfecta.
hereditarne bolesti, poremeaji izazvani
mutacijom gena u germinativnim elija-
ma, koji se prenose s jedne generacije
na drugu. Sin. nasledne bolesti.
hereditarni opalescentni dentin, v. den-
tinogenesis imperfecta;
hereditarni sifilis, pogreno, staro shva-
tanje o naslednosti sifilisa. Bolest moe
biti uroena - syphilis congenita ili con-
nata.
hereditarnost, proporcija fenotipske va-
rijacije odreenog obeleja izazvanog
samo genskim iniocem, u odnosu na
udeo spoljanjih inilaca u nastanku tog
obeleja.
hermaphroditismus, prisustvo genital-
nih organa oba pola u istoj jedinici. U
prirodi je on u niih ivotinja esta pojava,
bilo da se u jednom organizmu oba pola
nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo
uzastopno (uzastopni h. ili pro-
terogonija). U poslednjem sluaju takva
jedinka jedan deo ivota doivljava kao
jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je
prvo mujak, pa enka (proterandri-ja) ili
prvo enka pa mujak (proterogi-nija).
Nasuprot hermafroditizmu stoji
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca
samo jednog pola. ovek je go-nohorino
bie jer su u njega polovi razdvojeni na
dve vrste jedinki. Meutim, danas je jasno
da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi
(verus) i lani (spu-rius s. falsus) nema
vie opravdanja. Svaki hermafroditizam je
pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on
javio. Prema tome, to se on javlja,
umesto na gona-dama, na vangonadnim
genitalnim organima, nije razlog da se
oglasi za laan ili prividan, jer to, zaista,
nije. U cilju razlikovanja od onog koji se
javlja na go-nadama treba mu dodati
pridev koji se odnosi na organe
zahvaene anomali'-jom. Izgleda nam
daje pre svega neophodno obuhvatiti
hermafroditizam pojmom patoloke inter
seksualnosti koja se ne sastoji samo od
hermafroditizma (kao genitalne
interseksualnosti), nego i od pojave
vangenitalne, iroko obuhvat-ne somatske
interseksualnosti. Ue shvaen,
hermafroditizam bi bio genitalna
interseksualnost i kao takav moe se
odnositi na gonade ili na vangonadne
genitalne organe. Nazvati hermafrodi-
tismus verus samo gonadnim, bilo bi
nedovoljno. Zato je precizniji pridev
ambiogonadni, kao to za pseudoher-
mafroditismus treba usvojiti naziv van-
gonadni hermafroditizam koji moe za-
hvatiti gametoforne puteve u svim nji-
hovim segmentima (unutranji i spolja-nji
vangonadni hermafroditizam). hernia,
hernija, kila, ukvara. U irem smislu,
promene anatomskog poloaja unut-
ranjih organa, kada dospeju pod povr-
inu tela ili u susedne telesne upljine. U
uem smislu, pored ovih karakteristika,
dislokovani organi potiskuju pred
330
hernia
hernia

sobom trbunu maramicu (peritoneum
itd.) koja ih omotava stvarajui kilnu
kesu. Ovo je obeleje prave kile za raz-
liku od prolapsa ili lane kile. Najee
su kile trbunih organa koje prodiru
pod povrinu tela kroz trbuni zid. Sa-
stavni delovi kile su: kilni prsten, otvor
u trbunom zidu kroz koji izlazi hernija;
kilna kesar, zidovni peritoneum, koji
omotava ispale trbune organe. Po svo-
joj etiologiji su uroene (kongenitalne)
ili steene (akvirirane). Opta karakte-
ristika kila je da su reponibilne, ako se
mogu vratiti (reponovati) kroz kilni ot-
vor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti
i ukletene (h. incarcerata), koje se jav-
ljaju kao veoma opasna komplikacija
svih vrsta kila: h. abdominalis, ispada-
nje abdominalnih organa kroz trbuni
zid; h. acquisita, hernija koja nastaje
usled naprezanja ili nekog zadesa; Be-
lardova h., hernija femoralis koja se
probija kroz safenski otvor; h. cerebri,
v. encephalocele; h. congenitalis, uro-
ena kila koja postoji ve pri poroaju
u monici ili pupku; h. diaphragmati-
ca, preana kila. Nastaje prodiranjem
trbunih organa u grudnu upljinu kroz
otvore u preazi; h. d. spuria, lana pre-
ana kila koja je redovno traumatskog
porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera,
prava kila, jer ima kilnu kesu; h. disku-
sa, v. diskopatija, hernija meuprljen-
skog kotura, hernija pulpozne jezgre; h.
diskusa intervertebralisa, v. diskopati-
ja, hernija pulpozne jezgre, hernija disku-
sa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h.
femoralis, kila na prednjoj strani kore-
na buta iji se kilni kanal nalazi u sudov-
nim rojtama. Sin. h. cruralis interna.
Retka varijanta je h. femoralis (cruralis
ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje
na korenu buta i koja koristi za svoj
kanal lacuna musculorum; h. ganglio-
des, cista stvorena na miinim tkivima
i koja sadri sluzni sadraj. Naziva se i
ganglionom; Grynfeltova h., kongeni-
talna hernija koja prolazi kroz gornji
slabinski prostor; Hesselbachova h.,
sin. h. femoralis (cruralis) externa; hia-
tusna hernia, protruzija nekih abdomi-
nalnih organa kroz jednjaki procep
preage, ali je to obino klizajua ili pa-
raezofagusna dijafragmatska hernija; h.
inguinalis, preponska kila; h. i. exter-
na, to je spoljanja, bona, indirektna ili
kosa preponska kila koja ispada prodi-
rui kroz preponski kanal (u mukih uz
spermatiku vrpcu, a ena uz okruglu
materinu vezu u ovom kanalu). Sin. h.
indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. in-
terna, unutranja ili direktna prepo-
nska kila koja se ispupuje kroz manje
otporni trbuni zid medijalno od epi-
gastrikih krvnih sudova. Sin. h. directa,
h. medialis; h. i. interna parietalis, pre-
ponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi
delimino ili potpuno izmeu miia tr-
bunog zida; h. i. interstitialis, u kojoj
se kilna kesa nalazi izmeu poprene
fascije i aponevroze kosog miia; h. i.
properitonealis, hernija u kojoj se kil-
na kesa nalazi izmeu poprene fascije
i zidovnog peritoneuma; h. intersig-
moidea, hernija u kojoj su organi pro-
drli u intersigmoidnu jamu; h. irreduc-
tibilis, hernija koja potiskivanjem ru-
kom, taxisom, ne moe da se namesti;
h. ischiadica, nalazi se u sedalnom
predelu; njen kanal prolazi kroz fora-
men suprapiriforme; Littrova h., kila
u kojoj se kroz kilni prsten ispupuje
samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi
nalazi kao sadrina samo Meckelov di-
vertikul; Morgagnijeva preana h.,
kila iji se otvor u preazi nalazi u fib-
roznom grudnorebarnom trouglu (Mor-
gagni); h. pulpoznog nukleusa, v. dis-
kopatija, diskus-hernija, kila meupr-
ljenskog kotura; h. oburatoria, zapo-
rna kila, nalazi se na unutranjoj strani
korena buta, koristei za svoj kanal za-
tisni otvor; oiljana h., trbuna kila
koja moe nastati posle operacije ili po-
vrede trbunog zida. Ona je posledica
oiljka koji je zamenio normalne sastoj-
ke trbunog zida, a na prvom mestu mi-
ino tkivo; okolojednjaka preana h.,
kila u koju, pored normalno poloenog
jednjaka i kardije, ulazi dno eluca kroz
jednjaki procep, dok tanko i popreno
debelo crevo nekad ulaze u grudnu
duplju; h. perinealis, meina kila, ko-
risti za svoje formiranje pukotinu u pre-
331
Herniariae herba
herpes

azi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici
ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se
javlja u predelu zadnjeg dela velike
usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje
uvaljivanjem kile, kroz miini sloj rek-
tuma u sam rektum. Isti naziv nosi i is-
pupavanje rektuma na meici u spadu
usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h.
vaginalis, pojavljuje se u usmini ispup-
avajui njen prednji ili zadnji zid:
sklizna (sliding) dijafragmatska h.
r
kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog
dela eluca u torakalnu duplju; monika
skrotalna h., preponska kila koja se
spustila u monicu; Treitzova h.,
retroperitonealna hernija, koja prolazi
kroz gornji dvanaestopalani pag.
Naziva se i h. duodenojejunalis; h. um-
bilicalis, pupana kila (koja je, u stvari,
ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja
trbune upljine u predelu pupka; h.
ventralis, trbuna kila, koje ima nekoliko
vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj
liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka,
naziva se h. epigastrica, a pored pupka h.
paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva,
hernija koja nastaje posle operacije na
trbunom zidu; (c) h. traumatica, hernija
koja nastaje posle povrede; (d) h.
ventralis, bona trbuna kila; von
Bergnannova h., oblik male intermi-
tentne hijatusne hernije. Herniariae
herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin,
alkaloid koji ima jae analgetiko dejstvo
od morfina, ali i jae deluje depresivno na
centar za disanje. Deluje jako euforino,
tako da prilikom njegove upotrebe postoji
velika opasnost od nastajanja
toksikomani-je (heroinomanija). Ne
upotrebljava se kao lek.
herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe
eksudativnih stomatitisa s pojavom me-
huria na sluznici usta; h. akcesorni,
propratni herpes u toku nekih optih
oboljenja (gripa, bakterijske pneumoni-
je, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex;
h. cornea, oboljenje ronjae koje se is-
poljava u vidu menuria i ulceracija; h.
povratni, v. herpes simplex; h. proprat-
ni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virus-
no oboljenje s pojavom mehuria na
koi, rumenom delu usana ili sluznici
usta. Prouzrokuje ga virus herpes sim-
plex, koji se nalazi intracelularno i koji
izaziva patoloke promene kad god je
dolo do smanjenja odbrambenih snaga
organizma. Bolest poinje peckanjem i
crvenilom, a zatim se na obolelom mes-
tu javlja vei broj malih mehuria koji
brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U
oralnom herpesu na mestu mehuria
stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lo-
kalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. fa-
cialis, h. labialis itd. Leenje je simpto-
matsko i vakcinacijom. Sin. povratni
herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi
DNK-virusa. U ovoj grupi ima vie virusa,
najvaniji je virus h. simplex, koji u
oveka na koi i sluznici izaziva herpes
labiaiis (groznica, jaglina, jari, pljuga-
vica). Rauna se da 70-90 % osoba ima
ovaj virus i ko jednom doe u dodir s
njim, nosie ga celog ivota, jer ovaj vi-
rus ivi u ravnotei s domainom; h.
zoster ili samo zoster, virusno obolje-
nje modanih ili kimenih ganglija koje
se ispoljava grupisanim mehuriima na
eritematoznoj osnovi, obino jednostra-
no du inervacionog podruja odgova-
rajueg nerva (z. intercostalis, z. facialis,
z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko jav-
lja obostrano (z. duplex) ili generalisa-
no (z. generalisatus s. varicellosus). Kat-
kad je sadraj vezikula hemoragian (z.
haemorrhagicus) ili ak dolazi do gan-
grene (z. gangraenosus). Oboljenje traje
dve do tri sedmice, praeno esto jakim,
neuralgikim bolovima, a zatim se po-
vlai ostavljajui za sobom trajan imu-
nitet. Sin zona; h. zoster ophthalmi-
cus, herpetiko oboljenje u podruju
prve grane trigeminusa. Izaziva je vi-
rus. Pored promena na koi, na oku se,
kao komplikacija, javljaju mehurii na
venjai i ronjai, koji prskaju i stvaraju
ulceracije. Moe doi do keratitisa,
iritisa, u redim sluajevima i do neuriti-
sa vidnog ivca; h. zoster oticus, usni
herpes zoster, kone manifestacije her-
pesa zauzimaju usnu koljku i njenu
okolinu. Oboljenje je praeno bolovima
(otalgia) i afekcijom ivaca, oteenjem
sluha po perceptivnom tipu (a. coc-
332
Herter-Heubnerova bolest
heterotrofan

hleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), ee
i perifernom paralizom facijalisa. Pore-
meaji su prolazne prirode.
Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia.
Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis
chronica atrophicans.
Herxheimerova reakcija, v. reakcija.
Hesselbachova hernia, v. hernia.
hetacilin, polusintetski penicilin sa iro-
kim antibakterijskim spektrom (iz nje-
ga se, razgraivanjem, oslobaa ampici-
lin).
heterochromatin, heterohromatin, deo
hromosomske supstancije s gustim spi-
ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga,
neaktivna u transkripciji u podruju he-
terohromatina. Heterohromatin ima
kompaktan izgled i intenzivno se boji.
V. euchromatin.
heterochromia iridis, razliita jaina pig-
mentovanosti duice jednog i drugog
oka. Javlja se uroeno, ee steeno.
heterociklian, naziv za organska cikli-
na jedinjenja koja u svom prstenu (cik-
lusu), pored ugljenikovih atoma, sadre
i atome drugih elemenata, npr. pirol, pi-
ridin i dr.
heterocikline aminokiseline, v. amino-
kiseline.
heteroduplex, heterodupleks, dvolana-
na DNK u kojoj izmeu dva lanca ne po-
stoji potpuna komplementarnost redos-
leda baza; moe nastati kao rezultat mu-
tacije, rekombinacije, ili se moe dobiti
in vitro kaljenjem jednolananih DNJC.
V. hibridizacija nukleinskih kiselina.
heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnel-
lova reakcija.
heterofilni antigen, v. Forssmanov anti-
gen.
heterogametija, v. androspermijum.
heterogametski pol, jedinka koja stvara
gamete ili s dva razliita hromosoma
pola (XY na primer) ili samo s jednim
hromosomom pola i bez njega (XO). U
ljudi mukarac pripada heterogamet-
skom polu jer proizvodi dve vrste sper-
matozoida (X i Y ).
heterogeno, v. ksenogeno, heterologo.
heterohromatin, zgusnuti hromatin,
neaktivan u procesu transkripcije RNK;
ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hro-
matin.
heterohromatinizacija, v. lajonizacija, X--
inaktivacija.
heterologo, oznaava antigenske razlike
izmeu raznih ivotinjskih vrsta.
heterometrijska autoregulacija srca,
sposobnost srca da se jae kontrahuje
kada je srani mii istegnut u fiziolo-
kim granicama. Ova osobina je svojstvo
svih poprenoprugastih miia i obja-
njava se povoljnijim odnosom aktinskih
i miozinskih niti u miinim vlaknima.
Pri istezanju zida desne pretkomore po-
veava se i srana frekvencija za 10 do
15 /o. Poveanje snage kontrakcije srca
oko 30 sec. posle prethodnog istezanja
(kada se duina miinih vlakana usled
snanije kontrakcije vratila na poetnu)
naziva se homeometrijskom autoregu-
lacijom i objanjava se poveanjem me-
tabolikih procesa u miiu koji je bio
istegnut.
heteroosteoplastika, presaivanje kosti
uzete s individue druge vrste.
heterophoria, heteroforija, latentni stra-
bizam koji u odreenim okolnostima
postaje manifestan. Heteroforiju mogu
izazvati svi uticaji koji dovode do pore-
meaja ili prestanka fuzije. Fuziju otea-
vaju telesna naprezanja, dugo itanje ili
alkohol. Sin. strabismus latens.
heteroplastica, heteroplastika, trans-
plantacija kalema s jedinke druge vrste.
heteroseksualni aloerotizam, v. autoero-
tizam.
heterosis, heteroza, superiornost hibrida
u prvoj generaciji u odnosu na nepos-
redne pretke u pogledu mnogih biolo-
kih vrednosti: duine ivota, plodnosti,
fizike snage i dr.
heterosugestija, v. sugestija.
heterotransplantacija, presaivanje u
kome se uzima presad (transplantat) s
jedinke druge vrste. V. heteroplastica.
heterotrofan, sposoban da organska jedi-
njenja, specifina za njega, sintetizuje
jedino od drugih organskih supstancija
(odnosi se na sve ivotinje, saprofitske i
parazitske bakterije i gljive, ali i na neke
meu najviim biljkama koje ne sadre
hlorofil). V. autotrojan, saprojit.
333
heterotrofne bakterije hi d roge!

heterotrofne bakterije, bakterije koje za
svoju ishranu koriste organske mate-
rije.
heterovakcina, vakcina spravljena od he-
terolognih bakterija, tj. od druge vrste,
nego to su one koje su izazvale obolje-
nje, protiv kojeg se ona primenjuje. He-
terovakcina se upotrebljava za nespeci-
finu terapiju.
heterozygot, heterozigot, jedinka u ijim
elijama se nalaze razliiti alelski geni
na jednom ili vie lokusa homolognog
para hromosoma.
Hexamethylentetraminum, heksametil--
entetramin, sredstvo za dezinfekciju
mokranih puteva, jer se u kiseloj sredi-
ni iz njega oslobaa formaldehid. U al-
kalnoj sredini je bez dejstva.
Hexobarbitonum (heksobarbiton), bar-
biturat s kratkotrajnim dejstvom; ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji.
hidrazid izonikotinske kiseline, v. izo-
niazid.
hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika,
obino u vidu pukotine, npr., h. oeso-
phageus (seu foramen oesophagicum),
zjap na preazi kroz koji ulazi jednjak^u
trbunu duplju. Ovaj ulazak moe da
bude praen sranim tegobama ili zna-
cima neurocirkulatorne distonije; h.
hernia, prolazak jednog dela eluca
kroz hiatus oesophagi na preazi iz tr-
bune u grudnu duplju. Moe biti pra-
ena sranim tegobama ili neurocirku-
latornom distonijom.
hibernacija, stanje uspavanosti u kome
izvesne ivotinjske vrste provedu zimu,
zimski san nekih ivotinja; vetaka h.,
sniavanje bazalnog metabolizma,
oputanje miia, san koji lii na narko-
zu, pomou farmakodinamskih sredsta-
va koji utiu depresivno l inhibitorno
na simpatikusni nervni sistem i reduku-
ju nivo homeostatske reakcije organiz^
ma. U tom stanju, koje se moe odravati
nekoliko asova, krvni pritisak se kree
oko 100 mm Hg, a telesna temperatura
izmeu 33 i 35
0
C. U stanju vetake
hibernacije organizam moe da savlada
teke agresije: traumatske, hirurke, in-
fektivne, toksike. Vetaka hibernacija
se u sutini razlikuje od zimskog sna ne-
kih sisara.
hibrid, jedinka nastala ukrtanjem pri-
padnika razliitih vrsta.
hibridizacija nukleinskih kiselina, po-
stupak kojim se, putem stvaranja ve-
takih hibrida dva lanca nukleinskih ki-
selina, ispituje postojanje komplemen-
tarnih regiona u njima; u postupku se
primenjuje grejanje i hlaenje, tzv. ka-
ljenje jednolananih nukleinskih kiseli-
na; stvaranje dvolananih regiona uka-
zuje na komplementarnost redosleda
nukleotida.
hidatide, mali mehuri, mehuri-keri ehi-
nokokusa. V. echinococcosis.
hidatidna cista, v. cystis.
hidatidno zujanje, zujanje koje se pone-
kad moe uti auskultacijom kada se
udari akom u predelu mehura koji
stvara pasja glista. V. Taenia echinococ-
cus.
hidr-, v. hydr-.
hidradenitis, v. hidrosadenitis.
hidradenoma, hidradenom, papule velii-
ne iodine glave, boje koe, lokalizova-
ne na doljim onim kapcima. U eruptiv-
nom obliku (h. eruptivum) promene
mogu biti rasute po vratu i trupu.
hidralazin, dihidralazin, antihipertenziv-
na sredstva; direktno oputaju glatke
miie krvnih sudova.
hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje ve-
zuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje
vodu i daje hlor-alhidrat CChCH-
(OH)
2
].
hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea
tarda; h. vacciniformia, porphyria
erythropoetica.
hidrobenzotiazid, diuretiko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrodinamika, deo mehanike koji pro-
uava kretanje tenosti.
hidrofilan, onaj koji privlai vodu. Ovaj
pridev upotrebljava se za tela koja upi-
jaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u ko-
loidnoj herniji za one koloidne estice
ija stabilnost potie od hidratacije ko-
loidnih estica.
hidroflumetiazid, diuretiko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.
334
hidrogenacija higijena

hidrogenacija, uvoenje vodonika u ne-
zasiena jedinjenja X (jedinjenja s
dvostrukom ili trostrukom
). Npr. ovravanje ulja.
hidrokortizon, jedan od hormona kore
nadbubrenih lezda iz grupe glikokor-
tikoida, ima dejstva slina dejstvima
kbrtizona.
hidroksiamfetamin, simpatomimetik.
hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z,
kristalna so koja je najvanija
neorganska supstancija kostiju.
hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog
katjona, sadri hidroksilni jon (OH), a
ne sadri nikakav drugi anjon [npr.
NaOH, CA(OH)
2
itd.].
hidroksil-apatit, ()2()2,
kristali koji grade neorganski deo
glei, dentina i cementa zuba. V. fluor-
apatit.
hidroksilna grupa, jednovalentna atom-
ska grupa.
hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinae-
rnia.
hidroksiureja, sredstvo za leenje nekih
oblika neoplastikih oboljenja.
hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidroli-
tiko razlaganje odreenih organskih
jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza
koja omoguuje hidrolitiko razlaganje
molekula saharoze u molekul glikoze i
molekul fruktoze).
hidrolitiki enzim, v. enzim.
hidroliza, razlaganje jedinjenja pod utica-
jem vode, pri emu ona stupa u reakciju
s jedinjenjem koje se razlae. U organiz-
mu se tako razlazu sloena organska je-
dinjenja pod uticajem vode, a u prisust-
vu enzima, na prostija jedinjenja, npr.
masti i ulja se razlazu na glicerin i vie
masne kiseline, sloeni ugljeni hidrati
(polisaharidi) se razlazu na oligosahari-
de i monosaharide, belanevine se raz-
lazu u aminokiseline itd.
hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u
unutranjosti opnastog labirinta unut-
ranjeg uva. Nastaje usled nesklada iz-
meu luenja i upijanja endolimfe. Oi-
tuje se progresivnom nagluvou i na-
padima vrtoglavice (Mniereova bo-
lest). V. bolest.
hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapalje-
nje znojnih lezda, obino apokrinog
tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis
podpazune jame; h. suppurativa,
oboljenje apokrinih znojnih lezda odli-
kuje se pojavom jednog ili vie voria
slinih sami u koi, koji se postupno
poveavaju do zrna graka, zatim raz-
mekavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis.
hidrosis, hidroza, znojenje.
hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda
disperziono sredstvo.
hidrostatski pritisak, pritisak koji je po-
sledica teine vode; za svakih 13,6 mm
stuba vode ispod njene povrine pove-
ava se za l mm Hg. Hidrostatski priti-
sak utie i na pritisak krvi u krvnim su-
dovima. Kada ovek mirno stoji, priti-
sak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a
u venama stopala 90 mm Hg; na mesti-
ma tela venski pritisci su od O do 90 mm
Hg. Hidrostatski pritisak utie i na pri-
tiske u arterijama i kapilarima. Pri sred-
njem arterijskom pritisku u sudovima
na nivou srca, od 100 mm Hg pri staja-
nju, pritisak u arterijama stopala je oko
190 mm Hg.
hidroterapija, v. therapia.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podsti-
u luenje znoja, npr., pilokarpin, topao
aj.
Highmorovo telo, u sredini medijalne
strane embrionalnog semenika zadeb-
ljano vezivno tkivo (mediastinum testis)
u koje se smeta Hallerova semenika
mrea (rete testis Halleri).
Highoumenakisov znak, egzostoza ster-
nalnog dela kljunjae u kongenitalnom
sifilisu.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podsti-
u luenje znoja, npr., pilokarpin, topao
aj.
Highoumenakisov znak, egzostoza ster-
nalnog dela kljunjae u kongenitalnom
sifilisu.
higijena, grana medicine koja ispituje sve
tetne uticaje u ovekovoj okolini i usta-
novljava kako oni deluju ne samo na or-
ganizam pojedinca nego i na pojedine
grupe ljudi, vee zajednice i elo dru-
tvo, i prouava sve potrebne mere u ci-
lju zatite ljudskog zdravlja i stvaranja
optimalnih uslova za ivot; duevna h.,
grana medicine koja se bavi prouava-
335
higijena higijena

njem i primenjivanjem mera potrebnih
za uvanje duevnog zdravlja. Sin. psi-
hohigijena; h. graevinska, deo opte
higijene koji ispituje, prouava i obez-
beuje higijensku izgradnju i higijensko
ureenje prostorija, stambenih i javnih
zgrada, radionica, fabrika itd., jednom
reju, svih graevina uopte; indust-
rijska h., deo higijene rada kojim se na-
roito bavi higijena rada u raznim in-
dustrijama; industrijska higijena, grana
medicine koja ispituje ne samo tetne
uticaje koji se javljaju na radnim mesti-
ma ve i one koji deluju van uslova rada,
a mogu se odraziti na ponaanje radni-
ka za vreme rada, na njegovo zdravlje i
radnu sposobnost. Ona izuava, pored
ovih, i sve druge faktore koji mogu po-
zitivno delovati na zdravlje radnika, fa-
vorizovati bolju motivaciju i veu pro-
duktivnost rada bez negativnih posledi-
ca po zdravlje radnika. Higijena rada
ukljuuje vie medicinskih disciplina a
u prvom redu: kliniku profesionalnih
oboljenja (otkrivanje raznih znakova
profesionalnih oboljenja i trovanja),
toksikologiju, industrijsku psihologiju,
zatitnu tehniku i zdravstveno prosvei^
vanje. Na tom poslu ona pored medicin-
skih lica okuplja i psihologe, socijalne
radnike i inenjersko-tehiki personal.
Njena delatnost se sprovodi kroz biroe
za higijensko-tehniku zatitu i kroz am-
bulantno-polikliniki odnosno dispan-
zerski rad lekara privrednih organizaci-
ja. Ovaj radi na planu integralne pre-
ventivne i kurativne medicine, ali glav-
nu panju obraa na preventivne mere;
mentalna h. grana medicine koja se
bavi razvitkom mentalnog zdravlja i
emotivnim reakcijama i navikama; h.
naselja, deo higijene koji prouava pro-
bleme higijenskog ureenja naselja i
stara se da se pri njihovoj izgradnji u ce-
losti vodi rauna o zahtevima higijene u
cilju obezbeenja i unapreivanja
zdravlja i radne sposobnosti stanovnika
nekog naseljenog mesta, grada ili in-
dustrijskog centra. Sin. higijena naselja,
komunalna higijena; h. rada, deo higije-
ne koji ispituje dejstvo rada na zdravlje
radnika i prouava raznovrsne meha-
nike, hemijske i fizike uticaje koji
mogu tetno dejstvovati na organizam
radnika, na radnu sposobnost i na efekt
proizvodnje. H. r. je preteno preventiv-
na medicinska disciplina. Njen je zada-
tak da izuava optimalne uslove rada,
mere, higijenske i tehnike, za otklanja-
nje tetnih uticaja iz radne sredine i
spreavanje pojave i razvijanja profe-
sionalnih oboljenja, kao i nesrenih slu-
ajeva pri radu. Sin. profesionalna higi-
jena; sanacija radnih prostorija, bri-
ljivo odstranjivanje industrijske prai-
ne, otrovnih gasova i para s radnih mes-
ta da bi se spreilo da radnici udiu ove
tetne produkte proizvodnog procesa.
To se postie raznim metodima: ovlae-
njem predmeta ili zgodnim dodavanjem
ulja koja veu prainu; zamenom ru-
nog rada mainskim; upotrebom naro-
itih aparata za mlevenje materijala; do-
voenjem i odvoenjem materijala me-
hanikim putem ili pneumatikim tran-
sportom u zatvorenim i nepropustlji-
vim cevima i mehanizovanim pakova-
njem; odvajanjem aparature i maineri-
je koja zagauje vazduh od ostalih rad-
nih prostorija; racionalizacijom rada i
promenom postupka proizvodnje; me-
hanizacijom i hermetizacijom proizvod-
nog procesa uz istovremeno odstranji-
vanje stvorenih tetnih proizvoda usisi-
vaima (ekshaustorima); vetakom
ventilacijom i klimatizacijom radnih
prostorija; seksualna h., deo higijene
koji se bavi seksualnim vaspitanjem,
unapreivanjem seksualnog zdravlja,
individualnom polnom higijenom i po-
Inim odnosima kad su ovi u vezi s indi-
vidualnim zdravljem i zdravljem zajed-
nice; h. sporta, oblast higijene koja se
odnosi na linu higijenu i higijenu ish-
rane sportista, higijenu sportskih obje-
kata, sprava i higijenu sportske odee i
obue. Za sva ta podruja vae principi
opte higijene, jedino higijena ishrane
sportista ima svoje specifinosti; h. sta-
na, deo higijene koji ispituje uticaj sta-
novanja na oveje zdravlje i mere koje
obezbeuju izgraivanje zdravih, pro-
stranih, svetlih, suvih i estetskih stano-
va, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih
336
higijeniar Hiltonov postupak

stanova i potpuno i najbre odstranjiva-
nje svih moguih zagaenja i tetnih
dejstava iz stanova i njihove okoline; h.
usta, niz mera koje se sprovode radi od-
ravanja stanja zdravlja zuba i usne
duplje u celini. Predstavlja sastavni i
neophodni deo leenja oboljenja usne
duplje. Sprovodi se pravilnom i dovolj-
no estom primenom etkice za zube i
interdentalnih stimulatora, ispiranjem
usta i dr. Sin. higijena oralna.
higijeniar, industrijski, (1) higijeniar
koji se specijalno bavi pitanjima zatite
zdravlja u industriji i rudarstvu; (2) nii
zdravstveni radnik, obino iz redova
radnika neke fabrike, koji je kursom os-
posobljen da vodi brigu o osnovnim hi-
gijenskim merama (lina istoa, venti-
lacija, individualna zatita, dopunska
ishrana i si.) u svom preduzeu.
higijensko-epidemioloka sluba, grana
sanitetske slube oruanih snaga iji je
zadatak: ouvanje zdravlja i spreavanje
pojava oboljenja i povreda (higijensko-
profilaktike mere), suzbijanje postoje-
ih oboljenja i njihova irenja (protive-
pidemijske mere) i mere medicinske ra-
dioloke, bioloke i hemijske zatite.
higijensko-epidemioloki odred, spreci-
jalizovana sanitetska jedinica za pre-
ventivno-medicinsko zbrinjavanje pri-
padnika oruanih snaga, stanovnitva i
teritorije na kojoj se vodi borba ili uop-
te gde se nalaze jedinice. V. higijensko--
epidemioloka sluba.
higijensko-profilaktike mere, v. higi-
jensko-epidennoloka sluba.
higrometar, sprava za merenje vlage u
vazduhu koja se osniva na tome to se
ivotinjske dlake s kojih je odstranjena
mast skupljaju u suvom, a rasteu u
vlanom vazduhu. Za svenji dlaka ve-
zana je skazaljka koja na skali pokazuje
relativnu vlagu u procentima. Higrome-
tar daje priblino tane rezultate.
higroskop, sprava za odreivanje koliine
vlanosti u vazduhu.
higroskopan, koji privlai i upija vlagu iz
vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncen-
trovana sumporna kiselina, fosfor-pen-
toksid i dr.
higroskopija, grubo procenjivanje vla-
nosti vazduha; h. tkanina, osobina tka-
nina da vezuju izvsnu koliinu vlage iz
vazduha, a da se pri tom primetno ne
ovlae. Veina materijala koji se upot-
rebljavaju za izradu odela higroskopne
su, ali u razliitoj meri, to zavisi od kva-
liteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi
vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasien
vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g
vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svi-
le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g.
hijaloidna duplja, sve se vie suava pri-
bliavanjem unutranjeg lista one ai-
ce spoljanjem. Duplja koja, na kraju,
potpuno iezava, dok unutranji list, u
zamenu za to, ograniava novu, hijaloid-
nu duplju. U prvo vreme plitka, ispunje-
na je onim soivom.
hijaluronidaza (spreading-factor ili fak-
tor prodornosti), enzimi koje produku-
ju izvesne patogene bakterije, a naene
su skori u svih ivotinjskih tkiva. Tkivo
najbogatije ovim enzimom je semenik,
naroito u sisara. Hijaluronidaze hidro-
lizuju hijaluronsku kiselinu i na taj na-
in smanjuju viskozitet mukopolisaha-
rida. Pretpostavlja se da promene, koje
nastaju pod dejstvom ovih enzima, do-
vode do oteenja vezivnog tkiva i ire-
nja infekcija.
hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisa-
harid. Sastavljen od ekvimolekulskih
koliina glukozamina, glukuronske i sir-
etne kiseline. Nalazi se u staklastom
telu oka, u sinovijalnoj tenosti i dr.
Rastvorena u vodi ostvaruje visok ste-
pen viskoznosti (gel). U organizmu igra
vanu ulogu, jer titi elije spreavajui
mikrobe da u njih ulaze i dr.
hijazma, v. chiasma.
hilomikroni, najvee estice lipoproteina
koje slue za prenoenje u organizam
unetih masti, preteno triglicerida (v.
tamo), iz creva u druge organe, naroito
u jetru. Veliina im je 0,5-1,5 mikrona.
hilotoraks, v. chylothorax.
Hiltonov postupak, otvaranje i drenaa
sporednih upljina apscesa mekog tkiva
uvedenim peanom koji se, posle uvoe-
nja u apscesnu upljinu, otvara u vie
unakrsnih pravaca.

22 Medicinski leksikon 337
hilurija hiperandroidni mukarac

hilurija, v. chyluria.
hilus, vrata, udubljenje na nekom organu
kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi,
ivci i kanali; h. pulmonis, pluni hilus,
pluna vrata, udubljenje na unutranjoj
strani plua kroz koje prolaze glavna
dunica, krvni i limfni sudovi i ivci plu-
a. Svi ovi organi sainjavaju koren plu-
a (radix pulmonis).
hilusna igra, pojaane pulsacije hilusa
(grana plunih arterija) pri rendgenos-
kopiji u sluaju defekta meupretko-
morske pregrade; rede otvorenog duc-
tus Botalli.
hilusna ara, normalna ara na fluores-
centnom zaklonu (ili na redgen-snimku
plua) s obe strane srane siluete u vidu
leptirovih krila. Ona potie od grana
plune arterije. U izleenom limfadeni-
tisu hilusa ova ara je izraenija od nor-
malne.
hilusne limfne lezde (plua), v. no-
dilymphatici bronchopulmonales.
himera, v. chimera.
himotripsin, proteolitiki ferment koji
pod dejstvom tripsina nastaje u tankom
crevu iz neaktivnog himotripsinogena
koji lui pankreas. Izluuje se u neaktiv-^
nom obliku kao himotripsinogen, a ak-
tivie se pod dejstvom tripsina. Ne koa-
gulie krv, ali pretvara kazein u paraka-
zein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsi-
nu, koji koagulie krv, ali ne moe da
usiri mleko.
himozin, lab-terment, enzim sirita. Dobi-
ja se iz sluznice eluca, obino teladi.
On izaziva zgruavanje mleka. Himozin
pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi ka-
zeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dej-
stvu himozina iz kalcijumove soli kazei-
nogena rastvorljive u vodi nastaje kalci-
jumova so kazeina, nerastvorljiva u
vodi. Zgruavanje mleka himozinom i
pepsinom ima veliku primenu u proiz-
vodnji sira.
hinidin, v. chinidinum.
hinin, v. chininum.
hioidni luk, drugi krni (branhijalni) luk.
On izgrauje vrat s 3. i 4. lukom. Sem
toga, od njega se stvara uzengija (sta-
pes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome
prethodi hrskavina traka poznata pod
imenom Reichertove hrskavice. U daljoj
evoluciji srednji deo ove hrskavice ie-
zava, ostavljajui za sobom fibriodnu
vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela
postaju mali rogovi hioidne kosti, dok
zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim
unutranjim rubom zadnjeg dela ovaj
luk stvara prednje lukove mekih neba-
ca.
hioscin, v. Scopolaminum.
hiotireoidna traka, prethrskavina traka,
koja predstavlja vezu s jezinom kosti.
hiotireoidni luk, 3. krni luk iz koga se
grade meki delovi vrata. Osim toga, od
toga luka se stvaraju veliki rogovi jezi-
ne (hioidne) kosti.
hipadenija, \.mlecne lezde.
hiperandrogenija, postojanje prekomer-
ne koliine mukog hormona u mukog
(muka hiperandrogenija) ili u enskog
(enska hiperandrogenija); h. ena,
stvaranje prekomerne koliine mukog
hormona (androgena) u ene, posledica
je prekomernog luenja tog hormona u
jajnicima (Bergerove elije) u tekalnim
elijama jajonosnih mekova, kao i u
kori nadbubrenih lezda.
hiperandroidan, kae se za mukarca su-
vie muki uoblienog.
hiperandroidni mukarac, preterano
muki uoblien mukarac koji ispoljava
ove osobine: prevagu masnih naslaga u
gornjim delovima tela, snanu muskula-
turu, poveanu vrednost rameno-kar-
linih odnosa, razvijenu dlakavost, in-
tenzivan metabolizam, tenju ka gojaz-
nosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arterio-
patija i eerna bolest. Elementarna po-
Ina aktivnost je obino iznad prosene
vrednosti. Mukarac ovog tipa obino
eli decu, mada je esto lo otac. Oin-
stvo je optereeno eljom za posedom,
z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To
onemoguuje njegovo uspeno vaspita-
nje dece, naroito kad ona ispoljavaju
individualne sklonosti. Hiperandroidni
mukarac eli da se sve deava onako
kako on shvata. Njegovo ponaanje u
drutvu moe da bude pozitivno, jer je
vrlo energian, preduzimljiv i istrajan.
Ali, pored nespretnosti, on ispoljava
338
hiperbarika oksigenacija hipertonian

neprilagodljivost, netrpeljivost, sklo-
nost za naturanjem svoje volje.
hiperbarika oksigenacija, izlaganje o-
veka povienim pritiscima kiseonika u
cilju poveavanja koliine rastvorenog
kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji
pri operacijama na srcu, u leenju gas-
ne gangrene, u trovanja ugljen-monok-
sidom i cijanidom. Zbog toksinosti ki-
seonika vreme izlaganja ne srne da pre-
e 5 asova, a pritisak kiseonika 3 at-
mosfere.
hiperbariki kiseonik, kiseonik pod po-
vienim pritiskom, veim od atmosfer-
skog.
hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenyl-
alaninaemia.
hiperginogenija, postojanje prekomerne
koliine enskog hormona u ene (en-
ska hiperginogenija) ili u mukog (mu-
ka hiperginogenija); h. mukaraca,
prekomerno izluivanje folikuloida u
mukaraca dolazi od poremeenog sta-
nja Sertolijevih i Leydigovih elija se-
menika; hiperginoidna ena, osnovna
odlika ovoga tipa, nastalog vikom
enskih osobina, jeste poveana preva-
ga u nagomilavanju masti u donjim de-
lovima tela, s velikom vrednou adipo-
muskularnog odnosa. ak i kad je gojaz-
na, njena je muskulatura slaba. Lako se
zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni
kapilari lako prskaju i modrice se lako
stvaraju. Krvni pritisak je ispod prose-
nosti, digestivni kapacitet ogranien.
Hiperplazija limfoidnog tkiva esta.
Zbog preterane istegljivosti zglobnih
veza lako dolazi do deformacije kostiju
i dustabana. Polni ivot je normalan, ali
preterano pasivnog karaktera i bez top-
line: polne odnose pre podnosi nego to
ih trai i u njima uiva. Njena ljubav pre-
ma deci je lepa, to umanjuje njenu
stvarnu materinsku vrednost, ona stva-
ra krajnje razmaenu decu ijim elja-
ma, esto bez granice i smisla, bez rezer-
ve izlazi u susret, nemona da odoli nji-
hovom navaljivanju, naroito ako su an-
droidne konstitucije. Njeno ponaanje,
zbog preterane pasivnosti, trai zatitu i
obezbeenje. Hiperginoidnoj eni je po-
treban oslonac i rukovoenje: bez njih
se osea izgubljenom. Ostavljena sama
sebi, ona kopni u samoi. Ako se nameri
na pravog mukarca, njen ivot dobi-
va smisao i lepotu. Ona na takvog mu-
karca prenosi svu bezgraninu lepu
ljubav.
hipergonadotropinija, poveano izlui-
vanje gonadotropina hipofize.
hiperhistidinemija, v. hyperhistidinae-
mia.
hiperhromna anemija, v. a. megaloblasti-
ca.
hiperksifoidija, preterano razvijen ksi-
foidni nastavak grudne kosti.
hipermastija, v. mlene lezde.
hipermetropan, dalekovid, v. hypermetro-
pia.
hipernefroid, tumor nastao od zalutalih
suprarenalnih elija, benigne je prirode
i proizvodi maskulinizaciju.
hiperoksalurija, v. hyperoxaluria.
hiperorhidija, stanje preterane seksualne
funkcije u mukog.
hiperosmolalnost, poveana osmolal-
nost, hiperosmolalnost tubularne te-
nosti u dijabetiara u kojih je tubularno
optereenje glikozom iznad kapaciteta
tubulusa za reapsorpciju glikoze. Raz-
log su za poveano izluivanje mokrae
(osmotska diureza), to dovodi do poja-
ve ei i poveanog unoenja tenosti
(polidipsija). V. osmolalnost.
hiperparatireoidizam, hipefunkcija pa-
ratireoidnih lezda.
hiperpneja, v. hyperpnoea.
hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia.
hipersekrecija, v. hypersecretio.
hipertelija, v. mlene lezde,
hipertenzije, endokrine, v. endokrine hi-
pertenzije.
hipertiofilija, poveane koliine sumpo-
ra u tkivima enskog organizma. ena,
npr., ima u svom mozgu veu koliinu
sumpora nego to ga mukarac ima u
svome.
hipertireozna kriza, v. crisis.
hipertonian, (1) koji pokazuje nenormal-
no veliki napon, npr. h. mii; (2) koji
pokazuje vei osmotski pritisak, npr. hi-
pertonian rastvor, rastvor veeg os-
motskog pritiska nego neki rastvor koji
slui za poreenje (po pravilu se poredi

22*
339
m
hipertonija hipostazna pneumonija

pri^sak s onim koji postoji u normal-
nim elijama). V. hipotonian, izotoni-
an, hypertensio.
hipertonija, v. hypertonia.
hipertrihoza, v. hypertrichosis.
hipertrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis.
hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia.
hipervarijabilni deo imunoglubulina,
mesto na varijabilnom delu polipeptid-
nih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg
sastava nego ostali delovi varijabilnog
regiona. Uestvuje u formiranju aktiv-
nog mesta na molekulu antitela s kojim
se antitelo vezuje za antigen.
hiperventilacijski sindrom, v. syndroma.
hipervitaminoza, v. hypervitaminosis.
hipo-, v. hypo-.
hipoandroizam, evnuhoidna pojava oma-
njeg stepena.
hipochondria, hipohondrija, strah i bo-
lesna briga za stanje linog zdravlja i
rad sopstvenih organa. Javlja se u psi
honeurozi, melanholiji ili poetnoj shi-
zofreniji.
hipofizna drka (peteljka), v. neurohy-
pophysis.
hipof izni portni sistem, v. neurohypophy-
sis.
hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvi-
jenih genitalnih odlika organizma.
hipoginogenija, nedovoljno luenje en-
skog seksualnog hormona.
hipoglikemija, v. hypoglycaemia.
hipoglikemik, v. antidijabetik.
hipogonadizam, sindrom nedovoljnog
razvoja oblika i funkcija polnih lezda
(gonada); h. usled oboljenja vanselar-
ne hipofize, tumori vanselarnog dela
hipofize esto proizvode poremeaje u
gonadnoj aktivnosti, ali se ne moe isk-
ljuiti i mogunost da od toga tpi i in-
traselarni deo hipofize; h. usled or-
ganskih oboljenja hipotalamusa, u
ovu grupu oboljenja pripadaju tumori
vegetativnog hipotalamusa (nadselarni
kraniofaringeom), lipoidni granulomi,
letargiki encefalitis, pritisak mozga u
hidrocefaliji, staraka atrofija hipotala-
musa i duevni potresi.
hipogonadotropinija, nedovoljno lue-
nje gonadotropina prednjeg renja hi-
pofize.
hipogonadotropinska amenoreja s ga-
laktorejom, (seks.) postojanje ovog po-
remeaja, bez znakova megaloakrije, u
ena s izolovanom poveanom proiz-
vodnjom prolaktina od strane eozinofil-
nih elija prednjeg renja hipofize, a na
raun proizvodnje gonadotropina.
hipogonadotropinski hipogonadizam
odraslih, hipogonadotropinija nepoz-
natog uzroka. U mukarca se ispoljava
gaenjem polne moi s poremeajem
tipa muke dlakavosti.
hipohlorinator, ureaj za dezinfekciju
vode manjih vodovoda, podeen za ko-
rienje preparata hlora. Obino se ko-
riste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje raz-
liiti tipovi od jednostavnih do auto-
matskih.
hipohondrijani predeo, v. regio.
hipohromna anemija, v. anaemia.
hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin,
nalazi se u mnogim biljnim i ivotinj-
skim tkivima i u mokrai. Pod uticajem
enzima hipoksantin-oksidaze oksidie
se u ksantin, a ovaj se moe dalje oksi-
disati u mokranu kiselinu.
hipoksemian, koji sadri manju koliinu
kiseonika.
hipoerekcija, umanjena erekcija mukog
polnog uda. Moe da nastane posle pre-
thodne snane erekcije (odmah po uvla-
enju uda ili u toku odnosa). Ona po-
puta, nikad do te mere daje dalji od-
nos onemoguen. Poputanje i iezava-
nje erekcije je posledica neke duevne
inhibicije.
hipofizektomija, hirurki postupak ko-
jim se odstranjuje hipofiza (u sluajevi-
ma bolesti te lezde).
hipoksemija, v. hypoxaemia.
hipoksija, v. hypoxia.
hiponatriemija, v. hyponatriaemia.
hiponihijum, v. nokti.
hipofiza, v. hypophysis.
hipoparatireoidizam, hipofunkcija para-
tireoidnih lezda, tetanija.
hipopion, v. hypopyon.
hipoplastika anemija, v. aplastika ane-
mija u anaemia.
hipospadija, v. hypospadia.
hipostazna pneumonija, v. pneumonia.
340
hipotalamohipofizni trakt hirurg

hipotalamohipofizni trakt, v. neurihy-
pophysis. hipotalamusna jedra, v.
neurohypophysis.
hipotalamusni infantilizam, v. adipozo-
genitalna distrofija.
hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zido-
va 2. modanog mehura, diencefalona,
stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme,
iroku duplju mehura svode na III mo-
danu komoru. Sredinom medularne
strane talamusa protee se hipotala-
musni oluk, ispod koga se nalazi hipota-
lamus (podbreje).
hipotalamusno-hipofizni trakt, skup
nervnih vlakana koji iz supraoptikih i
paraventrikularnih jedara hipotalamu-
sa vode impulse u zadnji reanj hipofi-
ze. Znaajan je u regulaciji izluivanja
hormona neurohipofize.
hipotermija, stanje temperature tela is-
pod normalne vrednosti. Moe nastati
izlaganjem tela hladnoi ili pod dej-
stvom medikamenata, kao to su anal-
getici i antipiretici. Osoba koja u lede-
noj vodi provodi 20 do 30 min. umire us-
led poremeaja u radu srca ukoliko se
ne preduzmu odreene mere zagreva-
nja. Pri tome se unutranja temperatura
tela snizi na 25
0
C, a pri padu temperatu-
re ispod 29
0
C centar za termoregulaciju
u hipotalamusu potpuno gubi sposob-
nost regulacije temperature, dok je pri
temperaturi od 34
0
C ta sposobnost iz-
razito oslabljena. Vetaki izazvana hi-
potermija do 32
0
C primenjuje se u hi-
rurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj
temperaturi, telo se moe odravati vie
dana, a da ne doe do teih fiziolokih
promena. Hipotermija inhibie razmno-
avanje bakterija, te se primenjuje u te-
kim infekcijama; h. kontrolisana, niska
temperatura tela izazvana u cilju sma-
njenja metabolizma tkiva, a time i potre-
be za kiseonikom; koristi se u razliitim
hirurkim intervencijama na srcu ili or-
ganima koji se pripremaju za transplan-
taciju.
hipotonian, (1) koji se odlikuje nenor-
malno niskim naponom; (2) koji je ma-
nji od izotoninog, npr. hipotonian
rastvor, rastvor ija je koncentracija
manja od koncentracije izotoninog
rastvora. V. izotonian, hipertonian.
hipotrofne bakterije, bakterije koje su
potpuno ili sasvim izgubile sposobnost
biosinteze. One imaju vrlo slabo razvi-
jen ili slaboaktivan enzimski sistem.
Takvi mikroorganizmi moraju energiju,
ili sve to im je potrebno, dobivati goto-
vo od ivog bia (domaina) na kome
parazitiu.
hipovitaminoza, v. hypovitaminosis.
Hippell-Lindauova bolest, v. bolest.
hippocampus (cornu Ammonis), hipo-
kampus, srpasto ispupenje na zidu do-
njeg roga bone modane komore (ven-
triculus lateralis), pripada limbikom
sistemu.
hippuria, hipurija, izluivanje veih koli-
ina hipurne kiseline mokraom.
hippus, vee ritmike promene irine e-
nice. Uzrok i znaaj hipusa je nepoznat.
Moe se javiti pri multiploj sklerozi, pri
cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu.
hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum.
hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova
bolest, v. megacolon.
Hirstov fenomen, mogunost da virusi
mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, za-
pazio je Hirst (1941), pa je ta pojava na-
zvana Hirstov fenomen. To je zapaeno
u virusu influence koji je aglutinisao
eritrocite petla. Taj je fenomen najvie
prouen upravo kod tog virusa, iako je
kasnije utvren i kod drugih virusa. V.
reakcija hemaglutinacije.
hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata
dlakavost u ena kao posledica preko-
merne tvorbe steroidnih hormona u
kori nadbubrenih lezda (moe n da
bude znak vrlo ozbiljnih bolesti).
hirudin, antikoagulantna supstancija u
usnim lezdama pijavice i ima karakter
albumoze. Spreava koagulaciju deluju-
i kao antitrombin. Upotrebljava se za
spreavanje koagulacije in vitro.
Hirudo medicinalis, medicinska pijavica,
ranije esto upotrebljavana u terapijske
svrhe.
hirurg, lekar specijalista za hirurke bo-
lesti koji je kvalifikovan za vrenje hi-
rurkih intervencija. V. kirurgija.
341
hirurgija
Hisov snop

hirurgija, chirurgia, grana medicine koja
se od ostalih medicinskih disciplina raz-
likuje po terapiji, koja se sastoji od ma-
nualnih ili operativnih postupaka. Iz hi-
rurgije su se izdvojili ogranci kao ue
specijalnosti i naini shvatanja u hirur-
giji: abdominalna h., h. iji je predmet
terapije oboljenja i povrede abdominal-
nih organa; antiseptika hirurgija, M-
rurke radnje koje primenjuju antisep-
tike naine leenja; aseptika hirurgi-
ja, hirurgija koja se sporovodi po svim
kautelama asepse, u sredini i instru-
mentima bez mikroorganizama, tako da
se izbegava bilo kakva infekcija, a na pr-
vom mestu gnojna; eljusna h., v. mak-
silofacijalna hirurgija; deja h., specijal-
na grana hirurgije koja se bavi hirur-
kim i ortopedskim leenjem bolesti
dejeg doba; elektrohirurgija, elektro-
kaustika, naziv koji se odnosi na hirur-
ke intervencije u kojima se primenjuje
struja visoke frekvencije. V. diathermia,
elektrokoagulacija, elektrodesikacija,
elektromija; fizioloka h., indirektno Ie-
enje nekih poremeaja menjanjem
normalnih ili nenormalnih fiziolokih
funkcija hirurkim putem; kardiohi-
rurgija, savremena grana hirurgije se
bavi operativnim leenjem uroenih i
steenih mana srca i velikih krvnih su-
dova; klinika h., hirurgija koja pro-
uava hirurke bolesti po njihovim sim-
ptomima, ispitivanjima i posmatra-
njem; konzervativna h., hirurgija kojoj
je cilj da sauva oboleli organ, tkivo ili
ekstremitet uz mali rizik; maksilofaci-
jalna h., nain leenja hirurkim i po-
monim metodima oboljenja, povrede i
defekta na licu i eljustima; mala h., hi-
rurgija koja zbrinjava mala hirurka ob-
oljenja i male povrede; neurohirurgija,
grana hirurgije koja obrauje hirurka
oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se
iz opte hirurgije zbog svoje specijalne
dijagnostike, razloga za intervencije,
operativne tehnike i postoperativnog
leenja; operativna h., naziv koji uka-
zuje na operativno-tehniki aspekt hi-
rurgije i njene manualne i manipulativ-
ne postupke ili metode u leenju hirur-
kih bolesti ili povreda; opta h., bavi
se svim problemima hirurgije; ortoped-
ska h., grana koja se bavi leenjem or-
topedskih deformiteta; plastika h.,
deo hirurgije koji se bavi uspostavlja-
njem normalnih oblika i funkcija opera-
cijom u deformacijama, defektima i vr-
enju pokreta. Njen ogranak je kozme-
tika hirurgija, koja slui u estetske
svrhe, v. transplantacija; radikalna h.,
hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone
lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoli-
ne i, po mogustvu, sve regionalne limf-
ne lezde: rekonstruktivna h., v. plas-
tika hirurgija; velika h., hirurgija koja
obavlja vane, teke i hazardne inter-
vencije; veterinarska h., hirurgija iji je
predmet leenje domaih ivotinja; vis-
ceralna h., grana hirurgije, koja se bavi
hirurkim leenjem organa smetenih u
telesnim dupljama, obloenim seroz-
nim opnama.
hirurka ekipa, grupa lekara specijalista i
drugog osoblja s odgovarajuim sanitet-
skim materijalnim sredstvima i opre-
mom, stalna ili privremeno organizova-
na za pruanje hirurke pomoi u usta-
novama oruanih snaga. Hirurka ekipa
moe biti opta (za optehirurku po-
mo) ili specijalistika (za specijalisti-
ku pomo po uim granama hirurgije).
U NOR-u su hirurke ekipe osnovane
aprila 1942. god. pod nazivom mobilne
hirurke ekipe u I i II proleterskoj bri-
gadi, a kasnije je svaka divizija obavez-
no formirala hirurke ekipe koje bi ra-
dile u divizijskoj bolnici ili se upuivale
u brigadu (u kojoj bi bili najvei gubici
za vreme borbe).
hirurka intervencija, v. intervencija.
hirurka poljska bolnica, pokretna sani-
tetska ustanova ija je namena pruanje
hirurke pomoi i priprema (teih) po-
vreenih i obolelih (p/o) za evakuaciju;
zadrava p/o koji e se izleiti za krae
vreme, odnosno dok se ne osposobe za
evakuaciju; pored opte u njoj se prua i
ua specijalistika pomo ako joj se do-
dele ekipe iz odreda lekara specijalista
(v, tamo).
hirurke pincete, v. pincete. Hisov snop,
v. fasciculus atrioventricula-ris.
342
histamin hitna pomo

histamin, amin koji nastaje dekarboksila-
cijom aminokiseline histidina. Direktno
stimulie glatke miie materice, bron-
hiola, arteriola i creva, prouzrokuje
proirenje kapilara (pad krvnog pritis-
ka) i poveanje propustljivosti endotela
kapilara (izlazak plazme iz kapilara i
stvaranje lokalnog edema). Oslobaa-
njem veih koliina histamina objanja-
va se i nastajanje anafilaktikog oka.
Upotrebljava se kao dijagnostiko sred-
stvo za ispitivanje funkcije eluca (jako
podstie luenje eludane hlorovodo-
nine kiseline) i za leenje hroninog
reumatizma miia (jontoforezom).
histaminaza, enzim koji razgrauje hista-
min. Histaminaza je diaminooksidaza
koja se nalazi u mnogim tkivima, ali na-
roito u bubrezima, crevima i jetri.
histaminska glavobolja, v. Hortonova
glavobolja cluster headeache.
histeriki napadi, v. hysteria.
histerija, v. hysteria.
histidin, heterociklina aminokiselina, iz-
vadak alanina u kome je jedan vodonik
zamenjen imidazolovim ostatkom. Pre-
ma histidinu je a-amino--imidazolil-
propionska kiselina. Nalazi se u mno-
gim belanevinama (protamini, histoni,
globini). Dekarboksilacijom histidina
nastaje histamin, biogeni amin koji ima
svojstva hormona. Histidin je bitna ami-
nokiselina, a njen hemijski simbol je
His.
histiocitoblast, nediferentovana, rezerv-
na elija velikih razvojnih sposobnosti
(potencija), koja moe da se diferentuje
u ostale elije organizma. One su izvor-
ne elije u obrazovanju blastema i gra-
nulacionog tkiva u regenerativnom pro-
cesu i zaraivanju rana.
histiocytomatosis, histiocitomatoza, za-
jedniko ime za svako sistemsko obolje-
nje retikuloendotelskog tkiva.
histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih
postoje nenormalni histiociti u organi-
ma, koji mogu prei i u krv; lipidna h.,
Niemann-Pickova bolest; h.X, zajedni-
ko ime za trojstvo: eozinofilni granu-
lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Sc-
huller-Christijanova bolest.
histiocytom, tvrd, ukast ili mrk, hemi-
sferan koni tumori (fibrom) do veli-
ine graka, benigne prirode.
histohydria, histohidrija, prisustvo pove-
anih koliina vode u telesnim tkivima.
Sin. oedema
histohypoxia, histohipoksija, nenormal-
no smanjenje kiseonika u tkivima. Sin.
hypoxia.
histokompatibilni sistem, genski regioni
koji imaju najvei uticaj na preivljava-
nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2-
sistem u mia i sistem HLA-sistem u lju-
di. H2- sistem ini kompleks blisko po-
vezanih gena koji su odgovorni za brzo
odbacivanje kalema, za reakciju ka-
lem-protiv- domaina i jo neke imune
pojave. U mia, pored H2-gena postoji
bar jo 26 gena koji su ukljueni u his-
tokompatibilni sistem. Glavni histo-
kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz
vie regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL A-
geni u ljudi se nalaze na estom hromo-
sornu. HL A-sistem je veoma polimor-
fan. Njegova tri glavna regiona su SDl,
SD2 i SD3.
histokompatibilnost, podnoljivost tkiva
u transplantaciji.
histoni, proteini bogati baznim aminoki-
selinama; naeni su u hromosomima
svih ispitivanih elija eukariota izuzev
semeglavca riba.
histotoksina hipoksija, h. u kojoj je ko-
liina kiseonika dopremljena u tkiva
dovoljna, ali se zbog nekog toksikog
agensa u elijama koji deluju na fer-
mentne sisteme elija dopremljeni ki-
seonik ne moe koristiti.
hitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisaha-
rid. Glavni je sastojak ljutura rakova i
opni insekata, a nalazi se i u nekim glji-
vicama. Otporan je prema baznoj hidro-
lizi, a u prisustvu jakih kiselina se razla-
e u glukozamin i siretnu kiselinu. Mo-
lekul hitina je sastavljen od ostataka N--
acetil-D-glukozamina meusobno po-
vezanih 1,4-glikozidnom vezom.
hitna intervencija, v. intervencija.
hitna pomo, pomo koja se ukazuje licu
povreenom ili naglo obolelom, te mu
preti opasnost po ivot. Ona se ukazuje
u povredama (mehanikim, termikim,
343
HLA i oboljenja
hod

elektrikim i hemijskim), krvarenjima,
zaguenju, akutnim intoksikacijama itd.
V. prva pomo.
HLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-siste-
ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sis-
tem odreuju osetljivost prema nekom
oboljenju (npr. Hodgkinova bolest,
akutna limfocitna leukemija, ankilozni
spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis,
hronini aktivni hepatitis, sistemski eri-
temski lupus, multipla skleroza, parali-
tiki poliomijelitis i dr.). Mehanizam po-
vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije
poznat.
hladna aglutinacija, v. aglutinacija.
hladni apsces, v. abscessus frigidus.
HLA-sistem, v. systema.
hloazma, v. chloasma.
H2-locus, v. histokompatibilni sistem.
hlor, v. chlorum.
hlor, gas, halogen element, atomske tei-
ne 35,46, specifine teine 2,45. Jedan Ii-
tar hlora tei 3,208 g. Na kritinoj tem-
peraturi 144 prelazi u teno stanje pod
pritiskom od 4 atmosfere na O
0
C, a od 6
na 2O
0
C. Otrovan 1:1.000, izaziva kaalj
3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upot-
rebljava se za dezinfekciju vode za pie^
otpadnih voda i vode bazena za kupanje
i rehabilitaciju.
hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od
najjaih suzavaca (v. tamo); drai i sluz-
nicu disajnih puteva, a u jaim koncen-
tracijama izaziva crvenilo i svrab koe.
Dekontaminira se alkoholnim rastvori-
ma alkalija, a za zatitu je dovoljna gas-
maska.
hloral-hidrat, v. Chloralhydratum.
Mor-amin, v. chloraminum.
hlor-cijan, jedan od najjaih kratkotraj-
nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nad-
raujue dejstvo; bezbojna je tenost, a
para mu ima otar miris. Zatrovane pro-
storije se dekontaminiraju parom, amo-
nijakom ili provetravanjem. Za zatitu
je dovoljna gas-maska.
hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo.
hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni
otrov.
hloretil, v. Aether chloratus.
hlor-fenoksamin, sredstvo za leenje par-
kinsonizma.
hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; de-
luje na aseksualne eritrocitne oblike i
na primarne egzoeritrocitne oblike aga-
metociza M. tropicae ali ih ini neinfek-
tivnim za komarce.
hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno
antiseptiko sredstvo, deluje na sve vr-
ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-fe-
nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna
kristalasta supstancija. Mala toksinost
za laboratorijske ivotinje i oveka.
Upotrebljava se u koncentraciji 0,01 do
0,5.
hlorinator, aparat za proiavanje i de-
zinfekciju vode za pie hlornim gasom.
To su obino pokretni aparati koji funk-
cioniu na principu brze filtracije kroz
filtre od finog peska sa sekundarnom
hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg
hlora Ch na jedan litar bilo u obliku
gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kre, v.
Calsii hypochloridum eru-
dum.
hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v.
chloroformium. hlorotiazid, diuretiko
sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
hlorovodonina kiselina, v. Acidum hy-
drochloricum.
hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna
tenost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara
se dobro u organskim rastvaraima. Ne
gori i nije eksplozivan. Tenost je ispar-
Ijiva, a njene pare intenzivno nadrauju
sluznice, naroito oka i organa za disa-
nje. Podnoljiva koncentracija u vazdu-
hu je oko 60 mg na l m
3
vazduha. Hlor--
pikrin ne oteuje odela i krzna, ne raz-
ara boje i ne oteuje metale, te se stoga
uspeno upotrebljava za suzbijanje i
unitavanje raznih biljnih tetoina. U
prvom svetskom ratu upotrebljavao se i
kao bojni otrov.
hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje,
sredstvo za oralno leenje dijabetiara.
hoana, v. choana.
Hocheneggova operacija, v. operacija.
hod, niz ravnomernih i naizmeninih
koordinovanih pokreta udova i trupa s
ciljem premetanja s jednog mesta na
drugo u pravcu kretanja. etvorononi
hod: niz pokreta koji se vre na sva e-
344
Hodgkinova bolest
homeopathia

tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu.
Uspravni hod: karakteristian za oveka
i neke vie ivotinje. Hodom upravljaju
vii ivani centri u malom i velikom
mozgu. Njihovo oteenje dovodi do ka-
rakteristinih poremeaja hoda; he-
miplegiki h., hod u kojem usled kon-
trakture u ekstenziji noge hemiplegia-
ra (Wernicke-Mannov predilekcioni tip
kontrakture) noga postaje dua (pese-
quinus), te je bolesnik, poto ne moe
daje savije u kolenu, pri hodu baca ust-
ranu i unapred (v. circumJuctio); pet-
lovski h., hod bolesnika s oduzetim pe-
ronealnim miiima. Usled nemogu-
nosti podizanja vrha stopala, ono bi pri
hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne
podie nogu vie nego obino. Pri tom
oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopa-
lo uvis. Pri sputanju noge oduzeto sto-
palo udara o pod. Sin. stepovanje,
Hodgkinova bolest, v. bolest.
Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija.
Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aethe-
ris.
holandriki geni, geni smeteni samo na
Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi
na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni
jednoj svojoj kerci.
holangiografija, rendgensko snimanje
velikih unih vodova na 15 min. do 45
min. posle ubrizgavanja u venu (Biligra-
fina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); pe-
roperativna h., rendgensko snimanje
unih vodova posle neposrednog ub-
rizgavanja kontrasta u iste za vreme
operacije.
holangioholecistografija, rendgensko
snimanje velikih unih vodova i une
kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ub-
rizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin
50% ili Jodipamid 50% i si.).
holecista, v. cholecystis.
holecistografija, rendgensko snimanje
une kesice posle peroralnog davanja
kontrastnih sredstava to se izluuju sa
ui, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si.
Sem toga postoje i trojodni molekuli
(Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako
peroralna primena ne uspe, u venu se
daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si.
koji omoguavaju i holangiografiju bu-
dui da u molekuli sadre 6 jodnih ato-
ma, zbog ega u daje vrlo jaku senku
i obojadie une vodove.
holecistokinin, hormon sluznice gornjih
delova tankog creva koji se lui u pri-
sustvu hrane u ovim delovima creva. To
je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIu-
je na gusto luenje pankreasa i na istica-
nje ui iz unog mehura u dvanaesto-
palano crevo. V. holecistokinin-pan-
kreozimin.
holecistokinin-pankreozimin (CCK-
PZ), hormon koji proizvode elije sluz-
nice gornjih delova tankog creva pod
dejstvom proizvoda nastalih razgrad-
njom masti i belanevina; ima ulogu u
poveanju luenja pankreasnog soka i
stimulaciji kontrakcija une beike,
odnosno isticanje ui u crevo. Ranije
se smatralo da su ovo dva hormona.
holedohoskop, instrument za direktan
pregled unutranjosti glavnog unog
voda.
holekalciferol, vitamin Da
holesteatom, v. cholesteatoma.
holestiramin, sredstvo protiv hiperholes-
terolemije.
holinergika nervna vlakna, v. autonom-
ni nervni sistem.
holinesteraza, enzim koji katalizuje hid-
rolizu acetil-holina u siretnu kiselinu i
holin.
holoblastna jaja, v. brazdanje.
holoferment, apoferment + koferment.
holokrine lezde, v. glandula.
Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni
prostor.
Holzknechtova jedinica, nekadanja
mera rendgenskog zraenja; obeleava-
Ia se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kone je-
dinice ili oko 100 R.
homatropini bromidum, bromid sintet-
skog alkaloida homatropina, koji ima
slino dejstvo kao i atropin, samo deluje
slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
homeometrijska autoregulacija srca, v.
heterometrifska autoregulacija.
homeopathia, homeopatija, sistem lee-
nja u kome je osnovno uenje bilo da se
dejstva lekova pojaavaju razblaenjem.
345
homeoplastica hondriom

homeoplastica, homeoplastika, (1) ope-
rativno nadoknaivanje izgubljenog tki-
va slinim tkivom od druge individue
iste vrste. V. homoplastika.
homocitinurija, v. homocystinuria.
homocystinuria, homocistinurija, nasled-
ni poremeaj metabolizma aminokiseli-
ne metionina; bolest se nasleuje auto-
somnim recesivnim genom, ispoljava se
izluivanjem velikih koliina metaboli-
ta homocistima mokraom, promena-
ma u kostima, psihikim poremeajima,
uestalim arterijskim i venskim trom-
bozama.
homogametija, v. ginospermijum.
homogametski pol, jedinka koja stvara
samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnos-
no ena je homogametski pol jer proiz-
vodi gamete samo sa X-hromosomom.
Sup. heterogametski pol
homogenizacija, procedura koja se koristi
u dijagnozi Myc. tuberculosis. U mate-
tijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze
se moraju koncentrovati da bi se mogli
nai pod mikroskopom, taj postupak
naziva se homogenizacija. Ona se sastoji
u delovanju NaOH ili H2SO4 na materi-
jal koji se ispituje da bi se bacili tuber-
kuloze . oslobodili sluzavih materija,
propratne flore, lake obojili. Meutim,
ovako pripremljeni bacili slue za kulti-
visanje i inokulaciju.
homogenize v ano mleko, standardizova-
no sa odreenom koliinom masti, obi-
no s 3,2% u obliku stabilne emulzije,
prijatnog ukusa.
homogentizinska kiselina, v. kiselina.
homologija, (1) morfoloka istovetnost od-
govarajuih delova; (2) slinost u struk-
turi organa postalih od istog embrional-
nog tkiva, to je znak blieg ili daljeg
srodstva organizma; (3) istovetnost hro-
mosoma jednakih po vrsti gena koje sa-
dre; hereitarna displazija glei, v.
amelogenesis imperfecta. Niz organskih
jedinjenja u kome se svako jedinjenje
razlikuje od preanjeg ili sledeeg za
grupu =CH2, naziva se homologni niz;
pojedini lanovi homolognog niza nazi-
vaju se homolozi; injenica postojanja
homolognog niza naziva se homologija.
Homolozi imaju sline osobine koje se
dosta pravilno menjaju u nizu.
homologni hromosomi, hromosomi koji
se sparuju u toku mejoze, a identini su
u pogledu veliine, oblika i genske funk-
cije. U svakom paru homolognih hro-
mosoma jedan njegov lan potie od
oca a drugi od majke.
homologo, oznaava razlike izmeu ivo-
tinja iste vrste, ali razliitog genskog sa-
stava. V. alogeno.
homoplastika, v. homoeoplastica.
homopolimeri, polimeri koji su sastavlje-
ni od identinih monomera.
homoseksualnost, uroena seksualna
anomalija muke ili enske osobe iji je
polni nagon upravljen ka osobi sopstve-
nog pola. Po tome, homoseksualnost
pripada grupi perverzija u izboru erot-
skog objekta (perversio in objectu) i
predstavlja seksualnu inverziju. Nalaze-
i se pod vlau tako invertovanog po-
Inog nagona, homoseksualna osoba ose-
a istodobno i odvratnost prema sup-
rotnom polu (horror feminae s. viri). Za
muke homoseksualne osobe predlo-
en je naziv uranizam: za mukarca UY-
ning, a za enu urninda. Za ensku ho-
moseksualnost se upotrebljava i naziv
sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u
vezi s homoseksualnom inverzijom ob-
ogauje se i nazivima koji se odnose na
uzrast erotskog objekta. U mukoj ho-
moseksualnosti razlikuju se: pedofilna
h., iji su objekti nezrela muka deca,
androfilna h., koja ima za cilj odraslog
mukarca (do 50 godina); gerontofilna
h., prema starcima. U enskoj homosek-
sualnosti se razlikuju: korofilna h., up-
ravljena prema nedozrelim devojica-
ma; partenofilna h., koja ima za cilj do-
zrele, nevine devojke; ginekofilna h.,
prema zrelim enama; graofilna h., pre-
ma starim enama.
homotransplantacija, presaivanje ko-
mada tkiva ili celog organa s jedne na
drugu jedinku iste vrste.
homozygot, homozigot, jedinka koja ima
dva identina alela na odgovarajuem
lokusu homolognih hromosoma. Sup.
heterozygot.
hondriom, zbir hondriosoma u eliji.
346
horda Houstonovi miii

horda, v. chorda.
hordalni kanali, v. canalis.
hordeolum, miak, jemiak; akutno,
gnojno zapaljenje lezde ivice kapaka.
horioiditis, v. chorioiditis.
horioidni splet, v. Reilovo ostrvo.
horionske resice, uveanje povrine ho-
riona postie se njegovim nabiranjem u
vidu izvrata, koje ine horionske resice.
U osovini tih tvorevina nalaze se krvni
sudovi. U jajonosnih sisara horion ne
pokazuje upav izgled nego ostaje gla-
dak: glatki horion (chorion laeve). U os-
talih sisara horion se pokriva resicama:
chorion villosum s. frondosum.
horiostimulini, jedan naziv za gonadotro-
pine.
horizontalis (od gr. horizon, ogranieno,
vidik), horizontalan, vodoravan, npr. la-
mina horizontalis, vodoravni list.
hormon, inkret, proizvod luenja poseb-
nih lezda koji se ne izluuje odvodnim
kanalom ve prelazi u krv ili u limfu, a
ima specifino fizioloko dejsto. V. sec-
retum; adrenokortikotropni h., h.
prednjeg renja hipofize koji podstie
luenje hormona nadbubrenih lezda.
Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni
koji podstiu polne lezde (gonade). Hi-
pofiza lui dva gonadotropna hormona:
jedan koji stimulie razvijanje folikula u
jajniku i spermatogenezu, a drugi koji
izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih fo-
likula i stimulaciju intersticijumskih e-
lija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipo-
fize, dobijeni su preparati s gonadotrop-
nim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih
su praktiki najvaniji mokraa trudnih
ena i serum gravidnih kobila; seksual-
ni h., hormoni koji lue seksualne lez-
de (gonade). Muka seksualna lezda
(semenik) lui jedan hormon (testoste-
ron), dok enska seksualna lezda (jaj-
nik) lui dva hormona: folukularni (est-
radiol) i h. utog tela (progesteron); so-
matotropni h., krescin, hormon koji
utie na rastenje organizma; tireotrop-
ni h., h. prednjeg renja hipofize koji
podstie luenje tireoidne lezde; tkiv-
ni h., supstancija koja se stvara u tkivi-
ma i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku
od h. u uem smislu, tj. od proizvoda en-
dokrinih lezda, tkivni hormoni nemaju
specifino dejstvo (hormonoidi). V. pro-
laktin, insulin, adrenalin, noradrenalin
(levarterenol), kortizon, hidrokortizon,
dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hor-
mon, pretpostavlja se da se stvara u se-
menicima pored testosterona i da delu
je inhibitorno na sekreciju folikulosti
rnulantnog hormona adenohipofize.
hormonski prag, minimalni prag uspe-
nog dejstva, koji na osnovu zakona sve
ili nita pokazuje da punu seksualnu
funkciju moe da obezbedi i sasvim
mala koliina gonade (ogledno je doka-
zano da svega 4 cg semenika mogu biti
dovoljni da odre punu polnu funkciju).
hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u
elijama masnog tkiva pod dejstvom
adenil-ciklaze, stimulisane adrenali-
nom i noradrenalinom, dovodi do hid-
rolize triglicerida, usled ega raste kon-
centracija masnih kiselina u krvi koja
protie.
Horner-Claude Bernardov sindrom, v.
syndroma.
Homerov mii, v. musculus Horneri.
Homerov sindrom, v. syndroma.
horofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost. Hortenova bolest, v. arteritis
temporalis.
Hortonova glavobolja, v. cluster headea-
che, histaminska glavobolja. Nastupi gla-
vobolje koji se javljaju u duim razmaci-
ma, ali u skupovima [otuda cluster, (e.)
skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog
oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okriv-
ljuje se lokalna preosetljivost na hista-
min.
hospitalizacija, boravak bolesnika u bol-
nici.
hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je
uzrok skupina bolesnika u bolnici.
hotentotske kecelje, posledica veslakog
istezanja malih usana stidnice, van stid-
nikog procepa (makronimfija), posta-
jui mrke boje i oroane. Sin. stidniki
zastor.
Houstonovi miii, vlakna ishiokaver-
noznog miia meice koji se stiu na
lenoj strani mukog uda.
347
Howard-Mllerova zona hromatska aberacija

Howard-Mllerova zona, najdublji pojas
retikularne zone nadbubrenih lezda,
lui muke polne hormone.
Howardov nain veslakog disanja, rit-
miko pritiskivanje grudnog koa bo-
lesnika, koji lei na leima.
Howell-Jollyjeva telaca, mala okruglas-
ta telaca, crvene boje, u eritrocitima
nekih anemija i leukemija, kao i posle
splenektomije. Najverovatnije pred-
stavljaju ostatke jedra.
Howshipsove lakune, vea udubljenja na
korenovima mlenih zuba nastala delo-
vanjem odontoklasta za vreme resorpci-
je ovih zuba. V. resorpcija mlenih zuba.
hramanje, v. claudicatio.
hranljive podloge, vetaka hranilita,
meavina raznih supstancija na kojima
se bakterije mogu razmnoavati u ve-
takim uslovima. One mogu biti prirod-
ne (krv, krvni serum i dr.) i vetake, od
sintetikih jedinjenja i preraevina pri-
rodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji
mogu biti tene (bujon), poluvrste i v-
rste (agar). Jednostavne podloge sadre
samo jednu supstanciju. One se esto
nazivaju i osnovne ili bazne podloge,,
jer slue kao osnova za spravljanje raz-
nih sloenih podloga koje mogu biti di-
ferencijalne i selektivne. Da bi se mogle
uoiti razne, naroito biohemijske oso-
bine mikroorganizama, mnogim podlo-
gama dodaju se indikatori i druge
supstancije koje omoguavaju da se te
osobine to jasnije manifestuju; dife-
rencijalne podloge, pored osnovnih
podloga sadre i razne supstancije:
endo-agar i druge koje omoguavaju da
se kolonije jedne vrste bakterija razliku-
ju od drugih; selektivne podloge, pod-
loge kojima se dodaju supstancije koje
podstiu razmnoavanje jedne vrste i
spreavaju razmnoavanje druge vrste
bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Lwen-
stein-Jensonova podloga, Claubergova i
dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i
protozoe mogu iveti i razmnoavati se
samo u ivim elijama, oni se kultiviu u
kulturi tkiva, u embrionisanim kokoi-
jim jajima.
hrapav, v. asper.
H2-region, v. histokompatibilni sistem.
Genski predeo u mia vezan za histo-
kompatibilnost.
H-pruga, svetla pruga koja se ultramik-
roskopski vidi u anizotropnoj zoni (tam-
noj pruzi) skeletnog miia. Odgovara
onim delovima u kojima izmeu mio-
zinskih niti nema aktinskih niti. Pri kon-
trakciji miia uvlaenje aktinskih niti
izmeu miozina dovodi do iezavanja
H-pruge.
Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izves-
nih ljudi za koje ne postoje u krvi odgo-
varajui aglutinini ve se oni stvaraju
posle kontakta organizma sa Hr-f., kao
to je to sluaj i u Rh-faktoru. Pretpos-
tavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u re-
cipronom odnosu s Rh aglutininima, tj.
krv jedne osobe sadri jedan ili drugi
tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr',
hr") rede prouzrokuju transfuzijske
reakcije od Rh-faktora.
hrisoterapija, v. terapija.
hrizofanska kiselina, antrahinonski deri-
vat, jedan od aktivnih sastojaka antrahi-
nonskih droga (Senna, Prangula, Casca-
ra sagrada, Rheum, Aloe).
hrom, v. chromum.
hromatin, sloena materija u fizioloki ak
tivnom jedru (u miru, pre deobe) i u
hromosomima, sastavljena uglavnom
od nukleinskih kiselina, dezoksiribo-
nukleinske (DNK) i ribonukleinske
(RNK); euhromatin sadri timonuk-
leinsku kiselinu, u hromomerama, u ko-
jima su geni, i koje su u obliku voria
i koturia uzduno rasporeene u hro-
monemi; otuda pri uzdunoj deobi gena
oba ova hromosoma, postala od jednog,
sadre iste gene; heterohromatin je
vie kondenzovan i jae se boji, sadri
obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u
delovima hromosoma. V. gen, mejoza,
mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo
telace.
hromatska aberacija, pojava da soivo
oka oveka razliito prelama svetlosne
talase razliite talasne duine, tj. talase
koji odgovaraju razliitim bojama, zbog
ega se svetlosni talasi za razne boje sa-
biraju na raznim udaljenostima iza soi-
va.
348
hromatinsko telace Huntingtonova bolest

hromatinsko telace, v. Barrovo telace.
hromatinsko telace leukocita, sitni pri-
vesak uz jedro polimorfonuklearnih
leukocita vidljiv je samo u malom pro-
centu ovih elija u ene, a predstavlja
polni hromatin ekvivalentan Barrovom
telacu u drugim elijama. Sin. drum-
stick (engL).
hromna kiselina, Acidum chromicum.
hromogena funkcija (pigment), mnoge
bakterije sintetiu obojene materije
koje su smetene u citoplazmi ili dospe-
vaju u sredinu u kojoj bakterije ive.
Pigment igra znaajnu ulogu u oksido-
redukcionim i drugim procesima meta-
bolizma bakterija. Znaajan je i za odre-
ivanje bakterijskih vrsta.
hromoproteini (hromoproteidi), vrsta
sloenih belanevina ija je prostetina
grupa neka boja. Nalazi se u crvenim kr-
vnim zrncima (hemoglobin) i u nekim
enzimima.
hromopsija, v. chromopsia.
hrornosomi, stalni elijski organi koji se u
izmenjenom obliku nalaze u jedru i van
deobe elije (u fizioloki aktivnom jed-
ru, u interfazi), u iji sastav ulaze po-
sle telofaze, zadravi samo hromone-
mu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini
deo koji odrava kontinuitet hromoso-
ma kroz elijske generacije, i koji sadri
gene, linearno rasporeene po uzdu-
noj osnovi. U toku mitoze oko hromone-
me razvija se kalima, osnovni broj, na-
jmanji (bazalni) broj h. sadran u game-
tu pretpostavljenog zajednikog pretka
jedne grupe organizama (roda, porodi-
ce, reda, klase), odnosno u gametu dip-
loidnog pretka jednog polipoida. Obele-
ava se sa b ili ee, sa x. Na primer, u
placentarnih sisara x - 23, a diploidan
broj - 46, odran je u oveka i drugih vr-
sta. Kad se istie daje, u ovom sluaju,
23 osnovni broj hromosoma, onda se i
diploidni broj oznaava sa x, tj. sa 2x,
kao to se x upotrebljava za o. b. h. kod
poliploida. V. diploid, poliploid, haploid;
hromosomi, polni, hrornosomi koji su
oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih si-
sara hromosom za enski pol oznaava
se sa X, a za muki pol sa Y.
hromosomski satelit, v. satelit.
hronotropan, koji je u vezi s vremenom.
Moe biti pozitivan, ako ubrzava, i nega-
tivan, ako usporava. Pozitivan hronot-
ropan efekat na srce imaju faktori koji
poveavaju frekvenciju srca, a negativan
koji je usporavaju. hrptenica, v. columna
vertebralis. hrskavica, v. cartilago.
hrskavice dunika, v. cartilagines trachea-
les.
hrskavice nosa, v. cartilagines nai. '
Hugginsova operacija, v. operacija.
Hullihenov splint i Hayesova modifika-
cija, v. ine, livene.
humanus, (1) oveji, ljudski; corpus hu-
manum, oveije telo, v. corpus (huma-
num); (2) plemenit, ovekoljubiv.
humica, jajonosna, naroita gomilica
elija u mesku jajnika u kojoj se nalazi
jajna elija. hum e rus, ramenica,
ramenjaa, miina
kost, kost nadlaktice. humor, tenost,
voda; h. aqueus, ona vodica,
intraokularna tenost, koja ispunjava
prednju i zadnju komoru oka. Stvara se
sekrecijom koju vre nastavci
trepaviastog tela (corpus ciliare), odakle
ona kroz enicu prelazi u prednju onu
komoru, sliva se u ugao izmeu ronjae i
duice i preko otvora na tra-bekulama
ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena
koja zbog toga to u nju utie velika
koliina h. aq. ne sadri krv. Proseno se
za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a
ravnotea sekrecije i oticanja odreuje
njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je
normalno 10-30 m ml Hg. humoralis,
humoralan, koji pripada sokovima tela.
humoralna antitela, antitela koja slobod-
no cirkuliu u krvi i drugim tkivnim te-
nostima organizma.
humoralna imunost, imuni procesi veza
ni za stvaranje antitela. elije koje stva-
raju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti)
koji nastaju nezavisno od timusa, a u
perifernim limfoidnim organima se na-
laze u timus-nezavisnim zonama. V.
limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i
periferni limfocitni organi. Hunterov
glositis, v. glossitis. Huntingtonova
bolest, v. chorea.
349
Huntingtonova horeja Hydrastis canadensis

Huntingtonpva horeja, v. chorea.
Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov or-
gan.
Hutchinsonovi zubi, anomalija strukture
zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog
trojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni
centralni sekutii su ui u predelu se-
ivnih ivica i s polumeseastim urezom.
Zatisne povrine prvih stalnih molara
imaju dudinjast izgled jer su umesto kv-
rica stvoreni slabo razvijeni vorii
glei. Krunica zuba je suena u zatis-
nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo.
Hutschinsonovo trojstvo, patognomo-
nino trojstvo simptoma kasnog uroe-
nog sifilisa: bavasti razreeni sekutii,
parenhimni keratitis, (profunda), surdi-
tas.
Hurthleov tumor, v. tumor.
hyalinosis cutis et mucosae (lipoido-
proteinosis) nasledno taloenje hijali-
na u vidu voria na licu, vratu, potiljku,
usnoj sluznici i drelu (promuklost od
detinjstva).
hyalinum, hijalin, naziv za prozranu ho-
mogenu bestrukturnu materiju koja se
u histolokim preparatima boji eozi-
nom. Iako postoji vie vrsta hijalina, $vi
su oni belanevinaste prirode i javljaju
se u vezivnom tkivu oiljka, vezivu na-
stalom posle hroninih zapaljenja, u zi-
dovima arteriosklerotikih krvnih su-
dova i u drugim promenama. Hijalini ci-
lindri u kanaliima bubrega belanevi-
naste su prirode i dokaz poveane pro-
pustljivosti glomerula za belanevine.
hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog
tela. Sekundarne promene usled obolje-
nja okolnih struktura oka koje dovode
do proimanja u staklasto telo.
hyaluronidasa, enzim koji depolimerizu-
je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu,
to dovodi do poveane propustljivosti
za velike molekule. Naziva se jo i fak-
torom irenja i Duran-Reyjalsov fak-
tor irenja. Ovu vrstu faktora stvaraju
pneumokoki Clostridium Welchii bak-
terije, a nalaze se i u tkivu malignih
neoplazmi i semenika.
hybernoma, hibernom, redak oblik be-
nigne neoplazme koja potie od struk-
tura homologih tzv. hibernalnim lezda
ivotinja. U pitanju je mrko masno tkivo
koje se javlja kao tkivo neoplazme.
hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih an-
tiepileptikih sredstava. V. Diphenylhy-
dantoinum.
hydatidostomia, hidatidostomija, prose-
canje i drenaa hidatidne ciste.
hydradenoma, hidradenom, mali ukast
ili beliasti vori, koji se razvija iz eli-
ja izvodnih kanala znojnih lezda, a sa-
stoji se od sitnih cista i epitelnih elija.
Sin. syringoadenoma, syringocystadeno-
ma.
hydraemia, hidremija, poveane koliine
vode u krvi.
Hydrargyri aminochloridi unguentum,
mast sa merkuriaminohloridom, sadri
10% merkuriaminohlorida; antisepti-
ko, odnosno dezinficijentno sredstvo;
oficinalna je prema naoj farmakopeji.
Hydrargyri chloridum, ivin hlorid, bez-
bojni providni kristali ili kristalna masa
ili beo teak praak, bez mirisa. Zagre-
vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se
teko rastvara u vodi i u etru, a lako u
vreloj vodi i u etanolu. Ima mono de-
zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba
u medicini ograniena. Upotrebljava se,
uglavnom, za dezinfekciju ruku (u obli-
ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000).
Sin. Hydrargyri chloridum corrosivum,
merkuri-hlorid, sublimat.
Hydrargyri oxydi flavi oculentum, mast
za oi utog ivinog oksida, sadri 2%
utog merkuri-oksida, antiseptiko, od-
nosno dezinficijentno sredstvo; ofici-
nalna je prema naoj farmakopeji.
Hydrargyri oxydi flavi trituratio, tritu-
rat utog ivinog oksida, sadri 20% u-
tog merkurioksida, antiseptiko, odnos-
no dezinficijentno sredstvo; oficinalan
je prema naoj farmakopeji.
Hydrargyri oxydum fiavum, uti merku-
ri-oksid, antiseptiko i dezinficijentno
sredstvo; oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilava-
nje tenosti u upljini zgloba; h. inter-
mittens, povremeni teni izliv u zglobu.
Hydrastis canadensis, severnoamerika
biljka iji rizom sadri nekoliko alkaloi-
da, od kojih je najvaniji hidrastin. Rani-
350
hydriatria hydroperitoneum

je upotrebljavan u obliku Extractum
Hydrastis fluidum.
hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia).
hydroa, stari naziv za sve pojave na koi
praene mehuriima; h. aestivalia, v.
porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin.
dermatitis herpetiformis Duhring; h. feb-
rilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes
gestationis; h. vacciniformia, izbijanje
vezikopustuloznih promena na koi iz-
loenoj svetlosti (lice, gornji ekstremite-
ti) iza kojih ostaju varioliformni oiljci.
hydrocele, hidrokela, vodena kila, sku-
pljanje serozne tenosti u seroznoj
opni. Najei varijeteti hidrokela su: h.
bilocularis, dvokomorna hidrokela,
koja se sastoji od dve kese koje saobra-
aju meu sobom; h. communicans,
hidrokela koja je u vezi s peritoneamom
dupljom preko paga trbune marami-
ce (processus vaginalis peritonei) koji je
ostao otvoren; h. testis, odnosno funi-
culi, skupljanje tenosti izmeu oba lis-
ta seroznog omotaa semenika i semene
vrpce.
hydrocelectomia, hidrokelektomija, ise-
canje opne hidrokele.
hydrocephalus, hidrocefalus, nagomila-
vanje cerebrospinalnog likvora u mo-
danim komorama (h. internus) ili nago-
milavanje tenosti u subarahnoidnim
prostorima mekih modanica (h. exter-
nus) u raznim poremeajima u luenju,
proticanj i resorpciji likvora; h. ex va-
cuo, propratna pojava atrofije mozga u
arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; nor-
motenzivni h., sindrom demencije i po-
remeaja hoda uz znatno proirenje
modanih komora i normalni pritisak
likvora u presenilnom i senilnom uzras-
tu. Posle uspelog odvoenja likvora u
sranu pretkomoru (v. Pudenzova ope-
racija) demencija se znatno popravlja.
hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksi-
benzen, spada u dvohidroksilne fenole.
Hidrohinon je snano reduktivno sred-
stvo mnogo upotrebljavano u fotografiji
kao razvija, pretvarajui latentnu sliku
u fotoemulziji u vidljivu.
Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotia-
zid, diuretiko sredstvo iz grupe deriva-
ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, he-
mijski element. Bezbojan, vrlo lak gas,
bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U priro-
di se nalazi u slobodnom stanju samo iz-
uzetno i to u malim koliinama. Ulazi u
sastav ogromnog broja jedinjenja (naro-
ito organskih); h. peroxydatum con-
centratum, v. Solutio hydro genii peroxy-
di concentrata; H. peroxydatum dilu-
tum, v. Solutio hydrogeni peroxydi dilu-
ta.
hydrohepatosis, hidrohepatoza, cistiko
proirenje unih puteva nastalo zbog
zaepljenosti, nastaje naroito u slua-
jevima kada je zaepljenje povremeno i
nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je
na preseku posuta mnogobrojnim ok-
ruglastim upljinicama prenika od l
do 10 mm, glatkih povrina ispunjenih
bistrim svetloukastim sadrajem.
hydrologia, hidrologija; medicinska h.,
grana medicine koja ima za zadatak da
prouava i ispituje poreklo, sastav, dej-
stvo i terapijsku upotrebu lekovitih mi-
neralnih i termalnih voda (do sada uo-
biajeni naziv balneologija ne oznaa-
va potpuno ovu granu medicine).
hydronephros, v. hydronephrosis.
hydronephrosis, hidronefroza, rastegnu-
tost bubrene karlice i njenih aica us-
led prepunjenosti mokraom, kao po-
sledicom zaepljenosti uretera, to je
praeno atrofijom parenhima bubrega.
Prepreku, odnosno zaepljenje stvara-
ju: zapuenje uretera kamenom, oiljna
striktura uretera, tumori mokrane be-
ike itd.; otvorena h., intermitentno
stanje, kao posledica povremene i ne-
potpune opstrukcije uretera; zatvore-
na h., stalno stanje izazvano potpunom
opstrukcijom uretera.
hydropenia, hidropenija, manjak vode u
organizmu.
hydropericardium, hidroperikardijum je
prisustvo vie od 100 mililitara tenosti
u perikardu. Koliina tenosti moe da
dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obino
se javlja u nefritisu ili u slabosti srca.
hydroperitoneum, v. ascites.
351
hydrophthalmus
hymen

hydrophthalmus, hidroftalmus, deji
glaukom. Zastoj tenosti s nenormal-
nim poveanjem oka usled neke smet-
nje u odvoenju one vodice; h. conge-
nitus, javlja se ve pri roenju ili u pr-
voj godini ivota usled anomalije od-
vodnih kanalia. Sin. glaucoma infantile,
g. congenitum.
hydropneumothorax, hidropneumoto-
raks, nakupljanje tenosti i gasova u
pleuralnoj upljini.
hydrops, hidrops, vodena bolest, nago-
milavanje tenosti u telesnim upljina-
ma, nekim upljim organima i tkivima;
h. abdominalis, trbuni h., nagomila-
vanje tenosti u trbunoj duplji pri op-
tem poremeaju krvotoka usled obolje-
nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne
vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni
hidrops, nakupljanje tenosti u zglob-
nom prostoru (posledica traume ili za-
paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje
tenosti na onim mestima gde je tkivo
uniteno ili gde ono nedostaje; h. gravi-
ciarum, hidrops trudnica usled pore-
meaja funkcije obolelog bubrega; h.
pericardii, hidroperikard, prisustvo
tenosti u sranoj kesi usled staze u sr^
anim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h.
renalis, bubreni hidrops, h. organizma
koji je nastao usled poremeaja funkcije
bubrega; h. vesice felleae, hidrops
une beike, posledica hroninog za-
paljenja une beike ili zapuenja iz-
vodnih unih puteva.
hydropyonephrosis, hidropionefroza,
nagomilavanje mokrae i gnoja u bub-
renoj kartici kao posledica gnojnog za-
paljenja hidronefroznog bubrega.
hydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje
edemske tenosti ili transudata u pleu-
ralnoj duplji. Najee se javlja zbog sr-
ane slabosti, nefritisa, rede zbog lokal-
nih promena kao to su neoplazma ili
aneurizma. Specifina teina tenosti
koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je is-
pod 1.015. Ona je bistra, svetloukasta
i sadri malu koliinu belanevina. U
retkim sluajevima je mlenog izgleda
zbog sadraja masti i tada se naziva hi-
lozni hidrotoraks.
17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksi-
kortikosteroidi, metaboliti kortizola (v.
cortisol) koji se mogu odrediti u plazmi
ili mokrai (kao tzv. Porter-Silverovi
hromogeni).
hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemi-
ja, nasledni poremeaj metabolizma
aminokiseline prolina. Nasleuje se au-
tosomno-recesivno, ispoljava se povea-
njem metabolita hidroksiprolina u krvi
i njegovim izluivanjem mokraom, za-
ostajanjem u fizikom i psihikom raz-
voju.
Hydroxyzini chloridum (hidroksizin-
hlorid), sredstvo za umirenje.
hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i
ovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa
zgloba usled skupljanja serozne tenosti
u hroninom zapaljenju. V. ganglio-ma,
synovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi
higroma: h. colli, serozni tumor na
vratu; h. cysticum, cistiki limfangiom;
Fleischmannov h., poveana burza na
podu usne duplje, na spoljanjoj strani
m. genioglosusa; h. praepatellare, hig-
rom ispred aice kolena, najee u
osoba koje klee (parketari, monasi i
monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale,
skupljena tenost u subduralnom pro-
storu kao posledica likvefakcije hema-
toma. V. haematoma.
hymen, himen, devojaki zalistak ili devi-
njak, zadnji deo vaginalnog trema, pre
defloracije zatvoren prema vagmalnom
uu, ograniava otvor koji vodi u vagi-
nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst
i moe da bude razlinog oblika: okrug-
lastog (h. anularis), polumeseastog (h.
semilunaris), srpastog (h. falciformis) i
nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fim-
briatus), renjevit (h. hobatus), dvo-
spratni i dr. Katkad otvor moe da bude
od prirode irok (propustljiv za dva pr-
sta), a katkad odsutan (h. imperpora-
tus). Pri prvoj obljubi himen se po pra-
vilu lako rascepa (defloratio) uz manje
ili vee krvarenje. Himen izuzetno moe
da bude debeo i da daje otpora svakom
naporu (h. carnosus). U mnogih zapad-
nih naroda znaaj himena se mnogo
ceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd
352
hymenalis
hyperchylomikronaemia

nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje
vrednosti u korist duevne nevinosti.
hymenalis, himenalan, himenski, koji pri-
pada himenu; carunculae h., himenske
bradavice, ostaci rasprslog himena.
hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoi-
deum, hioidna ili podjezina kost.
hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u ne-
kim biljkama iz porodice Solanaceae
(Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger,
Datura Stramonium). Ima slina dejstva
kao i njegov stereoizomer atropin.
Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz po-
rodice Solanaceae. Sadri alkaloide
hiosciamin i skopolamin. Optiki iz-
omer hiosciamina je atropin.
hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi.
hypaesthesia, hipestezija, sniena osetlji-
vost, npr. taktilna h., sniena osetlji-
vost za dodir.
hypalgesia, hipalgezija, sniena ostelji-
vost za bol.
hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet
(eluca), poveano luenje sone kiseline
u eludani sok. Sin. hyperchlorhydria,
hyperadrenocorticismus, hiperadreno-
korticizam, patoloko stanje nastalo us-
led nenormalno pojaane aktivnosti
kore nadbubrenih lezda, npr. syndro-
ma Conn (v. tamo), syndroma Gushing
(v. tamo), syndroma adrenogenitale (v.
tamo).
hyperaemia, hiperemija, prisustvo vee
koliine krvi u ogranienom delu tela.
Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje
usled poveanog priliva arterijske krvi.
Pasivna hiperemija nastaje usled otea-
nog oticanja i zbog toga se naziva i ven-
ska hiperemija. V. stasis,
hyperaesthesia, hiperestezija, pojaana
percepcija raznih kvaliteta povrne
osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktil-
na h., preosetljivost za dodir; h. sexua-
Hs, v. satyriasis, nymphomania.
hyperalbuminaemia, hiperalbuminemi-
Ja
1
poveanje albumina u plazmi.
hyperaldosteronismus, hiperaldostero-
nizam. V. aldosteronismus.
hyperalgesia, hiperalgezija, pojaana
osetljivost za bol.
hyperaminoacidaemia, hiperaminoaci-
demija, poveana koliina aminokiseli-
na u krvi.
hyperaminoaciduria, hiperaminoacidu-
rija, poveane koliine aminokiselina u
mokrai.
hyperammoniaemia, hiperamoniemija,
poveane koliine amonijaka u krvi.
hyperamylasaemia, hiperamil-azemija,
poveanje amilaze (dijastaze) u krvi.
hyperbetalipoproteinaemia, hiperbeta-
lipoproteinemija, poveanje betalipop-
roteina u plazmi. V. hyperlipoproleinae-
mia.
hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemi-
ja, poveanje bilirubina u krvi; h. con-
genitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h.
constitutionalis, Gilbertova bolest.
hypercalciuria, hiperkalciurija, povea-
ne koliine kalcijuma u mokrai.
hypercapnia, hiperkapnija, poveanje ko-
liine ugljen-dioksida u krvi i ostalim te-
lesnim tenostima.
hypercarotinaemia, hiperkarotinemija,
poveane koliine karotina u krvi.
hypercementosis, hipercementoza, uve-
anje cementa korena jednog ili vie
zuba. Najee je posledica infekcije.
Javlja se na donjim premolarima, ali i
na korenovima bilo kog zuba ili grupe
zuba. Koren zuba moe da zadeblja u
celini ili samo na vrhu, u vidu maljice.
hyperchloraemia, hiperhloremija, pove-
ane koliine hlorida u krvi.
hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v.
hyperaciditas (ventriculi).
hyperchloruria, hiperhlorurija, povea-
ne koliine hlorida u mokrai.
hypercholesterolaemia, hiperholestero-
lemija, poveanje holesterola u krvi.
Sin. hypercholesterinaemia. V. choleste-
rolaemia.
hypercholia, hiperholija, poveano lue-
nje ui u dvanaestopalano crevo.
hyperchylia, hiperhilija, poveano lue-
nje eludanog soka.
hyperchylomikronaemia, hiperhilomik-
ronemija, (1) poveane koliine hilo-
mikrona u krvi posle uzimanja obroka
vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperli-
poproteinemije (tip I) u kojeg se hilo-
mikroni nalaze u krvi neprekidno, ako

2? Medicinski leksikon 353
hypercoagulabilitas
hyperlipoproteinaemia

se u hrani nalaze masti, zbog deficita en-
zima lipoproteinske lipaze. V. hyperli-
poproteinaemia.
hypercoagulabilitas, hiperkoagulabil-
nost, poveana sklonost krvi za zgrua-
vanje (koagulaciju).
hypercreatinaemia, hiperkreatinemija,
poveanje kreatina u krvi zbog njego-
vog poremeenog metabolizma u mii-
ima, kao to je sluaj u hipertireozi.
hypercuprinaemia, hiperkuprinemija,
poveanje bakra krvi.
hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo
vie prstiju nego normalno na aci i sto-
palu.
hyperdiuresis, hiperdiureza, poveano
luenje mokrae.
hyperemia pulpae, poetna faza zapalje-
nja pulpe zuba, preobratljivog toka. Od-
likuje se kratkotrajnim bolovima na ter-
mike, osmotske i mehanike nadraa-
J
e
-hyperextensio, v.
superextensio.
hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinoge-
nemija, poveanje fibrinogena u krvi.
hyperflexio, hiperfleksija, preterano pre-
gib anje.
hypergammaglobulinaemia, hiperga-"
maglobulinemija, poveanje gamaglo-
bulina u krvi. Via se naroito esto u
hroninim infektivnim bolestima.
hypergeusia, hipergeuzija, poveana
osetljivost ula ukusa na razliite kvali-
tete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia.
hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v.
hypergeusia.
hyperglobulia, hiperglobulija, v. poly-
cythaemia.
hyperglobulinaemia, hiperglobulinemi-
ja, poveanje globulina u krvi.
hyperglycaemia, hiperglikemija, patolo-
ko stanje visoke koncentracije glikoze u
krvi, npr. u toku eerne bolesti (v.
tamo). Sin. hyperglukaemia.
hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridae-
mia), hipergliceridemija (hipertriglice-
ridemija), poveanje glicerida, skoro
uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipopro-
teinaemia.
hyperglycorrhachia, hiperglikorahija,
vee koliine glikoze nego to je nor-
malno u cerebrospinalnoj tenosti.
hyperhidrosis, hiperhidroza, pojaano
znojenje, ee ogranieno na pojedina
podruja (ake, stopala, pazuho).
hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija,
nasledni poremeaj metabolizma ami-
nokiseline histidina, nasleuje se auto-
somnim dominantnim genom, ispoljava
se izluivanjem velikih koliina histidina i
metabolita mokraom, poremeajima
centralnog nervnog sistema i slepi-lom.
hyperhydratatio, hiperhidratacija, pove-
ane koliine vode u organizmu.
hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija,
poveane koliine insulina u krvi.
hyperinsulinismus, hiperinsulinizam,
patoloko stanje u vidu visokih vred-nosti
insulina (v. tamo) u krvi bilo usled
preteranog luenja u beta-elijama Lan-
gerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo
usled neprikladnog ubrizgavanja insulina
u cilju leenja.
hyperkaliaemia, hiperkaliemija, povea-
nje kalijuma u krvi, najee zbog sma-
njenog izluivanja kalijuma bubrezima.
Karakteristine promene u EKG-u, a u
teem stepenu hiperkaliemija mlitave
miine paralize. hyperkeratosis,
hiperkeratoza, hiperpla-
zija roastog sloja.
hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija,
poveanje mlene kiseline u krvi.
hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, na-
roito izraeno poveanje broja leuko-
cita u perifernoj krvi. hyperlipaemia,
hiperlipemija, poveanje lipida, naroito
triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia.
hyperlipidaemia, hiperlipidemija, pove-
anje lipida u krvi; mastima izazvana h.,
hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim
hidratima izazvana h., hiperli-
poproteinemija tipa IV.
hyperlipoproteinaemia, hiperlipoprotei-
nemija, poveanje lipoproteina u krvi.
Moe biti nasledna (porodina), ili ste-
ena u toku odreenih bolesti. Postoje 5
tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I,
hyperchylomicromicronaemia, postoji
stalno prisustvo hilomikrona u krvi
zbog deficita enzima lipoproteinske li-
paze, koja razgrauje hilomikrone; h.,
354
hypermagnesiaemia
hyperplasminaemia

tip II, hiperholesterolaemia, postoji
vrlo velika sklonost za aterosklerozu i
za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip
III, s poveanjem i holesterola i triglice-
rida u krvi zbog loe razgradnje lipopro-
teina vrlo niske gustine; h., tip IV, uglje-
nim hidratima izazvana hipertrigliceri-
demija (endogena hipetrigliceridemija),
u koje postoji velika sklonost za dobija-
nje eerne bolesti i ateroskleroze; h.,
tip V, u kojem postoje i hiperhilomikro-
nemija i endogena hipertrigliceridemi-
Ja.
hypermagnesiaemia, hipermagneziemi-
ja, poveanje magnezijuma u krvi.
hypermetropia, hipermetropija, daleko-
vidost, refrakciona anomalija pri kojoj
se, bez uea akomodacije, paralelni
zraci seku u taki koja se nalazi iza
mrenjae. Duina oka suvie je mala u
odnosu na njegovu prelomnu mo. U
mlaih osoba mogua je samokorekcija.
Koriguje se konveksnim sfernim stakli-
ma.
hypernatriaemia, hipernatriemija, pove-
anje natrijuma u krvi.
hypernephroma, hipernefrom (Grawitz-
tumor), adenokarcinom bubrega odras-
lih osoba. Dobio je taj naziv jer se pre-
tpostavljalo da potie od ostataka .nad-
bubrenih elija u kori bubrega. Neop-
lazma se javlja u kori bubrega i moe da
dostigne velike srazmere deformiui
bubreg. Na preseku je obino ute boje',
renjevit, s mnogobrojnim ognjitima
krvavljenja. Daje metastaze u plua, jet-
ru, kosti i ostale organe kao i neposred-
no u donju uplju venu.
hyperodontio, hiperodonticija, povean
broj zuba; prava h., usled hiperproduk-
cije zubne gredice izgradi se vei broj
zametaka, prekobrojni zubi, tipinog ili
atipinog oblika. V. mesiodens; privid-
na h., stanje kada pre ispadanja mle-
nog zuba nikne njegov stalni zamenik.
V. denies accessoria, denies supernume-
raria. Sin. polyodontia.
hyperopia, v. hypermetropia.
hyperorchidismus, hiperorhidizam, ne-
normalno poveana funkciona aktiv-
nost semenika.
hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija
kosti; h. cranii, hiperostoza koja se jav-
lja na kostima lubanje; h. frontalis in-
terna, neoformacija kotanog tkiva koja
se ispupava na unutranjoj strani kosti
u eonom predelu. V. Morgagni-Hen-
schenov sindrom (pod sindrom); h. in-
fantilis corticalis, bolest dece koja se
ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.b-
olele kosti. Bolest je praena tempera-
turom i razdraljivou, povratima i po-
goranjima.
hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni
poremeaj metabolizma aminokiseline
glicina, bolest se nasleuje autosomnim
recesivnim genom. Ispoljava se izluiva-
njem velikih koliina oksalata mokra-
om, kalkulozom mokranih puteva.
hyperparathyreosis, hiperparatireoizam,
patoloko stanje s klinikom slikom na-
stalom kao posledica visokih vrednosti
parathormona (v. tamo) u krvi usled ek-
scesivnog luenja ovog hormona iz pa-
ratireoidnih lezda.
hyperpepsia, hiperpepsija, poremeaji
varenja zbog hiperaciditeta.
hyperperistaltismus, hiperperistaltika,
suvie izraena peristaltika creva.
hyperphagia, hiperfagija, unoenje vee
koliine hrane nego to je potrebno.
hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-ala-
ninemija, nasledni poremeaj metabo-
lizma aminokiselina fenil-alanina ispo-
Ijava se poveanjem koncentracije te
aminokiseline u plazmi bolesnika.
hyperphoria, hiperforija, vrsta heterofo-
rije. Ona jabuica je latentno pomere-
na nagore.
hyperphosphataemia, hiperfosfatemija,
poveanje koliine fosfata u krvi.
hyperphosphatasaemia, hiperfosfataze-
mija, poveanje fosfataza u krvi.
hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, po-
veano izluivanje fosfata mokraom.
hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v.
pigmentano.
hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jed-
nog tkiva ili organa preko normalnih
granica zbog poveanja broja elija.
hyperplasminaemia, hiperplazminemija,
poveanje plazmina (fibrinolizina) u
krvi.

23* 355
hyperpnoea hyperthyreosis

hyperpnoea, hiperpnoja, poveana plu-
na ventilacija. Nastaje pod uslovima du-
bokog i ubrzanog disanja. Moe dovesti
do stanja alkaloze i do kolapsa.
hiperpolarizacija, poveanje negativnos-
ti potencijala elijske membrane. V. mi-
rovni membranski potencijal.
hyperpotassaemia, hiperpotasemija, po-
veanje kalijuma u krvi. Sin. hyperka-
liaemia.
hvperprebetalipoproteinaemia, hiper-
preb'etalipoproteinemija, poveanje
prebetalipoproteina u plazmi. V. hyper-
lipoproteinaemia.
hvperprolinaemia, hiperprolinemija, na-
sledni poremeaj metabolizma amino-
kiseline prolina, nasleuje se autosom-
nim recesivnim genom. Ispoljava se po-
veanjem koncentracije te aminokiseli-
ne u krvi, poveanim izluivanjem mok-
raom, poremeajima nervnog sistema i
bubrenom insuficijencijom.
hyperproteinaemia, hiperproteinemija,
poveanje belanevina u krvi.
hyperpyrexia, hiperpireksija, povienje
telesne temperature; h. maligna, sin-
drom koji se deava u nekih osoba za
vreme anestezije s naglim povienjerrt
telesne temperature, znacima povea-
nja miinog metabolizma, kao to su
tahikardija, tahipneja, znojenje i obino
rigidnost miia.
hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalis-
mus; h. posttraumatica, prekomerno
luenje pljuvake usled oteanih pokreta
prelomljene vilice, oteanog gutanja,
bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalis-
mus, sialorrhoea, ptyalorrhoea.
hypersegmentatio, hipersegmentacija,
poveana segmentacija jedra u granulo-
cita periferne krvi. Moe biti uroena ili
steena, kao u oteenju kostne sri.
hypersecretio, hipersekrecija, pojaano
luenje, npr., eludanog soka, pan-
kreasnog soka i dr.
hypersiderosis, hipersideroza, poveanje
koliine gvozda u krvi.
hyperspermia, hiperspermija, patoloko
poveanje koliine semene tenosti (iz-
nad 6 ml).
hypersplenia, v. hypersplenismus,
hypersplenismus, hipersplenizam, pove-
an rad slezine u vidu poveane inhibi-
cije stvaranja, ili poveane razgradnje
krvnih elija, praenih smanjenjem elija
svih krvnih loza u perifernoj krvi
(pancitopenija), ili samo dveju loza (bi-
citopenija), hipercelularnou kostne
sri i, ne uvek, splenomegalijom.
hypersthenuria, hiperstenurija, povea-
n^ osmolalnost mokrae s visokom spe-
cifinom teinom mokrae.
hypertensio, hipertenzija, stalno povie-
nje arterijskog krvnog pritiska. Moe
biti nepoznatog porekla: h. essentialis
ili idiopathica, ili posledica neke pri-
marne bolesti: h. secundaria; h. adre-
nalis, izazvana tumorima nadbubre-
nih lezda koji lue aldosteron; h. be-
nigna, hronina hipertenzija blagog
toka, koja se moe razviti u malignu hi-
pertenziju; h. essentialis, iji uzrok nije
otkriven; h. idiopathica, h. essentialis;
h. intracranialis, sindrom poveanja
intrakranijskog pritiska i edema papile,
a bez fokusnih neurolokih znakova; h.
maligna, teka hipertenzija, koja se
brzo razvija i koja ima lou prognozu;
njene karakteristike: edem papile, s vas-
kulnim i edemskim promenama fundu-
sa oka, zadebljanje medije malih arterija
i arteriola, proirenje leve komore
srca; h. portalis, poveanje pritiska u
portnom venskom sistemu; esta kom-
plikacija ciroze jetre; h. primaria, h. es-
sentialis; h. pulmonalis, pluna hiper-
tenzija, povean pritisak u plunom kr-
votoku; h. renalis, bubrena hiperten-
zija, uslovljena ili praena promenama
parenhima bubrega; h. renovascula-
ris, izazvana okluzivnim promenama u
bubrenih arterija; h. rubra, crvena hi-
pertenzija, h. benigna; h. secundaria,
izazvana nekom primarnom boleu
(bubrega, endokrinih lezda i dr.); h.
splenoportalis, hipertenzija portnog
sistema zbog opstrukcije vene slezine;
h. vascularis, arterijska hipertenzija.
hyperthyreosis, hipertireoidizam, pato-
loko stanje nastalo kao posledica viso-
kih koliina hormona tireoideje (v.
tamo) u krvi usled prekomernog lue-
nja ovih hormona iz titaste lezde; na-
356
hypertonia hypocholesterinaemia

jee hipertireoze su Bazedovljeva bo-
lest (v. morbus Basedowi), toksiki ade-
nom (v. adenoma toxicum glandulae th-
yreoideae) i, najverovdtnije, atipini obli-
ci hipertireoidizma.
hypertonia, hipertonija, povien tonus;
miina h., povien tonus miia, na-
jee usled lezije piramidnog sistema;
h. ophthalmica, pojaana napetost
oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemi-
ca, povean krvni pritisak u policitemi-
ji; vegetativna h., povien tonus vegeta-
tivnog nervnog sistema (ee simpati-
kusa).
hypertrichosis, hipertrihoza, prekomer-
na dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus,
virilismus pilaris.
hypertriglyceridaemia, hipertrigliceri-
demija, patoloko stanje koje karakteri-
e visoka koncentracija triglicerida (v.
tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia).
hypertrophia, hipertrofija, poveanje or-
gana ili elije. Hipertrofija nastaje kao
posledica razliitih fiziolokih i patolo-
kih uzroka. Primer fizioloke hipertrofi-
je je uveanje materice za vreme trud-
noe. Kompenzatorna hipertrofija je iz-
raena naroito u parnih organa kada
jedan bude izbaen iz funkcije.
hyperventilatio, hiperventilacija, (1) sta-
nje u kojem postoji poveano ulaenje
vazduha u plune alveole i koje dovodi
do smanjenja deliminog pritiska ug-
Ijen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) ne-
normalno produeno, ubrzano i dubo-
ko disanje. V. polypnoea.
hypervitaminosis, hipervitaminoza, ne-
pravilna ishrana uslovljena unoenjem
prekomernih, suvinih koliina vitami-
na rastvorljivih u mastima.
hypervolaemia, hipervolemija, povea-
nje cirkuliue krvi, najee zbog pove-
anja zapremine plazme.
hyphaema, hifema, prisustvo krvi u pred-
njoj komori oka.
hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazi-
vanje sna.
hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano sta-
nje suene svesti slino spavanju, od
koga se razlikuje vezom koju hipnotisa-
ni ima s hipnotizerom (rapport), a
preko njega s ostalim svetom.
hypnotica, hipnotici, sredstva za izaziva-
nje sna.
hypo-, prefiks koji u sloenicama oznaa-
va da je neto ispod, dole, manje, nedo-
voljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje
usled nedovoljnog uzimanja nekog vita-
mina hranom. U herniji oznaava da se
element u nekom jedinjenju jedini svo-
jom najniom valencijom.
hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemi-
ja, smanjenje V inioca koagulacije (ak-
celerina) u krvi. Moe biti uroeno ili
steeno.
hypoaciditas (ventriculi), smanjeno lu-
enje sone kiseline eludanog soka.
Sin. hypaciditas, hypochlorhydria.
hypoadrenocorticismus, hipoadreno-
korticizam, patoloko stanje nastalo us-
led nenormalno sniene aktivnosti kore
nadbubrenih lezda, npr. u Adisonovoj
bolesti (v. morbus Addisoni).
hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija,
smanjenje albumina u krvi.
hypoaldosteronismus, hipoaldosteroni-
zam, patoloko stanje nastalo usled ne-
normalno niske koncentracije aldoste-
rona (v. tamo) u krvi. .
hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipo-
proteinaemia.
hypoaminoacidaemia, hipoaminoacide-
mija, smanjenje aminokiselina u krvi.
hypobetalipoproteinaemia, hipbbetali-
poproteinemija, v. hypolipoproteinae-
mia.
hypocalcaemia, hipokalcicmija, patolo-
ko stanje koje karakterie niska kon-
centracija kalcijuma u krvi, npr, u toku
tetanije. V. tetania.
hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno
izluivanje kalcijuma mokraom.
hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljen-
dioksida u krvi, zbog hiperventilacije,
koji vodi alkalozi.
hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanje-
nje hlorida u krvi. V. chloraemia.
hypochlorhydria, hipohlorhidrija, sma-
njenje sone kiseline u eludanom
soku. V. hypoaciditas (ventriculi).
hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno
izluivanje hlorida mokraom.
hypocholesterinaemia, v. hypocholeste-
rolaemia.
357
hypocholesterolaemia
hypoglycorrhachia

hypocholesterolaemia, hipoholesterole-
mija, smanjenje holesterola u krvi. Sin.
hiperholeterinaemia.
hypochondria mercurialis, psihika
depresija koja se javlja kao jedan od
simptoma prilikom hroninog trovanja
ivom.
hypochromia, hipohromija, smanjena ko-
liina hemoglobina u krvi.
hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoa-
gulabilnst krvi, smanjena sposobnost
krvi za zgruavanje, zbog smanjenog
stvaranja pojedinih inilaca koagulaci-
je, ili zbog prisustva antikoagulacijskih
inilaca u krvi.
hypoconvertinaemia, hipokonvertinemi-
ja, smanjenje VII inioca koagulacije
(konvertina) u krvi. Moe biti uroeno
ili steeno.
hypocupraemia, hipokupremija, smanje-
nje bakra u krvi.
hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocy-
tosis.
hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja
eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia.
hvpodontio, hipodoncija, manji broj
zuba. Uroena ili nasleena nepravil-
nost; prava h., posledica je defektne
funkcije zubne gredice. Sin. anodontio;
prividna h., neki zub u nizu zuba ne-
dostaje, ali se rendgenskim snimkom
otkrije da je ukleten.
hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, sma-
njenje eozinofilnih granulocita u krvi.
Sin. eosinopenia.
hypofibrinogenaemia, hipofibrinogene-
mija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog:
(1) smanjene sinteze u jetri; (2) povea-
ne potronje u toku rasejane intravas-
kulne koagulacije i (3) poveane fibri-
nolize. V. DIK, fibrinolysis.
hypofolikulinurija, koliina ginogena is-
pod 200 ml u mokrai ene.
hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno lu-
enje mleka u dojilje, koje moe biti pri-
marno usled nedovoljne razvijenosti
mlenih lezda ili usled njihove nedo-
voljne funkcije u sluajevima oteanog
pranjenja dojki, nepravilnih bradavica,
ragada, bolova pri dojenju koji sprea-
vaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji
vanu ulogu imaju psihiki i socijalni
faktori. Sekundarna se smatra fiziolo-
kom i prolaznom.
hypogammaglobulinaemia, hipogama-
globulinemija, smanjenje gama-globuli-
na u krvi, deficit imuniteta u kojeg na-
jee postoji smanjenje svih vrsta (kla-
sa) imunoglobulina (gama-globulina);
h. acquisita, steena hipogamaglobuli-
nemija izazvana nekom primarnom bo-
leu, naroito malignim hemopatija-
ma; h. congenitalis, nasledna hipoga-
maglobulinemija nastala zbog poreme-
aja u -limfocitima; h. physiologica,
prolazna hipogamaglobulinemija u no-
voroeneta i odojeta; h. transitoria,
h. physiologica.
hypogastrium, hipogastrijum, podrebar-
je, mali trbuh, donji sprat trbuha, sasto-
ji se od tri predela: preponskog (regio
inguinalis dextra et sinistra) i stidnja-
nog (regio pubica).
hypogenitalan, kae se za nedovoljno iz-
raenu genitalnu odliku.
hypogenitalismus, hipogenitalizam, ne-
dovoljna razvijenost polnih organa i os-
talih polnih odlika.
hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v.
hypogeusia.
hypogeusia, hipogeuzija, smanjena spo-
sobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeu-
saesthesia.
hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje
broja eritrocita u krvi. V. anaemia.
hypoglycaemia, hipoglikemija, smanje-
nje glikoze u krvi, koje moe izazvati hi-
poglikemijski ok; leucinom izazvana
h., porodina hipoglikemija, u detinj-
stvu izazvana unoenjem leucina hra-
nom, koje izaziva pojaano luenje insu-
lina; h. natinu, javlja se kada se ne uz-
ima hrana u insulinomu, gladovanju,
sindromu loe apsorpcije, glikogenoza-
ma, hipopituitarizmu i insuficijenciji
kore nadbubrenih lezda; reaktivna
h., hipoglikemija posle unoenja uglje-
nih hidrata, koja dovodi do poveanog
luenja insulina. Sin. hypoglykaemia.
hypoglycaemosis, hipoglikemoza, sma-
njenje glikoze u krvi i tkivima.
hypoglycorrhachia, hipoglikorahija,
smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj
358
hypogonadismus hypophysis

tenosti; obino je znak meningitisa, na-
roito tuberkulozne prirode.
hypogonadismus* hipogonadizam, pato-
loko stanje koje karakterie nenormal-
no smanjenje aktivnosti polnih lezda
(gonada) sa, manje-vie, izraenim za-
stojem u seksualnom razvoju.
hypogranulocytosis, hipogranulocitoza,
smanjenje broja granulocita u perifer-
noj krvi. V. agranulocytosis.
hvpohaemia, hipohemija, anemija. V.
anaemia.
hypohepatia, hipohepatija, smanjenje
uloga jetre.
hypohydratio, hipohidracija, smanjenje
vode i obino elektrolita u organizmu.
Sin. dehydratio.
hv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje
kalijuma u krvi, zbog: (1) poveanog iz-
luivanja bubrezima; (2) gubljenja iz or-
gana za varenje (povraanje, prolivi) i
(3) poveanog prelaenja u elije. Neu-
romiini poremeaji koji mogu ii do
paralize, paralizni ileus, bubreni dija-
betes insipidus i karakteristine prome-
ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije.
Sin. hypopotassaemia.
hypoleukocytosis, hipoleukocitoza, sma-
njenje leukocita u perifernoj krvi.
hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei-
nemija, smanjenje lipoproteina u krvi.
Moe biti posledica naslednih poreme-
aja (h. familialis), ili steena u drugim
bolestima, kao to su pothranjivanje, ci-
roza jetre i dr. hypoalfalipoproteinae-
mia, veliko smanjenje alfalipoproteina
u krvi, zbog naslednog deficita u sintezi
A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest;
hypobetalipoproteinaemia, veliko
smanjenje beta-lipoproteina u krvi us-
led naslednog poremeaja u stvaranju
B-apolipoproteina, ili zbog pothranji-
vanja, ili sindroma loe apsorpcije.
hypomagnesiaemia, hipomagneziemija,
smanjenje magnezijuma u krvi; nastaje
u toku sindroma loe apsorpcije, dehid-
racije, u alkoholizmu i bolestima bubre-
ga. Znaci: neuromiiria prerazdralji-
vost.
hypomochlion, hipomoklion, taka os-
lonca, uporite, taka obrtanja.
hyponatriaemia, hiponatriemija, smanje-
nje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja
natrijuma iz organa za varenje (povra-
anje, prolivi), znojem i bubrezima (Ad-
disonova b., diuretici, nefritis s gublje-
njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo-
natriemijska (vanbubrena azotemija).
hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno
izluivanje natrijuma mokraom.
hyponychium, hiponihijum, tanak sloj
pokoice ispod nokatnog polja u IV fe-
talnom mesecu. Od njegovog prednjeg
dela docnije postaje leite nokta (lectu-
lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela
matini deo nokta ili matrica (matrix
unguis).
hypoparathyreosis, hipoparatireoidi-
zam, klinika slika nastala kao posledi-
ca niskih vrednosti parathormona (v.
tamo) u krvi usled smanjene aktivnosti
paratireoidnih lezda.
hvpoperistaltismus, hipoperistaltika,
smanjeni peristaltiki pokreti creva.
hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea
pharyngis s. laryngopharynx), donji
sprat drela na ijem se prednjem zidu
nalazi otvor grkljana.
hypophoria, hipoforija, vrsta heterofori-
je. Ona jabuica je latentno pomerena
nadole.
hypophosphataemia, hipofosfatemija,
smanjenje fosfata u krvi, u toku hiper-
paratireoidizma, rahitisa, osteomalacije
i u nekih bolesti bubrega; h. familialis,
nasledna bolest, esto udruena s rahi-
tisom otpornim na D-vitamin.
hvpophosphatasia, hipofosfatazija, na-
sledna bolest u vidu manjka fosfataze u
serumu, zbog smanjenja alkalne fosfata-
ze u elijama, koje dovodi do poremea-
ja stvaranja i mineralizacije kostiju.
hypophosphaturia, hipofosfaturija, sma-
njeno izluivanje fosfata mokraom.
hypophysis, hipofiza, lezda sa viestru-
kom endokrinom ulogom, nalazi se u
udubljenju kotanog dela u osnovi luba-
nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica),
a obavijena je vezivnim omotaem, iz-
dankom tvrde modanice. Na* njoj se
razlikuju 4 dela: prednji reanj (pars an-
terior), srednji reanj (p. intermedia), tu-
beralni reanj (p. tuberalis) i zadnji re-
359
hypopinealismus hyposplenismus

anj (p. posterior ili p. neurosa) koji je
peteljkom ili infundibulumom pripet za
hipotalamus. Prva tri postaju od epitela
drela embriona (adenohypophysis) i
rasporeeni su oko zadnjeg renja, koji
je nervnog porekla (neurohypophysis);
(embr.). Obavijena je vezivnim omota-
em, izdankom tvrde opne. Sastoji se od
3 renja: prednjeg (pars anterior), sred-
njeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. poste-
rior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji
od elija grupisanih oko proirenih ka-
pilara. Od ovih elija neke se boje kise-
lim bojama (acetofilne .) a neke slabo
primaju boje (hromofobne .). Luenje
inkreta vre uglavnom acidofilne i bazo-
filne elije. Tim inkretima hipofiza utie
na rastenje, na insularni aparat pan-
kreasa, na timus, na mlene lezde, na
polne lezde (gonadotropni hormoni),
na tireoideju (tireotropni hormon), na
paratireoideju, na koru i sr nadbubre-
nih lezda. Srednji reanj se sastoji ug-
lavnom od slabo bazofilnih elija. One
lue intermedin koji deluje na irenje
hromatofora. Zadnji reanj, iako nerv-
nog porekla, nema nervnih elija ve
ependimskih i neuroglijskih elija i tzf.
pituicita. Lui inkrete koji dospevaju u
nervni sistem (neurokrina lezda) ili u
krv (hemokrina lezda), a koji deluje na
grenje miia materice (oksitocin) i na
promet soli i vode (adiuretin); h. elije
trudnoe; (seks.) pojava u hipofizi trud-
nih ena elija koje lie na eozinofilne,
ali loe pritvrduju fuhsin ili gvoeviti
hematoksilin. Procenat tih elija je velik,
naroito u vierotkinja i u posled-njim
mesecima trudnoe. Neki misle da su
elije trudnoe eozinofilne elije u
hipersekreciji.
hypopinealismus, hipopinealizam, boles-
no stanje usled umanjene funkcije epifi-
ze.
hvpopituitarismus, hipopituitarizam, pa-
toloko stanje organizma nastalo zbog
smanjenog rada hipofize izazvanog na-
jee tumorima bazofilnih elija pred-
njeg renja hipofize. Simptomi su prete-
rana gojaznost i zadravanje infantilnih
odlika.
hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis.
hypoproteinaemia, hipoproteinemija,
smanjenje belanevina u plazmi, koje
moe dovesti do edema, kada je hipo-
proteinemija uglavnom posledica hi-
poalbuminemije; hepatika h., zbog
smanjenog stvaranja belanevina u jet-
ri; prehepatika h., zbog deficita belan-
evina u ishrani; renalna h., zbog gub-
ljenja belanevina mokraom.
hypoprothrombinaemia, hipoprotrom-
binemija, smanjenje protrombina (II i-
nioca koagulacije) u krvi. Moe biti uro-
eno ili steeno, naroito u bolestima
jetre, ili pri davanju antikoagulacionih
sredstava.
hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u
prednjoj komori oka.
hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno
luenje pljuvake, privremeno ili traj-
no; najizraenije je posle zapaljenja, po-
vrede ili tumora parotidne pljuvane
lezde. Glavni je znak suvoa usta (xe-
rostomia). Javlja se i posle menopauze u
starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjog-
renovog sindroma. V. aptyalismus, oligo-
sialia.
hyposideraemia, (gr.) hiposideremija,
smanjenje gvozda u plazmi.
hypospadia, hipospadija, uroena mana
mokranog kanala, iji se spoljanji ot-
vor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo
donji zid ovog kanala ne postoji. A u
ena je uroeni nedostatak mokrane
cevi, tako da se mokraa iz beike uliva
direktno u vaginu; h. balanicum, na-
jei vid hipospadije gde se uretra ot-
vara na glaviu blizu udne uzdice, v. h.
glandis; h. femininum, hipospadija u
kojoj se uretra otvara u vagini; h. glan-
dis, v. h. balanicum; h. penis, hipospa-
dija gde se uretra otvara na prostoru iz-
meu lezba glavica i granice izmeu
penisa i monica; h. penoscrotale, hi-
pospadija u kojoj se uretra otvara na
spoju penisa s monicom; h. perineale,
hipospadija praena anomalijom po-
Inih organa, zakrljalim penisom, obuh-
vaenim i pokrivenim dvostrukom mo-
nicom.
hyposplenismus, hiposplenizam, smanje-
no funkcionisanje slezine, naroito u
360
hyposthenuria hypsarrhythmia

toku tuberkuloze slezine, u kome postoji
leukemoidna krvna slika.
hyposthenuria, hipostenurija, nesposob-
nost da se stvori hiperosmolska mokra-
a s visokom specifinom teinom; h.
tubularis, posledica oteenja epitela
bubrenih kanalia.
hypotensio, hipotenzija, snienje krvnog
pritiska; h. arterialis, arterijska hipo-
tenzija, smanjenje krvnog pritiska; h.,
kontrolisana, kontrolisano doziranje
medikamenata (ganglioblokatora ili
anestetika), kojima se u toku hirurke
intervencije sniava sistemski krvni pri-
tisak i time smanjuje ukupna koliina
izgubljene krvi; koristi se u toku neuro-
hirurkih ili drugih hirurkih interven-
cija praenih obilnim krvarenjem. Na
kraju hirurke intervencije krvni priti-
sak se vraa na normalu; h. orthostati-
ca, ortostatska hipotenzija, koja nastaje
samo u uspravnom pploaju tela; h. po-
sturalis, h. orthostatica; h. vascularis,
teka hipotenzija zbog proirenja arte-
riola i kapilara.
hypothalamotomia, hipotalamotomija,
zasecanje zadnje-bonog dela hipotala-
musa u cilju leenja nekih psihikih po-
remeaja.
hypothalamus, hipotalamus, podbreje,
oblast diencefalona (meumozga), koja
lei pod talamusom (ventralno od hipo-
talamusnog leba). Ova se oblast smatra
vanom regulatornom vegetativnom
oblau, izmeu ostalog, i za seksualnu
funkciju (Spatzov seksualni centar). U
njoj se nalaze supraoptika i paraventri-
kularna jezgra neurokrine prirode
(diencefalna lezda), u prisnoj vezi s hi-
pofizom. V. hipotalamus.
hypothenar, hipotenar, uzvienje dlana
prema malom prstu.
hypothyreosis, hipotireoza, patoloko
stanje nastalo kao posledica niskih
vrednosti hormona tireoideje (v. tamo)
u krvi usled njihovog prestanka stvara-
nja ili smanjenog luenja; najea hipo-
tireoza je, verovatno, miksedem (v. my-
xoedema) i hipotireoza nastala usled
operativnog odstranjenja ili oteenja
usled terapijske primene radioaktivnog
joda radi njihovog leenja. V. hyperthy-
reosis.
hypotonia, hipotonija, snienje pritiska
krvi ili smanjenje tonusa normalnog na-
pona miia ili drugih organa (eluca
itd.); h. bulbi, snien pritisak u oku. Uz-
roci: miopija, ablacija retine, povrede
one jabuice, dugotrajna zapaljenja ci-
lijarnog tela i dijabetika koma.
hypotrichosis, hipotrihoza, delimino ili
potpuno odsustvo dlaka usled poreme-
aja u njihovom razvitku.
hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen
protok vazduha u plune alveole.
hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest
nepravilne ishrane usled nedovoljnog
unoenja vitamina. Sin. avitaminosis.
hypoxaemia, hipoksemija, smanjena ok-
sigenacija krvi.
hypoxia, hipoksija, stanje kada elije i tki-
va ne dobijaju potrebnu koliinu kiseo-
nika, to ima za posledicu poremeaje u
funkciji organa i sistema. Hipoksija na-
stupa usled smanjenog pritiska kiseoni-
ka u udahnutom vazduhu (hipoksina
hipoksija), usled nesposobnosti krvi da
prenosi kiseonik od plua do elija, us-
led usporene cirkulacije krvi i zato eli-
je ne mogu da koriste raspoloivi kiseo-
nik. Za vazduhoplovnu i kosmiku me-
dicinu od interesa je pre svega hipoksi-
na hipoksija. Ova nastaje kada se priti-
sak kiseonika u udisaju spusti ispod 100
mm Hg, to dovodi do psiholokih i fi-
ziolokih poremeaja, od blage glavobo-
lje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visi-
na vea, hipoksija je brutalnija jer je de-
limian pritisak kiseonika u udisaju ma-
nji; anemijska h., hipoksija izazvana
nedovoljnim prenoenjem kiseonika iz
plua u tkiva, zbog smanjenja ili kvalita-
tivne izmenjenosti hemoglobina u krvi;
tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivi-
ma.
hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. pro-
pulzivni petit mol. Westov sindrom,
munjeviti napadi, napadi klanjanja, se-
lam-grevi, vrsta epilepsije u odojadi i
male dece koja ide s visokom (hipsos,
gr. visok), velike amplitude aritmijom u
EEG-u.
361
hysteria
hystoplasma capsulaturn

hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze,
reakcija organizma na tzv. psihiki kon-
flikt, tj. potiskivanje instinktivnih tenji
u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od
niza poremeaja funkcija motornog,
senzitivnog, vegetativnog i psihikog
aparata. Potisnute elje i tenje svoju
energiju, kojom bi se inae ostvarile,
pretvaraju u histerike simptome (kon-
verzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam
nastajanja histerije, kako izgleda, sam
po sebi nije dovoljan da dovede do ob-
oljenja; pbtrebno je istovremeno i neko
organsko oteenje izvesnih delova
mozga (diencefalon); napadi h., jedan
od naina manifestacije histerije. Mogu
biti razliitog oblika i tokom istorije
pretrpeli su karakteristine izmene. U
srednjem veku javljaju se u vidu itavih
psihikih epidemija uvezi s religijskim
praznovericama. Krajem XIX veka u
parikoj bolnici Salpetrijer, pod uti-
cajem nesvesne lekarske sugestije, do-
stigli su nevienu komplikovanost u
vidu tzv. velikih napada histerije: na
dan-dva ranije promena raspoloenja,
preosetljivost, povraanje, grevi, hi-
persalivacija, kaalj, tucanje, lupanje
srca, opta slabost. Posle minimalnog
povoda tonusna faza s opistotonusom,
kongestijom, grimasiranjem, prevrta-
njem oiju. Bolesnik kida sa sebe ode-
lo, najzad zauzima poloaj duge (are de
cercle) s oslanjanjem na potiljku i peta-
ma. Sledeeg trenutka poinje klonus-
na faza s divljim bacanjem i otimanjem
od onih koji pokuavaju da ga zadre.
Pri tome bolesnik jei, odaje razne gla-
sove ili izgovara reci ili itave reenice.
Pokreti trupa ponekad imaju slinosti s
pokretima pri koitusu. Naizmenino s
poloajem tela u obliku duge, ovi vrlo
aroliki, tzv. klovnovski pokreti, isp-
rekidani pauzama potpunog mira,
mogu trajati po vie desetina minuta.
Namesto tako dugake serije burnih po-
kreta mogu doi tzv. strasne poze, do-
lazi do ekstaze ili delirijuma. Posle
svega ponekad dolazi do sna. Napad his-
terije nije praen gubitkom svesti, koja
je u najteem sluaju samo vrlo suena.
Bolesnik obino zna ta se oko njega de-
avalo, ali ne zna ta je sam radio, ne
sea se staje u napadu govorio itd. Ceo
napad histerije ima jasno izraenu teat-
ralnu crtu i po pravilu se ne dogaa ako
bolesnik ne rauna s gledaocima, od-
nosno sluaocima. On traje znatno due
od najteeg epileptikog napada i nika-
da ne pokazuje one vegetativne prome-
ne koje se vide u ovoga (promena ritina
sr a i disanja, bledilo, cijanoza, isputa-
nje izmeta i mokrae). Ne dolazi, po pra-
vilu, do povreivanja i pored sve neo-
buzdanosti klovnovskih pokreta.
Nema ujeda za jezik. Mali histeriki na-
padi su po intenzitetu i ekstenzitetu sla-
biji. Histeriki napad se moe izazvati
ili, pak, presei ako je ve izbio, pritis-
kom na tzv. histerogene, odnosno histe-
rofrene take (zone). V. chorea major.
hysterosalpingographia, histerosalpin-
gografija, rendgensko snimanje mate-
rine duplje i jajovoda, posle unoenja
jodnog kontrastnog sredstva u materi-
nu duplju.
hystiocit, histiocit, velika elija sa izrae-
nom sposobnou za fagocitozu. Ima
veoma razliite nazive kao to su: polib-
last, endotelne elije, klazmatociti, mo-
nociti, velika mononuklearna elija.
Stvaraju se od monocita, a moda i od
limfocita koji su iz krvotoka preli u tki-
vo. Veina, meutim, nastaje iz rtiku-
loendotelnih elija na mestu gde se
odigrava proces reakcije. Makrofagi su
krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim,
nazubljenim jedrom, gustom citoplaz-
mom koja ne sadri granule. Makrofage
igraju veoma znaajnu ulogu u akutnim
i hroninim procesima inflamacije, po-
kretne su i sadre fermente nukleazu,
proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-,
berkuloznom procesu se pretvaraju u
epiteloidne elije.
hystoplasma capsulatum, mikoza koja se
nalazi u velikom broju u elijama reti-
kuloendotelnog sistema obolelih. Ulaz-
no mesto prodora u oveiji organizam
nije poznato. Kliniki, oboljenje moe
da se manifestuje primarnom diskrazi-
jom krvi, kao dizenterija ili infekcija di-
sajnih puteva. Oboljenje prati teka
362
hystoplasma capsulatum hystrix
anemija i leukopenija s relativnom lim- nje bolesti. Najee su zahvaeni jetra,
focitozom, kao i uveana slezina, jetra i slezina, limfne lezde, plua i sr kosti-
limfne lezde. Nalaz histoplazme u pro- Ju, kao i sluznica usta, creva i nadbubre-
toplazmi mononuklearnih elija razma- zi.
za krvi pouzdana je metoda za dokaziva- hystrix, v. ichthyosis hystrix.
I, simbol za intenzitet zrane energije; sim-
bol za intenzitet elektrine struje.
Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I-
-C) u mia, u sastavu H-2 regiona. Nae-
ni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim
elijama (makrofazi, epidermne elije,
spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro-
citima.
ICSH (interstitial cell stimulating hor-
mone), v. LH, adenohypophysis.
Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali in-
tenzitet upadnog zraenja poto je ono
prolo kroz upija ija debljina iznosi d
cm.
IJ, skra. (na naem jeziku) za oznaku in-x
ternacionalne jedinice. U ovakvim jedi-
nicama esto se izraava koliina nekih
hormona ili vitamina u pojedinim pre-
paratima.
i.m., skra. za intramuskularno, u mii.
In
113
m, radioaktivni izotop indijuma, do-
bija se iz generatora. Primenjuje se, ve-
zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat),
za ispitivanje bubrega i placente, u ob-
liku koloidnih estica za scintigrafiju
jetre, a u obliku mikrosfera za scintigra-
fiju plua. U jonskom obliku - vezan za
transferin - In
113
m primenjuje se za an-
gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i
odreivanje zapremine krvi.
inf., (farm.) skra. za infunde i infusum;
(anat.) skra. za inferior, donji.
lo, simbol za intenzitet upadnog zraenja,
tj. za intenzitet zraenja na povrini
koe.
i.v., skra. za intravenski, u venu.
ianthinopsia, jantinopsija, poremeaj u
percepciji boja. Takve osobe vide pred-
mete ljubiasto obojene.
Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyroda-
las.
ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno
oboljenje koe koje se ispoljava suvo-
om i perutanjem sa smanjenom sekre-
cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita,
(hyperkeratosis ichthyosiformis), rece-
sivno nasledno ihtioziformno stanje
koe s pretenom lokalizacijom na pre-
vojima, licu i akama, dakle inverzno od
i. vulgaris; i. hystrix, stvaranje roastih
bodlji naroito u prevojima; i. nigri-
cans, tamne, skoro crne skvame; i. niti-
da, neto vee svetlucave skvame; i. sa-
uriasis, jako izraena hiperkeratoza
koe, koja morfoloki podsea na kro-
kodilsku; i. serpentina, deskvamacija
koja podsea na zmijsku kou; i. sim-
plex, suvoa koe i jedva primetno pe-
rutanje (xeroderma).
icterus, ikterus, utica; i. catarrhalis, ka-
taralna utica, raniji izraz za infektivni
hepatitis; i. ex obstructione, opstruktiv-
na utica, usled intrahepatikih i ekst-
rahepatikih prepreka u oticanju ui;
i. gravis, akutna uta atrofija jetre; i.
gravis neonatorum, teka utica novo-
roeneta zbog Rh-izoimunizacije; i.
haemolyticus, hemolizna utica, zbog
poveane razgradnje eritrocita; i. hepa-
tocellularis, utica zbog hepatitisa;
hronini porodini i., nasledna sfero-
citoza; i. infectiosus, izazvan leptospi-
rama; i. intermittens juvenilis, Gilber-
tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo
izraenu uticu u toku opstrukcije u-
nih puteva, naroito u karcinomu pan-
kreasne glave; i. neonatorum, koji se
364
ictus IgA

javlja ponekad odmah po roenju; i.
nuclearis, najtei oblik icterusa gravisa
neonatoruma s psihikim i nervnim po-
remeajima. Sin. kernicterus; i. simplex
infektivni hepatitis; i. spirochetosus,
izazvan leptospirama; i. typhoides,
akutna uta atrofija jetre.
ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i.
apoplecticus, apoplektiki iktus, udar,
modana kap, vie ili manje nagao pre-
stanak funkcije mozga ili delova mozga
usled poremeaja krvotoka. V. apople-
xia; i. cordis, udar sranog vrha za vre-
me sistole komore o prednji zid grud-
nog koa. I. c. se moe opipati ili (u as-
teninih osoba i ljudi s hipertrofijom
leve komore) videti. Normalno se nalazi
u V levom meurebarnom prostoru, l
cm unutra od mesta gde ga preseca me-
dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v.
epileptiki napad; L Solaris, sunanica,
v. insolacio.
idejni masohizam, v. masochismus.
idejni sadizam, v. sadizam.
identini blizanci, v. monozigotni blizanci
identifikacija, (1) utvrivanje linosti; (2)
duevna radnja podsvesti kojom nae
ja prisvaja ili prenosi na sebe osobine
ili svojstva neke druge linosti ili pred-
meta, ili prenosi na neku osobu pred-
stavu koju ima o nekoj drugoj osobi.
identifikacija bakterija, vri se na osno-
vu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda,
koje otkrivaju najvanije osobine bakte-
rija, koje omoguavaju njihovo odrei-
vanje i razlikovanje. Time se omoguuje
i etioloka dijagnoza zaraznih bolesti.
ideokinetian, onaj koji se odnosi na plan
za izvoenje neke nauene, uvebane,
tzv. praktine radnje.
ideokinetika apraksija, v. apraxia.
ideomotoran, isto to i psihomotoran. V.
apraxia.
ideomotorna apraksija, v. apraxia.
idiogram, dijagramsko prikazivanje hro-
mosomskog sadraja elije.
idiohromosomi, v. kromosomi pola.
idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da
osoba, posle uzimanja izvesnog leka,
reaguje izvesnim alergijskim pojavama
(koprivnjaa, razne ospe na koi, povi-
enje telesne temperature, poremeaji
krvotoka). Moe biti uroena, ali je u ve-
ine osoba steena.
idiotia, idiotija, najtei oblik uroene ma-
loumnosti. Idioti nikad ne naue govor,
neisti su (incontinentia urinae et alvi).
Vre razne automatske pokrete. Jedni
su stalno u pokretu (eretiki idioti),
drugi potpuno mirni, tupi (torpidni
idioti), poneki podloni afektu i nagoni-
ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka
seksualnim deliktima, impulsivnim rad-
njama, paljevinama itd.; drugi su mirni
i posluni i mogu nauiti da obavljaju
primitivne poslove upornim i strunim
kolovanjem; i. amaurotica (Tay-Sa-
cks), nasledno slepilo s idiotijom i op-
tom uzetou; posledica je degeneracije
ganglijskih elija mrenjae i mozga.
idiotip, antigenski obeleiva za reagujui
deo molekula antitela. Antitela razliite
specifinosti imaju razliite idiotipove.
V. idiotipska specifinost imunoglobuli-
na.
idiotipska specifinost imunoglobuli-
na, individualne antigenske razlike
imunoglobulina. Idiotipska specifi-
nost antitela je prouzrokovana struktu-
ralnim razlikama na mestu kojim se an-
titelo vezuje za antigen. Antitela speci-
fina za idiotipski obeleiva mogu se
dobiti imunizacijom ivotinja anti-gen-
antitelo kompleksima pod uslo-vom
da su ivotinja koja se imunizuje i
ivotinja ije se antitelo koristi za imu-
nizaciju iste alotipske specifinosti. V.
alotipska specifinost imunoglobulina.
idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouz-
rokovai oboljenja herpesa simplexa i
vaccinia).
IgA, imunoglobulini A, ine 20% svih imu-
noglobulina oveka. To su sekretorni
imunoglobulini. Nalaze se u serumu i
svim tenostima organizma: kolostru-
mu, pljuvaki, bronhijalnom sekretu,
sluzi creva itd. Molekulska teina je oko
150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S
(Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA
je vezan za tzv. sekretornu kompo-
nentu i J-lanac. Sekretorna komponen-
ta je beta-globulin i ima ulogu prenosa-
a a J-lanac je protein male molekulske
365
IgG iglodra

teine koji stabilizuje dimerni oblik;
IgD, imunoglobulini D, po svojim fiziko-
hemijskim osobinama se ne razlikuje od
IgG (v. IgG). Nije jo sa sigurnou utvr-
eno da Ii IgD ima osobine aktivnih an-
titela; IgE, imunoglobulini E, ine mali
deo imunoglobulina oveka. Molekul-
ska teina je 180.000 a sedimentacijska
konstanta oko 8 S (Swedbergove jedini-
ce). IgE-antitela su citofilna antitela
(reagini) izazivai anafilaktikih reakcija
(v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela
se vezuju za povrinu mastocita i
bazofilnih granulocita i tako senzibiliu
organizam. Antitela vezana za elije rea-
guju s antigenom pri emu dolazi do os-
lobaanja bioloki aktivnih amina (his-
tamin, spororeagujua supstancija i dr.)
koji izazivaju manifestacije alergije ana-
filaktikog tipa (v. anafilaksa^ Antitela
slina reaginima (IgE) nalaze se i u ne-
kih ivotinjskih vrsta (v. homocitotropna
antitela).
IgG, imunoglobulini G, ini 75% humanih
imunoglobulina u serumu. Molekulska
teina je oko 150.000, a sedimentaciona
konstanta 7 S (Swedbergove jedinice).
U serumu i tkivnim tenostima javljaju
se u obliku dimera. Najvie se stvaraju u
toku sekundarnog imunog odgovora (v.
imunoloka memorija). Prolazi kroz epi-
telne membrane (placenta, krvni sudovi
i dr.) vie od drugih imunoglobulina.
Postoje etiri potklase: IgGi do IgG4.
Antitela IgG neutraliu bakterije, viru-
se, bakterijske toksine i enzime, poma-
u fagocitozu stranih estica (bakterija),
aktiviu komplement (v. komplement).
IgM, imunoglobulini M, ine 5% svih imu-
noglobulina oveka. Molekulska teina
je 900,000, a sedimentaciona konstanta
19 S (Swedbergove jedinice). U serumu
se nalaze u obliku molekula koje su
pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne
prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo
efikasni u aktivisanju komplementa (v.
komplement). Veina prirodnih antitela
su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u
toku imunog odgovora, a Biogenetski i
ontogenetski prethode pojavi IgG.
Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, na-
lazi se u severozapadnom delu Herceg-
-Novog u mestu Igalo, na obali mora.
Du obale Igala nalaze se taloi plasti-
nog blata, zagasite boje koji pokriva dno
mora. To morsko blato je vrlo lekovito.
Ono se iskoriava, prethodno zagreja-
no, u ureenim prostorijama za prime-
nu blata. Blato se primenjuje za leenje
hroninih reumatikih oboljenja zglo-
bova i miia, neuralgija i bolesti en-
skih polnih organa. Sem blata u banji
postoji hladan izvor slabo slane i ra-
dioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pi-
jenjem ove vode lece se: hipoacidni
gastritis, opstipacija, limfatika konsti-
tucija i premorenost.
igla, esto primenjivan instrument za ive-
nje raznih tkiva i punkcije; Abramova i.
igla za biopsiju, koja ima osobinu da
spreava prodor vazduha u tkiva, npr.
pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i.,
duga uplja igla koja slui za pranjenje
tenosti iz neke duplje; Babcockova i.,
ira hipodermna igla snabdevena stile-
tom i slui za subduralnu punkciju;
Deschampsova i., igla s uicom na du-
goj draljci koja slui za obuhvatanje
dubokih krvnih sudova radi njihovog
podvezivanja i za duboke avove;
Franckeova i., specijalan instrument
koji slui za ubadanje jagodice prsta ili
uva u cilju dobivanja krvi, obino za od-
reivanje broja eritrocita, leukocita,
trombocita itd.; Hagedornova i., hirur-
ka igla spljotena, koja ima otricu bli-
zu vrha i iroku uicu; hipodermna i.,
kratka, vitka, uplja igla koja slui za po-
tkonu injekciju; i. za kataraktu, igla
koja slui za vaenje katarakte; luna i.,
slui za irenje creva, koe i nekih me-
kih tkiva; prava i., istovetna je s doma-
om iglom za udevanje ili s patentnom
uskom; Reverdinova i., hirurka igla s
uskom koja moe da se otvara i zatvara
pomou klizne pomicaljke; stop-i., igla
koja ima na sebi prepreku za spreava-
nje neogranienog prodiranja: Vim-Sil-
vermanova i., igla koja se koristi za
biopsiju jetre.
iglodra (Langenbeckov), kleta po-
deena za vrsto dranje krivih igala pri
ivenju.
366
ignipunctura ilia

ignipunctura, ignipunktura, zabadanje
usijane igle u ognjite oboljenja da bi se
postiglo skleroziranje ili atrofija.
ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u
kojoj se vri povrinsko paljenje desni
termokauterom u cilju smanjivanja du-
bine ili odstranjenja gingivalnih
depova.
ihtioza, v. ichthyosis.
iktus, v. ictus.
ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis
regionalis; i. regionalis (terminalis),
hronina granulomska bolest nepozna-
te, najverovatnije autoimune etiologije,
koja najee pogaa terminalni ileum,
stvarajui oiljke i zadebljanje sa steno-
zom zida ileuma. Komplikacije: stenoze,
fistule i apscesi u tom predelu ileuma.
Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest.
ileo-, odrednica u sloenicama koja ozna-
uje da neto pripada usukanom crevu
(ileum).
ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji
pripada ileumu i cekumu (npr. valva
ileocaecalis, ileocekalni zalistak).
ileocekalna valvula, zalistak koji se nala-
zi na prelazu tankog u debelo crevo, iji
su nabori okrenuti ka debelom crevu;
uloga joj je da sprei vraanje fekalnog
sadraja iz debelog u tanko crevo; moe
izdrati pritisak u suprotnom smeru od
50 do 60 cm stuba vode.
ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i
kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni
ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hro-
nini oblik ileokolitisa u kojeg postoje
visoka temperatura, anemija, dijareja i
bolovi u ileocekalnom predelu.
ileocolostomia, ileokolostomija, hirurki
napravljen otvor izmeu ileuma i kolo-
na.
ileoileostomia, ileoileostomija, uspostav-
ljanje komunikacije izmeu dva seg-
menta ileuma hirurkim putem.
ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunu-
ma.
ileoproctostomia, ileoproktostomija, v.
ileorectostomia.
ileorectostomia, ileorektostomija, stva-
ranje kominikacije izmeu ileuma i rek-
tuma hirurkim putem, najee posle
totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.
ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomi-
ja, stvaranje komunikacije izmeu ileu-
ma i sigmoidnog (srpastog) creva opera-
tivnim putem.
ileostomia, ileostomija, hirurki uinjen
otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor
na trbunom zidu.
ileotransversostomia, ileotransverzosto-
mija, hirurki stvoren otvor izmeu
ileuma i poprenog dela kolona.
ileum, v. intestinum.
ileus, neprolaznost creva. Crevni sadraj
zbog nemogunosti prolaza kroz lumen
creva nagomilava se ispred prepreke,
raspada se, stvaraju se gasovi koji
naduju creva. Dolazi do povraanja
crevnog sadraja (miserere) i kolapsa;
arterio-mezenterijalni i., prepreka u
pranjenju eluca i dvanaestopalanog
creva prouzrokovana pritiskom korena
mezenterijuma, a naroito mezenternih
krvnih sudova, na zavrni deo dvanaes-
topalanog creva; bilijarni i., zapuenje
zjapa creva unim kamenom veih raz-
mera, koji dospeva u crevo provaljiva-
njem une kese u eludac, dvanaesto-
palano ili tanko crevo; dinamiki i.,
koji nastaje usled poremeaja pokretlji-
vosti creva: (a) paralitiki l, koji je posle-
dica paralize creva u peritonitisu, u em-
boliji i trombozi krvnih sudova mezen-
terijuma itd; (b) spastiki f., koji nastaje
u spazmu creva (u dorzalnom tabesu,
trovanju olovnim solima); mehaniki
i., koji nastaje usled mehanikog zapu-
enja creva; (a) inkarceracija, ukletenje
creva u otvore unutranjih ili spolja-
njih kila (hernija); (b) invaginacija, uvla-
enje jednog dela creva u drugi; (c) op-
turacioni \\iokluzioni i., koji nastaje us-
led sue nj a lumena creva u raznim za-
paljenjima creya, tumora creva, zatim u
zapuenjima unim kamenom, stranim
telom itd.; (d) strangulacioni f., koji na-
staje usled ukletenja, pritiska na crevo
i obino ide sa zapuenjem krvnih sudo-
va (pritisak tumora spolja na creva, uv-
laenje creva izmeu sraslina koje ih
steu); (e) volvulus, uvrtanje creva, za-
pletaj creva.
ilia, (plur.) slabine, utroba, eludac, creva;
os ilium, crevna ili bedrena kost, bed-
367
iliacus immobilisatio

renjaa, gornji deo karline kosti (os co-
xae), sastoji se od krilastog dela s grebe-
nom i etiri bodlje i od tela koje srau-
je s telima sednjae (os ischii) i stidnja-
e (os pubis), gradei zglobnu aicu
kuka (acetabulum).
iliacus, ilijani, koji pripada bedrenjai
(npr. a. iliaca communis, zajednika
bedrena arterija).
Ilida kod Sarajeva, (ilida na turskom
znai topla banja) banja koja zauzima
prostor ispod Igman-planine prema
reci eleznici na 12 km od Sarajeva, na
499 m nadmorske visine. Ima klimat
koji deluje tonino. Voda ove banje je
topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkal-
na, sulfatna i murijatina (ukupno sadr-
i: 3,1745 g %). Voda se koristi za pie i
kupanje. Postoji kupatilo s kadama, ba-
zenima i odeljenjima za primenu blata.
Sem ove vode postoje jo dva izvora
zemnoalkalne ugljenokisele vode, tem-
perature 29 i 34
0
C. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobo-
va i miia, hronina oboljenja enskih
polnih organa, neke kone bolesti, obo-
ljenja eluca, creva, ui i jetre, arterij-
ska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x
nost posle bolesti. Banja je i klimatsko
mesto.
-, odrednica u sloenicama koja odre-
uje pripadnost bedrenjai (npr. n.
ilioinguinalis, bedrenopreponski ivac).
iliofemoroplastica, iliofemoroplastika,
operativna fuzija tuberkuloznog zgloba
kuka nastala odvajanjem velikog tro-
hantera od butnjae, a u nastali rascep
se umee kotani reanj uzet iz bone
strane bedrene kosti.
illusio, iluzija, poremeaj opaanja pri
kome elementi opaanja bivaju izoblie-
ni te daju pogrenu sliku predmeta bilo
usled nepanje ili usled dejstva afekta
(straha) ili'iz nepoznatih razloga.
imaginaran, neto to postoji samo u uob-
razilji.
imaginatio, imaginacija, v. fantazija.
imbecilan, koji pati od maloumnosti. V.
oligophrenia.
imbecilitas, imbecilnost, uroena ili u
najranijem detinjstvu steena duevna
zaostalost u koje inteligencija odgovara
detetu izmeu este i petnaeste godine.
V. oligophrenia.
imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopije-
nje; (2) zagnjurivanje frontalnog soiva
objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode
i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi
mikroskopskog preparata; uljana i., i. u
kapljicu kedrovog ulja, ime se postie
posmatranje kroz optiki homogenu
sredinu.
Imhoffov tank, sin. Emerov bunar,
dvospratna talonica u obliku obrnute
zarubljenje kupe, podeena da otpadna
voda od ulaska do izlaska provede 2
asa za koje se vreme istaloe suspendo-
vane materije. Konstrukcioni oblik isk-
ljuuje ometanje taloenja od strane
stvorenih gasova iz istaloenih organ-
skih materija.
imidazolski derivati, antitireoidne mate-
rije (v. tamo) koje deluju spreavajui
jodizaciju (v. tamo), potiu od tioureje-
SC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6-
merkapto-imidazol, pod fabrikim nazi-
vom Favistan.
imido-grupa, dvovalentna grupa =NH.
Sin. tmino-grupa.
immigratio, imigracija, aktivno kretanje i
prodiranje neke elije u izvestan pro-
stor, npr. leukocita u krvne sudove.
immobilisatio, !mobilizacija, uvriva
nje, dovoenje u nepokretno stanje po
mou zavoja, udlaga ili ina, zglobova,
pojedinih delova i celog ekstremiteta i
trupa; i. circumferencialis sec. Black,
(stom.) lackova kruna !mobilizacija
preloma bezubih i krezubih vilica: ne-
metalna udlaga se pritvruje icanim
pod vezama oko kosti. Sin. i. circumos-
sealis, i t circummandibularis; i. sa cir-
kumzigomatinom poveskom,
(stom.) postupak u !mobilizaciji podzi-
gomatikih preloma po obliku Le Fort I,
Le Fort II, jednostranih ili obostranih i
prilikom produbljivanja gornjeg paga
posle tirovanja; i. extraoralis, eks-
traoralna ili spoljna imobilizacija prelo-
ma vilica, kada ne postoji dovoljan broj
zuba za usnu imobilizaciju. V. immobili-
satio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Fe-
derspielovim metodom, (stom.) nain
leenja svih Le Fortovih oblika preloma
368
immobilisatio impetigo

tela gornje vilice, zigomatine kosti; jed-
na od kraniomaksilarnih i kranioman-
dibularnih imobilizacija; i. intraoralis,
intraoralna imobilizacija sredstvima in-
dividualne ili serijske izrade: nemetalna
sredstva: akrilati, autopolimerizati; me-
talna sredstva: ice, ine sa prstenovima
i livene udlage (splintovi). V. udlage
imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer;
i. intra-extraorails sec. Fry, ina za ek-
stenziju i imobilizaciju bezubog patrljka
prelomljene donje vilice: intraoralna
udlaga spojena s jo jednom inom izve-
denom preko ugla usta i spojena gumi-
com za ianu podvezu izvedenu iz ugla
s povreene strane; i. metallica,
(stom.) iana imobilizacija, privremena
ili stalna, slui i za istezanje: Gilmero-va
i., meuzubne ligature s vie parova
zuba u obe vilice zavravaju se u ustima
te se uspostavlja vrsta imobilizacija; Iv-
yjeva L, slina je prethodnoj, ali ligature
izmeu dva zuba imaju petlje koje se
meusobno vezuju icom spojnicom;
Risdonova L, obuhvaen je vei broj
zuba u neprekidnom zidu: obostrano
udvostruene ice uvru se ispred pred-
njih zuba i pirivruju se dodatnim
dentalnim ligaturama; Stoutova L, pove-
zivanje veeg broja zuba odjednom radi
ravnomernijeg optereenja prisutnih
zuba. iana ligatura ima vei broj alki-
ca koje se optereuju gumenim prsteno-
vima - elastina meuvilina vua. V. K-
gatura dentis metallica, ligatura interden-
talis metallica; i. preloma gornje vilice:
Adamsova i,, suspenzija preloma tela
gornje vilice, zigomatine kosti i prelo-
ma kostiju gornjeg dela lica. V. ina-
Kingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Ro-
ger Anderson, ekstraoralna imobiliza-
cija preloma kostiju lica, sastoji se od
posebne vrste klinova s navojem, spoj-
nica, ekstraoralne ine i veeg broja
univerzalnih zglobova. V. zglob, univer-
zalni; i. sec. Kazanjian, v. ina s prste-
novima, metalna; i. Kingovom gipsa*
nom kapom i njoj slinim napravama
za kraniomaksilarnu i kraniomandibu-
larnu fiksaciju preloma s osloncem pre-
ko temena glave. Svonm donjim rubom
obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron-
talni predeo; i. sec. Sauer, luna ina,
fiksira se za zube pojedinanim icanim
ligaturama; Jelenkova je serijske izrade
sa bodljama; sline su Vinterova ina,
Hauptmajerov luk itd.
immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepok-
retan.
immunis, imun, kae se za organizam koji
je zatien, otporan (potpuno ili deli-
mino) protiv jednog zaraznog obolje-
nja ili vie njih. V. imunitet
immunochirurgia, imunohirurgija, pri-
mena specifine imunoterapije u hirur-
giji-
imobilizacijske ine, v. ine, imobilizacij-
ske.
!mobilizing specifina antitreponemna
antitela, koja imobiliu pokretljivost
treponema. V. Nelsonov test.
impactio dentis, neiznikli ili delimino
nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni
kotanim i mekim tkivom (potpuna im-
pakcija) ili delimino komuniciraju s
usnom upljinom (poluimpakcija); ho-
rizontalna i., odigrava se pod dejstvom
muskulature jezika, usana i obraza; i.
hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje
hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem
pritiska vakanja (vertikalna i.). Naj-
ee je meuzubna, ako ne postoji do-
bar kontakt izmeu susednih zuba. Do-
vodi do oteenja i zapaljenja okolozub-
lja.
impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv
ono to se ne moe utvrditi palpacijom.
impaludacija, veslako zaraavanje mala-
rijom u cilju leenja progresivne parali-
ze.
impetiginisatio, impetiginizacija, razvija-
nje impetiga na mestima zahvaenim
nekim drugim konim oboljenjem; se-
kundarna infekcija.
impetiginosus, impetiginozan, impetigi-
noznog izgleda, koji je u vezi sa impeti-
gom ili je slian njemu.
impetigo, gnojni ekcem, oboljenje koe
izazvano piogenim mikrobima: strepto-
kokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima
(i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i
%
vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se
pustulama i purulentnim bulama koje
se brzo sasue i stvaraju karakteristi

24 Medicinski leksikon 369
implantati imuni kompleksi

ne, mednoute kruste (narodni naziv
medene kraste); i. herpetiformis, v.
psoriasis pustulosa.
implantati, (stom.) konstrukcije razliitog
oblika i veliine od metala (titan, tan-
tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili
keramikog materijala. Usauju se u vi-
linu kost radi prihvatanja stomatolo-
kih nadoknada. Mogu biti suberiostni,
dentoosealni i endoosealni.
impotencija, seksualna, seksualna ne-
mo, koja moe biti nemo za pravilno
izvrenje polnog ina (i. coundi) i ne-
mo za oploenje, odn. zaee (i. gene-
randi). Kopulaciona nemo mukarca
moe da se odnosi na poremeaje po-
lnog prohteva (i. concupiscientiae),
erekcije (i. erectionis), ejakulacije (L
ejaculationis), sladostraa i orgazma
(i. satisfactionis). Nemo se moe od-
nositi na sve komponente pri svakom
odnosu (obligatorna i.) ili pokatkad
(fakultativna i.). Nemo moe biti po-
tpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena
(relativna L)- Impotencija u pogledu
patogeneze moe se podeliti na: 1) L us-
led nedostatka podsticanja (organs-
kog ili psihikog porekla); 2) i. usled
psihike inhibicije; 3) i. usled otee-
nja nervnih centara; 4) i. usled mal-
formacija i mehanikih uzroka. Ge-
neraciona nemo mukarca obuhvata
sve okolnosti koje onemoguavaju oplo-
enje. Kopulaeiona nemo ene je rela-
tivan pojam: ena moe uestvovati u
polnom odnosu i bez polnog prohteva,
ak i uz oseanje odvratnosti. Zato fri-
gidnost predstavlja najvaniji problem
njenih kopulacionih poremeaja, pored
mehanikih (somatogenih) smetnji. Ge-
neraciona nemo ene obuhvata: 1) nes-
posobnost zaea (L concipiendi); 2)
nesposobnost noenja ploda (i. gestan-
di) i 3) nesposobnost donoenja ploda
na svet (i. gignendi s. parturiendi).
impregnatio, impregnacija, (embr.) pro-
diranje semeglavca u jajnu eliju.
impressio, impresija, utisak, otisak (npr.
impressio cardiaca, otisak srca na unut-
ranjoj strani levog plua).
improvizacije u sanitetskoj slubi,
umeno izvravanje nekih radnji pri
pruanju pomoi povreenom, zaustav-
ljanju krvarenja, imobilizaciji, transpor-
tovanju itd. kad nema uslova i mogu-
nosti za plansku i sistematsku pripre*
mu. Kao improvizovana sredstva koris-
te se pre svega predmeti koji se nau
kod povreenog ili u njegovoj blizini:
oruje, atorsko krilo, opasa, no, das-
ke itd. Improvizacije ima i u preventiv-
nomedicinskoj zatiti, a posebno u
snabdevanju sanitetskim materijalnim
sredstvima (izrada zavoja, gaze, opera-
cionog rublja, instrumenata itd. Vred-
nost improvizacije pokazala se u naem
NOR-u.
impuls, podsticaj, fiziko-hemijska pro-
mena koja nastaje usled nadraaja na
membrani, a normalno se provodi du
miia ili aksona do njegovih zavreta-
ka. Provoenje je aktivan proces, a im-
puls, koji se rasprostire, ima odreenu
amplitudu i brzinu. V. akcioni potenci-
j i
impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se
obavlja bez ikakvog koenja ili kontrole.
Predstavlja isti poremeaj volje bez
uea miljenja. Javlja se u mladih po-
stencefalitiara, u raznim psihozama, a i u
psihopata. V. poriomania, kleptomania,
pyromania, encephalitis. imuni
kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo
kompleksi koji cirkuliu. Posle
deponovanja u zidovima krvnih sudova
vezuju komplement i tako dovode do
zapaljenjske reakcije (v. komplement).
Najee oteuju organe bogate u krvnim
sudovima. Rastvorljivi kompleksi
antigen-antitelo stvaraju se u organizmu
kada antigena ili antitela ima u suviku. V.
Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija
organizma, odnosno imunog aparata, na
imunogen (antigen), npr. stvaranje
antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a)
inicijalna faza: kontakt antigena sa
specifinim receptorom na membrani
limfocita. Uestvuju i makro-fazi koji
limfocitu prezentiraju antigen; (b)
centralna faza: kompleksna je i ukljuuje
antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage,
specifine rastvorljive faktore i
370
imuni odgovor imunodeficitni sindrom

dr., pri emu dolazi do proliferacije lim-
focita i pojave elija memorije i efek-
tornih elija; (c) efektorna faza: obuh-
vata diferencijaciju T-limfocita u smislu
stvaranja bioloki aktivnih supstancija
(limfokini) neophodnih za ispoljavanje
imunog odgovora; i. serumi ili antise-
rumi, serumi koji sadre antitela prema
nekom odreenom antigenu. Kako ti se-
rumi slue za imunoterapiju, odnosno
seroterapiju, esto se nazivaju i terapij-
ski serumi.
imuni odgovor, potencijacija, pojaanje
imunskog odgovora, humoralnog, celu-
larnog, ili i jednog i drugog. Moe da
bude specifina (na odreen antigen) i
nespecifina (stimulacija funkcije
imunskog aparata uopte). Nespecifi-
na imunopotencijacija se postie raz-
nim sredstvima biljnog i ivotinjskog
porekla ili sintetskim proizvodima koji
se obino daju zajedno s antigenom (v.
adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi
infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu-
noterapija, imunoterapija tumora.
imunitet, sposobnost organizma da se
brani od drugih organizama (mikroor-
ganizama) ili od njihovih toksina. Postoje
dva tipa imuniteta: tip nastao kao po-
sledica nespecifinih procesa (uroeni)
i tip koji potie od posebnog imunog
sistema koji stvara antitela i senzibilisa-
ne limfocite koji zatim napadaju i raz-
araju organizme ili njihove toksine za
koje su specifini (steeni i.). U telu
mogu nastati dve vrste steenog imuni-
teta. U jednoj telo stvara cirkuliua an-
titela (globulini) koja napadaju za njih
specifine antigene; druga vrsta stee-
nog imuniteta postie se stvaranjem ve-
likog broja limfocita koji su specifino
senzibilisani na strani agens. Ovi limfo-
citi imaju sposobnost da se veu za stra-
ni agens i da ga unite - tip steenog
imuniteta koji se zove tkivni ili celularni
ili limfocitni imunitet. U organizmu
tkivni i humoralni imunitet ine jednu
jedinstvenu celinu, jer se i antitela i lim-
foiti stvaraju u limfnim vorovima, od-
nosno limfociti (koji se dele na B i T)
svojom sposobnou recirkulacije obez-
beuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje
ako u organizam dospe uzronik koji ga
nadrai na aktivnu proizvodnju antite-
la. On moe biti prirodno steen, aktivan
imunitet koji se ostvaruje posle prirod-
nih infekcija i veslaki steen aktivan
imunitet, koji nastaje posle vetakog
unoenja antigena (vakcine); infektivni
i., ili preimunicija, vrsta imuniteta pre-
ma superinfekciji, koji traje dok se uz-
ronici nalaze u organizmu (tuberkulo-
za i sifilis); pasivni i., moe biti prirod-
no steen, koji se stie za vreme intrau-
terinog ivota (fetus preko majine krvi
dobija i antitela), i vetaki steen, koji se
stie posle vetakog unoenja imun-
skih seruma (gotovih antitela).
imunizacija, unoenje antigena u organi-
zam u cilju izazivanja imunog odgovora
(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se
eli stimulacija humoralnog ili celular-
nog imunog sistema, primenjuju se raz-
ni naini imunizacije.
imunoadsorbens, koristi se za preia-
vanje antiseruma putem adsorpcije
kako bi se ovaj uinio to specifinijim.
Antigen koji se koristi za adsorpciju
moe se uiniti nerastvorljivim (pomo-
u glutar-aldehida, etilhloroformata i
dr.) ime se olakava imunoadsorpcija.
imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens.
imunobiologija, oblast biologije koja se
bavi izuavanjem onih supstancija i
reakcija koje igraju ulogu u stvaranju
imuniteta.
imunodeficitni sindrom, poremeaji za
koje se zna da nastaju usled imunolo-
kih oteenja su: opta hematopoezna
deficijencija (retikularna disgeneza),
hronino granulomatozno oboljenje,
Chediak-Higashijevo oboljenje, defici-
jencija mijeloperoksidaze polimorfo-
nuklearnih leukocita i monoita (kod
sistemske kandidijaze), nasledne neut-
ropenije, kombinovana deficijencija T- i
B-limfocita (sklonost ka gljivinim in-
fekcijama), Brutonovo oboljenje, Di-
Georgeov sindrom (poremeaj u razvo-
ju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija
telangiektazija, nedostatak limfokina
(poremeaj u sazrevanju T-limfocita) i
dr.

24* 371
imunodeficitno stanje
imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficit-
nost. Deficit imunosti koji dovodi do
vee osetljivosti prema infekcijama
nego to je to normalno za odreenu i-
votinjsku vrstu. Moe biti nasledna i
steena. Najee se javlja po roenju.
imunodeficitnost, v. imunodeficitno sta-
nje.
imunodijagnostika, dijagnostike meto-
de koje koriste razne imunoreakcije u
svrhu postavljanja dijagnoze oboljenja
(veinom zaraznih). Imunodijagnostika
se slui reakcijama in vivo (npr. kone
reakcije u tuberkulozi, u raznim alergij-
skim oboljenjima i dr.) i reakcijama in
vitro (Widalova, Wassermannova, Weil-
-Felixova i dr.).
imunoelektroforeza, kombinacija eiek-
troforeze i imunodifuzije (v. imunodifu-
zija). Doprinosi razlikovanju proteina
koji imaju istu elektroforeznu pokretlji-
vost, a razliite antigenske osobine.
imunofluorescencija, metoda koja slui
za otkrivanje specifinih antigen-anti-
tela i iroko se primenjuje u svim dome-
riima imunologije. Osniva se na mogu-
nostima da se globulinska antitela
markiraju fluor-hromima zadravajy-
i svoja imunogena svojstva.
imunogen, sposoban da izazove imunitet,
npr., za antigene i vakcine koji, kada se
primene pravilno, stvaraju imunitet
kae se da su imunogeni.
imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele
u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i
IgE. Najznaajniji su IgG koji ine 75%
antitela normalne osobe, i IgE, iji je po-
stotak mali ali imaju posebnu ulogu u
alergiji.
irnunohematologija, oblast koja obuhva-
ta imunoloke procese u hematologiji.
imunohemija, nauka koja, pomou mo-
derne biohemije, izuava pojave i pro-
bleme imuniteta, npr. hemijske osnove
seroloke specifinosti, kvantitativne
odnose reakcije antigen-antitelo itd.
imunohemolizini, v. hemolizini.
iiriunokonglutinini, antitela za kompo-
nente komplementa (javljaju se naje-
e kao autoantitela).
imunologija, nauka o anatomohistolo-
koj grai imunskog aparata, koja izua-
va imunitet i bioloke pojave u vezi s
njim. Metode klasine imunologije su
eksperimentalnobioloke, seroloke,
hemijske i dr. V. imunitet, imunohemija.
imunoloka memorija, raspoznavanje
antigena s kojim je imunski sistem rani-
je dolazio u dodir. Ispoljava se kao se-
kundarni imunski odgovor ili anamnes-
tiki odgovor koji se kvantitativno i kva-
litativno razlikuje od primarnog imu-
nog odgovora.
imunoloka podnoljivost (toleranci-
ja), stanje specifine nesposobnosti
imunskog aparata da reaguje na anti-
gen. Nastaje usled toga to u organizmu
nema limfocita koji su u stanju da odgo-
vore na antigensku stimulaciju, ili su
iimfociti prethodno specifino inaktivi-
sani, ili deluju tzv. supresorne elije (v.
supresorne elije) koje spreavaju ispo-
Ijavanje imunoloke aktivnosti drugih
elija. U stvari, mehanizam imunoloke
podnoljivosti je jo nepoznat. Imuno-
loka podnoljivost ima veliki znaaj za
transplantaciju tkiva. Moe se izazvati
raznim postupcima i postoje razni fak-
tori, elijske ili humoralne prirode, koji
utiu na stepen ove imunoloke nereak-
tivnosti.
imunoloki nadzor, miljenje da u orga-
nizmu imunski sistem spreava elije
da maligno proliferiu, tj. da postanu
neoplazine.
imunoneurologija, oblast koja prouava
imunoloke procese u neurologiji.
irnunoopsonini, v. bakteriotropini.
imunoprofilaksa, vetako stvaranje pa-
sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju za-
tite od zaraznih bolesti.
imunosupresija, obustava imunskog od-
govora. Moe da bude specifina, samo
za jedan odreen antigen (v. imunoloka
tolerancija), ili nespecifino to se posti-
e raznim sredstvima koja smanjuju
broj limfocita (antilimfocitni serum, X-
ozraivanje, citostatici, vaenje limfoid-
nih organa i si). Primenjuje se u presa-
ivanju tkiva i organa i u leenju obolje-
nja izazvanih imunskim procesima.
372
imuno terapija
incisio

imunoterapija, primena imunolokih me-
toda i proizvoda u terapijske svrhe. V.
imunosupresija, imuni odgovor, potenci-
jacija); i. tumora, imunoloki postupci
za spreavanje rastenja tumora. Moe
biti pasivna (unoenje antitela ili senzi-
bilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizga-
vanje antigena tumora, nespecifinih
proizvoda bakterija ili samih bakterija
kao to su BCG i Corynebacterium par-
vum i izazivanje zapaljenjske reakcije
kojom se aktiviu makrofazi). U imuno-
terapiji tumora koriste se i supstancije
dobijene iz gljiva.
in-, predmetak koji oznaava (1) daje ne-
to u neemu ili neto ulazi u neto; (2)
negacija, nepostojanost ili nedostatak.
in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u
poslednjim asovima pred smrt.
in situ, na mestu, tj. u normalnom poloa-
ju u organizmu.
in substantia, v. substantia.
in suspenso, u neizvesnosti, neodluan.
in vitro, v. vitrum.
in vivo, u ivom organizmu.
inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, ne-
dejstven.
inaktivisani serum, v. serum.
inaktivitetna atrofija, v. atrophia.
inanicija, v. inanitio.
inanitio, inanicija, bolesno stanje, izrae-
no u vidu slabosti, izrazitog smanjenja
telesne teine, smanjenja metabolizma
u organizmu, uslovljeno dugotrajnim
pothranjivanjem.
inapetentia, inapetencija,nejeljivost, ne-
dostatak elje za unoenjem hrane, gu-
bitak oseaja gladi i apetita. Sin. anore-
xia.
incarceratio, inkarceracija, ukletenje. V.
hernia incarcerata.
incest, rodoskvrnue, urod, polno opte-
nje meu krvnim srodnicima, srodni-
ka brana zajednica. Najue, znai samo
polni odnos meu najbliim krvnim
srodnicima (otac i kerka, majka i sin,
brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavo-
enjem ili silovanjem), za krae ili due
vreme. S obzirom na posledice, pojam
se proirio na razmnoavanje, srodniki
brak, prema odredbama postojeih za-
kona. U svojoj istinskoj evoluciji incest
i u oveka predstavlja praiskonski oblik
njegove polne zajednice. I meu dana-
njim kulturnim narodima postoje oni
koji doputaju srodniku branu vezu.
U primitivnih naroda sadanjice jo po-
stoji, kao faktika ustanova ili u vidu
tragova, obiaj da otac deflorie kerku
pred njenu udadbu. Kako se prema kri-
vino-pravnoj terminologiji sutina in-
cesta sastoji od izvrene obljube meu
krvnim srodnicima, to se javlja potreba
za uvoenjem i pojma incestoidnog, ko-
jim se obuhvataju i sve tenje i postupci
samo manje-vie ispoljenog, preteno
vangenitalnog karaktera prema linosti
krvnog srodnika, bez obzira to nisu
kanjivi. Incestoidne radnje ne moraju
da dovedu do ostvarenja incesta, ali u
seksopsihologiji one igraju veu ulogu
nego to to izgleda, incestoidne pojave
su mnogo ee nego incestne. Potisnu-
te u podsvest, one odatle mnogostruko
utiu na ponaanje jedinke u toku celog
ivota. Incestoidni trag odnosa moe se
otkriti i u brakovima vrlo mladih devo-
jaka sa starim mukarcima. V. rodoskvr-
nue.
incestoidan, naziv kojim se obuhvataju
tenje i postupci manje-vie ispoljenog
karaktera prema linosti krvnog srod-
nika, bez privoenja u delo same ob-
Ijubne radnje.
incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje re-
zom; i. apscesa ekstraoralnim pristu-
pom, (stom.) prosecanje koe u akut-
nim i hroninim apscesima dentogenog
porekla radi uspostavljanja drenae; i.
apscesa intraoralnim pristupom, pro-
secanje sluznice u akutnim dentoalveo-
larnim apscesima radi uspostavljanja
drenae; Auvreyova i., rez za splenek-
tomiju, koji se prua du bone ivice Ie-
vog pravog miia trbuha navie do re-
barnih hrskavica, zatim se prua navie
i unazad preko donjih rebarnih hrskavi-
ca do visine osmog meurebarnog pro-
stora; Battle- Jalaguier-Kammererova
i., sastoji se od upravnog trbunog reza,
otvaranja prednjeg lista usmine trbu-
nog miia, povlaenja ovog miia late-
ralno i otvaranja trbune duplje kroz
rez zadnje usmine istog miia; Ber-
373
incisio
incontinentio

gmannova i., incizija za otkrivanje bub-
rega. Rez se prua poev od spoljanje
ivice miia uzdizaa na visini dvanaes-
tog rebra do spoljanje i srednje treine
Poupartovog ligamenta; coeliotomia,
celiotomija, incizija kojom se otvara pe-
ritonealna duplja; Fergussonova i., in-
cizija kojom se odstranjuje gornja vilica.
On se prua od spoja nosa s licem, zatim
oko nosnog krila prema medijalnoj lini-
ji, a sputa se nanie preko gornje usne;
Kehrova i., abdominalna incizija, koja
poinje od maolikog nastavka, prua
se nanie, okruuje pupak i nastavlja se
nanie do pubisa, otkrivajui iroko ab-
dominalnu duplju; Kocherova i., rez
dug 10 cm i prua se paralelno i 4 cm
udaljeno od rebarnog luka: slui za pri-
stup unoj beici; Langenbeckova i.,
abdominalni rez, koji se prua du leve
polumeseaste linije, paralelno s vlakni-
ma pravog trbunog miia, primenjuje
se za splenektomiju, resekciju repa pan-
kreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc
Burneyova i., abdominalni rez, koji se
prua koso u pravcu vlakana fascije
spoljanjeg kosog trbunog miia pre-
ko take koja spaja spoljanju sa sred^
njom treinom linije, koja spaja pupak s
gornjom prednjom bedrenom bodljom.
Posle prosecanja te fascije vlakna unut-
ranjeg kosog miia trbuha i popre-
nog miia trbuha razdvajaju se, peri-
toneum se proseca i pristupa se crvul-
jku radi njegovog odstranjivanja; medi-
jalna i., incizija koja se prua po sredini
ma kog dela tela; Nagamatsuova i., ret-
roperitonealni i retropleuralni pristup
bubregu, kojim se stvara osteoplastiki
reanj donjeg dela toraksa; i. po Partsc-
hu, polukruna incizija na gornjoj i do-
njoj vilici s vestibularne strane u resek-
ciji korena zuba; i. po Peteru, rez po
epitelnim insercijama zuba u obliku tra-
peza kod resekcije korena zuba gornje i
donje vilice; Perthesova i., incizija koja
se prua od maolikog nastavka do pup-
ka i odatle skree prema desnom rebar-
nom luku: slui za pristup unoj beici;
Pfannenstielova i., luni rez s konkavi-
tetom okrenutim navie i lei iznad pu-
bisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu-
tem medijalne linije razdvajanjem pira-
midalnih miia i pravog miia trbuha,
zatim se otvara peritonealna duplja.
Pfannenstielova incizija se koristi na-
jee za operacije intraabdominalnih
enskih genitalnih organa; i. po Rein-
mileni, rez pod uglom za resekciju ko-
rena centralnih gornjih sekutia; i. po
Wassmundu, rez sa nepane strane
koji ima razliite namene (resekcija ko-
rena zuba, vaenje uglavljenih zuba i
dr.).
incisivus, u vezi sa seenjem, rezanjem;
dentes incisivi, zubi sekutii.
incisura, usek, urez; i. na krivoj registro-
vanog pritiska u arterijama odgovara
trenutku zatvaranja aortnih zalistaka.
Na osnovu njene veliine, odnosno po-
loaja na krivoj pritiska moe se proce-
njivati funkciono stanje aortnih zalista-
ka (insuficijencija),
inclinatio dentis, naginjanje zuba oko ho-
rizontalne osovine; labijalna i. sekuti-
a, naziva se protruzija; oralna i. seku-
tia, naziva se retruzija.
incoherentia, inkoherencija, nepoveza-
nost, inkoherentno miljenje, u organs-
kim duevnim oboljenjima, u amenciji i
shizofreniji. Tok misli je raspadnut na
pojedine delove koji svaki za sebe mogu
imati smisla, ali u celini ne pripadaju je-
dan drugome. V. poremeaj miljenja.
incompatibilia (inkompatibilna sredstva),-
dva ili vie lekova propisanih u istom
receptu, a koji se, uzajamno, ne podno-
se; inkompatibilnost moe biti fizika,
hemijska, farmakoloka i farmaceutska.
incontinentio, inkontinencija, nemogu-
nost da se zadri stolica ili mokraa; i.
alvi ili faecalis, nevoljna defekacija,
kojoj je najee uzrok pareza sfinktera,
izvesna nervna ili psihika oboljenja; i.
pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko
kono oboljenje, koje se javlja ubrzo po-
sle roenja u vidu zapaljenjskih prome-
na, naroito mehurova, grupisanih ili u
linearnom rasporedu. Nekoliko meseci
kasnije razvija se prostrana sivomrka
retikularna pigmentacija; i. urinae, ne-
voljno mokrenje. Pri aktivnoj inkonti-
nenciji urina evakuacija je refleksna po-
to se do izvesnog stepena beika napu-
374
r
incoordinatio indican

ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stal-
noj inkontinenciji urina pranjenje be-
ike je stalno, u obliku kapanja, poto su
sfinkter i izgonilac oduzeti.
incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u
pokretima skeletnih miia ili u funkciji
pojedinih organa. V. ataxia.
incubatio, inkubacija, vremenski period
od momenta ulaska patogenog agensa u
organizam pa do pojave prvih simpto-
ma bolesti. Inkubacija je klinika odlika
iskljuivo infektivnih oboljenja. Inku-
bacioni period je ustaljen za svaku bo-
lest, pa je vaan za kliniku dijagnozu:
za sve crevne bolesti do 5 dana sem tr-
bunog tifusa; za sve disajne bolesti do
5 dana, sem pertusisa; za sve osipne
groznice 10-18 dana, sem arlaha; za sva
generalizovana oboljenja preko 10
dana, sem denge; za sva protozoalna
oboljenja vie sedmica.
incus, nakovani; jedna od tri slune koi-
ce (ossicula auditus) u bubanjskoj dup-
lji.
indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free
thyroxine index, FTI, indeks koji se do-
bija mnoenjem koncentracije ukupnog
tiroksina u serumu i kapaciteta veziva-
nja trijodotironina in vitro, ili direktnim
odreivanjem tzv. normalizovanog ti-
roksina u serumu (N!4). Ovaj analitiki
pristup se primenjuje za dijagnostiku
poremeaja funkcije titaste lezde.
indeksi u parodontopatiji, (stom.) meto-
de iz sistema evidentiranja i bodovanja
stanja okolozublja kao i teine patolo-
kih promena u njemu. Izraeni su s ci-
ljem da se primenom jedinstvenih meri-
Ia omogui sagledavanje rasprostranje-
nosti ovih oboljenja, uporeivanje dobi-
venih rezultata u razliitim istraivanji-
ma i procena vrednosti primene razlii-
tih preventivnih i terapijskih mera. Naj-
ee se primenjuju: PMA-index
(Schour i Massler), periodontalni in-
deks (Russell) i indeks parodontalnih
oboljenja (Ramfjord).
index, indeks, (1) (anat.) kaiprst ili drugi
prst ake; (2) studentska knjiica; en-
demski i., broj koji pokazuje procent
zaraenosti nekoga kraja nekom ende-
minom boleu, npr. malarijom. V. ma-
lariki L; i. fizikog razvitka dece. Za
ocenjivanje stanja razvitka dece poku-
alo se da se postave norme u obliku i.
koji pokazuju fiziki razvitak dece. Ovi i.
pokazuju formulom razne odnose, npr.
izmeu teine tela i visine tela ili obima
grudnog koa. Prema ovim i. zakljuuje
se kakvi su stanje zdravlja i stepen is-
hranjenosti dece. Poto se i. ne menjaju
paralelno s godinama starosti, treba ih
tumaiti oprezno i samo u sklopu s os-
talim rezultatima lekarskog pregleda.
Pravilnije je da se fiziki razvitak oce-
njuje uporeivanjem podataka dobive-
nih pri pregledu pojedinog deteta s pro-
senim i za tu grupu dece. Pri tom je me-
rodavan i celokupan utisak koji lekar
stie pri pregledu; malarijski i., broj
koji pokazuje koliko je osoba od celo-
kupnog stanovnitva nekoga kraja zara-
eno malarijom. Odreuje se sistemat-
skim pregledom krvi celokupnog sta-
novnitva tog kraja, i to pregledom gus-
te kapi i razmaza krvi. Poto je to teko
sprovesti, kao merilo zaraenosti uzima
se pregled krvi kolske dece; i. oboje-
nosti eritrocita, relativna koliina he-
moglobina u eritrocitu. Dobiva se deo-
bom procenta hemoglobina udvojenom
vrednou prve dve cifre u broju eritro-
cita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1.
Vrednosti ispod l odgovaraju hipoh-
romnim, a iznad l hiperhromnim ane-
mijama. Sin. hernoglobinski L; spleniki
i., broj koji pokazuje procent osoba s
poveanom slezinom u stanovnitva za-
raenog malarijom, a utvruje se palpa-
cijom slezine u leeem stavu. Za simbo-
le poveanja slezine upotrebljavaju se
ove internacionalne oznake: P- opiplji-
va, ali ne dopire do rebarnog luka ili se
pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod
rebarnog luka do polovine linije koja
spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u
visini pupka; III pipa se ispod pupka i
IV pipa se u predelu simfize. V. malari-
ki indikan.
indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi
u biljci Indigafera tinctoria. Pod dej-
stvom enzima indemulsina indikan se
razlae na glikozu i indoksil, koji se u al-
kalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u
375
indicanaemia inductio

indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se
stvara raspadanjem triptofana u crevi-
ma i nalazi se u mokrai. V. indicanuria.
indicanaemia, indikanemija, prisustvo
indikana u krvi.
indicanuria, indikanurija prisustvo u
mokrai poveanih koliina indikana.
indicatio, indikacija, potreba primene od-
reenog naina leenja; i. causalis, uz-
rona indikacija, potreba primene lee-
nja koje otklanja uzrok bolesti; i. cura-
tiva, i. morbi, potreba primene odre-
enog naina leenja uslovljenog pri-
rodnim tokom bolesti; i. symptomati-
ca, primena leenja, koje otklanja sim-
ptome i znakove bolesti; i. vitalis, vital-
na indikacija, ivotna indikacija, potre-
ba primene odreenog naina leenja u
cilju spreavanja smrti bolesnika.
indigestio, indigestija, poremeaj varenja,
oteano varenje. Izraz koji se upotreb-
ljava za neodreene tegobe u organima
za varenje odmah posle uzimanja hrane;
i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa,
nervozna indigestija; ugljenohidratska
i., tegobe, praene dijarejom zbog vre-
nja, posle uzimanja ugljenih hidrata.
Sin. dyspepsia.
indigo-plavo, oksidacioni proizvod in-
doksila, plava boja. Nekad se dobijala
iskljuivo iz indikana, koji se nalazi u
biljci Indigofera tinctoria, a danas se
iskljuivo dobija sintetskim putem.
indijanski duvan, naziv za biljku Lobe-
lia inflata koja sadri, kao glavni sasto-
jak, alkaloid lobelin.
indikacija, v. indicatio.
indikatori, obeleivai, supstancije koje
se koriste za dokazivanje raznih sups-
tancija. Slue u volumetrijskoj analizi
da pokau kraj reakcije, tj. kad je postig-
nuta taka ekvivalencije, odnosno kada
je reakcija kvantitativno zavrena. Naj-
ee se upotrebljavaju alkaliacidimet-
rijski indikatori. Oni imaju razliitu
boju pri razliitim koncentracijama hid-
ronijumovih (vodonikovih) jona i pri-
menjuju se za odreivanje pH rastvora
i za dokazivanje take ekvivalencije
reakcije u acidoalkalimetrijskim volu-
metrijskim analizama. krob je indika-
tor u jodometriji, jer krob s molekul-
skim jodom daje plavoljubiastu boju, a
s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum--
hromat u precipitacijama hlorida sreb
ro-nitratom itd.
indirektna fraktura, v. fractura.
individualna kaika, (stom.) kaika ura-
ena od brzovezujueg akrilata na ana-
tomskom modelu krezube ili bezube vi-
lice. Slui za uzimanje funkcionog otis-
ka; adaptacija i. k., doterivanje rubova
prema neutralnoj zoni sluznice u us-
nom predvorju, pripojima miia, me-
kom nepcu i jeziku, pre formiranja ven-
tilnog ruba proteze.
indoksil, oksidacioni proizvod indola,
moe se smatrati da je indoksil -oksiin-
dol. Indoksil oksidacijom na vazduhu
prelazi u plavu boju indigotin. U estar-
skom obliku, vezan za sumpornu i gliku-
ronsku kiselinu, nalazi se u mokrai.
indol, heterociklino jedinjenje u kome je
kondenzovano benzenovo i pirolovo
jezgro. Nastaje pri razlaganju belanevi-
na, npr. u crevima. Delimino doprinosi
svojstvenom mirisu fekalija. Nagomila-
va se u crevima i prelazi u mokrau u
sluajevima okluzije creva.
indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u
mokrai indol-siretne kiseline, meta-
bolita serotonina, kad u organizmu po-
stoji karcinoidni tumor.
indometacin, indolski derivat, slui za Ie-
enje reumatoidnih i nekih drugih za-
paljenjskih oboljenja
inducibilni enzim, enzim ija se brzina
sinteze, a shodno tome i koliina, moe
poveati prisustvom induktora u eliji.
V. induktor.
inductio, indukcija, (1) izvoenje optih
zakona iz pojedinih empirijskih utvre-
nih injenica; (2) uticanje, akt ili proces
indukovanja, pruzrokovanje neke po-
jave; (3) (fiz.) stvaranje elektrine (indu-
kovane) struje u nekom provodniku us-
led uticaja neke druge susedne struje ili
magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzro-
kovanje duevnog poremeaja u zdra-
vih osoba ivljenjem ili druenjem s du-
evnim bolesnicima. Taj duevni boles-
nik (induktor) obino je intelektualno
razvijeniji. Novooboleli (indukovani)
pokazuje iste poremeaje kao i induk-
376
induktor infantilismus

tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od
njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i
teoriji evolucije, uticanje spoljanjih i-
nilaca: a) somatska L, bez uticaja na po-
Ine elije; b) somatska L, s uticajem na
polne elije preko some (kako se zami-
lja mehanizam naslea osobina stee-
nih u individualnom ivotu); c) germi-
nalna L, indukcija koja utie neposred-
no na polne elije; d) paralelna L, induk-
cija jednovremeno somatska i germinal-
na; (6) u fiziologiji ili mehanici razvia,
uticanje jednog dela embrionalnog tela
ili grupe elija (induktor) na drugi deo,
odnosno drugu grupu elija (npr. oni
pehar na ektoderm, od koga postaje
ono soivo). Induktor je akcioni sis-
tem, deo na koji induktor utie je
reakcioni sistem, oba ine indukcioni
sistem. V. genetika, evolucija, soma,
razvie.
induktor, molekul koji izaziva (indukuje)
styaranje vee koliine enzima ukljue-
nog u njegov metabolizam, od koliine
istog enzima koja se stvara u odsustvu
induktora.
induratio, induracija, ovrsnue izvesnog
tkiva ili organa usled prorastanja veziv-
nim tkivom; i. plastica penis, plastiko
otvrdnue penisa (mukog uda), posle-
dino zakreavanju arterija toga uda,
ak i u mladih osoba. Uvrenje se pipa
pod koom na lenoj strani organa kao
vrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog
toga do iskrivljenja uda na jednu stra-
nu; i. syphilitica, sifilisni primarni
afekt - ulcus durum.
industrijska higijena, v. higijena.
industrijska medicina, v. medicina.
industrijske ozlede, zavise od itavog
niza faktora koji mogu delovati za vre-
me rada ili poticati iz uslova ivota
uopte. Faktori koji najee deluju u
toku rada mogu se grupisati na sledeci
nain: a) oni koji potiu od organizatora
posla; b) koji proizlaze iz psihikih i fi-
zikih osobina linosti koja se povreu-
je (inteligencija, motivacija, stanje ula,
neurotike i psihopatske crte, epilepsi-
ja, sinkopalna stanja i dr.); c) mikrokli-
matski faktori (temperatura, vlaga, stru-
janje vazduha i si.); d) buka, potresanje,
praina, toksini gasovi, isparenja i si.;
e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi
(timu u kome se radi bilo zbog insufici-
jencije pojedinih radnika ili neposred-
nih rukovodilaca); f) umor i premor su
esti uzroci povreivanja, ali ovi mogu
poticati ne samo zbog uslova rada u
preduzeu ve i zbog faktora koji deluju
van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora
spadaju: a) nepovoljni uslovi stanova-
nja; b) insuficijentna ishrana, bilo da
utie na umor i premor, bilo da favori-
zuje oboljenja koja oslabljuju organi-
zam i potpomau povreivanje; c) nepo-
voljni meusobni odnosi u porodici i
drutvu uopte; d) prekovremeni rad
(rad u poljoprivredi, kod privatnika,
premaranje pri putovanju i si.); e) zlo-
upotreba vremena odreenog za odmor
(alkoholizam i dr.). Najee je u pitanju
kombinacija nekoliko naznaenih fak-
tora koji nisu vidni na prvi pogled i koje
treba strpljivo istraivati. Prevencija
traumatizma zasniva se prvenstveno u
suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom
prosveivanju, u obuavanju neposred-
nih rukovodilaca i saradnji fabrikih Ie-
kara s radnicima, poslovoama, ine-
njerima i tehniarima, porodicama rad-
nika i drutvenim organizacijama u
preduzeu i van ovoga.
industrijski higijeniar, v. higijeniar.
industrijski traumatizam, v. traumati-
inercioni separator, ureaj za uklanjanje
estica i/ dimova i gasova. Promenom
pravca kretanja dima ostvaruje se nji-
hovo sudaranje i aglomerisanje. Povea-
ne estice se pod sopstvenom teinom
taloe. Efikasnost 45 do 50o. Jednostav-
na konstrukcija, laka za odravanje tem-
perature dima, ne utie na ureaj. Ne-
dovoljno efikasan prema esticama is-
pod 5 mikrona.
inervacija, (1) oivavanje, snabdevenost
nekog dela tela perifernim ivcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog nervnog
sistema putem nerava na pojedine orga-
ne.
intantilismus, infant ilizarn, patoloko sta-
nje koje se odlikuje perzistiranjem odli-
ka detinjstva i tokom kasnijeg ivota
377
infarctus infekcija

(obino praeno mentalnom zaostalo-
u, nedovoljnim razvojem polnih orga-
na uz, dosta esto, nizak, pa ak i patu-
ljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni
infantilizam.
int'arctus, infarkt, ognjite koagulacijske
nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishe-
mije izazvane prekidom cirkulacije krvi,
uglavnom zbog tromboze ili embolije
odgovarajue arterije; anemijski i.,
nekroza izazvana naglim prekidom cir-
kulacije u nekoj arteriji; embolijski i.,
izazvan embolijom u nekoj arteriji; he-
moragijski i., u kojem dolazi do izlaska
eritrocita u nekrozno tkivo; intestinal-
ni i., crevni infarkt koji nastaje usled za-
epljenja neke arterije u zidu creva; i.
myocardii, infarkt miokarda, ognjina
nekroza sranog miia zbog prekida
cirkulacije u tom delu miokarda izazvan
najee zbog koronarne tromboze; i.
pulmonum, pluni infarkt, lokalizova-
na nekroza plunog tkiva nastala naj-
ee zbog embolije u nekoj od grana
plune arterije, ei je u ena nego u
mukaraca (od 200 sluajeva: 119 u
ena, a 81 u mukaraca); septiki i., u
kojeg je dolo do infekcije u nekroznom
tkivu; trombozni i., nastao zbog trom-
boze u nekoj arteriji.
Infaustan, v. infaustus.
infaustus, infaustan, nepovoljan ishod,
primer: prognosis infausta, predvianje
da e bolest imati nepovoljan tok i is-
hod.
infekcija, infectio, prodiranje patogenih
klica u tkivo organizma, usled ega na-
staje oteenje tkiva, obino praeno
reaktivnim pojavama; aerogene i., i. na-
stale usled prodiranja klica udisanjem;
ascendentna i., ushodna infekcija, na-
staje u cevastim i kanalikularnim orga-
nima kad prouzrokova prodire suprot-
nim pravcem od pravca proticanja sek-
reta; basenska i., nastaje prenoenjem
vodom u basenima prouzrokovaa raz-
novrsnih infektivnih oboljenja, kao to
su trbuni tifus, paratifus, Weilova bo-
lest, muljna groznica, polne bolesti i in-
kluzioni konjunktivitis, a verovatno i
nekih drugih infektivnih bolesti; den-
talna i., opte oboljenje, pri kome je do-
kazano ili se s izvesnom sigurnou pre-
tpostavlja da uzrok lei u infektivnim
ognjitima zubnog sistema, kao to su,
npr., apikalni granulomi, paradentozni
apscesi itd.; descendentna i., nishodna
infekcija, nastaje prenosom prouzroko-
vaa u pravcu kretanja sekreta kroz ka-
nale i cevaste organe; direktna i., infek-
cija nastala usled neposrednog dodira s
obolelom osobom; egzogena i., infekcija
dobijena iz okoline; endogena i., in-
fekcija koja se razvija usled dejstva bak-
terija koje se nalaze u samom organiz-
mu kad ove postanu patogene; fokusna
i., postojanje infektivnog arita u raz-
nim tkivima i organima. Infekcija nasta-
je usled prisustva mikroorganizama u
njima ili biva izazvana toksinom koji ti
mikroorganizmi lue. F. i. esto nastaje
od obolelog zuba, tj. iz dentogenog a-
rita (granulomi, paradentoze). Kao po-
sledica f. i. mogu nastati oboljenja oka,
srca, pribora za varenje, bubrega, nera-
va itd.; indirektna i., i. preneta vodom,
hranom ili drugim ivotnim namirnica-
ma; kapljina i., infekcija zaraenim
kapljicama izbaenim u vazduh za vre-
me govora, kaljanja ili kijanja, koje os-
taju neko vreme suspendovane u vazdu-
hu; kontaktna i., zaraavanje nastalo
direktnim dodirom s nekim izvorom
bolesti odnosno izazivaima bolesti;
kriptogena i., i. pri kojoj nije mogue,
ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska
i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s
patogenim mikroorganizmima i infici-
ranim oglednim ivotinjama. Do infek-
cije dolazi putem vazduha, per os ili do-
dirom. L. i. najee izazivaju brucele,
bacil tuberkuloze, bacil tularemije, sa-
lmonele, streptokoki, bacili dizenterije,
bacil antraksa, virus infektivnog hepati-
tisa, virus psitakoze, prouzrokova Q-
groznice, prouzrokova pegavca i Enta-
moeba hystolitica; latentna i., stanje
pri kome se bakterije, iako se vie ne
razmnoavaju, nalaze skrivene u orga-
nizmu; lokalne i., i. pri kojima uzronik
posle ulaska ostaje u organizmu doma-
ina lokalizovan na jednom mestu; ma-
sovna i., i. prouzrokovana prodiranjem
velikog broja bakterija u organizam;
378
infektivna bolest inflammatio

meovita i., i. koju prouzrokuju dve vr-
ste mikroorganizama ili vie njih, stva-
rajui jedna drugoj povoljne uslove za
razvoj, npr. bacil tuberkuloze i strepto-
koka u hladnom apscesu; i. prainom,
infekcija mikroorganizmima koji su ve-
zani za estice praine; sekundarna i., i.
koja nastaje dejstvom nekog mikroba u
toku infekcije koju je izazvao neki drugi
mikrob. V. superinfectio, infestatio, rein-
fectio; transplacentna i., infekcija fetusa
kroz placentu; unakrsna i., cross
infection, i. koja se prenosi meu boles-
nicima inficiranim raznim patogenim
mikroorganizmima. U cilju suzbijanja
unakrsne infekcije upotrebljava se ras-
pravanje dezinficijentnih aerosola i
sredstava za fiksiranje praine i mik-
roorganizama, koji se zatim povremeno
odstranjuju.
infektivna bolest, morbidno stanje, uvek
izazvano prodorom odreenog patoge-
nog agensa, pri emu se javljaju odgova-
rajue klinike, patolokofizioloke i
patolokoanatomske promene. Infek-
tivna bolest je kompleksan i dinamian
bioloki fenomen, koji se moe proua-
vati sa gledita mikrobiologije, imuno-
logije, klinike, patoloke fiziologije, ana-
tomopatologije i epidemiologije; (seks.)
utvreno je da postoje polne razlike u
obolevanju od infektivnih bolesti. Od
lepre odrasli muki obolevaju ee
nego ene, dok pre puberteta ee obo-
levaju ene. U ena se ee sree tube-
kulozni (maligni) oblik. Od poliomijeli-
tisa vie obolevaju muki nego ene
(1:1,3).
infektivna mononukleoza, v. mononuc-
leosis infectiva.
infektivna multipla rezistencija, utvre-
na je prvo u Shigella (1955), a kasnije i
u drugih enterobakterija. U toku konju-
gacije dveju bakterija iz jedne se bakte-
rije moe preneti tzv. R-factor (kasnije
utvren kao episom) u drugu i ona tada
postaje multiplo-rezistentna, npr., pre-
ma sulfonamidima, streptomicinu, hlo-
ramfenikolu i tetraciklinima.
infektivni hepatitis, v. hepatitis.
infektivni proces, obuhvata sve zatitne
reakcije i patolokofizioloke promene,
koje nastaju u makroorganizmu kao od-
govor na prodor i dejstvo patogenog
agensa. Ovaj proces je veoma dinami-
an, ali se kliniki ne manifestuje. To je
tip neispoljene infekcije, koja je pro-
la neprimetno, ali se napadnuti organi-
zam aktivno branio, to dokazuje pri-
sustvo stvorenih antitela.
inferior, donji, npr. margo inferior, donja
ivica.
inferiornost, manja vrednost, npr. osea-
nje inferiornosti, oseanje koje neko
ima da sam manje vredi.
infestatio, infestacija, zaraavanje ivo-
tinjskim parazitima, naroito mikropa-
razitima.
infiltraciona anestezija, v. anaesthesia.
infiltratio, infiltracija, proimanje, sme-
tanje i nagomilavanje stranih elija, tki-
va ili uopte stranih materija u normal-
na tkiva i elije organizma, npr. serozna,
gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa,
masna i., nagomilavanje neutralne masti
i drugih lipida, obino u epitelnim e-
lijama, pri emu elije nisu bitno ote-
ene. Najee se i. a. pojavljuje u jetri,
nadbubrenim lezdama i bubregu. Uz-
roci i. a.: uzimanje vee koliine masti
hranom, nedovoljno oksidisanje masti
u alkoholiara, u tuberkuloznih osoba,
pri poremeajima krvotoka u organima
itd.; i. glikogenom, taloenje glikogena
u elijama i drugim elementima tkiva u
vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom
nalazi se u elijama malignih tumora, u
leukocitima i vezivnim elijama pri za-
paljenju, u elijama tuberkuloznog gra-
nuloma, u epitelnim elijama bubre-
nih kanalia pri dijabetesu itd.; i. uri-
nae, proimanje tkiva u okolinu mok-
ranih puteva mokraom. Nastaje pri
oteenju zida mokranih puteva, naro-
ito uretre.
inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lo-
kalna, reaktivna, promena u tkivu na-
stala pod uticajem nadraaja ili povre-
de. Agensi koji izazivaju zapaljenje
mogu biti bakterijske, fizike, hemijske
ili traumatske prirode. Agensi izazivaju
direktno oteenje elija, a materije na-
379
inflammatio iiiHuenza

stale usled poremeenog metabolizma
elija izazivaju poetak procesa zapa-
Ijenja. Inflamacija je osnovni i najei
patoloki proces pri kome se lokalno
javljaju promene na krvnim sudovima,
poremeaji u razmeni tenosti i izlazak
belih krvnih elija iz krvi. elije tkiva u
kome se odigrava proces inflamacije
pokazuju promene od lakih degenera-
tivnih do izumiranja. Ove promene su
bitne za poetak vaskularnih, eksuda-
tivnih i reparativnih procesa koji slede.
Podela inflamacija moe da se izvri na
osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na
akutne, subakutne i hronine; (2) vrste
eksudata koji dominira na: serozne, fib-
rinozne, hemoragike, gnojne i kataral-
ne i (3) uzronika na: tuberkulozne, sifi-
lisne, stafilokokne, reakcija na strano
telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma
esto moe da se ukrta; i. fibrinosa,
zapaljenje u kome, pored svih promena
koje odlikuju akutno zapaljenje, domi-
nira pojava fibrina u procesu. Pojava ve-
like koliine fibrina u eksudatu esto se
via pri zapaljenju seroznih opni plua
- pleure i trbune duplje (peritoneuma).
Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reak-
cija na bacil difterije - kada naslage fib-
rina na zapaljenim tonzilama stvaraju
tzv. pseudomembrane; i. granulomato-
sa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim
infektivnim agensima pri kome se stva-
ra reakcija s prevagom retikuloendote-
lijalnih elija mononuklearnog tipa,
granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s
mnogojedarnim dinovskim elijama.
Ovakvo granulomatozno zapaljenje ka-
rakteristino je za tuberkulozu, lepru,
sifilis, razne gljivine infekcije i infekcije
izazvane protozoama kao i reakcije na
strano telo; i. heamorrhagica, zapalje-
nje u kome pored svih elemenata zapa-
Ijenja dominira pojava velikog broja
eritrocita zbog kojih nastaje izraena cr-
vena boja ove vrste zapaljenja. Obino
su ova zapaljenja prouzrokovana veoma
virulentnim bakterijama koje svojim
toksinima izazivaju znatna oteenja zi-
dova krvnih sudova. Antraks, meningo-
kok i hemolitiki streptokok esti su
prouzrokovai ove vrste zapaljenja; i.
phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje
rasprostiranjem kroz tkivne prostore.
Zbog ovakvog irenja zahvaeno tkivo je
tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno
zapaljenje prouzrokovano bakterijama
visokog stepena toksinosti, ne dolazi do
likvefakcije i stvaranja gnoja. Veina
akutnih zapaljenja, s prevagom
polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu
gnojna su; i. pseudomembrano-sa,
zapaljenje povrina obloenih sluznicom
prouzrokovano bakterijama iji toksini
imaju veliku toksinu mo i de-luju
nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i
neki gasovi iz grupe sa nadraajnim
dejstvom odlikuju se stvaranjem lanih
membrana ( pseudomembrane) na po-
vrinama sluznica. U sastav lanih mem-
brana ulazi epitel, koagulisana plazma i
fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stva-
ranjem gnoja, koji sadri nekrotiki ma-
terijal (elije gnoja), polimorfonuklear-ne
leukocite ouvane i razorene. Gnojna
inflamacija je obino prouzrokovana
bakterijama, ali i drugim supstancijama
kao to je terpentinsko ulje. Najee
bakterije koje prouzrokuju gnojnu inf-
lamaciju su stafilokoki, streptokoki, go-
nokoki i bacil piocianeus. Purulentna
inflamacija moe biti na povrinama u
tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no
u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili
flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom
seroznog eksudata u vidu velike koliine
tenosti. Ovaj oblik zapaljenja je najei
na seroznim povrinama grudne i
trbune duplje. Serozni eksu-dat sadri
veu koliinu belanevina zbog ega ima
i veu specifinu teinu od transudata.
Osim toga sadri i vei broj elijskih
elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje
predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka
hroninom. Postoje sve odlike akutnog
zapaljenja, ali su ve poele i promene
proliferacije. influenza, influenca, grip,
akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano
virusima gripa. Znaci su: visoka
temperatura, zapaljenje disajnih organa ili
organa za varenje, nervni poremeaji
(glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi
i do promena na srcu. Javlja se u vidu
epidemija,
380
informacija inhalationes

koje mogu biti i vrlo teke. Izmeu epi-
demija javlja se u vidu endemij-a, obino
u prolee i ujesen; i. intestinalis, crev-
ni grip, izraava se naroito crevnim
simptomima koji lie na trbuni tifus.
Virus pripada grupi Myxovirusa, sadri
RNK. U antigenom pogledu nije homo-
gen, javlja se u vidu tipova A, B i C.
informacija, poruka, opti pojam za sve
stvari znaajne za ovekov organizam ili
njegovu najbliu okolinu, npr. ubod ig-
lom, savijanje zgloba, delovanje svetlos-
ti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadra-
no pamenje. Funkcija nervnog sistema
je da prenosi poruku s jednog mesta na
drugo i da je obradi tako da bi se koris-
no mogla upotrebiti ili da njeno znae-
nje postane jasno. Prenos poruke vri se
u obliku nervnih signala, tj. obrazaca
impulsa koji se prenose veim brojem
uporednih nervnih vlakana; modana
kora na osnovu karakteristika obrasca
koji je primila stvara zakljuke, formira
misli. Specifina podruja mozga mogu
apstraktne misli, s druge strane, pretva-
rati u nervne impulse i signale koji se
prenose na neko drugo podruje u moz-
gu ili, pak, do efektora tela, koji daju ka-
rakteristine odgovore.*
informativna RNK (mRNK), ribonuk-
leinska kiselina koja predstavlja prepis
odreenog segmenta DNK (gena), s
koga ona prenosi gensku poruku za sin-
tezu polipeptidnog lanca na ribosomirna,
a sama slui kao kalup u toj sintezi. Sin.
messenger RNK (eng.).
informosom, mRNK koja se u spoju sa
proteinom, koji spreava njenu razgrad-
nju, nalazi u citoplazmi jedarnih elija.
Ona se, pre translacije, moe zadrati u
citoplazmi danima i sedmicama.
infra-, odrednica koja u sloenicama ozna-
ava daje neto ispod, npr. fossa infras-
pinata, podgrebena jama na lopatici.
infracrveni zraci, v. zraci.
infractio, infrakcija, nepotpun prelom
kosti, nalom, v. fissura.
infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa inf-
raspinata, podgrebena jama na zadnjoj
strani lopatice.
infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori
za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i
izotoniki vodeni rastvori jedne ili vie
supstancija, najee sadre elektrolite
koji su sastavni deo krvne plazme, zatim
ugljene hidrate i njihove polimere; pre-
ma naoj farmakopeji oficinalni su: GIu-
cosi infundibile 5% (izotoniki rastvor
glukoze), Kalii chloridi infundibile cum
glucoso (izotoniki rastvor kalijum-hlo-
rida sa glukozom), Kalii et Natru chlori-
di infundibile (izotonian rastvor kali-
jum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi
infundibile (izotonian rastvor natri-
jum-hlorida), Natru chloridi infundibile
compositum (sloeni izotoniki rastvor
natrijum-hlorida), Natru chloridi infun-
dibile cum Glucoso (izotonian rastvor
natrijum-hlorida sa glukozom), Natru
hydrogen carbonatis infundibile (izoto-
nian rastvor natrijum-hidrogen-karbo-
nata).
infundibuloma, infundibulom, naziv za
retku neoplazmu koja, izgleda, potie
od neurohipofize i ima grau veoma
slinu infundibulumu hipofize, elije su
sline pituitocitima.
infundibulum, levak, levkasto udubljenje
ili proirenje (npr. infundibulum tubae
uterinae, levkasto proirenje jajovoda).
infusodecoctum, infuzodekokt, teni ob-
lik leka, spravljen u apoteci ekstrahova-
njem droga, najpre prelivanjem ovih
kljualom vodom, a zatim njihovim ku-
vanjem.
infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt
droge, koji se spravlja na taj nain to se
isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa
se zatim, sa prokljualom vodom, stavi
pet minuta na vodenu paru i potom os-
tavi da stoji pola asa, posle ega se te-
nost procedi i dopuni vodom do propi-
sane koliine.
infuzija, v. infusum.
infuzorijska zemlja, v. Terra silicea.
inguen, slabine, prepone izmeu trbuha i
noge.
inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. ca-
nalis inguinalis, preponski kanal).
ingvinalni predeo, v. regio.
inhalacijska anestezija, v. anaesthesia.
inhalationes (inhalacije), preparati koji
se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica
odnosno estica, na podesan nain unose
381
inhibic ija
inhibitor! enzima

u disajne puteve. To su lako isparljive
tenosti, rastvori lekovitih supstancija u
vodi ili u nekom drugom podesnom
rastvarau, odnosno lekovite supstancije u
obliku vrlo finog praka. Izdaju se sa
podesnim rasprivaem. inhibicija,
spreavanje, zaustavljanje, koenje neke
radnje, pojave, refleksa ili procesa
razdraenja u nervnom sistemu; direktna
i. smanjena razdralji-vost
postsinaptikog neurona u toku
postsinaptikog inhibicijskog potencijala
izazvanog dejstvom inhibicijskog
prenosioca izluenog na sinaptikim
vorovima aksona presinaptikog neu-
rona. Smanjena razdraljivost, kao po-
sledica prethodnih pranjenja u samom
postsinaptikom neuronu, naziva se in-
direktnom inhibicijom. Npr. refraktarni
period, ili vreme naknadne hiperpolari-
zacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje
usled delovanja specifinih inhibicijs-kih
posrednika (medijatora) koji se oslobaaju
na zavrecima inhibicijskih in-terneurona i
dovode u postsinaptikim neuronima do
hiperpolarizacije, usled ega se smanjuje
razdraljivost ovih neurona, naziva se
direktnom; a ona koja je posledica efekta
prethodnih razdraenja neurona koja
dovodi do njegove refraktarnosti ili
smanjenja koliine medijatora koji se
oslobaa na njegovim zavrecima naziva
se indirektna i.; izvesni neuroni koji se
zavravaju na zavrecima ekscitacijskog
presinaptikog neurona mogu
smanjivanjem veliine akcionog
potencijala na tim zavrecima smanjiti
koliinu osloboenog ekscitacijskog
posrednika, zbog ega izostaje prenoenje
impulsa na postsinaptiki neuron
(okidanja impulsa u postsinaptikom
neuronu je tzv. presinaptika inhibicija).
Postoje i drugi tipovi inhibicije. U
psihijatriji inhibicija oznauje pojavu
usporenosti govora, miljenja i radnji koji
se sreu u melanholiji. Treba je razlikovati
od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem
govor i radnje ne teku sporo, nego za
izvesno vreme uopte prestaju, sve dok se
bolesnik opet za kratko vreme ne
otvori; i. hemaglutinacije, vi-rusni
hemaglutinini u organizmu dovo-
de do stvaranja specifinih antitela koja
se mogu dokazati reakcijom spreava-
nja, inhibicije hemaglutinacije. Reakci-
jom inhibicije hemaglutinacije moe se
odrediti titar antitela u serumu bolesni-
ka i na taj nain postaviti dijagnoza obo-
ljenja. Fenomen virusne hemaglutinaci-
je ne srne se zameniti s drugim tipovima
hemaglutinacije, kao to su imunska he-
maglutinacija, pasivna hemaglutinacija
i neke druge; lateralna i., aferentna in-
hibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktiva-
ciju neke nervne jedinice prati inhibici-
ja aktivnosti u okolnim jedinicama.
Opta je pojava u ulnim organima sisa-
ra i pomae da se izotre rubovi delova-
nja nadraaja i pojaa diskriminacija.
inhibin, hormonska materija koja se lui
u semenicima, a utie na smanjenje lu-
enja hormona adenohipofize.
inhibitori enzima, pojedina hemijska je-
dinjenja koja usporavaju ili potpuno
spreavaju katalizu enzima. Aktivatori
su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju
katalitiko dejstvo enzima. Aktivatori i
inhibitori enzima nazivaju se efektori.
Poznata su tri tipa inhibicije enzima:
kompetitivna, nekompetitivna i akom-
petitivna inhibicija; i. holinesteraze
(antiholinesterazna sredstva), mogu da
preobratljivo koe holinesterazu (fizos-
tigmin, neostigmin i dr.) ili da koe nep-
reobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i
njegovi homologi), svi spadaju u grupu
lekova koji stimuliu organe (efektore)
inervisane postganglijskim holinergi-
kim nervima (holinergiki lekovi, para-
simpatomimetika sredstva); i. monoa-
minooksidaze, sredstva koja inhibira-
ju enzim monoaminooksidazu, koji ka-
talizuje oksidisanje nekih amina u orga-
nizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin,
noradrenalin) u neaktivna jedinjenja;
upotrebljavaju se u leenju depresivnih
stanja kod oveka (nialamid, fenelzin,
tranil cipromin, pargilin i dr.); i. tran-
sporta, organskih jedinjenja kroz bub-
rene kanalie, sredstva koja se izluuju
bubrenim kanaliima i, tom prilikom,
blokiraju izluivanje neke druge sups-
tancije koja se izluuje istim putem;
npr., probenecid blokira tubularnu sek-
382
inhibomorfoni inkubacija

reciju (transport) penicilina, sulfinpira-
zon inhibira reapsorpciju mokrane ki-
seline u bubrenim kanaliima; i. uglje-
ne anhidraze, sredstva koja inhibiraju
ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidrati-
sanje ugljene kiseline; slue kao diure-
tika sredstva, npr., acetazolamid.
inhibomorfoni, seksomorfoni s posred-
nim koeim dejstvom (regulatori uob-
liavanja).
injectiones (rastvori za injekcije), sterilni
vodeni rastvori lekova koji se ubrizga-
vaju.
injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hipe-
remija prednjih cilijarnih krvnih sudo-
va oko limbusa ronjae u vidu difuz-
nog prstena ljubiaste boje, iji intenzi-
tet opada idui prema pagu. U njoj se
pojedinani krvni sudovi ne raspoznaju
niti se pomeraju s venjaom. Javlja se u
zapaljenju ronjae, duice i cilijarnog
tela. Otuda se naziva i duboka injekcija.
Zbog lokalizacije se naziva i perikor-
nealna injekcija; konjunktivalna i., za-
paljenjska hiperemija krvnih sudova
venjae. Boja je otvorenocrvena a poje-
dinani krvni sudovi se raspoznaju i po-
meraju s venjaom. Najjae je izraena
na venjai tarzusa, opada idui ka ve-
njai bulbusa. Javlja se u zapaljenju ve-
njae i konjunktivitisu. Naziva se i povr-
na injekcija.; meovita i., kombinacija
konjunktivalne i cilijarne injekcije. V.
injekcija; perikornealna i., v. injekcija,
cilijarna; supkonjunktivalna i., ubriz-
gavanje pod venjau.
inkludiran zub, v. impactio dentis.
inkluzije (inkluziona telaca), morfoloki
elementi koji se nalaze u unutranjosti
elija u kojima se razmnoio virus. Vid-
ljive su obinim mikroskopom i pred-
stavljaju kolonije virusnih estica pra-
ene reakcijom elije. Inkluziona tela-
ca mogu biti smetena u citoplazmi - ci-
toplazmatske inkluzije (u variole i bes-
nila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i
utoj groznici). Inkluzije se u nekih vi-
rusnih bolesti nazivaju prema autoru
koji ih je opisao, kao to su: Negrijeva
telaca (besnilo) i Guarnijerijeva tela-
ca (u velikim boginjama). Inkluzije se
dokazuju posebnim metodama bojenja.
Njihovo prisustvo moe biti od znatne
dijagnostike pomoi.
inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea.
inkluziona telaca, specifine tvorevine
u elijama zaraenim izvesnim virusi-
ma. I. t. su vidljiva obinim mikrosko-
pom i predstavljaju ili kolonije virusnih
estica protoplazme, ili jezgri zaraenih
elija, ili reakcione produkte elije zara-
ene virusom, ili kolonije virusa opko-
ljene reakcionim produktima zaraene
elije. I. t. zbog specifinog izgleda
mogu da poslue u diferencijalnoj dijag-
nostici virusnih oboljenja (npr. Negrije-
va telaca pri besnilu, Guarnierijeva te-
laca pri varioli, Prowazek-Halberstd-
terova telaca pri trahomu itd.); Guar-
nierijeva i. t., inkluziona telaca speci-
finog izgleda koja se nalaze u citoplaz-
mi virusom inficiranih elija (veinom
koe i sluznica) u velikim boginjama
(variola) i u kravljim boginjama ( vacci-
nia). Patognomonina su za ova obolje-
nja i predstavljaju verovatno kolonije
elementarnih telaaca ovih virusa u
protoplazmi obolele elije; Negrijeva i.
t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se
vide u nervnim elijama i njihovim iz-
dancima u ivotinja uginulih od besnila.
Njihov nalaz smatra se kao pozitivan
dokaz besnila; trahomna i. t., inkluzio-
na tela, karakteristina izgleda, koja se
javljaju pri trahomu u protoplazmi ote-
enih elija. Predstavljaju intracelular-
ne kolonije elementarnih telaaca, tj. ri-
kecija koje izazivaju trahom. Sin. Pro-
wazek-Halberstdterova telaca.
inkompatibilan, koji se ne podnosi, ne-
podnoljiv. U recepturi, lek koji se ne
podnosi s nekim drugim lekom ili ne-
kim drugim lekovima. Lekovi koji su
meusobno inkompatibilni ne smeju se
propisivati zajedno (u istom receptu).
inkompletna dominantnost, v. nepotpu-
na dominantnost.
inkubacija, a) period koji protekne od
trenutka prodiranja patogenih klica u
organizam do pojave klinikih znakova
odgovarajueg oboljenja; b) dranje
bakterijskih kultura u inkubatoru (ter-
383
inlay
inspectio

mostatu) da bi se bakterije razmnoile.
V. incubatio.
inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od
zlata, paladora ili peenog porculana.
Fiksira se na zub fosfatnim cementom;
bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.)
umetak za odravanje normalnog pro-
stora mekog tkiva obraza; uvanje for-
niksa u ustima posle kominutivnih pre-
loma vilica ili operacije produbljivanja
forniksa tirovanjem.
innervatio, inervacija; (1) snabdevenost
nekog dela tela perifernim ivcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog ivanog
sistema preko ivaca u pojedine organe.
inoculum, inokulum, skup mikroorgani-
zama koji se stavlja na hranljivu podlo-
gu za obradu.
inokulacija, unoenje mikroorganizama,
seruma i drugih supstancija u tkiva lju-
di, ivotinja ili u hranljive podloge. Ve-
taki inficirane ivotinje mogu biti ino-
kulisane pomou: perkutane, intrakuta-
ne, supkutane, intramuskularne, intra-
peritoneame, intravenske, intrakardi-
jalne i druge inokulacije.
inokulacijski hepatitis, v. hepatitis.
inotropan, koji se odnosi na snagu kon-
trakcije. Razliite materije, naroito na
srce, mogu delovati pozitivno ili nega-
tivno inotropno.
inozit, v. inozitol.
inozitol, jedinjenje heksaoksiciklohek-
san, (), jedinjenje iz
ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih
atoma za-mene hidroksilnim grupama.
U prirodi se nalazi estarski vezan za
fosfornu kiselinu. Nalazi se u miiima i
biljkama. Nestaica inozitola u ivotinja
usporava rastenje, izaziva gubljenje
dlaka i dovodi do razvitka masne jetre.
Ovo je privuklo panju kliniara.
Upotrebljava se za leenje masne jetre,
iako nije dokazano da je to efikasna
mera.
insanitas, nezdravost, bolest; retko upot-
rebljavan izraz koji oznauje duevno
oboljenje u najirem smislu reci.
inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog
recepta, u kome su naznaeni ime i pre-
zime lekara odnosno naziv ustanove,
adresa (eventulano i broj telefona),
mesto i datum. Recepti socijalnog osi-
guranja sadre i neke druge podatke.
insekticidi, insekticidna sredstva, sred-
stva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Py-
rethrum.
insem i nacija, vetaka, v. osemenjava-
nje, veslako.
insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje
u neto, privrivanje, pripajanje, zavr-
ni ili donji pripoj miia; (2) mogui na-
in nastajanja mutacija ugraivanjem
jedne ili vie azotnih baza u ranije po-
stojei lanac nukleinske kiseline.
insolatio, insolacija, sunanica, (1) pore-
meaj praen visokom temperaturom
zbog suvinog izlaganja sunevim zraci-
ma. Nastaje u slobodnoj prirodi nepos-
rednim delovanjem sunanih zrakova
na glavu i potiljak, naroito za vreme
vrelih letnjih dana. Insolacija lake na-
stupa kad je vazduh miran, bez vetra,
pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj tem-
peraturi vazduha i pri tekom fizikom
naporu. U naim krajevima ona e najvi-
e pojavljuje u kamenitim predelima
Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotor-
ske. Insolacija se obino pojavljuje izne-
nada, i to svom jainom. Ona nastaje
pod dejstvom toplotnih zrakova, naroi-
to infracrvenih. Sunanica je uvek oz-
biljno oboljenje. Prognoza je u lakim
sluajevima sumnjiva, usled moguih
komplikacija; (2) leenje izlaganjem
sunevim zracima, sunanje.
insomnia, insomnija, besanica, nesanica,
stanje nemogunosti spavanja iz razloga
nastalih u samom organizmu. Pod in-
somnijom se podrazumeva pored po-
tpunog odsustva spavanja i stanje spo-
rog i tekog uspavljivanja ili vrlo ranog
buenja. Ponekad bolesnici kao insom-
niju smatraju i vrlo povrno spavanje
praeno ivim snovima o dnevnom za-
nimanju ili uopte snovima neprijatne
sadrine. Insomniju prati premorenost,
a moe biti znak organskih oboljenja
mozga ili neke duevne bolesti. Sin. ag-
rypnia.
inspekcija, v. inspectio.
inspectio, inspekcija, posmatranje, nain,
metoda fizikog pregleda bolesnika;
nadzor, kontrola.
384
inspiracijski rezervni vazduh instrumentarka

inspiracijski rezervni vazduh, v. pluni
volumeni
inspiratio
f
inspiracija, udisanje, udisaj,
ulaenje vaduha iz spoljanje atmosfe-
re u plua. Nastaje kada pritisak vadu-
ha u pluima, usled irenja grudnog
koa i plua, postane nii od atmosfer-
skog. irenje grudnog koa nastaje us-
led kontrakcije inspiracijskih miia:
preage i spoljanjih medurebarnih mi-
ia pri mirnom udisanju, a i miia koji
podiu grudnu kost i rameni pojas pri
napregnutom udisanju.
instillator, kapljomer, slui za odbrojava-
nje kapi lekova koji se primenjuju u te-
nom obliku.
instinkt, nagon, podrazumeva, obino,
bioloki obrazac ponaanja, ivotinje ili
oveka, vitalnog karaktera s odreenim
ciljem, korisnim za dotini organizam.
Izgleda da se pojam instinkta ne moe
odeliti od pojma nagona s tim to se na-
gonima pridaje vrednost instinkta pra-
enog i moda nesvesno vodenog afekt-
nim procesom. Izgleda da nagon u svo-
joj fiziolokoj osnovi nosi kombinaciju
neuslovljenih refleksa lananog karak-
tera gde afektivna komponenta treba da
se objasni uslovljenim refleksima. Pore-
meaji nagonskog ivota se ispoljavaju
u kvantitativnom pojaanju ili slablje-
nju nagona koji, dostiui odreen ste-
pen, doivljavaju i kvalitativnu izmenu.
Takvi poremeaji nagona za ishranu su:
bolesna prodrljivost, koprofagija, ant-
ropofagija i nekrofagija, a polnog nago-
na: masturbacija, ekshibicionizam, feti-
izam, pedofilija, narcisizam, sadizam,
mazohizam, sodomija, homoseksuali-
zam i sapfizam.
institut, specijalizovana zdravstena orga-
nizacija koja obavlja delatnost iz jedne
ili vie grana medicine, odnosno oblasti
zdravstvene zatite. Sistematsko prae-
nje stanja iz oblasti zdravstvene zatite
za koju je osnovan, ispitivanje, primenji-
vanje i usavravanje dijagnostike, lee-
nja i rehabilitacije, predlaganje i spro-
voenje mera zdravstvene zatite u ovoj
oblasti, stunometodoloka pomo, na-
unoistraivaki i edukativni rad - os-
novni su zadaci ovakve ustanove (pri-
mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije);
vazuhoplovnomedicinski i., v. vaz-
duhoplovnomedicinski institut; i. vojno-
pomorske medicine, specijalizovana
sanitetska ustanova ratne mornarice
(RM) ija je namena: medicinski pregle-
di pripadnika RM, psihika i medicin-
ska selekcija pri izboru zvanja za delat-
nosti u RM, nauno istraivanje proble-
matike podvodne medicine, briga o hi-
gijensko-zatitnim merama u RM, proti-
vepidemijske mere itd.; i. za tehniko-
medicinsku zatitu, nauna ustanova
koja prouava tehnika i medicinska
sredstva i metode za zatitu ljudstva
oruanih snaga kao i tehnike drugih
sredstava sa tetnim dejstvom radiolo-
kih, hemijskih i biolokih inilaca; i. za
vojnomedicinsku dokumentaciju, sa-
nitetska ustanova ija je namena: klasi-
fikacija i obrada strane medicinske (i
posebno vojnomedicinske) literature i
raznih dokumenata radi olakanja pra-
enja naunih dostignua u medicini u
svetu i izdavanje publikacija (Vojnosa-
nitetski pregled, Informativni i Referal-
ni bilten itd.).
instrument, u medicini, sprava koja slui
u dijagnostike svrhe (stetoskop, endos-
kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske sv-
rhe (skalpel, pinceta, buija itd.); opera-
cioni i., instrumenti koji slue za vre-
nje hirurkih intervencija. Pored opera-.
cionih instrumenata koji se upotreblja-
vaju pri svakoj operaciji (no, ma kae,
razmica itd.), postoje i specijalni inst-
rumenti namenjeni odreenoj vrsti
operacija (trepan, testera, Graefeov no
itd.).
instrumentalna perkusija, v. percussio.
instrumentarka, medicinska sestra na hi-
rurkom odeljenju, ije su osnovne du-
nosti: (1) da se stara o najstrooj asepsi
u operacionom bloku; (2) da sprema i
sterilise zavojni materijal, rublje i inst-
rumente za operacije; da budno pazi na
ispravnost aparata za sterilizaciju (au-
toklav, kazani za kuvanje instrumenata
itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u
operacionom bloku; da se stara da ope-
raciona sala uvek bude spremna za vr-
enje operacije; da instrumenira, tj.

25 Medicinski leksikon 385
instrumenti insulin

da usluuje hirurga i njegove asistente
instrumentima i drugim materijalom u
toku operacije.
instrumenti za finiranje i poliranje is-
puna, garnitura svrdala i traka za finira-
nje i poliranje ispuna (karborund kame-
nii raznog oblika i veliine, finireri,
polireri, gumice, metalne i platnene ab-
razivne trake i papirni kolutovi; i. za
obradu gingivalnog stepenika, razliite
vrste dleta od nerajueg elika, za
obradu stepenika kod preparacija sa
demarkacijom u vidu stepenika prema
nebruenim povrinama zuoa; i* za ob-
radu i punjenje kanala korena zuba,
garnitura igala za runu i mainsku ob-
radu kanala korena zuba. Runi: nerv
ekstraktor, Mller-igla, bipolarna sonda
za odreivanje duine kanala korena.
Igle za runo irenje kanala korena u
obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram
proiriva i misiji rep). Mainski: Beu-
telrock i Giromatic. Lentulo spirale za
punjenje kanala korena zuba; i. za ob-
radu kariozne lezije i kaviteta, garni-
tura runih i mainskih instrumenata
za uklanjanje karijesa i karioznih tkiva
zuba i za obradu kaviteta. Runi: ekska-
vator, kosi strugai po Blacku. Mainski:
dijamantska svrdla, karborund kamen-
ii, elina svrdla razliitog oblika i ve-
liine (okrugla, fisurna, konina i ob-
rnuto konina); i. za pripremu, unoe-
nje i obradu plastinih materijala u
kavitet zuba, garnitura se sastoji od
patule, plastikog instrumenta, no-
saa i nabijaa amalgama; i. za stoma-
toloki pregled, garnitura instrumenata
za pregled zubaci usta. Sastoji se od
ravnog, ili konkavnog ogledalca sa dr-
kom, prave i aproksimalne sonde, pin-
cete i brizgalice za vodu i duvaljke za
vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za
ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet
pulpae.
insufficientia, insuficijencija, nesposob-
nost da se obavlja odreena radnja ili
uloga; i. adrenalis, insuficijencija kore
nadbubrenih lezda; i. aorta e, i. zalis-
taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i.
cordis, i. sranog miia. Sin. l myocar-
dii; i. hepatica (he pati), i. jetre; i. mit-
ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myo-
cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalis-
taka plune arterije; i. renalis, bubre-
na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i.
tricuspidalis, insuficijencija trikuspid-
nih zalistaka; i. valvularis, insuficijen-
cija sranih zalistaka i zalistaka aorte i
plune arterije. V. vitium cordis.
insufflatio, insuflacija, metoda uduvava-
nja vazduha, tenosti, nekog gasa u te-
lesnu upljinu; i. cranialis, kranijalna
insuflacija, ubrizgavanje vazduha u pro-
stor ispod tvrde modanice ili u moda-
ne komore u cilju utvrivanja bolesti; i.
endotrachealis, insuflacija vazduha,
gasa u dunik, najee pri hirurkim
intervencijama; i. perirenalis, perire-
nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha
u okolinu bubrega, u cilju radiografije
nadbubrenih lezda; pluna i., uduva-
vanje vazduha u plua u toku primene
vetakog disanja; i. presacralis, presa-
kralna insuflacija, ubrizgavanje gasa,
najee ugljendioksida u predeo bub-
rega pomou igle koja je uvuena u
predeo iza mara, sa ciljem da se ra-
diografski utvrde poloaj i veliina bub-
rega i nadbubrenih lezda; i. tubalis,
ubrizgavanje gasa, najee ugljen-diok-
sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvr-
ivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubi-
nov test.
insuflacija, v. insufflatio.
insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrv-
ce hemisfere velikog mozga).
insulin, hormon pankreasa, polipeptid
koji se sastoji od tri monomere. Mole-
kulska teina jedne monomere iznosi
oko 6000. Jedna monomera sastoji se od
51 aminokiseline (odnosno od njihovih
ostataka). Osnovna uloga insulina u or-
ganizmu jeste regulisanje metabolizma
ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina
stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u
miiima i regulie se sagorevanje gliko-
ze u tkivima. Insulin pojaava pretvara-
nje glikoze u mast, odnosno u masne ki-
seline i glicerol. U normalnom organiz-
mu ubrizgani insulin prouzrokuje hi-
poglikemiju. Slui za leenje srednje
tekih oblika dijabetesa. Nedostatak
ovog hormona prouzrokuje oboljenje
386
insulinaza interlokusno rastojanje

diabetes millitus (eerna bolest); za-
mene za i., preparati koji imaju dejstvo
slino dejstvu insulina a efikasni su i
kada se daju oralno. U grupu ovih pre-
parata spadaju tolbutamid, hlor-propa-
mid, fenformin i dr. Slue za leenje la-
kih oblika dijabetesa.
insulinaza, izraz koji se koristio za sve en-
zime koji su inaktivirali insulin.
insulin-cink suspenzije, preparati insuli-
na ije dejstvo sporije nastupa, ali due
traje od dejstva obinog insulina.
insulinom, patoloko stanje izazvano tu-
morom, najee adenomske prirode,
beta-elija Langerhansovih ostrvaca
pankreasa, koje lue preterane koliine
insulina (v. tamo).
insulinski ok, stanje koje nastaje kada,
zbog velikih koliina insulina u krvi,
koncentracija glikoze u krvi padne is-
pod 70-50 mg/o. U ovim uslovima javlja-
ju se razni oblici halucinacija. Osoba je
nervozna i drhti. Ako nivo glikoze pad-
ne ispod 50 mg/o javljaju se klonini gr-
evi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20
mg/o glikoze, grevi prestaju i nastaje
koma sa svojstvenim brzim i dubokim
disanjem.
insult, napad, telesna ili psihika povreda,
ili ozleda, npr. i. apoplektiki, apoplek-
tiki napad.
integracija zdravstva, odreeni oblici or-
ganizacije i povezivanja zdravstvene i
sanitetske slube i sanitetskih elemena-
ta drugih drutvenih struktura (civilne
zatite, Crvenog krsta) u sprovoenju
zdravstvene zatite u ratu; radi boljeg
funkcionisanja slubi formira se koor-
dinacione telo koje regulie njihove me-
usobne odnose i obaveze u toku oba-
vljanja njihovih zadataka.
integumentum, pokriva, prekriva, za-
stor; integumentum commune, koni
omota tela, koa.
inteligencija, sposobnost stvaranja poj-
mova, shvatanja odnosa, rasuivanja,
reavanja novih problema i prilagoa-
vanja situaciji. Psiholozi izraavaju ste-
pen i. kolinikom IK.
intercostalis, interkostalan, meurebarni
(npr. spatium intercostale, meurebar-
ni prostor).
intercurrens, interkurentan, koji se uklju-
uje u tok neke bolesti i menja njen tok
i ishod.
interdentalis, meuzubni, nalazi se izme-
u zuba.
interferencija virusa, prisutnost jednog
virusa ometa ili onemoguuje razvoj
drugog virusa. Ova inhibicija nije speci-
fina. Virus koji ometa razvoj drugog vi-
rusa naziva se interferirajui, a onaj dru-
gi, u koga je razvoj potisnut, blokirani vi-
rus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fe-
nomen interferencije.
interferon, nedavno otkrivena materija
koja se stvara u elijama napadnutim vi-
rusima i ima osobinu da specifino
inaktivie virus koji je izazvao njeno
stvaranje. Interferon iz elija napadnu-
tih virusom prenosi se putem cirkulacije
i ulazi u elije koje nisu napadnute i
onemoguava delovanje virusa. JoS nije
utvreno da stvaranje i. predstavlja me-
hanizam steenog imuniteta, ali se u
preienom stanju upotrebljava u za-
titi ivotinja od izvesnih virusnih
oboljenja. Otkriem interferona (Isaacs
i sar.
t
1957.) naeno je objanjenje za fe-
nomen virusne interferencije. Aktiv-
nost interferona nije specifina (i ako ih
indukuje jedan virus, mogu da deluju
na itav niz srodnih i drugih virusa);
osim virusa, interferoni mogu da inhibi-
raju i plazmodije, toksoplazme i hlami-
dije.
intergenska supresija, suzbijanje ekspre-
sije neke mutacije nastale u jednom
genu kao posledice nove mutacije u
drugom genu; nova mutacija dovodi do
uspostavljanja izgubljene funkcije; sin.
supresijska mutacija.
interkardinalna spojnica, izmeu pred-
njih kardinalnih vena u 2. mesecu se us-
postavlja kosa spojnica: prednja inter-
kardinalna spojnica, koja se ubrzo pro-
iruje u levu bezimenu venu.
interkurentan, v. intercurrens.
interkuspidacija, odnos kvrica i fisura
gonjih i donjih bonih zuba u mirovanju
vilica.
interlokusno rastojanje, u genetici, raz-
mak izmeu dva lokusa na istom hro-
mosomu koji se utvruje pomou pro-

25* 387
intermaxillaris interseksualnost

centa, odnosno uestalosti, rekombina-
cija (crossing-over) izmeu njih. Ukoli-
ko su dva gena na istom hromosomu
meusobno blii, utoliko je uestalost
crossing-overa manja i obrnuto. Sin.
map unit (eng.)
intermaxillaris, meuvilian.
intermedius, intermedijalan, srednji, iz-
meu spoljanjeg i unutranjeg.
intermitentna akutna porfirija, v. por-
phyria.
intermitentna temperatura, v. febris.
interna medicina, praktina medicinska
disciplina, koja prouava bolesti unut-
ranjih organa.
interna poljska bolnica, specijalizovana
sanitetska ustanova ija je namena: di-
jagnoza, trijaa i leenje bolesnika od
unutranjih bolesti i za to ima prijemno--
trijano, bolniko i evakuaciono odelje-
nje, rendgenoloki kabinet itd.; lake
bolesnike vraa u jedinice ili upuuje u
bolnicu za lake ranjenike (v. tamo), a
tee u ustanove zdravstvene slube; za-
dravanje bolesnika u internoj poljskoj
bolnici traje obino 15-20 dana. V. po-
ljske bolnice.
internacionalna jedinica, odreena
vrednost nekog leka dobivena biolo-
kim standardizovanjem, uporeiva-
njem dejstva ispitivanog leka s dej-
stvom meunarodnog (internacional-
nog) standarda.
internacionalni standard, preparat ne-
kog leka odreene i stalne vrednosti, pre-
ma kome se odreuju vrednosti isto-
rodnih preparata ija je vrednost nepoz-
nata.
interneuroni, meuneuroni, mali, kratki,
esto samopodraljivi neuroni, koji u
kimenoj modini posreduju izmeu
aksona senzitivnog i dendrita i tela mo-
toneurona ili izmeu zavretka nervnih
vlakana nishodnih puteva kimene
modine i motoneurona.
interokluzijski prostor, rastojanje izme-
u griznih povrina zuba donje i gornje
vilice kada se donja vilica nalazi u polo-
aju fiziolokog mirovanja. Izraunava
se iznalaenjem razlike vertikalnog
rastojanja vilica u poloaju fiziolokog
mirovanja i njihovog rastojanja u cen-
tralnoj okluziji.
interprizmatina supstancija, sloj izme-
u glenih prizama od kojih je slabije
mineralizovan, irine oko l mikron.
interradicularis, interradikularan, koji se
nalazi izmeu korenova zuba.
interrenalna tela, u kolousta i riba dva za-
etka nadbubrenih lezda potpuno od-
vojena i, kao takva, uobliavaju se ko-
nano u interrenalna i suprarenalna

tela.
interseksualnost, fizioloka, prisustvo u
osobi odreenog, genitalno i gonadno
ostvarenog pola, heteroseksualnih oso-
bina koje ne prelaze granicu seksobioti-
polokih varijacija. Ona se moe odnositi
na telesne osobine (somatska inter-
seksualnost) koje su praene funkcio-
nira i duevnim (psihika interseksual-
nost). U somatskoj interseksualnosti
treba razlikovati genitalne i vangenital-
ne osobine. Fizioloka genitalna inter-
seksualnost se otkriva u gonadama i
vangonadnim genitalnim organima. U
mukim gonadama se ispoljava proiz-
vodnjom estrogenih supstancija (u Ser-
tolijevim elijama semenotvornih cevi-
ca i u dijastematskoj lezdi). U enskim
gonadama Bergerove elije u hilusu jaj-
nika stvaraju androgene supstancije,
kao i tekalne elije jajpnosnih mehuri-
a. U vangonadnim organima fizioloka
interseksualnost se ispoljava obiljem
interseksualnih odlika suprotne polari-
zacije (kostura, miia, masnog tkiva.,
grkljana, dlakavosti itd.); patoloka i.,
postoji opasnost da se za patoloku in-
terseksualnost oglase samo promene
genitalnih organa koji dovode do her-
mafroditizma. Meutim, patoloka in-
terseksualnost nije sva u hermafroditiz-
mu. Ima itav niz poremeaja u vange-
nitalnoj sferi seksualnosti koje pred-
stavljaju znake patoloke interseksual-
nosti. Hermafroditizam je prisustvo ge-
nitalnih organa oba pola u istoj jedinici.
U prirodi je hermafroditizam u niih or-
ganizama dosta esta pojava, bilo da-se
u jednom organizmu istovremeno nala-
ze organi oba pola (istovremeni), bilo
uzastopno (proterogonija), takva jedin-
388
intersex intestinum

ka jedan deo svoga ivota doivljaje kao
jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol:
prvo je mujak, pa enka (proteroandri-
ja) ili prvo enka pa mujak (proterogi-
nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji
gonohorizam; stanje razdvojenih polo-
va, postojanje raznopolnih jedinki, nosi-
laca odlika samo jednog pola. ovek je
gonohoriko bie: polovi su razdvojeni
na mukarca i enu. U njega je hermaf-
roditizam naroito pravi. Nigde se no-
menklatura nije toliko kolebala koliko
u nazivanju stanja koja pripadaju ovom,
najviem stupnju interseksualnosti. Do-
sadanji nazivi su neprikladni. Danas je
svakome jasno da razlikovanje hermaf-
roditizma na pravi (verus) i lani (spu-
rius s. falsus) nema vie opravdanja:
svaki hermafroditizam je pravi i stvarni
u svojoj vrsti. to se javlja, umesto na
gonadama, na vangonadnim genitalnim
organima nije nikakav razlog da se na-
zove laan ili prividan (pseudoher-
mafroditizam). Pre svega, patoloka in-
terseksualnost se ne sastoji samo od
hermafroditizma (kao genitalne inter-
seksualnosti) nego i od pojave vangeni-
talne, iroko obuhvatne somatske inter-
seksualnosti. Ue shvaen hermafroditi-
zam bi bio genitalna inter seksualnost i
kao takav, moe se odnositi na gonade
ili na vangonadne genitalne organe (kao
gametoforne puteve). Nazvati hermahr-
oditismus verus samo gonadnim her-
mafroditizmom nedovoljno je; zato,
predlaemo taniji pridev ambigonadni,
kao to za pseudohermafroditizam
predlaemo vangonadni hermafroditi-
zam koji moe zahvatiti gametoforne
puteve u svim njihovim segmentima
(unutranji i spoljanji vangonadni her-
mafroditizam). Vangenitalna somatska
interseksualnost (muka: androginoidi i
enska: ginandroidi) zahvata kostur,
miie, masno tkivo, grkljan, dlakavost i
dojke.
intersex, interseks, jedinke sa sekundar-
nim seksualnim odlikama oba pola ili
njihovim intermedijarnim svojstvima.
interspinalis, interspinalan, izmeu rtnih
nastavaka dva susedna prljena.
interspinalna linija, v. linea.
intersticijumska pneumonija, v. pneu-
monia.
intersticijumska tenost, v. meuelijska
tenost.
interstitial cell stimulating hormone
(ICSH), naziv za hormon iz prednjeg
renja hipofize koji podstie interstici-
jalne elije u jajniku i u semeniku i izazi-
va ovulaciju i luteinizaciju u jajniku.
interstitialis, intersticijalan, meupros-
torni.
interstitium, intersticijum, meuprostor,
razmak, interval.
intertrigo, zapaljenje konih povrina
koje se dodiruju i taru (intertriginozni
predeli: preponski, podsisni, okolo-
marni i pazuni), u jo veoj meri znoje-
njem i neistoom.
intervalla lucida, svetli trenuci, slobod-
ni periodi u toku nekog duevnog
oboljenja za vreme kojih bolesnik ne
pokazuje znake svog oboljenja. S po-
boljanjem dijagnostike, sve je manji
broj lucidnih intervala, jer se znaci bo-
lesti bolje otkrivaju. V. remissio.
intervencija (med.) poduhvat, zahvat u ci-
lju leenja, najee tiirurkog; hirur-
^ka i., leenje pomou hirurkih postu-
paka operacija, repozicija i dr. V. opera-
cija; hitna i., intervencija koja se
preduzima u cilju leenja stanja; povre-
da i oboljenja koji ugroavaju ivot bo-
lesnika, ili spreavanja evolucije i kom-
plikacija akutnih oboljenja ili povreda.
intestinalis, intestinalni, crevni, npr. trac-
tus i., crevni trakt (tanko i debelo cre-
vo).
intestinalni divertikul, v. diverticulum.
intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti
organ za varenje, prua se od eluca do
mara. Zid creva, idui od povrine, ima
pet slojeva, a to su: serozni omota od
trbune maramice (tunica serosa), sup-
serozan sloj (tela subserosa), miini
sloj (tunica muscularis) sastavljen od
glatkih miinih elija rasporeenih uz-
duno i popreno, podsluzniki sloj
(tela submucosa) u kome se nalaze
usamljeni ili udrueni limfni vorii i
sluznica (tunica mucosa). Sluznica tan-
kog creva je nabrana u poprene kru-
389
intoksikacija intraduralan

ne nabore s mnogobrojnim resiastim
nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi
intestinales) koje poveavaju resorptiv-
nu povrinu sluznice. Sluznica je oblo-
ena epitelom i sadri mnogobrojne
lezde. Crevo se deli na tanko i debelo
crevo; i. crassum, debelo crevo, prua
se od usukanog creva (ileum) do mara
(anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje
se od tankog creva u tome to sluznica
nema poprene nabore i resice. Delovi
debelog creva su: caecum, colon i rec-
tum. Slepo crevo (caecum) smeteno je
u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi
crvuljak (appendix vermiformis): kolon
se prua od slepog do marnog creva
(colon ascendens, c. transversum, c. des-
cendens, c. sigmoideum), marno crevo
(rectum) nastavlja sigmoidni kolon i za-
vrava se otvorom (anus); i. diverticu-
losis, intestinum divertikulozis su mno-
gobrojna kongenitalna depasta proi-
renja creva na mestu pripoja za mezen-
terijum. Zid depova sadri samo sluz-
nicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo,
prua se od eluca do slepog creva i
dugo je oko est metara; delovi tankog
creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^
dvanaestopalano crevo (duodenum)
potkoviastog je oblika i obuhvata gu-
terau, a prua se od pilorusnog otvora
eluca do krivine tatog creva. U nis-
hodni deo duodenuma ulivaju se glavni
uni kanal i izvodni kanal guterae;
tato crevo (jejunum) nastavlja duode-
num i obuhvata priblino polovinu slo-
bodnog pokretnog dela tankog creva;
usukano crevo (ileum) nastavlja tato
crevo i uliva se u slepo crevo. Od osta-
log dela tankog creva razlikuje se time
to ima ispod sluznice udruene limfne
vorie u tzv. Peyerove ploe.
intoksikacija, v. trovanje.
intoxicatio aiimentaris, alimentarna in-
toksikacija, esto, akutno trovanje hra-
nom u kojoj se nalazio stafilokok koji
lui enterotoksin. Bolest nastaje burno
1-3 asa posle obroka s bolom u trbuhu,
povraanjem i velikim brojem stolica.
esto nastaje brutalna dehidratacija i
teko kolapsno stanje, pa su mogui
smrtni ishodi, naroito u male dece i
starih osoba. Zato je neophodna brza
nadoknada izgubljene vode i minerala,
te se alimentarna intoksikacija ubraja u
urgentna stanja u medicini. Bolest traje
1-2 dana.
intraarterijska injekcija, v. injekcija.
intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili
koji se daje u arteriju.
intraartikularna injekcija, v. injekcija.
intrabubreni pritisak, pritisak u tkivu
bubrega koji tei da kolabira krvne su-
dove i tubule. Iznosi u proeku oko 12
mm Hg, dok je pritisak u meuelijskim
prostorima u bubregu oko 6 mm Hg.
intrabulbaran, v. intraokularan.
intracelularna tenost, tenost koja se
nalazi u elijama, a ini dve treine
ukupne telesne tenosti, odnosno u
osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25
lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih or-
ganskih i neorganskih materija i ima od-
reene fizikohemijske odlike koje nor-
malno variraju u odreenim granicama.
Od ekstracelularne tenosti razlikuje se
uglavnom po tome to sadri znatno
vee koliine jona kalijuma i fosfata i
neto vie magnezijuma i sulfata. Kolii-
na belanevina je oko etiri puta vea
nego u krvnoj plazmi.
intracelularne membrane, opne koje se
nalaze oko jedra i drugih organela u e-
liji; po grai odgovaraju uglavnom
membrani koja ograniava eliju koja
se naziva plazma-membranom i sastoji
se od dva sloja lipida u sredini i dva slo-
ja proteina s obe strane, to se naziva
membranskom jedinicom. Membrana
oko jedra sastoji se od dve membranske
jedinice i znatno je propustljivija, tako
da kroz nju prolaze i veliki molekuli ri-
bonukleinskih kiselina; membrana oko
mitohondrija ima dve membranske je-
dinice, od kojih je unutranja izuvijana
i na njenim naborima se nalaze oksida-
tivni fermenti.
intracerebralan, koji se nalazi u velikom
mozgu.
intracranialis, koji se nalazi u lubanji.
intraduktalan, ono to se nalazi ili se de-
ava u kanalu (ductusu) lezde.
intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj mo-
danici ili se deava u njoj.
390
intragenska supresija
intuicija

intragenska supresija, ponitavanje fe-
notipskog efekta mutacije na odree-
nom genu pojavom nove mutacije na is-
tom genu, koja je dovela do ponovnog
uspostavljanja normalne genske funkci-
je. Sin. reverzna mutacija.
intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje
u mozgu novoroeneta usled prskanja
kapilara, najee prilikom tekog po-
roaja.
intramolekulski, ono to se nalazi u mo-
lekulu, to pripada njegovoj unutra-
njosti.
intramuralis, intramuralan, koji se nalazi
u zidu nekog organa, npr., intramuralni
tromb, krvni ugruak koji se nalazi u sr-
anom miiu.
intramuscularis, intramuskularan, (1)
koji se nalazi u miiu, (2) koji se daje u
mii.
intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin.
intrabulbaran.
intraokularna tenost, v. ona vodica.
intraokularni pritisak, v. pritisak.
intraoperativan, koji se deava u toku hi-
rurke intervencije.
intraoralis, to se nalazi u usnoj duplji.
intraoralni pristup, v. per vias intraoralis.
intrapleuralna tenost, tenost koja se u
tankom sloju nalazi izmeu parijetal-
nog i visceralnog lista pleure, od kojih je
visceralni list srastao s povrinom plu-
a, a parijetalni s unutranjom povri-
nom grudnog koa. Stvara se filtracijom
kroz parijetalne kapilare, a neprekidno
resorbuje u kapilare visceralne pleure,
u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm
Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak
krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona
sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. te-
nosti je stoga uvek negativan i proseno
iznosi -8 do -10 mm Hg. Poto je vei od
elastine sile plua, koja tei da plua
skupi, plua su uvek neto rastegnuta.
Negativnost pritiska intrapleuralne te-
nosti, kao i adhezivn sile izmeu kap-
ljica tenosti koja privlai dva lista pleu-
re, ne dozvoljavaju da se one odlepe jed-
na od druge, to ini daje intrapleuralni
prostor virtualna supHina i da plua
prate pokrete grudrug koa.
intraradikularna fiksacija, (stom.) kori-
enje kanala korena za trajno vezivanje
zubne nadoknade.
intravaskulna koagulacija, v. coagulatio
intravascularis disseminata, DIC.
intravenski narkotici (intravenski opti
anestetici), vrste supstancije (uglav-
nom neki barbiturati) koje se, u obliku
vodenih rastvora, daju intravenski u
svrhu izazivanja opte anestezije.
intrinsic faktor, (eng.) unutranji faktor,
mukopolisaharid ili mukopolipeptid,
molekulske teine oko 50.000, koji stva-
raju oblone elije sluznice eluca. Vezi-
vanjem za vitamin 2 i. f. omoguuje
njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako
njega nema, 2 se ne moe
apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna
anemija, koja se odlikuje prisustvom u
krvi velikih elija megaloblasta, ijom
diferencijacijom nastaju eritrociti.
introitus, ulaz, ue, opti naziv za ulaz u
neku upljinu; i. oesophagi, ulaz u jed-
njak; i. pelvis (apertura pelvis supe-
rior), gornji ulaz karlice.
introvertovan, naziv za tip linosti, osobu
ije se interesovanje upravlja iz spolj-
njeg sveta na sopstveno doivljavanje i
koja je sklona matanju i sanjarenju. U
patolokim sluajevima introvertovana
osoba oboleva od shizofrenije i tada po-
kazuje simptome autizma, tj. bolesne
povuenosti u sebe. V. autizam.
intrusio dentis, intruzija zuba, delimino
ili potpuno utiskivanje zuba u alveolar-
nu aicu usled traume. esto postoji i
fraktura alveolarne kosti. V. extrusio
dentis.
intubatio, intubacija, uvlaenje vrste
cevi u grkljan da bi se spreilo uguenje
usled stenoze grkljana. Terapijska intu-
bacija s duim ostavljanjem tubusa u gr-
kljanu danas se vie ne vri. Zamenila ju
je traheotomija. U hitnim i dramatinim
sluajevima guenja usled stenoze gr-
kljana moe se i danas uvui vrst tubus
za endotrahejnu anesteziju ili bronhos-
kopski tubus, ali samo u cilju da se olak-
a izvoenje traheotomije.
intuicija, naroita sposobnost neposred-
nog saznavanja bez uea iskustva i
razuma, ili saznanje do kog se dolo i-
391
intumescentia
iperit

vim razmiljanjem koje se odigralo na
niem stupnju svesnosti u podsvesnom.
V. sfera svesti
intumescentia, intumescencija, (1) stanje
prepunjenosti, nabreklosti (naroito u
mukih) nekih polnih organa (semenik,
semene kesice, semenovodna ampula),
to zahteva njihovo pranjenje (v. detu-
mescencija); (2) intumescencija, zadeb-
ljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko za-
debljanje kimene modine; i. cervica-
Hs, vratno zadebljanje kimene modi-
ne.
intussusceptio, intususcepcija, prihvata-
nje, usvajanje neega; posebno: (1) pro-
laps jednog dela creva u neposredno su-
sedni deo. etiri varijeteta intususcep-
cije postoje: agonalna i., intususcepcija
koja se deeva za vreme smrtne agonije;
enterika i., odnosi se na intususcepci-
ju segmenta tankog u tanko crevo; ileo-
cekalna i., u kojoj ileocekalna valvula
ispada u cekum; ileokolina i., u kojoj
ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u
kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane
od organizma i njeno pretvaranje u
novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj
se uvlai susedni deo debelog creva;
retrogradna i., intususcepcija distal-
nog u proksimalni deo creva.
intussusceptum, deo creva koji se uvalju-
je u drugi deo creva.
intussuscipiens, deo creva u koji se uva-
ljuje drugi deo.
inulin, polisaharid iji se molekuli sastoje
od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je
rezervni ugljeni hidrat slian krobu;
nalazi se u korenima i krtolama nekih
biljaka (npr. Dahlia). U medicini slui za
izvoenje tzv. clearence-testa u ispitiva-
nju bubrene funkcije. V. clearence-test
(pod test).
inunkciona kura, v. kura.
invaginatio, invaginacija, uvraaj, uvrat,
V. itussus ceptum, ileus.
invaginatum, invaginat, ono to (jedan)
deo strukture obuhvati, omota i uvrati.
inversio, inverzija, u genetici, hromosom-
ska nenormalnost koja se sastoji od
unitavanja odreenog segmenta hro-
mosoma, njegovog okretanja za 180 i
ponovnog ugraivanja na istom mestu;
paracentrina i., inverzija u kojoj izvr-
nuti segment hromosoma ne sadri cen-
tromeru; pericentrina i., inverzija u
kojoj je obuhvaena i centromera.
inversus, invertni, okrenut, obrnut, sup-
rotan normalnom; situs viscerum i.,
obrnut poloaj organa u organizmu.
invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje
saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se
u kvascu, u elijama viih biljaka, u
crevnom soku.
inverzija, v. inversio.
involucioni period, vreme u kojem dolazi
do retrogradnih promena; (1) smanje-
nje uterusa posle poroaja; (2) klimak-
terijum.
involutio, involucija, regresija, smanjenje,
unazaivanje, kako u anatomskom tako
i u funkcionom smislu, pojedinih orga-
na ili celog organizma, npr. i. materice
posle poroaja, i. timusa, i. tumora itd.
involutivni oblici, u starim kulturama
pojedinih bakterijskih vrsta esto se
mogu nai razni oblici pojedinih bakte-
rija, koji manje ili vie odstupaju od ob-
lika karakteristinih za tu vrstu bakteri-
ja i od oblika koji se nalaze u mladim
kulturama; takvi oblici se nazivaju invo-
lutivni ili degenerativni oblici.
lodoformium, v. jodoform.
ionophoresis, jonoforeza, metoda leenja
u kojoj se terapijski efekat postie kre-
tanjem jona iz tkivnih tenosti, pod dej-
stvom jednosmerne struje. V. electro-
phoresis.
iontophoresis, jontoforeza, unoenje u
organizam raznih lekova (anjona ili kat-
jona) pomou galvanske struje. Zove se
jo i galvano-jonoterapija.
iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), po-
stojan, ima miris slaice; dejstvo mu je
dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6
; asova (latentni period) posle kontakta
s koom ili sluznicom i opte, koje nastaje
apsorpcijom kroz kou i plua na kojima
se gotovo uvek javljaju komplikacije.
Dekontaminacija koe vri se rastvorom
hloramina T ili vodom i sapunom itd.,
oiju, oblogama razreenog rastvora
natrijum-bikarbonata; zatita: gas-
maska, gumene rukavice i zatitno ode-
Io (v. tamo.).
392
ipsacija iris

ipsacija, v. onanija.
Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontroliu
imunski odgovor na specifine antige-
ne. Povezani su glavnim histokompati-
bilnim !okusom (npr. u mia sa H-2 lo-
kusom).
iradijacija, v. irradiatio.
ireduktibilan, (hem.), koji se ne moe re-
dukovati; (hir.) koji se ne moe vratiti
na svoje mesto, reponovati.
ireponibilan, koji se ne moe vratiti na
svoje normalno mesto ili poloaj (npr.
kila, ireponibilno iaenje ili prelom).
ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nep-
reobratljive soli alginske kiseline (algi-
nati). Hidrokoloid ije se fiziko stanje
menja hemijskom reakcijom koja nije
preobratljiva. Koriste se za uzimanje
otisaka za delimine zubne proteze, mo-
dele za studije, ortodontske aparate i
antagoniste; preobratljivi h., hidroko-
loid ije se fiziko stanje menja tempe-
raturom. Materijal postaje fluidan za-
grevanjem, a po hlaenju prelazi u elas-
tino - vrsto stanje. Koriste se za uz-
imanje otisaka za fiksne i pokretne zub-
ne proteze.
iridectomia, iridektomija, operativno ise-
canje dela duice u razliite svrhe; i. an-
tiglaucomatosa, pri kongestivnom
glaukomu radi sniavanja intraokular-
nog pritiska; i. basalis, isecanje dela
duice na njenu korenu; i. optica, pri
zamuenju ronjae i soiva vri se na
mestu na kome postoje manja zamue-
nja da bi svetlosni zraci prodrli do o-
nog dna; i. praeparatoria, prethodna
operacija posle koje se nastavlja druga,
npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, ise-
canje duice u celoj njenoj irini.
iridencleisis, iridenkleiza, operativni za-
hvat koji se primenjuje u glaukomu u ci-
lju snienja intraokularnog pritiska. Pri-
ncip je stvaranje fistule izmeu prednje
komore i episklere kroz koju se intra-
okularna tenost odvodi. Da se fistula
ne bi zatvorila, u nju se ukleti duica.
irideremia, irideremija, odvajanje korna
duice u celini od njegovog pripoja za
trepavino telo (kompletna iridodijali-
za). Via se samo posle veoma tekih
povreda one jabuice. Sin. aniridia
traumatica.
iridium, Ir, hemijski element, platinski
metal.
iridochorioiditis, iridohorioiditis, istov-
remeno zapaljenje duice i sudovnjae.
iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje du-
ice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis).
iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje ko-
rena duice od njenog pripoja za trepa-
vino telo. Najee nastaje u tupim po-
vredama oka.
iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje
duice. Javlja se kada diica nema vrst
oslonac: subluksacija soiva ili afakija.
iridoplegia, iridoplegija, potpuna parali-
za pupile, koja se nalazi u stanju parali-
tike midrijaze. Refleks zeninog steza-
a je ugaen. Moe biti posledica lezije
centra za enicu ili njegovog dovodnog
puta; i. traumatica, posledica tupe po-
vrede one jabuice.
iridorhexis, iridoreksija, pukotine na ze-
ninoj ivici duice nastale tupom povre-
dom.
iridoschisis, iridoshiza, pukotina u pred-
njem listu duice. Nastaje posle tee po-
vrede. ee je posledica degenerativ-
nih promena u duici u starosti ili u du-
gotrajnom glaukomu.
iridotomia, iridotomija, zrakasto raseca-
nje duice u cilju stvaranja otvora na
njoj.
irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine).
Sastoji se od suda, iz koga istie tenost
za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak
isticanja tenosti zavisi od visine na
koju se sud podigne.
irigoskopija, v. irrigoscopia.
iris, duica, prednji deo sudovne opne u
obliku krune ploe s otvorom na sredi-
ni, enicom (pupilla). U duici se nalaze
dva glatka miia koji ire (m. dilatator
pupillae) ili suavaju enicu (m. sphinc-
ter pupillae). Boja duice zavisi od koli-
ine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje
kao krupni produetak horioidne opne
koji se uvlai u onu komoru, prianjaju-
i uz sudovnu ahuru soiva. Ovaj pro-
duetak povlaci za sobom i deo slepe
mrenjae, od testeraste mee do ruba,
zeninog otvora. V. iris.
393
iritabilni kolon ishrana

iritabilni kolon, v. colon irritabile.
iritabilnost, razdraljivost.
iritis, zapaljenje duice, akutno ili hroni-
no. esto je udruen sa zapaljenjem tre-
pavinog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok
moe biti egzogen ili endogen. Prema
vrsti eksudata u prednjoj komori posto-
je: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta,
i. haemorrhagica.
irradiatio, iradijacija, zraenje, ozraenje:
(1) leenje rendgenskim zracima ili dru-
gim oblicima radioaktivnosti; (2) irenje
nervnog podsticaja preko granice nje-
govog normalnog rasprostiranja; (3)
primena ultraljubiastih zrakova na er-
gosterol i dehidroholesterol, pri emu
od njih nastaje vitamin Da odnosno Ds-
irregularis, nepravilan; pulsus i., nepra-
vilni puls, v. pulsus.
irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili
drugom tenou; neprekidna i., stalan
tok vode preko zapaljene povrine; po-
sredna i., proticanje hladne ili tople
vode kroz savitljivu cev koja je omotana
oko dela tela.
irrigator, aparat za irigaciju.
irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski
pregled debelog creva kada se kontrasf-
na suspenzija putem klizme unosi kroz
rektum neposredno u debelo crevo.
Sin. irigoskopija.
irritantia, iritancije, sredstva za draenje
koe.
iscedak, v. extractum.
ischaemia, ishemija, smanjena koliina
krvi u jednom organu, koja moe biti
posledica zapuenja arterija ili pritiska
na arteriju putem koje krv pristie u tki-
vo. Usled due ishemije moe se razviti
nekroza (infarkt) tog organa.
ischiadicus, ishijadian, sednjani, sedal-
ni, koji pripada sednjai (npr. n. ischia-
dicus, ishijadiki, sednjani ili sedalni
ivac).
ischialgia, ishialgija, v. ischias.
ischias, ishijas, iijas, neuralgija, n. ischia-
dici. V. neuralgia.
ischium, (gr. ischion) kuk, bok, bedro,
karlina kost; os i., sedalna kost, sed-
njaa, zadnji donji deo karline kosti.
Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i
telo koje se spaja s telima bedrenjae
(os ilium) i stidnjae (os pubis) gradei
zglobnu aicu kuka (acetabulum). Sa
stidnjaom ograniava zaporni otvor
(foramen obturatum).
ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili za-
dravanje mokrae, najee u obolje-
nju nervnog sistema (tabes i dr.); i. pa-
radoxa, stanje u kome je mokrana be-
ika ogromno rastegnuta, iako bolesnik
mokri malu koliinu mokrae; i. spasti-
a, nemokrenje usled gra sfinktera
mokrane beike.
iseiconia, izeikonija, podjednaka veliina
i oblik slika koje se stvaraju na mrenja-
i oba oka.
ishemijska bolest srca, v. angina pectoris,
infarctus myocardii.
ishemijska reakcija centralnog nervnog
sistema, izrazito povienje krvnog pri-
tiska koje nastaje pri smanjenju proto-
ka krvi kroz mozak (ishemija) usled
toga to nagomilani ugljen-dioksid,
mlena kiselina i drugi metaboliti pove-
avaju u najveoj meri aktivnost vazo-
motornog centra, to dovodi do vazo-
konstrikcije, a u nekim oblastima tela i
do potpunog zatvaranja sudova (bub-
reg).
Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje
sposobnosti vienja boja. Sastoje se od
raznobojnih taaka, od kojih izvesne
stvaraju odreene brojeve. Prema gre-
kama pacijenta pri posmatranju ovih
tablica zakljuuje se kakav poremeaj
za vienje boja je u pitanju.
ishrana, sloen proces koji se stalno odig-
rava izmeu naeg tela i unesene hrane.
Tok ovog procesa, pored dejstva mno-
gih egzogenih faktora, odreuje uglav-
nom sam organizam, koji prema potrebi
iskoriava i asimiluje pojedine sastav-
ne delove hrane. Ishrana odrava nor-
malno funkcionisanje svih organa nae-
ga tela u potrebnoj optimalnoj meri i is-
tovremeno obezbeuje organizmu po-
treban materijal za graenje tela koje
raste, razvija se i troi. Stoga ishranjiva-
nje treba da bude tako sastavljeno i re-
gulisano da nae telo snabdeva potreb-
nom koliinom hrane, one potrebne ko-
liine i kakvoe, na osnovu fizioloke
potrebe organizma i po higijenskim pri-
394
ishrana
isthmus

ncipima. Pored toga, pravilna ishrana
treba da je i uravnoteena. To znai da
treba da postoji odreen odnos meu
pojedinim hranljivim energetskim i gra-
divnim supstancijama, meu pojedinim
zatitnim materijama i meu zatitnim i
hranljivim supstancijama; dopunska i.,
ishrana odojeta koje iz bilo kojih razlo-
ga nema dovoljno majinog mleka (us-
led uposlenosti majke ili usled hipoga-
laktije). Sastoji se u davanju neke druge
hrane, kao to su meavine mleka s raz-
nim dodacima; drutvena i., zajedniko
ishranjivanje veih skupina ljudi koji
ive u podjednakim socijalnim prilika-
ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvali-
tet i kvantitet hrane podeava se prema
fiziolokim i higijenskim faktorima.
Dnevna koliina hrane odreuje se na
osnovu kalorine vrednosti hrane uz
puno osiguranje potrebne koliine be-
lanevina i zatitnih supstancija, tj. vita-
mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajed-
niko ishranjivanje u javnim kuhinja-
ma, menzama, restoranima u fabrikama
i preduzeima, u restoranima sa sa-
mousluivanjem, kolskim trpezama, u
vojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bak-
terije zahtevaju mnogo veu koliinu
hranljivih materija od one koja je po-
trebna viim biima. U odnosu na ove-
ka koji utroi oko 1/100 od svoje teine
hranljivih materija, jedna bakterija ut-
roi vrednost svoje sopstvene teine.
Ova injenica ie posledica veoma brzog
razmnoavanju bakterija, koje se dele
svakih 20-30 riiinuta (u veine bakterija
pod optimalnim uslovima); i. kosmo-
nauta je, pored kiseonika, bitan faktor
u odravanju psihofizike kondicije
kosmonauta u toku leta. Pri odreiva-
nju dnevnog obroka hrane vodi se rau-
na o mnogobrojnim faktorima kojima je
izloen kosmonaut u toku kosmikog
leta. Kalorinost dnevnog obroka iznosi
oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svar-
Ijiva, ima prirodan ukus, miris i boju i
mora biti stabilna pri temperaturama
od -5 do 6O
0
C i pri pritisku od 1,4 atm.
do vakuuma. Hrana se priprema kao de-
hidrisana, koju kosmonaut hiclrira do-
davanjem tople vode i vlane koja je ter-
miki stabilisana. Snabdevanje vodom
obavlja se preko posebnog pitolja iz
koga se pod pritiskom voda utrcava u
usta. Svaki kosmonaut jo pre leta obez-
beuje svoj jelovnik prema elji i navi-
kama.
isoandrosteron, izoandrosteron, andro-
gen iz kore nadbubrenih lezda, koji s
dehidroandrosteronom ini 10% (d-
frakcija) 17-ketosteroida u mokrai.
isochromosom, izohromosom, struktur-
na nenormalnost hromosoma izazvana,
umesto uzdunog, poprenim cepa-
njem centromere, pri emu nastaju dva
identina kraka hromosoma, s istim
genskim sadrajem u njima.
isocoria, izokorija, jednakost enica.
isoloci, izolokusi, dva ili vie odvojenih lo-
kusa s genima koji reguliu sintezu izo-
enzima, V. izoenzim.
isometria, izometrija, ista duina. Izomet-
rijska kontrakcija miia je kontrakcija
pri kojoj se duina miia ne menja, a
napon u miiu se poveava.
izometropia, izometropija, jednakost ref-
rakcije oba oka.
isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno
sredstvo; oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
isosthenuria, izostenurija, stanje pri
kome izluena mokraa ima stalnu spe-
cifinu teinu, koja odgovara specifi-
noj teini krvne plazme osloboene be-
lanevina. Nastaje zbog tekih poreme-
aja bubrega, usled kojih oni izgube
sposobnost za koncentrisanje mokrae.
ispiranje creva, (1) ispiranje debelog cre-
va u svrhu otklanjanja zatvora i ispira-
nja sluznice. Vri se u bolesnika koji
sedi u kadi, pomou dvokrake gumene
cevi (enterocleaner). Ova je metoda
skoro potpuno naputena; Janetovo
i.e. ispiranje ele uretre razblaenim
antiseptikim sredstvom (kalijum-per-
manganat) koje se iz irigatora ubrizgava
putem staklenog naglavka u uretru.
ispljuvak, v. sputum.
isthmus, suenje, sueni deo organa,
uina; i. aortae, suenje aorte; i. fau-
ciurn, drelno suenje na zadnjem zidu
usne duplje, ogranieno mekim nep-
cem, korenom jezika i nepanim luci-
395
istmusna trudnoa izofan-insulin

ma; i. uteri, uina materice, izmeu nje-
nog tela i vrata; (stom.) suenje gde se
spajaju dva kaviteta zuba.
istmusna trudnoa, trudnoa u suenom
delu jajovoda.
istojajni blizanci, pravilan izraz za pogre-
an naziv jednojajni blizanci.
istorija bolovanja, napisani podaci o bo-
lesti nekog bolesnika; sadri podatke o
sadanjoj bolesti, o preleanim bolesti-
ma, bolestima u uoj porodici, socijal-
no-ekonomskim prilikama, navikama,
utvrenim znacima bolesti, rezultatima
ispitivanja, o leenju i zakljuak o isho-
du bolesti.
iaaenje, v. luxatio.
-itis, na kraju reci oznaava da je neto u
vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaije-
njem. Npr., retinitis, zapaljenje mrenja-
e.
ivica, v. limbus, margo.
ivina gingiva, v. gingiva.
Ivyjev test, v. test
Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Aca-
rina (pauci). Privremeni ili polustalni
paraziti mno'gih kimenjaka ijom se kr-
vlju hrane. U obinom ivotu poznati
pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina.
izbijanje zuba, (erribr.) izduivanjem ko-
rena zub se sve vie potiskuje nagore.
Njegova krunica probija ostatak gleT
nog organa, zubnu kesicu i desni, te,
najzad, izbija iznad povrine vilikog
ruba. Vreme izbijanja je podlono veli-
kim individualnim razlikama i zavisno
je od mnogih i raznovrsnih faktora. Pro-
sena vremenska granica za izbijanje
srednjih sekutua nalazi se izmeu 6. i
9. meseca, za bone sekutie izmeu 8.
i l i . meseca, za onjake izmeu 16. i 20.
meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za
zadnje izmeu 20. i 26. meseca. Izbijanje
zuba u donjoj vilici je neto ranije nego
u gornjoj.
izbijuvak, v. vomitus.
izbor zuba, (stom.) odreivanje oblika,
veliine i boje gotovih akrilatnlh ili por-
culanskih zuba za deliminu ili totalnu
zubnu protezu prema fabrikom kljuu.
izmena materija, promet materija u orga-
nizmu, V. metabolizam.
izmena tvari, .v. metabolizam.
izmet, v. faeces.
izo-, u sloenicama oznaava da je neto
istovetno ili jednako, npr. isochoria,
jednakost pupila; izotonian rastvor iji
je osmotski pritisak ravan osmotskom
pritisku u organizmu; u herniji izo- oz-
naava ravast niz (skraeno se pie i-,
npr. i-butan).
izoaglutinin, izoantitelo koji moe da ag-
lutinie eritrocite drugih osoba iste vr-
ste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu
razviti prirodno (normizoaglutinini) ili
putem vetake imunizacije (imunoi-
zoaglutinini). Npr., krvni serum osoba
koje pripadaju krvnoj grupi A sadri
normizoaglutinin, koji aglutinie eritro-
cite osoba koje pripadaju krvnoj grupi
B.
izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvara-
nje (izo-) antitela u ivotinji iste vrste,
ali genetski razliitog sastava.
izoantitela, antitela koja reaguju s antige-
nom druge jedinke iste ivotinjske vr-
ste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Ti-
pini primer su antitela u sistemu ABO
krvnih grupa u ljudi.
izobare, linije koje na meteorolokim kar-
tama spajaju mesta jednakog pritiska.
V. izoterme.
izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sa-
dre isti maseni broj A, a razliite atom-
ske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari
su razliite atomske vrste, razliiti he-
mijski elementi istih atomskih masa. Na
primer:
1
ZC i
1
^N ili ?H i *He.
izoelektrina taka pH rastvora u kome je
koncentracija katjona i anjona, na koje
moe da razdrui neko amfoterno jedi-
njenje, jednaka i pri kome nema kretanja
jona. Rastvorljivost amfoternih elektroli-
ta na izoelektrinoj taki je najmanja. Izo-
elektrina taka aminokiselina je ono pH
pri kome su svi molekuli aminokiseline u
formi dipolarnih jona.
izoenzim, jedan od vie oblika odreenog
enzima. Izoenzimi se meusobno razli-
kuju fiziki, hemijski i imunoloki, ali
katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V.
isolocl
izofan-insulin, jedna od modifikacija in-
sulina, ije dejstvo sporije nastupa od
dejstva obinog insulina, ali due traje.
396
izogamija izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih elija u
nekih niih organizama (alge).
izogeno, v. singeno.
izogenski, elije odnosno jedinke identi-
nog genotipa, ili kad je re o transplan-
taciji, kalemi davaoca s antigenima his-
tokompatibilnosti potpuno podudar-
nim s antigenima u tkivu primaoca.
izohromosom, v. isochromosom.
izolati, ograniene populacione grupe
(geografski, socijalno, ekoloki) van ko-
jih njihovi pripadnici ne stupaju u bra-
ne veze.
izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se
izdvajaju povreeni i oboleli koji su
kontaminirani ili zarazni u svrhu zatite
okoline i da bi se njima pruilo odgova-
rajue zbrinjavanje ili dekontaminacija
u odgovarajuem odeljenju. V. sanitet-
ska etapa.
izologo, v. singeno.
izomerna jedinjenja, v. jedinjenja.
izoosmotski rastvor, izotonini rastvor,
rastvor koji ima istu osmolalnost kao
krvna plazma; izotonini rastvor natri-
jum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %)
esto se koristi u klinici na infuzije.
izoproterenol (iopropilarterenol, izop-
renalin), simpatomimetik koji direktno
deluje na beta-receptore.
izostenurija, stanje pri kome je specifina
teina mokrae fiksirana na vrednost
1.010 do 1.012, tj. na specifinu teinu
ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo
bubrega nije sposoban da vri koncen-
traciju odnosno razreenje. Nastaje pri
tekim poremeajima funkcije bubrega,
kada je u funkciji mali broj nefrona.
izoterme, linije koje na meteorolokim
kartama spajaju mesta iste temperature
vazduha. V. izobare.
izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji sa-
dre isti broj N-neutrona a razliiti
atomski broj Z (broj protona) i maseni
broj A (A=Z-HN). Izotoni su razliite
atomske vrste, odnosno razliiti hemij-
ski elementi kao to su:
1
ZC,
1
?N i
1
|O.
izotonian, koji ima isti tonu ili napon,
pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji
imaju isti osmotski pritisak u odnosu na
normalni osmotski pritisak u krvi. Ako
je osmotski pritisak rastvora vei nego
u krvi, takav je rastvor hipertonian, a
ako je manji nego u krvi zdravog oveka
takav rastvor je hipotonian.
izotonija, (1) normalni otpor delova ili
elemenata prema nadraajima ili dru-
gim uticajima; (2) jednakost osmotskog
pritiska dvaju rastvora.
izotopi, atomi s istim rednim brojem i s is-
tim hemijskim osobinama, a s razliitim
atomskim teinama. Jezgre izotopa sa-
dre isti broj protona, a razliit broj
neutrona. Svi izotopi nekog elementa
nisu jednako stabilni. Poznati su ra-
dioaktivni izotopi skoro svih elemenata.
Oni igraju vrlo vanu ulogu u naunim
istraivanjima u medicini. Unosei u
krv radioaktivni natrijum, moe se po-
mou brojaa pratiti kretanje natrijuma
u organizmu.
izotopska nefrografija, v. mdiorenografi-
i
a
-
izovalerijanska kiselina, v. Acidum vale-
rianicum.
izraslina, v. tumor.
izrastaj, v. tumor.
izvianje sanitetske, v. sanitetsko izvia-
nje.
izvor, mesto izbijanja vode na povrinu
zemlje.
izvori jonizujueg zraenja, aparati i
ureaji (rendgen-aparat, kobalt-bom-
ba, razni akceleratori i si.) ili izvesne
supstancije (radioaktivni izotopi) koji
emituju jonizujue zraenje. Ukoliko su
ovi izvori u vidu radioaktivnog materi-
jala (supstancije), oni se kratko nazivaju
radioaktivnim izvorima.
izvori napajanja, elektronski instrumenti
koji se primenjuju u nuklearnoj medici-
ni, slue za dobijanje napona i struje po-
trebne za rad detektora zraenja i dru-
gih elektronskih ureaja.
397
J, hemijski simbol za jod.
123
J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni
izotop joda vrlo povoljnih fizikih odli-
ka, ciklotronski proizvod. Primenjuje se
za ispitivanje funkcije titaste lezde i
scintigradiju, kao i za obeleavanje pro-
teina in vitro.
126
J, radioaktivni izotop joda, primenjuje
se u obliku jodida, prvenstveno za
obeleavanje proteina, rede za scintig-
rafiju titaste lezde i leenje hiperti-
reoze. Albumin obeleen
125
J primenjuje
se za odreivanje zapremine krvi.
131
J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje
se u obliku jodida za ispitivanje funkcije
titaste lezde, scintigrafiju i leenje
njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor
natrijum-jodida
131
J upotrebljava se za
obeleavanje proteina in vitro (jodinaci-
ja). Vezan za albumine, ovaj izotop joda
se upotrebljava za odreivanje zapremi-
ne krvne plazme i radiokardiografiju.
Makroagregati albumina obeleeni
131
J
primenjuju se za scintigrafiju plua, je-
dinjenja bromftaleina i bengalskog cr-
venila s
131
J za ispitivanje funkcije jetre i
bilijarnog sistema, u obliku hipurana
131
J za radiorenografiju, polivinil-piroli-
dona za dijagnostiku enteropatija pra-
enih gubitkom belanevina kroz elu-
dano-crevni trakt, jotalamata za ispiti-
vanje glotnerulske filtracije i jodoholes-
terola
131
J za scintigrafiju nadbubrenih
lezda.
132
J, radioaktivni izotop joda, koji se upot-
rebljava za ispitivanje funkcije titaste
lezde. Dobija se elucijom iz generatora.
JNA, jenska anatomska nomenklatura us-
vojena u Jeni 1936. godine.
ja, syn. ego, psihoanalitiki pojam koji oz-
nauje jedan od tri sastavna dela psihe.
V. id, ono i superego - nad-ja. Ja odgo-
vara na sve drai iz spoljnjeg sveta i na-
gone iz organizma, prilagoava im se i
zadovoljava ih na tzv. principu realnosti
(ono i onoliko koliko se moe). Ja je
preteno svesno. V. nesvesna psiha.
jabuna kost, v. jagodina kost.
Jacobaeusova operacija, v. operacija.
Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela
u okolni mezoderm olfaktivnih jamica.
U veine sisara ovaj organ je opkoljen
oluastom hrskavinom ploom pozna-
tom kao Huschkeova hrskavica (para-
septalna hrskavica).
jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe po-
kreti bolesnika u krevetu u toku visoke
temperature; j. capitis nocturna, rit-
mino klaenje glave u snu.
jamen, v. hordeolum.
jamiak, v. hordeolum.
Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra
nai.
jagodina ili jabuna kost, parna kost
lica. V. 05 zygomaticum.
jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j.
anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom
vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin.
amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u
kojima je vitelus smeten u naroitim
elijama (vitelinske elije); j. holoblast-
na, jaja koja se dele potpuno; j. merob-
lastna, jaja koja se dele delimino, pod-
jednako (ekvalno) ili nejednako (inek-
398
jaje jastuk, gumeni

valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom
koliinom vitelusa; j. miksolecitna,
jaja u kojih je vitelus jednoobrazno raz-
meten; j. oligolecitna, jaja koja sadre
malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna,
zajedniki naziv za polilecitna i mezole-
citna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom
samo na jednom kraju jaja.
jaje, jajna elija, jajace, enska oplodna
elija od koje po oploenju postaje
plod.
jajna elija, enska oplodna elija, gamet.
Jo i jajace. Jajna elija sadri sve sa-
stavne delove elija: telo (ooplazmu),
jedro (germinativni mehur), jedarce
(germinativnu mrlju), vitelinsko jedro,
sferu i centrozom. Elektronomikrog-
ram otkriva i mitohondrije.
jajniki, v. ovarialis.
jajnik, v. ovarium; (embr.), enska gonada,
uobliavanje enske gonade poinje
neto docnije od muke, tek krajem 2.
meseca (embrion od 18 mm duine).
Zato, ako u embrionu od preko 13 mm
duine gonadni zaetak jo ne pokazuje
epitelne vrpce, moe se sa sigurnou
tvrditi da e postati enska gonada. Po-
etak uobliavanja obeleen je novom
pojavom epitelne vrpce, koja se izdelju-
je na krae segmente ovigene ili Pflge-
rove gredice u kojima se mogu razlikovati
krupne, pragametske elije. Ostaci
Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ)
atrofiu, ostavljajui traga u vidu epoo-
forona ili Rosenmllerovog organa. U
odraslijih embriona (preko 50 mm dui-
ne) buja vezivno tkivo koje razdvaja
ovogene vrpce u segmente, koji se zaok-
rugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze
pragametske'elije (primordijalne ovu-
le), s indiferentnim elijama oko njih
(folikulne elije). Jajne lopte se izdeljuju
na primordijalne mekove u kojima se
smeta po jedna jajna elija. U drugoj
polovini fetalnog ivota neki od primor-
dijalnih mekova mogu da se razviju u
Graafove mekove, ali veliki broj atrpfi-
e u atretina telaca. U jajnicima en-
skog novoroeneta ima oko 400.000
primordijalnih mekova, mada veliki
broj njih atrofie. V. ovarium.
jajonosna humica, gomila granuloznih
elija u razvijenom jajonosnom mesku,
koja kao uzvienje nosi jajnu eliju. Sin.
cumulus oophorus.
jajovod, v. tuba uterina.
Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia
pseudoleucaemica infantum.
jalovijenje, v. kastracija.
jama, v. fossa, fovea.
jama, (hig.) deo nunika; nunika j., po-
krivena j., zapremine 2-5 m
3
, udaljena
od zidova kue. Gradi se od materijala
nepropustljivog za vodu. U nas se poka-
zao kao koristan domai tip n. Kao u si-
fonu prolazi svezi izmet polagano iz
prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3
nedelje. Za to vreme propada najvei
deo patogenih mikroorganizama, koji
se eventualno nalaze u uzmetu i u mok-
rai. N. j. treba da je udaljena od vo-
doopskrbnih objekata. Sadraj n. j.
prazni se najvie 3 puta godinje, najbo-
lje specijalnim kolima za automatsko
usisavanje; perkolaciona j., nunika j.
sa propustljivim dnom iz koje sadraj j.
prodire u okolne porozne slojeve zem-
lje, u kojima dolazi do razgraivanja fe-
kalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedi-
na usamljena domainstva, pri povolj-
noj formaciji slojeva zemlje, kad je osi-
gurano besprekorno snabdevarije vo-
dom, tako da je iskljuena mogunost
sekundarnog zagaivanja podzemne
vode fekalijama; septika j., nunika
jama koja se postavlja u neposrednoj
blizini kue, oko 15-20 cm od zida zgfa-
de. Zapremina je 3-5 m
3
, prema broju
ukuana. Zidovi i poklopac moraju biti
od materijala nepropustljivog za vodu i
gasove. Unutarnji zidovi premazuju se
slojem cementa i katrana. Na poklopcu
se ugradi otvor, koji se hermetski zatva-
ra, a slui za ienje i odstranjivanje sa-
draja. Ventilie se pomou cevi koja se
otvara iznad krova zgrade, a prazni se
2-3 puta godinje. V. nunika /.
jamski gas, v. metan.
jastuk, gumeni, jastuk koji se moe
naduvati, obino oblika koluta, rede
etvrtast. Gumeni jastuk je namenjen
tekim i mravim bolesnicima za udob-
399
jatro- jedinjnje

nije leanje i za spreavanje pojave ob-
leine (dekubitusa).
jatro-, u sloenicama znai da je neto u
vezi s lekarom ili medicinom.
jatrofizika, medicinska kola XVII veka
koja je teila da sve bioloke fenomene
protumai fizikim zakonima. Najzna-
ajniji predstavnik bio je Baglivi.
jatrogena oteenja, oteenja koja na-
staju u bolesnika kao rezultat lekarskih
intervencija (propisanih lekova, hirur-
kih intervencija i dr.).
jatrohemija, medicinska kola u XVI i
XVII veku koja je smatrala da se sve po-
jave ivota i bolesti zasnivaju samo na
hemijskim procesima. Najistaknutiji
predstavnici jatrohemije bili su Paracel-
sus i van Helmont.
Java!, v. ophthalmometer.
jazva, donje crevo se naspram kloakne
opne proiruje u zatoku u koju se uliva
alantoidni kanal. Iz tog proirenja se do-
speva u repno crevo. To proirenje nosi
naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrauje
vertikalno postepenim sputanjem na-
bora iz ugla koji odeljuje crevni od alan-
toidnog kanala (urorektalna pregrada,-
meina ostruga f r. autora). Ova pre-^
grada se sve vie sputa u jazvenu dup-
lju, koja se deli na sve sekundarne dup-
lje: zadnju, koja e izgraditi rektum i
prednju (urogenitalni sinus) od koje se
stvara mokrana beika i prostatni deo
uretre.
jazvena opna, osovinsko zadebljanje ek-
toderma i endoderma u vezi s donjim
krajem primitivne trake. Ograniava
jazvenu duplju.
jazveni ep, zadebljanje jazvene opne
stvara u sisara jazveni ep.
jemen, v. hordeolum.
jemiak, v. hordeolum.
jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su
acidofilne reakcije, dok su druga, bazo-
filne reakcije, kariosomi. V. nucleolus.
jedarev satelit, v. Barrovo telo.
jedinica, koliina uzeta za poredenje u
merenju broja, teine, duine, vremena,
jaine dejstva itd.; bioloka j. (interna-
cionalna jedinica) slui u medicini za iz-
raavanje aktivnosti pojedinih prepara-
ta (lekova), najee hormonskih ili vi-
taminskih. Mogu biti ablje, pacovske,
^zeje, maje i dr., prema vrsti ivotinje
na kojoj je vreno bioloko ispitivanje.
Ako je prilikom ispitivanja za uporee-
nje bio upotrebljen internacionalni
standard, onda se aktivnost ispitivanog
preparata izraava internacionalnim je-
dinicama; maja j., bioloka jedinica za
oznaavanje aktivnosti nekog preparata
iz grupe digitalisa, dobivena eksperi-
mentalnim ispitivanjem na makama;
mija j., najmanja koliina enskog po-
Inog hormona koja izaziva u kastrirane
miice karakteristine promene vagi-
nalnog epitela (estrus); oksfordska j.,
prvobitna jedinica mere za aktivnost
penicilina. Priblino odgovara interna-
cionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mik-
rograma internacionalnog standarda
penicilina); petlova j., bioloka jedinica
za oznaavanje koliine mukog sek-
sualnog hormona u nekom preparatu,
dobivena eksperimentalnim ispitiva-
njem na petlovima; jedinica sanitetske
pomoi civilne zatite, snage i sred-
stva za pruanje medicinske pomoi i
dopremanje povreenih do odgovaraju-
ih ustanova za leenje; one vode i bor-
bu za spreavanje epidemija.
jedinstvena vojnomedicinska doktrina,
v. ratna sanitetska doktrina.
jedinstvenost zdravstvene zatite, kvali-
tet u organizaciji zdravstvene zatite i
zdravstvene slube koji podrazumeva
da zdravstvene organizacije u praksi ne-
posredno sprovode sve mere zdravstve-
ne zatite. Najbolji primer takvih zdrav-
stvenih organizacija je Dom zdravlja i
njegovi dispanzeri.
jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili
vie sjedinjenih elemenata. V. element,
sinteza; izomerna jedinjenja, jedinje-
nja koja imaju isti molekulski sastav,
istu molekulsku teinu i isti broj atoma
svake vrste u molekulu, a razliite fizi-
ke i hemijske osobine. Razlike u fizi-
kim i hemijskim osobinama tumae se
razliitim rasporedom i nainom vezi-
vanja atoma u molekulu; lanasta
(aciklina) j., ugljenikova jedinjenja u
kojima su ugljenikovi atomi povezani
tako da grade otvoreni niz, lanac:
400
jednojajni blizanci
jezgra

l i l t
-C-C-C-C.
I i I I
jednojajni blizanci, v. monozigotni blizan-
ci.
jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od
disajnog creva. Jednjak je u poetku
vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. pra-
prljena. On se sve vie izduuje, ukoli-
ko odmie stvaranje vrata i grudnih or-
gana. Na embrionu od 10 mm dug je 2
mm i dopire do 10. grudnog prljena. U
prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen
od l reda elija. Od 2. meseca redovi e-
lija se umnoavaju, zaepljujui sredi-
nu. Zatim se javlja zjap. Povrne elije
postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste
elije zamenjuju ploastim.
jedra bakterija, bakterijska elija nema
jasno ogranienog i definisanog jedra
(jezgra). Nuklearna reakcija po Feuige-
nu otkriva u bakterija uobliene mase/
obojene DNK-om koje ine intracito-
plazmatiki nuklearni aparat, koji se
jasno razlikuje od jedra protista euka-
riota.
jedro, v. nucleus; j. detobrokno, v. deu-
tobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o
jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro.
jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jeju-
num.
jejunitis, zapaljenje tankog creva ograni-
eno na jejunum.
jejunostomia, jejunostomija, stvaranje
komunikacije izmeu jejunuma i povr-
ine trbunog zida. Kroz jejunostomiju
se vri ishrana bolesnika u sluaju da
hrana ne moe da se unosi prirodnim
putem.
jejunum, tato crevo, v. intestinum.
jejunus, prazan, tat.
Jelinekov znak, tamna pigmentisanost
onih kapaka ili okoline oiju u toku
Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedo-
wf), v. znak.
Jenner Edward, engleski lekar (1749
1823), koristio je za vakcinaciju materi-
jal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisa-
ni ovom vakcinom postali su otporni
prema velikim boginjama. Jenner je
svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796.
je izveden njegov nain vakcinacije pro-
tiv velikih boginja.
Jennerova vakcinacija, koja se vrila ma-
terijalom kravljih boginja, titila je s us-
pehom ljude protiv velikih boginja. Jen-
nerova vakcina je rezultat praktikog Js-
kustva, a tek gotovo 100 godina kasnije
poinje nauna imunologija s Pasteuro-
vim radovima o zatiti protiv zaraznih
bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv
velikih boginja koristi virus vakcinije
(vaccinia). Virus vakcinije je blisko sro-
dan varioli, kravljim boginjama, zeijim
i miijim boginjama, koji sa vakcinijom
ine jednu podgrupu medu poks-virusi-
ma.
Jenska nomenklatura, v. JMA.
jenost, v. apetit.
jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jet-
re je najue vezan za razvoj guterae
(pankreasa). Ove lezde se razvijaju na
prednjem zidu onog dela creva koji e
se razviti u dvanaestopalano crevo
(duodenum). Iznad vitelinskog kanala
javlja se izvrat koji pokazuje zaetak jet-
re i jednog dela pankreasa. U poetku je
to samo neto zadebljali prostor (jetre-
no polje), koje se ubrzo (u embriona od
2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve
vie uvlai u mezodermno tkivo izmeu
sranog zaetka i endoderma. To tkivo
se naziva predjetreno jastue. S trbunog
ruba jetrenog izvrata (na embrionima
od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbu-
nog zaetka pankreasa. Odmah zatim,
jetreni izvrat pokazuje dva manja izvra-
ta, gornji i donji, koji izrastaju u dva pu-
poljka: glaveni predstavlja jetreni pupo-
ljak, a repni beini pupoljak. Jo od ra-
nih stupnjeva svoga razvia jetra se vrlo
brzo razvija i postaje ogroman organ za
malo telo embriona. U embrionu od 11
mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31
mm 10% od ukupne telesne teine fetu-
sa. Jetra je u novoroeneta dva puta
vea nego je u odraslog. V. hepar.
jetreni, v. hepaticus.
jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iqui-
dum.
Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje.
jezgra, jezgro, grupa nervnih elija u cen-
tralnom ivanom sistemu, v. jedro; j.

26 Medicinski leksikon
401
jezini jod-tinktura

atoma, (hem.), sredini deo atoma, oko
koga krue elektroni kao to planete
krue oko Sunca. Sastavljena je od pro-
tona i neutrona. U njoj je koncentrisana
sva atomska masa, od koje zavisi atom-
ska teina. Broj protona u jezgri odgo-
vara atomskom broju. Prenik atom-
skog jezgra kree se od 3xlO-
13
cm do
3xlO-
13
cm. S obzirom na to da sadri
protone, ima pozitivan elektrini naboj
i nosilac je pozitivnog elektriciteta u
materiji; bazalne j. (bazalne ganglije),
sive mase u hemisferi velikog mozga, u
koje spadaju: nucleus caudatus, nuc-
leus lentiformis, corpus amygdaloi-
deum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa
jo nekim delovima mozga pripadaju
tzv. ekstrapiramidnom sistemu.
jezini, v. lingualis.
jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokri-
vaa, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua
mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gla-
dak, v. lingua glabra.
jod, v. jodum.
jodacne, v. acne.
Jod-Basedow, jod-Bazedov, retka po-
java hipertireoidizma (v. hyperthyreosis)
u toku neracionalne intenzivne prime-,,
ne joda u terapijske ili dijagnostike sv-
rhe.
jodidi, soli jodovodonine kiseline. Od jo-
dida su najvaniji kalijum-jodid, KJ, i
natrijum-jodid, NaJ. V. jodum.
jodinacija, proces oksidacije jodida u ele-
mentarni jod koji se obavlja u tireociti-
ma.
jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom
na koi i sluznicama, koje se javljaju,
obino, posle due upotrebe preparata
joda ili jodida. Znaci jodizma su otok,
crvenilo i jako luenje nosne sluznice
(jodna kijavica), edem onih kapaka i
venjae, obilna sekrecija suza i sekreci-
ja u frontalne sinuse (to je praeno es-
tokim glavoboljama), edem grkljana i
serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i
nadraaj na kaalj (jodni kaalj). Rede
nastaju salivacija i otok tonzila. Naje-
e promene na koi su papule i pustule,
a retko vezikulozne i bulozne erupcije
(jodni pemfigus), koje mogu biti prae-
ne groznicom.
jodizacija, proces ugradnje elementarnog
joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i
5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thy-
reoglobulin) V. L jodtirozin.
jod-kalijum, v. Kalii iodidum.
jodna profilaksa, postupak kojim se
spreava nastanak endemske guavosti
(v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, e-
e, vodi; u nas se vri, vrlo uspeno, jo-
diranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg
NaCl).
jodne vode, v. voda.
jododerma tuberosum, tamnocrvene, ok-
ruglaste, meke prominencije lokalizova-
na mahom na licu i potkolenicama, koje
se javljaju u osoba koje su postale pre-
osetljive na jod.
Jodoformium, jodoform, trijod-metan,
kristalan praak, ut kao limun, jaka ka-
rakteristina, neprijatna mirisa. Ne
rastvara se u vodi, rastvara se slabo u
etanolu, a lake u etru, teko se rastvara
u masnim uljima, a jedva se rastvara u
glicerolu. Ima blago antiseptiko dej-
stvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas
samo u obliku jodoformne gaze. U obli-
ku suspenzije ubrizgavan je u hladne
apscese i u zglobove zahvaene tuber-
kulozom.
jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s di-
rektnim amebicidnim dejstvom; koris-
tan samo u crevnim amebijazama.
jodopsin, pigment koji je izolovan iz epi-
a pilee mrenjae, a koji je hemijski
slian rodopsinu. Smatra se da se mate-
rija slina jodopsinu nalazi i u epiima
ovejeg oka.
Jodopyracet, jodopiracet, dietanolamin-
ska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-siretne
kiseline. U vodenom rastvoru se upot-
rebljava kao kontrastno sredstvo za sni-
manje bubrega i krvnih sudova. Sin.
er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Jodu-
ron, Pyelectan. Krae se naziva jo i dijo-
do-piridon.
jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumi-
gena supstancija koja ima kombinova-
no dejstvo jodida (involucija hiperplazi-
je titaste lezde i deponovanje koloida)
i tiouracila (spreavanje stvaranja ti-
reoidnog hormona).
jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.
402
jodum
jonizacioni potencijal

jodum, J, jod, halogeni element, metaloid,
kristali sive boje. Neophodan organiz-
mu za sintezu hormona titaste lezde
(tiroksin). Ima lokalno antiseptiko i
dezinficijentno dejstvo, a unesen u or-
ganizam (u obliku neke soli, npr. kali-
jum-jodida ili u elementarnom stanju)
potpomae resorpciju patoloki prome-
njenih tkiva, pojaava razne sekrecije (u
veim dozama smanjuje luenje mleka).
U manjim dozama smanjuje luenje ti-
reotropnog hormona iz prednjeg renja
hipofize, zbog ega se upotrebljava u
preoperativnoj pripremi obolelih od
Basedowljeve bolesti.
jogurt, mleni proizvod od kravljeg ili ov-
ijeg mleka, nastaje delovanjem bakte-
rija (Thermophylusa bulgaricum, Lac-
tobacillusa bulgaricusa i Streptococcu-
sa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem
upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremi-
ne i potkiseli odgovarajuom majom u
koliini l do 10% mlenog volumena.
Ima prijatan ukus i povoljno delovanje
na crevnu bakterijsku floru.
johimbin, seksualno nadraajno sredstvo
(aphrodisiacum) koje snano deluje na
vaskularni sistem. Pripisuje mu se i ref-
leksno nadraenje sakralne modine i
erekcionih centara. Lek se danas ne
preporuuje.
jon, (1) estica koja nastaje iz elektrino
neutralnog atoma otputanjem ili pri-
manjem jednog ili vie elektrona. Jon je
naelektrisana estica jer elektronski
omota nema isto punjenje kao pozitiv-
no naelektrisana jezgra. Ako prema spo-
Ijanjoj sredini pokazuje pozitivno na-
elektrisanje, u pitanju je katjon, ako je
naelektrisanje negativno, postoji anjon
(kree se prema anodi); (2) dvopolarni
joni koji u molekulu imaju i pozitivno i
negativno naelektrisanje su elektro-
neutralni i nalaze se u aminokiselina
r. 2-2).
joni, parazitarni, joni tekih metala ili
drugi joni koji se unose u obolelo tkivo
neeljeno, pored jona leka ije se unoe-
nje vri putem elektroforeze. V. elec-
trophoresis.
jonimetrija, doziranje rendgenskih zra-
kova merenjem jonizacije koju oni izazi-
vaju u komori dozimetra. Izraava se u
jedinicama R.
jonizacija, proces stvaranja jona, pretva-
ranje nenaelektrisanih estica, atoma ili
molekula, u naelektrisane estice, jone.
U atomima i molekulima nastaje pod
dejstvom odreenog jonizacionog po-
tencijala, odnosno energije potrebne da
jedan (ili vie) elektrona budu trajno
udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezg-
ra. U elektrolitima se javlja spontano
kada su oni rastvoreni u odreenim
rastvaraima.
jonizacijska komora, gasni otkriva (de-
tektor) nuklearnog zraenja. U joniza-
cijskoj komori se sakupljaju joni oslo-
boeni dejstvom jonizujue estice. Sa-
kupljanjem jona proizvodi se elektriki
impuls, koji signalise prolaz estice. Sig-
nal se prenosi u elektronski deo apara-
ture koja ga obrauje i registruje. Pri-
menjuje se i u nuklearno-medicinskim
ustanovama.
jonizacioni potencijal, oznaka I, mini-
mum energije potrebne da se jedan
elektron izbaci (udalji) iz datog atoma
ili molekula u beskonanost. To je naj-
nia energija koja proizvodi jonizaciju:
A -> A
+
+ e~, pri emu su nastali jon A* i
elektron e~ dovoljno udaljeni da se nji-
hova elektrostatika interakcija moe
zanemariti. U ovom procesu izbacuje se
elektron iz spoljne orbite, tj. elektron
koji je najslabije vezan. Isto tako, mogu-
e je razmotriti izbacivanje elektrona iz
unutranjih orbita u kojima je njihova
energija veze vea. Minimalna energija
potrebna da se sekundarno izbaci naj-
slabije vezan elektron iz neutralnog ato-
ma naziva se njegovim sekundarnim jo-
nizacionim potencijalom. Na dijagramu
je prikazan proces jonizacije litijumo-
vog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii
od koga zavisi stvaranje jednostruko
pozitivnog jona iz osnovnog stanja ato-
ma litijuma, a jonizacioni potencijal h
stvaranje jona iz njegovog prethodno
ekscitiranog stanja. Na slian nain
moe se definisati trei, etvrti, peti itd.
jonizacioni potencijal za atome ili mole-

26*
403
jonizujue zraenje
juvenilni reumatoidni artritis

kule s velikim brojem elektrona. Ovi
vii jonizacioni potencijali ne bi
Osnovno
stanje jona
N
e
u
t
r
alni atom
Ekscitirano
stanje jona
Ionizacija litijumovog atoma
trebalo da se meaju s potencijalima ko-
rienim u nekim oblastima hernije,
gde, na primer, sekundarni jonizacioni
potencijal oznaava energiju potrebnu
za stvaranje dvostruko pozitivnog jona,
tj. A > A
2+
+ 2e. Vrednosti jonizacionog
potencijala se izraavaju u jedinicama
energije koje ne pripadaju jedinicama
SI, ali su te jedinice-elektron-volti - do-
pustive za upotrebu do daljeg.
jonizujue zraenje, odreena grupa es-
tica ili izvesno fotonsko zraenje, koje
interreagujui s materijom kroz koju
prolazi, vri jonizaciju ili ekscitaciju nje-
nih atoma ili molekula. estino jonizu-
jue zraenje ine naelektrisane estice
kao to su elektroni, pozitroni, protoni,
deuteroni, alfa-estice i drugi tei joni, a
od neutralnih estica neutroni. U foton-
sko zraenje spada X- i gama -zraenje,
tj. elektromagnetsko zraenje ije su
energije jednake ili vee od 100 eV.
jonizujui zraci (X-zraci ili rendgenski
zraci), vrsta zraene energije, elektro-
magnetski talasi koji su oko 10.000 puta
krai od svetlpsnih talasa, zbog ega su
veoma prodorni. Njihova talasna dui-
na se kree izmeu 0,01 i 40. tetnost
jonizujuih zrakova na mikroorganizme
sastoji se u tome to u elijama pomou
elektrona dovode do jonizacije. To do-
vodi do razliitih promena; do prekida-
nja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a
posledica je oteenje i smrt bakterijske
elije.
jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere,
deli se na vie slojeva (Di, Ei, 2, Fi, F2,
i G). Slojevi imaju razliitu gustinu jona.
Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i
druge elektromagnetske radijacije.
Joanika Banja, banja na severozapad-
noj strani Kopaonika, desno od Ibra, na
550 m n. v. Klimat banje deluje toniki i
sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8,
62,2, 75,5, 78,5
0
C), slabo minera-lisane,
energetike (akratoterma); voda slui
samo za kupanje (prethodno rashlaena).
U ovoj banji lece se: hronina i
reumatika oboljenja zglobova i miia,
neuralgije i neuritisi i hronina oboljenja
enskih polnih organa.
jugo, topao i preteno suv vetar, koji duva
na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sre-
dozemnog mora i Italije. Na tom putu se
katkada toliko ovlai da izaziva naobla-
enje, kiu i snienje vazdunog pritis-
ka. Jugo duva u naim krajevima naje-
e u kasnu jesen, zimi i u rano prolee,
naroito uz obalu Jadranskog mora.
Sin. iroko, scirocco. V. vetrovi.
jugovina, period kad duva vetar s juga
(kae se: duva jugovina). Ako je ovaj
juni vetar s mora, onda je on topao i
vlaan i donosi kiu; obino je neprija-
tan i u mnogih osoba izaziva depresiju.
Ako duva s kopna (kao vardarac u do-
lini Vardara), suv je, topao i nesnosan
(ukoliko je jai).
jugularis, jugularan, grlen koji pripada
prednjem delu vrata (npr. v. jugularis
interna, unutranja vratna ili jugularna
vena).
jugulum, grkljan, vrat, kotlac.
jugum, jaram, spone.
junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kos-
tiju, v. articulatio.
Juniperus communis (Coniferae), smre-
ka, borovnica, kleka. Osueni zreli plo-
dovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadr-
e etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu
smolu i oko 30% glikoze. Danas se upot-
rebljava, uglavnom, samo u narodnoj
medicini u obliku ajeva (kao diureti-
ko sredstvo).
juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mla-
dosti ili detinjstvom; mlad, nezreo.
juvenilni reumatoidni artritis, v. arthri-
tis.
404

K
K, hemijski simbol za element kalijum.
k, oznaka za prefiks kilo u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica SI; l
kilo oznaava veliinu koja je za IO
3
ili
za l 000 puta vea od merne jedinice
neke fizike veliine, na primer, km (ki-
lometar), kg (kilogram), kW (kilovat).
KEP, v. caries dentium.
kabinet za transfuziju krvi, najmanja je-
dinica u organizacionoj shemi ustanova
za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabi-
net). Ova jedinica obino posluje u sa-
stavu bolnica ili pojedinih bolnikih
odeljenja u kojima postoje stalne potre-
be za rezervama krvi. Snabdevanje kr-
vlju vre Zavodi za transfuziju krvi.
K-elije (limfociti), limfociti koji ubija-
ju druge elije na ijoj se povrini na-
laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva
elija-ubica (engi. killer cells, pa otu-
da K-elije) nije jasan.
Kaderova operacija, v. operacija.
kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le-
evi ivotinja uginulih od zaraznih bo-
lesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se
spaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bo-
lesnih ivotinja, kao i konfiskovano, in-
ficirano i pokvareno meso domaih i-
votinja, divljai i riba. Pri spaljivanju
stvara se dosta obilan mrk ostatak koji
se upotrebljava u tehnike svrhe. K. se
postavlja izvan ljudskih naselja.
Kahnova reakcija, v. reakcija.
kaheksija, v. cachexia.
kahektiki edem, v. oedema.
Kahlerova bolest, v. myeloma.
kajmak, mlena preraevina, dobivena
vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % ku-
hinjske soli. Obino se proizvodi od
kravljeg mleka. Ima specifini prijatni
ukus i miris. Poznati su proizvodi iz ju-
gozapadne Srbije i Crne Gore.
kala-azar, infektivna bolest izazvana para-
zitom Leishmania donovani, koga na o-
veka prenose izvesni flebotomi. Parazit
napada naroito retikuloendotelske e-
lije slezine, jetre i kostne sri. Simptomi:
visoke nepravilne temperature, otok
slezine i jetre i ponekad limfnih lezda.
U krvnoj slici: anemija, leukopenija s
monocitozom i trombocitopenija. Dijag-
noza se utvruje nalazom parazita u
punktatima kostne sri, slezine i limfnih
lezda.
kalaj, v. stannum.
kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u
kojoj dolazi do mineralizacije organskih
osnova glei, dentina i cementa. Sin. mi-
neralizacija zuba.
kalcijum, v. calcium.
kalcijum-dinatrijum-etilen-diamino-
tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efi-
kasno sredstvo za leenje i profilaksu
trovanja olovom.
kalcijum-fluorid, najei oblik u kome
se susree fluor u prirodi. Koristi se za
dobivanje drugih preparata fluora zbog
njegove slabe rastvorljivosti u vodi.
kalcinoza, v. calcinosis.
kalcitonin, hormon koji se stvara u para-
folikularnim O-elijama tireoideje;
polipeptid koji sniava nivo kalcijuma u
krvi.
405
skidanjem povrnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat.
kalem kalium

kalem-protiv-domaina, reakcija, v.
reakcija kalem-protiv-domaina. Reak-
cija koja nastaje kada su limfociti da-
vaoca antigenski razliiti od istih elija
primaoca. Posle ubrizgavanja elija da-
vaoca u organizam primaoca (smanjene
imunoloke reaktivnosti) dolazi do is-
poljavanja imunoloke aktivnosti elija
davaoca to najee dovodi do prome-
na i uveanja slezine primaoca. Prema
tome, elije davaoca (kalem) reaguju
protiv elija primaoca (domain), pa je
tako reakcija dobila svoje ime. Ona je
suprotna reakciji odbacivanja kalema
tkiva kada elije domaina reaguju pro-
tiv elija davaoca. Mehanizam obe reak-
cije je isti.
kalemljenje, v. vakcinacija.
kalidin, polipeptid, deluje vazodiltator-
no, a poveava i propustljivost kapilara,
dovodi do nastajanja edema, prouzro-
kuje bol (delujui na nervne zavretke)
i kontrahuje ili oputa razne glatke mi-
ie.
kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u
krvi. V. hyper- i hypokaliemia.
Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) se-
dativno sredstvo koje smanjuje razdra-
ljivost centralnog nervnog sistema, na-
roito velikog mozga. Upotrebljava se u
velikoj epilepsiji, horeji, psihikoj raz-
draljivosti itd. Sin. Kalium bromatum,
(2) dodaje se razvijau kao usporiva da
bi spreio delovanje reduktivnih sups-
tancija razvijaa na neosvetljeni deo fo-
toemulzije (u propisanom vremenu raz-
vijanja). V. razvijao.
Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijanka-
lijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza izno-
si za odraslog oveka otprilike 150 mi-
ligrama). V. Aqua Amygdalae amarae,
Acidum hydrocyanicum.
Kalu dichromas, kalijum-bihromat,
22?, upotrebljava se u
histolokoj tehnici kao fiksativ, a s
koncentrova-nom sunipornom
kiselinom za ienje staklenog
posua. Sin. Kalium bichro-micum.
Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid,
KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Ka-
lium hydrooxydatum, Kalium hydricum,
Kalium causticum.
Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni
kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog
ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotreb-
ljava se kao ekspektorans, zatim u lee-
riju sifilisnih guma i u profilaksi en-
demske guavosti. Sin. Kalium iodatum.
V. Jodum.
Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tar-
tarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus
natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so.
Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra,
, bela kristalna supstancija.
Salitra se ranije upotrebljavala za
dobijanje crnog baruta. Danas slui
samo za spravljanje hartije (charta
nitrata) koja, kad se zapali, tinja i
razvija beo dim ije udisanje olakava
napad od bronhijalne astme.
Kalii permanganas, kalijum-permanga-
nat, oksidativno sredstvo koje se u me-
dicini upotrebljava u svrhe antisepse i
dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Ka-
lium permanganicum.
Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil--
tartarat, organsko jedinjenje trovalent-
nog antimona. Ranije je upotrebljavan
kao emetiko sredstvo, a docnije kao
hemioterapijsko sredstvo u leenju laj-
manioza (na primer, kala-azara i bil-
harcioza) ali je i u ovih indikacija danas
zamenjen terapijski aktivnijim a manje
toksinim drugim organskim jedinjenji-
ma antimona. Sin. Tartarus emeticus,
Tartarus stibiatus.
Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, sme-
a razliitih kalijumovih sulfida. Upot-
rebljava se za spremanje vetakih sum-
pornih kupanja. Sin. Kalium sulfura-
tum, hepar sulfuris.
ka liko, v. calicot.
kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, sma-
njenje kalijuma u krvi.
kaliper, aparat za merenje debljine ko-
nog nabora. Obezbeduje konstantni pri-
tisak od 10 g na l mm
2
.
kalium, K, kalijum, hemijski element, al-
kalni metal, spada u najrasprostranjeni-
je elemente, vaan bioelement, nalazi se
u krvi i u svim biljnim i ivotinjskim e-
lijama; K. aceticum solutum, v. Solutio
Kalii acetatis; K. arsenicosum solu-
tum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.
406
kaliuresis kandasta aka

bichromicum, v. Kalii dichromas; K.
bromatum, v. Kalii bromidum; K. caus-
ticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyana-
tum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum
solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K.
iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum,
v. Kalii nitras; K. permanganicum, v.
Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Ka-
lii trisulfidum.
kaliuresis, kaliureza, poveano izluiva-
nje kalijuma mokraom.
kalkuloza, v. calculosis.
kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni.
kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz
pankreasa i mokrae sisara. Sniava kr-
vni pritisak. Verovatno se stvara u pan-
kreasu.
kalomel, v. calomelas.
kaloriki nistagmus, v. nystagmus.
kalorifer, pe za zagrevanje vazduha pri
centralnom grejanju toplim vazduhom.
To je najee gvozdena pe potpuno
nepropustljiva za dim i za gasove sago-
revanja. Temperatura povrine pei ne
srne da bude suvie visoka, da bi se iz-
beglo sagorevanje praine, a time i zaga-
ivanje vazduha proizvodima tog sago-
revanja.
kalorija, oznaka cal, vansistemska jedini-
ca za koliinu toplote, rad i energiju ija
je upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l cal = 4,186 J.
kalorimetar, aparat u kome se odreuje
kalorina vrednost hranljivih materija
prema koliini toplotne energije koju
one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin.
Berthelotova bomba.
kalorimetrija, (fiziol.) merenje koliine
toplote koju odaje neko telo; direktna
k., direktan nain merenja toplote koju
odaje neki organizam u naroitoj komo-
ri. Toplota koju proizvodi ispitivani or-
ganizam zagreva vodu koja opkoljava
komoru ili koja prolazi kroz naroitu
cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti
vode i njene koliine izraunava se (u
kalorijama) koliina toplote osloboe-
ne u toku odreenog vremena; indi-
rektna k., izraunavanje veliine ener-
getskog prometa ispitivane osobe mere-
njem koliine utroenog kiseonika, kao
i proizvedenog ugljen-dioksida.
kamen, v. concrementum, calculus.
kamen besmrtnosti, naziv koji je Para-
celsus dao za opijum.
kamenac, v. calculus; k. zubni, vrste, kal-
cifikovane naslage bele ili ukastomr-
ke boje, koje se taloe na zubima koro-
narno od desni. Predilekciona mesta za
njihovo stvaranje su jezike povrine
donjih sekutia i usne povrine gornjih
molara. Nastaje tako to se u organski
matriks, sastavljen od mukopolisahari-
da, sljutenih epitelnih elija, mikroor-
ganizama, gljivica, leukocita i ostataka
hrane, taloe iz pljuvake soli kalcijuma
i magnezijuma u vidu karbonata i fosfa-
ta. Zubni kamenac ima strukturu kris-
talnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus,
dentalni. V. konkrementi, subgingivalni.
kamfor, v. Camphora.
kamohin, v. amodijahin.
kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetar.
kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V.
perimetrija.
kanal, v. canalis.
kanali, v. canaliculus.
kanalizacija, skup ureaja za odvoenje
otpadnih materija, tenih i vrstih, sis-
temom podzemnih kanala najkraim
putem iz podruja ljudskog stanovanja.
Moderna k. se razvila kao posledica raz-
vitka veih gradova i gomilanja masa
ljudi na relativno malom prostoru. Ka-
nali treba da budu uvek smeteni ispod
vodovodnih cevi.
kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice
Streptomyces kanamyceticus, deluje na
razliite vrste mikroorganizama, pored
ostalog i na M. tuberculosis.
Kanavelova elevaciona udlaga, v. udla-
ga-
kancerogeni, hemijski, fiziki i bioloki
agensi. U kontaktu sa ivom elijom tki-
va i organa menjaju program razmnoa-
vanja elija, omoguujui pojavu raka.
kandicidin, antibiotik, izolovan iz Strep-
tomyces griseus. Upotrebljava se lokal-
no, u sluajevima vaginalne monilijaze.
kandasta aka, deformacija ake koja
nastaje usled povreda ulnarnog nerva u
407
kankroid kapljomer

visini korena ake zbog ega su prsti u
metakarpofalangealnim zglobovima u
hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u
polufleksiji. Do ovakvog poloaja prsti-
ju dolazi i u toku progresivne spinalne
miine atrofije. Sin. majmunska aka, v.
skeletna aka, amyotrophia spinalis pro-
gressiva.
kankroid, v. cancroid.
kantaridin, v. Cantharides.
K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsu-
lama bakterija nalaze se kapsularni ili
K-antigeni, koji predstavljaju znaajne
seroloke elemente za identifikaciju
loza bakterijskih vrsta. V. kapsula.
kaolin, silikat aluminijuma koji sadri
vode. Slui za dobivanje porculana. V.
trovanje.
kapacitet plua, suma, zapremina dva ili
vie plunih volumena; inspiracijski
k., zapremina vazduha koju ovek od
mirne ekspiracije moe udahnuti na-
pregnutim udisanjem. Jednaka je sumi
respiracijskog i inspiracijskog rezerv-
nog volumena. Prosena vrednost mu je
3500 ml; funkcioni rezidualni kapaci-
tet je koliina vazduha koja ostaje u plu-
ima posle normalne ekspiracije. Pred-
stavlja sumu rezidualnog i ekspirator-
nog rezervnog volumena. Vrednost mu
je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna
zapremina vazduha koja se nalazi u plu-
ima posle maksimalne inspiracije; u
sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i
rezidualni volumen; prosena vrednost
mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise
od pola, uzrasta, poloaja tela u trenut-
ku njihova odreivanja i od funkcionog
stanja, kako respiratornog, tako i kar-
diovaskularnog sistema. Svi p.k. su u
ene za 20-25% manji nego u mukarca.
vitalni kapacitet, maksimalna zapre-
mina vazduha koji se moe izdahnuti
jednom maksimalnom ekspiracijom po-
sle maksimalne inspiracije, predstavlja
sumu respiracijskog, inspiracijskog re-
zervnog i ekspiracijskog rezervnog vo-
lumena: iznosi oko 4600 ml.
kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji
mogu primiti veliku koliinu krvi, a da
se pri tom u njima znaajno ne menja
krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene.
kapana hrskavica (grkljana), v. cartilago
epiglottica.
kapani av, v. oni kapci.
kapilar, v. vas capillare (vas haemocapilla-
re).
kapilaran, tanak kao dlaka.
kapilarna dinamika, proces razmene te-
nosti izmeu plazme i meuelijskih
prostora, kojeg odreuju kapilarni pri-
tisak, pritisak meuelijske tenosti,
koloidno-osmotski pritisak plazme i ko-
loidno-osmotski pritisak meuelijske
tenosti. Kapilarni pritisak, pritisak me-
uelijske tenosti i koloidno-osmotski
pritisak te tenosti predstavljaju sile koje
potiskuju tenost iz krvnih sudova, a
koloidno-osmotski pritisak plazme silu
koja vue tenost ka unutra. Na ar-
terijskom delu kapilara rezultat delova-nja
svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg
koja deluje na izlaenje tenosti, na
venskom delu kapilara neto-sila koja
deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u
srednjem delu kapilara sile koje deluju
prema spolja u ravnotei sa silom koja
deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile
koja tera tenost iz kapilara na arte-x
rijskom delu kapilara (dovodi do filtra-
cije) i sile koja uvlai tenost u venski deo
kapilara (dovodi do reapsorpcije) ini da
u meuelijskim prostorima ostaje viak
tenosti koja se u krvptok vraa preko
limfnog sistema koji poinje limfnim
kapilarima u meuelijskim prostorima. V.
limfotok.
kapilarna membrana, zid kapilara kroz
koji se vri rezmena tenosti izmeu
krvi i meuelijske tenosti. Sastoji se
od jednog sloja endotela, sa spoljanje
strane obavijenog bazalnom opnom.
Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se
nalaze pore promera 80 do 90 A, ija
ukupna povrina iznosi l/1000-ti deo
ukupne povrine membrane.
kapilarni puls, puisne oscilacije zidova
kapilara. U normalnim uslovima se ne
konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aort-
nom insuficijencijom i u osoba koje
imaju malu uestalost sranog rada, a
veliki udarni volumen (sportiti).
kapljasto srce, cor pendulum, v. cor.
kapljomer, v. instillator.
408
kaporit karboksiina grupa

kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno
vezan za visoki procenat aktivnog hlora,
70%. Koristan za dezinfekciju malih ko-
liina vode.
Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathi-
cum multiplex haemorrhagicum.
kapreomicin, antibiotik, dobiven iz
Streptomyces capreolus, sastoji se od
etiri aktivne komponente: kapreomi-
cin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M.
tuberculosis,.
kaprilna kiselina i njene soli (na primer,
cink-kaprilat) imaju fungistatiko dej-
stvo; koriste se u leenju nekih derma-
tomikoza.
kapsid, v. capsid.
kapsida, virusni omota. Kapsida je gra-
ena od najmanjih strukturnih jedinica
zvanih kapsomere. Prema arhitekturi,
kapsida moe pokazivati kubinu ili spi-
ralnu (helinu) simetriju. Kod vibriona
kubine simetrije (npr. v. polio, popova-
-virusa i dr.) obino je u pitanju ikozae-
dar; spiralna simetrija karakteristina
je za miksoviruse (v. M. influenzae), vi-
rus morbila i za mnoge biljne viruse (v,
mozaike bolesti duvana).
kapsomera, strukturna jedinica virusnog
omotaa. Kapsomere su proteini mole-
kuske teine oko 20.000 do 50.000. Broj
kapsomera po vibrionu varira od 12 do
532; adenovirusi imaju 252, virus herpe-
sa 162 kapsomere. Kapsomere su sa-
stavljene od jo manjih podjedinica. Za-
visno od vrste virusa njegove kapsome-
re mogu imati tri, pet ili est struktur-
nih podjedinica.
kapsula bakterija, ahura, sluzavi sloj
koji okruuje zid i spoljnu povrinu sva-
ke bakterije. Razliite je debljine, ona se
veoma lako vidi u mnogih (D. pneumo-
niae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je
teko vidljiva u drugih, gde je veoma
tanka, to zavisi od genotipa, ali i od
spoljnih faktora. Hemijski sastav ahu-
re sadri tri grupe bitnih sastojaka: po-
lisaharide, glutamil-polipepticl c i ami-
noeere. ahura ima sledee funkcije:
zatitu protiv fagocitoze, faga i sue.
Kapsula ini energetsku rezervu uglje-
nika. Postojanje kapsule moe biti jedan
od faktora patogenosti za dotinu bak-
teriju.
karamif en, sredstvo za leenje hiperkine-
tikih stanja.
karbamid, v. carbamid.
karbaminohemoglobin, jedinjenje izme-
u hemoglobina i ugljen-dioksida nasta-
lo direktnim vezivanjem COa za amino-
-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u
kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv.
karbarson, v. Carbarsonum.
karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-penici-
Un.
karbimazol, antitireoidna supstancija.
karboanhidraza, enzim koji katalizuje
reakciju izmeu ugljen-dioksida i vode,
tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaga-
nje ugljene kiseline u vodu i ugljen---
dioksid: COz + HzO ^ .
Karboanhidraza se nalazi u crvenim
krvnim zrncima, u elijama cevica
bubrega i u sluzi eluca. Krvna plazma
ga ne sadri.
karbogen, meavina od 95% kiseonika i
5% ugljen-dioksida; slui za suzbijanje
nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju
ugljen-monoksidom).
karbo hidra za, enzim koji katalizuje hid-
rolitiko razlaganje ugljenih hidrata.
Karbphidraze koje dejstvuju na polisa-
haride (krob, glikogen, inulin i dr.) na-
zivaju se polisaharaze ili poliaze, a kar-
bohidraze koje dejstvuju na oligosahari-
de nazivaju se oligaza. Karbohidraze,
koje katalizuju razlaganje disaharida u
monosaharide, nazivaju se disaharaze.
karboksihemoglobin, relativno stabilno
jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglo-
bina koje ne prima niti odaje kiseonik
ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi
te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen--
monoksid.
karboksilaze, naziv za fermente koji omo-
guavaju odvajanje ugljen-dioksida iz
karboksilne grupe iz ketokiselina i ami-
nokiselina pretvarajui ih u nie aldehi-
de ili odgovarajue amine.
karboksiina grupa, jednovalentna funk-
ciona grupa -COOH, karakteristina za
organske (karbonske) kiseline. Karbok-
siina grupa je sloena funkciona grupa
sastavljena od karbonilne grupe C = Oi
409
karboksipolipeptidaza
karlini pojas

hidroksilne grupe: -C = O.
OH
karboksipolipeptidaza, enzim pankreas-
nog soka koji katalizuje hidrolitiko raz-
laganje polipeptida u aminokiseline.
Cepanje polipeptida i oslobaanje ami-
nokiselina vri se s krajeva polipeptid-
nog niza.
karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum.
karbonati, soli ugljene kiseline ,
npr. natrijum-karbonat, Na2COa.
karbonijum joni, veoma reaktivni elek-
trofilni joni, lako stvaraju kovalentne
veze s razliitim nukleofilnim supstan-
cijama, kao i s bioloki vanim grupa-
ma; nastaju prilikom reagovanja alkili-
rajuih agensa.
karborund, v. Carborundum.
karbunkul, v. carbunculus.
karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipogl-
ikemijskim svojstvom iz grupe derivata
sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog
ega se koristi kao antidijabetik (v.
tamo); zbog niza neeljenih efekata da-
nas se retko gde koristi, a u naoj zemlji
nije bio u regularnoj upotrebi.
karcinoembrionski antigeni, spadaju u
specifine antigene tumora (v. tumor-
specifini transplantacijski antigeni).
Normalno postoje u toku rane embrio-
geneze. Poto dolazi do njihovog potis-
kivanja pre razvoja imunog aparata ne
stvara se tolerancija na ove antigene.
karcinom, v. carcinoma.
kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca.
kardijalan, v. cardiacus.
kardijalna ciroza, v. cirrhosis.
kardijalna insuficijencija, v. insufficien-
tio.
kardijalna kriza, v. crisis.
kardijaliii umovi, v. um.
kardijazolski ok, v. therapia.
kardiogena ploa, naspram endokardnih
kesica splanhopleura zadebljava s obe
strane i neto se izbouje u telesnu dup-
lju. To je srana ili kardiogena ploa, na-
zvana jo i mioepikardni ovoj jer od nje-
ga, pored miokarda, postaje jo i epi-
kard (visceralni list perikarda). Deo te-
lesne duplje, u kojoj se razvija zaetak
srca, ini pleuroperikardnu duplju.
kardiograf, aparat koji slui za dobivanje
kardiograma.
kardiografija, v. cardiographia.
kardiogram, v. cardiogram.
kardiolog, lekar osposobljen za dijagnos-
tikovanje i leenje bolesti srca i krvnih
sudova.
kardiologija, v. cardiologia.
kardioomentopeksija, v. cardioomento-
pexia.
kardiopleuralni um, sin. pleuroperikar-
dni um, v. um.
kardiopneumopeksija, v. cardiopneumo-
pexia.
kardioptoza, v. cardioptosis.
kardiopulmonalni um, v. um.
kardiotonici, v. cardiotonica.
kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi.
kardiovalvulni, sve to je u vezi sa sra-
nim zaliscima.
kardiovaskulni, v. cardiovascularis.
karijes indeksi, v. caries dentium, c. indek-
si.
kariogamija, jedro zigota koje sadri dip-
loidni broj hromosoma (2n). Sin. sinka-
rion.
kariogen, onaj koji izaziva i utie na raz-
voj karijesa zuba.
kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u
kojoj jedro najpre otekne, a potom na-
staje postepeno gubljenje hromatina. V.
necrobiosis.
kariopiknotiki indeks, pokazatelj u Pa-
panikolauovom testu koji otkriva cik-
lusne promene u vaginalnoj sluznici po-
mou naroitog bojenja sekreta.
kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra
elije i rasparavanje hromatina u deli-
e koji naputaju jedro.
kariozna lezija, v. caries dentium, c. klini-
ki.
kariozni defekt, v. caries dentium, c. kli-
niki.
karlina duplja, v. cavum pelvis.
karlina osovina, v. axis pelvis.
karlini pojas, pojas koji ine kosti karli-
ce. Njegove vrednosti predstavljaju: a)
rastojanje izmeu spoljne ivice jednog
bedrenog grebena i spoljne ivice dru-
gog; b) rastojanje od spoljne ivice dru-
gog; c) odreivanje bitrohanternog pre-
nika irine kukova. Za tano dobijanje
410
karlsbadska so katadin-postupak

tih vrednosti vodi se rauna o koliini
masnih naslaga i miinih masa. Kad
god je u pitanju enski tip uobliavanja
zapaa se nagomilavanje masti u kuko-
vima, a u mukom tipu, nagomilavanje
miinih masa u deltoidnom predelu. O
tom pojasu se vodi rauna u rastenju
deteta od 6 godina, u prepubertetu i pu-
bertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kos-
ti: bedrene i preponske kosti i sednjae.
Hrskavini zaeci karlinog pojasa za
bedrenu kost i preponjau javljaju se u
zaetku od 11 mm duine, za sednjau u
embrionima do 20 mm. Do 7. godine
karline kosti su jo razdvojene jedna
od druge. U 8. godini se spaja sednjaa
s preponjaom.
karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefac-
tum.
karmin, v. carmin.
karnifikacija plua, v. carnificatio pulmo-
num.
karotidna arterija, (embr.) nishodna aor-
ta S
1
C produava u embriona od 2 mm
kao primarna unutranja karotidna ar-
terija, kao to se i ushodna aorta produ-
ava nagore kao primarna spoljanja
karotidna arterija. S obe strane 3. arte-
rijski luk predstavlja poetni deo unut-
ranje karotidne arterije, zbog ega se
taj luk naziva karotidnim lukom.
karotidni, v. carotis.
karotidnog sinusa refleks, refleks koji iz-
aziva usporen rad srca, a koji nastaje
pritiskom na ravu a. carotis commu-
nis, bilo da je pritisak van arterije ili u
njoj. U stvari, pritisak se vri na sinus a.
carotis internae. V. karotidnog sinusa
sindrom.
karotidnog sinusa sindrom, sinkopa po-
nekad praena grevima, zbog povea-
ne aktivnosti refleksa karotidnog sinu-
sa, kada se prstom izvri pritisak na je-
.dan ili oba karotidna sinusa.
karotin, v. carotin.
karotinaza, enzim jetre pod ijim se utica-
jem u jetri iz -karotina, cepanjem nje-
govog molekula, dobijaju dva jednaka i
istovetna molekula vitamina A.
karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8
izoprenskih ostataka. Karotinoidi su
obojeni. Karotin je najvanija vrsta ka-
rotinoida. V. lipochrom.
karta povreenog i obolelog, v. ranjeni-
ka karta.
Kartagenerov sindrom, v. sindrom.
karyopyknosis, kariopiknoza, smeura-
vanje jedra elije s pretvaranjem hro-
matina u amorfnu, vrstu masu. Via se
u normalnim eritroblastima pre njiho-
vog pretvaranja u eritrocite.
karyorrhexis, karioreksis, raspadanje
jedra u eliji, pri emu se hromatin ras-
pada u sitne delove koji se izbacuju iz
elije. Ranije se mislilo da se na taj na-
in eritroblast oslobaa jedra da bi po-
stao eritrocit.
karyotyp, kariotip, hromosomski sadraj
elijskog jedra odreene jedinke ili vr-
ste, u pogledu broja, veliine i oblika
hromosoma, koji se obino utvruju u
metafazi mitotske deobe.
Kasabach-Merrittov sindrom, v. sin-
drom.
kastracija (kopljenje, jalovljenje), sluaj-
no ili namerno (operativno) odstranje-
nje polnih lezda, posle ega u oba pola
nastaje naroito stanje zaostalog razvo-
ja i poremeenih funkcija (evnuhizam).
kastracione elije, v. elija.
kaalj, v. tussis.
kaika, u medicini mera za tene lekove i
(znatno rede) za prakove. Velika kaika
sadri, priblino, 15 g, a mala kaika
priblino 5 g tenosti; k. za otisak, zu-
barska alatka od metala, oblika vilice, sa
drkom. Kaika slui i za to da nosi ma-
terijal za otisak i da se njome ravnomer-
no pritiska materijal za otisak; fabrike
k. izrauju se obino u serijama razne
veliine i oblika za gornju i donju vilicu;
individualna k. pravi se ad hoc u tehnikoj
laboratoriji i slui za uzimanje funk-
cionalnog otiska. katabolizam, v.
dissimilatio. katadin-postupak, primena
srebra u dezinfekciji. Zasnovan na
delovanju tekih metala na belanevine.
Efekat dobar na salmonele, slab prema
cistama dizente-rike amebe, nedovoljno
ispitan prema virusima. Baktericidni
efekat raste s porastom temperature za
svakih 1O
0
C za 1,6 i kisele reakcije za
1,55. Tvrdoa
411
kataforeza
kateter

vode, hloridi, a naroito sulfidi uspora-
vaju efekat. Sporo deluje, ima slabu pri-
menu.
kataforeza. v. elektroforeza.
katakrotizam, v. catacrotismus.
katakrotni, oznaka za izgled pulsa u ka-
takrotizmu.
katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje
vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u
svim ivim elijama izuzev u nekim
anaerobnim bakterijama.
katalepsija, katalepsija, pojava neobino
dugog zadravanja ekstremiteta ili gla-
ve u neprirodnim poloajima u koje su
pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i
u hipnozi. V. flexibilitas cerea.
kataliza, pojava menjanja brzine reakcije
u prisustvu katalizatora. Homogena ka-
taliza je ako su sastojci hemijskog siste-
ma i katalizatora istog agregatnog sta-
nja (iste faze), a heterogena kataliza se
vri na dodirnoj povrini razliitih faza
(kontaktna kataliza).
katalizatori, supstancije koje u minimal-
nim koliinama svojim prisustvom ubr-
zavaju neku hemijsku reakciju, a pri
tome ostaju nepromenjeni; negativni
k., supstancije koje usporavaju brzinu
neke reakcije.
katapleksija, v. cataplexia.
katarakta, v. cataracta.
kataralna angina, v. angina.
kataralni gastritis, v. gastritis.
katatermometar, instrument za merenje
rashladne moi sredine. Sastoji se od
rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i
skale sa gornjom oznakom na 38
0
C i do-
njom na 35. Meri se vreme rashlaenja
katatermometra od 38
0
C na 35
0
C i po-
mou nomograma ili formule se odre-
uje rashladna mo sredine. Slui i za
odreivanje brzine strujanja vazduha
ispod l m/sec.
katatimna sumanuta ideja, v. sumanute
ideje.
katatimno ludilo, v. sumanutost
katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije
koja se odlikuje pojavom katatonusnog
stupora ili katatonusne pomame. Akutna
katatonija ima dobru prognozu. Akutna
smrtna katatonija ili dilirium
acutum dovodi naglo do smrti usled
edema mozga.
kateholamini, simpatomimetici (adrena-
lin, noradrenalin, izoproterenol) koji
imaju hidroksilne grupe u benzenskom
jezgru u poloaju 3 i 4 (s obzirom na to
da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i ka-
tehol).
katepsin, v. cathepsin.
kateter, cevast, savitljivi hirurki instru-
ment, koji se uvlai u telesne upljine da
bi se iz njih ispraznio tean sadraj ili
ubrizgao neki antiseptiki rastvor u ci-
lju leenja (na primer, kateterizacija
mokrane beike, eustahijeve tube, i
suznih kanala). Postoje kateteri raznog
oblika i od razliitog materijala (vulka-
nisane gume, metala, stakla, svile prevu-
ene lakom; prema tome, meki, polutvr-
di i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov
k., uterusni kateter s dva toka; Chevas-
suov k., slui za ureteropijelografiju.
Vrh Chevassuovog katetera ima oblik
ira da bi zatvorio ureteralni otvor i
spreio izlivanja kontrastnog sredstva
retrogradno u mokranu beiku u toku
ubrizgavanja; dugovremeni k., koji
due vreme ostaje u beici radi evakua-
cije mokrae, naroito posle operacija
na mokranoj beici, uretri i prostati,
retencije mokrae i dr., v. trajni katetar,
dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za
ubrizgavanje, a drugu za isticanje te-
nosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na
kraju je savijen u dva lakta; filiformni
k., kateter malog proeka, koji slui za
dilataciju uretralne strikture da bi se
provukao pored suenja koje stvara kal-
kulus ili pregib uretre; fleksibilni k.,
savitljiv kateter, v. Nlatonov kateter;
Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji
se zadrava u mokranoj beici pomou
balona koji se nalazi blizu njegovog
vrha i naduvava se vazduhom ili puni
tenou; meki k., v. Nlatonov kateter;
Malecotov k., kateter s dva ili etiri
krilca i slui za ensku mokranu bei-
ku; Mercierov k., savitljivi kateter na
svom kraju savijen u lakat. Mercierov
kateter slui za kateterizaciju u hipert-
rofiji prostate; Nlatonov k., meki pra-
vi kateter od vulkanizovanog kauuka,
412
kateterizacija
kauzalna embriologija

v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kate-
ter od gume iji se raireni vrh oprua
i ispravlja pomou provlaka. U takvom
obliku Pezzerov kateter se uvlai kroz
uretru u mokranu beiku. Poto se
provlak ukloni, vrh se ponovo iri i pri-
lee uz unutranji otvor mokrane bei-
ke, ime se spreava spontani izlazak
katetera iz beike. Kateter slui i u di-
jagnostike svrhe: da se kroz njega ub-
rizga kontrastno sredstvo u uplje orga-
ne (mokrana beika, srce i dr.) i u pa-
toloki nastale upljine, koje se zatim
rendgenski snimaju; Robinsonov k.,
prav katetar s dva do est okaca koji
omoguuju drenau, te je naroito ko-
ristan u sluaju postojanja ugruaka
krvi, koji mogu da zapue neki od oka-
ca; Tiemannov k., uretralni gumeni ka-
teter savijenog vrha navie i glaviastim
vrhom, pogodan za kateterizaciju mok-
rane beike u hipertrofiji prostate;
trajni k., v. /c. a demeure; enski k., krat-
ki kateter pogodan za prolaenje kroz
ensku uretru.
kateterizacija, uvlaenje katetera u razne
uplje organe u cilju pregleda ili lee-
nja; k. hepatike vene, uvlaenje kardi-
jalnog katetara (sonde) kroz venu na
ruci, u desnu pretkomoru, donju uplju
venu, hepatiku venu do malih hepati-
kih venula radi odreivanja intrahepa-
tikog venskog pritiska; k. mokrane
beike, uvlaenje katetera kroz uretru
u mokranu beiku radi isputanja
mokrae ili ispiranje beike, v. katetar;
c. posterior vesicae urinariae, zadnja
ili retrogradna kateterizacija mokrane
beike, uvlaenje katetera u uretru kroz
otvorenu beiku u neprolaznim suenji-
ma uretre, kada se ne moe izvriti ob-
ina kateterizacija; kateterizacija pute-
va za disanje, v. intubatio; k. srca, no-
viji riain ispitivanja srca. Sastoji se u
uvlaenju katetera (sonde) kroz venu
na lakatnom pregibu u desnu pretko-
moru, desnu komoru i plunu arteriju.
Pomou katetera srca odreuje se priti-
sak u desnom srcu, utvruje se sastav
gasova u krvi u desnom srcu i mogu se
utvrditi izvesne najee uroene sra-
ne mane; k. uretera, uvlaenje ureteral-
nog katetera pomou specijalnog cls-
toskopa u ureter radi dobivanja mokra-
e iz odgovarajueg bubrega ili radi ret-
rogradne pijelografije.
katjon, v. jon.
katoda, negativna elektroda, negativni pol
jednosmerne struje. Katoda u rendgen-
skoj ili termoelektronskoj cevi izraena
je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se
niskom voltaom od 3 do 18 V radi emi-
tovanja elektrona.
katodni osciloskop, elektronski instru-
ment koji slui za posmatranje podsti-
caja iz detektora zraenja ili drugih
elektronskih instrumenata. Slui za is-
pitivanje, merenje, proveravanje isprav-
nog rada i podeavanje instrumenata i
mernih kompleta.
katodni trzaj, kontrakcija miia koja se
javlja pri monopolarnom nadraivanju
ivca, kad je aktivna elektroda katoda.
katrani (boroviin, brezov, bukov), guste,
mrke ili crne tenosti, koje se dobivaju
suvom destilacijom drveta od lisnatog i
etinarskog drvea prema naoj farma-
kopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bu-
kov katran), Pyroleum Betulae (brezov
katran), Pix luniperina (boroviin kat-
ran) i Lithanthracis pyroleum (katran
kamenog uglja). Deluje lokalno i inhala-
cijom pare; pri inhalaciji dolazi do oa-
muenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva
i nadraaja bubrega, pri lokalnom dej-
stvu na kou razvijaju se eritem, akne,
bradavice, pa i karcinom.
Katzenjammer. (nem.) simptomi glavo-
bolje, munine, mogunog edema moz-
ga i funkcionog neuritisa kao posledice
napitog stanja.
kaudalno crevo, v. repno crevo.
kaustian, jedak, koji nagriza, razjeda,
koji unitava ivo tkivo.
kaustika, v. caustica.
kautela, mera predostronosti, npr. kau-
tela asepse, mere za postizanje asepti-
kih uslova u hirurgiji i dr.
kauter, v. cauter, galvanokauter, elektro-
kauter, paquelin.
kauterizacija, v. cauterisatio.
kauzalgija, v. causalgia.
kauzalna embriologija, prouava kojim
se mehanizmom i pod kakvim okolnos-
413
kauzalna terapija
keratitis

tima tako elementarne strukture razvi-
jaju u sloene i najsloenije oblike i
funkcije.
kauzalna terapija, v. therapia.
kaverna, v. caverna.
Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna
pigmentacija ronjae u Wilsonovom
oboljenju (hepatolentikularna degene-
racija). U stromi ronjae pored limbu-
sa vidi se zelenkastoukasti prsten na-
stao taloenjem organskog bakra.
Kazanjianva ina, v. ina s prste novima -
metalna.
kazein, mlena belanevina poreklom iz
mlene lezde sisara. Kravlje mleko je
sadri od 2,5 do 3,2 %, a u ene O do 0,75
%. Ne zgruava se na toploti pri neutral-
noj reakciji, zgruavanje mleka pri ku-
vanju dokaz je zagaenosti i higijenske
neispravnosti mleka. Glavni je sastojak
sira. V. casein.
kazeinogen, najvanija belanevina mle-
ka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome
je fosforna kiselina estarski vezana za
ostatak serina belanevinske kompo-
nente kazeinogena. Kazeinogen sadri
oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen
ima izraene kisele osobine i u mleku je
u obliku anjona i to kao kalcijum-kazei-
nat. Izoelektrina taka mu je pH 4,7.
Ako se mleko zakiseli ili se uticajem
bakterija stvori iz laktoze enzimskim
putem mlena kiselina, mleko e se
zgruati. Pri zgruavanju mleka kazei-
nogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u ka-
zein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se
primenjuje za dobijanje sira iz mleka.
Kazein se dodatkom alkalija ili vika ki-
selina ponovo rastvara. Sirite (eludac
teleta) pretvara enzimskim putem ka-
zeinogen u nerastvorljivu zgruanu
masu - kazein. Kazeinogen snabdeva
organizam proteinom, kalcijumom i fos-
forom.
kazeozna pneumonija, v. pneumonia.
Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen.
kefalometrija, merenje raznih prenika
glave i svih anatomskih elemenata na
glavi i licu, ukljuujui mekotkivni po-
kriva. Antropoloka metoda, iz oblasti
somatometrije.
kefir, mleni proizvod od kobiljeg ili krav-
ljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe-
cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (To-
rula kefir i Lactobacillus caucasicus).
Prijatnog je ukusa, slian jogurtu. V. jo-
gurt, kiselo mleko i kumi.
Kehrkringovi nabori, kruni nabori cre-
va koji se javljaju tek u 6. mesecu.
Keith-Flackov vor, v. nodus sinoatrialis.
kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz
tumora.
keletomia, keietomija, hirurko razdvaja-
nje kilnog prstena u sluaju ukletene
kile.
keloid, vrsto, ogranieno zadebljanje
koe, nastaje, u predisponiranih osoba,
prekomernim umnoavanjem vezivnog
tkiva, u procesu zaraivanja rana (po-
sle opekotina, kauterizacija itd.), ili ne-
kih drugih zapaljenjskih procesa JLI
koi.
keramika, (stom.) iri pojam za vie vrsta
stomatolokog porculana. Sastoji se od
finih estica feldspata, kvarca i kaolina uz
dodatak fluorescentnih materija i metalnih
oksida kojima se postiu tran-sparentnost i
prirodna boja zuba; alumina k., klasini
porculan uz dodatak veeg procenta
aluminijum-trioksida iste termalne
ekspanzije. Dva puta je tvri od klasinog
porculana i koristi se
x
za izradu
porculanskih krunica i mostova do 3 lana
u predelu fronta; ciklus peenja k.,
vremenski i temperaturni interval peenja
keramikih nadoknada ili faseta. Peenje
porculana obavlja se u tri faze, gde je
zadnje peenje name-njeno glaziranju i
izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje
k., zavrno peenje keramike ili metalno-
keramike nadoknade u prisustvu vazduha
radi dobi-janja tankog staklastog sloja na
njegovoj povrini; klasina k., po svom
sastavu slian staklu i koristi se za izradu
porculanskih krunica; metalna k.,
modifiko-vani klasini porculan u iji
sastav ulaze oksidi neplemenitih metala
neophodni za razvijanje metalno-
keramikog me-uspoja u toku ciklusa
peenja. Ova keramika ima termalnu
ekspanziju veoma blisku termalnoj
ekspanziji legure na kojoj se pee.
keratinizacija, v. oroavanje.
keratitis, zapaljenje ronjae. Moe nasta-
ti egzogeno ili endogeno. Protie bez gu-
bitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.
414
kerato- keratoskop po Placidu

bullosa, sekundarna degeneracija ro-
njae praena bulama epitela koje pr-
skaju; k. dendritic a, v. keratitis herpeti-
ca; k. disciformis, v. keratitis herpetica;
k. e lagophthalmo, nastaje u delu ro-
njae koji nije dovoljno pokriven kapci-
ma; k. eczematosa, scrophulosa,
phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.)
praena skrofuloznim izgledom lica, ek-
cemima koe glave i lica, eksuc|ativnom
dijatezom. Osnovna promena je fliktena
ronjae (v. phlyctaend)\ k. filamento-
sa, oteeni epitel uvija se u vidu koni-
a; k. herpetica, virusno oboljenje. Pre-
ma klinikoj slici javlja se: k. dendritica,
povrinski defekti epitela u vidu grani-
ca, k. disciformis, zamuenje parenhima
u vidu kotura; k. neuroparalytica, u
toku paralize trigeminusa u podruju
otvora kapaka javlja se okruglasti de-
fekt epitela koji moe prei u ulkus; k.
parenchymatosa e lue congenita, du-
bok keratitis koji zahvata oba oka. Pra-
en je Hutchinsonovom trijadom. Os-
tavlja velika zamuenja; k. rosacea,
prati acne rosaceae lica.
kerato-, prefiks koji u sloenicama ozna-
ava da je neto u vezi s ronatom ma-
terijom (npr. roasti sloj epiderma) ili s
ronjaom oka. Npr. keratoconus, ku-
pasto izboenje ronjae.
keratoacanthoma, keratoakantom, be-
nigni tumor u obliku cirkumskripte, he-
misferine hiperplazije epiderma s cen-
tralnim oroavanjem, lokalizovan ma-
hom na licu. Siri. molluscum sebaceum.
keratoconjunctivitis, keratokonjunktivi-
tis, istovremeno zapaljenje ronjae i
venjae.
keratoconus, keratokonus, kupasto izbo-
enje centralnog dola ronjae s tstanje-
njem parenhimax Obino se javlja na
oba oka, mada ne uvek podjednako izra-
en. Najee se javlja posle puberteta.
Oboljenje postepeno napreduje i dovo-
di do velikog astigmatizma, zamuenja
ronjae i slabog vida.
keratodermia, keratodermija, kongeni-
talna ili steena, regionalna (stopala, ta-
bani) hiperkeratoza.
keratoglobus, retka anomalija oblika i
krivine ronjae. Ronjaa je ravnomer-
no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za
tano postavljanje dijagnoze dolazi u
obzir megalokornea.
keratohyalin, zrnasta supstancija (elei-
dinska zrnca) koja se nalazi u elijama
zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri
oroavanju elija roastog sloja epider-
ma.
keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis,
istovremeno zapaljenje ronjae, duice
i cilijarnog tela.
keratolytica, keratolitici, sredstva koja
svojim keratolitikim dejstvom odstra-
njuju hiperplazian roasti sloj (clavus,
tyloma). Predstavnik je salicilna kiseli-
na.
keratomalacia, keratomalacija, stvaranje
grizlice u ronjai koje moe dovesti do
potpune nekroze ronjae. Nastaje sle-
pilo usled panoftalmije ili ftize one ja-
buice. Javlja se u male dece usled te-
kih poremeaja u ishrani, naroito us-
led nedostatka vitamina A, kao i usled
tekih crevnih poremeaja. V. xerosis.
keratoma, cirkumskriptno, ogranieno
oroavanje; k. palmare et plantare he-
reditarium, dominantno nasledna re-
gionalna hiperkeratoza dlanova i taba-
na, koja u nekim sluajevima prelazi i
na dorzalne strane (transgrediens) ili je
mestimina (dissipatum); k. senile (ke-
ratosis senilis), mestimina, bradavi-
asta oroavanja, na licu ili akama u
starijih osoba. Prekanceroza.
keratometar, v. ophthalmometer,
keratoplastica, keratoplastika, operacija,
koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-'
muenog dela ronjae providnim ma-
terijalom koji se uzima s ronjae lesa.
Izvodi se najee u cilju poboljanja
otrine vida; k. lamellaris, zamenjuju
se samo prednji slojevi ronjae; k. par-
tialis, zemena jednog dela ronjae, ug-
lavnom centralnog; k. perforativa, ro-
njaa se zamenjuje u celoj debljini; k.
totalis, zamena celokupne ronjae.
Vri se retko jer su rezultati nesigurni.
keratosis, keratoza, pojaano oroavanje.
Sin. hyperkeratosis.
keratoskop po Placidu, okrugla ploa s
koncentrinim crnim krugovima ija se
slika reflektuje na ronjai. Slui za di-
415
kerion Celsi ketoza

jagnozu ve izraenog astigmatizma ve-
eg stepena.
kerion Celsi, duboka trihofitija kose gla-
ve ili brade u obliku ispupenih, gnoj-
nih ploa ili vorova (duboki folikuli-
tis), iza kojih ostaje trajna alopecija.
kernicterus, utica modanih jezgara,
praena tekim neurolokim promena-
rna u krvi: velike koliine slobodnog
(nevezanog) bilirubina i intenzivna uta
obojenost modanih jezgara s tekim
degenerativnim promenama u njima.
Ova utica pripada grupi teke utice
novoroenih /bog neslaganja krvnih
grupa ABO, a ee podgrupe Rezus iz-
meu majke i deteta. V. icterus.
kesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili
gumiranog platna koja se puni ledom i
slui u terapijske svrhe.
kesonska bolest, javlja se posle naglog iz-
laska iz kesona. Nastaje usled dekom-
presije i oslobaanja mehuria azota
koji zaepljuju kapilare i vee krvne su-
dove ugroavajui ivot. Postoji opas-
nost od zaepljenja krvnih sudova vital-
nih centara.
kestenjaa, v. prostata.
ketamin, narkotiko sredstvo za dijagnos-
tike i kratke hirurke poduhvate, za
uvoenje u narkozu i za dopunu dejstva
drugih narkotikih sredstava; prouzro-
kuje disocijativnu anesteziju: pacijent
se za vreme uvoenja osea razdvojen
od svoje okoline, ak i od svojih sopst-
venih ekstremiteta.
ketgut, v. catgut.
ketoacidosis, ketoacidoza, nagomilava-
nje velikih koliina ketonskih tela (v.
tamo) u telu osoba, npr. sa eernom
boleu, nastaje usled nedostatka po-
trebne koliine bioloki aktivnog insuli-
na (v. tamo).
ketoaciduria, ketoacidurija, izluivanje
ketonskih tela mokraom.
ketogen, koji stvara ketonska tela. Keto-
gene supstancije su masti i izvesne be-
lanevine. V. ketoni.
ketogenesis, ketogeneza, stvaranje keton-
skih tela u organizmu.
ketokiseline, v. kiselina.
ketonaemia, ketonemija, poveanje ke-
tonskih tela u krvi, kao u gladovanju i
eernoj bolesti.
ketoni, jedinjenja koja sadre dvovalent-
nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za
dva jednaka ili razliita ugljovodonina
ostatka (alkila ili arila), npr. propanon
(aceton) - CO - . Ketoni
nastaju oksidacijom sekundarnih
alkohola.
ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna
grupa = C = O, vezana direktno za dva C-
-atoma. Npr. CH
--
propanon (aceton) sadri keto-grupu.
ketonska tela, hemijska jedinjenja (pro-
panon, acetilsiretna, oksibuterna kise-
lina) koja se i pod fiziolokim uslovima
nalaze u organizmu a odlikuju se^ pri-
sustvom karbonilne - CO - grupe; u pa-
tolokim uslovima, npr. metaboliki de-
kompenzovana eerna bolest (v.
tamo), gladovanje itd., koliina keton-
skih tela postaje znatno vea i tada se
ona u znatno veoj meri izluuju mokra-
om; najznaajnija ketonska tela su ace-
ton, acetosiretna kiselina i betahidrok-
sibuterna kiselina.
ketonuria, v. ketoaciduria.
Jcetosis, ketoza, poveano stvaranje i na-
gomilavanje ketonskih tela (acetona,
acetosiretne i hidroksibuterne kiseli-
ne) u organizmu u eernoj bolesti i gla-
dovanju.
17-ketosteroidi, meovita grupa jedinje-
nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u
razliitom stepenu, ispoljavaju anabol-
na (v. anabolismus) i androgena svoj-
stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti
u mokrai.
ketostix, ketostiks, trake impregnisane
natrijumnitroprusidom, aminosiret-
nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a
slue za odreivanje ketonskih tela (v.
tamo) u mokrai; dejstveni princip rea-
guje preteno s acetosiretnom kiseli-
nom (manje s acetonom i betahidroksi-
buternom kiselinom) u mokrai.
ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u
mokrai.
ketoza, monosaharid koji sadri keto-gru-
pu. Najvanija ketoza je fruktoza (keto-
heksoza).
416
kima kiseli fuksin

kima (turski), kimeni stub, rtenjaa, rte-
nica, hrptenjaa. V. columna vertebralis,
kimeni stub.
kimena, lena vrpca, v. chorda dorsalis.
kimeni stub ili kima, v. columna verteb-
ralis; (embr.) razvoj kimenog stuba po-
kazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavini i
kotani. Opnasti kimeni stub se stvara
od sklerotoma (odnosno somita) koji
oko svitnjaka, kao oko lene osovine,
slau mezodermne elemente.
Kienbckov fenomen, paradoksna kon-
trakcija preage; he mi dijafragma na
jednoj strani podie se pri udisaju, a
sputa pri izdisaju.
Kienbckova bolest, v. bolest.
Kienbckovo iaaenje, izolovana dislo-
kacija polumeseaste kosti ruja.
kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje
Pottove bolesti. V. Pottova bolest.
kijavci, nadraujui kratkotrajni bojni ot-
rovi koji drae gornje disajne puteve i
izazivaju kaalj i dugotrajno kijanje, lu-
enje sluzi, pljuvake i si., a u jaoj kon-
centraciji i bol u grudima. Nadraaji se
ublauju udisanjem para alkohola, hlo-
roforma, amonijaka iz ampula linog
dekontaminacionog pribora (v. tamo), a
u tekim sluajevima rastvorom 1-2 /o--
tnog kokaina u glicerinu. Najvaniji su
difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin
(Klark I i Klark II, v. tamo).
kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluzni-
ce nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta.
Veinom je u pitanju virusna infekcija
epidemijskog karaktera, tj. obina pre-
hlada. I mnoge druge virusne infekcije
vazdunih puteva poinju korizom kao
grip, morbili. Velik broj koriza spada u
grupu alergijskih rinitisa, nekad nazva-
nih c. spasmodica, vasomotoria, nervo-
sa itd.; alergijska k., neinfektivno zapa-
ljenje nosne sluznice kao i sluznice u pa-
ranazalnim upljinama. Nastaje prili-
kom dodira i resorpcije specifinog
alergena i nosne sluznice u sensibilisa-
nih osoba. Moe da bude sezonska (po-
len), trajna (kuna praina) ili profesij-
ska (brano); polenska k., posebna vr-
sta sezonske alergijske bolesti; coryza
syphilitica, gnojna kijavica novoroe-
nog deteta. Javlja se u kongenitalnom
sifilisu s enantemom u nosu.
kila, v. hernia; k.u oiljku, v. hernia ven-
tralis.
kilopondmetar, oznaka kpm, vansistem-
ska jedinica za rad i energiju ija je
upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l kpm = 9,806 J.
Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sin-
drom.
kimograf, v. rcndgen-kimograf.
kinaza, (1) specifian aktivator nekog pro-
fermenta, npr. enterokinaza koja aktivi-
e tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fos-
foferaze koje katalizuju reakcije preno-
sa fosfatnih ostataka na monosaharide
(glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.).
kineplastika, plastika amputacija u ko-
joj se patrljak tako formira da odgovara
motornim zahtevima.
kinesitherapia, v. therapia.
kinetika, nauka o kretanju (deo mehani-
ke); k. u herniji, bavi se ispitivanjem br-
zina reakcije i hemijskih ravnotea; k.
radioaktivnog gvozda, sin. ferokineti-
ka, metod za kvalitativno i kvantitativno
ispitivanje eritropoeze. Posle intravens-
kog ubrizgavanja dijagnostike doze ra-
dioaktivnog gvozda Fe
59
, prati se njegov
klirens iz krvi, brzina vezivanja za erit-
rocite i stepen vezivanja za pojedine or-
gane (jetra, slezina).
kinetochora, kinetohora, v. centromera.
kmetski, pokretan, u kretanju.
kinezalgija, bol izazvan naprezanjem mi-
ia.
kineziterapija, leenje bolesti pokretima
i vebama. Sin. kinezioterapija.
Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio.
Kingsleyjev splint, v. ina.
kinidin, v. Chinidinum.
kinin, v. Chininum.
kiretaa, v. curettage.
Kirmissonnova operacija, v..operacija.
Kirschnerova iana ekstenzija, v. ex-
tensio.
kisela fosfataza, hemijska seksualna odli-
ka. Njena prosena koliina u ejakulatu
iznosi izmeu 20-40. godine, 14000
E/ml.
kisela voda, v. voda.
kiseli fuksin, v. fuchsin.

27 Medicinski leksikon 417
kiseli rubin
klauden

kiseli rubin, v. fuchsin S.
kiselina, v. acidum; homogentizinska ki-
selina je 2-5-dioksifenil-siretna kiseli-
na nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksi-
fenil-pirogroane kiseline oksidaci-
jom. Pri izluivanju alkaptona s mokra-
om (alkaptonurija) ona na vazduhu po-
stepeno potamni i pocrni i pokazuje
jaku reduktivnu sposobnost; ketonske
k., ketokiseline su organske kiseline
koje pored karboksilne grupe sadre i
keto-grupu, npr. pirogroana kiselina,
CHs - CO - COOH; masne kiseline, za-
siene monokarbonske kiseline, olein-
ska kiselina, (2>7 - CH - CH-
(CHz)? -COOH nezasiena via masna
kiselina. Sastojak je naroito ulja; or-
ganske kiseline, organska jedinjenja
koja sadre jednovalentnu karboksilnu
grupu (- COOH). Po svom hemijskom
ponaanju organske kiseline su sline
neorganskim kiselinama.
kiselo mleko, mleni proizvod, dobijen
pod uticajem bakterija: acidi lactici i ba-
cillus bulgarics, koji razlazu laktozu u
mlenu kiselinu. U kiseloj sredini ka-
zein se zgruava. Kad mlena kiselina
dostigne nivo od l /o zaustavlja se dalji
razvoj bakterija. Delje povoljno na flo-
ru digestivnog sistema, suzbija pretera-
ni razvoj E. coli.
kiseljak, kisela voda, koja sadri uglav-
nom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen--
dioksid. V. voda (kisela).
Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj rei-
ce Lepenice, u najlepem mestu sarajev-
ske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat
koji deluje sedativno. Postoje vie izvo-
ra (temperature 12 i 13
0
C) istog sastava.
Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoal-
kalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna
i murijatika, ugljenokiseia (ukupno sa-
dri 6,2595 g %). Voda se koristi za pie,
za kupanje (prethodno zagrejana) i za
izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: po-
remeaji i oboljenja eluca, creva, jetre
i unih puteva, eerna bolest, uriki
artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaz-
nost.
kiseoniki dug, koliina kiseonika koja
se, po zavrenom radu, naknadno, unosi
i troi kao viak u odnosu na koliinu
koja bi se unela da rada nije bilo. Otpla-
ta kiseonikog duga moe potrajati i i-
tav sat. Utoliko je vei ukoliko je pre-
thodni napor bio veeg intenziteta i du-
eg trajanja. Funkcija otplate kiseoni-
kog duga je ukloniti nagomilane raspad-
ne produkte (mlenu kiselinu) i obnoviti
rezerve energetskog materijala neop-
hodnog pri naporima velikog ili maksi-
malnog intenziteta. Najvee vrednosti
do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit.
u treniranih.
kiseonik, v. oxygenium.
kiomer, aparat kojim se meri koliina
vodenog taloga. Kiomer je sud odree-
ne povrine, u kom se visina sloja vode-
nog taloga meri u milimetrima; HeI-
Imanov k., ima povrinu dna 500 cm
2
,
ispod kog se nalazi boca za skupljanje i
merenje taloga (5 cm
2
skupljene kinice
odgovara visini kie od 0,1 mm). Kio-
mer se postavlja tako da je zatien od
vetra i udaljen od zidova i drvea. Sneg,
grad i inje moraju se pre merenja otopi-
ti.
kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze iz-
modelisane u vosku i s postavljenim
^ vetakim zubima u kivetu s gipsom
radi oblikovanja akrilatnog materijala u
eljeni oblik proteze.
Kjeldahlov metod, metod za odreivanje
celokupnog nebelanevinskog azota u
telesnim tenostima.
klaenje (sredogrua), v. mediastinal
flutter, pneumothorax, traumatopnoea.
klamerica, metalna naprava za fiksiranje
koferdama na zub. V. koferdam.
Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-ar-
sin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca
(v. tamo). Primenjuje se u obliku aero-
sola kao i Klark I (v. tamo).
Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-ar-
sin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca;
primenjuje se u obliku aerosola. Od
svih nadraljivaca iz grupe arsenskih
BOT ima najjae toksiko dejstvo na o-
veka. Gas-maska titi ako ima ugraen
protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II.
klauden, ekstrakt ivotinjskih plua koji
se u vidu praha ili solucije upotrebljava
za zaustavljanje krvarenja posle vae-
nja zuba.
418
Klebs-Lfflerov bacil klimat

Klebs-Lfflerov bacil/ v. Corynebacte-
rium diphtherias.
Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporo-
genih, nepokretnih bacila s ahurom.
Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se
mogu nai u digestivnom traktu, mada
pokazuju vei afinitet za sluznice disaj-
nog trakta. Ova grupa obuhvata tri vr-
ste: K. ozaene, izaziva hronini rinitis;
K. pneumoniae (Friedlnderov bacil),
izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhi-
noscleromatis, prouzrokovao rinosk-
leroma. Sin.: Bacterium rhinoscleroma-
tis, Frichov bacil.
kleptoman, osoba obolela od kleptomani-
Je.
kleptomania, kleptomanija, bolesna sklo-
nost ka krai kojoj se ne moe odoleti.
Kleptoman krade bilo ta, bez obzira na
vrednost i korist.
kleta, instrument s dva ukrtena kraka.
V. forceps; arterijska k., kleta za hvata-
nje i stezanje arterije; Ashova k., za re-
poziciju nosne pregrade; bajonet-kle-
ta, kleta kojima se vade zaostali kore-
novi zuba u gornoj vilici; bulldog k., op-
runa kleta za hvatanje arterije u cilju
hemostaze. Obino su obloena gumom
da ne bi otetila zid krvnog suda; DaM-
grenova k., naroito konstruisana kle-
ta za seenje kosti lubanje pri trepana-
ciji; k. za dranje igle, v. iglodria; Es-
marchova k. za jezik, kleta za izvlae-
nje jezika kad ovaj u toku narkoze za-
padne u drelo i zbog toga moe izazvati
asfiksiju. Ova kleta su neophodan deo
pribora za narkozu; k. za klips, kleta
za stavljanje klipsova, koji se najee
primenjuju u neurohirurgiji; Kochero-
va k., jaka kleta za dranje tkiva u toku
operacije i za stezanje tkiva koja krvave;
k. za kost, kleta za dranje kosti za vre-
me operativnog rada na istoj; litotom-
ska k., kleta za vaenje kamena iz
mokrane beike pri litotomiji; moski-
to-k., mala kleta za hvatanje krvnih su-
dova pri hemostazi; Panova k., kriva
ili prava kleta za hvatanje krvnih sudo-
vci radi hemostaze; Walshamova k., za
repoziciju pomerenih nosnih kostiju.
klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za
spore i vegetativne oblike bakterija, kao
i za sve jednoelijske organizme. V. mik-
roorganizam.
klicina pljota, (embr.) tvorbena citop-
lazma koja se u sauropsida pretvara u
germinativni kotur.
klima, v. klimat.
klimaks, v. climacterium.
klimakterijum, v. climacterium.
klimakterike tegobe, nastupaju u kli-
makterijumu zbog prestanka jajnike
funkcije, to sekundarno prouzrokuje
promene u funkciji hipofize. Zbog toga
mogu nastati vazomotorni simptomi
kao navala toplote u glavu, vrat i gornji
deo toraksa, poveanje arterijskog kr-
vnog pritiska, znojenje, esto profuzno,
zatim noni strah, razdraljivost itd.
klimat, skup geografskih i atmosferskih
uslova u nekom mestu, nekom predelu
ili itavoj pokrajini i njihov odnos pre-
ma ivotu nastanjenih ivih bia uopte,
pa i ljudskih bia posebno. Sin. klima;
alpski k., v. visinski k.; kontinentalno--
nizinski k., klimat mesta na visini is-
pod 300 m, a najmanje na 50 km od mor-
ske obale. Odlikuje se visokim vazdu-
nim pritiskom, prilino stalnom tempe-
raturom, veom vlanou, umerenom
svetlou i vetrovima itd. Na tim osobi-
nama osniva se njihovo umirujue dej-
stvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih
drugih banja:, nizinski k., klimat mesta
u ravnici na 0-300 m nadmorske visine;
ova mesta nalaze se u kontinentalnom
delu ili na primorju. V. kontinentalni k.
i primorski k.; planinski k., klimat pla-
ninskih mesta koja se dele na: slabovi-
sinska (u podnoju planina), 300-600 m;
srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska,
1.100-2.000 m. V. visinski klimat, sred-
njovisinski klimat; primorski k., klimat
ije su glavne osobine: ujednaenost
meteorolokih uslova (relativno stalna
temperatura vazduha, poveana atmos-
ferska vlanost, postojanje naizmeni-
nih vetrova s kopna i s mora, visok at-
mosferski pritisak). Morski vazduh'bo-
gat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na
moru je jaka i obilna (posredna i nepos-
redna). Meu ovim osobinama ima i
nadraajnih, podsticajnih i umirujuih
elemenata. Ukratko, primorski klimat

27*
419
klimatizacija klin

podstie organizam i jaa zdravlje; se-
dativni k., klimat koji deluje umirujue
na organizam, v. kontinentalno-nizinski
k.; srednjo-visinski k., klimat planin-
skih mesta na visini od 600 do 1.100 m
koji ima osobine i efekte na organizam
na sredini izmeu visinskog i slabo vi-
sinskog i nizinskog klimata. On odgovara
veem broju bolesnika. Njegovo dej-
stvo je da vie snai, ali da ne nadrauje.
On se i bolje podnosi nego visinski kli-
mat. To je klimat mnogih sanatorijuma
za plunu tuberkulozu. V. subalpski k.;
stimulantni k., klimat koji deluje pod-
sticajno na metabolizam i ima opte to-
niko dejstvo na organizam, tj. jaa telo.
V. primorski k., visinski k.; subalpski k.,
v. srednjovisinski klimat; visinski k., kli-
mat planinskih mesta na visini od 1.100
do 2.000 m koji se odlikuje time to je u
njima atmosferski pritisak snien, vaz-
duh razreen, stepen vlanosti manji,
srednja temperatura vazduha nia, vaz-
duh hemijski ist i to obiluju direktnim
sunanim zracima. Planinska klimatska
mesta obino su zaklonjena od nesnos-
nih vetrova. Ukratko, njihovo opte de-
lovanje je sledee: podsticaj metaboliz-
ma i toniko dejstvo na organizam, ali
ne i nadraajno. Sin. alpski klimat.
klimatizacija, podeavanje (specijalnim
ureajem) temperature i vlanosti vaz-
duha neke prostorije (bolesnikove
sobe, operacione sale i dr.) po elji i po
potrebi, nezavisno od spoljnih atmos-
ferskih uslova; k. prostorija, vetako
regulisanje lokalnih klimatskih osobina
u prostorijama i zgradama, prema higi-
jenskim principima. Zadatak klimatiza-
cije je popravljanje kvaliteta vazduha u
pogledu njegovih fizikih, hemijskih i
mehanikih osobina i stvaranje najpo-
voljnijih klimatskih uslova u radnim
prostorijama i prostorijama uopte. Pri
tom se centralno reguliu pojedini me-
teoroloki faktori u vazduhu u cilju nje-
govog optimalnog poboljanja. Prema
potrebama, vazduh se filtruje, sui ili
ovlai, zagreva ili rashlauje. Ovako
kondicionisani vazduh razvodi se zatim
sistemom kanala po celoj zgradi.
klimatizam, pojam koji obuhvata niz pita-
nja (privrednih, tehnikih, medicin-
skih) koja se odnose na klimatska mesta
i njihov meusobni odnos.
klimatologija, (medicinska za razliku od
geografske, poljoprivredne), grana me-
dicine koja prouava elemente i osobi-
ne pojedinih klimata, odreenih geog-
rafskih mesta i analizuje njihovo dej-
stvo na zdrav i bolestan organizam.
klimatopatologija, deo medicinske kli-
matologije koji se bavi nepovoljnim (pa-
togenim) dejstvima klime na ljudski or-
ganizam.
klimatoterapija, v. therapia. -
klimatske komore, v. komora.
klimatski ok, v. ok.
klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini,
na planini, obali jezera ili mora, s po-
voljnim i odreenim klimatom, koje je
izgraeno i opremljeno za leenje i opo-
ravak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko
mesto je samo onda kada je u njemu
ostvarena administrativno komunalno--
urbanistika, higijensko-zdravstvena i
socijalna organizacija. Postoje dve vrste
klimatskih mesta: specifina (sanatori--
jum), za leenje plune tuberkuloze
(Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i
kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i
dr.), i nespecifina, za leenje ostalih
hroninih bolesti, funkcionih poremeaja i
patolokih naklonosti.
klin, upotrebljava se obino u ortoped-
skoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unut-
ranju fiksaciju preloma trohantera. On
se privruje za plou radi fiksiranja
glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntsch-
erov k., veliki cevasti metalni klin za in-
tramedulnu fiksaciju preloma; Neufel-
dov k., klin za fiksiranje intertrohanter-
nog preloma butnjae s tim da se jedan
krak klina zabija u vrat butnjae idui
kroz trohanter, a drugi, iji je odnos
prema prvom klinu savijen pod uglom
od 130 % fiksiran je za butnjau ploom;
Rushov k., klin za osteosintezu u prelo-
mu kosti. Zasniva se na elastinom uk-
letenju klina s osloncem u tri take na
kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti
klin za fiksiranje glave u prelomu vrata
butnjae.
420
klinasta kost
kobaltna bomba

klinasta kost, neparna kost lubanje, sa-
stoji se od tela, krila, krilastih nastavaka
i sadri upljinu (sinus sphenoidalis). V.
os (sphenoidale).
klindamicin, derivat antibiotika linkomi-
cina.
Klinfelterov sindrom, v. sindrom
kliniar, lekar koji se bavi praktinom
medicinom.
klinika imunologija, podruje medicine
koje se bavi izuavanjem, dijagnozom i
terapijom oboljenja imunskog aparata i
svih onih oboljenja u ijoj su patogenezi
ukljueni imunski procesi, kao i prime-
nom imunolokih metoda i testova u
klinikoj medicini,
klinika slika, skup tipinih i karakteris-
tinih subjektivnih tegoba (simptoma) i
objektivnih znakova kojima se odlikuje
neko oboljenje.
kliniko ispitivanje, skup svih vrsta pre-
gleda izvrenih na bolesniku, u toku
njegova boravka na klinici, u cilju po-
stavljanja tane dijagnoze.
kliniko leenje, v. therapia.
kliniko posmatranje, ispitivanje i po-
smatranje bolesnika na klinici ili u bol-
nici, za odreeni 'period vremena po-
trebnog da se dobije to potpunija slika
o vrsti i stanju njegove bolesti.
klinika, bolnika ustanova u sklopu medi-
cinskog fakulteta, koja slui ispitivanju i
leenju bolesnika i praktinoj nastavi za
studente medicine, lekare na usavrava-
nju, pored toga to se na njoj obavlja i
nauno-istraivaki rad.
Klippel-Trnaunayov sindrom, v. haem-
angiectasia osteohypertrophicans.
klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina
(BSP) obeleenog radioaktivnim jo-
dom, test za ispitivanje funkcije jetre; k.
kreatinina, v. clearance; k. radioaktiv-
nog gvozda, v. clearance; k. radioaktiv-
nog koloidnog zlata Au
198
, test za ispi-
tivanje poremeaja krvotoka u jetri. Po-
sle i.v. ubrizgavanja dijagnostike doze,
odreuje se brzina njegovog klirensa iz
krvi; k. ureje, v. clearance.
klistir, v. clysma.
klistiranje, davanje klizme. V. clysma.
klivus, v. clivus.
klizma, v. clysma.
klo, jedinica za merenje izolacione moi
odee predstavlja sposobnost materija-
la da u prostoriji gde je temperatura
vazduha 2 kretanje vazduha ispod
tri metra u sek. i relativne vlanosti
50% odri temperaturu koe od 33
0
C.
kloaka, v. jazva.
klofibrat, inhibie sintezu kolesterola,
slui za spreavanje i leenje ateroskle-
roze.
kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil--
penicilin, polusintetski penicilin, otpo-
ran prema penicilinazi, relativno stabi-
lan u kiseloj sredini.
klomifen, v. antiestrogeni.
klon, v. don.
klonus, pojava pravilnih ritmikih kon-
trakcija nekog miia podvrgnutog iz-
nenadnom, trajnom istezanju. Nastaje
pod uslovima ritmikog smenjivanja
refleksa na istezanje i obrnutog refleksa
na istezanje ili kao posledica sinhroni-
zovanog pranjenja motorikih neuro-
na. V. refleks na istezanje.
klube, klupe, v. glomus, glomerulus.
kljunjaa, v. clavicula.
knochenalter, (nem.) starost kostiju,
stepen njihovog postignutog razvoja u
odreenom uzrastu organizma. Odre-
uje se utvrivanjem pojave jezgri
okotavanja. Pojava sezamske kosti
predstavlja znak poetka puberteta.
koagulacija, intravaskulna rasejana, v.
coagulatio.
koagulantna sredstva, sredstva koja po-
tpomau zgruavanje krvi.
koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta
stafilokoka pomou koagulaze. Patoge-
ni sojevi stafilokoka, koji produkuju en-
zim koagulazu, sposobni su da izvre
koagulaciju oksalatne plazme pitomih
zeeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni.
koagulen, tromboplastinski preparat iz
ivotinjske krvi koji, kao lokalni hemos-
tatik, poveava koagulabilnost krvi.
koagulopatija zbog potronje, v.disemi-
novana intravaskulna koagulacija.
kobalt, v. cobalt.
kobaltna bomba, aparat koji sadri ra-
dioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo
prodorne gama-zrake, zbog ega se
421
Kocherov dilatacioni ulkus kofohirurgija

upotrebljava za leenje malignih tumo-
ra. V. .
Kocherov ilatacioni ulkus, v. ulcus.
Kocherov meto operacije kile, v. opera-
cija.
Kocherova kleta, v. kleta.
Kochov bacil, v. Mycobacterium tubercu-
losis; K. fenomen, zasniva se na zapaa-
nju da zamore, inficirano bacilima tu-
berkuloze, reaguje drugije na ponovnu
inokulaciju nego zamore koje je prvi
put inokulisano. Zamore u stanju pre-
imunicije reaguje na ponovnu inokula-
ciju samo lokalnim promenama koje se
javljaju na mestu inokulacije, dok za-
more koje se prvi put inokulie bacili-
ma tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa
slikom uoptene tuberkuloze; K. lonac,
aparat slui za sterilizaciju strujeom
parom (10O
0
C) u toku 60 do 90 minuta.
To je cilindrian metalni aparat s dvost-
rukim dnom, od kojih je gornje reet-
kasto. Na reetkasto dno stavlja se ma-
terijal za sterilizaciju. Ispod njega se na-
lazi voda zagrevana do kljuanja. Stvo-
rena para prolazi kroz reetku i oko
predmeta koji se steriliu. Kochov lo-
nac slui za sterilizaciju bakteriolokih
hranljivih podloga i drugih supstancija
koje sadre ugljenikove hidrate ili dru-
ge sastojke, koji ne podnose temperatu-
ru iznad 10O
0
C; K. postulati, merila za
utvrivanje etiologije zaraznih bolesti.
Na osnovu Kochovih postulata se moe
smatrati za uzronika zarazne bolesti
samo onaj mikroorganizam, koji je iz-
olovan iz bolesnika u istoj kulturi, koji
je inokulisan eksperimentnim ivotinja-
ma i u njih izazvao isto oboljenje kao u
bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz
tako zaraene ivotinje moe opet dobiti
u istoj kulturi.
kod, v. cod.
kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori
fermenata koji aktiviu vodonik. Prvi je
difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi
trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi
uestvuje u mlenokiselinskom i alko-
holnom vrenju, drugi u direktnoj oksi-
daciji glikoze. Nalazi se u mnogim orga-
nima (jetra, bubrezi), a naroito ih mno-
go ima u kvascu. U njihov sastav ulazi
amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor
iz kompleksa vitamina B. V. koenzim.
kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL
kodein, v. Codeinum.
kodominantnost, v. codominantnost
kodon, v. codon.
koeficijenat iskoriavanja kiseonika,
deo oksihemoglobina koji pri prolazu
krvi kroz kapilare tkiva otputa kiseo-
nik. Proseno to je 25% o.h., ali pri te-
kom, miinom radu moe ova vrednost
porasti na 75%.
koeficijenat naslea, verovatnoa da u
odreene jedinke oba alelska gena u da-
e
tom lokusu potiu od roditelja koji su te
gene nasledili od zajednikog pretka, ili
proporcija lokusa u kojima se nalaze
homologni geni; k. srodstva, stepen ve-
rovatnoe da su dve jedinke nasledile
odreeni gen od istog, zajednikog, pre-
tka, ili procenat svih njihovih gena koje
su dobili od zajednikih predaka.
Koenenovi tumori, fibromi koji se razvi-
jaju pod noktima u okviru Pringleove
bolesti (adenoma sebaceum).
koenzim, termostabilni, u vodi rastvorlji-
vi, nespecifini deo nekog fermenta. V,
x
kodehidraze; koenzim R, v. bio tin.
kofein, purinski derivat (I
1
3, 7-trimetil-
ksantin), sastojak kafe i aja. Stimulie
centralni nervni sistem i miokard, cen-
tralnim dejstvom suava krvne sudove,
a perifernim dejstvom ih iri, pojaava
diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za
stimulisanje centralnog nervnog siste-
ma (kore velikog mozga i produene
modine) i srca.
koferdam, tanka gumena traka irine 15
cm koja se koristi za izoliranje zuba od
pljuvake i predstavlja najpogodnije
sredstvo za postizanje suvog polja rada
u stom., v. 5MVO polje rada.
koferment, aktivna grupa fermenta. Fer-
ment kao sloena belanevina se sastoji
od belanevinske komponente nazvane
apoferment i nebelanevinske kompo-
nente nazvane koferment. Za delovanje
enzima moraju obe komponente posto-
jati i u kontaktu (apoferment + kofer-
ment = holoferment).
kofohirurgija, hirurgija gluvoe, obuhva-
ta razne mikrohirurke operacije koje
422
kognicija kolektivna zatita

slue ouvanju ili poboljanju otee-
nog sluha (timpanoplastika, stapedek-
tomija, implantacija elektroda u labi-
rint itd.).
kognicija, svest o senzaciji i o njenom uz-
roku.
kohlearni mikrofonski potencijal Jedna
od elektrinih reakcija kohleje na zvuk;
promene potencijala koje se registruju
izmeu elektrode koja je na kohleji ili u
njenoj blizini, i druge, indiferentne
elektrode.
koilonychia, koilonihija, degenerativne
promene na noktima prstiju u vidu ka-
ikastog izgleda noktiju koje se viaju u
anemiji usled deficita gvozda u organiz-
mu (hiposiderbze).
koincidentni i antikoincidentni ureaji,
elektronski instrumenti koji se prime-
njuju u nuklearnoj medicini za odrei-
vanje vremenske'zavisnosti pojava, rie-
renjem istovremenosti odnosno vre-
menskog zakanjenja u pojavljivanju
dva impulsa.
kok, v. Coccus.
kokain, v. Cocainum.
kokainizam, v. kokainomanija, toksikoma-
nija.
kokainomanija, bolesna navika, pouda
za kokainom. Javlja se u psihopata elj-
nih neobinih uivanja i stimulacije,
najee kao posledica zavoenja, rede
posle medikamentne primene u cilju
anestezije. Obino se kokain unosi u-
mrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizga-
vanjem pod kou. Dua upotreba dovo-
di do psihoze koja lii na delirium tre-
mens s karakteristinim taktilnim halu-
cinacijama (kao da gamiu neke bubice
pod koom). V. kokainizam, toksikoma-
nija.
kokarboksilaza, koferment karboksilaze,
koja uestvuje u dekarboksilaciji piro-
groane kiseline. Estar je tiamina (vita-
min Bi) i fosforne kiseline.
kokcikodinija, v. coccicodynia.
kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos
duine i debljine manji od 2: l, pa u prvi
mah svojim izgledom podseaju na
koke, naroito ako su u pitanju veoma
mali bacili koji pripadaju familiji Parvo-
bacteriaceae: Pasterella, Brucella, He-
mophilus.
kokoije grudi, v. pectus carinatum, p. gal-
linaceum.
koksalgiki kuk, deformacija kuka usled
kosoovalnog oblika karlice posledica je
neravnomernog optereenja karlice pri
jednostranim promenama na zglobu.
koksalgija, v. coxalgia.
koksitis, v. coxitis.
kolabiranje, v. collapsus.
kolabirati, v. collapsus.
kolagen, belanevinasta supstancija koja
se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hr-
skavici itd. Kuvanjem daje lepak (ela-
tin).
kolagenaze, enzimi sposobni da razgra-
uju kolagen. Kolagenaze se nalaze u
filtratu bujonskih kultura mnogih bak-
terija. Naroito mnogo ih proizvode
bakterije roda Clostridium. Mlade kultu-
re bakterija proizvodi najvie kolagena-
ze. One su u svome delovanju specifi-
ne. Razgrauju samo kolagen, dok na
elatin i miino tkivo ne deluju. Anti-
genske su prirode i u organizmu stimu-
liu stvaranje antikolagenaza. Kolage-
naze utiu na invazivnost bakterija time
to razgrauju kolagen miia i tako ot-
varaju bakterijama puteve za njihovo
dalje irenje po organizmu.
kolagenoze, grupa oboljenja kao posledi-
ca difuznih promena u vezivnom (kola-
genom) tkivu u organizmu, najverovat-
nije usled autoimunih zbivanja. U ovu
grupu spadaju: nodozni poliarteriitis,
sistemski eritematodes, sklerodermija,
Wegenerova granulomatoza, derma-
tomyositis.
kolateralni krvotok, v. circulatio.
kolektivna zatita, sistem mera iji je cilj
stvaranje maksimalno moguih higijen-
skih, zdravih uslova rada. Za razliku od
individualne (line zatite) kojom se pr-
venstveno tite pojedinci (v. individual-
na zatita rada), kolektivna zatita obuh-
vata grupe radnika s provoenjem me-
dicinskih i tehnikih zatitnih mera.
Najee su sledeeg tipa: zdravstveno
vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregle-
di pre zaposlenja i sistematski periodi-
ni lekarski pregledi, profesionalna ori-
jentacija i selekcija, istraivanje kodlji-
vih materija ili ranih znakova profesio-
423
kolena modane cevi kolonija bakterija

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se
postie automatizacijom, mehanizaci-
jom, hermetizacijom i racionalizacijom
procesa rada, na bazi osnovnih naela
higijene rada, zatim zatitom od delova
maina, transmisija i opasnog alata,
provoenjem .ventilacije (lokalne i op-
te), spreavanjem stvaranja buke i vib-
racija, poboljanjem osvetljenja, stvara-
njem povoljnih efektivnih temperatura
i zone komfora i tome slino. Kolektiv-
na zatita ukljuuje i obezbeenje pau-
za u radu, veih odmora i rekreacije,
planiranje poboljanja ishrane, klime
odnosa u grupnom radu i si.
kolena modane cevi, v. potiljano kole-
no, mostno koleno, temeno koleno.
koleno, v. genu.
kolenasti penis, v. verge coude.
kolenjak, (stom.) deo builice s kolenom
podeen za rad na zubima donje vilice,
i na zubima u gornjoj vilici nepristupa-
ni su za nasadnik. V. nasadnik.
kolera, v. cholera.
kolinik, v. kvocijent; k. odmora, polna
.' razlika u sposobnosti za odmor. Odre-
uje se pomou Bhlauovog aparata. U
ene kolinik odmora je u svim razdo-
bljima nii nego u mukarca. U 8. dece-
niji starosti pribliava se vrednosti u
mukog.
koiimator, oklop od olova, koji se postav-
lja oko kristala scintilacijskog brojaa i
gama-kamere. Slui za smanjivanje
spontane radioaktivnosti, obezbeenje
mehanike zatite i ograniavanje vid-
nog polja ovih ureaja. Zavisno od na-
mene konstruiu se jednokanami i vie-
kanalni kolimatori, s otvorom irokoug-
lim ili paralelnim..
kolinearnost, odgovarajui odnos izmeu
redosleda aminokiselina u polipeptid-
nom lancu i redosleda kodona u genu
(DNK) koji regulie sintezu tog polipep-
tidnog lanca.
koli-titar, v. titar koli-bacila.
Kollmannov dilatator, metalni dilatator
za uretru, koji moe da se poveava u
svom promeru. Slui za irenje striktu-
re uretre.
kollodium-babies, tanka opnica koja
omotava novoroene u ihtioziformnoj
eritrodermiji.
kolobom, defekt u tkivu oka, koji moe
biti uroen ili steen. Moe se javiti u
podruju kapaka, duice, cilijarnog tela,
sudovnjae, mrenjae, soiva i dr. V.
coloboma.
koloid, proizvod elija homogenog, pro-
zranog izgleda, slian elatinu (npr. ko-
loid titaste lezde sadri belanevinu
globulin i jod-tireoglobulin, koloid se
sree i u tumorima i dr.).
koloidi, supstancije (belanevine, krob,
glikogen, dekstrini, elatin i dr.) ije es-
tice (micele, grupe molekula) iz disperz-
ne faze ne prolaze kroz pore ultracedila
(npr. kroz ivotinjske membrane). Kada
su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U
vrstom stanju su kao gel. Prema tome
koliko im estice privlae vodu dele se
u emulioide ili hidrofilne koloidne rast-
vore s hidrofilnim micelama (npr. be-
lanevine, elatin, krob) i suspenzoide
ili hidrofobne koloidne rastvore s hid-
rofobnim koloidnim esticama (npr. ko-
loidni gvoe (Ill)-hidroksid, arsen-tri-
sulfid). Prema tome da Ii se staloene
micele koloidnog rastvora mogu dodat-
kom vode ponovo koloidno rastvoriti ili
se ne dele u preobratljive i nepreobrat-
Ijive staloene koloidne rastvore. Danas
podela na koloide i kristaloide nije pri-
hvaena, jer ima supstancija koje su u
jednom rastvarau koloidno rastvore-
ne, a u drugom kao pravi rastvor.
koloidni milijuni, ukasti vorii na
licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi
koloidne degeneracije vezivnog tkiva.
Sin. elastoidosis cutanea nodularis.
koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski
pritisak.
koloidno srebro, v. argentum.
kolonija bakterija, golim okom vidljiva
formacija bakterija na vrstoj hranljivoj
podlozi, nastaloj razmnoavanjem jedne
jedine bakterijske elije. Takve kolonije
sadre po nekoliko stotina ili hiljada
miliona bakterijskih elija. Kolonije
pojedinih vrsta se izmeu sebe razlikuju
po mnogim osobinama: veliini, obliku,
ivicama, povrini, konzistenciji, pro-
zranosti, boji i dr.
424
kolonoskopija kompleks

kolonoskopija, v. colonoscopia, endosco-
pia.
kolorimetrija, odreivanje koncentracije
neke supstancije u rastvoru uporeiva-
njem njene boje s bojom rastvora po-
znate koncentracije iste supstancije ili s
bojom nekog odreenog sredstva iste
boje radi uporeivanja.
kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija.
kolotur, v. trochlea.
koloturni, v. trochlearis.
kolumelizacija, operacijski postupak u
toku vrenja timpanoplastike pri kojem
se izgubljeni kontinuitet lanca slunih
kotica uspostavlja transpozicijom pre-
ostalih oteenih delova lanca.
kolut, v. discus.
koma, v. coma.
kombinovane povrede, dve ili vie povre-
da iste etiologije, ali na raznim organi-
ma ili delovima tela. V. politraumatizam.
kombinovani praak, uobiajeni naziv za
lek u obliku praka, sastoji se od vie Ie-
kovitih sastojaka. Najee predstavlja
meavinu raznih antipiretikih i analge-
tikih sredstava.
komedon, v. acne vulgaris, comedo.
komensali, mikroorganizmi koji ive u
makroorganizmu, ali mu ne tete i ne
koriste. Komensalizam je najei vid
asocijacije izmeu ivih bia, pa izmeu
razliitih vrsta bakterija; uesnici ive u
uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da je-
dan drugome kodi ili koristi. (Primer:
lanovi normalne mikrobijske flore).
kominutivna fraktura v. fractura.
komisurotomija, v. valvulotomia.
komocija, v. commotio.
komora, (1) ograniena upljina u nekom
organu, npr. srana komora; (2) neka za-
tvorena prostorija; (3) ogranien pro-
stor u kojem se vre neka merenja. V.
ventriculus; klimatske k., naroito kon-
struisane prostorije u kojima se mogu
menjati pojedini meteoroloki i atmos-
ferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u
ispitivanju sposobnosti prilagoavanja
pilota naglim atmosferskim promena-
ma, naroito naglim promenama atmos-
ferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i
u terapijske svrhe pri leenju nekih
alergikih oboljenja i velikog kalja;
Schillingova k., komora koja slui za
brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeisso-
va k., specijalna staklena ploa na kojoj
se nalazi urezana naroita mrea. Slui
za brojanje crvenih i belih krvnih zrna-
ca; Turkova k., specijalna staklena plo-
a ija je povrina podeljena u siune
kvadrate. Slui za brojanje crvenih i be-
lih krvnih zrnaca.
komorni kompleks, deo elektrokardiog-
rama predstavljen QRS-kompleksom
koji odgovara depolarizaciji komora. Na
osnovu duine trajanja celog komplek-
sa, dubine i irine Q-zupca, amplitude
R-zupca i dubine S-zupca moe se suditi
o stanju leve ili desne komore srca.
komorska fibrilacija, v. fibrillatio.
kompenzacija, v. compensatio.
kompenzacijska pauza, produena pau
za posle komorske ekstrasistole.
kompeticija antigena, v. antigenska kom-
peticija.
kompetltivna analiza (sin. saturacijska
analiza), analitiki metod koji se zasniva
na konkurentskoj reakciji radioaktivno
obeleenog i neobeleenog supstrata
manje molekulske teine s veim mole-
kulom, najee belanevinama plazme.
Obeleavanje supstrata vri se pomou
radioaktivnih izotopa joda (
125
J,
131
J),
ugljenika (
14
C) ili tricijuma (
3
H). Ovaj
metod se primenjuje za odreivanje
hormona i drugih supstancija koje
mogu da se specifino veu za odgova-
rajuu belanevinu plazme.
kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih
stvari, slinih ili razliitih, npr. kom-
pleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir
emocionih predstava potisnutih u pod-
svest; (3) deo u elektrokardiogramu koji
predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili
komora (QRST); Edipov k., nenormal-
na privrenost deteta prema roditelju
suprotnog pola i odgovarajui neprija-
teljski stav prema roditelju istog pola;
Elektrin k., preterana, skoro iskljuiva
ljubav devojice prema ocu, dok se pre-
ma majci nesvesno uspostavlja manje--
vie suparniki odnos.
425
kompleksni jon kompoziti

kompleksni jon, ili kompleksno jedi-
njen je, sadri centralni metalni katjon
na kome su vezani anjoni ili molekuli
(nazvani Ugandi).
komplement, enzimski sistem u normal-
nom serumu. Ima ulogu u odbrani orga-
nizma. Dovodi do oteenja elija i bak-
terija i uestvuje u zapaljenjskim reak-
cijama. Sastoji se od 11 proteina koji se
obeleavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9;
Cl komponenta je sastavljena od CIq,
CIr i CIs. Ove komponente su vezane po-
sredstvom jona kalcijuma. Komple-
mentni sistem se moe aktivisati antite-
lima (klasian put aktivacije) i nespeci-
finim faktorima (alternativni ili pro-
perdinski put aktivacije), (v. properdin).
Aktivacija antitelima nastaje posle vezi-
vanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu
reakciju je reakcija antitela i antigena.
Ovaj fenomen ini osnovu reakcije fik-
sacije komplementa (v. reakcija fiksacije
komplementa) koja ima veliku primenu
u dijagnostici raznih oboljenja. Samo
antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq.
Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i
ono se aktivie posle vezivanja antitela
sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl
predstavlja poetak aktivacije kompo-
nenata komplementnog sistema iji je
rezultat oteenje elije s kojom je anti-
telo reagovalo (liza bakterija, eritrocita,
limfocita i dr.). Pored ove funkcije, kom-
plement uestvuje u zapaljenjskim
reakcijama posredstvom bioloki aktiv-
nih supstancija koje se stvaraju u toku
procesa aktivacije pojedinih kompone-
nata komplementnog sistema. To su
medijatori zapaljenja: anafilatoksin (od-
govoran za oslobaanje histamina i nje-
mu srodnih supstancija), hemotaktiki
faktor (izaziva migraciju leukocita na
mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za
imunoadherenciju (pomae fagocito-
zu). Bioloki najvanije komponente
komplementa su C3 i C5. Direktna akti-
vacija C3 je mogua ukoliko postoje od-
govarajui nespecifini faktori kao to
je properdin. To je alternativni ili pro-
perdinski put aktivacije koji ima znaaja
u nespecifinoj odbrani organizma (v.
properdin). Prisustvo antitela u rnaioj
koliini moe aktivisati komplement
preko properdinskog sistema.
komplementarne azotne baze, purinske
i pirimidinske baze u DNK I RNK koje
se meusobno sparuju, hidrogenskim
vezama, po strogo utvrenom redu:
adenin (A) sa timinom (T) u DNK, od-
nosno adenin sa uracilom (U) u RNK i
gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u
RNK; k. geni, nealelski geni koji se svo-
jim dejstvom meusobno dopunjavaju.
U sluaju dominantne komplementar-
nosti, na primer, za ispoljavanje odree-
nog obeieja potrebna su dva ili vie
gena; k. meudejstvo gena, specifini
efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom
koji se razlikuju od efekata svakog od
njih posebno.
kompletna dominantnost, v. dominant-
nost.
kompletni blok, v. block.
komplikacija, complicatio, nova bolest ili
patoloka promena koja se pojavi u toku
nekog oboljenja i koja obino dovodi do
njegovog pogoranja; otogena k., od
irenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na
organe u okolini mogu da
x
nastanu
komplikacije na vitalnim organima.
Prelaenjem infekcije na meke ovojnice
mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a
prelaenjem na mozak nastaju apscesi
velikog, odnosno malog mozga. Gnojni
labirintitis nastaje prelaenjem gnojne
infekcije u unutranje uvo, a tromboflebitis
sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene
nastaje irenjem na velike venske sudove.
Periferna paraliza faci-jalnog ivca nastaje
prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal.
Aktivno pronalaenje i operacijsko leenje
gnojenja u uvu potrebno je jo pre pojave
komplikacija, a kad su one postale
manifestne, operacijsko leenje je hitno
potrebno.
kompoziti, materijali za restauraciju zuba
(preteno frontalnih). Sastoje se od 70
do 80% neorganskih materija u obliku
iglica ili praha kvarca, borosilikata ili
aluminijum-silikata, 20-30'o organskih
materija u obliku vetakih smola i or-
gansko-neorganske komponente (siler)
koja omoguava hemijsko povezivanje
prve dve materije. Pripremaju se mea-
426
kompresa konjunktivitis

njem paste i tenosti, dve paste, praka
i tenosti ili injekcionim sistemom.
Unose se u plastinom stanju i ispunja-
vaju zahteve estetike.
kompresa, komad tkanine, obino vies-
lojne, koji slui za pokrivanje rana ili
kao rublje za zatitu operacionog stola.
kompresija, v. compressio.
kompresivni zavoj, v. zavoj.
kompulzivan, v. prisilan, opsesivan.
konac, svileni, vlakna dobivena od ahure
svilenih buba.
konacija, potreba za preduzimanjem ak-
cije posle odreene senzacije, kao i pro-
mene koje prate senzaciju, kao to su
poveanje krvnog pritiska, ubrzanje
rada srca i znojenje.
koncentracijska proba, v. test.
koncentraciona proba, proba za proce-
njivanje spobbnosti bubrega za kon-
centrisanjem mokrae. U obolelog koji
uzima samo vrstu hranu u toku 12-24
asa prikuplja se mokraa i odreuje
njena specifina teina. U osoba s nor-
malnom funkcijom bubrega zapremina
izluene mokrae je mala, a njena speci-
fina teina 1050-1060. Sposobnost
bubrega za koncentrisanjem mokrae
je smanjena kada je smanjen broj nefro-
na koji su u funkciji.
koncentrovan, v. concentratus.
konenzoidi, meavina tenih estica i
vazduha. Nastaju kondenzacijom para
raznih metala i drugih elemenata, Kon-
denzovana vodena para daje maglu sa
300 do 500 estica u cm
3
. V. aerosoli, dis-
perzidi.
kondenzovano i evaporisano mleko,
koncentrovano mleko dobijeno evapo-
racijom izvedenom pod snienim pritis-
kom i sauvanom vrednou prvobitno
prisutnih hranljivih materija.
kondicionisanje vazduha, popravljanje
kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fi-
zikih, hemijskih i mehanikih osobina
i stvaranje najpovoljnijih prilika lokal-
ne klime u prostorijama uopte, naroi-
to u radnim prostorijama. Kondicioni-
sanjem vazduha menja se temperatura i
vlaga vazduha, njegov hemijski i meha-
niki sastav, brzina kretanja vazduha i
uestalost izmene vazduha. Prema prili-
kama i potrebama, vazduh se, dakle,
mehaniki ili fiziki preiava, zagreva
ili rashlauje, sui ili osveuje. V. klima-
tizacija.
kondil, v. condylus.
kondilom, v. condyloma.
Kondoleonova operacija, v. operacija.
konduktor, nosilac nasledne osobine,
koja je u njega skrivena (npr. nasledna
anomalija ili bolest), ali se javlja u po-
tomstvu.
konfabulacija, izmiljanje seanja, spon-
tano ili kao odgovor na naroito suges-
tivna pitanja u bolesnika s tekim pore-
meajem upamivanja. V. Korsakovljev
sindrom (pod syndroma).
konfiguracija, (1) spoljanji oblik nekog
tela; (2) u herniji prostorni raspored ato-
ma ili atomskih grupa u molekulu.
konfrontacija, uporeivanje klinike sli-
ke i dijagnoze sa patolokoanatomskim
nalazom.
kongenitalan, uroen, koji je prisutan
prilikom roenja, a esto i pre njega, a
moe biti genski ili negenski uslovljen.
Sin. uroen.
kongenitalna amputacija, v. amputatio.
kongenitalna skolioza, v. scoliosis.
kongeno, oznaava gensku razliku najed-
nom lokusu izmeu singenih ivotinja4
konglomerat, masa sastavljena od meu-'
sobno slepljenih posebnih delova ili
supstancija. U optiki aktivnih supstan-
cija konglomerat je smea optiki aktiv-
nih antipoda.
kongo-crveno, azo-boja (sadri azo-gru-
pu - N N -). Upotrebljava se kao indi-
kator u herniji, jer u prisustvu kiseline
poplavi.
kongo-hartija, hartija za ceenje, natop-
ljena rastvorom kongo-crvenog.
Konjetznyjeva operacija, v. operatio.
konjugovana baza, prema Bronsted-Lo-
vryjevoj definiciji kiselina, jeste sups-
tancija koja odaje protone, a baza je
supstancija koja prima protone. Reakci-
ja izmeu kiseline i baze sastoji se u pre-
lazu protona od kiseline ka bazi.
konjugovana devijacija, v. deviation co-
njugue.
konjunktiva, v. conjunctiva.
konjunktivitis, v. conjunctivitis.
427
konjunktivna injekcija kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija.
konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis.
konjunktivni refleks, v. refleks.
konkavan, izduben, npr. konkavno soi-
vo.
konkavno-konveksno soivo, v. soivo.
konkordantnost, ispoljavanje odreenog
obeleja u oba lana blizanakog para.
Sup. diskordantnost.
konkrementi, subgingivalni, vrste, kal-
cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili
ploa, mrke ili crne boje, koje se taloe
na korenu zuba u gingivalnim depov-
ima, apikalno od ivice desni. Tvri su od
zubnog kamenca. Stvaraju se taloe-
njem mineralnih soli iz tkivnog eksuda-
ta u organski matriks. Konkrementi
nadrauju tkivo mekog zida depa i tako
pogoravaju proces zapaljenja i ubrza-
vaju razaranje tkiva okolozublja. V. ka-
menac zubni.
konkvasacija, v. conquassatio.
konsangvinitet, sklapanje braka izmeu
krvnih (genskih) srodnika, to ima, u
prvom redu, za posledicu vei rizik po-
jave homozigota za odreene mutantne
recesivne gene.
konsolidacija, ovrenje, isceljenje,
npr., k. frakture.
konstitucija, constitutio, nasledne osobi-
ne u telesnom sastavu i u nainu reago-
vanja organizma na razne inioce (Hm-
fatika, eksudativna, neuropatska i dr.).
konstituciona bolest, v. bolest.
konstitucioni tipovi, oblici grae ljudi
grupisani po fizikim i psihikim osobe-
nostima. Galenovi k.t., sangvinini,
melanholini, flegmatiki, koleriki;
Kretschmerovi k.t., pikniki, asteni-
ki, displaziki, atletiki; Sheldonovi
k.t., endomorfni, ektomorfni, mezo-
morfni, displaziki.
konstituens, v. constituens.
konsultacije, onkoloke. Za sprovoenje
terapije malignih tumora ne moe se pa-
cijent predati samo jednom lekaru ili
jednoj medicinskoj specijalnosti ve je
potreban tim lekara koji u okviru re-
dovnih konsultacija odreuju i, po po-
trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima
ine lekar specijalista dotine struke,
radioterapeut i patolog.
kontaktna inhibicija, prestanak pokreta
slobodnih elija, izvesnih mnogoelij-
skih organizama, pri njihovom meu-
sobnom fizikom kontaktu u kulturi.
kontaktna taka, mesto ili povrina dodi-
ra dva susedna zuba.
kontaktno staklo, v. stakla.
kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat.
kontinua, v. continua, febris.
kontinuitet zdravstvene zatite, kvalitet
kojim se obezbeuje neprekidan nad-
zor nad zdravljem pojedinca i grupa
kroz sve razvojne faze tokom ivota, po-
ev od roenja pa do duboke starosti.
Ovo se postie sistemom organizovanih
meusobno povezanih slubi, koje pru-
aju odreeni kvantum zdravstvene za-
tite u svakom datom periodu ivota,
kako zdravim, tako i obolelim pojedin-
cima i grupama.
kontracepcija, v. kontrakoncepcija.
kontraincizija, v. contraincisio.
kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara
za vreme poroaja izmeu tela materice
i njenog donjeg segmenta. U normal-
nom poroaju nalazi se na 2-3 popre-
na prsta iznad simfize. U sluaju nes-
^ razmere izmeu ploda i karlice majke
prsten dopire do visine pupka, to je
znak da je pasivni deo maksimalno ras-
tegnut i da preti ruptura materice
(Bandlova brazda).
kontrakoncepcija, spreavanje neeljene
trudnoe u planiranju porodice. Pogre-
an termin kontracepcija.
kontrakonceptivna sredstva, sredstva i
metode za spreavanje zaea. Poznat je
veliki broj naina i sredstava za reguli-
sanje zaea u planiranju porodice. Po-
stoje mehanika, hemijska i bioloka
kontrakonceptivna sredstva. Sva se ona
upotrebljavaju pojedinano ili udrue-
no, bilo da ih upotrebljavaju mukarci
ili ene. Mehanika sredstva spreavaju
semeglavce da dopru u vaginu i unut-
ranje polne organe ene, a hemijska
deluju spermatocidno. Bioloke meto-
de utiu delovanjem seksualnih hormo-
na na bioloke funkcije ene. stvarajui
anovulatorne cikluse (oralna kontra-
konceptivna sredstva). U kontrakon-
ceptivne svrhe koristi se i poznavanje
428
kontraktura konztrvansi

biolokih procesa menstrualnog ciklu-
sa i pri tom se vodi rauna o plodnim i
neplodnim danima.
kontraktura, v. contractura.
kontrast, suprotnost, protivnost, oduda-
ranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno,
providno-neprovidno, slatko-gorko;
(fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili
svetlosti koje istovremeno ili jedna za
drugom dejstvuju na ista ili oblinja
mesta mrenjae; (rendg.), C je razlika u
gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D)
dve susedne povrine (Di i D2) na rend-
genskom snimku ili na fluorescentnom
zaklonu C = Di - D2.
kontrastna kaa, suspenzija soli tekih
metala nerastvorljivih u vodi. Danas se
upotrebljava skoro iskljuivo barijum--
sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili
mleka); zove se barijumsko mleko. Bari-
jumskim mlekom se puni pribor za va-
renje radi rendgenskog pregleda; rede
se njime pune fistule radi rendgenskog
snimanja.
kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u
uplje organe, u krvne sudove ili u neku
telesnu duplju radi rendgenskog pre-
gleda ili snimanja pomenutih delova
tela koji na taj nain postaju vidljivi. Po-
zitivan kontrast (senku) daju soli tekih
metala (barijuma, bizmuta i joda). Nega-
tivan kontrast (svetlinu) daju: vazduh,
gasovi u elucu, crevima i okolonosnim
upljinama, ugljen-dioksid i drugi gaso-
vi,
kontratransfer, u psihoanalizi predstav-
lja stav terapeuta prema bolesniku us-
lovljen terapeutovim, a ne bolesniko-
vim potrebama za identifikacijom i koji
moe nakoditi bolesniku. V. transfer.
kontrektaciona tenja, neodoljiva tenja
za telesnim pribliavanjem osobi sup-
rotnog pola, ispoljavana telesnim mo-
tornim postupcima koje dovode do do-
dira i polnog ina.
kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija,
kontrolisana.
kontrolisana hipotermija, v. hipotermija.
kontrolni geni, gen-regulator i gen-opera-
tor, koji reguliu funkciju strukturnog
gena u operonu. V. regulatorni gen, ope-
rate rm gen.
konvalescentan, v. rekonvalescentan.
konvekcija, pojava kretanja gasa ili te-
nosti odreene temperature ka podru-
ju u kome vlada druga temperatura; po-
mae sprovoenje toplote.
konveksan, ispupen, npr. konveksno so-
ivo.
konveksno-konkavno soivo, v. soivo.
konvencije, meunarodni ugovori koji se
potpisuju u cilju meunarodne zatite
zdravlja, postizanja boljih uslova ivota
svih ljudi sveta, bez obzira na drutveno
ureenje i klasnu pripadnost, u cilju
obezbeenja ovejih odnosa meu na-
rodima, potovanja prava oveka i obez-
beenja pristupanosti medicinske na-
uke i njenih dostignua svim ljudima
sveta. Prva meunarodna konvencija
(1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894.
i 1897) potie iz doba prvih organizova-
nih napora na spreavanju irenja za-
raznih bolesti (kolera, kuga, uta grozni-
ca). Ubrzo se javljaju i konvencije koje
reguliu humanitarna prava, a posebno
prava ranjenih i obolelih u ratu.
konvergencija, zdrueni, simetrini, sus-
ticajni pokreti onih jabuica ka unutra
koji nastaju prilikom posmatranja ne-
kog predmeta koji se nalazi u blizini,
tako da se zamiljene linije koje prolaze
kroz prednji i zadnji pol onih jabuica
seku na predmetu koji se fiksira. Nasta-
je kao rezultat istovremene kontrakcije
oba unutranja prava miia; k. u sinap-
tikom provoenju; pojava da se uz je-
dan postsinaptiki neuron nalaze zavr-
eci raznih presinaptikih neurona.
konvulzija, v. convulsio.
konvulzije, etarske, tonusno-klonusni gr-
evi koji nastaju u toku opte anestezije
etrom u febrilne, dehidrisane dece; hi-
poksija i akumulacija ugljen-dioksida
doprinose pojavi konvulzija. V. convul-
sio.
konvulzivan, v. convulsivus.
konvulzivna terapija, v. therapia.
konzervansi, odreena hemijska sredstva
tetnog uticaja na mikroorganizme, ali
bez drugih svojstava koja se zahtevaju
od dezinficijensa ili hemoterapeutika.
Koriste se ipak radi spreavanja razvoja
i razmnoavanja mikroorganizama iz-
429
konzervativa korespondirajue take

van ivog organizma, tj. kao sredstva za
konzervisanje odreenih proizvoda od
kvarenja i propadanja. Konzervansi su
u irokoj upotrebi u proizvodnji biolo-
kih produkata (seruma, vakcina, plaz-
me i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji.
konzervativa grana stomatologije koja se
bavi nadograivanjem tvrdih delova
zubnih tkiva oteenih karijesom ili po-
vredom da bi se uspostavila normalna
funkcija i, po mogunosti, prirodan iz-
gled zuba. Ovo se postie uspostavlja-
njem preanje morfologije zuba, kon-
taktnom takom i okluzalnim kontak-
tom.
konzervativna replikacija, v. replicatio.
konzervisanje, podvrgavanje namirnica
fizikim ili hemijskim sredstvima, radi
spreavanja razvoja mikroorganizama,
produujui time vek trajanja namirni-
ca podlonih brzom raspadanju. Za ove
svrhe koriste se: toplota, niska i visoka
temperatura, hemijska sredstva i ra-
dioaktivno ozraavanje gama-zracima.
V. aditivl
konjski rep, v. cauda equina.
konjunktiva, v. conjunctiva (tunica).
koordinacija, usklaivanje, skladno za-
jedniko sudelovanje, npr., vie miia
ili miinih grupa pri izvoenju sloe-
nih pokreta; usklaenost.
koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni
jon.
kopa, tanka savijena metalna kopica,
specijalne izrade i oblika, upotrebljava
se za zatvaranje rana (traumatskih i hi-
rurkih, operativnih) umesto ava od
svile ili ketguta.
Koplikove mrlje, beliaste mrlje okrue-
ne crvenim prstenom na sluznici obraza
u predelu kutnjaka u prodromalnom
stadijumu morbila. V. morbili.
kopljaki lakat, oteenje pripoja pregi-
baa ispod medijalnog epikondila ra-
menjae, najee zbog pogrene tehni-
ke bacanja. Najee zahvaen okruglo-
-dugi pronator zbog mikrotraumatskih
oteenja - posledica zadebljanja pe-
riosta, pa ak i stvaranje kotanog tkiva.
Leenje konzervativno i operativno.
kopolimer, v. copolymer.
koprivnjaa, v. urticaria.
koprofagija, pijenje mokrae seksualnog
partnera kao perverzija ula ukusa i do-
nekle mirisa. Sin. koprolagnija.
koprolit, v. coprolithus.
kopulaciona nemo mukarca, u osnovi
etiologije i patogeneze ovog nedostatka
stoje poremeaji erekcije. Uzroci tako
shvaene erekcione nemoi mukarca
mogu biti telesnog ili duevnog porekla.
Somatogeni uzroci, prema 'seditu, mogu
biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni.
U grupu genitalnih uzroka spadaju:
odsustvo snoajnog organa (penisa),
nerazvijenost tog organa, nenormalno
veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i
epispadija, iskrivljenost uda (kolenasti
penis), fimoza, parafimoza, prekratka
vezica glavia, ozlede i povrede, strana
tela, smrzotine penisa, herpes, udne
navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela,
plastino otvrdnue, kotana pregrada,
munjevita gangrena uda (Fournijerova
bolest), elefantijaza penisa, iljasti
condilomi, zapaljenjske pojave u uretri
(prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate,
semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci
polne nemoi mukarca
x
- na prvom mestu
mogu biti hernija me-inih miia koja
mehaniki ometa po-Ini odnos. Kao
paragenitalna smetnja mogu se smatrati i
zapaljenjske prome-ne u ovom predelu.
Vangenitalni uzroci kopulacione nemoi
mukarca mogu biti: humoralni
(diskrinije, intoksikacije), spinalni
(oboljenja i traume kimene modine:
tabes, multipla skleroza, tumori i
cerebralne neoplazme modane baze).
kora, v. cortex.
kora velikog mozga, v. cortex cerebrL
korectopia, korektopija, v. ectopia pupil-
lae.
koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k.
ake, ruje, v. carpus, aka, manus.
korepresor, metabolit koji, vezujui se za
represor, specifino koi sintezu enzi-
ma ukljuenog u njegov metabolizam.
korespondirajue take mrenjae, ta-
ke na jednoj i drugoj mrenjai na koje
mora pasti slika predmeta da bi se pri
gledanju s dva oka taj predmet video
kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na
430
Korffova vlakna kortikospinalni sistem

k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji
se zove diplopija (dvostruko vienje).
Korespodentne take su centralne jami-
ce i sve take mrenjaa koje se nalaze
u istom smeru na istom rastojanju od
centralne jamice.
Korffova vlakna, retikulinska kolagena
vlakna koja delom ine organsku osno-
vu dentina. Naroito su u velikom broju
i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze
se i u pulpi formiranog zuba.
korigens, v. corrigens.
korienje zdravstvene zatite, korie-
nje zdravstvene slube od strane poje-
dinca ili grupe ljudi. Najee se prika-
zuje kao niz brojanih podataka koji po-
kazuju: broj poseta pojedinaca pojedi-
nim zdravstvenim organizacijama i to za
razliite vidove zdravstvene zatite
(tako se govori o korienju ambulant-
no-poliklinikih organizacija, bolnike
slube, aktivne zdravstvene zatite i si.)
Korienje se moe posmatrati u odno-
su na pol, godine starosti, vid osigura-
nja, teritoriju i slino.
kornealni refleks, refleksno zatvaranje
onih kapaka pri dodiru ronjae. Afe-
rentni neuron je n. trigeminus, eferent-
ni neuron je n. facialis, a refleksni cen-
tar je u izduenoj modini. Koristi se u
hirurgiji za odreivanje dubine aneste-
zije.
korneja, v. cornea.
koro, egzotina psihoza na Malajskom ar-
hipelagu i u junoj Kini. Nastaje akutno
sa sumanutim strahom da e bolesniku
penis da se povue i nestane u trbunoj
duplji. U ena da e spoljne genitalije i
dojke nestati.
korofilna homoseksualnost, enska ho-
moseksualnost upravljena na nedozrele
devojice.
koronarna embolija, v. embolia.
koronarna skleroza, v. arteriosclerosis.
koronarna tromboza. v. thrombosis.
koronarni krvotok, protok krvi kroz ve-
nane (koronarne) sudove. Normalno
iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukup-
nog minutnog volumena. Pri napornom
radu moe se poveati za 4 do 5 puta.
Protok krvi kroz kapilare leve komore
pada za vreme sistole na malu vrednost,
jer se pri grenju komora pritiskuju ve-
nani sudovi. Fazne promene protoka
krvi kroz desnu komoru su znatno ma-
nje, jer je kontrakcija desne komore
znatno slabija.
Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se ko-
riste pri odreivanju vrednosti maksi-
malnog i minimalnog arterijskog pritis-
ka. uju se pri auskultaciji kubitalne ar-
terije u periodu kada je pritisak u man-
eti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji,
izmeu vrednosti maksimalnog i mini-
malnog pritiska u arterijama.
korozija, (stom.) obezvreivanje stomato-
lokih nadoknada usled stupanja u
reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze.
U ustima se najee javlja mehanika,
hemijska i elektrohemijska korozija.
korozivni preparat, v. preparat.
Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva
psihoza.
Korsakovljeva psihoza, duevni poreme-
aj u vidu tekih smetnji u upamivanju
i pamenju novijih doivljaja. Usled
toga postoje loa orijentacija, sugestibil-
nost, lana priseanja i izmiljanja. Naj-
ee se javlja u alkoholizmu (tada obi-
no zajedno s polineuritisom) (v. poli-
neuritika psihoza), a rede kao posledica
Wernickeovog polioencefalitisa, u arte-
riosklerozi mozga i u starakoj demen-
ciji. Sin. Korsakovljev sindrom.
kortikoid, v. corticoici
kortikalan, v. corticalis.
kortikalna epilepsija, v. epilepsia.
kortikopontinocerebelarna vlakna, se-
rija neurona koja preko modanog mos-
ta povezuju motornu koru s malim moz-
gom.
kortikospinalni sistem, piramidni sis-
tem, nervna vlakna koja potiu iz pre-
centralne vijuge eonog renja i iz srod-
nih podruja modane kore, a sputaju
se kroz unutranju ahuru i kroz pira-
mide, gde se 80% vlakana ukrta i grade
lateralni kortikospinalni trakt, dok os-
tala (neukrtena vlakna) ine ventralni
kortikospinalni trakt. Zavravaju se uz
motoneurone ili, ee, uz meuneuro-
ne koji su u dodiru s motoneuronima, u
raznim segmentima kimene modine.
Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni-
431
kortikosteron kosmika biologija

ma, izazivaju voljne kontrakcije skelet-
nih miia, i to uvek na kontralateralnoj
strani od hemisfere iz koje su potekli,
jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze
na suprotnu stranu u nivou segmenta
kimene modine ije motoneurone ak-
tiviraju.
kortikosteron, v. corticosteron.
kortikostrioretikularni sistem, vanpira-
midni sistem, svi putevi izvan piramid-
nog kojima se sprovode motorni signali
od kore do kimene modine. Vanpira-
midni putevi prolaze kroz bazalne gan-
glije, crveno jedro i jedra mreaste tvo-
revine. Krajnji put za transmisiju vanpi-
ramidnih signala su retikulospinalni
putevi koji prolaze prednjim i lateral-
nim kolumnama, a u manjoj meri i rub-
rospinalni, tektospinalni i vestibulospi-
nalni.
kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hor-
mon.
kortikotropan, kae se za ACTH, hormon
prednjeg renja hipofize, koji podstie
rastenje i luenje u kori nadbubrenih
lezda.
kortikotropin, v. adrenokortikotropni hor-
mon.
kortikortopni hormon, prokortin, stimu-
lomorfm koji deluje na koru nadbub-
renih lezda (adrenokortikotropin).
kortin, v. Cortinum.
kortizon, jedan od hormona kore nad-
bubrenih lezda iz grupe glikokortikoi-
da. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih
hidrata, proteina i masti a, u manjoj
meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim
toga, ima i antialergijsko, antihistamins-
ko, antizapaljenjsko i antireumatsko
dejstvo.
kosa, dlakavost glave, vlasite, predstavlja
vanu polnu odliku. U ene je kosa znat-
no dua (sve do pojasa, pa ak i nie),
dok u mukarca nikad ne prelazi plea.
Granice njena rastenja su karakteristi-
ne: pozadi ona se u ene i ginoidnog
mukarca prostire u vidu 3 jezika (je-
dan srednji l dva bona), dok u mukar-
ca i androidne ene ima samo 2 bona
jezika. eona granica vlasita pred-
stavlja jo izraeniju polnu odliku. U po-
etku je ta granica konkavna nadole. Od
puberteta na njoj se u mukarca javljaju
eono-temene bezdlane goleti koje se
sve, vie proiruju, dok ponekad, ne do-
stignu potpunu elavost. Taj gubitak
kose je delo androgena. Polna razlika
muke dlakavosti stoji pod vlau suvi-
ka mukih androgena koje lue muke
gonade, dok enska dlakavost zavisi od
androgena koje u nje stvaraju jajnici i
kora nadbubrenih lezda. V. capilli-
tium.
kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum.
kosmika biologija je grana biolokih na-
uka koja istrauje mogunosti opstanka
ivih organizama u vanzemaljskim uslo-
vima, bioloko dejstvo raznih faktora
kosmikog prostora na ive organizme s
nae planete i oblike ivota na drugim
planetarna. Pojava i razvoj kosmike
biologije tesno je povezana s razvojem
savremene kosmike tehnike i tehnologije.
Ispitivanja u okviru kosmike biologije
razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja
laboratorijske oglede na zemlji, koji
razrauje metode i sredstva za obezbedenje
ivotne aktivnosti ove-ka i ivotinja u
hermetikoj kabini. Dm-x gi pravac
obuhvata bioloka ispitivanja na samim
vasionskim brodovima gde su organizmi
izloeni stvarnim faktorima kosmikog
leta. Podaci dobiveni u ovim istraivanjima
su bitni za planiranje kosmikih letova; k.
bolest, stanje praeno vrtoglavicom,
bledilom, znoje-njem, tahikardijom,
salivacijom, nauz-ejom i povraanjem,
zapaeno u nekih kosmonauta u toku leta.
Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i
visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni
uzrok kosmike bolesti poremeaj u
funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo
fiziolokog podsticaja zemljine gravitacije
na otolitni aparat i nastajanje Corriolis -
ubrzanja u uslovima besteinskog stanja
faktori su koji izazivaju pojavu kosmike
bolesti. Da Ii e doi do kosmike bolesti
zavisi od individualne osetljivos-ti
astronauta, od stepena fiziolokih po-
remeaja labirinta i od stepena prethodne
adaptacije na neuobiajene us-love leta.
Bolest se moe smatrati kao fenomen
loeg pritagoavanja; k. far-
432
kosmika medicina kosmika medicina

makologija, grana opte farmakologije,
koja izuava lekove koji mogu biti ko-
rieni u toku kosmikih letova od strane
kosmonauta, bilo u profilaktike ili
terapeutske svrhe. U dosadanjim leto-
vima astronauti su lekove povremeno
koristili. Lekovi koji e se koristiti u
toku leta treba da budu u obliku tableta i
injekcija. Priruna apoteka u kosmi-kom
brodu sadri lekove protiv bolova, za
smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva,
protiv kosmike bolesti, za-vojni
materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se
predviaju za prirunu apoteku, pre leta
se daju astronautima da bi se na vreme
iskljuila individualna nepod-noljivost
pojedinih lekova. Dui boravak oveka u
kosmosu uslovie i razvoj kosmike
patologije, a to e uticati na razvoj
kosmike farmakologije. kosmika
medicina, grana medicine koja se bavi
razvojem metoda za selekciju i trening
astronauta, za medicinsku zatitu u letu,
za osiguranje normalne aktivnosti, za
visoku radnu sposobnost oveka u
sloenim uslovima i specifinim
okolnostima produenog boravka u ka-
bini vasionskog broda i na drugim pla-
netarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne
medicine, kao nezavisna nauna dis-
ciplina. U sastav kosmike medicine
ulaze razne klinike discipline, kosmika
fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski
kosmika medicina se zasniva na
klasinom principu prirodnih nauka, a to
je odravanje stabilnosti unutarnje
sredine organizma u uslovima kosmi-
kog leta putem adaptacije fiziolokih
procesa za potrebe organizma u nefizio-
lokim uslovima kosmikog leta; k.
mikrobiologija, grana kosmike biologije
koja izuava aktivnost mikroorganizama u
izloenim uslovima kosmikog prostora,
genetike posledice uticaja faktora
kosmikog prostora, problem prenoenja
zemaljskih mikroorganizama na druge
planete i otuda na zemlju. Za
upoznavanje uticaja kosmikih faktora na
bioloke strukture kosmika
mikrobiologija koristi visoko osetljive
kulture bakterija na kosmika zraenja,
kao i vrlo otporne kulture. Za kosmike
letove koji dugo traju koriste se spore
mikroorganizama. Pomou biosatelita
ispitan je uticaj faktora kosmikog pro-
stora na kulture aerobnih i anaerobnih
bakterija, kao i na bakteriofage. Kos-
mika mikrobiologija pomae da se iz-
abere najbezopasnija orbitalna putanja
za letove oveka i ivotinja; k. odelo,
omoguava boravak i rad kosmonautu
u slobodnom kosmikom prostoru. Ovo
odelo ima sve sisteme neophodne za ob-
ezbedenje optimalne psihofizike aktiv-
nosti kosmonauta u vasionskom prosto-
ru ili na meseeu. Ono je lako i elastino
i lako se oblai i svlai. Napravljeno je
od sintetikih jakih vlakana, metala i
plastike i vieslojno je. Na njemu se na-
laze prikljuci za kiseonik, vodu i elek-
trine, vodove za bioinstrumente i ra-
dio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189
mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suviak
metabolike toplote uklanja se vodom
koja cirkulie cevima ugraenim u ode-
lu. Sistem za obezbeenje kiseonika i
uklanjanje CO2 nalazi se na leima i te-
ak je oko 60 kg; k. psihologija, grana
psihologije koja se poela formirati s
pojavom i razvojem kosmike ere. Ona
se zasniva na dostignuima opte psiho-
logije i fiziologije. Ona je tesno poveza-
na s medicinom rada i vazduhoplovnom
psihofiziologijom. Ona otkriva osobine
linosti, koje su nepodobne za poziv ast-
ronauta i unapreuje metode za odabi-
ranje najboljih i najprikladnijih kandi-
data. Osnovni problemi su procena si-
tuacionih faktora (izolacija, monotoni-
ja, ogranienost podraaja) na aktivnost
astronauta i odreivanje psiholoke
kompatibilnosti izmeu lanova posade
(grupna psihologija). Ona ispituje tako-
e osobenosti sna i budnosti, kao i uti-
caj psihofarmaka; k. radiobiologija,
grana biologije, koja izuava promene u
organizmu oveka i drugih ivih bia u
sluaju izlaganja akutnim ili hroninim
kosmikim ozraenjima. Ona prouava
bioloke efekte izazvane raznim vrsta-
ma kosmikih zraka, odreuje vrednos-
ti doza zraenja, koje su bezopasne za
oveka i razvija naine zatite posade
kosmikih brodova od mnogih kosmi-

2& Medicinski leksikon 433
kosopasica koa

kih zraenja. Ona izuava takoe udru-
ene efekte kosmikih zraenja i drugih
faktora kosmikog leta, kao to su bes-
teinsko stanje, hipokinezija, hiperoksi-
ja i dr. na organizam oveka, ivotinja i
ive materije uopte. Jaina jonizujuih
ozraenja meri se sledeim jedinicama:
rendgen, rem, rad i bar; k. zraenja, van-
zemaljskog su porekla i meavina su jo-
nizujuih i nejonizujuih estica. Joni-
zujua zraenja se sastoje od sunevih,
galaktikih i vangalaktikih kosmikih
zraka. Nejonizujua ine infracrveni i
ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svet-
lost. Primarni kosmiki zraci sastoje se
od 85% protona i alfa-estica i imaju og-
romnu energiju, koja iznosi i do IO
20
elektrovolt. Ova zraenja su opasna po
organizam oveka ukoliko nije zatien
ili je nedovoljno zatien. Dosadanji
orbitalni i translunarni Jetovi oveka
pokazali su da je zatita koja se ostvaruje
fizikim, hemijskim i biolokim zatitnim
merama veoma efikasna.
kosopasica, v. alopecia areata.
kost, v. os; k. donoja, v. ossa metatarsalia;
k. doruja, v. ossa metacarpalia; k. no-
Ja, v. ossa tarsi; k. ruja, v. ossa carpi.
kostalni tip disanja, v. disanje.
kostotomija, v. costotomia.
koava, istoni i jugoistoni hladan vetar
koji duva u severoistonom delu Jugos-
lavije, najee zimi i u prolee, donose-
i vedro i hladno vreme. Koava nastaje
kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada vi-
sok pritisak a nad Jugoslavijom (naroi-
to nad Jadranskim morem) nizak priti-
sak. Tada se vazdune mase velikom br-
zinom, 18 do 25 m u sekundi, a na maho-
ve i do 30 m u sekundi sputaju, naj-
veim delom dunavskim koritom, sve
do Vukovara. V. vetrovl
komar, v. cauchemar.
kotan, v. osseus.
kouljica, bela, v. amnion; k. krvava, v.
horion.
kotiledon, razgranate stablo svake poste-
Ijine resice. Takvih kotiledona fetalne
posteljice ima 15-20. Histoloka struk-
tura potpuno izgraene resice pokazuje
pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro-
foblast) i osovinski deo od mladog ve-
zivnog tkiva.
kotiledoni, grupisanje horionskih resica
u bunove, bradavice nazvane kotiledo-
ni.
kotur, v. discus.
Koviljaa, Banja, banja koja lei u pod-
noju Gueva, na desnoj obali Drine, na
125 m n.v. Klimat banje deluje sedativ-
no, ali i tonino. Banja ima 5 izvora sum-
porne vode, 3 gvoevita izvora i vrlo
dobro lekovito sumporno blato. Voda
slui za pie, za kupanje (zagrejana) i is-
piranje, a blato za optu i lokalnu pri-
menu. Postoje kupatila, sumporno i
blatno (sa odeljenjima za primenu bla-
ta, masau, ispiranja i odmor). U ovoj
banji lece se: hronina reumatika ob-
oljenja zglobova i miia, neuralgije,
neke kone bolesti, hronina oboljenja
enskih polnih organa, nespecifina za-
paljenja nosa, grla i bronhija, tegobe us-
led trovanja olovom, ivom, bizmutom i
arsenom, lake anemije i iscrpenost po-
sle bolesti. Banja je i klimatsko mesto.
koa, v. cutis
9
integumentum commune;
(embr.) sastoji se od 2 blastodermna lis-
ta: ektodermnog (pokoica) i mezoder-
mnog (krzno). Pokozica, prvi zaetak po-
koice javlja se po stvaranju medularne
ploe. U 1. mesecu ona se sastoji od jed-
nog jedinog reda niskih elija. U poet-
ku 2. meseca stvara se drugi red elija:
kockaste, pa cilindrine. Duboki red se
zove matini sloj. U 3. mesecu povrne
elije (periderm, teloderm ili epitrihi-
jum) pokazuju poetak oroavanja (ke-
ratinizacije). Povrina fetalne pokoice
je obloena sirastim mazom (vernix ca-
seosa). Krzno postaje od parijetalnog
mezoderma, od tzv. konog lista prapr-
ljenova, a na trbunoj strani od soma-
topleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu.
Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom
(potkoa) se smetaju jastuii masti
(panniculus adiposus). Razvoj konih
tvorevina. Prve dlake, malje nastaju u
embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime
je obloena ela koa. Od 8. do 9. mese-
ca malje se zamenjuju stalnim dlakama.
Znojne lezde poinju da funkcioniu u
7. mesecu.
434
kona jedinica
krescin

kona jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis,
HED; engl. skin-unit), bioloka doza; ko-
liina tvrdih rendgenskih zrakova koja
pri odstojanju ie od 23 cm od koe i na
polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo
oveje koe, to posle 8-10 dana prela-
zi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6
sedmica pretvorilo u mrku pigmentaci-
ju. Naziva se jo i eritemnom dozom. V.
dosis (eritemna doza).
kona tuberkuloza, v. tuberculosis cutis.
koni, v. cutaneus.
koni Sparazit, v. parazit.
koni refleks, v. refleks.
koni test, v. test
Kbnerov fenomen, izomorfni nadraaj-
ni efekat, nastajanje novih istorodnih
konih promena u ve postojeih der-
matoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na
mestima mehanikih trauma koe (lich-
en ruber planus, psoriasis, pemphigus i
dr.).
Khlerova bolest, v. bolest.
krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.)
drelni krajniki venac (jeziki krajnik,
drelni krajnik i nepani krajnici) po-
staje proimanjem epitela i omotnog ve-
zivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima
poreklom iz krvi. Jeziki krajnik postaje
od 2. krnog luka, drelni od lenog
zida drelnog creva, a nepani krajnici
od 2. krnog useka.
krak, v. brachium, crus.
kranioencefalometar, instrumenat koji
slui za odreivanje poloaja modanih
vijuga u odnosu na povrinu lubanje.
kraniometrija, merenje raznih promera
lubanje u celini ili pojedinih kostiju lu-
banje i lica. Antropoloka metoda iz ob-
lasti osteometrije.
Kraskeova operacija, v. operacija.
krasta, v. crusta.
kratak, v. brevis.
kratki talasi, deo elektromagnetskog
spektra koji obuhvata talase od 60 m ta-
lasne duine ili manje. U terapiji se
upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talas-
ne duine. V. elektroterapija (pod thera-
pia).
kratkovidost, v. myopia.
krauroza sudnice, v. craurosis vulvae.
krauroza vulve, prouzrokuje smeurava-
nje i skvravanje stidnice sa suenjem
vaginalnog ua, to nekad onemogua-
va normalno polno optenje.
Krauseova jamica, v. fossa ovarica.
Krauseova operacija, v. operacija.
Krauseova lezda, pomona suzna lezda
koja poinje da se razvija oko 5. meseca.
Krause-Wolfov kalem, v. transplantat,
presad.
kreatinski kolinik, koliina mokranog
kreatina u mg na l kg teine tela u oso-
ba koje se ishranjuju bez mesa.
Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih ki-
selina, niz hemijskih reakcija u kojima
se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pi-
rogroane kiseline i CoA razgrauje u
ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja
jednu od faza razgradnje glikoze.
kre, zajedniko ime nekih kalcijumovih
jedinjenja, najee kalcijum-oksida,
CaO, koji se, obino zove peeni (nega-
eni) kre, i kalcijumhidroksida,
Ca(ON)2, koji se, obino, zove gaeni
kre. Trovanja krenom prainom, v.
trovanja.
krena voda, v. aqua.
kreno mleko, manje ili vie gusta sus-
penzija kalcijum-hidroksida u vodi koja
se dobiva meanjem gaenog krea s vo-
dom,
kremacija, spaljivanje mrtvih, antikog je
porekla, a vrilo se na dva naina: kom-
pletno spaljivanje ili poluspaljivanje
odn. karbonizacija. Danas se kremacija
vri u samotnim peima u koje se uvodi
vazduh zagrejan na 700-100O
0
C. Posle
kremacije ostaje oko 2 kg beliastog pe-
pela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje
u kolumbarijumu. I u starih Slovena
bilo je uobiajeno spaljivanje mrtvaca.
kremasterni refleks, koa monica je
vrlo osetljiva i pri ovlanom trljanju
unutranje strane butina monice se zg-
re i zajedno sa semenicima se dignu
pod koren uda.
krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v.
crepitatio, um. krescin, naziv za
somatotropni hormon (hormon rastenja,
somatotropin, soma-

28* 435
kretenizam krije

totrofin), koji lue eozinofilne elije
prednjeg renja hipofize.
kretenizam, v. kretenismus.
Kreuzfuchsov fenomen, v. znak.
krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1.
meseca u vidu prstenastog zbijenog
predhrskavinog vezivnog tkiva.
krilast, v. alatus, pterygoideus.
kriiat, v. alatus.
krilni, v. alaris.
krilo, v. a/a.
kriminalitet, ukupna krivina dela koja
izvravaju lica razliitih starosti i pola, i
to su, najue shvaeno, ona dela koja se
u pozitivnom Krivinom zakonodav-
stvu mogu svrstati kao krivina. Krimi-
nalitet je sloena drutvena pojava, izaz-
vana nizom inilaca, a borba protiv nje-
ga zadatak je itave drutvene zajedni-
ce.
krioskopija ili kriometrija, odreivanje
sniene take mrnjenja rastvora. Pri-
menjuje se za procenu koncentracije
rastvora, tj. ukoliko je sniavanje vee,
koncentracija je vea. U herniji kriosko-
pija se primenjuje za odreivanje mole-
kulskih teina ispitivanih supstancija.
kriostat (cryostat), komora s ureajem za
hlaenje i za stvaranje vakuuma. Koristi
se za preparovanje na vrlo niskim tem-
peraturama
J
(od - 30do 4O
0
C). Pri na-
glom smrnjavanju objekt se brzo i po-
tpuno dehidratie, tj. osui zamrnjava-
njem. Ovom tehnikom (freezing-drying
technique) najee se ispituju enzimi u
eliji, luenje lezdanih elija, bubre-
nog epitela i dr.
krioterapija, v. therapia.
kriptorhidektomija, hirurko uklanjanje
semenika koji se nije spustio u monicu.
kriptorhidija, ektopija mukih gonada
koje se nalaze van mesta gde normalno
treba da se nalaze. Ona je posledica po-
remeaja u njihovu sputanju s poloaja
gde se u embrionskom periodu nalaze.
Na tome putu one mogu da se zadre u
trbunoj duplji (abdominalna ektopija),
u preponskom kanalu (preponska e.),
na ulazu u preponski prsten (kruromo-
nika e.). Izuzetne su ektopije u korenu
uda (kruralne e.) ili meici (perinealna
e.). U nekim sluajevima gonade se nala-
ze u monicama kad je dete u mirova-
nju, a pod uticajem ovlanog draenja
monike koe one se naglo penju ka
preponskom kanalu (dizalina ekto-
pija).
kriptorhidopeksija, v. orchidopexia.
kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih
geometrijskih telaaca.
kristalizacija glei, v. maturacija glei.
kristaloid, (1) supstancija koja se ne rast-
vara koloidno; (2) supstancija koja u
rastvoru lako prolazi kroz ivotinjske
opne, sniava taku mrnjenja rastvara-
a koji je sadri i obino ima sposobnost
da kristalie. Kristaloidi su, npr., neor-
ganske soli i glikoza.
Kristellerov ep, proizvod luenja cervi-
kalnih lezda materice koji zaepljuje
materina usta u vidu epa, koji se za
vreme ejakulacije u ene isturuje zbog
oputanja muskulature materinog grli-
a.
kritini pritisak zatvaranja, pritisak pri
kome prestaje proticanje krvi kroz su-
dove, jer se uski krvni sudovi, a naroito
arterije, zatvaraju. Sutinski, to je vred-
nost pritiska koja nije u stanju da savla-
da vazomotorni tonus arteriola, koji
ima tenju da sudove suzi. Pri normal-
nom tonusu simpatikusa kritiki priti-
sak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksi-
malnom tonusu simpatikusa on se moe
poveati na 100 ili vie mm Hg a pri in-
hibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm
Hg.
krivina, v. curvatura, flexura.
krkori, v. pluni umovi.
krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji
vie vrsta krije koje igraju manju i
veu ulogu u prenoenju nekih patoge-
nih mikroorganizama, naroito spiro-
hete povratnog tifusa, panskog i afri-
kog. Ne zna se da Ii krije uestvuju u
prenoenju uzronika povratnog tifusa
i u naim krajevima. Krije su naroito
rasprostranjene u toplim krajevima,
gde ive u ljudskim stanovima, koliba-
ma i u drugim zgradama. Preko dana se
krije skrivaju u tamnim i mranim uglo-
vima i ispod poda, odakle nou prelaze
na oveka i siu njegovu krv. enka po-
lae u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.
436
Krompecherov karcinom krv

One se veru po granama drvea, odakle
padaju na oveka i ivotinje. Krije se od-
stranjuju s koe polivanjem benzinom
ili petrolejom ili se koa premaze ma-
u, tako da krlja spontano otpadne. Sin.
krpelji
Krompecherov karcinom, v. basaliom.
Kronleinova operacija, v. operacija.
krpelj, v. krlja.
krpeljni meningitis, zapaljenje mekih
modanica prouzrokovano virusom
koga prenose krpelji svojim ujedom.
Obino je propratna pojava tzv. krpe-
Ijnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V.
encephalitis.
krpeljni meningoencefalitis, v. menin-
goencephalitis.
krsna kost, u ene je ira i izmeu karli-
nih kostiju nie smetena i vie izdube-
na s prednje strane.
krug, v. circulus.
Krukenbergova aka, viljukasti patrljak
nainjen hirurki razdvajanjem distal-
nih krajeva bice i laktae pokrivenih
koom posle amputacije na visini pro-
ksimalnog dela ruja.
Krukenbergove vene, centralne vene jet-
re, vene koje se nalaze u sredini renjia
jetre i odvode krv u hepatiku venu.
kruna, venae, v. corona.
kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven
gleu od slobodnog ruba desni do oklu-
zalne povrine ili incizalne ivice; ana-
tomska k., deo zuba prekriven gleu
od cementno-glene granice do okluzal-
ne povrine ili seivne ivice; fasetirana
k., vetaka kruna od legure metala s fa-
setom na vestibularnoj povrini od akri-
latnog ili keramikog materijala koja
imitira boju prirodnog zuba; delimina
k., vetaka kruna od zlatne ili neple-
menite legure. Moe biti 3/4 ili 4/5 kru-
na, to zavisi da Ii se stavlja na prednje
ili bone zube. Tremna povrina zuba
jedino nije prekrivena metalom i ini
prirodnu fasetu; klinika k., deo zuba
koronarno od alveole; livena k., fiksna
zubna nadoknada od plemenite ili nep-
lemenite legure dobijena postupkom Ii-
venja; metalno-keramika k., vetaka
kruna koja ima nepeenu keramiku fa-
setu boje prirodnog zuba direktno na
metalnoj kouljici; porculanska k., fik-
sna nadoknada za prednje zube i pre-
molare od keramikog materijala; pri-
vremena k., zatitna kruna od akrilat-
nog materijala koja titi zub i okolno
tkivo do izrade, odnosno cementiranje
stalne fiksne nadoknade; puna k., ve-
taka kruna koja nadoknauje ceo ko-
ronarni deo zuba i pomou metalnog
koia se fiksira u kanal korena.
krupozna pneumonija, v. pneumonia.
kruan, v. circumflexus, orbicularis.
krv, (lat. sanguis), telesna tenost koja
protie kroz srce i krvne sudove. Sastoji
se od tenog dela, krvne plazme, i elija:
crvena krvna zrnca ili hemacije, bela kr-
vna zrnca ili leukociti i krvne ploice ili
trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se
600-700 delova plazme. U l ccm krvi
ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000
leukocita i 210.000-300.000 trombocita.
Meu leukocitima razlikuju se: limfociti
(25%), monociti (6-8%), neutrofilni gra-
nulociti (65-70%), eozinofilni granuloci-
ti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%).
Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina
koji se nalazi u crvenim krvnim zrnci-
ma, odreenu gustinu (1.055), tempera-
turu (36,6
0
C na povrini tela a u unut-
ranjosti neto vie). Koliina krvi u od-
raslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvo-
ra soli, otuno mirie na znoj, a normal-
na reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz
krvnih sudova zgruava se (koagulie).
Dodavanjem izvesnih soli spreava se
gruanje, te se krvna zrca taloe (sedi-
mentacija). U dodiru sa stranom krvi kr-
vni serum zgomilava crvena krvna zr-
nca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga
krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz
krvne sudove i kapilare prenosi hranlji-
ve materije i kiseonik do najudaljenijih
delova tela. Iz tkiva i elija prima mate-
rije za izluivanje, koje se izbacuju orga-
nima za izluivanje (v. ekskrecija). Krvlju
struje inkreti endokrinih lezda koji od-
ravaju pojedine organe u korelaciji.
Njome struje protivtela nastala pod uti-
cajem raznih prouzrokovaa, koja s leu-
kocitima brane organizam od patolo-
kih klica. Uopte, krv vrlo ivo reaguje
karakteristinim promenama svoga sa-
437
krvarenje krvni pritisak

stava u raznim oboljenjima, te se njenim
ispitivanjem olakava odreivanje pri-
rode i stepena oboljenja. Polne razlike
krvi su dosta znaajne. Krv ene je u ve-
oj meri vodena: voda u mukarca iznosi
oko 78%, a u ene neto vie od 80%.
Specifina teina enske krvi je neto
manja nego u muke. Koliina hemoglo-
bina je vea u mukarca. Broj leukocita
je neto vei u enskoj krvi, dok je broj
crvenih zrnaca priblino isti. Od poseb-
nog su interesa istraivanja po kojima
se peat pola nalazi u strukturi leukoci-
ta. U ene jedra polimorfononuklearnih
leukocita imaju i jedan mali maljiasti
segment (Drumstick) koga u mukih
leukocita nema. U pogledu hemijskog
sastava krvi u ene ima vie eera nego
u mukog (88,3 : 94 mg), dok u krvi mu-
karca ima vie gvozda (166 : 148 y/100
cm
3
). V. aglutinacija, anisocytosis, acido-
filan, bazofilija, agranulocitoza, leucae-
mia, leucocytopenia; arterijska k., krv u
arterijskom sistemu; sadri vie kiseoni-
ka od venske k.; citratisana k., krv ko-
joj je dodat neutralni natrijum-citrat u
cilju spreavanja zgruavanja. V sedi-
mentacija krvi, transfusia; periferna k.,
krv u kapilarima povrine tela; venska
k., krv koja struji u venama (osim u plu-
ima) i koja sadri vie ugljen-dioksida,
a manje kiseonika nego arterijska krv.
krvarenje, v. haemorrhagia.
krvna ostrvca, u oveka se stvaraju vrlo
rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu
vitelinske kese (najpre u njenom trbu-
nom predelu). Skoro istovremeno os-
trvca se javljaju i u mezodermu pupa-
ne peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid
vitelinske kese i pupana peteljka pred-
stavljaju u oveka krvotvorne organe.
krvna plazma, teni deo krvi koji pred-
stavlja vodeni rastvor raznih organskih
i neorganskih materija i ima odreene
fiziko-hemijske karakteristike.
krvne belanevine, v. proteini.
krvne grupe, grupe u koje su podcijeni
ljudi prema osobinama svoje krvi, i to
prema faktorima koji mogu da se aglu-
tiniu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima
i prema aglutininima a (antbA) i (anti--
B) u serumu. Po raznim kombinacijama
aglutinogena odreene su 4 Landsteine-
rove grupe: A, B, AB, i O. Podnoljivost
krvnih grupa odnosno eritrocita davao-
ca i seruma primaoca prikazuje sledea
shema:
ABo
\ Ba
a
AB-grupa, prema tome, moe da prima krv
od svoje grupe i svih grupa i naziva se
univerzalni primalac, dok O moe dati
svojoj grupi i svim grupama i naziva se
univerzalni davalac. Danas se, zbog pri-
sustva krvnih podgrupa koje mogu biti
povod za teke posttransfuzione reakcije,
smatra da ne postoje ni univerzalni
primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa
moe da primi krv od svoje i 0-grupe a
moe dati samo svojoj i AB-grupi. B--
grupa moe da primi od svoje i 0-grupe, a
moe da d samo svojoj i AB-grupi. x
Krvne grupe se u toku ivota ne menja-ju
i nasleuju se po Mendelovom zakonu.
Odreivanje k.g. vri se pomou test-
seruma ili poznatim eritrocitima A-ili B-
grupe. Odreivanje krvnih grupa slui u
odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u
odreivanju roditeljstva i u kriminologiji.
krvni bojni otrovi, otrovi opteg dejstva
ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja
preko krvi izazivaju opte trovanje or-
ganizma (spreavaju oksidacioni proces
u elijama). U organizam ulaze preko
organa za disanje, a najvaniji su: arse-
novodonik (v. tamo), cijanovodonina
kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-mo-
noksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna
zatita, izuzev za CO i si.
krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju
u kojima se krv moe zadrati. Tu ubra-
jamo: slezinu, jetru, potkone venske
spletove, kao i venske sudove i srce.
krvni pritisak, polne razlike u arterij-
skom pritisku, posle izrazito veih vred-
nosti u devojica do 16 godina i posle
438
A
krvni serum ksifoidni nastavak

priblino istih vrednosti do 40. godine,
postaju mnogo vee u postklimakteri-
kom periodu ene.
krvni serum, krvna plazma bez fibrinoge-
na; dobiva se centrifugisanjem krvi po-
sle taloenja fibrinogena, kao i pri ret-
rakciji fibrinskih konaca zgruane krvi.
krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sis-
temu krvnih sudova. Sin. circulatio sa-
nguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u
poetku se razvija u bilateralnoj simet-
riji. Ali u daljem razvoju nastaje asimet-
rija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u
mezodermu svake polovine embriona
stvaraju se dva velika suda: leva i desna
aorta koje se proteu sve do 1. krnog
luka, gde se u mezodermu toga luka po-
vijaju dorzalno, produavajui se pored
lene vrpce. Deo od srane cevi do 1. k-
rnog luka predstavlja ushodnu aortu,
deo u 1. krnom luku predstavlja pri-
marni aortni luk, dok deo koji se nalazi
uz hordu ini nishodnu aortu iji se kraj
u trbunoj peteljci embriona produava
u pupanu arteriju. Kad je kraj uoblien,
obe arterije se proteu u njega kao rep-
ne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u
svakom krnom luku se javlja po jedna
spojna grana: te spojne grane se zovu ar-
terijski lukovi. Nishodna aorta se produ-
ava (embrion od 2 mm) ka srednjem
mozgu kao primarna unutranja karoti-
da arterija. Isto tako i ushodna aorta kao
primitivna spoljanja karotidna arterija;
4. arterijski luk se razvija na levoj strani
mnogo jae nego na desnoj (aortin luk),
dok s desne predstavlja poetak po-
tkljune arterije; kolateralni k., boni
krvotok, koji je omoguen anastomoza-
ma bonih grana dveju susednih arteri-
ja. Ako jedna od arterija bude zaeplje-
na, njen distalni deo dobija krv preko
anastomotinih granica iz okolnih ar-
terija, tj. uspostavlja se kolateralni k.;
mali k., cirkulacija krvi od desne komo-
re preko plua do leve pretkomore. Krv
struji od desne komore kroz plunu ar-
teriju u plua, tamo se rasipa, pa se po-
novo skuplja u plune vene, kojima do-
speva u levu pretkomoru srca. Sin. plu-
ni krvotok; placentni k., prelaz materije
kroz placentu vri se difuzijom i filtraci-
jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi pro-
dukti, kao ugljeni hidrati, belanevine,
lipidi, masti, soli, gvoe, mlena kiseli-
na, a iz deteta u k. majke raspadni pro-
dukti metabolizma. Iz majinog k. prela-
ze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon
zadnjeg renja hipofize i vitamini. Od
sporednih produkata i tetnih supstan-
cija prelaze razne mineralne soli, alka-
loidi i dr. Zapaeno je prelaenje spiro-
hete, dok bakterije prelaze samo kada je
razorena posteljica. Najzad, kroz poste-
ljicu prolaze antitela; veliki k., cirkula-
cija krvi od leve komore do desne pre-
tkomore. Krv izlazi iz leve komore u
aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije
dok se ne raspe u kapilare, zatim preko
venskog dela kapilara struji u sitnije pa
u vee vene i kroz donju i gornju uplju
venu dospeva u desnu pretkomoru
srca; veslaki k., v. aparat plua-srce,
vantelesni krvotok, ekstrakorporalni kr-
votok.
kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadrava-
nje semenika u trbunoj duplji ili u pre-
ponskom kanalu usled poremeaja u
njegovom sputanju monice. Seme-
nici mogu da se zadre i u predelima
gde ih normalno nema (prepone ili tr-
buh). V. descensus testis, kriptorhidija.
ksantin, 2-6-dioksipurin, metaboliki pro-
izvod gvanina (2-amino-6-oksipurin),
koji je purinska baza nukleinske kiseli-
ne.
ksantinurija, pojaano izluivanje ksanti-
na (2-6-dioksipurina) s mokraom.
ksantoproteinska reakcija, v. reakcija.
ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia.
ksenogeno, oznaava genske razlike izme-
u raznih ivotinjskih vrsta. V. heteroge-
no, he te ro Io go.
kseroftalmija, v. xerophthalmia.
ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (ma-
olikog) donjeg nastavka grudne kosti
koji predstavlja izuzetno vanu polnu
odliku. U mukarca vrlo razvijeni nar
stavci ine 66%. U ene nerazvijeni ili
odsutni nastavci ine 67%, dok u nje
razvijeni ine svega 33%. Drugim reci*
ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo
u ene, a izuzetak u mukarca. S druge
strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak
439
ksilokain kupanje

u ene skoro je uvek znak njene and-
roidne konstitucije, kao to aksifoidija u
mukarca odaje njegovu ginoidnu kon-
stituciju.
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chlori-
dum).
ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobi-
ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
mokrai.
kuga, v. pestis.
kuk, v. coxa.
kukica, (stom.) element za privrivanje
delimine proteze za preostale zube, a
ako ima okluzalni naslon i za prenoe-
nje pritiska vakanja na zub. Moe biti
od ice ili livena. Lei na prirodnom
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
ga-
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
ita, s crnim i sivo crnim plodovima ve-
liine zrna penice. Sadri otrovni gli-
kozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvo-
ljena koliina glikozida u branu je
0,1%.
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
karlinog dela trbune duplje kroz ot-
vor nainjen kuldoceliotomijom (no-
men horribile). Sin. abdominoskopija.
kultivisanje bakterija, nain razmnoa-
vanja bakterija in vitro, na vetakim
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
bakterija od znaaja je izbor pogodne
hranljive podloge i izolovanje bakterija
u istoj kulturi.
kulon (C), jedinica za koliinu elektricite-
ta odn. elektrinog tovara. Ona koliina
elektriciteta koju prenosi u l sekundu
struja od l ampera. U jednom kulonu
nalazi se 6,23542 x IO
18
elektrona.
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
razmnoavanjem in vitro; ista kultura
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana
kultura je skup kolonija, dve ili vie bak-
terijskih vrsta.
kumi, mleni proizvod od kobiljeg mle-
ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
pod uticajem: Streptococcus lactis, Lac-
tobacillusa casei i gljivica: Sacharomy-
ces lactis, Torula cumys. Pored mlene
kiseline moe da sadri alkohola i do
3%.
kumulacija, pojava da nova doza nekog
leka data bolesniku zatie u njegovom
organizmu nerazgraene, odnosno
neizluene delove prethodnih doza tog
istog leka.
kupa, v. conus.
kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo
u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim
se imenom esto naziva i kupatilo.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
plaama na primorju.
kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
tenost; (2) pranje celog tela ili delova
tela tako da se oni nalaze u nekom sudu
napunjenom vodom; (3) leanje za izves-
no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje
u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obino kupanje u
mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijen-
skih razloga. Ali kupanja u obinoj vodi
primenjuju se esto i u terapiji. Ona de-
luju svojom temperaturom i mehaniki.
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
l I
0
C), hladna (od 11 do 24
0
C), sveza (od
24 do 32
0
C), mlaka (od 32 do 35
0
C), topla
(od 35 do 38
0
C), vrlo topla (preko 38
0
C).
- Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obi-
no umiruju nervozne osobe, a neki bolje
podnose topla kupanja: vrela kupanja
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
mineralnim vodama, pored toga to de-
luju svojom temperaturom i mehaniki
(kao i kupanje u obinoj vodi), deluju
jo i specifino, hemijski (ugljenom ki-
selinom, sumpor-vodonikom, solima i
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom bla-
tu koje se koristi bilo kao kupanje celog
tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo
lokalnom primenom blata (oblog blata
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto
vreme obe ruke i obe noge. u etiri
male, specijalno za to udeene, kade na-
punjene vodenim rastvorom odreene
supstancije (u jonizovanom stanju) do-
voljno zagrejanog, kroz koji se puta
elektrina struja. Slui za leenje hro-
ninog reumatizma i neuralgije; elek-
trino k., kupanje pri kome se kroz
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
elektrinom kupanju ove elektrode se
440
kupatilo Kuvierov vod

nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje moe biti anodno ili ka-
todno kupanje). Elektrino kupanje de-
luje u isto vreme sedativno i tonino i
slui u leenju neurastenije; parafin-
sko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36 do 4O
0
C. Parafinsko kupa-
nje se obino preporuuje od nekih kao
elo kupanje u gojaznih osoba, radi mr-
avljenja; peano k., kupanje, odnos-
no zatrpavanje tela, ili delova tela u sun-
cem zagrejan sitan pesak, obino leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utie na hronini reumatizam, neuralgi-
je i posledice povreda. Ova kupanja de-
luju mehaniki i svojom temperaturom
(oko 5O
0
C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatikom dijatezom, a pomae re-
sorpciju hroninih otoka i eksudata
(reumatikih i ginekolokih). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bo-
lesnika u specijalnom sanduku (s gla-
vom napolju) u kome se nalaze upaljene
elektrine sijalice; ove sijalice isputaju
jaku svetlost koja sadri infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzro-
kuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupa-
nje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termal-
noj vodi. Ova kupanja izazivaju proire-
nje krvnih sudova u koi, usporenje pul-
sa (izraz umirujueg i tonikog dejstva
na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjaka Banja, Aran-
elovac, Vruica, Rimske Toplice, Ra-
denci i u drugim banjama; vazduno k.,
kretanje na istom vazduhu uz minimal-
nu odevenost. Slui jaanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja slui za kupanje,
s kadom ili tuem. Obino slui za odr-
avanje telesne istoe, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo
sprovodi leenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, leenje, niz ponovljenih istih ili me-
usobno povezanih terapijskih poduh-
vata (primena lekova, kupanje, odrava-
nje neke dijete, izvoenje nekih vebi
itd.) u toku odreenog vremena; inunk-
ciona k., leenje utrljavanjem neke
masti. Najee se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni ivinih masti u
leenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventi-
van.
kurativna medicina, v. medicina,
Kurumlijska Banja, banja koja lei is-
pod Samokova (ogranka Kopaonikog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje de-
luje toniki. Ima vie od 8 izvora tople
vode, iji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonina. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova i miia, neuralgije, hronine
bolesti enskih polnih organa, kone
reakcije i infekcije, eludane dispepsi-
je, kamen u unoj kesici i u bubrezima,
nespecifina zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronina stanja usled trova-
nja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meu stanovnicima Nove Gvineje. Izazi-
va je spori virus a prenosila se kani-
balskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jako-
bova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadraajnog praga u enskog
pola nalazi se mnogo nie nego u mu-
kog. U trudnoi ena je osetljiva na gus-
tativne nadraaje i to naroito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opte je poznato da se u trudne
ene javljaju i posebne elje.
Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis
nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodo-
sa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijanih vena i otvara se u
venski sinus.
441
ksilokain
u ene skoro je uvek znak njene and-
roidne konstitucije, kao to aksifoidija u
mukarca odaje njegovu ginoidnu kon-
stituciju.
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chlori-
dum).
ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobi-
ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
mokrai.
kuga, v. pestis.
kuk, v. coxa.
kukica, (stom.) element za privrivanje
delimine proteze za preostale zube, a
ako ima okluzalni naslon i za prenoe-
nje pritiska vakanja na zub. Moe biti
od ice ili livena. Lei na prirodnom
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
ga.
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
ita, s crnim i sivo crnim plodovima ve-
liine zrna penice. Sadri otrovni gli-
kozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvo-
ljena koliina glikozida u branu je
0,1%.
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
karlinog dela trbune duplje kroz ot-
vor nainjen kuldoceliotomijom (no-
men horribile). Sin. abdominoskopija.
kuki vis an je bakterija, nain razmnoa-
vanja bakterija in vitro, na vetakim
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
bakterija od znaaja je izbor pogodne
hranljive podloge i izolovanje bakterija
u istoj kulturi.
kulon (C), jedinica za koliinu elektricite-
ta odn. elektrinog tovara. Ona koliina
elektriciteta koju prenosi u l sekundu
struja od l ampera. U jednom kulonu
nalazi se 6,23542 x IO
18
elektrona.
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
razmnoavanjem in vitro; ista kultura
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana
kultura je skup kolonija, dve ili vie bak-
terijskih vrsta.
kumi, mleni proizvod od kobiljeg mle-
ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
pod uticajem: Streptococcus lactis, Lac-
tobacillusa casei i gljivica: Sacharomy-
ces lactis, Torula cumys. Pored mlene
kiseline moe da sadri alkohola i do
3%.
kumulacija, pojava da nova doza
nekog leka data bolesniku zatie u
njegovom organizmu nerazgraene,
odnosno neizluene delove prethodnih
doza tog istog leka.
kupa, v. conus.
kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo
u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim
se imenom esto naziva i kupatilo.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
plaama na primorju.
kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
tenost; (2) pranje celog tela ili delova
tela tako da se oni nalaze u nekom sudu
napunjenom vodom; (3) leanje za izves-
no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje
u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obino kupanje u
mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijen-
skih razloga. AH kupanja u obinoj vodi
primenjuju se esto i u terapiji. Ona de-
luju svojom temperaturom i mehaniki.
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
U
0
C), hladna (od 11 do 24
0
C), sveza (od
24 do 32
0
C), mlaka (od 32 do 35
0
C), topla
(od 35 do 38
0
C), vrlo topla (preko 38
0
C).
s Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obino
umiruju nervozne osobe, a neki bolje
podnose topla kupanja: vrela kupanja
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
mineralnim vodama, pored toga to de-
luju svojom temperaturom i mehaniki
(kao i kupanje u obinoj vodi), deluju
jo i specifino, hemijski (ugljenom ki-
selinom, sumpor-vodonikom, solima i
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom bla-
tu koje se koristi bilo kao kupanje celog
tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo
lokalnom primenom blata (oblog blata
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto
vreme obe ruke i obe noge, u etiri
male, specijalno za to udeene, kade na-
punjene vodenim rastvorom odreene
supstancije (u jonizovanom stanju) do-
voljno zagrejanog, kroz koji se puta
elektrina struja. Slui za leenje hro-
ninog reumatizma i neuralgije; elek-
trino k., kupanje pri kome se kroz
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
elektrinom kupanju ove elektrode se
440
kupanj
kupatilo
Kuvierov vod

nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje moe biti anodno ili ka-
todno kupanje). Elektrino kupanje de-
luje u isto vreme sedativno i tonino i
slui u leenju neurastenije; parafin-
sko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36 do 4O
0
C. Parafinsko kupa-
nje se obino preporuuje od nekih kao
elo kupanje u gojaznih osoba, radi mr-
avljenja; peano k., kupanje, odnos-
no zatrpavanje tela, ili delova tela u sun-
cem zagrejan sitan pesak, obino leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utie na hronini reumatizam, neuralgi-
je i posledice povreda. Ova kupanja de-
luju mehaniki i svojom temperaturom
(oko 5O
0
C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatikom dijatezom, a pomae re-
sorpciju hroninih otoka i eksudata
(reumatikih i ginekolokih). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bo-
lesnika u specijalnom sanduku (s gla-
vom napolju) u kome se nalaze upaljene
elektrine sijalice; ove sijalice isputaju
jaku svetlost koja sadri infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzro-
kuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupa-
nje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termal-
noj vodi. Ova kupanja izazivaju proire-
nje krvnih sudova u koi, usporenje pul-
sa (izraz umirujueg i tonikog dejstva
na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjaka Banja, Aran-
elovac, Vruica, Rimske Toplice, Ra-
denci i u drugim banjama; vazduno k.,
kretanje na istom vazduhu uz minimal-
nu odevenost. Slui jaanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja slui za kupanje,
s kadom ili tuem. Obino slui za odr-
avanje telesne istoe, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo
sprovodi leenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, leenje, niz ponovljenih istih ili me-
usobno povezanih terapijskih poduh-
vata (primena lekova, kupanje, odrava-
nje neke dijete, izvoenje nekih vebi
itd.) u toku odreenog vremena; inunk-
ciona k., leenje utrljavanjem neke
masti. Najee se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni ivinih masti u
leenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventi-
van.
kurativna medicina, v. medicina,
Kurumlijska Banja, banja koja lei is-
pod Samokova (ogranka Kopaonikog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje de-
luje toniki. Ima vie od 8 izvora tople
vode, iji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonina. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova i miia, neuralgije, hronine
bolesti enskih polnih organa, kone
reakcije i infekcije, eludane dispepsi-
je, kamen u unoj kesici i u bubrezima,
nespecifina zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronina stanja usled trova-
nja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meu stanovnicima Nove Gvineje. Izazi-
va je spori virus a prenosila se kani-
balskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jako-
bova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadraajnog praga u enskog
pola nalazi se mnogo nie nego u mu-
kog. U trudnoi ena je osetljiva na gus-
tativne nadraaje i to naroito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opte je poznato da se u trudne
ene javljaju i posebne elje.
Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis
nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodo-
sa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijanih vena i otvara se u
venski sinus.
441
Kmmelova bolest
kyphosis

Kmmelova bolest, v. Kmmel-Verneui-
lova bolest, spondylomalacia.
Kntscherov klin, v. klin, uklinjavanje.
kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa
svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To
su zubi s najveim krunicama. Na griz-
nim povrinama imaju kvrice i fisure
tako postavljene da se gornji i donji zubi
meusobno usklauju pri vakanju hra-
ne. Gornji kutnjaci imaju po tri korena,
jedan postavljen palatinalno, dva bu-
kalno. Donji imaju po dva korena, jedan
postavljen mezijalno, a drugi distalno.
kvalitativna analiza, v. analiza.
kvant, v. quantum; k. energije, v. quan-
tum.
kvantitativan, koliinski, po koliini, npr.,
kvantitativna analiza.
kvantitativna analiza, v. analiza.
kvasac, kvaeve gljivice, popularni naziv
za gljivice roda Saccharomyces, koje se
iskoriavaju pri meenju hleba i testa
uopte, za alkoholna vrenja itd., a u iz-
vesnoj meri i za leenje. Neke od ovih
gljivica su patogene za oveka. V. blas-
tomycosis, Faex.
kvaternarni, (1) etvrti po redu; (2) et- "
vorni, koji sadri etiri elementa. V.
quartanus.
kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu
ideju progonjenja i koja se protiv tog
proganjanja bori svim moguim prav-
nim sredstvima piui tube i albe
svim instancijama na svetu. Obino je
posredi paranoja. V. paranoia.
Kveteletov indeks, slui za procenu sta-
nja uhranjenosti odraslih osoba, ija je
telesna visina od 165 do 175cm, dobija
se podelom telesne teine u grame s
kvadratom telesne visine u santimetre.
Vrlo mravi indeks 1,40 do 1,80, normal-
ni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57.
kvintal ili metrika centa, oznaka q, jedi-
nica za masu koja se moe upotrebljavati
samo do kraja 1980. godine, l q = 100
kg.
kvocijent, kolinik, broj koji se dobiva de-
Ijenjem; kalorijski k., kalorijski koli-
nik; odnos nekih supstancija u kalorija-
ma; k. odmora, utroak kiseonika u
toku odreenog rada i posle njega; res-
piratorni k., odnos izmeu zapremine
proizvedenog ugljen-dioksida i utroe-
nog kiseonika: -g-^- ; k. in-
teligencije (sin. IQ), odnos izmeu psi-
hike i kalendarske starosti pomnoen
sa 100. Psihika starost se odreuje po-
godnim testovima. V. testovi, psiholo-
ki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil,
80-90 fizioloki glup, 90-110, prose-
ne inteligencije, 110-140, vrlo visoke in-
teligencije, do genijalnosti!
kvriavi pegavac, rickettsiosis marse-
liensis. V. rikettziosis.
Kwashiorkor, kvaiorkor, sindrom izaz-
van tekim pothranjivanjem u belane-
vinama, najpre opisan u Africi/a potom
u elom svetu, u kojeg postoje usporeno
rastenje, promena u boji koe i kose (cr-
venkasta kosa), edem, masna infiltracija
i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.
Kweimov test, v. test.
kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost
kime unazad i bono, npr. u prljens-
kom osteochondritisu (morbus Sch-
euermanni). V. kyphosis, osteochondri-
tis.
kyphosis, prekomerni konveksitet lenog
dela kimenog stuba, obino posledica
osteochondritisa ili rahitisa. V. osteo-
chondritis.
442
L+ (limes=smrt), najmanja koliina toksi-
na koja pomeana s jednom jedinicom
antitoksina izaziva u roku "od 4 dana
smrt zamoreta tekog 250 g posle po^
tkone date injekcije.
l-, oznaka za levogirni oblik nekog optiki
aktivnog jedinjenja; danas se levogiran
oblik oznaava sa (-).
La, hemijski simbol za element lanthan.
1. a., (lat.) skra. za lege artis, to znai po
propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri
,pisanju recepata.
(lambda), (I) simbol za telesnu duinu;
(2) simbol za konstantu radioaktivnog
raspada.
LATS (long acting thyroid stimulator),
imunogamaglobulin, verovatno karak-
tera antitela, koji se stvara u limfnom
tkivu i podstie, kao i TSH (v. tamo), ti-
reoideju na aktivnost.
LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana gru-
pi ivotinja iste vrste, ubija polovinu
(50%) ivotinja te grupe.
L. E., lupus erythematodes.
Lf (limes floculationis), koliina toksina
koja daje najbre izraenu flokulaciju s
jednom jedinicom antitoksina u nizu
razreenja koja sadravaju stalnu koli-
inu antitoksina, a razliite koliine tok-
sina.
LH (luteinizirajui hormon) (ICSH, in-
terstitial cell stimulating hormone,
hormon koji stimulie intersticijske e-
lije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji iz-
aziva luteinizaciju u jajniku i deluje na
funkciju Leydigoviha elija. V. adenohy-
pophysis i hormoni adenohipofize.
Li, hemijski simbol za element lithium.
Hn., nedoputeno skraivanje reci lini-
mentum.
liq., skra. za liquor.
Lo (limes nula), najvea koliina toksina
koja pomeana s jednom jedinicom an-
titoksina i ubrizgana potkono zamor-
etu tekom 250 g ne izaziva nikave
reakcije.
LSD, skra. za dietil-amid lizergike kise-
line, psihohemijski BOT.
LTH, v. adeno hypophysis i prolactin.
Labbov test (proba), v. test.
Labbov trougao, v. trougao.
lab-ferment, enzim koji omoguuje zgru-
avanje mleka pretvarajui kazein u pa-
rakazein.
labia, deo spoljnih polnih organa ene; 1.
majora pudendi (velike usne), dva
kona nabora bogata potkonim mas-
nim tkivom. One se od stidnog breulj-
ka sputaju paralelno prema maru i
ine stidnu pukotinu. Unutranja povr-
ina im je mekana, glatka i tanka, a spo-
Ijanja grublja, deblja i pokrivena stid-
nim dlakama; 1. minora pudendi (male
usne) nalaze se ispod velikih u vidu na-
bora, tj. duplikature sasvim nene i tan-
ke koe, idu paralelno i prednjim delom
ine praeputium.
labialis, labijalan, usnini, koji pripada
usni.
labirintni refleksi, v. refleks.
labium, usna ili usnica ili rub nekog orga-
na koji lii na usnu, npr. /. superius oris,
gornja usnica; /. majus pudendi, velika
usna stidnice; /. leporinum, zeja
usna, rascep gornje usne, nastao usled
443
laboratorija lactatio

nepotpunog spajanja zaetaka usne u
toku embrionalnog razvoja.
laboratorija, radionica, prostorija u kojoj
se vre neka struna ili nauna ispitiva-
nja. Ponekad se naziv laboratorija uz-
ima i za ustanove koje proizvode razne
hemijske, farmaceutske i si. proizvode.
laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis.
laboratorijski tehniar, v. tehniar.
Labordeov metod, sin. Labordeovo ve-
tako pisanje (v. pod disanje).
Labordeova kleta, kleta za dranje jezi-
ka u primeni stimulisanog Lal^ordeovog
vetakog disanja. V. Labordeov metod,
Labordeovo veslako disanje (v. pod di-
sanje).
Labordeovo veslako disanje, v. disanje.
labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum gle-
noidale, aina usna u zglobu).
labyrintbectomia, labirintektomija, hi-
rurko otvaranje labirinta unutranjeg
uha, ime se eliminie njegova funkcija.
Vri se u sluaju gnojnog zapaljenja la-
birinta i u odmaklim sluajevima Meni-
jerove bolesti.
labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sa-
stavnih delova opnastog labirinta unut-
ranjeg uva. Obino se zavrava isklju-
enjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom
gluvoom. To vredi za sva gnojna zapa-
ljenja, koja obino nastaju u toku hro-
ninog gnojnog otitisa, ali i za mnoga vi-
rusna zapaljenja, kao to su grip, paro-
titis, rubeola. Ogranieni labirintitis, 1.
circumscripta, moe dugo da postoji
bez teih znakova, pa da onda iznenada
pree u difuzni gnojni labirintitis. Od
gnojnog labirintitisa moe da nastane i
gnojni leptomeningitis.
labyrinthus (gr. labyrinthos, od staroegi-
pat. lopero hunt), ogromna zgrada s
mnogo soba i hodnika, labirint, unut-
ranje uvo smeteno u piramidi sle-
poone kosti; 1. membranaceus, op-
nasti labirint, smeten u kotanom labi-
rintu, sastoji se od meinice (utriculus)
za koju su privrena tri polukruna
kanala (ductus semicirculares) i od ke-
sice (sacculus) od koje se unapred pru-
a opnasti pu (ductus cochlearis). U
meinici, kesici i polukrunim kanalima
nalazi se prijemni aparat ula za odra-
vanje ravnotee i orijentaciju u prosto-
ru. U opnastom puu nalazi se Cortijev
organ, prijemni aparat ula sluha; 1. os-
seus, kotani labirint, sastoji se od cen-
tralne upljine trema (vestibulum), tri
polukruna kanala (canales semicircu-
lares) i kotanog pua (cochlea). V. aw-
ns.
lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili ve-
tiino mleko, ili babinje mleko, javlja
se u novoroenadi izmeu treeg i de-
setog dana po roenju: iz nateenih do-
jki istiskuje se pokoja kapljica mleka
koje lii na kolostrum, a koja se javlja
usled dejstva materinih hormona na
mlenu lezdu deteta; 1. sulphuris, v.
Sulfur praecipitatum,
laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, ce-
panja; (2) razderina, ozleda tkiva usled
kidanja, razdiranja. V. laceribilan, laceri-
san.
lacerisan, raskinut, poderan.
lacertus, miii, naroito nadlaktice; 1.
fibrosus, vezivna traka, pljosnati pro-
duetak tetive miia, izgraen od vrs-
tog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis.
lacrima, suza.
lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glandu-
Ia lacrimalis, suzna lezda.
lactacidaemia, laktacidemija, poveane
koliine mlene kiseline u krvi, kao to
se deava posle velikih fizikih napora.
lactacidosis, laktacidoza, nenormalno
poveanje mlene kiseline u krvi; naj-
ee se opisuje u toku neracionalnog
leenja obolelih od eerne bolesti (v.
tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno
fenil-etil bigvanidom (v. tamo).
lactaciduria, laktacidurija, prisustvo
mlene kiseline u mokrai.
lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci
posle poroaja. Sekrecija mleka u razvi-
jenim mlenim lezdama vri se pod
dejstvom hormona prednjeg renja hi-
pofize prolaktina (luteotropnog h.) dok
oksitocin, hormon zadnjeg renja hipo-
fize, stimulie kontrakciju mioepitelnih
elija mlenih kanalia, izazivajui istis-
kivanje mleka kroz bradavice dojki.
Sekreciju prolaktina stimuliu estroge-
ni, a koi progesteron.
444
Lactobacillis laki lanci

Lactobacillis, dugaki, tanki, asporogeni,
nepokretni, gram-pozitivni tapii; mik-
roaerofili ili anaerobi. Fermentacijom
ugljenih hidrata proizvode veliku koli-
inu mlene kiseline. Nisu patogeni, sa-
stavni su deo normalne flore digestiv-
nog trakta i vagine. Najvanije vrste su:
L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L.
Dderleini i L. Bois-Oppleri.
lactoflavin, v. riboflavin.
Lactosum, Saccharum lactis, lktoza,
mleni eer. Beo, kristalan praak, bez
mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara
lako ali sporo. Slui kao konstituens
higroskopnih prakova za unutranju
upotrebu.
lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze
u mokrai. esta pojava u dojilja.
lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor
nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, ot-
vor krvnih sudova).
lacunae urethrales, uretralne upljike,
mnogobrojna udubljenja ili jamice u
sluznici uretre, iji su otvori upravljeni
u distalnom pravcu. Neke sadre otvore
uretralnih lezda. Sin. uretralne upljike.
lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u
unutranjem uglu oka gde se skupljaju
suze poto ih je gornji kapak razlio pre-
ko ronice. Spolja je ogranien polume-
seastim naborom venjae.
laesio, lezija, ozleda, oteenje, povreda.
V. laesus.
laesus, lediran, oteen, povreen, npr.
functio laesa, oteena funkcija.
Lannecov infarkt, hemoragijski infarkt
plua, V. infarctus haemorrhagicus.
Lannecova bolest, v. cirrhosis hepatis.
Lannekova ciroza, ciroza jetre sa stal-
nim znacima manjka androgena u oba
pola, srazmerno teini oboljenja. Kolii-
na 17-ketosteroida je smanjena. Raspo-
dela naslaga masti u mukih je enskog
tipa. U mukih bolesnika stidnjaka dla-
kavost je enskog tipa. Veina cirotiara
s jasnim znacima hipoadrogenije pretr-
pela je pogoranje svoje muke polne
uoblienosti, ali su znake tog nedostat-
ka stvarno nosili u sebi i ranije.
lagoftalmus, v. lagophthalmus.
lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno
zatvaranje kapaka, tako da deo one ja-
buice ostaje nepokriven; mehaniki
L, nastaje usled oiljnih promena koe
kapaka ili lica pri jako izraenom egzof-
talmusu; paralitiki L, nastaje kao po-
sledica paralize facijalnog ivca; spas-
tiki L, javlja se usled spazma dizaa
gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena
ronjaa se sui i dolazi do keratitis e Ia-
gophthalmo.
lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednos-
tavni bazeni za preiavanje splavina
manjih ili delova naselja. Potrebna po-
vrina 10 m
2
po stanovniku, dubina 60
do 80 cm. Splavine se dovode na jed-
nom, odvode na drugom kraju, za to
vreme se otpadna voda prirodno preis-
ti delovanjem algi, koje se spontano raz-
vijaju.
lajonizacija, genska inaktivacija jednog
X-hromosoma u somatskim elijama
normalne ene i svih sem jednog X-hro-
mosoma u patolokim stanjima u koji-
ma somatska elija ene sadri preko
dva X-hromosoma. Kako se sasvim slu-
ajno u jednim elijama inaktivie X--
hromosom nasleen od majke a u dru-
gim elijama X-hromosoma nasleen
od oca, pojedina tkiva ene imaju mo-
zaiku strukturu. Sin. heterohromatini-
zacija, X-inaktivacija.
lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlak-
ticu s podlakticom. V. regio cubiti
t
cubi-
tus; bezbolski lakat, poremeaj u laktu
igraa bezbola zbog otkidanja komada
kosti ili hrskavice s glavice bice; 1. gol-
fista, bol izazvan epikondilitisom, u
stvari zbog lezije miia pregibaa koji
se pripajaju na unutranjem epikondilu
ramenjae; 1. negovateljica, subluksa-
cija glavice bice pod distalni deo prste-
nastog ligamenta; rudarski L, povea-
nje burze (sluzne kese) nad vrhom lak-
ta, koje nastaje oslanjanjem rudara na
lakat pri radu; teniserski L, bolovi u
spoljanjoj strani lakta nastali usled za-
paljenja ili nadraivanja pripoja opru-
akih miia na spoljanjem kondilu
ramenjae. V. cubitus rectus, cubitus val-
gus, cubitus var us.
lakatni, v. cubitalis.
laki lanci imunoglobulina (L-lanci), po-
lipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami-
445
lakmus laminaria

nokiselina, ulaze u sastav imunoglobuli-
na. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa
lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos
kapa- i lambda-lanaca u imunoglobuli-
na oveka je 2:1. U jednom molekulu
imunoglobulina laki lanci su uvek istog
tipa. Molekuli imunoglobulina koji ima-
ju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance
su tipa K. Bence-Jones proteini pred-
stavljaju lake lance imunoglobulina.
lakmus, plava boja koja se dobija od Roc-
cella tinctoria i drugih liaja. Glavni sa-
stojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se
upotrebljava kao alkalicidimetrijski in-
dikator za pH izmeu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5
lakmus je crven, a na pH 8,3 plav.
lakmusova hartija, hartija za ceenje na-
topljena lakmusom; slui kao indikator.
Plava lakmusova hartija u kiselinama
pocrveni, a crvena u bazama poplavi.
laksantna sredstva, sredstva koja prouz-
rokuju pranjenje creva izazivajui jau
i bru peristaltiku. Deluju poveanjem
sadrine crevnog sadraja (na primer,
agar, laksantne soli kao to su magnezi-
jum-sulfat ili gorka so) koji mehaniki
drai nervne zavretke u sluznici creva,
ili hemijskim draenjem nervnih zavr-
etaka u ovoj sluznici (na primer,
Oleum Ricini, Alo,.Folia Sennae i dr.).
laktagog, sredstvo koje pojaava izluiva-
nje mleka.
laktalbumin, albumin koji se nalazi u mle-
ku i koji lii na albumin seruma.
laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje disaharida laktoze na glikozu
i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku.
laktobutirometar, naprava za odreiva-
nje masti u mleku.
laktodensimetar, vrsta areometra kojim
se odreuje specifina teina mleka.
Skala ovog areometra, razdeljena u lak-
todensimetarske stepeae, pokazuje za
koliko je grama jedan litar mleka tei od
jednog litra vode. Kravlje mleko poka-
zuje samo neznatna kolebanja specifi-
ne teine. Normalne varijacije specifi-
ne teine mleka u naim krajevima kre-
u se izmeu 1,029 i 1,034 s prosenom
vrednou 1,032. Grupno meano mie-
ko sa specifinom teinom ispod 1,029
treba smatrati nenormalnim i neisprav-
nim, Sin. laktometar.
laktoflavin, v. nboflavin.
laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim.
laktometar, v. laktodenzimetar.
laktoskop, aparat pomou koga se odre-
uje koliina masti u mleku prema ste-
penu njegove propustljivosti za svetlos-
ne zrake.
laktoza, v. lactosum.
lamarkizam, pravac biolokog evolucio-
nizma koji se razvio iz originalne La-
marckove teorije, prvog sistematski iz-
raenog evolucionistikog gledita. Po
Lamarcku, iva bia su se menjala pod
uticajem upotrebe i neupotrebe organa,
to predstavlja reakciju organizma na
dejstva spoljanje sredine. Osobine ste-
ene u individualnom ivotu nasledne
su i na tom mehanizmu je zasnovana
prilagoenost ivog sveta na uslove za
ivot.
Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata,
iz crevnog trakta oveka i nekih ivoti-
nja. Sin. Giardia intestinalis.
lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje iz-
aziva Lamblia intestinalis. U tekim in-
x

fekcijama javljaju se povremeno prolivi.
Ako su prodrle i u une puteve, dolazi do
znakova holecistitisa.
lamina, ploa, ploica, list; 1. dura, tanka
ploa kompaktne kosti (prava alveolar-
na kost) koja oblae spongiozu alveolar-
ne aice, prema zubu. Od korena zuba
deli je ozublje; 1. metallica sec. upar,
uparova metalna ploica za osteosin-
tezu preloma donje vilice: klinovi u ob-
liku zavrtnja uvlae se kroz buotinu sa
unutranje strane kosti, prolaze kroz
spoljanju kompaktu i ploicu, a fiksira-
ju se navratkom; spreava se dislokaci-
ja, mimoilaenje i skraenje patrljaka.
laminaran tok krvi, proticanje krvi po
slojevima: najsporije se kreu slojevi
koji su u direktnom kontaktu sa zidom
suda, a najbre slojevi u centralnom
delu suda. Uzrok laminarnog toka je to
molekuli tetaosti ^i dodiru sa zidom
suda skoro se ne pomiu zbog adhezije.
laminaria, laminarija, dilatatori materi-
nog ua izraeni od materijala koji
446
laminectomia laparotoniie blanche

bubri (koren gencijane, osuen fikus i
dr.) i lagano ire cervikalni kanal.
laminectomia, laminektomija, operativ-
no odstranjivanje bodljastih nastavaka i
lukova (arcus vertebrae) jednog ili vie
prljenova u cilju da se kimena modi-
na oslobodi pritiska pri prelomu ili da
se izvri odstranjivanje tumora u kime-
noj modini ili neka intervencija na
strukturama u kimenom kanalu.
lampbrush hromosom, (eng.) dinovski
hromosom u jedru primarnih oocita ne-
kih vrsta.
Lanacolum (lanakol), smea sterina i ali-
fatskih alkohola; ulazi kao sastojak u
podloge za lekovite masti, oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
lanatozii (A, B, C), genuini glikozidi iz-
olovani iz lia biljke Digitalis lanata
(vunasta pustikara), imaju kardiotoni-
ko dejstvo; prema naoj farmakopeji
oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid
C).
lanasta jedin jenja, v. jedinjenja.
Landrijeva paraliza, v. paralysis.
Langdon-Downova bolest, v. mongolis-
mus.
Langenbeckov iglodra, v. iglo dra,
Langenbeckov.
Langenbeckov trougao, trougao iji je
vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji,
osnovica du anatomskog vrata butnja-
e, a spoljanja strana du velikog tro-
hantera.
Langenbeckova amputacija, amputacija
u kojoj se reanj kroji i see idui od
spolja ka unutra.
Langenbeckova incizija, v. incisio.
Langerhansova ostrvca, endokrini deo
pankreasa. Sastoji se od gomilica svet-
Hh elija izmeu acinusa egzokrinog
dela pankreasa proetih mreom kapi-
lara. U njima se razlikuje nekoliko vido-
va elija, koje lue insulin i glikagon, in-
krete koji deluju na promet eera.
Langhansov sloj, u posteljinim resicama
sloj koji lui gonadostimulin, dok sinci-
jalni sloj resica lui folikulin i progeste-
ron.
Langhansove elije, v. elije.
Langhansove dinovske elije, v. elija.
Langhansove trake, u meuresinim pro-
storima, kako na horionskoj ploi, tako
i izmeu pregrada materine posteljice,
slau se, u drugoj polovini trudnoe, u
fibrinoidne trake, poznate kao Lang-
hansove trake. V. Nitabuchove trake.
lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata
s atomskim brojevima 57 (lantan, La,
138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97).
Metali su. Zbog sline atomske grae
meusobno su vrlo slini i trovalentni.
Tehniki su vani: cerijum se upotreb-
ljava za kamenie, neodim se nalazi u
tragovima u staklu za zatitne naoare
(neofansko staklo) i u laserima, europi-
jum slui za izradu luminifora blenda
kolor-televizijskih prijemnika. U lanta-
noide spadaju: lantan (La), cerijum,
(Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), pro-
metijum (Pm), samarijum (Sm), europi-
jum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum
(Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i
lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata,
kojima se zbog velike slinosti dodaju i
oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) na-
zivaju se retke zemlje.
lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmen-
tovane dlaice koje se nalaze skoro po
celoj povrini koe (sem na dlanovima i
tabanima).
laparoscopia, laparoskopija, pregled tr-
bune upljine instrumentom slinim
cistoskopu, koji se kroz trbuni zid uvu-
e u trbunu duplju. Sin. abdominosko-
pija, celioskopija, ventroskopija.
laparotomia, laparotomija, otvaranje tr-
bune duplje prosecanjem trbunog
zida; eksplorativna laparotomija, ot-
varanje trbune duplje radi postavlja-
nja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi
klinikim pregledom ili radi procene
mogunosti neke operacije. Sin. probna
laparotomija.
laparotomie blanche, (fr.) lepa lapa-
rotomija, laporotomija kojom se nita
ne otkriva u trbunoj duplji, ali se vri iz
opreznosti da se ne bi previdelo neko
hitno hirurko oboljenje ili povreda ab-
dominalnih organa. Laparotomija
blan nije skopana s bilo kakvom
opasnosti i komplikacijom.
447
lapis larynx

lapis, (lat. kamen) danas se u medicini
upotrebljavaju: L infernalis (Argenti
nitras u obliku tapia) i L mitigatus
(Argenti nitras cum Kalio nitrate u ob-
liku tapia) kao kaustina sredstva. V.
Argentum.
Lardennoisovo dugme, metalno dugme,
modifikacija Murphyjevog dugmeta: ko-
risti se za crevnu anastomozu. V.
Murphyjevo dugme.
laringektomija, v. laryngectomia.
larinksni divertikul, v. diverticulum.
Larreyev trougao, trough otvor izmeu
rebarnog i grudnjanog dela preage
preko koga unutranji grudni krvni su-
dovi dospevaju u gornji podrebarni
predeo. V. trigonum sternocostale.
Larreyeva amputacija, nain dezartiku-
lacije ramenjae rezom koji se prua od
akromiona nanie, du nadlaktice oko 8
cm. Razdvaja se deltoidni mii, zatim
se odatle opseca miica idui prema
najvioj taki potpazune jame.
larva, v. metamorfoza.
larva migrans, oboljenje prouzrokovano
larvama izvesnih vrsta muva (Gastro-
philus hypoderma bovis, Gastrophilus
equi itd.) koje bue kou ostavljajui
trag u vidu isprepletane crvene linije, si- -
roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. cree-
ping disease, myiasis linearis cutis.
larvatus, larviran, u med. bez tipinih zna-
kova, maskiran, skriven, npr. encephali-
tis larvata, prikriveni encefalitis.
larvirani encefalitis, v. encephalitis.
laryngectomia totalis, totalna laringek-
tomija, hirurko odstranjenje itavog
grkljana, dela drela koji mu pripada i
najgornjeg dela traheje. Posle operacije
ostaje trajna traheostoma. Vri se u slu-
aju veeg karcinoma u larinksu.
laryngeus, grkljanski.
laryngismus, laringizam, kratkotrajan gr
glasnica u aduciranom poloaju koji iz-
aziva kratkotrajan napad guenja.
laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice
grkljana; 1. subglottica, akutno zapalje-
nje sluznice grkljana u subglotinom
predelu. Javlja se najee u ranom de-
ijem uzrastu i dovodi brzo do stridora,
a katkad i do potrebe hitne traheotomi-
je. Odatle njegova slinost s difterijskim
krupom. Meutim, u laringitisu subglo-
tisu nema pseudomembrana, ve samo
oteklina sluznice suuje lumen grkljana
u subglotinoj regiji. Od etiolokih fak-
tora dolaze u obzir respiracijska infek-
cija, respiracijska alergija, meteoroloki
faktor (prolazak ciklona) i neurovegeta-
tivna stigmatizacija. V. pseudocroup.
laryngocele, laringokela, proirenje Mor-
gagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji
pod pritiskom ekspiracijskog vazduha
moe da se naduva toliko da svojim gor-
njim polom pree u okolinu grkljana.
laryngologia, laringologija, nauka o gr-
kljanu i o njegovim oboljenjima.
laryngopharynx, laringofarinks, donji
sprat upljine drela (pars laryngea
pharyngis, hypopharynx).
laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili
delimina oduzetost unutranjih miia
grkljana. Sin. paraliza larinksa.
laryngoscopia, laringoskopija, unutranji
pregled grkljana; L directa, vri se po-
mou osvetljenog spekulum u obliku
kratke okrugle cevi, koja se kroz usta
uvodi u predvorje larinksa. Za izvoe-
nje direktne laringoskopije potrebna je
anestezija, povrinska ili opta; 1. indi-
recta, vri se pomou larinksnog ogle-
dala, koje se stavlja u usta, i eonog og-
ledala, kojim se baca reflektvana svet-
lost na larinksno ogledalo; mikros-
kopska L, upotreba operacijskog mik-
roskopa za direktoskopsko ispitivanje i
za vrenje odreenih endoskopskih za-
hvata u njemu (npr. biopsije).
laryngospasmus, laringospazam, napadi
guenja u odojeta usled naglog gra
unutranje muskulature larinksa. Moe
da se javi kao samostalno oboljenje ili
kao deo spazmofilije, tetanije.
laryngotomia, laringotomija, operacijsko
otvaranje grkljana u cilju uklanjanja pa-
tolokih stanja iz njegovog unutranjeg
zida, obino pomou medijanog reza na
vratu. ee su u upotrebi. Sin. tireoto-
mija ili laringofisura.
larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju,
smeten u prednjem delu vrata. Nastav-
lja se dunikom. Sastoji se od hrskavica,
spojenih u male zglobove u kojima se
448
Lasgueov znak Le Fortov prelom

kreu pod dejstvom malih popreno-
prugastih miia. Iznutra je grkljan ob-
loen sluznicom s dva para poprenih
nabora na bonim zidovima. To su lane
i prave glasne ice. Gornje ili lane glas-
ne ice nazivaju se plicae ventriculares.
Donje ili prave glasne ice (plicae voca-
les) treperenjem proizvode glas.
Lasegueov znak, v. Lazareviev znak (pod
znak).
Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata.
latens, latentan, skriven, nemanifstan.
latentna slika, nevidljiva slika koja nasta-
je osvetljenjem fotoemulzije aktininim
zracima. Ona postaje vidljivom kada se
izloi dejstvu razvijaa. V. razvijao, akti-
nini zraci.
latentni stadijum, v. stadijum.
lateralis, lateralan, boni, poboni, koji se
nalazi dalje od sredine ravni. Suprotno
od medialis.
lateroflexio, laterofleksija, pregibanje ner-
kog organa u stranu (npr. 1. uteri, boni
nagib materice).
lateropulzija, nemogunost zadravanja
pravca kretanja posle udarca s boka.
Via se u hroninih encefalitiara, a po-
sledica je poremeaja u miinom tonu-
su.
latus, (1) irok, npr. ligamentum latum
uteri, iroka materina veza; (2) bok,
strana, npr. latus dextrum, desna sl.ra-
na.
Laudanum, staro ime za opijum. Ovim
imenom je opijum nazivao jo Paracel-
sus (od latinske reci laudare - hvaliti);
L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L.
liquidum Sydenhami, Tinctura Opii
crocata.
Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldo-
nijev sindrom, v. syndroma i diencejal-
no-retinalna degeneracija.
lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog or-
gana (eluca, creva i dr.).
laxans, laksans, sredstvo za ienje. Sin.
laxativum.
laxantia, laksancije, v. laksativna sred-
stva.
laxativum, v. laxans.
lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele
od kuge ili bolnica za infektivne bolesti.
Karantinska stanica.
Lazareviev simptom, v. znak.
lana hematurija, v. haematuria.
lani divertikul, v. diver tic ulum.
LD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima. Mogu se dokazati pomo-
u meane kulture limfocita. V. meana
limfocitna reakcija. Odgovorni su za pro-
liferativnu fazu meane limfocitne reak-
cije.
L. E. cells (eng.), LE-elije, elije eritem-
skog lupusa, neutrofilni granulocit koji
je fagocitovao homogenu, intenzivno
obojenu inkluziju, koja je u stvari osta-
tak jedra drugog granulocita napadnu-
tog antinukleusnim antitelom. Feno-
men je odlika sistemskog lupusa, ali se
moe nai i u drugim sistemskim boles-
tima vezivnog tkiva.
lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna
vrsta glicerofosfatida u iji sastav, po-
red glierola, ulaze fosforna kiselina,
vie masne kiseline i kvaternarna amo-
nijum baza holin. Lecitin se nalazi u
nervnom tkivu, semenu, umancetu i
drugim ivotinjskim i biljnim tkivima.
lecitofor, trofoblast, postavljen listom va-
nembrionog mezoderma, pretvara se u
spoljanji ovoj, horion, dok se vitelinski
endoderm, lecitofor, obloen mezoder-
mnom listom, pretvara u umbilikalnu
kesu.
leenje (terapia), jedna u nizu mera zdrav-
stvene zatite koje poinju unapree-
njem zdravlja, a zavravaju se rehabili-
tacijom. Ostvaruje se radom zdravstve-
nih radnika i zdravstvenih organizacija.
Prema svojoj prirodi leenje moe biti
opte (jaanje optih sposobnosti orga-
nizma) i specifino. Specifino se deli
na simptomatsko (kada je usmereno
samo na znake bolesti) i kauzalno (lee-
nje uzroka oboljenja). Prema poreklu
leenje se provodi biljem, lekovima
(medikamentozno), fizikim agensima
(toplotom, elektricitetom, vodom), hi-
rurkim intervencijama, dijetom i ra-
dom; v. therapia.
lenja, v. cura.
lena vrpca, v. svitnjak.
Le Fortov prelom, bilateralni horizontal-
ni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste
Le Fortovog preloma. Le Fortov pre-

29 Medicinski leksikon
449
L-oblici bakterija lek

lom I, horizontalni prelom alveolarnih
duplji vilice u kom se zubi nalaze u od-
valjenom procesusu; Le Fortov prelom
II, jednostran ili obostran prelom vilice
u kome je njeno telo odvojeno od skele
ta lica; prelom moe da se iri nanie na
tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje
i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom
III, u kome je ela maksila i jedna ili
vie kosti lica odvaljeno od kraniofaci-
jalnog skeleta.
L-oblici bakterija, varijacije bakterija
koje su, pod raznim uticajima, izgubile
osobinu da stvaraju elijski zid. Odliku-
ju se polimorfizmom, za veinu je svoj-
stven loptast oblik. Mogu da dostignu
veliinu do 20 mikrona i nazivaju se
krupna tela (large bodie), njima se
stvara veliki broj siunih granula i ko-
koidnih telaca. Bez obzira od koje bak-
terije potiu, L-oblici su istog izgleda pa
se zbog toga ne mogu razlikovati sve
dok se ne vrate opet u bakterijski oblik.
L-oblici (nazvane prema poetnom slo-
vu Listerovog instituta).
Legalova reakcija, v. reakcija.
lege artis, po propisu vetine, po zakonu,
prema propisima medicine. V. vitium^
artis.
legure, smea metala s drugim metalom ili
nmetalom, u sastav legura ulaze naj-
manje dva elementa (metal-metal ili me-
tal-nemetal). Takve su legure, npr. me-
sing, amalgami i dr. Legure su u sutini
jedinjenja nestehiometrijskog sastava.
Neke legure, pak, imaju stalan odnos,
npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili
vie metala uzajamno rastvorljiva i koji
grade vrste rastvore. Legure zlata i pla-
tine primenjuju se za izradu fiksnih zub-
nih proteza, a legure hroma za izradu
deliminih proteza.
Leinerova bolest, v. erythrodermia des-
quamativa.
leiomyoma, benigna neoplazma nastala
umnoavanjem elija glatkih miia.
Najee se javlja na materici, zatim
mnogo rede na ostalim organima koji
imaju u svojoj grai glatke miie, npr.,
digestivni trakt. Ma gde se pojavila,
neoplazma je sporog rasta, jasno ogra-
niena, okruglasta, sivobeliasta, na
preseku vlaknaste grae i vrsta. U ma-
terici obino dostie velike dimenzije.
leiomyosarcoma, maligna neoplazma na-
stala umnoavanjem elija glatkih mii-
a. Javlja se na istim organima kao i be-
nigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyo-
ma.
Leishmania, parazit iz grupe protozoa
sloenog ivotnog ciklusa, a prenosi ga
vrstai dvokrilaca phlebotomus (sand-
fly-muica peskara). Tri su vrste lajma-
nija poznate i morfoloki razline; L.
donovanii, koja izaziva kala-azar (ut-
robna lajmanioza) najee se javlja u
Indiji. Prouzrokovai se nalaze fagociti-
rani od strane elija retikuloendotelnog
sistema. Druga vrsta je L. tropica, izazi-
va kone promene u vidu hroninih
grizlica. Najee se javlja u zemljama
oko Sredozemlja. Trea vrsta je L. bra-
zilienzis, javlja se u vidu hroninih gra-
nulomatoznih grizlica s pretenom lo-
kalizacijom na sluznici usta, nosa i dre-
Ia.
leishmaniosis, lajmaniozis, lajmanioza,
kala-azar, hronino oboljenje retiku-
loendotelnog sistema izazvano paraziti-
ma roda Leismania. Bolest tropskih
krajeva i zemalja oko Sredozemnog
mora. Izvor bolesti su ivotinje (pas), a
prenosioci - flebotomi; kona L, uglav-
nom benigno oboljenje s pojavom vori-
a na koi i to na mestu uboda fleboto-
ma. Izleenje je uglavnom spontano;
visceralna L, generalizovano oboljenje
sa slikom teke, hronine retikuloendo-
telioze. Poetak postepen, a bolest po-
staje upadljiva tek kada se ustali: febril-
nost, bledilo, hepatosplenomegalija i
limfadenopatija. Bolest traje 6-12 mese-
ci i obino se zavrava letalno.
lek, ototoksini L, kinin streptomicin, ka-
namicin i neomicin mogu da otete Cor-
tijev organ. Pomenuti antibiotici mogu
da dovedu i do obostranog i trajnog gu-
bitka sluha velikog stepena, ak nekad
posle primene samo malih koliina
leka. Gubitak moe da dostigne i stepen
potpune gluvoe. Pomenute antibiotike
treba upotrebiti samo kad ne mogu da
se zamene drugim lekovima (npr. strep-
450
lekar lemniscus

tomicin samo za tuberkulozna oboljenja).
V. remedium, medicamentum. lekar,
strunjak koji u praksi sprovodi nauku i
umetnost medicine. Prema Svet-skoj
zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba
koja je uspeno zavrila propisani
program studija na medicinskom fakultetu
i time stekla kvalifikaciju za obavljanje
medicinske prakse, koristei pri tom
nezavisnost u prosuivanju i odluivanju
o unapreenju zajednikog (komunalnog)
i individualnog zdravlja. Na osnovu
sadraja rada lekar moe biti a) lekar opte
prakse i b) lekar specijalista; domai L,
(1) kuni, porodini lekar, obino 1. opte
medicine, 1. koji stalno leci lanove neke
porodice i koji vodi nadzor nad njihovim
zdravljem; (2) uobiajeni naziv za knjigu,
popularni prirunik sa savetima za
odravanje zdravlja; kliniki L, lekar koji
radi na klinici; 1. opte prakse, lekar koji
ne ograniava svoju aktivnost na odreene
bolesti, niti na odreene kategorije
stanovnitva, nego preuzima odgovornost
za obez-beenje sveobuhvatne
zdravstvene zatite stanovnitva koje ivi
na jednoj uoj teritoriji. Pri tome, lekar
opte prakse intervenie kod obolelih i
povre-enih u svim onim sluajevima u
kojima priroda bolesti ili povrede ne
zahte-va specijalistiko leenje, odnosno
lee-nje na viem nivou strunosti; 1.
specijalista, lekar koji posle zavrenog
pripravnikog staa i poloenog struog is-
pita prolazi kroz poseban vid organizo-
vanog strunog usavravanja - specijali-
zaciju, u cilju osposobljavanja za oba-
vljanje strunog i naunog rada u odre*
enim oblastima medicine. Specijalizacija
obuhvata specijalistiki sta i speci-
jalistiki ispit u razliitim oblastima me-
dicinskih nauka kao to su: interna me-
dicina, hirurgija, pedijatrija, akuerstvo i
ginekologija, otorinolaringologija, of-
talmologija, socijalna medicina, epide-
miologija, sudska medicina itd.; kolski L,
lekar koji se bavi zdravstvenom i so-
cijalnom zatitom uenika. On treba dobro
da poznaje osnove opte higijene, higijene
kola, higijene kolske dece, deje
infektivne bolesti, osnovne princi-
pe pedagogije i naela savremenog vas-
pitanja kolske dece. Po prirodi svoga
posla, on je istovremeno i socijalni rad-
nik i treba da je dobro upoznat sa soci-
jalnim problemima socijalne higijene.
lekarska etika/skup pravila i propisa o
profesionalnom moralu koji odreuju
odnose lekara prema bolesniku i drut-
vu, prema svojim uiteljima, kolegama,
uenicima itd. Postoje razni kodeksi 1.
e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji
se i danas u mnogim zemljama prime-
njuje pod nazivom Hipokratove zaklet-
ve. Poto veina pravila lekarske etike
vai i za druge zdravstvene radnike, bo-
lje je upotrebljavati pojam medicinska
etika. V. deontologija, enevska zakletva.
lekarska tajna, profesionalna tajna, koja
podrazumeva poznavanje odreenih i-
njenica koje ne mogu biti saoptene
drugim osobama ili javnosti, a da se pri
tom ne povrede interesi pojedinca ili za-
jednice. Pitanje uvanja lekarske tajne
vezano je za poetak medicinske profe-
sije. Udruenje antikih lekara zabranji-
valo je svojim lanovima odavanje tajni.
Hipokratova zakletva sadri i deo po-
sveen tajni. Danas je pitanje lekarske
tajne nalo svoje mesto i u enevskoj
modifikaciji Hipokratove zakletve, ko-
deksu etike zdravstvenih radnika SFRJ
i Krivinom zakonu SFRJ.
lekovita blata, v. peloidi, fango.
lekovita voda, v. voda.
lekovite klizme, v. clysma.
lekovite masti, v. unguenta.
lekovito bilje, v. bilje, lekovito.
lektini, supstancije biljnog porekla koje
specifino aglutiniu humane eritrocite
(A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitoge-
na svojstva na limfocite. V. mitogeni.
Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin.
V. fitohemaglutinin.
lemljenje, (stom.) spajanje delova veih
metalnih konstrukcija u jednu celinu
pomou legure (lema) s niom takom
topljenja. Istopljena legura popunjava
uzani prostor izmeu metalnih povri-
na.
lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1.
medialis, senzitivni put centralnog

29*
451
lens crystalline
leptospirosis

nervnog sistema, sprovodi duboki sen-
zibilitet.
lens crystallina, ono soivo, bikonvek-
snog oblika, potpuno providno. Slui za
prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi
se iza duice, a ispred staklastog tela.
Privreno je tankim vlaknima (zonula
ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom
cilijarnog miia menja ispupenost
svojih povrina i tako vri akomodaciju.
V. accomodatio.
lente-insulin, insulin-cink suspenzija, me-
avina krupno kristalne insulin-cink
suspenzije (ultra lente) i amorfne insu-
lin-cink suspenzije (semilente) u odno-
su 7:3; preparat insulina s protrahova-
nim dejstvom.
lenticonus, lentikonu, poremeaj oblika
soiva. Izboenje u vidu kupe na pred-
njoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior)
povrini soiva.
lentiginosis profusa, diseminacija veeg
broja lentiga po itavoj koi.
lentigo, mrka do crna nevoidna formacija
oblika i. veliine soiva.
leontiasis (leoniasis), slivanjem voras-
tih granuloma kod lepre (leproma) na
licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades
leon (t)ina; L ossea, postepeno patolo-^
ko poveanje kostiju lica i lobanje, do-
vodi do deformacije lica. Naroito su
uveane i zadebljane gornja i donja vili-
ca. Poremeaj poinje u prvoj deceniji
ivota. esto je zaepljenje maksilarnog
sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije
zuba i usporeno nicanje stalnih zuba.
leotropno vreteno, deobno vreteno blas-
tomera uvek je koso postavljeno u od-
nosu na upravnu osu jajeta, bilo da je
upravljeno u pravcu kretanja kazaljke
na asovniku (deksiotropni tip) ili u sup-
rotnom pravcu (leotropni tip vretena).
lepra, lepra je najee oboljenje koe
prouzrokovano Hansenovim bacilom
koji je slian bacilu tuberkuloze. Zahva-
enost koe daje nodularni oblik, a kada
su i ivci zahvaeni javlja se anestetiki
oblik. Promene se mogu nai u jetri, sle-
zini, limfnim lezdama, semenicima i u
drugim organima. Bolest traje dugo, i
do 20 godina, a sekundarna amiloidoza
bubrega je est uzrok smrti. U svim za-
hvaenim strukturama javlja se karak-
teristina granulomatozna reakcija s ve-
likim fagocitima u ijim protoplazma-
ma se nalazi obino masa pi ouzrokova-
a-bacila lepre; (seksotropija), polne
razlike se najbolje zapaaju u uestalosti
i nozolokom tipu lepre, od koje muki
obolevaju ee nego ene. Pre pu-
berteta od lepre vie obolevaju ene. U
ene se ee sree tuberkulozni (benig-
ni) oblik, a u mukog je lepra maligni
oblik; L lepromatosa, plaviastocrvene
pege i nodozni, anestetiki infiltrati pre-
teno lokalizovani na licu. Konfluenci-
jom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1.
tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hi-
perpigmentovane, analgetike pege, no-
dozno zadebljanje nerava, naroito na
ekstremitetima i cervikalnom predelu,
parestezije, atrofije i mutilacije (L muti-
lans).
lepranje srca, v. flutter.
leptomeninx, meka modanica, zajedniki
naziv za pauinastu i tanku modani-cu
(arachnoidea i pia mater).
leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj
mejotskoj deobi u kome se hromosomi
javljaju kao fina pojedinana, nespare-
na vlakna.
Leptospira, rod iz familije Spirochaeta-
ceae. Organizmi pokretni, lieni osovin-
skog vlakna. Na elektronskom mikros-
kopu nije dokazano ni prisustvo flagela,
ni unutranje strukture. Njihovi spiral-
ni uvojci su mnogobrojni i veoma zgus-
nuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku
slova C ili S. Leptospire se nalaze u pri-
rodi, naroito u ustajalim vodama. Neke
kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge
patogene za oveka i ivotinje: L. icte-
rohaemorhagiae (Weilova bolest), L.
grippotyphosa, bataviae, seroe, canico-
Ia, hebdomalis, pomona.
leptospirosis, leptospiroza, akutno uop-
teno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi
leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi
se mokraom obolelih glodara i stoke.
Leptospirozis poinje febrilnim sta-
njem, a zatim se razvija jedan od klini-
kih oblika: meningealni, gripotifozni, ik-
terusni, osipni i dr. Najei je meningi-
tis (v. meningitis). Najtei je ikterusni
452
leptoteno jedro leucaemia

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Poi-
nje kao teko septiko oboljenje, a za-
tim se razvijaju: utica, oteenje bubre-
ga, azotemija i hemoragije. Prognoza je
ozbiljna. Dijagnoza se potvruje sero-
loki.
leptoteno jedro, hromatin u jajnim elija-
ma trpi itav niz promena u toku ovoge-
neze. On je u prvo vreme u vidu mree
(deutobrokna jedra), zatim se stapa u
tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u
jednom trenutku smeta na jednom
polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda
uzduno izdeljuje (diploteno jedro).
Lereboulletov sindrom, v. gojaznost.
Lericheov sindrom, v. syndroma.
Lernerov sindrom, v. sindrom.
les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa
da bi se zvanino utvrdilo daje nastupi-
la smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila
prirodna ili nasilna. V. obductio, coro-
ner.
letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt.
letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreena
koliina zrane energije koja ubija neko
bie ili elije.
letalni gen, v. gen.
letargiki encefalitis, u tom oboljenju za-
paen je izvestan stepen poremeaja
seksualne funkcije, a kao posledice se
navode poremeaji u erekciji.
lethargia, letargija, bolesno produeno
spavanje.
letnji prurigo (eng. summer prurigo), v.
dermatopathia photogenica.
Letterer-Siweova bolest, v. bolest.
leucaemia, leukemija, maligna bolest he-
matopoeznih organa, koju odlikuje po-
remeeno razmnoavanje i sazrevanje
krvnih elija, uglavnom leukocita i nji-
hovih matinih elija, u kostnoj sri,
limfnim organima, a esto i u drugim
organima, a skoro uvek i povean broj
leukocita u perifernoj krvi. Leukemija
je najverovatnije i u oveka
virusima, ije delovanje
pomau nasledni (genski) i izvesni
spoljanji inioci (joni-zujua zraenja,
hemijska jedinjenja i dr.). Podljena je
na osnovu trajanja bolesti na akutnu i
hroninu leukemiju, a na osnovu tipa
elija na granulocitnu, limfocitnu i
monocitnu; 1. acuta, klini-
ki oblik leukemije koji naglo poinje i
zavrava se obino smrtno za nekoliko
sedmica ili meseci. U sasvim poetnom
stadijumu moe biti aleukemiki oblik,
ali uskoro broj belih krvnih zrnaca po-
staje veoma visok. Bele krvne elije u
perifernoj krvi skoro su iskljuivo mla-
di oblici, mijeloblasti i limfoblasti, ije
je razlikovanje veoma teko. Pri obduk-
ciji sr kostiju je hiperplastina, pre-
plavljena mladim elijama bele krvne
loze. Limfne lezde, krajnici i slezina su
u veine bolesnika umereno uveane; 1.
lymphocytaria, leukemija nastala um-
noavanjem limfocita. Obino je hroni-
nog toka s uveanim limfnim lezdama
u itavom organizmu, dok je slezina
umereno poveana zbog hiperplazije
limfnog tkiva u njoj. Uveane limfne
lezde na preseku lie na riblje meso.
Broj belih krvnih zrnaca u krvi je neto
ispod 100.000 na l kubni milimetar. U
zavrnom stadijumu bolesti nastaje te-
ka anemija pored kaheksije, teka krva-
renja u centralnom nervnom sistemu
esto su neposredni uzrok smrti; 1. mo-
nocytaria, hiperplazija retikuloendo-
telnog sistema s uveanom slezinom,
jetrom i limfnim lezdama, kao i poja-
vom velikog broja monocitarnih elija u
krvi. Sr kostiju je u veini sluajeva za-
hvaena. Bolest je praena izraenom
naklonou ka krvarenjima, pojavama
ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Ob-
oljenje vodi smrtnom ishodu zbog krva-
renja i infekcija usled znatno smanjene
otpornosti organizma i anemije. Lezije
na koi su ee nego u drugih oblika
leukemije; 1. myelogenes, nastaje um-
noavanjem granulisanih leukocita u
perifernoj krvi i to nezrelih oblika mije-
locita i mijeloblasta. Broj leukocita u
krvi dostie visoke cifre i do 500.000, pa
i vie. Broj trombocita je takoe pove-
an, dok se broj crvenih krvnih zrnaca
progresivno smanjuje. Glavne promene
u ovom obliku leukemije se odigravaju
u sri kostiju koja postaje sivomrka i v-
ra. Slezina se enormno uveava, tam-
nocrvena je i vrsta. U grai slezine do-
miniraju mijelociti, dok je limfatiki
aparat znatno ili potpuno potisnut; 1.
453
leucaemia leucocytosis

acuta myeloblastica, akutna granulo-
citna leukemija; L acuta promyelocyti-
ca, akutna promijelocitna leukemija, u
kojoj prornijelociti ine najvei broj leu-
kocita u kostnoj sri i perifernoj krvi; 1.
aleukaemica, aleukemijska leukemija,
u koje je broj leukocita u perifernoj krvi
normalan ili smanjen; 1. basophilica,
bazofilna leukemija u koje je broj bazo-
filnih granulocita povean u krvi, blast-
na L; akutna leukemija u kojoj se uglav
nom javljaju nediferentovane, matine
elije. 1. chronica granulocvtica, hro-
nina granulocitna leukemija, leukemi
ja u kojoj postoji izraena leukocitoza,
hepatosplenomegalija, pozitivan
filadelfijski (PhO hromosom i progre-
sivna anemija; uslovljena je nenormal-
nim bujanjem elija granulocitne loze i
hematopoeznim organima; 1. chronica
lymphocytica, hronina limfocitna
leukemija, bolest starijih osoba u koje
postoji sistemsko poveanje limfnih
lezda, esto slezine, manje ili vie pove-
an broj leukocita, smanjenje humor-
skog imuniteta, autoimune bolesti i lim-
focitna metaplazija kostne sri; 1. chro-
nica myelogenes (myeloidea), v. /.
chronica granulocytica; I. cutis, kona
ispoljavanja leukemije; 1. eosinophili-
ca, eozinofilna leukemija, u koje najvei
broj leukocita ine eozinofilni granulo-
citi; moe imati akutni tok; 1. haemocy-
toblastica, v. blastna leukemija; 1. hy-
stiocytica, akutna monoblastna leuke-
mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1.
lymphoidea. v. /. lymphocytica chroni-
ca; limfosarkomskih elija L
1
vrsta
limfosarkoma u kojeg zbog infiltracije
kostne sri limfosarkomskim elijama
postoji veliki broj tih elija u perifernoj
krvi; 1. mastocytica, u koje postoji veli-
ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. me-
gakaryocytica, megakariocitna leuke-
mija, v. thrombocythaemia haemorrhagi-
ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog
svoje veliine, mijeloblasti lie na limfo-
cite; 1. monocytica, 1. acuta monoblas-
tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su
elije sline mijeloblastima, i Schiliin-
gov tip u kojeg elije lie na monocite;
Naegelijeva L, 1. monocytica; L plas-
mocytica, plazmocitna leukemija, u
koje postoje preteno plazmociti u krvi;
redak evolutivni tok plazmocitoma; Sc-
hillingova L, 1. monocytica.
leucaemia, leukemid, izraz za sve kone
promene koje mogu postojati u leuke-
miji. Mogu biti nespecifini (papule,
purpura), ili specifini leukemidi, koji
predstavljaju prave leukemijske infilt-
rate.
leucaemogenes, leukemogen, svaka sups-
tancija koja moe da izazove pojav leu-
kemije.
leucaemogenesis, leukemogeneza, stva-
ranje i razvoj leukemije.
leucaemoides, leukemoidni, izraz za kli-
nike pojave ili hematoloke promene
koje veoma lie na iste pojave i prome-
ne u leukemiji, tako da ih je esto teko
odvojiti od leukemije.
leucin, a-aminoizokapronska kiselina
koja se oznaava simbolom Leu. Jedna
je od aminokiselina koje su neophodno
potrebne za ivot. Nalazi se, npr., u pan-
kreasu, a u mokrau prelazi u sluajevi-
ma akutne ute atrofije jetre.
leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina
u mokrai.
leucocoria, leukokorija, stanje oka kada
je zadnji segment ispunjen organizova-
nim tkivom koje daje beliasti refleks
iza providnog soiva. Uzrok moe biti
zapaljenje, organizovan izliv krvi, retro-
lentalna fibroplazija, postojanje hiper-
plastikog staklastog tela, displazija
mrenjae i dr. Raniji naziv je bio pseu-
doglioma.
leucocythaemia, leukocitemija, sin. leu-
kaemia.
leucocytopenia, leukocitopenija, smanje-
nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1.
congenitalis, uroena neutropenija; 1.
maligna, agranulocytosis.
leucocytosis, leukocitoza, prolazno pove-
anje broja leukocita u perifernoij krvi,
koje mogu izazvati mnogi inioci (infek-
cije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. abso-
luta, apsolutna leukocitoza, poveanje
celokupnog broja leukocita; bazofilna
L, poveanje bazofilnih granulocita u
krvi; neutrofilna L, izazvana povea-
njem neutrofilnih granulocita; 1. phy-
454
leucodermia
leucotomia

siologica, fizioloka leukocitoza koja
nije izazvana patogenim iniocima,
nego fiziolokim reakcijama (unoenje
hrane i dr.); 1. relativa, relativna leuko-
citoza, prividno poveanje jedne od leu-
kocitnih vrsta bez poveanja celokup-
nog broja leukocita.
leucodermia, leukodermija, mestimino
odsustvo normalnog pigmenta u koi ili
njegovog smanjenja (hypochromia).
Moe biti uroena ili sekundarna, posle
ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acqui-
sition centrifugum Sutton, kruna, vi-
tiliginozna ahromija oko mrkog nevusa.
leucoencephalopathia, leukoencefalopa-
tija, naziv za veliki broj heterogenih ob-
oljenja bele supstancije centralnog
nervnog sistema, koja se javljaju u mla-
dih i starijih osoba, u akutnom ili poste-
penom obliku, a traju nekoliko meseci
ili godina. Bela supstancija mozga je e-
latinozna ili moe biti sklerotina, a mo-
zak je u celosti mek. Moe da postoji di-
fuzna skleroza ili da je uopte nema.
leucoerythroblastosis, leukoeritroblas-
toza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj sri
postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju
hematopoeznom tkivu. Leukoeritrob-
lastoza je praena nalazom mladih obli-
ka elija eritrocitne i granulocitne loze
u perifernoj krvi. Sin. anaemia
myelophthisica. V. anaemia.
leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotini-
ca palati, nikotinska leukokeratoza
nepca, pojavljuju se suhi listii oroaie
sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo
beliasto zamuenje sluzninog epitela.
Pri nastajanju te pojave puenje igra
znatnu ulogu, a smatra se i kao prekan-
cersko stanje.
leucoma, leukom, veoma gusto zamue-
nje u ronjai, bele boje. Posledica je po-
vrede ili zapaljenja; 1. corneae adhae-
rens, leucoma corneae + synechia ante-
rior (zamuenje rpnjae bele boje +
sraslina duice s ronjaom). Nastaje
posle perforacija ronjae koje su pra-
ene ispadom duice.
leucomelanodermia, leukomelanoder-
mija, pojava pegastih depigmentacija
pored hiperpigmenracija, npr., u xero-
derma pigmentosrn ili u drugom stadi-
jumu sifilisa (leucomelanodermia sy-
philiticum).
leuconychia, leukonihija, takasto (1.
punctata), trakasto (1. striata) ili potpu-
no obezbojenje (1. totalis) nokatne plo-
e, usled prodiranja vazduha u nju.
leucopathia, v. albinismus, vitiligo.
leucopenia, leukopenija, smanjen broj
belih krvnih elija u perifernoj krvi.
Leukopenija se javlja u izvesnim obolje-
njima, kao to je trbuni tifus, influenca
i veina virusnih infekcija.
leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratoti-
ne ploe bele boje na sluznici usta na-
stale npr. usled lokalnih iritacija, pue-
nja, alergije i dr. Izrazito je hroninog
toka, sporo ali neprekidno progredira.
Ubraja se u prekancerozna stanja. Naj-
ea je na dorzalnoj povrini jezika, ru-
menom delu usana i bukalnoj sluznici.
Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta
dobijaju beliast ton, a na kraju se stva-
raju bele, neravne promene u vidu plo-
a ili traka, iznad nivoa okolne sluznice,
koje mogu da se parceliu. Subjektivne
tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicoti-
na; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nico-
tinica, beliaste hiperkeratotike pro-
mene na nepcu u hroninih puaa. Ud-
ruene su sa zapaljenjem malih pljuva-
nih lezda nepcu. Za razliku od
prave leukoplakije, ako se prekine s
puenjem, ove promene se Ijute i
nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis
nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia.
leucosarcoma, leukosarkom, ograniena
neoplazma nastala umnoavanjem Hm-
focitnih ili mijelogenih elija, praena
krvnom slikom karakteristinom za leu-
kemiju.
leucosis, v. leucaemia.
leucotaxin, supstancija koja se oslobaa
iz oteenog tkiva i koja utie na pro-
pustljivost endotela zida kapilara, izazi-
vajui migraciju polimorfonuklearnih
leukocita u zonu oteenog tkiva.
leucotomia, leukotomija, operacija koja
se sastoji od presecanja bele modane
mase ispred eonih rogova bonih ko-
mora u cilju izmene afektivnog stava
prema zbivanjima. Indiferentnost koja
se postie u sluajevima kada se smatra
455
leucotrichia lichen

da je operacija uspela korisna je u sta-
rih hronino uzbuenih duevnih bo-
lesnika. Sin. lobotomia.
leucotrichia, leukotrihija, uroena obez-
bojenost dlaka.
leucotrichosis, leukotrihoza, seenje
kose.
leucovorin, leukovorin, folinska kiselina;
slui kao antidot prilikom leenja anta-
gonistima (analogima) pteroilglutamin-
ske (folne) kiseline.
leukaemia, v. leucaemia.
leukemoidna reakcija, v. reactio leucae-
moides.
leukocitna formula, relativni odnos poje-
dinih elija bele krvne loze u perifernoj
krvi, izraen u procentima. Mnogo ko-
risnije se formula izraava apsolutnim
brojem pojedinih elija leukocitne loze
u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin.
diferencijalna krvna slika.
leukotaksin, polipeptid koji nastaje na
mestu ozlede, a ima ulogu u poveanju
propustljivosti kapilara, privlaei bela
krvna zrnca.
leukotom, kanila kroz koju se provlai i-
ana oma radi izvoenja leukotomije
operativnim putem. V. leucotomia, lobo-
tomia.
levalorfan, antagonist opijata, po dejstv
deset puta jai od nalorfina.
levarterenol, v. noradrenalin.
levi, v. sinister.
levis, lagan. Suprotno: gravis.
levodopa, levodihidroksifenil-alanin,
aminokiselina koja slui kao sredstvo za
leenje Parkinsonovog sindroma.
levogiran, koji skree ravan polarizovane
svetlosti ulevo (oznaava se sa -).
Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi
kristali.
Leydigove elije, v. elije.
lezbijska ljubav, enska homoseksual-
nost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphis-
mus.
lezbijka, enska osoba koja se seksualno
zadovoljava s drugom enskom oso-
bom. V. sapphismus.
lezija, patoloki ili traumatski prekid kon-
tinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela
tela; centralna L, neka lezija centralnog
nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi
u predelu etvrte modane komore kao
rezultat manje traume; impakciona L,
lezija prljenskog zgloba, u kojoj je ne-
normalno jako zadebljan meuprljen-
ski diskus s meusobnim pribliava-
njem kotanih delova; lokalna L, lezija
centralnog nervnog sistema koja daje
odreene lokalne simptome; moleku-
larna L, lezija koja nije vidljiva slobod-
nim okom ve samo mikroskopom; or-
ganska L, strukturna lezija; parcijalna
L, lezija dela organa ili dela dijametra
sprovodne anatomske formacije; pri-
marna L, ankr kao primarna manifest-
na lezija sifilisa; sistemska L, ogranie-
na na jedan sistem ili organsku celinu
sa zajednikom funkcijom; trofika L,
manifestacija poremeaja ishrane jed-
nog dela tela.
LH-releasing faktor, supstancija u ekst-
raktu hipotalamusa, koja podstie ade-
nohipofizu za izluivanje luteostimuli-
na i koja obezbeuje kontrolu meu-
mozga (diencefalona) nad luteostimu-
linskom funkcijom adenohipoifize.
Li, hernijski znak za lithium.
libidinozan, vezan za seksualno sladost-
rae.
libidinozna kolporeja, v. libidinozna
uretroreja.
libidinozna uretroreja, izluivanje sluzi
iz uretre pre polnog odnosa bez semeg-
lavaca i drugih sastojaka sperme, pa se
smatra da ta sluz ne moe da prouzro-
kuje oploenje. Sin. destillatio, urethro-
rhoea ex libidine (nepodesan termin, jer
ne curi uretra, nego sekret iz nje).
libido sexualis, seksualni libido ili prosto
libido, polni prohtev. U psihoanalizi na-
ziv za seksualni prohtev, energija kojom
raspolau instinkti. Kako, po Freudu,
postoje dva instinkta: erotiki i destruk-
tivni, to postoje i odgovarajua dva ob-
lika libida.
Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma.
lice, v. fades.
lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. niti-
dus, ukastomrke, hemisferne papuli-
ce veliine iodine glave, mahom na pe-
nisu; 1. pilaris (keratosis follicularis),
blago oroavanje folikula na opruza-
kim stranama ekstremiteta, u devojaka;
456
lichenificatio ligatures vivantes

1. ruber planus, dermatoza hronine
evolucije, nepoznate etiologije, koja se
javlja u vidu vrstih, suvih, pojedina-
nih ili grupisanih papula crvenkaste
boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako
skvamozne povrine; 1. simplex chro-
nicus Vidal, v. neurodermitis circum-
scripta.
lichenificatio, lihenifikacija, ploasta in-
filtracija (akantoza) koe sa pojaanjem
reljefa.
lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenifi-
catio.
lini degazator, v. lini dekontaminacioni
pribor.
lini dekontaminacioni pribor (LDP),
sredstva za linu dekontaminaciju, rast-
vara BOT-a, hemijske materije za de-
kontaminaciju i tampon za skidanje
kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s
koe, odela, obue i si. za nekoliko mi-
nuta, a delovanje je uspeno, tj. sprea-
va se unutranja kontaminacija, ako se
primeni za 3-5 minuta posle trovanja.
Lini dekontaminacioni pribor se nosi
u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao
naziv lini degazator, a zatim lini
protivhemijski paket.
linost, zbir svih fizikih, intelektualnih,
socijalnih, emocionalnih (tempera-
ment), moralnih i karakternih osobina
neke osobe.
Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid),
lokalno anestezno sredstvo, oficinalan
je prema naoj farmakopeji.
Liebenova reakcija, v. reakcija.
Lieberkuhnov kanal, u glavenom produ-
etku primitivne trake se izdubljuje
hordalni Liberkinov kanal Primitivna
traka i njen glaveni produetak su isho-
dite embrionalnog mezoderma.
lien, slezina, trbuni organ, smeten u gor-
njem spratu trbune duplje s leve stra-
ne. Svojom ispupenom stranom nalee
na preagu, a unutranjom stranom je u
odnosu sa elucem i levim bubregom.
Nalazi se spram IX, X i XI rebra i nor-
malno ne prelazi levi rebarni luk. Oba-
vijena je vezivnom ahurom. Sastoji se
od bele i crvene pulpe. Belu pulpu gra-
de mnogobrojni limfni vorii, a crvenu
pulpu predstavljaju proireni kapilari
tzv. sinusi koji slue kao rezervoar krvi;
(embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bu-
janjem mezodermnih elija u lenom
opornjaku eluca u predelu velike elu-
dane krivine.
lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezin-
ska arterija).
ligamentum, veza, traka od vrstog veziv-
nog tkiva koja pojaava spolja Zglobnu
ahuru ili duplikaturu trbune marami-
ce koja spaja organe (peritonealna
veza); 1. cruciatum, ukrtene veze u
zglobu kolena koje se ukrtaju i pripaja-
ju na okrajcima butne kosti i golenjae;
1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza,
snana veza ispred prednje ivice karli-
ne kosti, a prua se od prednje gornje
bedrene bodlje do preponske kvrice; 1.
latum uteri, iroka materina veza,
duplikatura peritoneuma koja obuhva-
ta matericu i jajovode, a prua se s obe
strane materice, od njenih bonih stra-
na do bonih zidova karlice.
ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se
svrhu koristi catgut, laneni ili svileni ko-
nac ili ica; cilj ligature Je da se primeni
podvezivanje krvnih sudova ili nekog
dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) i-
ana ligatura oko jednog zuba za imobi-
lizaciju preloma vilice; 1. interdentalis
metalica, iana ligatura oko dva su-
sedna zuba. V. immobilisatio metallica;
elastina L, sastoji se od gumene trake
kojom se podvezuju hemoroidalni vo-
rovi ili tumori na peteljci; kengurska L,
niti spravljene od tetiva repa kengura;
lateralna L, ligatura koja povezuje
samo stranu krvnog suda, a ne ceo pre-
sek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi
nije potpuno prekinuta; provizorna L,
privremena ligatura, koja se stavlja u
poetku, a skida pri kraju operacije; so-
lubilna L, rastvorljiva ligatura, ije su
niti spravljene od ivotinjskih membra-
na. One se postupno apsorbuju u toku
vremena to zavisi od naina preparisa-
nja konca ivotinjskog porekla i njegove
debljine; terminalna L, definitivna liga-
tura, ligatura koja se stavlja na preseen
krvni sud.
ligatures vivantes, (fr.) ive podveze, pr-
stenasti raspored miinih elija oko kr-
457
ligaza polinukleotida
limun

vnih sudova miometrijuma koji potpo-
mau prestanak krvarenja.
ligaza polinukleotida, enzim koji katali-
zuje kovalentno spajanje dva segmenta
prekinutog lanca u dupleksu DNK.
lignum, proseeno drvo koje slui kao
droga.
limblki sistem, skup jezgri i vijuga sme-
teriih preteno u medi jalnom delu he-
misfere velikog mozga, a sainjavaju ga:
gyms cinguli, gyms parahippocampa-
lis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus,
hippocampus, corpus amygdaloideum,
fornix, hypothalamus, septum pelluci-
dum, thalamus (prednji deo). Limbiki
sistem uestvuje u izvoenju sloenih
biolokih reakcija (emocionalne, moti-
vacione, polne, odbrambene i dr.).
limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae,
ivica ronjae.
limfa, v. lympha.
limfna pumpa, mehanizam koji poveava
protok limfe. Limfni sudovi u svom zja-
pu imaju zaliske koji se svaki put kada
na spoljnf zid limfnog suda deluje neki
pritisak otvaraju u smeru velikih vena,
tako da se limfa kree samo u pravcu
vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAI-
dove su: kontrakcija miia, pasivni po-
kreti delova tela, pulsacija arterija, pri-
tisak na tkiva koji deluje iz spoljanje
sredine.
limfna lezda ili limfni vor, v. nodus Iy-
mphaticus.
limfni krajniki prsten (Waldeyer), skup
krajnika oko drelnog suenja koji slue
za odbranu od infekcija kroz usta i nos.
Limfni krajniki prsten grade: drelni,
tubarni, nepani i jezini krajnici.
limfni prsten drela (Waldeyer) ine pet
krajnika i to dva nepana, jedan drelni
i dva jezina krajnika. Njihova funkcija
se uklapa u optu funkciju limfocitnog
sistema.
limfni sudovi, v. vaa lymphatica.
limfoblast, matina elija limfocitne kr-
vne loze, dva do tri puta vea od limfo-

ita. Limfoblasti se normalno nalaze

samo u limfopoeznim organima (limfni
vorii, slezina, limfni organi u crevima
itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod lim-
focitne leukemije.
limfocit, imunokompetentna elija, ok-
ruglog oblika, razliite veliine u zavis-
nosti od stepena zrelosti. Mali limfocit
je zrela elija sa velikim jedrom, teko
vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i
slobodnim ribosomima u citoplazmi.
Nastaje diferencijacijom matine elije
u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu
nezavisnom od timusa (B-limfocit).
Limfociti su heterogeni po svojoj ult-
rastrukturi, osobinama plazma mem-
brane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni
markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfo-
cit).
limfocitna leukemija, v. leucaemia.
limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides.
limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfoci-
ti najbrojnije elije. Nalazi se u timusu,
slezini, limfnim voriima, Fabricijuso-
voj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom
sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove
ploe). Na osnovu uloge koju ima deli se
na primarno (centralno) i sekundarno
(periferno) limfocitno tkivo. V. primarni
Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni
organi
limfogranulomatoza, v. lymphogranulo-
matosis.
limfokini, bioloki aktivne supstancije
(nisu antitela) koje stvaraju stimulisani
limfociti. Limfokini su dobili svoje ime
prema sistemu (testu) kojim su otkrive-
ni: inhibitor! migracije makrofaga i leu-
kocita, stimulatori makrofaga, hemo-
taktini faktor (za makrofage I iimfoi-
te), mitogeni faktori, citostatski faktori
(limfotoksin, inhibitori proliferacije i
dr.), faktori koji stimuliu sazrevanje B-
-limfocita i stvaranje antitela, interfe-
ron, i dr. Najvei broj limfokina nije he-
mijski definisan.
Iimf on, opti naziv za elije i njihovu oko-
linu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon
sainjava imuni sistem organizma.
limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja,
v. lymphorrhagia. limfosarkom, v.
lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v.
scintigrafija. limun, plod drveta Citrus
medica. uti deo ovoga ploda (flavedo)
sluio je za izradu tinkture od limuna
(Tinctura Citri).
458
limunska kiselina lingua

limunska kiselina (u ejakulatu), potie iz
prostate. Njeno luenje je zavisno od
androgene stimulacije, to znai da se
njeno odreivanje koristi za procenu
androgene, odn. gonadotfopinske funk-
cije organizma (test limunske kiseline).
V. Acidum citricum.
Lindau ino r bus, naziv za hemangioendo-
teliom malog mozga i angiomatozu reti-
ne u istog bolesnika koji su ponekad
praeni prisustvom cista u pankreasu i
bubrezima. U 20 % sluajeva radi se o
naslednom faktoru.
linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna
crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno
pigmentie; 1. alba, bela linija, beliasta
traka koja se protee sredinom trbuha,
od liice do preponog mosta (simfize),
i koju ini spoj aponevroza trbunih mi-
ia s obe strane; 1. axillaris, pazuna li-
nija, uzduna vertikalna linija koja polazi
od vrha pazune jame (fossa axillaris);
Ellis-Damoiseauova L, parabolina li-
nija s konveksitetom okrenutim nagore
koja ini gornju granicu tuposti u pleu-
ralnom eksudatu; 1. interspinalis, in-
terspinalna linija, topografska linija
koja spaja obe prednje gornje bedrene
bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris,
mamilarna linija. V. /. medioclavicularis;
L medioclavicularis vertikalna linija
prednje strane grudnog koa koja pro-
lazi kroz sredinu kljunice i sisne bra-
davice. Udaljena je 10 cm od prednje
srednje linije. Sin. l mammillaris; pa-
rasternalna L, linija koja se nalazi na
sredini izmeu mamilarne linije i ivice
sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1.
paravertebralis, paravertebralna lini-
ja, linija koja silazi od kimenog stuba
na rastojanju 'od 5 cm od sredine lene
linije (linea mediana posterior); Roser--
Nlatonova L, linija koja spaja prednju
bedrenu bodlju i trohanter. Normalno
dodiruje vrh trohantera. U patolokim
sluajevima prolazi iznad trohantera ili
ispod njega (prelomi vrata, butne kosti,
iaenja kuka itd.): 1. sca-pularis,
skapularna linija, vertikalna linija na
zadnjem zidu grudnog koa koja silazi
od vrha donjeg ugla lopatice; Sc-
hoemakerova L, linija povuena od
gornjeg okrajka velikog trohantera pre-
ko gornje prednje bedrene bodlje u
svom produenju prolazi preko ili iznad
pupka. Pri visokom poloaju trohantera
(kongenitalne ili traumatske luksacije
kuka, coxa vara, preloma vrata butne
kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1.
sternalis, sternalna, grudna, linija koja
silazi ivicom grudne kosti; L vertebra-
lis, linija koja povezuje nastavke prlje-
nova.
lingua, jezik, miinosluzniki organ na
kome se razlikuju koren, telo, vrh, gor-
nja i donja strana. Sluznica na gornjoj
strani gradi ispupenja u obliku brada-
vica ili papila. Jezik svojim pokretima
uestvuje u govoru i vakanju, a gusta-
tivne papile predstavljaju ulo ukusa.
Sin. glossa; L bifida, ravast jezik, ano-
malija razvoja, jezik je rascepljen na
vrhu po sredinoj liniji, tako da podsea
po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled
nepotpunog srastanja bonih pupoljaka
jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua
trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1.
geographica, geografski jezik. Sljute-
nje epitela na lenoj povrini jezika u
vidu vie polja crvene boje s beliastim
ivicama. Promene se postepeno ire i
meusobno spajaju. Konaste papile at-
rofiu. Sve ove promene spontano nes-
taju i navraaju opet u razliitim vre-
menskim razmacima. Sin. erythema mig-
rans, glossitis areala superficial, glossi-
tis migrans, glossitis areata exfoliativa; I.
glabra, gladak jezik, usled atrofije kon-
astih i peurkastih papila u pernicioz-
noj i hipohromnoj anemiji, ariboflavi-
noze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna po-
vrina jezika je kao polirana; 1. nigra,
crn jezik, uveane, oroale i tamno pre-
bojene konaste papile na zadnjoj treini
lene povrine jezika; 1. plicata, iz-
brazdan jezik, anomalija razvoja: brazde
na dorzalnoj povrini jezika su jae izra-
ene i ima ih vie nego obino. Ako ras-
pored brazdi daje jeziku izgled koji pod-
sea na monice, naziva se 1. scrotalis, a
ako podsea na vijuge na mozgu, 1. ce-
rebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata
syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao
posledica luesa. V. lingua plicata; 1.
459
lingualis
liofilizacija

scrotali, jezik ispresecan naborima da
lii na skrotum. V. lingua plicata; 1. tri-
fida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu
jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika
su poremeene. V. lingua bijida; 1. villo-
sa, dlakav jezik, hiperplazija i prolife-
racija konastih papila na dorzalnoj po-
vrini jezika. Najee se odigrava u za-
dnjoj treini jezika, a papile mogu biti
toliko izduene da podseaju na kosu.
ukaste su boje ili su mrko prebojene
usled puenja, hrane ili medikamenata.
Izmeu papila se zadravaju mirkoorga-
nizmi, gljivice i ostaci hrane, pa moe da
se stvori debela obloga na jeziku. Sin.
upav jezik.
lingualis, jezian, pripada jeziku ili se od-
nosi na njega, npr. a. lingualis, jezina
arterija.
linguettae, lingvete, naroite tablete za
perlingvalno ili sublingvalno unoenje
lekova. Sin. lingualettae (lingvalete).
lingula, jeziak, nastavak u obliku malog
jezika; 1. pulmonis, pluni jeziak, mali
nastavak prednje ivice levog plua.
linija a, (stom.) vibraciona zona sluzni-
ce tvrdog i mekog nepca pri izgovoru
glasa a. Slui za odreivanje distalne
granice gornje totalne zubne proteze;
bipupilarna L, zamiljena linija koja
spaja centre enica oba oka. Koristi se
pri odreivanju meuvilinih odnosa.
Okluzalna povrina zagriajnih ablona
treba da bude paralelna ovoj liniji u
predelu fronta; Camperova L, spaja
gornju granicu tragusa uva s donjom
ivicom nosnog krilca. Okluzalna povri-
na zagriajnih ablona u bonim pred-
elima treba da bude paralelna ovoj lini-
ji; 1. mukogingivalna, ograniava desni
od alveolarne sluznice. Sin. granica mu-
kogingivalna.
linije preloma na donjoj vilici, imaju
vanu ulogu u poremeaju poloaja pa-
trljaka pod dejstvom vue ivotnih mii-
a: 1. horizontalis rami mandibulae,
horizontalna linija prostiranja preloma
grane donje vilice protee se od prednje
preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua
m., kosa linija preloma, prua se ispod
koronoidnog nastavka ili ispod kondila.
V. jractura subcondylaris mandibulae;
povoljna 1. preloma tela donje vilice,
svojim pravcem spreava jau poreme-
enost patrljaka; nepovolja 1. preloma,
dozvoljava naknadnu dislokaciju patr-
ljaka; 1. verticali symphyseos mandi-
bulae, spreava jau dislokaciju patrlja-
ka, osim ako je linija preloma na spo-
Ijanjoj kompakti medijalnija od one na
unutranjem delu tela donje vilice.
linimentum, liniment, mazilo, idak ili
gust rastvor ili homogena meavina sa-
puna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili
slinih materija rastvorenih u etanolu
ili emulgovanih s vodenim tenostima,
a namenjene iskljuivo za spoljnu upot-
rebu; L. calcis, sastoji se od podjedna-
kih delova krene vode (Aqua calcis) i
lanenog ulja (Oleum Lini), popularno
sredstvo za leenje opekotina; Campho-
rae solutio etanolica (etanolni rastvor
kamfora), oficinalan prema naoj far-
makopeji; slui za trljanje i za obloge; L.
Capsici compositum (Tinctura Capi-
ci composita); L. Opodeldoch (Lini-
mentum saponato-camphoratum); L.
Opodeldoch liquidum (Linimentum
saponato-camphoratum liquidum).
linitis plastica, oblik zle neoplazme elu-
ca koja se iri u zidu eluca ne izazivaju-
i stvaranje tumora ili upadljive ulcera-
cije. Postoji veoma razvijena fibrozna
stroma, tako da zahvaeni deo eluca
biva skvren, debeo i vrst. Neoplazma
se najee javlja u pilorusnom delu, za-
hvatajui elu cirkumferenciju i izaziva-
jui ponekad opstrukciju, a ponekad
moe zahvatiti i itav eludac. elije
neoplazme su retke i pojedinane ili u
manjim nizovima. Prognoza je loa jer
su izleenja retka.
linkage (eng.), fizika udruenost dva ili
vie gena na istom hromosomu koji se
pri mejoznoj deobi obino prenose sku-
pa u istu, novostvorenu eliju.
linkomicin, antibiotik dobiven iz aktino-
micete Streptomyces lincolnensis.
liofilizacija, proces kojim se u naroitim
aparatima (liofilizatori) izoluje neka
supstancija iz rastvora njegovim zamr-
zavanjem pod vakuumom. Npr. liofiliza-
cijom krvne plazme dobija se liofilizova-
460
liofilizator lipodystrophia

na krvna plazma, koja rastvorena u vodi
slui za infuziju.
liofilizator, aparat za brzo suenje u viso-
kom vakuumu zamrznutih biolokih
materija.
liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za
rastvaranje; (2) naziv koji se upotreblja-
va za koloidne sisteme u kojima postoji
jak afinitet izmeu disperzne faze i dis-
perznog sredstva. Ako je disperzno
sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni
koloidni sistemi.
lipaemia, lipemija, poveanje masti (na-
roito triglicerida) u krvi, koje krvnom
serumu daju mlean (laktescentan) iz-
gled; 1. alimentaris, lipemija koja se
javlja posle unoenja hrane; 1. retinalis,
lipemija mrenjae, mlean izglfed arte-
rija i vena mrenjae zbog velikih kolii-
na triglicerida u serumu u hiperlipop-
roteinemijama I, IV, V. V. hyperlipopro-
teinaemia.
lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko
razlaganje masti.
lipidaemia, lipidemija, poveanje masti u
krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia.
Neutralne masti (trigliceridi) u serumu
mukaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u
ena 35-135 mg/100 ml.
lipidi, supstancije sline mastima koje se
rastvaraju u organskim rastvaraima
kao to su alkohol, etar, hloroform, ben-
zol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Ii-
poide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, ka-
rotinoidi i sterini (steroli); (seks.) kolii-
na lipida u mozgu, kimenoj modini i
ishijadikom ivcu pokazuje veliku po-
Inu razliku: u mukim nervnim organi-
ma ima znatno vie lipida nego u en-
skim. Samo posle prestanka menstrua-
cije u ishijadikom ivcu se odnos me-
nja: koliina lipida postaje znatno vea
u ene (64,9 %) nego u mukarca (63,2
%).
lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova
bolest.
lipidna nefroza, v. nephrosis.
lipidogram, frakcije serumskih lipopro-
teina izdvojene elektroforezno na harti-
ji. V. elektroforeza na hartiji.
lipidosis, lipidoza, naziv za vei broj raz-
liitih oboljenja kojima dolazi do preko-
mernog nagomilavanja masnih supstan-
cija u retikularnim elijama ili histioci-
tima tkiva. Oboljenja su esto kongeni-
talna, a rezultat su poremeaja u meta-
bolizmu masti.
lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipi-
da) u mokrai.
Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pak-
re, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v.
Njen klimat deluje sedativno i toniki.
Termomineralna voda ove banje dobija
se iz arterijskog bunara (temperature
58,2
0
C); ona je natrijum-hidrokarbonat-
na, slabo murijatina i sulfatna (ukupno
3,105 g/oo); ona je i ugljenokisela, a sa-
dri i joda (0,000239 g%o) i broma. U
banji postoji i lekovito blato. Ima uree-
no kupatilo s kadama i basenima (hid-
rotermija, masaa, fizikalna terapija).
Voda slui i za pie. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobo-
va, miia, neuralgije, hronine enske
bolesti, limfatika stanja, oboljenja e-
luca, creva, ui i jetre, eerna bolest,
uriki artritis (giht), umerena arterijska
hipertenzija i netoksike strume.
lipo-, u sloenicama oznaava da je neto
u vezi s mastima.
lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak mas-
nog tkiva na mestu u koje se, obino
due vreme, ubrizgava insulin (v. tamo);
koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju.
V. lipodystrophia.
lipodistrofija, v. lipodystrophia.
lipodystrophia, lipodistrofija nagomila-
vanje masnog tkiva u odreenim pred-
elima; 1. inferior, nastaje nagomilava-
njem masnog tkiva u donjim ekstremi-
tetima: insulinska L, smanjenje potko-
nog masnog tkiva u predelima ponavlj-
nog davanja insulina; 1. intestinalis,
crevna lipodistrofija, oboljenje koje s
ispoljava nagomilavanjem masti u limf-
nom tkivu creva, uestalim masnim sto-
licama, mravljenjem, progresivnom
malaksalou. Sin. Wippleova bolest, Ii-
pophagia granulomatosis; L progressi-
ve, progresivna distrofija, oboljenje
koje se ispoljava progresivnim i simet-
rikim smanjenjem potkonog masnog
tkiva iznad trbuha (karlice), uz povea-
461
lipofilna distrofija Orthner
liquorrhoea

nje masnog tkiva u zadnjikim predeli-
ma i natkolenicama.
lipofilna distrofija Orthner, stanje ali-
mentarnog hipogonadizma u osoba na-
roite konstitucije (u ena ee nego u
mukih) u kome se naslage masti, i po-
red gladovanja, ne smanjuju nego se to
deava s tkivnim belanevinama. Na
kraju, masne naslage su zamenjene te-
nou siromanom u belanevinama
(Fettschwunddeme, Hungerdeme).
lipofuscin, mrki pigment rastvoren u
mastima. Nalazi se normalno u sranim
miinim vlaknima, ganglijskim elija-
ma, elijama pigmentnog sloja nadbub-
renih lezda itd. U patolokim sluaje-
vima nalazi se u mrkim atrofijama jetre,
sranog miia, bubrega, u starakoj at-
rofiji mozga itd. V. lipohrom.
lipoidoproteinosis, retko kono obolje-
nje koje se manifestuje beloukastim
voriima na licu, rukama, laktovima,
bukalnoj sluznici, grkljanu (promuk-
lost), kao posledica taloenja lipida.
esto familijarno. Sin. lipoidosis cutis et
mucosae - Urbach-Wiethe.
lipoidosis, lipoidoza, poremeaj metabo-
lizma lipida praen nenormalnim nago-
milavanjem lipida u elijama; L arteria-
Hs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v.
Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Nie-
mann-Pickova bolest; holestrerolska L,
v. Hand-Schller-Christianova bolest; re-
nalna L, v. lipidna nefroza.
lipohrom, jedna od liposolubilnih sups-
tancija koja sadri pigment, nalazi* se u
prirodnim mastima, npr. u maslacu, u
umancetu i u utom kukuruzu. Sin. ka-
rotinoidi.
lipokaik, supstancija ekstrahovana iz
pankreasa za koju se smatra da sprea-
va deponovanje masti u jetri ivotinja
posle pankreatektomije i drugih ogleda.
lipolitiki enzim, v. enzim.
lipolysis, lipoliza, razgraivan]e, razlaga-
nje masti.
Uporna, benigna neoplazma nastala um-
noavanjem elija masnog tkiva. Razvija
se najee u vidu jasno ogranienog
vora ispod koe; 1. arborescens, raz-
granati lipom, razvija se u zglobnoj a-
huri, nastaje najee posle traume
zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, na-
staje u sluaju kada tumorsku osnovu
masnog tkiva prome vezivno tkivo;
Madelungov L, difuzni simetrini li-
pom koji zahvata vrat i lea; myxolipo-
ma, miksolipom, benigni tumor sastav-
ljen od elija sluznog i masnog tkiva; L
pendulum, lipom koji visi na peteljci
sastavljenoj od krvnih sudova i veziv-
nog tkiva (u koi i sluznici creva).
lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje
masnog tkiva u izvesnom predelu tela
ili u organu; L cutis, nakupljanje vee
koliine lipoida u koi. V. xanthelasma;
1. dolorosa Dercum (adipositas dolo-
rosa), bolna lipomatoza u ena u kli-
makterijumu; 1. multiplex symetrica,
simetrika pojava mnogih lipoma; 1.
universalis, univerzalna lipomatoza,
opte nakupljanje masnog tkiva u orga-
nizmu na mestima na kojima se ono na-
lazi i pod normalnim uslovima.
liposarcoma, liposarkom, maligna neop-
lazma nastala umnoavanjem elija
masnog tkiva.
liquor, tenost, voda, vodica, rastvor; 1.
amnii, plodova voda, mutna beliasto-s
sive boje tenost koja se nalazi oko ploda.
Krajem trudnoe ima je normalno od 1/2
do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis,
modan oki mena tenost, bistra i bez boje,
stvara se u horioidnim spletovima,
ispunjava modane komore, a prolazei
kroz otvore na krovu IV modane komore
ispunjava i subarah-noidni prostor;
resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca
Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm.
Sadri pokoji limfo-cit, 20-30 mg%
belanevine, oko 50 mg/o glikoze i 720-
750 mg% hlorida. U leeem stavu pri
slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm
vode. Likvor cereb-rospinalis titi, kao
vodeno jastue, mozak i kimenu modinu
od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov
ogled (pod znak).
liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno
oticanje neke organske tenosti; 1. e-
rebrospinalis, slobodno, esto vrlo ob-
ilato oticanje cerebrospinalne tenosti
kroz frakturne pukotine u lubanjskoj
bazi. Ako su prelomi baze i ruptura
462
lirolika ekstenziona udlaga livedo

modane opne u prednjoj lubanjskoj
jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja
u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanj-
skoj jami, likvoreja cerebrospinalis se
javlja kroz uvo.
lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga.
Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometa-
tarsea.
lisofobija, strah od besnila kod ujedene
osobe s izraenim psihikim i motornim
nemirom, ali s puno teatralnosti.
Listeria monocytogenes, u ljudi i ivoti-
nja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria
monocytogenes je gram-pozitivan bacil,
prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva,
pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26.
Listeria monocytogenes je aerobna,
mikroaerofilna i anaerobno fakultativ-
na.
Listonov no, no s dugakim seivom i
slui za amputacije.
Listonove makaze, vrsta jakih makaza za
seenje kosti.
linjaa, v. fibula.
linjani, v. fibularis, peroneus.
Lithanthracis pyroleum (katran kame-
nog uglja), dobiva se suvom destilaci-
jom kamenog uglja; oficinlan je prema
naoj farmakopeji.
lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca,
konkremenata; apendikularna L, pri-
sustvo kamenia u zjapu crvuljka, koji
mogu da izazivaju zaepljenje zjapa lu-
mena; bubrena L, v. nephrolithiasis;
konjunktivalna L, mali beli kalcijum-
ski kamenii, koji se stvaraju u meavi-
nama Mejbomijevih lezda u venjai;
pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih
konkremenata u pankreasu obino pra-
enih insuficijencijom egzokrinog i en-
dokrinog dela ovog organa, to se mani-
festuje steatorejom, kolikama, mravo-
u i, ponekad, eernom boleu. V. sia-
lolithiasis, sialolithus; una L, v. chole-
lithiasis.
lithopaedion, litopedion, skamenjeni
plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u
telu majke (u materici ili trbunoj dup-
lj i ). .
lithothripsia, litotripsija, drobljenje ka-
mena u mokranoj beici pomou kle-
ta koja imaju oblik katetra s vrhom u
vidu kleta. V. litotriptor.
lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, dro-
bljenje kamena u mokranoj beici po-
mou direktnog vienja litotriptosko-
pom.
lithotomia, litotomija, incizija na nekom
kanalu ili organu (naroito mokranoj
beici) radi uklanjanja kamena; 1. alta,
v. sectio; L perinealia, meina litoto-
mija., incizija za vaenje kamena peri-
nealnim putem; L suprapubica, v. /.
alta sectio suprapubica (pod sectio).
litian, koji se odnosi na liu, npr. litian
pad temperature. V. lysis.
litiki koktel, meavina hlorpromazina
(50-100 mg), promazina (50-100 mg) i
petantjna (50-100 mg) ili slina, koja de-
luje neuroplegiki na centralni i vegeta-
tivni nervni sistem; litiki koktel se daje
uz optu anesteziju pri emu se smanju-
je potrebna koliina anestetika.
litijaza, v. lithiasis.
l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na
centralni nervni sistem; u obliku liti-
jum-karbonata, daje se u sluajevima
manikih i hipomanikih stanja i u ma-
nijakodepresivnim psihozama.
litonephria, litonefrija, svaka bolest izaz-
vana prisustvom kamenaca u bubregu.
litotriptor, instrument za drobljenje ka-
mena u mokranoj beici. V. lithothrip-
sia.
litotriptoskop, instrument za izvoenje Ii-
totriptoskopije. V. lithothriptoscopia.
Littleova bolest, v. bolest.
littritis, Jitreitis, gonoroiko zapaljenje
Littrovih lezda glandulae parauretra-
les (neispravan termin, jer znai zapa-
ljenje samog Littrea).
Littreova hernija, v. hernia.
Littreove parauretralne lezde, lezde
na lenoj strani muke uretre, u krznu
njene sluznice, mucigene prirode.
livedo, retikularna cijanoza crvenoljubi-
aste boje, kao posledica zastoja u ven-
skom krvotoku koe; 1. racemosa, groz-
dolika cijanoza; 1. reticularis e calore,
retikularni livedo usled trajnijeg i ne-
posrednijeg dejstva toplote (grejalica)
na izvesno podruje koe; 1. reticularis
463
livena nadgradnja locus

e frigore (cutis marmorata), retikular-
ni livedo usled naglog rashlaenja.
livena nadogradnja s koiem, (stom.)
nadoknada izgubljenog dela krunice
zuba. Koiem se fiksira u kanal korena
i slui da ojaa zub posle leenja kanala
korena. Koronarni deo nadogradnje s
preostalom zubnom supstancijom ima
oblik sastruganog zuba za vetaku kru-
nu.
livene ine, v. ine livene.
livenje, (stom.) topljenje metala ili legure
plamenom ili visokofrekventnom stru-
jom i ulivanje tenog metala u kalupe
od vatrostalnog materijala oblika sto-
matolokih nadoknada. Ulivanje metala
se obavlja pod dejstvom centrifugalne
sile ili vazdunog pritiska.
lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled
koe javlja se npr., u bolesnika s akut-
nim oboljenjem abdomena.
livores mortis, mrtvake mrlje, modri-
kaste pege u koi niih delova lesa koje
nastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova
gornjih delova lesa u kapilarnu mreu
koe niih predela lesa pod uticajem
Zemljine tee.
lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona-
ta.
lizosomi, organii elije (0,2-0,8 M
m
)
u
obliku vezikula s opnom i enzimskim
sadrajem (hidrolaze). Nastaju sinte-
zom enzima na granulisanom endoplaz-
mikom retikulumu uz uee Goldij-
evog aparata.
lobanja, v. cranium.
lobaris, !obaran, (1) koji ima renjastu
gradu; (2) koji se odnosi na reanj, npr.
bronchus lobaris, reanjska dunica, ili
npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija,
zapaljenje plua koje zahvata jedan ceo
reanj ili vie renjeva.
lobarna pneumonija, v. pneumonia.
lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jed-
nog renja plua, mozga, jetre, titaste
lezde. V. pneumectomia.
lobelia inflata, v. indijski duvan.
Io beUn, alkaloid iz severnoamerike bilj-
ke Lobelia inflata. U medicini slui kao
sredstvo za nadraivanje disajnog cen-
tra.
lobitis, zapaljenje jednog lobusa (renja)
plua.
lobotomia, lobotomija, incizija na jednom
renju; u psihohirurgiji, hirurka incizi-
ja svih vlakana modanog renja; fron-
talna L, prefrontalna L, operacija u ko-
joj se stvara na lubanji da bi se kroz nje-
ga uvukao lobotom radi presecanja bele
supstancije u frontalnom renju. V. leu-
cotomia.
lobularis, lobularan, renjevit, koji pripa-
da renjiu.
lobulus, renji, sastavni deo renja ne-
kog organa, obino obavijan tankom ve-
zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, pluni
renji.
lobus, reanj, deo organa koji se moe u iz-
vesnoj meri odvojiti od organa.
localis, lokalan, mesni, ogranien na jed-
no mesto, ne opti.
localisatio, lokalizacija, (1) odreivanje
mesta nekog patolokog procesa ili o-
teenja; (2) ograniavanje nekog pato-
lokog procesa na jednu odreenu ob-
last. V. generalisatus.
lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara
za vreme celog perioda babinja ima izliv
^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje
pranje. Lohiju ini krv i sekret, uglav
nom iz materice, a delom i iz vagine.
Prva dva dana po poroaju lohije su kr-
vave (lochia cruenta). Treeg i etvrtog
dana je krvava, crvena serozna tenost
(lochia rubra), od petog do osmog dana
postaje gua i mrko obojena (lochia
fucsa). Izmeu osmog i etrnaestog
dana lohije su ute i sline gnoju (lochia
flava seu purulenta). Posle etrnaestog
dana imaju izgled sluzave serozne te-
nosti (lochia alba seu serosa). U etvrtoj
sedmici dobivanju izgled istog sluzas-
tog sekreta koji u estoj sedmici potpu-
no iezava.
locus, lokus, mesto koje zauzima gen na
hromosomu; L Kiesselbachi, mala ob-
last u prednjem donjem delu nosne pre-
grade, najvie izloena udaru sitnih es-
tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je
epitel obino metaplastian, a krvni su-
dovi su vrlo esto proireni (teleangiek-
tazije). To je mesto povredljivo, odatle
najee dolazi do krvarenja iz nosa. Ek-
464
logetron lubanja

tatike ilice mogu se lako kauterizovati
hromovom perlom; 1. minoris resi-
tentiae, mesto manjeg otpora.
logetron, aparat pomou koga se rend-
genski film kopira; na hartiju. Film se
stavlja izmeu Braunove (katodne) cevi
i fotomultiplikatora koji tamnija mesta
osvetljava due, a svetlija krae, pa se
dobiva kopija ujednaenog kontrasta,
vrlo bogata detaljima.
logetronika (kovanica od log E i elek-
tronika), elektronski postupak za kopi-
ranje rendgen-filmov^ na hartiju. Log
E znai logaritam jaine osvetljenja fo-
toemulzije. V. logetron.
logopaedia, logopedija, prouavanje i Ie-
enje govornih mana.
logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili ne-
normalna govorljivost. Postoji, npr. u
maniji.
lobije, v. lochicL
loj, v. sebum.
Iojava pregaa, gastrokolonski nabor
stvara veliku lojavu pregau (omentum
majus). Duplja izmeu njenih zidova se
naziva omentna kesa. Mala lojava prega-
a (omentum minus) postaje od pred-
njeg mezogastrijuma.
lokalna anestezija, gubitak bolnih senza-
cija u odreenom anatomskom podru-
ju bez gubitka svesti. V. anaesthesia.
lokalni anestetici, v. anaesthetica.
lojne lezde, (embr.) na boku dlakine gre-
de javlja se u epitelnoj kouljici pupo-
ljak koji predstavlja zaetak lojne lez-
de. Slobodne lojne lezde (na usnicama,
oko nozdrva, u prednjem onom kapku,
u marnom predelu) postaju neposred-
no od epiderma; (seks.) sazrevaju pod
dejstvom androgena, a znatno manje
pod dejstvom progesterona, dok im fo-
likuloidi koe luenje. U svakom sluaju
one se smatraju kao muka odlika.
Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na
drugo koje se vri koordinisanim kon-
trakcijama skeletne muskulature do-
njih udova pod dejstvom impulsa iz mo-
torne zone modane kore i iz drugih
tvorevina u raznim visinama centralnog
nervnog sistema.
longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od
gaze trakastog oblika, gipsana L, trake
od gaze posute gipsom, koje se stavljaju
na deo ekstremiteta koji se eli da imo-
bilie; zavoji od L, trake koje se ovlae
i stavljaju na odreeni deo tela, a pone-
kad se omotavaju flanelskom poves-
kom.
longus, dug, npr., musculus flexor pollicis
longus, dugi pregiba palca. V. brevis.
lopatica, (embr.) okotava se prvo u gle-
noidnoj taki (10-11. sedmice), onda u
epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoid-
noj taki 1. godina.
lordozna proteinurija, v. proteinuria.
Lorenzova operacija, v. operacija.
Lothropova operacija, v. operatio Lothro-
pova.
louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis.
Lfflerov bacil, v. Corynebacterium diph-
theriae.
Lfflerov endocarditis, endokarditis ud-
ruen sa eozinofilijom znatnim zadeb-
ljanjem endokarda, izraenim sranom
insuficijencijom, otocima, izlivom u
pleuralnoj upljini, ascitesom, uvea-
njem jetre i slezine. Sin. Lfflerov parije-
talni fibroplastiki endokarditis.
Lfflerov sindrom, v. sindrom.
Lfflerova hranljiva podloga, elektivna,
slui za kultivisanje bacila difterije. Iako
postoje selektivne podloge (telurit-pod-
loge) ona je jo uvek u upotrebi za dobi-
janje karakteristinih morfolokih obli-
ka bacila difterije.
Lfflerovo bojenje, v. bojenje.
Lfgrenov sindrom, v. sindrom.
Lwensteinova podloga, specijalna pod-
loga za kultivisanje bacila tuberkuloze.
Kompleksnog je sastava, zelene boje
(malahit-grin). Naroito je podesna za
kultivisanje bacila tuberkuloze iz konta-
minisanog bolesnikog materijala.
lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih
kostiju uestvuje mezodermni omota
oko mozga, kao i mezoderm prva 2 kr-
na luka. Kako se ovi lukovi zovu i vis-
ceralni to lubanjske kosti, postale iz
njih, ine tzv. opnastu lubanju (splanh-
nokranijum), dok ostali ine neurokra-
nijum. Kao kimeni stub, i lubanja pro-
lazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti
(dezmokranijum), hrskavini (hondrok-

30 Medicinski leksikon 465
lucidni intervali lupus

ranijum) i kotani (osteokranijum). V.
cranium.
lucidni intervali, v. intervalla lucida.
luni, v. arcuatus.
ludilo veliine, v. megalomania.
Ludloffova operacija, v. operacija.
Luerova brizgalica, v. brizgalica.
lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni,
kongenitalni sifilis deteta koje je pri ro-
enju izgledalo zdravo,
Lugolov rastvor, rastvor joda u kalije-
vom jodidu; danas slui, preteno, samo
za relativnu, brzu normalizaciju funkci-
je titaste lezde u toku hipertireoidiz-
ma (v. hyperthyreosis) pred operativno
leenje.
luk, v. arcus.
luk, v. bulbus.
luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je
jaina osvetljenja koju daje l Hefnerova
sveca na vertikalno poloenu ravan od l
m
2
udaljenu l m od svece, l luks = 0,90
candle meter = 0,08 candle foot i 0,09
carcel-meter.
luksacija, v. luxatio.
luksaciona fraktura, v. fractura.
luksirati, iaiti, izvaliti iz leita.
luksmetar, aparat za merenje jaine os-..,
vetljenja. Radi na principu fotoelije u
kojoj zraci svetlosti prelaze u elektrinu
energiju. Jaina stvorene elektrine
energije registruje se miliamperom na
jednoj skali, koja je preraunata na luk-
se, tako da se jaina osvetljenja na skali
ita odmah u luksima. Osetljivost foto-
elije prema zracima gotovo je ista kao i
ona u naeg oka.
lumbago, mialgija u slabinskom predelu.
Najee reumatikog porekla, rede se-
kundarna pojava u raznim oboljenjima
(nefrolitijaza, oboljenja kimenog stu-
ba, ginekoloka oboljenja); ishemiki
1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici
usled vaskulne insuficijencije, npr. ok-
luzije terminalnog dela aorte.
lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. ver-
tebra lumbalis, slabinski prljen.
lumbalna anestezija, v. anaesthesia.
lumbarizacija, stanje u kome se prvi seg-
ment krsne kosti nije spojio s drugim,
tako da postoji viak zglobljenih prlje-
nova, dok se krsna kost sastoji samo od
etiri segmenta.
lumbricoides, lumbrikoidan, slian ki-
noj glisti.
lumbus, bok, slabine, boni zadnji delovi
tela izmeu rebara i karlice.
lumen, (1) (anat.) zjap, upljina nekog e-
vastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost;
jedinica za merenje svetlosnog mlaza.
Koliina svetlosne energije koju u se-
kundu za svaki steradion odaje izvor ja-
ine od l meunarodne svece. Jedan lu-
men odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz
l meunarodne svece na jedinicu krive
povrine prostornog ugla, na rastojanju
od jedne jedinice.
luminiscencija, sposobnost odavanja
svetlosti bez povienja temperature.
Kada ovu pojavu pokazuju iva bia
(ripr. bakterije ili insekti), govori se o
bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscenci-
ja. V. fluorescencija.
lumirodopsin, jedan od meuproizvoda
razgradnje rodopsina.
lunatus, meseast, polumeseast, npr. os
lunatum, polumeseasta kost.
lupoidni hepatitis, v. hepatitis.
lupom, osnovna eflorescencija u lupusu
vulgarisu.
lupus, proces razaranja koe i mekih delo-
va lica; 1. erythematodes, oboljenje
koe u vidu crvenih, manje-vie infiltro-
vanih, jasno ogranienih ploica, ija su
bitna obeleja: crvenilo (periferna eks-
tenzivna zona), skvame (intermedijarna
zona) i progresivna oiljasta atrofija
(centralna zona). Najee se javlja (od
25. do 45. godine) na koi nosa i obraza.
Uzrok nije definitivno utvren; 1. vulga-
ris, oboljenje koe izazvano bacilom tu-
berkuloze iz postojeeg tuberkuloznog
ognjita ranije inficiranog organizma ili
irfekcijom spolja, kada poinje tzv. tu-
berkuloznim ankrom. Oboljenje je
hronine evolucije, iri se i razara ko-
no tkivo. Lupus znai kurjak i ovo ime
nije dato zbog izgleda obolelog ve zbog
kurjake, zle udi oboljenja. Bitno ob-
eleje 1. v. je tuberkulozni vori, tzv. lu-
pom. Umnoavanjem lupoma stvaraju
se lupozne ploe, u kojima su lupomi
esto maskirani crvenilom koe i skva-
466
lutajui bubreg lymphadenitis

mama. Lupomi se obino nalaze na pe-
riferiji ploe, gde se otkrivaju pomou
vitropresije.
lutajui bubreg, v. ren.
lutein, v. uto telo.
luteoliza, regresija utog tela (corpus Iu-
teum).
luteostimulin, ima iste osobine rastvorlji-
vosti koje ima i folikulostimulin, osim
to je nerastvorljiv u poluzasienom
rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvor-
ljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijum-
sulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su
glikoproteidi i sadre manozu i hekso-
zamin.
Lutembacherov sindrom, v. sindrom.
luxatio, iuksacija, iaenje. Trajni presta-
nak kontakta okrajka kostiju koje ulaze
u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled
traume, a rede zbog prekomernog po-
kreta u zglobu. Kao iaena smatra se
ona kost koja je udaljenija od glave ili
medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.)
luksacija zuba, potpuno ili delimino
pomeranje zuba iz alveolarne aice;
posledica traume ili nekog patolokog
procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis,
habitualna luksacija, iaenje jednog
zgloba, esto zbog slabosti zglobnih
veza (ligamenata), npr. luksacija h. man-
dibulae, luksacija h. articulationis sca-
pulohumeralis; L lentis, (oft.) iaenje,
dislokacija onog soiva; Malgaigneo-
va L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandi-
bulae traumatica, traumatsko iae-
nje donje vilice: /. m. anterior, najei
oblik iaenja: kondil lei izvan zglob-
ne jame, ukleten ispred i neto nie od
zglobne kvrice; jednostrana L, donja vi-
lica je isturena napred i prema zdravoj
strani; obostrana /., donja vilica je istu-
renog bradnog dela tzv. lana progreni-
ja; /. m. lateralis, gleanj je upolje u od-
nosu na zigomatiki luk; Lm. posterior,
prodor glenja u spoljni sluni kanal, vi-
lica je nepokretna, zglobna jama praz-
na; prilikom jednostranog iaenja
brada je pomerena prema povredi; /. m.
superior, gleanj ostaje ukleten u podu
srednje lubanjske jame, vilica je nepok-
retna i prelomljena u vratu ili angulusu;
1. menisci art. temporomandibularis
traumatica, iaenje meniskusa donje
vilice: /. m. art. temporomandibularis an-
terior, odvojeni zadnji deo meniskusa
od kapsule veim delom se nalazi u
prednjem delu zglobne jame; /. m. poste-
rior, meniskus je osloboen od spolja-
njeg krilastog miia i pomeren unazad;
patoloka L, iaenje koje nastaje
spontano, bez traume, kao posledica
oboljenja zglobnog aparata. Luksacije
se nekad nazivaju i dislokacije nekih or-
gana; 1. penis, podvlaenje penisa pod
kou trbuha ili monica, to potpuno
onemoguuje polni odnos.
luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno
raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L,
prekomerno veliki kalus.
luina, v. alkalije.
Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima
mia. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T--
limfocitima, a Ly4 na B-limfoitima. Po-
jedine suppopulacije T-limfocita imaju
odreene Ly-antigene.
Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom.
Lycopodium, Lycopodii spora, preica,
crvotoina, spore razliitih vrsta biljaka
iz familije Lycopodiaceae. ukast, vrlo
fini praak. Pomean s talkom ili cink--
oksidom slui kao praak za posipanje.
Upotrebljava se i za posipanje pilula da
se ove ne bi meusobno slepile.
lycorexia, likoreksija, nezajaljiv, kurja-
ki apetit.
Lyellov sindrom, v. Necrolysis epiderma-
Us toxica. Erythema exsudativum multi-
forme.
lympha, limfa, tenost koja iz meuelij-
skih prostora ulazi u limfne sudove i
preko njih dospeva u venski deo krvoto-
ka. Po sastavu odgovara intersticijums-
koj tenosti, sem to sadri i krvne ele-
mente - limfocite i monocite koje proiz-
vode elije limfnih vorova.
lymphadenia, limfadenija, hipertrofija
(uveanje) limfnih lezda.
lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje
limfnih lezda; 1. caseosa, kazeozni lim-
fadenitis, oblik limfadenitisa u tuberku-
lozi s nekrozom tkiva lezde; 1. glandu-
lae submandibularis, akutno ili hro-
nino zapaljenje podvilinih limfnih
lezda. Infekcija potie od inficiranih Ie-

30* 467
lymphadenoma
lymphogranuioma

zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. me-
senterica, limfadenitis limfnih lezda
mezenterijuma koji lii na akutni apen-
dicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogre-
botine make; 1. tuberculosa, tuberku-
lozni limfadenitis, najee se javlja u
lezdama vrata i medijastinuma. Obole-
Ie lezde vrata mogu fistulizovatL
lymphadenoma, v. lymphoma.
iymphadenomatosis, limfadenomatoza,
generalizovan maligni limfom.
lymphadenopathia, limfadenopatija, op-
te ime za bolesti limfnih lezda.
lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija
i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, in-
fektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemi-
ca, uveanje limfnih lezda, slezine i jet-
re, bez nalaza leukemije; 1. benigna u-
tis, benigna hiperplazija limfocitnog
tkiva u koi, naroito na licu, u vidu
plavkastomrkih voria; 1. leucaemica,
hronina limfocitna leukemija.
lymphaemia, limfemija, prisustvo veeg
broja limfocita ili limfoblasta u krvi.
lymphangiitis, v. lymphangitis.
lymphangiectasia, limfangiektazija, pro-
irenje limfnih sudova; 1. intestinalis,
crevna limfangiektazija, proirenje limf-
nih kapilara u crevnim upicama, u koje
postoje enteritis s gubljenjem belane-
vina, steatoreja i limfocitopenija. Moe
biti nasledna ili steena.
lymphangitis, limfangitis je zapaljenje
limfnih puteva koje se moe javiti u
toku infekcije iz nekog lokalnog arita.
Zapaljenje se dalje moe preneti na
limfne lezde. Ukoliko je zapaljenje po-
vrno, moe se zapaziti crvenilo u vidu
trake koja prati tok limfnog puta. Ova
promena je bolna na pritisak kao i na
eventualno regionalna, zapaljenjem za-
hvaena limfna lezda.
lymphangioma, benigna neoplazma po-
reklom od limfnih sudova. Verovatno se
razvija od embrionalnih ostataka mezo-
dermalnog tkiva. Najee se javlja u
dejem uzrastu na glavi i vratu, a rede
na drugim mestima. Limfni prostori
neoplazme su ispunjeni limfom.
lymphatlcus, limfatian, (1) to pripada
limfi i limfatikom sistemu; (2) oznaka
za osobu u koje postoji limfatika kon-
stitucija. V. status lymphaticus.
lymphatismus, limfatizam, (1) patoloko
stanje nastalo patolokim bujanjem
limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i
usporenog razvoja; (2) limfatiki tempe-
rament s usporenim nainom reagova-
nja.
lymphocytopenia, limfocitopenija, sma-
njenje broja limfocita u perifernoj krvi.
lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stva-
ranje i sazrevanje limfocita.
lymphocytosis, limfocitoza, povean broj
limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta in-
fectiosa, akutna benigna infektivna bo-
lest dece s otokom limfnih lezda i apso-
lutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smith-
ova bolest
lymphoedema, proirenje limfnih puteva
na ekstremitetu prouzrokovano prepre-
kom u putevima. Poremeaj izaziva
stvaranje posebnog izgleda ekstremite-
ta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke po-
nekad nastaje posle radikalnih hirur-
kih intervencija zbog raka dojke. Hro-
nini nasledni limfedem ekstremiteta
poznat je pod imenom Milroyjova bo-
x
lest
lymphoepithelioma, maligna neoplazma
nastala umnoavanjem nediferentova-
nih i epitelijalnih elija u vezi s limfoid-
nim tkivom ili infiltrovana limfocitima.
Mnogi smatraju da je to karcinom pre-
laznih elija, ili sarkom retikularnih e-
lija. Neoplazma se najee javlja u oro-
farinksu.
lymphoglandula, limfoglandula, limfni
vor ili limfna lezda, organ sastavljen
od vie limfnih mekova i vezivnog tkiva
ukljuen u tok limfnih sudova i predaje
bela krvna zrnca limfnim sudovima koji
izlaze iz lezde. Ona je klicite limfocita
i monocita. Sin. lymphonodus.
lymphogranuioma, limfogranulom, pri-
sustvo granulacionog tkiva u limfati-
kom aparatu; 1. benignum, Boeckov sa-
rkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV ve-
neriko oboljenje izazvano procedlji-
vim virusom (Miyagawanella lympho-
granulomatis) koje se manifestuje (es-
to nezapaenim) ankrom i inflamator-
nim uveanjem ingvinalnih limfnih lez-
468
lymphogranulomatosis lyssa

da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. Morbus-
Nicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1.
venereum, v. granuloma venereum.
lymphogranulomatosis, limfogranulo-
matoza. V. Hodgkinova bolest
lymphographia, limfografija, radiografija
limfnih sudova i lezda, posle ubrizga-
vanja kontrastnog sredstva u limfne su-
dove.
lymphoma, limfom, opte ime za sve ma-
ligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L,
afriki limfom, oblik nediferentovanog
limfoma, ispoljen najee kao osteoliz-
na promena vilice, ili kao masa u abdo-
menu (urkittov tumor); 1. gigantofol-
liculare, limfom dinovskih folikula,
nodulski, dobro diferentovan limfocitni
limfom, u kojeg postoje mnogobrojni
proliferativni nodusi u vidu folikula,
koji se vide i golim okom. Poznat i kao
Brill-Symmersova bolest; 1. granulo-
matosum, v. Hodgkinova bolest; L lym-
phoblasticum, u kojeg limfoblasti ine
najvei broj elija. Sin. lymphosarcoma
lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u
kojeg limfociti ine najvei broj elija.
Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I.
m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malig-
num histiocyticum, u kojem se prete-
no nalaze elije retikuluma sa izgledom
histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malig-
num mixtum, u kojeg se istovremeno
nalaze i elije retikuluma i limfociti.
lymphomatosis, limfomatoza, pojava lim-
foma u raznim telesnim predelima. V.
lymphoma.
lymphopenia, v. lymphocytopenia.
lymphoreticulosis, limforetikuloza, po-
veano razmnoavanje elija retikulu-
ma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno
oboljenje koje se dobiva posle ogreboti-
na make ili zbog dodira s makom. Vi-
rus se najverovatnije nalazi u maki, ne
izazivajui u nje znake bolesti. Bolest
poinje s povienim temperaturama,
malaksalou i otokom limfnih lezda,
naroito epitrohlearnih, koje mogu da
se zagnoje. Dijagnoza se postavlja po-
mou pozitivne kone probe, izazvane
specifinim antigenom. Bolest ima be-
nigni tok. Sin. maladie des griffes du chat,
cat scratch disease.
lymphorrhagia, limforagija, obilato izli-
vanje limfe, najee usled povrede
limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea.
lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrha-
gia.
lymphosarcoma, maligna neoplazma
koja moe da se javi ma od koga dela
limfoidnog tkiva u svim uzrastima -
proiek starosti bolesnika je oko 45 godi-
na. Odlikuje se uveanjem limfnih lez-
da, najee vrata i ostalih regija pa i
gastrointestinalnog trakta. Neoplazma
se najverovatnije razvija od nediferen-
tovanih mezenhimnih praelija limfoid-
nog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni
od dve vrste elija - sitnih limfocita ras-
poreenih po obodu folikula i bledih
velikih retikularnih elija germinativ-
nog centra. Limfosarkom, prema vrsti
elija koje preovlauju delimo na: 1)
limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hm-
foblastni tip, graen od velikih slabo di-
ferentovanih elija, 3) meoviti tip, gra-
en od limfocitnih i retikularnih elija i
4) limfosarkom retikularnog tipa, gra-
en preteno od retikularnih elija. Za-
hvaene limfne lezde, u tkivu u kome
se javlja limfosarkom, uveane na mik-
roskopu imaju izgled ribljeg mesa. Os-
novna karakteristika svih limfosarkoma
je odsustvo grae limfnog tkiva.
Lysholmovo sito, ureaj s finim, vrlo tan-
kim lamelama za otklanjanje rasutih i
sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter-
'Buckyjeva reetka.
lysin, lizin, antitelo koje ima mo razara-
nja (liziranja) odgovarajuih elija. Pre-
ma vrsti elija na koje deluje, razlikuju
se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i
dr.
lysozym, lizozim, ovim imenom se ozna-
ava naroiti ferment, ije je najvanije
svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su
naeni u mnogim tkivima. U oveka se
nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i dru-
gim ,ekstraktima ijkivima.,
, lisa, rabies, besnilo, akutno virusno
oboljenje s psihomotornim nemirom i
hidrofobijom, koje se uvek zavrava sm-
rtno. Nastaje posle ujeda besnog psa,
make, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 me-
seci. Od samog poetka bolesti, boles-
469
lyssa__________^ _ _______________________________________________ lyssa
nik je uznemiren. Ne moe da guta zbog ljaju se paralize lubanjskih i kimenih
pojave greva drela. Grevi se pona- ivaca, te bolesnik umire s pomuenjem
vljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na svesti u produenoj insuficijenciji disa-
vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav- nja i to 5-8. dana bolesti.
LJ
ljubav, polni nagon oveka je, pre ostvare-
nja krajnjih ciljeva, praen itavim ni-
zom duevnih postupaka koji sainjava-
ju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je
iskljuivo ljudska pojava. Polni nagon je
upravljen na pol, dok je ljubav upravlje-
na na odreenu linost. Zato je prva ak-
cija u uspostavljanju ljubavi izbor. Sup-
rotnosti se privlae, utoliko vie, ukoli-
ko su potpunije ostvarene. to je ena
vie ena, utoliko postaje privlanija za
normalnog mukarca. Pravilo neutrali-
zacije suprotnosti dovodi i do toga da su
ginoidni mukarci privlani za android-
ne ene i, obratno, androidna ena za gi-
noidne mukarce. U svakom sluaju lju-
bav je duevna kategorija, pa je nedo-
puteno da se poistoveuje s genitalnim
aktom.
ljulj, Lolium temulentum, najei korov
penice. Semenke sline zobi. Toksi-
nost potie od gljivice Stromantia temu-
lenta, koja lui alkaloid temulin. Izaziva
nesvesticu, glavobolju, zujanje u uima i
poremeaj hoda.
Ijuspiasti zubi, (engl. shell teeth) veo-
ma retka strukturna anomalija koja ima
iste geneoloke osnove kao dentinoge-
nesis imperfecta. Boja i veliina zuba su
normalni. Gle je normalna, dok je den-
tin veoma tanak i nepravilne grae. Pul-
pa zuba je ogromna, dok su korenovi
kratki.
471
M
m., (anat.) skra. za mii, musculus.
M, 'oznaka za prefiks mega u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan mega oznaava veliinu koja je za
IO
6
ili za l 000 000 puta vea od merne
jedinice neke fizike veliine, npr.: MW
(megavat), MeV (megaelektron-volt).
m, oznaka za prefiks mili u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan mili oznaava veliinu koja je za
1O
-3
odnosno za (0,001) puta manja od
merne jedinice neke fizike veliine,
npr.: mm (milimetar) mg (miligram).
, oznaka za prefiks mikro u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; l
mikro oznaava veliinu koja je za IO-
6
odnosno za milion (0,000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizike veli-
ine. Na primer, (mikrometar), Mg
(mikrogram).
ma., skraeno od macera (maceriraj) ili
od maceratio (maceriranje) ili od mace-
ratum (macerat).
m.d.s. (M.D.S.) skra. za Misce da Signa
(pomeaj, izdaj, signiraj) ili od Miscea-
tur, Detur, Signetur (neka se pomea,
neka se izda, neka se signira). Skraeni-
ce koje se upotrebljavaju u receptima.
m.f., skraeno od misce fiat (pomeaj
neka bude) ili od misce fiant (pomeaj
neka budu). Skraenica u receptima,.
m.f .p., skra. za misce fiat pulvis (pomeaj
neka bude praak).
Mg, hemijski simbol za element magnezi-
jum. MIF (melanocyte inhibiting
factor -
melanocitni inhibiui faktor), mate-
rija iz grupe hipotalamusnih hormona
(v. hormoni, hipotalamusni) koja sprea-
va stvaranje, odnosno izluivanje MSH
(v. tamo).
mixt., skra. za latinsku re mikstura.
Mm, skra. za mikrometar.
mm., musculi, miii.
Mn, hemijski simbol za element manga-
num, mangan.
Mo, hemijski simbol za element molibde-
num, molibden.
MSH (melanocyte stimulating hormone
- melanocite stimuliui hormon),
adenohipofizni hormon (v. hormoni
adenohipofize) koji podstie melanocite;
po svom hemijskom sastavu (a moda i
po drugim svojstvima) slian ACTH (v.
tamo) i otuda u stanjima pojaanog lu-
enja ACTH nastaju efekti koji odgova-
raju i pojaanom luenju MSH, v. ade-
nohypophysis.
maceracija, v. maceratio.
maceratio, maceracija, raskvaenje neke
vrste materije ili tkiva kvaenjem; (1)
patoloko raskvaenje tkiva pod utica-
jem tkivnih fermenata; (2) (farm.) pota-
panje neke droge u vodu na sobnoj tem-
peraturi, pri emu se raskvaenjem te
droge u toku vie asova dobiva njen
ekstrakt, macerat.
maceratum, macerat, tenost dobivena
raskvaenjem neke droge.
Macewenov znak, v. znak.
Macewenova operacija, v. operacija.
macroangiopathia diabetica, promene
na veim arterijama koje nisu specifi-
ne za eernu bolest (v. tamo), ali se u
bolesnika s ovom boleu javljaju rani-
472
macrocephalia macula

je, u jaem stepenu i veoj rasprostra-
njenosti nego u drugih osoba.
macrocephalia, makroeefalija, preko-
merno velika glava.
macrocheilia, makrohejlija, nenormalno
velike usne, npr. u sundromu Melkers-
son-Rosenthal.
macrocrania, makrokranija, nenormalno
povean svod lubanje u uporeenju s li-
cem koje je nesrazmerno manje.
macrocythaemia, makrocitemija, pri-
sustvo u krvi eritrocita veih od nor-
malnih eritrocita. V. megalocythaemia.
macrodontia, makrodoncija, prekomer-
no veliki zubi. Manifestuje se obino u
dva simetrina zuba, u grupi zuba - uni-
lateralna hipertrofija lica, ili u svim zu-
bima - gigantizam. V. microdontia.
macroglobulinaemia, makroglobuline-
mija, poveanje makroglobulina krvi.
Waldenstrmova m., progresivna ma-
ligna bolest imunog sistema, preteno u
mukaraca preko 50. godine ivota s pri-
sustvom monoklonskih Igm-parapro-
teina u krvi, limfadenopatije, krvarenja,
anemije, ponekad hepatosplenomegali-
je i limfoplazmocita u kostnoj sri. Sin.
Waldenstrmova bolest.
macroglossia, makroglosija, veliki jezik,
anomalija jezika usled preteranog raz-
voja miia jezika ili steeno stanje (po-
sledica tumora jezika, akromegalije,
kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivi-
cama jezika postoje otisci zuba. Uroe-
na ili rano steena makroglosija utie
na oblik alveolarnih lukova i poloaj
zuba.
macrognathia, makrognatija, uveanje
jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpi-
tuitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj
displazijL V. micrognathia.
Macrogolum (makrogol), polietilenglikol,
prema naoj farmakopeji oficinalni.su
Macrogolum 400 (makrogol 400); Mac-
rogolum 4000 (makrogol 4000) i Macro-
golum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao
sastojci u podloge za lekovite masti.
macrophages, makrofagi, velike elije s
izraenom sposobnou fagocitoze.
Imaju veliki broj naziva: monocit, his-
tiocit, velike mononuklearne elije, po-
liblasti, endotelijalne elije, klazmatoci-
ti i dr. Veina makrofaga nastaje lokal-
no od elija retikuloendotelnog sistema
kako onih koje oblau vaskularne pro-
store sinusoida jetre, slezine, limfnih
lezda, sri kostiju, tako i od onih koji se
nalaze u svim tkivima prisno uz fibrob-
laste. Makrofagi su veoma vane elije u
procesima zapaljenja zbog svoje aktivne
pokretljivosti fagocitne moi koja se og-
leda u fagocitozi bakterija, stranog ma-
terijala, degenerisanih leukocita i dru-
gih elija u zoni zapaljenja. Svojim fer-
mentima nukleazom, proteinazom, kar-
bohidrazom i lipazom veoma aktivno
uestvuju u stvaranju uslova za repara-
ciju u toku zapaljenja.
macrophallia, makrofalija, prekomerna
veliina mukog uda. U pripadnika bele
rase muki ud u erekciji izuzetno je vei
od 20 cm.
macropsia, makropsija, subjektivno opa-
anje uveanog predmeta u paralizi
akomodacije.
macrorhinia, makrorinija, uroena gre-
ka oblika koja se oituje preterano veli-
kim dimenzijama nosa u odnosu prema
licu i glavi. Zavisna je od genskih fakto-
ra.
macrotia, makrotija, uroena anomalija
oblika usne koljke, koja je upadljivo
uveana u svim dimenzijama ili samo u
nekim. Moe da predstavlja upadljivu
kosmetiku greku.
macula, makula, pega; (1) (opth.) m. cae-
ca, lepa taka, rnesto na mrenjai s
kojeg polaze vlakna vidnog ivca; m.
corneae, beona, poluprovidna pega
ronjae. Oiljasta promena, posledica
raznih zapaljenja ili povreda; m. flava,
v. m. tutea; m. lutea, uta mrlja, mesto
jasnog vida, okrugla pega na mrenjai
oka u ijim elijama nedostaje vidni pig-
ment (rodopsin), u ivih je kestenjaste
boje, a na lesu je uta. Nalazi se lateral-
no od papile vidnog ivca. U njenoj sre-
dini nalazi se centralna jamica (fovea
centralis), koja se sastoji samo od vid-
nih ulnih elija s epiima, i koja pred-
stavlja taku ije nadraenje daje najjas-
niji vid; (2) (derm.) primarna osipina
(eflorescencija) izazvana izmenom boje
koe na ogranienim mestima.
473
maculosus
makroblast

maculosus, pegav, npr. makulozni egzan-
tem.
maja jedinica, v. jedinicu
madarosis, madaroza, opadanje trepavi-
ca usled razaranja njihovog folikula u
ulceroznom blefaritisu; m. partialis,
delimino nedostajanje trepavica; m.
totalis, potpuno nedostajanje trepavi-
ca.
Madlenerova operacija, v. operacija.
maduromycosis, maduromikoza, madur-
ska noga (Madura - oblast u prednjoj
Indiji), oboljenje iz grupe dermatomi-
koza; poinje pojavom tvrdog vora na
mestu infekcije (najee noga), koji za-
gnojava i fistulizuje; progresivnim ire-
njem procesa biva zahvaena ela noga,
koja postaje monstruozna, elefantijazi-
na, proeta fistulama i gnojem. Kliniku
sliku m. mogu da prouzrokuju razne in-
fekcije, naroito tuberkuloza. Sin. myce-
toma.
magma, retikularna, pihtijasti vid mezo-
derma koji ispunjava prostor izmeu
horiona i embrioblasta.
Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo,
vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, praak;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci-
diteta i kao antidot u trovanju kiselina-
ma. Sin. Magnesii oxydum.
Magnesii oxydum, magnezijum-oksid.
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo
u hiperaciditetu i kao antidot u trova-
nju kiselinama. V. Magnesia usta.
Magnesii peroxydum, magnezijum-pe-
roksid je, prema jugoslovenskoj farma-
kopeji, smea magnezijum-peroksida
(bar 14-16%) i magnezijum-oksida.
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo.
Magnesii subcarbonas, magnezijum-sup-
karbonat, bazna so promenljivog sasta-
va, oficinalan je prema naoj farmako-
peji. Upotrebljava se kao antacidno
sredstvo.
Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gor-
ka so; oficinalan je prema naoj farma-
kopeji. Upotrebljava se per os kao sred-
stvo za regulisanje stolice. Najbre delu-
je laksantno ako se daje u hipotoni-
nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pa-
renteralno (intravenski, intramuskular-
no), deluje depresivno na centralni i pe-
riferni nervni sistem i tako dovodi do
stanja slinog narkozi (magnezijumska
narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri raz-
nim stanjima praenim grevima (teta-
nus, eklampsija). Parenteralna upotre-
ba ovoga sredstva moe da bude opas-
na, ali intravenskim davanjem kalcijum--
hlorida mogu trenutno da se suzbiju
depresivne pojave prouzrokovane pa-
renteralnim davanjem ove soli.
Magnesii trisilicas, magnezijum-trisili-
kat, spoj magnezijum-oksida i silicijum--
dioksida s razliitim koliinama vode.
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo
u hiperaciditetu. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
magnezijumska narkoza, v. narcosis.
magnus, veliki, npr. foramen magnum, ve-
liki otvor na potiljanoj kosti.
mahlomanija, . uivanje u podnoenju
bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija,
mazohizam.
Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom.
majmunska aka, v. manus, kandzasta
aka.
major (comp. od magnus), vei, veliki, -
npr. musculus pectoralis major, veliki
grudni mii.
makaze, hirurki instrument za seenje,
koji ima dva medu sobom suprotna se-
iva: kanalikularske m., veoma fine
makaze u kojih je jedno soivo zailjeno
i slui za rasecanje suznog kanala; ka-
nalske m., makaze koje slue za prose-
canje nekog kanala; kraniotomske m.,
jake makaze oblika f., koje slue za otva-
ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma-
kaze za seenje gipsanih (sadrenih) za-
voja; Smelieve m., makaze s jakim sei-
vima za kraniotomiju; de Weckerove
m., male makaze za operacije na onoj
jabuici, u kojih soiva stupaju u dej-
stvo pritiskivanjem na dve opruge, na
kraju lie na kleta.
makroautoradiografija, v. autoradiogra-
fija.
makroblast, veliki eritroblast, koji se na-
lazi u kostnoj sri pri dugotrajnoj brzoj
obnovi eritrocita, kao to je sluaj, npr.,
u hemoliznim anemijama.
474
makrocit male boginje

makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u
perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritro-
citne loze, kada se smanjuje broj mitoza
eritroblasta. Veina makrocita pripada
retikulocitima.
makrofagi, elije koje unose i vare u svoju
citoplazmu krupne estice, pa i ele e-
lije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zr-
nca ili njihove delove. M. su histiociti,
Kupfferove elije, monociti itd.
makromera, u nejednakom brazdanju
vee elije se zovu makromere, a manje
mikromere.
makronodularna ciroza, v. cirrhosis.
makroscelija, izrazito uveanje udova u
toku rastenja.
makroskopska auto radio grafija, v. auto-
radiografija.
maksimalna doza, v. dosis.
mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i
petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda,
mljetska bolest, nasledno oboljenje koje
se javlja iskljuivo na dalmatinskom os-
trvu Mljetu, a ispoljava se oroavanjem
koe dlanova i tabana, usled ega su po-
kreti oteani i bolni. Sin. keratodermia;
m. perforant du pied, (fr.) grizlica u
vidu kratera na tabanu, vrlo spore evo-
lucije, nastaje najee usled trofikog
poremeaja u tabesu, siringomijeliji,
lepri itd. Sin. malum perforans pedis.
mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeu
donjeg kapka, prednje ivice vatnog mi-
ia, donje ivice donje vilice i linije koja
spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bu-
a.
mala kalorija, v. caloria.
malabsorbtio, malapsorpcija, loa ap-
sorpcija, sindrom loe apsorpcije poje-
dinih ili veine hranljivih sastojaka u
crevu, zbog anatomskih ili funkcionih
(enzimskih) poremeaja u organima za
varenje. V. sindrom loe apsorpcije.
malacia, malacija, razmekanje nekog tki-
va usled patolokih promena u njemu.
Npr., encephalomalacia, myomalacia,
osteomalacia.
maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia
fibrosa cystica.
maladie des griffes de chat, (fr.)
oboljenje koje nastaje inokulacijom vi-
rusa iz grupe virusa limfogranulomato-
ze posle ogrebotine od make. Dolazi do
otoka i eventualne kolikvacije regional-
nih limfnih lezda, praeno umerenim
povienjem telesne temperature. Sin.
lymphoreticulosis benigna, gatamychia.
malakotini zubi, meki zubi veoma pod-
loni karijesu.
malaria, malarija je infekcija prouzroko-
vana protozoa parazitom Plasmodium
malariae, koji ima aseksualni ciklus raz-
mnoavanja u oveku i seksualni u ko-
marcu anofelesu. M. je generalizovano
oboljenje. Karakteristina je ritmika
pojava malarikih napada, koji prolaze
kroz tri stadijuma: drhtavica, hiperter-
mija i preznojavanje. Kod neleene ma-
larije napadi se ponavljaju, te je sve iz-
raenija anemija i otok slezine. Mogue
spontano smirivanje bolesti, ali su esti
recidivi. Klinika slika i prognoza mala-
rije zavise od vrste plazmodijuma. Di-
jagnoza se potvruje nalazom plazmo-
dijuma u gustoj kapi za vreme napada i
recidiva. Zbog izazivanja raspadanja
eritrocita u toku bolesti javlja se uvea-
na slezina i prisustvo pigmenta porekla
hemoglobina. Anemija je posledica ras-
padanja velikog broja eritrocita* Slezina
je u hroninih bolesnika ogromna i sa-
dri velike koliine pigmenta hematina.
Jetra je obino umereno poveana, a
pigment se nalazi u Kupferovim elija-
ma. Ponekad nalazimo na preseku sitna
ognjita nekroze. Sr kostiju je hiper-
plastina. U centralnom nervnom siste-
mu se sreu- sitna arita krvarenja i
nekroze s razmekanjem. Pojedini sitni
kapilari su zaepljeni nagomilanim erit-
rocitima u kojima se nalaze paraziti.
Bubrezi ne pokazuju bitnije patoloke
promene, izuzev u pojedinim sluajevi-
ma u kojih masivna hemoglobinurija
daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija
dovodi do teke degeneracije bubrega -
posebno kanalia koji u sebi sadre
pigmentne cilindre. Promene na bubre-
zima su sline onima koje postoje u he-
moglobinurikoj nefrozi. Ova kompli-
kacija malarije je obino smrtnog isho-
da.
mal ari, malaran, obrazni, jagodini.
male boginje, v. morbilli.
475
maleolarna fraktura
malocclusio

maleolarna fraktura, v. fractura.
malformatio, malformacija, usled pore-
meaja u razvoju organizma nepravilno
(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo
tela.
Malgaigneova amputacija, subastragal-
na (suptalusna) amputacija.
Malgaigneova fraktura, v. fractura.
Malgaigneova luksacija, v. luxatio.
mali krvotok, v. krvotok.
mali mozak, v. cerebellum.
maligna hipertenzija, v. hypertensia arte-
rialis.
maligna nefroskleroza, v. nephrosclero-
sis.
maligni egzoftalmus, v. exophthalmus.
maligni limfom, v. lymphoma.
malignitas, malignost, opakost, zloud-
nost, skup malignih osobina nekog pa-
tolokog procesa ili patoloke tvorevi-
ne.
malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekar-
ter napravljen od tanke ploe.
mallein, malein, filtrat bujonske kulture
Malleomyces mallei. esto se upotreb-
ljava u alergijskoj reakciji za dokaziva-
nje maleusa.
malleolaris, maleolaran, gleanjski. V.
malleolus.
malleolus, maleolus, eki, gleanj, ispup-
enje na donjem okrajku golenice i li-
njae.
Malleomyces mallei, v. Actinobacillus
mallei
malleus, maleus, eki; (1) eki, sluna
koica u obliku ekia, ija je drka ut-
kana u bubanjsku opnu, a glava se
zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija,
akutna ili hronina bolest iz grupe zoo-
noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima
sve klinike odlike sepse s mnogim me-
tastazama na koi, sluznicama i unut-
ranjim organima u vidu granuloma,
pustula i apscesa. Bez terapije antibioti-
kom bolest se obino zavrava letalno.
U nas ove bolesti nema ve decenijama.
Inae, maleus spada u grupu biolokih
oruja.
malnutritio, malnutricija, svaki poreme-
aj ishrane, koji je izazvan neunoenjem
hrane, loom apsorpcijom ili loim isko-
riavanjem hrane; m. maligna, v.
Kwashiorkor.
malokrvnost, v. anaemia.
malocclusio, nepravilnosti oblika, polo-
aja i meusobnog odnosa vilica i zuba,
nasledne, uroene ili steene, kao uz-
rok, posledica ili pratei simptom pore-
meaja funkcija vakanja, gutanja, govo-
ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode
do poremeaja estetske harmonije lica.
Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog,
transverzalnog ili vertikalnog pravca;
distocclusio, distalni zagrizaj, donja vi-
lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji
alveolarni deo sa zubima, postavljeni
unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin.
retrognathio mandibularis; mesiocclu-
sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u sa-
gitalnom pravcu, ili samo donji alveo-
larni deo sa zubima, postavljeni unap-
red u odnosu na gornju vilicu. Sin. pro-
gnathio ' mandibularis, progenija, pravi
progeni zagrizaj; ukrten zagrizaj, nep-
ravilnost transverzalnog pravca, donji
zubi vestibularno prekrivaju gornje.
Gnatino ukrten zagrizaj, deviatio
mandibulae, nepravilan poloaj donje
vilice ija se sredina ne poklapa s ana-
tomskom sredinom tela. Dentoalveolar-
no ukrten zagrizaj v. endo- i exognathio;
occlusio aperta, otvoren zagrizaj, nep-
ravilnost vertikalnog pravca; dentoal-
veolarno o.z., posledica nedovoljnog
vertikalnog razvitka alveolarne kosti na
ogranienom prostoru, usled ega zubi
tog predela ne mogu da se dovedu u
kontakt, ee lokalizovan u predelu se-
kutia; gnatino o.z., usled deformacije
tela vilinih kostiju kontakt postoji
samo na poslednjim zubima niza, usne
se s tekoom sastavljaju, vilini sprat
lica nesrazmerno visok. Sin. rahitino
otvoren zagrizaj; occlusio clausa, du-
bok zagrizaj, posledica nedovoljnog ver-
tikalnog razvitka bonih predela alveo-
larnih kostiju: u centralnoj okluziji se-
kutii se prekrivaju vie od 3 mm. Pra-
tei simptom distalnog zagriaja i svih
sagitalnih nepravilnosti poloaja sekuti-
a; supraocclusio, vertikalna nepravil-
nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji
prelaze nivo okluzalne ravni; infraoc-
476
malonil-ureja manevar

clusio, vertikalna nepravilnost pojedi-
nih zuba ili grupe zuba koji ne dostiu
nivo okluzalne ravni,
malonil-ureja, y. barbiturati
malonska kiselina, v. Acidum malonicum.
Malpighijevo telaee, tvorevina svojstve-
na strukturi bubrega; vaskularno klube
omotano naroitom ahurom (Bouwan-
nova ahura).
malpozicija zuba, v. malocclusio.
maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje
molekula disaharida maltoze na dva
molekula glikoze. Nalazi se u crevnom
soku, a u malim koliinama i u pan-
krasnom soku i u pljuvaki.
maltosuria, maltozurija, prisustvo malto-
ze u mokrai.
maltoza, disaharid iji je molekul sastav-
ljen od dva maltozno vezana molekula
glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom
kroba.
malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seni-
Hs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m.
perforans pedis, v. mal perforant du
pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa,
tuberkulozno zapaljenje kimenih pr-
ljenova koje veoma esto stvara grbu
(gibbus). Sin. Pottova bolest.
maljiasti nastavci (Drumsticks), u
jedrima belih krvnih zrnaca predstav-
ljaju izrazito seksualne oznake enskog
organizma.
maljiasti prsti, v. digiti hippocraticL
mamilarna kvrga, sjsiasta kvrga na
prednjem zidu meumozga.
mamilarna linija, v. rnammilans,
mammilaris.
mamma, dojka, sisa, parna grudna lezda
ene, grozdaste grae.^ Njeni izvodni ka-
nali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:set-
trudnoe luci mleko; m, aberr^ns,
aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa
slabo razvijenim lezdanmrtkivom, naj-
ee se nalazi bono od normalne m. u
blizirii pazuha; m, ystiaV cistina do-
jka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih
cista
v
u dojki. jSlajcee je psredi obolje-
nje dojke, tzv. mastopathia fibrosa ysti-
a (malade de Reclus), koje se razvija
usied poremeaja runkcije oyarijurna;
m. supranumeraria,
,:1;^
;
'
razvijena dojka, obino obostrano, si-
metrino, sree se u oba pola.
mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn.
mammalius.
mammaplastica, mamaplastika, plastika,
operativna plastika rekonstrukcija do-
jke u smislu njenog poveanja ili sma-
njenja. Aries-Pintanguyjova m,, opera-
cija kojom se smanjuje velika dojka; po-
veavajua m., plastika rekonstrukci-
ja dojke s ciljem da se ona povea usa-
ivanjem sopstveriQg tkiva ili protet-
skog materijala.
mammectomia, v. mastectomia.
mammilla, mamila, bradavica dojkinog
koluta. V. mlene lezde.
mammillaris, bradavini, npr., linea m.,
vertikalna linija koja prolazi preko sis-
ne bradavice.
mamografija, rendgensko snimanje do-
jke. V. mastpgrafija.
mamostimulin, jedan od ranije korie-
nih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin.
mamotropin, v. mamostimulin.
Mancinijev test, v. test.
mandibula, donja vilica, neparna kost
lica, koja se sastoji od potkoviastog
tela, zubnog nastavka i vilinih grana
kojima se zglobljava sa slepoonom kos-
;H. .. .. ..., .....: , ; _' \'.'i' , : "' . ; " 4-- :, ,
mandibularis, mandibularan, donjoviii-
ni, npr. n. mandibularis, donjovilini Zi^
'.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. .,;-:.?'!'?,
manevar, vest postupak, obino manuel-
no izveden u hirurgijiJ alcuerstvu; Ad-
sonov m., gornji ekstremitet koji se is-
pituje sputa se u visei poloaj, a glava-
e obre; istii stranu: neopipljivost
ili slaba opipljiyost pulsaije bine
arterije sugeriu da postoji sindrom
skale-nus antikus; Haistea^pv m.,
dok lekar vue gprnji ekstremitet koji
se ispituje nanie, pacijent obre glavu -
na suprotnu stranu; prekid pulsa zbine
arterije ukazuje na sindrom scalenus
anticus; Heiberg-Esmarchov in,
povlaenje clonje vilice unapred, koje
vrsi anesteziolog, spreava zapadanje
jezika unazad; Hueterov m;,
potiskivanje jezijca i unapred, koje vri
lekar prstimsi leve ruke, omoguuje da
se desnom rukpm uvede eludacna
^onda; Kappelerov
477
manganum marginalni ulkus

m., povlaenje donje vilice unapred,
koje vri anesteziolog; Ngelijev m.,
povlaenje glave pacijenta najvie obuh-
vatajui mu jednom akom potiljak, a
drugom donju vilicu, da bi se zaustavila
epistaksa; Phalenov m., manevar kome
je cilj otkrivanje sindroma karpalnog
tunela. Promer kanala se smanjuje kada
se aka s rujem dri u fleksiji ili eksten-
ziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m.
Valsalve, v. ogled.
manganum, Mn, mangan, hemijski ele-
ment, metal.
mania, manija, duevno oboljenje koje se
odlikuje preteranom veselou, motor-
nim i psihikim uzbuenjem, pretera-
nim samopouzdanjem, ubrzanim mi-
ljenjem, s nestabilnim sumanutim ideja-
ma veliine. Javlja se u nastupima ili na-
izmenino s melanholijom u toku cirku-
larne ili manijako-depresivne psihoze.
V. cyclothymia, psychosis.
manian, koji se odnosi na maniju.
manijaki napadi, nastupi oboljenja od
manije.
manijako-depresivna psihoza, v. ma-
nia, psychosis.
manijak, osoba obolela od duevne bolesti
manije. V. mania.
manipulacija, vest i uveban pokret ru-
kom u cilju leenja u fizikalnoj terapiji.
manirizam, besmisleno, smeno, iznena-
ujue ponaanje koje ponekad podse-
a na celihodno, ponavljano u beskraj.
Jedan od znakova katatonike shizofre-
nije.
Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus.
manometar, sprava za merenje pritiska
tenosti ili gasova u zatvorenom sudu ili
sistemu. Moe biti od staklene cevi, u
vidu slova U (npr. u aparatu za pneumo-
toraks) ili kao uspravna cev zagnjurena
u sud sa ivom (aparat za merenje kr-
vnog pritiska); najzad, u vidu aneroida
od metala.
Mantouxov test, v. test.
manubrium, drak, ruica, npr. manub-
rium sterni, drak grudne kosti.
manus, aka, distalni deo donjeg ekstre-
miteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutra-
nju, i dve strane, prednju (ili dlan, pal-
ma manus) i zadnju ili nadlanicu (do-
rsum manus). Na aci se razlikuju: ko-
ren ili ruje (carpus), doruje (metacar-
pus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju
su: I palac (pollex), II kaiprst (index),
III srednji prst (digitus medius), IV do-
mali (d. anularis) i V mali prst (d. mini-
mus); akuerska ., poloaj ruke u
toku napada tetanije koji podsea na pr-
ste skupljene za prodiranje u vaginu; fa-
kirska ., aka sa zarivenim noktima u
dlan (vrsto i trajno stisnuta pesnica) u
parkinsonizmu; kandasta ., deforma-
cija ake koja nastaje usled povrede ul-
narnog nerva u visini korena ake zbog
ega su prsti u metakarpofalangealnim
zglobovima u hiperekstenziji a u inter-
falangealnim u polufleksiji. Do ovakvog
poloaja prstiju dolazi i u toku progre-
sivne spinalne miine atrofije. Sin.
majmunska aka, v. skeletna aka, amyoi-
rophia spinalis progressiva; v. visea
aka, aka koja visi i ne moe da se op-
ruzi. Posledica paralize binog ivca,
najee usled njegove povrede.
mapna jedinica, (engl. map unit) broj
proporcionalan uestalosti rekombina-
cija izmeu dva gena; jedna mapna jedi-
nica odgovara uestalosti rekombinaci-
je od 1%.
marantiki edem, v. oedema.
marasmus, marazam, izraen oblik ener-
getsko-proteinske pothranjenosti. U
dece se najee javlja u prvoj godini i
odlikuje se zaostajanjem fizikog i psi-
hikog razvoja; m. senilis, staraka sla-
bost, iscrpenost.
Marchiafava-Michelijev sindrom, pa-
roksizmalna nona hemoglobinurija. V.
haemoglobinuria.
Marfanov sindrom, v. sindrom.
margarin, mast slina maslacu (buteru)
dobijena hidrofenacijom od prirodnih
biljnih ulja za jelo, uz pogodan kataliza-
tor. Vodonik se umee na mestu dvogu-
bih veza nezasienih kiselina. Pri hidro-
genaciji ulja unitavaju se vitamini pa se
stoga hidrogenovana mast mora oboga-
ivati vitaminima radi poboljanja kva-
liteta.
marginalis, marginalan, ivian, granian.
marginalna gingiva, v. gingiva.
marginalni ulkus, v. ulcus.
478
margo maseteriki refleks

margo, ivica, rub, npr. margo superior,
gornja ivica.
Marie-Bambergov sindrom, hipertrofi-
na pluna artropatija. V. arthropathia.
Marie-Bambergova bolest, v. osteoarth-
ropathia.
Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom.
marihuana, Cannabis sativa var. indica.
Ubrzo po uzimanju ovoga sredstva (obi-
no puenjem) ovek pada u polusves-
no stanje, u kome je mo rasuivanja iz-
gubljena, a mata je osloboena koni-
ca. Snovi su vrlo ivi i udovini. Ideje
se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a
oseaji za prostor i za vreme nestaju.
Mogu da se pojave i prave halucinacije.
Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotreb-
ljava se kao sredstvo za uivanje i dovo-
di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, od-
nosno od otrova). Stalno unoenje mari-
huane moe da dovede do manije i do
demencije. Aktivni princip marihuane
je kanabinol.
Mar jel i no v ulkus, v. ulcus.
marker, obeleiva, instrument slian
pinceti, iji je jedan vrh savijen prema
drugom pod pravim uglom. Slui za od-
reivanje i obeleavanje dubine gingi-
valnih depova pre gingivektomije. V.
gingivektomija.
markiranje, v. obeleavanje.
marksizam, filozofska, ekonomska i soci-
jalna doktrina osnovana na uenju K.
Marxa o tzv. istorijskom materijalizmu
koji zastupa gledite da je osnovna
struktura razvoja drutva ekonomska
baza s kojom su dijalektiki povezane
sve ostale superstrukture.
Marrijanovo telo, estrogena supstancija,
javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin.
estriol.
marseljska groznica, rickettsiosis marse-
liensis. V. rickettsiosis.
marsupialisatio, marsupijalizacija, prii-
vanje ivica otvorene ciste (ehinokokus-
ne, ovarijalne, lane pankreasne) za po-
vrne slojeve tela. Marsupijalizacija se
primenjuje u cistama koje se ne mogu
odstraniti operativnim putemV^
masa (m ili M), sve to poseduje inerciju,
to se opire svakoj promeni kretanja.
masaa, postupak kojim se pomou raz-
nih manipulacija (glaenje, gnjeenje,
trljanje) utie na spoljna tkiva bolesnog
ili zdravog oveka. Njome se tei da se
na tom delu tela izazove nadraenje u
vidu lokalne i opte povoljne fizioloke
reakcije. Masaa se upotrebljava radi Ie-
enja (terapijska masaa) ili radi pobolj-
anja zdravlja (higijenska masaa); di-
rektna ili potpreana masaa srca,
ritmiko stezanje srca rukom kroz neot-
vorenu preagu ako se srana akcija za-
ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju
izvoenja ove masae vri laparotomija;
indirektna m., snani udarci dlanom o
predeo srca; indirektna masaa se vri i
ritmikim pritiscima na srce akama,
kojima se vri presija na grudnu kost;
m. parom, leenje upljine u pluima
parom koja sadri lek i utiskuje se rit-
mikim pritiscima; m. srca, nadraiva-
nje srca ije su kontrakcije prestale u ci-
lju podsticanja na ponovni rad; vibra-
torna m., masaa brzom ponovljenom
perkusijom vibracionim ekiem; m.
desni, (stom.) terapijski postupak ko-
jim se postie bolja higijena u ustima,
bolji protok krvi u potpornom aparatu
zuba, jae oroavanje epitela desni i
smanjenje uveanja tkiva desni. Masaa
moe da doprinese i smanjenju gingival-
nih depova. Istovremeno je vana i
preventivna mera. Sprovodi se prstima,
etkicom za zube, interdentalnim sti-
mulatorima i tenostima ili kiseonikom
pod pritiskom.
masculinismus, maskulinizam, ginandri-
ja, prividni hermafroditizam u ene, ije
su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost
velikih usana stidnice.
masculinus, muki. Sin. virilis.
maseni broj, (A), broj koji odgovara atom-
skoj teini pojedinih elemenata, odnos-
no njihovih izotopa. On predstavlja broj
nukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir pro-
tona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A
= Z + N. Pie se desno iznad hemijskog
simbola; npr., H
1
, H
2
(deuterijum), O
16
.
maser, (I) osoba kvalifikovana za vrenje
masae; (2) instrument kojim se vri
masaa.
maseteriki refleks, v. refleks.
479
masivan
mast

masivan, koji je vrst i po srazmerama ve
lik. . ; v : - , - : ' . : : -^
maska, sredstvo za pokrivanje, zaticava-
nje; u zubarstvu za skrivanje metalnih
delova neprozranim materijalom; u
anesteziologiji kao pribor za sprovoe-
nje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju,
Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja slui za
udisanje kiseonika na visinama, a u kli-
nici za oksigenoterapiju, v. oksigenotera-
pija; Curschmannova m., ranije je slu-
ila za inhalaciju terpentinske pare;
Hutchinsonova m., oseaj u koi lica
kao daje ovo pritisnuto maskom; est
simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova
m., maska koja se stavlja na nos i usta
da bi izazvala opstrukciju u disanju i
time vetaku hiperemiju plua; ranije
primenjivana za leenje tuberkuloze
plua; mrtvaka m. gipsani otisak lica
umrlog; Ombredanneova m., aparat za
inhalacionu narkozu. Sastoji se od mas-
ke i uplje metalne kugle, koja je rezer-
voar za" etar, i ivotinjske meine, u koju
prodire deo izdahnutog vazduha i etra i
mesa se sa sveim vazduhom pre ponov-
nog udisanja. Preimustvo je u tome to
tedi etar, to se udie zagrejani vazduh
iz meine i to se nadrauje centar za di-
sanje udisanjem vazduha iz meine s po-
veanom koncentracijom GO
2
; Schim-
melbuschova m., icana maska za in-
halacionu anesteziju. Lako se rasklapa
za postavljanje gazom na koju se kaplje
isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hlo-
roform itd.); m. za oksigenoterapiju,
gumena ili plastina maska za davanje
kiseonika.
maskirana perforacija, sin. prikrivena
perforacija. V'. perforacija.
maslac, mleni proizvod dobijen od krav*
Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti
u 34%, 0,5 belanevina, mlene kiseline
0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14%
vode. Sin. buter.
maslana, buterna kiselina, v. Acidum
butyricum.
masne naslage, (seks.) sem koliinom,
mast se odlikuje karakteristinim ras-
poredom u mukom i enskom polu. U
stanju anabolike ravnotee sloj masti
je u ene svugde deblji nego u mukar-
ca, sem iza 3 prva vratna prljena (naro-
ito pozadi atlasa), gde je masni sloj u
mukog deblji. Sem ove opte lokaliza-
cije masnih naslaga postoje i njihove
posebne: na sedalu, u predelu trbuha,
butinama. Pored ovog topografskog ras-
poreda masne naslage su u ene znatni-
je u donjim delovima, a u mukog u gor-
njim delovimatela.
masohizam, uivanje u podnoenju bola
u toku polnog odnosa: masohist na od-
reene nadraaje, koji u normalnog iza-
zivaju oseaj bola, ne reaguje bolom,
nego uivanjem, zadovoljstvom. Maso-
hista ima znatno vie meu mukarci-
ma nego meu enama. Raspon zbiva-
nja u masohizmu je vro velik. Idejni ili
simbolini masohizam spada u oblast
uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flage-
lantizam se sastoji od uivanja do orgaz-
ma u podnoenju ibanja, obino po se-
dalu (.. Ruso). Telesno muenje u ne-
kim sluajevima moe biti zamenjeno
duevnim (pretnje, psovka i kinjenje).
massa, masa, npr., massa intermedia u
vratu spermatozoida; m. pilularum,
masa koja se upotrebljava kao konsti-
tuens za spravljanje pilula. Postoje raz-

x
ne pilularne mase, npr.: Extractm Fae-
cis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Li-
quiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum
Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae.
masseter, (gr. rnaeter, vaka) mase-
ter; m. masseter, mii vaka.
massetericus, maseterican, koji se odnosi
na masseter.
massotherapia, v. therapia.
mast, smea triglicerida viih masnih kise-
lina/poglavito palmitinske, s tearinske i
oleinske; JPrema poreklu masti se dele
na biljne i ivotinjske. Teni gliceridi
zovu se jo i ulja; rezervna m,> mast
koja se nalazi u masnom tkivu pod ko-
om, u trbunoj duplji, onoj duplji i dr.
Ova mast predstavlja rezervu koju, u
sluaju potrebe, organizam moe troi-
ti, a da to ne izazove tee ppsledice po
njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove
i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti
koja se nalazi vezana u elijama i u tki-
vima organizma. Ova poslednja je od ve-
480
mastectomia mastopathia fibrosa

likog formativnog i funkcionog znaaja
za elije i tkiva. Sin. neutralna mast.
mastectomia, isecanje ele dojke; radi-
kalna m., ekscizija dojke zajedno sa
grudnim miiima i regionalnim (pazu-
nim) limfnim lezdama. Sin. manimecto-
niia, Halstedova operacija (pod operaci-
ja).
masticatio, vakanje, oralna faza pripre-
me hrane za varenje. Jedna od motor-
nih funkcija usne duplje. Obavlja se
usklaenom aktivnou miia pokreta-
a donje vilice (vakatriih miia), nad-
hioidnih miia i miia jezika; masete-
rini tip ., hrana se melje horizontal-
nim pokretima donje vilice; temporalni
tip ,, hrana se drobi vertikalnim po-
kretima donje vilice.
masticatorius, mastikatoran, vakai,
koji se odnosi na vakanje.
mastikalni tip sluznice usta, deo usne
sluznice koji uestvuje u vakanju (des-
ni i sluznica tvrdog nepca). Izloen je
pritisku pri vakanju, pa oroava i vrs-
to je pripojen za podlogu. Sin. mastika-
tornitip sluznice usta.
mastitis, apaljenje dojke. Obino je akut-
no oboljenje, a moe imati i hronian
tok. Via se samo u izvesnom periodu
ivota: u novoroenadi, u pubertetu i,
najee, za vreme dojenja (puerperlni
mastitis). Razlikuju s pravi mastitis,
kada je apaljenje lokalizovano na lez-
dano tkivo, i paramastitis, kada se pro-
ces odigrava u vezivnom tkivu oko lez-
da. Mastitis esto prelazi u apsces do-
jke; hronini cistini m. v. Brodie-Rec-
lusova bolest, mastopathia fibrosa cysti-
ca, Schimmelbuschova bolest, hmnini
cistini mastitis; intersticijalni m., a-
paljenje potke mlene lezde; m. neo-
natorum, mastitis novoroeneta, ne-
normalno stanje dojke novoroeneta,
koja je nabrekla, hipertrofina, s trago-
vima luenja ili je zapaljena sa ili bez
gnojenja; m.phlegmonosa, apaljenje
dojke koje se zavrava apscesom; puer-
peralni mastitis, mastitis koji se javlja
u babinjama i koji se obino zavrava
apscesom; retromamalni m., apalje-
nje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj
mleka u jednom ili vie renjia dojke,
koji stvara bolan otok; obino se javlja
z vreme dojenja; m. suppufativa,
gnojni mastitis, koji nastaje prodorom
gnojnih bakterija kroz izvodne kanale
ili raseline (ragade) na kolutu ili brada-
vici dojke.
mastix, mastiks, vrsta ute smole od drve-
ta Pistacia lentiscus (Anacariace).
Njen rastvor u benzenu se upotrebljava
u maloj hirurgiji (Solutio Masticis).
mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili
prostrano nagomilavanje mastocita u
tkivima; kad je infiltracija u koi izrae-
na, onda je mastocitoza poznata kao ur-
tikarija pigmentoza; m. systemica, u
kojoj mastociti infiltriu u limfne lez-
de,kostnu sr, krv, jetru i slezinu. Sin.
leucaemia mastocytica.
mastodynia, mastodinija, bolovi u dojka-
ma. U nekih ena za vreme genitalne ak-
tivnosti via se vrlo esto pojava jakih
bolova koji traju krae ili due vreme.
Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo
jaki. Mogu da se pojave bilo u kom mo-
mentu, ali vrlo esto prethode men-
struaciji. Kliniki se po dojkama ne vide
neke naroite patolokoanatomske pro-
mene. Smatraju se kao posledica hiper-
folikulinemije,
mastografija, rendgensko snimanje dojke
posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta
u njene izvodne kanale. Sin. marnog-
rafija.
mastoidectomia, mastoidektomija, hirur-
ka evakuacija pneumatikih elija
mastoidnog nastavka slepoone kosti.
mastoieus, mastoidan, bradaviast, npr.
processus mastoideus> bradavicasti ili
mastoidni nastavak.
matoiditis, gnojno apaljenje pneumat-
skih elija u mastoidnom nastavku sle-
poone kosti. One su preko najvee e-
lije (antrum mastoideum) povezane sa
srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren
u slepoonoj kosti moe da probije u
endokranijum, u labirint, u sigmoidni
sinus ili u bulbus jugularne vene. U sva-
kom sluaju potrebno je operacijsko Ie-
enje jo pre^ pojave komplikacija.
mastopathia fibrosa cystica, distrofiko
oboljenje mlene lezde s veim ili ma-
njim cistama, nekada s adenoznom hi-

31 Medicinski leksikon
481
masturbacija materini ciklus

pertrofijom epitela i fibrozom. Prome-
ne proimaju elu lezdu ili se javljaju u
nejasno ogranienim ognjitima. esto
se teko razlikuje od raka dojke. Sin.
Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbusc-
hova bolest, kronini cistini mastitis. V.
mastitis,
masturbacija, v. onanija. Mataruka
Banja, banja u podnoju Stolova, na
desnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat
deluje sedativno i toniki. Banja ima 4
izvora sumporne vode, temperature: 36,
38 i 4. Hemijski sastav vode ovih
izvora je slian i pored temperaturnih
razlika u bunarima. Njihova ukupna
mineralizacija iznosi 1,066 g/oo. Njihov
glavni sastojak je sumpor-vodonik
(H2S): 16 mg/oo. Ove vode, pored toga to
su sumpor-vodonine, i slabo su hid-
rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i
ugljenokisele. Upotrebljavaju se za ku-
panja, ispiranja i za pie. Postoje dva ku-
patila, s kadama i basenima. U ovoj banji
se lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova i miia; neuralgije i neuri-tisi;
oboljenja koe; oboljenja enskih polnih
organa, nespecifina zapaljenja nosa, grla
i bronhija; hronine tegobe usled trovanja
olovom, ivom, bizmutom i arsenom.
Matasova operacija, v. endoaneurysmor-
rhaphia.
Matasova traka, aluminijumska pantljika
za privremenu okluziju veih krvnih su-
dova u cilju uspostavljanja pobonog
krvotoka,
mater, omota, modanica, omota mozga
i kimene modine (tri opne). V. menin-
ges.
materia alba, meke naslage bele boje koje
se stvaraju na zubima u blizini desni, usled
neadekvatne higijene usta i zuba.
Sastavljene su od mikroorganizama,
deskvamiranih epitelnih elija i leuko-
cita. Svojim produktima izazivaju zapa-
Ijenje desni. Sin. naslage, meke. materica,
v. uterus.
materina dugmad, u priljubljenom vidu
materice (placentae appositae) na ma-
terinoj sluznici se nalaze naroita dug-
masta uzvienja, pokrivena mnogobroj-
nim sitnim kraterima koji predstavljaju
otvore lezda u koje se uvlae horion-
ske resice. Takva labava veza izmeu
horionske i materike strukture ini da
se na poroaju horion, bez ikakvog kr-
varenja, lako odvaja.
materina duplja, v. cavum uteri.
materini ciklus, svojstvene promene
materine sluznice koje odgovaraju cik-
lusnim promenama u jajniku. Repro-
duktivan ivot ene karakteriu mese-
ne ritmike promene u luenju polnih
hormona i odgovarajue promene po-
lnih organa. Ciklus traje proseno 28
dana. U sasvim zdravih ena moe trajati
od 20 do 40 dana ali u sluajevima kad je
duina ciklusa promenjena esto po-
stoji smanjena plodnost (smanjena fer-
tilnost). U doba menstruacije, osim naj-
dubljih slojeva, svi slojevi endometriju-
ma otpadnu. Debljina endometrijuma
se u vremenu od 5. do 14. dana seksual-
nog ciklusa brzo poveava pod uticajem
estrogena koje lui meak u razvoju.
Duina lezda u materici takoe se po-
veava, ali jo nema nikakvog luenja.
Ove promene endometrijuma nazivaju
se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa
^ proliferativnom ili estrogenskom fa-
zom. Posle ovulacije endometrijum po-
staje edematozan i lezde koje sad aktiv-
no lue postaju, pod dejstvom estroge-
na i progesterona (hormona utog tela),
razvijene i naborane. Ovo je sekreciona
ili progesteronska faza seksualnog cik-
lusa. S degeneracijom utog tela presta-
je hormonski nadraaj endometrijuma.
Spiralne arterije se suze, pa deo endo-
metrijuma koji one ishranjuju postaje
ishemian. Usled ishemije nastaje ote-
enje tkiva, uz oslobaanje jedne anti-
koagulantne materije. Zatim se u odre-
enom vremenu spiralne arterije proi-
ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te
nastaje krvarenje i Ijuenje endometri-
juma- menstruacija. Menstrualno krva-
renje je uglavnom arterijske i ena pri
tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu
funkcije endometrijuma proliferacijska
faza predstavlja fazu obnavljanja epitela
posle prethodne menstruacije, a sekre-
cijska je faza pripreme materice za ug-
neivanje oploene jajne elije. Ako ne
482
materini grli mediastinitis

doe do oplodnje, endometrijum se od-
bacuje i tako zapoinje novi ciklus.
materini grli, kanal, v. kanal materi-
nog grlia.
materini himen, krivudava linija po ko-
joj se cervikalne elije materine sluzni-
ce u toku menstruacije nastavljaju u slo-
jevit ploast epitel.
materini privesci, v. adnexa uteri.
materija, sve to nas okruuje predstavlja
razliite vidove materije, koji, dejstvuju-
i neposredno ili posredno na naa
ula, izazivaju oseaj. Materija je objek-
tivna realnost i postoji nezavisno od na-
eg iskustva, naih ula i nae svesti; ek-
strakti vne m., stariji naziv za sve or-
ganske supstancije, koje se mogu ekst-
rahovati vodom, alkoholom ili etrom iz
delova biljaka i ivotinja.
Mathylium salicylicum, metil-estar sali-
cilne kiseline, bezbojna ili ukasta ulja-
na tenost. Upotrebljava se spolja, za
ublaavanje reumatikih bolova.
matracni av, v. sutura.
matrice, (stom.) trake od metala, celuloi-
da ili celofana odgovarajueg oblika i
veliine i bakarni prsten. Koriste se za
oblikovanje ispuna koji se unose u plas-
tinom stanju u preparisani kavitet
zuba; m. individualna, gipsani otisak i
celuloidna kruna.
matrix, matica, osnovna supstancija; ma-
terica; m. unguis, matica (leite) nok-
ta.
maturacija glei, sazrevanje glei. Prvo-
bitni sadraj mineralnih soli u glei od
oko 30% poveava se na 96 do 98%. Ma-
turacija poinje od okluzalnih i incizal-
nih delova krunice zuba. Sin. kristaliza-
cija glei.
Mauriacov sindrom, v. sindrom.
maxilla, gornja vilica, parna kost koja se
sastoji od upljeg tela i etiri nastavka
(eoni, jagodini, zubni i nepani). up-
ljina se naziva gornjovilini sinus (sinus
maxillaris) i spada u paranazalne sinu-
se. V. sinus.
maxillaris, maksilaran, gornjovilini, npr.
n. maxillaris, gornjovilini ivac.
maxillectomia, maksilektomija, hirurko
odstranjenje gornje vilice.
Maydlova operacija, v. operacija.
May ero vi talasi, talasi koji se zapaaju na
krivulji registrovanja krvnog pritiska
pored pulsnih talasa i talasa prouzroko-
vanih disajnim pokretima. Traju oko 25
sec., a nastaju kao posledica promena u
nervnim centrima koji kontroliu zjap
sudova, zbog ega se zovu i vazomoto-
rikim talasima.
May-Grnwald-Giemsino bojenje, v. bo-
jenje.
Mayoova operacija, v. operacija.
McArdleova bolest, v. bolest.
McBurneyeva taka, mesto bola u apen-
dicitisu, koje se odreuje pritiskom na
mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje
bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant.
sup.), a na liniji koja spaja ovu s pup-
kom.
McClure-Aldrichov test, v. test.
meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m.
acusticus externus, spoljani usni ka-
nal.
Meckelov divertikul, u 2% sluajeva (e-
e u ena nego u mukaraca) vitelinski
kanal se ne odvaja od crevne cevi nego
ostaje kao dugi pag poznat pod ime-
nom Meckelovog paga (diverticulum
Meckeli).
Meckelova hrskavica, hrskavica koja
prethodi stvaranju kotane donje vilice
i koja je smetena du vilinih lukova u
poetku 2. meseca. Prednji krajevi te hr-
skavice odgovaraju simfizi brade, a za-
dnji buduoj bubanjskoj duplji.
medialis, medijalan, unutranji, koji se
nalazi blie srednjoj ravni organizma.
medianus, sredini, koji se nalazi u sredi-
ni.
mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno
treptanje, podrhtavanje sredogrua,
nenormalna pomeranja sredogrua pri
disanju u otvorenom pneumotoraksu,
koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog
vazduha u otvorenu pleuralnu upljinu
prilikom disanja. V. pneumothorax, kla-
enje medijastinuma.
mediastinalis, medijastinalan, koji pripa-
da sredogruu (medijastinum).
mediastinitis, zapaljenje medijastinuma
sredogrua; m. fibrosa, medijastinum
s velikim stvaranjem vrstog vezivnog
tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora-
483
mediastinoscopia medicina

gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg
esto postoji perikarditis. Moe dovesti do
kompresije organa koji se nalaze u
sredogruu; fibroni m., indurativni m.,
zapaljen jski,.. sklerozaritni proces
reumatske, hemoragijke ili nepoznate
prirode, esto udruen s fibroznim peri-
karditisom, praen opstrukcijom gornje
uplje vene, a rede stenozom tra-
heobronhijalnog stabla i jednjaka.
mediastinoscopia, medijastinoskopija,
pregled sredogrua pomou cevastog
instrumenta, koji omoguuje direktno
posmatranje tkiva u njemu i uzimanje
iseaka za patolokohistoloki pregled.
mediastinotomia, rriedijastinotomija,
operativni pristup sredogruu; pristup
spreda je prednja ili cervikalna medijas-
tinotomija, a pristup ostraga zadnja ili
lena medijastinotomija. mediastinum ili
cavum mediastinale, medijastinum, to
je u sredini, sredog-rue, srednji deo
grudne duplje ogranien grudnom kosti,
pluima, kimenim stubom i preagom.
DeIi se na prednji i zadnji medijastinum.
U sredogruu su smeteni: srce, veliki
krvni sudovi, jednjak, dunik, ivci i
limfne lezde. mediastinum testis, v.
corpus Higkmri. mdicamentosus,
medikamentoni/ koji Se odnosi na lek ili
izazvan lekom, npr., thrapia ili acne
medicamentosa. medicamentum,
medikament, lek, lekovi-ta supstancija
(Iekovito sredstvo, leko-vita materija,
lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u
odreenim koliinama, u odreenom
obliku i na odreeni nain, slui za
spreavanje, odstranjivanje, olakavanje,
ublaavanje, leerij i ieljenje bolesti
"ili simptoma bolesti i tetnih pojava
overjem ili u ivotinj-koirn Organizmu.
medicina, (1) nauka o normalnoj grai i
funkcijama organizma oveka i ivotinja,
patolokim promenama grae ili funkcija
koje se ispoljavaju kao obolje-^>
njihovim uzrocima i njihovom spreavanju
i leenju; (2) nauka o leenju
n
bolesti;
specijalno o leenju lekovima;
aeromedicina, v. vazduhoplovria m.;
berberskam., niz manipulacija (vene-
prikeij; stavljanje pijavica, aica itd.)
koje su nekada, naroito pre razvoja
moderne medicinev obavljali berberi,
koji su katkada nosili i naziv hirurg;
fiskulturna m., grana medicine koja se
bavi fiziologijom i patologijom sporta. U
f.m. spadaju, npr., sportska higijena,
sportska traumatologija itd.; gomedi-
cina, grana medicine koja se bavi utica-
jem klimatskih i drugih ulova okolne
sredine na zdravlje; granine oblasti
medicinske nauke ili oblasti nekih na-
uka koje obuhvataju m. ili su joj bliske,
npr. biologija, antropologija, biohemija,
uporedna anatomija, medicinska ento-
mologija, psihopatologija, sanitarna
tehnika itd.; humana m., bavi se uva-
njem zdravlja i leenjem bolesti oveka;
industrijska m*, grana medicine koja
obuhvata, pored higijene rada; kliniku i
terapiju profesionalnih oteenja, tro-
vanja, oboljenja i traumatizama; inter-
na m., (1) grana medicine koja se bavi
bolestima koje se ne mogu leiti hirur-
ki; (2) medicina, za razliku od hirurgije;
kurativna m., skup svih onih grana me-
dicine koje se bave leenjem obolelih;
preventivna m., grana medicine koja se
bavi teorijom i praksom spreavanja
bolesti pronalaenjem i suzbijanjem iz-
vora zaraze, unitavanjem prenosilaca,
podizanjem otporne snage osoba ugro-
enih infekcijom, itd.; psihosomatska
hi.; grana medicine koja se bavi proua-
vanjem nastajanja bolesti i psihikim, a
ne samo somatskim putem. Psiha je
proizvod materije, ali ne takav koji na
materiju Vie ne utie (kao miris na c vet
koji ga je proizveo). Kao to od stanja
organa - materije - zavisi psiha, tako i
ona utie na materiju iz koje je nastala.
Tako psiha ne utie na organe u narkozi
nikako, dok u strahu vrlo jakor organi
utiu na psihu ponekad vrlo nezttatno,
dok neobino jako, npr., u progresivnoj
paralizi; m. rada, prouava odnos izme-
u oVeka i njegovog zaposlenja, predu-
zima mere za odravanje i unapreiva-
nje zdravlja i radne sposobnosti zapo-
slenih ljudi, otklanja prevremeno troe-
nje snage, ispituje, predupreuje i leci
profesionalna oboljenja i daje osnove za
zatitu rada sluei se u punoj meri re-
484
medicinska bibliografija medicinska sestra

zultatima higijene rada; socijalistika
m./medicina u socijalistikom drutvu.
Osnovna naela s.m.su staranje drutva
i drave o zdravstvenoj zatiti i leenju
graana, plansko provoenje mera u
zdravstvenoj slubi, jednako pravo svih
na medicinsku pomo, jedinstvo pre-
ventivne i kurativne medicine i isticanje
znaaja preventivne medicine; socijal-
na m., grana medicine koja prouava
veze izmeu ekonomskih i socijalnih
prilika i bolesti koje po svojoj uestalosti
ili drugom znaaju predstavljaju pro-
blem za drutvo. S.m. bavi se i proua-
vanjem i predlaganjern mera za borbu
protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirika
m.y jatrohemijska struja u medicini,
koju je osnovao Paracelsus; sudska m.,
grana medicine koja prouava sva pita-
nja medicine koja su u vezi s pravosu-
em. Sin. forehzika m.; vazduhoplov-
na m., grana medicine koja se bavi fizio-
logijom i patologrjoni letenja, vazdu-
hoplovnom higijenom i epidemiologi-
jom; veterinka m., bavi s uvanjem
zdravlja i leenjem bolesti ivotinja.
medicinska bibliografija, sistematski
sreena zbirka bibliografskih podataka
o medicinskim publikacijama (knjige,
broure ili lanci u asopisima); M.b. je
obino sreena prema pojedinim oblas-
tima medicine. Moe da bude tekua ili
retrospektivna za jedan xlui period.
medicinska dokumentacija, zbir zabele-
enih ppciataka o nekom bolesniku, is-
torija bolesti (anamneza, status i tok bo-
lesti), rezultati laboratorijskih i drugih
(specijalisticko-konsuitantskin) ispitiva-
nja, rendgenski i drugi snimci, opera-
cipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem
ovakve rn.d u uem smislu reci, koja se
odnosi ria hospitaHzovane i ambulant-
no-poliklmiki leene bolesnike, m.d. u
irem smislu obuhvata prikupljene
podatke i o ispitivanju zdravstvenog
stanja grupa stanovnitva, sistematskim
pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi
mogunost njenog strunog i naunog
koricenja.
medicinska etapa, v. sanitetska etapa.
medicinska etika, skup propisa, normi i
obrazaca ponaanja kojih se u jednoj za-
jednici moraju pridravati svi zdrav-
stveni radnici kao pripadnici jedne pro-
fesionalne kategorije. Etika naela
zdravstvenih radnika u nas se temelje
na marksistikoj dijalektici i etici sa-
moupravnog socijalistikog drutva, is-
to rijskim tekovinama medicinske etike
i medicinske naune misli i na kodeksu
zdravstvenih radnika SFRJ.
medicinska hernija, v. hernija.
medicinska hidrologija, v. hydrologia.
medicinska klimatologija, v.klimatologi-
.' .'. "' ' . , ' medicinska
pomo, usluga koju lekar ili
drugi zdravstveni radnik prua obpleloj
ili povreenoj osobi. Postoji vie oblika
medicinske pomoi: hitna m.p., pomo
koju pruaju sve zdravstvene organiza-
cije i svi zdravstveni radnici osobama
kojima je ovaj oblik pomoi neophodan.
Razlikuje se od prve pomoi koja je es-
to nemedicinska; opta m.p., pomo
koja se poklapa sa delathou lekara
opte prakse i kao takav je ori i prua;
specijalistika m.p., pomo koja uk-
ljuuje mere i postupke vieg stepena
strunosti. Pruaju je lekari specijalisti
pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p.
u ratu, skup medicinskih mera koje se
ukazuju povreeriima i obolelinia na sa-
nitetskim etapama (v. tamo) za vreme
njihove evakuacije iz jedinica u sanitet-
ske ili zdravstvene ustanove u kojima
ostaju do ishoda leenja. V. etapno lece-
nje, sanitetska etapa.
medicinska sestra, u srednjoj ili vioj
koli obrazovana zdravstvena radnica,
saradnica lekara na specijalnim dunos-
tima oko nege bolesnika, asistencije pri
raznim intervencijama, operacijama, (v.
instrumentarka), socijalno-medicinskoj
zatiti (v. patronana sestra), rukovoe-
nja niim zdravstvenim osobljem itd.
Sin. sestra-pomonica; glavna m.s., m.s.
koja rukovodi radom m.s. nekog odelje-
nja ili neke ustanove. U nekim zemljama
postoji i m.s. s visokom strunom spre-
mom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem.
M.S. uestvuju i u nastavi srednjih i vi-
ih medicinskih kola.
485
medicinska statistika medicinski centar

medicinska statistika, v. statistika.
medicinska tri jaza, razvrstavanje povre-
enih i obolelih (p/o) u ratu u grupe
(kategorije) prema raznim kriterijumi-
ma kao to su: vrsta povrede i oboljenja,
vrsta i hitnost hiedicinske pomoi na
dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj
ustanovi, trajanje leenja, nain i pravac
evakuacije p/o itd.; shodno ovome trija-
a moe biti dijagnostika, terapeutska,
prognostika i evakuaciono-transport-
na. Kriterijum trijae se na etapi moe
menjati,zavisno od sledeih uslova: broj
p/o na etapi u odreenom vremenskom
periodu, raspoloiva transportna sred-
stva, broj i strunost sanitetskog osob-
lja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost eva-
kuacije s obzirom na ugroenost sani-
tetske etape itd.: u povoljnim uslovima
medicinska trijaa e se usmeriti da to
vei broj p/o dobije na datoj etapi svu
potrebnu medicinsku pomo i negu, u
protivnom e se odrediti za evakuaciju
svi oni kojima nije potrebna neodlona
medicinska pomo. Danas se p/o razvr-
stavaju u tri reda hitnosti (prema proce-
ni stanja organiza i prema hitnosti me-
dicinske pomoi): u prvi red hitnosti se
svrstavaju oni p/o kojima se mora po-
mo pruiti to je mogue bre (ovde
spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija,
prodprne povrede trbuha, perforacija
ulkusa, akutno poputanje srca, pluni
edem, tee zatrovani bojnim otrovima i
si.); u drugi red hitnosti spadaju otvore-
ni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i
zglobova, iroke povrede mekih tkiva i
opekotine sa 10-40% zahvaene povri-
ne tela, otvorene i zatvorene kranioce-
rebralne povrede, povrede ake, kime,
oka, uha, sinusa, drela, zatim teke an-
gine, pneumonije, akutna oboljenja
gastrointestinalnog trakta, veina zaraz-
nih oboljenja, srednji i tei stepen ozra-
enja itd.; u trei stepen hitnosti se ub-
rajaju kontuzije, komocije, povrede ma-
lih kostiju i zglobova, povrne opekoti-
ne do 10% zahvaene povrine tela,
gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis,
faringitis, laringitis, laka oboljenja di-
sajnog i probavnog trakta, laka ozrae-
nja itd. Unutar svake grupe p/o se dife-
renciraju po hitnosti, tako da oni koji
imaju jako krvarenje ili povreeni sa as-
fiksijom (tj. oni kojima je ivot neposredno
ugroen) imaju u pogledu hitnosti pruanja
medicinske pomoi ili evakuacije
prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u
nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u
posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na
svakoj etapi se p/o takoe dele u grupe
prema ishodu i trajanju leenja, tako se,
npr., jedna grupa p/o (obino manji broj)
odvoji za vraanje u stroj, jer vie nema
potrebe da se dalje zadravaju na
sanitetskoj etapi radi leenja, dok se jedan
deo p/o zadrava na datoj etapi nekoliko
dana radi leenja; najvei deo p/o se
evakui-e iz trupnih sanitetskih etapa u
vie etape, u poljske ili druge bolnice u
armiji, odnosno u ustanove zdravstvene
slube itd. Zbog posebnog karaktera po-
vrede ili oboljenja, a prema tome i zbog
posebnog postupka na sanitetskim eta-
pama odvajaju se u posebne grupe: a)
povreeni i oboleli koji su kontaminirani,
b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,-
bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti
oboljenja, infekcije).
medicinska trovanja, v. trovanje.
medicinske kole, organizacije koje ob-
razuju zdravstvene radnike s razliitim
stepenima obrazovanja. U tom smislu
postoje kole koje obrazuju zdravstvene
radnike sa srednjim, viim i visokim ob-
razovanjem za obavljanje odreenih po-
slova i zadataka u okviru zdravstvene
zatite stanovnitva.
medicinski centar, zdravstvenaorganiza-
cija koja obezbeuje zdravstvenu zati-
tu stanovnitva putem objedinjene bol-
nike i vanbolnike delatnosti. Ideja za
osnivanje ovakvih institucija poiva na
postavci da je zdravstvena zatita jedin-
stvena i nedeljiva i da se u takvoj orga-
nizaciji, pored objedinjavanja slube,
moe postii i ekonominost i racional-
nost u korienju opreme, kadra i mate-
rijalnih sredstava. Ima najmanje slede-
e slube: za optu medicinu, za zatitu
ena i dece, higijensko-epidemioloku,
za unutranje bolesti, za hirurke i dru-
486
medicinski fakultet medulla

ge bolesti, za fizikalnu medicinu, poliva-
lentnu patronau, antituberkuloznu, za
medicinsko snabdevanje, za transfuziju,
rendgen, socijalnu medicinu i statistiku
isl.
medicinski fakultet, nauna, vaspitna i
obrazovna univerzitetska institucija
(organizacija) koja formira lekara opte
medicine i omoguava mu da tokom
studija ovlada odreenim strunim zna-
njima, vetinama i stavovima, da razvije
sposobnost samostalnog miljenja i za-
kljuivanja i d tu sposobnost, zajedno
sa steenim znanjima i vetinama, efi-
kasno primeni u unapreenju i uvanju
zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Ie-
enju obolelih, usvajajui pri tome stav
o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj
zdravstvenoj zatiti pojedinca i grupaci-
je.
medicinski ugalj, v. carbo medicinalis.
medicinsko snabdevanje u QNO, sistem
mera kojima se obezbeduje sanitetski
materijal i medicinska oprema za orua-
ne snage i stanovnitvo. Sin. sanitetska
snabdevanje.
medi jalni, prema sredini, unutra.
medijastinalhi flater, v. mediastinal flut-
ter.
medijastinalna duplja, medijastinum,
sredogrue. V. cavum mediastinale.
medijator, ekscitacijski, posrednik koji
poveava propustljivost elijske opne
za natrijum; ulaenje natrijuma u eliju
dovodi do smanjivanja negativnosti po-
tencijala opne i poveane razdraljivos-
ti elije. Acetil-holin je ekscitacijski po-
srednik u svim sinapsama izmeu pre-
ganglijskih i postganglijskih vlakana ve-
getativnog nervnog sistema, u miino--
nervnim spojevima, u organima inervi-
sanim parasimpatikusom i u veini si-
napsi u centralnom nervnom sistemu.
medikohirurki, ono to pripada internoj
medicini i hirurgiji.
medikolegalno, to se istovremeno odnosi
ili ima veze s medicinom i sa zakonom
(pravosuem).
medioklavikularna linija, v. mamillaris.
medionecrosis aortae idiopathica cysti-
ca, promena vezana za pojavu ognjita
nekroze i sluzne degeneracije u mediji
aorte. Ove promene nisu praene reak-
cijom zapaljenja ve se sastoje u nekrozi
i pojavi sitnih cistikih prostora izmeu
elastinih vlakana zida aorte. Hiperten-
zija kao i hipertireoidizam u velikom
procentu prate ovakve promene na aorti.
mediteranska anemija, beta-talasemija.
V. thalassaemia.
medium, medijum, (1) sredina; (2) sred-
stvo; (3) posrednik, npr. supstancija
koja prenosi nadraaje; (4) supstancija
koja se upotrebljava za kultivisanje bak-
terija, hranljiva sredina, hranilite; (5)
(psih.) osoba koja slui kao posrednik u
izvoenju hipnoze ili spiritistikih ogle-
da.
medius, srednji, u sredini.
medularin, prevaga mukog gonadona u
jo neodreenoj gonadi zaetka, posle-
dica je luenja medularina.
medularna cev, (embr.j rubovi medular-
nog oluka se u toku razvoja sve vie pri-
bliavaju, ukoliko se oluk produbljuje,
dok se ne sljube po srednjoj liniji, pre-
tvarajui oluk u cev. Pri kraju 9. dana
(embrion u 215. asu) zatvaranje je zavr-
eno na celoj duini oluka, sem na nje-
gova dva kraja gde za izvesno vreme os-
taju otvori (prednji i zadnji neuropor).
Medularna cev je od svog prvog poetka
nejednakog kalibra. Jo pre njenog po-
tpunog zatvaranja na njenom glavenom
kraju se razlikuju tri proirenja (moda-
ni mehurovi).
medulla, sr, srce, srika, modina; m. ob-
longata, izduena modina, deo cen-
tralnog ivanog sistema, oblika zarub-
Ijene kupe i duine oko 2,5 cm. Nalazi se
u lubanjskoj duplji i u kimenom kana-
lu, gde se nastavlja kimenom ,modi-
nom. Ima izvanrednu bioloku vanost,
jer, osim jedara modanih ivaca, sadri
i vane refleksne centre, i to za: disanje,
rad srca, kaalj, povraanje itd.; m. os-
sium flava et rubra, kostna sr uta i
crvena, meko tkivo bogato krvnim su-
dovima koje ispunjava upljine kostiju.
Delimino je uta, kao u dijafizama du-
gih kostiju, a delimino je crvena, kao u
epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-
487
medullaris meuprostorna lezda

j lubanje i u rebrima. Slui za stvaranje
krvnih zrnaca; m. spinalis, kimena
modina, deo centralnog nervnog siste-
ma, smeteha u kimenom kanalu. Pru-
a se od prvog vratnog do drugog sla-
binskog prljena. Oblika je vrpce, duge
skoro 50 cm i prenika oko l cm. U sre-
dini je siva supstancija u obliku stubo-
va, a bela masa je oko sive u vidu vrpci.
Siva masa sadri nervne elije. U beloj
masi nalaze se ne rvn vlakna, produeci
elija, koji predstavljaju modane pute-
Ve. Od kimene modine polazi 31 par
kimenih ili spinalnih ivaca koji posta-
ju spajanjem korenova, prednjih ili mo-
tornih i zadnjih ili senzitivnih korenova.
Kimeni ivci su meoviti, jer sadre
motorna i senzitivna nervna vlakna.
Uloga kimene modine je refleksna i
provodna.
medullaris, medularan, modinski, srni.
medullectomia, medulektomija
>
odstra-
njivanje sri nekog organa, ripr. sri
nadbubrene lezde, sri kosti itd.
medulloblastoma, meduloblastom, ma-
ligna neoplazma iz grupe glioma koja se
javlja u predelu srednje linije maloga
mozga najee u dece. Implantacijom -
ise iri u modane komore i meninge.
Meka sivkastocrvenkasta masa neoplaz-
me mikroskopski pokazuje mnogoeli-
hst, a elije stvaraju grupe u vidu roze-
ta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo pri-
vrerrieno, te dolazi do recidiva.
medulloepitheliorna, meduloe, retka
veoma maligna neoplazma centralnog
nervnog sistema. elije neoplame su
sline elijama primitivne medularne
evi iz koje s razvijaju delovi central-
nog nervnog sistema. Javlja se najee
u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda
zbog visokog stepen maligniteta.
meica/ perineum, mekani deo dna male
karlice u ene, izmeu mara i ulaza u
vaginu. Sastavljen je od koe, potkonog
vezivnog i masnog tkiva i miia dna
male karlice. Meica zatvara izlaz iz kar-
lice i spreava sputanje i ispadanje or-
gana male karlice. U poroaju predstav-
lja najnii deo mekanog poroajnog
puta, te je pri prolazu ploda izloena
rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo
prskanje meice vri se prosecanje (epi-
ziotomija). Prsnutu ili proseenu mei-
cu valja odmah po poroaju zaiti. U
protivnom, predstoji kasnije sputanje i
ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagi-
ne, beike, pravog ereva i materice^ Sm.
nteaukroje. V. perineum.
meina ostruga, v. jazva.
meukroje, v. perineum
meumozak, (embr) diencefalon, drugi
modani mehur, Iz zidova ovog mozga
stvaraju se talamusi koji suavaju ///
modanu komoru. Sredinom medularne
strane protee se hipotalamusnioluk is-
pod koga se nalazi podbrelje (hipotala-
mus). Na donjem kraju, sa svake strane,
stvaraju se izvrati u koje se protee mo-
dana duplja. To su oni mehurovi. Na
podu meumozga se nalazi sisiasto po-
lje, dok je prednji deo hipotalamusni
deo. U prednjem delu se nalazi levkasti
hipofizni izvrat (levak) koji uestvuje u
stvaranju hipofize. V. diencephalon.
meumodana lezda, naziv za skup hi-
potalamusnih neurona kojima se prida-
je sposobnost luenja hormona. V, dien-
cefalna lezda.
meunarodna klasifikacija bolesti, po-
vreda i uzroka smrti, klasifikacija koja
treba da omogui jednoobrazne defini-
cije i sisteme klasifikacije bolesti, po-
vreda i uzroka smrti radi praenja i mo-
gunosti poreenja zdravstvenog stanja
stanovnitva u jednoj zemlji i izmeu ze-
malja. Posle niza revizija od kojih je sva-
ka donosila neto novo u postojeoj kla-
sifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH re-
vizija po redu.
Meunarodni komitet za vojnu medici-
nu i farmaciju, ustanova koja u skladu
sa enevskim konvencijama (v. tamo)
uspostavlja meunarodnu profesional-
nu saradnju u pruanju humanitarne i
medicinske pomoi i nege povreenim
i obolelim u miru i ratu. Organizuje
kongrese vojne medicine i farmacije,
objavljuje u svom biltenu podatke o vj-
nosanitetskoj problematici, doprinosi
razradi humanitarnih prava itd.
meuprostorna lezda, hormonogena
lezda u semeniku izhieu semenotvor-
nih evica, poznata i kao dijasiematska
488
meurebarni
mejoza

zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove eli-
je, interstieijalna zlezda.
meurebarni, v. intercostalis.
megacolon, megakolon, kongenitalno
proirenje itavog kolona (debelog cre-
va) s hipertrofijom miinog sloja u
zidu. Tana etiologija je nepoznata,
mada se smatra da je uzrok neodgovara-
jua inervacija kolona i sfinktera. Jako
proireno debelo crevo izaziva pojavu
velikog trbuha, a pranjenje fekalija se
obavlja u veoma dugim vremenskim in-
tervalima. Megakolon moe biti uroen
ili steen; akutni m., toksini rnegako-
lon; m. congenitum, uroeni megako-
lon zbog nedostatka elija mijenterij-
skpg nervnog spleta u distalnpm kolo-
nu, koji dovodi do ogromne dilatacije
hipertrofikog tipa proksimalnog kolo-
na. Izaziva odmah po roenju uporne
opstipacije, esto povraana, a povod je
za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO'
vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi.
idiopathicum, steeni megakolon, izaz-
van dugotrajnom opstipacijom; m. toxi-
cum, akutno proirenje kolona u ameb-
nom ili ulceroznom kolitisii.
megaduodenum, nenormalno dugaak i
proiren duodenum. Moe da bude
kongenitalan ili steen, kao u crevnoj
sklerodermiji, uvek praen poremea-
jem motorne funkcije,
megaloakriki sindrom, posledica pove-
anog somatotropnog hormona (kres-
ein). - ' , -' -
;
. ' : ; - . '
:
: ; . i
megaloakrija, poveano rastenje samo
okrajnih delova organizma (ruku, nogu,
lica, donje vilice, jezika i dr.) us led pove-
anog stvaranja hormona ratenja
(krescina) izazvanog eozinofilnim ade-
nomom hipofize. Netaan izraz akrome-
galija.
megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj
sri, u anemijama koje su posledica
manjka u kostnoj sri vitamina Bi2 ili
folne kiseline, ili nereagovanja matinih
elija eritrocitne loze na ove vitamine,
kao to je sluaj u eritremrji.
megaloblastna anemija, v. anaemia.
megaloblastosis, megaloblastoza, pri-
sustvo megaloblasta u kostnoj sri, a po-
nekad i u perifernoj krvi u megaloblast-
nim anemijama.
megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika
koji se nalazi u perifernoj krvi u toku
megaloblastnih anemija,
megalocornea, megalokorneja, uveana
ronjaa. Moe se javiti izolovanp, kao
uroena anomalija ronjae, ili u toku
nekog oboljenja oka (glaucoma conge-
nitum, myopia).
megalogastria, megalogastrija, izrazito
povean i proiren eludac.
megalomelia, mgalomelrj, neprirodno
dugaki udovi.
megalooesophagus, v. ahalasia.
megalopenis, prekomerno dugaak pe
nis,; ' '^ :. . ^ .;.,:-,
megalosplenia, megalosplenija, izrazito
poveana slezina. V. splenomegalia.
megalosyndactylia, megalosindaktilija,
neprirodno dugaki prsti; koji su manje
ili vie potpuno srasli meu sobom/V.
syndactylia*
megaoesophagus, megaezofagus, v. acha-
lasia, cardiospasmus.
megaphallus, megafalus, preterano veliki
muki ud.
megasfera, sporedni serneglavci koji su,
zajedno s glavnim, prodrli u klicinu
pljotu, bivaju potisnuti energijom glav-
nog semeglavca u hranljivi yitelus gde
sainjavaju krupne lopte, megasfere.
megaureter, ureter irokog kalibra.
mehaniki ileus, v. ileus.
mehanoreceptori, opti naziv za sve re-
ceptore koji reaguju na fizike drai.
mehur, v. cystis, vesica.
Meibomove lezde, (embr.) velike lojne
lezde kapanih rubova. Javljaju se u
embriona od 13 cm duine i poinju da
lue oko 5 meseca. Okolo zaetka Mei-
bomovih zlezda stvara se gusto zbijena
vezivna ploay tarsus.
Meigsov sindrom, v. sindrom.
Meissnerova telaca, ulno-receptivne
tvorevine jajastp-klup)astog oblika koje
obezbeuju osetljivost genitalnih orga-
na.
mejoza (meiosis, meosis), dv mitotike
deobe u gametogenezi, pri kojima se iz-
vre dvedeobe citoplame, samo jed-
489
meki ankr melanoma

na deoba hromosoma, i otuda etiri po-
stale elije dobiju po n (gametski broj)
hromosoma (kvantitativna redukcija
hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih
deoba na polove se raziu homologni
hromosomi od dva roditelja, pa se alelo-
morfi rie mogu nai u jednom gametu
(kvalitativna redukcija).
meki ankr, v. ulcus molle.
mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog ka-
nala fetusa postoji gust crnkast sadraj
poznat pod imenom mekonijum (mutlje-
ina). Njega sainjava: progutana am-
nionska tenost, izluevine jetre i gute-
rae, sljutene elije crevnog zida.
mel, med, proizvod preobraaja u poet-
nom delu eluca pele nektara sakuplje-
nog sa cvetova. ut ili mrkout sirup
koji uglavnom predstavlja rastvor dek-
stroze i levuloze, a sadri i male koliine
etarskih ulja (iz razliitih cvetova). Pri
stajanju esto se zamuti, jer se izdvaja
dekstroza.
melaena, melena, prisustvo krvi ili kr-
vnog pigmenta u stolici; m. neonato-
rum, melena novoroeneta, javlja se
zbog deficita protrombinskog komplek-
x
sa u novoroeneta; m. spuria, melena
u dojeneta zbog krvi koja je dospela u
mleko iz fisure bradavice dojke; m.
vera, prava melena.
melancholia, melanholija, duevno
oboljenje koje se odlikuje poremeajem
afekata u vidu teke tuge ili straha, a pri
kome postoje motorna i psihika inhibi-
cija, sumanute ideje propasti i sopstve-
ne krivice, bezvoljnost i sklonost sa-
moubistvu. Javlja se u nastupima ili na-
izmenino s manijom. V. cyclothimia,
psychosis; m. agitata, melanholija u ko-
joj dolazi do motornog nemira i znako-
va jakog uzbuenja. Sin. depressio ps-
ychica. V. therapia; m. atonica, melan-
holija pri kojoj usled tekog poremeaja
odluivanja dolazi do odsustva manifes-
tacija volje (melanholika inhibicija), te
bolesnik lei nepomino i uti; m. invo-
lutiva, melanholija koja se javlja u stari-
jih osoba u involuciji i koja je do pojave
elektrooka imala lou prognozu. Sin.
depressio psychica.
melanin, mrk ili crnkast pigment u pro-
toplazmi elija u obliku zrnaca. Enzim
tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina,
adrenalina i niza fenola dajui odgova-
rajue hinone koji daljom oksidacijom
stvaraju tamno obojena jedinjenja- me-
lanine. Melanin se normalno nalazi u
elijama epiderma, neuroepitelnim e-
lijama mrenjae, sudovnjae itd. Stva-
ra se u veoj koliini u koi pod utica-
jem sunanih zrakova i u toku trudno-
e. U patolokim stanjima nalazi se u
melanomu i u poveanoj koliini u Ad-
disonovoj bolesti.
melanoderma, sekundarna hiperpigmen-
tacija koe. melanodermia
reticularis calorica,
mreasta hiperpigmentacija koja nasta-
je usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u
loaa, kovaa i pri korienju elektri-
nih grejalica na maloj udaljenosti.
melanodermitis toxica, crvenilo koe
lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji
se javljaju usled dueg kontakta s neis-
tim industrijskim uljima ili katranom.
melanodontia, v. caries dentium, cirkular-
ni karijes.
melanoma, melanom, vrlo maligni tumor,
koji se sastoji od elija koje stvaraju i sa-
dre pigment melanin. Razvija se obi-
no u koi iz pigmentnih mladea (nevu-
sa), u oku, modanicama itd. Brzo me-
tastazira i dovodi do kaheksije; razliku-
jemo benigne i maligne oblike. Beriigni
oblici se nazivaju pigmentnim nevusi-
ma, a relativno retki maligni oblici su
melanokarcinomi ili maligni melanomi.
Melanomi se najee javljaju u koi, ali
se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma,
u oku, meningama i mnogo rede na dru-
gim organima ili tkivima; m. malignu
m, maligna neoplazma nastala proli-
feracijom melanoblasta. Javlja se
najee na koi lica, vrata i ekstremiteta
osoba u uzrastu izmeu 30 i 60 godina.
Pre puberteta je izuzetno retka. Veina
malignih melanoma se javlja na ranijem
benignom nevusu. Spada u red
najmalignijih neoplazmi. iri se putem
limfe u regionalne limfne lezde i pu-
tem krvotoka u udaljene organe. Pri-
490
melanosis coli membranski potencijal

marna neoplazma i metastaze su mrko
prebojene u zavisnosti od koliine elija
neoplazme koje stvaraju melanin. Po-
rast ranije mirnog nevusa, ulceracija na
povrini, stvaranje kruste i pojava ma-
njih pigmentisanih nevusa oko primar-
nog nevusa znaci su maligniteta.
melanosis coli, prebojavanje sluznice de-
belog creva pigmentom slinim melani-
nu koji se nalazi u velikim mononuk-
learnim elijama sluznice ponekad u
submukozi i limfnim lezdama mezen-
terijuma. Pigment nije pravi melanin.
melanuria, melanurija, izluivanje mela-
nina mokraom, koja je odmah mrko
obojena ili postaje mrka stajanjem.
melasicterus, v. icterus.
melatonin, specifini hormon epifize koja
ga oslobaa pod dejstvom nervnih im-
pulsa; verovatno u sisara ima odreenu
ulogu na funkciju polnih lezda (u zavis-
nosti od svetlosnih impulsa).
melem, v. emplastra.
melemi od kauuka, v. collemplastra.
melituria, meliturija, izluivanje bilo kog
eera mokraom; najea meliturija
je glikozurija (v. glycosuria).
melitusni sindrom, v. sindrom.
Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. sy-
ndroma.
membrana, opna, listast sloj tkiva koji po-
kriva neku povrinu ili razdvaja neki
prostor ili organ; Bowmanova m., Bau-
manova membrana (membrana limi-
tans externa) veoma debela membrana
izmeu epitela i strome ronjae; Bru-
chova m., lamina vitrea s. basalis, deo
sudovnjae koji se smatra kao bazalna
membrana sloja pigmentnog epitela;
elijska m. u ivotinja je zgusnuta pro-
toplazma koja se nalazi po obodu elije;
m. decidua reflexa, deo promenjene
materine sluznice koji obavija ugne-
eno jaje i odvaja jajnu eliju od uplji-
ne materice. Sin. decidua capsularis;
Descemetova m., bazalna membrana
zadnjeg endotela ronjae. Sloj koji jako
prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sa-
stoji se od jednog reda ploastih elija
vezivnog tkiva. V. lamina limitans inter-
na, cornea, m.hyaloidea, tanka provid-
na opna bez strukture, koja omotava
staklasto telo oka i koja je svojom spolj-
nom povrinom priljubljena uz mre-
njau; m. pupillaris, pupilarna mem-
brana, fina membrana koja zatvara eni-
cu za vreme embrionalnog ivota i nes-
taje u toku sedmog ili osmog meseca in-
trauterinog ivota. Njeni sudovi slue za
ishranu soiva za vreme embrionalnog
ivota. Po roenju ostaje izuzetno u ru-
dimentarnom obliku ne smetajui vidu,
ili retko kao deblja membrana koja de-
limino ili u jaoj meri zatvara predeo
enice i na taj nain dovodi do znatnih
smetnji u vidu (membrana pupillaris
perseverans) m. pyogenica, piogena
membrana, sloj granulacionog tkiva
koji sainjava zid subakutnog ili hroni-
nog apscesa. Ovo tkivo je bogato poli-
morfonuklearnim leukocitima i stalno
stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji
deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad
kratkog nastavka ekia. Ona je vrlo
tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja
(pars flaccida membranae tympani).
Perforacije SH. m. esto daju povod za
stvaranje holesteatoma u pneumati-
nim prostorijama srednjeg uva; m. ty-
mpani, bubanjska opna, okruglasta i
tanka poluprozrana opna, koja zatvara
dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga
od bubanjske duplje srednjeg uva. Pri-
ma treperenja zvunih talasa slunih
koica i prenosi ih na unutranje uvo;
m.vitellina, opna umanceta, v. jaje
(opne).
membranaceus, membranozan, opnast,
koji ima osobine opne npr. labyrinthus
membranaceus, opnasti labirint. Sin.
membranosus.
membranosus, membranozan, opnast,
bogat u opnama.
membranski potencijal, membranski
potencijal mirovanja, razlika potenci-
jalu izmeu unutranje i spoljanje stra-
ne elijske membrane koji u proeku iz-
nosi -85 milivolti s negativnou u unut-
ranjosti elije. Veliina m.p. varira od
tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100
mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo
elektriko stanje membrane su: razlike
u koncentracijama jona natrijuma i ka-
lijuma u intra- i ekstracelularnoj te-
491
membrum
meningitis

nosti koje su posledica delovanja speci-
finih transportnih sistema u membra-
ni elija (pumpe za natrijum i pumpe za
kalijum) koji izbacuju
1
natrijum iz elije,
a ubacuju kalijum u eliju, zbog ega je
koncentracija Na
+
u vanelijskoj te-
nosti 142 mq a u intracelularnoj te-
posti 10 mEq tako da je koncentracija
K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanelij-
noj tenosti 5 mq; razlike u propustlji-
vosti membrane elije koja nije razdra-
ena za Na
+
i Kt... Membrana nerazclra-
ene elije je nepropustljiva ili slabo
propustljiva za Nat, a propustljiva za
K
+
(50 do IQO puta vie nego za natri-
jum), zbog ega u ovim uslovima Na+ ne
ulazi u eliju, dok K+ izlazi iz CeHJe,
zbog ega i povrina opne postaje elek-
tropozitivna, jer negativni joni belane-
vina zbog svoje veliine ne prate difrizi-
ju kalijuma. S poveanjem propustlji-
vosti opne za Na+ smanjuje se vrednost
m.p. i stvaraju us lovi za spontano i rit-
miko izbijanje akcijskog potencijala,
odnosno osobinu elije koja se naziva
samorazdraljivpst (automatizam). V.
akcijski potencijal
membrum, ud; m. inferius, donji ud ili
ektremitet, noga, paran deo oveijeg
tela, privren za donji deo trupa. De-
lovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno
(femur), koleno (genu), potkolenica
(crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas in-
feripr; m. superius, gornji ud, ekstremi-
tet, ruka, paran deo oveijeg tela, pri-
vren za grudni ko. Delovi su: rame s
pazuhom (axilla), nadlaktica (brach-
ium), lakat (cubitus), podlaktica (anteb-
rachium) i aka (manus). Sin. extremitas
superior; m, virile, muki ud
r
v. penis.
memorija, v. pamenje.
mena, v. climacterium.
menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa
dejstvpm vitamina K.
menarche, menarha, pojava prve men-
struacije, nastaje u devojica izmeu 12
i 14 godina, Vreme pojave prve men-
stru^cije, koja moe biti i pre 12. godine
zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvi-
jenosti deyqjcie
Menetrierova bolest, v. bolest.
menformon, jedan naziv fplikulin.
Mnireova bolest, v. bolest.
Mnireov sindrom, \. syndroma.
meningealni znaci, pdbrambeni refleksi
koji ukazuju da je povean tonus vratne
i lene muskulature zbog poveanog in-
trakranijalnpg pritiska u toku meningi-
tisa, krvarenja i tumora. Glavni menin-
gealni znaci su: ukoen vrat, znak Ker-
niga, znaci Bruinskog, znak Vujia i dr.
meninges (pl.) modanice, modane opne,
tri opne koje obavijaju mozak i kimenu
modinu. Spolja je tvrda opna (dura
mater), u sredini je pauinasta opna
(arachnoidea), a unutra je meka opna (pia
mater) koja nalee na mozak i na kimenu
modinu. Tvrda opna sastoji se od dva
lista izmeu kojih je epidurab ni prostor
(cavum epidurale). Pauinasta je opna
mreastog izgleda, a izmeu nje i tvrde
opne nalazi se subduralni prostor. Meka
opna je nena, nalee na spoljanju
povrinu mozga i kimene modine, a
sadri krvne sudove. Izmeu ove i
pauinaste opne nalazi se subara-noidni
prostor (cavum subarachnoida-Ie),
ispunjen modanokicmenom te-nou
(liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx,
pachymeninx.
meningioma, meningiom, tumpr moda-
nih opni sporog rastenja, vaskulne pri-
rode, du krvnih sudova modanica, a
naroito du gornjeg uzdunog sinusa.
Iako ogranien, zahvata tvrdu modani-
u i lubanju koju esto proima i probi-
;. J
a
- ' .-: - - . - , - : . . , . . : - . : / , -. ;- .:
meningismus, rneningizam, hiperemija
mekih modanica s poveanom sekreci-
jpm likvora i slabo izraenim znacima
poveanog intrakranijalnog pritiska.
Bolesnik ima glavobolju, povraanje,
ogranienu pokretljivost vrata, ali bez
promena u likvoru. V. meningitis.
meningitis, zapaljenje modanih opni. Za-
paljenje moe zahvatiti meke opne; lep-
tpmeningitis; tvrde opne: pachymenin-
gitis. Ajeningitis moe biti lokalicpvan na
kpnveksitetu (m
f
convexitatis) ili na bazi
(m. basilaris); m. cerebrospinalis,
cerebrospinalni meningitis, akutna in-
felftiyna bolest nastala dejstvom menin-
gokpka na meke nipdane opne. Javlja se
sporadino ili u epidemijama, naroi-
492
meningizam menorrhagia

to meu osobama zdruenim u vee za-
jednice (kole, vojska). Bolest prenose
kliconoe i sejai klica. Posle 3-7 dana
inkubacije bolest protie u tri faze: lo-
kalna ili nazofaringealna, invaziona ili
septika i meningealna. U ovoj posled-
njoj glavni su tzv. meningealni znaci:
Vujiev, Kernigov i Bruinskijev znak.
Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocy-
taria; limfocitni meningitis, oboljenje
mekih opni prouzrokovano virusima,
od kojih su samo neki poznati (zauke,
Armstrongov virus). Bolest blagog toka
i dobre prognoze (benigni Lm.); m. oto-
genes, zapaljenje mekih modanica
koje nastaje od oboljenja srednjeg uva,
prelaenjem infekcije kroz tegmen ty-
mpani, kroz pneumatske elije mastoi-
da, sinus sigmoideus, labirint ili kroz
neku frakturalnu pukotinu u slepoo-
noj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni
meningitis, zapaljenje modanice izaz-
vano tuberkuloznom klicom i lokalizo-
vano preteno na bazi mozga. Uz menin-
gealne znake postoji oduzetost pojedi-
nih kranijalnih ivaca. Likvor je bistar, s
mnogo limfocita i malo eera.
meningizam, v. meningismus.
meningocele, meningokela, uroena ano-
malija, u vidu kile modanih opni na
mestu defekta na lubanji nastale u toku
njenog razvoja. Najee se nalazi na
mestima avova embrionalnih delova
lubanje. Isto tako m. moe da bude iste
prirode i istog sastava i du kimenog
stuba (meningocele spinalis). V. menin-
gokela.
Meningococcus, Diplococcus intracellu-
laris meningitidis, Neisseria intracellu-
laris, Neisseria meningitidis, gram-ne-
gativni diplokoki koji izazivaju epide-
miko koenje vrata (meningitis cereb-
rospinalis epidemica).
meningoencephalitis, meningoencefali-
tis, zapaljenje mozga i modanih opni;
krpeljni m., zapaljenje mozga i modani-
ca prouzrokovano filtrantnim virusom
koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga
vie vrsta. Jedna je opisana i u naoj
zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji
encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill;
m. postvaccinalis, postvakcinalni me-
ningoencefalitis, zapaljenje mozga i
modanica koje se javlja retko (u l na
4.000 do 150.000 vakcinacija protivu va-
riole), ee posle prve, a znatno rede
posle druge vakcinacije. Smrtnost je po-
nekad vrlo visoka, a u priblino 10% bo-
lesnika ostaju trajne posledice.
meningoencephalocele, nieningoencefa-
lokela, kila modanih opni na mestu de-
fekta na lubanji, u kojoj se kao sadraj
nalazi modano tkivo.
meningokela, v. menongocele.
meningomyelocele, meningomijelokela,
ispupavanje kimene modine i kesas-
to proirenih modinskih opni van ki-
menog kanala. V. spina bifida. Sin. mye-
lomeningocele.
meninx, meninks, modanica, opnasti
omota centralnog nervnog sistema. Po-
stoje tri: spoljna tvrda modanica (dura
mater), srednja, pauinasta (archnoi-
dea) i spoljna, meka modanica (pia ma-
ter).
meniscectomia, meniscektomija, hirur-
ko odstranjivanje zglobnog koluta (me-
niskusa), npr. kolena.
meniscifis, zapaljenje meniskusa u kole-
nu; m. traumatica artic. temporoman-
dibularis, traumatsku zapaljenje koluta
donjovilinog zgloba: edem meniskusa
stvara otvoreni zagrizaj u predelu
molara.
meniscus, menisk, mali mesec, polume-
sec, fibrozna hrskavina ploa polume-
seastog ili srpastog oblika. Nalazi se u
zglobu kolena, i to po dva u svakom
zglobu (unutranji, vei, meniskus me-
dijalis i spoljanji, manji, meniskus late-
ralis). Oni omoguuju bolji kontakt i
adaptaciju zglobnih povrina butne
kosti i golenjae. Prilikom pokreta u
zglobu klize napred i nazad.
menopauza, uspostavljanje mirovanja po-
Ine funkcije u ene. V. climacterium.
menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi
s menstruacijom. Ono povremeno od-
govara normalnom ciklusu, ali se od
normalne menstruacije razlikuje po ob-
ilnosti i dugotrajnosti. Uzrok moe da
bude u samoj materici (tumori, zapa-
Ijenjski procesi promene poloaja i dr.)
ili u funkciji jajnika.
493
menorrhoea
Mentholum

menorrhoea, menoreja, ciklusno mese-
no krvarenje iz materice.
men, um, razum, duh.
menses, v, menstruatio.
menstruatio, menstruacija, meseno pra-
nje, mesenica. Fizioloko krvarenje iz
sluznice materice, u direktnoj je vezi sa
sazrevanjem jajne elije. Javlja se perio-
dino svakih 28 dana u vreme polne zre-
losti ene, od puberteta do klimaksa.
Sam ciklus odvija se pod uticajem hor-
mona jajnika (estrogena i progesterona)
koji deluju ili istovremeno ili naizme-
nino i njihovim dejstvom dolazi do pri-
preme materice da primi oploeno jaje,
to se ogleda u boljem protoku krvi ma-
terice. Ukoliko do oploenja ne doe
ovako krvlju proeta i nabubrela sluzni-
ca se raspada u vidu krvarenja - men-
struacije. Pojava krvarenja je znak da do
oploenja jajeta nije dolo. Sin. menses;
anovularna m., pseudomenstruacija,
krvarenje iz materice bez pojave ovula-
cije. Dozreli folikul ne prsne i jajna elija
se u njemu zadri i degenerie. uto
telo se ne stvara niti se razvija sekrecio-
na faza. Usled uginua jajeta dolazi do
naglog pada estrogena, to dovodi do
Ijutenja proliferisane sluznice materi-
ce i pojave krvarenja slinog menstrua-
ciji. Prema tome, krvarenje potie od
sluznice materice koja je u stanju proli-
feracije. Anovularni ciklusi najee se
javljaju u mladih devojaka u pubertetu,
kada jajnici nisu potpuno razvijeni; pro-
liferaciona faza, prva faza menstrual-
nog ciklusa. Posle zavrene menstruaci-
je pod uticajem folikulina vri se rege-
neracija sluznice materice. Nastaje um-
noavanje elija i lezda. lezdane cevi
su u poetku faze prave, kasnije duge,
vijugave i uklupane. Ove promene ine
deo pripreme sluznice materice za pri-
manje oploenog jajeta; sekreciona
faza, druga faza menstrualnog ciklusa.
Nadovezuje se na proliferacionu fazu.
Pod uticajem progesterona lezde mate-
rine sluznice se i proiruju i poinju da
lue sluzav sekret. Ove promene omo-
guuju nidaciju oploenog jajeta.
mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. de-
bilitas mentalis, duhovna slabost, zaos-
talost; (2) bradni, npr. m. mentalis,
bradni mii.
mentalitet, nain miljenja i reagovanja
neke osobe.
mentalna higijena, nauna disciplina i
medicinska grana koja obuhvata skup
mera za unapreenje mentalnog zdrav-
lja i spreavanje mentalnih oboljenja i
poremeaja. Istorijski ovaj termin se u
XIX veku odnosio na pokret za pobolj-
anje stanja u duevnim bolnicama i od-
nosa prema obolelima nakon izlaska iz
njih, a od 1909. godine kada je formiran
Nacionalni komitet za mentalnu higije-
nu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i
postepeno stie nove sadraje, koji se
odnose na primarnu, sekundarnu i ter-
cijarnu prevenciju mentalnih oboljenja;
m.h. u ratu, prouava uticaj ratnih us-
lova na psihiko stanje ljudstva, orua-
nih snaga i stanovnitva radi sprovoe-
nja mera za suzbijanje pojava psihikih
poremeaja i maladaptacije uopte, a
posebno za suzbijanje straha i panike.
mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka
ima odgovarajui kapacitet za rad, za re-
lacije s drugima, u kome je sposobna da
voli nekog drugog vie nego sebe, u
kome je osloboena odreenih simpto-
ma kao to su ozbiljan psihiki pritisak,
strah, depresija i fobija ili, pak, psihiki
konflikti. To je i sposobnost da se savla-
davaju svakodnevni zahtevi i situacije,
ukljuujui i nae sopstvene emocione
probleme, bez posebnog stresa koji e
se pri tom izazvati. Mentalno zdrava
osoba radi regularno, misli normalno,
vlada svojim emocijama, uiva u ivotu
i odrava razumno dobre odnose sa svo-
jom okolinom.
Mentha piperita, pitoma nana, paprena
metvica, lie ove biljke (Folia Menthae
piperitae) sadri etarsko ulje (Oleum
Menthae piperitae), u kome ima mento-
la. Prema naoj farmakopeji oficinalan
je list od pitome nane (Menthae piperi-
tae folium). Ima karminativno dejstvo, a
slui i kao korigens ukusa.
Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji
se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz
biljke Mentha piperita (pitoma nana,
paprena metvica).
494
mentum
meso

mentum, brada, obradak, predeo lica.
meperidin, v. petidin.
Meprobamatum, meprobamat, slui kao
umirujue sredstvo u anksioznim sta-
njima, psihike prenapregnutosti i spa-
zama miia, oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
merai srednje brzine brojanja, (engl. ra-
temeter) elektronski ureaji koji se pri-
menjuju u nuklearnoj medicini za mere-
nje srednjeg broja impulsa u jedinici
vremena. Skretanje kazaljke pokazuje
broj primljenih impulsa.
merai vremena, elektronski ureaji koji
se koriste u nuklearnoj medicini. Koris-
te se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti-
zanja vee tanosti pri merenjima, kao i
za automatizovanje rada sloenijih mer-
nih kompleta. Mogu da se koriste za rad
s predodreenim vremenom ili predod-
reenim brojem impulsa.
meralgia, meralgija, bol u butini, paraes-
thetica, bol, utrnulost i oseaj struje,
mrava u predelu spoljne strane buti-
ne usled zapaljenja bonog spoljnog po-
vrinskog nerva butine ili miinog
omotaa kroz koji se ovaj probija pre
nego to se zavri u koi. esto je alko-
holizam uzrok meralgije.
Mercaptopurinum, merkaptopurin, anti-
neoplastiko sredstvo, antagonist (ana-
log) purina, oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
mercurialismus, v. trovanje.
mere-poule, (fr.) lepa ljubav majke pre-
ma deci.
meroblastna jaja, v. brazdanje.
merociti, jedra koja u riba postaju od gla-
va prekobrojnih semeglavaca.
merokrine lezde, v. glandula.
Merseburki trijas, v. trijas.
mesaortitis luetica (svphilitiea), zapa-
Ijenje srednjeg sloja (medije) aorte ter-
cijarno sifilisne (gumozne) prirode.
mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraian.
mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje
srednjeg sloja arterijskog zida (medije),
najee izazvan bakterijskom infekci-
jom; m. ortae, najee izazvan lueti-
kom infekcijom, s. mesaortitis luetica
(syphilitica).
mesear, v. somnambul.
mesenica, v. rnenstruatio.
mesencephalon, mezencefalon, srednji
mozak, nalazi se izmeu modanog
mosta i meumozga. Sastoji se od etvo-
rogube ploe, modanih krakova i valj-
kaste kapice. Kroz mezencefalon prola-
zi Sylvijusov kanal koji spaja treu s et-
vrtom modanom komorom.
mesenterectomia, mezenterektomija, re-
sekcija manjeg ili veeg dela opornjaka
(mezenterijuma).
mesenterialis, mezenterni, opornjaki,
koji pripada opornjaku tankog creva.
Sin. mesentericus, mesaraicus, mezarai-
an.
mesentericus, mezenteran, v. mesenteria-
lis.
mesenteriolum, mezenteriol, opornjaki
list crvuljka.
mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija,
sutura ili rekonstrukcija rascepljenog
opornjaka.
mesenteriplicatio, mezenteriplikacija,
skraivanje mezenterijuma nabiraju-
im avovima.
mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m.
retractile, retraktilni mezenteritis, za-
paljenje mezenterijuma koje izaziva
skvravanje, sklerozu, a time svoje skra-
enje.
mesenterium, mezenterijum, opornjak
tankog creva, duplikatura peritoneuma:
koja se prua od zadnjeg trbunog zida
napred i obavija jejunum i ileum i omo-
guuje pokretljivost njihovih vijuga. Iz-
meu dva lista opornjaka nalaze se ner-
vi, limfne lezde, krvni i limfni sudovi
creva.
mesialis, (stom.) mezijalni, blii sredini,
srednji.
mesiodens, najei prekobrojni zub ati-
pinog oblika, postavljen u medijanoj
ravni gornje vilice. Prouzrokuje nepra-
vilan poloaj jednog ili oba centralna se-
kutia. V. hyperodontio.
meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lo-
phophora williamsii (docnije dobiven i
sintetski); halucinogen, ne slui kao lek.
meso, m. zauzima jedno od prvih mesta
meu animalnim namirnicama za ivot.
Bioloka vrednost proteina mesa goto-
vo je potpuno ista kao i proteina mleka
495
meso
metabolika alkaloza

i jaja. M., naroito unutranji organi,
kao to su jetra, bubrezi, mozak, srce i
testis sadri osetne koliine vitamina, A,
Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri
i dosta vitamina D. Organizam dobro is-
koriava sve sastavne delove mesa. M.
domaih ivotinja ne samo da je hrana
koja se lako kvari nego moe ponekad
prenositi prouzrokovae raznih obolje-
nja. M. se moe inficirati primarno (in-
travitalno) i sekundarno (postmortal-
no). U prvom sluaju posredi je meso
bolesnih ili iz nude zaklanih ivotinja,
a u drugom sluaju kvalitativno bespre-
korno m. inficira se tek naknadno ili se-
kundarno usled neispravnog rukova-
nja. Iz tih razloga klanje stoke i celokup-
ni promet mesom treba da stoji pod
stalnom higijenskom kontrolom koju
vre orgni sanitarne inspekcije; bobi-
avo m., m. koje sadri bobice, tj. ahu-
rice parazitnih glisti pantljiara (Cesto-
des). V. Taenia solium, T. saginata; tro-
vanje mesom, akutno trovanje usled
unoenja hranom mesa zagaenog bak-
terijama (najee Salmonella enteriti-
dis ili Gaertnerov bacil) ili produktima
bakterija. Ispoljava se tekim gastroen-^
teritisom s neto povienom temperatu-
rom, povraanjem, prolivom i kolap-
som; divlje m., v. granuloma.
meso, meuzubno, (stom.) v. papilla in-
terdentalis.
mesoappendicitis, mezoapendicitis, za-
paljenje opornjaka crvuljka.
mesocardium, prisustvo srca u grudnoj
duplji, ispred jednjaka i eluca, deli me-
zodermno tkivo u dve zone: retrokardi-
jalna predstavlja zadnji mezokardijum,
dok se u prekardijalnom prostoru ne
nalazi nikakva spojna mezodermna plo-
a (prednji mezokardijum).
mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik
glave, srazmerne duine i irine.
mesocolon, mezokolon, opornjak debe-
log creva, npr. mesocolon transversum,
opornjak poprenog dela debelog cre-
va.
mesogastrium, mezogastrijum, (1) opor-
njak eluca; (2) srednji sprat na pred-
njem trbunom zidu, sastoji se od tri
predela: regio lateralis dextra et sinistra
i regio umbilicalis.
mesonephroma ovarii, retka maligna
neoplazma jajnika koja izgleda da poti-
e od ostatka mezonefroma (primitivni
bubreg). Neoplazma je graena od tu-
bula koje oblau niske kockaste elije
okruglastih jedara i svetle protoplazme.
Karcinom ovarijuma sa svetlim elija-
ma (metanefroma) pripada ovoj grupi
neoplazmi. Sline neoplazme mezonef-
rikog porekla mogu se pojaviti u cer-
viksu, vagini, parametrijumu, telu ute-
rusa ili irokim ligamentima.
mesopharynx (pars oralis pharyngis ili
buccopharynx), srednji sprat drelne
duplje koji je napred u vezi s usnom
dupljom preko drelnog suenja (ist-
hmus faucium).
mesosygmoidopexia, mezosigmoidopek-
sija, suspenzija, okaivanje i privri-
vanje mezosigmoida u leenju prolapsa
gunjaka.
mesothelioma, neoplazma nastala umno-
avanjem pokrovnih elija seroznih
upljina kao to su pleura, perikard i pe-
ritoneum. To su benigne neoplazme u
vidu ogranienog vora ili maligne kada
u vidu plata obuhvataju itavu uplji-
nu. Oba oblika, a posebno maligni, pra-
eni su serohemoragikim izlivom u
upljini zahvaenoj neoplazmom. Eksu-
dat obino sadri elije neoplazme.
mesovarium, mezovarijum, opornjak jaj-
nika (deo iroke materine veze).
meak, v. folliculus.
meana limfocitna reakcija, imunoloka
in vitro metoda za izuavanje elijske
imunosti putem odreivanja stepena
proliferacije populacije limfocita stimu-
lisane antigenom.
meoviti ankr, v. ulcus mixtum.
meta-, u sloenicama oznaava daje neto
iza ili blizu neega ili oznaava razme-
nu. Npr. metakarpna kost, metaboli-
zam. U herniji oznaava poloaj 1:3 u de-
rivatima benzena.
metabolian, koji se odnosi na metaboli-
zam, tj. na promet materija.
metabolika acidoza, v. acidosis.
metabolika alkaloza, v. alkalosis.
496
metabolit metalne ine

metabolit, proizvod metabolizma, tj. pro-
meta materija u organizmu.
metabolizam, promet materija, hemijski
procesi koji se vre u organizmu, bilo
asimilacijom (anabolizam), bilo dezasi-
milacijom (katabolizam). Asimilacijom
su obuhvaeni procesi raspadanja, a de-
zasimilacijom procesi izgradnje orga-
nizmu potrebnih supstancija. Odgova-
rajui sastav organizma u dinamikoj
ravnotei je karakteristika svih ivih or-
ganizama; m. bakterija, u osnovi meta-
bolizam u mikroorganizmima (kao i u
viim organizmima) ima mnogo zajed-
nikog, ali ima i svoje specifinosti. U
mikroorganizmima se nalaze svi prelazi
od gotovo potpunog nedostatka sopst-
venog metabolizma (virusi) pa do veo-
ma slabog metabolizma rikecija, zatim
metabolizma u patogenih bakterija,
koje ne mogu obavljati svoje metaboli-
ke procese, bez prisustva organske ma-
terije i, najzad, bakterija koje mogu ive-
ti u sredini gde postoje samo neorgan-
ske supstancije; bazalni m., osnovni
promet materija, minimalna potronja
kiseonika, odnosno najmanje stvaranje
toplote nekog organizma u stanju po-
tpunog mirovanja, najmanje 12 asova
posle uzimanja hrane. Bazalni metabo-
lizam predstavlja energiju koju organi-
zam troi za odravanje svojih osnovnih
funkcija, kao to su disanje, rad srca, or-
gana za varenje, odravanje telesne tem-
perature itd. Bazalni matabolizam se
meri aparatima koji na osnovu potro-
nje udisanog kiseonika omoguavaju iz-
raunavanje kalorija na as i kvadratni
metar telesne povrine. U zdravog ove-
ka vrednosti bazamog metabolizma se
kreu od -15% do +15% u odnosu na
vrednosti koju bi trebalo da neka osoba
ima s obzirom na svoj pol, starost i po-
vrinu tela. V. hyperthyreosis, hypothy-
reosis; elijski m., v. intermedijarni m.;
m. energije, utroak energije potreban
za odravanje ivota (osnovni energet-
ski promet ili bazalni metabolizam) i vr-
enje rada pod raznim uslovima ivota;
intermedijarni m., promene koje hran-
Ijivi sastojci pretrpe u organizmu od nji-
hove resorpcije do njihovog izluivanja
u obliku krajnjih proizvoda metaboliz-
ma. Sin. elijski metabolizam; m. lipida,
(seks.) u ginoidnih konstitucija (u mu-
kog i enskog) ispoljava se anabolizam
neutralnih masti. Vrednost adipomii-
nog odnosa utoliko je manja ukoliko se
polna konstitucija vie orijentie u mu-
kom pravcu; m. materija, razlaganje
materija u organizmu sve do konanog
proizvoda; mineralni m., promet neor-
ganskih (mineralnih) supstancija u or-
ganizmu; m. protida, (seks.) u android-
nih konstitucija (normalnih i hiperan-
droidnih mukaraca i androidnih ena)
ispoljava se u intenzivnom anabolizmu.
Androgeni fiksiraju miini i lezdani
kreatin. To to kreatinurija iezava po-
sle puberteta i u devojice, objanjenje
treba traiti u dejstvu enskih androge-
na (iz jajnika i iz kore nadbubrenih
lezda); m. purina, promet purinskih je-
dinjenja sve do njihovih konanih pro-
izvoda. U sisara je konani proizvod m.
purina mokrana kiselina; m. vode i
elektrolita, odlikuje se u mukom polu
veim vaskularnim tropizmom vode i
natrijum-hlorida u androidnih konsti-
tucija nego to je lakunarni tropizam.
Mukarci rede od ena ispoljavaju te-
nju ka alkalozi.
metacarpus, metakarpus, doruje, deo
ake izmeu ruja, korena ake i prstiju.
Sastoji se od pet izduenih kostiju koje
se jednim krajem zglobljavaju s kostima
ruja, a drugim krajem s prvim lanci-
ma (falangama) prstiju.
metacentrian, hromosom sa centrome-
rom smetenom u njegovoj sredini.
metaciklin, derivat antibiotika oksitetra-
ciklina.
metahromatika zrna, v. Babes-Ernstove
granule.
metahromazija, razliito bojenje elija i
drugih elemenata tkiva u prelazima os-
novne boje rastvora. Zasniva se na ad-
sorpciji izmeu boje i tkivnog elementa,
pri emu nastaje materija koja drukije
boji ili nastaje taloenje te materije, te
talog ima drukiju boju nego rastvor.
metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia.
metalne ine, v. ine, metalne, ferula metal-
lica.

32 Medicinski leksikon 497
metamorphopsia metathalamus

metamorphopsia
;
metamorfopsija, vie-
nje predmeta kao da su iskrivljeni. Jav-
lja se pri oboljenju centralnih delova su-
dovnjae i mrenjae, kao i pri ablaciji
retine koja je zahvatila makulu.
metamorfoza, preobraaj koji se sastoji
od razliitih faza kroz koje ivotinje iz
izvesnih grupa (crvi, mekuci, zglavkari,
kimenjaci) prolaze u toku individual-
nog razvia. Embrionalna faza zavrava
se u opni koja zatiuje jaje (jajnu eli-
ju). Larvena faza nastaje kad organizam
napusti zatitnu opnu, sposoban da ivi
izvan nje kao larva (npr. gusenica, pu-
noglavac). M. je nepotpuna (hemimeta-
bolija) kad izmeu larve i odrasle, polno
zrele jedinke, imago, postoje postupni
prelazi: m. je potpuna (holometaboli-
ja) kad izmeu larve i odrasle jedinke
postoji, npr., faza lutke (u komaraca,
pela itd.). U zavrnoj fazi gube se izves-
ni organi, a stvaraju novi.
metan, movarni, barski, rudniki, pras-
kavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik
iz homologog reda alkana. Metan je bez-
bojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u
zemnim gasovima i u ugljenokopima,
gde se stvara pri spontanom raspadanju^
ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za
osvetljenje, u kanalskim gasovima i pri-
likom vrenja celuloze. Naroito je opa-
san u rudnicima, jer u koncentraciji od
5 do 14% u vazduhu stvara snanoek-
splozivnu smeu. Eksplozijama metana
u rudnicima pridruuju se redovno ek-
splozije ugljene praine.
metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nef-
rogene vrpce.
metanefros, definitivni bubreg.
metanol, alcohol methylicus, metil-alko-
hol, . V. Methanolum.
metantelin-bromid, sintetsko kvaternar-
no amonijum-jedinjenje, ima parasim-
patolitiko dejstvo.
metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti
koji se nalazi izmeu epifize i dijafize, a
rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se
od suneraste kosti.
metaplasia, metaplazija, proces promene
elija iz jednog tipa u drugi. Moe da na-
stane usled hroninog zapaljenja ili du-
gotrajnih nadraaja, smetnji u ishrani i
smetnji u funkciji. Promena troslojnog
respiratornog epitela u ploasti vies-
lojni est je primer metaplazije; m.
myeloides, mijeloidna metaplazija, pri-
sustvo tkiva kostne sri u drugim orga-
nima, naroito u slezini (m. m. lienis),
zbog skleroze (fibroze) kostne sri. Sin-
drom u kojeg postoje izraena spleno-
megalija, anemija, prisustvo eritroblas-
ta i mladih elija granulocitne loze u pe-
rifernoj krvi i ekstramedulska hemato-
poeza u slezini i jetri. Postoji primarni
oblik, poznat kao agnogena mijeloidna
metaplazija, mijelofibrozis, mijeloskle-
rozis i sekundarni u toku policitemije,
ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj
sri.
metaplazma ili metaplazmne strukture,
organii odreene uloge u pojedinim
elijama na povrini (bievi, treplje,
mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutra-
njosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibri-
Ii i dr.).
metarodopsin, jedan od meuproizvoda
koji se dobija pri razlaganju rodopsina.
V. rodopsin.
metastasis, promena nastala rasejava-
njem elija, supstancija, vazduha, ulja ili
drugih supstancija krvnim i limfnim pu-
tem ili putevima koji postoje kao nor-
malni (bronhije, creva i si.) Termin se
najee upotrebljava za tzv. sekundar-
ne vorove malignih neoplazmi koji su
se rasejali.
metasyphilis, metasifilis, ranije upotre-
Ijavan pojam za pozni sifilis, tabes do-
rsalis i paralysis progressiva. Sin. meta-
lues.
metatarsalgia, metatarzalgija, bol u pre-
delu donoja usled nenormalnosti sto-
pala ili osteohondroze zglobnih glavica
dononih kostiju. V. Mortonova bolest.
metatarsus, metatarzus, donoje, deo sto-
pala izmeu noja, korena stopala i pr-
stiju. Sastoji se od pet izduenih kostiju
koje se zglobljvaju s kostima noja i pr-
vim lancima (falangama) prstiju.
metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia.
metathalamus, metatalamus, zajedniki
naziv za dve kvrice (kolenasta tela)
498
metatropizam metilensko plavilo

smetene iza i ispod talamusa (corpus
geniculatum mediale et laterale).
metatropizam, obuhvata inverziju potre-
ba i ponaanja polova: u normalnom
stanju to odgovara aktivnosti i agresiv-
nosti ene, a pasivnosti i podatljivosti
mukarca. U patolokom sluaju to do-
see do masohizma mukarca i sadizma
ene.
metencefalon, na primarnom zadnjem
mozgu mogu se razlikovati dva dela:
prednji, metencefalon i zadnji, mijence-
falon.
meteorismus, meteorizam, nadutost tr-
buha usled nagomilavanja gasova u di-
gestivnom traktu, posledica dispepsije i
usporenog portnog krvotoka u bolesni-
ka s cirozom jetre, zbog paralize creva
(ileus).
meteorizam, v. meteorismus.
metformin, dimetil-bigvanid, antidijabe-
tik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i
bigvanidi}.
Methadoni chloridum (metadon-hlorid),
analgetik (sintetska zamena za morfin);
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
methaemoglobinaemia, methemoglobi-
nemija, prisustvo methemoglobina u
krvi, koje je uzrok cijanoze. Moe biti
izazvana lekovima, manjkom enzima
methemoglobin-reduktaze (nasleuje
se autosomno recesivno), ili prisustvom
hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleu-
je se autosomno dominantno).
methaemoglobinuria, methemoglobinu-
rija, prisustvo methemoglobina u mok-
rai.
Methanolum, metanol, metil-alkohol, al-
kohol dobiven suvom destilacijom dr-
veta. Ne upotrebljava se u medicini, dok
se esto upotrebljava u zanatstvu. Otro-
van je i esto, ako se udiu njegove pare
ili se pije umesto obinog alkohola, pro-
uzrokuje slepilo.
methemoglohin, derivat oksihemoglobi-
na u kome je kiseonik vrsto spojen.
Gvode je u hemu methemoglobina tro-
valentno, za razliku od oksihemoglobi-
na, u kome je ono dvovalentno. M. je
boje mrke kao okolada. Stvara se u or-
ganizmu pri izvesnim trovanjima, npr.
acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-
benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok
je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne moe
da se koristi u tkivima.
methionin, jedna od aminokiselina koje
sadre sumpor. U novije vreme upot-
rebljava se u leenju oboljenja jetre, na-
roito ciroze.
Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metil-
dopa), sredstvo za leenje hipertenzije i
karcinoida; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
methylene blue, metilensko plavilo,
(stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vo-
deni rastvor u leenju manjih, povrins-
kih oteenja sluzokoe usta, zbog anti-
septikog dejstva.
Methylenum, metilen, dvovalentni radi-
kal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim je-
dinjenjima, ali nikad slobodan; M. coe-
ruleum, metilensko plavilo, blago anti-
septiko sredstvo. U medicini slui i kao
boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin.
Tetramethylthioninum chloratum, Tetra-
rnethylthionini chloridum.
Methylis hydroxybenzoas (metilhidrok-
sibenzoat, metilparaben), alifatiki es-
tar parahidroksibenzojeve kiseline,
konzervans za farmaceutske preparate;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Methylium phenylchinolincarbonicum,
metil-estar fenil-hinolin-karbonske ki-
seline. Poveava izluivanje mokrane
kiseline putem bubrega.
Methylrosanilini chloridum, metil-roza-
nilijum-hlorid (metil-violet, gentiana--
violet), slui kao sredstvo protiv parazita
Strongyloides stercoralis i Oxyuris
vermicularis. Danas je upotreba ove
boje znatno smanjena.
Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polu-
sintetski penicilin, otporan prema dej-
stvu penicilinaze.
metil, jednovalentni radikal -
izveden iz metana .
metil-alkohol, v. Methanolum.
metil-bromid, , upotrebljava se
u hemijskoj industriji za gaenje poara
i za unitavanje tetoina. Posle
udisanja pare dolazi do edema plua,
manjkavosti krvotoka i nervnih
poremeaja.
metilensko plavilo, v. Methylenum coeru-
leum. .Test metilenskim plavilom, v. test.

32*
499
metil-holantren mezenhim

metil-holantren, policiklini ugljovodo-
nik kancerogenih svojstava, hemijski
slian jedinjenjima koja se i normalno
nalaze u organizmu (une kiseline, ho-
lesterol, hormoni polnih lezda).
metil-oran, natrijumova so monosulfoki-
seline p-dimetil-amino-azobenzen. U
herniji slui kao alkaliacidimetrijski in-
dikator. U alkalnom rastvoru je bledo-
ut, a u kiselom crvenkast.
metil-paraben, v. Methylis hydroxyben-
zoas.
metil-prednizolon, sintetski derivat gli-
kokortikoida.
metil-testosteron, androgeni preparat,
oficinalan je prema naoj farmakopeji
(Methyltestosteronum); upotrebljava se
u obliku lingvaleta.
metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antiti-
reoidna supstancija (spreava sintezu
tireoidnog hormona i sniava bazalni
metabolizam). Upotrebljava se za lee-
nje hipertireoidizma. V. propiltiouracil.
metil-zeleno, boja, derivat trifenil-meta-
na. Slui u mikroskopskoj tehnici za bo-
jenje jedara.
metimazol, v. Thiamazolum.
metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje
endogeno stvaranje hidrokortizona;
slui za ispitivanje funkcije sistema hi-
potalamus-hipofiza i nadbubrenih
lezda.
metod, nain naunog istraivanja kojim
se odreuju polazne osnove i granice
istraivanja. Osnov svakog istraivanja
je dijalektiko-materijalistiki metod
koji polazi od principa teorije i prakse i
koristi analitiko-sintetski pristup. U
medicini se koriste statistiki, epide-
mioloki i socijalno-medicinski metod.
metoksalen, sredstvo za pigmentovanje;
senzibilie kou prema ultravioletnoj
svetlosti.
metoksifluran, isparljiva tenost, inhala-
cioni opti anestetik.
metol, derivat benzola (para-metilamino-
fenol sulfat) (HO-CeH
4
- NHCHa)
2
-
HaSOA. Reduktivna supstancija u raz-
vijau, pretvara latentnu sliku fotoe-
mulzije u vidljivu, delujui na osvetlje-
na zrnca srebrobromida.
Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-
-1-okso-propan), supstancija koja bloki-
rajui 11-beta-hidroksilazu u kori nad-
bubrenih lezda spreava sintezu kor-
tizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v.
tamo) kore, to se koristi u izvoenju
metopironskog testa (v. test metopiron-
ski)..
metotreksat (ametopterin), antimetabo-
lit (antagonist pteroilglutaminske kise-
line), slui za leenje nekih malignih
oboljenja.
metreurinter, gumeni balon ili ivotinjski
mehur, kojim se vri vetako, nekrvavo
irenje kanala materinog grlia (met-
reuriza). Postoje razliiti oblici metreu-
rintera a najpoznatiji je Champetier de
Ribesov.
metritis, zapaljenje materice. Obino se
javlja na grliu materice (cervicitis), ali
neretko zapaljenjski proces obuhvata i
samo telo materice (pravi metritis).
Moe imati akutan i hronian tok.
metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi
na prisustvo ili funkciju materice, kao i na
sve pojave koje su u vezi s njom, npr.
metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ rie.
Metronidazolum (metronidazol), triho-
monacidno i amebicidno sredstvo; ofi-
cinalan je prema naoj farmakopeji.
metropathia, metropatija je ravnomerna
hipertrofija materice u celini (trupa i
grlia). U preklimakterino doba nasta-
je usled pojaanog dejstva estrogena,
koje izaziva uestalost i produenje pro-
liferativne faze. Drugi uzroci metropati-
je mogu biti: dugotrajni hronini zapa-
ljenjski procesi, slaba involucija posle
poroaja i pobaaja, esti poroaji i sta-
tike promene poloaja materice (ret-
rofleksija, prolaps). Mikroskopski pre-
gled pokazuje hiperplaziju muskulature
i veziva kao i sluznice, dok istovremeno
postoji i skleroza krvnih sudova.
Meyer-Betzova bolest, v. bolest.
mezaraian, koji pripada mezenterijumu.
mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne
elije, potporno i postavno tkivo izme-
u drugih blastodermnih listova, sve vr-
ste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti,
zubnu kost, srce, krvne elije, sudove,
500
mezenhimna jezgra microcytaemia

slezinu, miie (izuzev duice), zglobove
i njihove zidove.
mezenhimna jezgra, mesto bujanja me-
zenhimnog tkiva pod gonadnim poljem.
mezenhimula, v. celomacija.
mezenterijum, crevni opornjak.
mezoblast, primarni mezoderm.
mezobranhijalno polje, trougaono polje
koje na embrionu od 2,5 mm duine, og-
raniavaju prednji krajevi krnih luko-
va na zadnjoj strani prednjeg zida dre-
Ia, s osnovicom okrenutom nadole.
mezoderm, srednji blastodermni list.
mezofilne bakterije/ bakterije ija opti-
malna temperatura iznosi 35 do 37
0
C,
minimalna 5-25
0
C, a maksimalna 40-
45
0
C.
mezogastrijum, eludani opornjak.
mezomerija, mezomerija ili elektronska
izomerija je vrsta izomerije gde su u pi-
tanju jedinjenja koja se sastoje od jed-
nako graenih molekula s jednako po-
redanim atomima i atomskim grupama,
a mogu se prikazati formulama koje se
medu sobom razlikuju samo drugijim
rasporedom elektrona. U mezomernim
jedinjenjima postoje dva granina sta-
nja izmeu kojih se stavlja znak, npr.
u benzena se moe zamisliti mezomeri-
ja:
j-
mezonefrogeno tkivo, poznato jo i kao
Wolffovo telo (mezonefros).
mezonefros, v. Wolffovo telo.
mezosomi (mikrosomi), strukture formi-
rane invaginacijom citoplazmatske
membrane. One se mogu lako videti
elektronskim mikroskopom na tankim
presecima (B. subtilis). Njihov broj i nji-
hova lokalizacija su varijabilni, ali se oni
nalaze esto blizu septuma deljenja i u
neposrednoj blizini nuklearnog apara-
ta. Smatra se da mezosomi uestvuju u
odvajanju dva srodna nukleolusa.
Mibellijeva bolest, v. porokeratisis.
micele, submikroskopske estice .otkrive-
ne pomou ultramikroskopa, polariza-
cionog mikroskopa i rendgenografije u
gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih
rastvora.
micetizam, trovanje gljivama, uglavnom
Amanita muscaria (brzi tip trovanja,
Mycetismus nervosus) i Amanita phal-
loides (produeni tip trovanja, Mycetis-
mus choleriformis).
Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIf-
fovog kanala.
Mickuliczev sindrom, v. sindrom.
microangiopathia, mikroangiopatija, bo-
lest sitnih krvnih sudova; m. diabetica,
prisustvo zadebljanja osnovne membra-
ne u sitnim krvnim sudovima u skoro
svim organima u dijabetesu, koje je po-
vod za mnogobrojne komplikacije (gan-
grene, retinopatiju, bubrene promene
i dr.); m. thrombotica, stvaranje trom-
ba u arteriolama i kapilarima. V. trom-
bozna tromocitopenijska purpura, pod
purpura.
microb, v. microorganismus.
microblepharia, mikroblefarija, nedo-
voljna razvijenost kapaka, postojanje
suvie malih onih kapaka.
microbodies, v. peroksisomi.
microcephalia, mikrocefalija, nakaznost
koja se odlikuje neobino malim moz-
gom i malom lubanjom. Mikrocefalija je
obino praena raznim stupnjevima
maloumnosti. V. oligophrenia.
micrococcacae, bakterije ove familije od-
likuju se svojim oblikom; imaju sferoi-
dan ili ovalan oblik. Zajednika im je
osobina da izazivaju patoloke promene
gnojne prirode, kao i septikemije s em-
bolijama. U ovu grupu spadaju: Staphy-
lococcus, Streptococcus, Diplococcus
pneumoniae, N. meningitidis i N. gonor-
rhoeae.
microcornea, suvie mala ronjaa. Uro-
ena anomalija, koja moe biti izolova-
na ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se
i pri hipermetropiji.
microcrania, nenormalno mala lubanja s
malom lubanjskom dupljom, dok je lice
u uporeenju s njom nesrazmerno veli-
ko.
microcurie, mikrokiri, milioniti eo kirija
(MCi).
microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u
perifernoj krvi eritrocita manjih nego
normalni eritrociti. Vrlo est nalaz u hi-
pohromnoj hiposideremijskoj anemiji.
501
microdontia mictio

microdontia, mali zubi; apsolutna m.,
zubi su malih dimenzija. Sin. prava mik-
rodoncija; relativna m., zubi su prose-
ne veliine ali previe sitni u odnosu na
veliinu kostiju vilica. V. dysharmonio
dentomaxillaris, macrodontio.
microglia, mikroglija, elije za koje se ve-
ruje da su mezodermni elijski elementi
nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze
se u centralnom nervnom sistemu. eli-
je su sa sitnim jedrima, gustog hromati-
na, protoplazma je veoma oskudna kao
i njeni neni produeci, pa zahtevaju po-
sebne metode bojenja.
microglossia, mikroglosija, preterano
mali jezik. Uroena nepravilnost, veo-
ma retka i nikad nije usamljena. Svi
zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vi-
lica normalno razvijene.
micrognathia, mikrognatija, nedovoljno
razvijena vilica; m. mandibularis, donja
vilica nedovoljno razvijena. Njen poloaj
je uvek distalan. Moe biti uroena (v.
Syndroma Pierre Robin), steena kao
posledica ankiloze temporomandi-
bularnog zgloba i kao simptom koji se
javlja u svim poremeajima razvitka pr-
vog krnog luka, v. macrognathia; m. -"
maxillaris, nedovoljno razvijena gornja
vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini
zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba
postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili
izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris,
postoji samo obrnut preklop sekutia.
Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja.
microhaematuria, mikrohematurija, he-
maturija koja se moe otkriti samo mik-
roskopskim pregledom sedimenta mok-
rae u kojem se nalaze eritrociti. V. hae-
maturia.
micromastia, mikromastija, nenormalno
male dojke.
micromelia, mikromelija, kratkoa udo-
va u osoba inae pravilno razvijene gla-
ve i trupa. Mikromelija se nalazi u nes-
razmernih patuljaka, odnosno u osoba s
poremeenim luenjem lezda s unutra-
njim luenjem (u smanjenoj funkciji ili
u odsustvu funkcije tireoidne lezde, u
hipergenitalizmu i u poremeaju rasta
kosti - hondrodistrofiji). V. chondrody-
strophia foetalis.
microorganismus, mikroorganizam, jed-
noelijsko, golim okom nevidljivo ivo
bie. U mikroorganizme spadaju: bakte-
rije, gljive, rikecije, virusi i protozoe.
Sin. microb.
microphakia, mikrofakija, pojava suvie
malog soiva oka.
microphthalmus, mikroftalmus, nenor-
malno malo oko. U pitanju je spreava-
nje razvitka one jabuice u celini, iji
uzrok nije poznat.
micropsia, mikropsija, subjektivno opa-
anje pri spazmu akomodacije da pred-
meti izgledaju suvie mali.
microsporia, mikrosporija, mikotiko
oboljenje dlake glave i brade, gole koe
i nokata, prouzrokovano gljivicama
roda microsporon. U mikrosporiji je
dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta
u istom smeru. Promena je mahom u
obliku veih krunih polja.
Microsporon, mikrosporon, parazit bilj-
nog porekla (sitne spore oko dlake u ob-
liku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M.
Aoudouini i M. felineus, koji prouz-
rokuju povrinsku i duboku mikrospo-
riju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzro-
kova oboljenja pityriasis versicolor, i
M. minutissimum, prouzrokova erit-
razme (epidermofitije).
microthrombosis, mikrotromboza, mali
ugruci u kapilarima i malim krvnim su-
dovima raznih organa.
microtia, mikrotija, uroena anomalija
oblika usne koljke koja je znatno sma-
njena ili je ak svedena samo na mali
koni nabor u kojem ima neto hrskavi-
ce. Obino je mikrotija deo ire anoma-
lije oblika koja zahvata i srednje uvo. V.
atrezija uva.
mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se
napunjeni mokrani mehur ispranjuje.
Pranjenje mokrane beike u toku
mokrenja zavisi uglavnom od kontrak-
cije miia detruzora i relaksacija unut-
ranjeg i spoljanjeg sfinktera. Mokre-
nje je refleksna radnja koju olakavaju i
koe vii modani centri. Mokraa iz
bubrega stalno pritie u mokranu be-
502
Middeldorpfova udlaga
mikrobiologija

iku, ne poveavajui znatnije pritisak u
njoj sve dok se ne napuni do odreene
zapremine (cistometrogram). Prva po-
treba za mokrenjem se javlja kad se u
mokranoj beici sakupi oko 150 ml
mokrae, a neodlona potreba kad u
njoj ima oko 400 ml mokrae. U toku
mokrenja unutranji sfinkter, spoljanji
sfinkter i miii meice se oputaju, a
detruzor se kontrahuje. Izvesna pod-
ruja centralnog nervnog sistema (sna-
ni olakavajui i zapreni centri u mo-
danom stablu; neki centri u kori velikog
mozga koji deluju uglavnom zapreno)
mogu potisnuti ili olakati in mokre-
nja.
Middeldorpfova udlaga, v. udlaga.
midrijaza, v. mydriasis.
Miescher-Lederova bolest, v. bolest
migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao
oboljenje za sebe, poinje u pubertetu, a
prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se
u napadima, obino posle spavanja, s ja-
kim bolom u jednoj polovini glave i po-
vraanjem na vrhuncu bola, zatim
snom, posle koga bol prestaje. Traje ne-
koliko asova, a rede nekoliko dana
(status hemicranius). Sin. hemicrania;
m. abdominalis, nastupi greva u trbu-
hu u dece; m. complicata, glavobolja sa
parestezijama i prolaznim oduzetosti-
ma u suprotnoj polovini tela; m. oph-
thalmica, migrena u kojoj pre nastupa
glavobolje postoje hemianopsija ili sko-
tomi (scotoma scintillans); m. ophthal-
moplegica, glavobolja praena prolaz-
nom oduzetou III, IV ili VI modanog
ivca.
Mihalkoviczev organ, preostali kanalii
mezonefrosa spojeni sa semenim cevi-
cama. Stvaraju odvodne kanalie glave
pasemenika.
mijelencefalon, v. metencefalon.
mijelin, meavina raznih lipida, glavni sa-
stojak kouljice ivaca.
mijeloblastna leukemija, v. leukaemia.
mijelocistokela, v. myelocystocele.
mijelocistomeningokela, v. myelocysto-
meningocoele.
mijelocit, elija granulocitne loze u kojoj
se ve javljaju zrnca karakteristina za
ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-
stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni
mijelociti. Normalno se m. nalaze u
kostnoj sri. U perifernoj krvi nalaze se
u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji
i u toku izraenih leukocitoza.
mijeloftizna anemija, v. anaemia.
mijelografija, rendgensko snimanje sub-
duralnog prostora kiemnog kanala po-
to se u ovaj prethodno ubrizga neko
pozitivno ili negativno kontrastno sred-
stvo. Slui za utvrivanje odnosa kime-
ne modine ili njenih korenova prema
kimenom stubu, u sluajevima njihova
oboljenja. Sin. myelographia.
mijeloidna leukemija, v. leukaemia.
mijeloidna metaplazija, v. metaplasio
myeloides.
mijeloproliferativni sindrom, v. bolest.
mijeloscintigrafija, v. scintigrafija.
mikocidi, fizika i hemijska sredstva koja
unitavaju gljivice.
mikroaerofili, bakterije koje se razmno-
avaju u aerobnim uslovima, ali najbo-
lje kada je koncentracija kiseonika u
vazduhu neto manja od normale, a
koncentracija ugljen-dioksida vea;
bakterije rastu neto malo ispod povri-
ne hranljive podloge.
mikroangiopatije, dijabetske, promene,
preteno na malim arterijskim krvnim
sudovima, koje su specifine za eernu
bolest (v. tamo), a javljaju se najee na
mrenjai i bubrenim glomerulima.
mikroangiopatska hemolizna anemija,
v. anaemia.
mikroautoradiografija, v. auto radio grafi-
ja.
mikrobar, oznaka , vansisteniska
jedinica pritiska koja se moe i dalje
koristiti, 1/ = 0,1 Pa.
mikrobiologija, nauka koja prouava
mikroorganizme, moe se prema pred-
metu prouavanja ralaniti na: bakte-
riologiju, mikologiju i virusologiju. Me-
utim, s obzirom na praktinu primenu
mikrobiologije, treba razlikovati medi-
cinsku, poljoprivrednu, tehniku i veteri-
narsku mikrobiologiju. One su meu-
sobno toliko razliite da su predmet po-
sebnih oblika studija. Ipak ima niz os-
novnih saznanja koji su zajedniki, bilo
kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri-
503
mikrodisekcija mikroskop

padaju u okvir discipline - opte mikro-
biologije.
mikrodisekcija, disekcija tkiva ili elija
pod mikroskopom.
mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura
koja se izvodi kontrolisanjem operativ-
nog rada mikroskopom, npr. u otorino-
laringologiji i oftalmologiji. V. mikrodi-
sekcija; m. uva, niz operacijskih zahva-
ta, koji se vre uz upotrebu operacij-
skog mikroskopa. Veini je cilj da ou-
vaju ili po mogustvu poboljaju funkci-
ju sprovodnog aparata srednjeg uva.
Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirur-
gija stapesa, fenestracija labirinta i ope-
racija atrezije bubanjske duplje.
mikroklimat, stanje meteorolokih fakto-
ra u malim vazdunim prostorima, u ko-
jima se klimatoloka merenja vre naro-
itim aparatima. U mikroklime se, npr.,
ubrajaju klimat u vazdunim prostori-
ma izmeu tela i odela, klimat izmeu
pojedinih slojeva odela, klimat u cipela-
ma, klimat na povrini naih sluznica i
si. Ovaj je mikroklimat od naroitog
znaaja za dobro, tj. ugodno oseanje.
mikroklizma, vrsta medikamentozne
klizme koja se izvodi unoenjem u rek-
tum dvadeset grama tenosti u kojoj je
rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi
u rektum brizgalicom na koju se, umes-
to igle, natakne poseban nastavak.
mikrolitijaza, v. nephrolithiasis.
mikromere, male elije nastale u nejedna-
koj deobi (brazdanju).
mikrometar (Mm) mera za duinu, hiljadi-
ti deo milimetra (l mm-);
ranije se nazivao mikron. U
mikroskopskom priboru mikrometar se
naziva i ploica s mikrometarskim
podeocima koja slui za mikroskopska
merenja.
mikrometoda, metoda hemijske analize u
kojoj se upotrebljavaju minimalne koli-
ine supstancije.
mikron, , jedinica mere za duinu. Mik-
ron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-
4
cm.
Novi Meunarodni sistem mernih jedi-
nica (SI) ne preporuuje upotrebu mik-
rona kao jedinice. V. mikrometar.
mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis.
mikropil, otvor kroz koji u nekih ivotinja
semeglavac prodire u jaje.
mikroskop, optika sprava koja omogu-
ava da se mali predmeti gledaju pod
veim vidnim uglom te se vide uvelia-
no. Sastoji se od sistema soiva, objekti-
va i okulara i pribora za osvetljavanje.
Objektivi imaju razdvojnu mo i njima
se otkrivaju pojedinosti strukture ob-
jekta, a daju izvrnut realan lik koji se
okijlarom naknadno uvelia. Zbog toga
su objektivi naroito izgraeni i korigo-
vani da se, to je mogue vie, uklone
nedostaci sferne i hromatine aberaci-
je, a postigne to vea mo razdvajanja.
Mo razdvajanja objektiva zavisi od ta-
lasne duine upotrebljene svetlosti i
osobina objektiva te je i posmatranje
mikroskopom obinom svetlou ogra-
nieno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj.
praktino do uvelianja oko 2.000 puta.
Savremeni mikroskopi pored precizne
izrade i maksimalnog iskorienja op-
tikih svojstava objektiva i okulara imaju
ureaje i dopune za vrlo raznovrsna
posmatranja (u polarizovanoj svetlosti,
luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i
proputenoj svetlosti, na svetlom i tam-
nom polju, s ureajem za fazni kontrast i
dr.); binokularni m., mikroskop za 2
okulara kojim se predmet posmatra sa
oba oka, ime je omogueno stereos-
kopsko vienje; elektronski m., mik-
roskop u kome se umesto svetlosnih
zrakova za stvaranje lika upotrebljava
snop brzih elektrona koji proizvode ta-
lase 100.000 puta krae od svetlosnih
(0,05 A). Zbog toga je razdvojna mo el.
daleko vea nego u obinog mikrosko-
pa. El. m. ima kondenzor, objektiv i pro-
jektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih za-
menjuju 3 kalema koji stvaraju elektro-
magnetno polje (elektromagnetski tip);
ili sistem dijafragmi (elektrostatiki tip
m.). Snaga uveliavanja el. m. kree se
od 2.000 do 30.000 puta. Slika uvelia-
nog predmeta se posmatra na fluores-
centnom zaklonu ili na fotografskoj plo-
i. Uvelianjem fotografije postie se
uvelianje slike preko 500.000 puta.
Zato je el. m. u biologiji i omoguio te-
meljnije izuavanje elija, bakterija, vi-
rusa, pa ak i nekih molekula; polariza-
cioni m., mikroskop za posmatranje
504
mikrotelaca mineralokortikoidi

sitnih predmeta koji su osvetljeni pola-
rizovanom svetlou, pomou dve pola-
rizacione prizme: jedna je polarizator, a
druga analizator; ultramikroskop,
mikroskop za pregled vrlo sitnih estica
koje u preniku imaju manje od 0,5 A.
Svetlost dolazi iskosa. Oblik estica ras-
poznaje se po svetlucanju na tamnom
polju.
mikrotelaca (microbodies), v. peroksi-
so mi.
Mikuliczev papiri, trake od filter-papira
prevuene krobom i Lugolovim rastvo-
rom 3%. Plava boja se gubi na t 115 do
118
0
C. Koriste se za kontrolu uspenosti
dezinfekcije.
Mikuliczeva bolest, v. bolest.
Mikuliczeva mast, crna mast, ranije
upotrebljavana za leenje rana. Sastoji
se od srebronitrata, vazelina i peruan-
skog balzama.
Mikuliczeva operacija, v. operacija.
Mikuliczeva tamponada, v. tamponada.
Mikuliczeve elije, v. elije.
Milesova operacija, v. operacija.
miliamper-minuti, proizvod iz primenje-
ne jaine struje, izraene u miliamperi-
ma, i trajanja unoenja leka, izraenog u
minutima, a pri elektroforezi lekova. V.
electrophoresi.
miliaria, v. sudamina.
milibar, oznaka mbar, vansistemska jedi-
nica pritiska koja se moe i dalje koris-
titi, l mbar = 100 Pa.
miliekvivalent, v. ekvivalent.
milimetar vodenog stuba, oznaka mm
H2, vansistemska jedinica za pritisak
ija je upotreba zakonom zabranjena
posle 1980. godine, Imm H2<3 = 9,806 Pa.
Milin-Readova operacija, v. operacija.
milium, milijum, lojne cistice, ukaste
boje, veliine iodine glave, mahom na
licu.
milk-alkali syndrome, v. sindrom.
Millefolii herba, v. herba.
Millerova bolest, v. osteomalacia.
Millonova reakcija, v. reakcija.
mitnika muskulatura, skup malih i krat-
kih poprenoprugastih miia koji se
nalaze u predelu lica ispod koe. Raspo-
reeni su kruno ili zrakasto oko pri-
rodnih otvora na licu. Oni svojim kon-
trakcijama ire ili suavaju ove otvore i
na koi lica stvaraju karakteristian re-
ljef, to daje izraz fizionomiji u vezi s od-
govarajuim duevnim stanjem. Sve ove
miie inervie ivac lica (n. facialis).
mimika, igra miia lica koja prati razna
stanja raspoloenja i govor (kao u glu-
mi), polne razlike u izrazu lica (fiziono-
mija), iji je dinamiki izraaj mimika,
dolaze od grupe miia koji pri tome
stupaju u dejstvo, to ne iskljuuje i mo-
gunost da istorodni miii u polovima
budu razlino razvijeni. Izraz mukog
lica je razlian od izraza enskog, kako u
stanju mirovanja, tako, i jo vie, u sta-
nju reakcije na izvesna raspoloenja,
oseanja, opaaje, a naroito na emociju
i afekte. Pri istovetnom oseanju ne
stavljaju se u pokret svi miii u oba
pola. Za izvesne miie nije u pitanju
potpuno iskljuenje nego samo stepen
njihova udeIa. Smatra se da je enska
mimika uglavnom zavisna od akcije
ovih miia: sekutinog, eonog, dizaa
gornjeg kapka, obraznog, velikog jarmo-
likog i krstastog dela nosnog. U mukoj
mimici uzimaju udela miii: onjaki
mii smeha, nabira obrve, trough mi-
i, kruni mii usta, depresor nosne
pregrade. Od akcije obraznog miia za-
visi pojava okruglastog ulegnua na ob-
razima, u blizini usta, sa svake strane,
. poznatih u naem narodu kao smehulj-
ci, koje enskom licu daju posebnu
dra. Na enskom licu se drukije odra-
avaju ista stanja nego na mukom.
Tako, bol se na enskom licu izraava
crtama trpljenja i podnoenja, dok je to
isto oseanje u mukog praeno izraz-
om revolta, otpora, odbrane. Muke
crte na licu ene odbijaju normalno
uoblienog mukarca. Isto tako, nor-
malna ena se ne moe odueviti en-
skim crtama na licu mukarca.
mineralizacija zuba, v. kalcifikacija zuba.
mineralna voda, v. voda.
mineralne banje, v. banje.
mineralni izvor, prirodni izvor mineral-
ne vode. V. voda.
mineralokortikoidi, grupa hormona
kore nadbubrenih lezda, ija je bitna
uloga to poveavaju resorpciju natriju-
505
minijum misce

ma, a smanjuju resorpciju kalijuma u
bubrenim kanaliima. Najvaniji od
njih je aldosteron.
minijum, v. trovanje.
minimum separabile, mera za izraava-
nje otrine vida, a to je najmanja udalje-
nost izmeu dve crte pri kojoj ih jo mo-
emo videti kao dve (razdvojene).
minimus (super!., od parvus), najmanji,
npr. digitus minimus, najmanji prst. V.
prst.
Minkowski-Chauffardova bolest, sphe-
rocytosis hereditaria. V. spherocytosis,
anaemia.
minor, manji, komparativ od parvus. V.
major.
minus-dekompenzaija, v. decompensa-
tio.
minutni volumen disanja, celokupna za-
premina atmosferskog vazduha koja
svakog minuta ude u disajne puteve.
Jednaka je proizvodu respiracijskog vo-
lumena i uestalosti disanja. M.v.d. pro-
seno je oko 6 lit.
minutni volumen srca u
, . . potroeni 2 (ml/min.)
ml/min. = ----------------- : -------
A-V razlika u Q 2 u
ml na .100 ml krvi
mioblasti, matine miine elije.
mioepikardni ovoj, v. kardio gene ploe.
miofragme, miomeri su odvojeni jedan
od drugog pregradama nazvanim miof-
ragmama.
miogena kontraktura, v. kontraktura.
miokardoza, v. myocardosis.
mioklonika reakcija, nastajanje krat-
kotrajnih, ritmikih greva miia pri
faradizaciji. V. clonus, miotonika reak-
cija.
mioklonus, v. clonus.
miopatski, koji je u vezi s miopatijom.
miosis, mioza, suenost enica; m. pa-
ralytica, postoji u paralizi n. simpatiku-
sa, koji oivava mii raira enice; m.
spastica, nastaje pri gru sfmktera du-
ice (inervisanog od n. parasimpatiku-
sa, n. oculomotoriusa).
miositis, miozitis, zapaljenje voljnih mii-
a; m. acuta disseminata, akutni rase-
jani miozitis, u stvari je primarni mul-
tipli miozitis; m. fibrosa, fibrozni mio-
zitis, koji se odlikuje proimanjem mii-
a vezivnim tkivom; m. a frigore, reu-
matiko zapaljenje miia izazvano
hladnoom i smrzavanjem; m. ossifi-
cans, miozitis u kome nastupa okota-
vanje miia; m. ossificans circum-
scripta, stvaranje ogranienog osteoma
u miiu, npr. u jahaa; m. ossificans
progressiva, bolest koja poinje u mla-
dosti pa vremenom zahvata miie pre-
tvarajui ih u kotano tkivo; m. ossifi-
cans traumatica, koji se razvija u mii-
ima koji su bili traumatizovani; m. pu-
rulenta, miozitis sa stvaranjem apscesa
u miinom tkivu; m. trichinosa, miozi-
tis prouzrokovan prisustvom trihina u
miiima. V. myositis.
miotica, miotici, sredstva koja prouzroku-
ju suenje enice (npr. pilokarpin i fi-
zostigmin). V. miosis.
miotonian, koji izaziva miozu. V. miosis.
miotonika distrofija, v. dystrophia.
miotonika reakcija, usporeno oputa-
nje miia posle njihove kontrakcije,
npr. u kongenitalnoj miotoniji. V. myoto-
nia congenita.
miotonija, v. myotonia.
mioza, v. miosis.
miringotomija, v. paracenthesis.
miris, oseaj koji nastaje pri dejstvu miri-
Ijavih materija na receptore ula mirisa,
u specijalnom podruju sluznice nosa.
mirisne materije, supstancije sposobne
da izazovu oseaj mirisa. V. miris.
mirisni put, v. olfaktivni put.
mirisni ivac (mirisna vlakna), v. fila ol-
factoria, nervi olfactorii.
mirnodopska vojna bolnica, stacionarna
sanitetska ustanova namenjena leenju
pripadnika oruanih snaga i njihovih
porodica kao i drugih osoba, a u domen
njihovog rada spadaju i komisijski pre-
gledi vojnih lica, naunoistraivaka de-
latnost itd. V. Vojna bolnica.
misao, celokupni psihiki doivljaj u jed-
nom momentu, npr. shvatanje vidnog
prizora, projekcija matematike jedna-
ine u naem umu itd.
misce, latinska re koja znai pomeaj.
Upotrebljava se pri pisanju recepata
koji sadre vie od jednog lekovitog sa-
506
missense mutacija Mladenovaka Banja

stojka. Pie se, obino, u skraenom ob-
liku, M. ili m.
missense mutacija, v. mutatio.
miica,v. brachium.
mii, v. musculus.
miii crveni, vrsta skeletnih miia ija
vlakna sadre vie mioglobina, dok im
je poprena ispruganost manje izrae-
na; reaguju sporije i imaju dui latentni
period od belih vlakana. Prilagoeni su
za dugotrajne, spore kontrakcije koje
odravaju stav tela.
miina hipertonija, v. hypertonia.
miina masa, od ukupne telesne teine
na miie dolazi u mukog 41,8%, a u
ene 35,8%. Izaunavanje miine mase
koristi se kreatinski kolinik (koliina
mokranog kreatina u mg na l kg teine
tela) u osoba koje se ishranjuju hranom
bez mesa. U muskuloznih mukaraca taj
se kolinik kree oko 20, a u gojaznih
ena oko 10.
miino vreteno, v. ulna telaca.
mija jedinica, v. jedinica.
miji (murini) tifus, rickettsiosis murina.
V. rikettziosis.
Mitchellova bolest, v. erythromelalgia.
mitella, mitela, podvezni zavoj koji nosi
povreenom ruku, privren oko vra-
ta. Kao materijal za ovaj zavoj slui
trougla ili etvorougla marama ili po-
veska, te se prema tome i naziva: n.
triangularis, m. quadrangularis ili m.
parva.
mitigatus, ublaen, blag.
mitis, blag, slab.
mitogeni, supstancije koje podstiu deo-
bu elija, lektini biljnog porekla (v. lek-
tini) koji izazivaju deobu limfocita (npr.
fitohemaglutinin) i neki bakterijski Ii-
popolisaharidi (npr. iz E. coli) koji do-
vode do mitoze i diferencijacije limfoci-
ta. Stimuliu sintezu DNK i stvaranje
limfokina (v. limfokini).
mitotan, citotoksino sredstvo sa selektiv-
nim dejstvom na elije kore nadbubre-
nih lezda.
mitotska rekombinacija, reciprona iz-
mena gena izmeu homolognih hromo-
soma kao posledica crossing-overa u
toku mitoze.
mitoza, posredna deoba elije- tipina
deoba elije, pri kojoj se obrazuje vrete-
no (ahromatska tvorevina), a od hroma-
tina postaju hromosomi, koji se uzdu-
no podele (kariokineza); ovaj proces
prate promene u citoplazmi (citokine-
za). Prema kariokinetikim pojavama
mitoze se dele na etiri faze (profaza,
metafaza, anafaza, telofaza).
mitra Hippocratis, Hipokratova mitra,
zavoj za glavu u obliku kape koji se pra-
vi dvogubom poveskom.
mitralis, mitralan, slian mitri; valva mit-
ralis (bicuspidalis), mitralni ili bikuspi-
dalni zalistak u srcu.
mitralna insuficijencija, v. insufficientia
valvulae mitralis.
mitralna mana, v. vitium mitrale.
mitralna pseudostenosa, sin. Flintov
znak, v. um.
mitralna stenosa, v. stenosis ostii venosi
sinistri.
mitralno srce, v. cor mitrale.
miksedem, v. myxoedema.
mixtura, mikstura, meavina (farm.), ob-
lik leka u kome se nalaze pomeana dva
leka ili vie lekova. U uem smislu, te-
an oblik leka u kome su u vodi ili u ne-
koj drugoj tenosti supstancije rastvo-
rene (sin. solutio) ili suspendovane (m.
agitanda).
Miyagawanela-lymphogranulomatosis,
virus prouzrokova lymphogranuloma
inguinale (etvrte venerike bolesti).
mladalako ludilo, zastareli naziv za shi-
zofreniju. V. schizophrenia.
Mladenovaka Banja, banja kraj Mlade-
novca, ima nizinski klimat koji deluje
sedativno. Mineralna voda temperature
oko 36
0
C izbija jakim mlazom iz arte-
kog bunara, dubokog 269 m. Po hemij-
skom sastavu ova voda je alkalna i mu-
rijatika odnosno hidrokarbonatna
(oko 5 g%o), natrijum-hloridna (2,53
g%o) i ugljenokisela; ona je i slabo gvo-
evita, bromidna i jodidna. Ukupno sa-
dri oko 8 g mineralnih soli na litar
vode; ona je donekle i izotonina (u od-
nosu na krvni serum). Radi leenja,
voda se upotrebljava za kupanje i za
pie> ali isto tako treba da se koristi i za
udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci-
507
mlade mleko

fina kataralna oboljenja nosa, grla i
bronhija; hipoacidni gastritis; atonija
eluca; atonika opstipacija i insufici-
jencija jetre, holecistatonija.
mlade, v. naevus.
mlatei zglob, donje vilice, pokreti za-
ostalog dela ramusa posle kondilekto-
mije koji podseaju na mlaenje, lupa-
nje bata, malja.
mleac, v. soor.
mlena kiselina, v. Acidum lacticum.
mlene lezde, dojke, parni organi, po
pravilu, na grudima ene u vidu oblih
uzvienja sastavljenih od grozdastih
mekova ije elije lue mleko. U sasvim
male dece enskog pola one su sasvim
male, nerazvijene. U doba puberteta do-
jke postepeno rastu, dok ne dosegnu
odreenu veliinu, predstavljajui jed-
nu od najupadljivijih odlika enskog
pola. Ponekad one privremeno narastu
i u novoroenadi oba pola, luei
mlenu tenost, poznatu pod imenom
vetiino mleko; (embr.) u embriona od
6 do 7 mm duine zadebljava ektoderm,
na bokovima trupa krnih lukova sve
do spoljnjeg kraja u tzv. mlenu gredu
koja se u embriona od 9 mm izdie iz-
nad povrine, naroito u predelu budu-
ih grudi. U oveka se normalno javljaju
u grudnom predelu nekoliko zaetaka,
od kojih normalno ostaje samo jedan
par, dok drugi poetkom 3. meseca nes-
taju. Sem na normalnim mestima zaeci
mlenih lezda se mogu razviti i na dru-
gim mestima kao potpuno izgraene
lezde (hipermastija) ili kao bradavice
bez lezdanog tkiva (hipertelija) ili kao
lezde bez bradavica (hiperadenija). Do
sada je zabeleeno oko 40 mesta gde se
izuzetno mogu razviti prekobrojne
mlene lezde. Zaeci mlenih lezda
postaju razmnoavanjem matinog slo-
ja na odreenom mestu mlene grede,
inei lezdano polje. Od nje se odvajaju
u toku 5. meseca pune celularne gredice
(do 25), zadebljale na donjem kraju.
One se ubrzo razgranjavaju u mezen-
himnom tkivu i od njih postaju lezdani
renjii. U sredini lezdanog tkiva zbog
bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdi-
e i postaje bradavica.
mleni eer, v. Lactosum, Saccharum lac-
tis, laktoza.
mlenjaci (dentes decidui), v. zubi.
mleko, sekret mlenih lezda sisara. He-
mijski ono predstavlja trajnu emulziju
masti u koloidnom rastvoru belanevi-
na i pravom rastvoru eera i soli. Mle-
ko je tenost bele ili ukaste boje, koja
dolazi od mnogobrojnih masnih kaplji-
ca i koloidnih micela belanevina koje
odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema
naroitog mirisa. pH sveeg mleka pre-
ivara je 6,3 do 6,6. enino mleko je sla-
bo bazno. Reakcija mleka zavisi od pri-
sustva primarnih i sekundarnih fosfata.
Zbog znaajnih koliina kazeina u mle-
ku, mleko preivara se ne zgruava pri-
likom kuvanja, dok mleko nekih sisara
sadri vie albumina i globulina pa se
prilikom kuvanja zgruava. Glavni sa-
stojak mleka je voda (83-87%), koja do-
lazi iz krvi. Mleko sadri sve sastojke
koji su potrebni za odravanje, razvoj i
porast novoroeneta. Izvestan deo or-
ganskih i neorganskih materija prelazi
iz krvi, dok se druge sintetiu u elija-
ma mlene lezde (laktoza, kazein, deo
globulina i jedan deo masti). Od organs-
kih sastojaka na prvom mestu se nalaze
belanevine, kazein, laktoalbumin i lak-
toglobulin. Kvantitativni odnos pojedi-
nih beianevina u mleku odreuje brzi-
nu rastenja mladuneta i prilagoen je
potrebama ivotinjske vrste koja stvara
mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadri
disaharid laktozu. Ona se stvara u
mlenoj lezdi i njena koncentracija u
kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u
mleku nalaze u obliku stabilne emulzi-
je. Oko svake kapljice masti nalazi se
opna od belanevina, koja poveava sta-
bilnost emulzije masti. Koliina masti u
mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka
sastoje se od glicerinskih estara itavog
niza masnih kiselina (najvie oleinske i
palmitinske). Od ostalih sastojaka mle-
ko sadri i ureju, hipurnu kiselinu, krea-
tin, kreatinin, aminokiseline i limunsku
kiselinu. Mleko sadri i vei broj razlii-
tih fermenata. Koliina mineralnih ma-
terija kree se u dosta irokim granica-
ma u raznim ivotinjskim vrstama. MIe-
508
mlinar
mokrani organi

ko je hranljiva materija veoma siroma-
na gvoem. Prvih nekoliko dana posle
poroaja mlena lezda izluuje naroi-
ti sekret koji se naziva kolostrum. On
ima visoku specifinu teinu i sadri
znatnu koliinu pravih belanevina.
Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan.
Mikroskopski sadri mnogo leukocita.
U toku nekoliko dana postepeno prelazi
u mleko.
mlinar, Tenebrio molior; najznaajnija
tetoina u mlinarstvu, dimenzije 13 do
17 mm, crnosmee boje.
mlitava koa (cutis laxa), jedna od pro-
mena u Turnerovom sindromu (v.
tamo).
mljetska bolest, v. mal de Meleda.
mobilitas abnormalis, (stom.) nenormal-
na pokretljivost patrljaka prelomljene
donje vilice ili kostiju lica usled dejstva
mehanike sile, patolokih procesa itd:
aktivna, prilikom spontanih pokreta
bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pre-
gledom. (Oppositus) v. immobilitas.
mobilizacija, postupci kojima je cilj da
uine nepokretni ili ankilozovani deo
pokretnim.
mobilna hirurka ekipa u NOR-u, v. ki-
rurka ekipa.
mo razdvajanja mikroskopa (mo raz-
luivanja ili rezolucija), najmanje rasto-
janje izmeu taaka A i B koje se jo
mogu videti razdvojeno pomou datog
objektiva. Ova veliina zavisi od talasne
duine A-svetlosti kojom se preparat os-
vetljava i tzv. numerike aperture NA
objektiva i data je obrascem AB = l /MR
=A/NA, pri emu je NA=n sin 6/2, n
predstavlja indeks prelamanja svetlosti
izmeu preparata i objektiva a je
ugaona apertura.
modeli za studije, (stom.) modeli gornje i
donje vilice od gipsa za analizu odnosa
gornje i donje vilice u artikulatoru i plani-
ranje protetske terapije.
modifikacije, v. fenotipske varijacije.
modra galica, v. Cupri sulfas.
Moebiusov znak, v. znak.
Moeackeberg sclerosis, Menkebergova
skleroza je oblik arterioskleroze mii-
nih arterija srednjeg kalibra koji se od-
likuje taloenjem krea u srednjem delu
zida arterije. Postoji degeneracija, otok
i fragmentacija miinih vlakana sred-
njeg dela zida arterije i taloenje kre-
nih soli. U arterijama manjeg prenika
opisani proces prati i pojava masne de-
generacije u intimi. Lumen zahvaenih
arterija je u veini sluajeva dobro pro-
lazan za krv pa nema smetnji u krvoto-
ku izuzev kada je intima promenjena.
mokraa, bistra ukasta tenost koja na-
staje u bubrezima procesima filtracije,
reapsorpcije i sekrecije. Za 24 asa izlu-
i se oko 1,5 lit. mokrae. Mokraa ima
specifian miris, slano-gorak ukus; spe-
cifina teina oveije mokrae kree se
izmeu 1,015 i 1,025. pH mokrae je 5-7
i zavisi od ishrane. Mokraa sadri
neorganske i organske sastojke. Od neor-
ganskih sastojaka najvanije su soli natri-
juma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od or-
ganskih sastojaka najvaniji su ureja,
kreatinin, mokrana kiselina, purinske
baze, indoksil i hipurna kiselina. Centri-
fugiranjem mokrae, ak i u zdrave oso-
be, moe se dobiti talog (sediment), koji
sadri kristale ili amorfan talog raznih or-
ganskih i neorganskih soli. Prisustvo be-
lanevina, eritrocita i veeg broja leukoci-
ta u mokrai znak je oboljenja bubrega,
odnosno izvodnih puteva.
mokraevina, v. carbamid,kreja.
mokrana beika, vesica urinaria;
(embr.) njen postanak je vezan za stva-
ranje alantoisa. Od njegovog intraemb-
rionalnog dela postaje urahus, a od pro-
ksimalnog mokrana beika. Urahus se
zaepljuje u drugoj polovini fetalnog i-
vota u svom distalnom delu, a pretvara
se u fibroznu srednju vezu beike. Pro-
ksimalni deo uraha ostaje prohodan i
uliva se na gornjem kraju beike. To-
kom 2. meseca beika se sputa u karli-
cu. Epitel je prvo jednoredan, a prela-
zan postaje tek u embriona od 60 mm.
mokrana cev, v. urethra.
mokrana flegmona, v. infiltratio urinae.
mokrana kiselina, v. Acidum uricum.
mokrane boje, obojene supstancije od
kojih potie boja mokrae (urobilin,
urohrom, uroeritrin, urosein i dr.).
mokrani kanali, v. tubulus renalis.
mokrani konkrement, concrementum.
mokrani organi (organa uropotica), iz-
luuju iz krvi kodljive sastojke u obliku
509
mokraovod monocyt

mokrae i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na
parne i neparne. Parni organi su:
bubreg(ren), bubrene aice (calices
renales), bubrena karlica (pelvis rena-
lis) i mokraovod (ureter). Neparni or-
gani su mokrani mehur (vesica urina-
ria) i mokrana izvodna cev (urethra).
mokraovod, v. ureter. mola hydatidosa,
grozdasta mola. Cisti-ka degeneracija
resica horiona. Najee u prvim
mesecima trudnoe resice horiona gube
svoj rojtast izgled i pretvaraju se u
okruglaste cistice razliite veliine koje se
peteljkom meusobno povezuju, tako da
imaju oblik grozda. Cis-tika degeneracija
zahvata samo stro-mu resica dok oba
epitela ostaju nepro-menjena. Ta
grozdasta masa ima vrlo veliku
proliferativnu mo i vrlo brzo raste i tako
ispunjava materinu duplju. Plod najee
ugine. Neki put proces zahvata i placentne
resice i usled citoliti-kog dejstva dolazi
do razaranja miia materice (mola
destruens); m. sangvi-nolenta, krvava
mola predstavlja izumrli ovulum koji je
proet krvlju. molaris, molaran,
kutnjaki, v. dens.
molekul (mala masa, od moles - masa),>
najsitnija estica neke supstancije (ele-
menta ili jedinjenja) koja moe slobodno
postojati, a da pri tome zadrava sva
svojstva dotine supstancije. Molekul je
sagraen od atoma; kad su atomi u mo-
lekulu jednorodni u pitanju je prosto
telo, elemenat. V. atom, jedinjenja.
molibdenum, Mo, molibden, hemijski ele-
ment, metal.
molimina climacterica, tegobe neurove-
getativne prirode u vreme prestanka
rada jajnika i pojave menstruacije. V.
climacterium.
molluscum contagiosum, virusno
oboljenje u vidu pojedinanih, polulop-
tastih umbilikovanih promena, bele ili
ruiaste boje, veliine iodine glave do
graka.
moljac, ambarski, v. Tinea granella.
moljac brana, Ephestia khniella; ima
izgled manjeg leptira plavosive boje s
dva para pruga na spoljnim krilima. ivi
u grupi stvarajui lepljive grumeni.
Monaldijeva drenaa, v. drenaa.
monarthritis, monartritis, zapaljenje
samo jednog zgloba; m. deformans, de-
formantni artritis samo jednog zgloba.
Monckenbergova skleroza, ateromatoza
s kalcifikacijom srednjeg sloja miinih
arterija.
mongolismus, mongoloidizam, vrsta
umne zaostalosti. Izgled lica s kosim
oima podsea na Mongole. Uvean je-
zik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1)
sa znacima hipofunkcije titaste lezde i
2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od
prekobrojnog broja hromosoma: dete
ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivlju-
ju se starost roditelja i krvno srodstvo.
Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligo-
phrenia.
mongoloidizam, v. mongolismus.
mongolske pege, doivotne svetlomrke,
manje ili vee pege, lokalizovane prete-
no u slabinsko-krsnom predelu.
monilethrix, nasledno distrofiko obolje-
nje dlaka u vidu prstenastih suenja i
lomljivosti.
moniliasis ili candidiasis, kandidijazu
ljudi najee izazivaju sledee vrste:
Candida albicans, C. tropicalis, C. pseu-
dotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana,
gljivica Monilium album (soor), moe
da se naseli u sluznici grkljana, gde iza-
ziva zapaljenje koje, ako je unilokular-
no, moe da lii na tumor (karcinom);
m. oris, oralna monilijaza. V. soor.
mono-, u sloenicama oznaava da je ne-
to jedno, daje ogranieno na jedan deo.
Npr. mononuklearni, koji ima jedno
jedro. U herniji oznaava da je neto
spojeno s jednim atomom ili atomskom
grupom. Npr. monoaminomonokarbon-
ske kiseline sadre u svom molekulu po
jednu amino-grupu i jednu karboksilnu
grupu (alanin CHsCHNHzCOOH).
monocitna angina, v. Mononucleosis in-
fectiosa.
monocularis, monokularan, koji ima jed-
no oko, koji se odnosi na jedno oko.
monoculus, monokul, zavoj poveskom,
kojim se prekriva jedno oko.
monocyt, ima prenik 15-20 mikrona,
bela krvna elija, s jedrom koje je na
jednom delu neto ugnuto, protoplaz-
ma je obilna i sadri azurofilna zrnca u
510
monocytopenia monozigotni blizanci

vidu praine. U normalnoj perifernoj
krvi ima oko 6% monocita. V. macropha-
ges.
monocytopenia, monocitopenija, sma-
njenje monocita u perifernoj krvi.
monocytosis, monocitoza, povean broj
monocita u perifernoj krvi.
monoestrusne ivotinje, ivotinje u kojih
se nagon za parenjem javlja jedanput
godinje.
monofaktorski, nasledno obeleje koje
regulie samo jedan par gena. Sin. uni-
faktorskl Sup. multifaktorski.
monogenski, v. unifaktorski.
monohloramini, stvaraju se pri hlorisa-
nju vode prisutnim organskim materija-
ma i pri pH preko 7. Imaju slabije dezin-
fekciono dejstvo.
monohromatski vid, v. achromatopsia.
monokularna diplopija, v. diplopia.
monolagnija, v. onanija.
monomorfizam, v. monomorphismus.
monomorphismus, monomorfizam, u ge-
netici, genska uniformnost stanovnitva
u pogledu odreenog obeleja; u bakte-
riologiji, gledite prema kome svaka
bakterija ima nepromenljiv oblik i funk-
ciju.
mononucleosis infectiva, infektivna mo-
nonukleoza, akutno, febrilno, virusno
oboljenje s anginom, otokom vratnih ili
svih limfnih lezda i splenomegalijom.
Najverovatnije je izazvana Epstein-Bar-
rovim virusom. Glavni simptomi su: po-
viena temperatura, angina, otok limf-
nih lezda, hepatosplenomegalija, ati-
pini limfociti u krvi, uz specifinu sero-
loku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsoh-
nov test). Sin. febriglandularis, lymphob-
lastosis benigna acuta. Karakteristini
su: izrazita leukocitoza, limfomonocito-
za od 50-80%, atipini monociti (viroci-
ti) i heterofilna antitela, koja se koriste
za seroloku dijagnostiku bolesti. Lm. je
kapljina infekcija uglavnom mladih
osoba. Bolest poinje postepeno kao
membranozna angina. Nalaz na tonzila-
ma esto lii na difterike skrame, ali je
opte stanje bolesnika dobro, jer nije in-
toksiciran. Posle tree sedmice bolesti
je mogue oteenje jetre. Lm. traje vie
sedmica a prognoza je dobra.
mononukleusni fagociti (imunoloki),
elije koje uestvuju u elijskom (celu-
larnom) imunom odgovoru. Stvaraju se
u kostnoj sri, a sazrevaju u kostnoj sri
i drugim organima. Prisutni su u jetri,
slezini, limfnim voriima, pluima i pe-
ritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidro-
lizne) enzime, lizozim, komponente
komplementa i interferon. Osnovne
funkcije: pruanje antigena limfocitima,
ingestija i digestija patogenih i normal-
nih elija, akumulacija na mestu zapa-
Ijenjske reakcije. Podklase: monociti,
Kupfferove elije, histiociti, peritoneal-
ni makrofazi, alveolarni makrofazi, si-
nusoidne elije, osteoklasti i mikrogli-
jame elije.
monoplegia, monoplegija, oduzetost jed-
nog ekstremiteta ili jedne polovine lica;
m. corticalis, oduzetost usled otee-
nja motorne kore; m. facialis, v. paraly-
sis n. facialis; m. spinalis, oduzetost us-
led oteenja odgovarajueg dela ki-
mene modine.
monoploid, v. haploid.
monoploidija, v. haploidija.
monorchidia, jednostrano odsustvo mu-
ke gonade, uz striktnu kontrolu da se
druga gonada ne nalazi u trbunjoj dup-
lji, predstavlja retko patoloko stanje.
monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, al-
dehidi ili ketoni polihidroksilnih alko-
hola, najee su heksoze (sastavljene iz
est C-atoma), npr. glikoza (groani e-
er, ili dektroza) i fruktoza (voni eer,
ili levuloza).
monosinaptiki refleks, refleks iji ref-
leksni luk grade samo dva neurona. V.
refleks na istezanje.
monosomia, monosomija, nedostatak
jednog hromosoma u odreenom hro-
mosomskom paru diploidnih elija (2N--
1, gde N oznaava haploidnu garnituru
hromosoma). Primer ovakvog poreme-
aja u ljudi je Turnerov sindrom (v.
tamo).
monothricha, bakterije koje imaju jednu
polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas,
Vib. cholerae).
monozigotni blizanci, genski identini
blizanci, koji potiu iz jedne oploene
511
Monro-Kellijeva doktrina morphinum

jjne elije. Sin. identini blizanci, isto-
jajni blizanci
Monro-Kellijeva doktrina, princip po
kome zbog nestiljivosti mozga i cereb-
rospinalne tenosti u lubanji zapremine
krvi, cerebrospinlne tenosti i mozga
moraju biti relativno konstantne.
mons pubis (mons Veneris), preponski
breuljak, bruik, trouglasto ispupenje
iznad spoljnih polnih organa ene pro-
uzrokovano masnim tkivom. Obrastao
je brucama, polnim dlakama. Sin. Vene-
rin breuljak.
Monteggina povreda, v. povreda.
Montgomerijeve kvrice, v. mlene lez-
de.
Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae.
moral insanity, (engl.), moralno ludilo,
pojava vie ili manje potpunog odsustva
moralnih oseanja u psihopata ili du-
evnih bolesnika. Oboleli pri tom ne
mora da pokazuje oteenje inteligenci-
je nego se moral inseniti manifestuje
samo kao surovost, egoizam, potpuno
odsustvo drutvenog nagona ili njegova
izvitoperenost.
moralna anestezija, v. moral insanity.
Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacu-
nata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uz-
ronici su konjunktivitisa u ljudi. Prva
moe izazvati i gnojni meningitis i bron-
hopneumoniju, naroito u dece.
morbiditet, statistiki pojam, broj koji oz-
naava odnos stanovnika neke teritori-
jalne jedinice (grad, drava) i broja obo-
lelih u odreenom periodu vremena.
Za razliku od ovog opteg m., specijal-
ni m. pokazuje uestalost pojavljivanja
od neke odreene bolesti. M. se izrau-
nava obino na 10.000 stanovnika. V. Ie-
talitet, mortalitet.
morbilli, male boginje, akutna virusna bo-
lest dece iz grupe osipnih groznica. Od-
likuje se izraenim kataralnim znacima
i makulo-papuloznom ospom. Kaplji-
na, veoma kontagiozna infekcija. Bolest
ima ciklini tok s dvofaznim tipom tem-
perature. Prva faza oznaava poetak
bolesti s temperaturom i kataralnim
promenama svih sluznica. Dete kalje
slini, bali, a lice je sono, zajapureno
kao uplakano (plana maska). Druga
faza odgovara izbijanju ospe, koja se
prvo javlja po vratu i licu, pa se sputa
niz trup sve do stopala. Ospa je makulo-
papulozna, ruiasta. Ona traje 3-7
dana, a ela bolest oko 15 dana. Bron-
hopneumonije i otitis su este kompli-
kacije, a encefalitis je redak i teak.
morbus, v. bolest.
morbus haemolyticus neonatorum, v.
erythroblastosis.
morfin, v. Morphinum.
morfinizam, v. morphinismus.
mornarika bolnica, ustanova za leenje
pripadnika ratne mornarice, ali i drugih
bolesnika; postoji na kopnu ili na bro-
du, v. sanitetski brod. U veim ustanova-
ma pored leenja i obuke posebna pa-
nja se posveuje izuavanjima iz oblasti
pomorske medicine. V. vojna bolnica.
morphea, v. sclerodermia circumscripta.
morphinismus, morfinizam, toksikoma-
nija prema morfmu (zavisnost od morfi-
na), koja, postepeno, dovodi do upotre-
be sve veih koliina toga alkaloida. U
poetku, unoenje morfina izaziva pri-
jatnost (euforiju, tzv. medeni mesec
morfinista), ubrzo, potom, nova kolii-
na morfina postaje potrebna da otkloni
neprijatne (apstinencijalne) simptome
kao to su drhtanje, znojenje, muka, po-
vraanje, dijareja, kijanje, razdraljivost
i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps
moe da ugrozi i sam ivot morfinoma-
na. Do ovih pojava dolazi zbog toga to
morfin u morfinomana ulazi kao neop-
hodan sastavni deo u hemijske procese
metabolizma. Odvikavanje od morfina
je teko i nesigurno, Neleen morfino-
man propada moralno, jer ne bira sred-
stva da pribavi morfin; materijalno, jer
je tajno nabavljeni morfin vrlo skup.
morphinum, morfin, najvaniji alkaloid
opijuma. U oveka deluje depresivno na
centralni nervni sistem, prouzrokuje za-
tvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu,
koju pojaava. Upotrebljava se, uglav-
nom, kao analgetiko sredstvo (samo u
izvesnim akutnim bolovima i u neizlei-
vih hroninih bolesti), i zatim kao pri-
prema za narkozu i lokalnu anesteziju.
Prilikom uestale upotrebe, lako dolazi
512
mors most

do toksikomanije (morfinomanija, mor-
finizam). V. Opium.
mors, smrt, nepovratni prestanak svih
funkcija ivota. S. moe nastupiti na pri-
rodan nain - prirodna smrt, ili nasilno
- nasilna smrt, usled nekog nasilnog
akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m.
in tabula, smrt na ploi, tj. na hirur-
kom stolu, u toku operacije; prirodna
s. moe biti: prirodna fizioloka s., koja
nastupa u dubokoj starosti usled istro-
enosti organizma i postepenog slablje-
nja njegovih funkcija; prirodna patolo-
ka s., koja je posledica izvesnog patolo-
kog procesa u organizmu. Prirodna pa-
toloka smrt je postepena kada se funk-
cije u organizmu u toku dueg vremena
postepeno gase, a naprasna (m. subita)
kada s. nastupa neoekivano u osobe na
izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku
nekog lakeg oboljenja koje se obino
ne zavrava smru; prividna s., stanje
kada neka osoba pokazuje jedva primet-
ne znakove smrti. P. s. moe da nastupi
u raznim trovanjima, npr. pri trovanju
morfinom, ugljen-monoksidom, etrom,
hloroformom i alkoholom, zatim pri in-
solaciji, smrzavanju i udaru elektrine
struje. U sluaju p.s. vri se vetako di-
sanje, koje treba produiti i nekoliko a-
sova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,poja-
ava se rad srca i nadrauje centar za di-
sanje. U cilju da se suzbije i izbegne
strah od prividne smrti zakonom je od-
reeno i regulisano utvrivanje smrti
obligatnim pregledom mrtvaca, koji
vre lekari ili i naroito obueno osob-
lje, koji na osnovu tipinih i karakteris-
tinih simptoma utvruju smrt neke
osobe; m. thymica, timusna smrt, u
osoba u kojih postoji status thymi-
colymphaticus.
morska milja, v. jedinica duine van SI
koja se moe upotrebljavati samo za iz-
raavanje razdaljina u pomorskom i
vazdunom saobraaju, l m. milja -
1852 m.
morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom,
npr. vulnus m., rana usled ujeda.
mortalitet, umiranje, jedan od prvih po-
kazatelja koji je korien za procenjiva-
nje zdravstvenog stanja stanovnitva
odreene teritorije. Moe se posmatrati
kao opti mortalitet (ukupan broj umrlih)
ili kao specifini mortalitet (prema uzro-
ku smrti, polu, starosti, zanimanju). Po-
seban znaaj za sredine u razvoju ima
praenje smrtnosti pojedinih kategorija
stanovnitva (ena u toku trudnoe, po-
roaja i est meseci nakon poroaja -
maternalni mortalitet) i odojadi (mor-
talitet odojadi).
Mortonova bolest, v. metatarsalgia.
morula, kupinasta gomila blastomera, v.
brazdanje.
mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje
se pojedina tkiva sastoje od elija razli-
itog genskog, odnosno hromosomskog
sastava, ali koje vode poreklo od jednog
zigota. Mozaik je posledica somatskih
mutacija ili transplantacije elija s jedne
jedinke na drugu, kao to se, npr. deava u
raznojajnih blizanaca u toku njihovog
intrauterinog razvitka. mosaicismus,
mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke
postoje tkiva s elijama razliitog
genotipa, porekla od jednog zigota.
Moschcowitzova operacija, v. operacija.
Moschkowitzova bolest, v. bolest.
Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, pu-
njenje kostnih upljina sterilnom sme-
som jednakih delova spermaceta i seza-
movog ulja. Na 60 delova ove smese do-
daje se 40 delova jodoforma. most, (stom.)
nadoknada jednog ili vie izgubljenih zuba
u cilju rekonstrukcije odnosa i
rehabilitacije funkcija oteenog
mastikatornog organa. Preko kotvi
(vetake krune) fiksiran je za zube no-
sae, preko kojih se optereenje prenose
iskljuivo na potporni aparat zuba;
fasetiran m., nadoknada za izgubljene
zube od metalnog dela i vidljivog estet-
skog dela od akrilatnog ili keramikog
materijala boje prirodnog zuba; higi-
jenski m., nadoknada za donje bone
zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu
alveolarnog grebena. Na poprenom
preseku ima oblik srca. Izrauje se ceo
od metala, a prednja kotva moe biti fa-
setirana; metalno-keramiki m., nado-
knada izgubljenih zuba gde je keramiki
materijal boje prirodnog zuba, di-

33 Medicinski leksikon 513
mostno koleno motorna ploa

rektno napeen na metalni skelet; no-
sa m., sastrugan prirodni zub na koji
se fiksira most preko kotvi cementnim
materijalom. Sin. stubni zub; porculan-
ski m., fiksna nadoknada od porculana
kada nedostaje jedan prednji zub; pri-
vremen m., nadoknada za izgubljene
zube od brzovezujueg akrilata, ili ski-
nut stari most. titi zbruene zube i
meka tkiva do izrade, odnosno cementi-
ranja stalnog mosta.
mostno koleno, snani pregib rombence-
falona na njegovoj prednjoj strani, sin.
pontno koleno.
monice, scrotum, okruglaste kone kese,
mrke boje, popreno nabrane. U stanju
mirovanja su oputene izmeu nogu i
kroz njih se mogu opipati semenici.
Koa monica je vrlo osetljiva i pri ov-
lanom trljanju lako se zgri. Za vreme
polnog nadraaja one se zgre i dignu
pod koren uda (kremasterski refleks);
(embr.) genitalni jastuii, u mukog se
razvijaju u mnogo veoj meri i na kraju
(fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu so-
bom u koastu kesicu (scrotum). Linija
spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti
rub po sredini monica (raphe scroti). U
x
jedinstvenu moniku kesu jastuii se
preobraaju tek 8-9. fetalnog meseca,
kada u monice prodre izdanak perito-
nealne opne.
moniki jastuii, u mukog embriona
genitalna kvrga znatno raste u duinu, a
genitalni jastuii se razvijaju u mnogo
veoj meri nego u enskih i spajaju se
meu sobom u monice. Prema spaja-
nju se nazivaju moniki jastuii Linija
spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti
rub po sredini monica, produujui se
u meini (perinealni) rub.
motilitet, pokretljivost.
motivacija, psiholoki pojam, oznauje
silu koja navodi linost da dela da bi za-
dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta
motivacija utie na opaanje olakava-
jui ga ili ne.
motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji
se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin.
motorian. V. mobilis, lokomocija.
motorika jedinica, motoriki neuron sa
svim miinim vlaknima koje inervie.
motorika, polne razlike u motorici ispo-
Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica,
glasu; izgovoru i u govoru. ena, uopte,
manje koristi pokrete ruke od mukar-
ca, naroito ako, uz to, postoji siromat-
vo reci i izraza. Tom prilikom mukarac
rado isturuje rairene ruke unapred, iz-
dvaja kaiprst, stee pesnice ili iri pr-
ste, a hoe katkad i da lupa pesnicom o
sto. Pri hodu mukarac manje ili vie
mlatara rukama. Pokreti ene su odme-
reni, graciozni, meki, skoro lebdei, na-
suprot razmetljivom i energinom hodu
mukarca. Normalno uobliena ena u
svaki svoj pokret unosi graciju, ritam.
Ona ne zna za usamljene i izdvojene po-
krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne
prati diskretan pokret vrata, glave i tru-
pa. Pokreti ruke mukarca su lieni
toga. Polne razlike u pokretima postaju
naroito upadljive kad se jave na sup-
rotnom polu. Postojanje enskih po-
kreta u mukog (transgesticizam)
odaje enski uoblienog mukarca.
Mukog homoseksualca najvie odaju
enski pokreti. Jo vie bodu oi muki
pokreti u androidnih ena, poznatih u
narodu kao mukarae (mukobanaste
ene). Umesto gracioznih pokreta vrata,
glave i trupa, one pokazuju odsenost,
plaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku,
upiranje kaiprsta, stisnute pesnice. Po-
lne odlike hoda dolaze od drugaijeg
razvoja kostura (naroito karlinog kos-
tura). Gibanje bedara i naizmenino is-
turanje ramena u ena neminovno je
posledica posebne fiziologije njenog
tela. Njen korak je sitan, vie prstima,
dok je u mukog on krupan, energian,
petama. Svesna privlanosti svoga
hoda, ena koristi svoj hod: ona postaje
izvijua ili uzvijojla. Muki hod u
dananje ene ne moe da deluje erot-
ski. Kao izraz suprotne polarizacije on
se javlja u androidnih ena. U enskom
hodu mukarca (sitan korak, uzvijanje)
otkrivaju se znaci enske polarizacije
(ginoidni mukarci). V. mimika.
motorna afazija, v. aphasia.
motorna ploa, tvorevina na miinom
vlaknu, veliine 40-50 mikrona, zrnaste
514
mouches volantes mucilaginosa

grae, u kojoj se grana i zavrava pu-
poljiima motorno-nervno vlakno.
mouches volantes, (fr.) fina zamuenja
u zadnjim partijama staklastog tela koja
se entoptiki vide kao pokretni kruii
ili vlakna. esto se javljaju pri miopnoj
degeneraciji staklastog tela.
mozaik, v. mosaic.
mozak, encefalon, cerebrum, smeten je u
lubanjskoj duplji, omotan sistemom
opni poznatim pod imenom moidanica
(modanih opni). Mukarac ima luba-
nju vee zapremine nego to je zapremi-
na enske lubanje. AH apsolutna teina
mozga u ene nikako ne dokazuje njenu
duevnu inferiornost, jer teina mozga
nije merilo za stepen inteligencije. Ima
uvenih, genijalnih ljudi s velikim moz-
gom, kao i onih s malim mozgom. Ispi-
tivanja relativne teine su pokazala da
ena ima relativno vei mozak nego
mukarac. Ali u izraunavanjima samo
numerikih vrednosti zaboravlja se na
injenicu da inteligencija ne mora da
bude zavisna samo od kvantiteta mo-
dane mase, nego i od kvaliteta struktu-
re, pa ak i od hemijskog sastava. Tako,
npr., u mozgu ene postoji vea koliina
sumpora (fizioloka hipertiofilija). V.
cerebrum, encephalon.
modana kap, v. apoplexia cerebrl
modana opna, v. meninx.
modana vijuga, v. gurus.
modane komore, v. ventriculi cerebrl
modani centri, v. cerebrum, centar.
modani srp, v. falx cerebrl
modani ivci, v. nervus.
modanica, v. meninx.
modanice, v. memnges.
modano stablo, v. truncus encephali (ce-
rebri).
modano-kimena tenost,v. liquor ce-
rebrospinalis.
modano-modinski pritisak, v. pritisak.
modina, v. medulla.
modinski, srni, v. medullaris.
Mobiusov znak, v. znak.
Mnckebergova skleroza, poseban vid
arterioskleroznih promena s kalcifika-
cijama, preteno medije, arterijskih su-
dova, a to je dosta esta pojava u toku
eerne bolesti (v. tamo).
morfinomanija, v. morphinismus.
morfogeneza, uobliavanje. Morgagni-
Adams-Stokesov sindrom, v.
AdamS'Stokesov sindrom.
Morgagnijev privezak, na gornjem polu
semenika, bogat u krvnim sudovima,
predstavlja embrionalni zaostatak koji
odgovara trbunom otvoru jajovoda.
Morgagnijeve hidatide, tragovi epigeni-
talisnog dela prabubrega u vidu petelj-
k as ti h meia, ispunjenih vodnjika-
vom sadrinom, u mukom pasemeni-
ku.
Morgagni-Henschenov sindrom, v. sin-
drom.
Morgagnijeve komore, komore u grklja-
nu.
M-pfotein, znaajan faktor patogenosti
beta-hemolitikih streptokoka, ija je
otpornost na fagocitozu poznata. Viru-
lencija je vezana za prisustvo, u zidu
ovih bakterija, M-proteina, koji, raspo-
lae antigenskim svojstvima, izaziva
stvaranje antitela s opsoninskom moi.
mrazovac, v. Colchicum'autumnale.
mrena, v. cataracta.
mrenjaa, (embr.) zadnji zid one aice
je od poetka sastavljen od nekoliko
slojeva visokih elija koje postaju nie
ukoliko se bliimo zeninom rubu tako
da se na unutranjem zidu one aice
mogu razlikovati dve zone: prednja, s ni-
im elijma (slepi deo mreinjae) i za-
dnja, s viim elijama (vidni deo mrei-
njae), podcijene testerastom meom
(ora serrata). Uobliavanje pojedinih
slojeva mrenjae poinje od unutra-
njosti, pa se protee u pravcu crnog za-
stiraa (tapelum niger). Stubii i tapii
se poinju uobliavati u 3. mesecu. Po-
sle 3. meseca u mrenjai se mogu otk-
riti svi slojevi.
mravost, smanjenje telesne teine ispod
odgovarajue za vie od 10%.
mucanje, v. dysarthria, haesitatio.
mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava
sredstva, lekovi biljnog ili ivotinjskog
porekla koji sadre dosta sluzi (Gelatina
animalis, Radix Althaeae, Gummi arabi-
cum, Tubera Salep itd.). Stavljena na
sluznice, mucilaginoze ih tite od nadra-
aja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-

33*
515
mucilago mulj

no deluju antiflogistiki. Upotrebljavaju
se u kataralnim stanjima u digestivnom
traktu i u drelu, zatim kao korigensi za
ukus, i za leenje trovanja kaustinim
otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili
per rectum (u obliku klizme) s onim Ie-
kovima koji lokalno drae.
mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi
arabici, sluz od arapske gume, slui kao
korigens za lekove otra ukusa i za leko-
ve koji lokalno drae, kada se daju u ob-
liku klizme.
mucini, glikoproteidi, supstancije plju-
vake, ui, sluzi, koje tenostima daju
sluzastu konzistenciju, a siretna kiseli-
na ih taloi.
mucocela, mukozna cista, proirenje plju-
vane lezde ili njenog izvodnog kanala,
ispunjeno mukoznom ili mukoidnom
tenou, koje se povremeno prazni.
mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlana
unutranja obloga svih upljina pojedi-
nih pribora organa koje su u vezi sa spo
ljanjom sredinom (usna, drelna i nos-
na duplja, jednjak, eludac, crevo, mok-
raovod, semevod, mokrani izvodnik,
dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pra-
vilu od epitelnog lista (lamina epithelial
Hs) i krzna (L propria mucosae), a u ne-
kih jo i od tankog miinog lista (1.
muscularis mucosae), ili elastinog lista
(1. elastica mucosae). Neke su sa ploas-
toslojevitim epitelom i krznom koje se u
epitel utiskuje u vidu papila. Obino ne-
maju lezda, te su stoga oznaene kao
kutane ili dermopapilarne sluznice
(sluznice usne, usne duplje, drela, jed-
njaka! dr.); druge su s jednoslojnim pri-
zmatinim epitelom i sadre lezde te se
nazivaju lezdanim (sluznica creva, du-
nika i dr.).
mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistika
fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica.
mucus, mukus, sluz, sadri mucin gliko-
proteid, koji je slabo rastvorljiv, prozra-
an je, istee se u konce i lako bubri. M.
lue sluzne lezde, a nalazi se i kao os-
novna supstancija piktijastog vezivnog
tkiva pupane vrpce, sinovijalnih te-
nosti i nekih patolokih tvorevina.
mukodermni av, v. sutura muccoderma-
lis.
mukoidi, glikoproteidi, supstancije sline
mucinima koje se ne taloe siretnom
kiselinom.
mukomembranski kolitis, v. colitis.
mukope rio stalni reanj, reanj koji se sa-
stoji od sluznice i pokosnice za razliite
operacije u ustima. muliebris, enski.
multicikloni, ureaji za otkljanjanje pra-
ine sa esticama prenika manjih od 5
mikrona. Poveana efikasnost se ostva-
ruje poveanjem brzine spiralnog kre-
tanja dima i serijom ciklona.
multifaktorski, u genetici, koji proistie
iz udruenog dejstva vie gena, a esto i
negenskih inilaca. V. poligenskl
multipara, ena koja je imala vie poroa-
ja. Odlikuje se osobitim anatomskim
odnosima. Trbuni zid joj je mekan, sa
puno rasteza. Usta materice su poprena
izgleda, esto oiljasta, vagina je
proirena, meica u oiljcima, a sudnica
zjapi.
multipla skleroza, ne otkriva neki naroiti
afinitet prema polovima. Seksualni
kolinik se kree oko 0,63. Postoje neke
razlike u vremenu pojave bolesti: u 70%
sluajeva u ena se javlja izmeu 16. i 35.
godine ivota, dok se u 45,5% mukih
javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis
multiplex.
multipli aleli, stanje kada u populaciji na
odreenom lokusu postoji vie od dva
ale Ia.
mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim
koliinama pri preiavanju otpadnih
voda metodom sedimentacije; dispozi-
cija m., mulj se odvodi i puta u sloju
debelom oko 15 cm na zasebna polja od
peskovitog poroznog materijala, koja su
u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog
odvoenja profiltrovane vode iz mulja.
Sasueni mulj upotrebljava se u eko-
nomske svrhe; elutrijacija m., mulj se
prvo razreuje s dvostrukom do trost-
rukom koliinom vode a zatim mu se
dodaje koagulant, najee stipsa, koja
stvaranjem alummijurn-hidroksida od-
stranjuje sedimentacijom najvei deo
suspendovanih estica iz ovako razra-
enog mulja. Ovako preiena voda
slui za razreivanje novih koliina mu-
516
mumificatio musculus

lja, a polutekui mulj se vodi na va-
kuum-filtre na kojima se voda u mulju
smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se za-
tim upotrebljava za ubrenje ili za kom-
postiranje ili za nasipanje.
mumificatio, mumifikacija, (1) pretvara-
nje sasuenjem izumrlih delova organa,
organa ili tela u vrsto stanje slino mu-
miji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza
koja se odlikuje sasuenjem tkiva usled
gubitka tenosti; najee na prstima
udova usled oboljenja krvnih sudova,
npr. usled arterioskleroze.
Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati
epiderma u psorijazi.
muramina kiselina, uestvuje u formi-
ranju mukopeptida (mukokompleksa).
Muramika kiselina se nalazi u zidovi-
ma svih bakterija i ne postoji u drugih
organizama. Uloga muramike kiseline
je u fizikim svojstvima zida bakterija,
naroito rigiditeta.
muriaticus, stari naziv za hudrochloricus,
npr., Acidum muriaticum, Acidum hy-
drochloricum, hlorovodonina kiselina.
murijatine vode, v. vode.
Murphy je vo dugine, dugme kojim se spa-
jaju dva kraja preseenog creva. Sastoji
se od dva metalna cilindra raznih pre-
nika s nekom vrstom okovratnika koji
se priivaju za krajeve creva; zatim se
ui cilindar uvlai u iri.
Musca, rod muva familije Muscidae (red
dvokrilaca, klasa insekata) obino crne
boje, esto sa jasnim arama. Sisaljka je
meka, savitljiva i slui za srkanje. Postoji
vei broj vrsta. Higijenski znaaj imaju
uglavnom M. domestica i Stomoxys
calcitrans; M. calcitrans, muva ubada-
a, stajska muva. Nalazi se najee u
stajama, ali i u stanovima pored staje.
Hrani se krvlju goveda i ptica, a pone-
kad i ovejom krvlju. ivi oko 70 dana
i sie krv oko 20 puta. Muva ubadaa
ima takoe znatnu vanost za higijenu,
jer je nesumnjivo da i ona moe bilo
ubodom, bilo mehanikim putem, da
uestvuje u prenoenju nekih patoge-
nih mikroorganizama. Sin. Stomoxys
calcitrans; M. domestica, domaa
muva. Najei kuni insekat, koga na-
lazimo naroito u zaputenim i prljavim
stanovima. Pod povoljnim uslovima jed-
na muva moe tokom leta da proizvede
potomstvo od nekoliko miliona muva.
ivi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki
znaaj za higijenu jer mogu mehaniki
preneti itav niz raznovrsnih patogenih
mikroorganizama, naroito s izmeta i
otpadaka na razne namirnice za ivot,
osobito na mleko i hranu meke konzis-
tencije. Muve uestvuju pri prenoenju
ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe
salmonela; S. dysenteriae; Vibrio chole-
rae; B. faecalis alcaligenes; Streptococ-
cus haemolyticus (a- i -streptococcus),
Staphylococcus albus, S. aureus; B. pro-
teus vulgaris, M. tuberculosis i nekih
drugih.
muscularis, muskularan, miian, npr, tu-
nica muscularis, miini omota.
musculosus, muskulozan, miiav, koji
ima veoma razvijene miie.
musculus, mii, organ sposoban da svo-
jom kontrakcijom uini pokret i izvri
rad, to ga ini aktivnim organom za
kretanje. U grai miia preovladava
miino tkivo (poprenoprugasto, glat-
ko i srano), koje je nosilac kontrakcije.
Poprenoprugasti ili skeletni miii
vre pokrete pod uticajem volje, a glatki
miii, zastupljeni u zidovima cevastih
organa, pri kontrakciji ne podleu uti-
caju volje. Srani mii (miokard) je po-
prenoprugast mii mreaste grae,
koji kao i glatki mii, nije pod uticajem
volje. Svaki vretenast mii ima glavu
(caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po
obliku i prema broju glava mii moe
biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat
(m. planus), perast (pennatus), kruan
(m. sphincter - steza), dvoglav (m. bi-
ceps), troglav (m. triceps) i etvoroglav
(m. quadriceps). Prema pokretu koji
uini mii moe biti: pregiba (m. fle-
xor), oprua (m. extensor), odmica
(m. abductor), primica (m. adductor),
obrta (m. rotator), uvrta (m. prona-
tor), izvrta (m. supinator) i dr. Prema
topografskom poloaju na telu miii su
rasporeeni na: miie glave (mm. capi-
tis), miie vrata (mm. colli), miie lea
(mm. dorsi), miie grudnog koa (mm.
thoracis), miie trbuha (mm. abdomi-
517
muskarin mutatio

nis), miie gornjeg uda (mm. membri
superioris) i miie donjeg uda (mm.
membri in^erioris); (embr.) miii glave i
trupa postaju od embrionalnog vezivnog
tkiva. Zaeci one jabuice se nalaze s
medijalne strane one aice i razvijaju se
u embriona od 7 mm duine. Iz prvog
krnog luka javljaju se miii vakanja,
zateza bubanjske opne, zate-za nepanog
vela. Iz II krnog luka: miii mimike,
diza nepanog vela, mii resice; III
krni luk daje (embrion od 9 mm): steza
drela, resinodrelna i nepanojezina.
Miii grkljana postaju iz IV krnog luka.
Svi ti miii se nazivaju krznim. Miici
meice se poinju razvijati u 2. mesecu iz
miine mase poznate kao jazvena masa.
Miii gornjih udova postaju jedni iz
miine mase po-tiljanog i cervikalnog
predela, drugi iz mezoderma samih
zaetaka udova. U embrionima od 20 mm
ve su svi miii gornjeg uda izgraeni.
Miii donjih udova poinju da se razvijaju
u embriona od 11 mm duine iz mase u
osovini zaetka donjih udova. muskarin,
alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita
muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza,
parasimpatolitik.
muskelfiber (od nemakog Muskelfie-
ber), bol u miiu nekoliko asova posle
napora, naroito ako se posle due pau-
ze zapone intenzivno vebanje. Bol
nestaje spontano ili posle zagrevanja
miia. Leenje je nepotrebno, korisni
su masaa i primena toplote (smanjuju
spazam arteriola i miinih vlakana).
muskulatura, skupni naziv za sve miie
oveijeg tela i to obino poprenopru-
gaste grae. Rede se ovaj naziv upotreb-
ljava za miie pojedinih delova tela.
muskulna skleroza, v. scoliosis.
muki polni organi (organa genitalia
masculina), unutranji i spoljanji.
Unutranje organe sainjavaju: semeni-
ci (testis), pasemenici (epididymis), se-
mevodi (ductus deferens), briznici
(ductus ejaculatorius), semene kesice
(vesicula seminalis), prostata (prostata)
i Cowperove lezde (glandulae bulbou-
rethrales). Spoljanje organe sainjava-
ju: polni ud (penis), mokrana cev (uret-
hra masculina) i monice (scrotum).
muki polni ud, v. penis.
mutabilna mesta, mesta du hromosoma
na kojima se moe odigrati mutacija.
mutacija, v. mutatio.
mutacije bakterija, v. genotipske varijacije
bakterija.
mutaciona uestalost, broj mutacija na
odreenom genu jednog gameta u toku
jedne generacije.
mutaciono mesto, svako mesto na hro-
mosomu gde moe da se odigra mutaci-
ja.
mutagene supstancije, supstancije koje
mogu da prouzrokuju mutacije (npr., ci-
tostatika sredstva).
mutageni, fiziki i hemijski faktori (zrae-
nje, toplota, alkilizujui i deaminiui
agensi) koji znaajno poveavaju ues-
talost mutacija iznad nivoa spontane
uestalosti.
mutant, gen izmenjen mutacijom, odnos-
no jedinka koja poseduje takav gen.
mutatio, mutacija, promena strukture
jednog ili vie gena, koja proistie iz gu-
bitka, primanja ili izmene genskog ma-
terijala. Mutacija u gametima se prenosi
na sledee generacije, dok se mutacija u
somatskim elijama ne naslauje: letal-
na m., mutacija koja direktno unitava
organizam ili spreava reprodukciju
njenog nosioca (izazivanjem steriliteta
u viih organizama, npr.). V. letalni gen;
missense m., (engl.), mutacija kodona,
delecijom, insercijom ili supstitucijom
njegovih nukleotida, to dovodi do ug-
raivanja drugaije aminokiseline u po-
lipeptidni lanac i stvaranja najee
funkciono neaktivnih proteina, ali ova
mutacija moe da bude i nema; nega-
tivna m., mutacija u genu regulatoru,
koji postaje nefunkcionalan, te izostaje
njegovo uguivanje operatora, te se od-
govarajui protein stvara u viku; nema
m., mutacija koja ne dovodi do ispolje-
nih promena, jer i novonastali kodon
regulie sintezu iste ili srodne aminoki-
seline, te funkcija stvorenog proteina
ostaje ouvana. Sin. neutralna m. non-
sense m. (engl.) mutacija koja dovodi do
takve promene kodona da on vie ne
518
mutein myasthenia gravis

predstavlja ifru ni za jednu aminokise-
linu. Takav kodon obino izaziva prera-
ni zavretak sinteze polipeptidnog lan-
ca. V. amber kodon; nutricijska m. (bio-
hemijska mutacija), mutacija koja dovo-
di do gubitka sposobnosti organizma da
stvara supstancije za njegovo rastenje
aminokiseline, eere i dr. ; prirodna
m., mutacija koja se zbiva bez uticaja
nekog vidljivog spoljneg inioca. Sin.
spontana m., somatska m., mutacija u so-
matskim elijama, koja izaziva mozai-
ku strukturu odgovarajuih tkiva; re-
verzna m., v. intragenska supresija; sup-
recijska m., v. intergenska supresija; us-
lovna m., mutacija koja se deava samo
kad je organizam izloen odreenom re-
imu, npr., delovanju odreene tempe-
rature; vidljiva m., mutacija koja obi-
no izaziva morfoloke promene.
mutein, protein nastao kao posledica mu-
tacije.
mutilatio, mutilacija, (1) unakaenje, osa-
kaenje; (2) unakaenost tela otpada-
njem izvesnih njegovih delova usled
dejstva nekih patolokih faktora, npr. u
lepri usled anestezije i trofikih prome-
na.
mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje
se javlja u mukaraca u pubertetu kao
posledica naglog rastenja i razvia gr-
kljana.
mutismus, mutizam, nenormalna udlji-
vost, inhibicija govora u duevnih bo-
lesnika. Sin. mutacizam.
mutitas, mutavost, nesposobnost za go-
vor.
muton, najmanja jedinica DNK koja moe
da pretrpi mutaciju. Muton moe da se
sastoji samo od jednog nukleotida. Sin.
recon.
muva, v. Musca.
Miillerova bradavica, (embr.) u mukog
pola ceo repni kraj Wollfovog kanala os-
taje i od njega postaje pasemenika hi-
datida, pasemeniki kanal, semevod s
brinikom koji istie na Mllerovoj bra-
davici (docnije semeni breulji). Na
repnom kraju semevoda stvara se seme-
na kisica.
Mllerovi kanali, (embr.) gonadni izvod-
ni put koji u mukog pola sasvim ieza-
va, dok u enskog uzima vrlo velikog
udela u izgradnji vangonadnih unutra-
njih genitalnih puteva. Njihov zaetak
se zapaa u embriona od 8,5 do 10 mm
u visini 3. grudnog segmenta, kao za-
debljanje epitela urogenitalnog nabora.
Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala
pretvara se u levak, trbuni otvor jajo-
voda. Probijanje zjapa kroz Miillerov
kanal. Sjedinjavanje tih kanala deava
se u embriona dugih 22-28 mm. U en-
skom polu uobliavanje Miillerovog ka-
nala dalje napreduje, dok u mukom na-
zaduje. Jo i vie, u enske jedinke dalje
uobliavanje se ne odnosi samo na epi-
telnu postavu, nego i na vezivni omota.
Ako sudbinu Wolffovog kanala priblii-
mo sudbini Miillerovog kanala, lako za-
paamo injenicu da Wolffov kanal os-
taje u mukom, a nestaje u enskom
polu, dok Miillerov kanal nestaje u mu-
kom, a ostaje u enskom.
Miinchansenov sindrom, v. sindrom.
myalgia, mialgija, bol u jednom ili vie mi-
ia. myasis linearis cutis, v. larva
migrans.
myastasia, miastazija, zastareo izraz koji
oznaava modano' oboljenje praeno
usporenou pokreta i ukoenou go-
vora.
myasthenia gravis, miastenija gravis,
oboljenje mesta na kome se motorni i-
vac zavrava u miiu, karakterizovano
pojaanom zamorljivou do potpune
prolazne oduzetosti miia. Miii, na-
roito oni inervisani bulbarnim ivci-
ma, izjutra su jo normalno pokretljivi
da bi, kako dan odmie, bivali sve slabi-
ji, a poneki od njih, oni koji se najee
upotrebljavaju (pokretai onih jabui-
ca, podizai onih kapaka, mekog nep-
ca, govorni miii) i potpuno oduzeti.
Patolokofizioloki: misli se da nenor-
malan viak holinesteraze isuvie brzo
razara acetil-holin stvoren u zavrnoj
ploici. Nije objanjeno kakvu ulogu
kod miastenije gravis igra uvean ili
perzistentan timus, koji se obino nalazi
u ovih bolesnika. ene dvaput ee ob-
olevaju od mukaraca. Sin. m.g. pseudo-
paralytica, Erb-Goldflamova bolest.
519
myatonia
myelocysta

myatonia, miatonija, stanje veoma snie-
nog miinog tonusa koje nije prouzro-
kovano oteenjem perifernog motor-
nog neurona. Naziv se upotrebljava sko-
ro iskljuivo da oznai endogenu, kon-
genitalnu miatoniju; m. congenita, uro-
ena teka mlitavost muskulature koja
se vremenom popravlja i moe potpuno
nestati. V. Oppenheimova bolest.
mycetismus choleriformis, trovanje glji-
vom Amanita phalloides. V. micetizam.
mycetismus nervosus, trovanje gljivom
Amanita muscaria (v. micetiwm).
mycetoma pedis (Madura foot), hro-
nina infekcija stopala prouzrokovana
organizmima slinim gljivicama koja se
kultivisanjem na vetakim podlogama
mogu razlikovati.
Mycobacterium, mikobakterije su acido-
-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozi-
tivni, ako se boje na poseban nain.
Bakterije ovog roda su asporogeni, ne-
pokretni, nekad razgranati i filamentoz-
ni tapii. Lagano se razmnoavaju na
vetakim hranljivim podlogama. Isk-
ljuivo su aerobi. U humanoj medicini
od znaaja su Myc. tuberculosis i Myc.
leprae hominis; M. tuberculosis, po-^
stoji vie tipova bacila tuberkuloze:
Myc. tuberculosis typus humanus (Ko-
chov bacil), izaziva tuberkulozu oveka,
najee tuberkulozu plua; Myc. tuber-
culosis i typus bovinus, primarno je uz-
ronik goveda i drugih sisara, ali u oko
10% sluajeva u ljudi izaziva tuberkulo-
zu (vratnih lezda, kostiju i creva); Myc.
tuberculosis typus gallinaceus, uzronik
je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis
typus murinus prouzrokuje oboljenje
pacova i mieva; Myc. tuberculosis ty-
pus poicilothermorum, izaziva tuberku-
loze hladnokrvnih ivotinja; Myc. lep-
rae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lep-
ru.
mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze
izazvane gljivicama. Gljivice koje se raz-
vijaju u roastom sloju pokoice gole
koe, a ne napadaju dlaku i nokte, izazi-
vaju oboljenja koja se nazivaju epider-
mofitije (pityriasis versicolor, erythras-
ma). Gljive koje se razvijaju u roastom
sloju epiderma i koje izuzetno mogu
prodreti i u dublje slojeve, u derm i jo
dublje (duboki oblici), a napadaju dlake
i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazi-
vaju epidermomikoze (favus, microspo-
ria, trichophytia). Gljive koje se razvija-
ju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekun-
darno napadaju jesu gljive vieg reda i
izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu
dermatomikoze (actinomycosis sporot-
richosis, blastomycosis); m. fungoides,
hronino, retko neoplastiko oboljenje
retikuloendotelnog sistema s pretenim
zahvatanjem koe. Poinje intenzivnim
svrabom i nekarakteristinim ekcema-
toidnim promenama na koi (premiko-
tiki stadijum), da bi se zatim razvili pe-
urkasti infiltrati (tumorozni stadijum)
koji egzulceriu. Prognoza je dubiozna.
Sin. granuloma fungoides.
mydriatica, midrijatici, sredstva koja pro-
uzrokuju irenje enice, npr. atropin i
homatropin. V. mydriasis.
myectomia, miektomija, operativni podu-
hvat koji se sastoji od isecanja jednog
dela na jednom od spoljnih onih mii-
a, najee u cilju korekcije razrokosti.
myelitis, mijelitis, zapaljenje kimene
modine. Moe zahvatiti elu kimenu
modinu u jednom nivou (m. transver-
sa) ili istovremeno u vie arita (m. dis-
seminata), ili zahvata modinu postepe-
no od najniih delova navie (m. ascen-
dens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. fu-
nicularis, myelosis funicularis.
myeloblastaemia, mijeloblastemija, pri-
sustvo mijeloblasta u perifernoj krvi.
myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni
maligni tumor, sastavljen od mijeloblas-
ta, koji se via u raznim organima, naro-
ito u mozgu, u toku akutne granulocit-
ne leukemije.
mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo
velikog broja mijeloblasta u perifernoj
krvi.
myelocele, mijelokela, ispadanje (pro-
laps) kimene modine iz kimenog ka-
nala kroz uroen defekat prljana. V.
spina bifida.
myelocysta, mijelocista, cista nastala pro-
irenjem kanala kimene modine.
520
myelacystocele myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, spina
bifida praena cistikim proirenjem
kanala kimene modine.
myelocystomeningocele, mijelocistome-
ningokela, spina bifida praena cisti-
kim proirenjem kanala kimene mo-
dine i modinskih opni.
myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve-
likog broja mijelocita u perifernoj krvi.
myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva-
nje tkiva kostne sri vezivnim tkivom,
koje se javlja u mijeloproliferativnim
bolestima, ili posle nekog tetnog dej-
stva na kostnu sr (tuberkuloza, npr.).
Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi-
des.
myelogram, mijelogram, 1) rendgenski
snimak kimene modine; 2) grafiki
predstavljen odnos krvnih elija u kost-
noj sri.
myelographia, mijelografija, rendgenski
pregled kimenog kanala, poto se kon-
trastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.)
ubrizgava putem lumbalne punkcije u
subduralni prostor,ai kome se sakuplja
na najniem moguern mestu, tj. dopire
do prepreke (tumor kimene modine,
arahnoiditis itd.).
myelolipoma, mijelolippm, vor u vidu iz-
rataja koji se moe nai kao nuzgredna
promena u nadbubrezima odraslih. Sa-
stavljen je od masnog i hematopoeznog
tkiva i lii na sr kostiju.
myeloma, mijelom, tumor od elija koje
se normalno nalaze u kostnoj sri; m.
endotheliale, Ewingov tumor; in. ext-
ramedullare, plazmocitom koji se nalazi
van kostne sri i m. multiplex, maligni
tumor sri sastavljen od plazmocita, s
destrukcijom kostiju, patolokim frak-
turama, bolovima u kostima, s prisust-
vom u plazmi monoklonskih patolokih
imunoglobulina (paraproteina), anemi-
jom i prisustvom Bence-Jonesovih be-
lanevina u mokrai, koji su povod za
progresivnu insuficijenciju bubrega.
Sin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova
bolest; m. plasmocellulare, m. multip-
lex.
myelomalacia, mijelomalacija, razmeka-
nje kimene modine usled zaepljenja
njenih krvnih sudova embolusom ili
trombotskim procesom. Klinika slika:
nagao poetak, kao udar elektrine
struje ili jak udarac po leima, posle
koga nastaju znaci oteenja motornih i
senzitivnih puteva kimene modine,
koji se vremenom do izvesne mere po-
pravljaju.
myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelo-
ma multiplex.
myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija
kostne sri s pancitopenijom, zbog po-
tiskivanja elija sri drugim tkivom
(granulomskim ili metastazama malig-
nih tumora). V. anaemia.
myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje he-
matopoeznih elija u kostnoj sri; m.
ectopica, extramedullaris, stvaranje
hematopoeznog tkiva van kostne sri.
myelosclerosis, v. metaplasio myeloides.
myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne
sri u toku hronine granulocitne leu-
kemije; m. aleucaemica, idiopatska mi-
jeloidna metaplazija; m. erythraemica,
maligna bolest krvi u grupi mijeloproli-
ferativnih bolesti, u koje postoji anemi-
ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna
loza, hepatosplenomegalija, tromboci-
topenija, mijeloblastoza i krvarenja.
Sin. Di Guglielmoova bolest; neleuke-
mijska m., idiopatska mijeloidna me-
taplazija.
myelotomia, mijelotomija, operativno ot-
varanje upljina u kimenoj modini u
siringomijeliji.
mylolysis, miloliza, tanjirasta oteenja
glei i dentina u cervikalnoj i srednjoj
treini vestibularnih povrina zuba.
Mylroujeva bolest, v. bolest.
myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma
za koju se misli daje nastala umnoava-
njem primitivnih mioblasta. Najee se
javlja na jeziku, ali i u skeletnim miii-
ma. Spore je evolucije, ali moe da me-
tastazira u plua, mozak, ili druga mes-
ta.
myocardiopathia, miokardiopatija, sva-
ko nezapaljenjsko oboljenje sranog mi-
ia; m. alcoholica, miokardiopatija
koja nastaje posle dugotrajne upotrebe
veih koliina alkohola; m. arterioscle-
rotica, izazvana ateroskleroznim pro-
menama u venanim arterijama.
521
myocarditis myotonia

myocarditis, miokarditis, zapaljenje mio-
karda (sranog miia); m. bacterialis
acuta, akutni miokarditis izazvan bak-
terijama; m. chronica, hronini oblik
miokarditisa; m. diphtherica, difterij-
ski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni
miokarditis, promene su u vezivnom
tkivu mikarda, Sin. m. interstitialis;
Fiedlerov m., akutni intersticijalni
miokarditis, nepoznate etiologije, ima
nagao poetak, nije praen endokarditi-
som i perikarditisom, esto se fatalno
zavrava. Sin. m. idiopathica; m. rheu-
matica, miokarditis prouzrokovan reu-
matskom groznicom; m. toxica, toksi-
ki miokarditis, prouzrokovan hemij-
skim ili bakterijskim toksinima; m. tu-
berculosa, tuberkuloza miokarda;
(seksotropija), enski pol uzima veeg
udela u oboljenjima miokarda (polni
kolinik - 1,29). Pektoralna angina je
znatno ea u mukarca. Mortalitet od
miokardnog infarkta je u enskog pola
vei nego u mukog.
myocardium, miokard, srani mii, mi-
ini sloj zida srca, sastavljen od popre-
noprugastih miinih vlakana posebne
strukture, spojenih u vidu mree. Sra^
ni mii raspolae velikom energijom i
kontrahuje se automatski i ritmiki.
myocardosis, miokardoza, zajedniki na-
ziv za poremeaje sranog miia, koji
nisu zapaljenjske prirode, najee izaz-
vani arterijskom hipertenzijom, koro-
narnom sklerozom, hipertireozom.
myoclonia, v. paramyoclonus multiplex.
myoclonus, v. clonus.
myodegeneratio, miodegeneracija (klin.
pojam), izvestan, blie neoznaen dege-
nerativan proces u sranom miiu.
myodesopsia, miodezopsija, opaanje,
primeivanje svetlaca. V. mouches vo-
lantes, myiodesopsia.
myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u
miiima, naroito u glutealnim. Nepoz-
natog je uzroka.
myoglobimiria, mioglobinurija, prisust-
vo mioglobina u mokrai posle velikih
povreda miia, posle velikih napora u
osetljivih osoba i u deficitu enzima fos-
forilaze u miinom tkivu; m. idiopa-
thica, v. Meyer-Betzova bolest.
myologia, miologija, uenje o miiima,
grana anatomije koja izuava oblik, gra-
u, pripoj, inervaciju i dejstvo miia.
myoma, miom, benigna neoplazma nasta-
la umnoavanjem miinih elija; f ibro-
leiomyoma, tumor koji je sastavljen od
glatkih miinih vlakana i vezivnog tki-
va; leiomyom% lejomiom, benigni tu-
mor koji potie od glatkih miia i raste
ekspanzivno u obliku okruglastog vo-
ra. Pojavljuje se u zidu materice, jednja-
ka, eluca i creva (u kojima moe biti in-
tramuralan, supserozan ili submuko-
zan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdo-
myoma, rabdomiom, benigni tumor sa-
graen od poprenoprugastih miinih
vlakana. To je redak tumor i nalazi se u
srcu, bubrezima, mokranoj beici itd.
myometrium, miometrijum, miini sloj
u zidu materice. V. uterus.
myopathia, miopatija, svako oboljenje mi-
ia.
myopia, miopija, kratkovidost, refrakcio-
na anomalija oka u kojoj se paralelni
zraci seku u taki koja se nalazi ispred
mrenjae, odnosno u staklastom telu.
Usled toga se na mrenjai stvaraju ra-
sipni krugovi i predmet se vidi nejasno.
Najee nastaje usled toga to je dui-
na one jabuice vea od njene prelom-
ne moi. Rede je posledica pojaane
prelomne moi ronjae ili soiva. Ako
u toku ivota napreduje, dovodi do niza
komplikacija, od kojih je najtea ablaci-
ja retine; kolska m., miopija koja ne
prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom
ivota. Uzrok nastanka miopije nije po-
znat. Miopija se koriguje rasipnim kon-
kavnim staklima. Potrebno je stalno no-
enje naoara.
myotomia, miotomija, presecanje miia
u cilju popravljanja poloaja organa ili
nekog dela tela, kao npr. krivoija (tor-
ticollis) ili u razrokosti (strabismus).
myotonia, miotonija, toniki spazam mii-
a, prekomerno duga kontrakcija po-
prenoprugastog miia; m. congenita,
nasledno oboljenje koje se javlja prete-
no u mukaraca. Sastoji se u oteanom
oputanju jednog hotimino kontraho-
vanog miia. Posle nekoliko hotimi-
nih kontrakcija i oputanja dekontrak-
522
r
myxoedema myxovirusi

ije bivaju sve lake. Zbog toga su miii
neobino izrazito razvijeni i bolesnik ima
atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V.
dystrophia myotonica. myxoedema,
miksedem, bolest prouzrokovana
hipofunkcijom titaste lezde, koja se
odlikuje neelastinim otokom lica i ruku,
smanjenjem titaste lezde, snienjem
bazalnog metabolizma, smanjenim
vezivanjem radioaktivnog joda za titastu
lezdu, suvoom koe, opadanjem kose i
dlaka i smanjenjem fizike i duhovne
aktivnosti (hypothyreoidis-mus);
infantilni m., miksedem koji se javlja u
detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam;
postoperativni m., miksedem posle
uklanjanja titaste lezde; (seksotropija)
ene obolevaju znatno ee nego
mukarci: odnos enskih prema mukim
obolelim iznosi 20:6 (seksualni kolinik -
3,3).
myxoliposarcoma, miksoliposarkom,
maligna neoplazma porekla masnog tki-
va. Sadri elije sposobne da stvaraju
sluz, kao i embrionalne elije masnog
tkiva. Najee se javljaju u vidu izrata-
ja u predelu zadnjice, u donjim ekstre-
mitetima i u retroperitonealnom pro-
storu.
myxoma, miksom, benigna neoplazma na-
stala umnoavanjem elija mezenhima s
prisustvom velike koliine sluzi u me-
uelijskim prostorima.
myxosarcoma, miksosarkom, retka ma-
ligna neoplazma mezenhimnog tkiva.
myxovirusi, grupa miksovirusa, lanovi
ove grupe su virusi srednje veliine,
koji sadre RNK i bitne lipide, a pokazu-
ju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxo-
virus influenze A, B, C; podgrupa II: vi-
rus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi pa-
rainfluence, virus Sendai i dr.
N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj
atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov
broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezg-
ri. Odreuje se kad se od masenog broja
(A) oduzme broj protona u atomskoj
jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid.
n, oznaka za prefiks nano u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan nano oznaava veliinu koja je za
IO-
9
odnosno za (0,000 000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizike veli-
ine. Na primer, nm (nanometar), ns
(nanosekunda).
n. skra. za nervus, nerv, ivac.
Na, hemijski simbol za element natrijum.
Na
24
, radioaktivni izotip natrijuma, prime-
njuje se za ispitivanje prometa natriju-
ma u organizmu.
Ne, hemijski simbol za element neon.
NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju
nova borbena sredstva: radioloka i he-
mijska borbena sredstva i bioloki
agensi.
nm, skra. za nanometar.
NP, skra, za nukleoplazmiki odnos.
NSILA (nonsupressible insulin like acti-
vity), nesupresibilna aktivnost slina
insulinu, naziv za materije belanevi-
nastog karaktera koje deluju slino in-
sulinu (v. tamo), ali se ne mogu supri-
movati antitelima prema insulinu. V
(mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili
treperenja. Broj oscilacija u sekundi.
nabor, v. plia.
nadbubrena lezda, v. glandula suprare-
nalis.
nad-ja, (sin. superego) psihoanalitiki po-
jam koji oznauje trei sastavni deo psi-
hike linosti. Nad-ja se formira u toku
vaspitavanja i predstavlja usvojene mo-
ralne standarde drutva i razvija se pu-
tem identifikacije sa roditeljima, prete-
no je nesvesno, nagrauje ali i kanjava
grizom savesti.
nadlaktica, v. brachium.
nadlaktini, v. brachialis.
nadraaj, svaka promena spoljanjih ili
unutranjih ivotnih uslova koja remeti
postojeu ravnoteu u zbivanjima ive
supstancije (elije, tkivo i organ). Pod
uticajem nadraaja u ivoj supstanciji
remete se postojei fiziki i hemijski od-
nosi, a s njima i tok zbivanja V. razdra-
enje, stimulus; centralni n., razdrae-
nje, tj. impuls, koji dolazi iz odreenog
centra.
nadraajna terapija, v. therapia.
nadraljivci, bojni otrovi koji drae oi (v.
SUZdVCi)
1
disajne organe (v. kijavci), kou
itd., a u visokim koncentracijama izazi-
vaju i tea oteenja organizma pa i
smrt. Cilj njihove upotrebe (u niim
koncentracijama) jeste neutralisanje
ive sile. Zatita: gas-maska, dekontami-
nacija, provetravanje i pranje, uz upot-
rebu alkalnih i hloraktivnih rastvora.
naevus, nevus, mlade, ograniena, trajna
promena na koi, embrionalnog porek-
la, u vidu pega ili prominencija, razliite
veliine, oblika, izgleda i boje, koja se
javlja ili od roenja, u pubertetu ili u
starosti; n. albus, sin. achromicus, de-
pigmentosus, obino bele pege usled ne-
dostatka pigmenta; n. anaemicus, ok-
ruglaste, bele pege nastale usled hipop-
lazije krvnih sudova; n. araneus, sin.
524
r
nafcilin nanosomia

angioma stellatum, spider naevus, zves-
zdasto razgranate teleangiektazije oko
malog angioma; n. atrophicus, mlade
u vidu male atrofine pege; n. coeru-
leus, crnkastoplaviasti vorovi u dub-
ljim partijama koe; n. cerebriformis
capiliitii, nevusne promene u vidu
modanih vijuga, koje mogu da zahvate
itavo vlasite; n. comedonicus, grupi-
sane ili linearno rasporeene oroane
cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin.
hmangioma planum, manji ili vei uro-
eni ravni hemangiom, svetio ili tamno-
crvene boje; n. naevocellularis, histo-
lokopatoloka identifikacija nevusa u
vidu tumora razne veliine, svetio ili
tamnomrke boje, koji se sastoje od ne-
vusnih elija; n. pigmentosus, tamno-
mrki pigmentni nevus; n. pilosus, pig-
mentni nevus obrastao dlakom; n. se-
baceus, nevus uslovljen hiperplazijom
lojnih lezda, koji se najee lokalizuje
na vlasitu i vratu u vidu ploica nerav-
ne povrine; n. spilus, epitelne hiper-
pigmentacije, bez nevusnih elija; n.
Sutton, sin. leucoderma acquisition cen-
trifugum; n. systematicus s. linearis,
figurovan ili linearno sistematizovan
(esto unilateralno) nevus; n. tardus,
nevus koji se javlja tek u senijumu; n.
varicosus osteohypertrophicus, sin.
Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vas-
culosus, sin. hmangioma cavernosum;
n. verrucosus, nevus s bradaviastom
povrinom.
nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintet-
ski penicilin, otporan prema dejstvu pe-
nicilinaze.
Naffzigerova operacija, v. operacija.
nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabri-
kaciji gume, boja i kao solvens.
nagluvost, v. subsurditas.
nagomilavanje gena, prisustvo vie kopi-
ja jednog gena u eliji. Ova pojava moe
da bude posledica selektivnog udvaja-
nja ovog gena u toku razvitka jedinke ili
se kao takva nasleuje.
nagon, tenja koja nagoni neku ivotinju
ili-oveka da bez uea razuma vri
radnje koje su normalno veinom koris-
ne.
nakaze, pod anomalijom se podrazumeva
lokalizovana reda varijacija, sposobna
da u manjem ili veem stepenu poremeti
funkciju. Tee anomalije, koje zahva-
taju elo telo i koje onemoguuju ivot,
predstavljaju nakaznost ili nakaze. u-
dovite oznauje krajnji stepen anoma-
lije. Nauka koja prouava nakaznosti
zove se teratologija. Najinteresantnije
su dvojne ili dvogube nakaze (monstra
duplicia). U oveka je na 100.000 poro-
aja naeno 454 prostih anomalija, 61
jednoguba nakaza i svega 2 dvogube na-
kaze. Nakaznosti su ee u enskom,
nego u mukom polu.
naknadno odailjanje, naknadno pra-
njenje, pojava dugotrajnog i ponovlje-
nog stvaranja impulsa u motorikim
neuronima koje nastaje zbog toga to s
receptora do motoneurona pristiu
sukcesivno impulsi komplikovanim i
razgranatim
(
polisinaptikim putevima.
nakovanj, (incus), razvija se iz 1. krnog
luka. V. incus, ossicula auditus.
nalidiksinska kiselina (Negram), sred-
stvo koje deluje na gram-negativne bak-
terije, naroito one koji su najei uz-
ronici mokranih infekcija, u prvom
redu Escherichia coli.
N-alil-normorfin, v. nalorfin.
nalokson, antagonist opijata, znatno jai
od nalorfina.
nalom, ili prelom u vidu zelene grane je
nepotpun subperiostni prelom. Ouva-
ni periost ne dozvoljava dislokaciju ad
latus, ve samo ad axin.
Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist
opijata, ali ima i neka morfinska dejstva.
namirnice, falsifikovanje n., dodavanje
pojedinim namirnicama manje hranlji-
vih, a ponekad i tetnih sastojaka. Stoga
nije dozvoljeno stavljanje u promet tak-
vih namirnica.
nana, v. Mentha piperita.
nanismus, nanizam, v. patuljast rast.
nanometar (nm), mera za duinu, hiljaditi
deo mikrometra (l = 1000 nm).
nanosomia, patuljast rast usled povea-
nog izluivanja epifiznog hormona. Ako
epifiza poinje prekomerno da lui pre
roenja, dete se raa nerazvijeno. Ako
se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj
525
napadi
narkomanije

meri, konica je olabavila, te nastupa
prerani polni razvoj (praecocitas ps-
ychosomogenitalis). V. patuljast rast,
adenohypophysis; n. chondrodystrop-
hica, distrofiki p. r., n. koja nastaje us-
led poremeaja u rastenju kosti u dui-
nu zbog odsustva proliferacije hrskavi-
nog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo
razvijeni u duinu, a trup i glava su nor-
malno razvijeni; n. hypophysaria je po-
sledica smanjenog luenja krescina so-
matotropnog hormona prednjeg renja
hipofize u detinjstvu, to dovodi do
srazmerno smanjenog rasta i zaostalosti
u razvoju polnih organa i sekundarnih
polnih odlika; n. infantilis, infantilni p.
r., nastaje usled nepoznatih uzroka i
manifestuje se prestankom ili jakim
smanjenjem razvitka tela, pri emu oso-
ba zaostaje i u psihikom razvoju, tako
da zadrava detinji izgled; n. lymphati-
ca (Paltaufova n.), n. praena limfatiz-
mom; rahitika n., razvija se pri te-
kom obliku rahitisa, pri kome dolazi do
poremeaja rastenja kostiju u duinu i
njihovog savijanja. Cevaste kosti zaosta-
ju u rastenju u duinu, zbog ega ,su
srazmerno kratke u poreenju s drugim^
kostima (kimeni stub, glava); n. rena-
lis, renalni infantilizam; n. senilis, v.
progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r.,
usled prestanka ili poremeene funkcije
tireoidne lezde zbog ega je smanjeno
ili prekinuto rastenje kostiju u duinu,
to dovodi do nesrazmernog p. r. Pored
ovoga postoji u ovih osoba i kretenizam.
napadi, v. crisis, paroxismus.
Naphtholum, naftol, fenol izveden iz na-
ftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol.
Alfa-naftol slui u mikrosopskoj tehnici
za dokazivanje peroksidaze. U medicini
se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u
dermatologiji.
napred, v. ante.
Narathova operacija, v. operacija.
narcizam, v. narcissismus.
narcissismus, narcisisam, perverzija sek-
sualnog nagona u kojoj je obolela osoba
zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus.
narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodo-
ljivog sna vie puta u toku dana. esto
praeni katapleksijom. V. cataplexia.
narcosis, narkoza, preobratljiva depresija
autonomne aktivnosti elija; reverzibil-
no stanje koje se karakterie stuporom
i neosetljivou (ugljen-dioksidska na-
rkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao
sinonim za optu anesteziju; magnezi-
jumska n., intravensko davanje magne-
zijum-sulfata koje dovodi do depresije
centralnog i perifernog nervnog siste-
ma i miia, pa se koristi pri razliitim
konvulzivnim stanjima (tetanus, eklam-
psija) kao antikonvulzivno sredstvo.
narcotica, (remedia), narkotici, narkoti-
ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju
preobratljivu paralizu centralnog nerv-
nog sistema sledeim redom: kora veli-
kog mozga, kimena modina, produe-
na modina. Jedno od prvih narkotikih
sredstava je etar (dietil-etar). Narkotici
slue u hirurgiji za izazivanje opte
anestezije (narkoze) u svrhu vrenja
operacija; (2) sredstva koja izazivaju san
i u isto vreme umiruju bolove. V. anaest-
hetic a.
nares, nozdrve, prednji otvori nosne dup-
lje. V. nasus.
narkoanaliza, metoda teenja neuroza u
kojoj se pomou sredstava za spavanje
datih u povoljnim koliinama otklone
psihike konice i bolesnik ispolji svoja
potisnuta oseanja, seti se zaboravlje-
nih dogaaja. Zbog toga to pomrauje
svest i otupljuje psihike funkcije na-
rkoanaliza nije pogodna za mnoge slu-
ajeve. Bolja je metoda slobodnih asoci-
jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje
hipnozu (v. narkohipnoza). Pomou na-
rkoanalize ne mogu se otkriti suvie du-
boko uvreene injenice koje ispitivana
osoba hoe da sakrije.
narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upot-
rebljava neko narkotiko sredstvo za
uvoenje u hipnotiki san.
narkomanije, stanje periodine ili hro-
nine intoksikacije (trovanje) tetne po
linost i drutvo, prouzrokovane po-
novljenim unoenjem droge. Karakte-
ristike narkomana: neodoljiva potreba
da se nastavi s upotrebom droge i da se
ona nabavi po svaku cenu, tendencija
da se koliina droge povea, i konano
zavisnost od droge. Prema svetskoj
526
nasadnik Natru chloridum

zdravstvenoj organizaciji narkomanije
se dele u dve grupe: (1) teke ili velike -
opiomanija, kokainomanija i alkoholi-
zam i (2) lake - tabletomanija.
nasadnik, (stom.) deo builice opremljen
sa privrivaem za svrdla koja se ko-
riste u stomatologiji. Vri rotacione, a
rede i vibracione pokrete. Pokree ga
motor preko elastine vrpce ili ugrae-
na turbina. V. builica.
naali, nazalan, nosni, npr. os naale,
nosna kost.
naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamu-
cinozna.
naslage meke, v. malena alba.
nale dan, v. hereditaran.
nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti.
nastene sklonosti, (1) genotipska, po-
tencijalna reaktivnost na dejstva spolj-
nih faktora; (2) izraena (fenotipska)
reaktivnost, zavisna od biohemijske
strukture organizma, zbog koje je on
podloan bolestima, naroito infektiv-
nim (npr. tuberkulozi), to je takoe za-
snovano na genotipskim osobinama. V.
genotip, naslee, reakciona norma, feno-
tip.
Nasmytova membrana, bestrukturna,
tanka (l mikron), vrlo otporna membra-
na koja pokriva krunicu zuba. Sin. pri-
marna kutikula, cuticula dentis.
nasopharynx, nazofarinks (pars naali
pharyngis), gornji sprat drelne duplje.
V. epipharynx.
nastavak, v. apophysis, processus.
nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji
se od spoljanjeg nosa (nasus externus)
i nosne duplje (cavum nai). Spoljanji
nos je ispupenje na licu u obliku trost-
rane piramide, na kome se razlikuju ko-
ren, greben, dve bone strane, donja
strana i zadnja strana ili baza koja je
srasla s licem. Nosna duplja je podelje-
na pregradom (septum nai) na dve po-
lovine, desnu i levu. Prednji otvori dup-
nje su dve nozdrve (nares) na donjoj
strani spoljanjeg nosa. Zadnji otvori
nosne duplje (choanae) nalaze se istov-
remeno na prednjem zidu gornjeg spra-
ta drela i omoguuju vezu izmeu nos-
ne duplje i tog dela drelne duplje. Ko-
tani zidovi nosne duplje obloeni su iz-
nutra sluznicom koja je funkciono pod-
eljena na dve oblasti. Gornja, manja ob-
last je mirisnog tipa. Sadri neuroepitei-
ne elije, tzv. mirisne (olfaktivne) elije
koje primaju utiske mirisa. Donja, vea
oblast sluznice je disajnog (respirator-
nog) tipa. Sadri sluzne lezde i venske
spletove koji omoguuju vazduhu da se
zagreje i oslobodi estica praine pri
prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos,
jako ulegnue kotanog dela nosa; na-
staje usled sifilisnog ili traumatskog
razaranja nosnih kostiju.
natalitet, raanje u stanovnitvu. Naje-
e se pri tom misli samo na ivoroene.
Radi mogunosti uporeenja prikazuje
se u obliku stope nataliteta koja je defi-
nisana kao broj ivoroene dece u odre-
enoj kalendarskoj godini, na broj sta-
novnika odreene teritorije. Ovaj koli-
nik mnoi se konstantom (najee
1000). Visina stope nataliteta zavisna je
od niza faktora meu kojima su najzna-
ajniji ekonomski socijalno-kulturni.
Visok natalitet karakteristian je za ne-
razvijene sredine.
nates, stranjica, sedalo. Sin. dunes.
nativni preparati, u bakteriologiji se ko-
riste preteno za utvrivanje pokretlji-
vosti bakterija i pri posmatranju spiro-
heta u tamnom polju, ali su najvanija
metoda za ispitivanje morfologije gljiva.
Preimustvo nativnih preparata nad ob-
ojenim je }i brzini i jednostavnosti pri-
preme, a mikroorganizmi se vide u nji-
hovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfolo-
giji-
natkardinalne vene, ulivaju se u zadnje
kardinalne vene.
natriaemia, natriemija, vrednosti natriju-
ma u krvi.
Natrii benzoas, natrijum-benzoat, neka-
da je sluio kao ekspektorantno sred-
stvo.
Natrii bromidum, natrijum-bromid, spa-
da u grupu sedativa; oficinalan je prema
naoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba
isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium
bromatum. V. Kalu bromidum.
Natrii chloridum, natrijum-hlorid, ku-
hinjska so. U organizmu igra vanu ulo-
gu u odravanju normalne osmotske
527
Natru citras
natriuresis

koncentracije, a osim toga, jon natriju-
ma predstavlja vaan inilac u sposob-
nosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Sin. Natrium
chloratum.
Natru citras, natrijum-citrat. Slui, uglav-
nom, kao sredstvo za spreavanje krvi
prilikom konzervisanja (citratna krv).
Sin. Natrium citricum neutrale.
Natru hydrocarbonas, natrijum-hidro-
karbonat, natrijum-bikarbonat, soda bi-
karbona. Upotrebljava se kao antacidno
sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se za-
jedno sa nekim lekovima (npr., sulfona-
midima) da bi mokraa postala alkalna.
Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema
naoj farmakopeji oficinalan je pod na-
zivom Natru hydrogencarbonas (natri-
jumhidrogen-karbonat).
Natru nit r is, natrijum-nitrit, vrsta sups-
tancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve
glatke miie, pre svega miie krvnih
sudova i time izaziva vazodilataciju. Da-
nas slui, uglavnom, u trovanju cijanidi-
ma.
Natru phenylaethylbarbituras, natri-
jumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u
vodi. Slui kao hipnotiko i antikonvul-
zivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny'
laethylbarbituricum. V. Acidum pheny-
laethylbarbituricum.
Natru salicylas. natrijum-salicilat, ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji; anti-
piretiko, analgetiko i antireumatsko
sredstvo. Sin. Natrium salicylicum.
Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova
so, oficinalan je prema naoj farmako-
peji. Upotrebljava se kao laksantno
sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum.
Natru tetraboras, natrijum-tetraborat,
boraks, oficinalan je prema naoj far-
makopeji. Upotrebljava se u vodenom
ili glicerolskom rastvoru za ispiranje
odnosno mazanje usta u stomatitisu,
mleici (soor, muguet), afta i za ispira-
nje, odnosno premazivanje kod tonzili-
tisa.
Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat.
Upotrebljava se u leenju trovanja cija-
nidima i trovanja trovalentnim organs-
kim preparatima arsena. U fotografiji
slui za fiksiranje. Sin. Natrium thiosul-
furicum.
natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo
za razmekavanje stolice.
natrijum-fluorid; so fluorovodonine ki-
seline, beo prah bez mirisa, sadri 45 /o
fluora, molekularna teina 42. Rastvara
se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se
za popravljanje ukusa jelima i za kon-
zervisanje hrane. Zakonom osmoze
smanjuje se koliina vode u namirnica-
ma i pogodnost za razvoj bakterija. Sla-
ni rastvori u kojima se dre namirnice
sadre 8 % natrijum-hiofida, V. salamu-
ra.
natrijum-nitrat, vetako ubrivo i aditiv
za stvaranje prijatne crvene boje mes-
nih preraevina (1:1000). U veim koli-
inama moe da dovede do akutnih tro-
vanja. V. methaemoglobinaemia.
natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovo-
donine kiseline, upotrebljava se za
fluorisanje vode za pie. Sadri 60%
fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20
C. Beli nehigroskopni praak bez miri-
sa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4
%-tni rastvor. Upotrebljava se i u in-
dustriji stakla.
natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem
u opni elije koji dovodi do aktivnog iz-
bacivanja jona natrijuma iz elije, a uba-
civanja kalijuma u eliju na principu je-
dan za jedan.
natrium, Na, natrijum, element, alkalni
metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum
itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se
uspeno upotrebljava za konzervisanje
ivotnih namirnica. Dozvoljena koncen-
tracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum,
natrijum-hidroksid, kamena soda. Ne-
kada je upotrebljavan u medicini kao
kaustiko sredstvo; Natrium-monof-
luoroacetat, tenost 1080, sredstvo za
unitavanje pacova, letalna doza za pa-
cove 10 mg na kg teine; otrovan je za
ljude i ivotinje, zbog ega je potrebna
velika opreznost pri radu; N. nitropru-
sid, supstancija koja slui kao reaktiv za
kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Le-
galova reakcija (pod reakcija).
natriuresis, natriureza, poveano izlui-
vanje natrijuma mokraom. Obino se
528
r
naupathia
nedisjunctio

javlja posle davanja natriureznih diure-
tika. naupathia, naupatija, morska
bolest,
muka i povraanje izazvani kretanjem i
ljuljanjem na brodu po moru. Sin. na-
usea navali, nausea marina. V. kinetosis.
nausea, nauzeja, gaenje, zgaivanje, ose-
aj muke koji obino prethodi povraa-
nju. Simptom mnogih oboljenja; n. epi-
demica, epidemijska bolest, najvero-
vatnije izazvana virusom (virusni gast-
roenteritis), u koje postoji muka, povra-
anje, vrtoglavica i prolovi; n. gravida-
rum, muka koja se obino javlja u jutar-
njim asovima u trudnica; n. navali (n.
marina), morska bolest, v. naupathia; n.
zbog mesa, neprirodna odvratnost pre-
ma mesu (karcinom eluca).
navika, raniji naziv za stalno unoenje ne-
kog leka, zbog povoljnog dejstva na or-
ganizam, ali bez stvaranja fizike zavis-
nosti.
naviranje mleka, posledica kombinova-
nog nervno-hormonskog refleksa, pod
ijim uticajem oko 30 sek. poto dete
pone da sisa mleko pone da istie iz
dojki. Senzitivni impulsi nastali drae-
njem bradavice dojke prenose se so-
matskim ivcima do kimene modine,
a zatim u hipotalamus, koji regulie sek-
reciju oksitocina u neurohipofizi. Oksi-
tocin putem krvi dolazi do dojke i izazi-
va kontrakciju mioepitlnih elija koje
okruuju alveole mlenih lezda, zbog
ega se mleko istiskuje u kanalie.
nazalni govor, v. rhinolalia.
nazofaringealni fibrom, benigna neop-
lazma koja se najee javlja u deaka u
uzrastu oko puberteta i u 25 % sluajeva
ima tendenciju za povlaenjem. vrsta
masa neoplazme graena je od gustog,
ali dobro obezbeenog veziva krvnim
sudovima. U sutini neoplazma je benig-
na, ali zbog anatomske grae i krvare-
nja do kojih dolazi moe da ugroava i-
vot.
nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk
koji odvaja gornji vilini pupoljak od
eonog breuljka.
neborbeni gubici (u ratu), gubici koji na-
staju nezavisno od borbenih dejstava, tj.
od bolesti, udesa, elementarnih nepogo-
da, kvarova maina itd. V. opti gubici.
Necator americanus, parazit iz grupe ne-
matoda koji izaziva isto oboljenje kao i
rudarska glista (Ankylostoma duodena-
Ie). Po obliku potpuno lii na ankilosto-
mu, s tom razlikom to u ustima ima 2
ravne ploaste usnice umesto 6 kukas-
tih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V.
Ankylostoma duodenale.
necrectomia, nekrektomija, v. sequestrec-
tomia.
necrobiosis, nekrobioza, teka degenera-
tivna promena koja se na kraju zavrava
smru elija; n. lipoidica (diabetico-
rum), ukastomrke, sklerodermifor-
mne ploe, koje se postepeno uveavaju
i mogu da ulceriu (degeneracija elas-
tinog vezivnog tkiva) i lokalizovane su
na prednjoj strani potkolenica. Javljaju
se najee u dijabetiara; n. pulpae,
nekrobioza pulpe, postepeno odumira-
nje pulpe, esto bez simptoma. V. necro-
sis pulpae.
necromania, seksualno zadovoljavanje u
ubijanju erotskog objekta, komadanju
lesa i jedenju komada njegovog mesa
(seksualni vampirizam).
necrophilia, seksualna perverzija koja se
sastoji u tome to obolelu osobu polno
privlae mrtvaci. Takvi bolesnici ne
prezaju ak ni od otkopavanja lesa i od
vrenja polnog ina na njima.
necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u
eksudatu zapaljenjskog procesa u og-
lednih ivotinja koji utie na poetak
oteenja tkiva i poetak procesa zapa-
Ijenja.
necrosis, nekroza, smrt elije ili tkiva u i-
vom organizmu; n. pulpae, brzo odumi-
ranje pulpe izazvano hemijskim, fizi-
kim i mikrobiolokim uzronicima, pra-
eno je bolovima. V. gangraena pulpae.
necrospermia, nekrospermija, prisustvo
nepokretnih i mrtvih semeglavaca u se-
menoj tenosti.
necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija
lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necreto-
mia, sequestrectomia; n. osteoplastica,
osteoplastika nekroza, odstranjenje
sekvestra iz kosti poto se sa ove podig-
ne reanj kosti a zatim se vraa na svoje
mesto.
nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvoji-
vost, meusobno nerazdvajanje para

34 Medicinski leksikon 529
nefrogen Neisseria

homolognih hromosoma u anafazi prve
mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve
hromatide odreenog hromosoma u
toku mitoze ili druge mejozne deobe. U
ovakvom poremeaju odgovarajui hro-
mosom, odnosno hromatida, bie za-
stupljen u jednoj eliji-kerci dva puta,
a u drugoj nijedanput.
nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili
koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje
se stvaraju kanalii prebubrega i kona-
nog bubrega. Vidi se segmentovana u
precfelu prednjih praprljenova (u o-
veka se na visini 3. slabinskog praprlje-
na prekida). Iz lubanjskog dela razvija
se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Ie-
menti konanog bubrega.
ne f r on, (embr.) osnovna jedinica kona-
nog bubrega (metanefrosa). Razvija se
iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i iz-
vodni putevi iz Wolffovog kanala.
nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa ko-
jim se on otvara u celomnu duplju.
nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndro-
ma nephroticum.
nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis.
negativismus, negativizam, poremeaj
voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^
izvrava naloge (pasivan n.) ili radi sup^
rotno od onoga to mu se nalae (akti-
van n.). Negativizam je jedan od simpto-
ma katatonije. V. catatonia, schizophre-
nia.
negativna kontrola, spreavanje sinteze
mRNK zbog vezivanja specifinih rep-
resora na odreenim mestima DNK; n.
k. operona, spreavanje aktivnosti ope-
rona dejstvom specifinog molekula;
npr., kontrola transkripcije koja se vri
vezivanjem specifinog represora za
specifina mesta du lanca DNK, to do-
vodi do spreavanja inicijacije i RNK,
odnosno do onemoguavanja ekspresi-
je gena.
negativna mutacija, v. mutatio.
negativni naknadni potencijal, v. akcioni
potencijal.
Negrijeva telaca, nalaze se u mozgu i-
votinja obolelih ili uginulih od besniia.
Smatraju se kao siguran dokaz infekcije
izazvane virusom besniia.
neidentine take mrenjae, stanje
kada se likovi predmeta koji se posmat-
ra ne ocrtavaju na identinim takama
mrenjae (nepodesna, nekorespondi-
rajua mesta mrenjae). Usled toga u
centralnom nervnom sistemu nije mo-
gue spajanje tih likova (fuzija), tako da
se posmatrani predmet vidi udvojen
(diplopija). V. indentine take mrenja-
e.
nekompletno antitelo, antitelo protiv ce-
lularnih antigena, koje posle vezivanja
za antigen ne dovodi do aglutinacije e-
lija. Naziva se jo i jednovalentno antite-
lo (stari naziv koji je pogrean). Dokazu-
je se antiimunoglobulinskim testom.
neispoljeni alel, pojava da se sinteza la-
kih i tekih polipeptidnih lanaca, za
imunoglobulinske molekule, u klonima
plazmocita obavlja pod dejstvom samo
jednog gena iz alelskog para, dok drugi
gen ostaje iskljuen. Sin. alelsko isklju-
enje.
Neisserovo bojenje, v. bojenje po Nisse-
ru.
Neisseria, obuhvata veliku grupu gram--
negativnih diplokoka; pojedinane
koke imaju bubreast oblik, a priljublje-
ne su jedna uz drugu ravnom ili konkav-
nom stranom. Neke vrste najserija su
deo normalne flore gornjih disajnih pu-
teva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N.
perflava, N. subflava, N. flavenscens;
druge vrste su uslovno patogene kao N.
catarrhalis; a neke vrste su patogene za
ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis.
Za razliku od apatogenih, patogene na-
jserije za svoje rastenje zahtevaju podlo-
ge obogaene faktorima rastenja, tem-
peraturu oko 37
0
C kao i prisustvo 5-10
% CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus),
uzronik je kapavca. To je obligatni pa-
razit, koji moe izazvati bolest samo lju-
di. Pokazuje sve morfoloke i uzgojne
osobine patogenih najserija; N. menin-
gitidis (Meningococcus), meningokoki,
u prirodnim uslovima patogeni su samo
za ljude. Izazivaju meningitis cerebros-
pinalis epidemica, rede druge infekcije.
Pored morfolokih i uzgojnih osobina,
karakteristinih za sve najserije. Menin-
gokoki iz kulture pokazuju veoma izra-
eno vieoblije i polihromazuju. Naro-
530
r
nekrotika nefroza nephrectomia

ito su uoljive razlike u veliini koka
tzv. dinova i kepeca.
nekrotika nefroza, v. nephrosis.
Nelsonov test ili test !mobilizacije tre-
ponema (TIT), v. test.
nema mutacija, v. mutatio.
Nematodes (valjkasti crvi), prema lokali-
zaciji u oveka, dele se u dve grupe: 1) u
crevne nematode - Ascaris lumbricoi-
des, Enterobius vermicularis, Trichuris
trichiura, Ancylostoma duodenale, Ne-
cator americanus, Strongyloides sterco-
ralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne
nematode, Wuchereria bancrofti, W.
malayi i dr.
nematospermijum, repati (konasti) tip
semeglavaca.
nemo, polna, v. impotentia.
Neoarsphenamin, v. Novarsenobenze-
num.
neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni
zglob; (1) novostvoreni zglob izmeu
dva kostna fragmenta posle preloma,
resekcije kosti ili iaenja zgloba ako
se nije izvrila repozicija luksacije. Sin.
pseudoartroza; (2) kirurki stvoren zglob
u telu neke kosti.
neodabrano sjedinjavanje, izbor bra-
nog para -nezavisno od njegovog genoti-
pa. Sin. sluajno sjedinjavanje. Sup. oda-
brano sjedinjavanje.
neoglycogenesis, v. glikoneogeneza.
Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), anti-
biotik izolovan iz aktinomicete Strep-
tomyces fradiae; antibiotik irokog dej-
stva, oficinalan je prema naoj farmako-
peji.
neon, Ne, hemijski element, pripada grupi
plemenitih (inertnih) gasova.
neonatalna linija, (stom.) jasno izraena
mrka linija koja predstavlja granicu iz-
meu prenatalne i postnatalne izgrae-
ne glei mlenih zuba. Sin. linija roe-
nja, neonatal ni prsten.
neorganske kiseline, neorganska jedinje-
nja koja sadre vodonik sposoban da se
zameni jonom metala. Pri elektroliti-
kom razdruivanju daju katjon-vodo-
nik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog
su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju
crveno (kisela reakcija). Po Brnstedu
kiseline su davaoci protona.
neorganski, anorganski, (1) koji nije u
vezi s neim ivim, npr. neorganski svet,
mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedi-
njenja svih metala i nematala s izuzet-
kom ugljenikovih jedinjenja koja se na-
zivaju organska jedinjenja. Sva jedinje-
nja metala i nemetala bez ugljenikovih
jedinjenja nazivaju se neorganska ili mi-
neralna jedinjenja (neorganska hernija).
neorganski srani umovi, v. um.
Neostigmin, neostigmin, parasimpatomi-
metiko (holinergiko) sredstvo, koje
ima slino dejstvo kao fizostigmin (v.
Physostigmini salicylas); oficinalan je
prema naoj farmakopeji kao neostig-
min-bromid (Neostigmini bromidum) i
kao neostigmin-sulfat (Neostigmini
methylsulfas).
neostomia, neostomija, stvaranje veta-
kog otvora hirurkim putem na nekom
organu ili izmeu dva organa.
neparna vena, v. azygos.
nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg
vilinog i unutranjeg nosnog pupoljka.
Na embrionima od 15 mm duine usno-
-nosna opna iezava i dovodi u vezu
nosne kanale s usnom dupljom primi-
tivnim hoanama. V. palatum.
nepana kost, parna kost lica, sastoji se
od uspravne i vodoravne ploice s na-
stavcima-V. 05 (palatinum).
nepane ploe, (embr.) ploe gornjeg vi-
linog pupoljka koje se pribliavaju i
spajaju po sredini. Sputanjem upravne
pregrade s tavanice nosni sprat se deli u
2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti,
srednjeg dela koljke i odgovarajueg
dela njene pregrade epitel se preobraa
u olfaktivnu mrlju.
nepani luci, v. arcus palatini.
nephrectasia, nefrektazija, poveani, od-
nosno proireni bubreg, kesasti bubreg.
nephrectomia, nefrektomija, operacija
kojom se uklanja bubreg, obino zbog
tuberkuloze ili malignog tumora. V.
nephrotomia. Po anatomskom pristupu
za nefrektomiju postoje: n. abdomina-
Hs, n. anterior, nefrektomija incizijom
abdominalnog zida; n. lumbalis, pri-
stup bubregu kroz lumbalnu regiju; n.
paraperitonealis, uklanjanje bubrega
rezom u visini lanog rebra.

34* 531
nephritis
nephrolithiasis

nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, a-
rini ili difuzni proces proliferacije ili
razaranja brenog tkiva, koji moe za-
hvatiti glomerule, bubrene kanalie ili
intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glo-
merulo nephritis; n. acuta, akutni oblik
nefritisa s hipertenzijom, edemima i he-
maturijom; arteriosklerozni n., nefritis
u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije
zbog degenerativnih promena u do-
vodnim arterijama glomerula; azote-
mijski n., nefritis u kojeg postoji azote-
mija; bakterijski n., nefritis izazvan
mikroorganizmima; balkanski n., in-
ternacionalno ime za endemski nefritis
nepoznatog uzroka koji je est u nekim
krajevima nae zemlje, u Bugarskoj i u
Rumuniji; degenerativni n., nephrosis;
n. dolorosa, bolno zadebljanje ahure
bubrega u nekim oblicima perinefritisa;
fibrozni n., n. interstitialis; glomerul-
ski n., glomerulonephritis; n. gravida-
rum, nefritis ili druge glomerulopatije
u trudnoi; n. haemorrhagica, nefritis
u kojeg postoji vrlo izraena hematuri-
ja; hidremijski n. nefrozni sindrom;
hloroazotemijski n., azotemijski i aci-
dozni oblik nefritisa bez otoka; n. in-
terstitialis, zapaljenje bubrenog veziv-
nog tkiva je posledica oboljenja bubre-
nih arterija, glomerula ili tubula, koje
dovodi do razaranja pojedinih nefrona i
njihovog zamenjivanja vezivnim tki-
vom, ili dejstva toksina ili sistemskih
bolesti na intersticijumu; n. interstitia-
lis acuta, sekundarna komplikacija
neke sistemske infekcije, naroito beta--
hemoliznim streptokokom; n, s gublje-
njem kalijuma, u bubrenoj tubulskoj
acidozi; kazeozni n., hronini oblik nef-
ritisa s gnojenjem i kazeozom bubre-
nog tkiva tuberkulozne etiologije; kon-
genitalni n., nefritis koji postoji pri ro-
enju, u uroenom sifilisu, npr. n. s.
gubljenjem natrijuma, nefritis s gublje-
njem soli; produktivni n., nefritis sa
umnoavanjem veziva u meuprostori-
ma; ratni n., akutni nefritis koji se javlja
u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubit-
kom soli, javlja se u hroninom pijeliti-
su, policistikim bubrezima i drugim
bolestima. Bolesnik gubi vee koliine
kuhinjske soli nego to je uzima hra-
nom; n. saturnina, nefropatija u toku
hroninog trovanja olovom; subakutni
n., parenhimsko oteenje bubrega su-
bakutnog toka, poznato i kao veliki
beli bubrezi ovaj naziv moe da izazove
i jednu pometnju: na narod belim
bubrezima naziva i semenikel n. sup-
purtiva, nefritis s postojanjem mno-
gobrojnih apscesa u bubrezima, naje-
e u toku septikih infekcija; transfu-
zijski n., nefritis posle transfuzije in-
kompatibilne krvi; tuberkulozni n., iz-
azvan Kochovim bacilom; n. tubularis,
nefritis koji obuhvata uglavnom bub-
rene kanalie; vaskulni ri., nephrosc-
lerosis.
nephroangiosclerosis, nefroangiosklero-
za, hipertenzija s promenama u bubre-
zima nastala zbog promena na bubre-
nim arterijama.
nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, taloe-
nje kalcijum-fosfata u bubrenim kana-
liima s progresivnom bubrenom insu-
ficijencijom.
nephrocapsectomia, nefrokapsektomija,
hirurko Ijutenje ahure bubrega. V.
decapsulatio.
nephrocirrhosis, nefrociroza, hronini
intersticijski nefritis. V. nephritis.
nephrocolopexia, nefrokolopeksija, sus-
penzija kolona i bubrega priivanjem o
nefrokoliki ligament. V. nephropexia.
nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, spu-
ten poloaj bubrega i kolona.
nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje
kamenia u bubrenoj karlici. Kamen-
ii se stvaraju patolokim procesima
na sluznici karlice, u zastoju mokrae
(suenje uretera, hipertrofija prostate,
tabes dorsalis, povreda kimene modi-
ne, dugotrajna imobilizacija itd.), pri
emu verovatno glavnu ulogu igra pore-
meaj normalnog stanja tzv. zatitnih
koloida, zbog ega se rastvorene soli ta-
loe u mokranoj tenosti. Kamenii
su razne veliine i oblika, kao i raznog
hemijskog sastava, npr. od urata oksala-
ta, kalcijum-fosfata, istina itd. Nefroli-
tijaza prouzrokuje akutne napade (us-
led grenja glatkih miia u mokranim
putevima) s bolovima u slabini koji zra-
532
nephrolithotomia
nephrosis

e u butinu i u predeo mokrane beike.
estim nagonom za mokrenje i dr. Po-
sledice: pijelonefritis, hidronefroza i
anurija s uremijom.
nephrolithotomia, nefrolitotomija, ukla-
njanje konkremenata iz bubrega hirur-
kim putem, tj. operacijom koja se sa-
stoji od prosecanja zida bubrene karli-
ce i vaenja konkremenata iz nje. V.
nephrectomia.
nephroma, nefrom, tumor bubrega; n.
embryonalis, Wilmsov tumor.
nephropathia, nefropatija, zajedniko
ime za bolesti bubrega; n. analgesica,
nefropatija izazvana dugotrajnim uz-
imanjem fenacetina; gihtika n., koja je
izazvana poveanim stvaranjem i izlui-
vanjem mokrane kiseline; hipoazotu-
rijska n., bolest bubrega u koje postoji
zadravanje azotnih jedinjenja u orga-
nizmu; hipohlorurijska n., u koje po-
stoji zadravanje soli u organizmu.
nephropexia, nefropeksija, privriva-
nje lutajueg bubrega u njegovom nor-
malnom poloaju putem operacije. V.
ren mobilis.
nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza
bubrega.
nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega,
sputen bubreg, bubreg koji je poloen
nie od svog normalnog leita. V. nep-
hropexia.
nephropyeloiithotomia, nefropijelolito-
tomija, hirurka intervencija kojom se
odstranjuje kamen iz bubrene karlice
ulaskom u nju prosecanjem bubrenog
parenhima.
nephropyeloplastica, nefropijeloplasti-
ka, plastika operacija na bubrenoj
karlici.
nephropyosis, nefropioza, gnojenje u
bubregu.
nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz
bubrega.
nephrorrhaphia, nefrorafija, zaivanje
traumatske ili operativne rane na bub-
regu.
nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza
bubrenih tkiva, najee renovaskul-
nih bolesti; arteriolska n., nefrosklero-
za u koje su preteno pogoene arterio-
Ie, s arterijskom hipertenzijom, cilin-
drurijom, edemima, degeneracijom
bubrenih kanalia, fibroznim zadeblja-
njem glomerula, a kasnije s dekompen-
zacijom srca i modanim krvarenjima;
henigna n., arteriolska nefroskleroza u
starijih osoba, preko 60. godine, u koje
esto postoji benigna hipertenzija i hija-
lina arterioloskleroza. U mlaih osoba ova
nefroskleroza moe postojati u dija-betisu
melitusu; maligna n., redak oblik
nefroskleroze u koje postoji oteenje
arterija u elom organizmu, naroito
malih arterija i arteriola; udruena je s
malignom hipertenzijom. Ponekad
primarna bolest, a esto posle perioda
benigne nefroskleroze, ili posledica glo-
merulonefritisa, ili dugotrajnije hiper-
tenzije; senilna n., nefroskleroza koja je
deo sindroma starake arterioskleroze.
nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega
u koje postoje preteno degenerativne
promene u bubrenim kanaliima i u koje
postoje proteinurija, edem i smanjenje
albumina u plazmi; n., amyloi-des,
hronina nefroza sa amiloidnom
degeneracijom medije arterija i kapila-ra
glomerula; n. cholaemica, holemij-ska
nefroza, u koje postoji istovremeno neka
bolest jetre ili unih puteva, naroito
opstruktivna utica; donjeg nefro-na n.,
specijalni oblik bubrene insufi-cijencije,
koja vodi azotemiji, zbog nekroze
epitelskih elija donjeg nefrona, koje
blokiraju lumen tih kanalia; Eps-teinova
n., hronina tubulska nefroza koja je
posledica sistemskih bolesti metabolizma,
obino u mladih osoba, a u koje obino
postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna
n., lipidna n., u koje postoje edem,
albuminurija i promene u belanevinama
i lipidima plazme, kao i holesterolskih
estara u epitelu bubrenih kanalia;
osmozna n., vakuolska nefroza; n.
toxica, izazvana otrovima, naroito
sublimatom; vakuolska n., bubrena
bolest u koje postoji vakuoli-zacija elija
proksimalnih kanalia a ponekad i
Henleove petlje. Via se u raznim
poremeajima; davanje hipertonij-skih
rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin.
hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.
533
nephrosonephritis nervni sistem

nephrosonephritis, nefrozonefritis, bub-
rena bolest u koje postoji i zapaljenska
(nefritis) i degenerativna (nephrosis)
komponenta; n. haemorrhagica, epi-
demijska hemoragijska groznica. Sin.
korejski hemoragijski nefrozonefritis.
nephrostomia, nefrostomija, stvaranje
fistule bubrega operativnim putem radi
omoguenja oticanja mokrae iz bub-
rene karlice.
nephrotomia, nefrotomija, zasecanje
bubrega radi odstranjenja kamena iz
bubrenog parenhima ili iz bubrene
karlice, ukoliko se kamen zbog svoje ve-
liine ne moe odstraniti pijelotomijom;
n. abdominal is, prilaenje bubregu
kroz abdomen radi nefrotomije; n. lum-
balis, prilaenje bubregu kroz slabinu
radi nefrotomije.
nephrotuherculosis, nefrotuberkuloza,
tuberkuloza bubrega, oboljenje bubre-
ga izazvano uzronikom Mycobacte-
rium tuberculosis.
nephroureterectomia, odstranjivanje
bubrega i dela ili celog uretera, obino
u tumoru bubrega.
neplodnost, nesposobnost za stvaranje
potomstva bez obzira na uzrok. ^
neposredna zatitna zona, fizika zatita
izvorita i postrojenja za snabdevanje
vodom za pie, protiv namernog ili zlo-
namernog zagaenja vode.
nepotpuna dominatnost, delimina ispo-
Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog
gena u heterozigota, iako je obino efe-
kat dominantnog gena u tom alelskom
paru nadmoan. V. codominantnost.
Sin. inkopletna dominantnost.
nepotpuna penetracija, v. penetratio.
neproimanje, nepenetracija, odsustvo
fenotipskog efekta mutantnih gena, do-
minantnog u heterozigota, a recesivnih
u homozigota.
nervina, lekovi koji deluju na nervni sis-
tem. .
nervna elija, v. neuron.
nervna vlakna, v. nervus.
nervni blok, v. block.
nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova
(v. tamo) koji u organizam prodiru veli-
kom brzinom, dovode do tekih trova-
nja, nervnih poremeaja, pa i do smrti.
Efekti dejstva su periferni (slini dejstvu
muskarina itd.) i centralni, kada se us-
led dejstva acetil-holina na centralni
nervni sistem javljaju simptomi vrtogla-
vice, straha, oteane koncentracije, de-
zorijentacije s halucinacijama itd. Prva
pomo se sastoji u stavljanju gas-maske,
davanju atropina, dekontaminaciji
koe, ispiranju eluca, oiju itd. Najva-
niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v.
tamo) i V-, odnosno X- otrovi (ifra).
nervni centar, v. centar.
nervni ili ivani sistem (systema nervo-
sum), sastavljen od nervnih elija i nji-
hovih produetaka, upravlja radom svih
organa, uspostavlja vezu sa spoljnom
sredinom i sprovodi obavetenja o sta-
nju samog organizma. Razlikuju se dva
dela, centralni (systema nervosum cen-
trale) i periferni (systema nervosum pe-
riphericum); autonomni, visceralni ili
vegetativni n. s., deluje uglavnom bez
uticaja volje, omoguuje rad unutra-
njih organa, to je neophodno za odra-
vanje ivota i vrste. Sastoji se od dva
funkciono antagonistika dela, simpati-
kusa i parasimpatikusa. V. parasimpati-
kus, simpatikus; nervni sistem funkcio-
nie kao celina, iako svaki njegov deo
ima odreenu funkciju. Ova podela
nervnog sistema je vetaka, a uinjena
je radi lakeg upoznavanja oblika poje-
dinih delova i razumevanja njihovih
funkcija; centralni n. s., sastoji se od
mozga i kimene modine, a periferni
n. s., sastoji se od modanih (nn. crania-
les) i kimenih ivaca (nn. spinales). V.
cerebrum, cerebellum, encephalon, me-
dulla oblongata, medulla spinalis, nervus
(nervi); somatski ili animalni n. s., pri-
ma nadraaje iz spoljne sredine i daje
impulse poprenoprugastim miiima
za izvoenje voljnih pokreta, tj. pod
kontrolom kore velikog mozga. Svojim
centralnim delom nervni sistem omo-
guuje izraavanje volje, oseanja i oba-
vljanje najviih intelektualnih funkcija;
(seks.) seksualnost oveka se u najveoj
meri ispoljava njegovim psihizmom: po-
naanjem, postupcima, oseanjem i
reakcijama ne samo u seksualnoj, nego
i u aseksualnoj sferi. V. teina mozga, he-
534
r
nervosus nervus

mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje
velike razlike u ponaanju ene i mu-
karca i u udelu ene i mukarca u knji-
evnosti, nauci i umetnosti. U seksual-
noj sferi dolaze do izraaja razlike u ele-
mentarnom seksualnom ponaanju, u
manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju
roditeljskog oseanja, u sublimaciji, na-
jzad, u ulnoj osetljivosti (kona osetlji-
vost, kusna i mirisna osetljivost, slusna
i vidna osetljivost).
nervosus, (1) nervni, ivani; (2) nervo-
zan.
nervoza, popularan naziv za pojaanu
radraljivost i laku uzbudljivost. Naje-
e se podudara s neurastenijom. Sin.
nervoznost
nervozan, popularan termin koji oznauje
oveka koji ispoljava znake nervoze.
nervoznost, v. nervoza.
nervus, nerv, ivac; nervi (plur.), nervi,
ivci, tvorevine u obliku vrpci koje pro-
vode razdraenja (impulse) od nervnih
centara u mozgu i kimenoj modini u
sve delove tela, a pripadaju perifernom
ivanom sistemu. Sastoje se od mnot-
va vlakana, produetaka nervnih elija,
a obavijena su mijelinskom kouljicom
(bela vlakna) ili su bez tog omotaa
(siva vlakna). Prema pravcu provoenja
impulsa nervna vlakna se dele na od-
vodna (eferentna) i dovod na (aferent-
na). Eferentna ili centrifugalna nervna
vlakna provode impulse od nervnih
centara ka periferiji (motorna, sekre-
torna). Aferentna ili centripetalna nerv-
na vlakna provode impulse od periferije
ka nervnim centrima (senzitivna, sen-
zorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sa-
dre, ivci mogu biti: motorni, sekretor-
ni, senzitivni, senzorijalni i meoviti.
Prema poreklu ivci se dele na modane
(nn. craniales ili nn. cerebrales) i na ki-
mene ili rru dinske (nn. spinales). Mo-
dani ivci polaze od modanog stabla.
Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n.
opticus (II), n. oculomotorius (III), n.
trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. ab-
ducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibu-
locochlearis ili n. statoacusticus (VIII),
n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X),
n. accessorius (XI) i n. hypoglossus
(XII). Kimeni ivci polaze od kimene
modine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih
(nn. cervicales), 12 grudnih ili lenih
(nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumba-
les), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtini (n.
coccygeus). Prednje grane ivaca se spa-
jaju gradei spletove (plexus) od kojih
polaze zavrne grane, tj. ivci za popre-
noprugaste miie i kou. Nazivi sple-
tova su: vratni (plexus cervicalis), rame-
ni (plexus brachialis), slabinski (plexus
lumbalis) i trtini splet (plexus coccy-
geus); n. abducens (VI), ivac odvodi-
lac, oivava spoljni pravi mii one ja-
buice; n. accessorius, (XI) pomoni
ivac, oivava dva vratna miia (m.
sternocleidomastoideus i m. trapezius);
n. axillaris, pazuni ivac, oivava dva
miia ramena (m. deltoideus i m. teres
minor) i kou deltastog predela; n. facia-
lis (VII), ivac lica, oivava miine mi-
ie lica, peurkaste kvrice jezika, suz-
nu, podvilinu i podjezinu pljuvanu
lezdu; n. femoralis, butni ivac, oiv-
ava miie prednje grupe buta i kou
prednje strane buta i unutranje strane
potkolenice; n. glossopharyngeus
(IX), jezinodrelni ivac, oivava mii-
e drela i nepca, opanene kvrice je-
zika i dounu pljuvanu lezdu; n. hy-
poglossus (XII), podjezini ivac, oiv-
ava uglavnom miie jezika; n. ischia-
dicus, ishijadikus, veliki sedalni ivac,
oivava miie zadnje grupe buta, a
svojim zavrnim granama (n. peroneus
communis i n. tibialis) inervie miie
potkolenice i stopala; n. mandibularis
(), donjovilini ivac, trea grana
trogranog ivca (n. trigeminus, V), oiv-
ava miie vakae i kou u predelu
donje vilice; n. maxillaris (V2), druga
grana trogranog ivca (n. trigeminus),
oivava kou donjeg kapka, nosa, gor-
nje usne, gornje zube, nepce, nosnu
duplju; n. medianus, sredini ivac,
oivava veliki broj miia prednje gru-
pe podlaktice, neke miie ake i deo
koe dlana; n. musculocutaneus, mi-
inokoni ivac, oivava miie pred-
nje grupe nadlaktice i deo koe podlak-
tice; n. oculomotorius (III), ivac mii-
a pokretaa oka, oivava spoljne mii-
535
nesanica neurectomia

e one jabuice i dva mala miia u
njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae);
n. opticus (II), vidni ivac, pripada op-
tikom putu, a prua se od one jabui-
ce do optike raskrsnice (chiasma); n.
ophthalmicus (Vi), oftalmiki, oni ivac,
prva grana trogranog ivca (n. trigemi-
nus), oivava kou ela, gornjeg kapka,
venjau i suznu lezdu; n. phrenicus,
preani ivac, oivava dijafragmu,
pleuru, perikard i deo peritoneuma; n.
radialis, bini ivac, inervie m. tri-
ceps brachii, miie spoljanje i zadnje
grupe podlaktice, kou zadnje strane
nadlaktice, podlaktice i dela ake; n. tri-
geminus(V), trograni, trokraki ivac,
sastoji se od Gasserovog gangliona i tri
kraka od kojih svaki predstavlja pose-
ban ivac. Oivava miie vakae,
kou ela i lica, sluznicu oka, nosne i
usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxil-
laris i n. mandibularis; n. trochlearis
(IV), trohlearni, koloturni ivac, oiva-
va gornji kosi mii one jabuice; n. ul-
naris, lakatni ivac, inervie manji broj
miia u prednjoj grupi podlaktice,
neke miie ake i kou dela dlana; n.
vagus (X), ivac lutalac, pneumogast-
riki ili plunoeludani ivac, oivava
miie drela, grkljana i mekog nepca,
zatim organe u grudnoj i trbunoj dup-
lji; n. vestibulocochlearis (n. statoa-
custicus, VIII), vestibulokohlearni,
tremnopuni ivac, sastoji se od dva iv-
ca: pars cochlearis (n. coclearis ili n.
acusticus) i pars vestibularis (n. vesti-
bularis ili n. staticus). ivac pua, akus-
tiki ivac, prenosi nadraaje za sluh.
Tremni, statiki ivac, prenosi utiske
poloaja i ravnotee tela.
nesanica, v. insomnia.
neslana dijeta, v. dijeta.
nesocijalno, v. asocijalno.
nespecifina nadraajna terapija, pa-
renteralno unoenje u organizam pro-
teina, koloida, metala, sumpora itd.), u
svrhu izazivanja opte, lokalne i fokalne
reakcije i aktivisanja odbrambenih sna-
ga organizma.
Nesslerov reagens, v. reagens.
nesvesna psiha, v. psiha.
netropski spru, v. morbus coeliacus.
Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja
kapsule koji slui za svrstavanje pneu-
mokoka.
Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje.
neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oive-
noj nekim perifernim ivcem ili njego-
vim granama, koji se javlja u napadima.
Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za
razliku od neuritisa, pri neuralgiji funk-
cija obolelog ivca nije oteena; atipi-
na n. trigeminusa, bol u predelu lica
koji ne prati distribuciju bilo koje od
grana trogranog ivca; n. n. ischiadici,
ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bo-
lovi u oblasti inervisanoj ishijadinim
ivcem. Velik procenat ovih neuralgija
prouzrokovan je pritiskom prolabirane
pulpozne jezgre (nucleus pulposus) in-
tervertebralnog diskusa na pojedine
spinalne korenove n. ischiadicusa. V.
hernia disci, discus-hernia. Toksika ili
infektivna etiologija ovih neuralgija nije
iskljuena.
neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi
na nerve.
neurasthenia, neurastenija, opta ivana
slabost. Stanje tzv. prenadraljive sla-
bosti s nizom tegoba, kao to su glavo-
bolja, nesanica, gubitak apetita, nespo-
sobnost za rad. Razlikuju se tzv. konsti-
tuciona n., ije poreklo treba traiti u
uroenoj slabosti vegetativnog iva-
nog sistema (tzv. Beardova bolest) i ste-
ena n. ili pseudoneurastenija, koja se
javlja kao propratna pojava uz neko os-
novno organsko oboljenje. Organsku
podlogu neurastenija odnosno pseudo-
neurastenija esto ini tzv. larvirano,
prikriveno zapaljenje mozga. V. larvira-
ni encefalitis. Osim zapaljenja u pravom
smislu reci, prouzrokovanog najvero-
vatnije virusima, organsku podlogu
neurastenije mogu da ine i oteenja
diencefalona drugog porekla (vaskular-
na, traumatska); seksualna n., sindrom
poremeene razdraljivosti i slabosti u
oblasti seksualnog ivota.
neurectomia, neurektomija, resekcija iv-
ca. Isecanje jednog dela senzitivnog
nerva u cilju leenja neuralgije, npr. re-
sekcija trogranog ivca u bazi lubanje.
V. enervatio.
536
r
neurenterni kanal neuroendokrinologija

neurenterni kanal, kanal izmeu ventral-
nog kanala medularne cevi i duplje pri-
mitivnog creva.
neurexaeresis, neureksereza, operacija
kojom se iupava komad nerva da bi se
prekinula njegova funkcija (senzitivna
u neuralgijama, a motorna kad je po-
trebno paralizovanje preage u kolap-
soterapiji tuberkuloze plua). V. phreni-
coexaeresis.
neurilema, v. Schwannova opna.
neurilemoma, neurilemoma, v. neurino-
ma.
neurinoma, neurinom, benigna neoplaz-
ma od elija nervnih ovojnica modanih
i perifernih nerava. Neoplazme su ok-
ruglastog oblika jasno ograniene, esto
sa ahurom. Od modanih ivaca na-
jee je zahvaen VIII akustikus. Sin.
neurofibroma, neurilemoma Schwanno-
ma.
neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum.
neuritis intraocularis, v. papillitis.
neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog
ivca. Moe da zahvati deo ivca u samoj
onoj jabuici (v. papillitis) ili deo iza
one jabuice (v. neuritis retrobulbaris).
Dolazi do pada otrine vida i ispada u
vidnom polju. Posledica moe biti traj-
no oteenje otrine vida usled atrofije
vidnog ivca. Etiologija: oboljenje cen-
tralnog nervnog sistema, infektivna ob-
oljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni
poremeaji, zapaljenja tkiva orbite, int-
raokularna zapaljenja i dr.
neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog
ivca van one jabuice. Dijagnoza se
postavlja na osnovu samo subjektivnih
ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se
razvija atrofija papile vidnog ivca kao
posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n.
nervi optici.
neuritum, neurit, produetak nervne eli-
je, sastoji se od neuroplazme i neurofib-
rila u njegovom centralnom delu. Peri-
ferni deo, koji ne sadri neurofibrile,
naziva se Mautherovom kouljicom.
Svojim zavrnim krajem neurit stupa u
odnos s odgovarajuim efektorom. Sin.
axon, cylindraxis.
neuroblastoma, maligna neoplazma na-
stala proliferacijom neuroblasta. Javlja
se u meduli nadbubrene lezde odoja-
di i dece, dajui veoma brzo lokalne i
udaljene metastaze. Neoplazme sline
grae nalazimo u meumozgu i retini.
Neoplazma desne nadbubrene lezde
daje metastaze u retroperitonealnim
limfnim lezdama i jetri, izazivajui Pep-
perov sindrom koji se sastoji od prisust-
va metastaza iskljuivo u jetri koja zbog
toga moe da ima velike srazmere. Me-
tastaze u kosti, posebno lubanje i oko
orbite daju meduloblastom leve nad-
bubrene lezde i Hutchinsonov sin-
drom.
neurocit. v. neurocytus.
neurocranium, neurokranijum, primor-
dijalna lubanja, nervni deo kostura gla-
ve u kome je smeten mozak. Postaje iz
dorzalnog skeletnog mezenhima koji se
nalazi oko prednjeg kraja prvobitne
nervne cevi.
neurocrinia, neurokrinija, izluivanje
proizvoda nekih endokrinih lezda, npr.
hipofize u ivani sistem; stvaranje i iz-
lazak izvesnih hemijskih supstancija iz
nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-
-holina na zavrecima holinergikih i-
vaca.
neurocytoma, neoplazma sporog raste-
nja, odlikuje se prisustvom zrelih nerv-
nih elija. Spada u red neoplazmi cen-
tralnog nervnog sistema.
neurocytus, neurocit, nervna elija, v.
neuronum.
neurodermitis, hronino kono oboljenje
u kome se, kao osnovni simptom, javlja
svrab, a zatim se razvijaju osobene,
male, otro ograniene, poligonalne, v-
rste papule, ravne i sjajne povrine, na
poetku imaju boju koe, zatim sivkaste
ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uz-
roci nisu jasni i smatra se da su najee
nervni ili psihiki, a moda i alergijski;
javlja su uglavnom u dva oblika: n.
chronica cirumscripta (sin. lichen ir-
cumscriptus chronicus Widat) s lokaliza-
cijom na vratu, unutranjim stranama
butina i dr. i n. disseminata, koji zahva-
ta vee povrine koe.
neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne
povezanosti funkcije endokrinih lezda
(v. tamo) s nervnim sistemom, endokri-
537
neuroepitel neurohypophysis

nologija (v. tamo), esto nosi naziv neu-
roendokrinologija.
neuroepitel, ulni ili senzitivni epitel, epi-
tel koji prima nadraaje a predaje ih
nervnim elijama. ulne elije imaju
obino na vrhu naroito diferentovane
biaste ili trepljaste organie kojima
dolaze u dodir s dejstvujuom drai. Ba-
zalni kraj im je obino izduen u vlakno
i u vezi je s nervnom elijom.
neuroepithelioma gliomatosum, glio-
matozni neuroepiteliom, tumor sastav-
ljen od nediferentovanih elija nervnog
tkiva koje imaju karakteristian raspo-
red u vidu rozeta. To su nediferentova-
ne elije embrionalnog tipa koje se
mogu razviti u neuralgijske elije. Javlja
se u centralnom ili perifernom nerv-
nom sistemu.
neurofibrili, specijalne tvorevine citop-
lazme nervne elije u vidu vrlo tankih i
neprekidnih konia koji se zapaaju u
telu same nervne elije i u svim njenim
nervnim produecima. Pripisuje im se
funkcija izazivanja nadraaja.
neurofibroma, neurofibrom, benigni tu-
mor sastavljen od vezivnih elija i vlaka-
na. Potie iz nervnih omotaa i nalazi se
ili kao pojedinani tumor ili u vidu
mnogobrojnih manjih ili veih vorova
na koi i u unutranjosti tela. V. Rec-
klinghausenova bolest.
neurofibromatosis, neurofibromatoza,
pojava multiplih neurofibromatoznih
vorova u koi grudnog koa, kao i na
bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i
ekstremitetima. Ponekad su zahvaeni i
nervi u kimenom kanalu. Prisustvo
pigmentacije koe u vidu pega boje bele
kafe redovna je pojava. Sve neoplazme
koje se javljaju du nerava ne razaraju
isti, uahureni su i u veoma retkim slu-
ajevima mogu postati maligne prirode.
Oboljenje se naziva i Von Recklinghau-
senova bolest.
neurofizini, polipeptidi za koje su vezani
oksitocin i antidiurezni hormon u eli-
jama neurohipofize.
neuroglioma ganglionare, tumor sastav-
ljen od neuroglije ganglijskih elija i
nervnih vlakana. Potie iz mozga, ki-
mene modine i perifernog dela vegeta-
tivnog nervnog sistema. Sin. neurogan-
glioma. V. ganglioneuroma.
neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi
hirurkim leenjem oboljenja nervnog
sistema.
neurohirugija, v. kirurgija.
neurohumoralne korelacije, korelacije
koje postoje u svakoj emociji, naroito u
manifestacijama polnog nagona, pri
emu se razlikuju 3 perioda: 1) percep-
cija nadraaja, 2) vegetativne promene
registrovane u svesti i 3) somatski izra-
aj.
neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje
ueem nervnog sistema i hemijskih
materija krvi. Prilagoavanje organiz-
ma na razne promene u spoljanjoj sre-
dini ili u samom organizmu vrlo je esto
i ostvaruje se putem neurohumoralnih
mehanizama. V. naviranje mleka. C^
neurogena kontraktura, v. contracturdi
neurohypophysis, neurohipofizu izgra-
uju: sredino ispupenje (eminentia
mediana) tuber cinereuma, hipoftzna
drka (infundibulum) i zadnji reanj (lo-
bus neurosus). Iako je zadnji reahj
nervnog porekla, s malim izuzetkom ne
sadri ivane elije ve samo preobra-
ene neuroglijske elije razliitog izgle-
da, nazvane pit uiti s produecima koji
ine mreu zavretaka neuritisa neuro-
sekretnih elija hipotalamusnih jedara
(nucleus praeopticus i n. paraventricu-
laris) i krvnih sudova s perivaskularnim
prostorima. Vlakna neurosekretnih e-
lija prolaze hipofiznu drku, a njihovi
ogranci zavravaju se u zadnjem renju;
obrazuju hipotalamohipofizni trakt du
koga sekretne kapljice, odnosno hor-
moni iz neurosekretnih elija, dospeva-
ju u zadnji reanj. Hormoni: oksitocin
deluje na kontrakciju miia materice i
na mioepitelne elije mekova mlene
lezde i vazopresin koji izaziva kontrak-
ciju miia malih krvnih sudova, pove-
ava krvni pritisak i deluje na apsorpci-
ju vode u bubregu (antidiuretsko dej-
stvo). Eminentia mediana je deo hipota-
lamusa naroite grae i uloge. U njoj se
zavravaju vlakna neurosekretnih elija
ventralnog dela hipotalamusa, koja ine
tuberohipofizni trakt. Naroiti raspored
538
r
neurolept-anestezija
krvnih sudova s perivaskularnim pro-
storima, splet gustih kapilara koji se uli-
vaju u prave prenosne ili portne vene, a
teku du hipofizne drke, prenose u si-
nusne kapilare prednjeg renja hipofize
posredujue hemijske supstancije - po-
rtohemijsko posredstvo - koje stimuliu
luenje i reguliu rad hipofizotropnih
hormona: Ove stimuliue supstancije
nazvane su otkoujui ili rilizing faktori
(releasing factors, RF). Neki od ovih i-
nilaca imaju koee ili inhibiciono dej-
stvo, kao PIF za prolaktin, MIF mela-
noinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji
reanj hipofize izrasta iz poda meu-
mozga, dok se u gornjem delu suava u
hipofiznu peteljku, kojom je neurohipo-
fiza vezana za pod III komore.
neurolept-anestezija, NLA, oblik intra-
venske anestezije; postie se ubrizgava-
njem jednog neuroleptika - dehidro-
benzperidola i jednog analgetika - fen-
tanila.
neurologija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem centralnog i perifernog
nervnog sistema; klinika n., grana me-
dicine koja se bavi ispitivanjem i lee-
njem nervnih bolesti.
neurolues, v. neurosyphilis.
neuroma, neurom, benigni tumor sastav-
ljen od nervnih elija i vlakana. Potie
najee od paraganglija. V. chromaffi-
noma; amputacioni n., zadebljanje za-
vretka nervnih vlakana, koja se sklup-
avaju u oiljnom vezivnom tkivu.
neuromuskularna veza, nervno-miina
veza, v. motorna ploa.
neuronitis vestibularis, zapaljenje vesti-
bulnog ivca, virusno zapaljenje labirin-
ta unutranjeg uha, ogranieno samo na
vestibulni sindrom. Javlja se epidemij-
ski u gradovima, ima dobru prognozu.
neuronum, neuron, nervna elija sa svo-
jim produeci ma (dendritima i akso-
nom ili neuritom).
neurooftalmologija, grana oftalmologije
koja se posebno bavi izuavanjem od-
nosa izmeu oka i centralnog nervnog
sistema.
neuropat, osoba obolela od nekog funk-
cionog nervnog oboljenja. Sin. neuroti-
ar.
neurosis
neuropathia, neuropatija, oboljenje nerv-
nog sistema uopte ili oboljenje vegeta-
tivnog nervnog sistema uopte.
neuropatolog, specijalista patoloke ana-
tomije koji nauno i struno dela u ob-
lasti patologije nervog sistema.
neuropatologija, (1) patologija perifer-
nog i centralnog nervnog sistema; (2)
deo patoloke anatomije u kome se pro-
uava patologija nervnog sistema.
neuroplastika, plastika, nadoknaivanje
defekta nerva stvaranjem nervnog re-
nja na peteljci s centralnog i perifernog
patrljka nerva koji se spajaju avom, sa
slobodnim autotransplantatom, hete-
rotransplantatom koji se specijalno pri-
prema.
neuropori (prednji i zadnji). Prednji neu-
ropor se stvara prvi, u ovejem emb-
rionu od 17 do 20 prljenova, a za izves-
no vreme ostaje jo u vezi s ektoder-
mom neuropornom peteljkom.
neuropsychiatria, neuropsihijatrija, gra-
na medicine koja se bavi prouavanjem
i leenjem nervnih i duevnih bolesti. V.
neurologia, psychiatria.
neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog
ivca i okolne mrenjae.
neurorrhaphia, neurorafija, spajanje pre-
seenog ivca avovima.
neurosekrecija, sposobnost luenja ne-
kih ivanih elija, koje svoje inkrete iz-
luuju aksonom u ivano tkivo (neu-
rokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Ta-
kav je sluaj s jedrima hipotalamusa:
nn. praeopticus, paraventricularis, sup-
raopticus i dr. V. neurohypophysis.
neurosis, neuroza, funkciono oboljenje
nervnog sistema koje se manifestuje
nervnim i psihikim simptomima. Od
psihoza (v. psychosis) razlikuje se inje-
nicom da oboleli svoj odnos prema oko-
lini ne menja kvalitativno; po tome je
laki poremeaj od nje. Mnoga modana
oboljenja nekada su usled nesavrenos-
ti dijagnostike ili patologije smatrana za
neuroze. V. psychoneurosis; n. organa,
neurotiki poremeaj funkcije unutra-
njih organa (srca, eluca, beike itd.);
prisilna n., prisilna pojava ideja ili pri-
silne radnje iju besmilsenost oboleli
uvia ali trajno ne moe da ih se oslobo-
539
neurosyphilis niacin

di; rentna n., funckioni poremeaj te-
lesnog ili psihikog zdravlja bez odgova-
rajue organske podloge koji se odrava
i pogorava time to je oboleli osiguran
i to i nehotino tei da dobije to je
mogue veu materijalnu naknadu u
vidu rente. Iako prolazi tek kada se
rentni proces definitivno zavri, ne tre-
ba rentnu neurozu smatrati kao obinu
simulaciju, jer je psiholoki mehanizam
postanka ovog poremeaja mnogo kom-
plikovaniji; n. straha, n. obeleena es-
to paninim strahom; traumatska n.,
neuroza koja nastaje usled neke telesne
povrede.
neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V.
tabes dorsalis, paralysis progressiva, ta-
boparalysis.
neurotizacija, (1) regeneracija presee-
nog nerva: (2) usaivanje nerva u odu-
zeti mii.
neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva
u kome su prekinuti njegovi sutinski
elementi, dok ivac na izgled ne pokazu-
je anatomski prekid svog kontinuiteta.
neurotomia, neurotomija, presecanje
nerva hirurkim putem, V. radicotomia,
rhizotomia.
neurotubuli, tubuli prenika 200-300 A,u
neuroplazmi ivanih elija i njenih
produetaka, dendrita i neurita. Ranije
su opisani kao nerifibrili. Smatra se da
sadre i sprovode enzime i supstancije
potrebne za obrazovanje sinapsnih vezi-
kula na ivanim zavrecima.
neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni baz-
no ili koji sadri isti broj hidronijumo-
vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona
(CE=I(T
7
ilipH = 7).
neutraliua antitela, antitela koja neut-
raliu patogeno delovanje virusa mogu
se, sem na mievima, dokazivati i dru-
gim metodama. Za rutinski rad se najvi-
e preporuuje metoda neutralizacije
citopatogenog efekta (CPE) virusa na
elije u kulturi tkiva.
neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih
ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u
vodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline
i soli.
neutralizacioni test, ovaj test je najvaniji
seroloki postupak za ispitivanje virusa
zbog visokog stepena njegove imuno-
loke specifinosti. Koristi se za identi-
fikaciju izolovanog virusa ili za odrei-
vanje titra neutraliuih antitela u seru-
mu.
neutralna mast, v. mast.
neutralna mutacija, v. mulatto.
neutrocytopenia, v. neutropenia.
neutrocvtophilia, v. neutrophilia.
neutrocytosis, v. neutrophilia.
neutron, elektrino neutralna subatom-
ska estica. Sastavni deo svake atomske
jezgre, osim jezgre obinog vodoniko-
vog atoma, koja sadri samo jedan pro-
ton (
1
).
neutropenia, neutropenija, smanjenje
broja neutrofilnih granulocita u krvi; n.
chronica hypoplastica, u koje postoje
hipoplazija granulocita u kostnoj sri i
sklonost za infekcije koe i usne duplje;
n. congenitali, u male dece u koje
nema neutrofilnih granulocita u krvi; n.
cyclica, n. periodica; hipersplenika,
primarna splenika neutropenija; n.
idiopathica, bez otkrivenog etiolokog
inioca; n. maligna, agranulocitoza; n.
neonatalis, kratkotrajna neutropenija
posle roena koja je posledica izoimu-
nizacije majke; n. periodica, periodi-
ka neutropenija, hronini oblik neutro-
penije, koju odlikuju pravilni periodi
neutropenije s povienom temperatu-
rom, stomatitisom, raznim infekcijama i
optim loim stanjem; periferna n.,
smanjenje neutrofilnih granulocjta u
perifernoj krvi; primarna splenika n.,
sindrom kojeg odlikuju splenomegalija,
izraena leukopenija s neutropenijom,
sklonost ka infekcijama, ponekad i ane-
mija i trombocitopenija, kao i hiperce-
lularna kostna sr.
neutrophilia, neutrofilija, poveanje bro-
ja neutrofilnih granulocita u perifernoj
krvi. Ona je najei uzrok leukocitoze
u toku infekcija, intoksikacija, krvare-
nja i u malignim tumorima koji brzo na-
preduju.
n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin
K), jedan od etiri glavna prirodna peni-
cilina.
niacin, nikotinska kiselina, jedan od sa-
stojaka kompleksa vitamina B. U orga-
540
niacin-amid nia

nizmu je sastojak u kompleksnom siste-
mu enzima koji uestvuju u prenoenju
vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je
jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin.
PP-faktor, antipelagra vitamin.
niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V.
niacin.
nialamid, derivat hidrazina, inhibitor mo-
noaminooksidaze; antidepresivno sred-
stvo.
nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slo-
bodnom rubu vilinpg grebena, jedna
faza u razvitku zuba. V. dentitio.
Niclosamidum, niklozamid, anthelmin-
tikoQs^edstvo; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji.
Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogra-
nulomatosis inguinalis, IV venerika bo-
lest.
nicotinismus, nikotinizam, trovanje du-
vanom ili istim nikotinom.
Nicotylamidum, amid nikotinske kiseli-
ne, hidrosolubilan, termostabilan. U or-
ganizam ulazi u sastav kodehidrogenaze
I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u ve-
im koliinama u jetri, nadbubrenim
lezdama, bubregu, penici, pirinu, ki-
kirikima, mesu, a naroito u kvascu. Ofi-
cinalan je prema naoj farmakopeji pod
nazivom nikotinamid (Nicotinamidum).
nictatio, v. nicmtio.
nictitatio, niktitacija, mirkanje, klonusni
gr celokupnog krunog miia, u vidu
uestalog i veoma snanog zatvaranja
kapaka. Obino se javlja u starijih osoba
i dece. Uzroci: konjunktivitis, poreme-
aji refrakcije i neuropatska konstituci-
ja.
nidatio, ugneivanje oploenog jajeta. U
ene jaje prodire, posle destrukcije epi-
tela, u sam zid materice i tako se dalje
razvija.
Niemann-Pickova bolest, v. bolest.
nifuroksim, derivat furana, sredstvo pro-
tiv vaginalnih infekcija sa Candidom al-
bicans.
nigrities linguae, v. lingua nigra.
niketil-amid, niketamid, dietil-amid piri-
din-betakarbonske kiseline (nikotinske
kiseline). Deluje nadraajno na central-
ni nervni sistem; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-
kaethylamidum). Upotrebljava se za
draenje vitalnih centara (respirator-
nog i vazomotornog) u produenoj mo-
dini. Daje se oralno i parenteralno (int-
ravenski, intramuskularno i potkono).
Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani.
Nikolskijev fenomen, mehaniko odvaja-
nje slojeva epiderma pritiskom ili trlja-
njem (u pemfigusu). Histopatoloki
supstrat epidermolize.
nikotin, alkaloid koji se nalazi u Uu i ko-
renu duvana vezan za jabunu i limun-
sku kiselinu. Nikotin je bezbojna te-
nost koja mirie na duvan. Vrlo je otro-
van. Nikotin se sastoji od piridinskog i
hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Ok-
sidacijom nikotina dobija se nikotinska
kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi
(nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog
nadraajnog dejstva, paralie ganglije
vegetativnog nervnog sistema* a slino
(najpre nadraajno, a zatim paralitiki)
deluje i na centralni nervni sistem. Trova-
nje nikotinom nastaje pri preteranom pu-
enju (hronino trovanje) ili pri upotrebi
nikotina ili duvanskih ekstrakata za uni-
tavanje biljnih tetoina (akutno trova-
nje).
nikotinizam, v. nicotinismus.
nikotinska kiselina, v. niacin.
nikturija, v. nyctutia.
nimfomanija, v. nymphomania.
nishodan, v. descendens.
nistagrnus, v. nystagmus.
nisus, nagon; n. formativus, po staroj em-
briolokoj teoriji formativan nagon,
pod ijim se uticajem roditeljski soko-
vi razvijaju u odreen oblik; n. sexua-
Hs, polni nagon.
nia, (fr. niche) rendgenski viak senke
udubljenja ili depa u zidu eluca, jed-
njaka ili creva. Ispunjena je barijum-
skim mlekom; nastaje obino us led griz-
lice koja je razorila deo zida digestivne
cevi; Haudeckova n., nia koja je pro-
drla kroz sve slojeve eludanog zida, u
pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 slo-
ja: gore vazduni mehur, zatim interme-
dijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko
mleko, ako se snima ili pregleda u stoje-
em stavu bolesnika.
541
niador nivo zdravstvene zatite

niador, v. Ammonii chloridum.
nian-organ, (target^organe) oznaava or-
gan na ije elije deluje odreeni hor-
mon jer te elije poseduju odgovarajui
receptor. Na druge elije taj hormon ne
deluje specifino. Tako je, npr., tireoid-
na lezda nian-organ za tireotropni
hormon (TSH) prednjeg renja hipofize,
za koru nadbubrene lezde je ACTH, za
gonade su gonadotropini itd.
Niska Banja, banja u blizini Nia, na oko
250 m n. v. Njen klimat deluje sedativ-
no. Postoje tri izvora (19, 34 i 38
0
C).
Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25
MMC na litar) i termalna. Slabo je mine-
ralisana (0,4236 g/oo), odnosno slabo
zemnoalkalna; sadri i slobodnu ra-
dioaktivnu emanaciju i plemenite gaso-
ve; u manjim koliinama sadri olova,
bakra i tragove urana. Po dejstvu je se-
dativna, diuretika i antiurikemika.
Voda slui za kupanje, pie i inhalisanje.
Banja ima moderno kupatilo i emanato-
rijum. U ovoj banji se lece: uriki artritis
(giht); neki oblici hroninog reumatiz-
ma, dijabetes melitus, gojaznost; astma,
neuritisi, neuralgije, dispepsije, spasti-
ki kolitisi, arterijska hipertenzija; nad-
raajne dermatoze, klimakterike tego-
be i tireotoksikoze (lakeg stepena).
Nitabuchove trake, u zidovima intervi-
loznih prostora, kako na horionskoj
ploi (izmeu resica), tako i izmeu pre-
grada materine posteljice, slau se, u
drugoj polovini trudnoe, fibrinoidne
trake: one u horionskoj ploi su poznate
kao Langhansove trake, na dnu intervi-
loznih prostora kao Rohrove trake, i one
dublje smetene u bazalnoj decidualnoj
sluznici kao Nitabuchove trake.
niton, v. radon.
nitrati, soli azotne kiseline.
nitrifIkacija, deo u procesu kruenja azo-
ta u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome
to amonijak, nastao razgraivanjem
azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mik-
roorganizama prelazi prvo u nitrite,
(NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje
nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitro-
sococcus nitrosus, a stvaranje nitrata
gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces
nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.
novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne
upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem
nekih mikroorganizama u oksidul--azot i
slobodni azot. Ovaj proces izvravaju B.
denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B.
fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin.
mineralizacija (hig.). .jiitrifikujue
bakterije, v. nitrifikacija.
nitriti, soli aotaste kiseline. V. Natrii nit-
ras, vazodilatatorna sredstva.
nitritoirfna kriza, v. crisis.
nitrobenzen, uljana, svetlouta tenost,
slui za izradu anilina. Zato to ima mi-
ris gorkih badema, upotrebljavan je
umesto ulja od gorkih badema u izradi
jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan.
Simptomi su slini kao u trovanju anili-
nom (cijanoza usled methemoglobine-
mije, grevi, koma i smrt).
nitrofurantoinum (nitrofurantoin), deri-
vat furana, dezinficijentno sredstvo za
mokrane puteve; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
nitrofurazon, derivat furana, lokalno an-
tibakterijsko sredstvo za leenje meo-
vitih infekcija povrnih rana i oboljenja
koe.
nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum,
azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bez-
bojan gas koji pri udisaju prouzrokuje
narkozu. V. narcosis, anaesthesia.
nitroglycerolum, nitroglicerol, estar
azotne kiseline i glicerola, oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Upotrebljava
se kao vazodilatatorno sredstvo.
nitro-grupa, jednovalentna funkciona
grupa -NO2-
nitro-jedinjenja, derivati alifatinih i aro-
matinih ugljovodonika koji sadre jed-
novalentnu grupu -NO2-
nitrozni gasovi, v. gasovi.
nivo zdravstvene zatite, obim i stepen
medicinskih mera u okviru odreenog
stepena strunosti; razlikujemo: n.
zdravstvene samozatite, (v. tamo); n.
optemedicinski, mere u delokrugu Ie-
kara opte medicine; n. optespecijalis-
tiki, mere u delokrugu optih specija-
lista - hiruga, internista i epidemiologa
i n. visokospecijalistiki, mere u de-
lokrugu uih mera - neurohirurzi, kar-
diolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-
542
r
nizinska klima
nomotopni

jene, pomorske higijene, toksikolozi
itd.). V. oblik pomoi.
nizinska klima, v. klima.
Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomy-
ces. Patogene vrste izazivaju nokardio-
zu plua i koe, koja se teko razlikuje
od aktinomikoze.
nocturia, v. nycturia.
nona paroksizmalna hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
nodi lymphatici, (sing, nodus lymphati-
cus) limfni vorovi ili lezde. Sin. Iy-
mphonodi, lymphoglandulae. Organi ve-
liine zrna prosa do zrna lenika. Obi-
no se udruuju u grupe, ukljuene u tok
limfnih sudova. Imaju dovodne i odvod-
ne limfne sudove. Limfni vor se sastoji
od velikog broja limfnih voria ili me-
kova (folliculi lymphatici) i od elija
koje imaju fagocitnu mo, u emu se og-
leda odbrambena uloga; n. L axillares,
pazuni vorovi (lezde), smeteni u pa-
zunoj jami; n. 1. bronchopulmonales,
duninopluni vorovi, hilusne limfne
lezde, uz pluni hilus; n. 1. capitis, gra-
de ogrlicu na granici izmeu glave i vra-
ta; n. 1. cervicales, vratni vorovi u du-
bokom i povrinskom sloju; n. 1. colici,
kolini vorovi du grana crevnih arte-
rija; n. 1. cubitales, lakatni vorovi, na
prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, vo-
rovi du krivina eluca; n. 1. hepatici,
jetreni vorovi; n. 1. iliaci, vorovi du
ilijanih krvnih sudova; n. 1. inguina-
les, preponski vorovi, povrinski i du-
boki; n. 1. lumbales, slabinski vorovi
oko aorte; n. 1. mediastinales, vorovi
u sredogruu; n. 1. mesenterici, voro-
vi u opornjaku tankog creva; n. 1. pan-
creaticolienales, vorovi du slezinske
arterije; n. 1. parasternales, vorovi po-
red grudne kosti; n. 1. sacrales, vorovi
ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronc-
hiales, vorovi izmeu dunika i duni-
ca.
nodosus, nodozni, vorast, npr. erythema
nodosum.
noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v.
Peyerove ploe.
noduli haemorrhoidales, hemoroidi, u-
Ijevi, varikozna proirenja vena donjeg
dela rektuma iznad ili ispod stezaa
mara (n. h. externi, n. h. interni).
nodulus, vori; nodulus lymphaticus,
limfni vori ili folliculus lymphati-
cus, limfni meak, sastavni deo limfnog
vora ili lezde.
nodus, vor; n. atrioventricularis (Asc-
hoff-Tawarae), pretkomornokomorni
vor ili Aschoff-Tawarain vor, nalazi se
na podu desne pretkomore srca, iznad
desnog fibroznog trougla i nastavlja se
Hisovim snopom; n. sinoatrialis, si-
noatrijalni vor, grupa atipinih vlaka-
na sranog miia u desnoj pretkomori
na mestu uliva gornje uplje vene u des-
nu pretkomoru. Normalni srani ritam
regulisan je ovim vorom. Sin. Keith--
Flackov vor.
noeud vital, (fr.) ivotni vor; mesto u iz-
duenoj modini gde se nalazi centar za
disanje.
nokat, v. unguis.
nokaut (knock out), stanje boksera po-
sle udarca u neko od osetljivih mesta
(glava, vrat, podruje srca, gornji deo tr-
buha) u kome je, obino, izgubljena
svest zbog teeg ili lakeg potresa moz-
ga. Nokautirani bokser pada i zbog pro-
laznog prekida u radu srca, prekida di-
sanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog ja-
kog bola.
noma, v. stomatitis gangrenosa.
nomen aegroti, ime pacijenta u lekar-
skom receptu.
nomen medici (ime lekara), potpis i peat
lekara u receptu.
nomenclatura, nomenklatura, zbirka
strunih izraza, skup uobiajenih imena
i naziva u nekoj naunoj oblasti, s latin-
skim ili latinizovanim recima. V. nomi-
na anatomica.
nomina anatomica, anatomska nomen-
klatura, anatomski nazivi usvojeni na
meunarodnim kongresima anatoma
(Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Nju-
jork 1960). V. Bazelska nomenklatura,
(B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), parika n.
(P.N.A.).
nomotopni, koji je u vezi s nekim normal-
nim mestom ili se odnosi na neko nor-
malno mesto; koji nastaje normalno,
543
Nonne-Apeltova reakcija nosila

npr. n. impuls, impuls koji potie iz si-
nusnog vora srca itd.
Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija.
Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trop-
hoedema.
nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio.
noradrenalin, jedinjenje koje se od adre-
nalina razlikuje hemijski po tome to ne
sadri metilnu grupu vezanu za azot, a
bioloki po tome to poviava krvni pri-
tisak, uglavnom izazivajui optu vazo-
konstrikciju. N. lui, pored adrenalina,
sr nadbubrenih lezda. Sin. levartere-
nol
norepinephrin, norepinefrin, v. noradre-
nalin.
normacidan, koji sadri normalnu kolii-
nu hlorovodonine kiseline u eluda-
nom soku (slobodne kiseline bez stimu-
lacije u eludanom soku iznose O do 40
mmol/litar, a slobodne kiseline posle
stimulacije histalogom kreu se od 10
do 130 mmol/litar).
normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne
supstancije u jednom litru rastvora.
Normalan rastvor je onaj iji je norma-
litet l, a skraeno se oznaava sa N/1 ili
n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadri
l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili
36, 5 g HCl).
normalna kapaljka, normalna pipeta za
odbrojavanje kapi, iji otvor ima tri mi-
limetra u preniku.
normalna mikroflora oveijeg tela,
koa i sluznice su naseljene mnogobroj-
nim vrstama mikroorganizama: 1) stal-
na flora obino se sastoji od vie-manje
odreenih vrsta komensalskih bakteri-
ja; 2) prolazna flora je sastavljena od
apatogenih i uslovno patogenih mik-
roorganizama. Prisutnost mikroorgani-
zama stalne flore nije od presudne va-
nosti za oveiji ivot, ali fizioloka flora
nekih delova tela ima odreenu ulogu.
Pojedine vrste bakterija (one u crevi-
ma) sintetizuju vitamine i pokazuju an-
tagonizam prema nekim patogenim
Bakterijama.
normiran rendgenski snimak, rendgen-
ski snimak nainjen po propisima koji
sadre kako treba da se odnose: film,
poloaj ovejeg tela i centralni zrak.
Ako snimak nije nainjen pod normira-
nim uslovima, nije upotrebljiv. V. cen-
tralni zrak, rendgenska slika.
normoblasti, sekundarni eritroblasti,
normalne matine elije crvenih krvnih
zrnaca.
normoblastosis, normoblastoza, suvino
stvaranje normoblasta (eritroblasta) u
kostnoj sri.
normochromia, normohromija, normal-
na obojenost eritrocita.
normoglycaemia, normoglikemija, nor-
malna vrednost glikoze u krvi.
normohromna normocitna anemija, v.
anaemia.
normospermatozoidija, stanje sperme u
kojoj se nalazi normalni broj semegla-
vapa.
normotonian eludac, eludac iji to-
nus je normalan; rendgenski lii na slo-
vo J.
normovolaemia, normo vole mij a, nor-
malna zapremina krvi.
nos, v. nasus; strana tela n., razni predme-
ti koje mala deca, u elji da bolje upoz-
naju njihovu prirodu, stavljaju u nos
(kotice, perle, travke itd.). Ekstrakcija
se vri obino uz pomo povrinske
anestezije. Ako je strano telo bilo uprlja-
no zemljom, treba da se misli na mogu-
nost tetanusa.
nosaki transport, vid vojnog transporta
u kojem se koriste ljudi za prenoenje
povreenih i obolelih, opreme itd. Ovaj
vid transporta je odigrao vanu ulogu u
NOR-u na teko prohodnom zemljitu,
naroito zimi kad sneni nanosi nisu do-
zvoljavali upotrebu drugog vida tran-
sporta; veliku pomo je prualo stanov-
nitvo u prenoenju ranjenika i bolesni-
ka u nosakim kolonama, posebno u
toku 4. neprijateljske ofanzive.
Noscapini chloridum (noskapin-hlorid),
alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu
(derivat benzilizohinolina), upotreblja-
va se za suzbijanje kalja; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
nosila, sanitetska, sredstvo za prenoe-
nje nepokretnih povreenih i obolelih;
nose se runo ili na raznim transport-
nim sredstvima; mogu biti standardna i
improvizovana od prirunog materijala
544
r
nosna kost
nucleolus

(motki, ebadi, atorskih krila itd.), to
se naroito primenjuje u ratnim uslovi-
ma. V. improvizacije u sanitetskoj slubi.
Za evakuaciju na brodu postoje spi^ci-
jalna nosila, a za planinske predelejse
adaptiraju nosila za tovarna grla.
nosna kost, parna kost lica. V. os (naale).
nosna pregrada, v. septum nai (nasus).
nosna koljka, v. concha naali.
nosni greben, v. agger nai.
nosni oluk, (embr.) eoni breuljak emb-
riona je na bokovima ogranien olu-
kom, koji se odeljuje od prvog krnog
luka, na ijem se kraju nalazi oni me-
hur. U toku 3. sedmice na prednjem, slo-
bodnom rubu eonog breuljka pojav-
ljuje se srednji ugib koji ga deli na dva
nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice
(embrion od 4 mm) svaki pupoljak se
nosnim olukom deli na dva sekundarna.
nosni pupoljci, v. nosni oluk.
nosni spekulum, v. speculum za nos.
nosno-nepani kanal, (embr.) trag spoja
nepane ploe s unutranjim nosnim
pupoljkom i s nosnom pregradom sai-
njava nosno nepani kanal ili Stensonov
kanal.
nostalgija, enja za zaviajem, koja se
via u ljudi manje ili vie naglo izdvoje-
nih za due vreme iz uobiajene sredine
(regruti, aci, moreplovci). Katkad je i
sadrina nekih depresivnih sumanutih
ideja.
notohorda, v. svitnjak.
Novarsenobenzenum, novarsenobenzen
(3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarseno-
benzen - metilen - sulfoksilat - natri-
jum), jedan od organskih preparata tro-
valentnog arsena. Koristio se za leenje
sifilisa, a jo uvek moe da poslui za le-
enje povratne groznice, frambezije, laj-
manioze i nekih drugih bolesti. Sin.
Novarsenobenzol.
Novarsenobenzol, v. Novarsenobenze-
num.
novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces spheroides i iz Streptomyces
niveus, deluje bakteriostatiki i bakteri-
cidno.
Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum.
Novosadska Banja, banja koja se nalazi u
zapadnom delu Novog Sada, na 78 m n.
v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje
dva izvora istovetne minerale vode (iz 2
arteka bunara, duboka oko 200 m),
temperature 24
0
C. Voda je alkama i
zemnoalkalna (hidrokarbonati natriju-
ma, kaiijuma i magnezijuma), slabo
murijatina, jodna (0,0019 g KJ/oo).,
ukupno sadri 1,3961 g mineralnih sa-
stojaka u l litru, slui za kupanje (pre-
thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za
pie. Ima kupatilo i ureaje za fizikalnu
terapiju i za primenu blata. U ovoj banji
lece se: limfatika stanja dece i odraslih;
hronina kataralna stanja nosa, grla i
bronhija; arterioskleroza i arterijska hi-
pertenzija; guavost, hipotireoidizam;
hronina reumatika oboljenja zglobo-
va i miia, neuralgije i klimakterike
tegobe.
jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora
buja u toku 2. meseca i potpuno zaep-
Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca
nastaje postepena resorpcija toga epa i
probijanje konanog otvora. V. nares.
nozogeografija, grana medicine koja pro-
uava rairenost bolesti u raznim delo-
vima sveta.
nozologija, grana medicine koja se bavi
klasifikacijom bolesti.
nozokomijalan, koji pripada bolnici ili
potie iz nje, npr. bolest.
nozologija, polna, deo medicinske sekso-
logije koji prouava uestalost i ponaa-
nje bolesti u mukog i enskog.
nozoloko dvooblije, nain na koji je-
dinka odreenog tipa, shodno svome
sastavu, reaguje prema oboljenju. U
tome pogledu presudna je vangenitalna
polna konstitucija, a ne genitalan pol.
Androidna ena, npr,, ponaa se kao
muka konstitucija i sve vie, ukoliko je
u nje izraena ta konstitucija, bez obzira
na njen genitalni pol. U nje e lake doi
i do pojave androtropnog, a ne ginot-
ropnog oboljenja.
noje, v. tarsus.
nubecula, nubekula, oblai, veoma ne-
an oujak ronjae.
nucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak,
zadnja strana vrata.
nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto te-
lace u jedru elije, izmeu konaca Ii-
545
nukleaze nuklid

ninske mree, protoplazmike reakcije
(pravo jedarce), ili vrsto pripijenih uz tu
mreu hromatinskih svojstava (lano
jedarce). nucleosid, nukleozid, v.
deoxynbonudeo-
tid. nucleotid, nukleotid, v.
-
tid.
nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici
atomska jezgra. Sastoji se od protona i
neutrona. Broj protona u jezgri odgovara
atomskom broju (Z). Prenik atomske
jezgre iznosi od IO"
13
cm do IO"
12
cm; (2)
jedro elije; (3) jezgra u centralnom
ivanom sistemu sastavljena od vee ili
manje grupe nervnih elija, npr. nucleus
caudatus, repata jezgra u velikom mozgu.
nucleus paraventricularis, v. neurohy-
pophysis.
nucleus praeopticus, v. neurohypophysis.
nuklearna medicina, grana medicine
koja prouava primenu radioaktivnih
izotopa u dijagnostici, leenju i klini-
kim istraivanjima.
nukleaze, enzimi koji razgrauju nuklein-
ske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji
veza izmeu nukleotida. Jedni su speci-
fini za DNK - deoksiribonukleaze, a
drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne
emulzije, detektori nuklearnog zraenja
koji koriste fotoemulziju (suspenzija
kristala srebrobromida u elatinu) za
merenje pojedinanih tragova
radioaktivnih estica ili kao integralni
detektor za merenje intenziteta zraenja
na osnovu stepena zacrnjenja fotografske
ploe. Primenjuju se za tzv. film-
dozimetriju (znaka-film). nuklearni
izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste
vrste koji se nalaze u razliitim
energetskim stanjima. Ove eksci-tacije
vrlo kratko traju, oko IO
11
sekunde, posle
ega se izomer raspada Hi u nie ili u
osnovno energetsko stanje uz emisiju
elekromagnetskog zraenja. Ovakvi
izomeri se oznaavaju zvezdi-com, desno
iznad simbola nuklida (elementa).
Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu
da traju i znatno due, kada se nazivaju
metastabilnim. To su, npr.,
99mTc i
113m
ln, koji se esto koriste u
nuklearnoj medicini.
nuklearno oruje, v. atomsko oruje.
nukleinska kiselina, organska jedinjenja
koja u svom molekulu sadre fosfornu
kiselinu, purinske ili pirimidinske baze
i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i de-
zoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseli-
ne koje sadre ribozu nazivaju se ribo-
nukleinske ili, skraeno, RNK, a ako sa-
dri dezoksiribozu, nazivaju se dezoksi-
ribonukleinske kiseline ili, skraeno,
DNK. V. DNK i RNK.
nukleoplazmiki odnos, odreeni zapre-
minski odnos izmeu jedra i citoplaz-
me, a izraava se nukleoplazmikim ko-
linikom NP -
______ volumen jedra
volumen elije - vol. jedra Taj
kolinik je vrlo razliit u raznih elija,
npr. jedra jetrenih elija iznose 18 %
mase elije, a jedra tireocita iste ivoti-
nje su 60 % zapremine elije.
nukleoproteid, sloena belanevina sa-
stavljena od proste belanevine prota-
mina i histona i prostetike grupe nuk-
leinske kiseline. Nukleoproteidi se nala-
ze u jedrima elija, u mitohondrijama i
ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s
deljenjem elija, s nasleem, a uestvu-
ju u biosintezi belanevina. Mnogi su vi-
rusi sastavljeni od nukleoproteida. U
nukleoproteide spadaju i uti ferment i
kodehidraza I i II.
nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nuk-
leozida kada se u njima hidroksilna gru-
pa na petom C-atomu pentoze esterifi-
kuje fosfornom kiselinom. Nukleinske
kiseline su polinukleotidi. Dejstvom en-
zima nukleotidaze nukleotidi se razlazu
na nukleozid i fosfornu kiselinu.
nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke
purinske ili pirimidinske baze i ostatka
riboze, koja se pod dejstvom enzima
nukleozidaze razlazu na ove sastojke.
Od purinskih baza u sastav nukleozida
ulaze adenin i guanin, a od pirimidin-
skih u^acil, timin i citozin.
nukleusni satelit, v. satelit.
nuklid, odreeni nukleus (atomsko jezg-
ro). Obeleava se hemijskim simbolom
E svog atoma (elementa), a okarakteri-
546
nulisomia
nystagmus

san je atomskim brojem Z (ukupnim
brojem protona), brojem N (brojem
neut r ona ) i mas eni m br oj em A,
A = Z-I-N; tako da je uobiajena notacija
svakog nuklidaf E<
N
). U zavisnosti od ve-
liina A, Z i N-nuklidi se dele na izotope,
izobare i izotone. U nuklearnih izomera
treba oznaiti i energetska stanja nukli-
da.
nulisomia, nulisomija, nedostatak oba
hromosoma u odreenom hromosom-
skom paru (2N - 2). Poremeaj je obino
inkompatibilan sa ivotom.
nullipara, ena koja nije raala. Na nje-
nom telu, a naroito na polnim organi-
ma potpuno su odrani normalni ana-
tomski odnosi. Na koi trbuha ne posto-
je rastezi. Na meici nema oiljaka, de-
vinjak je samo rascepljen, ali odrava
svoj oblik. Ulaz materice je okruglast ili
takast.
numerika apertura objektiva, karakte-
ristina veliina koja uslovljava mo
razdvajanja mikroskopa. Izraava se
preko jednakosti. NA = n sin /2, n je
indeks prelamanja svetlosti u sredini iz-
meu preparata i objektiva, ugaona
apertura objektiva.
nutricija, v. nutritio.
nutriciona mutacija, v. mutatio,
nutritio, nutricija, ishrana, zbir procesa
uzimanja, varenja i iskoriavanja hran-
Ijivih materija; adekvatna i., odgovara-
jua ishrana; hipokalorijska i., ishrana
sa smanjenom energetskom vrednou;
hiperkalorijska i., ishrana ija je ener-
getska vrednost iznad normalne; opti-
malna i., ishrana koja po koliini i kva-
litetu potpuno odgovara zdravoj ili bo-
lesnoj osobi.
nutritivan, hranljiv.
Niickov pag, izdanak peritonealne mara-
mice, koji prati jajnike i koji poinje da
zakrljava u 3. mesecu iezavajui po-
tpuno. Sin. diverticulum Nucki.
nunik, uglavnom se razlikuju tri tipa: en-
gleski klozet, uavac i sanduar. Prva
se dva spiraju vodom. Nunika olja iz-
rauje se od porculana ili emajlovane
gline ili emajlovanog gvozda, a sedite i
poklopac od tvrdog poliranog drveta.
Najbolje je ispiranje vodom iz rezervoa-
ra. Pri upotrebi engleskog klozeta treba
paziti da bude sifon na olji dovoljno
dubok i da se spiranje vri preko rezer-
voara za vodu; uavac je n. koji se
upotrebljava na istoku i jugu Evrope.
Kad je . dobro izveden, on je nesumnji-
vo dobar tip higijenskog n. I kod ovog n.
spiranje se vri preko rezervoara za
vodu. Nezgodna mu je strana to je stal-
no vlaan; n. sanduar, moe biti tako-
e dobar tip higijenskog n., naroito
kad se odrava stroga istoa, kad po-
stoji izdana ventilacija nunike jame
kroz cev koja se otvara iznad krova kue
i kad se posle defekacije izmet zasipa
suvom sitnom zemljom ili suvim pepe-
lom ili suvim isitnjenim tresetom; pro-
storije n. U svim sistemima odstranjiva-
nja izmeta i mokrae p. n. treba da su
svetle i direktno pristupane vazduhu.
Povrina klozeta s jednom oljom ne
moe biti manja od l
1
/2 m
2
. Zidovi p. n.
se redovno do 1,5 m iznad poda oblau
ploicama ili premazuju masnom svet-
lom bojom, a ostali se deo zida okrei.
Prozor se tako postavlja da se otvara
slobodno i direktno napolje. Indirektna
prirodna ventilacija preko nekih drugih
prostorija veinom je higijenski loa,
ukoliko ne postoji istovremeno veta-
ka ventilacija aspiracionog tipa. U p. n.
potrebno je da postoji mali umivaonik s
tekuom vodom za pranje ruku.
nyctalopia, niktalopija, dnevno slepilo,
smanjenje otrine vida danju dok se u
sumrak poboljava. Npr. u sluajevima
centralnog zamuenja soiva pri jakom
osvetljenju enica se skupi, vid pada. Pri
slabijem osvetljenju enica se iri i bo-
lesnik vidi bolje.
nycturia, nikturija, poveano mokrenje u
toku noi.
Nylanderova reakcija, v. reakcija.
nymphomania, nifomanija, bolesna sek-
sualna prenadraenost u ene. V. saty-
riasis.
nystagmographia, nistagmografija, v. e
lek tro n istagmografija.
nystagmus, nistagmus, nevoljni pokreti
onih jabuica u vidu klonusnih, ritmi-
nih greva. Ispoljava se uglavnom na
oba oka. Vrste nistagmusa: n. atacti-
547
nystagmus
Nystatinum

cus, primarna faza je spora, a sekun-
darna, povratna, brza; n. diagonalis,
pokreti su kosi; fizioloki n., pri maksi-
malnom pogledu u stranu. Nistagmus
moe da bude uroen ili steen. Uzrok
moe biti oboljenje u centralnom nerv-
nom sistemu ili postoji lokalni uzrok u
onoj jabuici (okularni nistagmus); n.
horizontalis, pokreti onih jabuica
vre se u poprenom smeru; kalorijski
n., javlja se prilikom ispiranja slunog
kanala toplom ili hladnom vodom; n.
m ino r um, rudarski nistagmus, veoma
brzi pokreti oiju u rudara koji rade pri
slabom osvetljenju u oknu. prestan-
kom rada u oknu, prestaje i nistagmus;
optokinetiki n., jeste normalna reak-
cija prilikom fiksacije predmeta koji se
jednakomerno kreu pred oima. Ispi-
ranjem slunog hodnika toplom ili
hladnom vodom izaziva se preko nadra-
aja labirinta normalni kalorijski nistag-
mus; n. otogeni, izazvan oboljenjem la-
birinta ili njegovih viih centara. Prema
ravni kretanja onih jabuica razlikuje
se n. horisontalis, n. verticalis i n. rota-
torius, kao i meoviti oblici. Ako se nis-
tagmus javlja samo prilikom promene
poloaja glave, radi se o policijskom n.; on
moe da bude centralnog i perifernog
tipa; n. positionalis, pozicijski nistagmus.
Javlja se samo prilikom promene poloaja
glave u prostoru. Ako se posle nekoliko
uzastopnih prornena poloaja izgubi
efekat nadraaja, to govori za lokalizaciju
patolokog procesa u labirintu (periferni
p. n.), a ako ostaje konstantan, patoloki
proces treba da se trai u centralnom
nervnom sistemu (centralni p. n.); n.
rotatorius, pokreti se odvijaju oko
uzdune osovine one jabuice. Prema
fazama pokreta imamo: n. oscillatorius,
primarna i sekundarna faza su iste brzine
i ravnomerne kao klatno na asovniku; n.
verticalis, pokreti se vre u uspravnom
pravcu. Nystatinum (nistatin), antibiotik
izolovan iz Streptomyces noursei, deluje
vie fungistatino nego fungicidno;
oficina-lan je prema naoj farmakopeji.
548
O
O, hemijski simbol za element kiseonik
(oxygenium).
o-, oznaka u imenima benzenovih disups-
titucionih derivata kojom se oznaava
da se supstituenti nalaze u orto-poloa-
ju, tj. u poloaju 1,2.
O,-p'-DDD (2,2-[4-chlorpheny l, l ,2-
chlorphenyl] 1,1-dichloraethan), adre-
nostatik koji, uprkos izvesnih toksikih
efekata, moe da bude od koristi u lee-
nju inoperabilnog karcinoma kore nad-
bubrenih lezda (preparat je hemijski
srodan DDT-ju).
ORCA, skraenica za "European Organi-
zation for Caries Research", Evropska
radna zajednica za istraivanje zubnog
kvara, Osnovana je u Nemakoj (Kon-
stanz, 1953).
Os, hemijski simbol za element osmium,
koji spada u platinske metale.
obao, obal, v. teres.
obavezni aerobi, striktno aerobne bakte-
rije, vrste bakterija koje se mogu raz-
mnoavati samo u prisustvu vazduha,
odnosno molekulnog kiseonika. Bakte-
rije koje rastu na povrini hranljive
podloge.
obavezni anaerobi, striktno anaerobne
bakterije, jesu bakterije koje se mogu
razmnoavati kada je molekulni kiseo-
nik iskljuen; bakterije koje rastu u du-
bokim zonama hranljive podloge.
obducent, strunjak koji vri obdukciju.
obduction, obdukcija, otvaranje lesa radi
iznalaenja patolokoanatomskih pro-
mena i uzroka smrti. Sin. autopsija, nec-
ropsia, sectio.
obdukcija, v. obductio.
obdukcijski protokol, zapisnik koji se
vodi prilikom obdukovanja lesa. U o. p.
opisuju se sve patoloke promene koje
su naene u tkivima i organima lesa a
zavrava se patolokoanatomskom di-
jagnozom odn. sudskomedicinskim za-
kljukom o uzroku smrti.
obdukovati, vriti obdukciju. V. obductio;
(farm.) prevui, npr. pilulae cum sacc-
haro obductae (prevuene eerom).
obeleavanje, zamena stabilnog atoma u
molekulu odreene supstancije ra-
dioaktivnim atomom, metodom hemij-
ske sinteze, radioizotopske izmene ili
biosinteze. Sin. oznaavanje, markiranje.
obeleivai limfocita, antigenske deter-
minante na povrini limfocita pomou
kojih je mogue razlikovati T- i B-limfo-
cite, kao i subpopulacije limfocita. Naj-
poznatiji su TL, Ly, teta i dr. Obeleivai
imaju dijagnostiki znaaj: hronina
limfatika leukemija ima najvie B-lim-
focita, dok neki oblici akutne limfob-
lastne leukemije imaju uglavnom T-
limfoite; o., radio izotopski, radioak-
tivni element ili jedinjenje u tragu, sadr-
i malu koliinu radioaktivnog izotopa
koja moe da se registruje i izmef i in vit-
ro ili in vivo (u ispitivanom organu ili
elom organizmu). Obeleivai, koji su
praktiki teinski nemerljivi ne utiu na
fiziologiju sistema koji se prouava. Sin.
indikator tracer (engl.).
Obermeyerova reakcija, v. reakcija.
obesitas, gojaznost, suvino nagomilava-
nje masnog tkiva u organizmu, izazvano
raznim uzrocima (suvino unoenje
549
objektivni znaci oboljenje

hrane, endokrini i psihiki poremeaji).
Sin. adipositas.
objektivni znaci, promene u bolesnika,
koje se mogu utvrditi metodama objek-
tivnog pregleda: inspekcijom, palpaci-
jom, perkusijom, auskultacijom i labo-
ratorijskim metodama.
oblanda, v. apsula amylacea.
obleaj, v. obljuba.
oblik pomoi, stepen strunosti medicin-
ske pomoi na etapama evakuacije za
vreme borbenih dejstava. Oblik pomoi
na etapi se moe menjati zavisno od
borbenih i drugih uslova kao i strunosti
osoblja; naelno, odmah posle ranja-
vanja se prua prva pomo (prvenstveno
u vidu samopomoi i uzajamne pomo-
i), koja obuhvata zaustavljanje spolj-
njeg krvarenja (privremeno), privreme-
nu transportnu !mobilizaciju, davanje
specifinih antidota, primarnu dekon-
taminaciju i zatitu od infekcije i na-
knadnih povreda; opata medicinska
pomo, prua se na svim sanitetskim
etapama poev od bataljonske sanitet-
ske stanice. Pruaju je lekar i za to ob-
uene osobe, a obuhvata: reanimaciju,
davanje krvne plazme i elektrolita, anti-
biotika i analgetika, privremeno zaus-
tavljanje krvarenja (tamponada), punk-
ciju toraksa, gastriku sukciju itd.; spe-
cijalistika pomo (hirurka, internis-
tika, neuropsihijatrijska itd.), poinje
da se prua od divizijske sanitetske sta-
nice (neodlona hirurka pomo), a spe-
cijalistika se prua u onim ustanovama
koje imaju odgovarajueg specijalistu
ili im se dodeli neka ekipa iz odreda Ie-
kara specijalista (v. tamo).
obliquus, kos, ukoen, npr. musculus ob-
liquus inferior bulbi (oculi), donji kosi
mii oka.
obliteratio, obliteracija, zapuenje, zaep-
ljenje, npr. nekog telesnog prostora ili
lumena nekog cevastog organa, naje-
e stvaranjem vezivnog tkiva (sraslina-
ma); o. pericardii, obliteracija perikar-
dne kese, nestanak perikardne upljine
kad oba lista perikarda elom svojom
povrinom meusobno srastu (usled
stvaranja vezivnog tkiva).
oblongatus, izduen, npr. medulla oblon-
gata, izduena modina.
obloen jezik, jae izraena obloga jezika
kao posledica loe higijene usta, sma-
njenog luenja pljuvake, disanja na
usta, oboljenja praenih visokom tem-
peraturom, dehidratacije organizma i
dr. V. pokriva jezika, lingua glabra.
obljuba (coitus), predstavlja u oveka in
spajanja polova polnim (genitalnim) or-
ganima, poto su oba pola dovoljno pri-
premljena telesno i duevno za taj in,
na nain u svemu zavisan od morfologije
i fiziologije tih organa. Osnovna oso-
benost pojedinanih uloga polova u
tom inu je odreena anatomskim dis-
pozitivom njihovih genitalnih organa:
muki pol ima snoajni organ (penis) is-
turen i erekcijom osposobljen da pro-
dre u uduben, uvraen (intravertovan)
cevast enski organ (vagina). Takvo spa-
janje genitalnih organa je praeno po-
sebnom motornom aktivnou oba
uesnika, naroito mukog, u vidu po-
kreta uz izazivanje snanih, sladostras-
nih oseaja, koji, na kraju, u vrhunskom
sladostrau (orgazmu), dovodi do izba-
civanja semene tenosti (ejakulacija),
normalno u dubini enskog snoajnog
organa.
oboljenje, (1) poetak neke bolesti; (2) bo-
lest uopte, za razliku od bolesti kao no-
zoloke jedinice; funkciono o., o. u ko-
jem postoji poremeaj funkcije nekog
organa, a bez vidljivih morfolokih pro-
mena, npr. diskinezija une kesice.
Suprotno: organsko o. hereditarno o.,
nasledno oboljenje, patoloki proces ili
stanje u organizmu koje se prenosi na-
sleem, npr. hereditarna cerebelarna
ataksija, spinalna hereditarna ataksija
itd.; kongenitalno o., uroeno obolje-
nje, o. koje nastaje za vreme intrauteri-
nog ivota, npr. kongenitalni sifilis. V.
hereditarno o.; neonatalno o., o. deteta
koje nastaje u toku poroaja. Npr. gono-
roiki konjunktivitis novoroeneta us-
led neizleene gonoreje majke; organs.-
ko o., o. pri kome postoji patolokoana-
tomski supstrat, tj. vidne promene u
grai, obliku ili sastavu nekog tkiva, or-
gana ili organskog sistema. Suprotno:
550
obratna mutacija occlusio

funkciono o.; specifino o., oboljenje
izazvano specifinim prouzrokovaima
(sifilis, tuberkuloza i dr.).
obratna mutacija, v. intragenska supresi-
ja.
obratna transkriptaza, enzim koji katali-
zuje sintezu jednostruke DNK na kalu-
pu RNK. Sin. reverzna transkriptaza.
obraz, v. bucca, mala.
obrazni, v. buccalis.
obrazni luk, (stom.) mehanika naprava
za registrovanje odnosa vilica prema
slepoonovilinom zglobu i za postav-
ljanje modela gornje i donje vilice u is-
tom odnosu prema zglobnoj osovini ar-
tikulatora; kinematografski o. L, sadr-
i kondilne koie koji se mogu podea-
vati u cilju tane lokacije osovine rota-
cije kondila donje vilice pri njenom kre-
tanju gore-dole u najdistalnijem poloa-
ju.
obrazni mii, v. buccinator.
obrisak, sadraj koji se dobija brisanjem
sluznice radi bakteriolokog pregleda
(obrisak gue, nosa i dr.). Obrisak se do-
biva tapiem od drveta ili ice na ijem
je jednom kraju namotana vata ili gaza,
taj tapi se stavlja u epruvetu i sterili-
san je.
obrtanje polarizovane ravni, v. svetlost.
obrva, v. supercilium.
obsessio, opsesija, prisilna pojava, misao,
radnja. V. prisilna neuroza.
obstetricius (medicus), akuer, opstetri-
ki lekar, koji je stekao vee iskustvo i
znanje za ukazivanje pomoi u trudnoi
i za vreme poroaja.
obstipatio, opstipacija, retko i oteano
pranjenje creva; o. atonica, atonika
opstipacija, nastala zbog crevne atonije;
o. proctogenes, proktogena opstipaci-
ja je posledica gubljenja refleksa defe-
kacije koji normalno izaziva prisustvo
izmeta u rektumu; o. spastica, izazvana
spazmom u veem delu creva u neuras-
teniji, ili, npr. trovanju olovom. Sin. con-
stipatio.
obstruct!o, opstrukcija, (1) proces koji
dovodi do zatvaranja nekog cevastog or-
gana; (2) stanje potpune zaepljenosti
nekog cevastog organa.
obstruens, (1) koji vri zaepljivanje, op-
turaciju; (2) predmet ili in koji stvara
opstrukciju.
obturatio, opturacija, zapuenje, zaeplje-
nje nekog kanala ili cevastog organa
(npr. o. dueti choledoci, zaepljenje u-
ovoda).
obturatorius, zaporni, zaptivni, npr. m.
obturatorius internus, unutranji zapo-
rni mii.
obturatus, zaepljen, zaptiven, zaporni,
npr. foramen obturatum, zaptivni ot-
vor.
obua, veslaki pokriva koji titi stopalo
od mehanikih ozleda, od vlage i od
hladnoe, u vidu pletiva (arape) ili
koe (cipele). Ona regulie odavanje
toplote, odnosno mikroklimu stopala.
Ona mora biti laka i udobna, prilagoe-
na klimatskim prilikama i uslovima
rada i mora da odgovara prirodnom ob-
liku stopala. Tesna o. omoguuje stvara-
nje uljeva, naboja, uraivanje nokta
na velikom prstu stopala i razne-defor-
macije. Zimi usled poremeaja cirkula-
cije, tesna o. stvara podesne uslove za
razvijanje smrzotina. Pored toga moe
da izazove ponekad i zapaljenje pokos-
nice s raznim komplikacijama; Charlie-
rova o., obua koja omoguuje da ta-
ban dodiruje pod kao to dodiruje u bo-
som stanju; ortopedska o., specijalno
izraena obua koja koriguje uroene i
steene mane nogu, a naroito stopala
(kraa noga, dustaban, iskrivljen palac
upolje i dr.); Scarpina o., metalni re-
men koji ne dozvoljava tabansk opru-
enost ispod 90.
occipitalis, okcipitalan, potiljani, npr. os
occipitale, potiljana kost.
occipitalisatio, okcipitalizacija, sraslost
potiljane kosti s prljenom glavono-
om (atlasom).
occiput, potiljak, zatiljak.
occlusio, (1) okluzija, zatvaranje, zapue-
nje, zaepljenje odn. zatvaranje cevastih
organa, kanala i otvora stranim telima,
patolokim procesima itd.; o. dueti
choledoci, okluzija holedohusa, zaep-
ljenje holedohusa koje spreava izliva-
nje ui u dvanaestopalano crevo. Na
taj nain dolazi do okluzione, mehani-
551
occlusivus
odabrano sjedinjavanje

ke utice. Uzroci: uni kamen, hronini
pankreatitis, hronino ili akutno zapa-
Ijenje holedohusa, suenje holedohusa
(najee uroeno), spazam Oddijevog
sfinktera.
occlusivus; okluzivan, koji izaziva potpu-
no zatvaranje, npr. okluzivni zavoj, za-
voj koji potpuno pokriva, zatvara neku
ranu. V. occlusio.
occultus, okultan, skriven, tajni, npr.
okultno krvarenje, hemoragija koja se
ne vidi prostim okom ili se ne vidi od-
mah (neznatna crevna krvarenja i si.).
ochronosis, ohronoza, specijalna oboje-
nost nekih tkiva u organizmu, zbog talo-
enja alkaptonskih tela u toku poreme-
aja metabolizma; o. exogenes, egzoge-
ria ohronoza, usled dejstva nekih tet-
nih inilaca (fenola ili benzenskih deri-
vata); o. ocularis, prisustvo mrkog pig-
menta na sklerama, a ponekad i na o-
nim kapcima.
oculoguttae (kapljice za oi), kapljice za
ukapavanje u konjunktivalni pag.
oculomotorius, okulomotoran, koji po-
kree oko; n. oculomotorius, motorni
ivac koji oivava skoro sve miie po-
kretae one jabuice; v. nervus.
oculus
f
oko, loptasti, meki organ smeten
u onoj duplji, glavni organ ula vida.
Oko (oculus) se sastoji od one jabuice
( bulbus oculi) i vidnog ivca ( n. opti-
cus). Ona jabuica je sastavljena od tri
opne, a to su: spoljanja ili vezivna (tu-
nica fib rosa), srednja ili sudovna opna
(tunica vasculosa) i unutranja ili nerv-
na opna (tunica interna). Prednju esti-
nu vezivne opne zauzima ronjaa (cor-
nea) koja je providna, a zadnji najvei
deo predstavlja neprovidna beonjaa
(sclera). Srednja opna ima tri dela:
prednji, srednji i zadnji. Prednji deo je
duica (iris) s krunim otvorom u sredi-
ni, enicom (pupilla). Srednji deo je za-
debljan u obliku prstena s trepljastim
nastavcima na zadnjoj strani i naziva se
trepljasto telo (corpus ciliare). Za trep-
Ijasto telo privreno je vlakancima
dvogubo ispupeno soivo (lens). Za-
dnji deo, sudovnjaa (chorioidea) bogata
je u krvnim sudovima. Unutranja
(nervna) opna ima spoljanji pigmentni
sloj i unutranji sloj nazvan mrenjaa
(retina) u kojoj se nalaze ulne i nervne
elije od kojih polaze vlakna vidnog iv-
ca. U prostoru iza soiva i trepljastog
tela smeteno je staklasto telo (corpus
vitreum). Izmeu ronjae i duice nala-
zi se prednja ona komora (camera an-
terior bulbi). Zadnju onu komoru gra-
de duica, soivo, trepljasto i staklasto
telo (camera posterior bulbi). Obe ko-
more ispunjava ona vodica ( humor
aquosus). Onu jabuicu pokreu etiri
prva miia (gornji, donji, spoljhi i unut-
ranji ) i dva kosa miia (donji i gornji).
ona aica, (embr.) uvraanjem zida o-
nog mehura pretvara ga u dvolisnu
onu aicu, ija peteljka postaje njen
koren. aica pokazuje dva lista: spo-
ljanji je tanji, dok je unutranji deblji.
Od spoljanjeg lista postaje pigmentni
sloj mrenjae, dok se od unutranjeg
izgrauje ostali deo mrenjae. Priblia-
vanjem ova dva lista suava se duplja
onog mehura.
ona peteljka, u prvo vreme je uplja.
Njome je oni mehur vezan za meumo-
zak.
ona vodica, v. humor aquosus, oculus.
oni kapak, v. palpebra; (embr.), pojavlju-
ju se oko 6. sedmice, kao dva nabora
koji u prvo vreme ograniavaju okrugli
otvor. Izgraivanjem uglova ovaj otvor
se preobraa u popreno izdueni pro-
rez, ogranien gornjim i donjim konim
naborom. Ovi se nabori sve vie pribli-
uju dok se potpuno ne sljube (5. me-
sec), stvarajui kapaki av. Sredinom 5.
meseca meu elijama ovog ava nasta-
je broavanje i postepeno nestajanje:
kapci se razmiu i postaju slobodni (od
7. do 8. meseca).
ono dno, v. fundus oculi.
ono soivo, v. lens cristalina.
onjaka jama, v. caninus, fossa canina.
onjaki, v. caninus.
onjak, v. caninus, dens caninus.
odabrano sjedinjavanje, izbor branog
partnera na osnovu njegovih pozitivnih
genskih obeleja, odnosno izbegavanje
braka s osobama koje imaju negativna
genska svojstva. Sup. neodabrano sjedi-
njavanje, sluajno sjedinjavanje.
552
odaja odoje

odaja, v. camera.
odbrambeni ferment, v. ferment.
odditis, oditis, zapaljenje Oddijevog sfink-
tera.
odelo, veslaki pokriva tela skrojen od
raznih tkanina, koe i dr. U naoj klimi
slui za potpomaganje prirodne regula-
cije toplote u organizmu. Odelo treba
da je pre svega lo toplonoa, tako da
titi zimi od prevelikog odavanja toplo-
te, a leti od jake ege i suvinog prima-
nja toplote. Ono treba da je takvog kva-
liteta da stvara i odrava izmeu povri-
ne tela i unutranjih slojeva odela ugod-
nu temperaturu, koja normalno treba
da se kree izmeu 30 i 33
0
C sa relativ-
nom vlagom od 40% do 35%. Zadatak
odela je, dakle, stvaranje ugodne line
mikroklime. Pored toga, ono titi telo i
od delovanja praine i raznih drugih ne-
istoa i tetnih uticaja; radno o., odelo
koje svaki radnik treba da ima pri radu
kao svoje, bez obzira na vrstu zaposle-
nja. Radno odelo treba da titi radnika
od svih moguih spoljnih zagaenja i o-
teenja povrine koe. Radno odelo
(kombinezon) treba da bude izraeno
od solidnog materijala, da odgovara
proporcijama tela, d se lako pere, da se
dobro priljubljuje uz telo, daje propust-
ljivo za vazduh i da deluje estetski. U iz-
vanrednim sluajevima, radno odelo,
prema vrsti posla, treba da titi telo i od
prekomerne toplote, hladnoe, vlage,
praine i masnih materija i da je posto-
jano prema kiselinama. Radnice, pored
radnog odela, treba redovno da nose
kapice od dobrog materijala koje im po-
tpuno pokrivaju kosu da bi ih zatitile
od nesrenih sluajeva i od zagaivanja
kose proizvodima koji nastaju pri radu.
odloeni primarni av rane, v. sutura.
odmicanje/v. abductio.
odmor, niz mera za vraanje radne spo-
sobnosti izgubljene radom. Moe biti
pasivni (uzdravanje od svake aktivnos-
ti) i aktivni (bavljenje drugim radom,
rekreacija i si.). To, kao i duina odmo-
ra, zavisi od karaktera rada, stanja orga-
nizma, ishrane i si. Rad u prisilnom po-
loaju tela , kao i jako intenzivni i napo-
rni rad trai ee odmore u toku rada,
pored onog poluasovnog koji se odre-
uje zakonskim propisima, najee us-
led osmoasovnog rada, i za to vreme se
obino i obeduje. Astenizovane osobe,
radniki podmladak i ene, posebno
kad su ove u periodima specifinim za
njihov pol, treba da imaju ee i due
odmore i u toku rada i posle zavrenog
posla. Odmor u toku rada treba da se
obavlja u prostorijama ili na nekom
drugom mestu s dobrim higijenskim us-
lovima. Vreme odmora sprovodi se u
aktivnom odmoru, uz neku laku drut-
venu igru, ve prema potrebama i vrsti
rada, uz muziku ili pesmu, ili u pasiv-
nom odmoru, sedei ili ak i leei. Hi-
gijenski je opravdano da se za puni od-
mor ne rezervie samo neelja nego i
subota po podne ili ela subota, ili koji
drugi dan u sedmici, zavodei tako pe-
todnevnu radnu nedelju, odnosno 40-
asovnu. Za puno odmaranje i osvee-
nje celog organizma od velikog je znaa-
ja godinji odmor. Duinu odmora re-
guliu: vrsta rada, pol i starost; odmor
ne moe biti krai od 10 do 14 dana, a za
starije radnike i slubenike od 3 sedmi-
ce do mesec dana.
odnos polova, (sex-ratio, eng.) relativan,
brojni odnos pripadnika mukog i en-
skog pola u odreenoj populaciji. Od-
nos polova nije polni odnos. Odnos po-
lova obuhvata sve postupke, celokupno
ponaanje jednog pola prema drugom,
nezavisno od genitalnog ina. Odnos
polova oveka podrazumeva vrlo sloe-
ne duevne mehanizme i radnje koje s
polnim inom esto nemaju neposred-
ne veze. Ba ti mehanizmi i te radnje
predstavljaju u njega izvorite mnogih i
najteih problema: odnosa polova kao
jedinki, linosti. U svakom sluaju od-
nos polova je u oveka trajnijeg karak-
tera i obuhvata mnogo iru oblast do-
ivljavanja nego polni odnos, koji je epi-
zoda, dok u sastav odnosa polova ulaze
mnogobrojni i vrlo razlini vangenitalni
odnosi.
odoje, period u razvoju oveka koji poi-
nje roenjem i zavrava se krajem prve
godine ivota. Moe se podeliti u dva
dela: period novoroeneta do navre-
553
odontalgia oedema

ne 4 sedmice ivota i period odojeta od
5. sedmice do navrenih gpdinu dana.
odontalgia, odontalgija, bol zuba. Sin. zu-
bobolja.
odontoblastus, visoko prizmatina elija
spoljanjeg sloja zubne papile mezoder-
mnog porekla. U razvojnoj fazi zuba
odontoblasti su rasporeeni u jednom
sloju. U formiranom zubu imaju vieslo-
jan poloaj i smeteni su na periferiji
zubne pulpe. Spoljanji produeci
odontoblasta (Tomasova vlakna) sme-
teni su u dentinskim kanaliima. Uloga
im je u biosintezi prekolagena, kolagena
i mukopolisaharida dentinskog matrik-
sa; (embr.) pri kraju 5. meseca poinje
tvorba tvrdih delova zuba po gornjem
delu zubne papile. Vezivne elije u tom
predelu se, uz unutranji gleni epitel,
pretvaraju u visoke cilindrine elije,
odontoblaste, poredane u jednom redu
(membrana eboris). Svojim vrhovima
odontoblasti stvaraju dentin (substantia
eburnea), koji se u slojevima naglavljuje
na vrh zubne papile, kao dentinska kapa
ili nastavak. S vrha odontoblasta potie
citoplazmatiki nastavak tzv. Tomesovo
vlakno koje se uvlai u kanalie izlue-
nog dentina.
odontoclasia, v. caries dentium, cirkularni
karijes.
odontodysplasia, strukturna anomalija
koja zahvata mlene i stalne zube naj-
ee u jednoj oblasti. Najea je u
prednjem delu gornje vilice. Izostaje iz-
bijanje zuba. Anatomski oblik krunice i
korena je poremeen i strukturni defek-
ti postoje u svih tvrdih tkiva. Zubi su
neobinog izgleda i esto se ne raspoz-
naje granica pojedinih tkiva.
odontolog!] a nauka o zubima. V. stomato-
logija.
odontoma, odontom, benigni odontogeni
tumor; meoviti o,, tumor amorfnog
oblika u kome su vrsta tkiva zuba bez
reda izmeana; sloeni o., sastoji se iz
manjeg ili veeg broja zubia koji lie na
deformisane rudimentarne zube. Odon-
toma moe da bude uzrok nepravilnom
nicanju zuba ili impakciji.
odontotomija, profilaktika, bruenje
nekarioznih dubokih fisura zuba u cilju
spreavanja razvoja karijesa. Odbrue-
na mesta se impregniu fluorom i zali-
vaju cementom ili amalgamom. Danas
se posebnom tehnikom primenjuje me-
toda zalivanja fisura kompozitnim ma-
terijalom. V. eradikacija fisura.
odred lekara specijalista, sanitetska je-
dinica koja u svom sastavu ima ekipe:
neurohirurku (za povrede glave i ki-
me), za povrede grudnog koa, trbuha,
ekstremiteta, za opekotine, za plastine
operacije i dr.; imaju osoblje i opremu
za samostalan rad i transportna sred-
stva za prebacivanje u neku sanitetsku
ustanovu na ijoj bazi rade (ekipe ne-
maju opremu za razvijanje ustanove) i
kojoj daju odgovarajui specijalistiki
profil.
odreivanje meuvilinih odnosa, izna-
laenje vertikalnog, sagitalnog i tran-
sverzalnog odnosa donje vilice prema
gornjoj pomou zagriajnih ablona.
odreivanje pola, oploenje, ija je suti-
na prodiranje semeglavca u enski ga-
met, ostvaruje potrebne uslove za odre-
ivanje pola ploda. Materijalna podloga
za to lei u prisustvu heterohromozoma
u semeglavcima. Jajne elije su jedne vr-
ste i indiferentne. Faktor za plod budu-
e jedinke nosi samo semeglavac.
odreivanje resorpcije, obeleenog trio-
leina i oleinske kiseline, test za ispitiva-
nje poremeaja resorpcije. Posle dava-
nja dijagnostike doze trioleina ili olein-
ske kiseline obeleenih radioaktivnim
izotopima joda ili ugljenika, odreuje se
njihova koncentracija u krvi ili u izme-
tu.
oduzetost, v. paralysis.
odvodni, v. efferens.
odvoenje, v. obductio.
oedema, edem, prisustvo nenormalno ve-
like koliine tenosti u meuelijskim
prostorima, ispoljeno i vidljivo u po-
tkonom rastresitom tkivu; akutni cir-
kumskriptni e., angioneurotski edem;
alimentarni e., nutritivni edem; angio-
neurotski e., naglo pojavljivanje lokali-
zovanih edema koe, ili sluznica, prae-
no esto dcrmografijom, urtikarijom,
eritemom i purpurom, alergijskog, neu-
roznog ili nepoznatog porekla; o. arte-
554
edema oesophagocardiomyotomia

f actum, koji je veslaki izazvan; o. cali-
dum, zapaljenjski edem; o. cardiacum,
u kongestivnoj sranoj slabosti, zbog
poveanja venskog pritiska; o. cerebri,
edem mozga, u poetku preteno intra-
celularno, kasnije ekstracelularno na-
gomilavanje tenosti usled poremeaja
krvotoka ili nekog toksoinfektivnog
procesa; o. fugax, prolazno nagomila-
vanje tenosti u odreenim predelima
tela; gasni e., edem nastao stvaranjem
gasa; e. gladovanja, nutritivni edem na-
stao zbog neunoenja dovoljnog broja
kalorija, naroito ivotinjskih belane-
vina; o. glottidis, akutna oteklina sluz-
nice larinksa i to naroito ariepigloti-
kih nabora, koja aspiracijom u glotis
moe dovesti do opasnosti naglog ugu-
enja. Nastaje usled alergijske reakcije
sluznice, usled flegmonskih zapaljenja
u okolini (npr., flegmona dna usne dup-
lje - angina Ludovici); hepatiki e., jav-
lja se u bolestima jetre; hunger e.
(nem.)i edem zbog gladovanja; hidre-
mijski e., kad postoji hidremija; histe-
riki e., u histerikoj paralizi; idiopat-
ski e., edem nepoznatog uzroka, naroi-
to u ena, koji se pogorava pred men-
struaciju; insulinski e., koji se pone-
kad javlja posle ubrizgavanja insulina;
limfni e., edem izazvan preprekom u
limfnim sudovima; maligni e., edem
koji se brzo iri, praen nekrozom tkiva
i stvaranjem gasa; migratorni e, angio-
neurotski edem; Milroyjev e., limfni
edem; Miltonov e., angioneurotski
edem; o. neonatorum, javlja se u ne-
donoadi i vrlo slabe novoroenadi;
neprimetni e., nakupljanje 2-3 lit. te-
nosti u potkonom tkivu, koje je nevid-
ljivo; o. papillae nervi optici, v. stasis
papillae; paroksizmni pluni e., pluni
edem koji se naglo javlja nou s ote-
anim disanjem, vrlo ujnim vlanim
unjevima i iskaljavanjem penuavog
sukrviavog ispljuvka, zbog poveane
propustljivosti plunih kapilara u toku
nagle insuficijencije levog srca, obino
u arterijskoj hipertenziji; pasivni e.,
javlja se zbog lokalnog poremeaja oti-
canja venske krvi ili limfe; Pirogoffov
e., maligni edem; pulmonalni e., ne-
normalno nagomilavanje tenosti u
plunom vezivnom tkivu i alveolama
zbog poveanog hidrostatskog pritiska
u plunim kapilarima ili zbog njihove
poveane propustljivosti; Quinckeov
e., oblik urtikarije koji se ispoljava oto-
kom pojedinih delova koe gde je tkivo
rastresito (usne, oni kapci, genitalije,
respiratorni trakt). Edem nastaje naglo
i traje kratko; ukoliko doe do edema
glotisa postoji opasnost od uguenja;
renalni e., javlja se zbog nefritisa i hi-
poproteinemije (nefrozni edem); solid-
ni e., miJcsedem; terminalni e., pluni
edem koji se esto javlja u agoniji boles-
ti; toksiki e., izazvan toksinima (otro-
vima); venski e., u kojem tenost ede-
ma dolazi iz krvi; zapaljenjski e., na-
stao na mestu zapaljenja, praen cryeni-
lom i bolom.
oesophagectasia, ezofagektazija, proi-
renje jednjaka.
oesophagectomia, ezofagektomija, ukla-
njanje dela jednjaka hirurkim putem.
oesophagismus, ezofagizam, gr prste-
nastih miia jednjaka. Sin. dysphagia
spastica.
oesophagitis, ezofagitis, zapaljenje jed-
njaka; o. corrosiva, korozivno zapalje-
nje jednjaka, hemijska povreda zida jed-
njaka usled gutanja (namernog ili slu-
ajnog) neke koncentrovane kiseline ili
baze. Razlikujemo etiri stepena po du-
bini i irini povrede, najtei su letalne
prirode. Posle izleenja akutne povrede
spreavanje tekih striktura jednjaka
postavlja veliki terapijski problem, o.
dissecans, superficialis, zapaljenje
ezofagitisa sa deskvamacijom epitela u
vidu traka i cevica; peptiki e., zapa-
ljenje jednjaka zbog refluksa eludane
sone kiseline i pepsina, obino hija-
tusnoj herniji, duodenskoj grizlici, es-
tih povraanja; refluksni e., peptiki
ezofagitis.
oesophagocardiomyotomia, ezofago-
kardiomiotomija, uzduno prosecanje
miinog sloja donjeg dela jednjaka kar-
dije i gornjeg dela eluca. V. achalasia,
sin. cardiomyotomia, Hellerova operaci-
ja.
555
oesophagocologastrostomia
oftalmometar

oesophagocologas trosto mia, ezof ago-
kologastrostomija, operacija kojom se
umee deo kolona, s njegovom vaskul-
nom peteljkom, na mesto odseenog
dela jednjaka i stvara na taj nain ko-
munikacija izmeu zaostalog dela je-
dnjaka i eluca.
oesophagoduodenostomia, zofagoduo-
denostomija, anastomoza izmeu jed-
njaka i dvanaestopalanog creva. Obi-
no se primenjuje posle potpunog odst-
ranjenja eluca (totalne gastrektomije).
oesophagodynia, ezofagodinija, bol u
jednjaku.
oesophagofundopexia, ezofagofundo-
peksija, operacija kojom se fundus elu-
ca privruje avovima za jednjak, ob-
ino zbog refluksnog ezofagitisa. V. oe-
sophagitis.
oesophagogastrectomia, ezofagogast-
rektomija, operacija kojom se odstra-
njuje ceo eludac i donji deo jednjaka,
obino zbog tumora.
oesophagogastroanastomosis, ezofago-
gastroanastomoza, operacija kojom se
stvara anastomoza izmeu jednjaka i e-
luca.
oesophagogastrostomia, ezofagogast-
rpstomia. Sin. oesophagogastroanasto-
mosis.
oesophagojejunogastrostomia, ezofago-
jejunogastrostomija, operacija kojom se
vijuga tateg creva na svojoj sudovnoj
peteljci svojim proksimalnim krajem
spaja s jednjakom, a distalnim sa elu-
cem, obino zbog strikture jednjaka.
oesophagojejunoplastica, ezofagojeju-
noplastika, zamenjivanje dela jednjaka
segmentom tateg creva.
oesophagoplastica, ezofagoplastika,
plastika operacija na jednjaku.
oesophagoscopia, ezofagoskopija, po-
smatranje unutranjeg lumena i zida
jednjaka uz upotrebu osvetljenog du-
gakog spekuluma u obliku ovalne cevi
(ezofagoskopa), koji se uvlai u jednjak
uz optu ili lokalnu anesteziju bolesni-
ka. Ovaj metod primenjuje se i za vae-
nje stranih tela iz jednjaka. V. endosco-
pia.
oesophagostenosis, ezofagostenoza, su-
enje zjapa jednjaka, zbog strikture, ili
spoljne kompresije.
oesophagostomia, ezofagostomija, ope-
racija kojom se stvara otvor na jednjaku
koji se izvodi na povrinu^ obino vrata.
oesophagostomiasis, ezofagostomijaza,
prisustvo ezofagostomijuma u jednjaku
nematode.
oesophagotraehealis, ezofagotrahealni,
to pripada jednjaku i duniku: obino
se odnosi na fistulu koja spaja jednjak i
dunik, a koju stvara tumor na jednjaku
ili tuberkuloza limfnih lezda (sredog-
rua).
oesophagus, ezofagus, jednjak, prvi e-
vasti deo pribora za varenje koji slui je-
dino za prenoenje ve usitnjenog zalo-
gaja iz drela u eludac. U odraslih ljudi
dug je oko 25 cm.
oestrogen!, estrogeni, hormoni (v. tamo)
polnih lezda i retikulne zone kore nad-
bubrenih lezda, steroidne strukture
(tzv. C-18-steroidi), meu kojima su naj-
poznatiji (a bioloki verovatno i najzna-
ajniji), estron, estradiol i estriol, koji,
pored niza drugih efekata, omoguuju
normalno odvijanje mesenog ciklusa
polno odraslih ena.
oestrus, estrus, period polne aktivnosti
(polne pomame) koji je u izvesnih ivo-
tinja obeleen nizom karakteristinih
telesnih znakova i funkcionih pojava. Od
telesnih znakova najupadljivije su
promene u strukturi vaginalne sluznice i
promene u konom omotau i u njegovim
tvorevinama. Estrus se u nekih ivotinja
javlja jedanput godinje (mo-noestrusne
ivotinje), dvaput godinje (diestrusne
ivotinje) ili vie puta (po-liestrusne
ivotinje). ovek pripada
semperestrusnom tipu. officina,
(l)radionica; (2)stari naziv za
apoteku.
of f icinalis, oficinalan, oznaka za one leko-
ve koji se nalaze u farmakopeji, odnosno
koje apotekar spravlja prema propisima
farmakopeje. oftalmo-, v. i ophthalmo-.
oftalmolog/ okulist, oni lekar, specijalis-
ta za one bolesti. oftalmometar, v.
ovhthalmometer.
556
oftalmoskop oksigenator

,
oftalmoskop, ono ogledalo koje u oftal-
mologiji slui za pregled onog dna (v.
fundus oculi); Gullstrandov o., omogu-
ava pregled onog dna pod velikim
uvelianjem, bez refleksa koji smetaju i
binokularno. Poseban okular omoguu-
je posmatrau da ono dno demonstri-
ra i drugim osobama.
oftalmoskopija, pregled onog dna po-
mou ogledala, oftalmoskopa. Vri se u
direktnoj (uspravnoj) slici pomou usa-
vrenih elektrinih oftalmoskopa ili u
indirektnoj (obrnutoj) slici pomou o-
nog ogledala i lupe.
ogled, eksperiment, opit, u prirodnim na-
ukama metod za istraivanje, dokaziva-
nje, proveravanje neke pojave, funkcije,
zakonitosti itd. Da bi odgovarao zakoni-
ma egzaktnih nauka, o. mora biti tako
izveden da se pod istim uslovima i na
isti nain moe ponoviti s istim rezulta-
tom. V. test; bioloki o., svaki o. na i-
vom organizmu (najee ivotinjama)
u svrhu dokazivanja prisustva mikroor-
ganizama ili hemijskih supstancija (tok-
sini, lekovi, hormoni) u nekom materi-
jalu; formol-gel o., koristi se u sluaju
sumnje na kala-azar; Stanniusov o.,
ogled na abljem srcu, koji se sastoji u
podvezivanju pojedinih delova abljeg
srca u cilju dokazivanja mesta na koji-
ma se stvaraju impulsi za automatski
rad srca; Valsalvin o., (l)ogled koji
slui za ispitivanje prolaznosti Eustahi-
jevih tuba, a izvodi se na taj nain to se
pri zatvorenim nozdrvama i ustima vri
napon za izdisanje vazduha, to ima za
posledicu prodiranje vazduha u Eusta-
hijeve tube; (2) pri dubokoj inspiraciji,
sa zatvorenim glotisom i pokuaju forsi-
rane ekspiracije, amplituda pulsa se
smanjuje usled oteanog priliva krvi u
srce kroz gornju i donju uplju venu.
ogolien vrat zuba, nastaje usled povla-
enja desni. Uzroci su lokalni nadraaji
gingive zbog loe napravljenih plombi,
krunica i drugih protetikih nadoknada.
esto bez lokalnih nadraaja dolazi do
povlaenja desni. Parodontitis, naroito
hronini, redovno dovodi do povlaenja
desni. ogranien, v. circumscriptus.
Oguchijeva bolest, v. bolest.
oguljotina, v. excoriatio.
Okenov bubreg, primordijalni bubreg u
sisara.
oklopljeno srce, v. pericarditis calcificans.
okluzija traumatska, okluzija u kojoj ok-
luzalne sile prevazilaze otpornost tkiva
potpornog aparata zuba i mogunost
njegove adaptacije, pa dovode do njego-
vog oteenja. V. occlusio.
okluziona utica, v. icterus.
oko, v. oculus.
oksacilin, metil- fenil- izoksazolil-penici-
lin, polusintetski penicilin, otporan pre-
ma dejstvu penicilinaze a i relativno sta-
bilan u kiseloj sredini.
oksalna kiselina, v. Acidum oxalicum.
oksamicin, v. Cycloserinum.
oksfordska jedinica, v. jedinica.
oksi-, v. ojcy-.
oksicefalija, v. oxycephalia, turricephalia.
oksidazna reakcija, v. reakcija.
oksidoredukcioni sistem, v. redox-sis-
tem.
oksigenacija, zasiavanje kiseonikom.
oksigenator, nain mehanikog oksigni-
sanja venske krvi van tela (vantelesna).
U tom cilju koristi se jedna ili vie pum-
pi, koje odravaju krvotok pri radu na
otvorenom srcu ili potpomau krvotok
u bolesnika s tekim sranim ili plu-
nim poremeajima; diskni o., v. oksige-
nator s rotacionim diskom; filmski o.,
nain stvaranja tankog filma od krvi u
zatvorenom sudu s kiseonikom, koji
omoguuje razmenu gasova, v. oksige-
nator s rotacionim diskom i sitasti oksi-
genator; membranski o., proces oksi-
genacije na sledei nain: serija kesa od
polupropustljivog materijala (teflon, si-
lastik,'celofan) napunjena krvlju, u re-
zervoaru s kiseonikom, omoguuje da
se izvri razmena gasova krvi i kiseoni-
ka kroz membranu; oksigenator na cr-
pku: vantelesni aparat, koji ima arterij-
sku crpku i oksigenator za krv, kao i fil-
tar za zasiavanje krvi kiseonikom; slui
kao pomo srcu i pluima u kardiohi-
rurgiji; o. penuanjem, nain na koji ki-
seonik u vidu penuanja protie kroz
vantelesni rezervoar s krvlju, ili protie
kroz filtar; o.s rotacionim koturom,
557
oksigenoterapija oleum

vrsta filmskog oksigenatora u kome se
niz paralelno postavljenih koturova vrti
u vantelesnom toku venske krvi u sudu
s kiseonikom; razmena gasova se oba-
vlja izmeu tankog filma krvi na povri-
ni koturova i kiseonika u sudu; sitasti
(screen) o., vrsta filmskog oksigenato-
ra, u kome venska krv prolazi kroz niz
sita u sudu s kiseonikom da bi se razme-
na gasova obavila na tankom filmu od
krvi na sitima.
oksigenoterapija, leenje inhalacijom ki-
seonika.
oksi-grupa, dvovalentna grupa. Jedinje-
nja izvedena iz ugljovodonika, koja sa-
dre karbonilnu grupu, nazivaju se kar-
bonima jedinjenja. Karbonilna jedinje-
nja su aldehidi (npr.
acetalde-hid, propanon
ili aceton). Sin. karbonilna grupa.
oksihemoglobin, jedinjenje hemoglobina
s kiseonikom u kome je ovaj labilno ve-
zan. Oksihemoglobin se stvara u plui-
ma, gde se hemoglobin jedini s kiseoni-
kom. Iz plua dospeva u levo srce, a
odatle arterijama u sva tkiva.U tkivima
odaje kiseonik. Redukovani hemoglo-
bin venama dospeva u desno srce, a
odatle u plua, gde se ponovo oksidie.
oksikiseline, hidroksikiseline, organske
kiseline koje pored karboksilne grupe
(-COOH) imaju i hidroksilnu grupu (-
OH), npr. mlena kiselina OH-
COOH.
oksimetar, aparat za direktno odreiva-
nje zasienja krvi kiseonikom, koje se
osniva na odreivanju apsorpcije svet-
losti od strane hemoglobina krvi koja
protie kroz resicu uha pri dvema razli-
itim frekvencijama svetlosti, iz kojih
vrednosti se, prikladnim kombinacija-
ma, izraunava procenat zasienja krvi
kiseonikom.
oksitocin, hormon zadnjeg renja hopofi-
ze koji izaziva kontrakcije materice. V.
neurohypophysis.
okulista, v. oftalmolog.
okulistika, v. ophthalmologia.
okulograndularni sindrom, v. Parinau-
dova bclest.
okultno krvarenje, v. haemorrhagia.
olea aetherea, v. aetherolea.
Olea pinguia (masna ulja), galenski pre-
parati, u hemijskom pogledu su masti;
dobijaju se hladnim ceenjem semenja,
rede plodova ili ivotinjskih organa,
oleandomicin, antibiotik dobijen iz
Streptomyces antibioticus, slian, po
antibakterijskom spektru, eritromicinu
(v.tamo).
olecranon, olekranon, lakatni nastavak
ulne.
olein, estar glicerola i oleinske kiseline.
Nalazi se u raznim uljima, a manje u
mastima. Sin. triolein.
oleinska kiselina,v. kiselina.
oleoresina, oznaka, u nekim farmakope-
jama, za ekstrakte koji sadre smolaste
i uljane sastojke neke droge, a dobivaju
se isparavanjem etra, acetona ili alko-
hola pomou kojih je vrena ekstrakci-
ja. Na primer, Oleoresina Filicis mari
je ekstrakt iz prave paprati (Extractum
Filicis tenue).
oleosa (remedia), masna sredstva (ulja,
masti i dr.)
Oleosacchara, farmaceutski preparati
koji se sastoje od eera kome se dodaju
razna etarska ulja (obino jedna kap
etarskog ulja na dva grama eera). Slu-
e kao korigensi za ukus u prakovima
za unutranju upotrebu. Sin.
elaeosacchara.
oleothorax, oleotoraks, intrapleuralno
ubrizgano ulje, koje treba da kompri-
muje plua izazivajui njihov kolaps u
cilju leenja tuberkuloze plua.
oleum, (l)mast koja je tena na 2O
0
C; mas-
no ulje (Oleum pinguim); (2) isparljive,
obino aromatine tene supstancije,
razliita hemijska sastava, koje se obi-
no nalaze u biljkama. V. aetherolea; O.
Amygdalae, masno ulje dobiveno cee-
njem zrelog bademovog semena. O.
Arachidis, masno ulje dobiveno cee-
njem oljutenog semena od arahisa
(Arachis hypogaea). Slui za izradu raz-
nih masti, npr. Unguentum emoliens i
uljanih klizmi; O. Cacao, v. Butrym Ca-
cao; O. camphoratum, v. Camphora;
O.Cedri, kedrovo ulje, etarsko ulje iz
Juniperus virginiana. Slui u mikros-
kopskoj tehnici za homogenu imerziju.
U istu svrhu se moe upotrebiti i etari
558
olfactorius oligodendroglijalne elije

sko ulje od jednog domaeg etinara
(Pinus Peucae); O. Chloroformii, ulje s
hloroformom; O. Crotonis, ulje iz se-
mena biljke Croton tiglium, koje sadri
gliceride raznih masnih kiselina ijednu
smolastu suspenziju koja prouzrokuje
zapaljenje. Laksantno sredstvo, ali se
danas zbog izvanredno jakog dejstva
vie ne upotrebljava u humanoj medici-
ni; O. Eucalypti, v. Aetherolea; O. FiI-
maroni, v. Aspidinolfilicinum oleo solu-
tum; O. Gynocardiae, masno ulje dobi-
veno ceenjem zrelog semenja od gino-
kardije (Hydnocarpus Kurzii). Upotreb-
ljava se u obliku injekcije u leenju lep-
re; O. Helianthi, suncokretovo ulje; O.
jecoris Aselli, riblje ulje koje se dobiva
ceenjem iz jetre bakalara. Sadri vita-
mine A i D. Ulje dobrog kvaliteta treba
da sadri u jednom gramu oko 1.000 i.j.
vitamina A i oko 85 i.j. vitamina D. Daje
se za predohranu i leenje rahitisa i avi-
taminoze A; O. Lini, masno ulje dobive-
no ceenjem zrelog semena lana (Li-
num usitatissimum). Slui za spravlja-
nje nekih linimenata; O. Olivae, masno
ulje dobiveno hladnim ceenjem iz ne-
potpuno dozrelih plodova masline
(Olea europaea); O. Olivae neutralisa-
tum, neutralizovano maslinovo ulje.
Slui za izradu uljanih rastvora (npr.
kamfora) ili suspenzije (npr. bizmuto-
vih jedinjenja) za injekcije; O. Paraffi-
ni, v. Paraffinum liquidum; O. Pini pu-
milionis, v. Aethorolea; O. Ricini, ulje
iz semena biljke Ricinus communis,
koje se sastoji uglavnom od triglicerida
ricinolske kiseline. Laksantno sredstvo;
O. Sinapis, v. Aetherolea; O. Terebint-
hinae, v. Aetherolea.
olfactorius, mirisni, npr. regio olfactoria,
predeo za prijem mirisnog nadraaja na
sluznici nosne duplje.
olfactus, mirisanje; organum olfactus,
ulo za miris,
olfaktivna osetljivost, snano angaova-
na u odnosima polova u ivotinjskom
svetu. U oveka je ulo mirisa veoma
osetljivo. Ono stie svoju punu sposov-
nost u pretpubertetu (oko 12 godina). U
ena je osetljivost za ruino ulje neto
via nego u mukog, ali opada u odmak-
loj trudnoi. Ta graviditetna hiposmija
je pravilo. Pored hiposmije, u trudnica
su zabeleene i privremene perverzoid-
ne olfaktivne izopacenosti, najee u
vidu preosetljivosti za izvesna jela.
olfaktivni put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mirisnog predela sluznice u
nosnoj duplji (regio olfactoria), prolaze
kroz belu masu mozga i zavravaju se u
olfaktivnom centru na parahipokamp-
noj vijuzi slepoonog renja velikog
mozga. Sprovodi mirisne nadraaje od
sluznice nosne duplje U mozak.
olfaktivno polje, zadebljanje na embrio-
nima od 4 mm duine na donjoj bonoj
strani eonog breuljka. U embriona od
6 mm to se zadebljanje uvraa u olfak-
tivnu jamicu, koja se postepeno izdub-
Ijuje u kesicu.
olfaktometrija, postupak kojim se odre-
uje sposobnost ula mirisa da kvalita-
tivno i kvantitativno razlikuje mirisne
nadraaje. U tu svrhu slui aparat olfak-
tometar.
olfaktorna glavica, u kojoj se zavravaju
vlakna olfaktivnog ivca, prolazei kroz
sitastu plou etmoidne kosti.
oligaemia, oligemija, smanjenje zapremi-
ne krvi. Sin. oligovolaemia.
oligoarthritis, v. monarthritis.
oligocholia, oligoholija, smanjenje kolii-
ne ui u tankom crevu.
oligochromaemia, oligohromemija, sma-
njenje hemoglobina u krvi.
oligochromasia, oligohromazija, smanje-
na obojenost eritrocita, zbog smanjenja
hemoglobina u njima. Sin. hypochroma-
sia.
oligocythaemia, oligocitemija, smanjenje
broja elija u krvi. Najee se misli na
smanjenje broja eritrocita. Sin. oligocy-
tosis.
oligocytosis, oligocitoza, v. oligocythae-
mia.
oligodactylia, oligodaktilija, manji broj
nego to je normalno prstiju ruke i noge,
posledica anomalije u razvoju.
oligodendroblastoma, oligodendroblas-
tom, veoma maligna neoplazma central-
nog nervnog sistema koja se javlja u he-
misferi velikog mozga.
oligodendroglijalne elije, v. elije.
559
oligoenroglioma
omentectomia

oligoenroglioma, oligodendrogliom,
neoplazma centralnog nervnog sistema,
veoma sporog rastenja, a javlja se u he-
misferi velikog mozga odraslih. Neop-
lazma esto sadri kalcijum, a ima i na-
klonost ka stvaranju cista.
oligodontio, oligodoncija, kongenitalni
nedostatak veeg broja zuba. V. anodon-
tia, hypodontia.
oligoelementi, u sastav ivih organizama,
pored mnogobrojnih organskih jedinje-
nja, dolaze i mnoga rieorganska jedinje-
nj. Neka od ovih jedinjenja se javljaju u
veim koliinama (Ca,P,Na,K), a druga
u malim koliinama (mikroelementi
Mg,Fe,Mn). Elementi koji se nalaze u i-
vim organizmima u minimalnim kolii-
nama nazivaju se ultramikroelementi ili
oligoelementi (bakar, cink, fluor).
oligohydramnion, smanjenost koliine
plodove vode, koja moe ii do njenog
potpunog odsustva. Ova anomalija ima
uticaja na tok trudnoe i sam poroaj.
Majka za vreme trudnoe trpi bolove
usled pokreta deteta, a zbog smanjenja
plodove vode. Poroaj je otean, naroito
doba irenja, tzv. su vi poroaj. U tak-
x
,
vim trudnoama plod zaostaje u raste-
nju i u njega nastaju izvesne anomalije u
razvoju, najee u razvoju stopala (pes
planus, pes varus, pes equinovarus).
Ako smanjenje plodove vode nastupi u
ranoj trudnoi, stvaraju se deformiteti i
na drugim delovima tela ploda. Na glavi i
ekstremitetima nastaju srasline u vidu
veza (Simonartove veze) koje dovode
do tekih nakaznosti i amputacija poje-
dinih ekstremiteta.
oligolecitna jaja, sadre vrlo malo hran-
Ijivog vitelusa (suneri, nii crvi, neki
mekuci, nii zglavkari).
oligomenorrhoea, oligomenoreja, pore-
meaj menstrualnog ciklusa, u vidu ret-
kih menstruacija koje se pojavljuju i s
velikim zakanjenjima. Javlja se u pore-
meajima ishrane, anemiji, hlorozi, u
ugojenih ena, a uzrok im je hipofunk-
cija jajnika.
oligometalna voda, v. pauci - mineralisa-
na voda.
oligomicleotid, oligonukleotid, kratak
polinukleotid s manje od 10 nukleotida
u njegovom molekulu.
oligophrenia, oligofrenija, uroena ma-
loumnost nastala usled kongenitalnih
oboljenja (sifilis), intrauterinih obolje-
nja (rubeola majke), poroajnih trauma
ili obolevanja u prvim godinama ivota,
ili iz nepoznatih razloga, familijarno.
Najtei stepen oligofrenije je idiotija,
laki imbecilnost, a najlaki debilnost,
koji se teko razlikuje od tzv. fizioloke
glupav, os ti.
oligopnoea, oligopneja, smanjenje broja
disajnih pokreta u minutu. V. oligo-
pnoea.
oligosialia, smanjeno luenje pljuvake iz
bilo kog razloga. Promene na sluznici
usta zavise od stepena i trajanja smanje-
nog luenja pljuvake. Sin. hyposaliva-
tio. V'. xerostomia.
oligospermatozoidija, stanje smanjenog
broja sameglavaca (ispod 30 miliona u
lem), uz poveani broj semeglavaca
nepravilnog oblika.
oligozoospermija, oligozoospermija,
smanjenje broja spermatozoida (v.
tamo) u semenoj tenosti (ispod
40.000.000 u ml semene tenosti).
oliguria, oligurija, smanjeno luenje i izlu-
ivanje mokrae.' Ollier-Thierschov
transplantat (presad),
v. transplantacija.
Olliver Cardarellijev znak, v. znak.
olovna kolika, v. colica saturnina, satur-
nismus.
olovna uzetost, v. saturnismus. olovna
voda, v. aqua. olovni rub, v. stomatitis
saturnina. oluasta sonda, v. sonda.
omagra, gihtike promene u ramenom
zglobu. omarthritis, omartritis,
zapaljenje rame-
nog zgloba.
Ombrdanneova maska, v. maska.
Ombredanneova operacija, v. operacija.
omentalis, omentalan, opornjaki, koji
pripada preagi, npr. bursa omentalis,
opornjaka kesa. omentectomia,
omentektomija, isecanje
dela ili ele lojne pregae.
560
omentna kesa
onycholysis

omentna kesa, duplja izmeu sudova
gastrokolonskih nabora iz kojih se raz-
vija velika lojava pregaa.
omentofixatio, v. omentopexia.
omentopexia, omentopeksija, priivanje
lojne pregae (omentuma) za trbuni
zid u cilju stvaranja spojnice izmeu
vena portnog i kavnog sistema u port-
noj hipertenziji (ciroza jetre, tromboza
grana ili stabla mezenternih vena, ili po-
rtne vene). V. Talrnina operacija.
omentoplastica, amentoplastika, kori-
enje dela omentuma kao kalema u raz-
nim abdominalnim operacijama.
omentoportographia, omentoportografi-
ja, radiografija portnih vena posle ub-
rizgavanja kontrastnog sredstva u gast-
roepiploinu venu. V. spleno porto grafi-
ja.
omentorrhaphia, omentorafija, zaivanje
rascepa lojne pregae (omentuma).
omento volvulus, volvulus, uvrtanje
omentuma.
omentum (od operimentum, pokriva),
lojava preaga, crevnjak (dvostruki list
trbune maramice); o. majus, velika
preaga, veliki opornjak, duplikatura
visceralnog lista trbune maramice,
sputa se od velike krivine eluca nani-
e i prekriva vijuge tankog creva. U stvari
velika preaga ima etiri srasla lista; o.
minus, mala preaga, duplikatura
visceralnog lista trbune maramice koja
se prua od jetre do dvanaestopalanog
creva i eluca.
omfaloenterni kanal, sin. vitelinski kanal
omophagia, omofagija, ishrana sirovom,
nepreraenom hranom.
omphalocele, omfalokela, uroeni otvor
pupka kroz koji ispada crevo prekrive-
no membranom koju sainjava amnion
i peritoneum. Crevo se lako moe vratiti
u trbunu duplju. V. hernia umbilicalis.
onanija, draenje sopstvenih polnih orga-
na u cilju samozadovoljavanja. Onanija
je perverzija kad je sama sebi cilj (u psi-
hopata i duevno bolesnih). Sin. mastur-
batio, monolagnia, ipsacija.
onanismus, v. onanija.
onchocercoma, onhocerkom, potkoni
vor nastao usled inflamacije oko crva
parazita Onchocerca volvulus, nemato-
da koji izaziva u Zapadnoj Africi, Meksi-
ku i Gvatemali pomenute promene.
Mikrofilarije nalazimo u povrnim slo-
jevima koe.
oncocytoma, onkocitom, retka benigna
neoplazma pljuvanih lezda, obino
uahurena, a elije koje ine neoplazmu
su sitnogranulisane protoplazme.
onihoze, oboljenja noktiju.
onkotski pritisak, v. pritisak.
ono, psihoanalitiki pojam koji, zajedno
sa ja i sa nad-ja obrazuje psihiku
linost. Ono predstavlja nagonske
tendencije kojima je psihika linost iz-
loena. Ono je potpuno nesvesno i
dejstvuje samo na tzv. principu zado-
voljstva (da mi bude lepo). Sin. es.
O-noge, genu varum, slukonogost, rasko-
len, levaste noge.
onyalia, onialija, specijalna bolest pothra-
njivanja u Africi, u koje je naroito ka-
rakteristina pojava u usnoj duplji -
kih mehurova ispunjenih krvlju, zbog
trombocitopenije; sline pojave javljaju
se i u akutne trombocitopenijske pur-
pure u evropskim zemljama.
onychatrophia, onihatrofija, stanjenje i
krivljenje nokatnih ploica.
onycnauxis, zadebljanje nokatne ploice.
Sin. pachyonychia.
onychectomia, onihektomija uklanjanje
nokta hirurkim putem (npr. u sluaju
zaraslog nokta).
onychia, onihija, oboljenje nokta; o. me-
diana canaliformis, du ele nokatne
ploe u sredini protee se oluasta uva-
la prljavo sive boje.
onychodystrophia, onihodistrofija, pore-
meaji u nokatnim ploicama usled
nepravilne ishrane (ishrana siromana
belanevinama, a time i istina).
onychogryphosis, onihogrifoza, kanda-
sti oblik veoma zadebljanog nokta vrlo
tvrde konzistencije. Uzrok je nepoznat.
onychogryposis, onihogripoza, kanda-
sti, jako zadebljali, veoma tvrdi nokti na
nonim prstima.
onycholysis, oniholiza, odvajanje nokat-
ne ploice od posteljice.

36 Medicinski leksikon
561
onychomycosis
operacija

onychomycosis, onihomikoza, gljivino
oboljenje nokta: o. favosa, o. tri-
chophytica, o. epidermophytica, o.
candidiatica.
onychophagia, onihofagija, grienje nok-
tiju.
onychorrhexis, onihoreksis, uzduno pr-
skanje nokatne ploice poev od slo-
bodnog ruba.
onychoschisis, onihoshiza, lamelozno ce-
panje nokatne ploice paralelno s povr-
inom.
onychotylomania, onihotilomanija, neu-
rotsko cupkanje noktiju.
ooid, zrela jajna elija.
oophoritis, ooforitis, zapaljenje jajnika.
Retko je samostalno oboljenje, najee
uestvuje u zapaljenskom procesu na
jajovodima. Moe biti akutan ili hroni-
an. U izvesnim sluajevima usled zapa-
Ijenja stvaraju se u jajnicima apscesi
(pyoovarium), iz kojih se mogu izolovati
prouzrokovai, ali su vrlo esto sterilni.
Uzroci oboljenja su isti kao u oboljenji-
ma jajovoda.
opacifikacija, zamuenje, npr. o. ronja-
e, v. opacitas.
opacitas, zamuenje, (oft.) zamuenje u
providnim sredinama one jabuice.
Oblik, intenzitet i uzrok mogu biti veo-
ma raznovrsni. Prema lokalizaciji posto-
je: o. corneae, o. lentis, o. corporis
vitrei.
opekotina, v. combustio.
opekotine u ratu, povrede koe koje na-
staju dejstvom izvora termike prirode
(napalm-bombe, plamenibacaa i sL),
hemijske (najee bojni otrovi), elek-
trine i radijacione (v. atomsko oruje) i
dejstvom fosfora ije je dejstvo i termi-
ko i hemijsko.
operabilan, to se moe operisati.
operacija, hirurka radnja koja se vri
najee u svrhu leenja. Po nainu iz-
voenja razlikuju se: krvave o., u koji-
ma dolazi do prosecanja koe i drugih
slojeva; ne krvave o., u kojima se ne vri
prosecanje (repozicija preloma ili ia-
enja, redressment force itd.). Po cilju
se operacije dele na dijagnostike, kao
to su punkcija, biopsija, kateterizacija,
eksplorativna laparotomija i na opera-
cije u pravom smislu reci, koje imaju te-
rapijski cilj. Po terapijskom efektu ope-
racije se dele na: palijativne, kojima se
otklanja opasnost po ivot i neka od
glavnih tegoba; radikalne u kojima se
otklanja samo arite oboljenja ili obo-
leli ili ceo organ. Po vremenskom izvo-
enju operacije postoje: operacije u
jednom vremenu ili aktu, koje se u je-
dan mah obavljaju, i operacije u dva ili
vie vremena (razdela), kojima je cilj da
izbegnu operativni ok i komplikacije
kojima bi bio izloen bolesnik ako bi se
dugotrajna i teka intervencija izvrila u
jednom vremenu; Abbova o., (1) ire-
nje strikture jednjaka prosecanjem po-
mou ice, (2) intrakranijalna resekcija
druge i tree grane trogranog ivca u
trigeminusnoj neuralgiji; Adamova o.,
(1) potkono presecanje palmarne fasci-
je na raznim mestima u cilju leenja Du-
puytrenove kontrakture, (2) potkono
intrakapsulno presecanje vrata butnja-
e u ankilozi kuka; Adelmannova o.,
egzartikulacija prsta s amputacijom gla-
vice odgovarajue metakarpne kosti;
operation a froid, (fr.) operacija koja
se vri kada se akutno zapaljenje samog
obolelog organa ili njegove okoline stia
ili iezne.Njome se izbegava mobiliza-
cija i rasejavanje infekcije koje bi prouz-
rokotfala rana operacija
(
(operation a
chaud); Albeova o., (1) operacija zbog
postizanja ankiloze kuka; u tom cilju se
iseca povrni sloj glave femura i osvei
acetabulum, a zatim se ove osveene po-
vrine odravaju u prisnom dodiru; (2)
implantacija komada golenjae u ras-
cepljene bodljaste nastavke prljenova
u cilju postizanja ukoenosti obolelog
segmenta kimenog stuba (tuberkuloz-
ni spondilitis i povreda kimenog stu-
ba); Albe-Delbetova o., sastoji se od
stvaranja kanala vrtenjem u trohanteru
i vratu butne kosti kao i u njenoj glavi
da bi se u taj kanal zabio klin od kosti;
A. o. primenjujese u prelomu vrata but-
ne kosti; ^llBe-Henleova o., sin. Al-
beova operacija; Albertova o., isecnje
kolenog zgloba radi izazivanja ankiloze
u sluaju labavog kolena; Axhausenova
o., retroaurikularni pristup donjovili-
562
operacija operacija

nom zglobu; Babcockova o., operacija
uklanjanja varikoziteta potkonih vena
na nozi sastoji se u uvlaenju duge iane
sonde sa zadebljanim vrhom u veliku
povrnu venu, a zatim se izvlaenjem
sonde izvlai i pomenuta vena sa svim
svojim varikoznim ograncima; Bailey-
jeva o., naziva se i atrioseptopeksija,
koja se sastoji od zatvaranja prvog i dru-
gog otvora na zatvorenom srcu: utiskuje
se ispupeni zid desne pretkomore i za-
siva za rub defekta; Bassinijeva o., ra-
dikalna operacija preponske kile kojom
se vraa kilni sadraj iz preponovane
kilne kese u trbunu duplju. Poto se
kilna kesa podvee na svom vratu, a
njen ostali deo se odstrani, kosi i popre-
ni miii trbuha se priivaju iza seme-
ne vrpce uz Poupartovu vezu; Benneto-
va o., operacija varikokele deliminom
resekcijom pramenitog spleta posle
ega sledi spajanje krajeva zaostalog
spleta; Bergerova o., sastoji se od me-
ulopatinogrudne amputacije; Ber-
gmannova o., prosecanje vaginalne
ovojnice semenika, s uklanjanjem nje-
nog zidovnog lista u cilju leenja hidro-
kele semenika; Billrothove o., IB. ope-
racija (B.-I): resekcija pilorusa s distal-
nom polovinom eluca, a zatim spajanje
dvanaestopalanog creva s ostatkom e-
luca, iji je otvor suen avovima; HB.
operacija (B.-II): resekcija pilorusa i 1/2
do 2/3 distalnog dela eluca, zatvaranje
dvanaestopalanog creva i anastomoza
suenog otvora eluca s prvom vijugom
tankog creva; Blalockove o., operacije
pomou kojih se leci Fallotova tetrada.
Blalock I, operacija kojom se vri anas-
tomoza proksimalnog kraja preseene
potkljune arterije s bokom plune ar-
terije (terminolateralna anastomoza).
Blalock //, operacija kojom se vri anas-
tomoza izmeu proksimalnog kraja pre-
seene potkljune arterije i distalnog
kraja preseene plune arterije (termi-
noterminalna anastomoza); Blalock--
Hanlenova o., operacija arterije koja
dopunjava transpoziciju velikih krvnih
sudova stvaranjem interatrijumskog
defekta septuma; Boarijeva o., tran-
splantacija semenovodnih sudova u
uretru da bi se u nju praznili; Bobrovo-
va o., osteuplastika operacija kimene
pukotine; rennerova o., modifikacija
Bassinijeve operacije u kojoj se trbuni
miii priivaju za ovesni mii; Broc-
kova o., operativno leenje stenoze
plune arterije. Sastoji se od uvlaenja
Brockovog valvulotoma kroz desnu ko-
moru u sueni deo arterije radi preseca-
nja zalistaka koji ine suenje. Zatim se
vri dilatacija pomou instrumenta;
Caldwell-Lucova o., oralni pristup
kroz maksilarni sinus prilikom repozi-
cije preloma maksile, poda orbite i zigo-
matine kosti; Calotova o., forsirana
redukcija kifoze istezanjem kimenog
stuba u narkozi; Carnochanova o., uk-
lanjanje Meckelovog gangliona zajedno
s dobrim delom trogranog ivca (petog
nerva) zbog neuralgije prilazom ka gan-
glio-nu kroz upljinu vilice; Cecilova o.,
operacija strikture uretre u tri vreme-
na: (1) isecanje suenog dela uretre, (2)
formiranje novog uretralnog segmenta
od monica u koji se zariva odgovarajui
deo penisa, (3) odvajanje penisa od
monica s novim segmentom uretre;
Chopartova o., v. Chopartova egzartiku-
lacija, desarticulatio; Codivillaova o.,
leenje pseudoartroze, koje se okruuje
usaivanjem osteoperiostnih ploa uz-
etih iz golenjae; Colonnaova o., ob-
novna operacija intrakapsulne frakture
vrata butnjae; Delormeova o., oljute-
nje zadebljale plune maramice u du-
gotrajnom empijemu. V. dekortikacija;
Dragstedtova o., v. vagotomia; Din-
gmanova o., kondilektomija donjovili-
nog zgloba: preaurikularni pristup kod
luksacionih preloma, fibrozne ankiloze,
tumora; osteosinteza dislokovane zigo-
matike kosti u predelu frontozigoma-
tike suture (lateroorbitaino) i na do-
njoj onoj ivici (zigomatinomaksilarna
sutura); drenani kanal R.orevia,
zatvoreni nain operacija veih cista u
gornjoj vilici; nain leenja preloma zi-
gomatike kosti ili poda orbite; drenaa
se uspostavlja u gornjem forniksu; Du-
hamelova o., operacija kojom se u Hir-
schprungovoj bolesti provlai aganglij-
ski segment kolona kroz mar da bi se

36"
563
operacija operacija

resekovao i uinila anastomoza seg-
menta s ouvanim ganglijama i anasto-
mozovao s rektumom. V. Hirschprungo-
va bolest (pod bolest); Emmetove o., (1)
metod reparacije pocepanog peritoneu-
ma, (2) hirurko stvaranje vezikovagi-
nalne fistule da bi se drenirala mokra-
na beika u cistitisu; Esmarchova o.,
preaurikularni pristupni put donjovili-
nom zglobu ispred tragusa, preko tem-
poralne regije do iznad spoljneg dela
obrve; Estlanderova o., resekcija jed-
nog ili vie rebara u hroninom empije-
mu da bi se stvorio kolaps torakalnog
zida i na taj nain zatvorila nenormalna
pleuralna upljina; eksplorativna o., hi-
rurko otvaranje dela tela da bi se vi-
zuelno i palpatornim pregledom organa
i tkiva utvrdio uzrok neobjanjenih sim-
ptoma. V. eksplorativna laparotomija, Ju-
parotomia; Finneyeva o., gastroduode
nostomija, odnosno pyloroplastica, ko-
jom se stvara iroka komunikacija izme-
u pilorusa i duodenuma. V. gastro-
duodenostomia, pyloroplastica; Frstero-
va o., v. radicotomia; Fredet-Ramsted-
tova o., vansluznina piloromiotomija
bez zaivanja, primenjuje se u uroenpj
stenozi pilorusa; Freyerova o., supra-
pubiko transvezikalna prostatektomi-
ja u hipertrofiji (adenomu) prostate;
Giglijeva o., lateralno presecanje pubi-
sa u sluaju tekog poroaja; Gilijesov
metod, (stom.) operacija u leenju pre-
loma zigomatike kosti ili njenog luka:
ekstraoralni pristup iz temporlne regi-
je sa posebnim nainom ekstenzije re-
ponovane kosti pomou zavoja oko gla-
ve; Girardova o., radikalna operacija
preponske kile s udvajanjem fascije i
bez pomeranja spermatike vrpce;
Gross-Crafoordova o., resekcija uro-
ene stenoze aortne uine; Grossova
o., operacija zaostalog arterijskog voda,
koja se sastoji od presecanja voda i za-
ivanja njegovih preseenih krajeva;
Hackerova o., palijativna operacija
zbog duodenalnog ulkusa stenoze pilo-
rusa ulkusnog ili neoplastikog porekla,
koja se sastoji u retrokolinoj gastroje-
junalnoj anastomozi,v. gastroenterosto-
mia, gastrojejunostomia; Halstedova o.,
radikalna mastektomija zbog karcino-
ma dojke; Heineke-Mikuliczeva o.,
presecanje suenog pilorusa uzdunim
rezom, kome sledi zatvaranje nastalog
otvora poprenim avovima. V. pyloropla-
stica; Hellerova o., v. ekstramukozna
kardiomiotomija; Hoffa-Lorenzova o.,
v. Lorenzova operacija; Hugginsova o.,
kastracija zbog karcinoma prostate; Ja-
cobausova o., presecanje pleuralnih
sraslina kauterizacijom uz kontrolu to-
rakoskopom.Sin. thoracocaustica; Ka-
derova o., gastrostomija u kojoj cirku-
larni reanj zida eluca omotava i pri-
anja uz sondu za unoenje hrane. V.
gastrosto^tomia; Kirmissonova o.,
transplantacija Ahilove tetive na dugi
linjani mii u opavo-kopitastom
stopalu; Kocherov metod operacije
kile, operacija preponske kile. Sastoji
se od hvatanja vrha neotvorene kilne
kese guranjem kleta dok se ova sa svo-
jim sadrajem ne utisne u trbunu dup-
lju do trbunog otvora preponskog ka-
nala i na toj visini se zatvori i priije vrat
kilne kese; kondoleon o., isecanje po-
tkonog tkiva u vidu traka u leenju ele-
fantijaze; Knigova o., operacija kon-
genitalnog iaenja kuka, koja se sastoji
od redukcije iaenja i stvaranja krova
butne aice od osteoperiostnog renja
uzetog iz bedrene kosti; Konjetzny-jeva
o., pomeranje diskusa donjovili-nog
zgloba za smanjenje suvinih pokreta
kondila prilikom subluksacije ili
luksacije mandibularnog zgloba; Kras-
keova o., sakralna metoda resekcije
rektuma sa stvaranjem sakralnog ve-
takog mara; Krauseova o., ekstradu-
ralna resekcija Gasserovog gangliona u
neuralgiji trogranog ivca; Krnleino-
ve o., (1) resekcija tree grane trogra-
nog ivca u facijalnoj neuralgiji; (2) re-
sekcija spoljanjeg zida orbite radi re-
sekcije tumora u njenoj duplji bez odst-
ranjivanja oka; Lorenzova o., operacija
uroenog iaenog kuka koja se sastoji
od repozicije raene butnjae koja se
onda fiksira gipsanim zavojem, tako da
njena glava pritiskuje nerazvijenu ai-
cu dok se ne stvori zglobna aica; Lot-
hropova o., transnazalni pristup u
564
operacija
operacija

maksilarni sinus ispod donje nosne
koljke za repoziciju prelomljene zigo-
matike kosti; Ludloffova o., kosa os-
teotomija prve metatarzalne kosti radi
korekcije upolje izvrnutog palca; Mace-
wenova o., osteotomija butne kosti iz-
nad njenih glenjeva u cilju ispravljanja
raljastih nogu (genu valgum); Madle-
nerova o., resekcija eluca zbog visoko
poloenog eludanog ira pri kojoj se
ne odstranjuje sam ir; Matasova o., v.
endoaneurysmorrhaphia; Mikuliczeve
o., (1) isecanje kosog miia vrata u Ie-
enju krivoijasti; (2) tarzektomija ko-
jom se odstranjuje petna kost, skona
kost, zglobne povrine linjae i gole-
njae, kockasta i unasta kost i stopalo
se dovodi u osovinu noge, sin. Rovova
operacija; Milesova o., odstranjivanje
sigmoidnog kolona i rektuma zbog kar-
cinoma na njima trbunomeinim pu-
tem. Pri tome se odstranjuju opornjak
sigmoidnog kolona s limfnim lezdama,
dok se proksimalni deo kolona izvodi
na spoljanji trbuni zid kao konani
veslaki mar; Milin-Readova o., ret-
ropubina prostatektomija radi odstra-
njenja prostatnog adenoma; Moschco-
witzova o., operacija femoralne hernije
ingvinalnim putem; Naffzigerova o.,
uklanjanje hirurkim putem gornjeg i
bonog zida orbite u egzoftalmusu; Na-
rathova o., priivanje lojne pregae za
potkono tkivo trbunog zida u cilju
stvaranja pobonog venskog krvotoka u
portnoj hipertenziji; Ombrdanneova
o., transkrotalna orhidopeksija, koja se
sastoji od operativnog sputanja krip-
torhinih semenika u monice u kojima
se smetaju ukrteno u njima suprotne
polovine monica; plastika o., operacija
kojom se menja oblik nekog vidljivog
tela ili njegov pokrov pomou presae-
nog tkiva, v. translplantacija, transplan-
tat; Pollockova o., amputacija na visini
zgloba kolena u kojoj se prekrivanje
vri duim prednjim i kraim zadnjim
renjem uz ouvanu aicu; Polyaova
o., anastomoza prve vijuge jejunuma s
preseenim elucem, iji je distalni deo
resekovan; Poncetove o., (1) produe-
nje Ahilove tetive hirurkim putem u
kopitastom stopalu, (2) perinealna uret-
rostomija u stenozi distalnog dela uret-
re; Potts-Smith-Gibsonova o., anasto-
moza plune arterije s aortom u uroe-
noj stenozi plune arterije; Puuseppo-
va o., rascepljivanje centralnog kanala
kimene modine u leenju siringomije-
lije; Rastellijeva o., hirurka korekcija
kardijalnih anomalija kao transpozicija
velikih krvnih sudova (s pulmpnalnom
stenozom), truncus arteriosus i atrezija
plune arterije, u kojima se koristi aort-
ni alotransplantat da bi se odvodila krv
iz desne komore u plunu arteriju; Re-
hrmannova o., poveavanje zglobne
kvrice na donjovilinom zglobu preno-
enjem kotanog transplantata sa gor-
nje ivice bedrene kosti kod hronine
luksacije; Risdonova o., subangularni
rez za prilaz donjovilinom zglobu pre-
ko spoljanje strane ramusa do incizu-
re, zgloba ili koronoidnog nastavka u
isto vreme; Rosenova o., mobilizacija
stremena, mikrohirurka operacija uva
za leenje ukoenosti stremena u otosk-
lerozi. Uspeva u sluajevima u kojima je
naslaga otosklerotike kosti jo mala.
Rosenova operacija je danas naputena,
ali je imala veliko znaenje po tome to
je hirurgiju stremena uinila aktuel-
nom; Routteova o., venoperitoneosto-
mija, zaivanje povrne vene (safene)
tako da se otvara u peritonealnoj duplji
da bi drenirala ascites; Sraffova o.,
operacija kojom se leci spad mara i
rektuma. Sastoji se od krunog opseca-
nja koe i potkonog tkiva oko mara u
cilju da se oko ovog stvori oiljni prsten
koji spreava ispadanje mara i rektu-
ma; Schedeove o., (1) resekcija grud-
nog zida u hroninom empijemu; (2)
jedna od operacija proirenih vena po-
tkolenice, koja se sastoji u cirkularnoj
inciziji koe, stavljanju podveza iznad
nje, a zatim pristupanju ekstirpaciji va-
rikoziteta; (3) odstranjivanje izumrle
kosti i ostalog izmenjenog tkiva. Zatim
se nastala upljina ispunjava graevina-
ma krvi, koje se ovlauju i prekriju ste-
rilnom gazom i gumiranim ili plasti-
kim platnom; Schlofferova o., operaci-
ja kojom se otklanja fimoza, a pri tome
565
operacija
operacioni sto

se udna navlaka (prepucijum) ne rtvu-
je; Sembova o., ekstrafascijalna apiko-
liza u tuberkulozi; Smithwickova o., v.
sympathectomia; Steinachova o., ligatu-
ra i resekcija dela semevoda s pretpos-
tavkom da se izaziva podmlaivanje at-
rofijom spermatogenog, a proliferaci-
jom intersticijalnog tkiva semenika koje
treba da povea luenje gonadnog hor-
mona; stereotaktika o., koagulacija u
predelu talamusa u cilju uklanjanja bo-
lova, koji ne mogu da se uklone uobia-
jenim sredstvima; Swanova o., otvara
nje plune arterije u hipotermiji ili pri-
menom vantelesnog krvotoka radi pre-
secanja zalistaka u stenozi plune arte-
rije; Swensonova o., hirurko leenje
Hirschprungove bolesti, koje se sastoji
od odstranjivanja rektuma i aganglij-
skog segmenta sigmoidnog kolona s
ouvanjem stezaa mara metodom
provlaenja creva kroz mar. Operacija
je slina Duhamelovoj operaciji. V. Hir-
schprungova bolest (pod bolest); Talmi-
na o., operacija kojom se stvaraju ve-
take priraslice izmeu jetre i slezine i
izmeu pregae i trbunog zida u slua-
jevima ascitesa kao posledice ciroze jet-
re i portne hipertenzije; Thierschova
o., v. kalem, Thterschov transplantat,
transplantacija; Torkildsenova o., ven-
triculocysternostomia, stvaranje komu-
nikacije izmeu komora mozga i cister-
ne hirurkim putem u hidrocefalusu;
Trendelenburgove o., (1) resekcija -5
cm none vene na gornjem delu buta u
cilju leenja proirenih vena pod uslo-
vom da je Trendelenburgov test poziti
van. V. test; (2) operacija kojom se odst-
ranjuje embolus iz plune arterije; Vi-
nebergova o., operacija stvaranja po-
bonog krvotoka u srcu, koje se postie
implantacijom unutranje sisne arterije
u miokard, poto se prethodno stvori
tunel u miokardu tupom disekcijom mi-
inih snopova; Vladimirova o., sin.
Mikuliczova operacija; Wagnerova o.,
osteoplastika trepanacija, koja se sa-
stoji od stvaranja kostno-konog kapka
na lubanji, koji se odie pri otvaranju lu-
banje, a koji se vraa na svoje mesto po
zavrenoj operaciji u lubanji; WMp-
566
pleova o., radikalna pankreatoduode-
nektomija; Whiteheadova o., kruno
isecanje hemoroidnog venca s priiva-
njem zdrave sluznice anorektuma za
kou uz briljivu potedu stezaa ma-
ra; Witzelova o., stvaranje levka u obli-
ku tunela na povrini eluca kroz koji
prolazi sonda da bi se kroz otvor na kra-
ju tunela plasirala u lumen ekfca. V.
gastfoastomia; Wlflerova o., gastroje-
junostomija, u kojoj se anastomotska vi-
juga tankog creva nalazi ispred popre-
nog kolona. V. gastrojejunostomia;
Youngova o., prostatektomija koja se
izvodi meinim pristupom.
operaciona sala, najvanija prostorija
operacionog bloka u hirurkom odelje-
nju u kojoj se vre hirurke intervenci-
je. Osobine savremene operacione sale:
treba da je dovoljno prostrana, a njeni
zidovi, tavanica i pod treba da budu tak-
vi da ne zadravaju prainu i da se mogu
dobro prati. Zagrevanje sale treba da
bude centralnim grejanjem, kojim se
osigurava istoa i asepsa i otklanja
opasnost od eksplozije zapaljivih medi-
kamenata i para. Osvetljenje operacio-
ne sale prirodnom svetlou mora biti
obilno, pored specijalnog osvetljavanja
operacionog polja jakom vetakom
svetlou, po mogustvu lampom ko-
jom je otklonjeno stvaranje senki (asci-
jatika lampa).
operacioni blok, vaan deo hirurkog
odeljenja u iji sastav ulazi: (1) opera-
ciona sala koja je izolovana od bolesni-
kog odeljenja predoperacinom prosto-
rijom; (2) prostorija za sterilizaciju inst-
rumenata, zavojnog materijala, vode, fi-
ziolokog rastvora i dr.; (3) prostorija za
uvanje rezervnog zavojnog materijala,
rublja i lekova; (4) prostorije s ormani-
ma za instrumente. V. operaciona sala.
operacioni instrument, v. instrument.
operacioni sto, sto na kome se vre hirur-
ke intervencije. Za razliku od ambu-/
lantnih stolova, operacioni sto je po/
kretljiv u raznim pravcima i moe da/se
pregiba na raznim mestima. Ove osobi-
ne slue da se ceo bolesnik ili neki delo-
vi tela stave u poloaj koji zahteva ope-
racija. Postoje i stolovi za operaciju uih
I
operatic ophthalmoplegia

hirurkih specijalnosti (neurohirurgija,
ortopedska hirurgija, otorinolaringolo-
gija, stomatohirurgija). V. uroloki sto i
ginekoloki sto.
operatic, v. operacija.
operativan, (1) koji pripada ili se odnosi
na operaciju; (2) onaj koji nije iner-
tan, ve je efektivan.
operator, u obinom govoru naziv za leka-
ra specijalistu iz hirurkih grana medi-
cine.
operatorni gen, hromosomski segment
koji lei u blizini jedne sekvence struk-
turnih gena. Operatorni gen, koji je
uvek na poetku serije strukturnih
gena, ima karakter glavnog pokretaa,
koji zajedno ukljuuje sve gene jednog
operona ili ih iskljuuje. Svaki opera-
torni gen upravlja sintezom m-RNK,
jednom grupom strukturnih gena gene-
tiki vezanih.
operon, fukciona jedinica u DNK-lancu
hromosoma koja upravlja sintezom en-
zima jednog metabolikog procesa. Ovu
genetsku jedinicu, ine u stvari, udrue-
ni gen-operator i strukturni geni koji su
za njega vezani.
ophiasis, ofijaza, oblik lopeciae areatae
kod koga do opadanja kose dolazi u po-
tiljanom predeIu u vidu trake, koja se
produava do slepoonih predela.
ophthalm-. v. oftalm-.
ophthalmectomia, oftalmektomija, v.
enucleatio bulbi.
ophthalmia, oftalmija, zapaljenje one ja-
buice; o. aegyptica, s. bellica, v. tra-
choma; o. electrica, v. conjunctivitis acti-
mica; o. gonorrhoica, v. conjunctivitis
gonorrhoica; o. metastatica, gnojno za-
paljenje sudovnjae koje nastaje putem
metastaze iz arita nekog primarnog
septikog procesa u organizmu; o. mig-
ratoria, v. o. sympathica; o. neonato-
rum, zapaljenje oka novoroeneta; o.
nivialis, v. fotooftalmija; o. nodosa, v.
conjunctivitis; o. photoelectrica, v. co-
njunctivitis actinica; o. sympathica, za-
paljenje drugog oka posle perforativne
rane, rede posle operativnog zahvata,
prvog oka. Javlja se naroito posle po-
vreda cilijarnog tela. Zapaljenje drugog
oka najee se javlja 4-6 sedmica (rede
nekoliko godina) posle povrede prvog
oka. Na drugom oku se javljaju svi znaci
iridociklitisa, uveitisa. Krajnji ishod za-
paljenja je nepovoljan: gubitak vida pa i
oka. Profilaksa se sastoji od enukleacije
povreenog oka na vreme, to e rei
kada se povreda oka ne smiruje, a funk-
cija oka je nepovratno izgubljena.
ophthalmica (se. remedia), oftalmici, of-
talmika sredstva za leenje. koja se
upotrebljavaju u oftalmologiji.
ophthalmicus, oftalmian, koji pripada
oku, npr. nervus o., atreria, vena o. itd.
ophthalmoblennorrhoea, v. conjunctivi-
tis blennorrhoica.
ophthalmodynamometer, oftalmodina-
mometar, aparat za merenje pritiska u
arterijskim krvnim sudovima retine.
Postoji vie tipova aparata (Baillartov,
Mulerov, Baurmannov).
ophthalmodynamometria, oftalmodina-
mometrija, merenje pritiska arterije
mrenjae, odnosno a. oftalmike pomo-
u specijalnog aparata. V. ophthalmody-
namometer.
onhthalmologia, oftalmologija, okulisti-
ka, nauka koja se bavi prouavanjem i
leenjem onih bolesti.
ophthalmometer po Javal-Schitzu,
aparat za odreivanje radijusa krivine
ronjae i moi prelamanja njenih poje-
dinih meridijana. Aparat omoguuje
veoma precizno odreivanje veliine
astigmatizma i njegovih glavnih meridi-
jana. Sin. keratometar.
ophthalmomyasis, oftalmomijaza, nalaz
larvi muva u spoljnim delovima oka (o.
externa) ili prodiru u unutranjost
one jabuice (o. interna).
ophthalmopathia endocrina, endokrina
oftalmopatija, promena na oima, naj-
ee u smislu pojave egzoftalmusa (v.
exophthalmos) u endokrinim bolestima,
u prvom redu u toku bolesti titaste
lezde, bez obzira na funkciju te lezde.
ophthalmophthisis, v. phthisis bulbi.
ophthalmoplegia, oftalmoplegija, oduze-
tost miia oka; o. externa, oduzetost
svih spoljnjih miia oka koje inervie
n. oculomotorius; o. interna, oduzetost
unutranjih miia oka (m. sphincter
pupillae i m. ciliaris); o. externa et in-
567
ophthalmopletysmographia
opti gubici

terna sive totalis, oduzetost spoljnjih i
unutranjih miia one jabuice.
ophthalmopletysmographia, oftalmople-
tizmografija, merenje pomou poseb-
nog aparata, promena i volumena krvi
oka. Metoda korisna za procenu stanja
krvotoka u oku i praenje efikasnosti
date terapije.
opijati, lekovi koji sadre opijum ili se
spravljaju od njegovih sastojaka ili deri-
vata.
opijum, v. Opium.
Opitzova bolest, v. bolest.
Opium, opijum, osuen mleni sok iz nez-
relih ahura jedne vrste maka (Papaver
somniferum). Sadri vie alkaloida, od
kojih su medicinski najvaniji morfin,
kodein i papaverin. Deluje uglavnom
kao morfin depresivno na centralni
nervni sistem (umiruje bolove i izaziva
san), zaustavlja pokrete glatke muskula-
ture unutranjih organa (na primer,
creva) i sekrecije (izuzev znojne). Upot-
rebljava se uglavnom zbog svog antidi-
jaroikog (opstipantnog) dejstva. Pre-
ma naoj farmakopeji, oficinalni su opi-
jum (Opium) i titrirani (standardizova-
ni) opijum (Opium titratum).
oplodna kupa, kupa koja se stvara ria
mestu prodiranja semeglavca u jaje ne-
kih ivotinja.
oplodne elije, v. gameti.
oploenje, in spajanja oba gameta u
kome muki prodire u enski, meajui
svoju hromatinsku materiju s hromatin-
skom materijom enskog gameta. Oplo-
ena jajna elija dobija ime zigot. V. an-
drogamon.
opna, v. membrana.
opnast, v. membranaceus, membranosus.
opornjaka kesa, v. bursa omentalis.
opornjaki, v. mesentericus, omentalis.
opornjak, v. mesenterium.
opotherapia, opoterapija, leenje ekst-
raktima ivotinjskih organa.
oprua, v. extensor.
opruanje, v. extensio.
opsesivna neuroza, sin. prisilna n., kom-
pulzivna n.
opsonini, termolabilne supstancije (moe
da bude i antitelo) koje svojim veziva-
njem za antigen, mikroorganizme ili
neke partikule olakavaju fagocitima da
ih lake obuhvate. Danas se smatra da
su opsonini, u stvari, prirodna antitela,
a bakteriotropini, ili imunski opsonini,
imunska antitela.
opsoninski indeks, odnos kojim se izra-
ava sposobnost fagocita iz krvi Bolesni-
ka da uhvate neki mikroorganizam u
poreenju sa istom aktivnou fagocita
zdrave osobe.
opsonizacija, proces vezivanja antitela za
neki antigen, mikrob ili partikulu, ime
se olakava fagocitoza.
opstetricija, grana medicine koja se bavi
normalnom i patolokom trudnoom i
poroajima. Sin. akuerstvo, tokologija.
opstipantna sredstva, sredstva koja izazi-
vaju zatvor, tj. usporavaju pranjenje
creva, bilo uticajem na sluznicu (adst-
ringentna sredstva, zatitna sredstva),
bilo uticajem na neuromiini aparat
crevnog zida (opijum).
opstrukcija disajnih puteva, usled gubit-
ka svesti posle traume glave, trovanja ili
opte anestezije dolazi do relaksacije
masetera i zapadanja donje vilice, zajed-
no s korenom jezika, ka zadnjem zidu
drela i opstrukcije disajnog puta, to
moe dovesti do uguenja; uklanja se
podizanjem donje vilice nagore i unap-
red.
opstrukcijski ileus, v. ileus.
opstruktivna (okluzijska) utica, v. icte-
rus.
opta anestezija, v. anaesthesia, narcosis.
opti gubici (u ljudstvu), svi gubici armije
ili neke jedinice u ratu ili u odreenom
vremenskom periodu (odnosno u jed-
noj borbi) bez obzira na uzrok; oko 30%
ovih gubitaka su nepovratni, tj. poginu-
li, zarobljeni i nestali, a oko 70% su sa-
nitetski gubici, tj. povreeni - ranjeni-
ci, opeeni, smrznuti, kontuzovani, po-
vreeni radioaktivnim i henn'jskim bor-
benim sredstvima kao i oboleli. Gubici
se takoer mogu podeliti i na borbene
i neborbene zavisno od toga da Ii su na-
stali za vreme ili van borbenih dejstava,
ali je teko povui otru granicu izmeu
njih. U II svetskom ratu sanitetska slu-
ba je uspela da vrati iz sanitetskih usta-
nova u stroj preko 75% ranjenika, a sm-
568
optika agnozija orchitis

rtnost u sanitetskim ustanovama u ratu
u Koreji i, naroito u Vijetnamu, pala je
na 2%.
optika agnozija, v. agnosia.
optika hijazma, optika raskrsnica, v.
chiasma opticum.
optika iridektomija, v. iridectomia.
optika osovina, zamiljena linija koja
prolazi kroz sredite optikog sistema.
Kada svetlosni zrak prolazi kroz opti-
ku osovinu, ne prelama se.
optika raskrsnica, v. chiasma opticum.
optiki, (1) ono to se odnosi na ulo vida;
(2) ono to se odnosi na svetlost; o. ak-
tivna jedinjenja, jedinjenja koja skreu
ravan polarizovane svetlosti nadesno ili
nalevo. V. polarimetar; o. izomer, ste-
reoizomer, izomer koji se razlikuje
samo po rasporedu atoma u prostoru
molekula; o. sistem, sloena soiva,
ureaj koji se sastoji od vie prelomnih
povrina (dakle i oko).
optiki put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mrenjae, prolaze kroz belu
masu mozga i zavravaju se u optikom
centru u potiljanom renju velikog
mozga. Prenosi nadraaje za vid iz mre-
njae oka u veliki mozak.
op to metar, v. refraktometar.
optotip, tablica za ispitivanje otrine vida.
Postoje optotipovi u vidu brojeva, slova
ili znakova. Znak na tablici gradi ugao
od 5 minuta, dok pojedini njegovi delovi
iznose l minut. Ispitivanje se vri na
rastojanju od 6 metara. Najpoznatije
tablice su po Snellenu, Landoltovi pr-
stenovi, Pflgerove kuke, po Neiu i dr.
opturacija, v. obturatio.
opturacioni ileus, v. ileus.
opuina, v. hernia.
ora serrata, zupasta linija na granici iz-
meu optikog i cilijarnog dela mre-
njae.
oralan, v. oralis.
oralis, (stom.) oralan, pripada ustima ili
se na njih odnosi. V. buccalis.
oralna flora, skup mikroorganizama koji
se pod normalnim uslovima nalaze u us-
noj duplji.
oralna kontrakonceptivna sredstva,
hormonska sredstva (najee kombi-
nacija nekog sintetskog progesteron-
skog i nekog sintetskog estrogenog pre-
parata) koja se daju oralno i deluju kon-
trakonceptivno (spreavaju nastajanje
trudnoe) spreavanjem ovulacije.
oralni antidijabetici, lekovi koji prvenst-
veno smanjujui poviene vrednosti gli-
koze u krvi (v. glycaemia) povoljno utiu
na aktuelni tok eerne bolesti (v.
tamo); iako razliitog hemijskog sasta-
va, imaju tu zajedniku karakteristiku,
to se svi uzimaju putem usta '(v. i anti-
dijabetik, bigvanidi, chlorpropamid, gli-
benklamid, karbutamid i tolbutamid).
orbicularis, orbikularan, kruni, koji za-
okruuje, npr. musculus orbicularis
oculi, kruni mii oka.
orbita, (1) ona duplja, kotana duplja
kostura glave u kojoj su smeteni ona
jabuica sa svojim pripojcima, suzna
lezda, kao i tkiva orbite; (2) deo atoma.
Putanja po kojoj krue elektroni oko
atomske jezgre.Vodonik i helijum imaju
po jednu putanju. Uran ih ima 7. Idui
od jezgre ka periferiji atoma, orbite se
obeleavaju velikim slovima: K, L, M, N,
O, P, Q; phlegmona o., zapaljenjsko obo-
ljenje orbite.
orbitalis, orbitalan, koji pripada orbiti,
npr. fissura orbitalis superior, gornja
orbitalna pukotina.
orbitotonometrija, merenje mogunosti
stepena potiskivanja sadraja orbite u
duplju orbite. Primenjuju se u dijagnos-
tici tumora orbite.
orchidalgia, orhidalgija, bolovi u semeni-
cima.
orchidectomia, orhidektomija, odstranji-
vanje semenika, muke polne lezde.
orchidopexia, orhidopeksija, fiksiranje
nesputenog semenika za monice.
orchiepididymitis, orhiepididimitis, za-
paljenje semenika i pasemenika.
orchis, (gr.)semenik, v. testis.
orchitis, orhitis, zapaljenje semenika (tes-
tisa). Simptomi su: bol, otok i oseaj te-
ine u semeniku. Najee je posledica
gonoreje, sifilisa ili tuberkuloze; o. ero-
tica, v. epididymitis erotica; o. metasta-
tica, orhitis izazvan hematogenim pu-
tem, kao to je sluaj, npr., u epidemi-
kih zauaka; o. parotidea, orhitis pre,
569
ordinacija orthodontic

za vreme ili posle epidemikih zauaka,
ili kao jedina manifestacija ove bolesti;
traumatski o., orhitis usled traume, li-
gature semevoda, hirurke manipulaci-
je bez podataka o ranijem oboljenju tes-
tisa; o.variolosa, orhitis za vreme veli-
kih boginja.
ordinacija, (1) odredba lekara u pogledu
leenja nekog bolesnika; (2) prostorija u
kojoj lekar prima i pregleda bolesnika.
organizacija i taktika sanitetske slube,
vojnomedicinska disciplina koja pro-
uava borbene i druge uslove u ratu (iz-
loenost povreenih i obolelih kao i sa-
nitetskih ustanova dejstvu oruja nepri-
jatelja, velika pokretljivost, oskudica u
strunom kadru i materijalnim sred-
stvima, veliki broj p/o itd.), njihov uti-
caj na rad sanitetske slube i pronalazi
najcelishodnije oblike organizacije i na-
ine rada u tim uslovima, a da se i u tim
uslovima primenjuju sve nove tekovine
i dostignua medicinske nauke i tehni-
ke.
organizator, induktorski komadi lene
usne blastopora sposoban da organizu-
je druge predele jajeta, predajui im
sopstveni organotvorni podstrek.
x

organofosforni otrovi, v. F-otrovi.
organon, (gr.) orue, sprava, ulo, organ;
v. organum; o. adamantinus, deo zubne
klice epitelijelnog porekla iz koga se
stvara gle. Sin. gleno zvono; o.denti-
nus, v. papilla dentalis.
organoterapija, v. therapia.
organska jedinjenja, ugljenikova jedinje-
nja ili ugljovodonici i iz njih izvedena
sva jedinjenja. V. jedinjenja.
organska neuroza, neuroza organa, v.
neurosis.
organske kiseline, v. kiselina.
organski srani um, v. um.
organsko oboljenje, v. oboljenje.
organum, organ, deo tela koji je postao od
odreenog embrionalnog tkiva, a sastoji
se od jednog ili vie tkiva. Ima odreen
oblik i vri odreenu funkciju. U
prostijih vieelijskih ivotinja organ se
sastoji samo od jednog tkiva. U sloeni-
jih ivotinja organ izgrauje vie tkiva, a
jedno od njih je nosilac osnovne radnje
organa. U biljaka organi su rede uobli-
eni u pomenutom smislu, jer njihovo
telo ima vie difuznu grau. Meutim, u
ivotinja je graa vie koncentrisana,
utoliko vie ukoliko je tip organizacije
sloeniji. Sin. organon; analogni o., or-
gani koji obavljaju sline funkcije, rnpr.
krila u insekata i ptica, plua pua
-menjaka itd.; parenhimski o.,
organ koji je sagraen od specifinih
elija izmeu kojih se nalazi potporno
tkivo, s krvnim sudovima, ivcima itd.
Npr. jetra, plua, slezina, lezde. V.
parenchyma.
orgasmus, orgazam, zavrno sladostrae,
vrhunac seksualnog razdraenja i uiva-
nja.
Oriblettae (oriblete), tablete za sisanje,
za lokalno delovanje na sluznicu usta i
drela.
orificium, otvor, prilaz, ue, npr. orifi-
cium externum, spoljni otvor.
Ornithodorus (krpelji), rod Ornithodorus
ima medicinski znaaj kao vektor uz-
ronika vanevropske povratne grozni-
ce. Sin. krlja, krpelj.
ornitosis, ornitoza, papagajska bolest,
vrlo teko visokofebrilno septikotoksi-
no oboljenje sa nalazom atipine pneu-
monije, ovek se inficira od bolesnih
ptica udisanjem zagaene praine iz nji-
hove okoline. Ornitoza traje preko 20
dana. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se
potvruje seroloki. Ornitoza spada u
grupu biolokih oruja.
orotska acidurija, v. aciduria.
oroavanje, v. keratinizacija.
ortho-, orto-, u sloenicama oznaava daje
neto pravo, uspravno, ispravno. Npr.,
orthopnoea, disanje koje je moguno je-
dino u uspravnom poloaju. U herniji
oznaava izomer nekog ciklikog jedi-
njenja u kojem se dve supstituisane gru-
pe u jezgri nalaze jedna pored druge.
orthodiagraphia, ortodijagrafija, odrei-
vanje stvarne veliine senke nekog or-
gana pomou centralnog rendgenskog
zraka koji okomito pada na rub tog or-
gana i na projekcionu ravan; najee se
upotrebljava za odreivanje veliine
srca.
orthodontio, ortodoncija, v. ortopedija vi-
lica, dento-maksilo-faci jalna ortopedija.
570
orthopnoea os

orthopnoea, ortopneja, oteano disanje,
sem u sedeem poloaju. Sin. orthop-
noea.
orthostatismus, ortostatizam, vertikalan
poloaj tela.
ortodontska terapija, leenje nepravil-
nosti lica, vilica i zuba; mio funkcijska
o.t., odreene vebe prilagoene poje-
dinim grupama orofacijalnih miia
radi redukacije njihove nepravilne, loe
ili tetne funkcije, bez primene aparata;
funkcijska o.t., leenje nepravilnosti
vilica i zuba korigovanjem funkcije oro-
facijalnih miia, uz pomo funkcijskih
ortodontskih aparata; aktivna o.t., Ie-
enje dentoalveolarnih i gnjatinih nep-
ravilnosti pomou aktivnih pokretnih i
fiksnih aparata; ekstrakcijska o.t., le-
enje dentoalveolarnih nepravilnosti
pravovremenom ekstrakcijom pojedi-
nih zuba, kojom se obezbeuje pravilan
raspored preostalih zuba. Sin. sistemat-
ska ekstrakcija, serijska ekstrakcija.
ortopantomografija, (stom.) rendgenog-
rafska tehnika kojom se na jednom
snimku, jednom ekspozicijom, dobija
dvodimenzionalna slika masiva gornje i
donje vilice, oba vilina zgloba i svim
zubima.
ortoped, lekar specijalist koji se bavi orto-
pedijom.
ortopedija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem uroenih i steenih
mana oblika i poloaja lokomotornih
organa; dentomaksilarna o., v. ortope-
dija vilica; dento-maksilo-facijalna o.,
v. ortopedija vilica; o. vilica, stomato-
loka grana koja se bavi prouavanjem
pravilnog i nepravilnog razvitka deteta
i njegove kraniofacijalne oblasti, spre-
avanjem i leenjem nepravilnosti raz-
vitka vilica i zuba. Sin. ortodoncija, den-
tomaksilarna ortopedija, dento-maksilo-
facijalna ortopedija; preventivna o.,
preduzimanje svih mera koje obezbeu-
ju pravilan kraniofacijalni razvitak i
otklanjaju sve egzo- i endogene uticaje
koji mogu ovaj razvitak da poremete;
tnterceptivna o., leenje kraniofacijal-
nih nepravilnosti u ranoj fazi, kada su se
prvi simptomi pojavili ali nepravilnost
jo nije dola do punog izraaja, kao i
obezbeenje uslova za dalji pravilan
razvitak; korektivna o., kompleksno le-
enje manifestnih nepravilnosti lica, vi-
lica i zuba;
ortopedska obua, naroito izraena obu-
a kojom se ispravljaju uroene ili ste-
ene mane stopala ili ele noge.
ortophoria, ortoforija, stanje^otpune, sa-
vrene ravnotee onih miia. Takvo
idealno stanje je veoma retko. V. hete-
rophoria.
ortoptika, specijalan nain leenja vida
oba oka. Pri monokularnom strabizmu,
posle uspenog leenja ambliopije, kao
i pri alternirajuem strabizmu, cilj or-
toptikog leenja je da se otkloni ano-
malna korespodencija i da se uspostavi
binokularan vid sa stereopsijom (du-
binski vid). V. vid.
ortostatska albuminurija, v. proteinuria.
ortostatska hipotenzija, v. hypotensio ar-
terialis.
ortostatska proteinurija, v. proteinuria.
ortostatski, to pripada ili to je uslovlje-
no ortostatizmom.
ortotolidin arsenitni test, metoda za od-
reivanje slobodnog i vezanog hlora u
vodi. Preciznija od doskora upotreblja-
vanih ortotolidinskih i drugih metoda.
Sin. OTA-test.
Oryza sativa L., Gramineae, pirina, slui
za dobivanje pirinevog kroba (Amy-
lum Oryzae).
os, oris, usta, sastoje se od usne duplje (ca-
vum oris) i njenih zidova.' Prednji zid
grade dve usnice (labium superius et in-
ferius) izmeu kojih je pukotinast otvor
(rima oris). Bone zidove grade obrazi
(buccae). Na gornjem zidu nalaze se tv-
rdo i meko nepce (palatum durum et
molle). Pod sainjavaju miii i naziva
se diaphragma oris. Zadnji zid je u stvari
otvor nazvan drelna uina (isthmus
faucium) preko koje je usna duplja u
vezi sa srednjim spratom drelne dup-
lje. Na bonim zidovima drelne uine,
izmeu nepanih lukova, smetena su
dva nepana krajnika (tonsillae palati-
nae). Prednji, uski deo usne duplje po-
tkoviastog oblika naziva se predvorje
(vestibulum oris), a zadnji deo u kome
je smeten jezik naziva se cavum oris
571
OS
OS

proprium. Zidovi usne duplje obloeni
su sluznicom ispod koje se nalaze mno-
gobrojne sitne pljuvane lezde. U usnoj
duplji se zavravaju izvodni kanali veli-
kih pljuvanih lezda (doune, podvili-
ne i podjezine). Usna duplja je poetni
deo organa za varenje, gde se vri vaka-
nje i natapanje hrane pljuvakom.
os, osis, kost; ossa, ossium, kosti, vrsti
organi beliaste boje, koji slue kao po-
tpora mekih delova tela i kao zatita
unutranjih organa smetenih u kota-
nim dupljama. Sve kosti tela grade kos-
tur ili skelet. Prema obliku kosti mogu
biti duge (ossa longa), kratke (ossa bre-
via) i pljosnate (ossa plana). Svaka duga
kost ima srednji deo trup (corpus) ili di-
jafizu (diaphysis) i dva okrajka (extre-
mitas superior et inferior) ili dve epifize
(epiphysis proximalis etdistalis). U sva-
koj kosti razlikuju se dva oblika kota-
nog tkiva, zbijeno (substantia compac-
ta) i sunerasto (substantia spongiosa).
Prema poloaju u telu kosti se dele na
kostur glave, trupa i udova. Kosti glave
grade lubanju i lice. Lubanja je ovoid-
nog oblika i sadri mozak. Gornji d ep
lubanje naziva se svod ili krov (calva-
ria), a njen donji lep pod ili baza (basis
cranii). Lubanja se sastoji od osam kos-
tiju, etiri parne i dve neparne. Neparne
kosti su : eona (os frontale), sitasta (os
ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i
potiljana kost (os occipitale). Parne
kosti su: dve temene (os parietale) i dve
slepoone kosti (os temporale). Lice
gradi 15 kostiju od kojih su 6 parne i 3
neparne. Parne kosti lica su: gornja vili-
ca (maxilla), nosna kost (os naale), suz-
na (os lacrimale), jagodina ili jabuna
(os zygomaticum), donja nosna koljka
(concha naali inferior) i nepana kost
(os palatinum). Neparne kosti su: donja
vilica (mandibula), ralasta kost (vomer)
i podjezina kost (os hyoideum). Kosti
glave u celini grade kraniofacijalne
duplje, a to su: ona duplja (orbita), nos-
na duplja (cavum nai), podslepoona
jama (fossa infratemporalis) i krilasto-
nepana jama (fossa pterygopalatina).
Kostur trupa (skeleton trunci) sainja-
vaju kosti kimenog stuba i grudnog
koa. Kimeni stub ili kima (columna
vertebralis) sastoji se od 33 do 34 kratke
kosti u obliku prstena nazvane prljeno-
vi (vertebrae), koji su u donjem delu
srasli izmeu sebe u krsnu (os sacrurn)
i trtinu kost (os coccygis). V. columna
vertebralis. Kostur grudnog koa sai-
njavaju: grudna kost (sternum), rebra
(costae), rebarne hrskavice (cartilagi-
nes costales) i leni prljenovi (verteb-
rae thoracieae). V. costa, sternum, ver-
tebra. Krsna i trtina kost i obe karline
kosti (os coxae) grade kostur karlice
(pelvis osseus). V. pelvis. Kosti gornjeg
uda (ossa membri superioris) grade:
kljunica (clavicula), lopatica (scapula),
ramenjaa (humerus), bica (radius),
laktaa (ulna) i kosti ake (skeleton ma-
nus). Kostur donjeg uda sainjavaju:
karlina kost (os coxae), butnjaa (fe-
mur), aica (patella), golenica (tibia),
linjaa (fibula) i kosti stopala (skeleton
pedis); clavicula, v. clavicula; concha
naali inferior, v. concha; costa, v.
costa; femur, v. femur; fibula, v. fibula;
humerus, v. humerus; mandibula, v.
mandibula; maxilla, v. maxilla; radius,
v. radius; skeleton manus, v. ossa carpi,
ossa metacarpalia; skeleton pedis, v.
ossa tarsi, ossa metatarsalia; sternum, v.
sternum; tibia, v. tibia; ulna, v. ulna; vo-
mer, v. vomer; os coccygis, trtina
kost, zavrni deo kimenog stuba, na-
stao sraenjem 4-5 prljenova; o. co-
xae, karlina kost, pljosnata kost koja
gradi boni zid karlice, sastoji se od tri-
ju prvobitno pesebnih kostiju, i to od
bedrene (os ilium), sedalne (os oschii) i
preponske kosti (os pubis); o. ethmoi-
dale, sitasta kost, neparna kost lubanje.
Nalazi se na bazi lubanje, izmeu obe
one duplje, a iznad nosne duplje; o.
frontale, eona kost, neparna kost lu-
banje, sastoji se od uspravnog dela ljus-
ke i horizontalnog dela koji gradi krov
onih duplji. U njoj se nalazi paran eo-
ni sinus; os hyoideum, podjezina kost,
neparna kost lica, nalazi se u vratu is-
pod jezika, a ima oblik potkovice; o. lac-
rimale, suzna kost, parna kost lica, na
unutranjem zidu orbite; o. naale,
572
oscilacija
osnovna zdravstvena zatita

nosna kost, parna kost lica, gradi koren
nosa; o. occipitale, potiljana kost, ne-
parna kost lubanje, gradi zadnji deo
krova i baze lubanje i ima veliki otvor za
prolaz izduene modine; o. pari e tale,
temena kost, parna kost na krovu luba-
nje; o. palatinum, nepana kost, parna
kost lica, sastoji se od uspravnog i hori-
zontalnog lista; o. sacrum, krsna kost,
trouglasta kost u donjem delu kime,
nastala sraivanjem pet krsnih prlje-
nova; o. sesamoideum, sezamoidna
kost, mala kost koja se razvija u tetivi
nekog miia, obino na mestu gde teti-
va prelazi preko neke kosti; o. sphenoi-
dale, klinasta kost, neparna kost luba-
nje koja gradi i bazu i krov lubanje. Sa-
stoji se od tela i tri para nastavaka, tj. od
velikih i malih krila i krilastih nastava-
ka. TeIo ima parnu upljinu, sinus sphe-
noidalis. Na gornjoj strani tela nalazi se
tursko sedlo s jamicom za smetaj hipo-
fize; o. temporale, slepoona kost, par-
na kost lubanje. Sastoji se od ljuske, pet-
roznog i bubanjskog dela. Najvaniji
deo je piramida u ijim su upljinama
smetena ula sluha i ravnotee; o. zy-
gomaticum, jagodina ili jabuna kost,
parna kost lica koja se spaja s gornjom
vilicom, s eonom, slepoonom i klinas-
tom kosti lubanje.
oscilacija, kretanje oko ravnotenog po-
loaja, klaenje, njihanje, kolebanje,
treptaj. Naizmenino kretanje u suprot-
nom smeru (gore-dole, desno-levo).
Treptaj je potpun kada se telo vrati u
polazni poloaj; vreme trajanja o. ,nazi-
vamo periodom; (fizici.) pokreti u vidu
klatna, registrovani oscilografom, koji
su posledica promena u naponu u poje-
dinim upljim organima (srce, krvni su-
dovi).
oscilograf, aparat za grafiko registrova-
nje elektrinih oscilacija.
oscilometar, (1) instrument za registrova-
nje razliitih oscilacija, naroito oscila-
cija arterijskog pulsa; (2) jedna vrsta
aparata za mererije krvnog pritiska. V.
sfigmooscilometar, tonometar.
oseaj, subjektivno ogledanje objektivne
stvarnosti nastalo u mozgu pod dej-
stvom procesa koji se odigravaju u ul-
nim organima. Oseaj je osnova za na-
stajanje opaaja. Pitanje je da Ii isti ose-
aji uopte postoje. U svesti se oni uvek
spajaju s elementima iskustva, oseanji-
ma itd.
oseajnost, v. afektivnost
osemenjavanje, vetako, vetaka inse-
minacija, esto primenjivana u plan-
skom razmnoavanju stoke. Nije jo na-
la svoju iru primenu u seksualnom i-
votu oveka.
osetljivost bakterija prema antibiotici-
ma, v. antibioticogram.
osetljivost na bol, v. bol
Osgood-Schatterova bolest, v. bolest.
Osler-Vaquezova bolest, polycythaemia
rubra vera.
Oslerova bolest, v. bolest.
osmica, (hir.) nain omotavanja poveske,
u kome se namoti ukrtaju u obliku bro-
ja 8. V. pica.
osmium, Os, osmijum, hemijski element,
spada u grupu platinskih metala.
osmotski, koji se odnosi na osmozu. Sin.
osmozan; v. osmoza; o. pritisak, v. priti-
sak.
osmoza, vri se usled tenje za izjednaa-
vanjem koncentracija dva rastvora raz-
liite koncentracije, a razdvojena meu-
sobno polupropustljivom opnom. Ovo
izjednaenje vri se prolaskom rastva-
raa, npr. vode, kroz polupropustljivu
membranu, i to od rastvora manje kon-
centracije ka rastvoru vee koncentra-
cije.
osnovna zdravstvena zatita, nivo zdrav-
stvene zatite za koji se drutvena zajed-
nica, na odreenom stepenu ekonom-
skog i socijalnog razvoja, opredelila da
moe obezbediti svakom pojedincu.
Ona nije fiksna, menja se i razvija sa
drutvenoekonomskim razvojem zajed-
nice, polazei od najelementarnijih ob-
lika zadovoljavanja zahteva za zdrav-
stvenom zatitom od strane srednjeme-
dicinskog kadra pa do zadovoljavanja
najveeg broja zahteva kroz sistem i
mreu najrazliitijih zdravstvenih insti-
tucija i kroz niz mera zdravstvene zati-
te. Ovaj poslednji je idejno najblii na-
em konceptu osnovne zdravstvene za-
tite koji tei ka tome da svakom poje-
573
osovina vida Qsteoarthritis

dincu omogui kompletnu, kontinuisa-
nu, sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu.
osovina vida, v. visus.
ossa carpi, kosti ruja, rasporeene u dva
reda. U proksimalni red spadaju etiri
male kosti: unasta (os scaphoideum s.
naviculare), polumeseasta (os luna-
tum), trdroga (os triquetrum) i grakas-
ta kost (os pisiforme). U distalnom redu
nalaze se takoe etiri male kosti: tra-
pezna (os trapezium), trapezasta (os tra-
pezoideum), glaviasta (os capitatum) i
kukasta kost (os hamatum). Ukupno
ima 8 malih kostiju.
ossa metacarpalia, kosti doruja, tipa du-
gih kostiju, nalaze se izmeu korena
ake i prstiju. Ima ih pet na broju.
ossa metatarsalia, kosti donoja, 5 na
broju, tipa dugih kostiju, nalaze se izme-
u noja i prstiju.
ossa tarsi, kosti noja, 7 na broju, zahva-
taju skoro polovinu stopala, a to su:
skona kost (talus), petna (calcaneus),
unasta (os naviculare), kockasta (os
cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cu-
neiformia).
ossalis, osalan, kotan, koji se odnosi
kost. Sin. osseus.
osseinum, osein, organska azotna sups-
tancija koja ulazi u sastav kostiju. Izdva-
ja se ako se kost oslobodi krenih soli.
osseitis, oseitis, zapaljenje kosti: zapalje-
nje Haversovih kanala i kostne upljine.
Simptomi: zadebljanje kosti, osetljivost
i tup bol u predelu obolele kosti; o. acu-
ta, akutni osteomyelitis najee u toku
sepse; o. albuminosa, oseitis s nagomi-
lavanjem lepljive albuminozne tenosti
u kosti; o. caseosa, v. o. tuberculosa; o.
chronica nonsuppurativa, skleroira-
jui nesupurativni osteomijelitis; o.
condensans generalisata, v. osteopoi-
kilosis; o. condensans, oseitis s grubim
i tvrdim naslagama soli u oboleloj kosti;
o. corticalis, v. periostitis; o. defor-
mans, Pagetova bolest, savijanje i za-
debljanje obolele kosti s istovremenom
osteoporozom; o. fibrosa cystica gene-
ralisata, Recklinghausenova bolest,
nepravilno okotavanje, koje izaziva za-
debljanja, slabost i deformaciju kostiju
zbog zamenjivanja kotanog tkiva veziv-
nim tkivom: posledica je izrazite osteok-
lastne aktivnosti izazvane hiperfunkci-
jom paratireoidnih lezda; o. fibrosa
locaiisata, lokalizovana fibrozna dege-
neracija sa slabou i deformacijom
kosti; o. fragilis, v. osteogenesis; o. fun-
gosa, hronini oseitis u kome su Haver-
sovi kanali ispunjeni granulacionim tki-
vom; o. franulosa, sin. o. fungosa; o.
gummosa, hronini oseitis sifilisne pri-
rode; o. pubis, (1) skleroza stidnjake
kosti u predelu simfize; (2) oseitis pubis
praen zapaljenjskim simptomima, a
nastaje usled hirurke intervencije u toj
oblasti, trudnoe ili infekcije mokra-
nog trakta, reumatske bolesti itd.; o. tu-
berculosa, tuberkulozno zapaljenje
kosti. Nastaje hematogeno, sekundarno
(npr. irei se sa zglobova na kost) i lim-
fogeno. Najee se javlja na metafiza-
ma dugih, dijafizama kratkih cevastih
kostiju (npr. metakarpalnih kosti i fa-
lange) i kratkim kostima (prljenovi).V.
spina ventosa, spondylitis, gibbus.
osseus, kotan, koji pripada kosti.
ossicula audit us, slune koice, nalaze
se u bubanjskoj duplji i slue za prenos
treperenja s bubanjske opne na unut-
ranje uvo. To su: eki (malleus), nako-
vanj (incus) i stremen ili uzengija (sta-
pes). V. auris.
ossiculum (dem. od os), koica.
ostalgia, ostalgija, bolovi u kosti ili kosti-
ma.
osteitis deformans, v. osseitis.
osteitis fibrosa cystica, v. osteitis; o. fib-
rosa cystica generalisata Reckling-
hausen, cistiki fibrozni generalizovani
osteitis - R., defektna osifikacija kosti sa
zadebljanjima i deformitetima pri emu
kosti mogu da budu zamenjene fibroz-
nim tkivom, kao manifestacijom hiper-
paratireoidizma (v. hyperparathyreosis),
deformitetima i cistikim formacijama.
osteoarthritis, osteoartritis, degenerativ-
no oboljenje starijih osoba, koje se odli-
kuje degeneracijom zglobne hrskavice,
hipertrofijom ivica kostiju i promena-
ma sinovijalne opne. Simptomi su bolo-
vi i ukoenost, naroito posle due ak-
tivnosti; o. deformans endemica, za-
574
osteoarthrotomia osteomyelitis

,
debljanje zglobova i razmekanje zglob-
nih okrajaka kostiju; o. interphalan-
gealis, oboljenje lokalizovano u interfa-
langealnim zglobovima, karakteristino
po vorovima (Heberdenovi vorovi), s
degenerativnim pojavama, nastupnim
zapaljenjskim zamasima, koji dovode
esto do deformacija i ankiloza.
osteoarthrotomia, osteoartrotomija, ise-
canje komada kosti u upljini zgloba.
osteochondritis, osteohondritis, zapalje-
nje kosti i hrskavice; o. coxae juveni-
Hs. oboljenje glave butne kosti nastalo
usled dugotrajnog dejstva lokalne trau-
me u mladih osoba.Sin. Calv-Legg-Pert-
hesova bolest; o. deformans juvenilis,
v. coxa plana; o. dissecans, osteohon-
dritis koji nastaje cepanjem hrskavice u
zglobu kolena ili ramena; o. necroti-
cans, nekroza i razdvajanje kontinuiteta
hrskavice sezamoidne kosti nonog
palca; o. syphilitica, sifilisni osteohon-
dritis, javlja se u uroenom sifilisu na
granici izmeu kosti i hrskavice. Umes-
to uske, ravne, beliaste zone okotava-
nja nalazi se iroka, zupasta i ukasta
zona, to je posledica normalne prolife-
racije i kalcifikacije hrskavinog tkiva, a
jako smanjenog stvaranja kotanog tki-
va. Osteohondritis se manifestuje i u ob-
liku zapaljenja kao o. gummosa, gu-
mozni osteohondritis. Pre osteohondri-
tisa gumoze stvara se specifino sifiliti-
ko granulaciono tkivo na granici izme-
u kosti i hrskavice (dijafize i epifize),
koje esto podlee nekrozi, usled ega
ponekad dolazi i do odvajanja epifize i
dijafize.
osteochondroma, osteohondrom, benig-
na neoplazma kotanog tkiva, koja se
javlja obino kao izrastaj u blizini kraje-
va dugih kostiju. Graeni su od kosti i
hrskavice, normalnog izgleda.
osteoclasis, osteoklazia, hirurki prelom
ili refraktura kosti.
osteoclastoma, osteoklastoma, tumor
dinovskih elija kosti.
osteodvnia, osteodinija, bol u kostima.
osteofit, kotani izrastaj, v. osteophytosis.
osteogena skolioza, v. scoliosis.
osteogenesis, osteogeneza, razvoj kosti;
o. imperfecta, autosomno dominantno
nasledno oboljenje, u kome su kosti
krte i lako lomljive. Sin. osteopsathyro-
sis, fragilitas ossium; o. imperfecta eon-
genita, osteogeneza imperfekta u kojoj
se prelomi deavaju za vreme intraute-
rinog ivota ploda, pa se ovaj raa s de-
tormitetima; o. imperfecta cystica, os-
teogeneza u kojoj srni prostori kosti sa-
dre ciste miksomatozno-fibroidnog tki-
va, koje otkriva rendgenoloki pregled; o.
imperfecta tarda, u kojoj se prelomi de-
avaju kad dete prohoda. Oba vida osteo-
geneze imperfekte odlikuju se plavias-
tim beonjaama, a ponekad postoji otosk-
lerozna gluvoa.
osteogenesis imperfecta, v. osteogenesis.
osteoid osteoma, osteoid osteoma je be-
nigna neoplazma kotanog tkiva koja se
kaiakterie mikroskopskom graorc
normalne kosti. Obino su to mali ko-
tani izrataji koji se mogu javiti na sva-
koj kosti, ali su ipak golenica i butnjaa
najei. Glavna klinika odlika ovih
neoplazmi je bol.
osteoidan, (1) koji lii na kotano tkivo;
(2) prekotani; npr. zaetak kostiju pre
njihove kalcifikacije.
osteoklast, (1) viejedarna elija koja se
javlja pri apsorpciji kosti; (2) instru-
ment koji slui za hirurku frakturu i
refrakturu kosti.
osteokranijum, kotana lubanja.
osteologia, osteologija, deo anatomije u
kome se prouavaju kosti (oblik, graa
i poloaj).
osteolyssis, osteoliza, razreenje^kosti,
koje nastaje usled gubitka kalcijumaNu
kostima.
osteoma, osteom, retka benigna neoplaz-
ma kosti koja ima grau kompaktnog
kotanog tkiva.
osteomalacijska karlica, v. pelvis osteo-
malatica.
osteomyelitis, osteomijelitis, (1) zapalje-
nje kostne sri izazvano piogenim mik-
roorganizmima; (2) gnojno zapaljenje
kosti koje moe da bude lokalizovano ili
da zahvati sr, kost i pokosnicu; naje-
e su zahvaene duge kosti. Prema toku
i trajanju moe biti akutan ili hronian;
o. acuta purulenta, o. diffusa spanta-
nea, akutno gnojno zapaljenje kostne
575
osteopathia osteoporosis

.sri lokalizovano u metafizama dugih
kostiju; kasnije se proiruje na kost i pe-
riost. U daljem toku kost nekrotizuje,
odvaja se kao sekvestar od zdravog dela
kosti. Zadebljali periost stvara kotanu
navlaku oko sekvestra, koji se izbacuje
kroz fistulu ili se uklanja operacijom.
Osteomijelitis akutni purulentni izaziva
obino zlatni stafilokok koji potie iz
nekog gnojnog ognjita: furunkula, an-
gine, panaricijuma itd.; Garrov o.,
sklerozantni negnojni osteomijelitis;
konhiolinski o., oboljenje koje se vida u
radnika s ilibarom; nastaje verovat-no
udisanjem pare koja se deponuje u
kostnoj sri; maligni o., raniji naziv za
multiple mijelome; sklerozantni neg-
nojni o., hronini idiopatski osteomijelitis
dugih kostiju, koji se odlikuje di-fuznim
zapaljenjem, poveanim zadebljanjem i
skleroznim vretenastim zadebljanjima kore
kosti, kao i apscesom. Sin. Garrov
osteomijelitis; tifoidni o., osteomijelitis
koji se javlja kao posledica trbunog
tifusa; o. varioloza, osteomijelitis koji se
javlja kao komplikacija u toku velikih
boginja ili kao posledica ovih; o. viline
kosti, posledica oboljenja zubar teke
ekstrakcije, preloma kosti. Gnoj probija
kroz kost i nastaju paradontalni
submukozni zagnoji. Delovi kosti nek-
rotizuju i stvaraju se sekvestri; (stom.) o.
acuta mandibulae et maxillae, akutno
zapaljenje kosti i kostne modine, praeno
jakim bolom, leukocitozom, ubrzanom
sedimentacijom i povienom telsnom
temperaturom. Od lokalnih simptoma,
postoji otok kosti, periosta i mekih tkiva,
zubi se klate, prisutno je vie fistula na
sluzokoi, a u donjoj vilici se brzo javlja
utrnulost donje usne (Vin-centov znak); o.
chronica mandibulae et maxillae,
hronino zapaljenje kosti i kostne
modine. Dijagnoza se postavlja klinikim
pregledom i rendgen-snim-kom na kome
se uvek vidi sekvestar. osteopathia,
osteopatija, svaka bolest kostiju; o.
alimentaris, usled pohranjivanja
belanevinama; o. condensans
disseminata, osteopoikilosis; o. hae-
morrhagica infantum, Moeller-Barlo-
wova bolest; o. myelogenes, svaka bo-
lest kostiju uslovljena poremeenim od-
nosom izmeu kostne sri i kostnog tki-
va.
osteopetrosis, osteopetroza, retka na-
sledna bolest karakteristina po nenor-
malno vrstim kostima, najverovatnije
zbog loe resorpcije kotanog tkiva.
Kosti imaju vrstinu mermera (marble
bones, engl.). Vrlo esto postoji aplas-
tika anemija. Sin. Albers-Schnbergova
bolest.
osteophytosis, osteofitoza, stanje karak-
teristino za stvaranje osteofita. V. os-
teofi t.
osteoplastika amputacija i resekcija,
(1) privremeno isecanje dela kosti tako
daje ona i dalje u vezi s mekim tkivima,
s tim da se posle osnovne operacije
. (npr. osteoplastika trepanacija Wagne-
ra) kost ponovo vrati na svoje mesto; (2)
spajanje, osveavanje, pribliavanje os-
veenih okrajaka susednih kostiju, koji
nastaju resekcijom ili amputacijom.
osteoplastika trepanacija, v. osteoplas-
tika trepanacija i resekcija.
osteoplastika, osteoplastika operacija,
operacija kojom se ispunjavaju defekti
kosti osteoperiostalnim kalemom, koji
ima preimustvo nad ostalim kalemima
zbog osteogene osobine periosta, ili ko-
madima kostiju ili slonovom kosti koju
pridrava okolno tkivo.
osteopoikilosis, osteopoikiloza, nasledna
bolest koju odlikuje prisustvo mnogob-
rojnih skleroznih ognjita na krajevima
dugih kostiju, koja se dijagnostikuje slu-
ajno rendgenskim pregledom, jer sko-
ro nikad ne stvara tegobe.
osteoporosis, osteoporoza, nenormalna
upljikavost kosti koja se esto javlja u
starijih; nastaje usled demineralizacije
kosti, a praena je bolovima naroito u
donjem delu lea, deformitetima i po-
nekad patolokim frakturama. ee se
javlja u ena. Bolest je idiopatska ili je
posledica drugih oboljenja kao, npr., ti-
reotoksikoze; o. adiposa, osteoporoza
u kojoj su razreena mesta u kosti ispu-
njena mau; o. circumscripta cranii,
demineralizacija kosti lubanje koja pod-
sea na osteolitiku fazu Pagetove bo-
lesti. V. Hand-Schller-Christijanova bo-
576
osteopsatyrosis osvetljenje

lest; o. diffusa, gubitak kostne supstan-
cije, kao posledica nedovoljnog ponov-
nog stvaranja kostnih ploa usled od-
sustva funkcionalnog nadraaja neop-
hodnog za stvaranje kosti; posttrau-
matska o., gubitak kostnog tkiva usled
traume, pri kojoj je povreen neki ivac
ili je povean priliv krvi izazvan neuro-
genim insultom.
osteopsatyrosis, v. osteogenesis imperfec-
ta.
osteosarcoma, osteosarkom, maligna
neoplazma poreklom iz mezenhimnog
tkiva koje ima sposobnost da se uoblii
u kost ili hrskavicu. Najee se javlja u
uzrastu izmeu 10 i 30 godina, a naje-
a lokalizacija je na telu dugih kostiju, u
blizini epifiza. Oko 50% neoplazmi se
javlja u okolini kolenog zgloba. Poto se
razvija od unutranjeg sloja periosta ili
od endoosta, neoplazma razara kost raz-
vijajui se unutra i spolja, dakle subpe-
riostalno i endoostealno. Daje metasta-
ze najee putem krvi. Zbog veoma ve-
likog polimorfizma histoloke grae na-
ziva se osteosarkomom, osteohondro-
sarkomom i osteohondromiksosarko-
mom.
osteosclerosis, osteoskleroza, nenormal-
na gustina kotanog tkiva; o. congeni-
ta, uroena osteoskleroza, ahondropla-
zija; o. fragilis, osteopetrosis; o. mye-
lofibrosis, v. metaplasia myeloides.
osteosis, osteoza, stvaranje kotanog tki-
va u vezivnom tkivu. Naroito esto u
hiperparatireoidizmu.
osteosynthesis, osteosinteza, repozicija i
spajanje kostnih fragmenata krvnim pu-
tem u prelomima; o. kostiju lica, vrsta
imobilizacije patrljaka pod kontrolom
oka: o. metallica, iana; o. sec. Fry,
gornjeivino vezivanje kroz praznu zub-
nu aicu alveolnog dela mandibule; o.
metalnom ploicom, lamina metallica, i
kompresivna o. zahtevaju hirurki pri-
stup prelomu.
osteotom, instrument u vidu dleta za se-
enje kostiju.
osteotomia, osteotomija, seenje kosti
testerom ili dletom; blok o., osteotomi-
ja u kojoj je odstranjen deo kosti; o. cu-
neiformis, isecanje dela kosti u vidu
trougla; inominatska o., osteotomija
karlice da bi se produbio acetabulum u
uroenom iaenju kuka; linearna o.,
osteotomija, pretesterisanje ili preseca-
nje kosti; Macevvenova o., v. operacija;
o. mandibulae et maxillae, operativno
otklanjanje kosti ili dela kosti u cilju Ie-
enja ili korekcije kotanog tkiva donje
ili gornje vilice; o. subtrochanterica,
presecanje butnjae ispod male kvrge u
ankilozi kuka; o. transtrochanterica,
presecanje femura idui kroz malu kvr-
gu zbog deformacije u predelu kuka.
osteotransplantati za donju vilicu, ko-
tani presadi: lokalni o., s tela donje vi-
lice neposredno pored defekta; udalje-
ni o., najee s gornje ivice bedrene
kosti ili s rebara zbog bogatstva u spon-
giozi; s gornjeg dela kljunjae zajedno
sa tubularnim renjem koe vrata za
nadoknadu izgubljenog dela mandibule
i mekog tkiva.
osteotrib, instrument koji slui za struga-
nje kariozne kosti.
ostitis, v. osteitis.
ostium, ue, otvor, npr. ostium uteri-
num, materini otvor; o. primum per-
sistens, ventralni odn. duboki defekat
atrijalnog septuma, koji nastaje nespa-
janjem septuma primuma ventralno sa
endokardnim jastuiima koji izrastaju
iz osnove zalistaka. Mana je povod levo--
desnom shuntu, hipertrofiji desne ko-
more i veoj koliini krvi koja protie
vie kroz mali nego veliki krvotok; o. se-
cundum persistens, dorzalni ili visoki
defekat primarnog septuma pretkomo-
ra, koji je esto praen abnormalnim
ulivanjem plunih vena. Posledice ove
mane sline kao prethodne.
osvetljenje, (hig.) ispravno osvetljenje
radnih i stambenih prostorija prirod-
nom ili vetakom svetlou od prvok-
lasnog je znaaja, jer utie povoljno ne
samo na dobro subjektivno Oseanje
nego i na brzinu obavljanja rada, njegov
kvalitet i produktivnost kao i na smanji-
vanje traumatizma. Pored toga dobro o.
suzbija pojavu zamorenosti pri radu,
naroito nonom. Jaina o. meri se u
Evropi luksima, a u Americi i Engleskoj
candel-footima i carcel-metrima. Po-

37 Medicinski leksikon 577
otrina vida
otoantritis

trebna jaina o. nekog radnog mesta zavisi
od vrste posla; o. bez senke, o. pro-
izvedeno specijalnom svetiljkom. Upot-
rebljava se pri hirurkim operacijama;
fokusno o., (oftalm.) bono osvetljenje
oka pomou bikonveksnog soiva, koje se
podesi tako da u njegovoj ii lei ro-njaa.
Upotrebljava se naroito pri pregledu
oiju; indirektno o., o. pri kome je izvor
svetlosti potpuno skriven, a svetlost se
upravlja prema tavanici odakle se
reflektuje u prostoriju. Da bi o. bilo
dovoljno, treba da su i reflektor i tavanica
uvek isti, tavanica bela, a zidovi obojeni
svetlim bojama. Ovaj nain o. je ugodan, ali
nije podesan za finiji i precizniji rad;
merenje jaine o., jaina os-vetljenja
nekog mesta meri se luksima, x candel-
footima ili carcel-metrima. Intenzivna
sunana svetlost osvetljava zemlju priblino
sa 200.000 luksa, jaina elektrine sijalice
od 16 sveca, udaljena 30 cm, osvetljava
dotino mesto sa 40-60 luksa. Merenje se
vri naroito kon-struisanim aparatima,
kao to je luks--metar. V. luks-metar, kasel-
metar, kandl-Jut
otrina vida, v. visus.
otalgija, otalgija, bol u uvu; o. dental is,
bol u uhu zbog oboljenja u ustima ili na
zubu. Bol se obino prenosi aurikulo-
temporalnim ivcem.
otapostasis, otapostaza, preterano veliko
odstojanje usne koljke od glave, pribli-
avanje koljke eonoj ravni. Upadljiva
kozmetska greka.
othaematoma, othematom, nakupljanje
tekue krvi izmeu perihondrijuma i
hrskavice na usnoj koljci usled traume.
Ne moe se spontano resorbovati.
otisak, (stom.) reprodukcija u negativu
zuba gornje i donje vilice i drugih tkiva
usne duplje otisnim materijalom. Mate-
rijal za otisak se unosi u usta u plasti-
nom stanju, a stvrdnjava se u dodiru s
oralnim tkivima; anatomski o., negativ
bezube ili krezube vilice. Izlivanjem
otiska dobija se anatomski ili radni mo-
del na kome se izrauje individualna
kaika ili parcijalna proteza od akrilat-
nog materijala; funkcioni o., otisak
krezube ili bezube vilice pastom za
funkcionalni otisak u individualnoj ka-
ici po formiranju ventilnog ruba. Izli-
vanjem otisaka dobija se radni model za
izradu parcijalne ili totalne zubne pro-
teze.
otisni materijal, (stom.), odreene sups-
tancije ili kombinacije supstancija koje
se koriste za reprodukciju u negativu
tkiva usne duplje; elastomerni o.m.,
dvokomponentni sistemi kod kojih se
polimerizacija odvija u prisustvu odre-
enih hemijskih reaktora. Mogu biti na
bazi polisulfida, silikona i polietera. Slu-
e za uzimanje otisaka pri izradi stoma-
tolokih nadoknada; hidrokoloidni
o.m., preobratljivi hidrokoloidi iji je
osnovni sastojak agar-agar i nepreob-
ratljivi hidrokoloidi, soli alginske kiseli-
ne; otvaranje gingivalnog oluka, utis-
kivanje u njega konia, natopljenog
rastvorom s vazokonstriktornim ili ad-
strigentnim dejstvom. Cilj je spreava-
nje oksidacije tkivnih tenosti u ovoj
zoni i otvaranje sulkusa pre uzimanja
otiska za fiksnu nadoknadu.
otitis, zapaljenje uva; o. externa, zapalje-
nje koe spoljnog slunog hodnika, og-
ranieno (furunkul) ili rasprostranjeno
(ekcem); o. interna, zapaljenje unutra-
njeg uva (labyrinthitis), esto dovodi do
gluvoe usled virusne infekcije (grip,
parotitis) ili usled prodora gnojne in-
fekcije u Cortijev organ; o. media, za-
paljenje srednjeg uva, katarno ili gnoj-
no. Dok se akutna gnojna zapaljenja obi-
no uspeno lece antibioticima, u slu-
aju hroiiinih gnojnih zapaljenja obi-
no treba da se izvri operacija zbog
opasnosti od postepenog gubitka sluha
ili od endokranijumske komplikacije.
otoantritis, zapaljenje pneumatskih pro-
storija u slepoonoj kosti odojeta; o.
odojeta, gnojni proces u srednjem
uvu i u antrumu odojeta moe da se
razvija sasvim prikriveno, subakutno,
latentno, bez perforacije bubanjske
opne i bez poviene temperature, a da
ipak izazove teke i najtee pojave bo-
lesti, dispepsiju, neurotoksiki sin-
drom, pa i smrt. Potrebno je aktivno
rano otkrivanje i hirurko leenje.
578
f"
i
J otodynia
otodynia, otodinija, bol koji bolesnik lo-
kalizuje u uvu. Moe da bude izazvan
oboljenjem uva, ali i zuba, mandibulnog
zgloba ili nerva (herpes zoster oticus).
otogen, to potie od uva.
otogena komplikacija, v. komplikacija.
otoguttae (kapi za ui), kapi za ukapava-
nje u usni kanal.
otolithus, otolit, mikroskopski mali kon-
krement krenih soli, koji lei u gelati-
noznoj masi otolitne membrane. U sva-
kom opnastom labirintu postoje dve
membrane otolitima, koje su postavlje-
ne vertikalno jedna prema drugoj. Pod
dejstvom sile tee dolazi do nadraaja
nervnih vlakanaca ispod otolitne mem-
brane, u kojoj se pomeraju otoliti. Na taj
nain ulo za ravnoteu prima informa-
cije o poloaju mirnog tela u prostoru.
otolog, lekar specijalista za bolesti uva.
otologija, otologija, grana medicine koja
se bavi bolestima uva.
otomycosis, otomikoza, zapaljenje koe
spoljnog slunog hodnika i kutanog slo-
ja bubanjske opne izazvano gljivicama.
Maceracija koe prilikom pranja i kupa-
nja doprinosi nastajanju oboljenja.
otopina, v. rastvor.
otorhinolaryngologia, otorinolaringolo-
gija, grana medicinske nauke, koja se
bavi prouavanjem bolesti uva, nosa i
grla, kao i dunika, dunica i jednjaka.
Ovamo spadaju i audiologija i fonij atri-
ja-
otorinolaringolog, lekar specijalista za
bolesti uva, nosa i grla.
otosclerosis, otoskleroza, zadebljanje i
kondenzacija kotanog tkiva na odree-
nim mestima u kotanoj ahuri labirin-
ta. U toku oboljenja brzo dolazi do fiksa-
cije stremena (slune kotice uzengije
ili stapesa) u nii ovalnog prozora. Otu-
da dolazi do postepene nagluvosti, obi-
no obostrano, koja je najpre sprovod-
nog, a posle meovitog tipa, te moe da
dostigne stepen potpune gluvoe. Na-
sledni faktori igraju etioloku ulogu. Hi-
rurko leenje je uspeno.
otoskop, usni levak za pregled uva s gu-
menim balonom za kompresiju i de-
kompresiju vazduha nad bubanjskom
opnom. Toynbeeov otoskop je gumena
otrovi
cev kojom se spaja uvo pacijenta s uvom
lekara u cilju auskultacije fenomena
prohodnosti Eustahijeve tube.
otpornost (imunost na infekciju), otpor-
nost domaina prema infekciji milijar-
dama mikroorganizama zasniva se na
nespecifinim faktorima (fagocito-
za-lozozim-interferon) koji mogu delo-
vati nezavisno od imunolokog stanja i
na specifino steenom imunitetu, koja
esto deluje u .skladu s tim nespecifi-
nim iniocima, uveliko poveavajui
njihovo delovanje.
otrovi, supstancije koje dospevaju u orga-
nizam ili se u ovome stvaraju, a prouz-
rokuju neko oteenje ili poremeaj
neke funkcije, te mogu biti tetne po
zdravlje a ponekad opasne po ivot; BZ--
otrovi, aminoalkil-estri benzojeve ki-
seline, psihohemijski bojni otrovi upot-
rebljavaju se u obliku aerosola; u orga-
nizam ulaze disajnim organima i hra-
nom; poto ivu silu onesposobljavaju
privremeno, to nisu potrebni prva po-
mo i leenje; industrijski o., otrovne
supstancije koje se stvaraju pri razlii-
tim postupcima proizvodnje (pri dobi-
janju i preraivanju sirovina i pri izradi
gotovih fabrikata). Industrijski otrovi
dejstvuju na na organizam u obliku
gasa, para, tenosti i praine. Dejstvo
ovih otrova zavisi od koncentracije ot-
rova u vazduhu, od duine dejstva, od-
nosno od duine trajanja kontakta izme-
u organizma i otrovne supstancije, od
naina, organizacije i racionalizacije
rada, od higijensko-tehnike zatite u
postrojenjima i radnim prostorijama i
od individualnih faktora, tj. od rezisten-
cije, reakcije i sposobnosti prilagoava-
nja organizma raznovrsnim tetnim uti-
cajima. Industrijski otrovi'ulaze u orga-
nizam uglavnom putem organa za disa-
nje i preko koe. Ponekad ovi otrovi
prelaze iz usta, nosa i drela i u organe
za varenje, u kojima mogu da izazovu
razne promene prema vrsti i nainu dej-
stva otrova. S obzirom na nain delova-
nja, industrijski otrovi se dele na narav-
ne, i krvne o., o. metabolizma i otrove koji
nagrizaju.
579
otvor Owenove linije

otvor, v. aditus, apertura, foramen, hiatus,
orificium, ostium.
otvoren prelom, v. fractura complicata.
otvoreni pneumotoraks, v. pneumotho-
rax.
otvoreni radioaktivni izvori, radioaktiv-
ne supstancije u kojih nema obezbee-
nja od rasipanja zraenja u okolinu.
Ouabainum, uabain, kristalni glikozid
koji se nalazi u semenu biljke Strophan-
thus gratus i u kori drveta Acocanthera
Ouabaio. Deluje kardiotoniki kao
Strophanthosidum K, ali je od ovoga
malo jai (u istim dozama). Daje se
samo intravenski. Sin. Strophanthosi-
dum G, Strophanthinum G.
ovarialis, ovarijalan, jajniki.
ovariotestis, dvopolna lezda: jedan deo
semenik, drugi deo jajnik.
ovarium, ovarijum, jajnik, jajnjak, parna
enska polna lezda koja lei uz boni
zid male karlice pozadi irokih veza ma-
terice. Za ovu je vezana pomou jajni-
kih veza (ligamenta ovarii propria), sa
svoje lateralne strane pomou lig. in-
fundibulopelvica, najzad se pomou pe-
ritonealne duplikature medijalno vezu-
je sa zadnjim listom irokih veza. Povr^
inu jajnika ini jednoslojni epitel iz str.
germinativum ili klicni epitel, ispod
ovog nalazi se tunica albuginea, a ispod
ove folikuli u raznim stepenima razvoja.
U njima su smetene jajne elije (de
Graafov mehuri, jajonosni mekovi).
Pored ovih mtnuria nalaze se uta tela
(corpora lutea) i corpora albicantia,
koja su stvorena na mestu prsnutih fo-
Ii kula. Stromu jajnika ini vezivno tkivo
bogato krvnim sudovima. O. lui dva
enska hormona, folikulin (estrogen) i
lutein (progesteron).
ovje boginje v. varicella.
ovesna veza draice, veza kojom je drai-
ca pritvrena za donju ivicu preponske
kosti. Poloaj draice moe da bude in-
dividualno razlian, tj. manje-vie uda-
ljen od preponske kosti i ua vagine:
umesto 1,5 cm moe biti udaljen 2 cm,
pa ak i 3,5 cm.
ovesna veza jajnika, nabor peritonealne
maramice kojim se gornji pol jajnika
dri u trbunoj duplji.
ovesna veza penisa, veza koja potie od
simfize preponske kosti i ovojnice pra-
vog trbunog miia, pa se zatim deli na
srednja i bona vlakna. Pozadi ovesne
veze koren penisa se podrava jo pra-
kastom vezom koja spaja fasciju penisa
za most.
oviparne ivotinje izbacuju jaje (nose)
iz maternjeg organizma pre ili posle op-
loenja pa se ono razvija u odreenoj
sredini, zahvaljujui sopstvenoj rezervi
hrane.
ovlaivanje, v. higroskopija.
ovogeneza, proces postanka, tvorba en-
skog gameta, jajeta. Mogu se razlikovati
tri faze: umnoavanje matinih elija
(ovogonija), rastenje ovocita nastalih
preobraajem ovogonija i sazrevanje
ovocita, pri emu se izvri redukcija
broja hromosoma i obrazuju jaja. V. po-
locit, spermatogeneza.
ovojni, opnaste tvorevine koje se nalaze
oko jajne elije ili oko ploda.
ovotestis, polna lezda koja sadri istov-
remeno tkivo semenika i tkivo jajnika.
ovula, v. globuli vaginales.
ovula Nabothi, cistiki proirene lezde
materinog grlia. Postaju kada se zae-
pi izvodni kanal lezde i imaju izgled
cistikih tvorevina razne veliine, ispu-
njenih ukastom sluzavom tenou.
Obino su veliine prosa do zrna gro-
a. Nadovezuju se na cervicitis, a neki
ih smatraju posledicom hiperfolikuline-
mije.
ovulacija, noenje jaja: u sisara prska-
nje jajonosnih mekova i izbacivanje jaj-
ne elije u toku sazrevanja.
ovulatio, ovulacija, prskanje Grafovog fo-
likula i ispadanje jajeta iz njega. Nastu-
pa obino 12 do 16 dana posle prvog
dana poslednje menstruacije ili, tanije
15 dana pre prvog dana naredne men-
struacije.
ovulum (dem. od ovum), jajace, zrela jaj-
na elija ili jaje.
ovum, jaje, jajna elija, postaje u procesu
ovogeneze sazrevanjem ovocita. V. ovo-
geneza.
Owenove linije, mesta interglobularnog
dentina poredana u redove u dentinu
krunice zuba. Nastaju kao posledica po-
580
oxaluria
oiljasti pterigijum

remeaja dentinogeneze. V. dentinum,
dentinum interglobularis.
oxaluria, oksalurija, poveano izluivanje
oksalne kiseline i oksalata mokraom.
oxy-, v. oksi.
oxycephalia, oksicefalija. V. turricephalia.
oxydatio, oksidacija, spajanje s kiseoni-
kom ili gubitak vodonika ili gubitak va-
lencionih elektrona, zbog ega se pove-
ava pozitivna ili smanjuje negativna
valencija.
oxydum, oksid, jedinjenje nekog elemen-
ta s kiseonikom. Oksidi se dele na kise-
le, bazne, amfoterne i indiferentne. Ki-
seli oksidi daju s vodom kiselinu
(2+2=2), bazni oksidi daju
bazu (CaO+H2O=Ca(OH)2), amfoterni
oksidi daju amfoterne elektrolite
(PbO+H2O=Pb(OH)2 ili H
2
PbCh) a indi-
ferentni oksidi ne reaguju s vodom.
oxygenium, oksigen, O, kiseonik, kisik.
Nemetal, gas bez mirisa i ukusa. Naj-
rasprostranjeniji od svih hemijskih ele-
menata. Nalazi se u vazduhu, pomean s
azotom. S veinom drugih elemenata je-
dini se gradei okside. Neophodan je za
ivot ivotinja i biljaka. Upotrebljava se
u medicini za udisanje u raznim anoksi-
jama, naroito u arterijskoj (npr. u
pneumoniji), kao i za udisanje prilikom
davanja narkoze gasovima (npr. azot-
oksidulom, etilenom i dr.).V. oxydatio.
Oxytetracyclini chloridum (oksitetracik-
lin-hlorid), antibiotik izolovan iz Strep-
tomyces rimosus, antibiotik irokog
dejstva; oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
Oxytetracyclimim, ok'sitetraciklin, anti-
biotik irokog antibakterijskog spektra,
dobija se iz Streptomyses rimosus. De-
luje na gram-pozitivne (osim na M. tu-
berculosis), gram-negativne bakterije,
rikecije, neke spirohete, neke viruse i
neke protozoe i upotrebljava se u lee-
nju infekcija prouzrokovanih ovim kli-
cama. Prema naoj farmakopeji, ofici-
nalni su oksitetraciklin-hlorid (Oxytet-
racyclini chloridum) i oksitetraciklin -
dihidrat (Oxytetracyclinum dihydra
turn).
oxytocin, oksitocin, hormon (v. tamo)
neurohipofize koji se stvara u supraop-
tikim i paraventrikularnim jedrima, a
putem hipotalamohipofiznog snopa sti-
e u neurohipofizu gde se nakuplja i
odakle se izluuje.
Oxyuris vermicularis, v. Enterobius ver-
micularis.
ozaena, ozena, hronino oboljenje nosa
praeno jakom i progresivnom atrofi-
jom nosne sluznice, submukoznog tki-
va, pa ak i njegove kotane podloge. Na
suvoj sluznici dolazi do zapaljenja i do
stvaranja krusta. Od njih se iri neugo-
dan zadah. Etiologija je kompleksna
(oteenje sfenopalatinih ganglija). Le-
enje je hirurko i dosta uspeno.
oznaavanje, v. obeleiavanje.
ozonizacija, postupak koji se upotreblja-
va za dezinfekciju vode za pie. Pri tome
se ozonizovani vazduh mesa s vodom.
Ozonizacija vazduha se vri u hladnjaa-
ma klanica u cilju uspenijeg konzervi-
sanja mesa.
ozraivanje, dejstvo jonizujueg zraenja
na odreeni mehaniki ili bioloki sis-
tem; spoljanje o., nastaje od izvora
zraenja van objekta koji se ozrauje, a
unutranje o., od izvora koji je u ozra-
enom objektu ili organizmu; lokalno
o., odnosi se na ozraivanje pojedinih
delova sistema ili organizma, a totalno
ili globalno o. na celokupan sistem
ili organizam.
oiljana kila, v. hernia.
oiljak, v. cicatrix.
oiljasti entropijum, v. entropium.
oiljasti pterigijum, v. pseudopterygium.
581
P, hemijski simbol za phosphor, fosfor.
P, oznaka za prefiks peta u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; l
peta oznaava veliinu koja je za IO
15
,
odnosno za (l 000 000 000 000 000) puta
vea od merne jedinice neke fizike ve-
liine. Na primer, PBq (petabekrel), PW
(petavat).
j, oznaka za prefiks piko u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; l
piko oznaava veliinu koja je zalCH
2
,
odnosno za (0,000 000 000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizike veli-
ine. Na primer, pF (pikofarad), pCi (pi--"
kokiri).
p, oznaka za proton, kad se opisuju nuk-
learne reakcije.
p., u lekarskim receptima skraenica za
partes, delovi.
p-, skraenica za para-, oznaka u imenima
benzehovih disupstitucionih derivata
kojom se obeleava da se supstituenti
nalaze u para-poloaju, tj. u poloaju 1,4.
P
32
, radioaktivni izotop fosfora, primenju-
je se u obliku natrijum-fosfata za lee-
nje primarne policitemije.
Pa, hemijski simbol za element protacti-
nium koji spada u aktinoide.
PAB, skraenica za para-amino-benzojevu
kiselinu, koja se nalazi u kompleksu vi-
tamina B.
PABA, skraenica od para-aminobenzoic-
-acid (para-aminobenzojeva kiselina).
Jedan od faktora iz kompleksa vitamina
B.
PAM-2, v. pralidoksim-hlorid
PAS para-aminosalicilna kiselina. Ima tu-
berkulostatiko dejstvo (spreava razvi-
janje prouzrokovaa tuberkuloze).
Upotrebljava se (uvek u kombinaciji sa
drugim tuberkulostaticima) kao lek
protiv tuberkuloze.
PBI
131
, protein bound iodine
131
<< (engl.) je-
dinjenja joda vezana za belanevine se-
ruma. Odreivanje PBI
131
se primenju-je
za ispitivanje tireoidne funkcije posle
davanja dijagnostike doze radioaktiv-
nog joda J
131
- Poveana koncentracija
PBI
131
u serumu moe da ukae na hi-
perfunkciju titaste lezde.
Pd, hemijski simbol za palladium koji spa-
da u platinske metale.
PDK, skra. za prednje desni kosi ili I kosi
poloaj; tada je bolesnik licem ka ekra-
nu, a leima ka cevi okrenut polulevo,
pa se desnim ramenom oslanja na ek-
ran ili na kasetu sa filmom. Podesan za
rendgensko prouavanje retrokardijal-
nog prostora, leve pretkomore i ascen-
dentne aorte.
Ph., skra. za Pharmacopoea (farmakope-
ja).
pH (potentia hydrogenii, vodonini eks-
ponent), jeste dekadni logaritam kon-
centracije vodonikovih jona s prome-
njenim znakom. pH je, slino Ch, meri-
Io aktualne kiselosti odnosno bazinos-
ti. Ako je, npr., *10-
2
, pH=2 ltd. U
neutralnom rastvoru pH=7, u kiselom
od O do 7, a u baznom od 7 do 14.
Ph. lug. III, skra. za Pharmacopoea Iu-
goslavica III, Jugoslovenska farmakope-
ja, III izdanje.
PIF, skra. za prolaktin-inhibirajui fak-
tor, v. neurohypophysis.
ptL, skra. za pilula (pilulae).
582
PLK pakovanje desni

PLK skra. za prednje levi kosi ili II kosi
poloaj; tada je bolesnik licem ka ekra-
nu, a leima ka cevi, okrenut poludesno
pa se levim ramenom oslanja na ekran
ili na kasetu s filmom. Podesan za rend-
gensko prouavanje sve etiri srane
upljine, aortnog luka i prednjeg sre-
dogrua.
PMS, v. gonadotropini. PNA, parika
nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni
na kongresima anatoma u Parizu 1955. god.
i u Njujorku 1960. godine.
Po, hemijski simbol za element polonijum.
poaz, oznaka P (poise), vansistemska jedi-
nica za dinamiku viskoznost ija je
upotreba posle 1980. god. zakonom za-
branjena, l P = 0,1 Pa s. PPLO
(pleuropneumonia-like-organisms), od svih
ostalih mikroorganizama razlikuju se time
to nemaju elijskog zida; to su najmanji
mikroorganizmi koji se mogu kultivisati in
vitro. Izolovani su iz razliitih izvora:
ljudi, ivotinje, biljke, zemljita i otpadne
vode. Neki izazivaju oboljenja u ljudi i
ivotinja, dok su drugi deo normalne flore
sluznica. Pripadaju mikroplazma
mikroorganizmima. praecip., skraenica
za praecipitatus, a,
um (taloen, taloena, taloeno). Pt,
hemijski simbol za element platinu.
pachycholia, pahiholija, nenormalna gus-
tina ui.
pachydermia, pahidermija, zadebljanje i
stvrdnjavanje koe nastalo hipertrofijom
svih slojeva kao posledica dugotrajnijeg
zapaljenja. V. elephantiasis; p. laryngis,
pahidermija grkljana, belias-tosiva
zadebljanja sluznice grkljana, suhe i
neravne povrine, nepravilno lo-
kalizovana, najee u glotisu. Predstav-
ljaju prekancersko stanje koje moe da u
tom obliku postoji dug niz godina.
pachymeningitis, pahimeningitis, zapa-
Ijenje tvrde modane opne; p. cervica-
Hs hypertrophica, zapaljenje, zadebljanje
tvrde modanice u oblasti vrata koje
dovodi do pritiska na korenove ivaca za
ruke i na samu kimenu modinu, ule d
ega dolazi do mlitave odue tosti ruku, a
spastine oduzetosti nogu; p. externa,
spoljanji p., nastaje najee
traumatski; p. haemorhagica interna,
hronini hemoragijski p., nastaje kao
posledica trauma glave, alkoholizma,
infekcije itd.; p. interna, unutranji p.,
zapaljenje unutranje strane tvrde mo-
danice (gnojno, fibrinozno, putridno).
Nastaje najee prelaskom inflamator-
nog procesa s kostiju lubanje.
pachymeninx, pahimeninks, tvrda mo-
danica, v. dura mater.
pachynema, pahinema, trei stadijum
profaze u I mejoznoj deobi, kada spare-
ni hromosomi postaju jasnije vidljivi.
pachyonychia, pahionihija, zadebljanje
nokatne ploe. Sin. onychauxis.
pachyperitonitis, pahiperitonitis, perito-
nitid\sa zadebljanjem peritoneuma.
pachypleuritis, pahipleuritis, v. fibrotho-
rax.
paji hod, v. hod.
padavica, v. epilepsija.
paedatrophia, pedatrofija, atrofija odoj-
eta, tj. trei stadijum atrofije odojeta
u kojem je iezla svaka rezerva masti,
pa i ona lokalizovana na obrazima u ob-
liku Bichatovih jastuia. V. athrepsia.
paederastia, pederastija, polni snoaj
mukarca s deakom. Sin. paedicatio. V.
homoseksualnost.
paedicatio, v. paederastia.
paedophilia, pedofilija, ispoljavanje po-
Inog prohteva prema nezreloj deci. Pe-
dofilna crta postoji, kao znak degradaci-
je erotskog objekta, u staraca, a perverz-
nom postaje kad se javi u mukarca u
punoj polnoj aktivnosti. Zadovoljavanje
pedofilnog prohteva vodi obino silova-
nju.
Pagetova bolest, v. bolest, osseitis.
pajajnik (parooforon), ostatak epitelnog
del Wolffovog tela u jajniku odrasle
ene (epoophoron, Rosenmllerov or-
gan). V. zastranjeni sud.
pakovanje desni, terapijska metoda za Ie-
enje zapaljenjskih procesa desni u ko-
joj se one za due ili krae vreme prekri-
vaju naroitim masama.Svrha pakova-
nja je da, slino zavoju, titi desni od po-
vreivanja, da ih imobilie, sprei nago-
milavanje ostataka hrane i bakterija na
desnima, omogui primenu i due dej-
stvo nekih lekova i potpomogne suzbija-
583
palac palpebra

nje zapaljenja desni; p. d. masama za
privremeno zatvaranje zuba, to je naj-
ee koriena vrsta pakovanja. Ostav-
lja se na mestu primene 24 asa i moe
da se ponovi nekoliko puta po potrebi;
p. d. parafinom, primenjuje se rede,
naroito u leenju progresivnih paro-
dontopatija. Pakovanje se unosi u gingi-
valne depove i preko desni; p. d. cin-
koksid-eugenol vatom, slui kao zavoj
za prekrivanje ogoliene povrine desni
posle gingivektomije. Omoguava neo-
metanu epitelizaciju. Moe se ligirati
koncem. Posle 7 dana se skida a po po-
trebi se ponavlja. Umesto eugenola
moe se zameati uljem karanfilia. Po-
to se stavlja pod pritiskom slui i za he-
mostazu; p.d.gotovim pastama, jed-
nostavnije je jer se masa iz tube ili teg-
lice odmah moe koristiti za pakovanje.
Sin. zavoj desni
palac (prst na ruci i nozi), v. hallux, pollex.
palatalis, nepan, v. palatinalis.
palatinalis, nepan, pripada nepcu ili se
odnosi na njega. Sin. palatalis.
palatinus, nepani, npr. os palatinum,
nepana kost.
palatorrhaphia, palatorafija, hirurka in-
tervencija u cilju ispravljanja nepca u
palatoshizi.
palatoschisis, palatoshiza, rascepljenost
nebaca kao posledica poremeenog raz-
vitka. Obino je p. udruena sa zejom
usnom. V. labium leporinum; p. occul-
ta, rascepljenost muskulature mekog
nepca, ali je rascep presvoen usnim i
nosnim slojem sluznice. Na prvi pogled
nepce izgleda intaktno, mada je govor
unjkav.
palatum, nepce, gornji zid usne duplje: p.
durum, tvrdo nepce zahvata prednje
dve treine nepca i sadri kotane ploi-
ce; p. molle, meko nepce, zauzima za-
dnju treinu nepca i sadri miie koji
kontrakcijom pri gutanju pdiu meko
nepce i dodirujui ispupenje na za-
dnjem zidu drela grade pregradu izme-
u gornjeg i srednjeg sprata drela,
ime spreavaju da hrana iz usne duplje
dospe u nosnu duplju.
PaIi-banja, banja na severnoj obali jeze-
ra Pali, 7 km istono od Subotice, na
105 m n.v. Njen klimat deluje sedativno.
Voda iz jezera (leti, 18-28C), slabo mi-
neralisana i alkalna, koristi s u kupati-
lu. Koristi se i lekovito blato iz jezera. U
ovoj banji se lece: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije i
hronina oboljenja enskih polnih orga-
na. Banja je oporavilite, odmaralite i
letovalite.
palladium, Pd, paladijum, hemijski ele-
ment, pripada grupi platinskih metala.
palliativa, palijativna sredstva, ona koja
olakavaju tegobe, ali ne lece bolest. V.
simptomatska terapija, therapia.
pallidus, bled, npr. globus pallidus, bledi
deo soivastog jedra.
palma manus, sredina jama na prednjoj
strani ake, tj. na dlanu.
palmaris, palmaran, dlanski, ono to pri-
pada dlanu.
palor, bledilo, bleda boja koe i sluznica,
znak malokrvnosti ili posledica slabije
cirkulacije krvi u krvnim sudovima
koe (spazam krvnih sudova, pad kr-
vnog pritiska).
palpacijska perkusija, v. percussio.
palpatio, palpacija, pipanje, oseanje ru-
kom; vrenje lakog pritiska prstima na
povrini tela u cilju utvrivanja vrsti-
ne, oblika, i drugih osobina organa koji
se nalaze ispod ruke, odnosno ake koja
palpira. P. slui i za procenjivanje oset-
Ijivosti ili bola na mestu na kome se vri;
p. bimanualis, bimanualna palpacija,
palpacija obema akama; p. bimanua-
lis baseos oris et mandibulae, (stom.)
dvoruno pipanje poda usne duplje ili
donje vilice: jednom rukom ispod donje
vilice a drugom u ustima, radi utvriva-
nja prisustva preloma vilice, ciste, tu-
mora itd.
palpebra, oni kapak, koni nabor ispred
one jabuice, gornji i donji kapak (pal-
pebra superior et inferior). Sadri fib-
roznu ploicu (tarsus) koja mu daje v-
rstinu. Zadnja strana kapka obloena je
sluznicom (tunica conjunctiva palpeb-
rarum). U oba kapka nalazi se kruan
mii (m. orbicularis oculi) koji svojom
kontrakcijom priljubljuje kapke i zatva-
ra oko. U kapku se nalaze lojne i znojne
lezde koje se otvaraju izvodnim kanali-
584
palpebralis pancreatitis

ma na slobodnoj ivici kapka. Prednje
usne slobodnih ivica kapaka obrasle su
kratkim dlakama nazvanim trepavice
(cilia).
palpebralis, palpebralan, kapani, koji se
odnosi na kapak.
palpirati, v. palpatio.
palpitatio, palpitacija, vrlo ubrzan rad
srca kojeg bolesnik osea. Palpitacija
moe biti ritmina ili aritmina.
pamenje, sposobnost fiksiranja- organi-
zovanja, zadravanja i reprodukcije jed-
nom doivljenih psihikih sadraja.
Faze p. su: upamivanje, zadravanje i
reprodukcija, odnosno prepoznavanje -
rekognicija.
pampiniformis, oblika vinove lozice na
okotu, uvrnut, kitnjast, npr. plexus
pampiniformis, venski splet semene vr-
pce u mukarca.
panagglutinatio, panaglutinacija, meu-
sobno slepljivanje eritrocita serumom
svake krvne grupe, najee posledica
bakterijske infekcije.
panangiitis, zapaljenje koje zahvata sve
slojeve krvnog suda.
panaritium, panaricijum, prit, gnojno za-
paljenje prstiju i ake izazvano gnojnim
bakterijama, koje prodiru veoma esto
kroz neznatne povrede koe; duboki p.,
p. tendinosum: gnojno zapaljenje omota-
a tetiva prstiju, flegmona fascijalnih
prostora dlana i meuprstnih flegmona.
Hirurka intervencija treba da je bla-
govremena kako ne bi dolo do veih i
trajnih oteenja (nekroza tetive, kon-
traktura prsta) radne sposobnosti; po-
vrni p., p. cutaneum, koni panarici-
jum; p. subcutaneum, potkoni panarici-
jum; p. subunguale, p. paraunguale (pa-
ronychia), gnojno zapaljenje ispod nokta
i oko nokatne koice i korena nokta.
panarteritis, zapaljenje svih slojeva zida
arterija.
panarthritis, panartritis, zapaljenje svih
zglobova ili zapaljenje svih delova jed-
nog zgloba.
pancarditis, pankarditis, difuzno zapalje-
nje srca, koje zahvata perikard, mio-
kard i endokard.
Pancoastov sindrom, v. Pankoastov sin-
drom.
Pancoastov tumor, naziv po autoru, koji
je opisao kliniku sliku karcinoma vrha
plua s bolom oko ramena, sa zrae-
njem prema ruci, Homerovim sindro-
mom (jednostrani enoftalmus, mioza,
ptoza i anhidroza), kao i atrofijom mii-
a ruke i ake. Ovaj karcinom vrha plu-
a izgleda da potie od zavrnih bron-
hiola i proima vratni simpatini gan-
glion i bronhijalni splet.
pancreas, pankreas, guteraa, lezda tr-
bune duplje, koja lei iza eluca, a isp-
red I i II slabinskog prljena. Glava p.
obgrljena je vijugom duodenuma. Njen
izvodni kanal uliva se u duodenum. U p.
postoje i ostrvca elije koje sainjavaju
njegov endokrini deo; p. svoj egzogeni
sekret izluuje u dvanaestopalano cre-
vo sudelujui na taj nain u procesima
varenja. Endokrina funkcija pankreasa
sastoji se u stvaranju insulina. V. insu-
lin; p. cysticum, cistini pankreas, stva-
ranje mnogobrojnih cista u pankreasu
usled poremeaja u razvoju izvodnih
kanalia pankreasa, zatvaranja njiho-
vog lumena i zadravanja sekreta. Ova
promena esto je kombinovana sa cis-
tinom jetrom, cistinim bubrezima i s
pojavom angioma i stvaranjem cista u
malom mozgu.
pancretalgia, pankreatalgija, bol u pan-
kreasu.
pancreatectomia, pankreatektomija, od-
stranjivanje pankreasa operativnim pu-
tem.
pancreaticoduodenostomia, pankreati-
koduodenostomija, anastomoza Wir-
sungovog kanala ili preseenog pan-
kreasa s duodenumom.
pancreaticojejunostomia, pankreatiko-
jejunostomija, anastomoza Wirsungo-
vog kanala ili preseenog kraja pan-
kreasa s jejunumom.
pancreaticus, pankreatian, koji pripada
pankreasu, npr. ductus pancreaticus,
pankreasni kanal.
pancreatitis, pankreatitis, zapaljenje gu-
terae; p. acuta, p. koji moe nastati u
toku infektivnih bolesti ili prelaskom
infekcije u guterau metastatski ili sa
unih puteva u holelitijazi; p. chroni-
ca, p. koji nastaje u gojaznih osoba, ar-
585
pancreatoduodenectomia pantoskopska stakla

teriosklerotiara i sifilitiara; moe biti
uzrok nekroze pankreasa, ponekad i di-
jabetesa.
pancreatoduodenectomia, pankreato-
duodenektomija, odstranjivanje glave
guterae s duodenumom ili celog pan-
kreasa s* duodenumom, obino zbog
karcinoma pankreasa.
pancreatoduodenostomia, pankreato-
duodenostomija, v. pancreaticoduode-
nostomia.
pancreatographia, parikreatografija, ub-
rizgavanje hidrosolubilnog kontrasta u
laparotomijom otkriveni pankreas od-
nosno u njegov kanal radi rendgenskog
snimanja.
pancreatolithectomia, pankreatolitekto-
mija, uklanjanje kamenaca iz pankreasa
hirurkim putem.
pancreatolithiasis, pankreatolitijaza, pri-
sustvo kamenaca u kanalima ili paren-
himu pankreasa.
pancreatotomia, pankreatotomija, incizi-
ja na pankreasu u sluaju apscesa ili Ii-
tijaze u njemu.
pancytopenia, pancitopenija, smanjenje
elija svih krvnih loza u perifernoj krvi.
Najee je izazvana aplazijom kostn^
sri. Sin. anaemia aplastica; p. congeni-
talis, Fankonijev sindrom.
pancvtosis, pancitoza, poveanje elija
svih krvnih loza u perifernoj krvi.
pandemija, naglo irenje neke epidemije
na velikom prostranstvu - na vie dra-
va, ceo kontinent ili vie kontinenata.
Pandyjeva reakcija, v. reakcija.
panel-diskusija, nain diskutovanja o od-
reenom medicinskom problemu, u
kome uestvuje vie strunjaka, dok je-
dan od njih, najbolji poznavalac pitanja
(u svojstvu moderatora) usmerava dis-
kusiju.
panflebitis, v. panphlebitis,
panhypopituitarismus, panhipopituita-
rizam, v. morbus Simmonds i v. syndro-
ma Sheehan.
panmyelopathia, panmijelopatifa, pore-
meaj elija svih krvnih loza u kostnoj
sri; p. constitutionalis infantilis, Fan-
konijev sindrom.
panmyelophtisis, panmijeloftiza, aplas-
tika anemija. V. anaemia.
panniculitis, panikulitis, zapaljenje po-
tkonog masnog tkiva. U Pfeifer-Christi-
jan-Weberovoj bolesti dolazi do formi-
ranja recidivantnih potkonih vorova,
praenih povienjem telesne temperature,
kao posledicom hematogene dise-
minacije iz nekog infektivnog arita. U
lipogranulomatosis subcutanea Roth-
mann-Makai javljaju se kontinuirano
manji vorovi u potkonom masnom
tkivu bez temperature (u kahektike
dece). panniculus adiposus, masno
jastue, sloj
potkonog masnog tkiva. V. subcutis.
pannus, panus, znak reparacije koji se sre-
e u teim zapaljenjima ronjae. Povr-
inski i duboki krvni sudovi prodiru u
ronjau, vukui granulaciono tkivo, te
stvaraju panus. Prema poreklu postoje: p.
degenerativus, razvija se na lepom oku,
npr., u sluaju glaukoma apsolu-tum; p.
scrophulosus, u sluaju kerati-tis
skrofuloza; p. trachomatosus, u sluaju
trahoma. Prema klinikom izgledu
postoje: p. crassus s. carnosus, debeo,
mesnatog izgleda, bogat krvnim sudovima;
p. tenius, nean panus, s malo krvnih
sudova.
panophthalmia, v. panophthalmitis.
panophthalmitis, panoftalmitis, gnojno
zapaljenje celokupnog sadraja one ja-
buice. Uzroci: povreda, operacija, sep-
tikemija, ili nastaje metastatikim pu-
tem. Ishod je gubitak one jabuice.
panphlebitis, panflebitis, zapaljenje sva
tri sloja zida vene. pansinusitis,
pansinuzitis, zapaljenje svih
paranazalnih upljina. pantljiara,
parazit (odrasli) u vidu trake razliite
duine. Sastoji se iz glavenog dela
(scolex), vrata i tela (strobila). TeIo je
izdeljeno u lanie. U svakom od njih
nalaze se i muki i enski polni organi.
Prema tome pantljiare su hermaf-roditi.
V. taenia.
pantljika, materina, ligamentum teres
uteri, veza koja potie sa svake strane
materice do prednjeg trbunog zida,
prolazei kroz preponski kanal sve do
velikih usana stidnice i bruika.
pantoskopska stakla, v. stakla.
586
pantotenska kiselina
paprat

pantotenska kiselina, hidrosolubilni vi-
tamin. Koenzim A, fizioloki aktivni ob-
lik pantotenske kiseline, igra vrlo vanu
ulogu u metabolizmu kao koenzim za
niz razliitih reakcija koje katalizuju en-
zimi.
panuveitis, zapaljenje koje istovremeno
zahvata sve delove uveje: duicu, cilijar-
no telo i sudovnjau.
Panzerherz, (nem.) pancirsko,.oklopljeno
srce, srce koje se nalazi u perikardu u
kojem su staloene soli kalcijuma. V. pe-
ricarditis calcificans.
papagajska bolest, v. ornitosis.
papataijeva groznica, v. febris papatacl
Papaver somniferum, mak. Osuen sok
nezrelih ahura maka je opijum, koji sa-
dri vie alkaloida od kojih su terapijski
najvaniji morfin, kodein i papaverin.
papaverin, alkaloid iz opijuma; olabavlju-
je glatke miie, naroito miie arteri-
ja. Prema naoj farmakopeji, oficinalna
je so papaverin-hlorid (Papaverini chlo-
ridum). Upotrebljava se kao spazmoli-
tiko sredstvo.
papilla, bradavica, kvrica; p. entalis,
deo zubne klice mezodermalnog porek-
la iz koga se stvara dentin. Istovremeno
je pretea zubne pulpe. Sin. organon
dentinus. V. membrana eboris; p. inter-
entalis, meuzubna papila, deo desni
smeten izmeu dva susedna zuba, koji
ispunjava meuzubni prostor koronar-
no do kontaktne take. Sastavljena je od
dve papile (vestibularne i'oralne), obli-
ka kupe, meusobno povezane prevo-
jem koji odgovara kontaktnoj taki. Sin.
p. meduzubna, meso meduzubno; p. ner-
vi s. fasciculi optici, papila vidnog iv-
ca, mesto na kome nervna vlakna mre-
njae naputaju onu jabuicu i ine
vidni ivac. Lei nazalno od ute mrlje i
ima lako ovalan oblik, veliine je
1,5 mm. Boja papile razlikuje se od boje
ostalog onog dnau Centar je neto udu-
ben i tu ulaze odnosno izlaze iz one ja-
buice arterija i centralna vena retine.
papillaris, papilaran, koji pripada brada-
vici, bradaviast, npr. m. papillaris, pa-
pilarni miii u srcu.
papilitis, papillitis, zapaljenje introku-
larnog dela vidnog ivca. Odnosi se na
papilu i deo ivca neposredno iza nje.
Oftalmoskopom se vidi daje papila ote-
ena, zbrisanih granica, hiperemina.
Praen je padom otrine vida i ispadom
u vidnom polju. Uzroci: pored optih uz-
roka mogu postojati i lokalni (uveitis,
retinitis, horioiditis).V. neuritis n. optici.
papilloma, benigna neoplazma poreklom
iz epitela koja se u vidu resica izdie iz-
nad povrine epitela, nalee na osnovi-
cu koju ini veoma nena vezivnovasku-
larna stroma; p. laryngis, papilom gr-
kljana, izrastaj koji u odraslih osoba, a
naroito u srednjih i starijih godita
predstavlja prekancersko stanje. Malig-
na alteracija prividno benignog tumora
otkriva se ponovljenim biopsijama i
mikroskopskim pregledom. U tim go-
ditima se samo u retkim sluajevima
radi o pravom benignom izrastaju. U
male dece javlja se juvenilni papilom gr-
kljana (p.l.iuvenile) koji ima virusnu
etiologiju, pa se zbog estih ekstrakcija
obino ne moe da izbegne traheotomi-
ja. Bujanje ovog izrataja obino presta-
je posle puberteta.
papilomakularni snop, deo nervnih vla-
kana mrenjae koji se u vidu snopa
prua izmeu papile vidnog ivca i ma-
kule. Ovi neuriti ine najkrai horizon-
talni put izmeu papile i ute mrlje. Ula-
ze u temporalne kvadratne papile. Ne-
posredno iza papile ovaj snop zauzima
temporalnu polovinu vidnog ivca, a
idui prema centralnom nervnom siste-
mu sve vie se pribliava centralnim de-
lovima vidnog ivca.
papillomatosis cutis carcinoides Got-
tron, kvrgava bujanja na donjim ekstre-
mitetima na bazi venske insuficijencije
ili trauma.
papir, artikulacioni, (stom.) trake od har-
tije pravougaonog ili potkoviastog ob-
lika, sa slojem boje ili voska na jednoj ili
obe strane. Ako se umetne izmeu zuba
gornje i donje vilice, boja se lako preno-
si na zube. Slui za obeleavanje onih
mesta na zubima koja dolaze u kontakt
sa zubima iz suprotne vilice u raznim
poloajima i pokretima. Sin. hartija arti-
kulaciona, papir indigo (stom.).
paprat, muka, v. Aspidium Filix mas.
587
paprika paraformaldehid

paprika, v. Fructus Capsici.
papula, primarna eflorescencija u vidu
malog, vrstog, mahom zaravnjenog iz-
dignua, veliine soiva i veeg. Nastaje
elijskom infiltracijom.
papulonekrotiki tuberkulid, mali vori-
i u koi, preteno lokaiizovani na opru-
zakim stranama ekstremiteta, koji se
javljaju na mahove, centralno se stapaju
i zaceljuju belim, krunim oiljcima.
Sin. tuberculosis papulonecrotica.
papulozan, koji ima oblik papule.
papulozni sifilid, sifilisna tvorevina u se-
kundarnom stadijumu papuloznog obli-
ka.
papvraceus, slian hartiji, tanak kao har-
tija, npr., lamina papyracea, lateralni
zid labirinta sitaste kosti.
Paquelinov termokauter, aparat za ispa-
ljivanje (kauterizaciju) koji se sastoji od
upljeg platinskog noa ili igle, koji se
zagreju na plamenu; zatim ih meavina
benzinske pare i vazduha, koja kroz njih
proue, odrava u usijanom stanju.V.
termokauter.
para, v. vapor.
para-, u sloenicama oznaava da je netox
pored neega, neto slino neemu ili
neto to je sporedno npr. paranazalne
duplje, duplje koje se nalaze pored nos-
ne duplje.
para-aminobenzojeva kiselina, v. PABA.
para-aminohipurna kiselina (PAH), je-
dinjenje koje se koristi za odreivanje
zapremine plazme koja proe kroz bub-
rege za odreeno vreme, budui da se
plazma koja prolazi kroz bubrege u po-
tpunosti oisti (oslobodi) ovog jedinje-
nja.
paracentesis, paracenteza, mala poluk-
runa incizija kroz zadnju polovinu bu-
banjske opne u cilju ispranjavanja se-
roznog ili gnojnog eksudata iz bubanj-
ske duplje. Sin. miringotomija.
paracentrina inverzija, v. inversio.
Paracetamolum (paracetamol), v. aceta-
minofen.
Paracolobacterium, porodica Entero-
bacteriacae.
paracolpium, parakolpijum, okolna tkiva
usmine, loa usmine.
paracusis, parakuzija, svako izoblienje
oseaja sluha; p. WiIUsIi
1
bolji oseaj
sluha u bunoj sredini.
paradidymis, paradidim, v. Giraldesov or-
gan.
paradoksni pokreti donje vilice, u is-
tostranom prelomu kondila i tela man-
dibule do okluzije prvo dolazi u predelu
poslednjih zuba na povreenoj strani, a
daljim zatezanjem miia zatvaraa bra-
da se ne pribliava gornjoj vilici, ve se
od nje udaljuje.
paradysenteria, paradizenterija, dijareja
koja lii na blag oblik dizenterije.
paraesthesia, parestezija, oseaj utrnu-
losti, bockanja, toplote ili hladnoe,
svraba, miljenja mrava pod koom u ob-
lasti oivenoj pojedinim konim ivci-
ma ili njihovim granama. Moe biti pro-
uzrokovan, kako patolokim procesima
u perifernim ivcima, tako u procesima
u viim ivanim centrima; p. nn. inf-
raorbitalis, alv. inferioris et menta-
lis, utrnulost inervacionog podruja
ovih nerava, privremena ili trajna; po-
sledica je preloma gornje vilice, kota-
nog dela poda orbite, donje vilice, he-
matoma u kanalu nerva, tumora kosti i
dr.
paratzofagusna dijafragmatska herni-
ja, v. hernija.
parafimoza, v. paraphimosis.
paraffinoma, parafinom, naziv za oblik
zapaljenja plua koje se javlja u vidu tu-
mora koji se najee lokalizuje oko hi-
lusa plua, a odlikuje se pojavom fibroz-
nog oiljka u kome se moe dokazati
prisustvo parafina.
Paraffinum, parafin, svaki zasieni ugijo-
vodonik metanskog reda. Meki parafin,
koji se topi na 36-4O
0
C, koristi se u koz-
metici, u potkonim injekcijama, radi
korigovanja deformacije lica, ili za otk-
lanjanje bora na licu; P. liquidum, teni
parafin, slui kao laksantno sredstvo
(oficinalan je prema naoj farmakopeji),
za spravljanje lekovitih masti i suspenzija
nerastvorljivih lekova. P. solidum, smea
vrstih ugljovodonika. V. ceresin.
parafinsko kupanje, v. kupanje.
paraformaldehid, polimerizacioni proiz-
vod formaldehida. Zagrevanjem osloba-
588
paraganglioma paralysis

da formaldehid, te slui za dezinfekciju
prostora.
paraganglioma, paragangliom, neoplaz-
ma koja anatomski nastaje van hromafi-
nog tkiva, nadbubrenih lezda, a ine
je zrele elije koje su po morfolokom
izgledu sline ili identine sa elijama
koje grade sr lezda. Postoji benigni i
maligni oblik ovih neoplazmi; p. inter-
caroticum, tumor karotisnog glomusa;
p. medularis, tumor tkiva sri nadbub-
renih lezda. Sin. pheochromocytoma.
paraganglion, organ koji je po poloaju i
poreklu u vezi sa simpatikim ivanim
sistemom. Sadri ganglijske elije, vlak-
na i hromafine elije bogato vaskulari-
zovane, npr. g. suprarenale, sr nadbub-
rene lezde; p. aorticum abdominale,
Zuckerkandlov paraganglion koji zakr-
ljava u odrasle osobe; p. cardiacum,
srani paraganglion, u predelu venane
arterije i pretkomore.
parageusia, parageuzija, poremeena ili
izmenjena percepcija ukusa.
paragranuloma, paragranulom, najblai
oblik Hodgkinove bolesti u kojeg postoje
u limfnim lezdama samo limfociti i
plazmociti i retke Reed-Sternbergove
elije.
parahaemophilia, parahemofilija, hemo-
ragijski sindrom izazvan naslednim
manjkom V inioca koagulacije.
parahidrosis, parahidroza, sekrecija zno-
ja nenormalnog sastava: brom-, chrom-,
heam-, urhidrosis.
parakeratosis, parakeratoza, nepotpuno
oroavanje elija epiderma; kliniki se
ispoljava deskvamacijom, a histoloki
se u elijama roastog sloja vide jedra.
parakinesis, parakineza, nepravilan po-
kret nastao usled nedostatka koordina-
cije. V. ataxia, koordinacija.
paralaksa, prividno pomeranje nekog
predmeta to nastaje pri promeni polo-
aja posmatraa. I obratno, prividno po-
meranje uoenog predmeta pri prome-
ni poloaja svetlosnog izvora (npr. rend-
genske cevi).
Paraldehydum, paraldehid, polimeriza-
cioni proizvod acetaldehida, bistra, bez-
bojna tenost, svojstvena mirisa, nepri-
jatna i otra ukusa. Upotrebljava se kao
hipnotiko sredstvo.
paralelometar, (stom.) mehanika napra-
va za merenje nagnutosti prirodnih
zuba, ucrtavanje protetskog ekvatora
na radnom modelu i ubacivanje preciz-
nih atemena u stomatoloke nadokna-
de izmodelovane u vosku. Elektrini i
turbinski paralelometar koristi se u
frez-tehnici, odnosno pri kombinova-
nju fiksnih i pokretnih zubnih proteza.
paralitiar, (1) onaj koji je oboleo od odu-
zetosti, paralize; (2) oboleli od progre-
sivne paralize. V. paralysis progressiva.
paralitiki ileus, v. ileus.
paralitiki toraks, v. thorax.
paralyticus, paralitian, (1) koji je oduzet;
(2) koji se odnosi na progresivnu para-
lizu. V. paralysis progressiva.
paralysis, paraliza, oduzetost, gubitak
neke ivane funkcije (oduzetost miia
inervisanih motornim ivcem, presta-
nak sekrecije). Moe biti organska, pro-
uzrokovana anatomskom lezijom ivca
ili viih ivanih centara ili samoga mi-
ia, ili moe biti funkciona, kada postoji
oduzetost uz potpunu anatomsku
ouvanost svih odgovarajuih organa.
V. hysteria; p. agi tans, oboljenje pri
kome postoje degenerativne promene u
supkortikalnim jezgrama (globus palli-
dus i substantia nigra). Nastaje pri kraju
etvrte i pete decenije; po nekima je po-
sledica ranog starenja navedenih delo-
va mozga. Kliniki se ispoljava tzv. Par-
kinsonovim sindromom. Sin. Parkinso-
nova bolest; p. akomodacije, gubitak
sposobnosti oka za akomodaciju usled
paralize cilijarnog miia zbog ega oko
ne moe da vidi bliske predmete. Uzroci
su: kontuzije one jabuice, trovanja
(atropinom, botulizam), ukapavanje Ie-
kova u oko (atropin i si.), zarazne bolesti
(najee difterija), sifilis mozga, tabes
i progresivna paraliza; alkoholi-carska
p., oboljenje koje se javlja u al-
koholiara i po simptomima podsea na
progresivnu paralizu; p. ascendens, v.
Landryjeva p.; atrofika p., oduzetost
koja se javlja s atrofijama miia. Nasta-
je usled oteenja perifernog motornog
neurona; p. bulbaris progresiva, pro-
589
paralysis paralysis

gresivna bulbarna paraliza, oduzetost
miia inervisanih bulbarnim ivcima
usled degeneracije njihovih jezgri. Po-
stoje poremeaji gutanja, govora, vata-
nja i mimike, fibrilarni trzaji i atrofija
miia jezika. Obino je zavrni stadi-
jum progresivne spinalne miine atro-
fije (Aran-Duchenne) ili amiotrofike Ia-
teralne skleroze. V. poliomyelitis, sclero-
sis lateralis amyotrophica, i pseudobulba-
ris; p. cerebralis infantilis, cerebralna
deija oduzetost, paraliza koja obuhvata
sledee tipove: (1) diplegia spastica
infantilis, ili Littleova bolest; (2) hemip-
legia spastica, usled poroajne traume
ili encefalitisa; (3) kdngenitalna obost-
rana hemiplegija (naroito je pogoena
ruka) i (4) ekstrapiramidni sindrom;
Erbova p., oduzetost miia inervisanih
ograncima gornjeg dela (korenovi Cs i
Ce) brahijalnog spleta (m. deltoi-eus
biceps, m. brachialis int. i m. spi-nator
longus). Nastaje najee usled
poroajne traume novoroeneta. Ispo-
Ijava se odsustvom tetivnih refleksa, at-
rofijom, poremeajima u reakcijama na
elektrine nadraaje, hipestezijom. Sin.
Duchenne-Erbova p., p. obstetricalis; p
v
glasnice (glotisa), nepokretljivost jedne
ili obeju glasnih ica. Glasna ica moe
biti u paramedijanom poloaju (p. m.
posticusa) ili u intermedijanom poloaju
(kadaverozni poloaj). Pri prvom
poloaju postoje tekoe pri disanju, pri
drugom tekoe pri fonaciji; Klump-
keova p., oduzetost donjeg dela cervi-
kalnog pleksusa, usled ega se oduzimaju
i atrofiu mali miii ake (to dovodi do
obrazovanja kandaste ake) i flekso-ri
podlaktice. Ako su korenovi povree-ni
(najee pokidani usled pada, poro-
ajne traume itd.), pre nego to se od njih
izdvoje rami communicantes dolazi i do
Claude-Bernard-Hornerovog sindroma;
Landryjeva p., oduzetost koja zahvata
najpre stopala, pa se postepeno penje
zahvatajui ruke i zavrava se oduzeto-
u ivotnih centara u bulbusu. Moe
biti razliitog porekla (mijelitis, polio-
myelitis, polineuritis) i razliite etiolo-
gije (toksike, infektivne). Sin. p. ascen-
dens; p. mokrane beike, v. cystopa-
ralysis; p. nervi facialis, oduzetost faci-
jalnog ivca. Simptomi su: zbrisane
bore odgovarajue polovine ela, nemo-
gunost zatvaranja oka, oputen donji
kapak, obrisana nazolabijalna bora,
sputen ugao usta, oputen obraz, sma-
njeno luenje pljuvake i, esto, otee-
na percepcija ukusa na prednje dve tre-
ine odgovarajue strane jezika. Pri po-
kuaju pokazivanja zuba odgovarajui
ugao usta je nepokretan. Pri supranuk-
learnoj (centralnoj) oduzetosti facijal*
nog ivca zahvaena je samo muskula-
tura usana na strani suprotnoj leziji. Naj-
ei neposredni uzrok p.n.f. je kom-
presija usled edema u uzanom kota-
nom kanalu kroz koji prolazi facijalni i-
vac. Etiologija je reumatika, toksiko-
infektivna, otogena i traumatska. V. Ia-
gophthalmus, Bellov fenomen (pod
znak). Sin. prosopoplegia, monoplegia /a
cialis; p. obstetricalis, poroajna odu-
zetost, oduzetost u novoroeneta pro-
uzrokovana poroajem. Nastupa zbog
pritiska na ivce i ivane spletove ili
zbog njihovog istezanja za vreme poro-
aja. P.O. moe da nastupi u predelu n.
facijalisa ili gornjih ekstremiteta. Postoji
gornja oduzetost brahijalnog spleta
(tip Erb-Duchenne) i, rede, donja odu-
zetost tog spleta (tip Klumpke); p. pro-
gressiva, progresivna paraliza, duevna
bolest koja se javlja u malog broja si-
filitiara (uprkos leenju) 3-30 godina
posle infekcije. Patolokoanatomski po-
stoje zapaljenjske i degenerativne pro-
mene u kori frontalnih renjeva. Klini-
ki se ispoljava somatskim promenama:
Argyll-Robertsonov znak, dizartrija, pe-
ribukalne fibrilacije, u poetku gojenje,
zatim teka kaheksija, poremeaj ruko-
pisa, kao i psihikim poremeajima: te-
ka demencija, poremeaj pamenja i eu-
forija. Oblici p. p. su: ekspanzivni (kla-
sini), agitirani i dementni; p. p. juveni-
lis
f
oboljenje nastalo usled kongenital-
nog sifilisa izmeu 3. i 30. godine ivota.
V. taboparalysis; p. pseudobulbaris,
pseudobulbarna paraliza, oduzetost
bulbarnih ivaca centralnog, supranuk-
learnog porekla. Posledica je oteenja
kortikobulbarnih putanja u obema he-
590
paramedicinski
paraproteinemia

misferama, najee usled arterioskle-
roze. Mahifestuje se poremeajima gu-
tanja, vakanja, govora i mimike, i prisil-
nim plaem i smehom; spinalna p.,
oduzetost usled oboljenja kimene
modine.
paramedicinski, to je u sporednoj vezi s
medicinom; to lii na medicinu, ali pri-
pada nekoj drugoj oblasti nauke ili ljud-
ske delatnosti.
parametadion, derivat oksazolidina, an-
tiepileptiko sredstvo protiv male epi-
lepsije.
parametri] um, parametrijum, vezivno
tkivo oko materice, izmeu dva lista i-
roke materine veze.
paramimija, mimiko izraavanje raspo-
loenja suprotnog onom koje se doiv-
Ijuje (smeh pri doivljavanju tuge) u shi-
zofreniji.
paramnesia, paramnezija, poremeaj pri
kome se ne razlikuje ono to je upame-
no od onog to je samo zamiljeno (od
tvorevina mate); identifikujua p., v.
deju vu.
paramolar, prekobrojni zub koji se nalazi
bukalno od niza molarnih zuba.
paramyoclonus multiplex, paramioklo-
nus, retko oboljenje nepoznate etiologi-
je u odraslih, obeleeno naglim kon-
trakcijama miia koje obino ne izazi-
vaju pokrete u zglobovima. Najee su
zahvaeni pojedini miii na ekstremi-
tetima. Voljom se za kratko vreme
mogu obustaviti, a nestaju u snu. Sin.
myoclonia.
paranasalis, paranazalan, koji se nalazi
pored nosne duplje, npr. sinus parana-
sales, paranazalni sinusi.
paranazalni sinusi, v. sinus paranasales.
paranephritis, paranefritis, zapaljenje ve-
zivnog tkiva oko bubrega.
paranoia, paranoja, hronina duevna bo-
lest koja se oblikuje pojavom niza suma-
nutih ideja koje vremenom narastaju i
obuhvataju sve vei i vei obim bolesni-
kove stvarnosti. Sumanute ideje mogu
se odnositi na visoko poreklo ili biti
pronalazake ili religiozne; p. gluvih,
paranoidan stav gluvih, najverovatnije
prouzrokovan nerazumevanjem ta se
oko njih govori; p. querulativa, parano-
ja pri kojoj bolesnik vodi beskonane
procese protiv svojih progonilaca.
paranoiar, osoba obolela od paranoje. V.
paranoia.
paranoidan, (1) sumanut; (2) koji je slian
paranoji, npr. paranoidna shizofrenija,
vrsta shizofrenije sa sumanutim ideja-
ma kao u paranoji. V. schizophrenia, pa-
ranoia.
paraooforon, organ koji se u ena stvara
od donjih mezonefrosnih kanalia. V.
Giraldsov organ.
paraphasia, parafazija, pogrena potre
ba reci i njihov pogrean izgovor usled
nerazumevanja izgovorenih reci pri
senzornoj afaziji. V. aphasia.
paraphimosis, parafimoza, stanje koje
nastaje kada se navlaka mukog polnog
uda prevue preko glavia i vie ne
moe da se vrati u svoj normalan polo-
aj. Javlja se u venerikim bolestima, fi-
mozi, masturbaciji itd.
paraphrenia, parafrenija, vrsta paranoid-
ne shizofrenije u kojoj je linost dobro
ouvana i koja protie bez naroitih po-
remeaja u ponaanju. V. schizophrenia
paranoides.
paraplazma (devtoplazma), promenljivi,
neophodni sastojci elije za koje nisu
vezane osobenosti ivotnih pojava. Po-
staju radom citoplazme. U nju ukljue-
ne, promeu se kroz ivu materiju, oslo-
baajui energiju koja ini izvor dina-
mizmu ivotnih pojava.
paraplegia, paraplegija, oduzetost dva si-
metrina ekstremiteta ili obeju strana
lica (p. brachialis, p. cruralis, p. facialis).
Nastaje usled oteenja mozga, izduene
ili kimene modine ili perifernih ivaca
i u histeriji. Moe biti spastika ili
mlitava. Sin. diplegia; p. inferior, ili
prosto paraplegija, oduzetost obeju
nogu nastala usled promena na krvnim
sudovima (arterioskleroza) u staraca; p.
spastica, infantilis, vrsta Littleove bo-
lesti; p. superior sive brachialis, odu-
zetost obeju ruku.
paraproteinaemia, paraproteinemija,
prisustvo u krvi nekog paraproteina,
kao to je krioglobulin ili makroglobu-
lin, u koliinama koje nisu normalne.
591
parapsoriasis paraventrikularna jezgra

parapsoriasis, parapsorijaza, retko ko-
no oboljenje koje se ispoljava blagim
eritemom i sitnim Ijutenjem. Oblici: p.
en plaques (erythrodermie pityriasi-
que en plaques dissmines Brocq) raz-
vija se u vidu ukastocrvenkastih po-
Ijca ili digitiformnih traica s pitirijazi-
formnom deskvamacijom; p. guttata
(pityriasis lichenoides chronica) ispo-
ljava se egzantematikom diseminaci-
jom voria s lameloznom deskvamaci-
jom po trupu i ekstremitetima; p. liche-
noides et varioliformis acuta (Mucha--
Habermann), diseminacija deskvama-
tivnih, zatim nekrotizujuih papula,
koje zavravaju varioliformnim oiljci-
ma.
pararektalan, pored rektuma (gunjaka);
p. rez ili p. laparotomija, otvaranje tr-
bune upljine rezom po liniji koja se
prua po spoljanjoj ivici pravog trbu-
nog miia.
pararektalna laparotomija, v. laparoto-
mija.
paraseksualne lezde, lezde koje su u
prisnoj vezi s gonadama (hipofiza, nad-
bubrene lezde, titasta lezda, epifiza,
timus i dr.).
parasimpatiki nervi, v. autonomni nerv-
ni sistem.
parasimpatiki nervni sistem, v. para-
simpatikus.
parasympathicolytica (remedia), para-
simpatikolitika sredstva, sredstva koja
inhibiraju organe (efektore) inervisane
postganglijskim holinergikim nervi-
ma.
parasympathicomimetica (remedia),
parasimpatikomimetika sredstva,
sredstva koja deluju nadraajno na or-
gane i tkiva (efektore) inervisane post-
ganglijskim holinergikim nervima:
parasympathicus, parasimpatikus (pars
parasympathica), deo autonomneg ili
vegetativnog nervnog sistema, iji se
centri nalaze u modanom stablu i u
kimenoj modini. Ove centre povezuju
ivana vlakna preko gangliona i sple-
tova s unutranjim organima, na koje
parasimpatikus deluje suprotno simpa-
tikusu. Parasimpatikus usporava meta-
bolizam i tedi energiju, suava enicu i
vri akomodaciju oka, inervie velike
pljuvane lezde, suava bronhije, uspo-
rava sranu radnju, pojaava peristaltiku
glatkih miica i poveava sekreciju lezda
u elucu i u crevima. paratenon, masno
tkivo u fascijalnim meuprostorima
tetiva.
parathormon, naziv za hormon parati-
reoidnih lezda. U hemijskom pogledu
spada u grupu proteohormona. Igra
vanu ulogu u metabolizmu kalcijuma,
a s tim u vezi i u metabolizmu neorgan-
skog fosfora. Pod dejstvom ovog hormo-
na poviava se koncentracija kalcijuma
u krvi. Usled njegovog nedostatka dola-
zi u organizmu do hipokalciemije, hi-
perfosfatemije i prenadraljivosti peri-
fernih nerava (tetanija). Glavne indika-
cije: tetanija, hronino trovanje radiju-
mom.
parathyreoidea, v. glandula parathyreoi-
dea.
parathyreoidectomia, paratireoidekto-
mija, operativno uklanjanje parati-
reoidne lezde.
parathyreoprivus, paratireoideoprivan,
koji je u vezi s uklanjanjem paratireoid-
nih lezda ili prestankom njihove funk-
cije.
paratimija, raspoloenje suprotno onom
kakvo ga nalae situacija (smeh i veselo
raspoloenje u trenutku kada situacija
izaziva tugu) u shizofreniji.
paratyphus, paratifus, akutno, febrilno
oboljenje koje izazivaju: Salmonella pa-
ratyphi A, Salmonella paratyphi B i Sal-
monella paratyphi C. Poetak bolesti s
temperaturom i akutnim gastroenteriti-
som. Potom se javlja otok slezine i obil-
na rezola. Paratifus lii na laki trbuni
tifus i traje 15-20 dana. Dijagnoza se po-
tvruje bakteriolokim i serolokim pu-
tem.
paravenski, koje se nalazi pored vene,
npr. pogreno ubrizgavanje nekog rast-
vora pored, umesto u venu.
paraventrikularna jezgra, vrlo vana
jezgra u hipotalamusu, pod ependi-
mom, na bokovima III modane komo-
re. elijama ove lezde, kao i onima u
592
paravertebralis
parodontitis apicalis

supraoptikoj jezgri, pripisuje se neu-
rokrina funkcija (diencefalna lezda).
paravertebralis, paravertebralan, koji se
nalazi pored kimenog stuba. Npr. para-
vertebralna anestezija, anestezija ubriz-
gavanja anestetskog sredstva u okolinu
ivca na mestu njihovog izlaska iz ki-
menog kanala.
paravertebralna linija, v. linea paraver-
tebralis.
parazit, organizam koji se stalno ili povre-
meno hrani na raun drugih ivih orga-
nizama, koji se nazivaju njegovim doma-
inom ili hraniteljem, ne unitavajui ih
neposredno.
parazitaran, to je izazvano parazitima,
to ima osobinu parazita.
parazitarna cista, v. cystis.
paraziticidan, onaj koji ubija, unitava
parazite.
paraziticidi, sredstva koja unitavaju pa-
razite.
parazitologija, nauka o biljnim i ivotinj-
skim parazitima i o meusobnim odno-
sima parazita i njihovih hranitelja ili do-
maina.
parazitotropan, koji ima specijalan afini-
tet za parazite, npr. parazitotropno dej-
stvo nekog leka.
parazitotropizam, specijalan afinitet
(npr. lekova) za parazite.
parcijalan, v. partialis.
parcijalna denaturacija DNK, neravno-
merno, odnosno delimino, odvijanje
dvostruke spirale DNK, jer njeni seg-
menti bogati parovima azotnih baza
gvanin-citozin (G-C) ostaju trajnije u
meusobnom spoju zbog trostruke hid-
rogenske veze izmeu njih, nego seg-
menti DNK bogati parovima baza ade-
nin-timin (A-T) meusobno povezanih
slabijim, dvostrukim, hidrogenskim ve-
zama.
parcijalni infantilizam, v. infantilismus.
parenchyma, parenhim, glavni deo orga-
na sastavljen od specifinih elija nosi-
laca funkcije organa, npr. jetre, bubre-
ga, lezde itd.
parenchymatosus, parenhimatozan, bo-
gat u parenhimu, npr. parenhimski or-
gani (slezina, plua, drelo i dr.)
parenteralno, izvan creva. Izraz kojim se
oznaava unoenje lekova u organizam
nekim drugim putem, a ne preko pribo-
ra za varenje, npr. ubrizgavanjem u
venu, u mii ili u potkono tkivo.
paresis, pareza, nepotpuna motorna odu-
zetost, koja se ogleda u slabosti i sma-
njenoj motornoj snazi. V. paralysis.
parestezija, v. paraesthesia; gustativna p,,
poremeena sposobnost. percepcije
ukusa.
paretian, koji se zasniva na parezi, koji je
zahvaen parezom.
pareza nerva, laka ili nepotpuna paraliza,
manifestuje se smanjenom motornom
snagom.
paries, zid, npr. prednji zid u nekom orga-
nu (paries anterior).
Parinaudov konjunktivitis, v. bolest
parika nomenklatura, v. PNA.
Parkes-Weberova bolest, v. bolest.
parkinsonismus, parkinsonizam, hroni-
ni encefalitis, koji se moe javiti vie go-
dina posle preleane akutne faze. Akut-
ni encefalitis izuzetno od poetka daje
takvu sliku. V. syndroma ParkinsonL
Parkinsonov sindrom, v. syndroma.
Parkinsonova bolest, v. paralysis.
parodontitis apicalis, (stom.) apikalni
parodontitis, akutno ili hronino zapa-
Ijenje potpornog aparata zuba u okolini
vrha korena izazvano mehanikim, ter-
mikim, hemijskim ili bakterijskim uz-
ronicima; p.a.acuta, ima sledee stadi-
jume razvoja: 1) hyperemio simplex, ob-
oljenje je lokalizovano u predelu okolo-
zublja i praeno hiperemijom i seroz-
nom eksudacijom; 2) parodontitis puru-
lenta, gnojni parodontitis lokalizovan je
u kosti i praen je proimanjem leuko-
citima i stvaranjem apscesa; 3) paro-
dontitis subperiostalis submucosae ab-
scendens (parulis), parodontitis lokali-
zovan u predelu apikalnog okolozublja,
s formiranjem subperiostalnog ili sub-
mukoznog apscesa. Postoje jaki zraei
bolovi, osetljivost zuba na mehanike
nadraaje i toplo, otok obraza, nekada
poveana telesna temperatura i uvea-
nje regionalnih limfnih lezda; p. a.
chronica, hronino zapaljenje i dest-
rukcija zahvata cement, okolozublje i al-

38 Medicinski leksikon 593
l
parodontium parosmia

veolarnu kost apikalnog predela zuba.
Nastaje kao posledica neprikladno
sprovedene terapije kanala korena po-
sle gangrenoznog raspadanja pulpe ili
apikalnog okolozublja, ili kao posledica
njegovog zapaljenja; p. a. eh. circum-
scripta, hronino ogranieno zapalje-
nje apikalnog okolozublja s resorpcijom
cementa, nekada i dentina vrha korena
zuba, razgradnjom alveolarne kosti i
prisustvom granulacionog tkiva; v. gra-
nulom. Ukoliko anatomska grada kore-
na ili korenova dozvoljava, terapija se
sastoji od drenae, a zatim se predu-
zima odgovarajua terapija kanala kore-
na zuba; p. a. eh. fibrosa, hronino za-
paljenje apikalnog okolozublja s fibroz-
nim tkivom u apikalnom predelu zuba
izgraenom od vezivnotkivnih elemena-
ta i malobrojnih krvnih sudova; p. a. eh.
granulomatosa progressiva (Partsch),
hronino neogranieno granulomatoz-
no zapaljenje apikalnog okolozublja, s
resorpcijom cementa i dentina vrha ko-
rena zuba, hroninim razreujuim os-
titisom alveole, prisustvom granulacio-
nog tkiva bogatog kapilarima i elijama
zapaljenja. U aktivnoj fazi se u sreditu^
zapaljenja nalaze ognjita kolikvacije
(fistuliziranje), dok u stadijumu latenci-
je ovo nedostaje, v. fistula; p. progressi-
va, napredujui parodontitis, zapaljenj-
ski oblik progresivnih parodontopatija.
Karakteriu ga: zapaljenje desni, raskla-
enost i migracija zuba i pravi gingival-
ni depovi u kojima se stvaraju gnojni
sekret i subgingivalni konkrementi. V.
parodontopatije, progresivne.
parodontium, parodoncijum, okolozub-
Ije, tkiva koja okruuju zub i pruaju mu
potporu. To su: desni, alveolarna kost,
periodoncijum i cement korena zuba.
Sin. potporni aparat zuba.
parodontopathia mixt, meovita paro-
dontopatija koja se odlikuje zapaljenj-
skim i atrofiko-degenerativnim pro-
menama u okolozublju. V. parodontopa-
tije, progresivne.
parodontopatije, v. parodontopatije, pro-
gresivne.
parodontopatije, progresivne, hronina,
napredujua oboljenja potpornog apa-
rata zuba. Na osnovu vrste patolokog
procesa u okolozublju se dele na: zapa-
Ijenjski oblik - parodontitis progressi-
va, atrofiko-degenerativni - parodon-
tosis i meoviti - parodontopathia mix-
ta. Sin. pyorrhoea alveolaris, paradento-
za,' amfodontoza, alveoloklazija, para-
dentalna pioreja, parodontolysis. V. pa-
rodontitis 'progressiva, parodontoptahia
mixta, parodontosis, parodontium.
parodontosis, parodontoza, atrofiko-de-
generativni tip napredujuih parodon-
topatija. Moe biti: atrofiki oblik, od-
likuje se ogoljavanjem korena zuba s
vestibularne i oralne strane, rasklae-
nou zuba u poznoj fazi oboljenja, rela-
tivnom otpornosti zuba prema zubnom
kvaru i preosetljivou zuba na razne
lokalne nadraaje; degenerativni ob-
lik, od koga, suprotno atrofikom, obo-
levaju mlae osobe. Zahvata najpre se-
kutie i prve kutnjake, a zatim i ostale
zube. Dovodi brzo do rasklaenja i mig-
racije zuba. Sekundarno se javlja zapa-
ljenje i stvaraju se gingivalni depovi.
Sin. periodontosis, atrofija, difuzna al-
veolarna.
paroksizam, v. paroxismus.
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnou, v. haemoglobinuria.
paroksizmalna komorska tahikardija,
v. tachycardia.
paroksizmalna nona hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
paroksizmalna pretkomorska tahikar-
dija, v. tachycardia.
paroksizmalni san, sin. brzi ili REM-san.
paromomicin, antibiotik izolovan iz
Streptomyces rimosus. Ima dosta irok
antibakterijski domet, deluje i na ame-
be.
paronychia, paronihija, v. perionychia.
paroophoron, ostatak mezonefrosa u en-
skog.
parorexia, paroreksija, perverzija apetita,
kada postoji elja za materijama koje se
normalno ne jedu.
parosmia, parosmija, poremeaj zapaa-
nja mirisa, u kome bolesnik osea miri-
se pogreno, npr. razliiti mirisi stvara-
594
parotideus partus

ju u njega isti utisak. Nastaje usled pato-
lokih promena ula mirisa. Moe biti
jednostrana ili obostrana, uroena ili
steena. V. dysosmia.
parotideus, parotidan, koji se odnosi na
dounu, parotidnu lezdu, npr. ductus
parotideus, parotidni kanal. parotis,
parotida, glandula parotis, dou-
na pljuvana lezda.
parotitis, zauke, zapaljenje parotidne
lezde; p. epidemica, epidemiki paro-
titis, zauci, akutno, virusno uopteno
oboljenje s otokom zaunih lezda. Mo-
gua i afekcija mekih modanica i seme-
nika. Parotitis poinje s umerenom tem-
peraturom, otokom jedne pa druge za-
usne lezde, koji deformie lice. Nekom-
plikovana bolest traje desetak dana;
meningitis parotidea, esto se javlja u
dece, 4-8 dana bolesti. To je serozni me-
ningitis s dobrom prognozom; p. me-
tastatica, javlja se u toku septikih obo-
ljenja; orchitis parotidea, dosta je
est u bolesnika od 15 do 30 godina. Po-
inje visokom temperaturom i tekim
optim stanjem, pa se ubrzo javi otok
jednog ili oba testisa. Kao trajna posle-
dica moe da nastane hipospermija do
azoospermije, odnosno trajnog sterilite-
ta; p. phlegmonosa, gnojno zapaljenje
parotidne lezde; p. postoperativa,
akutni parotitis u postoperativnom pe-
riodu, izazvan obino stafilokokima,
praen bolovima, umereno povienom
temperaturom, glavoboljom i leukocito-
zom. Postoperativna komplikacija obi-
no u iznemoglih i dehidratisanih boles-
nika sa smanjenim luenjem pljuvake.
paroxismus, paroksizam, iznenadna, na-
gla pojava ili pojaanje postojeih sim-
ptoma ili znakova bolesti.
Parrotova paraliza, v. syphilis congenita-
Us.
Parrotove brazde, radijarni, oiljasti na-
bori u okolini usta u uroenom sifilisu.
pars, deo, npr. pars cervicalis esophagi,
vratni deo jednjaka; p. alveolaris man-
dibulae, alveolarni deo donje vilice, u
koji su usaeni zubi.
partenofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost.
partialis, parcijalan, delimian, koji se od-
nosi samo na jedan deo. Za gasove par-
cijalni pritisak je pritisak svakog pojedi-
nog gasa u.smei, on bi bio isti i kad bi
se sam taj gas nalazio u sudu u kome se
smea nalazi. V. pars.
partizanske bolnice, v. bolnice u Narod-
nooslobodilakom ratu.
partizanski sanitet, sanitetska organiza-
cija koja obavlja funkcije- sanitetskog
obezbeenja u vrlo tekim uslovima
partizanskog ratovanja, kao to su: esti
i brzi pokreti, oskudica u strunom kad-
ru i sanitetskim materijalnim sredstvi-
ma, nepovoljni smetajni i meteoroloki
ulovi, ugroenost sanitetskih ustanova
i ranjenika itd; zbrinjavanje se odvija
esto u jedinicama (eta, bataljon, bri-
gada), u pokretnim sanitetskim ustano-
vama. V. bolnice u NOR-u. esto se ra-
njenici ostavljaju kod mesnog stanov-
nitva; kad je mogue evakuiu se u sa-
veznike bolnice ili u bolnice u sopstve-
noj pozadini, lece se i u gradovima koji
su zaposednuti od agresora itd. U NOR--
u je spaavanje ranjenika i bolesnika
bio najvii zakon za borce i stareine i
oni su taj zadatak obavljali bez obzira
na rtve (borba za zatitu ranjenih dru-
gova) i napore (noenje na duge relaci-
je). U partizanskim uslovima izvoenje
higijenskoepidemiolokih mera i snab-
devanje medicinskim sredstvima i opre-
mom zahteva i napore i snalaenje, im-
provizovanje (npr. suvih komora) itd. V.
improvizacije u sanitetskoj slubi.
partizansko bure, benzinsko bure pod-
eeno za depedikulaciju u ratnim uslo-
vima; sa benzinskog bureta se isee jed-
no dno i mesto njega se stavi drveni po-
klopac koji ulazi 5 cm u bure, a iznad
preostalog dna (na 30-40 cm) ugradi se
drvena reetka, a na nju se stavlja korpa
od drvenih letvica koje su nametene uz
strane bureta; u korpu se stavlja odea,
a do 5 cm ispod ravni reetke ulije se
voda i bure se dri na ognjitu. Depedi-
kulacija traje do 40 minuta.
partus, poroaj, akt istiskivanja ploda iz
materice, njegovo prelaenje kroz poro-
ajni kanal, tj. u karlicu i vaginu. Nor-
malni je poroaj posle devet meseci
595
parvus pasta

graviditeta, a zavrava se izlaskom po-
steljice iz materice i presecanjem pup-
ane vrpce; p. praecipitatus, nagli po-
roaj koji nastaje usled munjevitih ste-
zanja materice, najee u vierotki. Po-
roaj se odigrava u toku nekoliko minu-
ta na ulici, prilikom prevoza u kolima ili
vozu, klozetu itd. Parts praecipitatus
izaziva u majke teke ozlede mekih de-
lova a u deteta povrede glave, asfiksiju
i intrakranijalna krvarenja. Dete moe
da pretrpi i druge povrede (razne prelo-
me) usled pada na zemlju, moe da iskr-
vavi usled prekida pupanika itd.; p.
praematurus, prevrerneni poroaj, ra-
anje pre zavretka normalnog perioda
trudnoe, v. partus; p. provocatus, izaz-
vani poroaj, prevrerneni, od strane Ie-
kara vetaki izazvan poroaj, zbog ne-
kih komplikacija i oboljenja trudnice.
parvus, mali, npr. ala parva, malo krilo.
pasaa, p. jednjaka, utvrivanje prolaz-
nosti jednjaka rendgenskim pregledom
uz pomo barijumskog mleka i barijum-
ske paste. Obraa se panja na morfolo-
giju i funkciono stanje jednjaka.
pasemenik, organ nasaen na gornjo-za-
dnju stranu semenika (kao elenka na
kacigi) u vidu vrpastog okruglastog
tela, na kome se razlikuju glava, telo i
rep. Celokupna duina pasemeninog
sklupanog kanala iznosi 3-4 m. U repu
se nastavlja u semenovod. elije pase-
menika su cilindrine s nepokretnim
trepljama. One lue naroiti sekret u
doba prolaza semeglavaca. Sin. epidi-
dim. V. epididymis.
pasivna hemaglutinacija, reakcija izme-
u antitela i rastvorljivog antigena (pro-
tein, ugljeni hidrat) koji je posebnim po-
stupkom vezan za eritrocite (najee
eritrocite ovce). Posledica reakcije anti-
tela s antigenom je aglutinacija antige-
nom obloenih eritrocita koji ovde slu-
e kao indikator reakcije. Reakcija je
vrlo osetljiva i ima veliku primenu. V.
hemaglutinacije.
pasivna kontraktura miia, v. contrac-
tura.
pasivni imunitet, v. imunitet
pasja glista, v. Taenia echinococcus.
pasji, onjaki, v. caninus*
paskal, oznaka Pa (pascal), izvedena jedi-
nica SI za pritisak. Pa je pritisak koji
proizvodi sila od l njutna koja je ravno-
merno rasporeena i dejstvuje upravno
na povrinu od Im
2
,
paskal-sekund, izvedena jadinica SI za
dinamiku viskoznost (oznaka: Pa-s).
Pa-s je dinamika viskoznost homoge-
nog fluida u kome je izmeu dva para-
lelna sloja gradijent brzine l metar u se-
kundi po metru, a napon smicanja l
paskal,
l Pa.l m
I m/ s
(Po nekim autorima l Pa-s naziva se pp-
azej) l poazej= 10 P= 10 poaza.
paslika, naknadna slika, koja se pod po-
godnim uslovima javlja neposredno po-
sle prestanka doivljavanja slike nekog
predmeta (vienja slike), odnosno po-
sle prestanka delovanja optike drai i
traje kratko vreme (vienje paslike).
Kao i slika paslika zavisi od vienog
predmeta. Moe biti pozitivna paslika,
kada ima oblik i boju viene slike, dok
joj je boja suprotna (crna za belu sliku)
ili komplementarna (zelena za crvenu,
uta za plavu, tj. one boje sa kojom se
ova dopunjuje do bele boje).
Passavantov greben, miini nabor koji
se izdie na zadnjem zidu nazofarinksa
prilikom kontrakcije miia stezaa
drela. Moe se videti samo u osoba
koje imaju otvoren rascep nepca. U
zdravih osoba ne postoji. Pogreno je
miljenje da se nosnodrelna porta za-
tvara priljubljivanjem mekog nepca na
Passavantov greben.
pasta, poluvrst oblik leka za spoljnu
upotrebu, slian mastima, sa srazmerno
veim koliinama indiferentnih prako-
va, koji mu daju malo ilavu konzisten-
ciju; P. Lassari, v. P. Zinci salicylata; P.
Zinci oxydi (P. Zinci), cinkova pasta,
oficinalna prema naoj farmakopeji
(Zinci oxydi pasta). Sastoji se od jednog
dela cink-oksida, jednog dela talka i dva
dela belog vazelina. Upotrebljava se kao
596
l Pa-s. -
r
,
pasterizacija
zatitno, adstringentno i antiseptiko
sredstvo; P. Zinci salicylata, Lassarova
pasta. Sastoji se od cinkovog oksida, tal-
ka i belog vazelina, sa 2% salicilne kise-
line. Sin. P. Lassari.
pasterizacija, postupak u kome se upot-
rebljava temperatura ispod 10O
0
C. Pas-
terizacija se najee koristi za unita-
vanje mikroorganizama u mleku. PoIu-
asovnim zagrevanjem na 62
0
C ili 20 se-
kundi na 7 unitavaju se svi even-
tualno prisutni vegetativni oblici pato-
genih mikroorganizama. Ovim nainom
mleko se moe osloboditi onih bakterij-
skih vrsta, koje obino dovode do obo-
ljenja, kao to su: Streptococcus hae-
moliticus, Staphylococcus pyogenes,
Salmonellae, Shigellae, Coryne diph-
theriae i dr. Meutim, apatogene bakte-
rije preive takav postupak pa ak i pra-
vilno pasterizovano mleko je retko kad
sterilno.
Pasterov zavod, Institut Pasteur", nau-
na ustanova u Parizu, osnovana 1886.
god. za izuavanje besnila po Pastero-
vim metodama i drugih zaraznih bolesti.
Kasnije, u raznim zemljama osnovane su
ustanove (Pasterovi zavodi) za suzbi-
janje besnila.
Pasteurella, gram-negativni, asporogeni
kratki elipsoidni tapii, bez ahure, od-
likuju se bipolarnim bojenjem. Neke vr-
ste su veoma patogene za oveka; P.
pestis, u oveka izaziva kugu; P. pseu-
dotuberkulosis, izaziva oboljenje veo-
ma slino tuberkulozi; P. tularensis, iza-
ziva tularemiju.
pastozan, testast, koji ima mekou testa.
Izraz koji se upotrebljava za opis koe u
bolesnika s izraenim edemima, naje-
e u nefroznom sindromu.
patella, patela, zdelica, aica (kost u kole-
nu).
patellaris, patelaran, aini, koji se od-
nosi na aicu, npr. facies patellaris, a-
ina strana na butnoj kosti namenjena
zglobljavanju s aicom.
Paterson-Brown-Kellyjev sindrom, v.
Plummer-Vinsonov sindrom.
pathognomia, patognomija, nauka koja
izuava simptome i znake bolesti.
patronana sestra
pathologia, patologija, grana medicine
koja prouava promene i poremeaje iza-
zvane bolestima u organizmu; celular-
na (elijska) p. (Virchow), nauni pra-
vac u patologiji po kome, suprotno od
uenja humoralne patologije, osnovu
svakog oboljenja sainjavaju promene u
elijama i poremeaji njihove funkcije;
humoralna p. (Rokitansky), nauni
pravac u p. po kome osnovu Svih pato-
lokih promena ine poremeaji u sa-
stavu krvi i sokova (dyscrasia). Taloe-
nje patolokih materija iz krvi i sokova
organizma u tkiva i organe prouzrokuje
izmene normalnog stanja organa; sek-
sualna p., grana medicine koja se bavi
prouavanjem poremeaja polnog ivo-
ta.
patogene bakterije, bakterije koje izazi-
vaju zarazna oboljenja (pathos=bolest;
gen=stvara).
patogenost, sposobnost mikroorganizma
da izaziva bolest. Uzronici zaraznih bo-
lesti su, prema tome, patogeni mikroor-
ganizmi. Svi ostali mikroorganizmi, koji
ne izazivaju bolest, nazivaju se nepato-
genim ili apatogenim.
patognomija, v. pathognomia.
patografija, opis neke bolesti, u uem
smislu, opis bolesti neke istorijski zna-
ajne linosti.
patolog, strunjak koji se bavi izuava-
njem patologije i primenjivanjem zna-
nja iz patologije.
patoloka anatomija, grana medicine
koja se bavi izuavanjem patolokih
promena organizma pri raznim obolje-
njima primenjujui pri tome, pored ob-
dukcije leeva, i histoloke, kao i druge
metode izuavanja (eksperimentalne,
bakterioloke, biohemijske itd.).
patoloka fiziologija, grana medicine
koja se bavi izuavanjem poremeaja
funkcije tkiva, organa i celog organiz-
ma.
patoloka fraktura, v fractura spontanea.
patoloka interseksualnost, v. intersek-
sualna, patoloka.
patoloka luksacija, v. luksacija.
patronana sestra, medicinska sestra
koja u okviru rada neke poliklinike us-
tanove (dispanzer, savetovalite, dom
597
patronana sluba
pedodontia

zdravlja, zdravstvena stanica i si.) vri
nadzor nad bolesnicima o kojima se bri-
ne ta ustanova, o njihovoj porodici, sta-
novanju, radnim uslovima, leenju kod
kue ltd. U nas p.s. najvie rade u anti-
tuberkuloznim dispanzerima i ustano-
vama za zatitu majke i deteta.
patronana sluba, sastavni deo zdrav-
stvene slube koji se ukljuuje u sve vi-
dove zdravstvene zatite, obuhvatajui
porodicu kao celinu. Na taj nain ova
sluba izlazi iz zdravstvenih organizacija
i ulazi u zajednicu poveavajui efi-
kasnosti zdravstvene zatite.
patuljast rast, (nanismus, nanosomia),
patoloki nizak rast, prouzrokovan (ali
ne uvek!) nedostatkom (v. tamo) ovei-
jeg hormona rastenja (auksina).
Paul-Bunnellov test, v. test.
Paulingova teorija stvaranja antitela,
Pauling smatra da svi molekuli antitela
imaju isti polipeptidni lanac kao nor-
malni globulin, a od normalnog globuli-
na se razlikuje samo po konfiguraciji
lanca; to je u stvari nain presavijanja
lanca u molekuli.
pavor nocturnus, iznenadno skakanje iz
sna, najee u dece od druge do osme^
godine. Ispoljavanje jakog straha. Spa-
vanje se nastavlja, obino bez potpunog
buenja. Uzroci su verovatno razliiti,
organski i psihiki. Smatra se da je pa-
vor nocturnus epileptiki ekvivalent.
pazuho, (pers., turski) pauza, v. axilla.
pazuna jama, v. regio axillaris, fossa axil-
laris.
pazuni, v. axillaris.
Panova kleta, v. kleta.
pecten, ealj, eljasti greben, npr. pec-
ten ossis pubis, greben preponske kosti.
pectenitis, pektenitis, zapaljenje marnog
elja.
pectenosis, pektenoza, stenoza analnog
kanala koja je izazvana neelastinim
tkivnim prstenom izmeu analnog le-
ba i analnih kripta, Pektenoza zadaje
bol pri vrenju nude, praena je krva-
renjem i nadraejem.
pectenotomia, pektenotomija, proseca-
nje prstena koji stvara pektenoza. V.
pectenosis.
pectoralis, pektoralan, grudni, npr. mus-
culus pectoralis major, veliki grudni mi-
i.
pectoriloquia, pektorilokvija, prenoenje
govora kroz grudni ko; p. aphona, Sa-
patna pektorilokvija, prenoenje apata
bolesnika kroz grudni ko.
pectus, grudi, prsa; p. carinatum, kokoi-
je grudi, izraena ispupenost grudne
kosti, skoro uvek je posledica rahitisa;
p. excavatum, nenormalno ulegnue
grudne kosti; p. gallinatum, kokoje
grudi.
pedicterus, izraz za icterus neonatorum.
pedicularis, pedikularan, to je u vezi s
vaima. V. pediculus, pediculosis.
Pediculidae, jedna od etiri familije reda
Anoplura, klasa insekta, u koju spadaju
tri vai koje ive na oveku. DeIi se u po-
tfamilije: Pediculinae, sa samo jednim
rodom i vrstom; Pediculus humanus
var. corporis-vestimenti i var. capitis. i
Pedicinae, sa samo jednim rodom i vr-
stom; Phthirius pubis (inguinalis).
Pediculoides ventricosus, sitan pregalj,
spoljni parazit mnogih insekata s kojih
prelazi na domae ivotinje i oveka, iza-
zivajui u poslednjeg svojim ubodima
vrstu dermatitisa, poznatog pod ime-
nom itne uge ili ee.
pediculosis, pedikuloza, valjivost (1) pri-
sustvo vai u ljudi; (2) promene na koi
izazvane vaima.
Pediculus, ime roda u koji spada oveja
va. Ranije se smatralo da postoje dve
vrste: P. humanus corporis, va na telu
i na odelu (zvana i bela va), i P. huma-
nus capitis, va u glavi. Sada se smatra
da su to samo dva varijeteta iste vrste;
p. humanus var. corporis, bela va,
prenosilac uzronika pegavca, povratne
groznice i rovovske groznice; P. pubis,
v. Phthirius pubis.
pedijatar, deji lekar, lekar koji je specija-
lizovao deju medicinu i bavi se lee-
njem odojadi i dece do puberteta.
pedijatrija, grana medicine koja se bavi
dejim bolestima.
pedikacija, obljuba u mar (ene ili mu-
karca). pedodontia, v. stomatologija,
deja.
598
pedofilna homoseksualnost
pelvis

l
pedofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost
pedunculus, pedunkul, peteljka, noica.
peep-show, (engl.) pipou, aparat za sub-
jektivno audiometrijsko ispitivanje sluha
u male dece. Zajedno s audiometrij-ski
datim tonom pojavljuje se na ekranu
osvetljena slika, ali samo onda kad dete
uje ton te istovremeno pritisne dugme.
pegavac, typhus exanthematicus, v. riket-
tziosis. pegavi t if us, typhus
exanthematicus, v. -
kettiiosis.
pektini, polisaharidi ili, preciznije, poliu-
ronidi koji se nalaze pored celuloze u
mesnatim delovima biljaka (korenu, lis-
tovima i stabljikama) i u vonim sokovi-
ma, koji, zbog prisustva pektina, pri ku-
vanju grade gel. U sastav pektina ulaze
poligalakturonska kiselina kao oksida-
cioni proizvod galaktoze, zatim D-galak-
toze, L-arabinoza, D-ksiloza i siretna
kiselina.
pektorilokvija v. pectoriloquia.
pelagra, v. pellagra.
Pel-Ehsteinov tip temperature, hronini
remitentni tip temperature u Hodgki-
novoj bolesti. pelen, v. Absynthium.
Pelger-Huetova nenormalnost jedra, na-
sledni poremeaj u segmentovanju jedra
neutrofilnih i eozinofilnih granuloci-ta:
jedra su u vidu tapa ili sfere. peliosis
rheumatica, v. purpura. pella, koa,v.
cutis.
pellagra, pelagra, bolest uzrokovana nep-
ravilnom ishranom, tj. nedostatkom vi-
tamina grupe B u organizmu, posebno
niacina; ispoljava se karakteristinim
promenama na koi, poremeajima u
organima za varenje, nervnim i psihi-
kim poremeajima, a rede na hemato-
poeznom aparatu, jetri, endokrinim
lezdama itd. Na otkrivenim delovima
koe nastaju crvene pege na kojima se,
posle slivanja, javljaju plikovi, zatim se
koa pigmentuje, zadeblja i deskvamira,
a naposletku atrofie. Pored nervnih ili
psihikih poremeaja, postoje skoro
uvek i poremeaji u priboru za varenje,
najee prolivi. Uzrok je nedostatak
kompleksa vitamina B, naroito PP-fak-
tora (amida nikotinske kiseline), a iz-
vesnu ulogu igra, pored sunevih zrako-
va i nepotpunost ishrane (alkoholizam).
pelletierin, alkaloid iz kore nara (Cortex
Punicae granati). Ranije korien kao
anthelmintiko sredstvo.
pellucidus, proziran, providan, npr. sep-
tum pellucidum, prozirna pregrada.
peloidi, opti naziv za lekovita blata, mi-
neralnog ili biljnog porekla, koja se
upotrebljavaju za leenje. Ova blata
mogu biti prirodna (mineralna, biljna ili
mineralno-biljna). Takvo je blato u Ru-
sandi i u Igalu, ili su vetaka (postaju
meavinom pogodne zemlje sa mineral-
nom vodom), kakvo je blato u Koviljai.
Peloidi deluju temperaturom, fiziko--
hemijskim osobinama, radioaktivnou
i dr. Upotrebljavaju se pri hroninom
reumatizmu, neuralgiji, posledicama
povreda i dr. V. fango.
peloidotherapia, v. therapia.
peludska alergija, v. pollinosis;
peludska groznica, v. pollinosis.
pelvicus, pelvian, karlini, npr. nervus
pelvicus, karlini ivac.
pelvinus, karlini, npr. pars pelvina, kar-
lini deo nekog organa. Sin. pelvicus.
pelvioileoneocystostomia, pelvioileo-
neocistostomija, anastomoza bubrene
karlice izolovanim segmentom ileuma,
koji je spojen s mokranom beikom.
pelviotomia, pelviotomija, (hir.) otvara-
nje bubrene karliice hirurkim pu-
tem. Sin. pyelotomia.
pelvis, karlica, zdelica, donji deo trupa is-
pod trbuha, kotani pojas koji grade
dve karline kosti, krsna i trtina kost;
p. major, velika karlica, gornji deo kar-
lice koji pripada trbunoj duplji; p. mi-
nor, mala karlica, donji deo karlice u
kome se nalaze mokrana beika, spolni
organi i marno crevo; Naegelova k.,
koso suena k., koja nastaje usled nedo-
voljnog razvijanja jednog krila karlinih
kostiju kao posledice nekog zapaljenj-
skog ili tuberkuloznog procesa i srae-
nja ileosakralnog zgloba. K. dobija koso
suen oblik i ini apsolutnu prepreku
normalnom poroaju. Spada u vrlo ret-
ke anomalije; p. nana, patuljasta k., rav-
nomerno suena. Moe biti srazmerna i
599
pemphigoid novoroenadi Penicillinum

nesrazmerna. Srazmern je u pravih pa-
tuljaka, tj. koji se kao takvi raaju i do-
stiu polnu zrelost zadravajui deti-
njast rast (40-100 cm visine). Nesraz-
merna je u normalno roene dece koja
kasnije pretrpe nenormalan razvoj i
tako dospevaju do polne zrelosti. Smatra
se daje uzrok p.n. poremeaj funkcije
hipofize i titaste lezde; osteomala-
cina k., nepravilna i neravnomerno
suena k., u osoba s osteomalacijom. K.
je deformisana i suena na tipian na-
in. Ona je ugnuta, krsna kost je isture-
na duboko u karlicu, preponska kost
ima oblik pajeg kljuna. Usled ovih de-
formiteta ulaz karlice ima oblik srca na
kartama. O.k. predstavlja apsolutnu
preporuku za normalan poroaj; p. re-
nali, bubrena kariica, mokrani or-
gan u obliku spljotenog levka u koji se
ulivaju bubrene aice. Od karlice se
sputa mokraovod do mokranog me-
hura.
pemphigoid novoroenadi (pemphigus
epidemics neonatorum). Sin. impetigo
bullosa.
pemphigus, pemfigus, plikovnjaa, ob-
oljenje koe u kome se na koi i sluznK
ama (usnoj) javljaju plikovi s bistrim
sadrajem. Oblici: p. chronicus benig-
nus familiaris (morbus Hailey-Hailey),
nasledno oboljenje s esto prstenasto
rasporeenim plikiima u ojednim
predelima, potiljku i vratu; p.congeni-
talis s. epidermolysis bullosa heredita-
ria; p. conjunctivae (ocularis) mucosi-
nechialis (Lortat-Jacob), pored ko-
njunktivitisa i bula razvijaju se i sinehije
koje dovode do simblefarona. Dolazi do
zamuenja ronjae koje izaziva amau-
rozu; p. foliaceus, poinje kao p. vulga-
ris mlitavim bulama da bi se posle kra-
eg ili dueg vremena dolo do eksfoli-
jativne eritrodermije; p. juvenilis, poja-
va plikova na neizmenjenoj koi u dece;
p. ocularis, promene se ograniavaju
na oko u vidu konjunktivitisa, sa kasni-
jim stvaranjem membrana to dovodi
do simblefarona i najzad slepila. Sin. p.
conjunctivdlis; p. seborrhoicus (eryt-
hematosus) (Senear Usherov sindrom)
poinje u seboroikim predelima i u
kome se na mestima plikova stvaraju se-
boroike naslage; p. vegetans, oblik
pemfigusa s lokalizacijom bula u intert-
riginoznim predelima (preponski prede-
Ii, aksile) i kapilicijumu, posle ijeg pr-
skanja dolazi do papilomatoznih vegeta-
cija; p. vulgaris chronicus, veoma te-
ko oboljenje nepoznate etiologije, koje
esto poinje plikovima na sluznicama
a zatim i na koi, koji prskaju i ostavljaju
bolne erozije.
penetrans, penetrirajui, prodorni, u
uem smislu odnosi se na rane koje ot-
varaju telesne upljine; u irem smislu,
ono to prodire u dubinu nekog dela
tela ili kroz zid upljeg organa.
penetratio, penetracija, probijanje, prodi-
ranje. Penetracija predstavlja sporo
prodiranje patolokog procesa iz jed-
nog organa u drugi. Npr. u eludanoj
grizlici proces se probija u jetru, pan-
kreas, debelo crevo itd., usled ega je
ovakav ulkus dobio naziv prodorna e-
ludana grizlica; p. u genetici, procent-
ska uestalost pojave mutantnog fenoti-
pa delovanjem heterozigotnog domi-
nantnog mutiranog gena ili homozigot-
nih recesivnih imitiranih gena. Ako se
mutantni geni fenotipski ne ispolje ni u
jedne osobe, re je o nepenetraciji; po-
tpuna p., fenotipsko ispoljavanje mu-
tantnog gena u 100% njegovih nosilaca;
redukovana, nepotpuna p., ispoljava-
nje mutantnog fenotipa u manje od
100% osoba s odgovarajuim mutant-
nim genom.
penicilamin, stvara helate sa bakrom, i-
vom, cinkom i olovom i potpomae izlu-
ivanje ovih metala s mokraom.
penicilinaza, adaptivni enzim (beta-lakta-
maza) koji proizvede rezistentne bak-
terije. Razgrauje penicilin G kidanjem
beta-laktamske veze i na taj nain ga
inaktivie. Penicilinazu proizvode mno-
ge gram-negativne bakterijske vrste:
Klebsiella, Enterobacter, Escherichia
coli i dr. Upotrebljava se u ispitivanju
sterilnosti penicilina i pri kultivisanju
materijala poreklom od bolesnika lee-
nih penicilinom.
Penicillinum, penicilin, antibiotik, prvo-
bitno dobiven iz gljivice (plesni) Penicil-
600
penis per-

Hum notatum. Mono hemioterapijsko
sredstvo. Kiseline, alkalije i toplota (ovo
poslednje naroito ako je penicilin u
rastvoru) razgrauju ovo sredstvo. U
grupu klica osetljivih prema penicilinu
spadaju streptokoki, gonokoki, menin-
gokoki, pneumokoki, stafilokoki, bacili
difterije i antraksa, neke anaerobne kli-
ce (Clostridia, npr. Clostridium tetani),
spirohete sifilisa, povratne groznice,
Vensanove angine i Vajlove bolesti.
Upotrebljava se u mnogobrojnim obo-
ljenjima prouzrokovanim klicama oset-
Ijivim prema penicilinu. Daje se, naj-
ee intramuskularno, bilo u obliku
vodenog rastvora (natrijum-penicilin),
bilo u obliku suspenzije (prokain-peni-
cilin), bilo oralno (fenoksimetil-penici-
lin). Dozira se u jedinicama, a doze vari-
raju od nekoliko stotina hiljada do ne-
koliko miliona jedinica. Netoksian je,
ali u nekih osoba prouzrokuje alergiju.
Danas postoji itav niz polusintetskih
derivata penicilina. Oficinalan je prema
naoj farmakopeji u vie oblika.
penis, muki polni ud. Erektilni organ
valjkastog oblika koji se sastoji od tri
upljikava tela (corpora cavernosa), od
kojih dva gornja ine telo uda, a donje
obavija mokranu cev i zavrava se na-
pred, u obliku peurke, glaviem uda
(glans penis). Obavijen je fibroznom op-
nom i koom koja je za podlogu labavo
spojena i koja preko glavia gradi dup-
likaturu, tzv. udnu navlaku (praepu-
tium).
penisna kost, nalazi se u nekih ivotinja
(pas, kurjak).
penna, pero.
pennatus, perast, npr. musculus unipen-
natus, jednoperast mii.
penoskrotalan, koji se odnosi u isto vre-
me na penis i monice.
pentada (pogreno pentalogija), kombina-
cija pet inilaca ili elemenata, kao istov-
remeni defekti ili simptomi; p. Fallota,
pored tri defekta u Fallotovoj tetradi u
ovoj postoji jo i otvoren ovalni otvor ili
defekt tremnog septuma. V. Fallotova
tetrada.
Pentamethylentetrazolum, v. Pentazo-
lum.
Pentanoli ni t r is, pentanol-nitrit, amil-nit-
rit, isparljiva tenost naroitog mirisa,
zapaljiva, oficinalan je prema naoj far-
makopeji. Vazodilatatorno sredstvo,
dejstvo mu nastupa brzo, ali je kratkot-
rajno. Upotrebljava se u napadima ste-
nokardije (angina pectoris).
Pentazolum, pentazol, Pentamethylentet-
razolum, prema naoj farmakopeji ofici-
nalan je pod nazivom pentetrazol (Pen-
tetrazolum). Analeptiko sredstvo.
Upotrebljava se kada je potrebno nad-
raiti centar za disanje i vazomotorni
centar ili koru velikog mozga.
pentosuria, pentozurija, benigni nasledni
poremeaj metabolizma, koji se prenosi
autosomnim recesivnim genom, u kojeg
postoji deficit enzima dehidrogenaze 1-
-ksiluloze. Zbog toga postoje u mokrai
velike koliine 1-ksiluloze.
pentoze, ugljeni hidrati s pet ugljenikovih
odnosno pet kiseonikovih atoma. U o-
vejem i ivotinjskom organizmu nalaze
se pentoze riboza i deoksiriboza kao sa-
stojci nukleinskih kiselina, a u biljnom
arabinoza, ksiloza i dr.
pepeljast, v. cinereus,
pepsin, proteolitiki ferment eluca, koji
u kiseloj sredini razgrauje proteine do
albumoza i peptona.
pepsinuria, pepsinurija, prisustvo pepsi-
na u mokrai. Postoji esto u ulkusu
dvanaestopalanog creva, zbog povea-
nog luenja eludanog soka.
peptiki ezofagitis, v. oesophagitis,
peptiki ulkus, v. ulcus.
peptid, jedinjenje u kome su aminokiseli-
ne peptidno vezane, tj. spojene tako da
se iz amino-grupe jedne i karboksilne
grupe druge aminokiseline izdvoji mo-
lekul vode, npr. glikokol H
2
N-
CH
2
COOH+ glikokol H
2
N-CH
2
COOH =
H
2
N - CH
2
CO - NH - CH
2
COOH dipeptid
glicil-glicin + voda. Ako se ovako sjedine
dve aminokiseline, nastaje dipeptid, tri
grade tripeptid, a vie njih polipeptid.
peptidaza, enzim koji katalizuje razlaga-
nje peptida do aminokiselina. Nalazi se
u crevnom soku. V. erepsin. Sin. erepta-
za.
per-, u sloenicama oznaava: (1) kroz, po-
tpuno, u velikoj meri; (2) u herniji ozna-
601
per contiguitatem perforatio

ava da se neki element pojavljuje u iz-
vesnim jedinjenjima sa svojom najvi-
om valencijom, npr. HClO hipohloras-
ta kiselina je s hlorom koji ima najniu
valenciju +1 a HClCU perhlorna kiselina
je s hlorom koji je pozitivno sedmova-
lentan pa stoga ova kiselina ima prefiks
per - dakle perhlorna kiselina.
per contiguitatem, kontaktom, dodirom.
P.c. se ire patoloki procesi od jednog
mesta na drugo dodirom, npr. s visce-
ralnog lista pleure na parijetalni. V. per
continuitatem, per metastasin.
per continuitatem, nastavljanjem putem
neprekidnog nastavljanja. P.c. se, npr.,
iri neki patoloki proces (maligni tu-
mor, zapaljenje) tako to se promene
ire od mesta poetka u neposrednu
okolinu, bez prekida. Suprotno: per me-
tastasin, per contiguitatem. V. continui-
tas.
per metastasin, rasejavanjem, npr. tumo-
ri se ire po telu uglavnom p.m., raseja-
vanjem krvnim ili limfnim putem.
per os, peroralan, kroz usta.
per primam (intentionem), zaraivanje
rane sjedinjenjem njenih ivica i zidova i
uspostavljanjem kontinuiteta razdvoje^
nih tkiva bez uea granulacija.
per rectum, rektalno, kroz marno crevo.
per secundam (intentionem), zaraiva-
nje rane pomou granulacija koje se
stvaraju na dnu i stranama rane i bujaju
prema njenoj povrini.
per vias extraorales, ekstraoralni pri-
stup, izvan usta, spolja; p. v. intraora-
les, intraoralni pristup, kroz usta; p. v.
nasales, transnazalni pristupni put is-
pod donje nosne koljke za repoziciju
dislokovane zigomatike kosti po Lot-
hropu. V. operatio Lothropova.
per vias naturales, koji se obavlja prirod-
nim putem.
peracutus, u najveoj meri akutan, otar,
nagao.
perakutan, v. peracutus.
percepcija, v. perceptio.
perceptio, percepcija, opaanje, sticanje
svesti o neemu. Psihiki proces u kome
su tesno povezani ulni oseaji i iskust-
vo. V. oseaj.
percussio, perkusija, kucanje, metoda fi-
zikog pregleda u kojoj se ocenjuje jai-
na i kvalitet zvuka koji se uje pri uda-
ranju u nekom predelu tela; auskulta-
cijska p., auskultacija zvuka dobivenog
perkusijom; bimanuelna p., perkusija
sa istovremenim korienjem obe ruke,
pri kojoj se srednji prst leve ruke prislo-
njava na deo koji se perkutuje, a srednji
prst desne ruke udarcem na njega vri
perkusiju (p. prst o prst); p. dentis,
(stom.) pomona dijagnostika metoda
za utvrivanje stanja zdravlja zuba i po-
tpornog aparata zuba. Zub koji se ispi-
tuje udara se neno nekoliko puta po-
godnim instrumentom. Pri tome se pra-
te reakcija bolesnika i slua proizvedeni
zvuk. Moe biti vertikalna i horizontal-
na; direktna p., neposredna perkusija
nekog predela bez upotrebe srednjeg
prsta leve ruke kao plesimetra; instru-
mentska p., perkusija koja se izvodi po-
mou ekia i plesimetra; palpacijska
p., kombinacija palpacije i perkusije, u
njoj se vie iskoriuju palpacijski, a
manje perkusijski fenomeni; topograf-
ska p., perkusija kojom se odreuju
granice pojedinih organa (plua, srce,
jetra, slezina); uporedna p., perkusija
koja slui za odreivanje razlike zvuka
iznad pojedinih, najee simetrikih
predela tela.
perforans, perforantan, probojan, ono to
stvara perforaciju.
perforatio, perforacija, provaljivanje,
prodor; maskirana p., termin kojim se
oznauje perforacija grizlice eluca ili
dvanaestopalanog creva kad je perfo-
racioni otvor prikriven starijim srasli-
nama ili sveim sraenjem s nekim od
susednih organa (velika pregaa, una
kesa, reanj jetre). Kliniki se maskira-
na perforacija manifestuje kao lokalni
peritonitis. Sin. prikrivena perforacija,
pokrivena perforacija; mehanika p.,
arteficijalni otvor ili rupa nainjena bu-
enjem ili vrtenjem, ili prosecanjem
neke povrine, npr. korena zuba; spon-
tana, patoloka p., provaljivanje usled
paiolokog procesa (npr. grizlice eluca
ili dvanaestopalanog creva ili dizente-
rijske ulceracije Hd.); p. membranae
tympani, perforacija bubanjske opne,
602
perforativni apendicitis pericarditis

prati eksudativne procese u srednjem
uhu. U akutnim otitisima je sitna, kod
hroninih vea. Ako ne zahvata kotani
okvir bubanjske opne, govori se o cen-
tralnoj perforaciji, u protivnom sluaju
o rubnoj perforaciji. Perforacije u
Shrapnellovoj membrani nameu sum-
nju na prisutnost holesteatoma u sred-
njem uhu; p. oesophagi, perforacija
jednjaka, a moe da nastane povredom
pd nekog progutanog stranog tela (ilja-
ta kost), dekstrukcijom jednog dela zida
usled malignog izrataja i instrumental-
no prilikom ezofagoskpije ili buira-
nja. Hitna hirurka intervencija je po-
trebna; p. pulpae accidens, akcidental-
na perforacija pulpe zuba, nehotino
otkrivanje pulpe nastalo pri obradi ka-
viteta, ili pri frakturi zuba.
perforativni apendicitis, v. appendicitis.
perforatoriurn, v. probojnih.
perforatus, probuen, npr. substantia
perforata anterior, prednja rupiasta
supstancija.
perforisati, probiti, izazvati perforaciju.
V. perforatio, perfomns.
perfuzija, in kojim se uliva neka tenost
u krvne sudove ili neki organ i tkivo.
pergamentska koa, v. xeroderma pig-
mentosum.
perhl orati, anti tireoidne materije
(v.tamo) koje deluju spreavajui jodi-
naciju (v.tamo) i u nas je, kao kalijum-
perhlorat, poznat pod nazivom Ire-
nat.
periadenitis, zapaljenje tkiva oko lezda;
p.mucosa necroticans recurrens, mu-
kozni nekrotiki povratni periadenitis,
oboljenje slino aftoznom stomatitisu.
Promene podseaju na afte, ali su znat-
no vee i zahvataju i dublja tkiva. V. sto-
matitis phthsa.
perianalis, periimlan, okolomaran, oko
mara.
periarterijska simpatektomija, sympa-
thectomia.
periarteritis, zapaljenje spoljnih slojeva
arterije i tkiva oko arterije; p. dest-
ruens, najprisnije vezan za enski pol,
naroito za funkciju njegovih polnih
lezda (arthropathia ovaripriva);
p.gummosa, gumozni periarteritis, pri-
sustvo sifilisnih guma u zidu arterije;
p.nodosa, nodozni periarteritis, zapa-
ljenje svih slojeva malih i srednjih arte-
rija, praeno mnogobrojnim sistemat-
skim pojavama. Spada u grupu bolesti
vezivnog tkiva (kolagenoza). Sin. polyar-
teritis nodosa; panarteritis; p. scapulo-
humeralis, hronino zapaljenje subdel-
toidne i subakromijske burze, najee
izazvano traumom, koja moe. da se za-
vri skvravanjem ovih sluznih kesa.
Sin. Duplayeva bolest, p.syphilitica, si-
filisni periarteritis, periarteritis gum-
mosa.
periartritis, v. periarthritis.
peribronchitis, peribronhitis, oblik hro-
ninog bronhitisa u kojeg postoji zapa-
ljenje i zadebljanje tkiva oko bronhija.
pericardiectomia, perikardiektomija, de-
limino isecanje srane kese, kojom se
olakava sistola i dijastola u sraivanju
perikarda. Sin. Schmiedenova perikar-
diektomija.
pericardiocentesis, perikardiocenteza,
punkcija perikardijalnog prostora radi
aspiracije tenosti iz njega.
pericardiolysis, perikardioliza, v. pericar-
diectomia.
pericardiomediastinitis, perikardiome-
dijastinitis, zapaljenje perikardijuma i
medijastinuma.
pericardiotomia, perikardiotomija, ope-
rativno otvaranje srane kese. Vri se u
gnojnom zapaljenju perikarda u svrhu
drenae. V. pericardiectomia.
pericarditis, perikarditis, zapaljenje peri-
kardijuma; p. adhesiva, adhezivni peri-
karditis nastaje usled sraivanja peri-
kardijumskih listova ili perikardijuma s
okolinom; p. calcificans, hronini ob-
lik perikarditisa s pojavom taloenja
krenih soli, v. acretio cordis, concretio
cordis; p. haemorrhagica, hemoragij-
ski perikarditis, karakterie se krvavim
izlivom; p. epistenocardica, lokalizo-
vano zapaljenje perikardijuma iznad
mesta sranog infarkta; p. exsudativa,
perikarditis sa izlivom u perikardijum-
sku upljinu; p. sicca, suvi perikarditis,
karakterie se fibrinskim naslagama i
daje um perikardnog trenja; p. supii-
rativa, perikarditis s gnojnim izlivom;
603
Pericarpium Aurantii perinephritis

p. uremica, perikarditis koji se javlja u
uremiji; pericardium, perikard, srana
kesa, osre, omota kupastog oblika iz-
graen od vezivnog tkiva, koji obavija
srce. Unutranja strana srane kese ob-
loena je tankom glatkom seroznom op-
nom. Baza srane kese privrena je za
dijafragmu.
Pericarpium Aurantii, Aurantii amari f Ia-
vedo, kora pomorande. Slui kao kori-
gens za ukus, najee u obliku tinktu-
re. V. Tinctura Aurantii.
Pericarpium Citri, Citri flavedo, kora li-
muna. Slui kao korigens za ukus, naj-
ee u obliku sirupa (Sirupus Citri).
pericentrika inverzija, v. inversio.
pericolitis, perikolitis, zapaljenje tkiva
oko kolona, naroito peritoneumskog
lista oko kolona.
pericoronitis acuta, zapaljenje mekog
tkiva oko krune zuba u nicanju, naroi-
to donjeg umnjaka. Karakterie se bo-
lom, otokom, zapaljenjem sluznice, su-
puracijom iz mekog tkiva, trizmusom i
regionalnim limfadenitisom.
peridectomia, peridektomija, operativno
odstranjenje dela venjae one jabui-
ce pored ruba ronjae u cilju lecenj,
panusa. Sin. peritomia, periectomia, syn-
dectomia.
periderm, krupne elije koje se u poetku
2. meseca embrionalnog ivota nalaze
pod povrinom niskih elija pokoice. U
3. mesecu sve elije poinju da se oroa-
vaju.
periduodenitis, zapaljenje neposredne
okoline duodenuma, koje usled nastalih
sraslina deformie duodenum.
periectomia, periektomija, v. peridecto-
mia.
periferni limfocitni organi, v. sekundar-
ni limfocitni organi.
periferni vid, v. visus.
periferni ivci, senzitivni, motorni i me-
oviti ivci nastali anastomoziranjem
(spajanjem) u ivanim spletovima (ple-
xus). V. nervus.
perifolliculitis capitis abscedens et suf-
fodiens (Hoffmann), stafilokokno za-
paljenje folikula i njegove okoline na
kapilicijumu u mukaraca u vidu mno-
gobrojnih apscesa koji fistuliziraju.
perihepatitis, zapaljenje peritoneumskog
pokrivaa jetre; p. chronica hyper-
plastica, hiperplastiki hroniki peri-
hepatitis u kojeg je peritoneumski list
oko jetre zadebljan i bele boje, slino e-
ernoj opni kolaa. Sin. Zuckergussle-
ber.
perikarditis, v. pericarditis.
perikornealna injekcija, v. injectio peri-
cornealis.
perikymata, talasaste linije na povrini
glei koje odgovaraju zavretku Retziju-
sovih linija. V. Retzijusove linije.
perilimfa, bistra tenost koja ispunjava
kotani labirint unutranjeg uva i u ko-
joj je suspendovan opnasti labirint. Pe-
rilimfa je istog sastava kao i cerebrospi-
nalna tenost, s kojom je u vezi.
perilymphadenitis, perilimfadenitis, za-
paljenje tkiva oko limfne lezde.
perimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetrija, vidno polje.
perimetrija, (oft.) ispitivanje vidnog polja.
Ima cilj da odredi granice vidnog polja,
kao i eventualne ispade u samom vid-
nom polju. Vri se pomou specijalnog
aparata, perimetra. V. vidno polje, sko-
tom.
perimetrium, perimetrijum, serozni ili
peritonealni omota materice.
perinatalis, perinatalan, koji se deava za
vreme ili kratko vreme posle poroaja.
perinatalna zatita, predstavlja pruanje
strune medicinske pomoi za vreme
poroaja. Vri se u stacionarnim usta-
novama od strane specijalista akuera i
babica.
perinealis, perinealan, koji se odnosi na
perineum.
perineoplastika, plastika hirurka ope-
racija za korekciju'starih ozleda (rasce-
pa) meice nastalih za vreme poroaja,
kao i u sluaju prolapsa vagine i materi-
ce.
perineorraphia, perineorafija, zaivanje
povreda meice, nastalih za vreme po-
roaja.
perinephritis, perinefritis, zapaljenje tki-
va oko bubrega. Simptomi su poviena
604
r
perinephrium
temperatura i bol u lumbalnom prede-
Iu, koji se naroito pojaava pri udaru.
perinephrium, perinefrijum, peritonealni
omota i ostala tkiva koja okruuju bub-
reg.
perineum, meica, meki delovi koji zatva-
raju donji otvor male karlice, a sastoje
se od miia, fascija i koe.
period poluraspada (T), vreme potrebno
da se radioaktivnost odreene koliine
bilo kakvog radioaktivnog elementa
smanji na polovinu svoje prvobitne
vrednosti. Sin. poluzivot, vreme poluras-
pada.
perioda, horizontalan niz hemijskih ele-
menata u periodnom sistemu. U period-
nom sistemu ima sedam perioda. Broj
svake periode oznaava broj elektron-
skih slojeva oko jezgre atoma (prva pe-
rioda ima jedan sloj, sedma i poslednja
ima sedam slojeva). U svakoj periodi se
osobine elemenata postepeno menjaju
s porastom atomskog broja.
perioda, v. menstruatio.
period ili vreme poluraspada, simbol T
(esto i T
1
/2), oznaava vreme za koje se
aktivnost posmatranog radioaktivnog
nuklida smanji na polovinu poetne
vrednosti. Ovom veliinom se odlikuje
nuklearna stabilnost radioaktivnog
nuklida i ima konstantnu vrednost za
odreenu vrstu radionuklida. Zbog toga
se naziva i fiziko vreme poluraspada.
Povezanost perioda poluraspada T i ra-
dioaktivne konstante A data je formu-
lom: T - 0,693/A. (Praktino se moe
smatrati da se potpuni raspad nekog ra-
dioizotopa izvri za vreme od 10 T, kada
od njegove prvobitne koliine ostane je-
dan hiljaditi deo.)
periodina bolest, v. bolest.
periodina groznica, v. febris.
periodina neutropenija, v. neutropenija.
periodini poliserozitis, v. polyserositis.
periodino disanje, v. respiratio.
periodontosis, periodontozis, v. parodon-
tosis. I
perionalni prostori, proireni ostatak
kapsularne decidualne opne.
perionychia, perionihija, oboljenje eponi-
hijuma epidermne navlake koja pokriva
koren i bone rubove nokta.
periostitis
periodontium, periodoncijum, ozublje,
elementi smeteni u periodontalnom
prostoru, izmeu cementa korena zuba
i alveolarne kosti. To su: vlak.ia (osnov-
na, kolagena elastina i acidorezistent-
na), krvni i limfni sudovi, nervna vlakna
i e lij ski elementi. Funkcije periodoncije
su: amortizovanje pritiska, potpora
zubu i tkivu desni, spreavanje utiskiva-
nja zuba u alveolu, ishrana parodonciju-
ma, recepcija i prenoenje oseaja dodi-
ra i bola, kao i uee u apoziciji i re-
sorpciji kosti i cementa. Sin. membrana
periodontalna. V. vlakna periodontalna.
periorchitis, periorhitis, zapaljenje va-
ginalnog omotaa semenika; p. adhae-
siva, vid zapaljenja u kome postoje
srasline izmeu oba lista pomenutog
omotaa; p. purulenta, periorhitis koji
je praen gnojenjem.
periost, pokosnica, vezivni omota kosti,
pomou kojeg kost raste i regenerie se.
Sastoji se od dva sloja: spoljni sloj je bo-
gat kolagenim i elastinim vlaknima i
krvnim sudovima koji prodiru u kost, a
unutranji sloj je bogat elijama s neto
elastinih vlakana i ivcima (kambijalni
sloj). elije pokosnice stvaraju kotanu
supstanciju.
periostitis, zapaljenje periosta; najee
je hronino i praeno bolom i otokom
kosti. Akutni periostitis nastaje uled
infekcije putem krvi, per continuitatem
ili direktnim unoenjem gnojnih klica
pri povredama. Akutni periostitis se od-
likuje difuznim gnojenjem, jakim bolovi-
ma i septikim znacima. Bolest se esto
zavrava nekrozom kosti; p. albumino-
sa, p. sa sluzavostaklastim eksudatom;
p. dentis, zapaljenje dentalnog perios-
ta; p. diffusa, neogranieni periostitis
dugih kostiju; p. fibrosa, periostitis ija
je odlika izliv krvi ispod pokosnice; p.
hyperplastica, hipertrofika pluna
osteoartropatija; p. osificans syphili-
tica, periostitis s kotanim zadebljanji-
ma u uroenom sifilisu; p. serosa, pe-
riostitis sa seroznim izlivom; p. syphili-
tica, periostitis koji moe da se javi ve
u ranom stadijumu ove bolesti, a odli-
kuje se bolnim zadebljanjem pokosnice;
605
periostni refleks peritonitis

p. praecox, rani sifilitiki osteoperios-
titis, kao rani simptom bolesti.
periostni refleks, v. refleks.
periphlebitis retinae, oboljenje venskih
sudova mrenjae praeno eksudaci-
jom, recidiviuim krvavljenjima i buja-
njem. Javlja se u mlaih osoba. Etiologi-
ja je nejasna. Dovodi do tekih kompli-
kacija, pa i do gubitka vida. Posle vie
godina povrata dolazi do spontanog
smirivanja.
periporitis, stafilokokni apscesi koji se
razvijaju u znojnim porusima odojadi,
slini furunkulusima.
periproetitis, periproktitis, zapaljenje tki-
va oko rektuma i mara (npr. periprok-
talna flegmona).
periproktalan, koji se nalazi oko mara,
okolomaran.
perisigmoiditis, zapaljenje peritonealnog
pokrova (seroze) sigmoidnog pregiba
kao, npr., u divertikulozi ovog creva.
perisinusni prostori, intercelularni pro-
stori oko sinusnih kapilara. V. intercelu-
laran.
perisplenitis, zapaljenje ahure slezine,
koje moe biti samostalna pojava, a e-
e je u sklopu opteg peritonitisa; p.^
cartilaginea, zadebljanje ahure slezine
sastavljeno od hijalinizovanog vezivnog
tkiva.
peristaltika, lagano skupljanje prstenas-
tih miia nekog upljeg organa (jed-
njak, eludac, crevo, ureteri i dr.), i to
tako da ovo skupljanje napreduje kao
talas od oblinjeg (gornjeg) ka udalje-
nom (donjem) kraju organa, ime se
omoguava prenoenje sadraja.
peritomia, peritomija, v. peridectomia.
peritonealna irigacija, v. dyalysis.
peritoneopathia, peritoneopatija, svaka
bolest peritoneuma.
peritoneum (peritonaeum), trbuna ma-
ramica, glatka, sjajna, serozna opna koja
svojim unutranjim ili utrobnim listom
(p. viscerale) obavija mnoge organe u tr-
bunoj duplji, a svojim spoljanjim ili
zidnim listom (p. parietale) oblae zido-
ve trbune duplje. Parijetalni list gradi
peritonealnu vreu, ija se upljina na-
ziva peritonealna duplja (cavum perito-
nei). Organi koji se nalaze u peritoneal-
noj duplji, obavijeni visceralnim perito-
neumom, jesu intraperitonealni organi
(jetra, eludac, slezina, tanko crevo itd.).
Organi trbune duplje smeteni iza ove
vree jesu retroperitonealni organi
(pankreas, bubrezi itd.). peritoneumska
dijaliza, v. dyalisis. peritoneumska
irigacija, v. dyalisis. peritonismus,
peritonizam, bolni meteo-rizam trbuha koji
lii na peritonitis. Javlja se u
psihoneuropata, u povredama abdomena
bez perforacije upljih organa, povredama
kimene modine. Sin. pseudoperitonitis.
peritonitis, zapaljenje trbune maramice
u kome nastupa eksudacija krvnog se-
ruma, fibrina, eritrocita i leukocita u tr-
bunu duplju (npr. posle perforacije e-
luca i creva), povrede upljih organa i
infekcije koja usled toga nastaje. Njego-
vi su simptomi: bol u trbuhu, zatvor, po-
vraanje i temperatura; p. adhaesiva,
peritonitis ija je odlika u postojanju
sraslina seroze susednih organa; on obi-
no predstavlja zavrnu fazu, tj. prebo-
leli akutni peritonitis; prisustvo ui u
peritoneumu posle rupture vanjetrenih
unih puteva; p. chronica incapsula-
ta, hronini peritonitis u kome su creva
prekrivena fibroznim tkivom koje vre-
menom hijanolizuje; p. circumscripta
ili saccata, peritonitis koji je ogranien
na jedan deo trbune maramice; p. dif-
fusa, peritonitis koji zahvata elu trbu-
nu maramicu; p. fibrocaseosa, tuber-
kulozni peritonitis s fibroznom i kazeoz-
nom degeneracijom; p. gaseosa, perito-
nitis s nagomilanim gasom u peritoneu-
mu; p. generalisata, sin. p. diffusa; p.
meconialis, peritonitis koji nastaje us-
led perforacije creva, intrauterini ili
brzo posle poroaja, kada se izliva me-
konijum u peritonealnu duplju; meko-
nijalni peritonitis je najea posledica
mekonijumskog ileusa u fibrocistikoj
bolesti pankreasa; p. pelvica, peritoni-
tis lokalizovan u karlici kao komplikacija
ginekolokih oboljenja; p. perforati-va,
peritonitis koji nastaje usled perforacije
nekog upljeg abdominalnog organa; p.
purulenta, peritonitis koji sadri
gnoja; p. traumatica, peritonitis
606
peritonizovati peroksidaza

koji nastaje usled traume abdomena; p.
tuberculosa, peritonitis prouzrokovan
bacilima tuberkuloze. peritonizovati,
pokriti operativne ili traumatske rane u
trbunoj duplji zdravim peritoneumom,
kako bi se izbegle sras-line, inae, este na
mestima lienim pe-ritoneuma
(deperitonizovana). peritonsillitis,
peritonzilitis, zapaljenje vezivnog i
miinog tkiva u tonzilnoj loi, obino
posle angine. peritonzilarni apsces, v.
abscessus. peritricha, tip bakterija koje
imaju vie flagela rasporeenih po celoj
njihovoj povrini (npr. proteus).
perityhlitis, peritiflitis, zapaljenje perito-
neuma u okolini slepog creva (cekuma),
koje dolazi od zapaljenog slepog creva
(typhlitis), odnosno od njegovog crvulj-ka
(appendicitis, epityphlitis). V. ap-
pendicitis.
periurethritis, periuretritis, v. spongiitis.
perkolacija, ekstrahovanje rastvorljivih
sastojaka neke droge u naroitom sudu
(perkolatoru), u koji se stave isitnjena
droga i neki teni rastvara koji lagano
prolazi kroz nju. perkusija, v. percussio.
perkusijska auskultacija, v. percussio.
perkusijski zvuk, zvuk koji se dobija per-
kusijom izvesnih predela tela, moe
imati razne kvalitete; jasan p. z., dobija se
perkusijom iznad zdravih plua; po-tmuo
p. z., dobija se iznad delova plua, koja
samo delimino sadre vazduh, u nekim
poetnim infiltratima; timpani-an p. z.,
zvuk koji se dobija perkusijom iznad
delova tela ispunjenim vazduhom ili
gasom; tmuo p. z., dobija se iznad delova
tela koja ne sadre vazduh (iznad izliva).
perkutoran, koji je u vezi sa perkusijom.
perkutorna tmulost, v. perkusijski zvuk.
perleche, (fr.) v. angulus infectiosus oris.
permagnus, vrlo veliki, preveliki, ogro
man.
permanganati, soli permanganove kiseli-
ne, KMnCU- Takva so je, npr. kalijum-
permanganat. permeabilan, propustljiv.
permeabilnost, propustljivost.
permeaza, protein enzimskih osobina,
omoguuje razliitim hemijskim jedi-
njenjima prolaenje kroz citoplazmat-
sku membranu koja, pored drugih
funkcija, vri i sintezu permeaznog sis-
tema. Osnovna komponenta tog sistema
je permeaza.
permutit, vetaki dobijen zeolit toplje-
njem kaolina, gline i sode. U vodi se ne
rastvara, a ima osobinu da svoj natri-
jum, pri upotrebi natrijum-permutita,
lako zamenjuje drugim katjonima, kao
to su kalcijum i magnezijum, zbog ega
se upotrebljava za smanjivanje tvrdoe
vode.
perna bolest, v. chloracne.
pernazalan, ono to se uvodi ili unosi kroz
nos, npr. pernazalna sonda uvedena u
jednjak; pernazalno unoenje lekova
(ekstrakt zadnjeg dela hipofize u insi-
pidnom dijabetesu i dr.).
perniciozna anemija, v. anaemia.
perniciosus, perniciozan, opak, opasan,
koji moe dovesti do smrti. Npr., ane-
mia perniciosa, opaka anemija.
perniones, promrzline, hronino zapalje-
nje prouzrokovano dejstvom hladnoe,
veinom na prstima nogu ili ruku, u ob-
liku dugotrajno osetljivih modrocrve-
nih infiltrata, ponekad s plikovima ( II
stepen) i ulceracijama (III stepen) pra-
enim svrabom i bolovima. V. congela-
tio.
perniosis, pojava ozeblina, promrzlina. V.
perniones, congelatio.
peroksid, oksid nekog elementa koji sadr-
i vie kiseonika i to samo oni koji su u
vezi sa -O-O-, npr. vodonik-peroksid,
H-O-O-H. Peroksidi se mogu smatrati
solima vodonik-peroksida kao slabe ki-
seline, npr. BaOa. Peroksidima se esto
nazivaju i vii oksidi koji ne daju s raz-
blaenim kiselinama vodonik-peroksid,
ve so i kiseonik. Stoga se za okside iz-
vedene iz HO2 predlae naziv superok-
sidi ili pravi peroksidi, a za one koji s ki-
selinom daju kiseonik da se nazovu po-
lioksidi.
peroksidaza, enzim koji katalizuje razla-
ganje peroksida iz koga se izdvaja akti-
van kiseonik.
607
peroksidazna reakcija
pes

peroksidazna reakcija, v. reakcija.
peroksisomi, peroksizomi, (microbo-
dies), organii elije
1
(0,6-0,7)
jajoli-kog oblika s enzimskim
sadrajem (pe-roksidaze, katalaze, kis.
D aminooksida-ze); po tome se
razlikuju od lizozoma. Nastaju kao i
lizozomi.
peroneus (peronaeus), linjani, npr. ner-
vus peroneus communis, zajedniki li-
njani mii. Sin. fibularis.
peroperativan, koji je u direktnoj ili indi-
rektnoj vezi s operacijom; to se deava
za vreme operacije.
perpendicularis, perpendikularan, usp-
ravan, okomit, npr. lamina perpendicu-
laris, uspravna ploica.
perseveratio, perseveracija, vezivanje za
jednu misao ili re koja se onda nehoti-
no, necelishodno uporno ponavlja pri
nekim afazijama i u zdravih ali premo-
renih osoba. Pri katatoniji postoji tzv.
verbalna stereotipija, besmisleno pona-
vljanje jedne reci ili reenice. V. verbige-
ratio, aphasia.
persona, maska koju su nosili rimski
glumci, po Jungovom psiholokom ue-
nju oznauje linost onakvu kakvu je
vide drugi. Prava, unutranja, linost se
x
tu naziva anima.
perspiratio, perspiracija, izmena gasova
kroz kou pri mirovanju i osrednjoj
temperaturi sredine (20-3O
0
C); uglav-
nom odavanje vodene pare preko koe,
pri emu koa ostaje suva (p. insensibi-
Hs), a u vrlo maloj meri pdavanje ugljen-
-dioksida i primanje kiseonika. Pri vioj
temperaturi sredine (vioj od 33
0
C)
voda se pojavljuje u vidu znoja na koi
(p. sensibilis). V. disanje.
persplenitis, zapaljenje peritoneumske
ovojnice slezine.
Perthesova drenaa, v. drainage.
pertussis, pertusis, veliki kaalj, akutno,
kontagiozno oboljenje malog deteta,
koje izaziva Bordetella pertussis. Odli-
kuje se napadom kalja sa zacenjiva-
njem. Poetak bolesti je postepen sa su-
vim kaljem, preteno nou. Zatim na-
staje stadijum zacenjivanja sa 5-25 na-
pada grevitog kalja u toku dana. Za
vreme napada dete ima 3-6 uzastopnih
stridoroznih, ujnih udisaja zbog gra
glotisa i isto toliko vrlo produenih isp-
rekidanih izdisaja. Na kraju napada
dete izbacuje malo lepljive sluzi ili po-
vraa. U odojeta moe nastati apneja sa
cijanozom, koja se esto zavrava letalno.
Pertusis je teko oboljenje, naroito za
odojad ija je smrtnost preko 50%. peru-
balsam, v. Balsamum peruvianum.
perverzoidan, kae se za seksualne radnje
koje se javljaju silom potrebe u nemo-
gunosti normalnog zadovoljavanja ili
kao prethodne radnje u normalnom po-
Inom zadovoljavanju (sadistike tenje u
mukarca, a mazohistike u ene).
perverzoidne seksualne radnje, od pra-
vih seksualnih perverzija koje su same sebi
cilj i koje iskljuuju normalno zado-
voljenje, ak i kad za njega postoji puna
mogunost, treba razlikovati pseudo-
perverzne, perverzoidne seksualne radnje
silom potrebe, u odsustvu mogunosti za
normalno zadovoljenje (npr. u
internatima, logorima, zatvorima itd.).
Takav je sluaj prigodnih homoseksualnih
veza, naroito meu jedinkama istog
genitalnog pola, ali manje-vie hete-
roseksualno uoblienih s drugim svojim
odlikama (npr. izmeu androidnih i
hiperginoidnih ena ili izmeu ginoid-nih
i hiperandroidnih mukaraca). Per-
verznim se ne mogu smatrati i radnje koje
u polnom odnosu raznopolnih jedinki
prethode normalnom zadovoljavanju kao
krajnjem cilju (npr. izvesne sadistike
tenje u mukaraca, a mazohistike u
ene, dodiri polnih organa partnera i si.).
perzistencija mlenih zuba, due zadra-
vanje mlenih zuba u vilicama od vre-
mena njihove normalne smene stalnim
zubima. Moe perzistirati poneki od
mlenih zuba, kao
]
.od nedostatka zuba
zamenika ili ankiloze mlenog zuba.
Perzistencija vie mlenih zuba ili ele
mlene denticije javlja se u rahitisu,
kleidokranijalnoj i akrofacijalnoj disos-
tozi i kretenizmu.
pes, distalni deo donjeg ekstremiteta, sto-
palo. Na stopalu se razlikuje gornja stra-
na (dorsum pedis) i donja strana ili ta-
ban (planta p.). Idui od pete ka vrhovi-
ma prstiju, na stopalu se razlikuje: noje
608
pessarium petroleum

(tarsus), donoje (metatarsus) i prsti
(digit! pedis). Kosti stopala grade dva
svoda ispupena nagore: uzduni svod
od pete ka palcu, i popreni svod od
prve kosti ka petoj kosti donoja; p. an-
serinus, guja noga, zajedniki pripoj
na golenjai tetiva terzijskog, polutetiv-
nog i pravog unutranjeg miia buta;
p.a.nervi facialis, zavrne grane ivca lica
u parotidnoj lezdi koje se ire u obliku
guje noge; p. calcaneus, odignu-to
stopalo, nenormalan poloaj stopala
gde se ono iskljuivo oslanja na petu; p.
equinovalgus izvrnuto kopitasto stopa-
lo; p. equinus, konjsko stopalo. Stopalo
se oslanja samo svojim prednjim kra-
jem i prstima a peta je odignuta; p.
equinovarus, p. planus, ravni tabani
dustaban, deformacija stopala usled
sputanja tabanskog svoda. Sin. plano-
valgus; rovovsko s., povreda nogu, a
najee stopala, duim dejstvom ume-
rene vlane hladnoe od O do +8
0
C. Naj-
ee u ratu u vojnika s mokrom i blat-
njavom obuom. Povreda poev od pli-
kova do gangrene pogoenih delova
noge, odn. stopala; p. valgus, izvrnuto
stopalo. Taban je okrenut u polje, a sto-
palo se oslanja svojom unutranjom ivi-
com; p. varus, uvrnuto stopalo. Taban
je okrenut unutra, a noga se oslanja
spoljnom ivicom stopala.
pessarium, pesar, prstenasta naprava od
tvrde gume ili kauuka, u obliku pravog
okruglog prstena ili savijen u vidu osmi-
ce ili slova S, koja se upotrebljava radi
popravke poloaja zavaljene materice,
ili spreavanja ispadanja materice u
prolapsu. Pored ovih pesara postoje i
pesari za spreavanje zaea, okluzivni
pesari u vidu kapice od gume, srebra,
aluminijuma ili stakla i stavljaju se pred
snoaj na grli materice kao prezervati-
vi.
Pesslerovo mrtvo polje, (stom.) zona tki-
va u okolini fokusa s malim brojem kr-
vnih sudova. Znaajna za odbranu orga-
nizma od prodora mikroba.
pesticidi, sredstva za unitavanje tetoi-
na svake vrste.
pestis, kuga, teko, akutno, endemsko,
epidemijsko i karantinsko oboljenje,
koje izaziva Pasteurella pestis. Kuga
spada u transmisivne bolesti, jer je pa-
covska buva prenosi s obolelih glodara
na ljude. Bolest poinje naglo s jezom,
temperaturom, glavoboljom i tekom
adinamijom. Ima vie klinikih oblika
kuge; bubonska k., najea je i odliku-
je se otokom regionalnih limfnih lezda
u blizini mesta ujeda buve; pluna k.,
lii na teku, toksiku, hemoragiku
bronhopneumoniju. Kuna sepsa je
najtea i moe da nastane primarno ili
sekundarno. Kuga je jo od davnina
imala veliki znaaj u biolokom ratu.
peano kupanje, v. kupanje.
petechia, petehija, takasto krvarenje u
koi.
petehijalni indeks, broj petehija na kvad-
ratnom centimetru koe posle venske
staze izazvane stezanjem poveskom. V.
Rumpel-Leedeov znak.
peteljka, vrpasti produetak tkiva i kr-
vnih sudova o kome vise neke normalne
tvorevine, npr. embrion, ili benigni tu-
mori koe ili sluznice, npr. fibroma pen-
dulum cutis, fibrom koe koji visi na pe-
teljci, visei lipom creva, lipom debelog
creva koji visi na peteljci itd.
petlja, v. ansa.
Pe t hi d in i chloridum (petidin-hlorid),
analgetiko sredstvo, sintetska zamena
za morfin; oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
Petitov trougao, v. trigonum tumbale (pod
trigonum).
Petitova hernija, v. hernia.
petlovska jedinica, v. jedinica.
petna kost, v. calcaneus.
petrificatio, petrifikacija, skamenjavanje
odnosno skamenjenost, taloenje kalci-
jumovih soli, pri emu materija u kojoj
su se soli istaloile postaje vrsta kao
kamen. V. calcificatio.
Petrijeva olja, plitka staklena posuda,
koja slui za izolovanje i kultivisanje
bakterija na vrstim podlogama (agaru
i dr.). Sastoji se od dva tanjiria, od ko-
jih jedan slui za poklapanje drugog.
petrol-etar, v. Aether petrolei.
petroleum i njegovi isparljivi proizvodi,
gorivo za motore, mazivo, deluje na
kou i kao para kroz disajne organe;

39 Medicinski leksikon
609
Petroselini radix pharyngoscopia clausa

moe da izazove akutno zapaljenje plu-
a, glavobolju, senzitivne poremeaje,
akne i keratozu.
Petroselini radix (koren od peruna), sa-
dri etarsko ulje koje deluje diuretino.
petrositis, petrozitis, serozno ili gnojno
zapaljenje elija na vrhu piramide sle-
poone kosti. Nastupa kao deo mastoi-
ditisa u ljudi kojima je pneumatizacija
temporalne kosti tako daleko razvijena.
Otkriva se rendgenskim snimanjem pi-
ramide jo pre nego to se razvije klini-
ki sindrom (Gradenogov sindrom, para-
liza abducensa).
petrosus, petrozan, hridni, koji pripada
petroznom delu slepoone kosti.
Pettenkoferova reakcija, v. reakcija.
Peutz-Tourain-Jeghersov sindrom, v. sy-
ndroma.
Peyronijeva bolest, v. induratio penis
plastica.
Peyerove ploe, skupine limfnih meko-
va u tankom crevu (ileumu). Sin. follicu-
Ii lymphatici aggregati.
Pezzerov katetar, v. katetar.
Pfeifferov bacil, v. Haemophilus influen-
zae.
Pfeifferov fenomen, fenomen lie koji s.e
x
koristi za dijagnozu.
Pfeifferova bolest, \.mononucleosis in-
fectiosa.
phaco-, predmetak u sloenicama koje se
odnose na soivo.
pH (potentia hydrogenii, vodonini eks-
ponent), jeste dekadni logaritam kon-
centracije vodonikovih jona s prome-
njenim znakom. pH je, slino Ch, merilo
aktualne kiselosti odnosno bazinosti.
Ako je, npr., CS=IO-
2
, pH=2 itd. U neut-
ralnom rastvoru pH=7, kiselom od O
do 7, a u baznom od 7 do 14.
phacomatosis, fakomatoza, klinike slike
u kojih istovremeno postoje malforma-
cije na koi, oima i modanom tkivu:
neurofibromatosis Recklinghausen,
adenoma sebaceum Pringle, morbus
Sturge-Weber-Krabbe.
phaeochromocytoma, feohromocitom,
tumor, obino benignog karaktera, hro-
mafinog tkiva sri nadbubrenih lezda
(ili simpatikih paraganglija) koji se us-
led pojaanog luenja adrenalina (v.
tamo) i noradrenalina (v. tamo) kliniki
manifestuju znacima svojstvenim ovim
hormonima kada se oni primenjuju u
nedozvoljeno velikim koliinama.
phag, fag, v. bacteriophag.
phagocytosis, fagocitoza, ivotni proces
pri kome elija pomou elijske opne
unosi u citoplazmu estice vrste mate-
rije. Priljubljivanje estice na povrinu
elije nastaje adhezijom, a potom elija
obrazuje pag oko estice i uvue ju u
citoplazmu obrazujui vezikulu s esti-
com (fagozom). Fagozom se spoji s lizo
zomom koji sadri enzime za svarivanje
estice; nesvareni ostatak se izbacuje iz
elije.
phalanx, falanga, lanak prsta. Svaki prst
ima tri lanka, osim palca koji ima dva
lanka.
phallus, muki spolni ud; spoljna genital-
na kvrga (tuberculum genitale) od koje
nastaju spolni organi. V. penis.
pharmacopoea, farmakopeja, knjiga koja
sadri spisak lekova koji se uvek moraju
nalaziti u apoteci, s opisom porekla sva-
kog od tih lekova, njegovih farmako-
gnostikih i hemijskih osobina, propisa
o ispitivanju njegovog identiteta i kvali-
teta, i o uvanju, spravljanju i ekspedici-
ji. Veina drava ima svoju farmakope-
ju. U nas je u vanosti Pharmacopoea
lugoslavica, editio tertia.
pharyngeus, drelni, koje se odnosi na
drelo.
pharyngitis, faringitis, zapaljenje drela.
Akutna i hronina zapaljenja drela su
esta i mogu imati razne oblike, katar-
ne, gnojne, ulkusne i dr. Ima i specifi-
nih faringijtisa (tbc., lues, sklerom). Naj-
vei broj ebidemijskih respiracijskih in-
fekcija virAisnog porekla poinje akut-
nim katarnim faringitisom.
pharyngoplastica, faringoplastika, hirur-
ki zahvat koji slui za rekonstrukciju
nosnocjrelne porte u sluajevima unj-
kavog govora (rhinolalia aperta) usled
nesposobnosti mekog nepca da zatvori
nazofa/rinksnu portu (npr. posle izvre-
ne operacije rascepa mekog nepca).
pharyngoscopia clausa, zatvorena farin-
goskopija, postupak za posmatranje po-
kreta mekog nepca u fiziolokim uslovi-
610
pharynx
phlebitis

ma, a naroito funkcijske sposobnosti
za zatvaranje nosnodrelne porte. Na i-
rom otvorena usta priljubljuje se ovee
staklo od depnog sata, pa se pod tim
staklom naduvaju obrazi. Meko nepce
se posmatra kroz staklo pomou eo-
nog ogledala.
pharynx, farinks, drelo, uplji organ za
varenje koji se nalazi iza nosne i usne
duplje i grkljana. Dole se nastavlja jed-
njakom. upljina drela podeljena je na
tri sprata: gornji (pars naali), srednji
(pars oralis) i donji sprat (pars laryn-
gea).Na gornjem zidu (svodu) nalazi se
drelni ili trei krajnik (tonsilla pharyn-
gea).
Phenacetinum, fenacetin, antipiretiko i
analgetiko sredstvo, oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji.
phenamin, amfetamin-sulfat, sintetski do-
biven betafenil-izopropil-amin-sulfat.
Deluje nadraajno na centralni nervni
sistem. Upotrebljava se za leenje na-
rkoleptikih stanja i psihike depresije.
phenidone, fenidon, l-phenyl-3-pyrazoli-
dinone (); vrlo jaka
reduktiv-na supstancija u razvijau.
Upotrebljava se 1/5 do 1/10 koliine
metola, posebno u razvijaima za
mainsko razvijanje rendgen-filmova.
V. metol, razvijao.
Phenobarbital, v. Phenobarbitonum.
Phenobarbitonum, fenobarbiton, feno-
barbital, oficinalan je prema naoj far-
makopeji. Hipnotiko i sedativno sred-
stvo, upotrebljava se za leenje starake
nesanice i velike epilepsije, a slui i kao
spazmolitiko sredstvo. Sin. Phenobar-
bital, Acidum phenylaethylbarbituricum.
Phenolum, fenol, karbolria kiselina, ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji. Upot-
rebljava se, uglavnom, za dezinfekciju
soba, klozeta, inficiranog materijala,
stolice itd. i za leenje nekih konih obo-
ljenja. Sin. Acidum carbolicum; P. cry-
stallisatum, fenol u kristalnom stanju.
phenylalanin, v. fenilalanin.
Phenylarsenoxyd, v. Arsphenoxyd.
Phenyldimethylpyrazolonum, v. Antipy-
rinum.
Phenylhydragyri boras, fenil-merkuri --
borat, organsko jedinjenje ive s anti-
seplikim dezinficijentnim dejstvom.
Phenylhydrargyri nitras, bazni fenil-
merkuri-nitrat, organsko jedinjenje ive
s antiseptikim i dezinficijentnim dej-
stvom.
phenylketonuria, fenilketonurija, uroe-
ni poremeaj metabolizma, izazvan
manjkom enzima hidroksilaze fenilala-
nina, koji pretvara fenilalanin u tirozin.
Duevna zaostalost, neuroloki poreme-
aji i egzem ine glavne znake bolesti,
koja se prenosi autosomnim recesivnim
genom.
pheochromocytoma, feohromocitom,
neoplazma nastala umnoavanjem zre-
lih diferentovanih elija identinih ili
veoma slinih elijama koje ine medu-
Iu nadbubrene lezde. Sin. chromaffi-
noma.
p-hidroksibenzilpenicilin (penicilin III,
penicilin X), jedan od etiri glavna pri-
rodna penicilina.
philtrum, filtrum, kona jamica gornje
usne koja se sputa vertikalno od nosne
pregrade.
phimosis, fimoza, uroena ili steena su-
enost navlake mukog polnog organa,
koja se usled toga ne moe prevui pre-
ko glavia unatrag; steena f. nastaje
kod gonoreje, sifilisa, balanitisa i drugih
inflamatornih procesa toga predela.
phlebectasia, flebektazija, v. varix.
phlebectomia, flebektomija, resekcija
vene, odstranjivanje jednog dela ili ele
vene. Vri se u cilju leenja proirenih
vena na nogama. V. Trendelenburgova
operacija (pod operacija).
phlebitis, flebitis, zapaljenje vene, zapa-
Ijenje zida vene i stvaranje ugruka u
njenoj upljini; p. anaemica, flebitis s
istovremenom anemijom (hloroza); p.
migrans, flebitis koji se javlja na raz-
nim mestima istog ekstremiteta; p. ob-
literans, flebitis koji trajno zatvara zjap
obolele vene; p. puerperalis, septiko
zapaljenje materinih ili drugih vena
posle poroaja; p. recidivans, flebitis
koji se javlja u kraim ili duim razma-
cima; p. septica, posledica nekog sep-
tikog procesa, npr. u erizipelu, perito-
nitisu, endometritisu i dr. i u kojeg se iz
primarnog trombusa stvaraju septiki
embolusi u raznim predelima; p. sup-

39*
611
phlebograma phlyctaena

purativa, gnojno zapaljenje vena. V.
thrombophlebitis, phlebothrombosis.
phlebograma, flebograni: (1) krivulja do-
bivena registracijom venskog pulsa po-
mou flebografa; (2) radiografija vene
ispunjene kontrastnim sredstvom.
phlebographia, flebografija; (1) grafiko
upisivanje venskog pulsa; (2) rendgen-
sko snimanje vena posle ubrizgavanja
nekog pozitivnog kontrastnog sredstva;
(3) opis vene.
phlebolithus, flebolit, kalcifikovan ugru-
ak odvojen od zida vene, koji je, usled
toga to nije vezan za zid vene, dobio,
pod uticajem krvi koja cirkulie, okrug-
lasti ili ovalni oblik. Nalazi se najee u
venama slezine i u venskom spletu oko
materice.
phlebologia, flebologija, grana medicine
koja prouava oboljenje vena a naroito
njihovu dijagnostiku i leenje. Sin. vari-
cologia, variccologia.
phlebomanometer, flebomanometar, in-
strument za direktno merenje venskog
pritiska.
phleborrhagia, fleboragija, obilno krva-
renje iz vene. Sin. venska hemoragija.
phlebosclerosatio, flebosklerozacija, li-
enje varikoznih vena izazivanjem nji-
hove skleroze pomou ubrizgavanja
sredstava koja izazivaju sklerozu.
phlebosclerosis, fleboskleroza, fibrozno
zadebljanje zida vene. Sin. venesclero-
sis.
phlebothrombosis, flebotromboza, trom-
boza vena u kojima je koagulum labavo
vezan za zid vene, te se lako moe odvo-
jiti, usled ega nastupa embolija. V.
thrombophlebitis.
Phlebotomus, prenosilac uzronika ko-
ne i visceralne lajmanioze i papataije-
ve groznice.
phlegmasia, flegmazija, zapaljenje ili
groznica; ph. alba dolens, otok noge
bez crvenila izazvano flebitisom butne
vene, obino praenim febrilnim sta-
njem; ph. alba dolens puerperarum,
postpartusni ileofemoralni trombofle-
bitis; ph. cerulea dolens, burni oblik
tromboze duboke vene, koja je praena
arterijskim spazmom, to se manifestu-
je cijanozom i otokom ekstremiteta s
petehijama i crvenim mrljama.
phlegmona, flegmona, akutno, difuzno i
rastue zapaljenje vezivnog tkiva, koje
izaziva najee hemolitiki streptokok;
p. emphysematosa, v. gasna flegmona;
p. faciei, munjevito nejasno ogranie-
no zapaljenje, sastavljeno od mnotva
sitnih apscesa. Zahvata vezivno tkivo i
difuzno se iri du krvnih i limfnih su-
dova, zauzimajui jedan ili vie prostora
- loa. V. phlegmona baseos oris. Sin. an-
gina Ludowici; gasna f., infekcija izazva-
na anaerobnim mikrobima. esto se
javlja u ratnim, a retko u mirnodopskim
ranjavanjima. Karakteristika joj je: nek-
roza i putridan raspad tkiva, prvenstve-
no miia, hemoliza, poremeaj arterij-
skog i venskog krvotoka, pojava manjih
i veih mrlja u koi dok je okolina bleda.
Resorpcija bakterijskih toksina i ras-
padnih proizvoda tkiva dovodi do teke
intoksikacije organizma, a naroito
nervnog sistema; p. lignosa, tvrda drve-
nasta flegmona, dugotrajno i uporno za-
paljenje vezivnog tkiva sa svojstvenim in-
filtratom, tvrdim kao daska, koji je bez-
bolan, ne pokazuje sklonost ka zagnoja-
vanju i praen je malo povienom tem-
peraturom. Najee se javlja na vratu;
p. orbitae, zapaljenjsko oboljenje orbi-
te; p. periurethralis, periuretralna fleg-
mona, flegmona burnog razvoja kojoj se
uzrok nalazi u i oko uretre i obino je
praen prostranom gangrenom genital-
nog i perigenitalnog tkiva; f. usnog dna,
gnojno-flegmonozno zapaljenje dna
usne upljine i susednih prostora. Sin.
angina Ludo vici.
phlegmonosus, flegmonozan, ono to ima
osobine flegmone. V. phlegmona.
phlogistica, flogistici, flogistika sred-
stva, sredstva koja izazivaju zapaljenje
ili pojaavaju ve postojee zapaljenje;
npr. seme od slaice (Semen Sinapis) u
obliku brana od slaice (Farina Sina-
pis) i hartija od slaice (Charta sinapisa-
ta).
phlyctaena, fliktena, mehurii; infiltrati u
obliku mehura ispod epitela venjae
kapaka i one jabuice ili ronjae. V.
conjunctivitis phlyctaenularis.
612
phlyctaenularis photophobia

phlyctaenularis, iliktenularan, oznaava
da je oboljenje praeno fliktenama; co-
njunctivitis phlyctaenulosa, keratoco-
njunctivitis phlyctaenulosa.
phobia, fobija, prisilan strah, ponekad ve-
zan za raniji neprijatan doivljaj, pri pri-
silnim neurozama, ponekad potpuno
neobjanjivog porekla, namee se bo-
lesniku protiv volje, iako on uvia da je
taj strah bezrazloan i besmislen. Takav
je strah od praznog otvorenog prostora
(agoraphobia), strah od eleznice (side-
rodromophobia), strah od zaraze (bacil-
lophobia), strah od neistih predmeta
(mysophobia), strah da e se pocrveneti
u drutvu (erithrophobia), strah od sifi-
lisa (syphilophobia), strah od otrova
(toxicophobia), strah od svega i svaega
(panthophobia). V. psihoneuroza.
phocomelia, fokomelija, nakaznost u ko-
joj nedostaje ela ruka sem ake, ili ela
noga sem stopala. aka i stopalo su na-
saeni na trup, tako da nakaznost pod-
sea na udove foke.
phonasthenia, fonastenija, slaba i bezvu-
na emisija glasa usled nedovoljne funk-
cije unutarnjih miia grkljana. esto je
prolazna, jer je samo posledica funkcij-
ske preoptereenosti mada moe da po-
stane i trajna.
phonatio, fonacija, stvaranje glasa u gr-
kljanu, meu glasnim icama.
phoniatria, fonijatrija, specijalna grana
medicine, koja izuava mane govora i
glasa.
phonocardiographia, fonokardiografija,
registrovanje sranih tonova i umova
specijalnim aparatom.
phosgen, v. fozgen.
phosph-, v. /05/-.
phosphagen, fosfagen, kreatin-fosforna ki-
selina ili kreatin-fosfat, nastaje veziva-
njem fosforne kiseline preko amino --
grupe kreatina. Ovo jedinjenje je slino
ATP bogato u energiji. U metabolizmu
se razlae na kreatin i fosfornu kiselinu.
Igra ulogu u razlaganju ugljenih hidrata
pri miinoj kontrakciji.
phosphatoptosis, fosfatoptoza, spontano
taloenje fosfata u mokrai. Sin. phosph-
aturia.
phosphaturia, fosfaturija, (1) poveane
koliine fosfata u mokrai. Sin. phos-
phatoptosis.
phosphin, fosfin, (1) vodonik-fosfid ,
otrovan gas; (2) fosfini, organska jedi-
njenja izvedena iz zamenom
vodo-nikovih atoma ugljovodoninim
ostacima; fosfini su vrlo otrovna
jedinjenja; (3) oksidacijom fosfina
nastaju alkilfos-forne kiseline od kojih
neke slue kao insekticidi.
phosphonecrosis, fosfonekroza, nekroza
viline kosti usled dejstva fosfora.
phosphor, P, fosfor, javlja se u vie alot-
ropskih modifikacija, od kojih su na-
jvanije beli i crveni fosfor. Beli fosfor je
lako zapaljiv i otrovan, a crveni se pali
tek na viim temperaturama i nije otro-
van.
photobacteria, fotobakterije, svetlee
bakterije, vrsta bakterija koje stvaraju
svetlost (pojava fosforescencije).
photocoagulatio, fotokoagulacija, metoda
leenja kojom se vri koagulacija tkiva
visokom temperaturom koja se stvara u
fokusu svetlosnog snopa velikog in-
tenziteta. Primenjuje se u profilaksi i Ie-
enju ablacije retine, dijabetike retino-
patije, novostvorenih krvnih sudova, tu-
mora i dr. V. fotokoagulator.
photoerythema, fotoeritem, eritem izaz-
van dejstvom svetlosti na kou.
photoluminiscentia, fotoluminiscencija,
odavanje svetlosti nezavisno od tempe-
rature tela koje svetli. P. se moe javiti u
dva vida: kao fluorescencija i kao fosfo-
rescencija.
photometria, fotometrija, merenje jaine
svetlosti pomou fotometra.
photomotograph, fotomotograf, aparat
kojim se meri brzina Ahilovog refleksa
(ahilogram) stoje od koristi prilikom
ocene funkcionalnog stanja titaste
lezde (v. Ahilov refleks, merenje brzine).
photoophthalmia, v. fotooftalmija.
photophobia, fotofobija, strah od svetlos-
ti. Zajedno s epiforom i blefarospaz-
mom ini trojstvo zapaljenjskih simpto-
ma oka koja prati zapaljenje prednjeg
segmenta oka (ronjaa, duica i cilijar-
no telo). Predstavlja odbrambeno troj-
stvo oka, refleksni simptom.
613
photopsia
PICORNA-virusi

photopsia, fotopsija, subjektivno opaa-
nje svetlaca pred okom u vidu varnica,
munja, svetlih mrlja, krugova i si. Posle-
dica je neadekvatnog nadraaja mre-
njae. Nastaje u oboljenju mrenjae, a
via se i kao prodromna pojava pri ab-
laciji retine. V. vetlaci
phrenalgia, frenalgija, neuralgija n. pere-
nicusa. Retko oboljenje, javlja se u na-
padima s bolovima du ivca i oteanim
disanjem usled lokalnih oboljenja u vra-
tu, grudnom kou i trbuhu. Retko je o-
bostrana. V. neuralgia.
phreniclasia, freniklazija, zdrobljavanje
preanog ivca kletama.
phrenicoctomia, frenikoktomija, iseca-
nje ili resekcija preanog ivca.
phrenicoexaeresis, frenikoeksereza, ise-
canje jednog komada preanog ivca
kroz otvor na donjem delu vrata. Ova
operacija vri se u plunoj tuberkulozi
da bi se paralisala odgovarajua strana
preage i tako postiglo mirovanje plua.
Sin. phrenicoexeresis.
phrenicotomia, frenikotomija, preseca-
nje n. phrenicusa i njegovih pomonih
grana da bi se postigla potpuna i sigur-
na paraliza odgovarajue polovine prev
age, odnosno njeno mirovanje u viso-
kom poloaju. Primenjuje sa kao samos-
talna operacija ili prethodi torakoplas-
tici. V. phrenicoexaeresis.
phrenicotripsia, frenikotripsija, sin. phre-
niclasia.
phrenicus, preani, dijafragmatiki, npr.
nervus phrenicus, preani ivac.
phrenologia, frenologija, odavno napu-
teno uenje koje je zasnovao Gali po
kome se prema spoljnjem obliku luba-
nje moe zakljuivati o intelektualnim i
karakternim osobinama nekog bia.
Sin. cranioscopia.
phrynoderma, frinoderma, folikularna
hiperkeratoza na ekstenzornim strana-
ma ekstremiteta usled avitaminoze vita-
mina A.
phthiriasis, ftirijaza, v. pediculosis.
Phthirius inguinalis, v. Phthirius pubis.
Phthirius pubis, stidna va, pljotica, in-
sekt koji ivi najee na dlakama geni-
talija i meice. Va se obino prenosi di-
rektno od osobe na osobu u zajedni-
kim spavaonicama, kolama, kasarna-
ma, internatima i si. a prenosi se i po-
Inim odnosom. Hrani se krvlju i na mes-
tu uboda stvara se papula koja svrbi,
nou jae nego danju.
phthisiologia, ftiziologija, grana medici-
ne koja izuava tuberkulozu.
phthisis/ ftiza, (1) progresivno propadanje
organizma ili nekog organa; (2) pluna
tuberkuloza; ph. abdominalis, tuber-
kuloza creva i mezenterijumskih lezda;
ph. bronchialis, tuberkuloza hilusnih i
bronhusnih limfnih lezda; ph. bulbi,
izrazito smanjenje one jabuice uz me-
njanje oblika kao krajnji ishod tekih
zapaljenja ili povreda. Oko je amauro-
tino; ph. pulmonis, fibrokazeozna tu-
berkuloza plua.
phyma, fima, kvrga, v. rhinophyma.
physiotherapia, v. therapia.
Physostigminum, fizostigmin, alkaloid
koji se nalazi u plodu kalabarskog pasu-
Ija (Physostigma venenosum). Deluje
holinergiki spreavanjem razaranja
acetil-holina holinesterazom (antiholi-
nesterazno sredstvo). Upotrebljava se u
obliku svoje soli, Physostigmini salicy-
las, u okulistici, u obliku kapi za oi, u
leenju glaukoma.
phytobezoar, fitobezoar, konkrement u
elucu, koji se sastoji od biljnih materi-
ja, naroito biljnih vlakana i ljusaka.
Pickova bolest, v. bolest.
Picrotoxinum, pikrotoksin, konvulzivni
otrov iz plodova biljke Anamirta Coccu-
lus. Upotrebljava se u leenju akutnog
trovanja barbituratima.
PICORNA-virusi, u grupu PICORNA-vi-
rusa ukljueni su sledei virusi: PI-
COkNA-virusi humanog porekla, a)
enterovirusi u koje spadaju: poliovirusi,
virus Coxsackie A i B, ECHO-virusi i b)
rino-virusi; PICORNA-virusi niih i-
votinja, ova klasifikacija j zasnovana
na posedovanju nekih zajednikih biofi-
zikih i biohemijskih svojstava oznae-
nih delimino usvojenim imenom:
PICO ukazujui na mali i RNA uka-
zujui na tip nukleinske kiseline agensa.
614
pigment
pinceta

pigment, obojena materija u elijama. U
biljaka u rastvoru ili vrlo fino rasprostrt
(npr. hlorofil u hromatofori); u obliku
zrnaca u pigmentskim elijama ivoti-
nja.
pigmentacija, ogranieno ili difuzno na-
gomilavanje pigmenta u koi ili sluznici;
moe biti steeno ili uroeno (hiperpig-
mentacija).
pigmentationes mucosae oris, pigmen-
tacija sluznice usta nastale usled nago-
milavanja vee koliine pigmenata ili
stranih materija u njoj; melanogene p.,
mrlje ili trake tamnosive ili mrke boje,
posledica su prisustva vee koliine me-
lanina; artif icijelne p., posledica su de-
ponovanja tekih metala ili njihovih soli
u sluznici usta. Ona moe biti obojena i
raznim lekovima, hranom i napicima ili
usled nakupljanja hromogenih bakteri-
ja. Pigmentacije usta kod Addisonove bo-
lesti su mrke boje. Pigmentacije kod ikte-
rusa su ukaste boje.
pigmentna ciroza, v. cirrhosis hepatis.
pijavica, v. Hirudo medicinalis.
pijelografija, rendgensko snimanje urete-
ra i bubrene karliice posle retrograd-
nog unoenja kontrastnog srtdstva kroz
kateter. Ako se kao kontrast ubacuje ga-
sovito sredstvo, onda se govori o pneu-
mopijelografiji. Kad se ubrizgava pozi-
tivno kontrastno sredstvo (vodeni rast-
vor jedinjenja joda), onda se postupak
zove pijelografija. V. urografija.
pijelogram, rendgenski snimak bubrene
karliice i uretera posle unoenja kon-
trastnog sredstva kroz kateter (ushod-
nim, retrogradnim putem). V. urografi-
ja.
pika neodoljiv, prohtev za izvesnim jelom
ili piem. Spada u poremeaj nagona za
samoodravanjem (ishranom) u trudni-
ca.
pikacizam, prohtev da se jedu stvari koje
nisu za jelo.
pikniki tip, v. typus.
piknolepsija, mnogobrojni vrlo kratkot-
rajni prekidi svesti koji se ponavljaju po
100 i vie puta u toku 24 asa. Vrsta pe-
tit mab-epilepsije.
piknometar, mala graduisana cevica za
odreivanje specifine teine tenosti.
pikrinska kiselina, v. Acidum picricum.
Pilocarpinum, pilokarpin, alkaloid iz Fo-
lia Jaborandi, lia drveta Pilocarpus
pennatifolius. Spada u grupu parasim-
patomimetikih sredstava. Podstie
sekrecije, naroito pljuvanu i znojnu,
usporava rad srca, izaziva u oku miozu,
gr akomodacije i snienje intraokular-
nog pritiska, a moe da izazove i gr
bronhijalne muskulature i kontrakcije
gravidne materice. Upotrebljava se ug-
lavnom, u okulistici kao miotiko sred-
stvo kod glaukoma, u obliku P. chlori-
dum (oficinalan je prema naoj farma-
kopeji).
pilonidalni sinus, pilonidalna fistula, fis-
tula koja gnoji i sadri guvu dlaka. O-
bino se sree u sakrokokcigealnom
predelu.
pilosis, prekomerna dlakavost> sin. hy-
pertrichosis.
pilula, vrst oblik leka, obino u vidu lop-
tice, teine od 0,1 do 0,25 grama, koji se
guta bez prethodnog vakanja.
pilus, dlaka, konasta tvorevina prvobit-
nog pokoinog sloja koja se sastoji od
slobodnog dela, stabljike, i u koi usae-
nog dela, korena, koji se na kraju proi-
ruje u glavicu (bulbus pili). Glavica o-
buhvata vezivno-sudovno tkivo (papila)
koje je u toku razvoja prodrlo u glavicu.
Oko usaenog dela dlake, sastavljenog
od sri i oroalih elija, nalaze se epitel-
ni omotai (spoljanji i unutranji) koji
predstavljaju promenjene slojeve poko-
ice; bulbus p., glavica dlake, maljias-
to zadebljali poetni deo korena dlake.
Usaen je najdublje u kou; u stvari je
matinjak dlake. Sastoji se od mladih
elija ijim umnoavanjem dlaka raste,
a ispala ili iupana dlaka se regenerie.
pimaricin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces natalensis i Streptomyces
chattanoogensis, slui za leenje gljivi-
nih oboljenja.
Pimpinella Anisum, v. Anis.
pinceta, metalne maice s elastinim kra-
cima; anatomska p., ima zareze na kra-
jevima krakova koji slue za hvatanje i
pridravanje; ekstrakciona p., vrsto
graena pinceta s granama oblika kle-
ta za vaenje korena zuba. Slui za vae-
615
pinealni pag pirogroana kiselina

nje ostatka korena ili rasklaenih kore-
nova; hirurka p., ima iljaste zupce za
hvatanje; kukasta p., v. kirurka pince-
ta; p. sa zatvaraem, slui u isto vreme
i kao hvatalica za krvne sudove.
pinealni pag, zaetak epifize u embrioni-
ma dugim 8 mm kao dorzalni meumo-
dani pag.
pinealoma, pinealom, neoplazma nastala
umnoavanjem pinealocita. Ona je lo-
kalno invazivna i maligna.
pinguecula, pingvekula, mrlja koja se jav-
lja u podruju otvora kapaka na venja-
i, i to uz spoljnju ili unutranju ivicu
ronjae. Javlja se u starijih osoba i
predstavlja ogranienu proliferaciju ve-
zivnog tkiva uz taloenje hijalina i kalci-
juma.
pinocitoza, v. pinocytosis.
pinocitozne vezikule, vezikule u citoplaz-
mi nastale pinocitozom, veliine su oko
650 A.
pinocytosis (pinocitoza), ivotni proces
pri kome elija pomou elijske opne
unosi u citoplazmu sitne kapljice tene
materije (vodu, vodene rastvore soli,
belanevine, aminokiseline i dr.).
Pinjetov indeks, pokazatelj konstitucije^
dobija se razlikom iz telesne visine u sa-
ntimetrima i zbira telesne teine u ki-
logramima i srednjeg obima grudi u sa-
ntimetrima. Vrednost ispod 20 oznaa-
va snanu, 20 do 30 - srednju, a preko 30
- slabu konstituciju.
pipanje, v. palpatio.
Piperazinum, piperazin, anthelmintiko
sredstvo protiv askarida i oksiura.; ofi-
cinalan je prema naoj farmakopeji.
pipeta, tanka staklena cevica kojom se
usisavaju odreene zapremine tenosti
u laboratorijskom radu.
piqre, (fr.) ubod naroito ubod iglom u
odreeni deo izduene modine, koji iza-
ziva prolazno povienje koncentracije
eera u krvi i njegovo izluivanje mok-
raom.
pirazin, 1-4-diazin, prsten sledee struktu-
re:
N=CH

Hidrogenacijom jezgra pirazina nastaje
piperazin koji se nalazi u belanevina-ma
kao diketopiperazin. pirazol, l-2^diazol,
prsten sledee struktu-
CH=CH^
Vaan je derivat
pirazola tzv.
pirazolon iz koga se izvode brojni lekovi
kao, npr., antipirin i piramidon.
pireks (pyrex)-staklo, jensko staklo, stak-
lo koje podnosi visoku temperaturu i
nagle temperaturne promene.
piridin, heterociklina jezgra s pet uglje-
nikovih atoma i jednim atomom azota;
.CH
4
CH ,CH
Preko
aminopiridina dobija se
din koji se upotrebljava kao h
tatiko sredstvo. piridoksal, jedan od
oblika u kome se na-
lazi u prirodi vitamin Be-
piridoksamin, jedan od oblika u kome se
u prirodi nalazi vitamin Be-piriformis,
krukolik, krukast, npr. mus-
culus piriformis, krukast mii.
piriformni toraks, v. thorax.
pirimetamin, pirimidinski derivat, anti-
malarijsko sredstvo.
pirofosfat, so pirofosforne kiseline
H4P2O7-
pirogen, koji prouzrokuje groznicu; npr. i
u sterilizovanoj vodi esto se nalaze pi-
rogene materije koje potiu od tela ili
luevina klica koje su dospele u vodu
posle destilacije a pre sterilizacije, i koje
mogu izazivati groznicu. v
Pirogovljev trougao, v. trigonum linguale.
Pirogovljeva osteoplastika amputaci-
ja, amputacija potkolenice neposredno
iznad skonog zgloba s pokrivanjem
amputacione povrine renjem koji se
sastoji od mekih delova pete i petne
kosti.
pirogroana kiselina, v. Acidum pyruvi-
616
CH CH
;NH
HC
n

HC
f
apiri-
terios-
pirol placentacija

pirol, petolani heterociklus koji sadri
pored etiri C-atoma ijedan atom azota.
Pirol je prijatnog mirisa. Dobijen je su-
vom destilacijom kostiju. Pirol je otkri-
ven u hemoglobinu, hlorofilu i u unim
pigmentima. Pirol je sledee strukture:
- CH
HC
I
l
HC
NH
piromanija, seksualna, paljenje, izaziva-
nje poara iz seksualnih motiva ili ui-
vanje u prouzrokovanju poara. Mnoge
palikue, naroito oni koji to ine na ve-
likom broju objekata, predstavljaju vr-
stu sadista (npr. Neron).
pirvinijum-pamoat, anthelmintiko sred-
stvo protiv oksiura.
pisai, instrumenti koji se koriste za bele-
enje podataka o promenama neke me-
rene veliine u vidu dijagrama u funkciji
vremena. Poloaj kazaljke instrumenta
upisuje se na pokretnu traku hartije.
piskav, koji ima piskav karakter (piskavi
unjevi). V. rhonchus subilantes.
pithiatismus, pitijatizam, histerija, tj. o-
boljenje koje se moe izazvati a i izleiti
sugestijom (Babinski).
pitijatizam, v. pithiatismus.
Pitocin (oxitocin), v. neurohypophysis.
Pitresov znak, v. znak.
pituiciti, v. neurohypophysis.
pituitrin, ekstrakt neurohipofize sa pre-
teno oksitocinskim (v. oxytocin) dej-
stvom, a naziv je i za preparat s ovim
dejstvom.
pix, katran; P. betulina, Pyroleum Betu-
lae, brezov katran; P. fagina, Pyroleum
Fagi, Pix liquida, katran iz bukovog dr-
veta; P. juniperina, boroviin katran;
P. lithanthracis, Pyroleum lithanthra-
cis, katran od kamenog uglja. Katrani se
upotrebljavaju u dermatologiji.
Pix juniperina (boroviin katran), upot-
rebljava se spolja za mazanje i utrljava-
nje u obliku masti, sapuna ili etanolnog
rastvora.
placebo, inaktivna, nedejstvena supstan-
cija ili preparat koji se daje bolesniku
da bi mu se ispunila elja za medika-
mentnim leenjem. Primenjuje se i kao
kontrola efikasnosti terapijskih sups-
tancija.
placentne resice, delovi spoljnog ovoja
jajeta, horiona, u vidu resica (slobodnih
ili pripojenih) koje nose krvne sudove
jajeta. Sastavljene su od vezivne strome
u kojoj su smeteni krvni sudovi i dvos-
lojnog epitela, i to: spoljnog (sinciciju-
ma) i unutranjeg (Langhansove elije).
pneumomediastinum, pneumomedijasti-
num, prisustvo vazduha u medijastinu-
mu, dospelog tu sluajno, npr. usled
traume, ili unesenog namerno u cilju
otkrivanja oboljenja medijastinskih or-
gana (timus).
placenta, posteljica, tvorevina horiona i
materinog zida, koja obezbeduje ishra-
nu ploda i koja se nalazi samo u placent-
nih sisara. Jaje da bi se ugnezdilo mora
da se osposobi za to. uto telo jajnika
uzima na sebe da obezbedi prenidacio-
ni ivot jajeta, pored toga to priprema
materinu sluznicu za samo ugnezdava-
nje. Kakva je funkcija posteljice? Ona se
ne moe smatrati samo kao organ koji
obezbeduje ishranu zaetku. Ona je i vi-
estruko endokrina lezda jer lui: his-
tamin, acetil-holin, folikulin itd. Prema
stepenu priraslosti horionskih resica za
materinu sluznicu posteljice se dele na
dve velike grupe: priljubljene postelji-
ce (placentae appositae) i srasle poste-
ljice (placentae conjunctae). Po poro-
aju izbaena posteljica ima oblik kotu-
ra, prenika 16-20 cm, debljine 2,5-3 cm
u sredini, neto manje na rubu. Prose-
na teina oko 500 g. Povrina koja gleda
fetus glatka je, pokrivena amnionom.
Druga, materina povrina je neravna,
obloena usirenom krvlju i sivkastim
ostacima povrnog sloja bazalne deci-
dualne sluznice, podeljena brazdama u
polja, kotiledone. Posteljica obezbeduje
ishranu ploda. Ona je sem toga i viest-
ruka endokrina lezda; placenta prae-
via, posteljica (nasela), poloaj postelji-
ce u donjem delu materinog trupa,
kada delirnino ili potpuno zatvara
unutranja usta materinog grlia. V.
posteljica.
placentacija, uspostavljanje veze izmeu
horiona i materine sluznice.
617
CH
Placidov kratoskop
Plasmodium

Placidov keratoskop, v. keratoskop po
Placidu.
plagiocephalia, plagiocefalija, asimetrija
glave usled prevremenog sraenja jed-
nog dela koronarnog ava lubanje.
plagiocephalus, plagiocefalus, lice koje
ima koso suenu lubanju.
plaka bakterijska, v. plaha mucinozna.
plakovi, golim okom vidljiva podruja u
kulturi tkiva koja odgovaraju brojnim
elijama s citoplazmatskim promena-
ma, te prema tome odgovaraju kolonijama
virusa. Izgled plakova moe biti dosta
razliit, to prvenstveno zavisi od virusa u
kulturi, te zbog toga plakovi imaju
odreen dijagnostiki znaaj. planinska
bolest, v. bolest. planinska klima, v.
klimat. planiranje porodice, osnovno
ljudsko pravo roditelja da slobodno i
odgovorno odluuju o tome kada e i
koliko dece imati, vodei rauna i o
obavezi da budu nasledno zdrava. To
podrazume-va stvaranje objektivnih
drutvenih pretpostavki (socijalnih,
ekonomskih, vaspitnoobrazovnih,
medicinskih, demografskih, pravnih i
dr.) za ostvarivanje u praksi ovog
ljudskog prava. planiranje zdravstvene
zatite, traenje uspenijeg naina za
obezbedivanje razvoja zdravstvene slube
u toku jednog odreenog vremenskog
perioda na jednoj 'teritoriji u okviru
raspoloivih materijalnih mogunosti.
Planiranjem se najpre definiu
zdravstveni problemi odreene
zajednice, utvruju se potrebe za
zdravstvenom zatitom, ustanovljavaju se
prvenstveni problemi i ciljevi i zatim se
predlau mere i akcije koje e dovesti do
realizacije tih uslova. plankonkavno
soivo, v. soivo. plankton, skup biljnih i
ivotinjskih organizama koji se stalno
zadravaju ili u gornjim slojevima vode,
u moru i u svima slatkim vodama, ili u
dubljim (u moru), slobodni, plivajui ili
lebdei u vodi. planta, taban; planta
pedis, taban, donja
strana stopala.
plantaris, dlanski, npr. a. plantaris latera-
lis, spoljanja tabanska arterija.
planum, ravan, polje, ravna povrina, npr.
planum sagittale, sagitalna ravan. V. ra-
van.
planum inclinatum, (stom.) kosa ravan,
deo pridodat jednoj od intraoralnih
ina da bi se obezbedio ispravan zagri-
zaj i poloaj vilica posle preloma, opera-
cija tumora, kondilektomije, antepozici-
je i retropozicije donje ili gornje vilice i
dr.
plaque, zubna plaka, adherentna, bezboj-
na i meka bakterijska naslaga koja se
stvara na retencionim metima povri-
ne zuba. Sadri i male koliine ostataka
hrane, mucin pljuvake, produkte mik-
robnog metabolizma, gljivice i epitelne
elije. Mikroorganizmi plake fermenti-
raju ugljene hidrate u organske kiseline
(pH oko 5), pri emu dolazi do dekalci-
nacije glei i stvaranja preduslova za
razvoj karijesa zuba. Svojim iritativnim
dejstvom izaziva zapaljenjski proces
desni. Sin. plaka mucinozna, plak mucin-
ski.
plaques muqueuses, (fr.) papulozni sifili-
di sluznica u obliku bezbolnih, eritema-
toznih ploica, jasno ogranienih, veo-
ma zaraznih, bele boje, sedefastog sjaja.
plasmocytoma, plazmocitom, v. myeloma.
plasmocytosis, plazmocitoza, prisustvo
veeg broja plazrnocita u perifernoj
krvi.
Plasmodiidae, familija iz reda Haemos-
poridia. Ima tri roda: Plasmodium hae-
moproteus i Proteosoma i mnogobrojne
vrste. Razmnoavaju se aseksualno (shi-
zogonijom) u eritrocitima i retikuloen-
dotelnom sistemu kimenjaka, a sek-
sualno (sporogonijom) u insektima koji
se hrane krvlju.
Plasmodium, plazmodijum, rod koji uk-
ljuuje razne protozoe iz reda Haemos-
poridia, koji ive kao paraziti u crvenim
krvnim zrncima ljudi i raznih kimenja-
ka i izazivaju razne vrste malarija; P. fei-
ciparum izaziva tropske malarije; P.
malariae, izaziva kvartane malarije; P.
ovale, izaziva malarije sline malariji
tercijani; P. vivax, izaziva tercijalne
malarije, on je vrsta plazmodijuma koji
izaziva malariju u ljudi. V. malaria.
618
plasmolysis
pleiotropia

plasmolysis, plazmoliza, (1) smeurava-
nje protoplazme neke elije usled gubit-
ka vode zbog osmotskog dejstva; (2) ras-
tapanje citoplazme.
plasmorrhexis, plazrnoreksa, raspadanje
tela neke elije kaf posledica njene nek-
roze. Upotrebljava se naroito za ozna-
avanje raspadanja crvenih krvnih zr-
naca na manje, nejednake delove. Sin.
erythrocytorrhexis.
plasticus, (1) plastiki, koji stvara, koji
uobliava; (2) plastian, kome se mogu
davati razni oblici. V. plastika, plasticitet.
plastika hirurgija, v. kirurgija.
plastika udlaga, v. udlaga.
plastiko vienje, v. visus.
plastiko zapaljenje, v. inflammatio plas-
tica.
plastinost, svojstvo, osobina nekih mate-
rija da mogu lako menjati oblik, bez ve-
ih promena agregatnog stanja, a bez
uticaja temperature itd. Primeri takvih
materija su plastelin, glina itd. U medi-
cini slue za uzimanje otisaka, npr. u zu-
barstvu se koriste privremeno plastine
materije kao gips, razne smole itd. U no-
vije vreme se plastinim nazivaju i neke
sintetike materije kao polivinil, najlon
i dr.
plastika, (1) naziv za plastiku operaciju;
(2) naziv za rezultat ovakve operacije. P.
se sastoji u zamenjivanju nekih povre-
enih ili unitenih ili operacijom odst-
ranjenih organa ili delova organa ili u
menjanju njihovih oblika, a slui uspos-
tavljanju bolje funkcije ili u estetske sv-
rhe.
planja, neprijatno oseanje nastalo usled
stvarne opasnosti.
plat, zid modanih mehurova koji omota-
va sve ostale tvorevine.
Plathelminthes, grupa (klasa) helminta,
iji pripadnici imaju spljoteno telo bez
telesne duplje. Uglavnom su hermafro-
diti.
platinska folija, (stom.) tanki listovi iste
platine, debljine 0,01-0,02 mm. Slui za
odravanje unutranjeg oblika porcu-
lanske krune pri njenoj izradi jer ima
znatno viu taku topljenja u odnosu na
temperaturu peenja porculana.
platinum, Pt, platina, hemijski element,
metal, boje kao srebro, a tvrdoe sline
kao u bakra. Zbog svoje otpornosti pre-
ma kiselinama upotrebljava se za izradu
raznog posua koje slui u hemijskim
laboratorijama. U obliku tzv. platinskog
sunera slui kao katalizator.
platybasia, platibazija, deformacija lo-
banjske baze u oveka, koja se ispoljava
pljosnatim oblikom, a definie se mere-
njem baznog i facijalnog uglja na rend-
genskom snimku. Kod platibazije su
oba ova ugla uveana; Platibazija ispo-
ljava fetusni karakter lubanje. Njeno
prisustvo upuuje na zastoj u rastenju
lubanje (pa i centralnog nervnog siste-
ma) u toku fetusnog ivota. Platibazija
ide esto zajedno s nagluvou, naroito
na terenima endemske strume (dis-
funkcije fetsne titaste lezde).
platycephalia, platicefalija, irokogla-
vost; lubanja u kojoj je indeks izmeu
njene irine i visine manji od 70.
platysma, platizma, pljosnati mii vrata.
plava bolest, v. morbus coeruleus.
plavi kamen, v. Cupri sulfas.
plavilo, metilensko, v. methylene blue.
plavo mleko, postaje plavo dejstvom ne-
kih bakterija, obino Pseudomonas sy-
ncyanea.
plax, plaks, ploa, osnovna promena koe
u vidu pljosnatog uzdignua koje zahva-
ta veu povrinu. P. je infiltrat inflma-
tornog porekla, a moe biti razliite ve-
liine, boje i oblika.
plazmagen, ekstrahromosomski gen,
smeten u citoplazmi. Sin. plazmon. V.
gen.
plazmociti (imunoloki), poslednja zrela
faza u diferencijaciji elija koje stvaraju
antitela.
plazmocitna leukemija, v. leukemia.
plazmocitni mijelom, v. myeloma.
plazmon, v, plazmagen.
Plectridium tetani, v. Clostridium tetani.
pleiochromia, plejohromija, (1) pojaana
obojenost; (2) pojaano luenje unih
boja.
pleiotropia, pleiotropija, svojstvo jednog
gena da izazove vie od jednog fenotips-
kog obeleja.
619
plektamnion
pleuritis

plektamnion, amnion u nekih ivotinja
nastao usled nabiranja amniogenog ho-
riona.
plemeniti, inertni gasovi, v. gasovi.
pleocytosis, pleocitoza, poveanje broja
elija, naroito u nekoj tenosti, npr.
poveanje broja leukocita u cerebrospi-
nalnoj tenosti u toku sifilisa i oboljenja
centralnog nervnog sistema.
pleomorfizam bakterija, prema teoriji
pleomorfizma (Neggel) sve bakterije
najrazliiti)ih oblika pripadaju jednoj
jedinoj vrsti. Kada je R. Koch razvio teh-
niku istih kultura potpuno je napute-
na doktrina o pleomorfizmu ili neagra-
nienim morfolokim varijacijama.
pleoptika, specijalna metoda vebanja
ambliopnog razrokog oka. Cilj vebe je
da se ukloni ekscentrina fiksacija i us-
postavi foveolna fiksacija. Obavlja se uz
pomo specijalnih aparata.
pleoptophor, pleoptofor, aparat koji se
primenjuje u pleoptici za uspostavljanje
centralne fiksacije ambliopnog oka.
plesimetar, ploica koja slui za posrednu
perkusiju; p. prst po kome se perkutuje
u primeni perkusije kao fizike metode-
pregleda.
plethora, pletora, stanje prepunjenosti
krvnih sudova, usled poveane koliine
krvi, praeno je crvenilom lica, osea-
jem napetosti u glavi, sklonou za krva-
renje iz nosa; p. hydraemica, povea-
nje zapremine krvi zbog nagomilavanja
vode (plazme) u krvi; p. vera, v. poly-
cythaemia.
pletismograf, v. piety smo graph.
pletra, v. plethora,
pletorian, koji pokazuje znake pletore.
pletysmograph, pletizmograf, aparat za-
registrovanje promena zapremine poje-
dinih delova tela koje nastaju usled pro-
mena u snabdevanju krvlju.
pleura, pluna maramica, tanka serozna
opna koja svojim utrobnim listom
(pleura pulmonalis) pokriva povrinu
plua, a svojim zidnim listom (pleura
parietalis) oblae zidove grudne duplje.
Izmeu dva lista nalazi se pukotinast
prostor - pleuralna duplja (cavum pleu-
rae) koja normalno ne sadri vazduh.
pleuralgia, pleuralgija, bol u pleuri.
pleuralna punkcija, v. punctio pleurae.
pleuralna upljina, v. cavum pleurae.
pleuramnion, amnion koji postaje nabira-
njem. Sin. plektamnion.
pleuritis, zapaljenje pleure s eksudacijom
u upljini pleure. U akutnom obliku
pleura je hiperemina i pokrivena eksu-
datom koji se sastoji od limfe, fibrina i
elijskih elemenata (stadijum suvog
pleuritisa). Bolest obino prelazi u dru-
gi stadijum u kojem se u upljini pleure
stvara obilan eksudat (stadijum eksuda-
tivnog pleuritisa); p. acuta, akutni pleu-
ritis u kojeg postoji izraen bol pri disa-
nju, pleurski tare, a potom pleurski iz-
Hv; p. adhaesiva, adhezivni pleuritis, u
kojeg postoje srasline izmeu parijetal-
nog i visceralnog lista pleure; p. chroni-
ca, hroniki pleuritis, koji dugo traje i u
kojeg postoji serofibrinski ili gnojni ek-
sudat; p. chylosa, hilozni pleuritis, u
kojeg eksudat ima mlean izgled, zbog
prisustva velikih koliina masti u nje-
mu; p. circumscripta, u kojem je zapa-
ljenje ogranieno samo na jedan deo
pleure (iznad plunog infarkta, npr.); p.
costalis, zapaljenje parijetalnog lista
pleure; p. diaphragmatica, zapaljenje
dijafragmatskog dela pleure; p. epide-
mica, v.pleurodynia; p. exsudativa, ek-
sudativni pleuritis; pleuritis sa eksuda-
tom; p. fibrinosa, pleuritis u kojeg po-
stoji veliko taloenje fibrina na pleuri;
p. haemorrhagia, hemoragijski pleu-
ritis, u kojeg je eksudat krvav; holeste-
rolski p., u kojeg je izlivena tenost bo-
gata u holesterolu; p. indurativa, u ko-
jeg postoji vrlo veliko zadebljanje pleu-
re; p. mediastinalis, u kojeg je zapalje-
nje ogranieno na pleuru koja obavija
medijastinum; p. metapneumonica,
koji nastaje posle pneumonije; p. sero-
fibrinosa, u kojeg postoji vodeni (se-
rozni) eksudat i veliko taloenje fibrina
na pleurskim listovima; p. serosa, se-
rozni pleuritis u kojeg postoji vodeni
(serozni) eksudat; p. sicca, suvi pleuri-
tis, u kojeg postoji samo eksudacija lim-
fe, fibrina i leukocita na pleurskim listo-
vima bez stvaranja tenog eksudata; p.
suppurativa, gnojni eksudat, empijem;
620
pleurocentesis plikavci

p. typhosa, pleuritis s tekom prostra-
cijom.
pleurocentesis, pleurocenteza, punkcija
pleure. V. thoracocentesis.
pleurodynia, pleurodinija, paroksizmni
bol u meurebarnim miiima, izazvan
miinim reumatizmom (fibrozitisom),
ili nadraenjem povrine pleure; p.epi-
demica, epidemijska pleurodinija, bo-
lest izazvana Coxsackie B-virusom, s na-
glom pojavom vrlo jakih bolova u grud-
nom kou i podrebarju s povienom
temperaturom i sklonou da se pono-
vo pojavi posle tri dana. Sin. myalgia
epidemica; myositis epidemica; Bornhol-
mova bolest.
pleurolysis, pleuroliza, hirurko osloba-
anje pleure od sraslina.
pleuropericarditis, pleuroperikarditis,
istovremeno zapaljenje pleure i peri-
karda.
pleuroperikardna duplja, v. kardiogena
ploa.
pleuroperikardno trenje, v. um.
pleuropneumonia, pleuropneumonija,
pleuritis koji komplikuje pneumoniju.
pleuroscopia, pleuroskopija, posmatra-
nje pleurskih listova pomou specijal-
nog endoskopa (torakoskopa), koji se
uvlai u pleursku upljinu. V. endosco-
pia.
pleuroskopija, v. pleuroscopia.
pleurotomia, pleurotomija, otvaranje
pleuralne upljine u cilju isputanja ek-
sudata (drenaa).
plexus, splet; p. brachialis, rameni iva-
ni splet, nastaje od etiri poslednja vrat-
na i prvog lenog ivca. Svojim granama
inervie miie i kou gornjeg uda; p.
celiacus (p. caeltacus ili p.Solaris), celi-
jaki splet, autonomni ili vegetativni
splet koji se sastoji od gangliona ispred
trbune aorte i dovodnih simpatikih i
parasimpatikih grana. Svojim odvod-
nim granama inervie trbune organe i
semenik ili jajnik; p.cervicalis, vratni
ivani splet, postaje od prva etiri vrat-
na ivca, inervie miie i kou vrata.
Preko preanog ivca (n. phrenicus)
inervie dijafragmu; p. chorioideus,
horioidni splet, splet krvnih sudova
smeten izmeu dva lista meke moda-
nice. Nalazi se u komorama mozga i lui
modanokimenu tenost (liquor ce-
rebrospinalis); p. lumbalis, slabinski
splet, nastaje od prva tri slabinska ivca
a delom i od etvrtog ivca. Inervie mi-
ie i kou prednje strane buta; p.
myentericus Auerbachi, splet vegeta-
tivnih nerava izmeu miinih slojeva u
zidu creva. Upravlja crevnim pokreti-
ma; p. pampiniformis, prameniti splet
vena koji odvodi vensku krv iz semeni-
ka i uliva se u donju uplju venu (desni
splet) i u levu bubrenu venu (levi
splet); p. pelvinus, karlini splet, auto-
nomni splet, sastoji se od dva karlina
gangliona i od dovodnih simpatikih i
parasimpatikih vlakana. Inervie kar-
line organe izuzev semenika, odnosno
jajnika; p.sacralis, krsni ivani splet,
postaje delom od etvrtog, slabinskog
ivca, zatim od petog slabinskog i prva
tri krsna ivca. Svojim bonim granama
inervie miie sedalne oblasti, a zavr-
nom granom (n. ischiadicus) inervie
miie zadnje grupe buta, potkolenice i
stopala; p. submucosus Meissneri, ve-
getativni ivani splet smeten ispod
sluznice creva. Upravlja radom lezda.
plexus pampinifornus, v. prameniti splet.
plexus spermaticus, v. funiculus sperma-
tlcus.
plica, nabor, npr. plica inguinalis, prepo-
nski nabor.
plicae vocales, glasnice, (embr.) posle i-
ezavanja epitelnog epa i otepljivanja
zjapa grkljana razvijaju se u epitelu pe-
haraste i cilindrine elije. U 4. mesecu
na glasnim icama se nalazi dvoredni ci-
lindrini epitel, ali se on zamenjuje plo-
astim slojevima ranije nego na gornjim
naborima, gde se ta zamena vri tek po
roenju.
plikavci, vrsta bojnih otrova (v. tamo) koji
izazivaju teke povrede (plikove i rane)
na koi, oima i organima za disanje i
varenje, kao i teke opte simptome, a
esto i smrt. Zatita: gas-maska i zatit-
no odelo, a prva pomo se sastoji u br-
zoj dekontaminaciji (najpre se koriste
sredstva za linu dekontaminaciju, a za-
tim i druga sredstva i naini; pri konta-
minaciji luizitom upotrebljava se mast
621
plikovnjaa
plumbizam

BAL). Pored luizita glavni predstavnik
plikavaca je i iperit.
plikovnjaa, v. pemphigus.
plinovi, v. gasovi.
plod, embrion ili fetus sa svojim ovojcima
u telu majke. Embrion je plod od zaea
do kraja treeg meseca trudnoe, a fe-
tus je plod od kraja treeg meseca trud-
noe pa do kraja trudnoe (u oveka).
plodovi ovojci, ovojci koji se sastoje od
tri sloja: amniona (bele koulje), horio-
na (upavice) i decidue (padalice), od
kojih prva dva potiu od ploda, a trei je
izmenjena materina sluznica.
plomba, masa koja ispunjava upljinu u
zubu, posle otklanjanja karioznih delo-
va iz krunice zuba i eventualnog leenja
korena. Njome se vri punjenje isprepa-
rovanog kaviteta da bi krunica imala
normalni oblik, da bi funkciono potpu-
no zadovoljila i da bi se spreilo dalje
kvarenje zuba. Plombiranje se vri
amalgamom, raznim cementima koji
mogu biti iste boje kao i zub kako se
plomba ne bi primeivala.
plombaa, punjenje upljine u telu inert-
nim materijalom hirurkim putem, npr.
punjenje pleuralne duplje metil-meta>
krilatskim loptama, koje zamenjuju vaz-
duh u vetakom pneumotoraksu.
plua, pokazuju jasne razlike u mukog i
enskog. Vitalni kapacitet je u mukar-
ca vei nego u ene. Tip disanja je u
mukarca abdominalni, a u ene gornjo-
rebarni. Oboljenja pjua su neto ea
u mukaraca nego u ena. V. pulmo.
pluna alveolska proteinoza v. proteino-
sis. pluna arterija, v. truncus
pulmonalis.
pluna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum.
pluna eozinofilija, v. eosinophilia.
pluna hemosideroza, v. haemosiderosis.
pluna hipertenzija, v. hypertensio.
pluna kalcifikacija, najee je distro-
fine prirode u delu gde je dolo do za-
paljenja najee je rezultat tuberkulo-
ze, histoplazmoze ili druge gljivine in-
fekcije. Ognjita kalcifikacije su veoma
vrsta, beliasta. Difuzna kalcifikacija
tkiva plua se javlja u sluaju hiperpara-
tireoidizma pri emu su naroito zahva-
ene alveolarne pregrade i zidovi kr-
vnih sudova, to daje pluima vrstinu i
difuznu prebojenost sivkasto belias-
tom bojom koja se u vidu mree pokla-
pa s pregradama alveola.
pluna maramica, v. pleura.
pluna ara, senke plunih krvnih sudova
to se vide pri rendgenskom prosvetlja-
vanju, a naroito na snimku plua. U
normalnim sluajevima ove senke pri-
padaju plunim arterijama i mogu se
pratiti od hilusa do na l cm od zida
grudnog koa.
pluna tuberkuloza, v. tuberculosis.
plune alveole, v. pluni mehurii, pulmo
i alveolus.
plune arterije, stenoza, v. stenosis a. pul-
monis.
pluni edem, v. oedema.
pluni hilus, v. hilus.
pluni infarkt, v. infarctus.
pluni infiltrat, v. injiltratio.
pluni koren, v. radix pulmonis.
pluni mehurii, alveole, mehurasta is-
pupenja u zidu alveolarnih kanala plu-
a. Imaju vanu ulogu u disanju u ra-
meni gasova, naroito kiseonika i ug-
Ijen-dioksida, izmeu spoljanje sredi-
ne i krvi. Obloeni su tzv. respiratornim
epitelom kroz koji se vri ta razmena, a
ispod koga je u osnovnoj opni obilata
respiratorna mrea kapilara i mrea
elastinih vlakana. Elastina vlakna
ine tzv. elastini skelet plunih mehu-
ria, pomou kojih se mehurii vraaju
u prvobitno stanje u toku izdisaja, poto
su se pri udisanju proirili.
pluni segment, anatomska i funkciona
jedinica u strukturi plua, manja od re-
nja. P.s. ima svoju granu bronha, arteri-
ju i venu, a fibroznim je slojem ograni-
en od susednih' segmenata. P. segme-
nata ima ukupno 18. Desno plue: gornji
reanj 3, srednji 2, donji 5; levo plue:
gornji reanj 4, donji 4. Otkrie i proua-
vanje p.s. bilo je od izvanrednog znaaja
za razumevanje pulmonalne patologije,
kao i za napredak plune hirurgije. V.
segmentna resekcija.
pluni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk.
pluno srce, v. cor pulmpnale.
plumbizam, v. saturnizam.
622
plumbum pneumohaemothorax

plumbum, Pb, olovo, teak metal; P. aceti-
cum basicum solutum, V. solutio.
Plummer-Vinsonov sindrom, v. dyspha-
gia.
pluriglandularna adenomatoza endok-
rina, v. endokrina pluriglandularna ade-
nomatoza.
plutonium, Pu, plutonijum, spada u akti-
noide, radioaktivni element koji se stva-
ra bombardovanjem uranijum-oksida
brzim deuteronima.
pljuvana lezda, v. glandula salivaris.
pljuvaka, v. saliva.
pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih
medicinskih kola starog veka, jedan od
elemenata od kojih je graen organizam
oveka.
pneumarthrosis, pneumartroza, prodira-
nje vazduha u neki zglob.
pneumatizacija kostiju, stanje kostiju
lica, koje sadre vazduhom ispunjene
duplje. Ove su obloene respiracijskom
sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom
dupljom preko svojih otvora. To su si-
nusi nosa (paranazalni sinusi), koji se
nalaze u eonoj, vilinoj, sitastoj i kli-
nastoj kosti. Sinusi nastaju izvraanjem
nosne sluznice u kost u kasno fetusno
doba i u ranijoj mladosti (proces pneu-
matizacije kostiju). Fizioloko znaenje
sinusa nije dovoljno rasvetljeno. ini se
da su rudiment nekad jako razvijenog
ula mirisa.
pneumatocephalia, pneumatocefalija,
emfizem mekih tkiva glave. Nastaje naj-
ee pri prelomima lobanje s povre-
dom pneumatikih upljina u mastoid-
nom nastavku u eonoj kosti, iz kojih
vazduh prodire u meka tkiva.
pneumatocele, pneumatokela, nagomila-
vanje vazduha u tkivnim prostorima,
koje moe, ali ne mora, da se manifestu-
je kao tumor. Naziv za potkoni emfi-
zem koji je nastao usled spoljanje po-
vrede organa za disanje.
pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vaz-
duha ili nekog gasa u nekom patolo-
kom stanju u organizmu; p. cystoides
intestinalis (intestinorum), stanje u
kojem postoji prisustvo cista tankih zi-
dova, koje sadre gas, u zidu creva. Ciste
se nalaze u supserozi ili submukozi; p.
pulmonum, v. emphysema pulmonum.
pneumatska komora, mala prostorija s
vratima i prozorima za posmatranje u
kojoj vazduh moe da se zgusne ili raz-
redi.
pneumaturia, pneumaturija, prisustvo
vazduha ili gasa u mokrai.
pneumectomia, pneumektomija, v. pneu-
monectomia.
pneumobacillus, v. Klebsiella pneumo-
niae.
pneumocardiographia, pneumokardiog-
rafija, grafiko predstavljanje promena
u sranom radu pri promeni zapremine
grudnog koa, pritiska u bronhijama i
pod uticajem temperaturnih razlika
udahnutog i izdahnutog vazduha.
pneumocele, pneumokela, proirenje ne-
kog upljeg organa vazduhom; p. laryn-
gis, pneumokela grkljana, uroena ano-
malija oblika u grkljanu, koja nastaje
nenormalnim proirenjem ventrikulu-
sa Morgagni prema mekim tkivima gr-
kljana. Otok sadri vazduh i moe se
naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima
donekle atavistiki karakter, jer se u ne-
kih sisara nalazi u nekoj meri kao nor-
malna pojava.
pneumocholecystitis, pneumoholecisti-
tis, emfizemski holecistitis.
Pneumococcus (Diplococcus pneumo-
niae). Pneumokok je izduen gram-pozi-
tivni diplokok. Normalno boravite mu
je sluznica disajnih organa. U ljudi
pneumokok dovodi do zapaljenjskih i
gnojnih procesa: lobarna pneumonija,
bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis,
meningitis, otitis media, pleuritis, peri-
tonitis, sepsa i druga oboljenja.
pneumoconiosis, pneumokonioza, v.
pneumonoconiosis.
pneumoencephalographia, pneumoen-
cefalografija, rendgensko snimanje lu-
banje posle unoenja vazduha ili nekog
gasa neposredno u modane komore,
kroz trepanovani otvor u krovu lubanje.
pneumohaemothorax, pneumohemoto-
raks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u
pleuralnoj duplji. est nalaz u torakal-
nim povredama.
623
pneumohydrothorax
pneumonia

pneumohydrothorax, pneumohidroto-
raks, prisustvo vazduha ili gasa i tenos-
ti (eksudata) u pleuralnoj duplji.
pneumokardijalni um, v. um.
pneumokardiograf, aparat koji slui za
ispitivanje pneumokardiogramskih
promena.
pneumologija, v. pneumonologija, pulmo-
logija.
pneumolysis, pneumoliza, operativno od-
vajanje plua od torakalnog zida zajed-
no s oiljno promenjenim pleuralnim
listovima. Nastala upljina izmeu tora-
kalnog zida i odlubljenje parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plom-
bom ili vaduhom (ekstrapleuralni
pneumotoraks). P. se vri u cilju imobi-
lizacije plua. V. thoracoplastia.
pneumomalacia, pneumomalacija, raz-
mekanje plunog tkiva. Sin. pneumo-
nomalacija.
pneumomediastinographia, pneumome-
dijastinografija, insuflacija vazduha u
rastresito vezivno tkivo medijastinuma
da bi se uinili rendgenoloki vidljivim
medijastinalni organi i patoloke pro-
mene na njima.
pneumomedijstinografija, v. pneumo^
mediastinographia.
pneumonectomia, pneumonektomija,
operativno uklanjanje celog plunog
krila. Vri se najee kod malignih tu-
mora plua; proirena p., pored ukla-
njanja plunog krila odstranjuju se i
medijastinalna pleura, hilusne limfne
lezde, a po potrebi deo perikarda. Sin.
pneumectomia.
pneumonia, pneumonija, zapaljenje plu-
a sa stvaranjem eksudata u alveolama;
abortivna p., kratkotrajna pneumonija
s dobrim ishodom; p.alba, fatalna
pneumonija novoroeneta u kojeg po-
stoji uroeni sifilis. Poznata je i kao bela
pneumonija; alkoholiarska p., pneu-
monija u alkoholiara; apikalna p.,
pneumonija plunog vrha; aspiraciona
p., pneumonija izazvana prodiranjem u
bronhije stranog materijala (hrane i
dr.); atipina p., primarna atipina
pneumonija; bakterijska p., pneumo-
nija izazvana bakterijama; bilijarna p.,
pneumonija praena uticom; bronhi-
jalna p., bronchopneumonia; central-
na p., pneumonija koja poinje u hilusu
nekog renja plua; cerebralna p.,
pneumonija praena nervnim i psihi-
kim poremeajima; p. crouposa, kru-
pozna pneumonija, lobarna pneumoni-
ja; deskvamativna p., hronina pneu-
monija sa ovravanjem fibroznog ek-
sudata i razmnoavanjem vezivnog tki-
va i epitela alveola; disekantna p., in-
terlobularna purulentna pneumonija;
dvostruka p., pneumonija u oba pluna
krila; Eatonskog agensa p., pneumoni-
ja izazvana mikoplazmom; embolijska
p., pneumonija us led embolije u plune
krvne sudove; fibrinozna p., pneumo-
nija u koje postoji eksudacija velikih ko-
liina u bronhiole i alveole; fibrozna p.,
u koje se stvara vezivno tkivo u plu-
nom parenhimu u toku izleenja; Fried-
lnderova p., pneumonija izazvana
Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska
p., gangrena plua; hipostazna p.,
pneumonija donjih delova plua u iscr-
penih ili starih osoba; indurativna p.,
pneumonija udruena sa stvaranjem v-
rstog oiljnog tkiva; p. u influenci, te-
ka, vrlo esto fatalna pneumonija izaz-
vana virusom influence u koje skoro
uvek postoji izraen hemoragijski edem
i koju vrlo esto komplikuje bakterijska
pneumonija; inhalaciona p., aspiracio-
na pneumonija; interlobularna puru-
lentna p., pneumonija u koje su lobusi
odvojeni jedan od drugog gnojnim ek-
sudatom; intersticijalna p., hronini
oblik pneumonije u kojeg se u meu-
prostoru stvara velika koliina vezivnog
tkiva koje smanjuje povrinu alveola;
intrauterina p., pneumonija fetusa za-
dobijena in utero; kataralna p., bron-
chopneumonia; kazeozna p., pneumo-
nija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u
koje nekrotizovano pluno tkivo ima si-
rast izgled; lipidna. p., lipoidna p.,
reakcija plua, slina pneumoniji, pri
aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija
izazvana Diplococcusom pneumoniae,
u koje postoji zapaljenje jednog ili vie
renjeva s izraenom kondenzacijom
parenhima (hepatizacijom); lobularna
p., bronchopneumonia; Lfflerova p.,
624
pneumonijska kriza pneumothorax

Lfflerov sindrom; masivna p., pneu-
monija u koje dolazi do masivne eksu-
dacije u alveole, ak u itavo pluno krilo;
metastazna p., gnojna pneumonija u toku
septikih infekcija, kada bakterije
krvnim putem dospevaju u plua; mig-
ratorna p., pneumonija koja postepeno
prelazi s jednog renja na drugi; miko-
plazminska p., najei oblik primarne
atipine pneumonije izazvane s Myco-
plasma pneumoniae; opstruktivna p.,
izazvana zaepljenjem bronhija ili kar-
cinomom bronha; pleurogena p., koja
nastaje posle pleuritisa; pneumokokna
p., lobarna pneumonija; primarna ati-
pina p., akutna pneumonija, izazvana
Mycoplasmom pneumoniae ili raznim
virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na
p., pneumonija u kojoj postoji obilno
iskaljavanje gnoja; sekundarna p.,
pneumonija koja se javlja u raznim bo-
lestima, kao njihova komplikacija; staf i-
lokokna p., pneumonija izazvana stafi-
lokokima; streptokokna p., epidemij-ski
oblik pneumonije izazvan Strepto-
coccusom haemolyticusom; superfici-
jalna p., pneumonija ograniena samo
na deo plua ispod pleure; terminalna
p., pneumonija koja se javlja u tekim
bolestima i koja ubrzava njihov fatalan
svretak; tifoidna p., teak oblik pneu-
monije s tifoznom reakcijom; traumat-
ska p., pneumonija zbog povrede grud-
nog koa; tuberkulozna p., pneumonija
koja je esto prva reakcija na tuberkulozu;
virusna p., pneumonija izazvana raznim
virusima. Sin. pneumonias.
pneumonijska kriza, v. crisis.
pneumonijski, koji pripada pluima ili
pneumonyi.
pneumonitis, zapaljenje plua; p. acuta
interstitialis, primarna atipina pneu-
monija; p.granulomatosa, pneumoni-
tis izazvan udisanjem praine, nastaje u
osoba preosetljivih na neke antigene u
praini; p. uraemica, pneumonitis u
uremiji.
pneumono-, predmetak, koji oznaava da
neto pripada pluima.
pneumonoconiosis, pneumonokonioza,
profesionalno oboljenje plua, Tcoje na-
staje usled udisanja praine i njenog
tetnog dejstva.
pneumonografija, (1) grafiko registro-
vanje disajnih pokreta; (2) rendgenog-
rafija plua.
pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis.
pneumonologia, pneumonologija, v. pul-
mologia (lo termin).
pneumonolysis, pneumonoliza, operativ-
no odvajanje plua od grudnog zida za-
jedno s oiljno promenjenim pleural-
nim listovima. Nastala upljina izmeu
grudnog zida i odlubljene parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plom-
bom ili vazduhom (ekstrapleuralni
pneumonotoraks). Pneumonoliza se
vri u cilju imobilizacije u tuberkulozi
plua. V. thoracoplastica.
pneumonoresectio, pneumonoresekcija,
hirurka resekcija dela plua. V. seg-
mentna resekcija.
pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1)
krvarenje iz plua, (2) krvarenje u plui-
ma.
pneumopericardium, pneumoperikardi-
jum, prisustvo vazduha ili gasa u osru.
pneumopraeperitoneum, pneumoprepe-
ritoneum, prisustvo gasa ili vazduha u
preperitonealnom prostoru; on dospe-
va tu spontano ili vetaki, ubrizgava-
njem gasa ili vazduha kao pomonog
kontrastnog sredstva u dijagnostici.
pneumopyelographia, pneumopijelogra-
fija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika
cistoskopskim putem radi pijelografije.
pneumopyopericardium, pneumopiope-
rikardijum, prisustvo gasa i gnoja u pe-
rikardnoj upljini.
pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo
vazduha ili gasa u retroperitoneamom
prostoru, (2) unoenje negativnog kon-
trastnog sredstva (vazduha ili gasa) u
retroperitoneami prostor da bi se na
rendgenskom snimku mogli uoiti ret-
roperitonealni organi (prvenstveno
nadbubrezi).
pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo
vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje
prodiranjem spoljanjeg vazduha kroz
otvor na zidu grudnog koa ili kroz res-
piratorne puteve usled perforacije plu-
a (kaverna, apsces); artificijelni p., v.

40 Medicinski leksikon
625
pobaaj pokriva jezika

vetaki pneumotoraks; dijagnostiki
p., privremeni vetaki pneumotoraks
koji slui za radiografsko otkrivanje tu-
mora na parijetalnoj ili visceralnoj pleu-
ri i nekim grudnim organima (simpati-
kusni ganglioneurinom); ekstrapleu-
ralni p., hirurko stvaranje paga izme-
u parijetalne pleure i rebara s meure-
barnim miiima u koji se ubrizgava
vazduh da bi se na taj nain izazvao ko-
laps plua u cilju leenja tuberkuloze
plua; otvoreni p., postoji stalna komu-
nikacija (pri udisaju i izdisaju) pleural-
ne duplje sa spoljanjim vazduhom (pu-
tem rane ili bronha); tenzioni p., zatvo-
reni pneumotoraks u kome tkivo, oko
otvora na torakalnom zidu ili na plui-
ma, deluje kao ventil, koji dozvoljava
ulaenje a onemoguuje izlaenje vaz-
duha iz pleuralne duplje; ovaj pneumo-
toraks stvara visoki pozitivni pritisak u
pleuralnoj duplji, koji pomera sredog-
rue na suprotnu stranu, izazivajui po-
remeaj u disanju i malom krvotoku; te-
rapijski p., sin. vetaki pneumotoraks;
valvularni p., sin. tenzioni pleuritis;
vetaki p., stvoren ubrizgavanjem vaz-
duha ili azota u cilju izazivanja kolabira-
nja i imobilizacije obole log plua u toku
leenja tuberkuloze. Sin. artificijelni
pneumotoraks, terapijski pneumotoraks;
zatvoreni p., vazduh koji je prodro u
pleuralnu duplju ne komunicira sa spo-
Ijanjim vazduhom, poto se prvobitno
mesto prodora vazduha (rana) zatvori-
lo.
pobaaj, v. abortus.
poboan, v. collateralis.
podagra, znatno ee se javlja u muka-
raca (seksualni kolinik 0,2). V. diathesis
urica.
podbreje, oblast meumozga (diencefa-
lona) koja lei pod talamusom. Ova se
oblast smatra kao vana regulatorna ve-
getativna oblast, izmeu ostalog i za
seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus.
podgrudnjani, v. substernalis.
podjezina bradavica, v. caruncula sub-
lingualis.
podjezina kost, v. os hyoideum.
podlaktica, v. antebrachium.
podloga, hranljiva podloga.
podnoenje (tolerancija), v. imunoloko
podnoenje.
Podophyllinum, podofilin, smola dobive-
na od Podophyllum peltatum. Laksant-no
sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v.
abscessus, furunculus. poikilocitemija, v.
poikilocytosis. poikilocytosis,
poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi
eritrocita razliitih nenormalnih oblika.
poikilodermia, poikilodermija, arenilo
koe usled hipo- i hiperpigmentacije, te-
leangiektazija, atrofije, kao u rendgen^
skom i radijumskom dermatitisu, i u xe-
roderma pigmentosum. point
mutation, (engl.) mutacija izazvana
zamenom jednog nukleotida drugim
nukleotidom u odreenom kodonu
DNK, koja moe da dovede do zamene
jedne aminokiseline drugom aminoki-
selinom u polipeptidnom lancu. V. mu-
tatio.
pojaivai, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini,
slue za pojaavanje elektrikih podsti-
caja do nivoa potrebnog za dalju obra-
du.
pokoica, (embr.) ektodermnog je porek-
la. Pravi zaetak se javlja posle stvaranja
medularne ploe. U prvo vreme (1. me-
sec) sastavljena je od jednog reda niskih
elija. U poetku 2. meseca stvara se
drugi red elija (matini sloj). U poet-
ku su elije donjeg reda okruglaste, a za-
tim spljotene. To je periderm ili epitrihi-
jum. U 3. mesecu ove elije pokazuju po-
etak oroavanja, koje postaje intenziv-
no u toku 5. meseca. Povrina fetalne
pokoice je obloena sirastim mazom
(vernix caseosa).
pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji
omoguuje hodanje ili tranje u mestu, u
laboratoriji, ime se fiziki optereuju
ispitivane osobe. Stepen optereenja
dozira se brzinom kretanja tepiha i nje-
govim nagibom prema horizontali.
pokriva jezika, u fiziolokim uslovima
oblogu gornje povrine jezika ine kon-
aste i peurkaste papile, mikroorganizmi,
gljivice, deskvamirane epitelne elije,
ostaci hrane i pljuvaka. Moe biti
626
p-oksifenil-alanin
poliomyelitis anterior acuta

jae ili slabije izraen a i da ne postoji.
V. obloen jezik, lingua glabra.
p-oksifenil-alanin, v. tirozin.
p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin.
pol, jedinka svojstvenog manje-vie ispo-
Ijenog obeleja i posebne strukture,
sposobna da uestvuje u oploenju. Ne-
kad je to jedna jedina elija, sam gamet
(jednoelijska bia), a nekad je to ma-
nje-vie sloen organizam (vieelijska
bia), sposoban da izgrauje, pored te-
lesnih elija, i oplodne (gamete: jaja ili
semeglavce) i da ih naroitim mehaniz-
mom dovodi u dodir s oplodnim elija-
ma drugog pola, omoguujui time op-
loenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus.
V. polne oznake; p. determinacija, po-
stanak pola u oveka je singamog meha-
nizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zi-
gotu, blie: od hromosomne formule ga-
metnih jedara. V. androspermija i ginos-
permija.
polakiuria, polakiurija, esto mokrenje.
polarimetar, aparat pomou koga se od-
reuje za koliki ugao rastvor nekog op-
tiki aktivnog jedinjenja obre ravan
palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog
ugla moe se izraunati koncentracija
tog jedinjenja u rastvoru.
polarimetrija, odreivanje koncentracije
neke optiki aktivne supstancije na os-
novu ugla skretanja ravni polarizovane
svetiosti.
polarizovana svetlost, v. svetlost.
polen, cvetni prah, estice dimenzije 16,5
do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m
3
vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m.
Stvara preosetljivost nosne sluznice i-
zazivajui alerginu reakciju (polensku
kijavicu).
polenska alergija, v. pollinosis.
polenska groznica, v. pollinosis.
policistika bolest bubrega, nasledna
bolest bubrega u koje postoje u bubre-
gu mnogobrojne ciste i koje vode poste-
peno tekoj bubrenoj insuficijenciji.
Sin. morbus polycysticus renum.
polidaktija, postojanje veeg broja prsti-
ju.
poliestrusne ivotinje, ivotinje u kojih
se nagon za parenjem javlja vie puta u
godini.
poligenski, uslovljen dejstvom vie razli-
itih gena. V. multifaktorski
polihlorovani-bifenili, hemijske materi-
je, stvaraju se u industriji boja i lakova,
kauuka, hidraulinih tenosti i pestici-
da. Serija izornera sa po tri, etiri i pet
hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor
1016 i 1242. Pri unosu u organizam
mogu da izazovu akutna trovanja s ote-
enjem onih sluznica, crvenilom lica i
hiperpigmentacijom. Izazivaju prome-
nu oblika jetrinih elija s vakuolizaci-
jom. Sporo se izluuju iz organizma.
polimeran, vielani.
polimeraza RNK, enzim koji u toku tran-
skripcije katalizuje sintezu RNK iz od-
govarajuih ribonukleotida, na jednost-
rukom lancu DNK, koji joj slui kao ka-
lup.
polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju
uspostavljanje fosfodiesterskih veza iz-
meu odgovarajuih deoksiribonukleo-
tida i formiranja novog, komplementar-
nog lanca DNK.
polioencephalitis, polioencefalitis, zapa-
Ijenje mozga koje zahvata preteno nje-
govu sivu supstanciju.
poliomyelitis anterior acuta, deja para-
liza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz
grupe enteroviroza, koje izazivaju tri
tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infek-
cija dece retko se javlja posle sistemat-
ske vakcinacije. Klinika slika poliomi-
jelitisa je vrlo polimorfna, od najlakih
pa do najteih i smrtonosnih oblika.
Najei su neparalitiki oblici (preko
95%) koji prolaze kao laka crevna i gri-
pozna oboljenja s dobrom prognozom.
Paralitiki oblici su klasini oblici po-
liomijelitisa s mlitavim oduzetostima
miia. Meu njima je najei spinalni
oblik, koji se odlikuje oduzetou ekst-
remiteta. Bolest poinje kao laki rino-
faringitis ili crevno oboljenje, a zatim se
jave oduzetosti. Najtei su respiratorni
oblici poliomijelitisa s insuficijencijom
disanja zbog oduzetosti disajnih, drel-
nih i grkljanskih miia. Ishod bolesti i
trajne posledice neposredno zavise od
teine klinike slike poliomijelitisa, pa
je stoga prognoza najgora u respirator-
nim oblicima.

40* 627
poliorhidija polno dvooblije

poliorhidija, postojanje veeg broja se-
menika.
poliosis, seenje kose. Sin. canities.
poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi
RNK-virusa. Postoje tri antigenski razli-
ita tipa virusa, koji su oznaeni kao ti-
povi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju po-
liomyelitis anterior acuta (deju parali-
zu).
polipeptld, peptid u kome je vie amino-
kiselina sjedinjeno peptidnim vezama.
polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi
koji nastaju iz duplikatura sluznice na
gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni
prednjim polom ulaze u vilinu duplju,
a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u
nosno drelo. Prilikom operacije odst-
ranjuje se polip zajedno s duplikaturom
sluznice iz koje je nastao.
poliranje, (stom.) glaanje, postupak do-
bijanja glatkih i sjajnih povrina na sto-
matolokim nadoknadama od metalnih
legura ili akrilatnog materijala. Postie
se pastama oksida metala i instrumenti-
ma za poliranje.
polisaharid, sloeni ugljeni hidrat, iji
molekul sadri preko deset molekula
monosaharida, meusobno vezanih
preko kiseonika glikozidnom vezom.
Politzerov postupak, policerovanje, Po-
litzerovim gumenim balonom moe se
kroz nos pojaati pritisak vazduha u
Eustahijevoj tubi ako je ona suena ili
sekretom ispunjena, te ne doputa slo-
bodnu ventilaciju srednjeg uva prili-
kom gutanja. Ponavljanom primenom
Politzerovog balona lece se katari tube
i srednjeg uha.
poliurija, v. polyuria.
polivalentan, (1) vievalentan, koji ima
mo da se jedini s vie od dva jednova-
lentna atoma; (2) ovaj izraz upotreblja-
vao se i za alkohole koji sadre vie hid-
roksilnih grupa; (3) koji je aktivan pro-
tiv vie sojeva neke klice, npr. poliva-
lentna vakcina.
polivinil-pirolidon, sintetska zamena za
plazmu, ubrizgava se intravenski.
polivinil-pirolidonski test (PVP-test),
test za dijagnostiku hipoproteinemija
izazvanih gubitkom belanevina kroz
eludanocrevni trakt. Posle i.v. ubriz-
gavanja PVP obeleenog radioaktivnim
jodom J
131
ili J
125
, odreuje se njegova
koncentracija u fecesu.
polisomi, v. citoplazma.
pollex, palac na ruci.
pollicisatio, policizacija, zamena ili reha-
bilitacija palca; hirurka konstrukcija
palca od jednog dela kaiprsta.
pollinbsis, polinoza, polenska groznica,
alergijsko oboljenje nosne sluznice, us-
led alergije na cvetni prah pojedinih bi-
ljaka; sezonska p., ima sezonski karak-
ter; rhinitis vasomotoria, polinoza
koja se javlja nezavisno od sezone.
Pollockova operacija, v. operacija.
pollutio, polucija, nehotini noni izlivi
sperme, obino praeni erotikim sno-
vima.
polni diformizam, morfoloke razlike iz-
meu pripadnika razliitih polova, koje
su izraz njihovih sekundarnih polnih
odlika.
polni hormoni, v. hormoni, gonadni.
polni indeks, brojni odnos izmeu X-hro-
mosoma i autosoma u hromosomskim
kompletima.
polni odnos, v. obljuba, koitus.
polni organi (organa genitalia), muki i
enski, predstavljaju primarne polne
odlike muke i enske osobe. DeIe se na
unutranje i spoljanje organe, to zavi-
si od njihovog poloaja prema maloj
karlici. U unutranje organe spadaju po-
lne lezde (gonade) i kanali, polni pute-
vi, koji prihvataju polne elije (gamete),
omoguuju njihovo oploenje i embrio-
nalni razvoj. V. muki i enski polni orga-
ni
polno dvooblije, polni dimorfizam. U
oveka se polovi jasno razlikuju od tre-
nutka zavrenog polnog uoblienja, to
znai da polnost oveka utiskuje svoj
peat na sve oblike: od najkrupnijih do
najsitnijih, od makroskopskog do mik-
roskopskog, pa ak i ultrastrukturnog
sastava, od koloidnog sastava i mikro-
hemijskih osobenosti do funkcionisa-
nja, od telesnog do duevnog. Ti se pe-
ati pola zovu polne odlike. Po njima je
ovek ne samo pol nego i linost. Danas
se zna da nema nijedne somatske elije
koja nije polno posebno obeleena. Jed-
628
polno-specifian
poluga za vaenje zuba

ro svake enske elije sadri Barrovo
telo (jedarev satelit), koje muke elije
ne sadre. Takva oznaka ini da se en-
ska jedinka smatra barr-pozitivna, dok
je muka barr-negativna.
polno-specifian, somatsko svojstvo koje
se ispoljava samo u pripadnika jednog
pola.
polnost, seksualnost, seksualitet, manifes-
tacija polnih osobina, funkcija, dinami-
ka pola, sadrana i ispoljavana u meu-
sobnim odnosima polova, zavisnim od
ostvarene polne uoblienosti.
polonium, Po, polonijum, radioaktivni
element iz este grupe periodnog siste-
ma.
polovina debljina, (debljina sloja po-
luapsorpcije) debljina sloja apsorbenta
koja intenzitet upadnih rendgenskih ili
gama-zrakova svodi na polovinu njiho-
ve poetne vrednosti. Sin. Halbwert-
schicht (HWS), half-value layer (HVL),
siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni
sloj.
poloaj, stav koji bolesnik spontano zauz-
ima ili neki stav koji mu se daje radi pre-
gleda ili leenja. V. positio, situs; p.bo-
lesnika, poloaj koji bolesnik zauzima
u postelji u cilju lakeg disanja (ortop-
neja) ili radi smanjenja bola (pregib
nogu u peritonitisu) ili u cilju leenja
(nagnut poloaj radi iskaljivanja) ili je
poloaj nametnut samim oboljenjem
(opistotonus itd.):, dekubitusni p., po-
loaj u kome bolesnik lei na ravnoj po-
vrini. Prema tome koji se deo tela nalazi
na povrini postoji: dorzalni dekubi-tus
(leanje na leima), levi boni deku-
bitus (na levoj strani), desni boni deku-
bitus (na desnoj strani), trbuni dekubi-
tus (na trbuhu); Fowlerov p., poloaj u
kome je zaglavni deo postelje podignut
oko 50 cm, dok su kolena savijena; ge-
nukubitalni p., sin. kolenoldkatni polo-
aj; kolenolakatni p., ili poloaj Ia
vache (f r. kao krava), upotrebljava se u
vrenju nekih akuerskih operacija; po-
rodilja klei na kolenima, a laktovima se
odupire o krevet. Taj poloaj se prime-
njuje najee pri repoziciji ispale pup-
ane vrpce i repoziciji zavaljene trudne
materice i pri anorektalnim pregledima
(anuskopija, rektosigmoidoskopija, di-
gitalni rektalni pregled, pregled anorek-
talnih fistula). Sin. genukubitalni polo-
aj; Nelsonov p., potrbuni poloaj s
jastucima stavljenim pod trbuh da bi se
trup presavijao, tako da glava i grudni
ko zauzmu deklivni poloaj; koristi se
za drenau sekreta bronhiektazija i aps-
cesa plua; Nobleov p., poloaj stojeeg
pacijenta koji se nagnuo unapred; slui
za palpaciju bubrega; Quinckeov p.,
naroiti stav koji zauzima bolesnik da bi
lake iskaljao velike koliine ispljuvka
u toku bronhiektazija, plunog apscesa,
plunih kaverni; poloaj se sastoji u le-
anju pacijenta popreko na postelji s
tim to mu glava visi pored postelje;
Robsonov p., poloaj bolesnika na lei-
ma s podmetnutim tvrdim jastukom
pod jedanaestim i dvanaestim rebrom;
koristi se pri operacijama na unim
putevima; Trendelenburgov p., strmi
poloaj bolesnika s glavom nanie i kar-
licom nagore. Upotrebljava se u opera-
cijama u karlici, jer omoguava bolji
pristup enskim genitalnim organima,
debelom crevu itd.
poluapsorpcioni sloj, v. polovina deblji-
na.
polucionizam, aseksualni, uestale no-
ne polucije koje se javljaju svake noi
(nekad i po vie puta) i koje izazivaju u
bolesnika itav niz nevolja i neugodnos-
ti. One mogu nastati kao posledica or-
ganskih oboljenja (tabes) ili nekih o-
boljenja (dijabetes). Medikamenti imaju
ogranieno dejstvo. V. antipoluti
poluga Le Cluse, poluga za vaenje do-
njih umnjaka iji su korenovi povijeni
distalno.
poluga za vaenje zuba, stomatohirurki
instrument koji pored kleta slui za va-
enje zuba i korenja. Postoje razne vr-
ste ravnih i savijenih pod uglom. Najed-
nom kraju je podesna drka da se moe
vrsto uhvatiti, a na drugom oluasta,
kopljasta da se moe ui izmeu zuba,
izmeu alveole i korena. Deluje kao raz-
nokraka poluga pa se mora paljivo
upotrebiti jer moe dovesti do ozleda,
pa i preloma vilice.
629
polukupanje polyglobulia

polukupanje, kupanje u kadi do pojasa
(temperatura vode od 25 do 32
0
C), o-
bino kombinovano s polivanjem grudi i
lea. Daje se nekad u febrilnim stanji-
ma, u neurozama, atoniji i hiperemiji tr-
bunih organa, radi snaenja i dr. Toplo
polukupanje (oko 4O
0
C) deluje dekon-
gestivno na plune bolesti.
poluprovoniki brojai, detektori nuk-
learnog zraenja. Za detekciju se koristi
stvaranje elektrinog impulsa posle
prolaza zraenja kroz izvesne vrste ma-
terijale (tzv. poluprovodnike). U nuk-
learnoj medicini se za fluorescentnu
scintigrafiju titaste lezde koristi po-
luprovoniki broja konstruisan od
germanijuma ili silicijuma, uz dodatak
manje koliine litijuma.
polusintetski penicilini, preparati peni-
cilina sa protrahovanim dejstvom (pro-
kainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpe-
nicilin), preparati penicilina otporni u
kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin,
hidrabaminfenoksimetilpenicilin, ben-
zatinfenoksimetilpenicilin, feneticilin,
levofeneticilin, fenbenicilin, propici-
lin), preparati penicilina otporni prema
dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv
Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin),
preparati penicilina sa irokim antibak-
terijskim spektrom (ampicilin, hetaci-
Hn, karbenicilin). Za sintezu itavog
niza polusintetskih penicilina slui 6 --
aminopenicilanska kiselina (ona pred-
stavlja jezgro penicilinskog molekula).
polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje ve-
eg broja limfnih lezda.
polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj
postoje zapaljenjske i destruktivne pro-
mene u mnogobrojnim arterijama. V,
periarteritis nodosa.
polyarthritis, poliartritis, istovremeno za-
paljenje vie zglobova.
polyavitaminosis, poliavitaminoza, bo-
lest nepravilne ishrane, prouzrokovana
istovremenim nedostatkom vie vitami-
na u organizmu.
polycholia, poliholija, preterano stvara-
nje i izluivanje ui.
polychromasia, polihromazija, (1) osobi-
na eritrocita da sadre promenljivu ko-
liinu hemoglobina, zbog ega se razli-
no boje; (2) pojava velikog broja poli-
hromatofilnih eritrocita u perifernoj
krvi. Sin. polychromatophylia.
polychromatophylia, polihromatofilija,
(1) osobina elija da se boje razliitim
bojama, pojava naroito zapaena u pa-
tolokim eritrocitima; (2) pojava velikog
broja polihromatofilnih eritrocita u pe-
rifernoj krvi.
polycoria, polikorija, retka uroena ano-
malija oblika pupile, pri emu se u du-
ici stvori vie otvora koji daju utisak da
postoji vie pupila. I ovi drugi otvori su
opkoljeni miiem.
polycythaemia, policitemija, apsolutno
poveanje mase eritrocita; p. hyperto-
nica, policitemija u koje postoji labilna
hipertenzija s hipertrofijom leve srane
komore, a u kojoj nema splenomegalije,
leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaibc-
kova bolest; p. relativa, u kojoj postoji
prividno poveanje mase eritrocita
zbog dehidracije; p. rubra vera, prava
policitemija, u kojoj postoji apsolutno
poveanje mase eritrocita i celokupne
zapremine krvi, praeno splenomegali-
jom, leukocitozom i trombocitozom.
Spada u mijeloproliferativne bolesti.
Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova
bolest; p. secundaria, policitemija koja
nastaje u toku nekih bolesti bubrega,
uroenih sranih mana s desno-levim
santom i nekim plunim bolestima. I-
zazvana je poveanim stvaranjem eritro-
poetina, najee zbog hipoksije u orga-
nizmu; p.splenomegalica, policitemia
rubra vera; p. spuria, relativna policite-
mija, stresna p., eritrocitoza u stresu.
polycythaemia rubra vera, v. polycythae-
mia.
polydactylia, polidaktilija, anomalija raz-
voja, koja se odlikuje prisustvom pre-
kobrojnih prstiju ruke i noge.
polydipsia, polidipsija, preterana e,
koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu
melitusu.
polygeni, poligeni, dva ili vie razliitih
alelskih parova, ijim uzajamnim dej-
stvom nastaje odreeno obeleje (inteli-
gencija, rast, pigmentacija itd.).
polyglobulia, poliglobulija, v. polycythae-
mia.
630
polyhaemia polypus pulpae

polyhaemia, polihemija, viak krvi u or-
ganizmu; p. aquosa, viak plazme zbog
unoenja velikih koliina vode; p.poly-
cythaemica, v. polycythaemia; p. sero-
sa, usled vika krvnog seruma.
polyhaploid, polihaploid, elije ili jedinke
s haploidnim brojem hromosoma koji
proistie iz mejoze poliploida. V. poly-
ploid.
polyhybrid, polihibrid, hibrid iji se rodi-
telji meusobno razlikuju u pogledu
vie od tri obeleja.
polyhydruria, polihidrurija, luenje vrlo
razblaene mokrae.
polymastia, polimastija, prekobrojne do-
jke,pojava nastala usled poremeaja u
razvoju, tako da se, ne ba retko, nalazi
vei broj manje ili vie razvijenih dojki
s jedne i s druge strane grudnog koa,
poredane u jednoj liniji (tzv. mlena li-
nija) koja spaja prednji pazuni nabor
s preponskim predelom.
polymerasae, polimeraze, enzimi koji ka-
talizuju polimerizaciju nukleotida u
nukleinske kiseline, DNK i RNK.
polymorphisms, polimorfizam, u gene-
tici, pojava u populaciji dva ili vie obli-
ka odreenog genski uslovljenog o-
beleja, od kojih se svako, pa i najree
obeleje, javlja ee nego to bi to mog-
lo da proistie samo iz mutacija odgova-
rajuih gena. Sup. monomorphismus.
polymyositis, polimiozitis, istovremeno
zapaljenje veeg broja miia, praeno
bolovima, spazmom obolelih miia,
edemom, znojenjem i nesanicom. esto
prati karcinom nekog organa. Ako po-
stoji i zapaljenje koe, tada je poznat
kao dermatomyositis; p. trichinosa, v.
trichinosis.
Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sul-
fat), antibiotik dobiven iz Bacillus poly-
myxa, deluje baktericidno; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
poly neuritis, polineuritis, zapaljenje ve-
eg broja ivaca, obino simetrino, tok-
sike (alkohol, olovo, arsen, serumi,
vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne
etiologije (razne akutne infektivne bo-
lesti). Javlja se i u avitaminozama. Glav-
ni simptomi: oduzetost, bolovi, Landry-
jeva paraliza.
polyneuropathia, polineuropatija, obo-
ljenje velikog broja (svih) perifernih i-
vaca, kliniki se ne razlikuje od polineu-
ritisa.
polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri
mononukleotida.
polyodontia, v. hyperodontia.
polypectomia, polipektomija, uklanjanje
polipa hirurkim putem.
polypeptidaemia, polipeptidemija, pove-
anje polipeptida u plazmi, kgje se via
u tekoj insuficijenciji jetre.
polyphagia, polifagija, prekomerno uz-
imanje hrane usled neodoljive gladi.
Sin. bulimia.
polyploid, poliploid, jedinka s vie od dve
potpune garniture hromosoma u nje-
nim elijama: triploid (3N), tetraploid
(4N), npr. V. triploid, tetraploid.
polyploidia, poliploidija, stanje koje oz-
naava posedovanje vie od dve potpu-
ne garniture hromosoma u elijama, us-
led replikacije svih hromosoma u kom-
pletu, a uz izostajanje deobe jedra.
polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin.
polypnoa, hyperpnea.
polyposis, polipoza, pojava veeg broja
polipa u nekom organu; p. coli, poro-
dina polipoza; p. familialis, porodi-
na polipoza, mnogobrojni adenomski
polipi s velikom sklonou ka malig-
nom preobraaju, koji se nalazi u sluzni-
ci organa za varenje, naroito u kolonu,
u vie lanova jedne porodice. Nasleu-
je se autosomnim dominantnim genom.
V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica,
eludana polipoza je ona u kojoj posto-
je mnogobrojni polipi u eludanoj
sluznici; p. intestinalis, crevna polipo-
za sluznice creva i rektuma; p. multip-
lex familialis, p. familialis; p. nai, po-
lipoza nosa, pojava edemskih i hiper-
plastinih nabora nosne sluznice u nos-
noj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu
hroninog katarnog zapaljenja nosa,
katkad i nosnih sinusa, a potpomae ga
i prisutnost alergijske reakcije u nosu.
Polipi su skloni recidivima, p. ventricu-
Ii, v. gastrica.
polypus pulpae, polip
;
pulpe, okruglasta
tvorevina u karioznoj upljini zuba iz-
graena od granulacionog tkiva i pone-
631
polyradiculitis poremeaj miljenja

kad prekrivena ploastoslojevitim epi-
telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako
krvari. V. pulpitis hyperplastica.
polyradiculitis, poliradikulitis, zapalje-
nje velikog broja ivanih kcrenova i
perifernih ivaca prouzrokovano ne-
poznatim virusom. Postoji oduzetost
motornih i senzitivnih ivaca s bolovi-
ma u miiima i promenom sastava ki-
mene tenosti (albuminocitoloka diso-
cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guil-
lain-Barrova bolest*
polyribosom, poliribozom, kompleks sa-
stavljen od informativne RNK i grupe
ribosoma, gde se vri sinteza polipep-
tidnih lanaca. Sin. polysom.
polyserositis, poliserozitis, zapaljenje
svih seroznih opni s eksudacijom u nji-
hove upljine.
polysom, polisom, v. polyribosom.
polysomia, polisomija, viak pojedinog ili
pojedinih, ali ne svih, hromosoma u e-
liji, koji proistie iz nedisjunkcije homo-
lognih hromosoma u toku mejozne deo-
be. V. trisomia, tetrasomia.
polysinovitis, polisinovitis, opte zapalje-
nje sinovijskih opni.
polytendinitis, politendinitis, istovreme^
no zapaljenje vie miinih tetiva.
polyuria, poliurija, izluivanje velike koli-
ine mokrae u odreenom vremen-
skom periodu (uvek vie od 1,5 litra za
24 asa).
polyzoospermia, polizoospermija, pove-
ani broj spermatozoida (v-. tamo) u se-
menoj tenosti (preko 250.000.000 u l
ml semene tenosti).
poljska bolnica, sanitetska ustanova koja
se razvija na 20-50 km od linije fronta
radi trijae i pruanja kvalifikovane me-
dicinske pomoi povreenim i obolelim
u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji-
vost (ima sopstvena transportna sred-
stva) i mogunost za rad van naselja
(ima atore i drugu opremu) za postav-
ljanje u polju i za smetaj povreenih i
obolelih. Od 1945.god. postaju specijali-
zovane Poljske bolnice: hirurka, inter-
na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo).
Danas su motorizovane i obino razvija-
ju: prijemnotrijano, bolniko i evakua-
ciono odeljenje kao i odeljenje prema
profilu.
pomama, najtea vrsta psihomotornog
nemira pri kome bolesnik razara sve
oko sebe i besomuno napada svoju
okolinu, odajui pri tom intenzivne kri-
ke ili besno viui. Via se u epilepsiji,
shizofreniji i maniji.
pomeranje udesno, poveanje procen-
ta zrelih (starih) granulocita u leukocit-
noj formuli.
pomeranje ulevo, izraz za leukocitnu
formulu, kada u njoj postoje mlae elije
granulocitne loze, naroito tapiasti
granulociti, u poveanom procentu, kao
to se deava u akutnim infekcijama.
pomona i fiksaciona intraoralna ina,
v. ferula accessoria intraoralis.
Pompeova bolest, v. bolest.
pomum Adami, Adamova jabuica, ispup-
enje titaste hrskavice grkljana u pred-
njem delu vrata; jae izraeno u muka-
raca.
Poncetov reumatizam, v. rheumatismus.
Poncetova operacija, v. operacija.
pons, most, modani most, Varolijev most,
zadebljanje modanog stabla iznad iz-
duene modine, a ispod srednjeg moz-
ga. Zajedno s produenom modinom i
malim mozgom ulazi u sastav rombas-
tog mozga (rhombencephalon).
pontocerebelarni ugao, v. angulus ponto-
cerebellaris.
pontocerebellaris, pontocerebelaran,
npr. angulus pontocerebellaris, ponto-
cerebelarni ugao koji grade produena
modina i most s jedne strane i mali mo-
zak s druge strane.
popliteus, na zadnjoj strani kolena, zako-
lenski, a. poplitea, zakolenska arterija.
poprenoprune promene glei, (engl.
Cross striations) pruge u razmacima
4-6 mikrona u prizmama glei, koje su
nastale spajanjem Tomesovih nastava-
ka za vreme izgradnje glei. V. Tomesov
processus.
poradenitis inguinalis, v. lympho granulo-
matosis ingvinalis.
porculan, (stom.) v. keramika.
porculanski filtri, v. filtri
poremeaj miljenja, jedan od simptoma
odnosno znakova shizofrenije. Mogu-
632
poremeaj sranog rada porphobilinogenuria

no je poremeenje miljenja po obli-
ku - npr. bolesna opirnost, bujica misli,
koenje toka misli, nepovezanost misli
(inkoherencija), rasulo misli (disocijaci-
ja) i prekid toka misli, ili po sadrini
npr. sumanute ideje, ideje precenjiva-
nja i prisilne ideje.
poremeaj sranog rada, v. arrhythmia.
porfin, policiklina tetrapirolna jezgra sa-
stavljena od etiri pirola meusobno
vezana metenskim mostovima. Derivati
porfina, u kojima su atomi ugljenika po-
rfina sjedinjeni s razliitim radikalima,
nazivaju se porfirini (uro-, proto- i kop-
roporfirin). Porfin je otkriven u hemu i
hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po
grupama vezanim za porfin i po metalu.
Hem sadri dvovalentno gvoe, a hlo-
rofil magnezijum.
porfirini, derivati porfina koji je policik-
line grae i jako nezasien, a sastavljen
je od etiri pirolove jezgre, meusobno
vezane metenskim mostovima. Porfirini
se razlikuju po redosledu i vrstama
supstituenata na osam perifernih polo-
aja pirolnih jezgara u porfinu. Samo
tip IH porfirina se javlja u normalnom
metabolizmu. Porfirinogen je hidroge-
novani porfirin u koga su izvrene adi-
cije na etiri dvostruke veze porfina.
porfirinska slezina, slezina je sedite og-
njinih infiltrata, tako da ima izgled po-
rfina.
poriomania, poriomanija, neodoljiva
sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni
automatizam, dromomanija.
porodica, zajednica koju ine roditelji,
njihova deca i bliski srodnici koji s nji-
ma ive. Osnovna odlika je daje to skup
koji zajedniki ivi, kao jedinica u drut-
vu u odnosu s drugim jedinicama sline
ili razliite kompozicije. To je najmanja
socijalna i epidemioloka jedinica u
drutvu, jedinica zdravlja i drutvene
brige. Ispunjava bioloke, psiholoke,
sociokulturalne, ekonomske, edukativ-
ne i druge funkcije.
porodina dijagnostika, posmatranje od-
nosno merenje razliitih vidova poro-
dinih funkcija. Koriste je lekari, socio-
lozi, psiholozi, socijalni radnici i patro-
nane sestre. U razmatranje se ukljuu-
je bioloka, psiholoka, sociokultural-
na, ekonomska i edukativna funkcija
porodice. Sve funkcije su meusobno
zavisne i ne mogu se individualno ana-
lizirati.
porodino obeleje, v. familijarno obele-
je.
poroaj, v. partus.
poroajna doba, razne faze kroz koje po-
roaj prolazi. Prema dananjoj klasifi-
kaciji on se deli u etiri poroajna doba:
I poroajno doba, doba irenja ili dila-
tacije, poinje prvim kontrakcijama ma-
terine muskulature i zavrava se po-
tpunim proirenjem materinog ua. U
prvorotke ovo doba traje 12-16 asova,
a u vierotke 8-12 asova; II poroajno
doba, doba istiskivanja ploda, poinje
potpunim proirenjem ua materice i
traje do raanja novoroeneta. Ovo
doba, uz dobre poroajne kontrakcije,
normalan poroajni put i pravilan me-
hanizam, u vierotke traje do pola asa,
a u prvorotke neto due. Meutim, i u
prvorotke i u vierotke drugo poroaj-
no doba ne srne da traje vie od dva
asa; III poroajno doba poinje raa-
njem ploda i zavrava se raanjem po-
steljice i ovojaka. Tree poroajno
doba, i u prvorotki i u vierotki, traje
oko pola asa, ali ne srne da traje due
od dva asa; IV poroajno doba poi-
nje izlaskom posteljice i ovojaka i traje
dva asa. Za to vreme zbrinjavaju se sve
ozlede nastale u toku poroaja, vri se
pregled posteljice i ovojaka i stalno kon-
trolie porodilja da bi se predupredile
izvesne komplikacije koje mogu nastati
kao to su krvarenja iz materice, posle-
poroajni ok, dekompenzacija postoje-
ih sranih mana i druge komplikacije.
porokeratosis (Mibelli), dominantno na-
sledno oboljenje koe u vidu atrofikih
promena s krunim, policiklikim, ali i
nepravilnim keratotikim rubom, koji
su najee lokalizovani na podlaktica-
ma, dorzalnim stranama aka i stopala.
poroplastika udlaga, v. udlaga.
porphobilinogenuria, porfobilinogenuri-
ja, izluivanje mokrae koja sadri po-
rfobilinogen, kao stoje sluaj u akutnoj
intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria.
633

positio

porphyria, porfirija, ma koja bolest izaz-
vana poremeajem metabolizma porfi-
rina, u kojoj postoje poveano stvaranje
i izluivanje porfirina ili njihovih pre-
thodnika; p. acuta intermittens, akut-
na intermitentna porfirija, nasledna he-
patika porfirija u koje postoje napadi
abdominalnih bolova koji se ponavljaju,
eludanocrevni i nervni poremeaji i
prisustvo velikih koliina delta-amino-
levulinske kiseline kao i porfobilinogen
u mokrai. Napade izaziva uzimanje ne-
kih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi
se autosomnim dominantnim genom; p.
cutanea tarda, porfirinska fotosenzibi-
lizacija s pojavom plikova na osvetlje-
nim mestima (dorzalnim stranama
aka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.ery-
thropoietica congenitalis, uroena
eritropoezna porfirija u kojoj se stvara-
ju velike koliine porfirina u eritroblas-
tima u kostnoj sri i koja se odlikuje fo-
tosenzibilnou, koja vodi mnogobroj-
nim tekim promenama koe, hemoliz-
nom anemijom, splenomegalijom i izlu-
ivanjem velikih koliina uroporfirina.
Vrlo esto postoje eritrodoncija i hi-
pertrihoza. Sin. Gntherova bolest, uro-
porphyria erythropoietica; p. cutanea
tarda, hereditaria, pozna kona porfi-
rija, koja lii na porfiriju varijegatu, sem
to su abdominalne i nervne pojave od-
sutne ili slabe; p.cutanea tarda sym-
ptomatica, koja ima sline pojave kao i
nasledni oblik ove porfirije a posledica
je hroninog alkoholizma; p. ery-
thropoietica, eritropoezna porfirija je
posledica suvinog stvaranja porfirina
ili njegovih prethodnika u eritroblasti-
ma kostne sri; p. hepatica, hepatika
porfirija, akutna intermitentna porfiri-
ja; p. variegata, nasledna hepatika po-
rfirija u koje postoje teke kone pro-
mene, epizode abdominalnih bolova i
nervnih promena, a koja se prenosi au-
tosomnim dominantnim genom. U te
porfirije u mokrai se nalaze velike ko-
liine koproporfirina i protoporfirina u
ui i stolici. Sin. porphyria mixta.
porphyria acuta intermittens, v. por-
phyria.
porphyrinaemia, porfirinemija, prisust-
vo porfirina u krvi.
porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u
mokrai poveanih koliina porfirina
(koproporfirina ili uroporfirina) u mok-
rai.
porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta
hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze
krvni sudovi, ivci i uni kanali.
portio, deo nekog organa, znaajan po
svome obliku i poloaju; p. vaginalis
uteri, grli materice, deo materinog
vrata uvuen u vaginu s kojom gradi
pagove. Najvaniji je zadnji pag (for-
nix vaginae posterior). Na grliu se na-
laze gornji, unutranji i donji, spoljanji
materini otvor. Grli je razliitog obli-
ka: u nerotkinja je konian, a u rotkinja
je vie cilindrian. Na grliu se esto
vide oiljci i rascepi.
portna hipertenzija, v. hypertensio.
portno-sistemska encefalopatija, izraz
za duevne i nervne poremeaje, posle-
dice prelaenja toksikih belanevin-
skih jedinjenja, naroito amonijaka, iz
portnog u sistemski venski krvotok, bez
njihovog prethodnog zadravanja i
neutralisanja u jetri, zbog mnogobroj-
nih pobonica izmeu portnog i kavnog
venskog krvotoka. U teem obliku ove
encefalopatije javlja se koma jetre.
portohemijsko posredstvo, v. neurohy-
pophysis.
porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus
externus, spoljanji sluni otvor.
positio, stav prednjaeeg dela ploda u
toku poroajnog mehanizma. Stav
prednjaeeg dela prema karlici zavisi
od mehanizma rotacije. Pri uzdunom
poloaju plod se raa glavom ili karli-
com. U poroaju glavom glavica ploda
se rotira tako da je taka vodilja (poti-
ljak) okrenuta prema simfizi (prednji po-
tiljani stav) ili je okrenuta prema trti-
noj kosti (zadnji potiljani stav). Oba ova
stava su povoljna. Nepravilno obrtanje
glave, asinklitian stav, nastaje kada gla-
vica ploda sie u karlini ulaz temenom
kosti, a uzduni temeni av (sutura sagi-
talis) nalazi se blie promontorijumu
(prednji asinklitiki stav) ili blie simfizi
(zadnji asinklitiki stav). Defleksioni stav
634
positron postoperativna lista

je kada glavica ploda ulazi u karlini
ulaz opruena s bradom udaljenom od
grudnog koa. Ukoliko se brada vie
udalji od grudi, utoliko je defleksija jaa
i prema stepenu defleksije glavica plo-
da zauzima: temeni, lini ili eoni stav.
Najpovoljniji je temeni stav, ostali izis-
kuju akuersku intervenciju. U raanju
s karlicom (karlini stav), razlikuje se:
stav s karlicom, trtini stav, stav kole-
nom i noni stav, Poroaj se sprovodi uz
runu pomo (metoda Smeli-Veit ili
Bracht). Kosi i popreni poloaj zau-
zimaju patoloki stav prema karlici maj-
ke, koja je u poetku poroaja prazna a
u toku poroaja, ukoliko se nije izvrila
korekcija, prednjai deo trupa ili rame
a kod zanemarenog poprenog ruka.
Popreni stav je apsolutno patoloki i
spontan poroaj s donesenim detetom
nemogu, te se dovrava akuerskom
operacijom (unutranji okret ili s. cae-
sarea).
positron, pozitron, Elementarna estica
pozitivnog elektriciteta ija masa i tovar
odgovaraju negativnom elektronu, tj.
pozitivan elektron. Ne postoji slobodan
u atomu, kao to postoji orbitni elek-
tron, ve je sastavni deo atomske jezgre.
Simboli su mu
+
ili e*.
posledine, secimdinae: pupasta kesa
(deo primitivne crevne duplje), alan-
tois, horion (spoljanji ovoj: krvava ko-
uljica), amnion (bela kouljica).
post cenam (p.c.), posle obroka. Termin
se upotrebljava da bi se obeleilo vreme
proteklo od poslednjeg obroka do uz-
imanja materijala od bolesnika za labo-
ratorijski i bihemijski pregled i do ra-
diolokog pregleda.
poet menstruum, period posle menstrua-
cije, traje od prestanka menstruacije do
12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih
hormona pfid menstruaciju stimulie
prednji reanj hipofize na luenje gona-
dotropina koji podstiu zrenje folikula
jajnika i luenje folikulina. Odmah po
prestanku menstruacije pod dejstvom
folikulina dolazi do regeneracije i proli-
feracije sluznice materice (proliferacio-
na faza) i zavrava se ovulacijom.
post mortem, posle smrti. V. post mortalis.
post partum, period neposredno posle
poroaja, oznaava se kao etvrto poro-
ajno doba. U tom periodu se obavlja
kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede
nastale za vreme poroaja. Nastavlja se
babinjama.
posterior, zadnji, npr. margo posterior,
zadnja ivica.
postganglijska nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
postgastrektomijski sindrom, v. Dum-
ping-sindrom.
posthemoragijski ok, v. sole.
posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.
posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze
udne navlake. Uzroci su razliiti (infek-
cija, lekovi, dijabetes i dr.). Obino se is-
tovremeno javlja zapaljenje semimuko-
ze glavia uda (balanitis) i u tom sluaju
nastaje balanoposthitis.
postholecistektomijski sindrom, v. sin-
drom.
postinfarktni sindrom, v. sindrom.
postkomisurotomijski sindrom, v. sin-
drom.
postkunibijalan, kae se za pojave koje
nastaju odmah po sklapanju braka (p.
psihoza).
postmortalis, postmortalis, posmrtni,
npr. posmrtne promene u lesu, posmrt-
no zgruavanje krvi itd.
postnatalna zatita, obuhvata period od
zavretka roenja do kraja prve godine
koja sledi. Obezbeuje zatitu majke i
novoroenog deteta sve do navrene
prve godine. U prvim danima posle po-
roaja sprovodi se patronanom babi-
kom negom, a po zavretku babinja
kontrolom lekara specijalista pri klini-
kama i domovima zdravlja. Kontrola de-
teta obavlja se kod mikropedijatara u
prvim danima po roenju, a do navre-
ne prve godine obavljaju je pedijatri.
postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se
deava posle poroaja, posle roenja.
postnekrozna ciroza, v. cirrhosis.
postoperacijski ok, v. ok.
postoperativna lista, lista na kojoj reani-
mator registruje na prvom mestu vital-
ne znake, a zatim i sve ostale klinike i
biohemijske promene u materijalu u-
zetom od bolesnika, kao i odgovarajuu
635
postoperativni ok
Potter-Buckyjeva reetka

terapiju u neposrednom postoperativ-
nom periodu.
postoperativni ok, v. ok.
postoperativno teenje, v. therapia.
postoperativus, postoperativan, ono to
se dogaa posle neke operacije i s njom
je u direktnoj ili indirektnoj vezi.
postperfuzijski sindrom, v. sindrom.
posttraumatska encefalopatija bokse-
ra, postupno nastala neuroloka i psi-
hika oteenja nastala kao posledica
niza pretrpljenih nokauta ili tekih uda-
raca u glavu. Postoje tri stadijuma - u
prvom se javljaju glavobolja i promene
karaktera (arogantnost, gubitak samok-
ritinosti) kao i razni neuroloki znaci;
u drugom stadijumu javlja se pogora-
nje simptoma, smanjena brzina pokre-
ta, vea osetljivost na udarce, a u tre-
em stadijumu se javljaju glavobolja i
smetnje u miljenju i pamenju.
posturalan, koji odgovara poloaju boles-
nika.
postvakcinalne komplikacije, nastale
komplikacije posle aktivne imunizacije
protiv variole za koju je upotrebljen vi-
rus vacciniae officinale; akcesorna
vakcinia, laka kona komplikacija s
vencem prateih pustula oko vakcinal-
x
ne pustule; gangrenozna vakcinacija,
najtea komplikacija s gangrenoznim
procesom koe i potkonog tkiva, koji
stvara krater promera do 15 cm. Rege-
neracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrt-
nost oko 30 %; generalizovana vakci-
nija, viremija i ospa kao u varioli s tim
to nema pustulizacija niti oiljaka; ino-
kulisana vakcinija, vakcinalni virus je
prenesen eanjem iz vakcinalne pustule
na zdravu kou, gde se obrazovala nova
pustula; ulcerozna vakcinija,
nekrotiki proces ispod vakcinalne
kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle od-
lubljivanja kruste nastaje dubok defekt
koe, koji sporo zarauje; vakcinijalni
ekcem, prenoenje vakcinalnog virusa
iz vakcinalne pustule na postojei ek-
cem, gde nastaju mnogobrojne pustule i
teka maceracija; vakcinijalni ence-
falitis, v. encephalitis.
Potainov aparat, aparat koji se upotreb-
ljava za pranjenje tenosti iz seroznih
upljina, zasnovan je na principu nega-
tivnog pritiska.
potaa, kalijumova so ugljene kiseline, ka-
lijum-karbonat , bezbojna
higros-kopna supstancija. Nalazi se u
pepelu drveta.
potator, pijanica, alkoholiar. V. alkohol.
potentia, potencija, sposobnost vrenja
polnog akta; p. coeundi, sposobnost vr-
enja snoaja; p. generandi, sposob-
nost oploivanja.
pothranjenost, bolest nepravilne, nedo-
voljne ishrane, nastaje usled nedovolj-
nog unoenja energetskih i bitnih hran-
Ijivih materija prema potrebama orga-
nizma.
potiljana kost (os occipitale), neparna
kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz
produene modine i krvnih sudova. V.
os occipitale.
potiljano koleno, pregib modane e vi s
konveksitetom ka trbunoj strani.
potiljak (occiput), zadnji deo glave.
potiskivanje afekta, v. afekat.
potklase imunoglobulina, imunoglobuli-
ni u jednoj klasi dele se na potklase. U
klasi humanog IgG postoje potklase
IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA po-
tklase IgAi i IgAa- Podela na potklase
osniva se na razlikama tekih
u jednoj klasi. V.
imunoglobulini, teki lanci
imunoglobulina.
potkolenica, v. crus.
potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski
zvuk.
potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi
alkoholnog pia.
potporne belanevine, v. skleroproteini,
albuminoidl
potporni aparat zuba, v. parodontium.
potpuna dominantnost, v. dominantnost.
potpuna penetracija, v. penetratio.
potpuni blok, v. block.
potpuni pobaaj, v. abortus.
potres mozga, v. commotio cerebri.
Potter-Buckyjeva reetka, sastoji se od
uskih olovnih traka, sloenih skoro pa-
ralelno, ali s malim pukotinama izmeu
pojedinih listia koji obrazuju lepezast
izgled; kroz ove pukotine mogu proi
samo primarni zraci iz rendgenske cevi
koji se takoe lepezasto ire. Rasuti kao
636
Pottova bolest
povrede zuba

i sekundarni zraci ne mogu proi kroz
pukotinice, ve ih apsorbuju olovni lis-
tii. Zato dobivena rendgenska slika
ima vei kontrast i otrinu: senke olov-
nih listia se ne vide, jer se za vreme sni-
manja reetka kree.
Pottova bolest, tuberkuloza kimenog
stuba. V. spondylosis, malum Pott.
Pottova grba, v. gibbus, kyphosis.
Potts-Smith-Gibsonova operacija, v.
operacija.
Poupartova veza (Hg. inguinale), zadeb-
ljanje na donjoj ivici spoljanjeg kosog
trbunog miia, preponska veza, prua
se od prednje gornje bedrene bodlje do
preponske kvrice.
povije, v. glabella.
povieni krvni pritisak, v. hypertensio ar-
terialis.
povraanje, v. vomitus.
povraanje u toku opte anestezije, po-
vraani sadraj moe biti udahnut (aspi-
riran) u disajne puteve; hemijskim i me-
hanikim delovanjem aspirisani sadraj
dovodi do tekog poremeaja disanja, a
nekad i do smrti.
povraati, v. vomitus.
povratna sprega, mehanjzam povratne
sprege (feedback mechanism) ispo-
Ijava se u korelativnom odnosu lanova
nekog sistema. U sluaju pozitivne p.s.
poveanjem koncentracije ili pojaa-
njem funkcija lana A pojaava se i lan
B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B,
ija se funkcija poveava, nastaje sluaj
negativne p.s. U endokrinologiji posto-
je endokrini kontrolni mehanizmi spre-
ge kao to je hipotalamusna kontrola lu-
enja pojedinih hormona ciljnih (tar-
get) lezda, odnosno njihovih elija. Im-
pulsi koji dopiru do neurosekretnih e-
lija hipotalamusa stimuliu luenje ti-
reotropnog oslobaajueg faktora
(TRF), koji deluje na luenje tireotropi-
na (TSH) iz tireotropnih elija prednjeg
renja hipofize a ovaj dejstvuje na lue-
nje tiroksina iz tireocita. Pojaano lue-
nje tiroksina opet izaziva koenje izlui-
vanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti ti-
reeideje; p.s. mehanizam, v. feed-
back-mehanizam.
povratni tifus, v. febris recurens.
povratnika distrofi}a, u povratnika iz
logora i zarobljenitva otkriva se da u-
tedno ukopavanje hipofiznih funkcija
moe da traje dugo po prestanku stvar-
nog gladovanja. Asimilacija proteina je
ugroena zbog nedostatka anabolikih
hormona (krescin, androsteroidi kore
nadbubrenih lezda), to izaziva pore-
meaje u seksualnoj sferi.
povreda, v. traumatizam, trauma; p. fron-
tobazalne, prelomi lubanjske baze, koji
mogu da ostanu neprimeeni, pa pre ili
kasnije (nekad tek posle vie rneseci ili
ak i godina) dovode ivot povreene
osobe u opasnost usled gnojnog lepto-
meningitisa. Klinikim i rendgenskim
pregledom treba traiti linije preloma,
u svakom sluaju svee povrede, u fron-
toetmoidnoj oblasti, kao i u sluaju tee
frakture nosne piramide. Nekad, u slu-
aju sumnje, treba izvriti eksplorativ-
nu operaciju, da bi se na vreme otkrilo
postojanje preloma u frontalnom ili et-
moidnom sinusu.
povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis
traumatica, traumatske iaenje zuba:
(a) dislocatio d. traumatica, nasilno
pomerena krunica zuba je izvan niza, ali
je koren u alveoli: (b) luxatio d. trau-
matica, prava luksacija, zub je jae po-
meren, postoji manji ili vei prazan pro-
stor izmeu korena i alveole, teko ote-
enje okolozublja, prekinuta je apikalna
cirkulacija; koren moe biti sabijen u al-
veolu ili u maksilarni sinus; (c) extrac-
tio d. traumatica, nasilno izbijeni zub
je izvan alveole u ustima, mekom tkivu
ili izvan usta; II fractura dentis trau-
matica, traumatski prelom zuba: (a)
fractura coronae d. traumatica, ekst-
raalveolarni prelom zuba: fissura coro-
nae d. traumatica, pukotinasti prelom
krunice zuba; fractura enameli trau-
matica, prelom glei zuba; fractura
dentini, prelom dentina ili zubne kosti;
fractura coronae d. completa trau-
matica, kompletan prelom kruninog
dela zuba; (b) fractura radicis dentis
traumatica, f. intraalveolaris, prelom
korena zuba u raznim visinama i pravci-
ma; (c) fractura dentis completa trau-
matica, potpun prelom zuba, tj. kruni-
637
povrine zuba praematurus

e a korena; (d) f ractura dentis commi-
nutiva, kominutivan prelom, potpuno
razaranje zuba.
povrine zuba, f.distalis, povrina zuba
prema zubu koji se u zubnom luku na-
lazi iza njega; f. contactus, povrina
zuba prema susednom zubu. Sin. aprok-
simalna povrina; f. labialis s. bucca-
lis, povrina zuba okrenuta prema us-
nama odnosno obrazima; spoljna povr-
ina zuba. Sin. /. vestibularis; f. mastica-
toria, povrina zuba kojom se vae,
grizna povrina zuba, povrina prema
zubima iz suprotne vilice; f. mesialis,
povrina zuba prema zubu koji se u zub-
nom luku nalazi ispred njega; f. oralis,
povrina zuba okrenuta prema usnoj
upljini. U gornjih zuba zove se f. pala-
tinalis, a kod donjih f. lingualis.
povrinska aktivnost, aktivnost koja se
ispoljava na graninim povrinama. V.
povrinski napon.
povrinska anestezija, v. anaesthesia.
povrinska nedeljna doza (Don), maksi-
mum dopustive doze rendgenskih ili
gama-zrakova. Za nedelju dana ona iz-
nosi 0,1 R ukoliko izvor zrane energije
ne prelazi 3 MeV.
povrinski napon, kapilarna sila u povr-
inskom sloju tenosti koja tei da sma-
nji njenu povrinu; povrinski napon je
izraz molekulske kohezije. Kad je povr-
inski napon mali, povrina je konkav-
na, a kad je veliki, ona je konveksna.
povrna tamponada rane gazom, (stom.)
prva mera koja se primenjuje radi zaus-
tavljanja krvavljenja posle vaenja
zuba.
Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativ-
no veliki virusi (230x300 ), sadre
DNK, poput opeka su i imaju komplek-
snu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi
se znatan broj raznih virusa. Meu nji-
ma su za medicinu najznaajniji: virus
variole, virus vakcinacije, virus molus-
cum contagiosum i virus kravljih bogi-
nja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom
patogeni za ivotinje.
pozitivan venski puls, v. pulsus.
prabubreg, (embr.) pronefros, pronefros-
ni zaeci se javljaju u embrionima ove-
ka dugim 1,5 mm (10 praprljenova), a
najbolje na embrionima duine 2,5 mm
(23 praprljenova). Izuzev sabirnog ka-
nala, svi drugi delovi pronefrosa u ove-
ka, normalno, nestaju u embrionima
dugim 5 mm (23-28 praprljenova).
praka, v. funda.
prakasta veza penisa, v. ovesna veza pe-
nisa.
predilekciono mesto, mesto koje naje-
e biva napadnuto nekom boleu ili
pogoeno nekom povredom.
praeeclampsia, preeklampsija, preek-
lamptiki period ili eklampsizam, pred-
stavlja teku fazu poznih gestoza, koja
obino prethodi pojavi eklampsije. Na-
pad moe da izbije u svakom trenutku,
ali svaki eklampsizam ne prelazi u ek-
lampsiju. Preeklampsija je tei i ozbilj-
niji oblik nefropatije gde je trijada sim-
ptoma (otoci, proteinurija i povien kr-
vni pritisak) intenzivnije izraena, tako
da je protein u mokrai preko 2 g, ten-
zija preko 170 mm Hg, a edemi postaju
izraeni po elom telu posebno na do-
njim ekstremitetima. Ovim simptomi-
ma pridruuju se i subjektivni: glavobo-
lja, zujanje u uima, vrtoglavica, crevni
poremeaji i smetnje od strane vida.
Ovu fazu pozne gestoze mogue je na
vreme uoiti i terapijski otkloniti i time
izbei pojavu eklampsije.
praeleukaemia, preleukemija, hemato-
loke promene u vidu refraktorne ane-
mije, neutropenije, trombocitopenije,
ili svih tih citolokih promena, koje
due ili krae vreme prethode pojavi
akutne mijeloblastne ili monoblastne
leukemije, ili leukemije nediferentova-
nih matinih elija.
praematurus, prematurus, (1) prevre-
men, (2) (neonatus) nedonoe. Dete ro-
eno pre 9 meseci trudnoe. Ono se raz-
likuje od donesenog deteta po duini i
teini. Duina mu je 38-45 cm, a teina
1-2,5 kg, to zavisi od trajanja trudnoe.
Ono se odlikuje i nekim fizikim znaci-
ma: nokti ne prelaze jagodice prstiju,
pla mu je slab, mnogo spava i veoma je
osetljivo prema promenama spoljne
temperature (termolabilno). Njegova
sposobnost za vanmaterini ivot zavisi
638
praemenstruum
precipitacija

od trajanja trudnoe, a sve je vea uko-
liko se ova pribliava roku.
praemenstruum, stanje koje prethodi
menstruaciji. Obeleeno je specijalnim
hormonskim odnosima, naglim padom
folikulina ispod normalne koncentraci-
je, usled ega nastupi menstruacija.
praeputium, udna navlaka, koja, kada je
penis u mirovanju, potpuno odeva gla-
vi preko koga se navlai kao duplikatu-
ra, dok se za vreme erekcije posuvraa,
ogoliujui potpuno glavi.
praescriptio, preskripcija, propis, v. ordi-
natio.
praevertebralis, prevertebralan, pretki-
meni, koji se nalazi ispred kimenog
stuba.
praevius, koji se nalazi ispred neega ili
na putu neega; u poroaju, prepreku
moe da ini posteljica kad je ugnee-
na ispred ploda (tzv. placenta praevia,
nasela posteljica), ili tumor, naroiti
miom grlia i tela materice.
pragametne elije, v. elije.
pragmatizam, filozofska doktrina po ko-
joj ideje imaju vrednost samo ukoliko
se mogu upotrebiti u praktinoj delat-
nosti.
pregnandiol, sterolni metabolit (bioloki
neaktivan) progesterona koji se otkriva
u mokrai odrasle ene.
pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator
holinesteraze, slui za leenje otrovanih
antiholinesteraznim organofosfatima.
pramen, zavrni, tanak ogolien snop
osovinskih konaca u repu semeglavca
oveka.
pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji
u cilju postizanja asepse. Posle ienja
i podrezivanja noktiju ruke se peru do
lakta u toploj vodi, sapunom i etkom
10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u
70%-tnom etil-alkoholu, a preporuuje
se da se posle toga dre jo 2-3 minuta
u nekom efikasnom dezinficijentnom
sredstvu.
prameniti splet, plexus pampiniformis,
venski sudovi oko semenovoda u vidu
guste mree.
praprljenovi, somiti, mezodermne tvo-
revine u vidu mekova naslaganih jedni
na druge. Broj praprljenova u embrio-
nu od 5 mm (224. as) iznosi 28 pari. Iz-
meu 10. i 11. dana lea i spoljanja
strana praprljenova izdvajaju se kao
miotom. Ostatak praprljenova ini
sklerotom.
prasak, iznenadni kratkotrajni zvuni fe-
nomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim
delovima talasa. Moe da izazove prska-
nje bubne opne, privremenu gluvou i
funkciona oteenja ula sluha, naroi-
to pri intenzitetu 180 do 200 db.
praak, v. pulvis.
praina, eksplozija praine i gasova, ek-
splozije praine, naroito organske spa-
daju meu najjae i najopasnije eksplo-
zije. Najee eksplodira praina uglja,
pamuka, vune, ita, brana, eera, za-
tim strugotine, praine plute, papira,
gume, magnezjjuma i aluminijuma. Od-
reene meavine nekih gasova i vazdu-
ha jesu snana eksplozivna meavina.
Mogunost eksplozije nastaje kad se u
vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%;
metana 5% do 14%; ugljen-monoksida
12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do
36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16%
i benzola 1% do 57%.
Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test.
pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi.
pravi divertikul, v. diverticulum.
pravilo devetke jlo Wallaceu, nain izra-
unavanja opeene povrine pojedinih
delova tela. Po njemu opeena povrina
glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa
spreda i straga po 18%, svake noge po
18% i meice 1% od celokupne povri-
ne tela,
pre- (prae-), predmetak koji u recima oz-
nauje da je neto ispred, npr. fascija
prerenalis, predbubrena fascija.
precipitacija, taloenje neke supstancije,
tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu ta-
loga (precipitata). Moe daje izazove, iz-
meu ostalog, dodatak specifinih anti-
tela (tzv. precipitina) rastvoru odgova-
rajueg antigena (precipitinogena). Pre-
cipitacija kao seroloka metoda ima
dvostruku primenu: dokazivanje preci-
pitinogena (Ascolijeva reakcija) ili do-
kazivanje antitela u serumu (serodijag-
noza razliitih infekcija).
639
precipitini
prekidanje napada

precipitini, antitela koja dovode do stva-
ranja precipitata. Strogo su specifini,
deluju na precipitinogene.
precipitinogeni, antigeni koji podstiu
stvaranje precipitina u organizmu. To su
razliite neorganizovane, belanevi-naste
frakcije iz elija. Bakterijski preci-
pitinogeni mogu se nalaziti u raznim de-
lovima elije, najee u njihovim kap-
sulama.
preaga, diaphragma, postoje jasne polne
razlike u poloaju preage. U prve dve
decenije poloaj se istovetno menja. U
periodu od 3-8. decenije granica prea-
ge se sputa ispod donje ivice 11. rebra.
V. diaphragma; preaga (razlike u po-
loaju), srednji poloaj preage se u
oba pola u toku prve dve decenije ivpta
istovetno menja: od 10. meurebarnog
prostora do neto ispod gornje ivice 11.
rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u mu-
kog granica preaga sputa ispod donje
ivice 11. rebra, dok to u ene izostaje. U
nje se do 50. godine granica preage na-
lazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60.
godini se ak die do gornje ivice tog
rebra.
prenik, v. conjugata, diameter.
predentinum, sloj nemineralizovanog
dentinskog matriksa, debljine 10 do 20
mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba.
Stvara se u toku funkcije zuba. V. denti-
num, dentinogenesis. predeo, v. regio.
predispozicija, predispositio, uroena ili
zadobivena osobina organizma koja se
manifestuje sklonou ka izvesnim pa-
tolokim procesima ili oboljenjima, ili
sklonou organizma da povoljno rea-
guje pri izvesnim patolokim procesima ili
oboljenjima. V. dispositio. prednison,
prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21-
diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu
odgovara prednizolonu (v.prednizolon)
a spravlja se sintetski. prednizolon,
sintetski kortikosteroid, derivat
hidrokortizona. Ima sva dejstva
hidrokortizona, ali je jai od njega i u
manjoj meri prouzrokuje retenciju na-
trijuma. Sin. delta-hidrokortizon.
prednokatna ploa, v. nokti. prednji, v.
anterior, ventralis.
predkolsko dete, period u ivotu deteta
od navrene jedne godine do navrenih
est godina starosti. U tom periodu dete
poinje da dolazi u kontakt sa irom
svojom okolinom tako da u tom razdo-
blju uticaj ire socijalne sredine postaje
isto toliko znaajan kao i uticaj porodi-
e. Poseban problem u dece ovog uzras-
ta predstavlja pitanje zbrinjavanja u
toku dana dok su roditelji na poslu.
Zbog toga u prvi plan izbija pitanje ka-
paciteta dejih jaslica i obdanita.
predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni
nabor od zaetka vilice, koji, u daljem
razvoju, dovodi do stvaranja usnog
predvorja.
predzavojak, v. anthelix.
preganglijska nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
pregiba (mii), v. flexor.
pregib an je, v. flexio.
Preglov rastvor, sadri oko 0,035-0,04%
slobodnog joda, zatim natrijum-jodida,
natrijum-hipojodita i natrijum-jodata.
Upotrebljavan za leenje rana, za ispira-
nje mokrane beike, za ubrizgavanje u
trbunu duplju i u krvotok u septikim
procesima.
pregljevi, v. Acarina.
pregneninolon, anhidrohidroksiproges-
teron, sintetski proizvod koji ima dej-
stvo hormona utog tela (progesterona)
i kada se da oralno.
pregnenolon, matina supstancija svih
steroidnih hormona. On titi muku go-
nadu.
preimunicija, v. infektivni imunitet
prekancerski, koji prethodi pojavi raka;
p. stadijum, razdoblje u kome nastaju
promene u tkivima (prouzrokovane za-
paljenjem, grizlikim procesom, dej-
stvom rendgenskih ili radijumskih zra-
kova, raznih hemijskih supstancija itd.)
na ijoj se osnovi moe razviti maligni
tumor.
prekardijalna kardioliza, cardiolysis
praecardiaca.
prekidanje napada, vetako prekidanje
nekog patolokog stanja koje se obino
javlja u vidu napada, npr. prekidanje
napada bronhijalne astme adrenali-
nom.
640
prekobrojni zubi presistolan

prekobrojni zubi, tipine ili atipine for-
macije zubnih zaetaka koje se javljaju
u mlenoj ili stalnoj denticiji. Najee
se javlja meziodens, parapremolari, pa-
ramolari i retromolari. V. hyperodontio.
prekrivanje pulpe, metoda za zatitu i Ie-
enje pulpe stimulisanjem stvaranja
tercijalnog (iregularnog) dentina pri-
menom medikamenata s biolokim de-
lovanjem; p. p. indirektno, metoda za
terapiju dubokog karijesa aplikacijom
medikamenata (cink-oksid oleum ka-
riofilorum, ili kalcijm-hidroksid paste)
preko tankog sloja vrstog, ili razmeka-
nog dentina; p. p. direktno, metoda za
terapiju artificijelne perforacije pulpe
aplikacijom medikamenata (kalcijum-
hidroksid paste) direktno na ranu pul-
pe.
prelom kosti, v. fractura.
premedikacija, preoperativna medikaci-
ja, davanje odreenih medikamenata u
neposrednom preoperativnom periodu
koje ima za cilj psihiko smirenje boles-
nika, izazivanje analgezije, snienje ba-
zalnog metabolizma, i inhibiciju sekre-
cije u disajnim putevima.; najee se
koriste opijati (morfm i petantin), pre-
parati beladone (atropin), antihistami-
nici i dr.
premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima
ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva.
Nalaze se izmeu onjaka i molara -
kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva
tanja korena, jedan bukalno, a drugi lin-
gvalno, ostala tri imaju po jedan koren.
prenidaciono vreme, ivot ploda pre
nego to se ugnezdio u materini zid. i-
vot jajeta je obezbeen funkcijom utog
tela.
preoperativna priprema, skup postupa-
ka koji imaju za cilj da bolesnika (koji
moe biti u tekom stanju) dovedu u op-
timalno stanje za operaciju; podraz-
umeva davanje infuzija tenosti i elek-
trolita, transfuzija krvi i njenih derivata,
antibiotika, kardiotonika, kiseonika i
dr.; sve ove mere treba da pripreme bo-
lesnika za operaciju i smanje operativni
rizik.
preosetljivost (prema lekovima), pojava
da neke osobe ve na male doze nekog
leka reaguju onim pojavama koje se kod
veine ljudi javljaju tek posle veih doza
tog istog leka.
preparisati, neto obraditi, doterati po-
mou izvesnih postupaka; (anat). izdva-
janje instrumentima delova lesa u cilju
prouavanja normalne anatomije; (hir.)
razdvajanje slojeva nekog dela tela u
toku operacije.
preponska kost, preponjaa, v.' pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa.
preponski, v. inguinalis.
preponski kanal, v. canalis inguinalis.
preponski predeo, v. regio.
preponjaa, preponska kost, v. pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa.
preputium (praeputium), prepucijum,
udna navlaka, kona duplikatura koja
prevlaci glavi mukog polnog uda.
Lako se moe pomeriti unazad preko
glavia zahvaljujui labavom potko-
nom vezivnom tkivu.
presad, v. transplantacija.
presaivanje, v. transplantatio.
presbyacusis, prezbiakuzis, staraka na-
gluvost; javlja se posle 60. godine ivota.
Sastoji se iz dve komponente. Jedna je
snienje gornje granice slunog polja, tj.
gubitak visokih tonova, druga je posle-
dica umanjene slune diskriminacije za
govor (cerebralna komponenta).
presbyopia, prezbiopija, staraka daleko-
vidost. Javlja se posle etrdesete godine
ivota kao fizioloka pojava usled slab-
ljenja akomodacije. Soivo gubi elasti-
nost i ne moe da menja oblik pri ako-
modaciji. Najblia taka jasnog vida od-
mie se od oka jer obim akomodacije
opada. Popravlja se konveksnim stakli-
ma.
presentatio, stav ploda odnosno dela tela
ploda koji prednjai u kotanom kanalu
majke (karlica) za vreme trudnoe i po-
roaja. U uzdunom poloaju prednjai
glava (presentatio capitis) ili karlica
ploda (presentatio pelvica), u popre-
nom poloaju nema dela koji prednjai,
ulaz u kariku je prazan u veini sluaje-
va, ali mogu prednjaiti trup, rame ili
ruka.
presistolan, koji je u vezi sa presistolom,
tj. s krajem dijastole.

41 Medicinski leksikon
641
presistolni um
prevremeni pubertet

presistolni um, v. um.
presna dijeta, v. dijeta.
presoreceptori, pauku slini nervni zavr-
eci kojih ima naroito mnogo u zidovi-
ma krvnih sudova. Igraju znaajnu ulo-
gu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri
rastezanju sudova, koje je prouzrokova-
no povienjem pritiska, poveava broj
impulsa s ovih receptora koji u izdue-
noj modini poveavaju razdraenost
parasimpatikih a smanjuju razdrae-
nost simpatikih centara. Dolazi do i-
renja krvnih sudova i do smanjenja
frekvencije i snaga sranih kontrakcija,
usled ega pada krvni pritisak.
presupurativan, koji prethodi supstanciji
(zagnojavanju).
pretei pobaaj, v. abortus.
pretilost, v. obesitas, adipositas.
pretkomora srca, v. atrium.
pretreniranost, oblik hroninog zamora -
posledica dugotrajnih optereenja kako
fizike, tako i psihike prirode. Monoto-
nija treninga doprinosi pojavi sledeih
znakova: gubitak volje za treningom,
poveana razdraljivost, nesanica i gu-
bitak teine, slabiji rezultati, manje efi-
kasan rad, poremeaj ravnotee vegeta-
tivnog nervnog sistema (pomeranje pre-
ma simpatikotoniji), ekstrasistole i spo-
rije reagovanje. Leenje - prekid aktiv-
nosti ili prelaz na neku drugu aktivnost,
sedativi, velike doze vitamina.
prevencija, niz preduzetih mera koje pre-
thode pojavi bolesti ili povredi ili, pak,
tekom oteenju zdravlja, invalidnosti
i u krajnjem sluaju smrti. Ovo podra-
zumeva korienje svih postojeih zna-
nja o zdravlju i prirodnom toku bolesti
u cilju da se ouva i unapredi postojee
zdravlje (primarna prevencija), sprei
dalje napredovanje bolesti (sekundarna
prevencija) i sprei nesposobnost i pro-
dui ivot (tercijarna prevencija).
preventivan, koji spreava, koji predup-
reuje. Sin. profilaktian. V. kurativan.
preventivna ekstenzija, (stom.) princip
preparacija kaviteta karioznog zuba. Uk-
ljuenje svih predilekcionih mesta gde
moe nastati dalje irenje karioznog
procesa u jedan kavitet. Omoguuje
nesmetano ienje, fizioloko samoi-
enje zuba i spreavanje razvoja sekun-
darnog karijesa plombiranog zuba.
previjalite, v. sanitetska stanica.
prevremeni pubertet, pojava znakova po-
Inog sazrevanja pre perioda koji, u gra-
nicama doputenih biotipskih varijaci-
ja, predstavlja normalno vreme sazreva-
nja za tu rasu i za prilike pod kojima ona
ivi. Prevremeni pubertet, izrazito pato-
loko stanje, ne treba meati s ranim i
preranim pubertetom koji predstavlja-
ju, zajedno s poznim pubertetom, vre-
menski obeleene gornje i donje mee
normalnog pubertetskog procesa. Ne
treba smetnuti s uma da na pojavu pu-
berteta utiu, sem nasleene indivi-
dualne konstitucije, i drugi faktori
(rasa, ishrana, podneblje, nain ivota,
hipererotizacija i dr.). Vano je, meu-
tim, konstatovati da se danas pubertet-
ne pojave u oba pola uopte javljaju
znatno ranije nego pre 30 godina. To ub-
rzanje je proizvedeno, najverovatnije,
hiperotizacijom koju dananji ivot vri
na razvoj omladine. Prevremenim pu-
bertetom treba smatrati pojavu polnog
sazrevanja pre 10. godine u devojica, a
-X pre 13. godine u deaka. Svi se sluajevi
prevremenog puberteta mogu svrstati u
3 grupe: 1) prvu grupu ini uroeni i ge-
netski odreeni pubertet; 2) u drugu
grupu spadaju oni koji su izazvani hor-
monskim poremeajima i 3) treu gru-
pu ine sluajevi prevremenog puberte-
ta cerebralnog porekla. 1) Konstitucio-
ni ili idiopatski p.p., moe postati zbog
neprimetnih lezija (kriptogenetski pre-
vremeni pubertet, neznatne encefaliti-
ke ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog po-
rekla, javlja se prevremena i prekomer-
na proizvodnja seksomorfona (tumori
semenika ili jajnika, hiperplazija kore
nadbubrene lezde) i 3) p.p.moda-
nog porekla, pubertet koji treba da in-
teresuje lekara u najveoj meri, jer u
meumozgu postoji regulatorni centar
hormonske funkcije, sposoban da pod
izvesnim okolnostima izazove prevre-
meni pubertet: a) hiperplastiki tumori
hipotalamusne oblasti (ventromedijal-
no polje sivog breuljka); h) postojanje
hidrocefalije; c) genitosomatski prerani
642
prezervativ primarni afekt

razvoj nastaje kao posledica zapaljenj-
skog oteenja hipotalamusne oblasti
(encefalitis, arlah, zauke, veliki kaalj
i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon
gioblastom optike hijazme); e) polios-
totika fibrozna displazija (Albrightov
sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla,
on je danas doveden u pitanje, jer se tv-
rdi da tumori epifizne lezde ne izaziva-
ju prevremeni pubertet otklanjanjem
halonske, antigonadotropinske koni-
ce nego pojavama u svojoj okolini, a
pre svega hidrocfalijom. to se prevre-
meni pubertet pinealnog porekla skoro
ne sree u devojica objanjava se izuz-
etnom pojavom pinealnih tumora u njih
(samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni puber-
tet je po pravilu izoseksualnog karakte-
ra.
prezervativ, navlaka za penis od gume ili
drugog materijala; slui za zatiti od ve-
nerinih bolesti pri polnom snoaju i kao
sigurna mera predohrane protiv zaea.
Sin. condom. preivanje, v. ruminatio. p
rio dat, v. accessorius. Priessnitzova
obloga, vodom natopljena i isceena
obloga, kojom se obavija neki deo tela
(vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja
vunena krpa ili flanel. Hladna obloga
primenjuje se u bolesnika s povienom
temperaturom, sa zapaljenjem ili u
sluaju krvarenja, a tople u bolesnika koji
imaju grevite bolove bez znakova
zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje.
prijapizam, preterana erekcija, dugotraj-
no nabreknue polnog uda, obino bez
oseaja polnog nagona i sladostraa,
praeno neprijatnim oseanjem, pa ak i
bolovima. Mokrenje je zato oteano.
Nabreknuta su samo kavernozna tela,
dok sunerasto telo u tome ne uestvuje.
Javlja se u toku bolesti ili povreda
kimene modine, u hroninoj leukemiji i,
ponekad, u toku litijaze mokrane beike.
prikrivena perforacija, sin. perforatio tec-
ta, v. perforatio.
prilagoavanje u ratu, sposobnost snala-
enja u ratnim uslovima (koji su novi u
odnosu na dotadanji ivot boraca, sre-
dina je drugaija), to se ispoljava u sa-
vlaivanju borbenih napora, straha od
smrti i ranjavanja, u podnoenju liava-
nja osnovnih ivotnih potreba (hrane,
vode itd.), u privikavanju na jaka psihi-
ka i fizika naprezanja (dugi marevi,
kratki odmori, kolebanja temperature i
uopte klimatskih faktora, zatim iscr-
pljenost itd.). Prilagoavanje se olaka-
va: podesnom obukom, moralnopoliti-
kim vaspitanjem ljudstva, jakom moti-
vacijom za borbu i sveu o pravednosti
borbe, to je karakteristino za revolu-
cionarne i oslobodilake ratove, a to je
u visokom stepenu dolo do izraaja u
naem narodnooslobodilakom ratu.
prilaz, v. aditus.
Primachini phosphas (primahin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo, aktivan prema
primarnim egzoeritrocitnim oblicima,
ubija gametocite svih oblika malarije;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
primalan, primitivan, od postanja, osnov-
ni; p. otac, po Freudu, glava plemena
koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a
kasnije proglasili za boga; p. scena, u
psihoanalitikom argonu oznaava
stvarno ili zamiljeno posmatranje sek-
sualnog akta (roditelja); p. terapija, vr-
sta psihoterapije.
primarna hloroformska sinkopa, izne-
nadna smrt u poetku narkoze hloro-
formom, kao posledica zastoja srca (tre-
perenje komora).
primarna obrada rane, v. rana, vulnus.
primarna zdravstvena zatita (prema ne-
kim naim autorima - neposredna
zdravstvena zatita), deo zdravstvene
zatite u kome se ostvaruje kroz nepos-
redni kontakt stanovnitva i zdravstve-
ne slube 85 do 96 % svih zahteva sta-
novnitva za zdravstvenom zatitom. U
razliitim zemljama ova zatita je orga-
nizovana razliito. U nas se ovaj oblik
zatite ostvaruje delatnou Doma
zdravlja, odnosno radom lekara opte
medicine, pedijatra, ginekologa, speci-
jaliste medicine rada i pneumoftiziolo-
ga.
primarni afekt, poetno oboljenje; obi-
no se upotrebljava za ulcus durum kao
poetnu promenu sifilisa.
643
primarni hloroformski kolaps
pritisak

primarni hloroformski kolaps, v. pri-
marna hloroformska sinkopa.
primarni imunski odgovor, reakcija or-
ganizma (imunskog aparata) na prvi do-
dir sa antigenom.
primarni kompleks, v. tuberculosis.
primarni (centralni) limfoidni organi,
timus u sisara i ptica i Fabricijusova
burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna
sr u sisara. Imaju primarnu ulogu u na-
stajanju imunokompetentnih elija. V.
timus, Fajbricijusova burza.
primarni poloaj onih jabuica, izraz
niza statikih i dinamikih faktora. Mo-
gu je kada se glava dri uspravno; one
jabuice gledaju u daljinu, a vidne linije
su meusobno paralelne.
primarni av rane, v. sutura.
primarni ok, v. ok.
primicanje, v. adductio.
Primidonum (primidon), u hemijskom
pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, an-
tiepileptiko sredstvo za leenje velike i
psihomotorne epilepsije.
primipara, prvorotka, ena koja prvi put
raa; p.vetusta, ena koja prvi put raa
u poznijim godinama (preko 30 godina).
primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi
u toku vremena, iskonski; (2) jednosta-
van, prost.
primoinfekcija, prva infekcija bacilima
tuberkuloze, koja se deava u odojeta
ili sasvim malog deteta. Ona je najee
posledica prisustva osoba obolelih od
tuberkuloze u neposrednoj blizini odoj-
eta ili deteta (porodica, posluga, sused-
stvo). Ona nastaje udisanjem ili uzima-
njem hranom Kochovih bacila.
Priniulae radix, koren jagorevine, koren
jaglaca, osuen podanak s mnogobroj-
nim korenjem jagorevine ili jaglaca (P.
veris i P. elatior). Sadri saponine i
upotrebljava se, u obliku dekokta, kao
ekspektorantno sredstvo.
Prinzmetalova angina, v. angina.
pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unut-
ranjeg sulkusnog epitela) s povrinom
zuba. U vidu prstena ploasto-slojevitog
epitela obuhvata zub sa svih strana. Ko-
ronarni kraj epitelnog pripoja ini dno
gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitel-
na.
priraslica, sraslina. V. adhaesio.
prirataj, porast broja stanovnika odree-
ne terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve
vrste kretanja: prirodnog (prirodni pri-
rataj) nastaje raanjem i umiranjem i
mehanikog (mehaniki prirataj): od-
nos izmeu imigracije (useljavanja) i
emigracije (iseljavanja) stanovnitva
jedne ire ili ue teritorije.
prirodna mutacija, v. mutatio.
priruna apoteka, specijalno odabran i
upakovan izbor lekova i drugog sanitet-
skog materijala ija se osnovna namena
sastoji u ukazivanju prve pomoi poje-
dincu ili grupi (posadi): priruna apote-
ka za letako osoblje, za posade manjih
brodova, torpednih amaca, motornih
vozila, tenkova, za padobrance itd. V.
vojna apoteka.
prisilan, v. kompulzivan, opsesivan.
prisilna predstava, poremeaj opaanja,
pogreno opaanje, pri kome je subjekt
svestan da je opaanje POgFeSnO
1
ali se
greke ne moe osloboditi, jer mu se
ona prisilno namee. Jedna je od mani-
festacija tzv. prisilne neuroze.
prisilni pokreti ili radnje, razliiti, vie
ili manje sloeni pokreti glave, lica,
ruku, trupa i delova tela koje oboleli
mora povremeno da vri iako je svestan
njihove besciljnosti i koje moe da suz-
bije samo po cenu jakog unutranjeg
nemira i.straha. Jedan je od simptoma
prisilne neuroze.
pristup, v. aditus.
pristupanost zdravstvene zatite, mo-
gunost individue ili grupe da koriste
zdravstvenu slubu koja postoji. Ta mo-
gunost je u zavisnosti od niza inilaca:
stepena ekonomske sigurnosti indivi-
due, sistema finansiranja, vrste osigura-
nja, stepena zdravstvene kulture indivi-
due, udaljenosti od zdravstvene slube,
godina starosti, stava i motivisanosti za
sopstveno zdravlje.
pritisak, (1) dejstvo sile na neku povrinu
ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu
silu podelimo s povrinom na koju delu-
je; (2) elektrini napon; arterijski p., p.
koji vri krv u arteriji u kojoj struji.
Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za
vreme skupljanja (sistole) leve srane
644
pritisak proband

komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u
arteriji za vreme oputanja (dijastole)
leve srane komore. Srednji arterijski
p., aritmetika sredina izmeu maksi-
malnog i minimalnog p. U srednjim ar-
terijama p. je samo za nekoliko milime-
tara ivinog stuba nii od onog u veli-
kim arterijama, dok je u sitnim arterija-
ma znatno nii. U oveka normalno
maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a
minimalni 70-90 mm ivinog stuba, a
dosta zavisi od godina ivota. A.p. zavisi
od snage sranog miia, elastinosti zi-
dova arterija, otpora u kapilarima, koli-
ine krvi u opticaju i njene viskoznosti.
A.p. se meri naroitim aparatom (sfig-
momanometar). V. hypertensia, hypoten-
sia; atmosferski p., v. barometarski p.;
barometarski p., pritisak koji ini vaz-
duh svojom teinom na sve predmete,
pa i na na organizam. Oznauje se visi-
nom stuba ive u milimetrima ili miliba-
rima. Na morskoj povrini pritisak iznosi
760 mm, ili oko 1.000 milibara. S ve-
om visinom pada i pritisak, tako da na
500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na
1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na
3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na
5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na
10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da
vea trenutna kolebanja pritiska, od 10
do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na
psihiki labilne osobe i na reumatiare;
cerebrospinalni p., pritisak koji vlada
u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od
brzine luenja likvora, odnosno kolii-
ne izluenog likvora i brzine njegove re-
sorpcije. Pored toga zavisi od postojanja
ili nepostojanja prepreka u normalnom
optoku likvora kroz modane komore i
od arterijskog, a naroito od venskog
pritiska. V. hydrocephalus; intraokular-
ni p., pritisak koji vlada u unutranjosti
one jabuice. Zavisi od rigiditeta skle-
re i sadrine one jabuice. Predstavlja
stanje dinamike ravnotee izmeu ko-
liine tenosti koja se stvara i pne koja
otie. Zavisi od itavog niza faktora (ri-
giditet sklere, nervni, humoralni faktori
i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana.
Meri se veoma preciznim aparatima (v.
tonometar); koloidno-osmotski p., v.
osmotski p.; krvni p., p. koji vri krv na
zid suda u kome struji, v. arterijski p.;
onkotski p., p. ravan snazi kojom be-
lanevine kao hidrofilni koloidi privla-
e vodu. O. p. plazminih belanevina iz-
nosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-os-
motski p., osmotski p., pritisak koji na-
staje usled razlike u koncentraciji rast-
vorenih estica izmeu dva rastvora
koji su jedan od drugog odvojeni polup-
ropustljivom opnom; parcijalni priti-
sak, pritisak koji vri svaki pojedini gas
u gasnoj smei. On je jednak pritisku
koji bi taj gas vrio kad bi se pod istim
uslovima nalazio sam u istom sudu.
Npr. u smei koja sadri 20% zapremine
kiseonika i 80% zapremine azota uku-
pan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijal-
ni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp-
760=152, a parcijalni pritisak azota
80 iznosi pN2 = - 760
= 608 mm Hg
(pO
2
+ pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg);
venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su
vene blie srcu, v. p. postupno opada,
tako da u velikim venama bliskim srcu
(desnoj pretkomori) postane ak negati-
van. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iz-
nosi 10-12 ml vode. V. p. je najee povi-
en u sranoj dekompenzaciji i u kon-
struktivnom perikarditisu.
prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo.
privoenje, v. adductio.
prizma, staklo trouglastog oblika ije se
dve strane stiu pod uglom iji stepen
oznaava njenu jainu; optika prizma
slui za skretanje pravaca svetlosnih
zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj
razrokosti. prizmata adamantina, v.
adamantoblasti.
proaccelerin, proakcelerin, peti inilac
koagulacije, koji utie na ubrzavanje
stvaranja protrombinaze. V. coagulatio.
proba, v. test.
proba postave, (stom.) preliminarno uno-
enje u usta proteze izmodelovane u
vosku s vetakim zubima, radi provere
prileganja na oralna tkiva, estetskih
kvaliteta i meu vilinih odnosa.
proband, oboleli lan odreene porodice
od koga se prvo polazi u utvrivanju pe-
645
probatorius produeni san

digrea, odnosno, genski uslovljenog po-
remeaja u bliskih srodnika. Mukarac
se oznaava kao propositus, a ena kao
proposita.
probatorius, probatoran, koji ima znaaj
pokuaja izpitivanja. Npr., probatorna
punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za
razliku od evakuatorne punkcije koja
slui leenju.
probenecid, v. inhibitori transporta or-
ganskih jedinjenja kroz bubrene kanali-
e.
probna ekscizija, v. excisio.
probna laparotomija, v. laparotomija.
probna punkcija, v. punctio.
probni doruak, daje se radi ispitivanja
sekrecione moi eluca i utvrivanja
naina na koji se vri pranjenje eluca
pregledom eludanog soka; alkoholni
p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov
p.d.: olja aja i komad dvopeka ili ba-
jatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofei-
na rastvorenog u 300 ml vode.
probojnik (perforatorium), zailjen i uvr-
nut vrh semeglavca.
proboscis lateralis nai, uroeni koni
privezak na bonoj strani nosa, javlja se
kao posledica malformacije nosa u rano
doba fetusovog ivota. Nekad ima u nji-
ma i tragova hrskavice. Udruuje se ne-
kad i s drugim uroenim defektima na
nosu (fistule, deformacije).
Procaini benzyl-penicillimim (prokain-
benzil-penicilin), preparat penicilina s
protrahovanim dejstvom; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
Procaini chloridum, lokalno anestetiko
sredstvo iz grupe derivata paraamino-
benzojeve kiseline, slui za sprovodnu i
infiltrativnu anesteziju; oficinalan je
prema naoj farmakopeji. Rastvorima
koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje
neko vazokonstriktorno sredstvo (adre-
nalin, korbadrin). Nema lokalno aneste-
tiko dejstvo na nepovreenoj koi i na
nepovreenim sluznicama. Sin. Procai-
num hydrochloricum.
Procainum hydrochloricum, v. Procaini
chloridum.
procedura, niz postupaka kojim se eli
postizanje odreenog cilja.
procesna psihoza, nastala endogeno, od-
vija se hronino dovodei najzad do sta-
nja trajnog defekta, demencije.
processus, napredak, postupak, produe-
tak, nastavak; oznauje nastavak na ne-
kom organu, v. apophysis; p. alveolaris,
vilini nastavak, deo vilice u kome su
usaeni zubi; p. ciliaris, processus ci-
Hares, trepljasti nastavci, uzduna is-
pupenja, radijalno postavljena, na za-
dnjoj strani trepljastog tela (corpus ci-
liare). Stvaraju onu vodicu; p. mastoi-
deus, bradaviast nastavak, ispupenje
na petroznom delu slepoone kosti,
koje se uoava i napipava iza usne kolj-
ke; p. spinosus, rtast nastavak na za-
dnjoj strani prljena, strci unazad i na-
pipava se ispod koe; p. vermiformis
(appendix vrmiformis), crvuljak sle-
pog creva.
proconvertin, prokonvertin, VII inilac
koagulacije, koji uestvuje u aktivisanju
tkivnog tromboplastina. V. coagulatio.
proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem
delu rektuma.
proctectasia, proktektazija, proirenje
rektuma ili anusa.
proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma.
proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza
miia anusa i rektuma.
proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje
krvi iz rektuma.
proctoscopia, proktoskopija, inspekcija
rektuma proktoskopom.
proctosigmoidectomia, proktosigmoi-
dektomija, odstranjenje mara rektuma
i sigmoidnog kolena hirurkim putem.
proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, za-
paljenje rektuma i sigmoidnog kolona.
proctostasis, proktostaza, opstipacija
zbog neosetljivosti rektuma na drai za
defekaciju.
pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnev-
na doza.
prodigiosus (raskoan), B. prodigiosus
sam stvara jednu crvenu boju. Sin. ser-
ratia marcescens.
produena modina, v. medulla oblonga-
ta.
produeni san, hemijskim sredstvima i-
zazvan san u trajanju od vie dana, pri
emu se podeava da bolesnik u krat-
646
proenzim proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne
potrebe. Produeni san se upotrebljava
za leenje akutnih i subakutnih psihoza.
proenzim, preferment, zimogen, prethod-
ni stupanj enzima koji se u organizmu
mora aktivisati da bi ispoljavao svoje
dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen)
se hlorovodoninom kiselinom aktivie
u pepsin.
profagi, v. bakteriofagi, transdukcija,
transfekcija.
profesionalne bolesti u oruanim sna-
gama, oboljenja prouzrokovana nai-
nom ivota i rada u vojsci, naroito izaz-
vana uticajem komplikovane tehnike i
novih borbenih sredstava koja stvaraju
pogodno tlo za razne tetne inioce kao
to su: vibracija, buka, praina, izduvni
gasovi kod oklopnih i mehanizovanih
jedinica, intezivna buka i barutni gasovi
kod artiljerijskih jedinica, toksina he-
mijska jedinjenja kod raketnih jedinica
i jonizujue zraenje kod radarskih jedi-
nica itd.
profesionalni delirijum, v. delirium tre-
mens.
profesionalni gr, v. graphospasmus.
profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p.,
prophylactodontia; hemijska p., upot-
reba hemikalija pri predupreivanju
prenoenja uzronika oboljenja, naroi-
to verierinih infekcija; kolektivna p.,
zatita zajednice od infekcija; mehani-
ka p., predupreivanje venerikih in-
fekcija mehanikim sredstvima (kon-
dom); p. lekovima, upotreba droga za
predupreivanje infekcije, naroito ma-
larije; serumska p., predupreivanje
oboljenja upotrebom imunskih se-
ruma.
profilaktian, v. preventivan, predohran.
profilaktika, grana medicine koja pro-
uava metode .zatite zdravlja. Sin. pre-
ventiva.
proflavin, proflavin, antiseptiko i dezin-
ficijentno sredstvo iz grupe antisepti-
kih boja, derivata akridina.
profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz-
no znojenje).
progama determinacija pola, v. determi-
nacija pola.
progenia, progenija, mezijalni poloaj do-
nje vilice u odnosu na gornju vilicu i na
skelet baze lubanje. Nastaje usled uro-
enog ili nasleenog prekomernog raz-
vitka donje vilice. Sin. prava progenija,
genuina progenija. Prividni p.z., v.
micrognathio maxillaris. Prinudni p.z.,
zbog nepravilnog poloaja sekutia i o-
njaka donja vilica samo u zavrnoj fazi
okluzije dolazi u progeni odnos.
progeria, progerija, patuljast rast i rano
starenje svih tkiva. Mandibularna mik-
rognatija, parcijalna anodoncija i mul-
tiple impakcije zuba, kao posledica dis-
funkcije hipofize. Sin. syndroma Hut-
chinson-Giljord.
progestageni, preparati sa dejstvom pro-
gesterona (pripremaju matericu za ni-
daciju ploda).
progesteron, hormon utog tela. Pod dej-
stvom ovog hormona sluznica materice
prelazi u sekrecionu fazu, odnosno pri-
prema se da eventualno primi oploeno
jaje. Neophodan je za odravanje trud-
noe, inhibira ovulaciju i smanjuje oset-
Ijivost materice prema oksitocinu. Utie
na stvaranje sekretornog dela (alveole)
mlenih lezda. Daje se pri dismenoreji,
habitualnom pobaaju i iminentnom
pobaaju.
progestogeni, enski polni hormoni koji
pripremaju matericu za ugneenje
ploda.
prognathia, isturen poloaj vilice odno-
su na skelet lubanje; p. maxillaris, gor-
nja vilica isturena. Sin. antepozicija; p.
mandibularis, donja vilica isturena.
Sin. progenija; p. bimaxillaris, obe vili-
ce isturene.
progresivna bulbarna paraliza, v. paraly-
sis.
progresivna paraliza, v. paralysis progre-
siva.
progresivus, progresivan, (1) koji napre-
duje; (2) u bolesti koji se pogorava, npr.
atrophia musculorum progressiva, pro-
gresivna atrofija miia. Sin. progre-
diens.
proinsulin, hemijski i bioloki pretea in-
sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac
insulina meu sobom povezani tzv. C--
peptidom (v. tamo).
647
prokainamid pronatorni refleks

prokainamid, sredstvo protiv sranih
aritmija.
prokarionti, elije koje nemaju organizo-
vano jedro, ve je jedrova supstancija
rasturena po citoplazmi (virusi, bakteri-
je i neke alge).
proktolog, lekar struan u proktologiji; u
nekim zemljama specijalista u proktolo-
giji.
proktolegija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem i leenjem oboljenja rek-
tuma i anusa.
proktosigmoidoskop, instrument cevas-
tog oblika s osvetljenjem za pregled rek-
tuma i sigmoidnog kolona.
proktoskop, spekulum ili cev s osvetlje-
njem za pregled rektuma.
prolaktin, hormon prednjeg renja hipo-
fize. U herniji je on proteohormon. Mo-
lekulska teina mu iznosi oko 23.000.
Podstie mlene lezde na luenje mle-
ka, a kod nekih ivotinjskih vrsta ima i
luteotropno dejstvo (delujui na uto
telo prouzrokuje luenje progesterona).
Sin. mdmotropni hormon, galaktin, lak-
togeni faktor, luteotropni hormon, luteo-
tropin, LTM.
prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/
ranjih organa tela iz nekog unutranjeg
prostora u drugi ili iz unutranjeg u
spoljanji prostor; p. ani, prolaps
mara, ispadanje sluznice mara; p. ani
et recti, ispadanje ampularnog dela
pravog creva kroz analni otvor; p. ce-
rebri, ispadanje dela mozga kroz otvor
stvoren traumom u lubanji i mekim de-
lovima glave (poglavine); p. cordae um-
bilicalis, prevremeno ispadanje pupa-
ne vrpce u toku poroaja pre nego to
se rodilo novoroene; "p. corporis vit-
rei, ispadanje staklena kroz ranu na ro-
njai ili beonjai; inkompletan p.r., pro-
laps bez pomeranja m. sphinctera ani; p.
iris, ispadanje duice kroz ranu na ro-
njai; kompletan p. r., prolaps s pomera-
njem m. sphinctera ani, ali s mogunou
stvaranja kile creva; unutranji i kompletni
prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje
posuvraanjem rektosigmoidnog kolona i
gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma.
V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nina
zapaljenjska hiperplazija mukoze i
podsluznica grkljanskog paga; p. recti,
ispadanje sluznice rektuma raznog stepe-
na kroz analni kanal; p. slezine, eluca i
creva, prolaps ovih organa kroz defekt
preage u grudnu duplju; p. uteri, ispa-
danje materice kroz otvor vagine; p. vagi-
nae, ispadanje vagine u spoljanji prostor.
proletnje-letnji meningoencefalitis, v.
meningoencephalitis.
proletnji encefalomijelitis, zapaljenje
mozga i kimene modine prouzrokova-
no virusom koji prenose krpelji. V. kr-
peljni encefalitis (pod encephalitis).
proletnji oni katar, v. conjunctivitis ver-
nalis.
proliferatio, proliferacija, izrastanje, bu-
janje, umnoavanje izvesnih elija ili
tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i
izrastaj ima).
proliferativno zapaljenje, v. inflammatio
prolijerativa.
proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u
odojeta, koji se sreu naroito u leto i
nastaju usled uzimanja mleka koje se
ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi es-
to i smrtonosni.
promet materija, v. metabolizam materija.
prominentia, prominencija, uzvienje, is-
pupenje, npr. prominentia laryngea
pharyngis, ispupenje na zadnjoj strani
grkljana, odnosno na prednjem zidu
drela.
promontorium, promontorijum, rt, po-
sebno karlini rt, uglasto ispupenje na
gornjem otvoru ili ulazu male karlice
koje odgovara zglobu petog slabinskog
prljena i krsne kosti.
promoter, kratak niz nukleotida smeten
uz gene operatore u molekulu DNK gde
se vezuje polimeraza RNK i zapoinje
transkripciju RNK. Meutim, sam pro-
moter se ne transkribuje.
promrzlina, v. congelatio, perniones.
pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i
stopala. Pri pronaciji podlaktice bica
ukrta spreda lakatnu kost. Pri pronaci-
ji stopala ono se oslanja na unutranju
ivicu, a dlan se okree spolja.
pronator, uvrta, npr. musculus pronator
teres, obli uvrta.
pronatorni refleks, v. refleks.
648
r
pronephros
pronephros, pronefros, prabubreg, naj-
primitivniji ekskrecioni organ kime-
njaka. U nekih riba odran je kao stalni
oblik. U oveka se poinje razvijati kra-
jem tree nedelje, i to od 7 do 14 prapr-
ljena u vidu sedam pari nepotpuno raz-
vijenih cevica bono od praprljenova.
Ove cevice ulivaju se u dva pronefros-
na kanala, koji se proteu u pravcu kloa-
ke. P. brzo degenerie istim redom ko-
jim postaje.
pronukleus, muki, hromatin semeglav-
ca preobraen posle oploenja u muko
jedro; p. enski, jajno jedro koje se sta-
pa s mukim pronukleusom dajui sin-
karion, jedro zigota s diploidnim bro-
jem ( 2n ) hromosoma.
propan, zasien ugljovodonik, CsHe, zapa-
ljiv gas koji izvire iz nekih petroleum-
skih izvora. Pomean s butanom slui
kao gorivo u laboratorijama i u doma-
instvu.
propedevtika, predsprema, pripremna
nastava o nekoj disciplini, oblasti.
properdin, enzimski sistem, euglobulin-
ska frakcija u normalnom serumu. Ima
znaajnu ulogu u nespecifinoj odb-
rani organizma protiv raznih infektiv-
nih faktora. Zajedno s komplementom i
magnezijumskim jonima uestvuje u za-
paljenjskim reakcijama, u nekim imu-
nim procesima i u fagocitozi. Glavna mu
je uloga aktivacija komplementa, tzv.
properdinski ili alternativni put aktiva-
cije (v. komplement). Smatra se da po-
stoje dva odvojena sistema enzima, je-
dan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi
za aktivaciju C5. U sastav properdin-
skog sistema ulaze faktori: A, B i D. Fak-
tor A je C3, faktor B je proaktivator C3,
a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora
B. Properdinski sistem se moe aktivi-
sati polisaharidima iz mikroorganizama
(zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih
bakterija i lipopolisaharidi gram-nega-
tivnih bakterija). Mala koliina antitela
u vidu agregata moe da akti vie kom-
plement preko properdinskog sistema.
Propicilin, preparat penicilina otporan u
kiseloj sredini.
propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil.
Propil spreava sintezu tireoidnog hor-
prostatalgia
mona i sniava bazalni metabolizam,
zbog ega se upotrebljava za leenje Jii
pertireoidizma. V. metil-tiouradi
propoksifen, analgetiko sredstvo, sintet-
ska zamena za morfin.
proporcionalni brojai, gasni detektori
nuklearnog zraenja, daju impuls sraz-
meran utroenoj energiji. Mogu da se
koriste za odbrojavanje estica ili daju
energetski spektar. Stvoreni signal se
prenosi u elektronski deo aparature,
koja ga obrauje i registruje. Proporcio-
nalni brojai su pogodni za merenje
alfa-estica, detekciju neutrona i mere-
nje spektra niih energija beta-estica.
propranolol, beta-adrenergiki blokator,
slui za ieenje sranih aritmija, pekto-
ralne angine i hipertenzije.
propratni pokreti, v. sinkineza.
propfioceptor, receptor u miiima ili te-
tivama, kostima, zglobovima, labirintu.
Sin. proproreceptor.
proprioreceptor, v. proprioceptor.
proptosis, proptoza, v. exophthalmtts.
propulsio, propulzija, poremeaj hoda u
Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od
nemogunosti ravnomernog koraanja.
Jednom zapoeto koraanje biva sve
bre, bolesnik tri za svojom teom.
V. retropulsio.
Propylis hydroxybenzoas (propilhidrok-
sibenzoat, propil-paraben), alifatiki es-
tar parahidroksibenzojeve kiseline, slu-
i kao konzervans za farmaceutske pre-
parate; oficinalan je prema naoj farma-
kopeji.
propylthiouracil, propil-tiouracil (6-pro-
pyl-thiouracil), antitireoidna materija
(v. tamo) koja deluje spreavajui jodi-
zaciju, ali se zbog relativno slabog efek-
ta u nas ve retko koristi.
prostaglandini, derivati prostanoine ki-
seline, stvaraju se u organizmu, imaju
mnogostruka, jo potpuno nerazjanje-
na dejstva.
prostata, prostata, miino-lezdani or-
gan, pridodat spolnim organima muka-
raca. Nalazi se ispod mokranog mehu-
ra i ispred marnog creva. Kroz prosta-
tu prolazi mokrana e v.
prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati.
649
prostatectomia
proteinaemija

prostatectomia, prostatektomija, odstra-
njenje uveane prostate operacijom.
Postoje etiri metode: 1) transvezikalna
ili suprapubina prostatektomija, tj.
kroz otvorenu mokranu beiku; 2) pe-
rinealna prostatektomija, tj. kroz mei-
cu; 3) retropubina prostatektomija, tj.
kroz Retziusov prostor i 4) transuretral-
na prostatektomija. V. resectio.
prostatismus, prostatizam, tegobe u hi-
pertrofiji prostate (adenom prostate),
iako jo ne postoji rezidualna mokraa;
prostatisme sans prostate, (fr.) pro-
statizam bez znakova hipertrofije (ade-
noma) prostate.
pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p.
je esta komplikacija zadnjeg uretritisa
iji su izazivai gonokok ili E. coli; hro-
nini p., najee je posledica i nasta-
vak akutnog prostatitisa. V. abscessus.
prostatni depi, u mukog deo krajnjeg
segmenta repnog Mullerovog kanala,
osim semene humice (colliculus semi-
nalis). U enskog odgovara repnom kra-
ju usmine (vagina prostatica masculi-
na).
prostatorrhoea, prostatoreja, izluivanje
sekreta prostate, iz mokranog kanala-u
toku defekacije, mokrenja, itd. V. sper-
matorrhoea.
prostetina grupa, naziv za nebelanevin-
sku termostabilnu komponentu sloe-
nih belanevina - proteida, koja s pro-
teinom gradi sloene belanevine. Tako
se sloena belanevina hemoglobin sa-
stoji od prostetine grupe hema i proste
belanevine globina za koju je proste-
tina grupa vezana. Neki enzimi se sa-
stoje od prostetine grupe i proste be-
lanevine (enzim-proteidi).
prosthesis, v. proteza.
prostitucija, vrenje seksualnih odnosa
uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih
usluga. Predstavlja medicinski, socio-
loki, psiholoki i pedagoki problem
koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko
drutvo/Razni oblici (gostinska, reli-
giozna, vojnika i dr.) razvijali su se i po-
stojali u raznim drutvenim okvirima. I
savremeno drutvo nije od nje potee-
no. Iako u Evropi ne postoji kao formal-
na i od drave odobrena, prostitucija se
odrava u mnogim zemljama ukljuuju-
i i nau. Najei oblik je enska hete-
roseksualna prostitucija mada se sve
vie pojavljuju muka heteroseksualna i
muka homoseksualna prostitucija.
prostor, periodontalni, v. spatium perio-
dontalis.
prostratio, prostracija, krajnja iscrplje-
nost.
protactinium, Pa
1
protaktinijum, radioak-
tivni element koji postaje od urana,
srebrnastobeo metal koji se ne oksidi-
e na vazduhu, spada u grupu elemena-
ta aktinoida.
protamin-cink-insulin, jedna od modifi-
kacija insulina ije dejstvo sporije na-
stupa od dejstva obinog insulina, ali
due traje. V. insulin.
protamini, najjednostavniji proteini s iz-
razitim baznim osobinama. U vodi se
lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koa-
guliu. Nalaze se u spermatozoidima
riba.
protanomalia, pro t anomalija, uroeni
poremeaj u raspoznavanju boja. Sla-
bost u raspoznavanju crvene boje.
protanopia, protanopija, uroeni pore-
meaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za
crvenu boju, nemogunost raspoznava-
nja crvene boje.
proteidi, sloene belanevine koje se sa-
stoje od neke proste belanevine (pro-
teina) i neke supstancije koja je termos-
tabilna, a nije belanevinske prirode
(prostetika grupa). Prostetika grupa
je vezana za belanevinu. Prema proste-
tikim grupama, proteidi se dele na hro-
moproteide (prostetika grupa je neka
obojena supstancija), nukleoproteide
(prostetika grupa je nukleinska kiseli-
na), glikoproteide (prostetika grupa je
neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (pro-
stetika grupa je neki lipid); hromopro-
teidi, vrsta sloenih belanevina, sastoji
se od proste belanevine globina i o-
bojene prostetike grupe hema. Nalazi se
u crvenim krvnim zrncima i slui za pre-
noenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha
plunih alveola, a odaje ga elijama.
proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti
belanevina u plazmi; 2) poveane vred-
nosti belanevina u plazmi.
650
proteinaza
protetski ekvator

proteinaza, enzim koji katalizuje hidroli-
zu proteina (belanevina).
protein-losing enteropathy, (eng.) v. en-
teropathia.
proteinogram, v. elektroforeza belanevi-
na.
proteinosis, proteinoza, nagomilavanje
belanevina u tkivima; p. lipidica, Ii-
pidna proteinoza, nasledni poremeaj
metabolizma lipida s ukastim nasla-
gama u usnoj i drelnoj upljini kao i na
drugim mestima, koje se sastoje od lipi-
da i ugljenih hidrata; pluna alveolska
p., hronina bolest plua s dispnejom,
kaljem, bolovima u grudima, optom
slabou i hemoptizom, kao i sa ispunje-
nou distalnih alveola providnim, cr-
venkastim sadrajem, koje je bogato u
belanevinama.
proteinska terapija, v. nespecifina nad-
raajna terapija.
proteinski kolinik, odnos izmeu se-
rum-albumina i serum-globulina u krvi.
Normalno ovaj odnos iznosi 2.
proteinuria, proteinurija, prisustvo be-
lanevine u mokrai; akcidentalna p.,
koja nije izazvana bubrenom boleu;
Bence- Jonesova p., prisustvo u mokra-
i Bence-Jonesovih belanevina, naro-
ito u multiplom mijelomu; p. cardia-
ca, kardijalna proteinurija koja se javlja
u toku kongestivne srane insuficijenci-
je; p. digestiva, proteinurija izazvana
unoenjem odreene hrane; p. febrilis,
proteinurija koja se javlja u toku povie-
ne temperature; p. functionalis, svaka
proteinurija koja nije skopana s ote-
enjem bubrega; u graviditetu, pri fizi-
kom naporu. Sin. p.physiologica; p. glo-
bularis, proteinurija koja je posledica
prisustva eritrocita u mokrai; p. inter-
mittens, p. functionalis; p. lordotica, p.
orthostatica; p. nephrogenes, protei-
nurija izazvana bolestima bubrega. Sin.
p. renalis; p. orthostatica, ortostatska
proteinurija, oblik funkcijske prteinu-
rije, koja se obino via izmeu 10. i 20.
godine ivota, koja se javlja u stojeem
poloaju, a gubi leanjem. Sin. p. lordo-
tica; p. post renalis, proteinurija koja je
izazvana patolokim promenama u bub-
renoj karlici, ureterima, beici i uretri;
p. praetuberculosa, proteinurija koja
se javlja u poetnom stadijumu plune
tuberkuloze; p. praerenalis, proteinu-
rija koja je uslovljena nebubrenim bo-
lestima.
protektivni znaaj blastoermnih listo-
va, v. blastodermni listovi.
proteolitian, koji razlae, hidrolizuje be-
lanevine.
proteolitiki enzim, v. enzim.
proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina
(belanevina).
proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitiki ras-
padni proizvodi belanevina koji se
mogu taloiti amonijum-sulfatom; (2)
alergijske reakcije (polenska kijavica,
idiosinkrazija prema jelu) prouzrokova-
ne prodiranjem u organizam njemu
stranih proteina. V. pollinosis.
proterandija, faza sukcesivnog hermafro-
ditizma u kome organizam prolazi prvo
kroz muku fazu. proteroginija, faza
sukcesivnog hermaf-
roditizma u kome organizam prolazi
prvo kroz ensku fazu.
protetika, (stom.) nauka i umetnost koja
izuava ponovno uspostavljanje i odra-
vanje oralnih funkcija nadoknaiva-
njem izgubljenih zuba i potpornih
struktura vetakim nadoknadama; fik-
sna p., deo stomatoloke protetike koji
izuava rekonstrukciju odnosa i organa
vetakim nadoknadama s kojih se op-
tereenja iskljuivo prenose na potpor-
ni aparat zuba nosaa; mobilna p., pro-
uava planiranje protetske terapije, kli-
niku pripremu zuba i mekih tkiva za
prihvatanje parcijalnih i totalnih zub-
nih proteza kao i njihovu laboratorijsku
izradu.
protetska nadoknada, zamenjuje delove
izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna
tkiva. Zajedniki pojam za inleje, kruni-
ce, mostove, parcijalne i totalne zubne
proteze.
protetski ekvator, linija koja oznaava
najvee ispupenje zuba, postoje model
vilice orijentisan prema najpogodnijem
pravcu unoenja ili vaenja proteze iz
usta. Ucrtava se pomou paralelometra.
V. paralelometar.
651
Proteus-grupa protivbioloka zatita

Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U
prirodi veoma raireni, izazivai trulje-
nja organskih materija. esto se nalaze
u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazi-
vaju prplive odojadi i male dece, infek-
cije urogenitalnog trakta. DeIe se na e-
tiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr.
morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr.
vulgaris i Pr. mirabilis) na povrini vrs-
tih hranljivih podloga rastu u vidu tala-
sa - rojenja; to su vrste s bievima. Neki
sojevi Proteusa bez bieva imaju zajed-
nike antigene s pojedinim rikecijama.
Te loze nazivaju se Proteus OX-loze,
koje se koriste za diferencijaciju rikeci-
ja, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i
drugih rikecioza.
proteza, (stom.) vetaka zamena za iz-
gubljene prirodne zube i potporna tkiva
zuba; baza p., deo proteze koji lei na
sluznici nepca i alveolarnih grebenova.
Sastoji se od ploe i sedla kod gornje
proteze, a kod donje iz podjezinog dela
i sedla. Izgrauje se od akrilatnog mate-
rijala i metala. Kod delimine zubne
proteze moe biti redukovana i skeleti-
rana; bazalna povrina p., deo protez-
ne povrine koji lei na sluznici alveo-,
larnih grebenova i nepca- leitu prote-
ze. Oblik i reljef ove povrine odreen
je otiskom; imedijtna p., totalna ili
parcijalna proteza koja se stavlja u usta
neposredno po vaenju prirodnih zuba;
krilo p., deo protezne baze koji se pro-
tee od gingivalnog zavretka vetakih
zuba do rubova proteze; lingvalni rub
p., deo proteznog krila koji lei u alveo-
lolingvalnom obliku. Podeava se da ne
smeta pokretima jezika i sluznici i da
ne vri pritisak na pljuvane lezde i nji-
hove izvodne kanale; nepano zaptiva-
nje p., faktor stabilizacije protee. Po-
stie se nepanim rubom proteze u zoni
relativno pokretne sluznice nepca (na
prelazu tvrdog u meko nepce); parcijal-
na p., nadoknada za vie izgubljenih
prirodnih zuba i njihovih potpornih tki-
va. Pacijent moe da je vadi i ponovo
stavlja u usta; podlaganje p., readapta-
cija protezne baze dodavanjem akrilat-
nog materijala na povrinu proteze. Iz-
vodi se direktno u ustima, ili indirektno
posredstvom funkcionog otiska; privre-
mena p., zubna proteza koja se nosi za
krai vremenski period iz estetskih i
funkcionih razloga do dobijanja stalne
zubne proteze; sedlo p., deo protezne
baze koji lei na alveolarnom grebenu i
u koji su ugraeni vetaki zubi; seg-
mentisana delimina p., nadoknada
izgubljenih prirodnih zuba i potpornih
tkiva. Sastoji se iz vie pojedinanih de-
lova koji se meusobno precizno uz-
globljavaju. Izrauje se u podminira-
nosti i nagnutosti prirodnih zuba koji
prihvataju protezu; skeletirana p., par-
cijalna proteza koja se sastoji od metal-
nog skeleta sa krunicama akrilatnih ili
porculanskih zuba povezanih za skelet
pomou akrilatnog materijala. Oblik i
veliina skeleta i sistem kukica zavisi od
rasporeda i oblika preostalih zuba i ve-
liine krezubog prostora; totalna p.,
nadoknada za izguljene sve prirodne
zube donje ili gornje vilice i njihova po-
tporna tkiva; ventilni rub p., granini
deo protezne baze u kontaktu s oral-
nom sluznicom. Spreava prolaz vazdu-
ha i drugih materija ispod protezne
baze; zatiskiva p., vetaka nadokna-
da kojom se rekonstruie kongenitalni
rascep mekog i tvrdog nepca i defekti
posle hirurkih intervencija u cilju us-
postavljanja funkcije govora i gutanja.
prothrombinopenia, protrombinopenija,
v. hypoprothrombinaemia.
protidaemia, v. proteinaemia.
protidi, zajedniki naziv za proteine i pro-
teide. V. proteini, proteidl
protista, pripadnici ovog sveta razlikuju
se od pravih biljaka i ivotinja svojom
jednostavnom graom: oni su jednoe-
lijska iva bia ili ako su vieelijska, ne
razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je
predlog da se mikroorganizmi svrstava-
ju u svet pod nazivom protista).
protivbioloka zatita, mere i postupci
za zatitu ive sile, ivotinja i biljaka od
biolokog oruja; u tu svrhu sanitetska
sluba vri izvianje radi detekcije age-
nasa da bi se posle otkrivanja zaraze
obavile mere profilakse, dekontamina-
cije i leenje bolesnika. V. bioloko oru-
je, dekontaminacija.
652
r
protivepidemijske mere
protivepidemijske mere, v. higijensko-
epidemioloka sluba.
protivhemijska zatita, mere za zatitu
ljudi, ivotinja i biljaka od hemijskih
borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu
sanitetska sluba vri dekontaminaciju
(v. tamo) ljudstva (posebno povreenih
i obolelih u odeljenju za dekontaminaci-
ju) i kontrolu hrane i vode.
protivotrov, v. antidotum.
proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozi-
tivnom naelektrisanou, ija koliina
odgovara naelektrisanosti elektrona;
oko 1837,6 puta je tei od elektrona, s
masom od 1,66.Kh
24
g. Sastavni je deo
jezgra svih atoma. Obino se oznaava
slovom p.
protoplast, deo bakterijske elije koji pre-
ostaje kad se odstrani elijski zid.
protoporphyria, protoporfirija, porfirija
u kojoj postoji vrlo izraen svrab, eri-
tem i edem posle vrlo kratkog izlaganja
sunevoj svetlosti, kao i velike koliine
protoporfirina u eritrocitima, plazmi i
stolici.
protosistola, poetni deo sistole.
protovertebralna ploa, niz praprljen-
skih tvorevina.
protrombaza, v. protrmbin.
protrombin, belanevina koja pripada
globulinima i koja se pod dejstvom kal-
cijumovih jona i tromboplastina (trom-
bokinaze) pretvara u trombin, ferment
koji pretvara fibrinogen u fibrin. Pro-
trombin se stvara u jetri pod dejstvom
vitamina K. Sin. trombogen.
protrusio, protruzija, izboenost, ispup-
enost. Npr. protrusio bulbi oculi, izbo-
enost one jabuice. V. exophthalmus;
p. dentis, v. inclinatio.
provirus, virusni genom koji se ugrauje
u DNK-eliju domaina i koji se potom
replikacijama prenosi iz jedne elijske
generacije u drugu. V. virogen.
provitamin, supstancije od kojih po izves-
nim uslovima mogu da postanu vitami-
ni. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer
iz njega zraenjem ultravioletnim zraci-
ma moe da nastane vitamin D2-
provokacija, izazivanje. U med. vetako
izazivanje nekih znakova bolesti ili ne-
kih patolokih stanja. Upotrebljava se
pseudocilindar
za lake postavljanje dijagnoze nekih
hroninih oboljenja ili u svrhu leenja.
Prowazek-Halberstdterova telaca, in-
tracelularne bazofilne inkluzije u traho-
mu. V. inkluziona telaca.
proximalis, proksimalan, najblii sredi-
tu, glavi, gornji, suprotno distalnom,
npr. epiphysis proximalis, gornja epi-
fiza.
prozencefalon, prednji primarni moda-
ni mehur.
prst, v. digitus.
prsten, v. anulus.
prstenast, v. anularis, cricoideus.
prstenast otvor, v. anulus.
prstenasta hrskavica (grkljana), v. carti-
lago cricoidea.
prljen, v. vertebra.
prugasto telo, v. corpus striatum.
prurigo, kono oboljenje s jakim svrabom
i papulama na oprunim stranama ekst-
remiteta. Papule su boje koe, usled e-
anja razgrebene, a kasnije nastaju po-
vrinski oiljci i zadebljanje koe. este
su sekundarne infekcije, usled ega do-
lazi do karakteristinih poveanja limf-
nih lezda.
pruritus, svrab, razliite geneze koji moe
nastati u bolesti s vidljivim promenama
na koi ili bez ovih promena - pruritis
sine materia (utica, dijabetes i seni-
jum).
prva pomo, hitna i osnovna medicinska
pomo koju lekar ili drugi zdravstveni
radnik ili neka druga osoba prua u slu-
aju ozleda, nesrenog sluaja, trovanja
ili nekog perakutnog oboljenja ili boles-
nog stanja (kolaps itd.).
psammoma, psamom, meningeom u i-
jem je tkivu nastupilo taloenje kalciju-
movih soli u obliku zrnaca.
pseudarthrosis, pseudartroza, < laan
zglob koji se moe stvoriti na neprirod-
nom mestu u nereponovanim luksacija-
ma, ili na mestu nezaraslog preloma ili
resekcije kosti.
pseudobulbarna paraliza, v. paralysis.
pseudocilindar, lani cilindar, tvorevina
u mokranom sedimentu koja lii na ci-
lindar, a koja nastaje sluajno slepljiva-
njem pojedinih elija na konie sluzi.
V. cilindri.
653
pseudocirrhosis pseudoparalysis

pseudocirrhosis, pseudociroza, klinika
slika koja lii na cirozu, bez ciroznih
promena u jetri. Vrlo esto je izazvana
konstriktivnim perikarditisom. V. Pic-
kova bolest; p. hepatis pericarditica, v.
Pickova bolest
pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis
subglotica.
pseudocystis, pseudocista, nenormalan
ili proiren prostor koji lii na cistu ali
nije postavljen epitetom, kao to je pra-
va cista; pankreasna p., nagomilanost
pankreasnog soka u retroperitoneal-
nom prostoru, javlja se kao posledica
nekroze pankreasa ili rupture pan-
kreasnog kanala.
pseudpfluktuacija, drhtanje koje lii na
fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna.
pseudoglioma, pseudogliom, intraok-
larna tvorevina zapaljenjskog porekla
iji izgled podsea na gliom, maligni tu-
mor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leu-
cocoria.
pseudohermafrodit, osoba s gonadama
samo jednog pola, a sekundarnim po-
Inim odlikama drugog ili oba pola.
pseudohermaphroditismus, pseudoher-
mafroditizam, pojava u kojoj postoji ne-
normalni razvoj polnih organa uz nor-
malne semenike (tzv. muki pseudoher-
mafroditizam) odnosno nenormalni
razvoj polnih organa uz normalne jajni-
ke (tzv. enski pseudohermafroditi-
zam). V. i intersexualitas.
pseudohyperkaliaemia, pseudohiperka-
liemija, prividno poveanje kalijuma u
serumu nastalo zbog hemolize eritroci-
ta, leukocita i trombocita pri uzimanju
krvi iz vene.
pseudohyponatriaemia, pseudohiponat-
riemija, prividno smanjenje natrijuma u
serumu l)zbog prelaenja elijske vode
u plazmu pri izraenoj hiperglikemiji i
2) izraenoj hiperlipidemiji.
pseudohypoparathyreosis, psudohipo-
paratireoidizam, bolest, najee uro-
ena, koju karakterie nesposobnost
efektornih organa da reaguju na parat-
hormon (v. tamo) uz niske vrednosti
kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u
krvi.
pseudoizohromatske tablice, slue za
otkrivanje i dijagnostiku raznih pore-
meaja u raspoznavanju boja. Osobi
koja se ispituje istovremeno se stave
razliite boje radi procene. Razliite
boje predstavljene su u vidu malih, ok-
ruglastih mrlja. Obojene mrlje istih to-
nova ali razliitih zasienja i svetline ob-
razuju neki broj ili figuru. Oko ovih zna-
kova takoe se nalaze obojene okrug-
laste mrlje, tako da lep za boje ne moe
da razlikuje mrlje koje komponuju broj.
Postoje razliiti tipovi pseudoizohro-
matske tablice. Najpoznatije su tablice
po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr.
pseudoleucaemia, pseudoleukemija, za-
stareo naziv za grupu bolesti u kojima
postoje poveanje limfnih lezda i neki
kliniki znaci koji lie na leukemije, ali
bez leukemijske krvne slike. U te bolesti
spadale su limfogranulomatoza, limfo-
sarkom, aleukemijski oblik hronine
limfocitne leukemije i dr.
pseudomethaemoglobulin, pseudomet-
hemoglobin, v. methaemalbumin.
Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki
broj vrsta, meu kojima za oveka ima
najveeg znaaja P. aruginosa ili Ba-
cillus pyocyaneus. To su gram-nega-
tivni, vitki, neni, veoma pokretni tapi-
i. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocia-
nin i florescin i enzim-piocianazu. Izazi-
va sekundarne infekcije rane (plavi
gnoj), otitise, meningitise, infekcije
mokranih puteva i dr. Zbog svpje veli-
ke otpornosti prema mnogim antibioti-
cima esto izaziva superinfekcije u toku
antibiotikoterapije i posle nje.
pseudoneuritis, papila vidnog ivca daje
sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i
vezivnog tkiva u njenom podruju. Sre-
e se i u visokoj hipermetropiji i astig-
matizmu. Moe da ini velike tekoe u
diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseu-
dooedema papillae nervi optici.
pseudooedema papillae nervi optici, v.
pseudoneuritis.
pseudoparalysis, pseudoparaliza, pore-
meaj pokreta bez stvarne oduzetosti,
npr. usled bola, opte iscrpenosti ili te-
ke ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-
654
pseudopelade Brocq psihofiziki pararelizam

lica, oboljenje slino progresivnoj para-
lizi koje nije sifilisne prirode.
pseudopelade Brocq, v. alopecia areala
atrophicans.
pseudopterygium, pseudopterigijum,
oiljasti pterigijum, nastaje posle povre-
da oka/ zapaljenja, opekotina koje za-
hvataju i ronjau. Pri tome tkivo ve-
njae prerasta na ronjau i prekriva
defekt na njoj. Time se stvara udvajanje
venjae, koje vrsto srasta s ronja-
om. Ispod ovog pterigijuma moe se
podvui sonda. Javlja se na bilo kom
mestu ronjae i ne napreduje.
pseudopseudohypoparathyreosis, pseu-
dopseudohipoparatireoidizam, patolo-
ko stanje koje podsea na pseudohipo-
paratireoidizam (v. pseudohypoparathy-
reosis) ali uz normalne vrednosti kalci-
juma i fosfora u krvi.
pseudosclerosis, pseudoskleroza, dege-
nerativno familijarno oboljenje ekstra-
piramidnog sistema (corpus striatum).
Javlja se u drugoj deceniji ivota s neo-
bino jakim intencionim tremorom, po-
remeajem tonusa i govora. Na ronjai
postoji Kayser-Fleischerov pigmentni
prsten. Istovremeni poremeaj funkcije
jetre postoji, ali se retko kliniko-labo-
ratorijski moe dokazati. Biopsija jetre
otkriva postojanje ciroze. Danas se
moe kontrolisati davanjem helatora
(Penicillamin). V. Chelatorl
pseudotabes, oboljenja koja na pravi ta-
bes dorsalis lie jedino po ugaenosti
dubokih refleksa i eventualnoj pojavi
ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog po-
rekla, dotle p. moe biti posledica poli-
neuritisa razliitog porekla. V. polyneu-
ritis.
pseudotuberculosis, pseudotuberkulo-
za, oboljenje koje se manifestuje poja-
vom voria u jetri, slezini i eventualno,
u pluima, koji su po svom izgledu vrlo
slini voriima pri tuberkulozi, ali se
od njih razlikuju po svom histolokom
sastavu. Sastavljeni su od monocitnih
elija, leukocita i plazmocita, a u sredini
brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje
od nekroze pri tuberkulozi. U oveka se
p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-
rium pseudotuberculosis rodentium
Pfeifferi.
pseudouraemia, pseudouremija, uremiji
slini simptomi koji se javljaju u akut-
nom glomerulonefritisu i hipertenziv-
noj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna en-
cefalopatija).
pseudoxanthoma elasticum, sistemno
oboljenje elastinog tkiva koje se na
koi ispoljava ukastim pegama ili pa-
pulama lokalizovanim na stranama vra-
ta i u prevojima.
psihoanaliza, metoda udubljivanja u
svesne psihike sadraje koja trai nji-
hovo poreklo u nesvesnoj borbi instin-
kata i moralne linosti. Osniva joj je S.
Freud, a izvrila je, naroito naglaavanje
dejstva nesvesnog nagona na oveka,
veliki uticaj na umetnost i knjievnost i
pokuala da utie na psihologiju i
psihijatriju, ali u tom pokuaju neki je ne
prihvataju zbog jednostranosti osnovnih
postavki. Kao terapijska metoda, u
sluajevima psihoneuroza, nije uspela u
svom originalnom obliku, ali se danas
ine mnogi pokuaji s raznim mo-
difikacijama ove metode, neoanaliza.
psihodrama, psihoterapijska metoda u
kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i
iivljuje svoje emocione probleme uz
pomo izuenih pomonika koji mu
omoguuju da dramski izrazi razliite
aspekte svoje linosti i jednog direktora,
voe, odnosno psihoterapeuta koji elu
sesiju dovodi do uspenog zavretka.
psihofizika selekcija u oruanim sna-
gama, postupak kojim se odabira ljud-
stvo za vidove i rodove vojske, odnosno
za pojedina radna mesta za koja su po-
trebni specijalisti raznih vrsta; odabira-
nje se vri na osnovu psihikih, fizikih
i drugih osobina pojedinaca ve pri sa-
mom regrutovanju.
psihofiziki paralelizam, filozofska do-
ktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom
fizikom fenomenu odgovara jedan psi-
hiki (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2)
svakom psihikom fenomenu odgovara
jedan fiziki fenomen. Meutim, moe
biti fizikih fenomena i bez odgovaraju-
ih psihikih. Iako ovaj drugi oblik do-
655
psihogen
psyche

ktrine o psihofizikom paralelizmu od-
govara materijalistikom shvatanju psi-
hikog, izraz paralelizam ne bi trebalo
upotrebljavati zbog toga to u stvari
nema potpunog paralelizma: fiziki fe-
nomeni mogu postojati i bez odgovara-
juih psihikih.
psihogen, (1) psihikog porekla; (2) na-
stao psihikim uticajem. V. sugestija, hy-
steria.
psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi
dugotrajnim dejstvom koji izazivaju po-
remeaj afekta, panje, procesa milje-
nja i drugih psihikih funkcija i time
privremeno onesposobljavaju ivu silu
za rad i za voenje borbe. Predstavnici:
aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ--
otrovi, v. tamo), dietilamid lisergine
kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zatita od
njih: gas-maska.
psihohirurgija, oblast neurohirurgije
koja se bavi leenjem duevnih obolje-
nja intervencijama na mozgu.
psihomotoran, koji se odnosi na motorne
manifestacije psihikih procesa. V. psi-
homotorni nemir.
psihomotorni nemir, motorni nemir koji
prati psihike poremeaje. V. delirium,
pomama.
psihosenzorni putevi, nervni putevi koji
povezuju periferne senzorne aparate s
odgovarajuim senzornim centrima u
kori velikog mozga.
psihotomimetske supstancije, supstan-
cije koje mogu da u normalnih zdravih
osoba privremeno prouzrokuju simpto-
me koji lie na simptome neke psihoze.
psihrofilne bakterije, bakterije ija je op-
timalna temperatura 10-2O
0
C, minimal-
na O i manje stepeni, a maksimalna do
3O
0
C.
psihrometar, sprava kojom se meri rela-
tivna i apsolutna vlanost vazduha. Sa-
graena je na principu vlanog i suvog
termometra, tzv. psihrometarska dife-
rencija, slui za odreivanje relativne
vlanosti koja se direktno ita u psihro-
metarskim tablicama. Apsolutna vla-
nost se izraunava iz maksimalne vla-
nosti za vlaan termometar, po naroi-
toj formuli.
psittacosis, psitakoza, papagajska bolest,
infektivne oboljenje ptica, naroito pa-
pagaja, koje se prenosi i na oveka, a is-
poljava se visokom temperaturom i pro-
menama u pluima.
psoas, (gr. psoa, psoas, slabine, bubreni
predeo), musculus psoas, slabinski mi-
i, m. psoas major, veliki slabinski mi-
i.
psoriasiformis, psorijaziforman, izgled
neke promene na koi koja lii na ka-
rakteristinu promenu pri obinoj pso-
rijazi, tj. eritem pokriven perutavim na-
slagama srebrnastosedefaste boje koje
se lako skidaju.
psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne
etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno
ogranienih eritemoskvamoznih pro-
mena razne veliine i oblika. Bolest se
najee lokalizuje na opruzakim stra-
nama ekstremiteta (naroito laktovima
i kolenima) i vlasita, mada moe da za-
hvati elu kou. Javlja se u naletima od
rane mladosti do duboke starosti. Obli-
ci: p. anularis, promene imaju prste-
nast oblik; p. arthropathica, kone pro-
mene su udruene s bolnim oboljenjem
mahom malih zglobova s ankilozom i
kontrakturama; p. erythrodermica,
promene zahvataju itavu kou u vidu
eritema i deskvamacije; p. geographi-
ca, sastoji se iz veih ploa koje sliva-
njem daju izgled geografske karte; p.
guttata, eritemoskvamozne promene
veliine kapi; p. gyrata, psorijatike
promene imaju oblik girusa; p. inversa,
inverzna lokalizacija lezija u intertrigi-
noznim predelima i prevojima; p. inve-
terata, starije, zadebljane promene s
adherentnim skvamama; p. nummula-
ris, psorijatike lezije imaju oblik i veli-
inu metalnog novca; p. punctata, lezije
imaju veliinu i oblik take; p. pustulo-
sa, rasejane pustulozne promene prae-
ne tekim optim stanjem. Sin. impetigo
herpetiformis.
psorijazni artritis, v. arthritis.
psychasthenia, psihastenija, zastareo po-
jam koji obuhvata sve neuroze osim his-
terije. V. neurosis.
psyche, psiha, duh, dua, svojstvo viso-
koorganizovane materije. Odraavanje
656
psychiatria psychosis

objektivne realnosti pomou mozga naziva
se psihom, sveu; nesvesna p7, pojam
kojim se slui ogledna psihologija, a
naroito psihoanalitika teorija i praksa, a
kojim se oznauje onaj deo psihe ija
sadrina nije dostupna svesti a u kome se
ipak odvijaju razni psihiki procesi. U tu
nesvesnu psihu, kao u neku dubinu,
potiskuju se pretei sadraji svesti. V.
dubinska psihologija. psychiatria,
psihijatrija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem, leenjem i spreavanjem
duevnih bolesti. psychologia,
psihologija, nauka o psihikim
fenomenima i procesima. U popularnom
znaenju psihologija znai mentalitet, npr.
psihologija studenata, vojnika psihologija
itd.; individualna p., grana psihologije
koja se bavi prouavanjem psihologije
pojedinca, individue. Pod tim nazivom
obino se podrazume-vaju medicinsko-
psiholoka uenja Frojdovog saradnika
Adlera, koji smatra da je uzrok neuroza
sukob nagona za moi i vaenjem i
oseanja manje vred-nosti, bilo opteg,
koje obuhvata ceo organizam, bilo samo
pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala
obole log zbog njegove manje vrednosti -
nesposobnosti. Objanjenje obolelom
takvog porekla njegove bolesti dovodi do
njegovog izleenja. V. neuroze,
psihoanaliza. psychoneurosis,
psihoneuroza, esto o-boljenje s
poremeajem motornih, senzi-tivnih,
vegetativnih i psihikih funkcija,
prouzrokovano psihikim uticajem na
organizam iji najvii vegetativni i drugi
diencefalni centri esto nisu potpuno
organski ispravni (uroeno nerazvijeni ili
oteeni zapaljenjima, vaskularnim ili
traumatskim procesima). Zbog toga to su
organske lezije pri psihoneurozi
minimalne i to ih je kliniki teko do-
kazati, smatra se da one uopte ne postoje
nego da bolest poiva samo na poremeaju
funkcije (tzv. funkciono o-boljenje).
Oskudnost znakova organskih lezija i
nesumnjivi psihiki uzroci ili povodi
oboljenja takoe podupiru tezu o
funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu
bolesti. Meutim, paljiv pregled otkriva u
veine bolesnika objektivne klini-
ke i laboratorijske znakove oteenja
mozga. Psihiki uzroci psihoneuroze
predstavljaju sukobe nagonskih tenji
meu sobom koji su identini ili vrlo
slini konfliktu izmeu nadraaja i inhi-
bicije u Pavlovljevim ogledima s uslov-
Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi.
Psihoneuroza se manifestuje kao histe-
rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija
se smatra neurozom karaktera. V. neu-
rosis, encephalitis larvata, hysteria, psy-
chopathia, prisilne neuroze.
psychopathia, psihopatija, uroeno ili u
ranoj mladosti steeno stanje osobe-
njatva na granici izmeu duevnog
zdravlja i duevne bolesti. Nenormal-
nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju
se u vidu tekoe pri adaptaciji na ivot-
nu sredinu, a naroito u prilikama kada
se od nekog trai da odgovori teim za-
dacima i u nenormalnim prilikama. Psi-
hopatija moe biti shizoidna, kad oso-
ba svojim ponaanjem lii na obolelog
od shizofrenije; cikloidna p., lii na cir-
kularnu psihozu; epileptoidna p., odli-
kuje se naprasitou i brzim reakcijama
(tzv. reakcijama kratkog spoja), koje lie
na reagovanje epileptiara, iako ta vrsta
psihopatija nema nikakve veze sa epi-
lepsijom; p. sexualis, seksualna psiho-
patija, opti pojam za izvrgnutost, per-
verziju polnog nagona.
psychopathologia, psihopatologija, grana
psihologije koja se bavi oboljenjima
psihe ili pojedinih njenih funkcija. V.
psihijatrija: socijalna p., grana psihopa-
tologije koja prouava uticaj drutvenih
inilaca na postanak duevnih bolesti,
npr. prenaseljenosti, materijalne bede,
ravog vaspitanja.
psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi
koji utiu na ponaanje ljudi, bilo radi
smirivanja postojee razdraljivosti (re-
zerpin, meprobamat, hlorpromazin
itd.), bilo radi suzbijanja postojee dep-
resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid
itd.).
psychosis, psihoza, duevna bolest, ludi-
lo, teak poremeaj psihikih funkcija
koji je propraen menjanjem prvobitne
psihike linosti i njenog odnosa prema
okolini; p. circularis, cirkularna psiho-

42 Medicinski leksikon 657
psychotherapia pubertas

za, v. manijano-depresivna psihoza;
Ganserova p., v. zatvorska psihoza; gra-
viditetska p., psihoza koja se javlja u
toku trudnoe. Generacioni ciklus ene
u svim svojim fazama, poev od prve do
poslednj menstruacije predstavlja kri-
tike momente za izbijanje psihoza, po
pravilu shizofrenog tipa. V. schizophre-
nia; p. puerperalis, psihoza koja se jav-
lja u babinjama (puerperium). V. gravi-
ditetska psihoza; zatvorska p., akutno
duevno oboljenje histerike prirode
koje se javlja u zatvorenika. Treba razli-
kovati zatvorsku psihozu - koja je bo-
lest - od simulaije, koja je hotimini
postupak u cilju pribavljanja neposred-
ne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Gan-
serovo sumrano slanje.
psychotherapia, psihoterapija, leenje
funkcionih i organskih poremeaja psi-
hikim uticajem, kao to su sugestija,
hipnoza, ubeivanje i psihoanaliza; lar-
virana p., leenje sugestijom, pri kome
je ona prikrivena nekom drugom fizi-
kalnom metodom (injekcije, elektrizaci-
ja itd.); p. grupna, psihoza koja se oba-
vlja, pod rukovodstvom psihoterapeu-
ta, s grupom bolesnika koji zajedniki
obrauju pojedinane sluajeve obolje-
nja s ciljem da svaki bolesnik time raz-
rei svoj sopstveni sluaj neuroze.
psychrophiles (psychros - hladan), psi-
hrofilne bakterije, koje rastu najbolje
na temperaturi ispod 2O
0
C.
penina glista, v. Anguina (Tytenchus) tri-
tici.
pterygium, pterigijum, trouglasta dupli-
katura venjae koja prerasta na ronja-
u. Moe biti stacionaran ili progresi-
van i u tom sluaju se uklanja operativ-
nim putem; p. externum, veoma redak,
nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. inter-
num, nalazi su u unutranjem uglu oka.
p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sin-
drom.
pterigoidan, v. pterygoideus.
pterigonepani pupoljak, jedan od dva
manja pupoljka gornjeg vilinog pupolj-
ka. Drugi je nepani pupoljak.
pterini, jedinjenja slina purinima samo
to, mesto imidazolovog prstena, sadre
estolani heterociklus pirazin. Osnov-
ni ciklus iz koga se izvode pterini je sa-
stavljen kondenzovanjem pirimidin-
skog i pirazinskog prstena i naziva se
pteridin. Dva najjednostavnija pterina
su dobijena iz krila leptirova i to leu-
kopterin i ksantopterin. Pterin je sa-
stavni deo folne kiseline koja je neop-
hodna za rastenje nekih bakterija. Neki
derivati pterina su antagonisti folne ki-
seline i s njima se ine pokuaji terapije
akutne leukemije.
pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obli-
ku krila, npr. processus pterygoideus,
krilast nastavak klinaste kosti.
ptosis, ptoza, sputenost, spad, (oft.) p.
palpebrae, spad gornjeg kapka, naje-
e usled paralize miia dizaa kapka;
p. paralytica, ptoza usled paralize n.
okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza
usled pareze m. tarsalisa, koji inervie
n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza
usled zadebljanja tarzusa; p. traumati-
ca, ptoza usied povrede miia dizaa
kapka.
ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvake, enzim
pljuvake koji katalizuje hidrolizu skro-,
ba.
ptyalismus, ptijalizam, pojaano luenje
pljuvake kao fizioloka pojava ili kao
simptom nekog oboljenja. U uglovima
usana mogu da se stvore promene sli-
ne angularnom stomatitisu. Zbog guta-
nja pljuvake javlja se gaenje i povra-
anje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio.
ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno lu-
enje pljuvake. Sin. ptyalismus, v. hy-
persalivatio.
pubarche, prvo javljanje stidnjake dlaka-
vosti u devojica.
pubertas, pubertet, ivotna dob koja poi-
nje s pojavom sekundarnih seksualnih
odlika a zavrava se s izraenom fertil-
nou kratko vreme pre zavretka teles-
nog rasta (traje oko 5 godina); p. prae-
COX, rani pubertet (prevremeni puber-
tet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8.
do 10. godine ivota s tim to duevni
razvoj ne prati telesni ve telesni odgo-
vara hronolokoj starosti; p., prevre-
meni, v. prevremeni pubertet; p. tarda,
kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-
658
pubertet pukovska sanitetska sluba

java prvih znakova puberteta (v. puber-
tas) posle 14. do 16. godine ivota.
pubertet, skup pojava u vezi s polnim zre-
njem muke i enske jedinke. Pubertet
u mukih otpoinje izmeu 13. i 15. god.
nizom karakteristinih telesnih i duev-
nih pojava. Najupadljivija pojava je ni-
canje dlaka u bruiku (pubes) i pazuhu.
U mukarca rastu polne lezde i muki
ud. Kao posledica toga nastaju erekcije
i prva ejakulacija. Usled porasta grklja-
na i glasnih ica, glas se menja (mutira-
nje). Dlakavi trougao u bruiku se pre-
tvara u karakteristian romb s jednim
krakom ka pupku. U toku pubertetnog
perioda nastaje rastenje pojedinih delo-
va tela. Ponaanje pubescenta se znatno
menja: javlja se polni prohtev i interes
za suprotni pol. Uobliavanje opteg
psihizma je jo u kolebanju: pol se vie
izraava nego linost. Nastaje znatno iz-
luivanje gonadostimulina i androgena.
Pubertet u enskih poinje ranije nego
u mukog (oko 10. do 12. god.), prvo po-
inju da rastu dojke (telarha). Na licu se
javljaju bubuljice. Izmeu 12. i 13. god.
javljaju se dlake na velikim usnama stid-
nice (pubarha). Pojavljuje se prva men-
struacija (menarha) u vezi s razvojem
jajnika. Pubertet se u tropskim krajevi-
ma javlja znatno ranije. Meutim, i u na-
rodima severnijih kontinenata konsta-
tovano je ubrzano polno sazrevanje (ak-
celeracija za 2-3 godine). Po svemu iz-
gleda da u tome izvesnu ulogu igra hi-
pererotizacija; p. prevremeni, u devoj-
ica ima raznovrsniju nozoloku sliku.
pubertetna lezda, v. meuprostorna ilez-
da.
pubes, stidna dlaka, stidnjani predeo.
pubicus, pubian, preponski, stidnjani,
npr. tuberculum pubicum, preponska
ili stidnjana kvrica na os pubis.
pubis, os pubis, preponska kost, prepo-
njaa, stidna kost, stidnjaa; prednji do-
nji deo karline kosti (os coxae) srau-
je s bedrenjaom (os ilium) i sednjaom
(os ischii), ograniava zaporni otvor (fo-
ramen obturatum) i gradi zglobnu ai-
cu kuka (acetabulum).
pucketanje, v. crepitatio, um.
pudendum, spoljanji spolni organi (naro-
ito u ene: pudendum femininum ili
pudendum muliebre). V. vulva.
pudendus, stidan, stidnjaan, koji ima
veze sa spoljanjim spolnim organima,
npr. nervus pudendus, stidnjani ivac.
puerilismus, puerilizam, detinjasto pona-
anje duevnih bolesnika. U shizofreniji
neki ga smatraju znakom tzv. psihike
regresije.
puerpera, v. puerperium.
puerperium, puerperijum, babinje, doba i
stanje organizma ene posle poroaja u
okviru kojeg se gube promene nastale
tokom trudnoe i poroaja i svi se orga-
ni tokom tog perioda vraaju u stanje
pre trudnoe. Za ovo vreme dolazi do
niza regresivnih i progresivnih procesa
koji dovode enu u naroito stanje u
kome se one nazivaju puerpere ili babi-
njare. Puerperijum poinje po zavret-
ku poroaja, odnosno odmah posle iz-
bacivanja posteljice i ovojaka i traje est
do osam sedmica. Strogo uzevi, pravo
babinje traje osam do deset dana, za
koje vreme dolazi do potpune involuci-
je materice, dok posle est sedmica nes-
taju sve fizioloke promene karakteris-
tine za trudnou i saniraju se anatom-
ska oteenja nastala u toku poroaja.
puferi, odbojnici, opirai, vodeni rastvori
raznih elektrolita koji se opiru promeni
pH kada im se dodaju i znatne koliine
kiseline ili baze. Pulerni rastvori su naj-
ee slabe kiseline i njene soli ili slabe
baze i njene soli. Pufer se moe definisa-
ti kao smea slabe kiseline i njene ko-
njugovane baze. U krvi se nalaze bikar-
bonatni pufer, sastavljen od ugljene ki-
seline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni
pufer, sastavljen od primarnog i sekun-
darnog fosfata. Pored navedenih pufera
u krvi se nalaze aminokiseline i protidi
koji se, kao amfoterni elektroliti, pona-
aju kao puferi. Sin. tamponi.
pukovska sanitetska sluba, snage i
sredstva za pruanje optemedicinske
pomoi, za evakuaciju povreenih i obo-
lelih iz niih jedinica, za sprovoenje
higijenskoepidemiolokih mera i za
snabdevanje sanitetskim materijalnim
sredstvima jedinica puka i sanitetske

42* 659
pukovska sanitetska stanica
pulpa

stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitet-
ska sluba puka.
pukovska sanitetska stanica, ranije pu-
kovsko previjalite, sanitetska etapa
koju razvijaju snage i sredstva sanitet-
ske slube puka na 5-7 km od borbene
linije radi pruanja optemedicinske
pomoi za vreme borbenih dejstava;
razvija osnovna funkcionalna odeljenja
sanitetske etape, a radom rukovodi Ie-
kar. Za razvijanje koristi sanitetski a-
tor/ali se moe razviti i u drugim objek-
tima.
pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska
sluba.
pukovsko previjalite, v. pukovska sani-
tetska stanica.
pulmectomia, pulmektmija, v. pneumo-
nectomia.
pulmo, plue, pluno krilo, glavni deo pri-
bora za disanje. Pluno krilo ima dve
strane, spoljnu i unutranju, bazu, koja
nalee na preagu, i vrh. Na unutranjoj
strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmo-
nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus,
a izlaze plune vene. Svako pluno krilo
ima renjeve koji se sastoje iz renjia. U
svaki renji prodire po jedna granica
dunice, bronhiola (bronchiolus). Bron-
hiola se deli u vie (50-100) manjih
granica, zavrne bronhiole (bronchio-
lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. di-
sajne bronhiole (b.respiratorius), a ove,
pak, u vie cevastih produetaka zvani
mehurini kanali, iji zidovi i dno poka-
zuju mehurasta, poluloptasta proire-
nja zvana pluni mehurii (alveoli pul-
monum). U zidu plunih mehuria nala-
zi se vrlo razvijena mrea elastinih vla-
kana. Deo renjia koji odgovara jed-
nom zavrnom bronhiolu sa svim osta-
lim granicama naziva se pluni acinus.
Pluni mehurii obloeni su iznutra jed-
noslojnim pljosnatim epitelom (respira-
torni epitel), a spolja gustom mreom
kapilara a. pulmonas, i kroz zidove me-
huria i kapilara vri se razmena gaso-
va. Pluna arterija, njeni kapilari i plu-
ne vene su funkcionalni krvni sudovi
plua, tj. slue razmeni gasova; p. dex-
ter, desno pluno krilo, vee je od levog
i ima tri renja, gornji, srednji i donji; p.
sinister, levo pluno krilo, ima samo
dva renja, gornji i donji.
pulmologia, pulmologija, medicinska
desciplina koja izuava oboljenja orga-
na za disanje. Bolje pneumonologia.
pulmonalis, pulmonalan, pluni, npr.
truncus pulmonalis, pluno stablo.
pulmonalno srce, v. cor pulmonale.
pulmotor, naroita motorna pumpa za
vetako disanje. Naizmence ubacuje u
plua kiseonik ili ist vazduh, a izvlai
upotrebljeni vazduh s ugljen-dioksi-
dom.
pulpa, kaa, sr, mekota; (anat.) sr, meki
deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan
biljni sok, npr. P. Tamarindi; p. corona-
ris, deo zubne pulpe smeten u komori
kruninog dela zuba; p. dentis, pulpa
zuba, vezivno tkivo smeteno u upljini
zuba. Izgraena je iz osnovne supstanci-
je, elija, vlakana, krvnih sudova i nera-
va. Periferni deo pulpe je izgraen od
sloja prizmatikih elija, odontoblasta.
Idui od periferije prema centru nalaze
se: Weilova bezelijska zona i zona bo-
gata elijama. Preostali deo ini central-
na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i
ishrani dentina, percepciji bola i odbra-
ni; p. devitalizovana, pulpa unitena
delovanjem mikroorganizama, traume,
arsena ili paraformaldehida; p. digiti,
jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj
ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili
nozi; p. eksponirana, pulpa izloena
dejstvu spoljanjih nadraaja: irenje
karijesa (patoloko eksponiranje pul-
pe), traumom (fraktura krune zuba) ili
instrumentima (akcidentalno eksponi-
ranje pulpe); p. lienis, parenhim slezi-
ne, tamna, crvenomrka supstancija koja
ispunjava prostore izmeu pregrada u
slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa.
Belu pulpu grade limfatiki mekovi, a
crvenu pulpu predstavljaju proirenja
venskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca.
p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na
nadraaje. V. necrosis pulpae; p. mumi-
fikovana, pulpa privremeno ili trajno
izloena preparatima na bazi trikrezola;
p. radicularis, deo zubne pulpe sme-
ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vita-
660
pulpalgia pulsus

Hs, pulpa koja reaguje na nadraaj. V.
vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potie
od pulpe zuba.
pulpectomia, uklanjanje povreene ili za-
paljene pulpe zuba do fiziolokog otvo-
ra korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V.
devitalisatio.
pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog
ili hroninog toka, najee nastalo kao
posledica nesaniranog karijesa zuba; p.
acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe
sa seroznom eksudacijom, patoloki
proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partia-
Us), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), ka-
rakterie se spontanim bolom iji inten-
zitet i trajanje zavise od proirenosti pa-
tolokog procesa. Pri ispitivanjima me-
hanikim, termikim ili elektrinim
nadraajima pulpa pokazuje snieni
prag nadraaja; p. chronica, hronino
zapaljenje pulpe s alteracijom i meta-
plazijom tkiva pulpe. Pulpa moe biti
prekrivena slojem promenjenog denti-
na (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrive-
na ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcero-
sa). U mlaih osoba dolazi do metaplazi-
je i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granu-
lomatosa externa). V. polyp pulpae. Hro-
nina zapaljenja pulpe karakteriu se
neodreenom simptomatologijom, a
pri mehanikim, termikim i elektri-
nim ispitivanjima pokazuju povien
prag nadraaja. Zapaljenja pulpe se lece
metodom vitalne ili mortalne ekstirpa-
cije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnoj-
no zapaljenje pulpe, nastalo kao posle-
dica akutnog ili hroninog oboljenja
pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), za-
hvaen je deo pulpe; p.p.totalis (phleg-
mona pulpae), zahvaena je ela pulpa.
Postoje jaki pulsirajui bolovi koji se
pojaavaju na toplo. Primenom elek-
trinih testova za ispitivanje vitaliteta
pulpe u poetku se dobija nizak prag
nadraaja da bi sa napredovanjem gnoj-
nog procesa bivao sve vii i na kraju se
gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne
pulpe nastalo kao posledica prodora
mikroorganizama u pulpu, kroz dubok
gingivalni dep i otvor vrha korena
zuba.
pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz
meke supstancije.
pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje za-
paljene ili povreene koronarne pulpe
do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin.
amputatio pulpae. V. devitalisatio.
pulsacija, v. pulsatio.
pulsatio, pulsacija, ritmiki pokreti nekog
organa, dela nekog ogana ili neke pato-
loke tvorevine (primer: aneurizme),
koja odgovara kontrakcijama srca; ak-
tivna (direktna) p., usled skupljanja i
irenja nekog organa (primer: pulsacija
jetre), pasivna (sekundarna) p., to je
prenesena pulsacija s nekog organa koji
pulsira.
pulsator, aparat za odravanje ili pomaga-
nje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator
koji se sastoji od jedne vree; ona omo-
tava trbuh i grudi bolesnika i u nju se
ritmiki uduvava i izduvava vazduh po-
mou elektrine pumpe.
pulseless disease, v. Takayashu bolest.
pulsioni divertikul, v. diverticulum.
pulsus, puls, ritmiko irenje elastinog
zida arterije pod dejstvom sistolnog ta-
lasa krvi, koje se moe osetiti prstima;
p. abdominalis, puls iznad abdomen-
ske aorte; p. allorythmicus, u kojeg po-
stoje nepravilnosti u ritmu; p. alter-
nans, u kojeg postoji pravilna naizme-
ninost u slabijim i jaim pulsnim tala-
sima bez promene ritma; p. bigeminus,
bigeminija, aritmian puls u kojeg po-
stoje neprekidno dva brza udara posle
kojih postoji dua pauza zbog pravilne
pojave komorskih ekstrasistola; znak
insuficijencije miokarda, ili trovanja di-
gitalisom; p. caroticus, koji se registru-
je nad a. carotis; p. celer et altus, brz i
visok puls u manjkavosti polumeseas-
tih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se
ispoljava nad kapilarima u aortnoj insu-
ficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriga-
nov p. p. celer et altus; p. deletus, od-
sustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. du-
rus, tvrd puls u izraene arterijske hi-
pertenzije; p. differens, nejednakost
pujsa koja se zapaa na istim arterijama
(radijalnim, npr.); p. epigastricus, epi-
gastriko pulsiranje abdomenske aorte
u mravih osoba s visceroptozom; p. ftT
661
pulveratus
punktat

liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku
oka; p. frequens, ubrzan puls; p. irre-
gularis, nepravilan puls; p. irregularis
perpetuus, potpuno nepravilan puls,
poznat kao apsolutna aritmija u trepe-
renju pretkomora; p. jugu l ari, pulsa-
cije koje se vide ili pipaju nad jugular-
nom venom; Kussmaulov p., p. parado-
xus; p. labilis, koji je pravilan kad bo-
lesnik lei, a ubrzava se pri sedenju ili
hodanju; p. magnus, p. durus; p. para-
doxus, koji se znatno smanjuje za vre-
me inspirijuma. Vidi se u konstruktiv-
nom perikarditisu; p. parvus, mali puls;
p. parvus et tardus, mali i spori puls
koji se vida u aortnoj stenozi; Quinc-
keov p., p. capillaris; p. trigeminus, tri-
geminija; puls u kojeg postoji dua pau-
za posle svake tree kontrakcije srca; p.
venosus, venski puls (seks.), ubrzanost
bila je u ene za 7-8 otkucaja vea nego
u mukarca i to u svim razdobljima ivo-
ta.
pulveratus, isitnjen u prah.
pulveres mixti (meoviti prakovi), pra-
kovi koji se izrauju od vie lekovitih
supstancija, droga ili preparata dobive-
nih od droga, odnosno njihovih meavi-,
na.
pulveres stabilisati (stabilizovani pra-
kovi), prakovi koji se izrauju od sve-
ih biljaka u kojima su podesnim po-
stupkom, najpre inaktivirani prisutni
enzimi; biljke se zatim osue, usitne i iz-
meaju.
pulveres standardisati (s.tandardizovani
prakovi), prakovi koji se izrauju od
droga jakog dejstva, a sadre propisanu
koliinu dejstvenih supstancija; kao
sredstvo za dopunjavanje, ako nije dru-
gaije propisano, upotrebljava se lakto-
za ili krob.
pulverizacija, isitnjavanje neega u prah.
pulvinar, jastue, uzglavnica, npr. pulvi-
nar thalami, jastue talamusa, zadnji is-
pupeni deo talamusa.
pulvis, praak.
pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opia-
tus (P.I.), Doverov praak. Sastoji se od
jednog dela korena od ipekakuane, jed-
nog dela opijuma i osam delova eera.
V. Radix Ipecacuanhae, Opium.
pulsijski divertikulum, v. diverticulum.
punctio, punkcija, bodenje. Medicinski
poduhvat koji se izvodi u dijagnostike
ili terapijske svrhe naroitom upljom
iglom ili trokarom. Punktiraju se cevas-
ti, uplji ili vrsti organi i telesne duplje,
kao i patoloke tvorevine (npr. apsces,
cista); dekompresiona p., izvodi se da
bi se smanjile patoloki prisutne ili na-
gomilane tenosti u nekom organu; in-
tratekalna p., punkcija kroz neku
opnu, obino naziv za subarahnoidnu
punkciju; lumbalna p., punkcija suba-
rahnoidnog prostora izmeu IV i V lum-
balnog prljena; pleuralna p., punkcija
pleuralne duplje, obino zbog prisustva
neke patoloke tenosti u njoj; probna
p., punkcija u svrhu orijentacije da bi se
utvrdilo da Ii na nekom mestu postoji
teni sadraj, njegova koliina i sastav;
p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odoja-
di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da
se iz njega dobije krv radi ispitivanja; p.
sinus maxillaris, punkcija viline dup-
lje. Vri se pogodnom iglom iz donjeg
nosnog hodnika u cilju dijagnostike i te-
rapije zapaljenja u vilinoj duplji; ster-
nalna p., dijagnostika punkcija grud-
ne kosti u cilju dobivanja sri za hema-
toloki pregled; subokcipitalna p.,
ubadanje u cerebelomedularnu cister-
nu izmeu potiljane kosti i glavonoe u
cilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja
vazduha. V. encefalografija.
pune tuni, ubod, vrh, taka, npr. punctum
lacrimale, suzna taka, mali otvor na
suznoj bradavici na slobodnoj ivici o-
nog kapka; p. proximum, najblia taka
jasnog vida, najblie rastojanje s koga
oko moe, uz maksimalnu upotrebu
akomodacije, da vidi jasno neki pred-
met. P. m. zavisi od jaine akomodacije
odnosno od starosti osobe; p. remo-
tum, najdalja taka jasnog vida, najvee
rastojanje na kome oko moe jasno da
vidi predmet bez korienja akomoda-
cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U
emetropne osobe punktum remotum se
nalazi u beskonanosti, dok se pri viso-
koj miopiji nalazi blizu oka.
punktat, sadraj dobiven punkcijom neke
telesne duplje, organa ili patoloke tvo-
revine.
662
r
punkcija cisterne
punkcija cisterne, v. subokcipitalna punk-
cija (pod punctio).
pupana hernija, v. hernia.
pupana infekcija, infekcija pupka pre
no to otpadne patrljak pupane vrpce
ili neposredno po njegovom otpadanju.
pupana kesa, deo primitivne crevne
duplje; sadri kaast vitelus, a u njenu
zidu smetena su prva ognjita tvorbe-
nog procesa krvi.
pupana kila, v. hernia.
pupana peteljka, vanembrionski deo
blastodermne duplje obloene splanch-
nopleurom koja obuhvata plodove kr-
vne sudove.
pupana vrpca, vezuje fetusni organizam
za posteljicu uspostavljajui vezu izme-
u krvnih sudova majke i ploda i obez-
beujui na taj nain ivot i razvoj plo-
da.
pupilarna membrana, v. membrana pu-
pillaris.
pupilarni refleks, v. refleks enica.
pupilla, pupila, enica, kruni otvor na
sredini duice kroz koji prolaze sv^tlos-
ni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka
miia u duici enica se suava (miosis)
ili iri (mydriasis). Oba miia se nalaze
u stromi duice i kontrahuju se pod dej-
stvom autonomnog ivanog sistema
(m. sphincter pupillae i m. dilatator pu-
pillae).
pupillaris, pupilaran, zenini, npr. margo
pupillaris iridis, zenina ivica duice,
zenina opna pupile.
pupilloscopia, v. skiaskopija.
purgatio, purgacija, ienje, ubrzavanje
ispranjenih creva davanjem sredstava
za ienje.
purgativum, purgativ, sredstvo za ie-
nje. V. laksantna sredstva.
purin, heterociklino jedinjenje nastalo
kondenzovanjem heterociklusa pirami-
dina i imidazola. Purin ne postoji slobo-
dan u prirodi, ve je dobijen sintetski.
Purinski prsten se nalazi u svim purin-
skim jedinjenjima od kojih su naroito
vane purinske baze (adenin i guanin)
koje ulaze u sastav nukleoproteida. Pu-
rinska jezgra ulazi u sastav mokrane
kiseline, kofeina i teobromina. V. purin-
ske baze, Acidum uricum.
purpura
purinska tela ili purinska jedinjenja, za-
jedniko ime za purinske baze i mokra-
nu kiselinu.
purinske baze, jedinjenja koja nastaju od
purina, kao to su adenin, guanin (ami-
nopurini u nukleoproteidima), ksantin i
hipoksantin koji se nalaze u ivotinj-
skim organima, i teobromin, teofilin i
kofein, koji su biljni alkaloidi.
Purkinjeove figure, slike krvnih sudova
mrenjae koje se vide u oku kad se isp-
red ispitivanog oka bono pomera kak-
va jaka svetlost a ono pri tom posmatra
neku tamnu povrinu.
purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Ma-
terija crvene boje u spoljnim delovima
tapia mrenjae. Pod dejstvom svet-
losti pretvara se u vidno utilo a zatim u
vidno belilo. U tami vidni p. ponovo re-
generie. Igra veliku ulogu u mehaniz-
mu apsorpcije svetlosti.
purpura, skup bolesti u kojima postoje kr-
varenja u koi u vidu crvenih takica
(petehija) ili veih podliva (ekhimoza);
p. abominalis, Henochova purpura;
p. allergica, Schnlein-Henochova
purpura; p. anaphylactoides, Schn-
lein-Henochova purpura; p. fibrinoly-
tica, fibrinolizna purpura, izazvana pa-
tolokom fibrinolizom; p. fulminnans,
oblik netrombocitopenijske purpure
najee se javlja u dece u toku neke in-
fektivne bolesti (meningitis, arlah i dr.)
u koje postoje poviena temperatura,
ok, kao i brza pojava simetrinih krva-
renja po koi nogu, koja su praena ar-
terijskim trombozama i nekrozama; p.
haemorrhagica, idiopatska tromboci-
topqnijska purpura; Henochova p., tip
Schnlein-Henochove purpure u kojoj
postoje akutne pojave u organima za va-
renje (povraanje, prolivi, meteorizam,
melena, a ponekad i hematurija i bub-
rena kolika); p. hyperglobulinaemi-
ca, koja se povremeno javlja u vidu po-
vienja globulina u plazmi i u nekim
drugim disproteinemijama; Majocchi-
jeva p., purpurske promene u koi u
vidu prstena, koje mogu dovesti i do at-
rofije koe na tim mestima; Schnlein-
-Henochova p., purpura najverovatnije
izazvana vaskulitisom, bez trombocito-
663
purpurea-glikozidi A i B pyelectasia

penije, pod dejstvom lekova, infekcije
ili neke hrane u osetljivih osoba, naje-
e dece, s pojavom urtikarije, artropati-
ja, eludanocrevnih simptoma i znaci-
ma oteenja bubrega. Sin. p. allergica,
p. anaphylactoides; p. senilis, koja se
javlja na podlaktici i aci u starih osoba;
p. simplex, netrombocitopenijska pur-
pura koja nije praena trombocitopeni-
jom niti nekim odreenim vaskulnim
poremeajima; p. thrombocytopenica,
svaka purpura u koje postoji tromboci-
topenija; p. thrombocytopenica
idiopathica (ITP), trombocitopenijska
purpura u kojoj ne postoji neka uzrona
bolest i u ijem serumu bolesnika po-
stoje antitela (tipa IgG) protiv trombo-
cita, kao i povean broj neproduktivnih
megakariocita u kostnoj sri; p. throm-
bocytopenica secundaria, purpura u
koje je trombocitopenija posledica
neke hematoloke ili nehematoloke
bolesti; p. thrombocytopenica throm-
botica, trombozna trombocitopenijska
purpura, bolest nepoznatog uzroka, u
kojoj postoje trombocitopenija, hemo-
lizna anemija, nervni poremeaji, azote-
mija i tromboze u arteriolama i kapila-
rima (intravaskulne rasejane koagulaci-
je). Sin. mikroangiopatska hemolizna
anemija, Moschowitzova bolest; p. vario-
losa, v. variola vera.
purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobi-
jem iz lia biljke Digitalis purpurea.
Razlazu se na glikozu i digitoksin (A),
odnosno na glikozu i gitoksin (B).
purulentan, v. purulent us.
purulent us, purulentan, gnojav, gnojni,
koji se sastoji od gnoja, koji sadri gnoj,
koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je
prouzrokovan njime. V. PMS.
purus, ist, bez primesa.
pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se zavr-
ava gnojenjem. Sastavljen je od poli-
morfonuklearnih leukocita, serozne
tenosti i ostataka tkiva koje se raspada;
p. bonum et laudabile, dobar puls
koji se vida u obinim zagnojima, za raz-
liku od itkog gnoja u tuberkuloznom
procesu; p. caeruleum, plavo obojeni
gnoj koji stvara Pseudomonas arugi-
nosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi
gnoj; p. ichorosum, itki, ljuti gnoj, es-
to s neugodnim mirisom, koga lue
nezdrave povrine; p. viride, zelenkas-
to obojeni gnoj.
pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis
lanata.
pustula, osnovna eflorescencija koe u
vidu gnojnog mehufia.
pustulantia, sredstva koja dovode do
stvaranja pustula na koi (danas se vie
ne upotrebljavaju).
puenje duvana, deluje vrlo tetno na or-
ganizam oveka. S medicinske take
gledita treba svakom dati savet da ne
pui. Nikotin deluje toksiki na nerve,
naroito na n. acusticus, na n. opticus i
na neurovegetativni sistem. Duvanski
dim taloi na sluznicama mone kance-
rogene supstancije. Pua cigareta je u
etiri puta veoj meri predodreen za
karcinom bronha od nepuaa sline
grupe. Puau cigareta skrauje se ivot
usled vee smrtnosti od drugih bolesti
u poreenju s nepuaem sline grupe.
Dim cigarete moe da izazove i teke
alergijske promene u sluznicama grklja-
na i bronhusa. Nikotin tetno utie na
polne lezde.
putamen, ljuska, spoljni deo soivaste
jezgre u velikom mozgu (nucleus lenti-
formis).
putrefactio, putrefakcija, truljenje nekro-
tikog tkiva usled dejstva anaerobnih
(trulenih) bakterija; p. cadaveris, tru-
ljenje lesa koje nastaje usled dejstva
anaerobnih bakterija.
putrescin, tetrametilen-diamin, butilen-
diamin, spada u ptomaine (leinske ot-
rove), diamin koji se pod uticajem bak-
terija stvara iz aminokiseline ornitina u
toku truljenja belanevina (npr. mesa).
putridus, putridan, trulean. Oznaava vr-
stu zapaljenja izazvanu klicama koje i-
zazivaju truljenje (anaerobni streptokok,
proteus, Escherichia coli). V. putrefac-
tio.
pu, v. cochlea.
puni, v. cochlearis.
pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje
zgloba.
pyelectasia, pijelektazija, proirenje bub-
rene karliice.
664
pyelitis
pyometra

pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrene kar-
liice, jednostrano ili obostrano, a
toku akutno ili hronino. Praeno je bo-
lom u slabinskom predelu, estim nago-
nom na mokrenje, groznicom, povraa-
njem i prisustvom leukocita i eritrocita
u mokrai. Prouzrokovao pijelitisa je
najee E. coli, a ponekad bacil tuber-
kuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan
prisustvom konkremenata u karlici; p.
cystica, pijelitis praen stvaranjem
mnogobrojnih supseroznih cista; deflo-
racioni p., pijelitis u ena posle prvog
snoaja, koji je posledica infekcije posle
rupture himena; inkrustacioni p., pije-
litis s ulceracijama koje su proete mok-
ranim solima; p. granulosa, pijelitis
praen granuloznim promenama na
sluznici karliice; p. gravidarum, pijeli-
tis trudnica, zapaljenje bubrega i urete-
ra u toku trudnoe; p. haemorrhagica,
pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. pu-
rulenta, p. suppurativa, pijelitis prouz-
rokovan apscesom bubrega ili pionefro-
zom, v. pyelonephritis, pyonephrosis;
urinarni p., pijelitis u kome infekcija
potie iz mokrae.
pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje
bubrenih karliica i mokrane beike.
pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstra-
njenje bubrenog kamena iz bubrene
karliice operativnim putem.
pyelon, (gr.) zdelica, karlica, v. pelvis re-
nalis.
pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje
bubrega i bubrenih karlica, koji poi-
nje u meuprostoru bubrega, a koji
brzo prelazi na parenhim bubrega; p.
acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s
temperaturom, treskavicom, bolovima
u slabinskom predelu i znacima zapalje-
nja mokrane beike; p. chronica, u
kome postoje znaci bubrene insufici-
jencije.
pyelostomia, pijelostomija, hirurka in-
tervencija kojom se stvara otvor na bub-
renoj karliici u cilju da se skrene
mokraa od pranjenja preko uretera.
pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia.
pyeloureterectasia, pijeloureterektazija,
proirenje uretera i bubrene karliice,
uroeno ili steeno (oiljna stenoza do-
njeg dela uretera, steena stenoza otvo-
ra uretera, ukleteni kamen u ureteru
itd.).
pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje po-
rtne vene (v. portae), koje se moe razviti
u dizenteriji, apendicitisu, apscesu
jetre itd. Obino je udruen s trombo-
zom ove vene. Pileflebitis je praen zna-
cima piemije.
pyioricus, pilorian, pilorusni, npr. os-
tium pyloricum, pilorusni otvor eluca.
pyloromyotomia, piloromiotomija, uz-
duno prosecanje prstenastog miia
pilorusa do podsluznice u stenozi pilo-
rusa novoroenadi. Sin. Ramstedtova
operacija.
pyloroplastica, piloroplastika, operacija
kojom se uklanja stenoza pilorusa. V.
Finneyjeva operacija, Heineke-Mikulicze-
va operacija, gastroduodenostomija (sve
pod operacija).
pylorospasmus, pilorospazam, gr pilo-
rusa ili predela eluca u blizini pilorusa.
pylorostenosis, pilorostenoza, suenje pi-
lorusa. Posledica je tumora ili uoilje-
nog ulkusa.
pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo
eluca do dvanaestopalanog creva.
pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga
produkuje Pseudomonas aruginosa,
vanelijska supstancija kao to su egzo-
pigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i
fluorescin ute boje, bakteriocinpiocin.
Ovi vanelijski proizvodi Ps. aeruginoze
pokazuju antibakterijsko delovanje pre-
ma nekim bakterijskim vrstama.
pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa.
pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje
koe prouzrokovano mikrobima koji i-
zazivaju gnojenje (stafilokok! i strepto-
koki). Sin. pyodermia.
pyogenes, piogen, koji stvara gnoj.
Pyoktaninum coeruleum, ljubiasta
boja, derivat tri-fenil-metana, slui u
mikroskopskoj tehnici, zatim u antisep-
tike svrhe.
pyometra, hronino zapaljenje materice
starih ena. Usled infekcije cervikalni
kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim
nagomilavanjem ispuni materinu dup-
lju, neki put u vrlo velikoj meri. Nago-
milavanje gnojavog sekreta via se i u
665
pyonephritis pyuria

raku materice i materinog grlia, kada
izrastaj zaepi cervikalni kanal i izazove
zastoj u odilaenju gnoja.
pyonephritis, pionefritis, gnojno zapalje-
nje bubrega.
pyonephrosis, pionefroza, gnojno razara-
nje bubrenog parenhima, s potpunim
ili skoro potpunim gubitkom funkcije
bubrega.
pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno
zapaljenje perikarda.
pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo
izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj
duplji.
pyopneumoperitonitis, piopneumoperi-
tonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim
peritonitisima.
pyopneumothorax, piopneumotoraks,
prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u
pleuralnoj duplji.
pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja,
v. parodontopatije, progresivne.
pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem
zapuenog jajovoda koji se pretvara u
gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je
najee komplikacija hroninog sa-
Ipingitisa koji nastaje usled akutnog za-
paljenja jajovoda izazvanog raznim kli-
cama. Put infekcije uglavnom vodi krof
vaginu, odakle se klice penju preko ma-
terice do jajovoda. Druge mogunosti za
infekciju pruaju intervencije u materi-
ci, najee nasilni pobaaji, zapaljenja
susednih organa, npr. slepog creva; i
najzad, infekcija moe prodreti i krvnim
putem npr. u septinim oboljenjima, tu-
berkulozi i dr.
py o thorax, piotoraks, v. empyema thora-
ci.
pyramidalis, piramidalan, piramidan,
npr. tractus pyramidalis, piramidni put,
glavni motorni put.
pyramis, piramida, ogranieni deo nekog
organa u obliku piramide, npr. pyrami-
des renales, bubrene piramide (sr
bubrega).
pyrazinamidum, pirazinamid, tuberku-
lostatiko sredstvo; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
Pyrethrum, buha, biljka koja raste i u
nas (Dalmacija). Cvet buhaa (Pyrethri
flos) upotrebljava se kao insekticidno
sredstvo.
pyretitherapia, v. therapia.
Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina Be-
Upotrebljava se protiv gaenja i povra-
anja u bolesti zraenja i za suzbijanje
gaenja i povraanja za vreme trudno-
e.
Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlo-
rid), vitamin Be; oficinalan je prema na-
oj farmakopeji.
pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; piri-
midin je heterociklus koji se moe smat-
rati kao piridin u kome je ugljenik u
meta-poloaju zamenjen azotom. Ima
bazni karakter kao i njegovi derivati (pi-
rimidinske baze). Mnogi derivati pirimi-
dina su vani sastojci nukleinskih kise-
lina, (uracil, timin i citozin). Pirimidin-
sko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u pu-
rinskim i pirimidinskim jedinjenjima i
barbituratima. V. purinske baze.
pyro-, u sloenicama oznaava da je neto
u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u
vezi sa grejanjem.
pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvo-
hidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili
ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin.
pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksiben-
zen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku
te deluje redukciono. Stoga se prime-
njuje u gasnoj analizi za odreivanje ki-
seonika. U fotografiji slui kao razvija.
U dermatologiji se upotrebljava spolja
naroito u leenju psorijaze.
pyrolignosum, koji se dobiva destilaci-
jom drveta.
pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih
supstancija pod uticajem visoke tempe-
rature.
pyro mania, piromanija, (1) patoloki
strah od poara, (2) neodoljiva psiho-
seksualna sklonost za izazivanje poara;
p. sexualis, v. piromanija.
Pyroxylinum, v. nitroceluloza.
pyruvaemia, piruvemija, poveanje pi-
rogroane kiseline u krvi.
pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokrai;
p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokrai,
veliine zrna prosa, od gnojnih i krvnih
elija i epitela.
666
r
Q
q.l.,q.p.,q.pl., skra. za quantum libet i
quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po
volji. q.s, skra. za quantum satis,
koliko treba,
koliko je dosta. q.v., skra. za quantum
vis, onoliko koliko
eli.
Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRS-
kompleks, v. elektrokardiogram,
EKG.
QT-interval, v. EKG. quadrangularis,
etvorougli, npr. membrana
quadrangularis, etvorougla
opna (grkljan). quadratus, kvadrat,
etvorouglast, npr.
musculus quadratus lumborum, etvo-
rouglasti mii slabine. quadriceps,
etvorouglav, npr. musculus
quadriceps femoris, etvoroglavi mii
buta. quadrigeminus, etvoran,
etvorogub,
npr. lamina quadrigemina, etvoroguba
ploica. quadriplegia, kvadriplegija,
oduzetost
sva etiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.
quartanus, kvartan, ono to se odigrava
svakog etvrtog dana, npr. malaria
quartana, vrsta malarije pri kojoj se na-
padi groznice javljaju svaka 72 asa.
quartus, etvrti, npr. ventriculus quartus,
etvrta modana komora.
quercetin, kvercetin, sastavni deo mole-
kula rutina; u hemijskom pogledu je tet-
rahidroksi-5,7,3',4'-flavenol.
querulans, v. kverulant.
Queckenstedtov ogled, v. znak.
Quinckeov edem, v. oedema angioneuroti-
cum.
Quinckeov poloaj, naroiti poloaj koji
zauzima bolesnik da bi lake iskaljao
velike koliine ispljuvka iz bronhiekta-
zija, plunog apscesa i plunih kaverni.
quoad, u pogledu; q. sanationeum, za
ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q.
vitam, za ivot, u pogledu ivota. Npr.
prognosis quoad vitam, prognoza u po-
gledu odravanja ivota.
quotidianus, kvotidijani, svakodnevni,
npr. malaria quotidiana, vrsta malarije
pri kojoj se napadi groznice javljaju sva-
kog dana.
667
R
r., (anat.) skra. za ramus, grana, npr. r.
muscularis, miina grana ivca ili arte-
rije; rr. skra. za rami.
R, (1) Reaumur; (2) skra. za elektrini ot-
por, v. om.
R., (farm.) skra. lekarskim receptima za
recipe, uzmi.
Ra, hemijski znak za radijum.
rad., skra. za radix (koren).
Rb, hemijski simbol za element rubidi-
jum.
Rb
86
, radioaktivni izotop rubidijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za ispitiva-
nje venanog krvotoka.
Re, hemijski simbol za element renijum
(rhenium).
rect., skra. za rectificatus, rektifikovan,
preien.
rem, oznaka rem (skraenica od Roentgen
Equvalent Man), vansistemska jedinica
za ekvivalent-dozu ija je upotreba za-
konom zabranjena posle 1980. godine, l
rem = 0,01 Sv - IO-
2
Sv.
rep., skra. u lekarskim receptima za repe-
tatur, neka se ponovi.
RF, releasing faktor, v. neurohypophysis.
Rh, (1) hemijski simbol za element rho-
dium; (2) skra. za rhesus, tj. vrstu maj-
muna Macacus rhesus.
RH-FSH, releasing hormon (v. tamo) za
FSH (v. tamo).
RH-GH, releasing hormon (v. tamo) za
HGH (v. tamo).
RH-LH (ICSH), releasing hormon (v.
tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za
FSH (v. tamo).
RH-TSH, releasing hormon (v. tamo)
za TSH (v. tamo).
Rn, hemijski simbol za element radon.
RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK,
klasa RNK koja u redosledu svojih nuk-
leotida sadri informaciju za redosled
amin-kiselina u polipeptidnom lancu i
slui kao kalup (engl. template) za nje-
govu sintezu. Sin. informaciona RNK
mRNK, engl. messenger RNK.
p(ro), simbol za gustinu materije. Izraava
se u g/ccm, budui da predstavlja koli-
nik iz mase tela (izraene u gramovima)
i njegove zapremine (izmerene u kub-
nfm centimetrima).
Rp., skra. od recipe, uzmi. Stavlja se na
poetku lekarskog recepta.
Ru, hemijski simbol za element rutenijum.
rabies, v. lyssa.
racemizacija, pretvaranje nekog optiki
aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj.
optiki neaktivni oblik, koji se sastoji od
jednakih koliina levogirnog i dekstro-
girnog oblika optikih izomera.
rachi-, u sloenicama oznaava da je ne-
to u vezi s hrptenjaom, npr. rachischi-
sis, uroena rascepljenost hrptenjae.
rachialgia, rahialgija, bolovi u leima, u
kimi.
rachicentesis, rahicenteza, v. punctio
lumbalis.
rachiodynia, rahiodinija, bol u kimenom
stubu.
rachis, rahis, kimeni stub. Sin. columna
vertebralis.
rachischisis, rahishiza, v. spina bifida.
rachitis, rahitis, bolest koja naroito za-
hvata kostur i miie usled osiromae-
nja organizma u vitaminu D (avitamino-
za D). Sin. engleska bolest', r. odojeta,
668
rachitomia radioaktivitet

promene na glavi (veliki i dugo otvoreni
temenac, rubovi razmekani, mek potiljak
- craniotabes), brojanice na grudnom
kou, kokoije grudi, kifoza kimenog
stuba, caput quadratum, krive noge u
obliku slova O ili X. rachitomia,
rahitomija, hirurko ili anatomsko
otvaranje kimenog kanala.
raunari, elektronski ureaji koji se u
nuklearnoj medicini koriste za obradu
podataka dobijenih pomou gama-ka-
mere. Osnovne mogunosti tih ureaja
su skladitenje i obrada podataka. Osim
toga, moguna je i matematika obrada
rezultata drugih nuklearno-medicin-
skih ispitivanja. Pomou odgovarajuih
programa otklanjaju se nepravilnosti
prouzrokovane statistikom brojanja
(pri radioaktivnim merenjima), istiu se
jasnije razlike u raspodeli radioaktiv-
nog obeleivaa u pojedinim delovima
ispitivanih organa, moguno je da se si-
lueta organa predstavi u tri dimenzije i
u profilnim presecima, kao i da se kvan-
titativno proceni funkcija izabranih re-
giona od interesa.
Radenci Slatina, banja koja lei u dolini
reke Mure/ pod severnim obroncima
Slovenskih gora, nedaleko od austrijske
granice, na 208 m n.v. Ima sedativan kli-
mat. Voda ove banje je alkama i zem-
noalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna,
murijatika i ugljenokisela. Temperatu-
ra je od 12,5 do 14
0
C. Njena mineraliza-
cija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se
koristi za kupanje (zagrejana) i za pie.
Postoji kupatilo za ugljenokisela kupa-
nja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju,
masau i dr. U ovoj banji se lece: arterij-
ska hipertenzija, hronini miokarditisi
(u kompenzovanom stanju), oboljenja
eluca, creva, jetre i unih puteva, uri-
ki artritis (giht), kamen bubrezima,
neuroze, neurovegetativne distonije, gi-
nekoloki funkcioni poremeaji i kata-
ralna stanja mokranih puteva.
radialis, radijalan, koji pripada radijusu,
npr. a. radialis, bina arterija.
radiatio corporis callosi, zraenje ulje-
vitog tela, skup nervnih vlakana koja
prolaze kroz uljevito telo i zrakasto se
ire po hemisferama velikog mozga.
Ona su komisuralna vlakna za obe he-
misfere.
radicalis, radikalan, koji ima za cilj odst-
ranjenje uzroka ili njime prouzrokova-
nih patolokih promena. V. palliativa; r.
operacija, hirurki poduhvat koji po-
tpuno uklanja neko oboljenje, npr. her-
niotomija po Bassiniju je r.o. leenje.
radicotomia, radikotomija, presecanje
zadnjih korenova kimenih ivaca u ci-
lju otklanjanja spastike oduzetosti,
gastrikih kriza u tabesu itd. Sin. Frste-
rova operacija, rhizotomia.
radiculitis, radikulitis, zapaljenje koreno-
va spinalnog ivca, nastalo primarno,
najverovatnije, kao virusno oboljenje u
okviru opteg polineuritisa, a takoe se-
kundarno u oboljenjima meninga (sifi-
lis, tuberkuloza i limfogranulomatoza),
kao i u akutnim oboljenjima mekih
opni. Javlja se i kao posledica tumora
hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa
srnih jezgri meuprljenskih koturo-
va. V. polyradiculitis, Guillain-Barrova
bolest.
radijacija, zraenje, (1) odavanje zrane
energije; (2) zrana energija.
radijacijski enteritis, v. enteritis.
radijacijski kolitis, v. colitis.
radijum-terapija, v. therapia.
radikal, grupa atoma koja se javlja kao ce-
lina u vie jedinjenja koja se mogu izves-
ti jedno iz drugog. Radikal i pri hemij-
skim reakcijama prelaze iz jednog jedi-
nj enj a u drugo, npr. - -
meti l, - CeHs - fenil. Radikali mogu
biti jedno-valentni, dvovalentni i
vievalentni, zatim zasieni i
nezasieni. Radikali, kao ostaci
ugljovodonika, ne mogu postojati u
slobodnom stanju. Ugljovodonini os-
taci, ranije nazivani radikali, vezuju jed-
nu ili vie funkcionih grupa. V, funkcio-
na grupa.
radikalna operacija, v. radicalis.
radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo
atomskih jezgara da odaju radioaktivne
zrake. R. moe biti prirodan i vetaki.
Prirodni r. je spontano raspadanje jezg-
ra tekih elemenata poevi od poloni-
juma (Z - 84) pa do kraja periodnog
sistemafc urana (Z
y
= 92). Krajnji pro-
669
radioaktivna voda radioimunoesej

izvod radioaktivnog raspadanja je jedan
od izotopa olova.
radioaktivna voa, v. voda.
radioaktivne borbene materije, radioak-
tivni izotopi namenjeni unitavanju ive
sile i kontaminaciji okoline; emituju
gama-zrake koji izazivaju oteenja or-
ganizma i bez neposrednog dodira (jer
imaju veliki domet), i alfa- i beta-estice
koje imaju veliku jonizujuu mo, naro-
i t o kad pr odi r u u or ga ni za m
hranom, vodom i disanjem.
radioaktivne materije i radioaktivna
zraenja, profesionalna oboljenja, izaz-
vana dejstvom radioaktivnih materija,
novijeg su datuma. Pod radioaktivnim
materijama podrazumevaju se prirodne
ili vitake materije koje pri spontanoj
dezintegraciji atomske jezgre odaju ra-
dioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zra-
ci u svakoj sredini kroz koju prolaze i-
zazivaju jonizaciju i remete hemijsku
ravnoteu elija. Do oteenja dolazi:
uzimanjem radioaktivnih materija oral-
nim putem, zraenjem radioaktivnim
zracima, emanacijama i direktnim dodi-
rom. Dolazi do akutnih i hroninih pro-
fesionalnih oteenja. V. trovanje.
radioaktivne padavine, vrlo sitne ra-
dioaktivne estice koje posle nuklearne
eksplozije padaju na zemlju iz atmosfe-
re, te mogu ugroziti ljudstvo oruanih
snaga i stanovnitvo, poto su izvor ak-
tivne kontaminacije.
radioaktivni bojni otrovi, hemijske ma-
terije koje dejstvuju i kao bojni otrovi
(v. tamo) i kao radioaktivne borbene
materije (v. tamo).
radioaktivni izvor s nosaem ili izotop s
nosaem, radioaktivna supstancija
koja se nalazi u nekoj smei ili u nekom
hemijskom jedinjenju s neradioaktiv-
nim atomima.
radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvore-
ni radioaktivni izvori.
radioaktivni obeleiva, (engl. tracer) ili
obeleeni atom, oznaava koliinu ra-
dioaktivnog izotopa koji se unosi u bio-
loki ili mehaniki sistem. Njegova koli-
ina moe se odrediti merenjem njego-
ve aktivnosti pomou specijalnih urea-
ja ili metoda.
radiobioloka doza, koliina zrane
energije koju apsorbuje jedinica tkivne
zapremine ili mase. Izraava se u ergo-
vima na l gram tkiva ili u sadanje vre-
me 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je
rad; v. rad. Bioloko dejstvo radioak-
tivnih zrakova manifestuje se u vidu po-
znih promena ozraenog organa koje
nastaju posle tzv. latentnog vremena.
Bioloke doze su nesigurne, jer je o-
veja koa nejednako osetljiva prema is-
toj koliini zrane energije, l R (rend-
gen) priblino je ravan 93 erg/gram tki-
va.
radio dermatitis, zapaljenje koe izazvano
delovanjem rendgenskih i radioaktiv-
nih zrakova. Postoje 3 stepena otee-
nja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurii i
plikovi s vlaenjem i (3) ulcus.
radioelektrokimografija, v. elektroki-
mografija.
radio!armakologija, grana farmakologije
koja prouava fizika (vrsta i energija
zraenja, vreme poluraspada), biohe-
mijska (obeleavanje i obeleivai, ra-
diohemijska istoa, stabilnost i toksi-
nost) i bioloka svojstva radioaktivnih
x

lekova i drugih supstancija primenjiva-nih
u nuklearnoj medicini.
radiografija, v. rendgenografija.
radiogram, telegram putem beine te-
legrafije. V. rendgenogram.
radiohemija, grana hernije koja prouava
dobijanje radioaktivnih supstancija he-
mijskom obradom ozraenih ili prirod-
nih radioaktivnih materijala.
radiohirurgija, hirurko leenje u kome
se koristi i radijum.
radioimunoelektroforeia, imunoelek-
troforeza u kojoj se koristi antigen ili
antitelo obeleeni radioaktivnim izoto-
pom (v. imunoelektroforeza). Metoda je
vrlo osetljiva i omoguava otkrivanje
vrlo malih koliina antigena pomou
autoradiografije.
radioimunoesej, eng. radioimmunoas-
say, kvantitativno odreivanje supstan-
cija (hormona, enzima i dr.) koje imaju
imunogena svojstva pomou odgovara-
juih antitela. Metoda se osniva na spre-
avanju vezivanja antitela poznate kon-
centracije za antigen obeleen radioak-
670
r
raioimunoloka analiza
tivnim izotopom, pomou neobelee-
nog antigena ija je koncentracija ne-
poznata i koji se ispituje.
raioimunoloka analiza, v. radioimuno-
loki metod.
radioimunoloki met od (sin. rai oimu-
noloka analiza, engl. radioimmunoas-
say, skraenica RIA), analitiki metod
zasnovan na konkurentskoj reakciji ra-
.dioaktivno obeleenog i neobeleenog
antigena s antitelom pri stvaranju kom-
pleksa antigen-antitelo. Za obeleava-
nje antigena najvie se primenjuju ra-
dioaktivni izotopi
125
J,
131
J,
14
C i
3
H. Ovaj
vrlo osetljiv i specifian metod pri-
menjuje se za kvantitativno odreivanje
hor mona i mnogih dr ugih supstancija.
radioizotopska nefrografija, v. radiore-
nograjija.
radioizotopska venografija, v. scintigra-
fija.
radioizotopski obeleivai, v. obeleuva.
radio kardiografija, nuklearnomedicin-
ski in vivo metod za odreivanje minut-
nog i udarnog volumena srca i brzine
krvotoka. Posle i
?
v. ubrizgavanja albu-
mina, obeleenog radioaktivnim jodom
ili tehnecijumom, registruje se prome-
na radioaktivnosti nad prekordijumom.
Dobijeni grafiki zapis u obliku krivulje
naziva se radiokar diogram.
radiokardiogram, grafiki zapis u obliku
krive dobiven registrovanjem promeiia
radioaktivnosti nad prekordijumom po-
sle intravenskog ubrizgavanja obelee-
nog albumina. V. radiokardio grafija.
radiokymographia, radiokimografija, v.
re ndgen-k imo graji ja.
radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia-
r inksnih hrskavica usled prethodnog
zraenja grkljana. Oteklina koja nastaje
u zjapu grkljana, od edema i infiltracije
moe da dovede do traheotomije, a ako
je vrlo tvrdokorna i do laringektomije.
radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie-
enje rendgenskim zraci ma i radioak-
tivnim materijama. V. rendgenolog.
radiologija, (1) nauka o zranoj energiji i
zranim supstancijama; (2) grana medi-
cine koja se bavi primenom elektromag-
netskih talasa (rendgenskih i gama-zra-
radionuklidi
kova), protona i elektrona u dijagnosti-
ke i terapijske svrhe.
radioloki tehniar, v. tehniar.
radiomanometrija unih puteva, mere-
nje pritiska u unim putevima s na-
knadnim ubrizgavanjem kontrasta u ci-
lju holangiografije. U pitanju je tok ope-
racije ili stavljanje postoperativnog dre-
na u unu kesicu ili holedohus. U nor-
malnim sluajevima on iznosi oko 10 cm
vode na Oddijevom sfinkteru i oko 25
cm vodenog stuba na vezikulocistikom
sfinkteru.
radionecrosis, radionekroza, razorenost
tkiva ili ulceracija izazvana zranom
energijom.
radionefrografija, v. radioreno grafija.
radionefrogram, v. radiorenogram.
radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju
emitovanjem korpuskular nog ili elek-
tromagnetskog zraenja.
Fiziko vreme poluraspada radionuklida
koji se najee primenjuju u nuklearnoj
medicini Radio n
uklid Vreme po Iu raspada
Tl /2
15
O 2 minut a
30
P 2,6 minuta
13
N l O minuta
11
C 20 minuta
68
Ga 1,1 as
1,8 as 2,3 as 2,8
as
3 as
4
;s
as

6 asova
8 asova
1 2,5 asova
12,8 asova
13,3 asova
26 asova
2,7 dan
2.7 dan
2.8 d
an
3
da
na
5,
3
da
na
8,1 dan
9,6 dana
14,2 dana
671
18
F
132
J
87m
Sr
61
Cu
USm
1n

99m
Tc
52
Fe
42
K
64
Cu
123
J
72
As
197
Hg
198
Au
99
Mo
201
Tl
133
Xe
131
J
131
Cs
32
P
radiorenografija rak

18 dana 18,7 dana 28
dana 32 dana 45 dana
46,9 dana 60 dana 65
dana 71 dan 87 dana
120 dana 165 dana 267
dana 2,58 god. 12,26 god.
5570 god.
radiorenografija (sin. radioizotopska
nef-rografija, izotopska nefrografija,
radio-nefro grafija, r enografija), in
vivo nuk-learnomedicinski metod za
istovremeno ispitivanje oba bubrega.
Dva varni-arska brojaa, povezana
s odgovarajuim elektronskim
ureajima, postavljaju se iznad
bubrenih regiona. Posle in-
travenskog ubrizgavanja radioaktivnog
obeleivaa, najee radiohipurana
(ortohipurata-
131
!), registruju se pomou
upisivaa faze njegovog prolaska"
kroz bubreg. Taj grafiki zapis, u obliku
krivljenja desnog i levog bubrega, nazi-
va se radiorenogram.
radiorenogram, sin. radionefrogram, gra-
fiki zapis u obliku krivulje koja se do-
bija ispitivanjem bubrega metodom ra-
diorenografije. V. radiorenografija.
radioskopija, v. rendgenoskopija.
radioterapija, v. therapia.
radium, Ra, radijum, jedan od zemnoal-
kalnih metala; njegov atomski broj je 88,
atomska teina 226. Po hemijskim oso-
binama slian je barijumu. Radioakti-
van je. Njegovo vreme poluraspadanja
(T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti
njegova raspadanja su polonijum i je-
dan izotop olova. Metalni radijum je ne-
postojan na vazduhu, te se upotreblja-
vaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat
i karbonat). Radijumove soli odaju,
osim toplote i svetlosti, tri vrste zrako-
va: Y-zrake, sline po prodornosti rend-
genskim zracima, -zrake, manje prodo-
rne sline katodnim zracima, a-zrake,
koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktiv-
ni gas, radijumsku emanaciju ili radon.
Soli radijuma upotrebljavaju se za lee-
nje zraenjem raznih konih bolesti (lu-
pus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.),
za uklanjanje papiloma, granuloma i
dr., i za palijativno leenje karcinoma i
sarkoma, kao i mijelogene i limfatike
leukemije. V. radij um-terapija (pod the-
rapia).
radius, bica, spoljna, lateralna kost pod-
laktice.
radix, koren, (1) onaj deo nekog organa
(kao to je vlas ili nokat) koji je usaen
u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadri
glavne grane njegovih krvnih sudova i
nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva
koji lei uz centar s kojim je povezan; u
spinalnim i kranijalnim nervima, deo
nerva koji se nalazi izmeu elija iz ko-
jih potie ili se u njima zavrava i gangli-
je; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, ko-
ren od lincure, gorko sredstvo slui za
izradu Extractum Gentianae siccum,
Species amarae, Tinctura Aloes compo-
sita, Tinctura amara, Tinctura Cincho-
nae composita, Tinctura Gentianae. R.
Ipecacuanhae, koren brazilijanske
biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubia-
ceae). Sadri ipekakuansku kiselinu i al-
kaloide cefaelin i emetin. Danas slui
uglavnom samo kao ekspektorantno
sredstvo; r. pili, v. pilus.
radna terapija, v. therapia.
radno odelo, v. odelo.
radon, Rn, radijumska emanacija, proiz-
vod raspadanja radijuma. Radioaktivni
element koji po svojim hemijskim oso-
binama spada u grupu inertnih gasova.
Isputa a- i -zrake i pretvara se u RaA.
Sin. niton.
ragada, v. rhagas, fissura.
rahicenteza, v. punctio lumbalis.,
rahigraf, instrument za obeleavanje kon-
ture kimenog stuba i lea.
rahiometar, instrument za merenje krivi-
na kimenog stuba.
rahitika skolioza, v. scoliosis.
rahitino otvoren zagrizaj, v. malocclu-
sio, occlusio aperta.
rak, maligni tumor, izrastaj. Najee oz-
naava karcinom. V. tumor, cancer, car-
672
74
As
86
Rb
51
Cr
169 Yb
59
Fe
203
Hg
125 J
85
Sr
58
Co
35
S
75
Se
45
Ca
57
Co
22
Na
3
H
14
C

r
ralasta kost
cinoma, sarcoma, neoplasma malignum;
dimniarski r., rak koe koji se javlja u
dimniara, verovatno kao rezultat du-
gotrajnog dejstva ai.
ralasta kost, neparna kost lica, izgrauje
nosnu pregradu. V. os, vomer.
rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni
um, koji se uje pri auskultaciji plua.
Sin. rhonchus.
rame ni pojas, pojas u iji sastav ulaze sle-
dee kosti: kljunjaa, gornji deo rame-
njae i lopatice; (embr.) stvara se ve u
embrionu od 9 mm, za lopaticu u emb-
rionu od 11 mm, za kljunu kost. Od
svih kostiju naeg kostura prva poinje
da okotava kljunjaa (u embriona od
30. do 35. dana).
ramificato apicalis, v. delta apicalis.
ramisectio, ramisekcija, presecanje saob-
raajnih grana simpatikusnog nervnog
sistema.
Ramonov difteriki anatoksin, difteri-
ki toksin pretvoren u anatoksin, sups-
tanciju lienu svake toksike moi, koja
je zadrala antigenska svojstva. Anatok-
sin se koristi za vakcinaciju dece protiv
difterije i za imunizaciju i hiperimuniza-
ciju ivotinja radi dobijanja imunskih
seruma.
Ramstedtova operacija, v. operacija, py-
loromyotomia.
rana, v. vulnus.
Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tu-
berculosis.
raptus, iznenadan napad psihomotornog
nemira; r. hystericus, nagao nastup im-
pulsivnog delanja u histeriji; r. melan-
cholic us, nagao nastup ,uzbuenja i
straha s velikom tendencijom ka sa-
moubistvu u toku melanholije.
rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine
i teine, ali ne i volumena nekog organa,
usled fiziolokih i patolokih procesa.
rascepljenost linosti, psihopatoloka
pojava u shizofreniji u kojoj linost u
odreenoj situaciji reaguje na dva razli-
ita naina istovremeno.
rase, razliite grupacije stanovnitva koje
se meusobno razlikuju u pogledu
uestalosti polimorfnih gena.
rash, (engl.) ra-ospa, prolazna erupcija
na koi, npr. urtikarija; egzantem; ani-
rastvor
linski r., ra izazvan trovanjem anili-
nom; antitoksinski r., r. posle davanja
nekog antitoksikog seruma; hidatidni
r., egzantem koji se ponekad javlja po-
sle prskanja ciste ehinokokusa; medi-
kamenini r., r. zbog upotrebe nekih
medikamenata; vakcinalni r., r. posle
davanja izvesnih vakcina.
rasipan krug, rasuta, nejasna slika pred-
meta koji se posmatra na mrenjki. Na-
staje refrakcionim anomalijama, kad se
paralelni zraci seku ispred ili iza mre-
njae, dok se na mrenjai stvara lik u
vidu rasipnih krugova, tako da se pred-
met vidi nejasno. Krug moe biti vei ili
manji, to zavisi od stepena refrakcione
anomalije, pa e, prema tome, i Hk pred-
meta biti vie ili manje jasan.
raskrsnica, v. chiasma.
raspatorium, raspatorijum, struga, stru-
gaa, instrument za struganje pokosni-
ce.
Rastellijeva operacija, v. operacija.
rastenje, razvojno poveanje mase nekog
tela regulisano hormonskim uticajima,
genetskom predispozicijom i faktorima
spoljne sredine. Ekspanzivno r., povea-
nje obima tumora tako da kompaktne
tumorske mase potiskuju okolno tkivo
u kome se izrastaj razvija.
rastenje, hormon, v. krescin.
rastvor, sistem u kome je jedna ili vie
rastvorljivih supstancija rastavljena do
molekula ili jona u jednom rastvarau;
supstancije su homogeno izmeane.
Rastvor je najee tean, a moe biti
vrst i gasovit. U biolokom i medicin-
skom pogledu su najvaniji teni rastvo-
ri. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii
hypochlorosi (spravlja se od hlornog
krea 20, kristalne sode 14, destilovane
vode do 1.000; filtratu dodati borne ki-
seline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak;
Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobi-
ja meanjem jednakih zapremina dvaju
rastvora, od kojih se jedan zove Fehling
I, a drugi Fehling II. Fehling I sadri
34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a
Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tarta-
rata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml
vode. Pri meanju ova dva rastvora gra-
di se sloeno jedinjenje azurnoplave

43 Medicinski leksikon 673
rastvorljiv ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija);
Hayemov r., rastvor koji slui za
razblaivanje krvi prilikom brojanja
eritrocita (vodeni rastvor sublimata, na-
trijum-sulfata i natrijum-hlorida); izo-
toni r., rastvor koji ima isti osmotski
pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se
uporeuje (najee se uporeuje s
osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto-
niki rastvor, izoosmotski rastvor. V. So-
lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r.,
disperzni sistemi, naizgled homogeni
rastvor, od kojih se od pravih rastvora i
suspenzija razlikuju po veliini disperz-ne
faze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u
kojima su estice disperzne faze manje
od l (veliine obinih molekula ili
atoma), koloidni rastvori su disperzni
sistemi u kojima estice disperzne faze
imaju veliinu od l do 100 a
suspenzije disperzni sistemi u kojima su
estice disperzne faze vee od 100 .
Koloidni rastvori se razlikuju od pravih
po tome to koloidne estice ne
difunduju kroz ivotinjske membrane;
May-Grnvaldov r., alkoholne neutralne
smee metilenskog plavila i eozina, slui
za bojenje krvnih prevlaka^ normalni r.,
rastvor koji u jednom litru rastvora sadri
jedan gram-ekvivalent rastvorene
supstancije, npr. normalni rastvor
natrijum-hidroksida je rastvor koji u
jednom litru sadri jedan gram--
ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida;
Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni
rastvor neorganskih soli (natrijum-hlo-
rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida,
natrijum-bikarbonata) u koncentracijama
u kojima se ove soli nalaze u krvnoj
plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, ka-
lijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida
0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%);
Tyrodeov r., sloen fizioloki rastvor,
izoton s plazmom, koji pored NaCl
(0,8%) sadri male koliine KCl i CaCh
(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo
pufera (0,01% NaHCOa, 0,005%
Na2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zen-
kerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji
se sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum--
sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis.
rastvorljiva RNK, v. transportna RNK
(tRNK).
Ratanhia, peruansko ime za biljku Kra-
meria triandra, iji koren (Ratanhiae ra-
dix) sadri taninske materije. Alkoholni
ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae)
upotrebljava se kao adstringentno sred-
stvo.
ratemeter, v. merai srednje brzine broja-
nja.
ratna hirurgija, grana vojne medicine
koja prouava patologiju i metode lee-
nja ratnih povreda, organizaciju prua-
nja hirurke pomoi velikom broju po-
vreenih u ratu, uvodi najnovije tekovi-
ne hirurgije i medicine uopte (rezultati
izuavanja traumatskog oka, primena
hipotermije, zamenika krvi itd.) i prime-
njuje metode savremene trijae (v. me-
dicinska trijad)', osnovni cilj ratne orga-
nizacije i metoda rada je pruanje to
bre i efikasnije odgovarajue hirurke
pomoi to veem broju povreenih i
obolelih u ratnim uslovima.
ratna interna medicina, grana vojne me-
dicine iji je zadatak prouavanje i oce-
njivanje vojnomedicinskog znaaja in-
ternih oboljenja za oruane snage u
miru i ratu; organizacija internistike
slube u ratu ima za cilj zbrinjavanje
(trijaa, leenje i evakuacija) internih
bolesnika, ozraenih i zatrovanih.
ratna medicina, nauna disciplina koja
kao grana vojne (i opte) medicine (v.
tamo) prouava ratne uslove i njihov
uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolo-
giju i problematiku zdravstvene zatite;
njene grane su: ratna interna medicina,
hirurgija, higijena, epidemiologija, neu-
ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me-
dicinske discipline, a jedna od osnovnih
njenih grana je ratna organizacija
zdravstvene zatite.
ratna medicinska doktrina, v. ratna sani-
tetska doktrina.
ratna patologija, deo patologije koji pro-
uava pojave i porast broja trauma, po-
rast morbiditeta uopte, a posebno epi-
demija oboljenja, psihikih poremeaja,
kao i novih vrsta povreda i oboljenja
(posledica dejstva nuklearnog, hemij-
674
ratne povrede razmnoavanje

skog i biolokog oruja) u ratu, V. patho-
logia.
ratne povrede, oteenja organizma usled
dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovi-
ma i to: mehanikih koja su najea
(vatreno ili hladno oruje), termikih
(zapaljive bombe, bacai plamena, po-
ar od motornog goriva), hemijskih (v.
bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioak-
tivna borbena sredstva). Ratne povrede
su obino veoma sloene, imaju tei kli-
niki tok, leenje je due i komplikova-
nije i smrtnost je vea nego u mirno
doba, a razlog ovome su jaa kinetika
sila i masa uzronika kao i stanje samog
organizma koji je u ratnim uslovima
manje otporan (ovo opet olakava dej-
stvo biolokog faktora to ee dovodi
do infekcije). Ratne povrede su razliite
teine to zavisi od veliine povrede, or-
gana i njegove vanosti i otpornosti. V
savremenom ratu su sve ee psihot-
raume.
ratne vojne bolnice, ustanove za trijau i
leenje povreenih i obolelih u ratnim
uslovima; mogu biti stacionarne (u po-
zadini) ili pokretne koje se kreu sa je-
dinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne
bolnice.
Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokri-
va embrioblast.
Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauch-
fussov trougao.
Rauvvolfia serpentina, bun u ijem se
korenu nalazi vei broj alkaloida, od ko-
jih su najaktivniji rezerpin i rescinamin,
koji deluju hipotenzivno i sedativno i
slue, kao i ukupni alkaloidi ove biljke,
u leenju arterijske hipertenzije i nekih
duevnih oboljenja.
ravan, povrina na kojoj se neka prava li-
nija koja spaja dve take nalazi ela u
njoj; frontalna r., uspravna povrina,
paralelna s elom, koja se nalazi u sme-
ru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) po-
vrina paralelna riivou mirne vode,
(anat.) u ovejem telu vodoravna po-
prena ravan; medijalna r., uspravna
ravan, u smeru napred-nazad, koja pro-
lazi kroz sredinu tela i deli ga na dve si-
metrine polovine; sagitalna r., usprav-
na ravan paralelna s medijalnom ravni.
Raynaudova bolest, v. bolest.
Raynaudova gangrena, v. gangraena.
razdraenje, reakcija ive materije na
nadraaj, v. nadrafaj.
razdvojna mo rendgen-filma, naroito
svojstvo fotoemulzije da registruje fine
detalje anatomske grae ovejeg tela
ili patolokog procesa. Izraava se deb-
ljinom crte (d) koja se na snimku moe
jasno videti; zato se mera za razdvojnu
mo filma zove linija otrine. Na rend-
genografiji linija otrine treba da iz-
nosi najvie 0,1 mm.
razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni
sekret (vaginal smear) dobija se ov-
lanim struganjem vagine. Sastrugani
sadraj se razmazuje po staklenoj ploi-
ci i pregleda mikroskopom, poto se
razmaz oboji. U odrasle miice promene
u toku estrusnog ciklusa se mogu svrs-
tati u nekoliko faza. U predestrusu epi-
tel vaginalne sluznice je slojevit. U sred-
njem delu epitela se nalazi 5-6 redova
elija preko kojih se razastire nekoliko
redova pljosnatih elija. Pred estrus te
elije oroavaju: u razmazu se javljaju
mnogobrojne pljote elije, koje u est-
rusu postaju keratinizovane Ijuspice
bez jedra. U postestrusu epitel se proi-
ma leukocitima i trpi involuciju. Zatim
leukociti preovladaju i u diestrusu se
nalaze u velikom broju.
razmnoavanje, reprodukcija, postanak
novih ivih bia od roditeljskih organi-
zama: (1) agametsko r. npr. deoba, pup-
ljenje i shizogonija u protozoa, pri emu
je roditeljska indivudua agamet; (2)
gametsko r., a) u vezi s oploenjem, b)
partenogeneza, koja je redukovano ga-
metsko r.; (3) vegetativno r., postanak
novih jedinki od grupe somatskih elija
roditeljskog organizma; (4) smena gene-
racija- ciklino r. - odmenjivanje jd-
ne gametske generacije postale oploe-
njem s jednom ili vie generacija ostalih
oblika razmnoavanja. V. vegetativan,
garnet, partenogeneza, protozoa, puplje-
nje, shizogonija, soma; r. bakterija, raz-
mnoavanje je posledica rastenja tesno
povezanog s reprodukcijom elije. Raz-
mnoavanje u bakterija nastaje deobom
bakterijske elije, to dovodi do povea-

43*
675
razrokost reakcija

nja broja jedne ele homogene popula-
cije.
razrokost, v. strabismus.
razvija, rastvor reduktivnih supstancija
(i drugih sastojaka) koje deluju na la-
tentnu sliku osvetljene fotoemulzije
pretvarajui je (razvijajui) u vidljivu
sliku. U procesu razvijanja osvetljeni
joni srebra bivaju redukovani u elemen-
tarno srebro. V. latentna slika.
reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2)
odgovor organizma ili nekog organa na
nadraaj; (3) u psihologiji duevno, od-
nosno emociono stanje koje se javlja u
izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces
koji nastaje usled dejstva nekog hemij-
skog elementa ili jedinjenja na neki dru-
gi element ili drugo jedinjenje. V. test,
ogled, fenomen.
Read (Rid)ova formula, formula po kojoj
se, priblino, moe odrediti vrednost
bazalnog metabolizma (v. bazalni meta-
bolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74
X a)] - 72 pri emu je p broj arterij-
skog pulsa u minutu, a a - amplituda
- razlika izmeu vrednosti sistolnog i
dijastolnog pritiska.
reagens, supstancija koja daje odreenu
reakciju s nekom drugom supstancijom
po kojoj se utvruje njeno prisustvo;
diazo-reagens, reagens koji se sastoji
od dva rastvora, A i B, koji se pomeaju
neposredno pre upotrebe u razmeri 25
ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadri l g sul-
faniine kiseline na litar destilovane
vode. Rastvor B sadri, 0,5 g natrijum-
nitrita na 100 ml destilovane vode; Es-
bachov r., (smea 1%-tnog rastvora pik-
rinske kiseline i 2%-tnog rastvora Ii-
munske kiseline) rastvor koji slui za ut-
vrivanje prisustva ili odreivanje pri-
sustva ili odreivanje koliine belane-
vine u mokrai; Nesslerov r., vodeni
rastvor koji sadri 5%-tnog kalijum-jo-
dida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kali-
jum-hidroksida. Upotrebljava se za do-
kazivanje prisustva amonijaka; Uffel-
mannov r., r. koji slui za dokazivanje
prisustva mlene kiseline u eluda-
nom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora
feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog
rastvora fenola i 20 ml destilovane vode.
V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija).
reagini, antitela koja nastaju pod dej-
stvom kompleksa: lipidne frakcije ote-
enih elija organizma pod uticajem T.
pallidum i proteina same T. pallidum.
Ova antitela u sifilisu se dokazuju kla-
sinom Wassermannovom reakcijom,
drugim reakcijama fiksacije kompleme-
nata i flokulacije.
reakcija, (1) suprotna akcija na draenje;
(2) pojava izazvana dejstvom hemijskih
inilaca; hemijski proces u kome se jed-
na supstancija pretvara u neku drugu ili
u neke druge supstancije; aglutinacio-
na r., odreivanje prisustva specifinih
aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r.
alarma, skup svih odbrambenih reakcija
protiv dejstva nekog tetnog inioca;
alergijska r., lokalna ili opta reakcija
na dodir sa supstancijom (alergenom)
na koju je organizam preosetljiv (senzi-
bilizovan, alergian). Reakcija moe da
se ispolji crvenilom ili edemom koe,
ekcemom, kijavicom, astmatikim na-
padom i drugim simptomima (prema
vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu
primene alergena); amfoterna r., oso-
bina nekih tenosti da se ponaaju i kao
baze i kao kiseline (boje crvenu lakmu-
sovu hartiju u plavo, a plavu u crveno,
npr. svee mleko); anafilaktika r., r.
koja se deava za vreme anafilaktikog
oka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje
kada antigen doe u dodir sa svojim
specifinim antitelom; Antonova ona
r., pouzdan test za identifikaciju listeri-
ja. Kap svee kulture listerija stavljena
ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili za-
moreta posle 24 do 48 asova izaziva
gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lo-
kalna reakcija koja nastaje pri ubrizga-
vanju pod kou strane belanevine sen-
zibilisanim organizmima; Bence-Jone-
sova r., taloenje specijalnih globulina
mokrae na 5O
0
C i njihovo ponovno
rastvaranje prilikom kljuanja (mije-
lom, kostne metastaze); benzaldehid-
ska r., za utvrivanje urcbilinogena u
mokrai ili u izmetu. Mokrai ili alko-
holnom ekstraktu fecesa dodamo dve
kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-
676
reakcija
reakcija

vanom materijalu ima urobilihogena,
nastae crvena boja; benzidinska r., r.
koja slui za dokazivanje krvi u stolici,
mokrai i u drugim sekretima. Ako u
materijalu koji se ispituje ima krvi,
onda se dodavanjem rastvora benzidina
u koncentrovanoj siretnoj kiselini i
perhidrola dobija plava boja; bioloka
r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje
u ivom organizmu; moe biti fizioloka
ili patoloka; (2) (med.) reakcija ivog
organizma koja slui u dijagnostike sv-
rhe; biuretska r., reakcija koju daju
biure i belanevine; Chediakova r.,
mikroflokulaciona reakcija za dijagnos-
tikovanje sifilisa; citochol-reakcija,
brza seroloka reakcija za dokazivanje
antitela koja su karakteristina za infek-
ciju sifilisom. Sastoji se od pojave foli-
kulacije, koja dovodi do vidljivog zamu-
enja ovakvih seruma u prisustvu ho-
lesterinisanih antigena (alkoholni ekst-
rakt goveeg srca). Poznate su razne
modifikacije ovih reakcija (Sachs-Geor-
gi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneraci-
je, reakcija na elektriko draenje mii-
a iji su nervi degenerisali. Sastoji se u
tome to mii ne reaguje na faradinu
struju, a nerv reaguje na faradinu i gal-
vansku struju. Razdraljivost miia gal-
vanskom strujom je*, poveana; diazo-
reakcija, pojava crvene boje mokrae i
pene iznad nje posle dodavanja diazo-
reagensa. Pozitivna je u trbunom tifu-
su i u floridnoj tuberkulozi. Sin.
Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r.,
intradermna reakcija koja slui za odre-
ivanje osetljivosti ili imuniteta prema
arlahu. Pozitivna reakcija dokazuje od-
sustvo antitoksina u ispitivane osobe;
negativna reakcija dokazuje da osoba
raspolae antitoksinom koji je neutrali-
sao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova
r., pojaana nadraljivost ivaca na gal-
vansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V.
tetania; Fehlingova r., reakcija za doka-
zivanje prisustva aldehida i drugih ma-
terija koje redukuju. Ova tela kad se ku-
vaju s Felingovim rastvorom i redukuju
ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-ok-
sid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor
(pod rastvor); flokulaciona r., koloid-
na reakcija pri kojoj se jedan ili vie sa-
stojaka vrste faze koloidnog rastvora
(npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vid-
ljive estice (folikule) raznih dimenzija.
Postoji itav niz specifinih f.r. koje se
koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn
oboljenja; flokulaciona VDRL-r., sero-
loki test na sifilis; formol-gel r., floku-
laciona r. za dokazivanje kala-azara;
Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija
vezivanja komplementa u sifilisu;
Gerhardtova r., pojava tamnocrvene
boje kad se mokrai koja sadri acetil-
siretnu kiselinu doda rastvor feri-hlo-
rida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova
r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bili-
rubina u mokrai pomou puljive azot-
ne kiseline; Goldsol-r., reakcija zlat-
nog soka, koloidno-hemijske prirode,
koristi se u laboratorijskoj dijagnostici
neuroluesa kao metoda za ispitivanje
likvora; Gordonova r., ispitivanje pri-
sustva globulina i albumina u kimenoj
tenosti dodavanjem ovoj tenosti malo
rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje za-
muenosti ili taloga posle jednog sata
dokazuje prisustvo albumina i globuli-
na; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.;
Hangerova r., r. za dokazivanje posto-
janja oteenja jetre. U takvom sluaju
bolesnikov serum izaziva flokulaciju u
emulziji cefalina i holesterola; Hayova
r., r. za dokazivanje prisustva unih
soli u mokrai pomou sumpornog cve-
ta, koji u tom sluaju potone; ako ovih
soli nema, sumpor se odrava na povr-
ini mokrae; Hechtova r., reakcija za
dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je
jedna modifikacija Wassermannove
reakcije; Hellerova r., reakcija za doka-
zivanje prisustva belanevine u mokrai
pomou azotne kiseline na koju se dodaje
mokraa. Ako u njoj ima belanevi-na,
na dodirnoj povrini kiseline i mokrae
stvara se beo prsten usled zgrua-vanja
belanevine; Herxheimerva r.,
prolazno pogoranje postojeih sifilis-
nih pojava pod dejstvom prvih injekcija
nekog antisifilisnog leka; Hindenlan-
gova r., stvaranje belog mu tea ili talo-
ga kada se mokrai koja sadri belane-
vine doda metafosforna kiselina; imu-
677
reakcija reakcija

noreakcija, reakcija izmeu nekog an-
tigena i odgovarajueg antitela; Jacob-
sthalova r., r. za dokazivanje postojanja
sifilisa; (1) pojava taloga pri meanju se-
ruma obolelog od sifilisa s alkoholnim
ekstraktom jetre. Talog se ispituje u
tamnom polju. Sin. optika serodijagno-
za sifilisa; (2) modifikacija Wasserman-
nove r., koja se izvodi na niskoj tempe-
raturi; Kahnova r., vrsta flokulacione
reakcije za dijagnostikovanje sifilisa.
Serum sifilistiara pomean u odree-
nim odnosima s Kahnovim antigenom,
mukan i inkubiran po propisu, poka-
zuje vidljivu precipitaciju (za razliku od
seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. po-
zitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova
r., modifikacija Wassermannove reakcije
vezivanja komplementa za sifilis;
ksantoproteinska r., dodavanjem vrele
koncentrovane azotne kiseline rast-
vorima koji sadre ksantoproteine na-
staju uta aromatika nitro-jedinjenja;
dodatkom amonijaka ili natrijum-
hidroksida uta boja prelazi u naran-
dastu; Legalova r., reakcija kojom se
dokazuje prisustvo acetona u mokrai:
pojava crvene boje u mokrai pri dodav
vanju nekog alkalnog hidroksida i natri-
jum-nitroprusida, koja se pojaava do-
datkom siretne kiseline; leukemoina
r,, krvna slika koja lii na leukemiju,
koja, meutim, nije izazvana leukemi-
kim promenama u hematopoeznim tki-
vima; Liebenova r., reakcija za dokazi-
vanje acetona u mokrai. Ako mokraa
sadri acetona, dodavanjem rastvora
kalijum-hidroksida i rastvora kalijum-
jodida stvara se jodoform; limfatika
r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reago-
vanje limfocitnog tkiva poveanjem
broja limfocita u perifernoj krvi u raz-
nim akutnim i hroninim infekcijama i
izvesnim intoksikacijama. Sin. Hmfati-
ka reakcija; lokalna r., r. na mestu in-
fekcije; Mantouxova r., tuberkulinski,
intradermni test, koji ukazuje na posto-
janje tuberkulozne lezije negde u orga-
nizmu; Melnickeova r., vrsta flokula-
cione reakcije za dokazivanje sifilisa u
ljudi. Kao antigen slui ekstrakt konj-
skog srca spravljen na specijalan nain.
Meinicke je opisao i druge reakcije za
dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistrava-
nja po Meinickeu, tzv. Klrungs-test, za
koji se upotrebljava ekstrakt goveeg
srca spravljen na specijalan nain;
Middlebrook-Dubosova r., seroloki
test za dokazivanje tuberkuloze; Milio-
nova n, r. za dokazivanje belanevina
koje sadre aromatine aminokiseline
sa hidroksilnom grupom u svom mole-
kulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisust-
vu ovih kiselina, dodavanjem Millono-
vog reagensa pojavljuje se crvepa boja;
nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod
crisis); Nonne-Apeltova r., zamuenje
pri dodavanju zasienog rastvora amo-
nijum-sulfata cerebrospinalnoj tenosti
kad ova sadri globuline. Dobiva se u
sluajevima zapaljenja u centralnom
nervnom sistemu. Sin. globulinska r.;
Nylanderova r., r. za dokazivanje ee-
ra u mokrai. Izvodi se dodavanjem Ny-
landerovog reagensa (bizmut-subnitrat
i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru
natrijum-hidroksida) mokrai, koja se
potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje
ili crnog taloga (elementarni bizmut)
dokazuje prisustvo neke reduktivne
supstancije u mokrai (najee gliko-
ze); Obermeyerova r., r. za utvrivanje
prisustva indikana u mokrai. Mokrai
se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i
profiltruje. Filtratu se doda Obermeye-
rov reagens (koncentrovana hlorovodo-
nina kiselina koja sadri malo feri-hlo-
rida). Ako mokraa sadri indikana, na-
staje tamnoplava boja, koja se moe ek-
strahovati hloroformom; oksiazna r.,
pojava tamnoplavih granulacija u mije-
loidnim elijama obojenim alfa-nafto-
lom; Pandyjeva r., reakcija za dokaziva-
nje prisustva globulina u cerebrpspinal-
noj tenosti pomou razblaenog rast-
vora fenola. Ako se stavljanjem jedne
kapi likvora u rastvor fenola na stakle-
nu plou ne stvori talog u roku od 5 se-
kundi, reakcija je negativna; Paul-un-
nellova r., reakcija koja se zasniva na
dokazivanju heterofilnih antitela pomo-
u eritrocita ovna. Seroloki test za di-
jagnozu infektivne mononukleoze; pe-
roksidazna r., tamnoplavo oboljenje
678
reakcija reakcija

zrnaca u leukocitima mijeloidne loze
kada se oboje bojom koja sadri natri-
jum-nitroprusida, benzidina, baznog
fuksina i vodonik-peroksida; PeUen-
kofferova r., r. za dokazivanje prisust-
va unih kiselina u mokrai. Ako mok-
raa sadri une kiseline, pojavljuje se
purpurnocrvena boja kad se kap mok-
rae stavi u meavinu eera i sumpor-
ne kiseline. P.r. nije specifina za une
kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mi-
jelin; precipitacinska r., seroloka
reakcija izmeu rastvorljivih, neelij-
skih antigena (precipitinogena) i antite-
Ia (precipitina), koja se manifestuje ob-
razovanjem finog, prainastog precipi-
tata; precipitinska r., vidljivo taloenje
kompleksa antigen-antitelo kad se do-
vedu u dodir rastvor antigena i odgova-
rajue antitelo. P.r. moe da se koristi u
svrhu dokazivanja prisustva malih koli-
ina antigena pomou specifinog pre-
cipitirajueg seruma (npr. dokazivanje
ivotinjskog porekla krvnih mrlja u sud-
skomedicinskom vetaenju), i obrnu-
to; Rinneova reakcija, v. test; Rivalti-
na r., r. kojom moe da se utvrdi da Ii je
neka tenost eksudat ili transudat; Sa-
chs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r.
za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. za-
sniva se na pojavi flokulacije kada se u
odreenim odnosima pomeaju serum
sifilitiara i ekstrakt goveeg srca po-
mean sa holesterinom; Sachs-Witeb-
skyjeva r., v. citochol-reakcija; Sch-
lesingerova r., reakcija za dokazi-
vanje prisustva urobilina u mokrai po-
mou zasienog rastvora cink-hlorida u
apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste
fluorescencije u filtratu ukazuje na
prisustvo urobilina; Selivanovljeva r.,
reakcija za utvrivanje prisustva fruk-
toze u mokrai pomou rastvora rezor-
cinola u koncentrovanoj hlorovodoni-
noj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda
se u pojavi burgundskog crvenila; Ta-
kata-Araina r., fiokulaciona r. za funk-
ciono ispitivanje jetre pregledom seru-
ma i za dokazivanje postojanja sifilisa
centralnog nervnog sistema i bakterij-
skih meningitisa pregledom cerebros-
pinalne tenosti; Trommerova r., reak-
cija za dokazivanje prisustva glikoze u
mokrai. Na dva dela mokrae doda se
jedan deo natrijum-hidroksida i kap po
kap vrlo razblaenog bakar-sulfata i sve
se prokuva. Ako u mokrai ima glikoze,
stvara se narandastocrven talog; Uffel-
mannova r., reakcija za dokazivanje
prisustva mlene kiseline u eludac-
nom sadraju, kome se dodaje nekoliko
kapi reagensa koji sadri tri kapi feri
-nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvo-
ra fenola i 20 ml vode. U prisustvu mle-
ne kiseline nastaje uto obojenje, dok
hlorovodonina kiselina obezbojava
ovu meavinu; r. vezivanja komple-
menta, pojava kada se antigen vezuje s
odgovarajuim antitelom u prisustvu
komplementa, pri emu dolazi do vezi-
vanja komplementa na kompleks anti-
gen-antitelo. Naknadno dodavanje (po-
mou odgovarajueg antitela) senzibili-
zovanih eritrocita ovakvom sistemu
moe da poslui za dokazivanje odsust-
va ili prisustva slobodnog komplementa
u sistemu. Ako je komplement bio vezan
za kompleks antigen-antitelo, tj. ako
nema slobodnog komplementa u
sistemu, senzibilizovani eritrociti osta-
e nepromenjeni. U protivnom sluaju,
tj. ako se komplement nije vezao ve je
ostao slobodan, posle dodavanja senzi-
bilizovanih eritrocita nastae hemoliza.
Princip ovakvog vezivanja komplementa
iskoriuje se u raznim reakcijama za
dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u
Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa;
Waaler-Roseova r., slui u prvom redu
za seroloku dijagnozu reumatizma, a
koristi se i za dijagnozu drugih sekvela
streptokokoza; Wassermannova r.,
reakcija vezivanja komplementa za do-
kazivanje antitela koja su karakteristi-
na za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi
u meavini seruma s odgovarajuim an-
tigenom u prisustvu komplementa. U
sluaju kada je serum negativan prisutni
komplement ostaje neutroen i dovodi
do hemolize naknadno dodatih senzi-
bilisanih eritrocita ovce (meavina ovi-
jih eritrocita s odgovarajuom kolii-
nom hemolizina). U sluaju kada je se-
rum pozitivan nastaje specifino veziva-
679
reakcija receptor

nje antigena s antitelima iz pozitivnog
seruma, pri emu se troi prisutni kom-
plement i zbog toga naknadno dodata
suspenzija eritrocita ostaje neprome-
njena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za
izvoenje ove reakcije pripremaju se od
goveeg srca i drugog materijala koji
nema etioloke veze ;sa sifilisom, zbog
toga ovu reakciju moemo ubrojati u se-
roloke reakcije sluajnog specificiteta;
Weichbrodtova r., r. za odreivanje
globulina u likvoru pomou rastvora
merkuri-hlorida (sublimata). Zamaglje-
nje ili opalescencija ukazuju na prisust-
vo globulina; Weil-Felixova r., speci-
fina aglutinacija loze OX19 klice Pro-
teus vulgaris serumom bolesnika i re-
konvalescenata od pegavca. Slui za se-
roloku dijagnozu pegavca; Weltman-
nova r., flokulaciona r. za dokazivanje
patolokih "globulina u serumu (obolje-
nja jetre); Widalova r., izvoenje aglu-
tinacione reakcije u serumu osoba za
koje se sumnja da imaju crevne infekci-
je (veinom iz grupe Salmonella). W.r.
izvodi se stavljanjem u nizove epruveta
sve veih razblaenja sumnjivog seruma
i u svaki red epruveta po jedne vrste
suspenzije bakterija. Posle inkubacije
rezultat se ita lupom ili slobodnim
okom i izraava se titrovima, tj. ozna-
kom onog razblaenja u kome je jo jas-
no vidljiva aglutinacija odgovarajuih
bakterija; Wrightova r., tip aglutinaci-
je, upotrebljava se za seroloku dijagno-
zu bruceloze; r. enica/v. refleks enica;
arina r., r. koja se javlja u aritu in-
fekcije ili oko njega i moe izazvati gene-
ralizaciju ili proirenje ranije ogranie-
ne infekcije. Nastaje kada u organizam
prirodnim ili vetakim putem prodru
antigeni koji su srodni antigenskoj gra-
i onih uzrokovaa koji su\izazvali ari-
nu infekciju.
reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da
reaguje.
reamputacija, amputacija, izvrena iznad
mesta ranije amputacije oiekog organa,
obino ekstremiteta. Vri se zbog nep-
ravilno izvedene prvobitne amputacije
ili napredovanja patolokog procesa.
reanimacija, sve terapijske mere koje se
preduzimaju u bolesnika u koga su i-
votne funkcije ugroene.
reanimator, svaki lekar, obino anestezio-
log u hirurkoj ustanovi, koji sprovodi
terapijske mere reanimacije. V. reani-
macija.
rebarni, v. costalis.
rebound-fenomen (u neurologiji), pore-
meaj naglog zaustavljanja pokreta u
sluajevima oboljenja malog mozga.
Sin. Stewart-Holmesov znak.
rebro, v. co s ta.
recenter paratus, u lekarskim receptima
znai svee spravljen.
receptaculum seminis, semeno smesti-
te, zadnji usminski pag.
receptor, prijemnik, elija, deo elije ili
specifina formacija ija se uloga sastoji
od primanja nadraaja koji deluju na or-
ganizam iz spoljne sredine ili od samog
organizma. Od receptora, pod dejstvom
odreene tzv. adekvatne drai, odnosno
odreenog oblika energije, stvara se re-
ceptorski potencijal koji prelazi u nerv-
ne podsticaje, koji se putem senzitivnih
puteva sprovode do modane kore to
izaziva nastajanje oseaja. Nervne pod-
sticaje stvorene receptorima, moe izaz-
vati i nastajanje direktnog motornog
odgovora preko centara koji se mogu
nalaziti u raznim delovima CNS. Prema
obliku energije za koje je receptor najo-
setljiviji receptori se klasifikuju u: me<-
hanoreceptore, termoreceptore, elek-
tromagnetske receptore, hemorecepto-
re i nocireceptore. Prema mestu gde se
nalaze receptori se dele na: eksterore-
ceptore, interoreeptore, propriorecep-
tore itd.; r. za antigen, hemijske grupe
na povrini limfocita za koje se vezuje
moiekul antigena. Receptori na B-limfo-
citima su imunoglobulini, dok je hemij-
ska priroda receptora na T-limfocitima
jo nejasna; r. za Fc-fragment imunog-
lobulina, oni vezuju Fc-fragment IgG.
Prisutni su na B-limfocitima, aktivisa-
nim T-limfocitima i elijama mijeloid-
nog porekla. Dokazuju se stvaranjem
rozeta sa senzibilisanim eritrocitima
(eritrociti ovce za koje su vezana IgG--
antitela). V. rozete. Nisu imunoglobulin-
680
receptom! nervi redox-sistem

ske prirode; r. za !complement, vezuju
C3 (v. komplement). Prisutni su na povr-
ini B-limfocita, polimorfonuklearnim
leukocitima i makrofazima. Dokazuju se
stvaranjem EAC-rozeta (sastoji se iz
eritrocita, IgM-antitela i komplemen-
ta). V. rozete. Nisu imunoglobulinske
prirode.
receptorni nervi, v. nervus.
receptum, recept, pismeno uputstvo za
spravljanje leka koje lekar daje apote-
karu. V. formula.
receptura, uenje o propisivanju lekova.
recesivan, gen ije se dejstvo ispoljava
samo u homozigotnom stanju. U hetero-
zigota je njegov efekat maskiran feno-
tipskim dejstvom drugog, dominantnog
gena u tom alelskom paru. Izraz rece-
sivan upotrebljava se danas i za ozna-
ku gena i za oznaku obeleja.
recessus, pag, dep, npr. recessus costo-
diaphragmaticus, donji, preanorebar-
ni pag pleure; r. epitympanicus, gor-
nji sprat bubanjske duplje.
recipe, uzmi; deo u lekarskom receptu
koji se naziva invocatio ili praepositio, i
koji se, obino, pie skraeno Rp.
reciprona translokacija, v. translocatio.
Recklinghausenova bolest, v. bolest.
recombinatio, rekombinacija, stvaranje
nove kombinacije gena izmenom gen-
skog materijala izmeu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
recon, v. muton.
recrudescentia, rekrudescencija, pogor-
anje, ponovna pojava simptoma i zna-
kova nekog oboljenja posle privreme-
nog poboljanja. Dok se r. moe javiti
posle nekoliko dana ili nedelja, recidiv
se javlja posle dueg vremena.
rectalgia, v. proctalgia.
rectalis, rektalan, koji pripada rektumu ili
se odnosi na njega. Npr. rektalna tem-
peratura, telesna temperatura merena
u rektumu; rektalni pregled, pregled
rektuma (palpacijom, rektoskopom) ili
pregled rektalnim putem nekog drugog
organa, npr. prostate, Douglasovog pa-
ga, prednje strane krsne kosti itd.
rectificatio, rektifikacija, u genetici spon-
tano normalizevanje poremeaja u po-
gledu broja gena koji reguliu sintezu
RNK, koje se deava u potomaka genski
izmenjenih jedinki nekih niih vrsta.
rectificatus, rektifikovan, preien.
rectitis, v. proctitis.
rectoperineorrhaphia, rektoperineorafi-
ja, plastika reparacija rektuma i mara
zbog prolapsa mara i rektuma.
rectoromanoscopia, rektoromanoskopi-
ja, endoskopski pregled rektuma i sig-
moidnog kolona. V. endoscopia, rektoro-
manoskop.
rectosigmoidectomia, rektosigmoidek-
tomija, odstranjenje rektuma i sigmoid-
nog kolona hirurkim putem, obino
zbog karcinoma,
rectourethralis, rektouretralan, koji pri-
pada ili stvara komunikaciju izmeu
rektuma i uretre, npr. rektouretraina
fistula.
rectovaginalis, rektovaginalan, koji pri-
pada ili stvara komunikaciju izmeu
rektuma i vagine, npr. rektovaginalna
fistula.
rectovesicalis, rektovezikalan, koji se od-
nosi na rektum i mokranu beiku, npr.
rektovezikalna fistula.
rectum, rektum, zadnje crevo, marno
erevo, v. intestinum.
rectus, prav, npr. m. rectus femoris, pravi
butni mii.
recuperatio, rekuperacija, oporavljenje,
popravka, osnaenje.
recurrens, rekurentan, povratan, npr.
nervus laryngeus recurrens, grkljanski
povratni ivac.
redislocatio, redi lokacija, ponovni pore-
meaj poloaja prethodne redukcije
preloma.
redni broj atoma Z, v. atomski broj Z.
redoksaze, enzimi iz grupe dezmolaza
koji katalizuju oksidoreduktivne proce-
se, tj. koje izvesnim jedinjenjima oduzi-
maju vodonik ga u njih unose. Redok-
saze su citohromoksidaza, citohromi,
katalaza, peroksidaza, fenoloksidaze,
uti disajni enzim i dehidraze.
redox-sistem, hemijski sistem koji se sa-
stoji od dve supstancije koje se oksida-
cijom ili redukcijom preobraaju jedna
u drugu. Npr., askorbinska kiselina se
oksidacijom preobraa u dehidroaskor-
binsku kiselinu, a ova se redukcijom
681
redressement
refleks

preobraa u askorbinsku kiselinu. Ove
dve kiseline sainjavaju jedan redox-sis-
tem.
redressement, (fr.) redresman, (1) drugo
ili ponavljano stavljanje zavoja; (2) isp-
ravljanje deformiteta; r. force, primena
snage radi ispravljanja deformacije,
npr. iaenog kolena.
reductio, redukcija, svoenje, smanjenje,
(hem.) oduzimanje kiseonika ili dodava-
nje vodonika nekoj supstanciji ili, opti-
je, smanjivanje broja pozitivnih ili pove-
avanje broja negativnih naelektrisanja
(primanje elektrona) u jednom atomu;
(hir.) pri leenju fraktura, vraanje frag-
menata kosti u poloaj potreban za pra-
vilno sraenje; pri iaenju, vraanje
iaenog kraja kosti u normalan polo-
aj; pri leenju hernija, vraanje prodr-
log organa ili njegovog dela kroz neki
nenormalan otvor.
reductum, redukovan, npr. ferrum reduc-
tum, redukovano gvoe.
redukcija, v. reductio; r. hromosoma, v.
hromosomi.
redukciona deoba, prva mejozna deoba u
kojoj se diploidan broj hromosoma
smanjuje na haploidan broj.
redukovana penetracija, v. penetratio.
reduktaza, enzim koji katalizuje redukci-
ju izvesnih hemijskih jedinjenja.
Reed-Sternbergova elija, v. elija.
reedukacija, preobuavanje, somatski ili
psihiki, a najee psihosomatski obo-
lele osobe, kroz sisteme specijalno
odabranih mera, kako bi se potpuno ili
delom ponovo osposobile za neki pro-
duktivan rad.
refleks, odgovor efektora na draenje re-
ceptora. Moe se izraziti kontrakcijom
miia, sekrecijom lezda. Fizioloki
supstrat r. je refleksni luk koji se sastoji
od: receptora, ushodnog (aferentnog)
vlakna, centra (sinapse), nishodnog
(eferentnog) nervnog vlakna i efektora
(mii ili lezda). R. se, prema tome da Ii
su uroeni ili steeni tokom ivota, dele
na uslovljene i uroene; prema broju si-
napsi u refleksnom luku: na mono- i po-
lisinaptike; prema mestu gde su sme-
tene sinapse: spinalni, bulbarni, mezen-
cefalini i kortikalni i dr. V. refleksni
luk; abdominalni r., v. trbuni r.; Ahi-
lov r., kontrakcija lista na nozi usled is-
tezanja miia udarcem po A. tetivi.
Centar je u kimenoj modini od Ls do
82; r. akomodacije, suavanje enka
pri gledanju na blizinu; akustikopal-
pebralni r., trzaj onih kapaka na oba
oka, koji se javlja kad se uje iznenadni
kratkotrajni akustiki fenomen blizu
uha (npr. udarac dlanom o dlan). Koris-
tan je u otkrivanju simulirane gluvoe;
Bainbridgeov r., refleksno poveanje
frekvencije srca koje nastaje pri povea-
nju krvnog pritiska u upljim venama i
desnoj pretkomori u cilju otklanjanja
vika krvi iz vena i desne pretkomore;
bezuslovni r., uroeni refleks svoj-
stven za ivotinjsku vrstu; odreen je
svojstvima i funkcijom niih delova cen-
tralnog nervnog sistema; r. bicepsa,
kontrakcija toga miia pri udaru na
njegovu tetivu (lacertus fibrosus); bra-
hioradijalni r., savijanje ruke u laktu na
udar po donjem delu podlaktice, odgo-
varajui radijusu; bulbusni r., uspore-
nje srane radnje izazvano pritiskom na
one jabuice. To usporenje je pri vago-
toniji vrlo izraeno. V. vagotonija; defe-
kacioni r., refleksno pranjenje crva.
Refleksni centar nalazi se u slabinskom
i krsnom delu kimene modine. V. de-
fecatio; duodenokolonski refleks, pe-
ristaltiki talasi u debelom crevu kao
posledica rastezanja dvanaestopala-
nog creva. Nastaju 2-3 puta dnevno, i to
u toku prvog sata posle uzimanja hrane.
Odigravaju se, mada znatno slabije, i po-
sle uklanjanja vegetativnih ivaca, to
znai da se refleks ostvaruje putem
mienterikog spleta; Golgijev tetivni
r., naglo i kratkotrajno poputanje to-
nusa skeletnog miia koje nastaje pri
snanom istezanju miia i koje dovodi
do razdraenja Golgijevog tetivnog apa-
rata; gustolakrimalni r., luenje suza
draenjem ula ukusa. U sluajevima
hronine oduzetosti obraznog ivca (n.
facialis) ponekad dolazi do luenja vee
koliine suza pri jelu (tzv. fenomen kro-
kodilskih guza). Objanjenje ovog ref-
leksa jo nije dato; Hering-Breuerov r.,
omoguava smenjivanje udisanja i izdi-
682
refleks refleks

sanja. Pri rastezanju plua dolazi do raz-
draenja receptora u pluima, od kojih
se vlaknima vagusa prenose impulsi u
izduenu modinu i inhibira se centar
za udisanje. Pri izdisaju prestaje razdra-
enje receptora a time i inhibicija tog
centra; hvatanja r., prisilno hvatanje
svega to dotakne dlan - pojava osloba-
anja od inhibitorne funkcije polova,
eonih renjeva; karotidnog sinusa r.,
(Czermakov opit)^ refleksno (preko va-
gusa) usporavanje pulsa usled nadrae-
nja preko presoreceptora u zidovima
karotidnog sinusa pri pritisku na karo-
tidnu arteriju iznad gornje ivice ster-
nokleidomastoidnog miia; konjunktiv-
ni r., zatvaranje onih kapaka usled
nadraenja konjunktive. Refleksni luk
ide: n. trigeminus-bulbus-n. facialis.
Gasi se samo u dubokoj komi i u naj-
dubljoj narkozi; r. konvergencije, kon-
vergencija onih jabuica pri obavlja-
nju akomodacije; kornealni r., zatvara-
nje onih kapaka pri dodiru ronjae.
Aferentni krak je n. trigeminus, eferent-
ni n. facialis, a refleksni centar je u bul-
busu; koni r,, refleksi izazvani drae-
njem koe. Spadaju u eksteroreceptivne
reflekse. Najvaniji su trbuni i plantar-
ni refleks. Promene konog refleksa go-
vore za oteenje funkcije piramidnog
aparata; kremasterski r., podizanje se-
menika usled kontrakcije kremaster-
skog miia pri draenju koe unutra-
nje povrine butine s iste strane; labi-
rintni r., refleksni uticaj dranja glave
prema telu i njenog poloaja u prostoru
na napetost (tonus) miia; mandibu-
larni r., koji se izaziva naglim zateza-
njem miia vataa (m. masseter), to
se postie udarcem ekia po bradi. Po-
jaan je pri pseudobulbarnoj paralizi;
maseterski r., v. mandibularni r., neus-
!ovijeni r., refleks iji se mahanizam
moe smatrati uroenim, jer nastajanje
takvog refleksa ne zavisi od prethodnog
iskustva. V. uslovljeni r.; odbrambeni
r koji slui odbrani organizma, npr. ko-
njunktivalni i kornealni refleks; okulo-
kardijalni r., refleksno nadraenje va-
gusa koje se izaziva pritiskivanjem o-
nih jabuica prstima. Izazivanjem ovog
refleksa moe ponekad da se zaustavi
napad paroksizmalne tahikardije; pal-
momentalni r., kontrakcija m. mentali-
sa na draenje koe dlana - znak dezin-
hibicije kortikalnog predstavnitva u
precentraUioj vijuzi pri trpljenju us-
led poremeaja cirkulacije; patelarni
r., duboki refleks izazvan naglim isteza-
njem etvoroglavog miia (m. quadri-
ceps femoris), koji se postie kratkim
udarom po ligamentu patele. Efekat je
opruanje potkolenice kontrakcijom
kvadricepsa. Refleksni centar je u
La-Jx periostni r., zastareo naziv za
duboke reflekse koji se dobiju udarcem
po kosti (periostu). U sutini se i tu po-
stie istezanje miia, koje je adekvatan
nadraaj za.duboki refleks; pilorusni r.,
refleksno zatvaranje i otvaranje piloru-
sa pod uticajem nadraivanja (naroito
hemijskog) sluznice eluca i duodenu-
ma; pronatorni r. pronacija podlaktice
izazvana udarcem po volarnoj (ventral-
noj) strani radijusa ili dorzalnoj strani
ulne. P.r. je pojaan pri oteenju pira-
midnog puta; psihogalvanski r., reflek-
sna reakcija izazvana endosomatskim
procesom. Sastoji se u pokretu galvano-
metrijske ice (igle) kad se galvanska
baterija spoji s jedne strane s galvano-
metrom a s druge strane s ispitivanom
osobom, pa se ova nadrai nekom ul-
nom ili psihikom drai; r. puenja, po-
jaan miini refleks m. orbicularisa
oris - znak centralne dezinhibicije; pu-
pilarni r., v. refleks enica; Rossolimov
r., plantarna fleksija svih prstiju na nozi
osim velikog koja nastaje usled brzog
udara po jagodici istih prstiju. Znak je
povrede piramidnog puta; skrotalni r.,
kontrakcija dartosnog omotaa pri dra-
enju koe monica. Nema klinikog
znaaja; tetivni r., naziv za duboki ref-
leks koji se izaziva udarom po miinoj
tetivi i usled kojeg nastaje istezanje mi-
ia koje je specifina dra za refleks. V.
refleks; trbuni r., kontrakcija miia tr-
bunog zida koja nastaje usled draenja
koe na trbuhu. Trbuni refleks ukazuje
ne samo na to da je kimena modina
od 8. do 12. torakalnog segmenta u redu
nego i na to da je i piramidni put ispra-
683
refleksna halucinacija regeneracija

van. Sin. dbdominalni refleks; r. tricep-
sa, kontrakcija ovog miia na udar po
laktu iznad olekranona; uslovljeni r.
nastaju na osnovu uroenih, refleksa i
njihova odlika je da su privremeni, te se
gube ako nisu potkrepljivani delova-
njem na organizam drai koja dovodi do
uroenog refleksa. Materijalna baza us-
lovljencg refleksa je stvaranje privre-
menih veza izmeu delova modane
kore, u koje pristiu impulsi receptora
na koje deluje dra koja dovodi do uro-
enog refleksa i signali s receptora na
koje deluje dra koja treba da posle us-
lovljavanja dovede do efekta svojstve-
nog za uroeni refleks. Osniva uenja
o u.r. je ruski fiziolog J. P. Pavlov; r. e-
nica refleksno suavanje enica. Moe
nastati na dva naina: refleks enica na
svetlost, brzo i jako suavanje obeju e-
nica ako se makar i jedna naglo osvetli
dovoljno jakom svetlou; direktni ref-
leks na svetlost, nastaje pri osvetljava-
nju istog oka; indirektni refleks, pri os-
vetljavanju jednog oka dolazi do sue-
nja enice drugog; konsenzualni refleks.
refleksna halucinacija, v. synaesthesia.
refleksni, koji se odnosi na refleks; r. cen-
tar, v. centar; r. luk, anatomska spona
izmeu receptora i efektora nekog ref-
leksa. Sastoji se od aferentnog (centri-
petalnog) kraka, refleksnog centra (si-
napse), eferentnog kraka. V. refleks.
reflektor, eoni, konkavno ogledalo ko-
jim se s vetakog izvora svetlosti ref-
lektuje svetio u telesne upljine prili-
kom pregleda uha, grla ili nosa. Otvor u
sredini ogledala dozvoljava lekaru da
svojim okom prati centralni zrak svet-
losti. Gledanje je monokularno, pa us-
led toga ne daje sliku u tri dimenzije. Za
operacijske poduhvate upotrebljavaju
se eona ogledala s malim elektrinim
sijalicama.
reflux, refluks, vraanje toka tenosti
unatrag; r. gastrooesophagealis, gast-
roezofagusni refluks, prelaenje elu-
danog soka u jednjak, praeno gorui-
com; r. hepatojugularis, hepatojugu-
larni refluks, rastezanje jugularnih vena
pri pritisku na jetru, koje govori za insu-
ficijenciju desnog srca.
refluxio, refluksija, vraanje sekreta i ek-
skreta u cevastim organima; uretrove-
zikulni diferencijalni r., vraanje te-
nosti, sperme ili ubrizgane materije ili
tenosti iz zadnje uretre u genitalni sis-
tem; vezikoureteralni r., vraanje
mokrae iz mokrane beike u ureter.
Sin. vezikoureteralna regurgitacija.
refracta dosis, v. dosis refracta.
refractio, refrakcija, prelamanje, menja-
nje pravca svetlosnog zraka prilikom
prelaska iz optiki rede u optiki guu
sredinu kada menja svoj pravac kreta-
nja, tj. prelama se. Refrakcija oka je od-
nos izmeu prelomne moi oka i njego-
ve duine, ali pri iskljuenoj akomoda-
ciji. V. ametropia.
refrakcione anomalije, v. refrakcija.
refraktaran, koji ne reaguje na nadraaj na
koji se moe uticati leenjem.
refraktarna faza, period smanjene ili po-
tpune nenadraljivosti posle prethod-
nog razdraenja miia ili nerva (rela-
tivna i apsolutna r.f.).
refraktometar, (oft.) aparat za odreiva-
nje refrakcije oka.
refraktometrija, odreivanje refrakcije
oka pomou refraktometra.
refrigeracija, (1) rashlaenje, primena
niske temperature radi spreavanja po-
rasta razvoja i delovanja bakterija u hra-
ni. Zaustavlja se delovanje enzima i he-
mijska promena hrane. Ne menja se
hranljiva vrednost, miris i ukus namir-
nica; (2) rashlaenje, oteenje organiz-
ma koje nastaje kada je ceo izloen due
vreme uticaju vrlo niske temperature, a
nije zatien. Pri tome se sputa tempe-
ratura organizma do na 30 i nie (hy-
pothermia). Obino na telesnoj tempe-
raturi oveka nioj od 30 nastupa smrt
usled sve veeg smanjenja funkcija svih
elija organizma, disanja, akcije srca itd.
i nastupa smrt.
regeneracija, v. regeneratio; r. fizioloka,
stalno obnavljanje elija i elemenata
tkiva koji se tokom ivota razgrade (erit-
rociti, leukociti, epitelne elije koe,
epitelne elije creva itd.).
684
regenerat
regio

regenerat, v. regeneratio.
regeneratio, sposobnost svih bia da na
mesto odvojenog dela tela obrazuju
novi deo, elije, tkiva i organe od rezerv-
nih elija koje su zadrale razvojne spo-
sobnosti (v. histiocitoblasti); akciden-
talna ili regenerativna r,, razvija se po-
sle oteenja (traume) tela, a novoobra-
zujua tvorevina je regenerat. Regenera-
cija moe biti potpuna i savrena ako
nastali deo odgovara po grai i funkciji
izgubljenom delu; atipina, nepotpuna
r., kad je oteenje nedovoljno zacelje-
no te regenerat ne odgovara izgublje-
nom delu; elijska r., zbiva se posle po-
vrede elijskog tela ili elijskih produ-
etaka; embrionalna r., javlja se u toku
individualnog razvia na embrionima i
fetusima; fizioloka r., jeste stalno ob-
navljanje u toku ivota istroenih elija,
tkiva i organa (elija krvi, crevnih elija,
tj. enterocita, pokoice, koe, sluznice
materice u toku menstruacionog ciklu-
sa, kose, dlaka, lezda i dr.); patoloka
r., nastaje posle nekog patolokog pro-
cesa (izumiranja elija ili tkiva nekroze,
gnojenja i dr.); preterana r., hiperrege-
ne racija, to je ako se razvije vie tkiva
ili delova; r. regenerata, javlja se u toku
regenerativnog razvia na regeneratu.
Ishod regeneracionog procesa zavisi od
unutranjih i spoljanjih inilaca: od ve-
liine povrede i regeneracionog materi-
jala, uticaja ivanog sistema, od stepe-
na diferenciranosti elija i tkiva, staros-
ti, uhranjenosti, mogunosti breg us-
postavljanja krvotoka, uticaja hemijskih
i fizikih faktora sredine i dr.
regio, predeo, oblast, topografski predeo
ovejeg tela; pl. regiones, predeli; r.
analis, marni predeo, zadnji deo mei-
ce; r. antebrachii, predeo podlaktice,
izmeu lakta i ake (r. antebrachii ante-
rior, r. antebrachii posterior); r. axilla-
ris, pazuni predeo, izmeu korena
ruke i grudnog koa. Sadri pazunu
jamu (fossa axillaris) s krvnim sudovi-
ma, ivcima i limfnim lezdama; r. brac-
hii, predeo nadlaktice izmeu ramena i
lakta (r. brachii anterior, r. brachii po-
sterior); r. colli, predeo vrata izmeu
glave i grudnog koa (r. colli anterior, r.
colli lateralis, r. colli posterior); r. cru-
ris, predeo potkolenice izmeu kolena
i stopala (r. cruris anterior, f. cruris po-
sterior); r. cubiti, predeo lakta izmeu
nadlaktice i podlaktice (r. cubiti ante-
rior, r. cubiti posterior). Prednji predeo
lakta ima lakatnu jamu (fossa cubitalis);
r. deltoidea, deltasti predeo obuhvata
deo ramena s deltastim miiem; r. epi-
gastrica, srednji deo gornjeg sprata tr-
buha, izmeu pupka i grudne kosti; r.
femoris, predeo buta izmeu kuka i ko-
lena (r. femoris anterior, r. femoris po-
sterior). Prednji predeo ima trougao
(trigonum femorale Scarpae), v. trigo-
num; r. genus, predeo kolena izmeu
buta i potkolenice (r. genus anterior, r.
genus posterior). Zadnji predeo ima za-
kolensku jamu (fossa poplitea) s krvnim
sudovima i ivcima; r. glutea, sedalni
predeo na zadnjoj strani kuka; r. hy-
pochondriaca, hipohondriki predeo,
podrebarje, boni deo epigastrijuma (r.
hypochondriaca dextra, r. hypochond-
riaca sinistra); r. hypogastrica, sin. hy-
pogastrium, deo prednjeg trbunog zida
ispod bispinalne linije; r. infratempo-
ralis, podslepooni predeo, duboki
predeo lica koji obuhvata podslepoo-
nu (fossa infratemporalis) i krilastonep-
anu jamu (fossa pterygopalatina) s kr-
vnim sudovima i ivcima u njima; r. in-
guinalis, preponski predeo, boni deo
hipogastrijuma (r. inguinalis dextra, r.
inguinalis sinistra), sadri preponski
kanal (canalis inguinalis) jednu od sla-
bih taaka prednjeg trbunog zida; r. la-
teralis, boni predeo prednjeg trbu-
nog zida u mezogastrijumu (r. lateralis
dextra, r. lateralis sinistra); r. lumbalis,
slabinski predeo na zadnjem zidu trbu-
ha, od XII rebra do gornjih ivica karli-
ne i krsne kosti; r. mesogastrica, sred-
nji deo mezogastrijuma; r. parotideo-
masseterica, predeo parotidne lezde i
maseterikog miia, sadri parotidnu
lou (fossa parotidea) u kojoj su smete-
ni douna lezda, krvili sudovi, ivci i
limfne lezde; r. perinealis, meini
predeo. v. perineum; r. pubica, stidnja-
ni predeo, u sredini hipogastrijuma (r.
hypogastica); r. sacralis, krsni predeo,
685
regionalan rekombinant

odgovara krsnoj kosti; r. scapular is, lo-
patini predeo, obuhvata meke delove
koji pokrivaju lopaticu; r. sternoclei-
domastoidea, sternokleidomastoidni
predeo, obuhvata istoimeni mii s kr-
vnim sudovima i ivcima; r. tempora-
lis, slepooni predeo, obuhvata istoi-
meni mii i meke delove; r. umbilica-
Us, pupani predeo, srednji deo mezo-
gastrijuma (r. mesogastrica); r. uroge-
nitali, mokrane polni predeo, pred-
nji deo meice. V. perineum.
regionalan, koji se odnosi na odreeni
predeo.
regionalizacija zdravstvene zatite, or-
ganizacija zdravstva po regionima (ob-
lastima) razvijena po sutini i obimu
tako da moe obezbediti sve ili veinu
potreba zdravstvene zatite stanovnit-
va tih oblasti u miru (relativna autono-
mija), a u optenarodnoj odbrani ona je
jedan od bitnih elemenata u konceptu
organizacije zdravstva za potrebe sta-
novnitva i pripadnika oruanih snaga.
regionalni ileitis (enteritis), v. ileitis.
regurgitatio, regurgitacija, kretanje sadr-
aja upljih organa u pravcu suprotnom
od normalnog, npr. vraanje krvi iz lev
komore u levu pretkomoru usled insu-
ficijencije mitralnih zalistaka, zatim vra-
anje eludanog sadraja u usta, a bez
pokreta povraanja, prelaenje duode-
nalnog sadraja u eludac.
rehabilitacija, proces koji se sastoji od
preduzimanja jedne ili vie mera kojima
se pokuava vraanje radne sposobnosti
osobama u kojih je ta sposobnost ug-
roena bolestima, trovanjima ili povre-
dama. Cilj joj je da ukloni nastalu nes-
posobnost to je vie mogue, odnosno
da pomogne i da naui onesposobljene
da rade i ive koristei preostale spo-
sobnosti. Rehabilitacija je najee me-
dicinska, profesionalna i socijalna, a u
njoj uestvuju specijalisti raznih profe-
sija; r. donjovilinog zgloba po
Schwartzu, povratak normalne funkci-
je zgloba, uspostavljanje normalnog za-
griaja i spreavanje devijacije vilice po-
sebnim vebama miia vakaa.
Rehrmannova operacija, v. operatio.
Reichertova hrskavica, v. hioidni luk.
Reilovo ostrvo, ono predstavlja matini
reanj, jer od njega postaju sve bazalne
ganglije. Na medijalnoj strani hemisfer-
nih mehurova zadebljanjem nastaje am-
nionov bedem, zaetak naroite vijuge
(gyms fornicatus) ispred koga se nalazi
horiodno polje iz koga e se stvoriti Ao-
riodni splet bonih komora. U prednjem
zidu tlencefalona nastaje kao komisu-
ralna ploa iz koje se stvara uljevito telo
i providna pregrada.
reinfectio, reinfekcija, ponovna infekcija
istim ili srodnim prouzrokovaem.
reinnervatio, reinervacija, hirurka inter-
vencija u toku koje se presauje jedan
ivac da bi se povratila funkcija parali-
sanog miia.
Reissnerova opna, opna koja pregrauje
tremni od slunog sprata u unutra-
njem uhu.
reiteretur, neka se ponovi, izraz koji se
upotrebljava pri propisivanju recepata,
ako propisani lek apotekar treba pono-
vo da izda.
Reiterov sindrom, v. syndroma.
rejectio, rejekcija, odbacivanje, imuna
reakcija protiv presaenog tkiva; akut-
na r., javlja se estog dana i posle toga
se odbacivanje obavlja brzo. Odlika re-
jekcije je da presaeni organ gubi svoju
funkciju, da je praena bolom i otokom
uz leukocitozu i trombocitopeniju; hi-
perakutna r., nastaje neposredno posle
presaivanja usled prisustva ve ranije
stvorenih an ti tela to se odraava poja-
vom taloenja fibrina, zgomilavanja
trombocita i infiltracije neutrofilnih
leukocita; hronina r., odlikuje se po-
stupnim gubljenjem funkcije presae-
nog organa, a praena je manje burnim
znacima nego akutna i hiperakutna re-
jekcija.
reklinaciono gipsano korito, v. gipsano
korito.
rekombinacijska uestalost, broj re-
kombinanata na ukupan broj potom-
stva. Ova uestalost se koristi za proce-
njivanje interlokusnih rastojanja u gen-
skoj mapi.
rekombinant, nova elija ili jedinka na-
stala kao posledica rekombinacija.
686
rekonvalescentan remeium

rekonvalescentan, (1) koji se oporavlja
posle neke bolesti; (2) koji pripada re-
konvalescenciji, oporavljanju.
rekreacija, aktivnost, u prvom redu fizi-
ka, kojom se ovek bavi u dokolici i koja
doprinosi njegovoj razonodi i zabavi, ali
ima kao cilj podizanje ili odravanje
funkcionih, odbrambenih i mentalnih
sposobnosti organizma. Primenjuju se
isti oblici kretanja kao i u sportu, ali os-
novna pobuda nije pobeda, ve zabava,
iako se ni takmiarski momenat ne
moe zanemariti.
rekrutlranje jaine zvuka (Fowlerov fe-
nomen), pojava koja se javlja prilikom
audiometrijskog ispitivanja sluha: razli-
ka koja postoji izmeu jednog i drugog
uha u osetljivosti na tonski nadraaj pri
primeni slabijih intenziteta zvuka, gubi
se kad se upotrebljavaju jai intenziteti
tona.
rektalna anestezija, v. anaesthesia.
rektalna klizma, v. clysma.
rektalni pregled, v. rectalis.
rektalno hranjenje, alimentatio.
rektoromanoskop, prava metalna cev
snabdevena osvetljenjem i dodatkom za
naduvavanje debelog creva, koja slui
za pregled unutranje povrine rektu-
ma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia,
rectoromanoscopia (nepodesan termin).
rektoskop, prava metalna cev snabdeve-
na osvetljenjem i dodatkom za naduva-
vanje rektuma, koja slui za pregled
unutranje povrine rektuma. Dodatni
pribor mu je tipalica kojim se uzima
pare tkiva iz rektuma za histolokopa-
toloki pregled i elektrokauter za ispa-
ljivanje patolokih promena (polipa, ul-
ceracija itd.).
relaparotomia, relaparotomija, ponovno
otvaranje trbune duplje; rana r., po-
novno otvaranje trbune duplje dok se
bolesnik nalazi jo u hirurkoj ustanovi
posle laparotomije; pozna r., ponovno
otvaranje trbune duplje posle otpusta
bolesnika sa hirurke ustanove, esto
tek posle nekoliko meseci ili godina.
Obe se vre zbog komplikacija koje je i-
zazvala prvobitna operacija ili patoloki
proces.
relativna insuficijencija zalistaka, v. in-
sufficientio*
relativna limfocitoza, v. lymphocytosis.
relativna policitemija, v. polycythaemia.
relativna vlaga, v. vlaga.
relativna vlanost vazduha, v. vazduh.
relaxatio, relaksacija, (1) olabavljenje, po-
putanje zategnutosti; (2) smirivanje bo-
lova.
release faktori, (engl), proteinski inioci
preko kojih se sprovodi genska poruka
za odvajanje polipeptidnog lanca od ter-
minalne tRNK, odnosno za zavretak
sinteze kompletnog proteina. V. neu-
rohypophysis.
remedia claudena, lekovi veoma jakog
dejstva, oznaeni su u farmakopeji sa
dva krsta (-H-), uvaju se odvojeno od
ostalih lekova i pod kljuem; na
posudama u kojima se ovi lekovi
uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti
oznaen, be-lim slovima na crnom
polju, naziv lekova i najvea
pojedinana i dnevna doza.
remedia separanda, lekovi jakog dejstva,
oznaeni u farmakopeji jednim krstom
(+), uvaju se odvojeno od ostalih leko-
va, na posudama u kojima se ovi lekovi
uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti
oznaen crvenim slovima na belom po-
lju, naziv leka i najvea pojedinana i
dnevna doza.
remeium, remedijum, lek, sredstvo ili
postupak koji slui za leenje ili sprea-
vanje neke bolesti ili ublauje njene
simptome; r. adiuvans, lekoviti sasto-
jak nekog leka koji treba da pojaa dej-
stvo glavnog lekovitog sastojka (r. cardi-
nale); r. cardinale (basis), lekoviti sa-
stojak nekog od koga se oekuje
glavni terapijski efekat; r. constituens
(vehiculum), sastojak leka (obino indi-
ferentan) u pogled dejstva, koji celo-
kupnom leku daje odreeni oblik (kon-
stituciju) ili koji slui kao nosilac drugih
sastojaka toga leka; r. corrigens, sasto-
jak leka koji popravlja neku osobinu
drugih sastojaka toga leka koja je, iz bilo
kog razloga, neprijatna za pacijenta
(rav ukus, neprijatan miris, neeljeno
lokalno nadraajno dejstvo itd.).
687
remineralizacija rendgenska osetljivost

remineralizacija, (med.) ponovno ugra-
ivanje mineralnih sastojaka u tkiva i
organe, koji su ih ranije izgubili.
remissio, remisija, smanjenje ili potpuno
iezavanje simptoma i znakova neke
bolesti; period bolesti u kome se povre-
meno smanjuju i nestaju simptomi bo-
lesti.
remitentna temperatura, v. febris.
ren, bubreg, paran organ pasuljastog obli-
ka koji se nalazi u zadnjem delu trbune
duplje, u slabinskom predelu, i slui za
luenje mokrae; r. arcuatus, potkovi-
ast bubreg, posledica poremeaja u
razvitku bubrega pri kome su oba bub-
rega svojim donjim polovima srasli ve-
zivnim ili bubrenim tkivom. Ovakav
bubreg je manje ili vie sputen, ima
dve karlice, a ponekad dva uretera; r.
cysticus, cistian bubreg. Pojava mno-
gobrojnih cista u bubregu, tako da se
ovaj poveava do ogromnih razmera.
Ciste se stvaraju u toku ivota, ali usled
poremeaja u embrionalnom razvoju
bubrenih kanalia i glomerula. R. c. se
obino nalazi u osoba u kojih postoje i
cistina jetra i cistini pankreas; r. mo-
bilis, bubreg koji naputa svoj normal-
ni poloaj sputajui se nanie i koji se
odlikuje neobinom pokretljivou.
R.m. je est u ena koje su raale.
renalis, bubreni, npr. a. renalis, bubre-
na arterija.
renalna acidoza, v. acidosis.
renalna hematurija, v. haematuria.
renalna insuficijencija, v. insufficientio.
renalna tubulska acidoza, redak genet-
ski poremeaj kojeg karakterie acidoza
s visokom koncentracijom hlorida i nis-
kom koncentracijom bikarbonata u
plazmi, a nastaje, verovatno, usled nes-
posobnosti distalnih bubrenih tubula
da odravaju normalnu propustljivost
za jon vodonik.
renaturatio, renaturacija, povratak nuk-
leinskih kiselina ili proteina iz njihovog
denaturisanog stanja u prvobitan oblik.
rendgen-dermatitis, v. radiodermatitis.
rendgen-kimografija, rendgensko snima-
nje itavog niza pokreta izvesnih organa
(srca, krvnih sudova, preage, eluca,
rebara) kroz olovnu reetku s nizom vo-
doravnih pukotina na podjednakom od-
stojanju. Za vreme snimanja ili se ova
reetka kree ispred filma ili se film
kree iza reetke. Sin. radiokymogra-
phia.
rendgenografija, (1) snimanje rendgen-
skim zracima; (2) rendgenski snimak.
Sin. radiografija, radiogram.
rendgenbgram, snimak nekog predmeta
(ili dela ovejeg tela) na filmu, hartiji ili
fotografskoj ploi koji je nastao poto
su rendgenski zraci proli kroz taj pred-
met. Sin. radiogram, aktinogram, skijag-
ram.
rendgenolog, v. radiolog.
rendgenoskopija, prosvetljavanje boles-
nika rendgenskim zracima; prouava-
nje rendgenske slike na fluorescentnom
zaklonu. Sin. radioskopija.
rendgenoterapija, v. therapia.
Rendgenov aparat, v. rendgenski aparat.
rendgenska bolest, v. bolest.
rendgenska cev, staklena cev s veoma
razreenim vazduhom ili vakuumom u
kojoj se proizvode X-zraci. Ona moe
biti: (1) jonska (s veoma razreenim vaz-
duhom) i (2) termoelektronska (Coolid-
ge). Danas se upotrebljava samo ter-
moelektronska bezvazduna cev, s dve
elektrode: katodom, iz koje se usijanjem
oslobaaju elektroni i anodom koja je
meta (ia) za brze elektrone i ijom ki-
netikom energijom e se proizvesti u
ii cevi X-zraci.
rendgenska dijagnostika, v. dijagnostika.
rendgenska doza, (D), celokupna koliina
rendgenskih zrakova (E) to u toku vre-
mena (t) deluje na oveje telo (D = E.t.).
Meri se jedinicom rendgen (R); sred-
nja letalna r.d., (m.l.d.) ili 50% smrtne
doze. To je doza koja ubija 50% od svih
ozraenih elija ili 50% od sveg broja oz-
raenih ivotinja. Kad se ozrai elo o-
veje telo m.l.d. iznosi 400 R. V. dosis.
rendgenska kastracija, v. sterilisatio.
rendgenska katarakta, v. cataracta.
rendgenska osetljivost, stepen osetlji-
vosti pojedinih tkiva na dejstvo rend-
genskih ili radijumskih trakova. Najo-
setljiviji su limfno tkivo, kotana sr i ti-
mus. Osetljivost opada u sledeem nizu:
ovarijum, testis, sluznice, pljuvane,
688
rendgenska slika replicatio

znojne i lojne lezde; epiderm, plua,
bubrezi, nadbubrene lezde, jetra, pan-
kreas, tireoideja, vezivno tkivo i krvni
sudovi; miii, ivci i ganglijske elije,
hrskavica, kost (re je samo o normal-
nim tkivima).
rendgenska slika, konusna projekcija
tela u jednoj ravni, nastala sumacijom
(superpozicijom) svih slojeva kroz koje
su proli rendgenski zraci. Zbog konus-
ne projekcije uvek je vea od snimlje-
nog predmeta. Postanak rendgenske sli-
ke podlee jo i zakonima slabljenja, tj.
apsorpcije rendgenskih zrakova u mate-
riji. V. normiran rendgenski snimak.
rendgenska sterilizacija, v. sterilisatio.
rendgenska zatita, zatita ljudi od utica-
ja rendgenskih zrakova koja obuhvata:
(1) opte propise o zatiti od rendgen-
skih i radijumskih zrakova; (2) linu za-
titu koja se sastoji od upotrebe sred-
stava to ne proputaju rendgenske zra-
ke (rukavice i kecelje od olovne gume)
i (3) noenje dozimetara itd.
rendgenski aparat (dijagnostiki) ureaj
za prosvetljavanje i snimanje bolesnika
pomou rendgenskih zrakova. Ima 4 sa-
stavna dela: rendgensku cev, transfor-
mator (visokog i niskog elektrinog na-
pona), komandni (regulacioni) sto i sta-
tiv s fluorescentnim zaklonom.
rendgenski film, dvoslojni film. Njegova
podloga je tanak (0,170-0,220 mm) pro-
vidan list acetoceluloze ili poliestera po
kome je s obe strane razlivena fotoe-
mulzija srebro-bromida. Acetoceluloza
i poliester nisu eksplozivni, zbog ega
njihovi filmovi nose oznaku safety (tj.
bezbedni su od eksplozije). Postoji jed-
noslojna vrsta dental-filma. V. fotoemul-
zija.
rendgenski tehniar, v. tehniar. Sin. ra-
dioloki tehniar.
rendgenski zraci, v. zraci
rendgenski zrani snop, izlazi iz rend-
genske cevi u obliku zrane kupe. Njena
osovina nosi naziv centralni zrak (CZ).
Rendgenski zrani snop sainjava spek-
tar rendgenskih zrakova razliite talas-
ne duine, to zavisi od napona na kra-
jevima rendgenske cevi. V. normiran
rendgenski? sn imak.
Rendu-Osler-Weberova bolest, v. telan-
giectasia.
renin, belanevina koja ima osobine enzi-
ma, a stvara se u kori bubrega i dej-
stvom na hipertenzinogen, belanevinu
stvorenu u jetri, stvara od ovog hiper-
tenzin ili angiotonin, supstanciju koja
izaziva povienje krvnog pritiska preko
poveanog luenja aldosterona.
renin-angiotenzinski sistem, tanije, re-
nin (v. tamo) - angiotenzin (v. angioten-
sin) - aldosteronski (v. aldosteron) sis-
tem ije je fizioloko funkcionisanje od
odluujueg znaaja za odravanje nor-
malnog krvnog pritiska.
renografija, v. radio renografija.
rentgen, v. rendgen.
reobaza, najmanja mogua voltaa struje
koja pri neogranienom trajanju dovodi
do praga razdraenja nerva ili miia. V.
chronaxia.
REO-virusi (respiratory i enteric), virusi
koji se nalaze u crevnom traktu dece i
odraslih i mogu izazvati oboljenja u
crevnom traktu, kao i u gornjim disaj-
nim putevima. Reo-virusi pripadaju
grupi enterovirusa, sadre RNK, ranije
su se ubrajali u ECHO-viruse tipa 10.
rep, v. cauda.
reparatio, reparacija, proces popunjava-
nja defekta koji je nastao usled nekroze
tkiva proliferacijom tkiva druge vrste,
obino vezivnog. Ona obino u manjoj
ili veoj meri prati regeneraciju tkiva. V.
regeneratio.
repat, v. caudatus.
reper sinteza, isecanje i zamena otee-
nog segmenta DNK katalitikim delova-
njem enzima endonukleaze i ligaze. Naj-
bolje je izuen reper timinskih dimera
koji nastaju usled ultraljubiastog zra-
enja.
repetatur, neka se ponovi, izraz koji se
upotrebljava u lekarskim receptima
ako propisani lek apotekar treba pono-
vo da izda.
replantacija, v. reimplantatio; r. zuba,
presaivanje zuba u alveolu iz koje je
bio izvaen hirurki ili kao rezultat
traume.
replicatio, replikacija, proces reproduk-
cije DNK (ili RNK u sluaju virusa), sin-

44 Medicinski leksikon
689
replikator
reserpin

tezom njenog novog, komplementarnog
lanca na kalupu stare DNK; disperzna
r., replikacija posle koje se pojedini seg-
menti stare DNK nalaze izmeani sa seg-
mentima novostvorene DNK, u oba nje-
na lanca; konzervativna r., replikacija
DNK pri kojoj se njen originalni mole-
kul ne menja, ve se na njegovom kalu-
pu sintetiu dva nova lanca DNK; semi-
konzervativna r. (u ljudi), replikacija
pri kojoj se DNK uzduno epa, te oba
njena lanca slue kao kalup za sintezu
novih, komplementarnih lanaca DNK,
tako da se u svakoj eliji kerki molekul
njihove DNK sastoji od po jednog lanca
stare i nove DNK.
replikator (replikacija hromosoma), rep-
likacija bakterijskog hromosoma zbiva
se u pravilnom redosledu uzdu ele
strukture, a zapoinje na specifinom
mestu nazvanom replikator.
replikon, mnoge bakterije sadre jedinice
DNK se autonomno replikuju
(replikom), mnogo su manje od
hromosoma, a verovatno je mehanizam
njihove sinteze slian sintezi u
hromosomu. Ako imaju osobinu da se
preobratljivo vezuju za hromosome
nazivaju se episomi^ ma, ako ostaju
nezavisni nazivaju se plazmidima.
repne arterije, v. krvotok.
repni okrajak, v. repno crevo.
repno crevo^ (embr.) posle stvaranja do-
njeg crvnog paga repni kraj embriona
vri pokret podvijanja, oko repnog kraja
lene vrpce (notohorde) kao sredita.
Na taj nain se omeuje repni okrajak
embriona iji vrh odgovara glavi primi-
tivne trake. Prednji zid repnog okrajka,
ispod jazvene opne, sainjava ekto-
derm, primitivne trake. Na vrhu repnog
okrajka sustiu se elementi medularne
cevi, svitnjaka i crevnog paga u jedan
jedinstveni vor: repni vor.
repolarizacija, proces koji sledi depolari-
zaciju u toku koga, zbog poveane pro-
pustljivosti membrane za K*", ovaj izlazi
iz elije pa se potencijal opne vraa na
vrednost mirovnog potencijala.
reponovati, v. repositio.
repositio, repozicija, vraanje u normalan
poloaj. Najee se govori o repoziciji
iaenog dela, zatim o repoziciji frag-
menata prelomljene kosti i repoziciji
kile kroz kilni kanal; (gin.) repozicija is-
pale ruke ploda, repozicija pupane vr-
pce, repozicija retroflektovane materi-
ce. V. reductio; okoviev metod repozi-
cije nereponovanog iaenja donje vilice
u posebnim indikacijama: ekstenzija se
obavlja preko ugla donje vilice; r. sec.
Keen, (mf. hir.) repozicija dislokovane zi-
gomatike kosti ili njenog luka transoral-
nim putem kroz gornji vestibularni for-
niks do mesta preloma.
represibilni enzim, enzim ija se sinteza
smanjuje kada se koncentracija odree-
nog metabolita u eliji povea.
represija izazvana katabolitom, (engl.
catabolite repression), smanjenje sinte-
ze nekog enzima prouzrokovano inhibi-
cijom transkripcije odgovarajueg ope-
rona produktima katabolizma glukoze
koji ovo dejstvo ostvaruju smanjujui
nivo cAMP-a.
repulsio, repulzija, stanje kada se na oba
homologna hromosoma nalazi po jedan
od dva imitirana nealelska gena na-
spram kojih stoji, takoe u oba lana
hromosomskog para, po l normalan
gen. Sin. transkonjiguracija. V. ciskonji-
guracija.
resectabilis, resektabilan, podoban za re-
sekciju.
resectio, resekcija, isecanje dela organa
(npr. kosti, creva, nerva itd.); n kosti ili
r. u kontinuitetu/ resekcija koja moe
da bude tipina ili totalna ako se odstra-
ne svi delovi koji ulaze u sastav zgloba,
ili atipina ili delimina, koja otklanja
samo obolle delove. V. Billrothova ope-
racija (pod operacija), gastrectomia,
Schedeova operacija (pod operacija) i
transuretralna elektroresekcija (pod
prostatectomia).
resekcija, v. resectio.
resektoskopt instrument snabdeven op-
tikim sistemom i elektrokauterom,
koji slui za resekciju hipertrofine pro-
state. Sin. elektroresektoskop. V. prosta-
tectomia.
reserpin, rezerpin, jedan od alkaloida iz
korena biljke puzavice Rauwolfia ser-
pentina Benth. Deluje umirujue na
690
residualis respiratio

centralni nervni sistem, a moe i da sni-
zi krvni pritisak. Upotrebljava se kao se-
dativno sredstvo i za snienje povienog
krvnog pritiska.
residualis, rezidualan, preostali, koji je
zaostao, npr. rezidualni vazduh, vazduh
ostaje u pluima posle najjae mogu-
nog izdisaja ili rezidualna mokraa koja
ostaje u mokranoj beici posle mokre-
nja.
resina, smola; R. elastica, v. kauuk; R.
Guajaci, Guaiaci Gummiresina, smola
dobivena iz gvajakovog drveta (Guaia-
cum officinale L.). Danas slui samo za
dokazivanje krvi u ekskretima. V. Webe-
rov test (pod test); R. Jalapae, utomrka
smola koja se dobiva iz Tubera Jalapae
(od Exogonum Purga, Convolvulaceae).
Ima jako laksatno dejstvo koje brzo na-
stupa. U malim dozama upotrebljava se
kod habitualne konstipacije, u veim
del uje drastino.
resolutio, rezolucija, rasturanje, presta-
nak nekog zapaljenja; omekanje i ras-
turanje nekog otoka.
resorpcija, proces prelaenja raznih
supstancija kroz slojeve elija u krv i
limfu. Gotovo sva tkiva su sposobna za
resorpciju. Sin. absorptio; r. mlenih
zuba, fizioloki proces koji se odvija na
korenovima mlenih zuba u cilju njiho-
vog odstranjenja i omoguavanja nica-
nja i postave stalnih zuba. Vri se pomo-
u tzv. resorpcionog organa, jako vasku-
larizovanog granulacionog tkiva i odon-
toklasta, multinuklearnih elija veoma
slinih osteoklastima. Resorpcija poi-
nje na srednjim sekutiima, u 4. na bo-
nim sekutiima, u 5. na prvim kutnjaci-
ma, u 6. na drugim kutnjacima, u 7. i 8.
godini ivota i na onjacima.
resorpcijska groznica, v. febris.
resorptivno dejstvo, dejstvo nekog leka
posle resorpcije, tj. poto ovaj lek, posle
davanja, krvotokom ili limfotokom do-
spe na mesto dejstva.
respiracijska acidoza, v. acidosis.
respiracijska alkaloza, v. alkalosis.
respiratio, respiracija, disanje, funkcija
koja osigurava snabdevanje elija kise-
nikom i otklanja iz njih ugljen-dioksid.
Moe se podeliti na 4 dela: pluna ven-
tilacija; difuzija kiseonika i ugljen-diok-
sida izmeu alveola i krvi; transport ki-
seonika i ugljen-dioksida krvlju i teles-
nim tenostima do elija i od njih; regu-
lacija ventilacije; abdominalna r., res-
piracija u kojoj uestvuju dijafragma i
miii trbunog zida; amforina r., res-
piracija koja se uje iznad kaverni i pro-
irenih bronhija; artificijalna r., respi-
racija koja se odrava vetakim mera-
ma; astmoidna r., respiracija u koje je
izdisaj produen i praen piskavim kr-
korima; Austin-Flintva r., respiracija
koja ima karakter huka. uje se nad
upljinama u pluima. U jaoj meri ima
karakter amforine respiracije; Bioto-
va r., respiracija u kojoj postoje periodi
apneje izmeu kojih postoji nekoliko
respiracija podjednake dubine i brzine.
Zapaa se u poveanog intrakranijalnog
pritiska; bronhna r., respiracija koja se
uje u predelu plunog infiltrata u kojih
je odgovarajui bronh slobodan; bron-
hovezikularna r., varijanta izmeu
bronhne i vezikularne respiracije; ce-
rebralna r., v. Corriganova respiracija;
Cheyne-Stokesova r., pravilni periodi
menjanja ritma brzine i dubine disanja
u kojima se javljaju pravilni periodi ap-
neje. Javljaju se naroito u komama
koje su izazvane oteenjem centralnog
nervnog sistema; Corriganova r., plit-
ka i ubrzana respiracija u infekcijama,
koje napadaju respiratorni centar; di-
jafragmatska r., respiracija u kojoj
preteno uestvuje dijafragma; fetusna
r., izmena gasova kroz placentu; inter-
na r., izmena gasova izmeu telesnih
elija i krvi. Poznata i kao tkivna respi-
racija; Kussmaulova r., duboko i ubr-
zano disanje u toku acidoze; paradok-
sna r., respiracija u kojoj jedno plue ili
njegov deo kolabira za vreme udisanja,
a naduva se za vreme ekspirijuma; pe-
riodina r., v. Cheyne-Stokesova respira-
cija; puerilna r., u kojoj respiracije u
odraslih lie na respiracije u dece; ster-
torozna r., u kojoj postoje nenormalni
glasni krkori; toraksna r., u kojoj respi-
racije uglavnom ine interkostalni i
drugi toraksni miii; tkivna r., interna
respiracija; tubulska r., bronhna respi-

44* 691
respirator reticulosis

racija; usporena r. u koje ima manje od
20 respiratornih pokreta u minutu; ve-
zikulna r., normalna respiracija; vikar-
na r., povean respiratorni rad jednog
plua kad drugo funkcionie slabije;
veslaka r., artificijelna respiracija,
(stom.) uticaj na razvitak orofacijalne
regije: nazalno disanje, fizioloki nain
disanja, u orofacijalnoj regiji postoji
ravnotea meu svim miinim grupa-
ma, te se kotani delovi razvijaju samo
pod uticajem genetskih faktora; oralno
disanje, afizioloki nain disanja, dolazi
do poremeaja ravnotee miia orofa-
cijalne regije, te se poremeti i razvitak
kotanih delova. Najee gornja vilica
ostaje ua, s visokim nepcem i napred
isturenim premaksilarnim delom, luk
gornjih zuba uzan s protruzijom sekuti-
a, a donja vilica zaostaje u distalnom
poloaju s vie ili manje nepravilnim
oblikom luka zuba u predelu sekutia.
respirator, aparat za obezbeenje disa-
nja, odnosno za proiavanje zagae-
nog disajnog vazduha, ili sprava za do-
voenje sveeg istog vazduha; Engst-
rmov r., respirator koji kontrolie vo-
lumen i primenjuj $e posle operacija
na otvorenom srcu. Cilj je da se s njim
izbegne hipoksija i respiratorna acidoza
i napor pri disanju posle operacije; ko-
morski r., respirator u kome se nalazi
elo telo pacijenta; oklopski r., respira-
tor koji obuhvata samo grudni ko, i to,
obuhvatajui ceo trup ili samo njegovu
prednju stranu.
restauratio, restauracija, v. restitutio.
restitucija, sin. restauratio, v. restitutio.
restitutio, restitucija, vraanje na staro,
zdravo stanje, uspostavljanje nekada-
njeg stanja; oporavljanje, ozdravljenje.
Sin. restauratio; r. ad integrum, potpu-
no vraanje nekog organa ili neke funk-
cije u stanje pre bolesti; protetska r.,
zamena izgubljenog dela tela vetakim
(ud, dojka, zubi itd.).
rest-N, neproteinski azot, v. azot.
resuscitatio, resuscitacija, oivljavanje ili
vraanje svesti prividno umrle osobe; r.
srca, uspostavljanje sranih kontrakci-
ja.
resuscitator, aparat koji potpomae disa-
nje u asfiksiji; kariopulmonalni r.,
aparat koji u isto vreme potpomae di-
sanje i vri spoljanju masau srca u pa-
cijenta.
resutura, v. sekundarna sutura (pod sutu-
ra).
retardacija, zadocnjavanje, odlaganje, za-
ostalost.
rete, mrea, npr. ret e testis, mrea semeni-
ka.
retencija hrane, zaostajanje, zadravanje
ostataka hrane izmeu zuba, u kario-
nim lezijama, gingivalnim depovima,
ispod protetskih nadoknada i na dru-
gim retencionim mestima.
retencija zuba, v. impactio dentis.
retenciona cista, v. cystis.
retentio, retencija, zadravanje, zaustav-
ljanje. U medicini znai zadravanje u
organizmu luevina (ekskreta) i organa
koji se normalno izbacuju. Npr. retentio
urinae, zadravanje mokrae, retentio
placentae, zadravanje posteljice u ma-
terici.
reticularis, retikularan, mreast, koji se
odnosi na mreu. V. rete, reticulum.
reticulocytopenia, retikulocitopenija,
smanjenje retikulocita u perifernoj
krvi.
reticulocytosis, retikulocitoza, poveanje
broja retikulocita u perifernoj krvi.
reticulosis, maligno sistemno oboljenje
retikuloendotelijalnog sistema. Naziva
se jo retikuloendoteliozis honlipoidika
ili Letter-Siweova bolest, ostali sinoni-
mi su aleukemika retikuloza ili malig-
na retikuloblasto'matoza. Oboljenje se
moe javiti u svim uzrastima, praeno je
splenomegalijom, hepatomegalijom i
anemijom purpurom. Zavrava se smrt-
no zbog pojave infekcije u vremenu od
2 sedmice do 2 godine; r. histiocytica
familialis, porodina histiocitna reti-
kuloza, fatalna nasledna bolest u koje
postoji pancitopenija, fagocitoza krvnih
elija u perifernoj krvi, kao i difuzno
razmnoavanje histiocita u raznim orga-
nima, splenomegalija, hepatomegalija i
uveanje limfnih lezda. Sin. reticulosis
histiocytica medullaris.
692
retikulocit
retinoschisis

retikulocit, mladi eritrocit koji specijal-
nim bojenjem pokazuje bazofilni retiku-
lum, ostatak ribosoma i koji je jo u sta-
nju da sintetizuje hemoglobin.
retina, mrenjaa, unutranja opna one
jabuice. Svojom unutranjom stranom
dodiruje staklasto telo (corpus vitreum)
a spoljanjom stranom nalee na sudov-
njau. Razlikuju se tri dela: duini, tre-
pavini i optiki deo (najvaniji). Na op-
tikom delu se nalaze lepa mrlja (dis-
cus n. optici), odakle polaze vlakna vid-
nog ivca, i uta mrlja (macula lutea)
taka jasnog vida; angiopathia retinae
traumatica Purtscher, pojava na o-
nom dnu mnogobrojnih malih belias-
tih ognjita uz vene, kao i krvarenja u
sluaju tekih kompresija toraksa ili ab-
domena. Obino nestaju posle nekoliko
sedmica; r. identine take, lik pred-
meta koji se posmatra, iako se stvara u
jednom i drugom oku, vidi se kao jedan
zahvaljujui tome to se ocrtava na obe
mrenjae u simetrinim (identinim)
takama. Kada bismo postavili mrenja-
u preko mrenjae, onda bi se ta mesta
podudarala.
retinal, aldehid akseroftola, narandasto-
uti pigment, nastaje razgraivanjem
rodopsina.
retinitis, zapaljenje mrenjae, uglavnom
izazvano infekcijama i toksikim agensi-
ma. Retinitis je obino udruen sa zapa-
Ijenjem sudovnjae (chorioretinitis).
Najee se javlja metastaznim putem u
toku piemije, fokaloza. Uzrok mogu biti
i tuberkuloza, sifilis, toksoplazmoza, po-
vreda i dr.; r. exsudativa externa
(Coats), odlikuje se eksudacijom i kr-
vavljenjima u dubokim slojevima mre-
njae. Javlja se u mladih osoba, obino
samo najednom oku; uzrok nepoznat; r.
pigmentosa, bolje dystrophia retinae
pigmentosa, hereditarna, progresivna
distrofija ulnog epitela s karakteristi-
nim pigmentacijama na onom dnu.
Prvi znak je hemeralopija, ispad perifer-
nih delova vidnog polja, a kasnije sma-
njenje otrine vida. Zavrava se prakti-
nim slepilom; r. proliferans, posledica
tekih krvavljenja razliite geneze (dija-
betes, periflebitis retinae, povreda i
dr.); r. septica, retinitis nastao u toku
sepse; r. sclopetaria, retinitis nastao
kao posledica povrede vatrenim oru-
jem.
retinoblastoma, retinocytoma, ranije
gliom retine, maligni tumor embrional-
nih, nediferentovanih elija retine. Jav-
lja se u dece, ima hereditarno obeleje.
U 25% sluajeva obostran. Daje metas-
taze. Javlja se obino do este godine i-
vota. Od ranih znakova: amaurotiko
maije oko, strabizam, sekundarni glau-
kom. V. pseudoglioma.
retinogram, krivulja promena u potenci-
jalu mrenjae pri naglom osvetljavanju
oka. Potencijal mrenjae predstavlja
razlike potencijala izmeu elektrode
postavljene na ronjai i elektrode na
zatiljku u uslovima kada oko nije osvet-
Ijeno i iznosi jedan milivolt.
retinopathia, retinopatija, oboljenje
mrenjae nastalo usled poremeaja kr-
votoka u retini, kao i pod dejstvom uz-
ronika koji putem krvotoka dospevaju
u podruje koje snabdeva a. centralis
retinae. Zahvaen je uglavnom modani
sloj retine. Preko krvnih sudova sudov-
njae mogu se pod istim okolnostima
deavati promene u ulnom epitelu
mrenjae. Ranije je nikim od ovih obo-
ljenja davan naziv retinitis; r. arte-
riosclerotica, r. usled sklerotikih pro-
mena u sudovima retine; r. diabetica, u
kasnijoj fazi, dijabetes prate promene
na onom dnu; r. hypertonica (raniji
naziv r. angiospastica, r. albuminurica),
u poetku fundus hypertonicus, kasnije
prava r.h.; r. toxaemica gravidarum,
javlja se na kraju trudnoe kao izraz hi-
pertonije i toksikih oteenja.
retinopexia, retinopeksija, fiksiranje na-
legle ablacije retine hirurkim putem uz
pomo dijatermo-, krio-, ili fotokoagula-
cije.
retinoschisis, retinoshiza, cepanje mre-
njae u dva listia izmeu njene unut-
ranje i spoljanje granine membrane
s postepenim uveanjem upljine. Kli-
niki se ispoljava kao juvenilna, po ne-
kim kongenitalna ili kao senilna. Posto-
je i sekundarni oblici. Progresija obolje-
nja dovodi do ispada u vidnom polju, a
693
retinoscopia revolver mikroskopa

usled pojave ruptura^ moe nastati abla-
cija retine. Leenje je hirurko.
retinoscopia, retinoskopija, v. skiaskopi-
ja.
retke zemlje, v. zemlje.
retraktor, instrument koji slui u Kirurgiji
da iri operativnu ranu i da razmie
dublje slojeve i organe pri operaciji;
Emmetov r., automatski retraktor koji
slui kao vaginalni speculum. V. specu-
lum.
retransfusio, retransfuzija, v. autotransfu-
sio.
retro-, predmetak koji u sloenim recima
oznauje da je neto iza, npr. fascia ret-
rorenalis, fascija iza bubrega.
retroaktivna amnezija, v. amnesia (ret-
rogradna).
retrobulbaris, retrobuibaran, oznaava
da se neto nalazi iza bulbusa, npr. neu-
ritis, r. tumor, itd.
retrofarinksni apsces, v. abscessus.
retrofleksija materice, zavaljena, zature-
na materica, unatrag povijeno telo ma-
terice.
retrognathio manibularis, v. matocclu-
sio, disocclusio.
retrogradan, koji se vraa, koji ide unat-^
rag, koji ide u suprotnom smeru; npr. r.
pijelografija, tj. ubrizgavanje kontrast-
nog sredstva u bubrenu karlicu katete-
rom kroz uretru, beiku i uretere u cilju
rendgenskog snimanja. V. pijelografija.
retrogradna amnezija, v. amnesia.
retrogradna elektroforeza, terapijska
metoda za odstranjivanje nataloenih
tekih metala (npr. olova) iz tkiva usne
duplje pomou jednosmerne struje. Ko-
risti se i za dijagnostikovanje trovanja
olovom. Zasniva se na injenici da se
teki metali kreu u polju galvanske
struje od anode ka katodi. Zato se na obo-
le Io tkivo stavlja katoda, a anodu obo-
leli dri u ruci. V. elektroforeza lekova.
retrokardijalni prostor, onaj deo ove-
jeg tela koji se nalazi izmeu kime (po-
zadi) i organa sredinjeg dela grudnog
koa (spreda). Rendgenolog moe da ga
vidi u I kosom poloaju (PDK) ili u pro-
filu. Sin. Holzknechtov prostor.
retrokateterizacija, uvlaenje katetera
retrogradno kroz operativno otvorenu
mokranu beiku iznad mosta u uretru
tako da se katetar na taj nain izvlai
kroz spoljni otvor uretre.
retrolentalan, ono to se nalazi iza kristal-
nog soiva.
retrolentalna fibroplazija, v. fibroplasia
retrolenfalis.
retroperitonealis, retroperitonealan, to
se odnosi na retroperitoneum.
retroperitonitis, zapaljenje rastresitog
vezivnog tkiva u retroperitoneumskom
prostoru.
retropositio, (oft.) hirurko presecanje i
pomeranje miia pokretaa one jabu-
ice od njegovog pripoja prema nazad u
cilju korekcije strabizma.
retropulsio, retropulzija, pojava slina
propulziji, koja se javlja pri hodu una-
zad.
retrosternalis, retrosternalan, zagrudnja-
an, koji se nalazi iza grudne kosti.
retrusio dent is, v. inclinatio.
Retziusov prostor, v. spatium retropubi-
cum.
Retziusove linije, inkrementne linije u
glei, polaze od gleno-dentinske grani-
ce i zavravaju se na povrini glei. Na-
staju usled slabije mineralizacije glei.
V. Zubna gle, perikymata.
reumatizam, v. rheumatismus.
reumatizam zglobova, v. rheumatismus.
reumatoidan, koji lii na reumatizam.
reumatoidni artritis, v. arthritis.
reumatolog, specijalista za reumatske bo-
lesti.
reumatologija, grana medicine koja se
bavi reumatskim bolestima.
reumatska groznica, v. febris.
Reverinova transplantacija, v. tran-
splantaciju.
revertant, alel koji je pretrpeo reverznu
mutaciju, odnosno gen koji je ponov-
nom mutacijom povratio svoje prvobit-
ne karakteristike.
reverzna mutacija, v. intragenska supresi-
ja.
reverzna transkriptaza, v. obratna tran-
skriptaza.
revolver mikroskopa, nosa objektiva na
mikroskopu u vidu revolverskog bub-
nja. Naprava smetena na donjem delu
cevi mikroskopa s izvesnim brojem ot-
694
revulsio rheumatismus

vora za uvrtanje nekoliko objektiva. Na-
prava se obre oko svoje osovine, tako
da pri tome naizmenino dovodi objek-
tive razliite moi uvelianja u optiku
osovinu mikroskopa.
revulsio, revulzija, odvoenje krvi iz jed-
nog dela tela u drugi. Revulzija se moe
izazvati, npr., stvaranjem lokalne hipe-
remije, zapaljenja ili petehijalnih krvav-
Ijenja revulzivnim lekovima, ventuzama
itd.
revulsiva (remedia), revulzivi, stari naziv
za sredstva za draenje koe, koji je da-
nas naputen.
rezidualni, preostali; rezidualni azot, v.
azot; r. vazduh, v. vazduh.
rezistencija, (1) otpor; (2) otpornost; (3)
otpor nekog sprovodnika pri prolasku
elektrine struje; (4) u psihoanalitikoj
teoriji i praksi protivljenje otkrivanju
sadraja nesvesnog dela psihe. Ja i
nad-ja trude se da u nesvesnom delu
psihe zadre potisnute sadraje. Da bi
sebe bolje upoznao, bolesnik se mora
osloboditi otpora (prema otkrivanju
nesvesnih motiva) prema lekaru; r.
bakterija na antibiotike, pojava rezis-
tentnih mutanti u bakterijskoj popula-
ciji posledica je spontane mutacije. U ve-
likim bakterijskim populacijama nalaze
se mutanti koji su manje osetljivi prema
odreenom hemijskom agensu nego os-
tali deo populacije. Oni se pojavljuju ne-
zavisno od agensa, te ih on samo selek-
cionira od ostalih osetljivih mikroorga-
nizama; acidoalkoholna r., otpornost
izvesnih bakterija (Kochov b.) prema
odbojavanju kiselinama i alkoholom; r.
eritrocita, otpornost eritrocita prema
hipotoninim rastvorima NaCl; r. klica,
otpornost patogenih klica prema dej-
stvu hemioterapijskih ili antibiotikih
sredstava; periferna r., otpornost peri-
fernih krvnih sudova, naroito kapilara,
prema prolasku krvi kroz njih; r. pri
palpaciji, otpor koji postoji pri palpaci-
ji a koji potie od nekog patoloki pro-
menjenog tkiva ili organa, npr. neke
neoplazme. V. defense musculaire; vital-
na r., otpornost pojedinih osoba prema
infekciji i hladnoi.
reanj, v. lobus.
reanjski, v. lobaris, lobularis.
rhabdomyoma, rabdomiom, benigna
neoplazma poprenoprugastog miia.
rhabdomyosarcoma, rabdosarkom, ma-
ligna neoplazma poprenoprugastog
miia.
rhagas, ragada, pukotina koe, najee
lokalizovana na prelazu koe i sluznica;
nastaje usled gubitka elasticiteta koe.
Rhamnus Frangulae, krkovina, kruina,
biljka ija kora sadri antracenske deri-
vate. Ova kora, u obliku Species laxan-
tes ili suvog ekstrakta, upotrebljava se
kao laksantno sredstvo. V. Frangulae
cortex (pod cortex).
Rhei rizoma, osuen podanak i korenje
raveda ili rabarbare, Rheum palmatum;
Rh. officinale. Sadri antracenske deri-
vate (hrizofansku kiselinu i rein) i tanin-
sku kiselinu. Upotrebljava se, uglav-
nom, kao laksantno sredstvo, i to u ob-
liku praka ili tableta.
rhenium, Re> renijum, hemijski element,
metal, po svojim hemijskim osobinama
slian manganu.
rhestocythaemia, restocitemija, prisust-
vo fragmentovanih eritrocita u perifer-
noj krvi.
Rheum officinale (Polygonaceae), raved,
rabarbara, podanak raveda (Rhei rizo-
ma), spada u grupu laksantnih sredsta-
va, iji su aktivni sastojci antracenski
derivati.
rheuma, reuma, svako luenje vodenog ili
sluzavog sadraja.
rheumarthritis, reumartritis, reumatoid-
ni artritis.
rheumatalgia, reumatalgija, hronini reu-
matiki bol.
rheumaticus, reumatski, koji pripada
reumatizmu, ili je njime izazvan.
rheumatismus, reumatizam, svaka od bo-
lesti u koje postoji zapaljenje, degenera-
cija i metaboliki poremeaji vezivnog
tkiva, naroito zglobova i njima dodatih
struktura, kao to su miii, burze, teti-
ve i fibrozno tkivo. Reumatizam je pra-
en bolom, ukoenou i ogranienim
pokretima obolelih t(dva. Reumatizam
koji je ogranien na zglobove stavljen je
u artritise; r. articular is, reumatizam
zglobova; r. articularis acutus, reu-
695
Rh-faktor rhinorrhoea

matska groznica; r. articularis chroiii-
cus, reumatoidni artritis; r. cardiacus.
srani reumatizam, promene na srcu
izazvane reumatskom groznicom; r. go-
norrhoica, akutni zglobni reumatizam
u toku gonoroikog uretritisa; Heber-
denov r., reumatizam zglobova prstiju
u kojem se stvaraju vorii; r. inflam-
matoria, reumatska groznica; r. mus-
cularis, miini reumatizam, fibrositis;
r. osseus, reumatoidni artritis; r. palin-
dromica, palindromski reumatizam, u
kojem postoje povremene epizode artri-
tisa i periartritisa bez poviene tempe-
rature i bez stalnih promena u zglobovi-
ma; Poncetov r., tuberkulozni reumati-
zam; r. tuberculosa, tuberkulozni reu-
matizam, zapaljenjske promene u zglo-
bovima izazvane toksinima tuberkulo-
ze; r. visceralis, reumatizam koji obuh-
vata visceralne organe, naroito srce i
perikard.
Rh-faktor, skup aglutinogena (13), karak-
teristinih za opnu eritrocita Rhesus--
majmuna (zbog toga i oznaka Rh). Na
opni oveijih eritrocita se aglutinogen
Rh nalazi u 85% bele rase (Rh-pozitivne
osobe) dok 15% nemaju Rh-faktor (Rh--
negativne osobe). Rh-aglutinogen se
dominantno nasleuje i od izuzetnog je
znaaja u ponovljenim transfuzijama
kada je primalac Rh-negativan, a krv
koja se daje Rh-pozitivna i u graviditetu
kada je majka Rh-pozitivna, a otac Rh--
negativan. Rh-faktor unet u organizam
Rh-negativnih osoba dovodi do stvara-
nja antitela (anti-Rh-aglutina), zbog
ega pri ponovljenoj transfuziji moe
doi do aglutinacije unesenih eritrocita.
Stvaranje ^ovih aglutinina u organizmu
majke, ije je dete od oca nasledilo Rh-
-faktor, moe biti uzrok uginua ploda,
pobaaja i oboljenja deteta, koje se od-
likuje propadanjem eritrocita (cytrob-
lastosis foetalis).
rhinencephalon, rinencefalon, olfaktivni
mozak, deo mozga koji slui funkciji mi-
risa. Sastoji se od olfaktivne glavice, gde
s zavravaju olfaktivna vlakna, i od ol-
faktivne trake i vijuge, gde se nalazi kor-
tikalni centar olfaktivnog puta.
rhinoguttae (kapi za nos), kapi za ukapa-
vanje u nosnu upljinu.
rhinolalia, rinolalija, unjkanje, govor s
nosnim prizvukom glasa usled neke bo-
lesti ili usled neke funkcijske smetnje: r.
aperta, otvorena unjkavost, nastaje kad
je onemogueno zatvaranje artikulacij-
ske duplje pri izgovaranju suglasnika,
npr. usled paralize ili rascepa mekog
nepca; r, clausa, zatvorena unjkavost
nastaje kad postoji neka zapreka u nosu
ili u nazofarinksu da bi dolo do nosne
rezonancije glasova kojima je to po nji-
hovoj prirodi potrebno (npr. m ili
n).
rhinologia, rinologija, deo medicinske na-
uke koji se bavi patologijom nosa i nos-
nih sinusa.
rhinophyma, rinofima, usled dugotrajne i
vrlo masivne hipertrofije lojnih lezda u
koi nosa i njegovoj neposrednoj okoli-
ni dolazi do stvaranja konih kvrga i pri-
vesaka. Nos je ogromno uvean, boja
mu je ljubiastocrvena. Obino ovom
uveanju prethodi acne rosacea. Opera-
tivnim leenjem postie se uspeh.
rhinoplastica, rinoplastika, operativni
poduhvat kojim se izgrauje nov nos ili
samo neki njegovi delovi. Primenjuju se
mnogobrojni metodi plastike i rekon-
struktivne hirurgije, ali uglavnom se
upotrebljavaju autoplastiki kalemovi
koe i potpornog tkiva, hrskavice ili
kosti. Indikacije su rekonstruktivne
(posle traume), funkcione (lupus) ili es-
tetske (makrorinija, rinofima itd.); eng-
leska r., rinoplastika kojom se formira
nos pomou konog renja uzetog s ob-
raza; indijska r., rinoplastika u kojoj se
rekonstrukcija nosa vri pomou ko-
nog renja uzetog sa ela, ija se petelj-
ka nalazi na korenu nosa; !talijanska r.,
ona u kojoj se rekonstrukcija nosa vri
konim renjem uzetim s nadlaktice,
tako da reanj ostaje
p
vezan s nadlakti-
com, dok se reanj primi, sraste; Taglia-
cotiova r., sin. {talijanska rinoplastika.
rhinorrhagia, rinoragija, krvarenje iz
nosa. V. epistaxis.
rhinorrhoea, rinoreja, obilno izluivanje
tenosti iz nosa. To moe da bude slu-
zav, serozan ili gnojan sekret koji prati
696
rhinoscleroma Ribarska Banja

zapaljenje. Ako je u pitanju izluivanje
cerebrospinalne tenosti, koja iz lobanj-
ske duplje dolazi u nos u sluaju fraktu-
re lubanjske baze, ustreline ili usled pr-
skanja zida nosne meningokele, govori
se o rhinorrhoea cerebrospinalis.
rhinoscleroma, rinosklerom, nosna ma-
nifestacija oboljenja gornjih i donjih
respiracijskih puteva koje u celosti ini
scleroma respiratorium. Pod uticajem
hronine i obino vrlo masivne infekcb
je Frischovim bacilom skleroma dolazi
do stvaranja specifinog granulacijskog
tkiva u sluznici vazdunih puteva. Infilt-
rati se postepeno pretvaraju u vrlo tvr-
de oiljke koji koncentrino suavaju
lumen. U stadijumu infiltracije je lece-
nje streptomicinom uspeno. U stadiju-
mu masivnih oiljaka preti smrt od ugu-
enja, jer se oiljci u bronhusima ne
mogu vetaki proiriti. Bolest se javlja
endemski i u mlaih ljudi. U nas jo po-
stoje mala endemska arita u Bosni i u
Meumurju.
rhinovirusi (grupa PICORNA-virusa hu-
manog porekla), rinovirusi, ima ih vie
od 60 tipova; izolovani su iz nosa i dre-
Ia. Za ove viruse, ukljuivi i neke ente-
roviruse, dokazano je da prouzrokuju
nazeb u dece i u odraslih.
rhizoma, rizom, podzemno stablo.
rhizotomia, v. radicotomia, Frsterova
operacija (pod operacija).
rhodium, Rh, rodijum, hemijski element,
srebrnastobeo metal, pripada grupi pla-
tinskih metala.
rhodopsinum, rodopsin, pigment koji je u
mraku purpurno crven, a pod uticajem
svetlosti bledi. Sastoji se od retinena
kombinovanog sa skotopsinom. Nalazi
se u epiima mrenjae. Rodopsin je
fotosenzitivan pigment u ijem stvara-
nju uestvuje veoma komplikovan pro-
ces redukcije i oksidacije. Pri tome va-
nu ulogu igra vitamin Ai iz pigmentnog
epitela i cirkulacije. Ranije je nazivan
vidni purpur, ali boja nije pravi purpur,
ve predstavlja jednu njegovu, nijansu.
rhombencephalon, rombencefalon, rom-
basti mozak, deo mozga koji sainjavaju
izduena modina, Varoliusov most,
mali mozak i etvrta modana komora.
rhonchus(i), ronh(i), propratni umovi
koji se uju pri auskultaciji plua i koji
svojim kvalitetom mogu omoguiti da
se odredi mesto (bronhije, parenhim)
promene U pluima i njena priroda (za-
paljenje, nekroza i dr.); r. bronchoge-
nes, bronhogeni umovi, koji nastaju u
bronhijama; r. crepitantes, krepitacije,
vrlo fini, sitni, pneumogeni ronhi, koji
se uju samo u udisaju i nastaju u slep-
Ijenim plunim alveolama; r. humidi,
vlani ronhi, nastaju u bronhijama u ko-
jima postoji itka masa u kojoj se stvara-
ju mehurii pri udisanju; r. pneumoge-
nes, ronhi koji nastaju u alveolama plu-
a, ili u plunim kavernama; r. sibilan-
tes, piskavi ronhi, bronhogeni ronhi u
vidu pitanja u predelu sitnih bronha, u
kojima se nalazi ilav sekret, ili iji je
zjap suen otokom sluznice; r. sonori,
strugavi bronhogeni ronhi, kada u
krupnim bronhijama postoje vlakna
razapetog ilavog sekreta.
rhytmus, ritam, odmereno kretanje, poja-
va nekog rada u pravilnim intervalima;
r. bigeminus, bigemini r.; r. cordis, sr-
ani ritam, srana radnja koja se ispolja-
va ponavljanjem sistole i dijastole u pra-
vilnim razmacima; r. asovnika, v. em-
bryocardia; fetalni r., v. embryocardia;
galopni r., auskultatorni, a donekle i
palpatorni fenomen koji se javlja na
srcu u vidu ritma u tri vremena pri po-
putanju tonusa sranog miia; idio-
ventrikularni r., v. ventrikulami r.; ko-
morski r., v. ventrikulami r.; lokomo-
tivni r., ritam u tri ili etiri vremena
koji se uje u sranom predelu pri su-
vom perikarditisu, a sastoji se od sra-
nih tonova i od umova usled trenja pe-
rikarda; nodalni r., ritam koji nastaje
kad podsticaj polazi iz sinusnog vora;
ventrikulami r., ritam koji se javlja u
komorama usled potpunog sranog blo-
ka.
Ribarska Banja, banja u podnoju Jast-
repca, udaljena 22 km od unisa, na 540
m n.v. Klimat deluje sdativno. Postoje
est izvora temperature: 38,7; 38; 28;
16,1
0
C, slabo mineralisane (0,3796
g/oo), sumporne (suffidne i sumpor-vo-
donine) vode, koja se koristi za pie,
697
r
.
riboflavin
rickettsiosis

kupanje i ispiranje. Postoje dva kupati-
la: toplo i hladno. U ovoj banji se lece:
netuberkulozna zapaljenja nosa, grla i
bronhija; hronina reumatika obolje-
nja zglobova i miia; neuralgije i mial-
gije; oboljenja koe; bolesti enskih po-
Inih organa. Banja je i oporavilite, od-
maralite i letovalite. Od 1949. god. slu-
i i kao oporavilite za rekonvalescente
koji su preleali tuberkulozu plua.
riboflavin, jedan od vitamina iz B-kom-
pleksa. Sastojak flavoproteinskih enzi-
ma, koji igraju vanu ulogu u organizmu
inei deo enzimskog sistema za meta-
bolizam ugljenih hidrata. Ima ga u siru,
mleku, jajima, jetri, bubrezima, a najvi-
e u kvascu. Upotrebljava se u leenju
odgovarajue avitaminoze (ariboflavi-
noze) i leenju pelagre (pored amida ni-
kotinske kiseline i niacina).
ribonukleaza, enzim koji katalizuje hid-
rolitiko razlaganje ribonukleinske ki-
seline. V. nuclease.
ribonukleinska kiselina (RNK), nuk-
leinska kiselina koja predstavlja prepis
genskog materijala s DNK. Ona se, za
razliku od DNK, sastoji samo od jednog
polinukleotidnog lanca u kome se ms-
to timina nalazi azotna baza uracil, a
mesto deoksiriboze, eer riboza. RNK
se javlja u tri oblika: informativna RNK,
(mRNK), transportna RNK (tRNK) i ri-
bosomska RNK (rRNK).
ribosomi, sitne citoplazmatske strukture
koje se sastoje od rRNK i proteina na
kojima se smetaju mRNK i kompleksi
tRNK i aminokiselina radi sinteze poli-
peptidnih lanaca. V. citoplazma*
ribosomska RNK (rRNK), prepis poseb-
ne grupe gena specijalizovanih za proiz-
vodnju rRNK. Ribosomska RNK je sa-
stavni deo ribosoma koji predstavljaju
mesto sinteze polipeptida. V. polyribo-
som.
riboza, ugljeni hidrat (monosaharid, aldo-
pentoza), sastojak ribonukleinskih kise-
lina.
Ricini oleum, v. Oleum Ritini.
ricinus, v,,Ritini oleum (pod Oleum).
Rickettsiae, rikecije, mikroorganizmi koji
se mogu uvrstiti u grupu velikih virusa.
Rikecije se razlikuju od bakterija po
tpme to se mogu razmnoavati jedino u
unutranjosti ive elije neke ivotinjske
vrste (insekti, sisari, ovek) i to su manje
od bakterija (u preniku oko 250 ).
Razne vrste rikecija mogu da izazovu
razna oboljenja u ljudi, npr. R. pro-wazeki
izaziva klasini pegavac, R. moo-seri
izaziva endemski pegavac. V. typhus
exanthematicus, febris. rickettsiosis,
rikeciozis, rikecioze, grupa tekih,
febrilnih uoptenih oboljenja s
egzantemom, koje izazivaju rikecije, a
prenose razni inficirani vektori. Rikecioze
imaju dugu inkubaciju (10-30 dana).
Poinju naglo jezom, temperaturom,
glavoboljom i mialgijom. Rikecioze traju
2-3 sedmice i ostavljaju trajan imunitet.
Dijagnoza se potvruje sero-loki.
Rikecioze spadaju u grupu biolokih
oruja; Brilova bolest, ona je kasnije
recidiv pegavca. Javlja se sporadino i to
u odraslih osoba, koje su pre 10-30
godina preleale pegavac. Bolest proti-e
kao laki oblik pegavca. Dijagnoza se
potvruje seroloki; marseljska groz-
nica, teko oboljenje sa pojavom pri-
marnog afekta na mestu ujeda krpelja i
nodularne ospe po elom telu (kvria-vi
pegavac). Izaziva je Rickettsia co-nori.
Izvor bolesti su psi, goveda i ovce, a
prenosioci krpelji; miji tifus, sporadino
oboljenje koje lii na laki pegavac.
Izaziva ga Rickettsia moozeri, a prenose s
obolelih glodara, vai i buve; r.
marseliensis, rikeciozis marselien-zis,
marseljska groznica, kvriavi pegavac. V.
rikettsiosis; r. murina, rikeciozis murina,
murini ili miji tifus. V. rikett-siosis;
pegavac, najea rikecioza. I-zaziva ga
Rickettsia prowazeki, a prenose oveje
vai. Poznat kao ratno o-boljenje. Za
pegavac je karakteristian nagao poetak
sa visokom temperaturom, koja traje 10
dana. Posle 4-6 dana bolesti javlja se teko
tifozno stanje i pe-tehijalna ospa. Bolest
traje od 15 do 20 dana. Prognoza je
ozbiljna. Aktivna imu-nizacija se koristi u
ratnim prilikama i endemskim krajevima;
Q-fever (kju-fi-ver) kju-groznica, teko
febrilno oboljenje koje izaziva Rickettsia
burnetti. ovek se najee inficira
direktnim doi-
698
rifampicin Robsonova taka

rom s o bole lim govedima i ovcama. Bo-
lest poinje kao u drugih rikecija. Me-
utim, posle 2-3 dana umesto ospe jav-
lja se atipina pneumonija.
rifampicin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces mediterranei, inhibira rastenje
veine gram-pozitivnih koka i nekih
gram-negativnih mikroorganizama,
kao i M. tuberculosis.
rigidan, v. rigidus.
rigiditas, rigidnost, ukoenost, ukrue-
nost, povien miini tonus. Rigidnost
miia je posledica oboljenja piramid-
nih ili ekstrapiramidnih puteva.
rigidnost, v. rigiditas.
rigidus, rigidan, krut, nesavitljiv, neelasti-
an.
rigor, ukoenost, (1) povienje miinog
tonusa odlikuje se plastinou, tj. rav-
nomernou otpora pri pasivnom iste-
zanju miia. Obino se pojaava pri uz-
astopnom estom ponavljanju pasivnih
pokreta. Pri pasivnom istezanju miia
koji pokazuje rigor dogaa se da ovaj
brzo i u kratkim razmacima nestaje i
vraa se, pojava poznata kao fenomen
zupastog toka (Negro). Javlja se pri
oboljenjima ekstrapiramidnog aparata,
naroito globusa palidusa (parkinsonis-
mus); (2) jeza, drhtavica. V. hypertonia,
Negrov fenomen (pod znak); r. mortis,
mrtvaka ukoenost, promena na lesu
koja se razvija est asova posle smrti i
sastoji se u kontrakciji miia zbog bub-
renja koloida i njihove kontraktilne
supstancije. Usled ovoga posle smrti
m.u. poputa, miii se olabave i zglobi-
vi postaju lako pokretljivi; r. nervorum,
v. tetanus; r. t remene, v. paralysis agi-
tans.
rikecioze, v. rickettziosis.
rima,, pukotina, prorez, npr. r. palpebra-
rum, prorez onih kapaka; r. glottidis,
v. glottis.
Ringelmanova skala, ploa sa 4 razliito
zatamnjena polja od 20 % crnih i 80 %
belih povrina, 40 i 60,60 i 40 i 80 i 20 %
crnih odnosno belih povrina. Obojene
povrine slue za uporeivanje s bojom
izlazeceg dima. Dozvoljava se boja na
prve dve skale.
rinitis infectiosa, rinitis infekcioza, za-
razna kijavica, lako virusno oboljenje
sluznice nosa sa rinorejom i dobrim
optim stanjem. Bolest traje 2-7 dana.
Javlja se u vidu epidemija u gradskim
naseljima i to uglavnom zimi.
rinoliti, inkrustirana strana tela u nosu.
Obino je u pitanju neznatno strano
telo nosa, koje nije bilo odstranjeno pa
su se oko njega tokom godina taloile
organske materije i krene soli. Kad do-
stigne veliinu trenje ili ljive izaziva
ulceracije u svom leitu, hronino gno-
jenje i opstrukciju disanja na nos. Obi-
no moe da se odstrani kroz nos.
rinomanometrija, metoda za merenje
vrednosti negativnog vazdunog pritis-
ka u toku inspiracije kroz nos. Nekim
aparatima se meri vrednost pritiska u
svakoj nosnoj duplji posebno, drugima
se meri pritisak u nosnom drelu. Slui
za objektivno utvrivanje stepena insu-
ficijencije nosnog disanja.
rinoneoplastika, operacijski postupak
pri kojem se metodama plastine hirur-
gije izgrauje itava nosna piramida sa
svim svojim sastavnim delovima. Dolazi
u obzir u veih defekata usled povrede
ili bolesti (lupus, kancer),
rinoskopija, osmatranje nosnog predvor-
ja i nosne duplje u cilju lekarskog pre-
gleda. Vri se uz podobno osvetljenje i
uz upotrebu nosnog spekuluma (r. ante-
rior) kroz nosne otvore ili uz upotrebu
malog ogledala koje se u usnoj duplji
postavlja iza mekog nepca (r. posterior)
od hoana prema napred.
risus, rizus, smeh; r. sardonicus, izraz
lica izazvan grem miia lica koji pod-
sea na cinian smeh. V. tetanus.
Ritterova bolest, v. dermatitis exfoliativa.
Riva-Rocciev tonometar, v. sfigmomano-
metar.
Rivaltina reakcija, reakcija koja se koristi
za razlikovanje eksudata od transuda-ta.
Robisonov estar, v. glukoio-6-josfat.
roborantia (remedia), roborancije, sred-
stva za jaanje, danas skoro naputen
naziv.
Robsonova taka, v. taka.
699
Rocky-Mountain spotted fever rostrum

Rocky-Mountain spotted fever, groznica
Stenovitih planina, infektivne obolje-
nje, slino pegavcu, izazvano rikecijama
(Dermaceirtroxenus rickettsii), koje je
najpre otkriveno u Stenovitim planina-
ma (Rocky Mountain) u SAD. Ono se od-
likuje visokom temperaturom, bolovi-
ma u krstima i miiima, glavoboljom,
crvenom makuloznom ospom, koja do-
cnije postaje crna i slivena, i duevnim
poremeajima. Prenosi je jedna vrsta
krpelja. V. rickettsiosis.
rodenticidi, sredstva za unitavanje raz-
nih glodara.
rodoskvrnue (incestus s. incestum),
polno optenje (incestuozna veza)
meu krvnim srodnicima. Srodnika
brana zajednica. Protiv rodoskrvnih
veza najsnanije deluje zazor od rodosk\
vrnua, koji u oveka razvija odbojno
oseanje, odvratnost prema polnom od-
nosu s krvnim srodnikom. Jo je ukore-
njeno miljenje daje takav stav uroen,
kao glas krvi, to je pogreno. On je
steen i delo je kulture, shvatanje da-
nanjeg oveka. Kako se, prema krivi-
no-pravnoj terminologiji, sutina incesta
sastoji od izvrene obljube meu kr
v
vnim srodnicima, to se u savremenoj
seksologiji javlja potreba za uvoenjem i
pojma incestoidnog, kojim se ,obuhva-
taju, izuzev obljubne radnje, i sve tenje
i postupci manje-vie ispoljenog sek-
sualnog, preteno vangenitalnog karak-
tera prema krvnom srodniku, bez obzira
to nisu kanjivi. Ako je ljubav i tenja
deteta znatno vea od ljubavi i tenje
roditelja istog pola, onda se u detetu
razvija preterana, skoro iskljuiva lju-
bav prema roditelju suprotnog pola. V.
incestus i Edipov i Elektrin kompleks.
rog, v. cornu.
Rogaka Slatina, banja severoistono od
Celja, u dolini reke Irije, na 228 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno-toniki.
Postoje tri izvora hladne (oko 1O
0
C), sul-
fatne (salinine), zemnoalkalne (hidro-
karbonatne) i ugljenokisele vode (ukup-
no mineralisanje: 6,398, 7,767 i 9,212
g/oo). Ova se voda koristi >za pie i za
prirodna ugljenokisela kupanja (pre-
thodno zagrejana). Kupatilo je s kada-
ma, odeljenjima za hidroterapiju, masa-
u i dr. U ovoj banji se lece: atonika
opstipacija, oboljenja creva u vezi s bo-
lestima ui i jetre, oboljenja jetre, u-
nih puteva i eluca, gojaznost, eerna
bolest, premorenost i rekonvalescenci-
ja. Rogaka Slatina je naa najureenija
banja.;
Rohrove trake, fibrinoidne trake na dnu
interviloznih prostora posteljice.
roj te, amnionske, v. amnionske rojte.
Rokytansky-Cushingov ulkus, v. ulcus.
Rokytanskyjeva bolest, v. atrophia flava
hepatis.
rombasti mozak, v. rhombencephalon.
rombencefalna prevlaka, blago suenje
pozadi meumozga na lenoj strani
modane cevi.
Rombergova bolest, v. bolest.
ronilaka bolest, v. kesonska bolest (pod
bolest).
Rntgenov aparat, ureaj za primenu
rendgenskih zrakova. Sastoji se od tran-
sformatora visokog i niskog napona,
rendgenske cevi, stativa sa fluorescent-
nim zaklonom i komandnog (regulacio-
nog) stola.
rosacea, v.-acne rosacea.
Rosenbachov erizipeloid, v. erysipeloid.
Rosenmiilerov organ, izmenjerii deo ne-
kadanjeg mezonefrosa enskog orga-
nizma, koji se sastoji od uzdunog kana-
la, ostatka Wolffovog kanala i niza po-
prenih kanalia, ostataka sabirnih ka-
nalia epigenitalnog dela Wolffovog ka-
nala.
roseola, rozeola, naziv za svaku ospu crve-
ne boje; r. cholerica, ospa u toku kole-
re; r. epidemica, v. rubeola; r. idiopa-
thica, r. iji se uzrok ne moe otkriti; r.
symptomatica, r. koja je simptom neke
osipne groznice; r. syphilitica, r. u toku
sekundarnog stadijuma sifilisa; r. ty-
phosa, r. u toku tifusa ili pegava; r.
vaccinia, ospa koja se ponekad javlja
posle vakcinacije.
Roser-Nlatonova linija, v. linea.
Rosmarinus officinalis, Labiatae, ru-
marin. Lie ove biljke sadri etarsko
ulje.
rostrum, kljun u lae, neto to lii na
kljun, kljunasti deo nekog organa, npr.
700
rotatio ruminatio

rostrum corporis callosi, kljunasti deo
uljevitog tela.
rotatio, rotacija, okretanje oko uzdune
osovine; r. dentis, obrtanje zuba oko
uzdune osovine.
rotator, mii obrta (m. rotator).
Routteova operacija, v. operacija.
Rouxova anastomoza, anastomoza, obi-
no na tankom, a ne na debelom crevu, u
kojoj se preseena vijuga creva anasto-
mozuje s bonom stranom druge vijuge
istog creva dajui sliku koja podsea na
slovo Y (Y-anastomoza). V. anastomosis,
enteroanastomosis.
rovovsko stopalo, v. pes.
Rovsingov znak, v. znak.
rozanilin, bazna crvena boja, derivat trife-
nil-metana, koja dolazi u promet u vidu
igliastih kristala rastvorljivih u vodi i
alkoholu. Hidrohlorid rozanilina se na-
ziva fuksin.
rozete, (v. stvaranje rozeta). Okupljanje
eritrocita oko limfocita to lii na roze-
tu (otuda ime). Slui za otkrivanje re-
ceptora na limfocitima. Formiranje ro-
zeta je imunoloki test. Vezivanje eritro-
cita za limfocite obavlja se preko razlii-
tih receptora na povrini membrane
limfocita. Otuda se razlikuju tri vrste ro-
zeta: E-rozete (receptori za eritrocite;
nisu imunoglobulini); EA-rozete (recep-
tori za Fc-fragment imunoglobulma G);
i EAC-rozete (receptori za -kompo-
nentu komplementa); E-rozete stvaraju
T-limfociti; EA-rozete B-limfociti, a
mogu i T-limfociti; EAC-rozete stvaraju
B-limfociti. Funkcioni znaaj rozeta je
jo nepoznat.
ronjaa, v. cornea.
RQ, respiratorni kolinik; odnos izmeu
osloboenog CO2 i utroenog O2 u jedi-
nici vremena. Zavisi od vrste hranljivih
materija koje, u trenutku odreivanja
RQ, sagorevaju u organizmu. Pri sagore-
vanju ugljenohidratnih materija RQ = l,
masti 0,71, a belanevina 0,83, a pri me-
ovitoj ishrani, kad sagorevaju sve tri
vrste organskih materija, RQ = 0,82. Od-
reivanje RQ znaajno je u odreivanju
bazalnog metabolizma, energetske po-
tronje u normalnim uslovima rada i
uticaja spoljne sredine, jer koliina os-
loboene energije pri utroku jednog
litra kiseonika (kalorijski ekvivalent ki-
seonika) zavisi od prirode materija koje
se razgrauju u organizmu.
rtenica, rtenjaa, v. kima, columna ver-
tebralis, rachis.
rubefacientia (remedia), flogistika
sredstva koja izazivaju crvenilo koe.
rubeola, crvenka, akutno blago, virusno
oboljenje iz grupe osipnih groznica.
Kapljina infekcija uglavnom kolske
dece. Odlikuje se pojavom blede i retke
makulopapulozne ospe kao u mojrbila,
ili difuznog eritema kao u lakom arla-
hu. Ospa traje 1-2 dana. Obino su uve-
ane sve limfne lezde, a naroito su-
bokcipitalne i vratne. est je laki otok
slzine. Virus rubeole ima teratogeni
efekat. Zato su mogue kongenitalne
malformacije u 20-25 % dece, ije su
majke prebolele rubeolu u toku prva tri
meseca trudnoe, tj. u periodu organo-
geneze.
rub eo sis iriis, pojava novostvorenih kr-
vnih sudova u duici, najee u dijabe-
tesu i trombozi centralne vene mrenja-
e. Novostvoreni krvni sudovi u tkivu
mogu da blokiraju komorni ugao i dove-
du do sekundarnog glaukoma.
rubidium, Rb, hemijski element, alkalni
metal.
Rubrum scarlatinum (arlah crvenilo),
azoboja, sredstvo za podsticanje epiteli-
zovanja defekata koe.
Rubus idaeus, malina, slui za spravljanje
sirupa od malina (Sirupus Rubi idaei).
ruje, koren ake, v. carpus, manus, aka.
rudarska glista, v. Ankylostoma duodena-
Ie.
rudarski nistagmus, v. nystagmus.
rugae palatinae, nabori vezivnog tkiva
prekriveni sluznicom na prednjem delu
tvrdog nepca, neposredno iza prednjih
gornjih zuba. Mogu biti slabije ili jae iz-
raene.
rumen, burag, prvi eludac u preivara.
rumenotomia, rumenotomija, operacija
koja se sastoji u prosecanju buraga u ci-
lju otklanjanja stranog tela ili impakti-
rane hrane.
ruminatio, ruminacija, preivanje, deo
procesa varenja koji se normalno zbiva
701
Rumpel-Leeeov test rvako uho

u ivotinja preivara. Ruminacija je po-
vraanje nagomilane hrane iz buraga u
usta. Nenormalno, javlja se u nekim obo-
ljenjima (u histeriji) i u oveka povre-
meno vraanje hrane iz eluca, bez ose-
aja muke, a potom njeno izbacivanje ili
ponovno vakanje i gutanje. Sin. mery-
cismus.
Rumpel-Leeeov test, v. test.
runt disease (engl.) rant disiz, bolest zakr-
ljavanja, sindrom koji se javlja kad se
imunokompetentne elije davaoca tran-
splantata odre u organizmu primaoca
(domaina) i ponu da stvaraju antitela
ili elijski imunitet protiv raznih antige-
na primaoca. U rant disizu dolazi poste-
peno do fatalnog propadanja tkiva do-
maina (sin. graft versus host reaction,
engl.), reakcija transplantata protiv do-
maina.
rupia, rupija, kupasta, slojevita krasta.
Najee se javlja u tercijarnom sifilisu.
ruptura, prekid, prskanje, rasprsnue,
raskid nekog organa; u ginekolokim
oboljenjima moe da prsne cistian jaj-
nik, a kod vanmaterine trudnoe i
gnojnog zapaljenja (pyosalpinx) jajo-
vod. Za vreme poroaja moe da doe
do prskanja materice, materinog gra-
ca, vagine i meice. U svim ovim slua-
jevima mora se hirurki intervenisati; r.
bubanjske opne, prekid kontinuiteta
bubanj s ke opne koji je nastao direkt-
nim delovanjem sile (igla, travka) ili nje-
nim indirektnim delovanjem (pritisak
vazduha ili vode). Posebna vrsta ruptu-
re bubanjske opne prati prelome sle-
poone kosti u kojima prelomne linije
prolaze kroz spoljni sluni hodnik. Rup-
ture bubanjske opne se razlikuju od
perforacija bubanjske opne po tome to
nema gubitka supstancije; r. traheje,
prekid kontinuiteta dunika koji se de-
ava prilikom tekih saobraajnih nes-
rea, najee ispod vratnog dela. Po-
vreeni moe da se spase ako mu se bla-
govremeno prui hirurka pomo.
Rusana Banja, banja na zapadnoj strani
sela Melenci (Banat) na 82 m n.v. Klimat
deluje sedativno. To je iskljuivo blatno
leilite. Blato se vadi iz blatnog jezera
(zapadno od banje); ono je mineralno --
organsko i sumporno. Leenje se sastoji
u primni toplog (zagrejanog) blata u
ureenom kupatilu. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobo-
va i miia; hronina oboljenja enskih
polnih organa; neuralgije i neke kone
bolesti.
Rusconijev mar, blastoporni otvor u
toku gastrulacije jajeta abe.
Rushov klin, v. klin.
ruski meningoencefalitis, v. meningoen-
cephalitis.
ruthenium, Rn, rutenijum, hemijski ele-
ment, siv i krt metal koji se javlja zajed-
no s platinom, kojoj je slian.
rutherfor, raderferd (rd), koliina ma
kakvog radioaktivnog izotopa to u sva-
kom sekundu ima l milion raspada;
rd= 1,Ox 10

dezintegracija u sekundu;
l kiri ima 37.000 rd i l me - 37 rd.
rutin, flavonski glikozid, izolovan iz rute
(otuda ime) i iz mnogih drugih biljaka
(duvan, heljda, zova itd.) Ima isto dej-
stvo kao i vitamin P: popravlja krtost ka-
pilara, smanjuje njihovu propustljivost
i, uopte, smanjuje propustljivost povr-
inskih slojeva elija. Upotrebljava se u
itavom nizu indikacija u kojim postoje
krvarenja i poviena tendencija ka krva-
renjima kao posledica smanjene rezis-
tencije kapilara.
rvako uho, deformisana i neto smanje-
na usna koljka. Posledica ponavljanjh
nagnjeenja usne koljke, hematoma pa
i fraktura usne hrskavice.
702
S., skraenica na lekarskom receptu za
signa (signiraj, obelei) ili za signetur
(neka se signira, neka se obelei).
S., skraenica od seu, ili.
s., v. signa.
sat., skraenica za saturatio, saturacija,
umei napitak.
Sb, hemijski simbol za element antimon
(stibium).
scat., skraenica za scatula, kutija.
SD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima (nian elijama u me-
anoj limfocitnoj reakciji), koji se mogu
dokazati antitelima.
Se, hemijski simbol za element selenium.
Se
75
, radioaktivni izotop selenijuma, pri-
menjuje se u obliku selenita za scintig-
rafsku dijagnostiku tumora, a u obliku
metionina obeleenog Se
75
za scintigra-
fiju pankreasa i paratireoidnih lezda.
SEV, v. polovina debljina.
SH, skraenica za serumski hepatitis, ino-
kulacijski hepatitis.
SI, meunarodna skraenica za Meuna-
rodni sistem mernih jedinica, usvojen
od strane Generalne konferencije za te-
gove i mere (CGPM) 1960. godine, a u
naoj zemlji je regulisan sa vie zakon-
skih propisa. SI se sastoji od osnovnih,
izvedenih i decimalnih jedinica. Osnov-
ne jedinice zasnovane na 7 osnovnih fi-
zikih veliina (duina, masa, vreme, ja-
ina elektrine struje, jaina svetlosti,
termodinamika temperatura i koliina
materije) su: metar, kilogram, sekunda,
amper, kandela, kelvin i mol.
sir., skraenica za sirupus, sirup, v. siru-
pus.
Sm, hemijski simbol za element samari-
jum koji spada u lantanoide.
Sn, hemijski simbol za kalaj, stannum.
sol., skraenica u lekarskim receptima za
solutio, rastvor; solutus, rastvoren.
solv., skraenica u lekarskom receptu za
solve (solvatur), rastvori (neka se rast-
vori).
spec., skraenica za species, aj.
spir., skraenica za spiritus, alkohol (etil-
-alkohol, etanol).
spi., skraenica za simplex (jednostavan).
s.q., skraenica u lekarskim receptima za
sufficiens quantitas, dovoljna koliina
(uobiajenije je q.s., skraenica za
quantum satis, dovoljna koliina).
Sr, hemijski simbol za strontium.
Sr
87
, radioaktivni izotop stroncijuma, pri-
menjuje se za cintigrafiju kostiju.
s.s.n., skraenica na lekarskom receptu
od signa suo nomine (obelei njegovim
imenom).
S.S.V., skraenica u lekarskim receptima
za sub signo (sigilio) veneni, sa ozna-
kom da je otrov.
STH, v. adenohypophysis.
suppos., skraenica za suppositoria, epi-
i.
Sabinova poliovakcina, oralna vakcina
sa ivim ublaenim virusom. Proizvede-
na je od virulentnih sojeva obraenih u
laboratiriji primenom genetikih meto-
da, ili od prirodno atenuisanih sojeva
koji su izolovani od dece u izvanepide-
mijskim razdobljima. Virus iz "ive" po-
liovakcine se umnoava, inficira i tako
imunizira. U tom procesu infektivno po-
703
saccharatus saharaza

kaljenje vakcinalnog virusa se iri u od-
reenom podruju.
saccharatus, zaeeren.
Saccharlnum, saharin, anhidrid ortosul-
fimidobenzojeve kiseline. Tri stotine
puta je slai od eera. Slui kao arne-
na za eer u dijabetiara i u gojaznih
osoba; prema naoj farmakopeji ofici-
nalan je kao rastvorljivi saharin (Sacc-
harin-natrium). Pri dugom uzimanju
moe dovesti do izvesnih promena u or-
ganizmu.
Sacchromyces, rod gljivica iz fam. As-
comycetes; u obinom ivotu poznate
kao kvasci. Jednoelijski organizmi
ovalnog ili^sfernog oblika, bez miceliju-
ma. Mnoe se pupljenjem ili pretvara-
njem u askuse s askosporama.
Saccharomycetes, gljivice kvasca, poro
dica u okviru klase viih gljiva, ali u re-
dukovanom, jednoelijskom, mikros
kopskom obliku. Izazivaju alkoholno
vrenje u rastvoru eera. Vinski kvasac
(Saccharomyces ellipsoideus) postoji
i slobodan u prirodi, pivski kvasac (S.
cerevisiae) samo u kultivisanom obli
ku, a osuen, oficinalan - Faex medici-
lis. V. fungi -s
Saccharosum, saharoza, obian eer.
Slui kao konstituens za prakove za
unutranju upotrebu; oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji. Sin. Saccharum;
S.lactis, mleni eer, laktoza, vrsta e-
era koja slui kao konstituens za hig-
roskopne lekove u obliku praka; ofici-
nalan je p'rema naoj farmakopeji. V.
laktoza.
Saccharum, v. Saccharosum; S.Uvae, v.
glikoza.
sacculatio, sakulavija, osobina da se na
neem stvore kesice ili depovi; s.coli,
sin. haustrh colL
sacculus, sakulus, kesica, npr. s.vestibuli;
s.dentis, zubna kesica, deo zubne klice
od koga se stvara cement zuba.
eaccus, vrea, kesa, npr. saccus lacrimalis,
suzna kesica.
sacralgia, sakralgija, bol u krsnoj kosti.
sac rails, sakralan, krsni, npr. vertebra sa-
cralis, krsni prljen.
sacralisatio, sakralizacija, sraenje jed-
nog ili oba poprena nastavka petog sla-
binskog prljena s krstanom kosti.
sacrococygealis, sakrokokcigealan, koji
pripada krstanoj i trtinoj kosti ili se
nalazi u regiji obe kosti.
sacrocoxitis, sakrokoksitis, zapaljenje sa-
kroilijanog zgloba.
sacrodynia, sakrodinija, bol u krsnom
predelu.
sacrolisthesis, sakrolisteza, stanje u
kome se krstana kost nalazi ispred pe-
tog slabinskog prljena.
sacrolumbalis, sakrolumbalan, koji pri-
pada krsnoj i slabinskoj oblasti.
sacrospinalis, sakrospinalrii, koji pripada
krstanoj kosti i kimenom stubu.
sacrum, v. os sacrum.
sadizam (seksualni aktivizam), perver-
zija u kojoj se polno zadovoljavanje po-
stie putem zlostavljanja, nanoenja po-
vreda i muenja erotskog objekta. Naziv
te perverzije potie od dela koje je poi-
nio iz navedenih razloga markiz de Sade
(potomak Petrarkine Laure), koji je pro-
veo u tamnici 27 godina, piui svoja
dela u kojima je opisao 600 vrsti sek-
sualnog muenja. Izvesnu kariku u bu-
enju latentnog sadizma u nekih osoba
predstavljaju sportske utakmice (vrato-
lomne automobilske trke, boks, keeri,
borbe s bikovima i dr.); idejni s., obuh-
vata sadistike postupke u okviru uob-
razilje, a naroito u vidu izraavanja pi-
sanom i govornom reju (verbalni sadi-
zam). On se sastoji od uvreda, pretnji,
psovki, kojima se erotski objekt stavlja
u stanje stjraha i utuenosti, to na ui-
nioca deluje erogeno.
sagitalan, v. sagittalis.
s agi t alls, sagitalan; (1) slian streli, prav-
cu strele, npr. sutura sagittalis, sagitalni
av na lubanji; (2) sagitalna ravan, svaka
ravan paralelna s uzdunom medijal-
nom ravni, v. rovah.
saharat, jedinjenje metala s heksozama u
kojima metali zamenjuju vodonik iz al-
koholne grupe.
saharaza, enzim koji stvaraju razne gljivi-
ce kvasca, a koji razlae saharozu na gli-
kozu i fruktozu. Saharaza se nalazi i u
crevnom soku.
704
saharidi Salmonella

saharidi, glicidi, ugljeni hidrati; saharidi
su polihidroksialdehidi ili polihidroksi-
ketoni i njihovi derivati. Osnovni saha-
ridi su monosaharidi (aldoze i ketoze).
Kondenzacioni proizvodi monosahari-
da koji sadre u molekulu od 2 do 10
molekula monosaharida nazivaju se oli-
gosaharidi, a oni koji sadre preko 10
molekula monosaharida nazivaju se po-
lisaharidi.
saharifikacija, stvaranje eera, pretva-
ranje polisaharida u eere.
saharimetar, polarimetar za odreivanje
koncentracije eera u mokrai.
saharimetrija, kvalitativno odreivanje
eera, npr. glikoze.
saharin, v. Saccharinum.
saharoza, v. Saccharosum.
sakagija, v. malleus.
sakralizacija, v. sacralisatio; s.prljena,
asimilacija prljena.
sakralna anestezija, v. anaesthesia.
sal, latinski naziv za o; S.carolinum arte-
f actum, vetaka karlovarska so; sadri
Kalu sulfas, Natru chloridum, Natru hy-
drogencarbonas i Natru sulfas siccata;
deluje laksantno, S.Seignetti, v. Kalu
Natrii tartras.
Salep tuber, gomolj od kauna, sadri slu-
zave materije i slui za izradu Mucilago
Salep.
salicil-amid, analgetiko, antipiretiko i
antireumatsko sredstvo.
salicil-anilid, fungistatiko sredstvo,
upotrebljava se za leenje oboljenja Ti-
nea capitis.
salicilna dispnoja, klinika slika koja lii
na simptome dijabetike ili renalne aci-
doze, nastaje prilikom akutnog trovanja
salicilatima.
salicilna kiselina, v. acidum salicylicum.
salicinum, salicin, glikozid iz kore vrbe.
salicylicus, salicilin, koji sadri radikal
alicu.
salicylismum, salicilizam, lak oblik trova-
nja salicilatom.
saligenin, alkohol koji nastaje hidrolizom
glikozida saligenina, koji se dobija iz
kore vrbe (SaUx alba).
salinske vode, v. voda.
saliva, pljuvaka, produkt tri para velikih
pljuvanih lezda i mnotva malih plju-
vanih lezda bukalne sluznice. P. je
bezbojna, lako zamuena, penuava,
lepljiva tenost bez mirisa i ukusa; spe-
cifina teina joj je od 1,002 do 1,012 a
reakcija joj je slabo bazina ili neutral-
na. Dnevno se izlui oko 1000 do 1500
ml pljuvake. U sastavu p. najvie ima
vode i neorganskih sastojaka. Od or-
ganskih materija sadri mucin i izvesne
fermente, od kojih je najvaniji ptijalin,
koji preko dekstrina razlae krob do
maltoze. Uloge p. su vlaenje i razmek-
avanje hrane, varenje kroba a sem
toga ona ima i antibakterijsko dejstvo.
Pljuvaka se lui stalno, ali se njeno lu-
enje pojaava neposredno pre uzima-
nja hrane (psihika faza), kad je hrana u
ustima (oralna faza) i izvesno vreme po
unoenju hrane (gastrika faza).
salivalis, salivalan, pljuvani, npr. glandu-
lae salivales, pljuvane lezde.
Salix, vrba; kora vrbe sadri glikozid sali-
cin.
Salkova poliovakcina, vakcina s mrtvim
virusima, spremljena inaktivisanjem
pomou formalina sva tri tipa poliovi-
rusa, koji su razmnoavani na kulturi
tkiva bubrenih elija majmuna. Po-
trebna je ponovljena vakcinacija da bi
se odrao imunitet.
salmijak, stari naziv za amonijum-hlorid
(Ammonii chloridum, niador). Jma ek-
spektorantno dejstvo, prouzrokuje aci-
dozu, deluje diuretiki i pojaava dej-
stvo ivinih diuretikih sredstava; ofici-
nalan je prema naoj farmakopeji.
Salmonella, salmonele, gram-negativni
tapii, asporogeni, bez izraene kapsu-
le, pokretni i poseduju peritrihijalne
flagele, izuzev S. gallinarum i S.pullo-
rum. Salmonele poseduju O- i H-antige-
ne, a neke od njih i Vi-antigen. Na osno-
vu antigena izvrena je klasifikacija; do
danas je izolovano preko 1200 tipova
salmonela. Jedne od njih izazivaju in-
fekcije septikog tipa (trbuni tifus i pa-
ratifus), to su S. typhi, S. paratyhi A, B i
C. Druge, S.typhi murium, S. cholerae
suis, S. enteritidis Gartner izazivaju
gastronteritise. Sin. Eberth-Gaffkyjev
bacil; Eberthella typhi

45 Medicinski leksikon 705
salmonellosis san

salmonellosis, salmoneloza, salmoneloz-
no trovanje hranom, akutno crevno
oboljenje koje izazivaju preko 80 seroti-
pova salmonela ivotinjskog porekla.
To je fekalno oralna infekcija, a izvor
bolesti je uglavnom ivina. Salmoneloza
najee prolazi kao febrilni gastroen-
teritis s dehidratacijom i moguim ko-
lapsnim stanjem. Bolesnik ima 5-20 te-
nih, obilnih stolica dnevno, ali se obi-
no bolest smiri u toku 7-10 dana. Bakte-
rije mogu da udu u krvotok i daazazovu
oboljenje slino trbunom tifusu ilrsep-
si. Mogua je lokalizacija na mekim
modanicama i pluima kada je progno-
za loa. Eliminacija salmonela obino
traje vie sedmica, a esto se javlja i kli-
conotvo.
salpingitis, (1) zapaljenje jajovoda (tuba
uterina). Moe biti akutno (gnojno) i
hronino (atrofino). Pojavljuje se kao
samostalno zapaljenje ili s istovreme-
nim zapaljenjem jajnika; (2) zapaljenje
usne trube (tuba auditiva).
salpingografija, rendgensko snimanje ja-
jovoda posle ubrizgavanja jodne viskoz-
ne kontrastne materije/ rastvorene u
vodi, rede u ulju.
salpinx, truba. Sin. tuba, v. tuba auditiva,
tuba uterina.
salt losing nephritis, (eng.) nefritis s gub-
ljenjem soli, v. nephritis.
salus, spas, dobro, zdravlje, npr. salus aeg-
roti suprema lex, spas bolesnika je vr-
hovni zakon - postulat koji su stvorili
stari grki lekari.
Salusov znak, v. znak.
Salvia officinalis (Labiatae), kadulja. List
ove biljke (Salviae folium), koji sadri
etarsko ulje, slui za izradu Tinctura Sa-
lviae.
Sambucus nigra (Caprifoliaceae), zova,
zovin cvet (Sambuci flos) slui za izradu
Species laxantes; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
samooploivanje, oplodnja enskog ga-
meta biljaka pomou mukog gameta
iste jedinke. Sup. ukrteno oploavanje.
samopomo, prva pomo, koju ukazuje
povreeni ili oboleli sam sebi.
samoubica, v. suicida.
samoubojstvo, v. suicidium.
samoupravne interesne zajednice, oblik
udruivanja u kome se na naelima
uzajamnos'ti i solidarnosti ostvaruju li-
ne i zajednike potrebe, ostvaruje slo-
bodna razmena rada, udruuju rad i
sredstva, utvruje politika razvoja, od-
luuje o obavljanju odreenih delatnos-
ti u skladu sa zajednikim interesima i
usmerava razvoj udruenih organizaci-
ja. Finansiranje se vri putem plaanja
doprinosa.iz linih dohodaka i dohotka
organizacija udruenog rada s ciljem za-
dovoljavanja svojih potreba i interesa.
san, (1) spavanje, nesvesno stanje, iz kojeg
se osoba moe lako probuditi pomou
prikladnih senzorikih ili drugih nadra-
aja. Postoje dva razliita naina kako
moe nastati spavanje: a) usled smanje-
ne aktivnosti retikularnog aktivacijskog
sistema (sporotalasno spavanje), b)
moe biti posledica abnormalnog usme-
ravanja signala u mozak, a da pri tome
modana aktivnost ne bude znaajno
usporena (paradoksalno spavanje).S.t.s.
je spokojno i bez sanjanja, sa snienjem
svih vegetativnih funkcija. Specijalno
dolazi do pada krvnog pritiska, frekven-
ce disanja i bazalnog metabolizma. P.s.
se nikad ne pojavljuje samo ve se nado-
vezuje na s.t.s. Pojava p.s. zavisi od za-
mora. Stoga su epizode krae i javljaju
se rede nakon to osoba zaspi neto do-
cnije. Trajanje epizoda p.s. kree se od 5
do 30 min. i ponavljaju se svakih 90 min.
P.s". je obino praeno sanjanjem; osobu
je tee probuditi u p.s. nego u fazi s.t.s.,
miini tonus je veoma snien ali se esto
konstatuju miini trzaji. Znaaj spa-
vanja je u odravanju normalnih funkci-
ja, specijalno centralnog nervnog siste-
ma. San je oteen pri velikom broju te-
lesnih kao i svih duevnih bolesti; (2)
psihiki doivljaji za vreme spavanja.
San (sanjanje) predstavlja pozornicu na
kojoj se mogu razaznati mnoga inae
nesvesna zbivanja u psihi. Psihoanaliti-
ka metoda tumaenja (analize) snova
vrlo je znaajna za ovo saznanje; brzi s.,
krai ili dui periodi u toku spavanja za
vreme kojih se spavau brzo pokreu
one jabuice, ima bri ritam elektroen-
cefalografskih (EEG) manifestacija i sa-
706
sanacija sanitet

nja snove koji se mogu upamtiti; Sin.
REM-san, od engl. Rapid Eye Move-
ment" (rapid aj muvment), brzi pokreti
oiju. V. REM; spori s., duboki san bez
snova karakterizovan sporim EEG-ma-
nifestacijama.
sanacija, v. sanatio.
sanatio, sanacija, ozdravljenje, isceljenje,
izleenje, zaraenje rane; s. per pri-
mam intentionem, ozdravljenje od
prve, zaceljenje neke (operativne ili
traumatske) rane bez gnojenja; s.per
secundam intentionem, zaceljenje
neke rane posle izvesnog perioda gnoje-
nja, obino uz stvaranje oveeg oiljka.
sanguinans, krvarei, ono to krvari.
sanguis, v. krv.
sanitacija, postupak koji podesnim dezin-
fekcionim sredstvima i metodima spre-
ava prenoenje patogenih mikroorga-
nizama raznim nainima i predmetima i
koji slui za poboljanje higijenskih pri-
lika; s. u vojnim objektima, mere i po-
stupci za uklanjanje, preiavanje i de-
zinfekciju otpadnih materija (ljudskih
izluevina,. ubreta, upotrebljene vode
iz umivaonika, kupatila, perionica i ku-
hinja, raznih otpadaka i dr.).
sanitaran, koji je u vezi sa zdravljem ili
njegovim unapreenjem, naroito s hi-
gijensko-tehnikim merama i ureaji-
ma.
sanitarna inspekcija, organ uprave koji
vri nadzor nad izvravanjem zakona i
drugih propisa i nad sprovoenjem
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zatite ljudi obuhva-
tajui sve objekte, delatnosti i lica koja
na bilo koji nain mogu tetno uticati na
zdravlje ljudi. Osnovni zakon o sanitar-
noj inspekciji odredio je poslove iz ob-
lasti sanitarnog nadzora koji su u inte-
resu za clu zemlju i spadaju u nadle-
nost federacije, dok republiki zakon o
zdravstvenoj zatiti regulie obaveze
Republike.
sanitarna obrada, uklanjanje odnosno
unitavanje fizikih, hemijskih i ra-
dioaktivnih tetnih agensa s povrine
koe i sluznice, odee, obue i ostale op-
reme i sredstava, kao i stambenih i dru-
gih povrina; poseban znaaj ima u ratu,
ali i u mirno doba, prilikom regrutacije,
kad se otkriju valjivost, uga i sL, zatim
pri tekim nesreama (poplave, zemljot-
resi itd.).
Sanitarne meunarodne konvencije,
sporazumi izmeu drava kojima se re-
guliu mere spreavanja karantinskih
(zaraznih) bolesti koje mogu imati epi-
demijski i pandemijski oblik irenja; od-
nose se i na vojne jedinice i objekte oru-
anih snaga (ratne brodove i ljudstvo na
njima, oruane transporte itd.).
sanitarni inenjer, inenjer specijalno
kvalifikovan za sanitarnu tehniku, koji
radi u zdravstvenoj ili higijenskoj slu-
bi. U delokrug rada sanitarnog inenje-
ra spadaju ovi poslovi: projektovanje i
izgradnja vodovoda i vodoopskrbnih
objekata; sanitarnotehnikih ureaja i
instalacije raznih zgrada i prostorija,
asanacija terena i higijenskih objekata,
kanalizacija naselja, odstranjivanje ka-
nalskih voda i otpadnih materija i sani-
tarnotehnika kontrola.
sanitarni nadzor, vrsta nadzora koji se
vri nad izvravanjem zakona i drugih
propisa i nad sprovoenjem propisanih
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zatite ljudi. Ovaj
nadzor vre nadleni organi uprave -
sanitarna inspekcija, a obuhvata objek-
te, delatnosti i osobe koje, na bilo koji
nain, mogu tetno uticati na zdravlje
ljudi.
sanitarni propusni k, izgraeni (zidani) ili
privremeni objekt (atori, drvene pre-
grade ili ureen otvoreni prostor) for-
miran prema potrebi i opremljen po-
trebnim sredstvima (formacijskim ili
improvizovanim) za obavljanje sanitar-
ne obrade pripadnika oruanih snaga;
objekt ima nekoliko odeljenja, odnosno
radnih mesta i ureaja, koji su postav-
ljeni tako da se brzo i nesmetano odvija
proces obrade (odnosno sanitarne de-
kontaminacije), a posebno se vodi rau-
na o tome da strogo bude odvojen isti
deo od prljavog. V. sanitarna obrada.
sanitet, organizacija, zdravstvena sluba
koja se stara o zdravlju graana ili voj-
ske; civilni s., zdravstvena sluba koja
se stara o sanitetskom obezbeenju, tj.

45*
707
sanitetska avijacija
sanitetska RBH-zatita

koja organizuje spreavanje, suzbijanje
i leenje bolesti kao i unapreivanje
zdravlja celokupnog stanovnitva neke
zemlje ili manje oblasti; vojni s., zdrav-
stvena sluba armije iji je zadatak spre-
avanje bolesti i leenje bolesnih i po-
vreenih u posebnim uslovima koje
stvara vojni kolektiv, naroito u speci-
finim uslovima rata. Vojnosanitetski
rukovodei organi su organi komande
kojoj daju savete i predloge u vezi odr-
avanja zdravlja vojnika, suzbijanja bo-
lesti itd.
sanitetska avijacija, specijalno konstrui-
sani ili prilagoeni vazduhoplovi (avio-
ni, helikopteri) za evakuaciju povree-
nih i obolelih (p/o) kao i za prevoenje
sanitetskog osoblja i sanitetskih materi-
jalnih sredstava potrebnih za pruanje
medicinske pomoi, posebno kad su u
pitanju hitni sluajevi ili naroite prili-
ke i uslovi; ovo se moe oekivati pri
eventualnoj upotrebi nuklearnog oru-
ja zbog poveanja broja p/o kojim e
biti potrebna hitna i specijalna medicin-
ska pomo.
sanitetska eta, sanitetska jedinica u trupi
(puku, brigadi) ija je namena: prua^
nje opte medicinske, a nekada i najhit-
nije hirurke pomoi, sprovoenje higi-
jenskoepidemiolokih mera, dekonta-
minacije i evakuacije povreenih i obo-
lelih; u sastavu sanitetskog bataljona sa-
nitetske ete su univerzalne (opte) ili
specijalizovane za odreene zadatke.
sanitetska ekipa, grupa sastavljena od
jednog ili vie lekara i pomonog osob-
lja koja se upuuje na vrenje nekog
specijalnog medicinskog zadatka, npr.
s.e. za fluorografske preglede, za BCG-
vakcinaciju, epidemioloka istraivanja
itd.
sanitetska etapa, sin. etapa evakuacije.
sanitetska evakuacija, v. evakuacija, sani-
tetska.
sanitetska materijalna sredstva, u oru-
anim snagama deo materijalnih sred-
stava koje koristi sanitetska sluba za iz-
vravanje svojih zadataka (pruanje me-
dicinske pomoi, sprovoenje higijen-
skoepidemiolokih mera itd.) u miru i
ratu; odatle i podela na mirnodopska i
ratna sanitetska materijalna sredstva;
sastoje se iz sanitetske opreme (medi-
cinski, zubarski, apotekarski i laborato-
rijski aparati, sprave, instrumenti i pri-
bor) i potronog materijala (lekovi, he-
mikalije, zavojni i hirurki ivai materi-
jal i potroni pribor).
sanitetska nosila, v. nosila sanitetska.
sanitetska oprema, deo sanitetskih mate-
rijalnih sredstava koja sanitetska sluba
koristi u izvravanju svojih zadataka;
moe biti lina, koja se opet deli na op-
tu - daje se svima pripadnicima orua-
nih snaga, a slui za pruanje prve po-
moi (prvi zavoj, lini ABH-paket) i de-
zinfekciju vode - i linu opremu sani-
tetskih organa (bolniarska, zubarska i
lekarska torba i dr.) i zajedniku koja
pripada sanitetskim ustanovama i jedi-
nicama (sanitetski kompleti i pojedi-
nani sanitetski predmeti: vozila, po-
ljska kupatila itd.).
sanitetska prihvatnica, privremena sani-
tetska etapa koja se razvija u blizini
mesta sanitetskih gubitaka sa zadatkom
da prihvata povreene i obolele, da im
prui potrebnu pomo (medicinsku i hi-
rurku) i da organizuje njihovu evakua-
ciju. Razvija se du marevske kolone u
blizini mesta gde su se pojavili gubici ili
gde se isti oekuju. U sluaju masovnih
gubitaka (nuklearni ili hemijski udar)
razvijaju se na periferiji zone gubitaka
(tada se u sanitetskoj prihvatnici vri i
delimina dekontaminacija). Sanitetska
prihvatnica se razvija i pri forsiranju
reke, zatim na aerodromu, na elezni-
kim stanicama i u lukama, ako nema
drugih sanitetskih ili zdravstvenih usta-
nova koje bi mogle prihvatiti povreene
i obolele.
sanitetska RBH-zatita, mere sanitetskih
organa i jedinica kojima je cilj zatita
ive sile (ljudstva) i rnaterijalnih sred-
stava od dejstva atomsko (nuklearno) --
bioloko-hemijskih borbenih sredstava;
obuhvata dekontaminaciju povreenih
i obolelih, kontrolu dekontaminacije
vode i hrane, leenje akutnog radijacio-
nog sindroma, bioloko izvianje, de-
tekciju i identifikaciju bojnih otrova u
vodi i hrani. Sanitetska RHB-zatita je
708
sanitetska situacija sanitetska sluba

deo RHB-zatite koju organizuju ko-
mande jedinica i ustanova.
sanitetska situacija, celokupnost uslova
u odreenom vremenu i prostoru koji
utiu i odreuju nain delatnosti sani-
tetske slube; u te uslove spadaju, npr.,
stabilnost i ugroenost sanitetskih eta-
pa, stepen optereenosti povreenih i
obolelih u datom vremenskom periodu
(to zavisi od vida borbenih dejstava, od
pokretljivosti borbenog poretka itd.),
raspoloive snage i sredstva sanitetske
slube (broj, vid i strunost kadrova,
materijalna sredstva i oprema), mogu-
nosti i uslovi rada sanitetske etape:
smetaj u kuama, atorima ili pod ved-
rim nebom, u nepovoljnim vremenskim
prilikama itd.
sanitetska sluba (SnS)
9
deo oruanih
snaga koji ini posebnu organizaciju
(sanitetske osoblje, sanitetska materi-
jalna sredstva i oprema od kojih su for-
mirane sanitetske jedinice i ustanove)
iji je zadatak: sprovoenje mera za za-
titu zdravlja ljudstva i leenje povree-
nih i obolelih vojnih lica radi uvanja
ive sile i borbene sposobnosti orua-
nih snaga. Ona doprinosi psihofizikom
osposobljavanju ljudstva za borbena
dejstva i ublaavanje ratnih opteree-
nja; nain delatnosti sanitetske slube
zavisan je od razvoja naoruanja i vojne
vetine, naina voenja borbenih dej-
stava, od razvoja opte i vojne medicin-
ske nauke i tehnike itd. Sanitetska slu-
ba je usko povezana sa zdravstvenom
slubom u cilju priprema i meusobne
saradnje u ratu, jer su im zadaci isti (v.
integracija zdravstva). Sanitetsku slubu
jedinica sainjavaju upravni organi i us-
tanove za leenje, zatim jedinice za pre-
ventivno-medicinsku zatitu, evakuaci-
ju itd. (V. sanitetska sluba armije, bata-
ljuna, brigade, ete, divizije i puka). Bu-
dui rat e traiti proirenje funkcije sa-
nitetske slube zbog moguih radijacio-
nih oteenja, sloenijih neuropsihijat-
rijskih problema (psihotraume), pro-
blema mentalne higijene itd., zatim ve-
eg broja sanitetskih gubitaka, manje si-
gurnosti sanitetskih ustanova i jedinica
i dr., to zahteva od sanitetske slube
maksimalno prilagoavanje ratnim us-
lovima. Zbog sve intenzivnije totalnosti
rata sve se vie ispoljava znaaj objedi-
njavanja sanitetske i zdravstvene slube
radi boljeg i uspenijeg zbrinjavanja
pripadnika oruanih snaga i stanovnit-
va; SnS bataljona, v. bataljonski sanitet;
SnS brigade, snage i sredstva za prua-
nje optemedicinske i hirurke (u pr-
vom redu neodlone) pomoi, za eva-
kuaciju povreenih i obolelih iz niih je-
dinica, za sprovoenje preventivnome-
dicinskih mera i za snabdevanje; SnS
civilne zatite, organizuje se uz pomo
zdravstvenih organa i humanitarnih do-
brovoljnih organizacija (Crveni krst i
dr.). V. jedinice sanitetske pomoi civilne
zatite; SnS divizije, snage i sredstva
(upravni organi i jedinice) za pruanje
optemedicinske i specijalistike pomo-
i, za evakuaciju povreenih i obolelih
iz potinjenih jedinica, sprovoenje hi-
gijensko-^pidemiolokih mera, za de-
kontaminaciju i za snabdevanje. Radi
pruanja medicinske pomoi osniva di-
vizijsku sanitetsku stanicu (v.tamo);
SnS u partizanskom ratu, v. partizan-
ski sanitet; SnS ratne mornarice, pored
optih zadataka sanitetske slube (v.
tamo) u profilaksi i leenju pripadnika
ratne mornarice na plovnim objektima,
na obalskom pojasu, u pomorskim ba-
zama itd., prouava i pomorsko-medi-
cinsku problematiku i u tu svrhu raspo-
lae odgovarajuim ustanovama (v. Ins-
titut zu vojno-pomorsku medicinu)', za
vreme borbenih dejstava zbrinjava po-
vreene i obolele po sistemu etapnog
leenja (v.tamo), a u skladu sa specifi-
nostima u ratnoj mornarici. V. Brodska
sanitetska sluba; SnS ratnog vazdu-
hoplovstva, deo opte sanitetske slu-
be koji, pored zadataka profilakse i le-
enja u svom delokrugu, ima i zadatke
iz vazduhoplovno-medicinske proble-
matike, kao to su: medicinsko-psiho-
loka ekspertiza letaa, naunoistrai-
vaki rad iz domena primenjene ftizio-
logije i psihologije u vazduhoplovstvu,
vazduhoplovna higijena itd.; radi nau-
nog istraivanja osnovan je vazduhop-
lovno-medicinski institut.
709
sanitetska stanica sanitetske izvianje

sanitetska stanica (SnSt), sanitetska eta-
pa koju razvija sanitetska sluba jedini-
ce radi pruanja odgovarajueg oblika
medicinske pomoi, leenja i nege, de-
kontaminacije i pripreme za dalju eva-
kuaciju; bataljonska SnSt (ranije bata-
Ijonsko previjalite) razvija se na 0,5-1
km od borbene linije radi pruanja
neophodne opte medicinske pomoi;
radi u nekom objektu ili pod vedrim ne-
bom; radom rukovodi medicinski tehni-
ar; brigadna SnSt (ranije brigadno
previjalite) razvija se na 6-8 km od bor-
bene linije radi pruanja opte medicin-
ske i hirurke pomoi (uglavnom neod-
lone); organizacija rada je slina onoj u
divizijskoj SnSt, samo je manjeg obima;
divizijska SnSt (ranije divizijski medi-
cinski centar) razvija se na 10-15 km od
borbene linije radi pruanja specijalis-
tike pomoi; razvija se naelno pod a-
torima i ima nekoliko odeljenja: prijem-
no-trijano, operaciono-previjalino,
bolesniko, dekontaminaciono, evakua-
ciono, izolator i odeljenje za psihijatrij-
ske sluajeve; pukovska SnSt (ranije
pukovsko previjalite) razvija se na 5-8
km od borbene linije radi pruanja op>
te medicinske pomoi. Razvija osnovna
funkcionalna odeljenja etape, a radom
rukovodi lekar; za razvijanje koristi sa-
nitetski ator, ali i druge objekte prema
uslovima u datoj situaciji.
sanitetska torba, lina oprema sanitet-
skih organa oruanih snaga snabdeve-
nih sa sanitetskim materijalnim sred-
stvima (v.tamo) za pruanje prve i nekih
elemenata optemedicinske ili stomato-
loke pomoi; razlikuju se bolniarska,
lekarska i zubarska sanitetska torba.
sanitetska zona, odreeni deo teritorije
koji se i u miru i u ratu moe organizo-
vati za smetaj, leenje i negu povree-
nih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sani-
tetska zona se iskljuuje iz ratita i zbog
toga se obeleava jasnim znacima (Crve-
nog krsta), a enevskim konvencijama
(v.tamo) regulisana je njena zatita kao
i ulo vi i obaveze kojima treba da odgo-
vori.
sanitetski bataljon, sanitetska jedinica,
koja ini sanitetsku etapu (stanicu) divi-
zije radi zbrinjavanja povreenih i
obolelih (u prvom redu prua neodlo-
nu hirurku pomo), a osposobljen je i
za RBH-izvianje i detekciju (za potre-
be sanitetske slube) i za dekontamina-
ciju (v. tamo) povreenih i obolelih; sa-
stavljen je od sanitetskih eta (v.tamo) i
moe se podeliti i istovremeno raditi na
dva mesta,
sanitetski brod, specijalno izraen ili
adaptiran brod za smetaj i pruanje
medicinske pomoi i nege kao i za eva-
kuaciju povreenih i obolelih, zatim za
spaavanje brodolomnika (za to ima od-
govarajua sanitetska materijalna sred-
stva i opremu); sanitetski brod mora
biti bele boje, obeleen znacima Crve-
nog krsta i uiva meunarodno-pravnu
zatitu predvienu enevskim konven-
cijama (v.tamo). Sin. bolniki brod.
sanitetski gubici, v. opti gubici
sanitetski odred, grupa manjih poljskih
bolnikih ustanova za zbrinjavanje
(pruanje medicinske pomoi, evakua-
cija i dekontaminacija) povreenih i
obolelih; medicinska pomo je opta ili
specijalizovana (kad se odele specijalis-
tike ekipe iz odreda lekara specijalista
(v.tamo).
sanitetski transport, specijalno konstrui-
sana sredstva (kopnena, plovna i vaz-
duna) za prevoenje povreenih i
obolelih, a po potrebi i za prevoenje sa-
nitetskog osoblja i sanitetskih materijal-
nih sredstava za sanitetsku i zdravstve-
nu slubu; u nekim transportnim sred-
stvima se moe pruati i medicinska po-
mo.
sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avi-
jacija.
sanitetski voz, jedinica sanitetskog tran-
sporta specijalno konstruisana i oprem-
ljena za prevoenje povreenih i obole-
lih kao i za pruanje medicinske pomoi
i nege za vreme prevoenja; obeleava
se znacima Crvenog krsta i ima meu-
narodno-pravnu zatitu prema enev-
skim konvencijama (v. tamo).
sanitetsko izvianje, prikupljanje
podataka koji imaju uticaja na nain sa-
nitetskog obezbeenja borbenih dejsta-
va jedinica ili njihovog razmetaja. Sani-
710
sanitetske obezbeenje
sapphismus

tetsko izvianje moe biti: higijensko--
epidemioloko (prikupljanje podataka
koji utiu na sprovoenje preventivnih
mera), sanitetsko-taktiko (prikupljanje
podataka koji utiu na organizaciju sa-
nitetskog obezbeenja: uslovi za sme-
taj etapa, postojanje mesnih sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova, mogunosti
evakuacije povreenih i obolelih itd.) i
sanitetsko-radioloko-bioloko-hemi-
jsko (ispitivanje podataka o uslovi-
ma rada sanitetske slube u sluaju pri-
mene RBH-borbenih sredstava.
sanitetsko obezbeenje, mere i postupci
sanitetske slube oruanih snaga koje
obuhvataju organizaciju pruanja po-
moi i leenja povreenih i obolelih,
preventivno-medicinske zatite i snab-
devanja sanitetskim materijalnim sred-
stvima za vreme voenja borbenih dej-
stava u ratu ili za vreme izvoenja tak-
tikih vebi, manevara itd. u miru.
sanitetsko skladite, ustanova za uva-
nje, odravanje i izdavanje sanitetskih
materijalnih sredstava, a pored toga
vre i nabavku, izradu, laboratorijsku
kontrolu, regeneraciju i opravku; posto-
je ratna i mirnodopska sanitetska skla-
dita; poseban vid sanitetskog skladita
je skladina apoteka, specifina sanitet-
ska snabdevaka ustanova u kojoj je ob-
jedinjena funkcija apoteke i sanitetskog
skladita.
sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko
snabdevanje.
sanitetsko zbrinjavanje, organizacija
pruanja pomoi, trijaa i evakuacija
povreenih i obolelih u ratu. V. etapno
leenje.
santoninum, santonin, dejstveni princip
iz droge Flores Cinae (od biljke Artemi-
sia maritima s.Cina). Ranije upotreblja-
van kao sredstvo protiv glista (na pri-
mer, Ascaris lumbricoides); danas je na-
puten.
Santorinijev kanal, v. canalis.
Santorinijeve hrskavice, javljaju se u
gornjem medijalnom kraju
aritenoid-
v nog pupoljka krajem 3. meseca.
saobraajne nesree, dogaaji u saobra-
aju izmeu razliitih prevoznih sred-
stava koji nastaju sluajno, neeljeno i
iznenada prouzrokujui pri tome neku
tetu. teta moe biti materijalne priro-
de, oteenje ljudskog zdravlja ili, pak,
gubitak ljudskog ivota. Najee su te-
te povezane i javljaju se jednovremeno.
Analizom medikosocijalnih etiolokih
inilaca dolo se do zakljuka da saob-
raajne nesree nastaju kao posledica
interreakcije oveka, vozila i sredine.
sapet jezik, v. ankyloglossia.
saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena
magna, velika povrinska vena noge,
uliva se u butnu venu.
saphismus, safizam, v. sapphismus.
saphizam, v. homoseksualnost
Sapones medicati, v. lekoviti sapuni
Sapones medicinales (medicinski sapu-
ni), alkalne soli viih masnih kiselina,
namenjeni su, uglavnom, za spoljnu
upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao
podloga za neke oblike lekova; Sapones
medicinales compositi (sloeni medi-
cinski sapuni) sadre, pored alkalnih
soli viih masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadravati i pomona
sredstva.
saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz
masti; hidrolizom masti nastaju glicerin
i masne kiseline, a zatim se masne kise-
line neutraliu natrijum-hidroksidom
ili kalijum-hidroksidom, dajui natriju-
move ili kalijumove sapune; (2) saponi-
fikacijom nitrila nastaju amonijak i or-
ganske kiseline.
saponini, grupa glikozidnih biljnih sups-
tancija visokih molekulskih teina, sle-
deih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u
hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vo-
denom rastvoru, (3) nadrauju sluznice
i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu.
saponinske droge, droge koje sadre sa-
ponine (Senegae radix, Quillaiae cortex,
Primulae radix), slue kao ekspekto-
rantna sredstva; prema naoj farmako-
peji, oficinalan je samo Primula radix.
sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin
koji se nalazi u kori drveta Anillaia sa-
ponaria.
sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni
odnos izmeu ena (prema grkoj pes-
nikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin.
711
saprofiti sarcoma

homoseksualnost, tribadija, lezbijska lju-
bav.
saprofiti, heterotrofne bakterije koje za
svoju ishranu koriste neive organske
materije. Veoma su korisne, razgrauju
organska jedinjenja i uestvuju u proce-
sima truljenja i gnjiljenja.
sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viih
masnih kiselina (Sapo kalinus, kaliju-
mov sapun; Sapo medicinalis, natriju-
mov sapun). Sapuni slue za spravljanje
linimenata i pilula, a njihovi rastvori za
ienje ruku, tela i raznih predmeta, za
antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju
kiselinama i za spravljanje klizim za i-
enje. Sloeni medicinski sapuni (Sapo-
nes medicinales compositi) sadre, po-
red soli viih masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadravati i pomona
sredstva.
sapunjak, beliasta masa, nastala najve-
im delom Ijutenjem epitela udne na-
vlake penisa i luenjem lojnih lezda u
njoj. Sin. smegma praeputil
Saraffova operacija, v. operacija.
sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni
mikroorganizmi. Pod mikroskopom se
vide kao paketii sastavljeni od po 8^
mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu
da stvaraju kolonije u ivim bojama;
S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u
ahlorhidrikom eludanom soku.
sarcoid, sarkoid, patoloki proliferativni
oblik koji lii na tumor i koji se najvie
pojavljuje na koi; Boeckov s., najee
se nalazi na koi lica, ruku i plea; Da-
rier-Roussyjev s., sastoji se od multip-
Hh nodusa smetenih u potkonom tki-
vu.
sarcoidosis, sarkoidoza, hronina granu-
lomska bolest, nepoznate etiologije,
koja moe postojati u skoro svakom or-
ganu, a naroito u koi, pluima, limf-
nim lezdama, jetri, slezini, pima i kos-
tima karpusa i tarzusa. Glavne histolo-
ke promene u vidu granulomskih vori-
a u kojima ne dolazi do nekroze. Nega-
tivan tuberkulinski test, hiperkalciemi-
ja i hipergamaglobulinemija. Pozitivan
Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Scha-
umannova bolest, benigni sarkoid, benig-
na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokali-
zacija procesa u miokardu. sarcoma,
opaki tumor sagraen od manje ili vie
nezrelog vezivnog tkiva. S. je obino
graen od homogenskog tkiva, slinog
ribljem mesu (sarcos=meso), brzo
infiltruje tkiva, stvara metastaze i
prouzrokuje kaheksiju. Moe se razviti u
svakom delu organizma gde ima vezivnog
tkiva. V. tumor; chondrosarcoma,
hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od
hrskaviastog tkiva, koji se pojavljuje
najee na cevastim kostima. Brzo daje
metastaze. Postoje meoviti oblici:
osteohondrosarcoma, myxochondro-
sarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelu-
larni s., opaki tumor vezivnog tkiva sa-
stavljen od duguljastih, vretenastih elija.
Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa
sitnim vretenastim elijama, koji se nalazi
u pluima, tireoideji, koi i fasci-jama, i 2)
s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od
velikih i dinovskih vretenastih elija, a
razvija se iz fascija, pe-riosta, koe i iz
unutranjih organa; s. gigantocellulare,
gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog
tkiva, sastavljen od vretenastih elija i
vrlo velikih, dinovskih elija koji sadre
manji ili vei broj jedara. Nalazi se
obino u kotanom sistemu; s.
globocellulare, globo-celularni s., opaki
tumor vezivnog tkiva sagraen od
okruglih nezrelih vezivnih elija. Sin. s.
rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s.
microglobocellulare, vrlo maligni s. sa
sitnim okruglim elijama koji se nalazi
najee u koi, sluznicama, se-menicima,
bubregu i kotanoj sri, i 2) s.
macroglobocellulare, s. sa okruglim e-
lijama, manje maligni oblik od prea-
njeg i nalazi se u koi i u pojedinim
unutranjim organima; s. idiopathi-cum
multiplex haemori hagicum, veoma
sporo, obino na donjim ekstremitetima,
razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i
ploasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje.
Ove se promene postepeno umnoavaju, a
mogu da se jave i na unutranjim
organima; Iymphosarcoma,
limfosarkom, s. koji se razvio iz limfade-
noidnog tkiva i moe biti sastavljen od
limfocita ili limfoblasta. Najee se lo-
712
sarcomatodes satelit

kalizuje u limfnim lezdama, timusu,
krajnicima, crevima, elucu itd. U poje-
dinim sluajevima razvija se samo u
limfnim lezdama jedne oblasti tela
(npr. u vratnim ili medijastinalnim ili
mezenterijalnim limfnim lezdama),
dok u drugim sluajevima bujanje tu-
mora obuhvata vei deo limfatikog sis-
tema, u kom sluaju govorimo o limfo-
sarkomatozi (lymphosarcomatosis).
Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi,
krvnim i limfnim putevima u raznim or-
ganima; myxosarcoma, mikrosarkom,
maligni tumor ,sastavljen od osnovne
sluzave supstancije i zvezdastih elija
koje imaju karakter malignih elija; s.
osteoides, osteoidni s., s. ije elije
stvaraju osteoidnu osnovnu kotanu
supstanciju. Potie iz kosti ili periosta,
najee u dugim cevastim kostima; os-
teosarcoma, osteosarkom, maligni tu-
mor ije elije stvaraju osnovnu sups-
tanciju kosti. elije potiu iz kostiju ili
periosta, najee iz periosta dugih ce-
vastih kostiju; s. polymorphocellula-
re, polimorfocelularni s., vrlo opaki tu-
mor vezivnog tkiva sastavljen od elija
raznog oblika (vretenastih, okruglih,
manjih ili veih dinovskih itd.). Nalazi
se u raznim delovima tela, pa i unutra-
njim organima; reticulosarcoma, reti-
kulosarkom, opaki tumor limfatikih
tkiva sagraen od maligno nabujalih re-
tikulnih elija. Moe se razvijati u limfa-
tikom tkivu (limfnim lezdama) neke
oblasti tela i odatle dati metastaze u os-
talim limfnim lezdama, ili se razvija od-
jednom u veem delu ili skoro u elom
limfatikom sistemu (sistemni retikulo-
sarkom). Potie iz limfnih lezda, krajni-
ka, slezine, limfatikog sistema gast-
rointestinalnog trakta itd.; s. rotundo-
cellulare, rotundocelularni s., v. s. glo-
bocellulare; Rousov s., naroiti izrastaj
slian sarkomu koji se javlja u nekih ko-
koi. Od njega se moe dobiti jedan vi-
rus (koji prolazi kroz filtre) ijom se ino-
kulacijom drugim kokoima mogu izaz-
vati slini izrataji.
sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima
osobine benignog tumora vezivnog tki-
va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pre-
tvara u sarkom.
sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima
osobine sarkoma.
Sarcophaga, rod muva familije Sarcopha-
gidae, sivkaste boje, raznih veliina (Od
4 do 18 mm) raaju ive mladune. Ima
ih korisnih, koji ive na raun drugih
tetnih insekata, i tetnih, koji izazivaju
mijazu rana, crevnih i drugih organskih
duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria
(mesara).
sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma
miinog tkiva.
Sarcoptes scabiei, ugarac, vrsta preglja.
ivi u pokoici oveka i izaziva ugu.
Sin. Acarus scabiei. V. scabies.
Sarcosporidia, protozoa, paraziti miia
raznih toplokrvnih ivotinja. U sluaju
opakih infekcija dolazi do smrti.
sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilona; vrlo otrovan, u organiz-
mu blokira holinesterazu, bezbojna je
tenost, bez ukusa i mirisa; prodire u
organizam*kroz organe za disanje, kou
i sluznice i posle nekoliko sekundi izazi-
va suenje enica i slabljenje vida, a za-
tim paralizu nervnih centara. Zatita:
gas-maska (zatita od pare) i zatitno
odelo (zatita od tenosti); dekontami-
nacija hlornim kreom i alkalijama (u
rastvorima); leenje: injekcijama atropi-
na i oksima brzo posle trovanja.
sarkomera, deo miofibrila, duine oko
dva mikrona, sastavljen od jedne tamne
i jedne svetle zone. Miofibrili su vlak-
naste tvorevine koje se nalaze u svakom
miinom vlaknu. U poprenoprugastih
miia na miofibrilima se zapaaju naiz-
menino poredane tamne i svetle zone.
Svetle zone jednostavno prelamaju
svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zo-
nama, dok tamne dvostruko prelamaju
svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A--
zonama.
satelit (hromosomski), hromosomski
privesak uz kratak krak akrocentrikog
hromosoma, s kojim je spojen pomou
tankog snopa hromatinskih vlakana.
713
satelizam scarlatina

satelizam, fenomen satelizma karakteris-
tian je za izvesne bakterije. Haemophi-
ls influenzae udruen sa Staphylococ-
cus aureusom raste mnogo obilnije, jer
Staphylococcus aureus stvara obilno V--
faktor, kdji difunduje u podlogu "bak-
terije hraniteljke", a H. influenzae ga
uzima kao viak hranljivih materija. H.
influenzae raste kao satelit, ije su kolo-
nije naroito dobro izraene oko koloni-
ja Staphylococcus aureusa.
saturacijska analiza, v. kompetitivna ana-
liza.
saturatus, saturisan, zasien.
saturisan, v+saturatus.
saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr.
colica saturnina, kolika izazvana trova-
njem olovom.
saturnismus, v. trovanje.
Sauerbruchova komora, komora u kojoj
moe da se povea ili smanji atmosfer-
ski pritisak. Ranije je primenjivana za
operacije u grudnom kou, na taj nain,
to je glava pacijenta bila van komore a
trup u njoj.
Sauerbruchova proteza, v. proteza.
t

sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje
tela veoma toplom vazduhu kombinuje
s parnim kupanjem, tuiranjem ili ku-
panjem u hladnoj vodi i blagim iba-
njem brezovom granom. Koriste se njo-
me poglavito u Finskoj, i u gradu i na
selu.
savetovalite, najistureniji deo ambulant-
no-poliklinike ili stacionarne zdrav-
stvene organizacije preko koga se u pr-
vom redu sprovodi dispanzerski metod
rada. Ovim putem se sprovode najee
mere za unapreenje zdravlja i mere za
zatitu od bolesti. U nas zasada postoje
savetovalita za trudnice, za kontracep-
ciju, za kontrolu psihofizikog razvoja
dece, za brana i predbrana pitanja, za
izbor zanimanja, za probleme mladih u
borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst-
/ veni njihov zadatak je psihoprofilakti-
ki i zdravstvenovaspitni.
scabies, skabijes, uga, zarazno kono
oboljenje izazvano ivotinjskim parazi-
tom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se
odlikuje jakim svrabom, koji je naroito
intenzivan nou. Objektivno preovlau-
ju "sekundarne promene u vidu takas-
tih ekskorijacija na predilekcionim
mestima: gornji ekstremiteti, prednji
pazuni nabori, predeo grudi, trbuni
predeo, zatim sedalni predeli i predeli
butine.
scala tympani, bubanjsko stepenite, do-
nji sprat kotanog pua koji je u vezi s
bubanjskom dupljom.
scala vestibuli, tremno stepenite, gornji
sprat kotanog pua koji je u vezi s bu-^
banjskom dupljom preko ovalnog otvo-
ra*zatvorenog stremenom.
scalenectomia, skalenektomija, hirurka
intervencija isecanja lestvinog miia
(m. scalenus). *
scalenotomfe, skalenotomija,. hirurka
intervencija koja se sastoji u presecanju
lestvinih miia na njihovom pripoju
za rebra da bi se smanjila disajna aktiv-
nost gornjeg dela grudnog koa, a tim
izazvala nepokretnost plunog vrha u
plunoj tuberkulozi.
scalenus, skalenski, lestvian, neravan,
nakriv, nejednakih stranica; npr. mus-
culus scalenus anterior, prednji lestvi-
ni mii.
scalpellum, skalpel, mali hirurki no s
pravom drkom i, obino, s konveksnim
soivom. Sin. bistourl
scandium, Sc, hemijski element, metal.
scapha, un, amac; unasti leb usne
koljke, deli zavojak od predzavojka
usne koljke.
scaphoieus, skafoidan, unast, npr. os
scaphoideum, unasta kost, sin. os navi-
culare.
scapula, skapula, lopatica, trouglasta
pljota kost gornjeg ekstremiteta pri-
ljubljena uz gornji deo zadnje strane
grudnog koa.
scapulectomia, skapulektomija, hirurko
uklanjanje ele lopatice ili samo njenog
dela (resekcija).
scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih
povrnih incizija ili taekica na koi po-
mou skarifikatora, u cilju putanja
krvi, edemske tenosti itd.
scarlatina, skarlatina, arlah, skrletina,
crven, arenica, grimiz, akutno strepto-
kokno oboljenje iz grupe osipnih groz-
nica s anginom i sitno zrnastom ospom
714
Scarpin trougao Schreinerova baza

na eritematoznoj koi. Kapljina infek-
cija dece. Bolest ima ciklini tok. U pp-
etku se javlja visoka temperatura, gu-
obolja i povraanje sa streptokoknom
anginom. Zatim nastaje osipni stadijum
koji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjed-
nom kao difuzni eritem s gustim, tamno
crvenim zrncima. Koa je suva i rapava.
Posle 8. dana bolesti poinje perutanje
koe, po kome se bolest moe i tada pre-
poznati, kao i po karakteristinom izgle-
du jezika (malinast jezik). Bolest traje
oko 15 dana, ali je potrebna i dalja kon-
trola mokrae do 20. dana radi predost-
ronosti od akutnog glomerulonefritisa.
Scarpin trougao, v. trigonum femorale.
sceletum, s. sceleton, s. sceletus (gr.
isuen), skelet, v. skeleton.
Schanzo v oko vratnik, v. udlaga.
Schaumannova bolest, v. sarcoidosis Bes-
nier-Boeck.
Schedeova operacija, v. operacija.
Schickov kaalj, dvotoni, bitonalni kaalj
ili kompresivan kaalj koji se javlja u
bolesnika s uveanim hilusnim lezda-
ma.
Schickov test, v. test
Schimmelbuschova bolest, v. mastopa-
Ma fibrosa cystica.
Schitzov tonometar, aparat za merenje
intraokularnog pritiska.
Schirmerova proba, v. test.
schistocytosis, shistocitoza, prisustvo
shistocita u perifernoj krvi.
Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa-
ra iz klase Trematpda. Polovi su odvoje-
ni; S. haematobium, parazit tropskih
predela, naroito Egipta. ivi u venama
mokrane beike i izaziva zapaljenje
mokrane beike i hematuriju. Sin. Dis-
toma haematobium.
schistosomiasis, shistosomijaza, opti
naziv za sva oboljenja izazvana shistoso-
mima; s. hepatica, oboljenje koje izazi-
va Schistosoma japonicum; s. intesti-
nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre
koje izaziva S. Mansoni.
schizo-, shizo-, u sloenicama oznaava da
je neto podeljeno, rascepljeno, npr.
schizophrenia, shizofrenija, duevna
bolest u kojoj postoji rascepljenost psi-
hikih funkcija; v. i shizo-.
schizoontia, v. zubi blizanci.
Schizomycetes, klasa biljnih mikroorga-
nizama, poglavito bakterija. DeIi se u
grupe: Actinomycetales, Chlamydobac-
teriales, Caulobacteriales, Thiobacte-
riales, Myxobacteriales, Eubacteriales
ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin.
Bacteriaceae.
schizophrenia, shizofrenija, najea du-
evna bolest. Javlja se obino u doba
puberteta, ali i docnije; retko ve u de-
tinjstvu. Sastoji se u poremeaju milje-
nja (pojava sumanutih ideja), afekata
(afektivna tupost, afektivna ataksija),
delatnosti (stupor, pomama), opaanja
(halucinacije, naroito slune) i esto
se zavrava tekim poremeajem inteli-
gencije (demencija). Psihiki poremeaj
u stvari predstavlja rascepljenost psi-
hike linosti (po emu je bolest dobila
ovo ime) i njeno ograivanje od stvar-
nosti spoljne sredine. Iako problem na-
slednosti shizofrenije jo nije reen, ve-
rovatno je da u postanku ove bolesti na-
sleivanje igra vanu ulogu. Shizofreni-
ja ima etiri oblika: s. simplex (glavni
znak: povlaenje iz stvarnosti), s. hebe-
phrenica (drska nadurenost), s, para-
noides (ideje gonjenja) i s. catatonica
(stupor ili pomama s karakteristinim
znacima). Sin. dementia praecox; deija
s., v. autizam, rani deiji.
Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood -
-Schlaterova bolest (pod bolest).
Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na
granici izmeu ronjae i sklere i koji se
prua u vidu prstena oko ele ronjae.
Komorna tenost preko trabekuluma
dospeva u S.k., a odatle kroz transskle-
ralne odvodne sudove u episkleru. S.k.
je znaajan za regulisanje intraokular-
nog pritiska, a promene u njemu igraju
ulogu u izvesnim oblicima glaukoma,
naroito kongenitalnog. V. sinus caver-
nosus sclerae.
Schmiedenov av, v. sutura.
Schoemakerova linija, v. Unija.
Schdnleinova bolest, v. purpura rheuma-
tica.
Schnlein-Henochova purpura, v. pur-
pura.
Schreinerova baza, v. Bttcherovi kristali.
715
Schultzova bolest scintigrafija

Schultzova bolest, v. agranulocytosis.
Schulzov sindrom, v. angina (monocyta-
ria).
Schiifnerove takice, takice koje se vide
u razmazima krvi obojenim May-Grn-
wald-Giemsinom metodom u eritrociti-
ma u kojima se nalaze plazmodiji mala-
rije.
schvvannoma, v. neurinoma.
Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris bi-
liosa haemoglobinurica.
sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za
objektivno odreivanje ne samo vrste
ve i visine refrakcionih anomalija. Vri
se pomou ravnog ogledala i lestvica za
skijaskopiju. Pomou ogledala se ubaci
svetlost u oko. Kada se ogledalo pome-
ra, dobija se u predelu enice senka
koja se kree. Prema pravcu kretanja
senke utvruje se vrsta refrakcione
anomalije, a lestvice slue za utvriva-
nje visine te anomalije. Sin. pupillosco-
pia, retinoscopia; (radiol.) rendgenosko-
pija.
Selila maritima, morski luk. Lukovaa
scile (Bulbus S.) sadri glikozide koji
imaju kardiotoniko i prilino jako izra-
eno diuretiko dejstvo. Sin. Urginea
maritima.
Scillaren, preparat koji sadri smesu gli-
kozida iz droge Bulbus Scillae mariti-
mae. Deluje kardiotoniki i diuretiki.
Scillaridin, scilaridin, genin glikozida sci-
larena A iz droge Bulbus Scillae.
scintigrafija, zapisivanje varnienja, nuk-
learno-medicinska metoda uivo za is-
pitivanje veliine, poloaja i oblika poje-
dinih organa ili sistema organa. Zasniva
se na registrovanju prostorne raspode-
Ie gama-raeiija posle oralnog ili pa-
renteralnog unoenja dijagnostike
doze odgovarajueg radioaktivnog izo-
topa. Scintigrafsko ispitivanje vri se
pomou pokretnih aparata - skenera, ili
nepokretnih detektora - gama-kamera.
Scintigrafski zapis - scintigram omogu-
ava da se utvrdi veliina i oblik ispiti-
vanog orgatia, kao i ravnomrnost ili ne-
ravnomernost raspodele radioaktivnog
obeleivaa. Angiokardioscintigrafija,
neinvazivna morfoloko-funkcijska me^
toda za odreivanje udarnog volumena
srca, sistolnog i dijastolnog volumena i
ejekcione frakcije u uroenim i stee-
nim oboljenjima srca. Vri se posle int-
ravenskog ubrizgavanja pertehnetata
Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m;
angioscintigrafija, scintigrafska meto-
da za ispitivanje poremeaja perifernog
krvotoka. Vri se posle intraarterijskog
ubrizgavanja makromolekula, npr.,
makroagregata albumina seruma oble-
enog radioaktivnim jodom
131
J ili mik-
rosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfo-
loko-funkcijska metoda za ispitivanje
bubrega. Vri se posle intravenskog ub-
rizgavanja jedinjenja tehnecijuma
Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvoem
askorbinskom kiselinom, glukohepto-
nat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat -
Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, lakto-
bionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m),
joda (jodohipurat-
l31
J) i ive (hlorme-
rodrin -
207
Hg); carotis scintigrafija
(sin. carotis angiografija), vri se posle
intraarterijskog ubrizgavanja radioak-
tivnog ksenona (
133
Xe) u unutranju ka-
rotidnu arteriju u toku standardne an-
giografije; cisternoscintigrafija (sin.
mijeloscintigrafija), cerebrospinalna
scintigrafija, vri se posle ubrizgavanja
odgovarajueg radioaktivnog obeleiva-
a u subarahnoidni prostor. Najee se
primenjuju albumin seruma obeleen
radioaktivnim jodom ili tehnecijumom,
ili transferin -
111m
ln; fleboscintigrafi-ja
(sin. radioizotopska venografija), sek-
vencijska i funkcijska scintigrafija veli-
kih
e
vena donjih i gornjih ekstremiteta
pomou fibrinogena obeleenog ra-
dioaktivnim jodom ili tehnecijumom;
funkcijska s., ispitivanje lokalnog pro-
meta odgovarajueg radioaktivnog iz-
otopa u odabranim "regionima od inte-
resa" pojedinih organa. Ova ispitivanja
se vre pomou gama-lcamere i rauna-
ra; s. jetre, neinvazivna morfoloka me-
toda za ispitivanje jetre. Vri se posle in-
travenskog ubrizgavanja koloida sum-
pora, sulfata kalaja ili renijunia obelee-
nih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, ra-
dioaktivnim zlatom
198
Au, mikroagrega-
tima albumina obeleenih radioaktiv-
nim jodom
131
J ili hidroksidom gvozda
716
scintigrafija
scintigrafija

obeleenim indijumom In-113 m. Posle
intravenskog ubrizgavanja odreenih
obojenih supstancija obeleenih ra-
dioaktivnim jodom
131
J (bengalsko cr-
venilo, toluidinsko plavetnilo, indocija-
ninsko zelenilo) dobijaju se, pored mor-
folokih podataka, i pokazatelji o funk-
ciji jetre; s. kostne sri, vri se posle in-
travenskog ubrizgavanja radioaktivnog
gvozda
59
Fe ili transferina obeleenog
mdijum-hloridom -
111
In (obeleivai
eritropoezne kostne sri) i radioaktiv-
nih koloidnih estica, kao to su sum-
porni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili
rede koloid zlata
198
Au (obeleivai reti-
kuloendotelijumskog sistema); koro-
narna s. (sin. radioizotopska koronarog-
rafija), scintigrafska metoda za ispitiva-
nje koronarnog krvotoka. Vri se posle
intraarterijskog ubrizgavanja ksenona
133
Xe, kalijuma
42
K ili rubidijuma
81
Rb;
limfoscintigrafija (sin. radioizotopska
limfografija), vri se posle ubrizgavanja
radioaktivnog koloidnog zlata
198
Au ili
sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99
m; s. miokarda, vri se posle i.v. ubriz-
gavanja obeleenih jedinjenja tehneci-
juma (stanopirofosfat Tc-99 m), kaliju-
ma
43
K, cezijuma
129
Cs, rubidijuma
81
Rb
ili talijuma
201
Tl; s. mozga, statika i
serijska, vri se posle intravenskog
ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s.
nadbubrenih lezda, vri se posle ub-
rizgavanja 19-jodoholesterola -
131
J; s.
pankreasa, vri se posle i.v. ubrizgava-
nja obeleenog metionina -
75
Se, pomou
gama-kamere i raunara. Pored sele-
nometionina istovremeno se ubrizgava
drugi radioobeleiva za jetru, ija se si-
lueta "oduzima" od siluete pankreasa
(metoda eupstrakcije); s. paratireoid-
nih lezda, radioizotopski obeleiva,
ubrizgava se intravenski u obliku seleno-
metionina -
75
Se; s. placente, radioizo-
topski obeleiva se ubrizgava intra-
venski u obliku albumina obeleenog
tehnecijumom Tc-99 m ili transferina
obeleenog indijumom
113m
ln; s. plua,
inhalacijska scintigrafija, metod za ispi-
tivanje plune ventilacije posle inhala-
cije aerosola obeleenih estica tehne-
cijumom albuminom -
131
J, indijumom
113
In, neohidrinom
207
Hg ili rede ra-
dioaktivnim zlatom
198
Au. Za inhalacijs-
ku scintigrafiju plua najee se pri-
menjuje gama-kamera; perfuzijska s.
plua, metoda za ispitivanje morfologi-
je plua, vri se posle intravenskog ub-
rizgavanja obeleenih estica, najee
makroagregata ili mikrosfera albumina
obeleenih radioaktivnim jodom
131
J ili
tehnecijumom
99m
Tc ili ksenona
133
Xe; s.
pljuvanih lezda, vri se posle ub-
rizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u
obliku pertehnetata
99m
Tc; profilna s.,
scintigrafski metod za otkrivanje mesta
veeg deponovanja radioaktivnih izoto-
pa. Vri se posle unoenja odgovaraju-
eg obeleivaa automatskim pomera-
njem detektora uzdu celog tela; serij-
ska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), is-
pitivanje pojedinih organa u razliitim
vremenskim razmacima posle oralnog
ili parenteralnog unoenja odgovaraju-
eg radioaktivnog obeleivaa; s. skele-
ta, vri s posle intravenskog ubrizgava-
nja pirofosfata obeleenog tehniciju-
mom
99m
Tc, radioaktivnog fluora
18
F,
stroncijuma
87m
Sr ili galijuma
68
Ga; s.
slezine, vri se posle intravenskog ub-
rizgavanja eritrocita, obeleenih ra-
dioaktivnim hromom
51
Cr, a prethodno
oteenih zagrevanjem ili obelee-
nim bromomerkurihidroksipropanom
197
Hg (BMHP); s. tireoideje, vri se posle
oralnog unoenja obeleenog ra-
dioaktivnog joda u obliku jodida
131
J,
123J
1
i25jiii tehnecijuma
99m
Tc. Scintig-
rafija tireoideje moe da se vri meto-
dom fluorescentne scintigrafije. Eksci-
tacija neradioaktivnih atoma joda u ti-
reoideji vri se pomou spoljnog izvora
zraenja - radioaktivnog americijuma i
istovremenim registrovanjem karakte-
ristinih emitovanih (pobuenih) foto-
na pomou skenera s poluprovodni-
kim detektorom; tomograf ska s., ispiti-
vanje raspodele odreenog radioaktiv-
nog obeleivaa u vie poprenih prese-
ka ispitivanog organa pomou gama-ka-
mere. Ovaj metod omoguava da se jas-
nije raspoznaju patoloke promene u
dubini ispitivanog organa; s. velikih kr-
vnih sudova, vri se posle intravenskog
717
scintigram sclerodermia

ubrizgavanja obeleenog transferina
113m
ln, albumina seruma obeleenog ra-
dioaktivnim jodom
131
J ili tehneciju-
mom"
m
Tc; s. zglobnih upljina i ino-
vije (sin. artroscintigrafijd)
t
vri se posle
intraartikularnog ubrizgavanja koloida
obeleenih radioaktivnim tehneciju-
mom
99m
Tc ili, rede, radioaktivnim zla-
tom
198
Au; s. eluca, vri se posle intra-
venskog ubrizgavanja pertehnetata
99m
Tc. Metod omoguava da se dobiju
podaci o sekreciji i motornoj funkciji
eluca (funkcijska scintigrafija eluca).
scintigram, sin. sken, (engl. scan) grafiki
zapis raspodele radioaktivnog izotopa u
pojedinim organima ili elom telu. Za-
pis se dobija u crno-beloj tehnici (stan-
dardni sken), filmu (fotosken) ili u boji
(kolorsken). Na scintigramu se raspoz-
naje silueta ispitivanog organa. Pored
oblika, dimenzija i poloaja organa na
scintigramu se analizuje ravnomernost
raspodele (homogenost) unetog radio-
nuklida. Slabije ili intenzivnije veziva-
nje radionuklida ima znaaja za dijag-
nostiku.
scintilacijska gama-kamera, v. gama-ka-
mera.
scintilacijski broja, najosetljiviji detek-
tor za merenje gama-zraenja. Detekcija
se zasniva na pojavi svetlucanja neor-
ganskih i organskih kristala pod dej-
stvom zraenja. Scintilacijski broja se
sastoji od tri osnovna elementa: krista-
la, fotomultiplikatora i elektronske apa-
rature. Kad gama-zraci prodru u kristal,
izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni
svetlosti dopiru u fotomultiplikator,
koji iz fotona proizvodi elektrine im-
pulse. U elektronskom delu se impulsi
mere i odbrojavaju. Za merenja in vivo
u nuklearnoj medicini se konstruisu
kristali cilindrinog ili kockastog oblika
s ravnim povrinama. Scintilacijski bro-
ja, sa upljim ili jamastim kristalom,
(engl. well counter") primenjuju se za
merenje gama-uzoraka in vitro, naje-
e u epruveti. Ovi scintilacijski brojai
su vrlo osetljivi za merenje manjih koli-
ina radioaktivnih gama-izraivaa. Za
merenje velikog broja uzoraka prime-
njuje se automatizovani scintilacijski
brojai sa upljini kristalom.
scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karci-
nom koji je bogat u vezivnoj potki usled
ega je njegovo tkivo vrsto, npr. s.
mammmae, skirus dojke. V. carcinoma.
sclera, sklera, beonjaa, najvei deo spo-
Ijanje ili fibrozne opne one jabuice,
beliaste boje, nalazi se iza ronjae.
scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili
univerzalni otok limfnih lezda u prvom
stadijumu sifilisa, koje su vrste i bez-
bolne, pojedinane, aflegmazine.
sclerectasia, sklerektazija, ektazija, is-
pupenje sklere na mestu gde je istanje-
na usled neke povrede ili zapaljenja. V.
staphyloma sclerae.
sclerectomia, sklerektomija, isecanje, va-
enje delia sklere. Vri se operativnim
putem u glaukomu u cilju stvaranja no-
vog puta oticanja komorne tenosti.
Operativni poduhvati: sclerectomia sec.
Lagrange, Elliotova trepanacija sklere.
sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u
novoroenadi; retko i teko oboljenje s
progresivnim stvrdnjavanjem ele koe,
koja postaje ukasta ili lividne boje, v-
rsta, bez nabora.
scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Pre-
ma lokalizaciji postoje: s. anterior, za-
hvata prednji deo sklere, dok s. poste-
rior zahvata njene zadnje defove. Kli-
niki se ispoljava lokalnom injekcijom i
infiltratima u vidu voria koji su na
pritisak veoma bolni. Etiologija: reuma-
tizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, me-
tastaza u septikim procesima.
sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclero-
dermia.
scleroderma, skleroderma, hronina sis-
temska bolest vezivnog tkiva u koje po-
stoje u mnogim organima i tkivima po-
veanje i bubrenje vezivnog tkiva, gub-
ljenje ili fragmentacija elastinog tkiva,
atrofija epiderma i pitela, taloenje
melanina u bazalnim elijama i smetnje
u raznim organima (lokomotornim, di-
gestivnim i respiratornim). Sin. difuzna
sistemska skleroza.
sclerodermia, sklerodermija, oboljenje
kod koga dolazi do kondenzacije veziv-
nog tkiva (kolagenoza), otvrdnua, tako
718
scleroedema sclerosis

daje koa zategnuta i ne moe se borati.
Oblici: s. circumscripta s. morphea,
skleroziranje tkiva u ogranienim plo-
ama (s. en plaques) u kojim je koa
boje slonove kosti uokvirena ljubias-
tim rubom (lilac ring) ili u obliku tra-
ka (s. en bandes). Dalji oblik cirkum-
skriptne sklerodermije je bolest belih
pega (white spot disease) koja se sa-
stoji od veeg broja grupisanih, ukas-
to-belih, vrstih ploica; s. diffusa seu
progressive, teko sistemsko oboljenje
koje poinje kao akroskleroza na prsti-
ma aka, na kojima koa sve vie sklero-
zira, dovodei vremenom do kontraktu-
ra (sclerodactylia). Gotovo istovremeno
sklerozira i koa lica dovodei do mik-
rostomije i amimije. Skleroziranje moe
da se zatim proiri na itavu kou, pa da
zahvati i unutranje organe (jednjak,
plua, miokard, bubrezi, miii i creva)
dovodei najzad do smrti; s. oesopha-
gi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni
fibrozni preobraaj sluznice i submuko-
ze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklero-
dermijskim promenama u koi tela. Gu-
tanje je u najveoj meri oteano. Cesto
je potrebna gastrostomija.
scleroedema, skleredem, oblik skleroder-
mije koji nastaje dosta naglo edematoz-
nim skleroziranjem koe lica, vrata i
trupa, obino posle febrilnih infekcija.
esto je spontana regresija.
scleroma, sklerom, specifino granulacij-
sko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko
oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se
endemski usled infekcije Frischovim
bacilom. U poetku postoji samo infilt-
rat u sluznici i pod njom, posle se iz nje-
ga stvaraju tvrdi i neprobojni oiljci,
koji dovode do najteih stepena stenoze
lumena u vazdunim putevifna. U stadi-
jumu infiltrata leenje streptomicinom
je uspeno. U stadijumu oiljaka je tera-
pija nemogua. V. rhino scleroma.
scleromalacia perforans, perforativna
skleromalacija, stvaranje okruglastih
defekata u skleri. Retko oboljenje stari-
jih osoba iji uzrok nije poznat. Pone-
kad ide s poliartritisom.
scleroproteini, skleroproteini, proste be-
lanevine koje se nalaze u potpornim i
zatitnim tkivima organizma. Zajednika
im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni
oblik molekula i za neke otpornost prema
enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine,
elastine, retikuline i fib-roine.
Skleroproteini su nesvarljivi ili delimino
svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene
prave belanevine, jer im nedostaju neke
neophodne aminokiseline i u vodi su
nerastvorljivi. sclerosis, skleroza,
otvrdnue tkiva; s. co-ronaria, koronarna
skleroza, oboljenje koje nastaje usled
sklerotinih prome-na u koronarnim
krvnim sudovima, a ima za posledicu
nedovoljnu ishranu sranog miia krvlju.
S.c. se moe dokazati samo
elektrokardiografski. Kliniki se s. c.
moe utvrditi jedino kada pokazuje i
klinike znake bolesti (angina pectoris). V.
stenocardia, infarctus myo~ cardi; s.
lateralis amyotrophica, amiotrofika
lateralna skleroza (Charco-tova bolest),
endogeno oboljenje itavog motornog
puta: centralnog i perifernog neurona.
Poinje izmeu 30. i 55. godine, obino
na desnoj aci u denjaka, s atrofijom
miia i deformacijama, slino kao pri
amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia
spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje
postoje pojaani refleksi. Proces prelazi
docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris);
s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno
ili hronino oboljenje centralnog nervnog
sistema. Poinje u drugoj ili treoj
deceniji, i proti-e u nastupima izmeu
kojih su due ili krae remisije. Usled
propadanja mije-linskog omotaa u vie
rasturenih arita u beloj masi mozga ili
modine dolazi do poremeaja funkcije.
Karakteristina Charcotova trijada:
nistagmus, inten-cioni tremor i
skandirajui govor, pored oduzetosti
nogu spastikog tipa. Isprva se
demijelinisana arita mogu manjim delom
ponovo remijelinisati. inae, po pravilu
glija proliferie i najzad se arite
sklerotie. Subakutni i hronini tok je
klasian, ali se bolest javlja i akutno, kada
ju je teko razlikovati od akutnog
rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji
vanu ulogu igraju alergijski, tj.
imunobioloki procesi; s. tuberosa, tu-
719
sclerotomia scrotum

berozna skleroza, oboljenje centralnog
nervnog sistema koje se kliniki ispolja-
va^epileptiformnim napadima i progre-
sivnom imbecilnou. Patolokoana-
tomski postoje tumorske tvorevine na
zidovima bonih komora velikog mozga
i sklerotiki vorovi na povrini mozga.
esto istovremeno postoje tumori koe,
abdominalnih organa, srca i oka. Sin.
epiloia.
sclerotomia, sklerotomija, hirurko zase-
canje beonjae.
sclerouveitis, istovremeno zapaljenje
beonjae i sudovnjae.
scolex, skoleks, prednji deo pantljiare
koji se sastoji od glave i vrata.
scoliosis, skolioza, bona iskrivljenost
kime; koksitina s., skolioza u lum-
balnom predelu izazvana oboljenjem
kuka; kongenitalna s., uroena skolioza;
miopatska s., skolioza koja je posledica
paralize miia opruaa trupa; osteo-
patska s., skolioza koja je posledica
oboljenja prljena; rahitika s., skolio-
za koja je posledica jednostranog opte-
reenja tela dok je kotano tkivo jo
neotporno usled rahitisa; statitika s.,
skolioza koja nastaje usled bolesnikove ^
tenje da popravi sputenost karlice
kad mu je jedna noga kraa.
scolisiometria, skoliziometrija, merenje
krivina, osobito krivina kime.
Scopolaminum, skopolamin, alkaloid do-
biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i
atropin, u grupu panasimpatolitikih
sredstava. Za razliku od atropina deluje
samo depresivno na centralni nervni
sistem. Upotrebljava se u psihijatriji
kao sredstvo za umirenje, zatim u pa-
ralysis agitans. U kombinaciji s morfi-
nom upotrebljava se u medikamentnoj
pripremi za narkozu (optu anesteziju).
scorbutus, skorbut, poljak, poljaina, bo-
lest koja nastaje usled nedostatka vita-
mina C u hrani. Simptomi su: slabost,
malokrvnost, krvavljenja po koi i sluz-
nicama. Obolevaju osobe koje ne uzima-
ju svezu hranu (naroito mornari). Po-
stoji i deji skorbut (Mller-Barlowljeva
bolest); (stom.) desni su u intenzivnom
zapaljenju i lako krvare. U teim slua-
jevima na njima se stvaraju ulceracije.
Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog
oteenja okolozublja i gubitka kosti.
Na sluznici usta javljaju se petehijalna
krvarenja. Sin. gingivitis scorbutica.
scotoma, skotom, sitni takasti ispadi u
vidnom polju koji nastaju najee us-
led oteenja pojedinih grupa epia ili
tapia, odnosno bipolarnih ili ganglij-
skih elija. Fizioloki skotom je lepa
mrlja (mesto gde normalno nema epi-
a i tapia - papila n.optici); apsolutan
s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja.
Obim i oblik skotoma mogu biti veoma
razliiti: okruglast, ovalan, luni, prste-
nast, polovina vidnog polja, sektorast
itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju
mrenjae, vidnog ivca i vidnog puta.
Mogu imati znaaja u topografskoj di-
jagnostici; negativan, objektivan s.,
bolesnik ga primeuje tek prilikom
uzimanja vidnog polja; pozitivan, sub-
jektivan s., bolesnik spontano prime-
uje ispad u vidnom polju kao tamnu
mrlju: relativni s., laki oblik skotoma.
Pri ispitivanju vidnog polja pomou pe-
rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili
blee boje; s. scintillans, Flimmersko-
tom", treperavi skotom, ispad u vidnom
polju svetlucave boje, s nazubljenom
ivicom, ija se veliina menja. Obino se
javlja pre ili u samom poetku napada
migrene, prvenstveno u osoba s labil-
nim neurovegetativnim sistemom. Sin.
amaurosis partialis fugax.
scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza
limfnih lezda vrata, u koje vrlo esto
postoji razmekanje i fistulizacija obole-
Hh lezda (scrofuloderma), zbog kazeoz-
ne nekroze tkiva limfnih lezda ostavlja-
jui za sobom rune oiljke. Sin. tuber-
culosis colliquativa.
scrofulosis, skrofuloza, konstituciono
stanje mladih osoba sklonih tuberkulo-
zi, ekcemima i otoku lezda. Tuberku-
lozna lezda je naroito esta.
scrotalis, skrotalni, monini, koji pripa-
da mesnicama, npr. nervi scrotales, sen-
zitivni ivci monica.
scrotalis, skrotalan, monini.
scrotum, skrotum, monice, kesasti organ
u kome su smetene muke polne lez-
720
scutulum sedimentacija

de. Spoljanji sloj je koa, naborana i
jae pigmentovana, koja sadri veliki
broj znojnih i lojnih lezda. U potko-
nom sloju se nalaze glatke miine eli-
je koje kontrakcijom refleksno nabiraju
i skupljaju kou monica. upljina je
podeljena uzdunom pregradom na dve
polovine koje sadre po jedan semenik,
pasemenik i poetni deo semevoda; s.
lapillosum, skrotum koji ima akree-
ne aterome; zalivaljkasti s., skrotum
na ijoj se donjoj strani nalazi mnogo
fistula kroz koje se izluuje mokraa.
Stanje koje je posledica neleene i zapu-
ene structure meine uretre.
scutulum, (tit.), ukasta formacija u
vidu zdelice (tita), koja se sastoji od is-
te kulture gljivica Achorion. V. favus.
seboroiki ekcem, v. eczema.
seborrhoea, seboreja, uroeno stanje
prekomernog luenja konog loja (sta-
tus seborrhoicus), naroito u seboroi-
kim predelima (vlasite, lice, medioto-
rakalni predeli i dr.).
sebum, loj, koji lue lezde lojnice, V. se-
borrhoea.
Secale cornutum, razna glavnica, trajni
micelijum gljive Clavicps purpurea,
koja se nalazi, kao parazit, na mnogim
travama, a naroito na rai. Sadri mno-
ge aktivne sastojke od kojih su, u medi-
cinskom pogledu, najvaniji alkaloidi
ergotamin i ergometrin.
secirati, v. obdukovati.
seclusio pupillae, sekluzija, sraenje e-
nice/ potpuna synechia posterior. Sra-
enje izmeu pupilarnog ruba duice i
prednje kapsule soiva u elom obimu.
Usled toga je onemogueno proticanje
tenosti izmeu zadnje i prednje komo-
re, to dovodi do sekundarnog glauko-
ma. Uzrok je jae zapaljenje duice.
secretio, sekrecija, luenje, proces stvara-
nja nekog specifinog proizvoda radom
neke lezde. Ovaj rad moe se sastojati
od izdvajanja neke supstancije iz krvi,
od stvaranja neke potpuno vee sups-
tancije ili ak od stvaranja elija, kao to
je sluaj s postankom spermatozoida. V.
secretum, incretum, excretum.
sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje,
presek, iseak; s. alta, suprapubini
medijalni rez za ekstraperitonealno ot-
varanje mokrane beike; visoki rez za
vaenje kamena iz mokrane beike.
Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. ca-
daveris, v. obductio, autopsija; s. caesa-
rea, carski rez, akuerska operacija ko-
jom se omoguava raanje rezom na tr-
bunom zidu i materici i to u sluajevi-
ma kada je poroaj prirodnim putem
nemogu ili opasan; s. suprapubica, v.
s. alta.
secundinae, sekundine, delovi jajeta koji
zaostanu u materici posle istiskivanja
deteta, tj. posle drugog poroajnog
doba. Njih ine posteljica, ovojci i deo
pupane vrpce. Njihovo izbacivanje se
obavi u tree poroajne doba - izbaci-
vanje posledina (posledaka).
secundum artem, na ispravan struan na-
in.
sedalna kost, v. ischium (os ischii), os co-
xae.
sedalni, v. gluteus, ischiadicus.
sedalni predeo, v. regio glutea, nates.
sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroi-
di, metaboliti testosterona koji se nor-
malno nalaze u odreenoj koliini u
mokrai; 17-ketosteroidi su izvrstan in-
deks za proizvodnju androgena u orga-
nizmu.
sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan;
koji se odnosi na sedei poloaj.
sedativa (remedia), sedativna sredstva,
sredstva koja deluju umirujue na cen-
tralni nervni sistem. U ovu grupu spada-
ju bromidi i Radix Valerianae (oficina-
lan prema naoj farmakopeji). I neka
hipnotika sredstva se, u manjim doza-
ma, upotrebljavaju za umirenje psihi-
ke, a naroito motorne prenadraeno^-
ti.
sedimentacija, taloenje suspendovanih
estica u nekoj tenosti, koje se obino
postie centrifugovanjem odgovaraju-
ih tenosti. Taloenje eritrocita u izva-
enoj krvi kojoj je u odreenom odnosu
dodato neko antikoagulantno sredstvo.
Postoje razne metode kojima se odreu-
je brzina s.S. ima velik kliniki znaaj
jer daje uvid da je ovek oboleo. Na br-

46 Medicinski leksikon 721
sedimentom seksonozologija

zinu s. utiu broj eritrocita (osobe s ane-
mijom imaju ubrzanu s.), temperatura,
koliina belanevina, naroito globuli-
na, holesterol, fibrinogen (svi je ubrza-
vaju). Brzina sedimentacije metodom
po Westergreenu se odreuje odreiva-
njem visine stuba plazme iznad istaloe-
nih eritrocita, i to za prvi i drugi as po-
to je krv kojoj je dodat rastvor Na-cit-
rata uvuena u cev po Westergreenu.
Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi
as u mukaraca, a u ene do 9. Vred-
nosti za drugi as normalno treba da
budu neto nie od dvostrukih vrednos-
ti za prvi as.
sedimentom, sediment, talog koji nastaje
bilo prirodno (npr. taloenje vrstih
estica mokrae pri njenom stajanju) ili
vetaki, fizikim postupcima (centrifu-
govanjem, zagrevanjem) ili hemijskim
(dodavanjem nekih supstancija); s. late-
ritium, ciglasti talog urata (natrijuma,
kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u
kiseloj mokrai koji je crveno obojen
uroeritrinom. Stvara se u mokrai kisele
reakcije pri duem stajanju na vazdu-hu.
Rastvara se zagrevanjem, a ponovo
taloi pri rashlaivanju mokrae. Rastx
vara se u siretnoj i sonoj kiselini, kao i
u rastvoru natrijum-hidroksida.
sednjaa, v. ischium (os ischii), os coxae.
sednjani, v. gluteus, ischiadicus.
Seesselov pag, zadnji, endodermni pag
primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje.
segment, (hir.) deo tela ili organa; opti
naziv za deo organa ili tkivne celine, koji
po svojoj prirodi ili ustrojstvu ine jedi-
nicu u organu; bronhopulmonalni s.,
manji razdeli plunog renja koji su
meu sobom razdvojeni pregradama od
vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha.
Desno pluno krilo ima jedanaest, a
levo deset segmenata; hepatiki s., seg-
menti su delovi renjeva jetre. Svaki
segment ima svoju arteriju, uni kanal
i venu. U desnom renju jetre postoji
prednji i zadnji segment a u levom me-
dijalni i lateralni segment; renalni s.,
svaki segment u bubregu ima nezavisno
snabdevanje krvlju iz bubrene arterije.
Postoji u svakom bubregu gornji, pred-
nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji
segment. V. pluni segment
segmentacija, v. brazdanje. segmentan,
koji stvara neki segment, ili
mu pripada; koji podlee segmentaciji.
segmentna resekcija, operacija kojom se
pluni ili jetrin segment ispreparie i iz-
vadi. Segmentna resekcija se vri obi-
no kad je oboljenje lokalizovano u jed-
nom plunom ili jetrinom segmentu.
segmentovan, koji se odnosi na jedan od
segmenata plua, jetre ili bubrega, npr.
segmentna resekcija, hirurko odstra-
njenje jednog plunog, bubrenog ili
jetrinog segmenta.
segregatio, segregacija, u genetici, razdva-
janje alelskih gena u toku mejoze, tako
da svaki gamet dobije samo po jednog
lana svakog alelskog para gena.
segregator, v. separator.
Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.
Seitzovi filtri, v. filtri.
sekretorni gen (gen sekretor), autosomni
dominantni gen u ljudi koji omoguava
sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog
A- i B-antigena u raznim telesnim sekre-
tima.
seks, v. pol.
seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi
od ekstrahromosomskog elementa tzv.
F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterij-
ska elija ima F-faktor, onda se ona oz-
nauje sa F-H (muka elija), a bakterija
suprotne seksualnosti sa F-. Seks-fak-
tor je graen od DNK, a njegova veliina
iznosi oko 1/50 deo hromosoma.
seks-hromatin, v. Barrovo telace.
seks-hromosomi, v. genosomi.
seksohemija, ispitivanje polnih razlika u
hemijskom sastavu polova u cilju otkri-
vanja i prouavanja seksualnog dualiz-
ma polova.
seksologija, medicinska, grana medici-
ne koja prouava pojave seksualnosti u
zdravog i u bolesnog oveka.
seksomorfoni, hormoni koji reguliu sek-
somorfogenezu.
seksonozologija, prouavanje bolesti u
odnosu na seksualnu konstituciju.
722
seksotropija bolesti semenik

seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih
bolesti da se ee javljaju u mukog ili
enskog pola.
seksualan, polni, koji se odnosi na pol,
koji pripada polu.
seksualna inverzija, v. homoseksualnost.
seksualni hromatin, v. Barrovo telo.
seksualni kolinik, kolinik koji se u sek-
sonozolokoj analizi dobija za svaku bo-
lest izraunavanjem odnosa broja
obolelih ena prema broju obolelih
mukaraca. to je seksualni kolinik
vei (iznad 1), bolest JQ ea u ena
("gi-notropna"). Ukoliko je kolinik
ispod l, bolest je ea u mukaraca
("androt-ropna").
sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za
vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631
770 perioda zraenja, koje odgovara
prelazu izmeu dva hiperfina nivoa os-
novnog stanja atoma cezijuma 133.
Ovakva definicija sekunde ustanovljena
je 1967. godine.
sekundarna konstrikcija hromosoma,
sueni heterohromatinski segment hro-
mosoma koji povezuje satelit s ostat-
kom hromosoma.
sekundarni imuni odgovor, v. imunolo-
ka memorija; anamnestika reakcija.
sekundarni (periferni) limfocitni orga-
ni, limfne lezde, slezina, limfno tkivo
gastrointestinalnog trakta (tonzile, sle-
po crevo i Peyerove ploe).
sekundarni av rane, v. sutura.
sekundarni ok, v. ok.
sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia.
sekutii (zubi), v. incisivus (dentes incisi-
vi).
sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafi-
ja.
sekvestar, v. sequestrum.
sekvestracija, v. sequestratio.
Seldingerova tehnika, v. tehnika.
selectio, selekcija, inioci koji remete
adaptivnu vrednost (fitness), odnos-
no uestalost odreenog genotipa i nje-
govog fenotipskog obeleja u populaciji.
Selekcija moe da bude prirodna i ve-
taka. V. adaptivna vrednost.
selekcija kosmonauta, to je medicinsko-
-psiholoki postupak koji omoguava
da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni
koji e s najveom verovatnoom izdr-
ati uspeno uslove odreenog kosmi-
kog leta. Klinika ispitivanja su rigoroz-
na i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959.
god. od 508 kandidata izabrano samo
18. Pregled obuhvata detaljnu anamne-
zu, rendgenoloka, elektrofizioloka,
hematoloka, biohemijska i funkiona is-
pitivanja. Psiholoka i psihijatrijska is-
pitivanja tee da otkriju osobine linosti
preko mnogobrojnih testova. Poto je
selekcija medicinska, fizioloka i psiho-
loka, to je za njeno uspeno izvoenje
potrebna tesna saradnja mnogih speci-
jalista i korienje elektronsko-kompju-
terske tehnike.
selenium, Se, selen, hemijski element, ne-
metal, po svojim hemijskim osobinama
slian sumporu.
selenijum-sulfid, antiseboroiko sred-
stvo.
sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na
gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj
se nalazi jama za smetaj hipofize.
Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrody-
nia.
selters-mineralisana voda, v. voda,
Sembova operacija, v. operacija.
seme, v. ejakulat, semeni.
semeglavci, v. spermatozoidi
Semen Cucurbitae decorticatum, olju-
teno seme .raznih bundeva i tikava, slui
kao sredstvo protiv pantljiare.
semena humica (colliculus seminalis s.
veru montanum), sisiasto uzvienje na
mestu gde se oba briznika otvaraju u
mokranu cev.
semena smetita, v. vesiculae seminales.
semena tenost, v. ejakulat, semeni.
semena vrpca, v. funiculus spermaticus.
semene kesice, v. vesiculae seminales.
semenika vodica, ostatak mezonefrosne
vodice.
semeni, v. spermaticus.
semenik, (embr.) testis, muka gonada.
Kada se iz indiferentnog gonadnog po-
lja treba da razvije mukagonada (seme-
nik) u embrionima od 13 mm duine
(poetak 2. meseca) stvaraju se epitelne
vrpce iz kojih postaju semene cevice.
Od svake ovakve vrpce ravanjem po-
staju 3-4 semene cevice. Kako epitelne

46* 723
semeno smestite Sennae folia

vrpce sve vie rastu, postaju vijugave i
uklupane: krivudave cevice (tubuli
contorti). U cevicama se uobliavaju
elementi semenog epitela i trofiki ele-
menti (Sertolijeve elije). Punu razvije-
nost ovaj epitel dostie tek u pubertetu.
Izmeu cevica se uobliavaju meup-
rostorne elije (dijastematske ili Leydi-
gove elije). Izmeu gonadng zaetka i
mezonefrosnog ostatka uspostavlja se
veza na taj nain to se preostali mezo-
nefrosni kanalii (Mihalkoviczev organ)
spajaju se semenim cevicama postaju-
i odvodni kanalii u glavi pasemenika.
semeno smestite, v. receptaculum semi-
nis. semenonosni, v.
spermioforni.
semenovod (uctus deferens), nepos-
redni nastavak pasemenikog kanala
(semenika) na gornje-zadnjoj strani se-
menika. Dug je 50-60 cm, debljine 3
mm, smeten jednim delom u monica-
ma, priljubljen uz telo pasemenika
(pars epididymica), a od gornjeg pola
semenika ulazi u sastav spermatike vr-
pce (funiculus spermaticus), upravljaju-
i se ka preponskom kanalu (pars funi-
cularis). Odatle, kroz unutranji prepo-
nski prsten skree u malu karlicu (pars
pelvina), gde se priljubljuje uz bok mok-
rane beike, proirujui se u ampulu i
probijajui se kroz prostatu kao briznik
(uctus ejaculatorius). Oba briznika se
otvaraju u mokranu cev na jednom si-
siastom uzvienju kao semena humica
(colliculus seminalis s. veru monta-
num). Epitel je sastavljen od 2 reda e-
lija: duboki red okruglastih elija i povr-
ni red visokih cilindrinih elija. U po-
etku semenovoda postoje stereocilije,
koje postepeno iezavaju, dok u ampu-
Ii sasvim nestaju. Miini sloj je naroito
razvijen u vidu 3 sloja: spoljanji i
unutranji od kruno poredanih, a sred-
nji od uzduno poredanih. Ovako razvi-
jena glatka muskulatura (u karlinom
delu iznosi 1200 mikrona) slui peristal-
tikom grenju koje potiskuje nagomi-
lane semeglavce.
semicanalis, polukanal, leb jedne kosti
koji sa lebom druge kosti gradi kanal.
semikonzervativna replikacija, v. repli-
catio.
semihmaris, semilunaran, polumeseast,
npr. valvulae semilunares, poluinese-
asti zalisci.
semiluxatio, v. subluxatio.
seminoma, seminom, maligna neoplazma
testisa (dysgerminoma"). Javlja se u
mlaih osoba u vidu bezbolnog otoka
jednog testisa i daje metastaze krvnim
putem najee u plua i limfnim pu-
tem u retroperitonealne limfne lezde.
Seminom je radiosenzibilan.
semiologia, semiologija, grana medicine
koja se bavi prouavanjem simptoma i
znakova bolesti. Sin. semiotica.
semiotica, semiotika, v. semiologia.
semipermeabilan, polupropustljiv, npr.
semipermeabilna membrana proputa
molekule rastvaraa, a ne proputa mo-
lekule ili jone pravih rastvora.
semipronatio, semipronacija, poluuvrnu-
ti poloaj; in poluuvrtanja.
semisupinatio, semisupinacija, poluizvr-
nuti poloaj; in poluizvrtanja.
semitendinosus, polutetivan, ija se polo-
vina sastoji iz tetivaste grae.
emnik, semenik, v. testis.
semperestrusni nagon, u oveka nagon
za parenjem uvek spreman da dovede
do polnog ina.
Senegae radix, v. saponinske droge.
Sengstaken-Blakemoreova sonda, v.
sonda.
senilis, senilan, staraki, npr. cachexia s.,
staraka mravost i slabost.
senilismus, senilizam, starake osobine
koje se pojavljuju ve u mlaih osoba.
senilitas, senilitet, senilnost, starako
doba, starost. Sin. senium; s. praecox,
prevremena ostarelost.
senilna demencija, v. dementia.
senilna nefroskleroza, v. nphrosclerosis.
senilna purpura,v. purpura.
senilni nanizam, v. nanismus.
senium, v. senilitas.
Senna, v. Sennae folia.
Sennae folia, lie biljaka Cassia acutifo-
Ha i C. angustifolia. Laksantno sredstvo;
dejstveni sastojci su antracenski deriva-
ti. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-
724
sensitivus sepsis

stojci se resorbuju u tankom crevu, a iz-
luuju se preko debelog creva, delujui,
pri tom, nadraajno. Propisuje se, obi-
no, u obliku infuza. Oficinalno je prema
naoj farmakopeji.
sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u
stanju da primi ili prenese neki oseaj,
npr. senzitivni nervi provode drai za
oseaj dodira temperature i bola s peri-
ferije (koe) ka centralnom nervnom
sistemu.
sensorium, senzorijum, svest, stanje u
kome je osoba sposobna da oseti i shva-
ti zbivanja oko sebe i u sebi. S. je ist, tj.
svest je ouvana, kada je osoba orijenti-
sana pravilno u vremenu, prostoru i
prema linostima.
sensus, oseaj, oseanje, ulo, npr. organa
sensuum, ulni organi.
senzibilitet, duboki, svesno saznanje o
poloaju delova tela u prostoru, koje za-
visi od impulsa receptora u zglobovima
i zglobnim kapsulama, tetivama i liga-
mentima. Impulsi iz ovih receptora i im-
pulsi od receptora za dodir i pritisak
sintetiu se u kori u svesnu sliku poloa-
ja tela u prostoru. Informacije se preno-
se kroz kimenu modinu nervnim sno-
povima zadnjih stubova koje grade de-
bela mijelinizovana vlakna koja brzo
sprovode impulse. Od izduene modi-
ne prenoenje se vri putem medijalnog
meniskusa do talamusa, a odatle u so-
matosenzoriko podruje kore.
senzibilizacija, proces koji dovodi do po-
veanja osetljivosti ili stanja preosetlji-
vosti. U senzibilisanih osoba ponovni
kontakti s antigenom mogu dovesti ne
samo do sekundarnog pojaanja imuno-
lokog odgovora nego mogu izazvati i
reakcije koje oteuju tkivo. Tada se go-
vori o stanju preosetljivosti ili o reakci-
jama preosetljivosti.
separanda (remedia), sredstva s jakim
dejstvom. U farmakopeji su oznaena sa
znakom +. Treba ih uvati paljivo i od-
vojeno.
separatio dentium, separacija zuba, pri-
vremeno razdvajanje zuba u dijagnos-
tike ili terapijske svrhe; akutna s., na-
glo rastavljanje zuba pomou drvenog
klina ili separatora; hronina (poste-
pena) s., sporo razdvajanje zuba pomo-
u svilenog konca, gutaperke ili gume.
separatio maxillarum mediana, prelom
sa uzdunim razdvajanjem leve i desne
gornje vilice po sredinjoj liniji. V. frac-
tura maxillae sagitalis.
separatio radices dentis, meusobno
razdvajanje korenova zuba u cilju njiho-
vog lakeg vaenja ili ouvanja jednog
od njih za protetsku nadoknadu.
separator, razdvaja; instrument kojim se
dobija mokraa odvojeno iz desnog i Ie-
vog bubrega. Separator se sastoji od
dvostrukog katetera, koji se uvlai u
mokranu beiku, i membrane, koja
razdvaja upljinu beike u dve polovine.
Postoji nekoliko vrsta separatora kao
Cathelinov, Harrisov, Luysov separator
i dr. Svi se oni zasnivaju na istom princi-
pu. V. segregator.
sepsa, v. sepsis.
sepsis, sepsa, veoma teko generalizova-
no septiko-toksiko oboljenje, koje
izazivaju uglavnom gnojne bakterije:
stafilokok, streptokok, meningokok,
pneumokok, eerihija koli, perfrigens,
proteus, pioceaneus i dr. U klinikoj slici
dominiraju drhtavica, septiki tip
temperaturne krivulje i teko opte sta-
nje bolesnika. Obavezno postoji primar-
no arite, iz koga bakterije ulaze u kr-
votok i stvaraju sekundarna arita (me-
tastaze) u udaljenim tkivima i organi-
ma. Osim toga, slezina je uvek uveana.
Uzronik sepse se moe izolovati iz krvi,
primarnog arita i metastaza. Leenje
sepse predstavlja veliki medicinski pro-
blem, pogotovo to je sve vie otpornih
sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled
prelaska u krv toksina crevnog sadra-
ja; latentna s., skrivena sepsa, koja je
ostala posle nekog oboljenja i koja moe
ma iz kog razloga da se razbukti; oralna
s., sepsa koja nastaje usled nekog arita
u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja
groznica. Septiko oboljenje u babi-
njama. Nastaje invazijom zaraznih klica
kroz svee ozlede na polnim organima
porodilje. Zarazne klice se najee
unose rukama babice, lekara i lica koja
dolaze u dodir s porodiljom i instru-
mentima kojima ovi vre neke poduhva-
725
septicaemia seroloka reakcija

te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj
porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u
dodir. Po simptomima i prognozi s.p.
spada u red najteih i infekcija; s.
staphylococcica, stafilokokna sepsa je
veoma teko generalizovano oboljenje s
primarnim ognjitem, iz kog stafilokoki
ulaze u krvptok, stvarajui metastaze u
drugim organima i tkivima. Bolest poi-
nje naglo sa znacima teke infekcije i in-
toksikacije. Karakteristini su otok sle-
zine i temperaturna krivulja remitent-
no-intermitentnog tipa, koji nastaju
zbog novih metastaza koje se najee
javljaju na" koi i pluima. Stafilokokna
sepsa je izuzetno teak terapeutski pro-
blem zbog ozbiljnosti oboljenja i pro-
gnoze, kao i rezistentnih sojeva stafilo-
koka. Stoga se od poetka kombinuju
2-4 antibiotika.
septicaemia, septikemija, bolest izazvana
prisustvom bakterija u krvi. Bakterije
se nalaze u nekom septikom aritu iz
koga prelaze u krv. Oboljenje je prae-
no groznicom, znojenjem, intermitent-
nom temperaturom; kriptogena s., s.
kojoj se ne moe da pronae arite.
septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-
x
na pregrada, tanak sloj kosti izmeu po-
jedinih zubnih alveola; s. interalveola-
re, meujamina pregrada na vilicama
ili alveolarna pregrada koja razdvaja
oblinje plune mehurie; s. interden-
talis, meuzubni septum, deo alveolar-
ne kosti koji lei izmeu korenova dva
susedna zuba. Sastavljen je iz spongioz-
nog sloja obloenog slojem kompaktne
kosti. Sin. meuzubna pregrada, inter-
dentalni alveolarni septum, interdental-
na kotana pregrada; s. interentalis
perslstens, deo kosti izmeu dva zuba
sauvan posle njihovog vaenja. One-
moguava blagovremenu izradu protet-
skih nadoknada i treba ga operativno
ukloniti; s. interradicularis persis-
tens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici
izmeu korenova molara koji ostaje po-
sle vaenja zuba. Ako sekvestrira, pra-
en je bolom koji traje nekoliko sedmi-
ca. Zavisno od meusobnog odnosa ko-
renova zuba, treba ga ukloniti nepos-
redno posle vaenja zuba ili kada se po-
javi bol; s. nai, nosna pregrada, h(rska-
vino-kotana pregrada koja deli n^snu
duplju na dve polovine, desnu i levu.
sequestratio, sekvestracija, odvajanje i
ograniavanje izumrlog nekrotikog
dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekro-
tikog kotanog tkiva od zdravog dela
kosti; pluna sekvestracija, gubitak
veze plunog tkiva s bronhijalnim stab-
lom i plunim venama, dok mu snabde-
vanje arterijskom krvi obezbeuje veli-
ki krvotok. Sekvestrisano pluno tkivo
moe da bude anatomski i fizioloki od-
vojeno od normalnog plunog tkiva (ek-
stralobarna pluna sekvestracija).
sequestrectomia, sekvestrektomija, v. se-
questrotomia.
sequestrotomia, sekvestretomija, opera-
tivno uklanjanje sekvestara. Sin. necrec-
tomia, sequestrectomia.
sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav
deo jednog organa ili tkiva, specijalno
kosti. V. sequestratio, sequestrotomia,
necrectomia; (stom.) nekrotini ocepak,
odumrli deo kosti vilice, neravnih, narec-
kanih ivica, razliitog oblika i veliine.
Javlja se kada veliina kosti izgubi oko
50% mineralnih soli.
serijska scintigrafija, v. scintigrafija.
serin, a-amino--oksipropionska kiselina
HOCH2CHNH2COOH oznaava se sim-
bolom Ser.
serinski cefalini, v. cefalini
serofibrinski pleuritis, v. pleuritis.
serogastria, serogastrija, prisustvo kr-
vnog seruma u elucu, u gastritisu s
gubljenjem belanevina (protein-lo-
sing gastropathia).
serologija, grana medicine koja se bavi
izuavanjem pojava nastalih pri dodiru
antigena s normalnim ili imunskim se-
rumom i ova izuavanja primenjuje u
praktine, dijagnostike svrhe.
seroloka reakcija, reakcija antigenan-
titelo, prema savremenim(shvatanjima,
odigrava se u dva stepena. U prvom ste-
penu dolazi do specifinog spajanja iz-
meu antigena i antitela. Taj stepen
reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vid-
ljiv i manifestuje se aglutinacijom, pre-
cipitacijom, lizom elije i drugim sero-
lokim reakcijama. Za pojavu drugog
726
seroma serum

stepana potrebno je prisustvo elektroli-
ta, kao to je fizioloki rastvor ili kom-
plement.
seroma, serom, tumoru slina kolekcija
sukrviave tenosti u tkivima.
seroperitoneum, prisustvo slobodne te-
nosti u trbunoj upljini. Sin. ascites.
seropneumothorax, seropneumotoraks,
pneumotoraks u kome postoji izliv se-
rozne tenosti u pleuralnu upljinu.
seroprofilaksa, upotreba seruma u profi-
laktike svrhe. Upotrebljavaju se antise-
rumi koji se dobijaju imunizacijom i hi-
perimunizacijom ivptinja od kojih se
najvie koristi konj.
seropurulentus, seropurulentan, seroz-
nognojav, npr. seropurulentan izliv.
serosa (tunica), serozna opna, vezivna
opna obloena endotelom, koja zastire
zid telesne duplje (trbune, grudne, sr-
ane itd.). Na organima u trbunoj dup-
lji spoljna opna (tunica serosa), deo tr-
bune maramice, ulazi u grau zida tak-
vog organa koji je obloen trbunom
maramicom.
serositis, serozitis, zapaljenje seroznih
opni; s. multiplex, v. poly serositis.
seroterapija, oznaava primenu medicin-
skog seruma, koji sadri antitela (anti-
toksine) protiv izazivaa odreene bo-
lesti. Seroterapija se koristi u leenju
difterija, tetanusa i botulizma.
serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Naj-
pre je izolovan iz goveeg seruma, do-
cnije je dobijen i sintetski. Nalazi se naj-
vie u zidu gastrointestinalnog trakta i u
krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga
i u nekim delovima centralnog nervnog
sistema. Oslobaa se iz trombocita a
predstavlja i sekrecioni proizvod hro-
mafinih tkiva. Izaziva suenje krvnih su-
dova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i
uloga sinaptikog transmitera u izves-
nim podrujima centralnog nervnog
sistema.
serozne upljine ili duplje, telesne duplje
ograniene seroznim opnama, koje nor-
malno nemaju veze sa spoljriim svetom,
a lue seroznu tenost (cavum pleurae,
cavum pericardii, cavum peritonei).
serozne tenosti, tenosti koje se javljaju
u telesnim upljinama ili tkivima, a koje
su nastale eksudacijom ili transudaci-
jom iz krvnih sudova. S.t. su sastava sli-
nog krvnoj plazmi, ali sa malim sadra-
jem belanevina.
serozni eksudat, v. exsudatum.
serpens, koji puzi, koji se iri u obliku
luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica ro-
njae koja-se na jednom kraju isceljuje,
a na drugom napreduje. Sin. serpigino-
sus.
serpiginosus, serpiginozan, koji gmie;
pojam koji se upotrebljava za neke der-
matoze koje se zmijoliko ire.
Serratia marcescens, u rodu Serratia je-
dini medicinski vaniji predstavnik je S.
marcescens ili Bacterium prodigiosum,
bakterija veoma rasprostranjena u
spoljnoj sredini, razmnoava se na raz-
nim ivotnim namirnicama i obrazuje
na njima kao krv crvene mrlje (pig-
ment). Ranije je bila smatrana kao ne-
patogena bakterija. U novije vreme je
utvreno da S. marcescens izaziva naro-
ito infekcije u bolnici.
Serresova telaca, ostaci peteljki zuba u
mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne
epitelne perle.
Serresove perle, izolovana epitelna ostrv-
ca, ostaci degenerisane zubne gredice.
Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i fo-
likularnih cista ili ameloblastoma. Sin.
glandulae tartaricae.
serum, bistri, zlatnouti deo krvi, koji se
izdvaja posle koagulacije krvi (krvne
plazma bez fibrinogena). Serum imuni-
zovanih ivotinja naziva se imunskim
serumom ili antiserumom; antidifte-
riki s., sadri specifine antitoksine,
neutralise difteriki toksin i upotreblja-
va se u profilaksi i terapiji difterije; an-
tilimfocitni s., antilimfocitni globulin
(ALG), danas postoji veliki interes za
imunosupresivna svojstva heterolog-
nog antilimfocitnog seruma. Da bi se
dobio serum protiv ljudskih' limfocita,
treba imunizovati konje ovejim timo-
citima ili Jimfocitima iz grudnog kanala.
Zatim se prikupi serum i apsorbuje erit-
rocitima kako bi se odstranili aglutinini,
a na kraju se izdvoji globulinska frakci-
ja; antiskarlatinozni s., antitoksiki se-
rum, koji neutralise eritrogeni toksin
727
serum-albumin Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum;
antitetanusni s., sadri specifine anti-
toksine, upotrebljava se u profilaksi i te-
rapiji tetanusa; serumi koji se primenju-
ju u terapijske svrhe zbog toga to sadre
specifina antitela (antitoksine, anti-
bakterijska i antivirusna antitela)
spravljaju se vetakom imunizacijom
ivotinja ili se dobijaju od ljudi koji su
preboleli neku infekciju u ijem se orga-
nizmu stvaraju antitela; inaktivisani s.,
serum koji je lien aktivnosti komple-
menta zagrevanjem na 56
0
C za vreme od
pola asa, pri tome se ne oteuju spe-
cifina antitela.
serum-albumin, albumin koji se nalazi u
velikim koliinama, pored globulina, u
krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hm-
fi i tkivnim tenostima. Koagulie se
pod uticajem toplote, taloi se pri pu-
nom zasienju amonijum-sulfatom. Mo-
lekulska teina u proeku albumina iz-
nosi oko 69.000. Koncentracija albumi-
na u serumu se kree od 3,8 do 5,0 g/100
ml i varira zavisno od tehnike odreiva-
nja.
serum-globulin, jedan deo krvnih belan-
evina, koji igra znatnu ulogu u stvara-
nju odbrambenih tela protiv infekcije i
u zgruavanju krvi. Globulini se kvanti-
tativno taloe poluzasienim rasvorom
amonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se
nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen.
Molekulska teina u proeku globulina
iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u
serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml za-
visno od primenjene tehnike odreiva-
nja.
serumska bolest, reakcija preosetljivosti
koja se deava 8 do 12 asova posle
injekcije vee koliine stranog seruma,
ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti-
som, bolovim u zglobovima, visokom
temperaturom i prostracijom. Izazvana
je imunim kompleksom izmeu stranog
antigena (seruma) i antitela stvorenih
protiv njega, koji je izazvao imuno ote-
enje raznih tkiva.
sesilna antitela, v. celularna antitela.
sessilis, sesilan, sedei, koji esto sedi,
koji ima iroku bazu, usaen, nepokre-
tan. Suprotno: mobilis, peduncularis.
sezamoid, obino naziv za malu loptastu
kosicu koja se nalazi u tetivi.
S-faza, deo interfaze u toku koga se vri
sinteza DNK.
sferocitoza, v. spherocytosis.
sferoplast, iezavanjem zida bakterije, Ii-
zom ili mehanikom dezintegracijom
oslobaaju se protoplasti. Parcijalnom
ili totalnom inhibicijom, manjkom jed-
nog ili vie od njegovih sastojaka oslo-
baaju se sferoplasti: elije nepravilne,
zaobljene, sposobne za reprodukciju.
sfigmograf, aparat za grafiko registrova-
nje pulsnih talasa.
sfigmogram, kriva dobijena registrova-
njem pulsnih oscilacija zida arterije. Sa-
stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i na-
shodne grane, katakrota. Normalno na
poetnom delu nishodne grane nalazi
se jedan usek - incizura (dikrotni zu-
bac), koji odgovara momentu zatvara-
nja semilunarnih zalistaka aorte. Na os-
novu oblika s. moe se suditi o stanju
krvnih sudova, o udarnom volumenu
srca, a na osnovu oblika, veliine i polo-
aja dikrotnog zupca o funkcionalnom
stanju aortnih zalistaka.
sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji
umesto glicerola sadre dvohidroksilni
nezasieni aminoalkohol sfingozin. U
sfingomijelinima je amino-grupa amid-
ski vezana za viu masnu kiselinu (obi-
no je to lignocerinska kiselina), a pri-
marna alkoholna grupa estarski vezana
za fosforil-holin. Sfingomijelini se nala-
ze u centralnom nervnom sistemu i u
elijskim membranama.
sfingozin, (
2
)= CHOH
CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasi-
eni aminoalkohol. V. sfingomijelini.
sfinkter, v. sphincter. f"
Shechanov sindrom, v. syndroma. ^
Shepherov prelom, prelom skone kos-
ti s odvaljivanjem njegove spoljne za-
titne ivice.
Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysente-
riae.
Shigella, igele, gram-negativni bacili,
esto imaju kokobacilarni oblik. Nema-
ju flagela, ni izraenu kapsulu. Klasifi-
kacija igela je izvrena na osnovu anti-
genske grae i prema fermentaciji ma-
728
shigellosis sideroblast

nita. Podeljene su na etri grupe: A,B,C
i D. Grupa A u koju spada Shigella dy-
senteriae, manit-negativna, a sve ostale
su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima
8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih
igela to pored endotoksina produkuje
i egzotoksin, koji je neurotropan i ente-
rotropan. Grupa B sadri 6 tipova u
koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadri
15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa
D u koju spada Sh. sonnei. igele izazi-
vaju bacilarnu dizenteriju, koja se loka-
lizuje u distalnim del-ovima debelog cre-
va.
shigellosis, igeloza, opti naziv za sva obo-
ljenja izazvana igelama. V. dysenteria.
shistocit, fragmenti eritrocita koji se nala-
ze u perifernoj krvi u intravaskularnim
hemolizama. Sin. helmet cell", eritrocit
u vidu lema.
shizamnion, postanak amniona izdublji-
vanjem zadebljalog ektoderma na le-
noj strani embriona nekih sisara, meu
kojima i oveka.
shizofren, koji boluje od shizofrenije.
shizofrenija, v. schizophrenia.
shizoid, psihopatska linost koja po svom
duevnom sklopu podsea na obolele
od blagih oblika shizofrenije. Osoba po-
vuena u sebe na upadljiv nain. V. in-
trovertovan.
shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih
protozoa, koji se razvija intracelularno i
deli se u merozoite. V. malaria.
shock, v. sole.
shunt (eng.), ant, sporedni put, prolaz iz-
meu dva prirodna kanala, naroito iz-
meu krvnih sudova. ant moe biti
stvoren fizioloki u sluaju zaobilaenja
tromboze u nekom krvnom sudu, pato-
loki ili hirurki; s. cardiovascularis, .
izmeu sranih upljina, ili izmeu veli-
kog i malog (plunog) krvotoka; desno-
-Ievi ., . kojim krv ide iz desnog srca u
levo, ili iz plunog krvotoka u veliki kr-
votok; levo-desni . . kojim krv prelazi
iz levog u desno srce, ili iz velikog krvo-
toka u pluni krvotok; porto-kavni .,
hirurko stvaranje anastomoze izmeu
portnog krvotoka i vene kave.
shunt-hyperbilirubinaemia, ant-hiper-
bilirubinemija, poveanje bilirubina u
plazmi zbog poveane razgradnje erit-
roblasta u kostnoj sri, kao to je sluaj
u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis,
zapaljenje pljuvane lez-
de. sialoadenectomia,
sijaloadenektomija,
ekstirpacija pljuvane lezde iji je
funkcioni parenhim propao.
sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje
neke od pljuvanih lezda.
sialoadenographia, sijaloadenografija,
radiografija pljuvane lezde i njenog
kanala posle ubrizgavanja kontrastnog
sredstva kroz kanal.
sialocalculosis, v. sialolithiasis.
sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje iz-
vodnog kanala pljuvane lezde.
sialogoga (remedia), sredstva za podsti-
canje luenja pljuvake.
sialogram, sijalogram, rendgen-snimak
pljuvane lezde i njenog izvodnog ka-
nala.
sialographia, sijalografija, rendgensko
snimanje pljuvane lezde i njenog iz-
vodnog kanala posle ubrizgavanja kon-
trastnog sredstva.
sialolithectomia, sijalolitektomija, hirur-
ko odstranjenje kamena iz pljuvane
lezde ili njenog izvodnog kanala.
sialolithiasis, prisustvo kamena u plju-
vanoj lezdi ili njenom izvodnom kana-
lu.
sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog
kalcijum-fosfata, koji se moe nai u iz-
vodnom kanalu pljuvane lezde. Obi-
no ima neki organski sredini deo ili
neko sitno strano telo, oko kojeg se ta-
loe soli. Stenoza kanala izaziva zastoj
sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infek-
cije. Slian konkrement u izvodnom ka-
nalu pankreasa moe izazvati hemora-
giku nekrozu u lezdi.
sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus.
sicca syndroma, v. Sjgrenov sindrom.
siderinuria, siderinurija, izluivanje he-
mosiderina mokraom.
sideroblast, eritroblast koji sadri zrnca
hemosiderina u svojoj citoplazmi; rin-
ged s., (eng.) patoloki sideroblasti u
kojih postoji veliki broj krupnih zrna
hemosiderina u vidu prstena oko jedra
729
sideropenia signum

elije, koji su karakteristini za siderob-
lastne anemije.
sideropenia, sideropenija, deficit gvozda
u organizmu.
sideropenijska disfagija, v. dysphagia;
Plummer-Vinsonov znak.
siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza
zbog udisanja gvozdene praine; (2) po-
veane koliine gvozda u organizmu; s.
bulbi, taloenja soli gvozda u tkiva one
jabuice posle rastvaranja delia gvoz-
da ili elika koji su povredom prodrli u
oko. Dovodi do tekih oteenja onih
opni i najzad do slepila; s. haematoge-
nes, hematogena sideroza, stvaranje
pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja
krvi, najee hemoglobina; s. hepati-
ca, jetrina sideroza, taloenje velikih
koliina gvozda u jetrinom parenhimu;
s. nutritionalis, nutritivna sideroza
zbog unoenja hrane bogate u gvozdu, a
siromane u belanevinama i kalorija-
ma; s. oculi, proimanje tkiva oka soli-
ma gvozda, nastalo pod dejstvom te-
nosti oka usled zaostalog intraokular-
nog stranog tela koje sadri gvoe. Do-
vodi do heterohromije duice, katarak-
te i degeneracije nervnih elemenata
mrenjae. Na kraju nastaje gubitak
vida; s. pulmonalis, pluna sideroza, si-
deroza definisana pod (1) s. urinaris,
siderinuria.
sideroskop, aparat pomou koga je mo-
gue dokazati i lokalizovati i najsitnije
intraokularno magnetno strano telo. Sa-
stoji se od dve astatine igle koje vise na
finoj niti ahure svilene bube. Pomou
svetlosnog snopa i ogledala uveliano
se ita skretanje magnetne igle prilikom
pribliavanja oku koje sadri magnetno
strano telo.
sifilidi, opti naziv za sve sifilisne prome-
ne drugog i treeg stadijuma na koi i
sluznicama.
sifilis, v. syphilis.
sifilisna angina, v. angina.
sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba.
sifilisni, koji se odnosi na sifilis.
sifilisni ankr, v. ulcus durum.
sifilitian, v. sifilisni.
sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa.
sifiloidl, promene na koi koje lie na si-
filisne promene, a u stvari nemaju veze
sa sifilisom.
sif ilolog, lekar koji posebno izuava sifilis
ili se bavi njegovim leenjem.
sigma, colon sigmoideum, sigmoidni ko-
lon, zavrni deo kolona, nalazi se izme-
u nishodnog kolona i pravog creva
(rectum). V. intestinum i ig.
sigma-faktor, polipeptidni segment poli-
meraze RNK koji prepoznaje mesto na
molekulu DNK za otpoinjanje tran-
skripcije RNK.
sigmatismus, sigmatizam, greka u izgo-
varanju suglasnika "s". uje se udarac
vrka jezika na prednji red zuba. Leci se
fonijatrijskim metodama.
sigmoidectomia, igmoidektomija, odst-
ranjivanje sigmoidnog kolona hirur-
kim putem.
sigmoideus, sigmoidan, u obliku grkog
slova sigme, npr. colon sigmoideum,
sigmoidni kolon.
sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksu-
re kolona.
sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirur-
ko fiksiranje sigmoidnog kolona u po-
vienom poloaju, koje se vri u cilju Ie-
enja ispadanja rektuma. V. prolapsus.
sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pre-
gled sigmoidne fleksure sigmoidosko-
pom.
sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosig-
moidostomija, operativno stvaranje
anastomoze izmeu dva dela sigmoid-
nog kolona.
signa, s., sign., signetur, signiraj! oznai!
obelei! neka se obelei.
signatura, deo recepta koji sadri uput-
stva bolesniku kako da upotrebi propi-
sani lek.
signe d'alarnie, v. znak.
signe du tabouret, znak tronoca, po-
java da osoba obolela od hiper
(
tireoidiz-
ma (v. hyperthyreosis) ne moc da se
podigne s niskog sedita (tabureta,
tronoca) bez pomoi ruku ili bez
tue pomoi, a javlja se kao odraz mio-
patije, naroito miia predela karlice i
natkolenica, u toku hipertireoidizma.
signum, znak, objektivna promena u ne-
koj bolesti. Pojedini autori su opisali
specijalne znakove koji se obino nazi-
vaju po njima. Npr. Rombergov znak.
730
signum malum ominis
simbioza

signum malum ominis, ovim citatom se
izjavljuje da postoje loi predznaci za is-
hod bolesti.
sijalografija, rendgenografsko prikaziva-
nje izvodnih kanala i njihovih razgranje-
nja u pljuvanim lezdama posle ubriz-
gavanja kontrastne tenosti u izvodni
kanal pljuvane lezde. Najee se sni-
ma zauna lezda (glandula parotis) da
bi se utvrdilo postojanje ili nepostoja-
nje hroninog zapaljenja, tbc. ili tumo-
ra.
sijalolit, v. sialolithus.
Sijarinska Banja, banja pored sela Sijari-
na, 51 km od Leskovca, a 32 km od Le-
bana, na 420 m n.v. Ima klimat koji de-
luje toniki. Vie izvora (temperature:
71, 42

,-38, 32, 28

, 26, 2O
0
C) hidrokar-
bonatne (natrijuma i kalcijuma), gvo-
evite, slabo murijatine i ugljenokisele
vode (ukupna mineralizacija: 3,032;
2,404 i 2,936 g/oo). Voda slui za pie i
kupanje. Postoji takoe i toplo prirodno
blato. Banja ima basene i kade za kupa-
nje i basene za kupanje u blatu. U ovoj
banji lece se: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije i
mialgije; hronina oboljenja enskih po-
Inih organa; oboljenja eluca, creva, jet-
re i unih puteva; kamen u bubrezima;
lake anemije i premorenost.
sile vakanja, sile koje stvaraju mastika-
torni miii prilikom vakanja, gutanja i
govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu
zuba ove sile se preko njih prenose na
okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su:
jaina, pravac, duina i taka delovanja.
silicium, Si, silicijum, hemijski element,
spada u metaloide, jedan je od najrasp-
rostranjenijih elemenata u prirodi (u
obliku silikata, soli silicijumove kiseli-
ne).
silicosis, silikoza, skoro iskljuivo profe-
sionalno oboljenje izazvano dugotraj-
nim uticajem praine koja sadri slo-
bodni silicijum-dioksid. Najizrazitije
promene su na plunom parenhimu, i
to u vidu fibroznih voria, a kasnije, u
zaputenim sluajevima, u obliku pseu-
dotumornih masa, koje mogu da se ras-
padaju i stvaraju pseudokaverne. Sili-
koza stvara uslove za nastanak plune
tuberkuloze i drugih plunih oboljenja,
jer slabi imunobioloke snage organiz-
ma. Od nje najee boluju rudari, bru-
sai, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji
pri radu s kvarcom (kremenom) koji se
pulverizuje nisu zatieni od udisanja
njegove (SiCh) praine. V. pneumonoco-
niosis.
silikati, soli silicijumove kiseline.
silikatni cementi, v. cementi.
silikofluorovodonina kiselina, drugi
preparat po uestalosti primene za fluo-
risanje vode. Molekularna teina 144,08,
sadri istog fluora 79,2%. Koristi se u
sluajevima velikih vodovodnih objeka-
ta.
silikoni, sintetika jedinjenja sastavljena
od nizova izgraenih od silicijuma i ki-
seonika s acil- i alkil-grupama, zavisno
od sastava su teni (silikonska ulja), v-
rsti (silikonske smole) ili lie na kauuk
(silikonski kauuk).
silkworm-gut, vrsta konca za ivenje.
Sastoji se od ovrslog soka svilene bube
koja se ubija pre nego to pone da stva-
ra svoju ahuru. Ovaj konac je manje sa-
vitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a od-
likuje se tim to ne bubri.
simbioza, zajedniki ivot biljnih vrsta, ili
biljnih i ivotinjskih, ili ivotinjskih vr-
sta, pri emu njihova zajednica moe
biti prisna u raznim stepenima, ali je
uvek od obostrane ivotne koristi. Liaj,
sastavljen iz jednoelijskih ili konastih
alga i gljiva, ima odreen oblik i organi-
zaciju koja daje utisak organizma. U
mnogih prostih ivotinja, i jednoelij-
skih, ive u telu sitne zelene ili ute alge,
koje im daju boju; u takvoj zajednici ost-
varen je odnos koji, u vezi s metaboliz-
mom, postoji inae u prirodi izmeu
biljnog i ivotinjskog sveta. U s. izmeu
ivotinja moe postojati odnos uzajam-
ne pomoi, kao npr., izmeu morskog
raka Pagurus, koji se useli u praznu pu-
evu kuicu, i morskih aa, koje on na
nju postavi. Izmeu raznih vidova sim-
bioze i parazitizma nije uvek mogue
povui granicu. Npr., metabioza je pre-
lazni oblik izmeu prave simbioze i neo-
baveznog parazitizma.
731
similia similibus curantur singama

similia similibus curantur, slino se
slinim leci, osnovno uenje homeopa-
tije, prema kome se neka bolest leci
onim hemijskim supstancijama koje
mogu da izazovu efekte sline samoj bo-
lesti.
simpatika gangliektomija, v. sympa-
thectomia.
simpatiki nervi, v. autonomni nervni sis-
tem.
simpatiki nervni sistem, v. simpatikus,
simpatiko zapaljenje oka, v. ophthal-
mia.
simpatikolitik, materija koja suprimira
efekte simpatikog nervnog sistema,
bilo da crpi rezerve simpatikih medija-
tora ili, pak, da se vezuje za receptore
preko kojih ovi medijatori ispoljavaju
svoje efekte (blokatori simpatikusa- re-
serpin, propranolol itd.).
simpatikomimetik, supstancija koja po-
jaava simpatike efekte na organima
koji su inervisani simpatikim nervnim
sistemom (adrenalin, noradrenalin,
efedrin, amfetamin itd.).
simpatikus (pars sympathica), deo auto-
nomnog ili vegetativnog ivanog siste-
ma, iji se centar nalazi u kimenoj'moi-
dini, odakle se pruaju ivana vlakna
preko gangliona i spletova do unutra-
njih organa. Simpatikus pojaava meta-
bolizam i potronju energije, iri enice
i bronhije, ubrzava rad srca, poveava
krvni pritisak, smanjuje peristaltiku
glatkih miia i sekreciju lezda u elu-
cu i crevima. Ima dejstvo suprotno pa-
rasimpatikusu. V. autonomni sistem, pa-
rasimpatikus.
simpatolitik, v. simpatikolitik.
simpatomimetik, (simpatikolitik), sups-
tancija koja deluje stimulantno na orga-
ne (efektore) inervisane adrenergikim
nervima (adrenergiki lek), npr., adre-
nalin, noradrenalin (levarterenol), izop-
roterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin
itd.
simpodija, sraslost donjih udova.
simptomatologija, (1) grana medicine
koja se bavi izuavanjem simptoma bo-
lesti; (2) skup simptoma neke bolesti.
simptomatska porfirija, v. porphyria.
simptomatska terapija, leenje u kome
se otklanjaju samo pojedini simptomi
bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uz-
rok bolesti.
simulant, onaj ko se hotimino prikazuje
kao bolestan. Simulant je esto ma-
loumna osoba. V. simulatio.
simulatio, simulacija, hotimino podraa-
vanje telesne ili duevne bolesti ili pore-
meaja koje ini zdrava osoba s ciljem
da sebi pribavi neku korist. Osim u
najteim situacijama, simulaciji pribe-
gavaju veinom maloumne osobe.* Si-
mulaciju je teko vriti, a da se ranije ili
docnije ne otkrije.
sinalbin, glikozid iz bele slaice, Sinapis
alba.
Sinapis alba, bela slaica.
Sinapis semen, zrelo osueno seme slai-
ce, Brassica nigra (crna goruica). Sadr-
i etarsko ulje iji je glavni sastojak ali-
lizocijanat. Samleveno u prah (slaino
brano) i pomeano s mlakom vodom
nekada je upotrebljavano za draenje
koe. Sluio je i za izradu slaine harti-
je. V. Charta sinapisata.
sinapteno jedro, hromatin jajne elije
smeten na jednom polu jedra.
sinaptiko vreme, interval od 0,5 msec
koji proe pri prelasku nadraaja s jed-
nog na drugi neuron u sinapsi.
sinciput, prednji deo glave.
sindaktilija, v. syndactylia.
sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva iz-
meu zaetaka kostiju.
sindrom, v. syndroma.
sinergija, uzajamno delovanje u istom
smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. si-
nergizam.
sinergist, koji deluje u istom smislu, koji
dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni
sri nadbubrenih lezda i simpatiki
nervni sistem.
sinergizam, asocijacija izmeu dve vrste
bakterija u kojoj jedna od njih ili obe
dobijaju nove osobine, koje nemaju
kada ive zasebno, ili proiruju one oso-
bine, koje ve imaju (npr. Plaut-Vincen-
tova angina). V. sinergija.
sinestezija, v. synaesthesia.
singama determinacija pola, v. determi-
nacija pola.
732
singamoidno razmnoavanje sir

singamoidno razmnoavanje, u ivotinja
s agamim razmnoavanjem dolazi do
povremenih pojava koje lie na polnost.
Takvo razmnoavanje se naziva singa-
moidno razmnoavanje.
singeno, oznaava istu gensku konstituci-
ju. Ako su u pitanju ivotinje, onda oz-
naava genski ist soj. V. izogeno.
singultus, tucanje, klonusni grevi pre-
age prouzrokovani nadraajem freni-
kusa, posredno ili refleksno.
sinigrin, glikozid iz semena slaice (Se-
men Sinapis) koji se, pod dejstvom fer-
menta mirozina, razlae na eer, kali-
jum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko
ulje od slaice, Oleum Sinapis).
sinister, levi, npr. manus sinistra, leva
aka.
sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca
u levoj polovini grudnog koa. Sin. levo-
cardia.
sinistropositio, (gin.) sinistropozicija,
nepravilan poloaj materice, kada je
njeno telo okrenuto prema levoj strani
karlice. Uzrok s. je najee skraenje
irokih veza ili oiljaste promene usled
nekog zapaljenjskog procesa na levim
adneksima; s. srca, poloaj srca pri
kome ono lei posred grudnog koa,
umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od
sagitalne ravni. Via se u oko 20 % zdra-
vih.
sinkarion, jedro zigota koje sadri dip-
liodni (2n) broj hromosoma.
sinkineza, pokret koji se javlja istovreme-
no s glavninx pokretom, npr. podizanje
onih jabuica sa zatvaranjem onih ka-
paka. Sinkinze nastaju aktivnou sup-
kortikalnih (ekstrapiramidnih) centara.
sinkopa, v. syncopa.
sinoatrijumski blok, v. block.
sinteza, sastavljanje, izgraivanje; u herni-
ji stvaranje jedinjenja od elemenata ili
jednostavnijih jedinjenja. V. analiza.
sinteza antitela, v. antitelo.
s inu it is, v. sinusitis.
sinus, zatoka, dep, duplja; (1) upljine u
kostima glave (v. dalje) obloene sluzni-
com i ispunjene vazduhom (pneumat-
ske upljine); (2) upljine ije zidove
gradi tvrda modanica, a koje su ispu-
njene venskom krvlju (venski lubanjski
sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa,
proirenja u vidu paga izmeu zida
aorte i njena tri polumeseasta zaliska;
s. durae matris, venski lubanjski sinusi
ije zidove gradi tvrda modanica svo-
jim duplikaturama obloenim iznutra
endotelom. Celokupnu vensku krv iz
ovih sinusa sabira unutranja jugularna
vena (v. jugularis interna). Od vena sinu-
si se razlikuju po tome to nemaju u
svojim zidovima miina i elastina
vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni,
rasporeeni su u dve grupe: grupa up-
ljikavog sinusa (sinus cavernosus) i gru-
pa ua sinusa (confluens sinuum); s.
ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u la-
birintu sitaste kosti; s. frontalis, eoni
sinus, nalazi se u eonoj kosti, prouzro-
kuje spolja na kosti luno ispupenje
(arcus superciliaris); s. maxillaris, gor-
njovilini sinus, najvei od sinusa, nala-
zi se u telu gornje vilice, oblika je trost-
rane piramide; s. paranasales, parana-
zalne duplje ili paranazalni sinusi, nala-
ze se u kostima glave, obloeni su sluz-
nicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze
s nosnom dupljom preko svojih otvora;
svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, kli-
nasti sinus, nalazi se u telu klinaste kos-
ti.
sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa.
sinusna aritmija, v. arrhythmia.
sinusna bradikardija, v. bradycardia.
sinusna tahikardija, v. tachycardia.
sinusoida, krivulja naizmenine elektri-
ne struje. Ona moe predstavljati pro-
menu smera, veliine intenziteta i napo-
na naizmenine elektrine struje.
sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma.
Sippy-prakovi, antacidna sredstva
(Sippy I - 77% +23%
; Sippy II = 50%
NaHCOs+50% MgO).
Sippyjeva kura, v. dijeta.
sir, mleni proizvod koji se dobij a obra-
dom normalnog, obranog ili zgruanog
mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obra-
nog mleka sadri: 23% belanevina,
mlenog eera 4%, masti 1%, mineral-
nih materija 2%. Punomasni sirevi su
pravljeni od celokupnog mleka uz doda-
tak odgovarajue maje, koja izaziva glji-
733
strasti maz situs

vino vrenje. Postoji veliki broj vrsta si-
reva.
sirasti maz, v. vernix caseosa.
siretna kiselina, v. Acidum aceticum.
siretni etar, v. Aether aceticus.
sirite, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobi-
nu da zgruava kazein, upotrebljava se
za proizvodnju sira. Dobija se iz sekreci-
je eluca teladi, svinja i koza. U tenosti
se dodaje mleku 1:10.000, u prahu
1:100.000.
sirova dijeta, v. dijeta.
sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%)
vodeni rastvor saharoze. Pored saharo-
ze moe sadravati vone sokove, ekst-
rakte droga ili druge lekovite supstanci-
je; S. Althaeae, sirup od belog sleza,
slui kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii,
sirup od narande, slui kao gorko -
aromatino sredstvo; S. Citri, limunov
sirup, slui kao korigens za lekove koji
reaguju kiselo; S. simplex, obian si-
rup, sastoji se samo od saharoze i desti-
lovane vode; S. Thymi compositus,
slui kao sedativno-ekspektorantno
sredstvo. Sirupi slue kao korigentna
sredstva za tene oblike lekova za unut-
ranju upotrebu, .koji se uzimaju veli-
kim ili malim kaikama.
sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuva-
ku, v. 5MVO polje rada.
sistem, (gr. systema, sastavljeno, celina),
skup delova u celinu po odreenom
planu, skup organa koji vre zajedniku
funkciju; autonomni nervni s., v. idem;
centralni nervni s., v. mozak, kimena
modina, nervni sistem; ekstrapiramid-
ni s., v. idem; hemolitiki s., sistem od
eritrocita ovna i seruma zeca u kome se
nalazi hemolizin ili amboceptor protiv
eritrocita ovna. Slui kao indikator u
reakciji fiksacije komplementa; HL-A-
sistem, genski region u ljudi od kojeg
zavisi histokompatibilnost (v. histokom-
patibilnost); limbiki s., v. idem; nervni
s., v. idem; parasimpatiki nervni s., v.
autonomni nervni sistem, parasimpati-
kus; simpatiki nervni s., v. autonomni
nervni sistem, simpatikus; sprovodni s.
u srcu, naroiti sistem koji se sastoji od
miinih i nervnih elemenata, vezivnog
tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i
provode podsticaji za automatski i rit-
miki rad srca. Sastoji se od sinusnog ili
Keith-Flackovog vora (nodus sinuat-
rialis), Aschoff-Tawarainog vora (no-
dus atrioventricularis) i od Hisovog
snopa (fasciculus atrioventricularis).
Sinusni vor se nalazi u zadnjem zidu
desne pretkomore i predvodnik je sra-
ne radnje. Aschoff-Tawarain vor je
smetem na donjem zidu desne pretko-
more, prima impulse od sinusnog vora
i predaje ih dalje Hisovom snopu koji
ima zajedniko stablo i dva kraka ili gra-
ne za desnu i levu komoru. Ispod endo-
karda komora nalazi se mrea tzv. Pur-
kinjeovih vlakana; vegetativni nervni
s., v. autonomni nervni sistem.
sistemski eritemski lupus, v. lupus eryt-
hematodes disseminatus.
sistole, systola, kontrakcija sranog mii-
a (pretkomora ili komora), kojom se
krv istiskuje iz ovih upljina. Sistola
pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3
sek.
sistolni um, v. um.
sitast, v. cribrosus, ethmoidalis.
sitasta kost, neparna kost lubanje, sadri
u svojim labirintima elije koje grade si-
nuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoi-
dale).
Sitotroga cerealella, itni moljac, kosmo-
politski moljac, dug oko 5 mm, boje pe-
peljastosive, koji napada ito u stovari-
tima i, pre etve, na poljima. ito dobiva
neprijatan miris, neukusno je, te se sto-
ga ne moe upotrebljavati. Ciklus razvit-
ka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 me-
seci. Obino daje 4-5 generacija godi-
nje, a ponekad i vie.
situacioni av, v. sutura.
situs, poloaj; (gin.) poloaj ploda u mate-
rici za vreme trudnoe i pri poroaju.
Pod poloajem se podrazumeva odnos
ploda i osovine materice. Moe biti uz-
duan, kosi i-poprean; asinklitiki p.,
naleganje glave fetusa na karlini ulaz
tako da prednja ili zadnja temena kost
sie nie u karlicu. Tada uzduni av
glave moe biti blie promontorijumu
(prednji asinklitizam) ili blie simfizi
(zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili
oprueni p. glave su: temeni, eoni i li-
734
Sjogrenov sindrom skener

ni. U njih glava nije savijena nego opru-
ena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova
tri poloaja najpovoljniji je temeni, a
najnepovoljniji eoni; kosi p., poloaj u
kojem plod lei u materici tako da mu je
uzduna osovina postavljena koso u
odnosu na uzdunu osovinu materice.
Spada u nepovoljne poloaje za poroaj.
U toku poroajnog mehanizma moe
sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi
mora da se koriguje okretom; p. licem,
defleksioni poloaj u kojem je brada ploda
najvie udaljena od njegovih grudi; noni
p., podvrsta karlinog poloaja u kojem se
detinje noge nalaze na ulazu u majinu
karlicu; popreni p., poloaj u trudnoi i
pri poroaju kada se uzduna osovina
ploda ne poklapa s uzdunom osovinom
materice. Pri ovakvom poloaju spontan
poroaj s donesenim detetom je nemogu,
te se mora ispraviti okretom, spoljanjim,
kombinovanim ili unutranjim; uzduni
p., poloaj kada se uzduna osovina ploda
poklapa sa uzdunom osovinom
t
materice;
u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu
nalazi glava ploda; u. p. kar-liom je kada
se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica
ploda; s. viscerum in-versus, uroena
anomalija u kojoj su organi u telu
suprotno postavljeni u odnosu na normalni
poloaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj
strani. V. in situ, positio. Sjogrenov
sindrom, v. syndroma.
skalenovertebralni trougao, trougao ije
bone strane stvara kimeni stub i
unutranja ivica prednjeg skalenskog
miia, a bazu prvo rebro. Sin. Waldey-
jerov trougao.
skalenusni sindrom, v. syndroma.
skaleri, odbrojai, elektronski ureaji
koji slue za odbrojavanje i prikazivanje
broja primljenih impulsa; binarni s.,
prikazuju rezultate s vie brojeva koji se
sabiraju da bi se dobio ukupan broj im-
pulsa; dekadni s., prikazuju broj pri-
mljenih impulsa direktno u -decimal-
nom sistemu.
skalp, deo koe lubanje, izuzev koe lica i
uiju, koji je pokriven vlasitem.
skalpel, v. scalpellum.
skalpiranje, odlubljivanje koe sa svoda
lubanje.
skandirani govor, govor u kome su poje-
dini slogovi odvojeni duim pauzama
(kao pri skandiranju stihova), jedan od
klasinih znakova multiple skleroze. S
nistagmusom i intencionim tremorom
ini tzv. Charcotovu trijadu karakteris-
tinu za to oboljenje. Javlja se i u obolje-
nju malog mozga.
skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razla-
ganju belanevina u crevu iz aminokise-
line triptofana. Od skatola i indola poti-
e neprijatan miris stolice. Iz creva ska-
tol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se ok-
sidie u skatoksil koji reaguje sa sum-
pornom i glukuronskom kiselinom.
skeletiranje, krajnja omravelost; ukla-
njanje mekih tkiva sa skeleta.
skeletna !mobilizacija, ekstraoralna
imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis
sec. Roger Anderson.
skeletna aka, aka u kojoj su svi miii
atrofisani, te lii na aku u kostura.
4
Po-
slednji stadijum oboljenja propraenog
miinom atrofijom (amyotrophia spi-
nalis progressiva, sclerosis lateralis
amyotrophica). V. manus.
skeletni, koji pripada skeletu.
skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju
zglobljenih meusobno, koji ini vrst
oslonac mekim delovima tela.
sken, v. scintigram.
skener, automatski elektronski ureaj s
pokretnim scintilacijskim detektorom i
grafopisaem. Primenjuje se za scintig-
rafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom
pravolinijskom pomeranju detektora
po X- i Y-osi iznad jednog ili vie organa
ili celog tela, ureaj ubeleava intenzi-
tet zraenja pojedinih delova u obliku
crtica, a iji je broj vei ukoliko je vea
radioaktivnost. Dobijeni grafiki zapis
raspodele radioaktivnog obeleivaa
naziva se scintigram (v. scintigram). Ima
vie vrsta scintigrama: scintigram s jed-
nim ili dva detektora (dvoglavi scintig-
ram), scintigram s vie detektora, scin-
tigram za elo telo, tomografski scintig-
ram.
735
skeocytosis slinavka

skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih
elija granulocitne loze u perifernoj
krvi. Sin. pomeranje ulevo.
skijagram, v. rendgenogram.
skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija;
(oft.) objektivno odreivanje refrakcio-
nih anomalija. Pomou ogledala se uba-
cuje svetlost u predeo enice i pri po-
kretima ogledala posmatra se kretanje i
pravac senki u predelu pupile koji je
razliit u raznim refrakcionim anomali-
jama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia.
skleromeri, metamerno postavljeni zae-
ci vezivnog tkiva.
sklerotom, v. praprljeni.
sklizna dijafragmatska hernija, v. herni-
ja.
skodismus, kodizam, timpanian perku-
sijski zvuk iznad osrednjeg eksudata,
nastaje usIed relaksacije plunog tkiva.
Sin. kodin znak.
skorbut, v. scorbut.
korpion, korpija, otrovni artropod iz
klase paukova. Trbuh se zavrava ot
rom kukastom bodljom koja je u vezi s
otrovnom lezdom. To su none ivoti
nje. Otrov velikih, korpija je opasan za
oveka.
x

skotolotvo, naziv za sodomiju.
skotometrija, subjektivna metoda za od-
reivanje najfinijih poremeaja u cen-
tralnim delovima vidnog polja. Za_pri-
menu te metode postoji vie tipova apa-
rata.
skrama, eschara, pseudomembranska
ljuska (nastaje posle koagulacione nek-
roze).
skretanje ravnine polarizovane svetlos-
ti, skretanje ravnine polarizovane svet-
losti ulevo ili udesno, koje vre optiki
aktivne supstancije kad kroz njih prola-
zi polarizovana svetlost. Skretanje udes-
no oznaava se sa (+), a skretanje ulevo
oznaava se sa (-). V. levogiran, dekstro-
giran.
krob, v. Amylum.
krobna kapsula, v. capsula.
skrofla, v. scrojulosis.
skrofuloza, v. scrofula.
skvamozan, perutav, oznaava stvaranje
ili postojanje peruti. V. squama.
slabine, v. ilia, inguen, lumbus.
slabinski predeo, v. regio.
slabokrvnost, v. anaemia.
slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna
jema, koji sadri dijastazu (anilazu),
dekstrin i maltozu.
Slana Banja u Tuzli, banja u samom gra-
du Tuzli, u njenom najlepem delu, u
okviru velikog parka Trnovac. Mine-
ralna voda ove banje jako je slana, sadr-
i 267 g/oo natrijum-hlorida, tempera-
ture je oko 27
0
C, ali se ona u kupatilu za-
greva do 38
0
C. Koristi se za inhalisanje,
ispiranje i kupanje (razblaena). Postoji
kupatilo s kadama i odeljenjem za inha-
lisanje. U ovoj banji se lece: hronina
kostna i druga gnojenja (adenitis, osteo-
mijelitis i dr.); hronine bolesti enskih
polnih organa, limfatika i rahitika
oboljenja dece, opta premorenost, is-
crpenost posle bolesti i nespecifina za-
paljenja respiratornih puteva.
slane vode, v. voda.
Slankamenska Banja, banja u podnoju
Fruke Gore, na samoj desnoj obali Du-
nava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i toniki. Mineralna voda je
murijatina, na izvoru ima 19
0
C, ukupno
sadri 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo
joda, litijuma i dr. Ona slui za kupanje
(zagrejana). Postoji kupatilo s kadama.
U ovoj banji se lece: hronina reumati-
ka oboljenja zglobova i miia; bolesti
enskih polnih organa; limfatika, ane-
mika i rahitika oboljenja dece; neu-
ralgije. Banja je i oporavilite, odmara-
lite i letovalite.
lep, zadniven, v. caecus.
lepa taka, v. macula caeca.
slepilo, duevno, v. agnosia.
sIepilo u sumrak, v. hemeralopia.
slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum.
slepoona kost, parna kost lubanje, sa-
stoji se od ljuske, bubanjskog i iljastog
dela, piramide i sisolikog nastavka. U pi-
ramidi i sisolikom nastavku se nalaze
upljine u kojima su smetena dva ula,
jedno za sluh, a drugo za ravnoteu i ori-
jentaciju u prostoru. V. os (temporale).
slepooni, v. temporalis.
slezina, v. lien.
slezinski, v. lienalis, splenicus.
slinavka, v. stomatitis epidemica.
736
slobodni tiroksin socijalna medicina

slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije
vezan za belanevine seruma. Slobodni
tiroksin predstavlja aktivni metaboliki
oblik tiroksina. Odreivanje slobodnog
tiroksina predstavlja najpouzdaniji me-
tod za ispitivanje tireoidne funkcije.
slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotiro-
nina koji nije vezan za belanevine seru-
ma. Slobodni trijodotironin predstavlja
akrivni metaboliki oblik ovog hormo-
na. Odreivanje slobodnog trijodotiro-
nina predstavlja, zajedno s odreiva-
njem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji
metod za ispitivanje tireoidne funkcije.
sluajna varijacija gena, v. genski drift
(engl.).
sluajno sjedinjavanje, v. neodabrano
sjedinjavanje.
sluanje, sluh, v. auditus.
sluni, v. acusticus, auditorius.
slune koice, eki i nakovanj; postaju
iz l, a stremen iz 2. krnog luka. V. os-
sicula auditus, incus, malleus, stapes.
sluni centar, v. centar za sluh.
sluni ivac, v. nervus statoacusticus.
sluno uvebavanje, dui postupak koji
je potreban da se nagluho lice naui da
u najveoj meri iskoristi elektrini slu-
ni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u
audiolokoj ambulanti.
smegma, sapunjak, beliastouta masa,
koja nastaje najveim delom Ijutenjem
epitela, a sadri i razne mikrobe i malo
sekreta Ipjnih lezda. U mukaraca se
skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod ena
izmeu klitorisa i malih polnih usmina;
s. praeputii, luevina lojnih lezda
udne navlake u mukog.
smegmolit, prepucijalni kameni.
Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjava-
nje.
Smithwickova operacija, v. sympathecto-
mia, operacija.
smole za razmenu anjona, sintetski ne-
rastvorljivi spojevi koji sadre bazne
grupe, mogu da adsorbuju hlorovodo-
ninu kiselinu u elucu; slue kao anta-
cidna sredstva.
smole za razmenu katjona, sintetski ne-
rastvorljivi spojevi koji sadre kisele
grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol-
sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa
moe da se izmenjuje sa pozitivno na-
elektrisanim supstancijama; upotreb-
ljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz
neke diuretike lekove.
smrzavanje, promene koje nastaju u orga-
nizmu pod dejstvom niske temperature.
Smrzavaju se ili periferni delovi tela,
naroito prsti nogu i ruku, ili-ponekad
elo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo
pri temperaturama ispod -1O
0
C nego i
pri temperaturama iznad O
0
C. Smrzava-
nje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i
vlaan vazduh, loa odea i obua, nedo-
voljna ishrana, mokra i tesna obua,
uzimanje veih koliina alkohola, due
mirovanje u hladnoi, fizika iscrpe-
nost, premorenost, duevna iznurenost
i gubitak osetnih koliina krvi. V. conge-
latio, perniones.
smrznutost, stanje organizma nastalog iz-
laganjem organizma za due vreme nis-
koj temperaturi.
smrzotina, v. congelatio, perniones.
smuarske povrede, dosta su este, neke
od njih Sportske povrede u uem smis-
lu. Smuke produuju stopalo i sile koje
deluju na njih prenose se preko duge
poluge. Tri specifine povrede su: smu-
arska fraktura - fraktura fibule u visini
ivice cipele; smuarska taka - povreda
gornjeg pripoja unutranjeg kolateral-
nog ligamenta kolena i smuarsko sto-
palo - est razvoj ravnog stopala. Goto-
vo nigde prevencija nije toliko efikasna -
pravilna tehnika smuanja i moderna
oprema.
Sn, hemijski znak za kalaj, stannum.
sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji
od komadia ili kristala; s. od ugljen--
dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi
led, koji nastaje brzim isparavanjem
tenog ugljen-dioksida. Daje temperatu-
ru ispod -79
0
C i ponekada se upotreblja-
va u kriohirurgiji, mada je odskora po-
tisnut i zamenjen tenim zotom.
sneni konjunktivitis, v. conjunctivitis ac-
tinica.
snoaj, v. obljuba. socijalna medicina,
nauka koja prouava
zdravstveno stanje stanovnitva kao i

47 Medicinski leksikon 737
socijalna patologija socijalni sluaj

razne uticaje koji to zdravstveno stanje
odreuju. Shvatajui zdravlje kao od-
nos dinamijske ravnotee izmeu ove-
ka i njegove okoline, socijalna medicina
posebno prouava faktore socijalne sre-
dine koji mogu da dovedu do poreme-
aja te ravnotee iz koje rezultira bolest.
Ona takoe prouava sistem i organiza-
ciju zdravstvene zatite kao i mogu-
nost primene i uticaja savremenih teko-
vina nauke na sistem zdravstvene zati-
te.
socijalna patologija, nauka o socijalnim
problemima. Predstavlja skup interdis-
ciplinarnih znanja i metoda korienih
u istraivanju socijalnih problema u za-
jednici i predlaganju mera za njihovo
spreavanje i reavanje.
socijalna potreba, potreba za drutve-
nom pomoi. To je stanje u kome se
mogu nai pojedinci ili grupe ljudi kada
nastanu poremeaji u prirodnim funk-
cijama (bolest) ili drutvenim odnosi-
ma, odnosno kada nastanu problemi
koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da
rese bez pomoi drutvene zajednice.
socijalna sigurnost, kompletna socijalna
zatita protiv najrazliitijih rizika. Moe
x
se shvatiti kao socijalna zatita podig-
nuta na stepen prava koja se realizuje
kroz socijalno osiguranje, socijalnu po-
mo kao i kroz zdravstvenu zatitu.
socijalna zatita, sistem organizovanih
drutvenih aktivnosti usmerenih ka ost-
varivanju socijalne sigurnosti ljudi. Raz-
vija se kao deo drutvenoekonomskih
odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i
razlikuju u razliitim sredinama. Kod
nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje
socijalne sigurnosti ljudi na principima
solidarnosti, uzajamnosti i humanosti.
U najirem smislu ona obuhvata: soci-
jalno obezbeenje, socijalno osiguranje
i socijalno staranje.
socijalne bolesti, grupa bolesti u ijem
nastanku i odravanju u jednoj odree-
noj sredini socijalni faktori imaju domi-
nantan uticaj. Pored toga, ove bolesti
odlikuju se masovnou i znaajnim so-
cijalnoekonomskim posledicama koje
ostavljaju na pojedinca, porodicu i na
itavu zajednicu. Stoga je za njihovo re-
avanje potrebno zalaganje zajednice
kao celine a ne samo zdravstvene slu-
be. Poto su socijalni faktori razliiti u
razliitim sredinama to se i pojedine
grupe socijalnih bolesti vezuju za odre-
ene sredine. U nerazvijenim sredina-
ma javljaju se tuberkuloza, akutne za-
razne bolesti, malnutricije; u sredinama
u razvoju javljaju se povrede i alkoholi-
zam, a u razvijenim i visokorazvijenim
sredinama javljaju se kardiovaskularna
oboljenja, maligna oboljenja, eerna
bolest, gojaznost i narkomanija.
socijalni problem, osoba ili grupa osoba
koje su se nale u stanju socijalne potre-
be iz razliitih razloga (katastrofalne
prirodne nesree, odreena drutvena
zbivanja i si.), pa je za reavanje takvog
njihovog stanja neophodna drutvena
intervencija.
socijalni rad, aktivnost zasnovana na na-
unim osnovama, koju u ime drutva,
prema posebnoj strunoj metodologiji,
vri odreena sluba, sa ciljem da po-
mogne pojedinim lanovima zajednice
da rese svoje ivotne probleme i da na-
stave adekvatno funkcionisanje u drut-
venoj zajednici. Podruje socijalnog
rada je veoma iroko jer je predmet
rada celokupna ivotna situacija oveka
u drutvu i sve oblasti u kojima bi mogli
da se pojave ovekovi problemi.
socijalni radnik, strunjak ija je profesi-
ja vezana za primenu metoda socijalnog
rada u zadovoljavanju socijalnih potre-
ba ljudi. Socijalni radnik radi u stru-
nim slubama socijalne zatite, u slu-
bama za zapoljavanje radnika, u rad-
nim organizacijama, u zdravstvenim or-
ganizacijama i svuda gde se ostvaruje
drutvena zatita oveka i gde postoji
potreba da se sagleda celokupna ove-
kova i ivotna situacija. Pored profesio-
nalnih socijalnih radnika postoje i do-
brovoljni socijalni radnici koji svoju ak-
tivnost sprovode kroz crveni krst i Soci-
jalistiki savez. Za ovaj rad su posebno
obueni kroz kurseve Crvenog krsta.
socijalni sluaj, pojedinac ili pojedina-
na porodica koji se nalaze u situaciji u
kojoj su znaajno umanjena njihova
sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-
738
socijalno-ekonomski faktori Sbkobanja

ajno ugroen standard ivota, odnosno
u takvoj su situaciji porodice ili pojedin-
ci da se nalaze pod nesrazmerno veim
teretom reavanju egzistencijalnih pro-
blema u odnosu na ostale lanove
drutvene zajednice.
socijalno-ekonomski faktori, grupa ini-
laca socijalne sredine od posebnog zna-
aja za ouvanje i unapreenje zdravlja
kao i za nastanak oboljenja. Tesno pove-
zani sa demografskim i vitalnim karak-
teristikama ovi faktori obuhvataju
najpre indikatore ekonomske razvije-
nosti teritorije, nacionalni dohodak po
stanovniku, procenat poljoprivrednog
stanovnitva u ukupnom, procenat ak-
tivnog stanovnitva, uee dohotka iz
industrije u ukupnom, zatim odnos li-
ne i drutvene potronje, strukturi po-
tronje, obrazovanje, opte uslove ivo-
ta, nauku, kulturu, zdravstvenu slubu i
dr.
socijalno osiguranje, osiguranje kojim se
shodno zakonskim propisima odreuju
prava u korienju zdravstvene zatite i
pravo na novane nadoknade i druga
novana primanja za osigurane sluaje-
ve privremene spreenosti za rad, inva-
lidnosti, starosti i smrti u granama
zdravstvenog, invalidskog i penzijskog
osiguranja. Zasniva se na naelima
uzajamnosti i solidarnosti osiguranika
u obezbeivanju sredstava i prava iz so-
cijalnog osiguranja.
socijalno staranje, oblik drutveno orga-
nizovane socijalne zatite za one lano-
ve zajednice koji nemaju ni socijalno
osiguranje ni socijalno obezbeenje.
Kod nas su korisnici ovog oblika zatite
ostareli ili invalidi bez sredstava za i-
vot, nesposobni za privreivanje, bez
srodnika koji ih izdravaju a isto tako i
deca liena roditeljskog staranja.
soivna ploa, zadebljanje ektoderma
prema pagu onog mehura. Uvraa-
njem ono postaje.soivna jama koja se
pretvara u soivni mehur (embrion od 8
mm).
soivo, lea, providno telo od stakla ili ne-
kog drugog materijala koje ima jednu ili
obe granine povrine pravilno iskriv-
ljene. Zbog svojih optikih osobina
upotrebljavaju se za ispravljanje ano-
malija refrakcije. Sabirna soiva (bikon-
veksna, plankonveksna, konveksno--
konkavna) ine proputene zrake kon-
vergentnim te se upotrebljavaju- pri hi-
permetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bi-
konkavna, plankonkavna, konveksno-
konkavna) ine proputene zrake diver-
gentnim, te se upotrebljavaju u osoba s
miopijom. V. lens crystallina; ahromat-
ska s., ne daju dugine boje oko lika, jer
ne razlazu svetlost, kao to to ine obi-
na soiva. Sloena su od raznih vrsta
stakala; plankonkavno s., soivo s jed-
nom ravnom, a drugom izdubenom po-
vrinom; plankonveksno s., soivo s
jednom ravnom, a drugom ispupenom
povrinom.
soda, natrijum-karbonat; u narodnom go-
voru se upotrebljavaju nazivi kamena
soda, masna soda i ljuta soda za natri-
jum-hidroksid, kristalna soda i meka
soda za natrijum-karbonat.
soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas.
sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj li-
teraturi naziv za hemijski element natri-
jem.
soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka ije
je seme vrlo bogato mastima (15-20 /o)
i belanevinama (30-40%). Soja sadri
enzim ureazu koji katalizuje razlaganje
ureje, uticajem vode, u amonijak i ug-
Ijen-dioksid, pa se stoga primenjuje u
klinikoj herniji za odreivanje ureje u
krvi.
Sokobanja, banja na padini Ozrena, na
400 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki ,
i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45,
40, 38 i 2O
0
C). Sve vode su slabo mine-
ralisane (0,4650 g/oo) i radioaktivne
(2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokiri-
ja u litru vode). Radioaktivnost gasova
iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa.
Voda se koristi za pie, kupanje i ispira-
nje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva
kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze,
neurastenija, nesanica, neuralgija, op-
ta premorenost; neke kone bolesti;
uriki artritis; hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia; bolesti en-
skih polnih organa; astma, arterijska hi-

47* 739
Solanaceae solutio

pertenzija i lake anemije. Banja je opo-
ravilite, odmaralite i letovalite.
Solanaceae, .familija biljaka od kojih
mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscya-
mus niger, Datura Stramonium) sadre
alkaloide hioscijamin (izomer atropina)
i skopolamin.
soli, neutralizacijom kiselina i baza nasta-
ju so i voda. Postoje sledee vrste soli:
kisele, bazne, neutralne, meovite, dvo-
gube i kompleksne soli. Kisele nastaju
deliminom zamenom vodonikovih ato-
ma viebaznih kiselina, bazne delimi-
nom zamenom hidroksilnih jona vieki-
selih baza, neutralne nastaju potpunom
zamenom vodonikovih jona kiselina i
hidroksilnih jona baza, meovite soli sa-
dre razliite katjone ili anjone, kom-
pleksne sadre kompleksne jone, a dvo-
gube soli se sastoje iz dve soli koje se
rastvaranjem razdruuju kao jednostav-
ne soli dajui obine katjone i anjone.
solitarni tuberkul, v. tuberculoma.
solubilis, solubilan, rastvorljiv.
Solublettae (solublete) vrsti lekoviti pre-
parati u obliku malih, etvrtastih ili ok-
ruglih ploica, koje slue za izradu rast-
vora samo za poljnu upotrebu.
soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi in-
fracrvene, tople zrake. Zraenja ovom
lampom umiruje bolove razne prirode.
solutio, (1) reenje; (2) rastvaranje; (3)
rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Ad-
renalini hydrochloridi, oficinalni l,/oo
vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida.
Upotrebljava se kod indikacija za davanje
adrenalina, parenteralno i spolj a.
Sin. Adrenalinum hydrochloricum solu-
tum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIu-
minii subacetatis, oficinalni rastvor
aluminijum-subacetata. Sadri oko
7,5% monobaznog aluminijum-acetata.
Upotrebljava se spolja za obloge. Sin.
Aluminium aceticum solutum, Liquor
Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%--
ni vodeni rastvor amonijaka. Upotreb-
ljava se spolja u sastavu raznih linime-
nata koji slue za draenje koe (Lini-
mentum Capsici compositum, L. sapo-
nato-camphoratum, L. saponato-cam-
phoratum liquidum). Sin. S.Ammonii
hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so-
lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni
15%-ni rastvor amonijum-acetata. Pone-
kad se upotrebljava kao ekspektorant-
no sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v.
S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri,
oficinalni vodeni rastvor kalijum-arse-
nita koji sadri 1% arsen-trioksida.
Upotrebljava se oralno kod indikacija
za davanje arsena. Sin. Kalium arsenico-
sum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi,
oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i
kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u
leenju uge. Sin. Calcium sulfuratum
solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo*
nata, oficinalni krezolni sapun. Sadri
oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava
se kao dezinficijentno sredstvo. Sin.
Kresolum saponatum, Liquor Cresoli sa-
ponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni
rastvor ferihlorida. Sadri oko 10%
gvozda. Upotrebljava se spolja kao
kaustino i adstringentno sredstvo.
Vata ili gaza natopljena rastvorom fe-
rihlorida upotrebljava se zbog hemos-
tiptinog dejstva protiv krvavljenja iz
nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Fer-
rum trichloratum solutum, S. Ferri ses-
quichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v.
S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, ofi-
cinalni 35%-ni vodeni rastvor formalde-
hida. Razblaen (3-10%) upotrebljava
se spolja za mazanje protivprekomer-
nog znojenja ruku i nogu. Sin. Formal-
dehydum solutum; S. Formaldehydi sa-
ponata, oficinalni sapunski rastvor for-
maldehida. Sadri oko 13% formaldehi-
da. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom
rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%--
nom za dezinfekciju ruku i instrumenata.
Sin. Formaldehydum saponatum solutum,
Liquor Formaldehydi saponatus; S.
Hydrogenii peroxydi concentrata,
koncentrovani vodonik-peroksid, ofici-
nalni rastvor vodonik-peroksida koji,
prema Ph. J. sadri oko 30% H22. Slui
uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i
za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium pe-
roxydatum concentratum; S. Hydroge-
nii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor
vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sa-
dri 3% H22. Slui kao dezinficijentno
i dezodorantno sredstvo (za ispiranje
740
solutus sonda

usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn
peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa,
oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov
rastvor. Sadri 2% joda i 4% kalijum-jo-
dida. Upotrebljava se kod indikacije za
davanje joda oralnim putem, ili za ma-
zanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum;
S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni
rastvor kalijum-acetata. Deluje diuretic-
no. Sin. Kalium aceticum solutum; S.
Kalu hydroxydi, priblino 29%-ni-rast-
vor kalijum-hidroksida. Jako kaustino
sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum
solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli,
v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni
30%-ni rastvor mastiksa u benzenu.
Upotrebljava se nerazblaeno za maza-
nje ivice rane radi fiksacije zavoja; S.
Natru chloridi isotonica, fizioloki
rastvor, prema naoj farmakopeji 0,9%-
-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nit-
roglyceroli spirituosa, oficinalni 1%-
ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upot-
rebljava se sublingvalno ili oralno pro-
tiv spazama glatkih miia, naroito
protiv spazama koronarnih arterija
(pektoralna angina). Sin. Nitroglyceri-
num solutum; S. Plumbi subacetatis,
oficinalni vodeni rastvor olovnog suba-
cetata. Sadri oko 17% olova. Danas na-
puten kao lek. Sin. Plumbum aceticum
basicum solutum; S. Pregl, Preglov rast-
vor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida
i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slo-
bodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor
neorganskih soli (natrijum-hlorida, ka-
lijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natri-
jum-hidrokarbonata) u koncentraciji u
kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi;
S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi
solutus, rastvoren.
solventia (remedia), sredstva za rastvara-
nje sluzi (ekspektorantna sredstva).
soman, dugotrajni najotrovniji nervni boj-
ni otrov iz grupe trilona; bezbojna te-
nost, slabog mirisa na kamfor; smrtna
doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne teine
kad se unese kroz usta ili disanjem. Os-
talo kao kod sarina. V. sarin.
somatomedin (sulfatation factor - sul-
fatacioni faktor), materija belanevinas-
tog karaktera koja prenosi dejstvo hor-
mona rastenja (v. HGH) na hrskaviavo
tkivo, a kako ima i efekte koji odgovara-
ju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mo-
gunost njihove identinosti, odnosno
bliske bioloke i hemijske srodnosti.
somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhi-
bie somatotropni releasing" hormon
(RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od
14 aminokiselina poznatog redosleda.
somatotropin, v. HGK
somatotropni hormon, v. hormon.
somatska mutacija, v. mutatio.
somatski, telesni. Sin. fiziki V. soma, psi-
hiki
somnambul, mesear, osoba koja pati od
mesearstva. -V. somnambulismus.
somnambulismus, somnambulizam, kre-
tanje za vreme spavanja pri kome osoba
moe da se slui svojim ulima, izvodi
sloene radnje a da se san ne prekida, te
se pri buenju niega ne sea. Javlja se
u psihopata, dece i osoba u pubertetu.
somnifera (remedia), sredstva za spava-
nje (hipnotika sredstva).
somnolentia, somnolencija, najblai stu-
panj pomuenja svesti slian sanjivosti.
sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum.
sonda, cev od gume ili neke druge materi-
je koja slui za dobijanje sekreta iz orga-
nizma (npr. eludana sonda, kojom s
dobija eludani sok za pregled), ili u te-
rapijske svrhe, npr. za ispiranje eluca;
dugmasta s., tapoliki metalni instru-
ment s tupim dugmastim vrhom. Slui u
dijagnostike svrhe (ispitivanje prirod-
nih i patolokih kanala, fistula, sondaa)
i terapijske svrhe (uvlaenje vrpce od
gaze i lekova u rane itd.); eludana s.,
savitljiva gumena cev koja se kroz jed-
njak uvlai u eludac i slui za njegovo
ispiranje ili za izvlaenje eludanog sa-
draja u svrhu funkcionog ispitivanja
eluca, (stom.) metalni instrument iji
je vrh slian igli. Slui, npr., za otkriva-
nje karioznih lezija na zubima i za otkri-
vanje i sondiranje gingivalnih depova;
(stom.) s. aproksimalna, metalni inst-
rument iji je vrh povijen pod pravim
uglom. Slui za otkrivanje karijesa na
aproksimalnim povrinama zuba; duo-
denalna s., obina tanka, gumena cev
upotrebljavana za dobijanje ui uvla-
741
sondaa spasmus

enjem jednog njenog kraja kroz usta,
jednjak i eludac u dvanaestopalano
crevo. Njom se moe vriti i razdelno is-
pitivanje eludane sekrecije; Ewaldo-
va s., sonda sa irokim lumenom, koji
slui za pranjenje eluca; graduisana s.,
(stom.) sonda sa ugraviranom milime-
tarskom podelom. Slui za merenje du-
bine gingivalnih depova; Miller-Ab-
bottova s., dvocevna crevna sonda s ba-
lonom na njenom distalnom kraju, koji
moe da se naduva; slui za leenje opst-
rukcije creva (ileus) i ponekad i u dijag-
nostike svrhe; nosna s., koja se kroz
nos uvlai u eludac radi hranjenja bo-
lesnika koji ne mogu ili nee da jedu;
Sengstaken-Blakemoreova s., sonda
koja slui za tamponadu krvareih vari-
koziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sa-
stoji od tri cevi: jedna ima balon koji se
naduvava u elucu i spreava da se sonda
ne izvue iz eluca i vri pritisak na
krvne sudove u predelu kardije; druga
cev ima uski balon koji vri pritisak na
zid jednjaka; trea cev je prikljuena za
aspirator (sukcioni aparat) radi aspira-
cije eludanog sadraja; uplja, olu-
asta s., metalna sonda s olukom. Slui
x
u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wan-
gensteenova s., uska gumena, savitljiva
cev koja se kroz nos uvlai u eludac i
spaja sa specijalnim sukcionim apara-
tom. Slui za dekompresiju eluca i duo-
denuma u ileusu.
sondaa, irenje striktura naroitim son-
dama; s. bez kraja, irenje striktura
jednjaka visokog stepena. Progutani
jai konac s olovnom kuglicom ili sa-
mom izvlai se kroz prethodno nai-
njenu gastrostomiju. Konina .gumena
sonda se vezuje za konac i retrogradno,
kroz eludac, provlai se u sueni jed-
njak vuenjem gornjeg kraja konca kroz
usta.
sondiranje gingivalnih depova, (stom.)
metoda pregleda gingivalnih depova
iji je cilj da se utvrdi postojanje, loka-
lizacija, dubina, oblik gingivalnog depa
i stanje tvrdog zida depa (prisustvo
subgingivalnih konkremenata i veliina
nekroze cementa korena zuba). V. dep,
gingivalni i sonda.
sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk.
soor, or, mleica, oboljenje prouzrokova-
no gljivicom Candida albicans. U akut-
nom obliku delovi sluzokoe usta pre-
kriveni su beliastim naslagama u vidu
ploa, traka ili mrlja. Ako se uklone me-
haniki, ogoliena tamnocrvena povri-
na sluzokoe krvari. U hroninom obli-
ku* kod dece dolazi do granulomatoznih
promena. Sin. moniliasis oris, candidia-
sis oris, candidosis oris, mleac. V. Candii
da albicans i candidiasis.
sopor, neto tei stupanj pomuenja svesti
iz koga je mogue bolesnika za kratko
vreme izvui jaim draima (akusti-
kim, mehanikim itd.).
sorboza, ketoheksoza koja po svojim he-
mijskim osobinama lii na fruktozu (Ie-
vulozu).
Soxletov aparat, v. apparatus.
spartein, alkaloid iz biljke Spartium sco-
parium.
spasmolytica (remedia), sredstva koja
izazivaju oputanje spazama.
spasmus, spazam, gr, grevita kontrakci-
ja miia. Izraz koji se upotrebljava naj-
ee kada je re o glatkoj muskulaturi,
u kojoj spazam due traje; angloneuro-
tiki s., gr krvnih sudova, javlja se u
vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se
sklonou ka nesvesticama i glavobolja-
ma, a krvni pritisak je vrlo promenljiv;
epileptiformni g., tonusni i klonusni
grevi poprenoprugaste muskulature
koji podseaju na epilepsiju. E.g. nasta-
ju pri izazivanju elektrooka. Sin. con-
vulsio; s. facialis, facijalni spazam, gr-
enje lica u oblasti inervacije n. facijali-
sa, u pacijenata koji su preboleli parali-
zu n. facijalisa s nepotpunom restituci-
jom. Uzrokom grenja smatraju se oilj-
ci oko ivca u blizini stilomastoidnog ot-
vora. Vre se operacijski zahvati u cilju
odstranjenja tih oiljaka; intencioni g.,
tonusni grevi prouzrokovani hotimi-
nim pokretima (tetanus, tetanija, Thom-
senova bolest); klonusni g., kontrakcije
muskulature, isprekidane putanjem
miia u vie ili manje pravilnim inter-
valima, karakteristine za nadraaj mo-
torne kore velikog mozga. Javljaju se u
toku velikog epileptikog napada, posle
742
spastian spatium

tzv. tonsne faze; u tipinim miinim
grupama kod tzv. kortikalne (Jacksono-
ve) epilepsije; pri raznim trovanjima
(insulin, uremija). Izgleda da su kao i to-
nusni g. tetanusne prirode; s. laryngis,
gr glasnica koji nastaje usled mehani-
kog (strano telo), toksikog (medika-
mentnog ili alimentarnog) ili nervnog
nadraaja (perifernog ili centralnog)
glasnice i praen je simptomima gue-
nja; tonusni s., spore i trajne miine
kontrakcije, za razliku od klonusnih gr-
eva, koji predstavljaju kratkotrajne,
nagle, ritmike kontrakcije. I jedni i
drugi g. nastaju pri nadraajnim otee-
njima motornih centara i puteva u nerv-
nom sistemu.
spastian, (1) koji se odnosi na spazam;
(2) koji je u vezi s povienom reflek-
snom razdraljivou, kao, npr., pri pi-
ramidnim lezijama spastian tonus, tj.
povien tonus miia, naroito u poet-
ku pasivnog istezanja miia; na kraju
pasivnog pokreta moe naglo da popus-
ti. V. fenomen peroreza (pod znak).
spastiki entropion, v. entropium.
spastiki ileus, v. ileus.
spastiki kolon, v. colon irritabile i colon
spasticum.
spatium, spacijum, ograniena zona, po-
stojei ili potencijalni prostor u telu; s.
Douglasi, v. Douglasov pag, cavum
Douglasi, Douglasova duplja; s. inter-
costale, meurebarni prostor, prostor
izmeu dva susedna rebra; s. interden-
talis, meuzubni prostor, prostor izme-
u dva susedna zuba. Ogranien je ap-
roksimalnim povrinama ovih zuba. Ko-
ronarno se prostire do kontaktne take
odnosno povrine. Ispunjava ga inter-
dentalna papila. Sin. interdentalni pro-
stori, aproksimalni prostori, tremata; s.
interosea metacarpi, etiri meuko-
tana prostora u doruju i to svaki od
njih izmeu dve susedne metakarpalne
kosti; s. interossea metatarsi!, meu-
kotani prostori u donoju: etiri pro-
stora izmeu metatarzalnih kostiju;
Lesgraftov s., romb koji u izvesnih oso-
ba postoji. Njega sainjava spreda spolj-
ni kosi mii, pozadi najiri mii lea,
zadnji testerasti mii ozgo i unutranji
kosi mii dole. On je esto mesto pojav-
ljivanja hladnog apscesa, a retko kile.
Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenhei-
mov s., leb na deltoidni mii po kome
protie cefalina vena i grana akro-
miogrudne arterije; palmarni s., iroki
fascijalni prostor na aki, koji je jednom
fascijskom pregradom podeljen u sred-
nji dlanski prostor i tenarski prostor,
koji su lokalizacija gnojnih procesa na
aki; s. parapharyngeum, okolodrelni
prostor pored drela, sadri a. carotis
interna, v. jugularis interna i neke lu-
banjske ivce; Paronin s., prostor izme-
u etvorouglog obrtaa unutra i tetiva
dubokog pregibaa prstiju na podlaktici
i dopire navie oko 4 cm iznad ruja.
On je u vezi s tetivnim omotaima i
srednjim dlanskim prostorom. Od zna-
aja je zbog tekih gnojnih procesa u
njemu i prostorima s kojim je u vezi; s.
perilymphaticum, perilimfatiki pro-
stor izmeu zidova kotanog i opnastog
labirinta, ispunjen tenou, perilim-
fom; s. perinei profundum, prostor iz-
meu gornje i donje urogenitalne dijaf-
ragme. Hirurki je znaajan zbog gnoj-
nih procesa, a naroito zbog urinarnih
flegmona; s. perinei superficiale, pro-
stor izmeu donje fascije urogenitalne
preage i opnastog sloja povrine me-
ine fascije. U njemu se nalaze odgova-
rajui miii i kroz njega prolazi deo pe-
nisa: ovaj spacijum je znaajan zbog
gnojnih procesa u njemu; s. periodon-
talis, periodontalni spacijum, okolo-
zubni prostor u kome su smeteni ele-
menti okolozublja. Ogranien je s jedne
strane cementom korena zuba, a s dru-
ge alveolarnom kosti. Sin. prostor perio-
dontalni. V. periodontium. s. phreno-
costele, prostor izmeu spoljne ivice
preage i povrine rebara, koji je esto
lokalizacija manje koliine pleuralnog
eksudata; s. retroperitoneale, prostor
izmeu zadnjeg zidovnog peritoneuma i
zadnjeg trbunog zida u kome se nalaze
bubrezi, nadbubrene lezde, ureteri,
duodenum, ushodno i nishodno debelo
crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i
ivci; s. retropharyngeum, zadrelni
prostor iza drela, a ispred kimenog
743
Spatzov seksualni centar speculum

stuba, sadri nekoliko limfnih lezda i
vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstra-
peritoneumski prostor koga ograniava
donja strana vrka mokrane beike i
poprena fascija i simfiza pubisa, a bo-
no se iri du strana mokrane beike
dopirui do ligamenata dok ga dole og-
raniava ligamentum puboprostaticum.
Sin. Retziusov prostor; s. semilunare,
prostor koji je ogranien ozdo levim re-
barnim lukom, a ozgo jetrom, levim
plunim krilom i slezinom i projektuje
se na deo grudnog koa koji pokriva deo
prednje strane eluca; perkusijom po
toj zoni dobiva se timpanini zvuk elu-
ca. Sin. Traubeov prostor; s. subphreni-
cum, prostor izmeu preage i organa
ispod nje. U dijagnostici vaan u akut-
nim hirurkim oboljenjima potpreani
apsces, perforativni ulkus itd.
Spatzov seksualni centar, v. centar.
spavanje, period mirovanja tela i duha u
kome su volja i svest delimino ili po-
tpuno odsutne, a telesne funkcije deli-
mino obustavljene. Izmeu budnog
stanja i spavanja nema uvek jasnih gra-
nica. V. san.
species, aj, smesa neusitnjenih ili usit-
njenih biljnih droga, kojoj mogu biti pri-
meani i drugi lekovi. ajevi slue za iz-
radu vodenih ekstrakata (infuza, dekok-
ta ili macerata). uvaju se na suvom
mestu. Zatieni od svetlosti. Mogu da
slue za unutranju upotrebu ili, rede,
za spoljnu upotrebu, npr., za obloge
(Species ad cataplasma). Prema naoj
farmakopeji oficinalni su Species ama-
rae (gorki aj), sadri Absinthii summi-
tas, Centauri herba, Menyanthidis fo-
lium, Menthae piperitae folium, Calami
rhizoma i Gentianae radix; Species Ia-
xantes (aj za ienje), sadri Sennae
folium, Sambuci flos, Frangulae cortex,
Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i
vode; Species urologicae (uroloki
aj) sadri Uvae ursi folium, Merniariae
herba, Menthae piperitae folium, no-
nidis radix, Petroselini radix i Glycyr-
rhizae radix.
specificum (remedium), specifino leko-
vito sredstvo.
specifina aktivnost, koliina radioaktiv-
nog izotopa u odnosu na ukupnu zapre-
minu ili masu materijala u kome je
izotop sadran. Izraava se kao a) aktiv-
nost po jedinici zapremine, pa je odgo-
varajua SI-jedinica bekrel po kubnom
metru (Bq/m
3
) ili bekrel po litru
(Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja
vai do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) ak-
tivnost po jedinici mase ija je SI--jedi-
nica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a
vansistemska (mCi/g).
specifina terapija, v. therapia.
specifino dinamiko delovanje hrane,
poveanje metabolizma koje uzrokuju
razliite hemijske reakcije u vezi s vare-
njem, apsorpcijom i deponovanjem
hranljivih materija u telu; neke amino-
kiseline koje se dobijaju razlaganjem
belanevina u hrani i direktno stimuli-
u hemijske procese u elijama. Posle
obroka koji sadri mnogo ugljenih hid-
rata u toku 2-5 asova intenzitet meta-
bolizma je obino povean za oko 4%;
posle uzimanja belanevina poveanje
metabolizma je oko 30% u toku 10-12
asova, a posle uzimanja masti porast
metabolizma je oko 4%, kao i kod uglje-
nih hidrata, ali poveanje se odrava
due (7-9 asova).
specifino oboljenje, v. oboljenje.
specijalist, putem posebnog obrazovanja
iz jedne od medicinskih disciplina lekar
suava svoj domen rada na odreene
kategorije bolesti ili na odreene grupe
stanovnika i na taj nain svoj rad podie
na vii struni nivo.
specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo
neega koji moe da pokae osobine ce-
line, npr. komadi sluznice, uzet biopsi-
jom, koji pri pregledu pokazuje stanje
ele sluznice nekog organa ili njenog ve-
eg dela.
speculum, spekulum, instrument koji slu-
i proirenju ulaza u neke telesne uplji-
ne i kanale (nos, spoljanje uvo, vagina,
rektum) u cilju pregleda ili intervencije;
s. za nos, instrument kojim se ire no-
drve radi pregleda unutranjosti nosa;
s. vaginalni slui za irenje vaginalnih
zidova u cilju posmatranja povrine va-
gine i materinog grlia. Pregled speku-
744
spektralna analiza spermatozoidi

lumom je obavezan deo ginekolokog
pregleda.
spektralna analiza, odreivanje sastava
neke supstancije prouavanjem njenog
spektra.
spektrofotometar, (1) aparat kojim se od-
reuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvo-
ra nekog jedinjenja u raznim delovima
spektra; (2) aparat koji slui za odrei-
vanje koliine neke bojene supstancije
u rastvoru prema koliini apsorbovane
svetlosti odreene talasne duine. Sa-
stoji se od monohromatora (kojim se iz-
dvaja monohromska svetlost iz bele
svetlosti) i fotometra.
spektropolarimetar, aparat za odreiva-
nje optike aktivnosti; nainjen je od
spektroskopa i polarimetra. V. polari-
metrija.
spektroskop, optika sprava koja ima iz-
vor svetlosti, sabirno soivo, prizmu i
okular. Prizma razlae emitovanu svet-
lost na osnovne sastojke u vidu razlii-
tih boja (odn. spektra elektromagnet-
skih talasa) koje se posmatraju okula-
rom u cilju prouavanja.
spektroskopska analiza, v. analiza.
sperma, seme, tenost koja se ejakulira
pri polnom aktu mukarca, a sastoji se
od tenosti iz duktusa deferensa, seme-
nih mehuria, prostate i mukoznih lez-
da (posebno bulbouretralnih) u kojoj se
nalaze spermatozoidi. S. je alkalna te-
nost (pH oko 7,5) i u momentu ejakula-
cije je beliasta i sluzava a spermatozoi-
di su nepokretni. Pola asa posle izbaci-
vanja dolazi do otapanja sluzi i sperma-
tozoidi postanu veoma pokretni. Volu-
men ejakulata je proseno 2,5-3,5 ml a
svaki mililitar sadri oko 100 miliona
spermatozoida. Spermatozoidi ive na
telesnoj temperaturi 24 do 72 asa, a na
temperaturi od -10O
0
G mogu se odrati i
godinu dana.
spermaticus, spermatian, semeni, npr.
funiculus spermaticus, semena vrpca.
spermatika vrpca, v. funiculus spermati-
cus.
spermatocit, razvojni oblik spermatozoi-
da (v. tamo) koji nastaje iz spermatogo-
nija (v. tamo).
spermatocoele, spermatokela, cista na
semeniku, pasemeniku ili semevodu is-
punjena tenou koja sadri spermato-
zoide.
spermatogeneza, spermatocitogeneza,
proces stvaranja i sazrevanja spermija
(spermatozoida). Odigrava se u seme-
nim kanaliima testisa u periodu polne
zrelosti (od puberteta do klimakteriju-
ma).
spermatogonija, najmlai oblik u razvoju
spermatozoida (v. tamo). ,
spermatozoidi, semeglavci, muke oplod-
ne elije, ili gameti. Nalaze se slobodni
u semenoj tenosti (spermi) polno zrele
jedinke. U pojedinih ivotinjskih vrsti
razlinog su oblika i veliine. U oveka
je semeglavac vrlo sloena uobliena
elija, koja na prvi pogled nema izgled
elije nego nekog samostalnog maju-
nog organizma, duine 58-67 mikrona.
Njihov broj je ogroman: u jednom kub-
nom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70
miliona u jednom kubnom santimetru,
to u koliini ejakulata od nekoliko kub-
nih santimetara (3-5 cm
3
) iznosi 220-
250 miliona. Period preobraaja
spermatide u spermatozoid ispoljava se
promenama u poloaju centrioba. Nji-
hov poloaj postaje ekscentrian, uza
samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta
tanak koni, dok se proksimami pre-
obraava u tapi. Uporedo s ovim poja-
vama u centrosomnom separatu sper-
matide odigravaju se promene i u njenu
telu. Idiozom se kondenzuje u vidu ka-
lote koju pred sobom gura jedro. Dok
jedro jednim svojim delom lei van eli-
je, taj kraj je obloen probojnikom. Hon-
driomni aparat obgrljava u vidu spirale,
koren repa, pored toga to se pojedine
mitohondrije rasporeuju u tankom po-
jasu citoplazme oko korena repa. Hro-
matin jedra se kondenzuje sve vie, i
pretvara u tipian oblik glave semeglav-
ca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi
(haploidni broj). Prema tome, da Ii ta
masa sadri x- ili y-heterohromosom,
hromosomna formula semeglavca e
biti 22-X ili 22-y, to nam jasno pokazuje
da u mukarca postoji dvooblije game-
ta (heterogametija): oni s formulom 22-x
izazvae, ako se njima oplodi jajna e-
745
spermin spin

lija, razvie enske jedinke (ginospermi-
jum), a oni s formulom 22-y (androsper-
mijum) razvie muke jedinke. Semeg-
lavac je, kao to se vidi, i pored svoje
neobine strukture, potpuna elija
(sem polovinog broja svojih hromoso-
ma): jedro je njegovo istureno napred,
dok je glavni deo citoplazme s hondrio-
nom i konastom diferencijacijom (rep)
postavljen pozadi i pretvoren u lokomo-
torni pribor.
spermin, 1,4-dipropil-aminoputrescin,
rastvorljiva kristalna supstancija bazne
reakcije u sveoj ovejoj spermi.
spermiocentar, stvara prvi zrani lik i
vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje
su dokaz osvajanja" jajne elije od se-
meglavca.
spermioforni, semenonosni.
spermiogram, test koji sadri podatke o
sastavu sperme. Pomou nativnog i ob-
ojenog preparata odreuje se: zapremi-
na uzorka sperme, broj semeglavaca u l
ml, njihova pokretljivost i njihova mor-
fologija.
sphacelus, sfacelus, mrlina, vlana gan
grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja
od okoline kojoj pripada.
x

sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoi-
dale.
spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sfe-
rocita, manjih, okruglih i, potpuno ispu-
njenih hemoglobinom eritrocita u peri-
fernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sfe-
rocitoza, vrsta nasledne homolizne ane-
mije sa sferocitozom, smanjenom ot-
pornou eritrocita prema hipotonij-
skim rastvorima NaCl, uticom i spleno-
megalijom.
sphigmographia, sfigmografija, metoda
grafikog registrovanja pulsnih talasa.
sphincter, sfinkter, musculus sphincter,
mii steza, prstenasto rasporeena
miina vlakna koja otvaraju i zatvaraju
prirodni otvor na nekom organu; s. ani
externus, steza mara, sin. m. sphinc-
ter ani externus; s. ani interims, steza
donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter
ani internus; gastroezofagealni s.,
sfinkter kardije, eludano-jednjaki
sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne
muskulature na donjem delu jednjaka,
5 cm iznad njegovog spoja sa elucem,
koji je uvek toniki kontrahovan, za raz-
liku od ostalih delova jednjaka, koji su
obino potpuno olabavljeni. G.e.s. ola-
bavljuje se samo prilikom gutanja usled
receptivnog oputanja izazvanog peris-
taltikim talasima jednjaka (v. receptio-
na relaksacija); Henleov s., miina
vlakna koja okruuju prostatini ded
;
uretre; hepatiki s., zadebljanje mii-
nog sloja hepatike vene na njenom
uu u donju uplju venu; kardioezofa-
gusni s., miina vlakna oko otvora jed-
njaka u eludac; Lutkensov s., zadeb-
ljani sloj miinih vlakana oko vrata
une kese; Oddijev s., sloj miinih
vlakana koji obuhvataju u isto vreme
glavni uni kanal i izvodni kanal gute-
rae pri njihovom prolazu kroz zid dva-
naestopalanog creva; s. pilorusa, jako
zadebljani miini sloj eluca, u duode-
num; prepiloriki s., traka miinih
vlakana koji obuhvataju eludac u blizi-
ni s. pilorusa; s. uretre, miini prsten
oko uretre, sin. m. sphincter urethre.
sphincterectomia, sfinkterektomija, ise-
canje jednog dela sfintera (stezaa, za-
tvaraa) enice.
sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e),
opte ime za grupu bolesti u kojima po-
stoji poremeaj metabolizma sfingolipi-
da, kao to su Gaucherova bolest, Nie-
mann-Pickova bolest i dr.
pica, pika, osmini zavoj, vrsta zavoja u
obliku 8, koji se primenjuje na predele
zglobova. Pojedine ture osmice" pre-
krivaju se samo delimino slino crepu
na krovu. Ako ture idu navie, govori se
o s. ascendens, ako, pak, idu nanie, o
s. descendens. V. testudo, stella.
spider"angioma, v. spider naevi.
spider naevi" (spajder nevi" eng.) te-
langiektazije u vidu pauka po koi lica,
ramenog pojasa, grudnog koa i ruku u
toku insuficijencije jetre, naroito ako
je ona posledica hroninog alkoholiz-
ma.
Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia
amaurotica.
spin; obrtanje elementarne estice ili va-
sionske letelice ili vetakog satelita
oko sopstvene ose.
746
spina
S-plastika

spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena
bodlja; s. bifida, uroena rascepljenost
krajnjeg dela kimenog stuba koja je
praena prolapsom modanica. Sin. rac-
hischisis; s. bifida aperta, spina bifida u
kojoj postoji ispadanje meninga i ki-
mene modine kroz otvoreni kimeni
kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj
je rascepljenost kimenog stuba skrive-
na, bez protruzije sadrine kimenog
kanala. Moe da se dijagnostikuje za i-
vota samo rendgenskim snimkom. I spi-
na bifida aperta i spina bifida okulta
mogu biti uzrok nemogunosti zadra-
vanja mokrae, bolova i smetnji; s. ven-
tosa, vretenasto zadebljanje lanaka pr-
stiju ruku i nogu, usled tuberkulozne
nekroze (centralnih delova), s istovre-
menim stvaranjem nove kotane sups-
tancije.
spinalgia, spinalgija, bol u predelu kime.
spinalis, spinalan, kimeni, npr. medulla
spinalis, kimena modina.
spinalni ok, v. ok,
spiralni prelom, v. fractura, prelom.
Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesa-
vitljivi tapii, s dva do est spiralnih za-
vojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela,
pomou kojih se aktivno kreu. Za me-
dicinu je patogena samo jedna vrsta
Spirillum minus. Ova bakterija je uzro-
nik oboljenja pacovskog ujeda koje se
naziva sodoku.
Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, al-
kohol koji nastaje alkoholnim vrenjem
eera. Po Ph.J.II, tenost koja sadr,i
89-91 vol. % ili 84,4-87 te. % etanola
(etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alco-
hol; S. aetheris, meavina koja se sastoji
od jednog dela dietil-etra i tri dela etil-
alkohola. Upotrebljava se u nesvestici,
klonulosti i dr.; S. concentratus, kon-
centrovani etanol. Po PhJ. sadri 95-96
vol. % ili 92,41-93,85 te. % etanola; S.
dilutus, razblaeni etanol po PhJ., sa-
dri 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 te. % eta-
nola.
Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v.
leptospira.
spirochaeta pallida, v. treponema pali-
dum.
Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju
sledei rodovi: Spirochaeta, Saprospira
i Cristispira. U rodovima porodice Spi-
rochaetacae nalaze se spirohete koje
ive slobodnim ivotom u prirodi.
Meu njima nema patogenih vrsta za
oveka ni za ivotinje.
Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj
morfologiji, prema Bergeyevoj klasifi-
kaciji red Spirochaetales podeljen je na
dve porodice: Spirochaetacae i Trepo-
nematacae.
spirochaetosis, spirohetoza, infekcija
izazvana spirohetama; s. bronchopul-
monaris, bronhospirohetoza; s. ictero-
haemorrhagica, zarazno oboljenje pro-
uzrokovano jednom vrstom spirohete
(Spirochaeta seu Leptospira icterohae-
morrhagiae). Glavni znaci su: visoka
temperatura, utica, bolovi u miiima,
albuminurija, esto uremija. Najea
mogunost zaraze je vodom za pie ili
kupanje ako je ova voda zagaena. Sin.
Weilova bolest, icterus infectiosus.
spirofor, aparat za vetako disanje.
spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, do-
bija se podelom vitalnog kapaciteta s te-
lesnom visinom izraenim u ml i cm. In-
deks 25 ukazuje na normalnu uhranje-
nost.
spirometar, aparat koji slui za odreiva-
nje statikih ili dinamikih plunih vo-
lumena i kapaciteta (mala i velika sfpiro-
metrija).
Spi ronolakton, sint etski steroid s
izrazitim antagonistikim dejstvom na
aldosteron (v. tamo). Deluje diuretino.
splanchnicus, splanhnian, utrobni, dro-
bovni.
splanchiectomia, splanhiektomija, iseca-
nje jednog dela drobovnih ivaca.
splanchnologia, splanhnologija, deo ana-
tomije u kome se izuavaju organi utro-
be (organi za disanje, varenje i mokra-
no-polni aparat).
splanchnoptosis, splanhnoptoza, spute-
nost visceralnih organa. Sin. visceropto-
sis.
S-plastika, plastika tehnika kojoj je cilj
da ukloni zatezanje oiljka koe, umesto
ekscizije koe u jednom pravcu, ekscizi-
jom u vidu slova S.
747
splen spondylitis

splen, slezina, v. lien.
splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini.
splenectomia, splenektomija, operativno
uklanjanje slezine. Primenjuje se u Ban-
tijevoj bolesti, hemolitikoj utici, he-
mofiliji i krvavljenju slezine usled rup-
ture.
splenicus, splenian, slezinski, sin. liena-
Hs.
splenisatio, splenizacija, izraz kada deo
nekog organa, naroito plua, ima iz-
gled tkiva slezine, zbog kongestije i kon-
denzacije; s. hypostatica, splenizacija u
hipostaznoj pneumoniji.
splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro
uvek izazvano piemijom, praeno sple-
nomegalijom i bolovima u predelu slezi-
ne; s. spodogenes, splenitis izazvan pri-
sustvom stranih estica u slezini.
splenogram, elijska formula odreena
pregledom obojenih razmaza punktata
slezine.
splenohepatomegalia, splenohepatome-
galija, poveanje slezine i jetre.
splenoma, splenom, tumor slezine.
splenomalacia, splenomalacija, razmek-
anje slezine. Obino nastaje posle sm-
rti usled dejstva eludanog soka na sle^
zinu posle njegovog izlivanja kroz pro-
valni otvor na zidu eluca usled gastro-
malacije.
splenomegalia, splenomegalija, uveanje
slezine; s. congestiva, izazvana port-
nom hipertenzijom, s ascitesom, anemi-
jom, trombocitopenijom, leukopenijom
i povremenim krvarenjima iz organa za
varenje. Poznata i kao Bantijev sin-
drom; s. haemolytica, splenomegalija
izazvana poveanom hemolizom eritro-
cita; s. infectiosa, splenomegalija u
toku infektivnih bolesti; s. tropica,
splenomegalija u toku kala-azara. V. me-
galosplenija.
splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sin-
drom, cirrhosis hepatis.
splenopathia, splenopatija, zajedniko
ime za sve bolesti slezine.
splenopexia, splenopeksija, operacija ko-
jom se pokretljiva slezina privruje za
trbuni zid u svom normalnom poloa-
ju. Splenopeksija se danas vie ne vri.
splenopneumonia, splenopneumonija,
pneumonija u koje postoji splenizacija
plua.
splenoptosis, splenoptoza, sputenost
slezine.
splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz
slezine.
splenotomia, splenotomija, incizija slezi-
ne u cilju ispranjivanja apscesa. Sple-
notomija se danas vri veoma retko.
Ovaj naziv se pogreno upotrebljava i za
splenektomiju.
splet, v. plexus.
splintovi, v. ine.
spojnjaa, v. commissura.
spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja
i uticaja koji imaju odraza na ivot i raz-
voj jednog organizma, na ljudsko pona-
anje i na razvoj drutva u celini. Eko-
loko shvatanje fenomena bolesti i
zdravlja podrazumeva nastanak bolesti
kao neravnoteu izmeu oveka i njego-
ve spoljne sredine. I pored toga to je
sredina agregat razliitih inilaca, pre-
ma nekim predominantnim uticajima
ona se moe podeliti na fiziku sredinu
(klima, geografski poloaj, geoloka
struktura zemljita i dr.), bioloku sredi-
nu (svet ivih izuzev oveka) i socijalnu
sredinu (porodica i porodini odnosi,
meuljudski odnosi, kultura, obrazova-
nje, standard, nauka, zdravstvena slu-
ba i si.).
spoljno uvo, v. auris.
spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis
kimenog stuba; s. ankylopoietica, an-
kilopoezni spondilartritis, reumatoidni
spondilartritis.
spondylitis, spondilitis, zapaljenje kime-
nih prljenova; s. ankylopoietica, reu-
matoidni spondilitis; s. hypertrophica,
spondilitis s hipertrofikim promena-
ma u prljenovima; s. infectiosa, spon-
dilitis izazvan odreenim mikroorga-
nizmima; Marie-Strumpellov s., reu-
matoidni spondilitis; s. rheumatoides,
reumatoidni spondilitis, oblik reuma-
toidnog artritisa koji pogaa kimeni
stub. Bolest je nepoznate etiologije i na-
pada najee mlade muke osobe i
izaziva bolove i ukoenost u sakroilija-
nim, intervertebralnim i kostoverteb-
748
spondylodesis sporogene bakterije

ralnim zglobovima, kao i okotavanje
vertebralnih ligamenata sa izraenom
ankilozom spomenutih zglobova. Sin.
Bechterewljeva bolest, Marie-Strmpelo-
va bolest, s. rhizomelica; s. traumatica,
spondilitis koji je izazvan povredom
kimenog stuba; s. tuberculosa, tuber-
kuloza kimenog stuba; s. typhosa, za-
paljenje kimenog stuba posle crevnog
tifusa.
spondylodesis, spondilodeza, operacija
spajanja prljenova pomou kratkih
kotanih kalemova u leenju tuberku-
loznog spondilitisa.
spondylodynia, spondilodinija, bol u pr-
ljenu.
spondylolisthesis, spondilolisteza, defor-
macija kimenog stuba, nastala pome-
ranjem ili klizanjem petog slabinskog
prljena ispred krsne kosti ili etvrtog
ispred petog slabinskog prljena. Sim-
ptomi su: skraen trup, jaka lordoza i is-
turenost glutealnog predela unazad.
spondylolysis, spondiloliza, razlabavlje-
nje ili prekid vrste veze izmeu dva pr-
ljena, okolnost koja se sree u platis-
pondiliji, aplaziji prljenskih lukova i
razdvajanju interzglobovnih delova pr-
ljena.
spondylomalacia, spondilomalacija, raz-
mekanje prljena; s. traumatica, retko
oboljenje koje nastaje posle teke po-
vrede. Sin. Kmmellova bolest, spondy-
lopathia traumatica.
spondylomyelitis, spondilomijelitis, is-
tovremeno zapaljenje prljenova i ki-
mene modine, najee tuberkulozne
prirode. V. spondylitis, myelitis.
spondylopathia traumatica, traumatska
spondilopatija. V. spondylitis traumatica
(pod spondylitis),
spondylosis, spondiloza, ukoenost, anki-
loza zglobova kimenih prljenova; op-
ti naziv za degenerativne promene izaz-
vane osteoartritisom; s. ankylopoetica
(P. Marie-Strumpellova bolest), potpu-
na ankiloza svih delova kimenog stuba.
Sin. Pierre-Marie-Strmpellova bolest; s.
cervicalis, degenerativno oboljenje
meuprljenskih zglobova vratnog dela
kime, praeno bolom i parestezijom
koja zrai nanie u ruku usled pritiska
na kimene ivce; s. rhizomelica, po-
tpuna ankiloza kimenih prljenova s
istovremenom ankilozom ramenih i
karlinobutnih zglobova.
spondylosyndesis, spondilosindeza, ope-
racija kojom se stvara imobilizacija ili
ankiloza kimenih prljenova.
spondilotomija, v. spondylotomia.
spondylotomia, spondilotomija, preseca-
nje kimenog stuba. Spondilotomija je
jedan od akata u toku embriotomije.
spongioblastom optike hijazme, iako
retko, moe prouzrokovati (razaranjem
hipotalamusnog centra) inhibiciju sek-
sualne funkcije, a sasvim izuzetno izaz-
vati i pojavu prevremenog puberteta. U
svakom sluaju to se deava mnogo kas-
nije nego to se to deava u sluaju pre-
vremenog puberteta posle hiperplasti-
kih tumora.
spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sun-
erastog tela penisa.
spontana amputacija, v. amputatio.
spontana fraktura,v. fractura.
spontana mutacija, v. mutatio.
spontana perforacija, v. perforatio.
spontani pneumotoraks, v. pneumotho-
rax.
spontani pobaaj, v. abortus.
spora bakterija, termorezistentan oblik,
karakteristian za klasu sporogenih
bakterija. Spora je uahurena u jedan
sistem membrana, refraktarna je, ne
boji se obinim metodama bojenja, za-
uzima sferian ili ovalan oblik prema
vrstama; otporna je prema nepovoljnim
uslovima ivota.
spori peani filtri, (sin. engleski) obino
veliki bazeni ispunjeni slojem peska vi-
sine 0,9 m do 1,2 m, krupnoe zrna 0,25
do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva.
Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2
m. Brzina filtriranja 5 m
3
(m
2
) aan. Sa-
zrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori
filtracija skida se gornji sloj peska u
promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra
padne na 90 cm, dopuni se novim ili isp-
ranim peskom.
sporogene bakterije, bakterije koje ima-
ju sposobnost da formiraju sporu; tapi-
aste bakterije stvaraju spore. Svaka
sporogena bakterija moe formirati
749
sporogeneza sportsko-medicinska kontrola

samo jednu sporu. Ona moe biti sme-
tena centralno, terminalno ili subtermi-
nalno. Ako je spora manja od irine bak-
terijske elije, ona ne deformie bakte-
riju (rod Bacillus); ako je spora vea ona
e deformisati bakterijsku eliju (rod
Clostridium).
sporogeneza, sporulacija, proces formi-
ranja spore, razliit je u razliitih bakte-
rijskih vrsta. Neke bakterije sporuliu
brzo i obilno (B. cereus), druge retko i
slabo (W. perfringens). Uzroci ovih raz-
lika su mnogobrojni. Za neke je nedos-
tatak glukoze, za druge nedostatak ug-
Ijenika, iezavanje i drugih faktora
moe izazvati ovaj fenomen.
sporotrichosis, sporotrihoza, parazitar-
no oboljenje izazvano gljivicama roda
Sporotrichon (vegetantna mikoza). Ma-
nifestuje se vegetativnim i verukoznim
lezijama (supkutane gume, gumozan
limfangiitis, veliki multipli diseminova-
ni apscesi). Simulira tuberkulozu.
Sporotrichum, mikroorganizam koji spada
medu imperfektne gljive. Veina ivi sa-
profitski. Za oveka je patogena samo jed-
na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda
dospeva u organizam oveka i izaziva
sporotrihozu, oboljenje koje se moe z-
meniti s tuberkulozom, lajmanijazom,
blastomikozom i dr.
Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma;
razmnoavaju se sporulacijom. Nemaju
organe za kretanje. Obuhvata: Gregari-
nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcos-
poridia i Myxosporidia.
sporozoit, oblik malarikog parazita koji
se stvara u oocistama u zidu eluca ko-
marca, dolazi u pljuvane lezde koma-
raca i inficira oveka kad ga komarac
ubode.
sporozoosis, infekcija sporozoama.
sport, jedan od vidova fizike kulture ije
je osnovno obeleje takmienje - s vre-
menom, prostorom, teinom, protivni-
cima i prirodnim preprekama. Predus-
lov za bolji rezultat je uticaj sistemat-
skog treninga na fizioloki, vaspitni i
motoriki faktor; fiziologija sporta,
oblast fiziologije primenjena na sport-
ske aktivnosti i fiziko vebanje uopte.
Umnogome se podudara sa fiziologijom
rada. Napori sportskog treninga i tak-
mienja obino su veeg intenziteta, a
kraeg trajanja od napora u fizikom
profesionalnom radu. Fiziologija sporta
bavi se kako promenama u organizmu,
izazvanim u toku sportske aktivnosti,
tako i trajnijim efektima sistematskog
vebanja ili treninga. Specifina pod-
ruja fiziologije sporta su, izmeu osta-
lih, zamor, principi treninga, koordina-
cija pokreta, zagrevanje i procena stepe*
na treniranosti.
sportska albuminurija, pojava
-na u mokrai neposredno
posle teih i dugotrajnijih sportskih
napora. U sedimentu i neto eritrocita i
po koji leuko-cit. Pojava je fizioloka
ako ne traje due od nekoliko asova i
ako je u mirovanju nalaz normalan.
sportska medicina, grana medicine koja
prouava fizioloka i patoloka zbivanja
u organizmu oveka pod uticajem fizi-
ke odnosno sportske delatnosti. Sve
vei broj ljudi koji .se bave raznim obli-
cima fizikog vebanja i sporta, kao i sve
vea vanost sporta i rekreacije u pre-
venciji "bolesti civilizacije", zahtevaju
poseban medicinski nadzor i kontrolu.
Moderna sportska medicina moe se
podeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) pato-
logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4)
sportsko-medicinsku kontrolu.
sportska povreda, u irem smislu svaka
povreda zadobijena pri sportskoj delat-
nosti. U uem smislu povreda tipina po
mehanizmu nastajanja za odreenu
sportsku disciplinu ("teniski lakat",
"rvako uho", povreda meniska kod
fudbalera). Povreda moe biti posledica
jedne snanije traume ili mikrotrauma
kroz dui period. Uzroci: u samom spor-
titi- nesmotrenost, umor, nesavladana
tehnika; u sportskoj opremi i u sredini
u kojoj se takmii ili trenira. Sportske
povrede ine oko 3% svih registrovanih
povreda. Najee su lake prirode. Po
vrsti najee kontuzije, distorzije, rane
i frakture.
sportsko-medicinska kontrola, ima za-
datke da ustanovi zdravstveno stanje
sportiste, da ustanovi funkciono stanje
- stepen treniranosti sportiste i da, u
750
sportsko srce
srce

sportista u razvoju, ustanovi stepen raz-
vitka. Ovi se zadaci provode pomou
sistematskih lekarskih pregleda, bio-
metrijskim merenjem i funkcionim tes-
tiranjem. Zakljuak pregleda i testira-
nja moe biti: da je sportista sposoban,
privremeno nesposoban, ogranieno
sposoban i sposoban samo za rekreativ-
ni sport.
sportsko srce, poveano srce, naroito iz-
raeno u sportista koji se odlikuju veli-
kom izdrljivou (trkai na duge staze,
biciklisti, smuari, trkai i dr.). Nije pa-
toloka promena ve, normalna adapta-
cija srca na poveane zahteve treninga i
sportskog takmienja. Prosena je za-
premina sportskog srca od 800 do 1.000
ml. Poveanje srca je posledica hipert-
rofije, a veim delom i dilatacije komo-
ra. Sportsko srce se odlikuje veim
udarnim volumenom i u mirovanju i u
naporu, veim minutnim volumenom
srca u naporu i sporijim radom u miro-
vanju (bradikardija). V. udarni volumen
srca, minutni volumen srca; spray,
(engl.), sprej; raspravanje neke tenos-
ti u vrlo sitne estice (maglu).
spreading factor", (engl.) faktori, npr.,
preparati hijaluronidaze, koji rastapaju
piktijaste supstancije oko jajne elije.
spreavanje i suzbijanje oboljenja to je
jedna od niza mera zdravstvene zatite i
odnosi se na one aktivnosti koje zajed-
nica kao celina i zdravstvena sluba
sprovode da bi se najvei broj bolesti
spreio i suzbio. I pored toga to se na-
jvei broj aktivnosti odnosio do sada na
zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi
da se ove aktivnosti proire i na masov-
ne nezarazne bolesti. Aktivnosti se od-
nose na imunizaciju, izolaciju, dezinfek-
ciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sa-
naciju nehigijenske okoline.
sprue, spru, hronini oblik loe apsorpci-
je u tropskim i netropskim predelima;
s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropi-
a, tropski spru, sindrom loe apsorpci-
je u tropskim i suptropskim predelima
i u kojeg naroito postoji pothranjiva-
nje belanevinama i deficit folne kiseli-
ne. Leci se davanjem tetraciklina; s.
nostras, v. morbus coeliacus.
sputanje semenika, v. descensus testium.
sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zele-
ni ispljuvak; s. coctum, mukopurulent-
ni sputum koji se izbacuje u ppznim sta-
dijumima bronhitisa i laringitisa; s. eru-
dum, bistar, ilav ispljuvak u ranom sta-
dijumu bronhitisa i laringitisa; s.
cruentum, krvav ispljuvak; s. globulo-
sum, sputum u vidu sfernih komadia
koji se izbacuje u poodmaklom stadiju-
mu plune tuberkuloze; malinasti i.,
tamnocrven ispljuvak koji se via u kar-
cinomu plua; s. nummosum, sputum
u vidu metalnog novca; s. rubigino-
sum, rast ispljuvak u pneumoniji; ze-
leni i., ispljuvak obpjen zelenim pig-
mentom (biliverdinom) u nekim utica-
ma.
squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke
kosti u vidu ljuske ili ploe, npr. s. tem-
poralis, ljuska slepoone kosti; (derm.)
golim okom vidljivi otpadak roastog
sloja epiderma u obliku veih komada
(normalno otpadanje roastog sloja je
nevidljivo). S. moe biti razliitog izgle-
da (suva, masna), veliine (prainasta,
mekinjasta) i boje (bele, sive, ute).
Sr, hemijski znak za strontium.
sraslina, v. adhaesio, syneshia.
sraenje, v. adhaesio.
srcep (embr.) u oveka se zaetak srca jav-
lja izvanredno rano: ve u embriona od
1,5 mm duine, kada se tek pomalja 1.
praprljen. U prvo vreme srani zaetak
lei pod usnom dupljom, ispod drelne
zastorne opne. Prednji deo srane cevi
predstavlja arterijsku glavicu, dok se za-
dnji proiruje u popreno postavljenu
venoznu kesu (sinus venosus). Sve da-
ljim uobliavanjem glavenog i srednjeg
dela embriona srce zauzima nii polo-
aj. Do uvinua srane cevi i do stvara-
nja sranog kanala dolazi usled toga to
se telije zida stalno umnoavaju, te uve-
avaju duinu cevi, koja se, zbog nedos-
tatka prostora* savija kao latinsko slovo
S. Cev se i neto uvre oko svoje velike
ose. U tom trenutku se na sranom za-
etku mogu razlikovati: glavica srca, ko-
morni odeljak sastavljen od 2 rukavca,
desnog, ushodnog i levog, nishodnog.
Izmeu njih postoji bulbokomorni oluk.
751
srana insuficijencija sredino ispupenje

Glavica i komorni odeljak predstavljaju
arterijski, a pretkomorni - venski seg-
ment srca. Od venskog sinusa postaju
srane uice (auriculae cordis).
srana insuficijencija, v. insufficientio.
srana kesa, v. pericardium.
srana komora, v. ventriculus cordis.
srana mana, v. vitium cordis.
srana revolucija, srani ciklus, period
od zavretka jedne kontrakcije srca do
zavretka druge kontrakcije. U sranom
ciklusu razlikujemo sledee faze: sistolu
pretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretko-
more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3
sek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Pe-
riod kada je elo srce u dijastoli traje
oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz
pretkomora u komore (dolazi do otva-
ranja pretkomorsko-komorskih zalista-
ka) a iz komora u aortu i plunu arteriju
(otvaraju se polumeseasti zalisci). Di-
jastola je faza u kojoj se upljine srca
pune krvlju. Pri poveanju frekvencije
srca dolazi do skraivanja sranog cik-
lusa, i to uglavnom na raun skraivanja
dijastole.
srana tmulost, tmulost koja se dobija
perkusijom predsranog predela na ^
grudnom kou; zona apsolutne s. t.,
tmulost iznad dela srca koji nije pokri-
ven pluima; zona relativne s. t., rela-
tivna tmulost koja obuhvata granice ve-
liine srca.
srane kardinalne take, to su na rend-
genskoj silueti srca 4 take. Na desnom
rubu taka D je prevojna taka prelaza
donjeg luka u srednji; D* je kardiodijaf-
ragmatski ugao to zatvaraju donji luk
srca i desna preaga. Na levom rubu G je
taka u zalivu koja miruje, dakle gornja
granica leve komore; G' je vrh srca,
dobiva se povlaenjem tangente para-
lelne sa "bazalnim prenikom srca"
(prenik D'-G). Srane kardinalne take
omoguavaju povlaenje raznih pre-nika
srane siluete radi odreivanja njihove
veliine. srane uice, postaju od
venskog sinusa.
V. srce.
srani blok, v. block. srani
infarkt, v. infarctus. srani
mii, v. myocardium.
srani umovi, v. um.
srani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu
srca i uju se pri auskultaciji. Postoje
dva osnovna ujna srana tona: prvi ili
sistolni, koji nastaje na poetku sistole
komora zbog zatezanja atrioventriku-
larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton,
koji nastaje na poetku dijastole komo-
ra zbog zatvaranja semilunararnih zalis-
taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima
frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi
traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50
Hz. Mesta na grudnom kou gde se sra-
ni tonovi najbolje uju zovu se ognjita
auskultacije. Nekada se u poetku sred-
nje treine dijastole komora uje trei
srani ton, koji nastaje usled titranja
krvi izmeu zidova komora. etvrti sr-
ani ton (atrijski ton) nastaje pri kon-
trakciji pretkomora. Frekvencija mu je
20 ili manje c/sek. zapaa se u fonokar-
diogramu.
srani zalisci (valvulae), membranozne
tvorevine koje se nalaze izmeu pretko-
mora i komora i na mestu izlaza iz aorte
srca i plune arterije. Izmeu leve pre-
tkomore i komore nalazi se dvolisni ili
mitralni zalistak a na granici izmeu
desne pretkomore i komore trolisni ili
trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu
iz srca aorte i plune arterije imaju ob-
lik lastinog gnezda ili polumeseca pa se
zovu semilunarnim. Osnovna uloga za-
listaka je da tok krvi usmerava u pravcu
komore i arterijskih sudova to je omo-
gueno anatomskim karakteristikama
zalistaka koje osiguravaju da se zalisci
otvaraju u uslovima kada je pritisak u
pretkomorama vei nego u komorama,
odnosno vea u komorama nego u po-
etnom delu aorte i plunoj arteriji dok
pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci
su zatvoreni. Poremeaji u stanju sra-
nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju
potpuno otvore (insuficijencija) ili da
su njihove slobodne ivice srasle pa su-
avaju ua (stenoza), dovode do nenor-
malnog toka krvi, zbog ega umesto to-
nova ujemo umove. V. valva, vaevula.
srebro, v. argentum.
sredini, v. centralis, medianus.
sredino ispupenje, v. neurohypophysis.
752
srednje uvo
staklo

srednje uvo, v. auris.
srednji mozak, v. mesencephalon.
sredogrue, v. mediastinum (cavum me-
diastinale).
srp, v. falx.
sr, v. medulla.
stabilna mast, v. mast.
stabilno stanje, (eng. steady state), period
u fizikom radu kada je potreba u kiseo-
niku potpuno zadovoljena unosom ki-
seonika. Od poetka, iole teeg napora,
do stabilnog stanja protekne 2 do 3 mi-
nuta. Ispoljava se stabilizovanom frek-
vencijom srca i plunom ventilacijom u
toku daljeg trajanja rada. U svim teim
naprezanjima, u koja spadaju sportska,
stabilnog stanja nema: potreba u kiseo-
niku je vea od unosa. Posledice - kiseo-
niki dug i ogranieno trajanje napora.
stacionarne organizacije, organizacije u
kojima se, u okviru zdravstvene zatite,
celokupan dijagnostiki, terapijski i re-
habilitacioni postupak obolelih odvija u
stacionarnim (bolnikim) uslovima.
Predstavnik ovakvih zdravstvenih orga-
nizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripa-
daju i klinike, medicinski centri, speci-
jalizovane institucije i dr.
stacionarni detektori, elektronski instru-
menti s jednim velikim ili vie manjih
scintilacijskih detektora i sa ureajem
za registrovanje intenziteta zraenja u
odreenom organu ili u vie organa na
standardnom ili polaroidnom filmu.
Stacionarni detektori se koriste u nuk-
learnoj medicini za scintigrafiju (v. scin-
tigrafija) i dinamika ispitivanja. Postoje
dva osnovna tipa stacionarnih detekto-
ra, scintilacijska gama-kamera i autoflu-
roskop (v. gama-kamera, autofluroskop).
stadium, stadijum, period u toku jedne
bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s.
crisoes, poetak krize bolesti; s. decre-
menti, period poputanja bolesti, poe-
tak snienja temperature; s. ekscitaci-
je, stanje razdraenosti koje prethodi
stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovi-
ma i u narkozi. V. narcosis; s. fluores-
centiae, period poetka pojave ospe u
toku osipnih groznica; s. frigoris, pe-
riod treskavice u toku intermitentnih
temperatura; s. incrementi, period po-
jaavanja simptoma u toku bolesti ili
povienja temperature; s. incubatio-
nis, inkubacija bolesti; s. invasionis,
prodromalni period bolesti; s. Iatens,
stadijum prividne neaktivnosti izmeu
trenutka dejstva nadraaja i poetka
vidljive reakcije na ovaj nadraaj (npr. s.
1. neke bolesti, vreme od dejstva tet-
nog inioca do izbijanja simptoma bo-
lesti). V. latens; prodromalni s., period
koji neposredno prethodi pojavi neke
bolesti i u kome se javljaju obino neka-
rakteristini znaci i simptomi; s. recon-
valescentiae, period oporavka od bo-
lesti; s. sudoris, period znojenja u toku
intermitentnih temperatura.
stafilokoki, v. Staphylococcus.
stafilokokna oboljenja, obuhvataju veli-
ki broj vrlo razliitih bolesti, koje izazi-
vaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapa-
Ijenjskog procesa razlikuju se uglavnom
sledee stafilokokcije: kone, respira-
torne, crevne, urinarne, otorinoloke,
osteoartikularne, sepsa i dr. Prema
tome, ova oboljenja ulaze u domen vie
medicinskih disciplina. Ona su postala
veliki terapeutski problem dananjice,
jer je sve vii procenat rezistentnih soje-
va stafilokoka na veliki broj antibiotika.
stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococ-
cica.
stafilotoksini, egzotoksini koji lue pato-
gene vrste stafilokoka. Najpoznatiji sta-
filotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini
i Y-hemolizini (termolabilne supstancije
koje izazivaju razne vrste hemolize),
leukocidin, termostabilni enterotoksi-
ni, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najka-
rakteristiniji enzim za patogene stafi-
lokoke je
(
koagulaza.
stagnacija, zastoj, npr., ui.
staklasto telo, v. corpus vitreum.
staklo, soivo, (oft.) optikp^oivo, ko
(
rek-
ciono staklo; staklo koje slui za korek-
ciju refrakcionih anomalija. Vrste stak-
la: bifokalno s., s dve razliite jaine
prelamanja, slui za istovremeno gleda-
nje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu
(donji deo stakla). Sin. Franklinove na-
oari; cilindrino s., predstavlja deo
valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu
(obeleenu), koja je optiki prazna, i

48 Medicinski leksikon 753
stalagmometar staphylodermia

drugu, koja maksimalno prelama. Slui
za korekciju astigmatizma; kontaktno
s., ranije izraivano od stakla, danas od
plastinih materija. Stavlja se direktno
na ronjau. Upotrebljava se za korekciju
refrakcionih anomalija u nekim slu-
ajevima daleko uspenije nego klasina
stakla. Indikacije: monokularna afa-kija,
anizometropija, astigmatizam, ke-
ratokonus, iregularni astigmatizam. U
sluaju monokularne afakije omoguava
fuziju. U veini sluajeva kontaktno
staklo se odlino podnosi; lentikularno
s., prelama samo centralni deo soiva.
Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti
jer je lako; pantoskopsko s., oblik
stakla prilagoljen obliku otvora one
duplje, tako da se bolje prilagouje. U
preseku stakla mogu imati sledee obli-
ke: bikonveksan (obe strane ispupe-
ne), plankonveksan (jedna strana ravna,
druga ispupena), konkavno-konvek-
san (jedna strana izdubena, druga is-
pupena), bikonkavan (obe strane stakla
izdubene), plankonkavan (jedna strana
ravna, druga izdubena), konveksno--
konkavan (jedna strana ispupena, druga
izdubena); prizmatino s., v. prizmaf
punktalno s., podjednako prelama u
centru i na periferiji; sferno s., povrine
koje ih ograniavaju sferne su, ine
delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna,
sabirna, plus-stakla, Slue za korekciju
hipermetropije; (2) konkavna stakla, ra-
sipna, minus-stakla, slue" za korekciju
miopije; trifokalno s., s tri razliite ja-
ine prelamanja.
stalagmometar, naroita kapaljka za me-
renje povrinskog napona odreiva-
njem broja kapljica u datoj koliini te-
nosti.
stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.).
V. katetar.
standard, neto to je proglaeno merom
ili obrascem, neto emu se treba saob-
raziti, npr. standardna dijeta, standar-
dna terapija. U herniji je standardni
rastvor poznate koncentracije kojim se
poredi isti rastvor nepoznate koncen-
tracije u cilju odreivanja te nepoznate
koncentracije.
standardizacija (bioloka), ispitivanje
biolokim metodama, bilo na ivim bii-
ma bilo na preivelim izolovanim poje-
dinim organima ivotinja. Tom prilikom
se dejstvo nekog leka nepoznate jaine,
obino, uporeuje s dejstvom primerka
istog leka ija je vrednost poznata (koji,
u ovom sluaju, slui kao standard).
standardizovati, u medicini, izvriti stan-
dardizaciju (bioloku).
stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija;
s. za hitnu pomo, ustanova za ukazi-
vanje prve i brze pomoi. U raznim zem-
ljama postoje razni tipovi takvih ustano-
va: (1) stanica koja slui za hitan prenos
bolesnika i povreenih u poliklinike ili
bolnike ustanove; (2) stanica koja po-
red dunosti pod (1) ima i stacionar za
ukazivanje pomoi i hospitalizaciju
obolelih i povreenih; (3) stanica koja
obavlja samo hitnu hirurku i traumato-
loku slubu; (4) odeljenja pri pojedi-
nim hirurkim bolnikim odeljenjima,
koja slue za ukazivanje hirurke i trau-
matske pomoi; stanica pod nazivom
koronarna jedinica (pravilnije: koro-
naritna j.), koja slui za hitno ukazivanje
pomoi obolelim od infarkta srca; stani-
ca pod nazivom odeljenje za hitna ce-
rebrovaskulna oboljenja koja slui za
ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao
stacionar za obolele od apopleksije
mozga.
stapes, stremen, uzengija, sluna koica
smetena u bubanjskoj duplji. Svojom
bazom zatvara okrugli otvor trema
unutranjeg uva, a drugim krajem se
zglobljava s nakovnjem.
Staphylococcus, stafilokok, rod koka,
koji se javljaju u nepravilnim grupama
grozdastog oblika. Prema boji kolonija
stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije
zlatnoute boje; S. albus, kolonije
bele, sedefaste; S. citreus, kolonije ute
kao limun. Staphylococcus aureus pyo-
genes izaziva razna gnojenja. Najee
infekcije su: furunkuli, panaricijumi, in-
fekcije rana, osteomijelitis i dr.
staphylodermia, stafilodermija, primar-
no oboljenje koe prouzrokovano stafi-
lokokima.
754
staphyloma status

staphyloma, stafilom, istanjenje i izboe-
nje ronjae ili sklere; s. corneae, se-
kundarna ektazija ronjae posle pro-
bojnog ulceroznog procesa. Ispalu dui-
cu na tom mestu pokriva veoma tanko i
neotporno vezivno tkivo koje se, usled
povienog pritiska u oku, izbouje. Pre-
ma veliini postoje 5. c. partiale i totale,
prema obliku 5. c. conicum i sphaericum;
s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere
u zavrnoj fazi glaukoma, skleritisa ili
povrede. Prema lokalizaciji postoje: s.
aequatoriale, stafilom u predelu polu-
tara one jabuice; s. ciliare, stafilom u
predelu cilijarnog tela; s. intercalare,
stafilom na granici izmeu ronjae i
sklere; s. posticum Scarpae, spada u
primarne stafilome sklere. Javlja se u vi-
sokom stepenu miopije.
staphylorrhaphia, stafilorafija, operativ-
no zatvaranje uroenog rascepa resice i
mekog nepca.
staphyloschisis, stafiloshiza, uroeni ras-
cep resice i mekog nepca.
staraka ishlapelost, v. dementia.
staratelj, osoba koja se specijalnim po-
stupkom odreuje da zastupa lice koje
nije u stanju da se stara o sebi i svojim
interesima i kome je oduzeta poslovna
sposobnost.
starateljstvo, vid socijalne zatite kojim
se pomae osobama, koje su zbog bolesti
ili drugih tekih oteenja nesposobne
da se staraju o sebi, svojim pravima,
niti su sposobne da samostalno odluu-
ju o sebi i svojim postupcima. To su
najee osobe nesposobne za privrei-
vanje, pa se starateljstvo kombinuje i s
drugim vidovima socijalne zatite.
Starlingov zakon, zakon srca, po kome e
srce u fiziolokim granicama ispumpati
celokupnu onu koliinu krvi koja doe
u njegove upljine, v. Franck-Starlingov
zakon.
Starr-Edwardsova proteza, v. proteza.
stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim ar-
terijama bez pojave koagulacije.
statiki elektricitet, elektricitet u stanju
mirovanja, predstavlja opasnost u ope-
racionoj sali, jer njegova varnica moe
da zapali eksplozivne meavine nekih
anestetika, naroito ciklopropan.
statiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis
(pars vestibularis).
statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah.
status, stanje, s. anginosus, stanje koje
lii na pektoralnu anginu, a prouzroko-
vano je paroksizmalnom tahikardijom;
s. arthriticus, urina dijateza; s. as
thmaticus, astmatina kriza, naglo jako
i stalno pogoravanje astme pri kome
napad astme ne prestaje ili se esto po-
navlja; s. choreaticus, horeatsko sta-
nje, stanje teke uznemirenosti u horeji
minor; s. convulsivus, napadi greva
koji nailaze jedan za drugim; s. dys-
rhaphicus, disrafiko stanje, stanje na-
stalo usled poremeaja sraivanja si-
metrinih polova trupa i medularne
cevi, pri emu dolazi do poremeaja na
sternumu, grudnom kou, spinalnim
miiima i u predelu centralnog kanala
kimene modine. Kliniki: asimetrija
dojki, pectus carinatum, skolioza a, po
nekima, i syringomyelia. V. Bremerov
sindrom (pod syndroma), syringomyelia;
s. epilepticus, epileptiki status, krai
ili dui niz velikih epileptikih napada
izmeu kojih bolesnik ne dolazi k sebi.
Javlja se esto posle naglog prestanka
uzimanja antiepileptikih lekova i moe
se zavriti smru; s. febris, grozniavo
stanje. Opti simptom skoro svih zaraz-
nih oboljenja; s. gastricus, stanje pore-
meenosti eluca, poremeaj eluda-
nog varenja; s. hemicranicus, nepre-
kidni napadi migrene, v. migrena; s.
idem, isto stanje, nepromenjeno stanje;
s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s.
lymphaticus, limfatika konstitucija,
patoloko stanje u kome postoji hipert-
rofija celokupnog limfatikog sistema;
s. marmoratus, naroiti mramorast iz-
gled corpusa striatuma nastao usled
umnoavanja tankih mijelinizovanih
vlakana namesto potpuno unitenih
normalnih elija, u Vogtove bolesti. Kli-
nika slika odgovara tzv. athtose doub-
le. V. athtose double; s. nascendi, sta-
nje kada se neki element oslobaa iz
svojih jedinjenja. U ovom stanju ele-
ment energinije dejstvuje nego u slo-
bodnom stanju; s. parathyreoprivus,
poremeaj zbog nedostatka parati-

48*
755
stearin step-test

reoidnih lezda; s. praesens, sadanje
stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih sub-
jektivnih tegoba i objektivnog nalaza u
asu njegovog prijema na leenje, odn.
pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o
tom stanju. V. istorija bolovanja, anam-
nesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo
ante, stanje kao pre, nepromenjeno sta-
nje; s. thymicolymphaticus, v.
thymolymphaceus; s. thymolympha-
ceus, stanje koje se esto okrivljuje za
nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog
uzroka. Hiperplazija timusa i limfati-
zam se uvek nalaze (po dananjem shva-
tanju) kada nadbubrene lezde nedo-
voljno funkcioniu. Sin. 5. thymicolymp-
haticus; s. typhosus, tifozno stanje, sta-
nje teke miine slabosti i stupora s de-
lirijumom, suvim obloenim jezikom,
slabim pulsom, inkontinencijom mok-
rae i stolice. Via se u toku tifusa i ne-
kih drugih oboljenja s visokom tempe-
raturom.
stearin, smea palmitinske i stearinske ki-
seline iz koje se dobijaju svece; tristea-
rin je estar glicerola s tri molekula stea-
rinske kiseline (triglicerid stearinske
kisline koji se nalazi u mastima).
x

stearinska kiselina, v. Acidum stearicum.
steatorrhoea, steatoreja, velike koliine
masti u stolici, naroito u sindromu
loe apsorpcije; s. idiopathica, net-
ropski spru.
Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Ste-
gomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s tr-
buhom sve uim, iljatim i s belim prste-
novima pri osnovi tarzova. Najvanija
vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, po-
znata i pod imenima S. fasciata, S. calo-
pus itd. Lee se u blizini kua u najma-
njim koliinama vode, a zalazi i u domo-
ve. Bode i danju. Prenosi utu groznicu
i dengu, kao i neke infekcije domaih i-
votinja, npr. konjsku kugu itd.
Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom.
Steinachova operacija, v. operacija.
Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde
ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku os-
mice i zahvata ramena i grudni ko; s.
orsl, stela s ukrtanjem ovoja na lei-
ma; s. pectoris, s ovojima ukrtenim na
prsima.
stellectomia, stelektomija, odstranjivanje
zvezdastog gangliona.
Stellwagov znak, v. znak.
stenica, v. Cimex lectularius.
stenocardia, stenocardia, angina pecto-
ris, pektoralna angina, sindrom koji se
sastoji iz napada slabijeg ili jaeg bola u
predelu grudne kosti i srca, koji obino
zrai i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad
i u vrat, od guenja i od oseanja straha
od smrti. Bol je obino izazvan nekim
telesnim naporom ili uzbuenjem, ili
obilnim obedom ili hladnoom, a nasta-
je usled aneksije sranog miia, koja je
prouzrokovana suenjem koronarnih
arterija usled skleroze ili luesa, ili usled
gra koronarnih arterija. V. infarctus
my ocardii.
stenosis, stenoza, suenje nekog otvora ili
kanala; s. aortae, aortna stenoza, sue-
nje aortnog otvora srca ili same aorte; s.
infundibularis, stenoza ispod zalistaka
plune arterije u arterijske kupe desne
komore; s. mitralis, neutralna stenoza,
suenje levog koronarno-pretkomor-
nog otvora; s. oesophagi, suenje jed-
njaka (misli se na hronino). Moe da
bude maligno (karcinom) ili benigno
(striktura). Najee su benigne stenoze
posle razjedne povrede jednjaka; s. post-
diphtherica, stenoza grkljana i duni-
ka posle difterije; s. pulmonalis, steno-
za otvora izmeu plune arterije i desne
komore; s. pylorica, pyloris, suenje
pilorusnog otvora eluca; moe biti uro-
ena ili steena. U prvom sluaju postoji
hipertrofija miinog sloja pilorusa, a u
drugom je stenoza posledica oiljnih
promena izazvana peptikom grizlicom
u tom predelu; s. subvalvularis aortae,
aortna stenoza zbog opstruktivne pro-
mene u levoj komori ispod aortnih za-
listaka; sin. s. subaortica; s. tricuspida-
Hs, trikuspidna stenoza, suavanje tri-
kuspidnog otvora srca; s. valvularis,
ime za stenoze ma kojeg sranog zalis-
ka.
stenoza bronha, v. bronchostenosis.
Stensonov kanal, v. canalis.
stepenasto disanje, v. respiratio.
step-test, v. test.
756
stepen
sterkobilin

stepen Celzijusa, oznaka
0
C, jedinica za
temperaturu koja se moe i dalje upot-
rebljavati. Temperatura od O
0
C jednaka
je temperaturi od 273,15 K.
0
C = l K.
stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu.
stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od
izmeta ili ga sadri feces. Sin. fecalis.
stereognosis, stereognozija, sposobnost
da se predmeti prepoznaju dodiriva-
njem pri iskljuenom ueu vida. Zavi-
si od osetljivosti za dodir i pritisak ali
ima i kortikalnu komponentu jer do po-
remeaja ove sposobnosti dolazi i pri
intaktnom oseaju dodira i pritiska pri
lezijama u parijetalnom renju nepos-
redno iza postcentralne vijuge.
stereohemija, deo hernije koji se bavi is-
pitivanjem hemijskih i fizikih osobina
supstancija u pogledu razliitih pro-
stornih rasporeda atoma i atomskih
grupa. Stereohemija se bavi ispitiva-
njem strukture molekula u tri dimenzi-
je.
stereoizomerija, izomerija u kojoj jedi-
njenja s istom molekulskom formulom i
istom funkcionom grupom imaju razli-
ite osobine koje se tumae razliitim
trodimenzionim (prostornim) raspore-
dom atoma ili atomskih grupa u mole-
kulima odgovarajuih jedinjenja.
stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja,
stereozomerija.
stereoskop, instrument pomou koga po-
smatrane slike postaju reljefne. Pri bi-
nokularnom posmatranju dve slike is-
tog predmeta snimljene iz dve take s
razmakom otprilike 6,2 cm dobija se po-
mou specijalne konstrukcije instru-
menta (prizme, soiva, ogledala i dr.)
prostorna, reljefna slika.
stereoskopska slika, slika s tri dimenzije
koja se dobija posmatranjem dva snim-
ka nekog predmeta pomou naroitog
aparata (stereoskopa).
stereoskopsko vienje, v. visus.
stereotaktika operacija, v. operacija.
stereotipija, uvek isto ponavljanje pokre-
ta ili reci. Znak katatone shizofrenije.
sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobi-
lokom smislu jeste predmet osloboen
svih mikroorganizama, kako patogenih
tako i saprofi
f
a, bilo u vegetativnom ili
sporogenom obliku; (2) neplodan.
sterilitet, neplodnost, nesposobnost za
oploenje (mukaraca) ili za zaee
(ena). Razlikuju se primarni i sekun-
darni sterilitet. Primarni sterilitet je
kada od poetka uspostavljanja polnog
optenja nije nikad dolo do oploenja.
Sekundarni sterilitet je kada naknadno
nastupe promene na polnim organima,
koje dovode do nesposobnosti za oplo-
enje ili za zaee.
sterilizacija, (1) proces koji dovodi do
otklanjanja ili unitavanja svih mikroor-
ganizama bez obzira da Ii su oni uzro-
nici zaraznih bolesti ili nisu. To se posti-
e obino pomou visokih temperatura,
a rede pomou drugih fizikih i hemij-
skih agensa. Tako se unitavaju klice
(patogene i nepatogene) i njihove spore
na instrumentima, u zavojnom materi-
jalu, operacionom rublju itd.; (2) postu-
pak kojim se neka ivotinja ili osoba ui-
ni sterilnom (ukopljenjem, podveziva-
njem semevoda odnosno jajovoda ili
rendgenskim zraenjem); s. magna, v.
therapia magna sterilisans; mehanika
s., uklanjanje mikroorganizama prela-
enjem tenosti kroz filtar koji je nepro-
lazan za mikroorganizme; produena
s., v. tyndalisatio.
sterilizacija kosmikog broda, postu-
pak kojim se unitavaju patogene i apa-
togene bakterije da bi se onemoguio
prenos mikroorganizama pomou letili-
ca na druga nebeska tela i obratno, tj.
kontaminacija nae planete sa vanze-
maljskim mikroorganizmima. Apsolut-
na sterilizacija je nemogua i ona se iz-
vodi fizikim i hemijskim sredstvima.
Kosmiki brod i delovi u brodu moraju
biti sterilisani u specijalnim aseptikim
sobama. Brod koji se sprema za lansira-
nje obavija se zatitnim omotaem koji
je neprobojan za vazduh da bi se sprei-
Ia kontaminacija iz vazduha i ovaj omo-
ta se odbacuje tek kada brod proe
kroz zemljinu atmosferu.
sterini, v. steroli.
sterkobilin, normalni uni pigment stoli-
ce koji nastaje oksidacijom sterkobili-
nogena.
757
sterkobilinogen stimulantni klimat

sterkobilinogen, uni pigment koji se
nalazi normalno u crevnom sadraju.
Sterkobilinogen nastaje redukcijom bi-
lirubina u tankom crevu uticajem enzi-
ma anaerobnih bakterija. Pored sterko-
bilinogena nastaju i mezobilirubinogen
i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezo-
bilirubinogen i urobilinogen se nazivaju
skupnim imenom urobilinogen.
sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u
stolici. V. porfirini.
sternalgija, sternalgija, bol u predelu
grudne kosti, est simptom stenokardi-
Je.
sternalna punkcija, v. punctio.
sternalni, grudnjani, npr. s. punkcija, s.
punktat, biopsija kostne sri iz grudne
kosti. V. sternum.
sternoschisis, sternoshiza, anomalija raz-
voja u kojoj postoji fisura grudne kosti.
sternotomia, sternotomija, operativno
uzduno prosecanje grudne kosti. Obi-
no se primenjuje kao pristup za hirur-
ke intervencije na srcu i velikim kr-
vnim sudovima.
sternum, grudna kost, grudnjaa, nalazi
se u sredini prednjeg zida grudnog
koa. Ima oblik kratkog maa i sastoji se
x
od tri dela: drka, tela i maolikog vrha;
(embr.) taka okotavanja trupa od 7.
fetalnog meseca do 10. meseca po roe-
nju; taka okotavanja drka od 7. fetal-
nog meseca; taka okotavanja maoli-
kog produetka od 3. do 20. godine.
steroidi, jedinjenja koja sadre ciklopen-
tanoperhidrofenantrenski ciklus: stero-
Ii, une kiseline, seksualni hormoni
(estrogeni, androgeni), kortikosteroidi,
kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo-
, genini i neki alkaloidi (solasodin); ana-
bolni s., dopunska terapija imobilisa-
nih neinficiranih preloma donje vilice;
skrauje vreme zarastanja za 10-12
dana.
steroidni hormoni, farmakologija, v.
farmakologija steroidnih hormona.
steroidna anestezija, v. anaesthesia.
steroli, policiklini, hidroaromatini alko-
holi koji sadre jezgro ugljovodonik-ste-
rana nastalog hidrogenacijom ciklopen-
tano-fenantrena. Steroli su jako rasp-
rostranjeni u biljnim i ivotinjskim or-
ganizmima. Vaniji steroli su: holeste-
rol, ergosterol, seksualni hormoni i dr.
Sin. sterini
stetoskop, slualica kojom se lekar slui
prilikom auskultacije (oslukivanja)
zvunih fenomena, poglavito u pluima
i nad srcem; fenendoskop, slualica
koja na delu koji se stavlja na bolesnika
ima bubnji (levak) s membranom.
steza (mii), v. constrictor, sphincter.
stibium, Sb, antimon, hemijski element,
spada u metaloide koji su po osobinama
izmeu metala i nemetala.
stibophenum, stibofen, organski prepa-
rat trovalentnog antimona, uspean u
leenju kala-azara, oboljenja bilharzia-
sis (schistosomiasis) i granuloma ingui-
nale; oficinalan je prema naoj farmako-
peji.
stidna kost, stidnjaa, v. pubis, os pubis.
Sin. preponska kost, preponjaa.
stidnica, v. vulva.
stidnjaki zastor, v. hotentotske kecelje.
stidnjaa, v. pubis, os pubis.
stidnjaka va, v. Phthirius pubis.
stigma (pi. stigmata), (1) mesto, taka,
udubljenje na koi; (2) meuelijski
prostor u endotelu kapilara; (3) karak-
teristian fiziki ili psihiki znak koji
omoguuje dijagnozu neke bolesti; de-
generativne s., uroene anomalije, kao
to su asimetrija lubanje, anomalije
usne koljke, zuba, sindaktilija, muca-
nje, razrokost i si. za koje se mislilo da
su znak degeneracije oveka.
stilbazinijum-jodid, anthelmintiko
sredstvo protiv askarisa i oksiura.
stilbestrol, skraeno ime za dietilstilbest-
rol, sintetski derivat stilbena estroge-
nog dejstva.
Stillova bolest, v. bolest.
stimulans, podsticajni, nadraajni, koji
drai, koji podstie, sredstvo koje drai
ili podstie funkcije pojedinih organa,
npr. pentazol je s. za vazomotorni cen-
tar i respiratorni centar.
stimulantia, nadraajni lekovi ili sred-
stva.
stimulantna klima, v. klimat.
stimulantni klimat, v. klimat.
758
stimulatori
stomatitis

stimulatori, interdentalni (stom.), drveni
koii slini akalicama", ili iljati ko-
nusi od gume ili plastike. Mogu biti pri-
vreni za drku etkice za zube. Slue
za ienje meuzubnih prostora i ma-
sau desni. Koriste se samo u sluajevi-
ma gde za njihovu primenu postoji do-
voljno prostora.
stimulus, nadraaj, svako sredstvo, radnja
ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili
trofiku reakciju nekog nadraljivog
tkiva. Svaka promena u okolini ive e-
lije ili u samoj eliji predstavlja nadraaj
za nju. Po svojoj prirodi nadraaji mogu
biti: mehaniki (npr. pritisak, ubod),
termiki (npr. niska ili visoka tempera-
tura), hemijski (npr. kiseline ili baze),
elektrini, nervni itd.
stipsa, v. alumen.
stomak, (gr. stomachos, eludac), v. gas-
ter.
stomatitis, zapaljenje sluznice usne dup-
lje kao samostalno oboljenje ili kao sim-
ptom nekog opteg oboljenja; s. allergi-
ca, eksudativni tip stomatitisa kao po-
sledica sukoba antigen-antitelo i dej-
stva medijatora reakcija koji se pri tome
oslobaaju. Antigeni su razliiti medi-
kamenti, kozmetiki preparati, sastojci
hrane, materijali za izradu protetskih
radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu
se javiti mehurii, a posle njihovog pr-
skanja se stvaraju erozije i ulceracije.
Jezik je esto zapaljen i jako uvean, a
belesnici se ale na peenje i bolove u
ustima; s. angularis, vale, zapaljenjski
proces praen stvaranjem naprslina i
krusta u uglovima usana usled infekcije
patogenim mikroorganizmima ili gljivi-
cama, nedostatka vitamina iz grupe B,
stvaranja nabora u uglovima usana i
snienja visine zagriaja (zbog gubitka
ili abrazije zuba, neprikladnih protez-
nih radova ili starosti), pojaanog lue-
nja pljuvake i dr. Sin. angulus infectio-
sus, perlche; s. aphthosa, aftozni sto-
matitis, eksudativno zapaljenje sluznice
usta s pojavom plitkih ulceracija koje
recidiviraju. Za njihov nastanak okriv-
ljuju se: infekcija (virusna i mikrobska),
alergija, lokalne iritacije, psihosomatski
faktori, poremeaji u digestivnom trak-
tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i
mnogi drugi faktori. Promene su u vidu
jednog ili vie plitkih, otro ogranienih
ulkusa, ukaste boje, pravilnog oblika,
ogranienih crvenim prstenom. Traju
jednu do dve sedmice i obino zarastaju
bez oiljavanja. Zbog bolova oteavaju
govor i vakanje. Lokalizuju se na razli-
itim mestima sluznice usta, ali nikada
na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin.
aphthae, aphthae simplex; s. bismutica,
promene na sluznici usta u hroninom
trovanju buzmutom. Desni su zapalje-
ne, a ivica im je pigmentovana u vidu
bizmutne linije, koja je sastavljena od
sitnih tamnosivih taaka. Ove linije se
stvaraju i na drugim delovima usta. Des-
ni krvare, a katkad su i bolne; s. epide-
mica, zoonoza, zarazno virusno obolje-
nje iz grupe eksudativnih stomatitisa s
oralnim i ekstraoralnim manifestacija-
ma. Sluznica usta je zapaljena, s mno-
gobrojnim mehuriima koji brzo prska-
ju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi
sama od sebe za desetak dana. Sin. sli-
navka, ap*s. erosiva infectiosa, zaraz-
ni erozivni stomatitis, na sluznici usta
pojavljuju se erozije koje su u poetku
bolesti male, a zatim se ire i mogu da
zahvate vee delove usne duplje. Erozi-
je su prekrivene pseudomembranama;
s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne
duplje s pojavom mehuria ispunjenih
serumom. Poto brzo prskaju, stvaraju
se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangre-
nozno raspadanje tkiva usne duplje s
mutilantnim promenama na licu. Javlja
se u iznurenih osoba, prvenstveno dece.
Na sluznici obraza pojavljuje se mehu-
ri koji brzo prska i pretvara se u ulce-
raciju. Nasuprot njoj, na koi obraza jav-
lja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infilt-
risano i u toku nekoliko dana poinje da
se raspada, ogoliujui kost i zube, koji
se razlabave i ispadaju. Postoji jak za-
dah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica,
herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice
usta eksudativnog tipa posle primarne
infekcije herpes simplex virusom.
Obolevaju najee deca do 6. godine i-
vota. Desni su zapaljene u celini, a po
sluznici usta razbacane su erozije i ul-
759
s to ma tody ni a strabismus

kusi nastali prskanjem prvobitno stvo-
renih mehuria. Jezik je esto obloen.
Regionalne limfne lezde su uveane i
bolne. Poinje povienom telesnom
temperaturom, glavoboljom i malaksa-
lou. Usled hipersalivacije i oteane
ishrane esta je dehidratacija organiz-
ma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je
simptomatska. Sin. gingivo stomatitis
herpetica acuta; s. medicamentosa, po-
sledica unoenja antigena (medikame-
nata) u organizam preosetljivih osoba,
bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s.
mercurialis, promene na sluznici usne
duplje u hroninom trovanju ivom.
Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici,
meuzubnim papilama i drugim delovi-
ma sluznice usta stvaraju se sivozelene
ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja
zuba. Luenje pljuvake je pojaano, ali
se oboleli ale na suenje usta i metalni
ukus. Izraeno je i podrhtavanje usana i
jezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicoti-
na; s. saturnina, saturnizam, promene
na sluznici usne duplje u toku hroni-
nog trovanja olovom. Ivica desni je siv-
kaste ili plaviaste boje ("olovni rub").
Desni atrofiu, pa se vratovi zuba ogoli-
uju. Zbog razaranja alveolarnog na-
stavka zubi se labave. Cesto je itava
sluznica usta zapaljena, a oboleli osea-
ju peckanje, metalni ukus u ustima i po-
jaano luenje pljuvake. Sin. olovni
stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice
usta nastalo kao posledica dejstva tok-
sikih materija, najee metaloida i
tekih metala. V. s. mercurialis, s. satur-
nina, s. bismutica; s. ulceromembrana-
cea, zapaljenje sluznice usne duplje i
krajnika s pojavom ulceracija ispunje-
nih nekrotikim masama i prekrivenih
lanim membranama (pseudomembra-
nama). Sin. Vensanova angina, Plaut-
Vensanova angina; s. venenata, v. kon-
taktna alergija, cheilitis venenata.
stomatodynia, stomatodinija, oseaj bola
na sluznici usta. V. glossopyrosis, stoma-
topyrosis.
stomatognatni sistem, organi i tkiva koji
uestvuju u funkcijama vakanja, guta-
nja, govora i percepcije.
stomatolog, osoba s diplomom Stomato-
lokog fakulteta, okvalifikovana za
praktian rad u stomatologiji. Specija-
listike discipline: deja i preventivna
stomatologija, ortopedija vilica, bolesti
usta i zuba, stomatoloka protetika,
oralna hirurgija i maksilofacijalna hi-
rurgija. Pravo na specijalizaciju se stie
posle jednogodinjeg obaveznog lekar-
skog staa i poloenog strunog ispita.
stomatologija, nauka koja se bavi proua-
vanjem, spreavanjem, dijagnostikova-
njem i leenjem bolesti, povreda i ano-
malija zuba, vilica i usta; deja s., grana
stomatologije koja se bavi prouava-
njem normalnih i patolokih zbivanja u
organu za vakanje, profilaksom, ranim
otkrivanjem i leenjem bolesti usta i
zuba u dece. Sin. pedodontia.
stomatoloki fakultet, visoka kola koja
se bavi obrazovnom, naunom i zdrav-
stvenom delatnou. Studenti drugoste-
pene nastave po diplomiranju stiu na-
ziv zubni lekar. Na fakultetu se oba-
vlja i treestepena nastava, specijaliza-
cija i drugi vidovi usavravanja zubnih
lekara.
stomatopyrosis, stomatopiroza, oseaj
^ peenja na sluznici usta. V. glossopyro-
sis.
stomodeum, stomodealna duplja, primi-
tivna nosno-usno-drelna duplja.
Stomoxys calcitrans, v. Musca.
stopalo, v. pes.
strabismus, strabizam, razrokost, anoma-
lija u poloaju onih jabuica, u kojoj se
linija vida jednog oka see u taki koju
fiksira, dok linija vida drugog oka ima
nepravilan poloaj (ispred, iznad, ispod
ili izvan fiksirane take); s. alternans,
kada postoji naizmenina razrokost, pri
emu se razrokost ispoljava na jednom,
pa zatim na drugom oku; s. apparens,
prividna razrokost; s. concomitans,
postoji kada su pokreti razrokog oka
normalni, odnosno funkcija onih mii-
a je ouvana, tako da razroko oko prati
pokrete oka koje je u normalnom polo-
aju; s. convergens, kada je razroko
oko okrenuto unutra; s. convergens
surso-adductorius, razroko oko je ok-
renuto unutra i istovremeno i na gore;
s. deorsum vergens, razroko oko je ok-
760
T
strabome trija streptokokna oboljenja

renuto na dole; s. divergens, razroko
oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dy-
namicus s. intermittens s. periodi-
cus, javlja se povremeno, pod odree-
nim uslovima; s. latens, v. heterophoria;
s. paralvticus, sem anomalije u poloa-
ju oiju, postoji i paraliza ili pareza o-
nih miia; s. sursum vergens, razroko
oko je okrenuto na gore; s unilateralis,
razrokost vezana samo za jedno oko; s.
verticalis, kada je ona jabuica pome-
rena nagore ili nadole.
strabometrija, merenje stepena odnosno
ugla razrokosti. Vri s pomou strabo-
metra, perimetra, Maddoxovog krsta,
sinoftora i drugih specijalnih metoda.
Stramonium, v. Folium Stramoniii.
strana, v. fades, latus.
strangulatio, (1) strangulacija, spreava-
nje prolaza kroz neki uplji organ spolj-
nim pritiskom; (2) uguenje ili zadavlje-
nje zbog onemoguenog prolaza vazdu-
ha u plua; (3) prekid krvotoka u nekom
delu tela zbog pritiska na krvne sudove;
s. funalis, stezanje vrata zamkom koju
aktivno zatee izvesna snaga, usled ega
nastaje poremeaj disanja, krvotoka i
ivane funkcije* S. f. se moe zavriti
smru i veinom je ubilaka.
strangulacijski ileus, v. ileus.
strangulomanija, seksualno uivanje u
tobonjem veanju erotskog objekta. U
takvih bolesnika gledanje stvarnog ve-
anja dovodi do snanog orgazma.
stratosfera, sloj vazduh iznad troposfe-
re, prostire se od 14 do 100 km. Tempe-
ratura u proeku -55
0
C. Nema vodene
pare ni oblaka.
stremen, stape, razvija se iz 2. krnog
luka.
streptobacil, naziv za vrste bacila koji se
javljaju u vidu ,nizova ili lania sastav-
ljenih od manjeg ili veeg broja tapia
koji su poredani vrhovima jedan uz dru-
gi. Ako posle deljenja dva mlada bacila
ostanu zajedno, onda se nazivaju diplo-
bacili, ako ostanu zajedno po vie bacila
povezanih meusobno na krajevima u
vidu lanca, onda se nazivaju streptobaci-
IL
Streptobacillus moniliformis, brojani-
asti streptobacil, uzronik primarnih
infekcija pacova i mieva, preko tih i-
votinja infekcija se prenosi na oveka.
Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia
multiformis, Streptotrbc muris.
Streptococcus, streptokoki, gram-pozi-
tivne okrugle ili ovalne klice; grupiu se
u krae ili due lance (streptos - ogrli-
ca). Prema antigenskoj grai (R.Lance-
field) podcijene su u 15 serolokih gru-
pa. Za oveka su najpatogenije hemoli-
tike streptokokne grupe A(96% obolje-
nja izazvano je streptokokima ove gru-
pe); oboljenje u ljudi izazivaju jo strep-
tokokne grupe C,G, i D. Patogenost viri-
dans grupe je relativno mala za oveka
(endocarditis lenta). Enterococcus
(Streptococcus grupe D) je normalni
stanovnik digestivnog trakta. Kada se
nae van njega moe da dovede do raz-
liitih patolokih procesa. U ljudi, pato-
gene vrste streptokoka izazivaju obolje-
nja invazivnog karaktera praena zapa-
Ijenjskim i gnojnim reakcijama: angine,
flegmone, meningitis i spru; posebna
oboljenja su arlah, crveni vetar; obolje-
nje alergike prirode; reumatsku groz-
nicu, glomerulonefritis i sterilne sekve-
Ie streptokoknih infekcija.
streptodermia, streptodermija, oboljenje
koe primarno izazvano streptokokima.
streptokinaza, streptodornaza, dva enzi-
ma dobivena iz kultura izvesnih sojeva
streptokoka, upotrebljavaju se (zajed-
no) za odstranjivanje zgruene krvi i fib-
rinskih, odnosno gnojavih eksudata na-
stalih usled traume ili zapaljenja.
streptokokna oboljenja, predstavljaju
veliku grupu vrlo razliitih bolesti, koje
izazivaju streptokoki. Mogu da obole
sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ula-
ze u domen veeg broja medicinskih
disciplina. Streptokokna oboljenja su
veoma esta: angina, otitis, arlah, erizi-
pelas, kona i respiratorna oboljenja,
granulomi zuba i dr. Mogua je senzibi-
lizacija organizma za streptokoke i poja-
va tekih promena na zglobovima, srcu
i bubrezima. Zbog toga je od velikog
znaaja blagovremena dijagnoza ovih
oboljenja, odnosno njihova terapija i
prevencija.
761
steptolizini
stroncij um

streptoUzini, hemolizim koje stvaraju
streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin
0 i S. Streptolizin O je antigene prirode
1 u inficiranom organizmu stimulie
proizvodnju antistreptolizina, koji ima
znaaja za dijagnozu streptokokne in-
fekcije.
streptolizinski titar (ASTO-reakcija), he-
molizinska aktivnost streptolizina izra-
ena je u jedinicama u ogledu sa sus-
penzijom zejih eritrocita. Streptolizin
0 kvantitativno se vezuje s O-antistrep-
tolizinom, antitelom koje se pojavljuje u
serumu osoba inficiranih streptokoki-
ma koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave
osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po
rast titra javlja se u reumatskoj groznici
1 drugih streptokoknih infekcija.
Streptomyces, rod koji se sastoji od pre
ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofit-
ske i veoma rairene u prirodi. Neke vr
ste slue za dobivanje antibiotika.
Streptomycimim, streptomicin, antibio-
tik dobiven iz Streptomyces griseus,
jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi
u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu
za leenje tuberkuloze i tularemije, a
moe se upotrebiti i za leenje gonoreje
(i nekih drugih infekcija u mokranim
putevima), nekih streptokoknih infekci-
ja, kuge i dr.
stresna policitemija, v. polycythaemia.
stress, stres, uticaj raznih spoljanjih i
unutranjih inilaca (traume, poroaj,
zraenje, fiziki rad, krvarenja, hirurke
intervencije, veliki napor itdL) na orga-
nizam, koji izaziva njegovu aktivnu odb-
ranu i prilagoavanje putem reakcije
adaptacije.
striae, strije, rastezi koe; tanke, prozirne,
modroruiaste strije ozbiljno pobuu-
ju sumnju na Kuingov sindrom. V. sy-
ndroma ushing.
striatus, prugast, npr. corpus striatum,
prugasto telo, siva masa u hemisferi ve-
likog mozga.
strictura, striktura, jaka suenost cevastih
organa koja dovodi do poremeaja pro-
laznosti zjapa; anularna s., prstenasto
suenje cevastog organa; funkciona s.,
v. spazmodina striktura; histerina s.,
spazmodina striktura koja se via u
histerinim napadima na jednjaku;
kontraktilna s., striktura koja moe da
se proiri, ali koja se ponovo vraa u
svoje prvobitno stanje; neprolazna s.,
suenje koje ne dozvoljava prolaznost
bilo kakvom instrumentu; organska s.,
suenje koje nastaje usled anatomskih
promena na kanalu ili oko njega; oilj-
na s., striktura koja nastaje usled oilj-
ka na cevastom organu posle operacije
ili traume; spazmodika s., striktura'
koja nastaje usled miinog spazma na
nekom cevastom organu, npr. spazmo-
diki ileus. Sin. funkciona striktura;
sraslinska s., nastaje usled trakaste
strikture koja zauzdava ili premouje
cevasti organ prekidajui ili smanjujui
prolaznost njegovog lumena.
stridor, ujno disanje u vidu itanja, zvi-
danja, struganja, nastaje zbog suenja
gornjih disajnih puteva; s. congenita-
Hs, respiracijski um usled suenja lu-
mena larinksa iz raznih uroenih razlo-
ga (dijafragma larinksa, nedovoljna raz-
vijenost larinksnih hrskavica) ili priti-
sak timusa na traheju; s. dentium, v.
bruxismus; s. laryngis, respiracijski
um koji se stvara u grkljanu usled sue-
nja njegovog zjapa (tumor, flegmona,
strano telo itd.).
stridorozan, to je u vezi sa stridorom,
npr. stridorozno disanje, strikturotom,
specijalni no koji slui za prosecanje
nekih striktura.
stripper, striper, hirurki instrument koji
slui za isecanje vene. Sastoji se od e-
line savitljive ice s glavicom ili kolu-
tom za izguljivanje vene najednom kra-
ju i vodiem na njenom drugom kraju.
stroboskopija grkljana, posmatranje
kretanja glasnica prilikom fonacije s na-
roitim ureajem koji isprekidano os-
vetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji
pregledano lice proizvodi u grlu. Usled
takve sinhronizacije posmatrau izgle-
da da se glasnice kreu usporenom
kretnjom koja doputa analizu pokreta.
stroncijum radioaktivni, (
89
Sr i
90
Sr) na-
staje pri nuklearnoj eksploziji; vrlo su
opasni, naroito
90
Sr, jer se usled dugog
veka zadrava u kostima i emituje beta-
762
Strongyloides stercolaris struma

zrake ije dejstvo izaziva radijaciona ob-
oljenja u organizmu.
Strongyloides stercoralis (Nematoda),
parazitni crv koji ivi u tankom crevu
oveka. enka polae jaja iz kojih od-
mah izlaze larve, te se sa stolicom izba-
cuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj
sredini ili infektivne larve ili odrasli
mujaci i enke, koji se oploavaju i en-
ke nose jaja koja ponovo daju infektivni
larve ili nove mujake i enke. Infektiv-
ne larve prodiru u novog domaina sa
zagaenom hranom i vodom ili kroz
kou, pa putem krvotoka, plua, bron-
ha, dunika i jednjaka dospevaju u tan-
ko crevo, gde od njih postaju enke.
strongyloidosis, strongiloidoza, obolje-
nje koje izaziva parazit Strongyloides
stercoralis. Ispoljava se povremenim
prolivima s digestivnim poremeajima i
zapaljenjem tankog creva.
strongylosis, strongiloza, infekcija parazi-
tima roda Strongylus (Nematoda).
Strophanthidin, strofantidin, genin gliko-
zida strofantina.
Strophanthinutn, strofntin, raniji naziv
za glikozide koji t nalaze u semenu af-
rikih biljaka roda trophanthus (S.
Kombe, S. gratus, S. hispidu) i kori dr-
veta Acocanthera Ouabaio. Danas se,
ee, nazivaju strofantozidima. V.
Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G.
v. Ouabainurnl S*K, v. S.K.
Strophanthosidum K, strofantozid K,
oiena smesa glikozida Iz iemena bilj-
ke Strophanthus. Komb, Amorfan pra-
iak, gorka ukusa, dosta se teko rastva-
ra vodi* Deluje kardiotonino slino
glikozidima digitlii, ali mu dejstvo
bre nastupa i krae traje od dejstva gli-
kozida digitalisa. Daje se samo intra-
venski. Sin. Strophathinum K, amorfni
strofantin, Prema naoj farmakopeji ofi-
cinalni su ouabain (Ouabainum) i stro-
fantozid K (Strophanthosidum K).
Strophanthus gratus, jedna od vrsta stro-
fantusa. Sadri glikozid g-strofantin,
koji se upotrebljava kao kardiotoniko
sredstvo. V. Ouabainum; S. Komb, vr-
sta strofantusa iz ijeg se semena dobi-
va k-strofantin. V. Strophanthosidum K.
Strophantosidum G, v. Ouabainum.
strophulus, strofulus, dermatoza ranog
detinjstva; javlja se u naletima i traje
vie meseci ili godina. Karakterie se
naglom pojavom i brzom regresijom ur-
tikarne osnove, na kojoj se stvaraju cr-
venkaste, tvrde papule, veliine soiva,
koje se odravaju desetak dana, neki
put s mehuriima u centru. Postoji jak
svrab, usled ega nastaju ekskorijacije
na promenama. Najei uzrok su ujedi
insekata. Sin. urticaria chronica infan-
tum.
strukturalizam, psiholoka kola
(Wundt) koja prouava svesno iskustvo
i u njemu elementarne sastavne delove,
oseaje, oseanja, slike seanja.
strukturni geni, geni koji upravljaju mo-
lekulnom strukturom proteina i prema
tome i enzima. Vie strukturnih gena
bliskih jedni drugima ine specifinu
sekvencu ija je funkcija da stvara m-
RNK transkripcijom njihove sopstvene
sekvence DNK.
struma, (1) nezapaljenjsko poveanje lez-
da s unutranjim luenjem; (2) obino
se pod s. podrazumeva poveanje tireoi-
deje, guavosti, gua. Poveanje ti-
taste lezde esto se javlja endemijski,
naroito u planinskim krajevima (ende-
mijska guavost) istovremeno s ende-
mijskim kretenizmom. Etiologija gua-
vosti nije jo definitivno razjanjena.
Meu mnogobrojnim teorijama najbo-
lje se sve do danas odrala teorija o ne-
dostatku joda u vodi za pie; s. aber-
rans, poveanje akcesorne tireoideje; s.
adenomatosa, vorovi adenoma u ti-
reoideji; s. Basedowi, parenhimatozna
s. s papilarnom proliferacijom epitela
mekova i skupinama limfoidnih elija.
Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. ba-
sedowificata, bazedovifikovana s., s.
koja dobiva karaktere Bazedovljeve s.
(npr. koloidna gua s pojavom Bazedov-
ljeve bolesti); s. calculosa predstavlja
kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna
s., vrlo est oblik poveanja tireoideje
kao posledica proirenja mekova i na-
gomilavanja koloida u njima; s. cystica,
cistina s., pojava cista u poveanoj te-
reoideji, obino u koloidnoj; s. endemi-
a, endemijska s., parenhimatozna ili
763
strumectomia subduralni prostor

koloidna s. koja se pojavljuje endemijs-
ki; s. endothoracica, intratorakalna s.,
s. koja se nalazi retrostrnalno ili ret-
roklavikularno. Ako potie od istmusa
titaste lezde, nalazi se ispred traheje i
krvnih sudova, a ako potie od jednog
od njenih renjeva, obuhvata krvne su-
dove i zavlai se iza njih; s. epidemica,
epidemijska s., koja se razvija u vidu
epidemije u kasarnama i internatima,
verovatno zbog nestaice joda u vodi za
pie ili zbog specifine reakcije; s. fib-
rosa, fibrozna s., s. u kojoj poveanje
dolazi zbog prisustva umnoenog veziv-
nog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v.
parenchymatosa; s. intercarotica, sin.
paraganglioma intercaroticum; s. lipo-
matosa suprarenalis, v. hypernephro-
ma; s. lymphatica, s. u lica s timusno-
limfatinom konstitucijom; s. lympho-
matosa, Hashimotoova bolest, istovre-
meno poveanje limfocitnog tkiva po-
red pojave fib roe i atrofikih promena
u titastoj lezdi; s. maligna, karcinom
tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa;
s. parenchymatosa, parenhimatozna
s., poveanje tireoideje koje je prouzro-
kovano umnoavanjer"; epitela i mekor
va, koji sadre vrlo malu koliinu koloi-
da. Mogua je bazedovifikacija; s. pira-
midalis, poveanje piramidnog renja
tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., po-
veanje (hiperplazija, adenom) hipofize;
s. retrosternalis, strumozno poveanje
tireoideje, koja se podvlai pod grudnu
kost; s. vasculosa, vaskulozna s., pove-
anje tireoideje usled umnoenja i pro-
irenja krvnih sudova.
strumectomia, strumektomija, operacija
kojom se odstranjuje vei deo titaste
lezde u guavosti ili hipertireozi; s. to-
tali, odstranjivanje ele titaste lezde
u malignim tumorima ove lezde. V.
strumectomia.
strumiprivus, strumiprivan, ono to je
posledica uklanjanja titaste lezde,
npr. cachexia strumipriva, myxoedema,
tetania strumipriva.
strumitis, zapaljenje strume (v. tamo),
obino negnojnog karaktera.
strunaste vezice (chordae tendineae) po-
tiu s vrhova papilarnih miia, pa se
pripajaju za obod opnastih zalistaka srca
(valvulae cuspidales).
Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje
nadraajno na centralni nervni sistem,
naroito na njegovu refleksnu razdra-
Ijivost. Oficinalan je prema naoj farma-
kopeji. Danas se retko upotrebljava (ug-
lavnom u akutnom trovanju barbitura-
tima).
Strychninum, strihnin, jedan od alkaloi-
da iz semena biljke Strychnos mix vomi-
ca (Loganiaceae). Upotrebljava se,
najee, u obliku nitrata (Strychnini
nitras).
stub, v. columna,
Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. sy-
ndroma.
stvaranje kapa, v. kapa formacije.
stvaranje rozeta, v. rozeta.
sub-, u slo. oznaava da je neto ispod,
blizu, skoro ili umereno, npr. sublingua-
lis, podjezini; subfebrilis, supfebrilan,
umereno febrilan; subtropicalis, skoro
tropski.
subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas
ventriculi.
subakutni sklerotiui leukoencefali-
tis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Do-
ring i Dowsonov inkluzioni encefalitis).
Teko zapaljenje mozga verovatno izaz-
vano sporim dejstvom virusa morbila.
V. spori virusi.
subalpska klima, v. klimat.
subarahnoidni prostor, v. cavum suba-
rachnoidale.
subclavian steal syndrome (engl.), v. sy-
ndrome.
subclavicularis, supklavikularan, po-
tkljunjani, koji se nalazi ispod klju-
njae.
subclavius, potkljunjani, npr. a. subcla-
via, potkljunjana arterija.
subconjunctivalis, supkonjunktivalan, is-
pod konjunktive (injekcija, krvavljenje i
dr.).
subcorticalis, supkortikalan, potkorni;
(1) koji se odnosi na delove ispod kore
nekog organa; (2) koji se odnosi na de-
love ispod modane kore.
subduralni prostor, cavum subdurale,
prostor izmeu tvrde i pauinaste mo-
danice.
764
subendokarni infarkt miokarda
sudamina

subendokarni infarkt miokarda, v. in-
farctus myocardii.
subicterus, subikterus, vrlo slabo izrae-
na utica, koja se najbolje vidi na sklera-
ma i mekom nepcu.
sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja
polnog nagona drugim ciljevima; (2) di-
rektan prelaz iz vrstog u gasno agregat-
no stanje, npr. jod koji je vrst pri zagre-
vanju se pretvara u jodnu paru koja hla-
enjem ponovo prelazi u vrsto stanje.
sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merku-
rihlorid, hlorid dvovalentne ive, Hy-
drargyrum bichloratum corrosivum;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se, u obliku rastvora, za
dezinfekciju ruku.
subluxatio, subluksacija, nepotpuno ia-
enje u kome zglobni okrajci delimino
ostaju u kontaktu; s. articulationis
tempo romandibularis, subluksacija
donjovilinog zgloba, nepotpuna dislo-
kacija ovog zgloba; s. lentis, poremeaj
poloaja soiva, kada je zonularni apa-
rat soiva delimino pokidan. Prednja
komora je nejednake dubine, duica
podrhtava pri pokretima oka (iridodo-
nesis). Uzroci: tupa povreda, uroena
slabost ili degenerativne promene zo-
nularnog aparata. V. iridodonesis.
submandibularis, koji lei ispod donje vi-
lice.
submaxillaris, koji lei ispod gornje vili-
ce.
suboccipitalis, subokcipitalan, potpoti-
Ijaan, npr. n. suboccipitalis, potpoti-
Ijani nerv.
subokcipitalna injekcija, v. injekcija.
subokcipitalna punkeija, v. punctio su-
boccipitalis.
subperiostalan, ispod pokosnice (perios-
ta).
subperitonealis, subperitonealan, potpe-
ritonealni, koji se nalazi ispod zidnog
lista trbune maramice (peritoneum).
Subperitonealni prostor male karlice
nalazi se izmeu zidnog lista peritoneu-
ma i poda male karlice.
subphrenicus, subfrenian, potpreani,
npr. recessus subphrenicus, potprea-
ni pag.
subpleuralis, subpleuralan, podmarami-
ni, koji se nalazi ispod zidnog listia
plune maramice (pleura), npr. sub-
pleuralni prostor, prostor koji se nalazi
izmeu zidnog lista plune maramice i
preage.
subretinalan, poloen ispod retine, izme-
u retina i horioideje.
substantia, supstancija, supstanca, tvar, u
herniji izraz koji oznaava poseban vid
materije. Supstancija moe biti sastav-
ljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs
itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s.
alba, bela masa mozga i kimene mo-
dine, sastoji se od produetaka nervnih
elija; s. corticalis ili cortex, kora; s.
corticalis renis ili cortex renis, kora
bubrega, deo bubrega ispod fibrozne
ahure i izmeu Malpighijevih pirami-
da (sr bubrega); s. eburnea, v. denti-
num; s. grisea, siva supstancija mozga i
kimene modine, sastoji se od nervnih
i neuroglijskih elija; s. medullaris ili
medulla, sr; s. medullaris renis ili
medulla renis, sr bubrega, sastoji se
od Malpighijevih piramida, iji su vrho-
vi uvueni u bubrene aice; s. ossea
dentis, v. cementum.
substernalis, supsternalan, podgrudnja-
ki, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr.
supsternalni bol, karakteristian za ste-
nokardiju.
subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iota-
Us.
subungualis, subungvalan, podnokatni,
koji se nalazi ispod nokatne ploe.
Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatia-
zol, sulfonamidski preparat u koga je u
sulfonamidsku grupu uveden tiazolski
prsten, a u aminogrupu ostatak ilibar-
ne kiseline. Malo se resorbuje iz creva,
te slui u leenju crevnih infekcija.
succulentus, sukulentan, soan, oznaka
za tkiva koja sadre vie tenosti nego
to obino imaju.
succussio Hippocratis, ujno zapljuski-
vanje metalnog prizvuka, uje se prili-
kom potresa grudnog koa u bolesnika,
koji u pleurskoj duplji imaju tenost i
gas (hydropneumothorax, pyopneu-
mothorax).
sudamina, supkornealni mehurii izvod-
nih kanalia znojnih lezda, koji sadre
765
Sudeckova atrofija
Sulfamethoxypyridazinum

znoj; nastaje usled naglog luenja znoja
u izvesnim febrilnim stanjima ili hiper-
termiji. Promene su kratkotrajne, a za-
vravaju se perutanjem.
Sudeckova atrofija, v. atrofija.
sudor, znoj, znojenje, bistra tenost svoj-
stvena mirisa, slana ukusa, koju lue
znojne lezde. Normalno, znoj je alkalne
reakcije, ali, pomean s lojem koji lue
lojne lezde, on je kiseo. Znoj sadri na-
trijum-hlorida, holesterola, masti i mas-
nih kiselina, i tragove belanevina, ure-
je i drugih jedinjenja.
sudorifera (remedia), sredstva koja pro-
uzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica.
sudovnjaa, v. chorioidea.
suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija
krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi is-
pod neke slobodne povrine; s. cutis,
krvni podliv koe; s. mucosae, krvni
podliv serozne opne. Pod sufuzijom
podrazumeva se obiman podliv. V. su-
gillatio.
sugestibilnost, podlonost sugestiji. V.
sugestija.
sugestija, pojava da se misli, donoenje
zakljuaka, odluka, vrenje radnji KsI.
nameu samom sebi (autosugestija) ili
drugome (heterosugestija) recima ili
drugim pogodnim postupcima (isklju-
ujui komandovanje) bez ikakvog pre-
thodnog obrazloenja, rasuivanja i kri-
tike. V. hypnosis.
sugestivna terapija, v. therapia.
suicida, samoubica, osoba koja je izvrila
samoubistvo ili je pokuala da ga izvri.
V. suicidium.
suicidium, suicid, samoubistvo, svojevolj-
no oduzimanje ivota samom sebi. Po-
nekad moe biti izraz naroitih naklo-
nosti ili ak duevnih poremeaja: ten-
tamen suicidii, pokuaj samoubistva.
sujedac, v. comedo.
sulcus, leb, npr. sulcus costae, leb reb-
ra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, leb
oko zuba ogranien sa poljne strane
unutranjim epitelom slobodne gingive,
a s unutranje strane povrinom zuba.
Dno mu ini koronarni kraj epitelnog
pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iz-
nosi proseno oko 2 mm, a moe da va-
rira od O do 6 mm. V. dep, gingivalni; s.
gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s.
subtarsalis, leb na tarzusu gornjeg
kapka u kome se najee zadravaju
strana tela.
Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfona-
midski preparat u iju je sulfonamidsku
grupu uveden ostatak siretne kiseline.
Upotrebljava se u leenju infekcija
mokranih puteva. Prema naoj farma-
kopeji oficinalan je sulfacetamid-natri-
jum (Sulfacetamid-Natrium), koji se
upotrebljava u obliku kapi za oi.
Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamid-
ski preparat, u ijoj je sulfohamidskoj
grupi jedan vodonik zamenjen pirimi-
dinskim prstenom; oficinalan je prema
naoj farmakopeji.
Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin),
sulfonamid koji se brzo resorbuje iz di-
gestivnog trakta a sporo eliminie pre-
ko bubrega; oficinalan je prema naoj
farmakopeji.
Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo eliminie bubrezima.
Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo eliminie preko bubre-
ga; oficinalan je prema naoj farmako-
peji.
Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfo-
namidski preparat u ijoj je sulfonamid-
skoj grupi jedan vodonik zamenjen gua-
nidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te
se upotrebljava za leenje crevnih in-
fekcija (na primer, bacilarne dizenteri-
je). '
Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od
sulfonamidskih preparata u ijoj je sul-
fonamidskoj grupi jedan vodonik zame-
njen metil-piridinom; oficinalan je pre-
ma naoj farmakopeji.
Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfona-
midski preparat u ijoj je sulfonamid-
skoj grupi jedan vodonik zamenjen di-
metil-pirimidinom.
Sulfamethoxypyridazinum (sulfametok-
sipiridazin), sulfonamid koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta, a sporo
eliminie preko bubrega; oficinalan je
prema naoj farmakopeji.
766
sulfamidi
sulfonamidi

sulfamidi, v. sulfonamidi.
sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu
primenu. sulfanil-amid, sulfonamid
koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli-
minie preko bubrega.
sulfanilurejski derivati, raznorodna he-
mijska jedinjenja kojima je zajedniko
svojstvo da potiu od sulfanilureje (he-
mijska karakteristika im je -SO
2
-
NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju
poviene vrednosti glikoze u krvi (v.
glycaemia), koriste se vrlo iroko kao
lekovi u leenju eerne bolesti (v.
tamo), v. i antidijabetik.
Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo izluuje preko bubre-
ga; oficinalan je prema naoj farmako-
peji.
sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli-
minie preko bubrega.
Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od
sulfonamidskih preparata u ijoj je sul-
fonamidskoj grupi jedan vodonik zame-
njen piridinskim prstenom. Danas je,
praktino, naputen.
Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamid-
ski preparat u iju je sulfonamidsku
grupu uveden tiazolski prsten. Danas je,
praktino, naputen.
sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4.
Mogu biti kiseli, kao to je natrijum-bi-
sulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat,
NaHSO4, i neutralni, kao to je natrijum
sulfat, Na
2
SO4.
sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobi-
nemija, prisustvo sulfhemoglobina u
krvi.
sulfhemoglobin, degradacioni proizvod
hemoglobina nastao dejstvom sumpor-
vodonika na hemoglobin.
sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa
-SH izvedena iz HzS, analogna je hid-
roksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidril-
nom grupom imaju redukcione sposob-
nosti i ulaze u sastav bioloki vanih re-
doks--sistema (npr. cistein-cistin, oksi-
dovani i redukovani glutation itd.).
sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli
vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili
sumpor-vodonine kiseline, npr fern
sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se
u prirodi kao rude.
sulfin-pirazon, jaka organska kiselina
spreava reapsorpciju mokrane kiseli'
ne u bubrenim kanaliima; upotreblia
vae u leenju gihta (ali ne u fazi akut
nih napada).
l

sulfiti, soli sumporaste kiseline H
2
SO
3
Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi'
sulfit, NaHSO
3
, i neutralni, kaoTo ie
natrijum-sulfit, Na
2
SOa.
J

sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v
tamo).
v

sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli
minie preko bubrega.
sulfonamidi, grupa hemioterapijskih
sredstava koji u svom sastavu imaiu
benzinski prsten sa sulfonamidskom
grupom (-S02NH2) u para-poloab
prema amino-grupi (-NH
2
), i
u

koji
^ je
jedan vodonik iz sulfonamidske grupe
zamenjen nekom grupom (npr tia
zolskom, pirimidinskom, guan'idin
skom), a u nekima je i vodonik u amino
grupi zamenjen (npr., ostatkom ilibar
ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte
riostatino na razne patogene klice
(streptokoki, gonokoki, meningokoki
pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente'
rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried
landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi
trahoma i lymphogranuloma i jo neki
mikroorganizmi), zbog ega se upotreb
ljavaju u leenju infekcija izazvanih
ovim klicama. Ponekad, ovi preparati
mogu izazvati i toksike pojave (cijano-
zu, albummuriju, hematuriju,
anu
rij
u
hemohtiku anemiju, agranulocitozu'
muku, povraanje, vrtoglavicu, ospe na
koi i dr.). U grupi sulfonamida spadaiu-
sulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol'
sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin'
sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol ft
a
'
lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa
zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi
metoksin, sulfametoksipiridazin, a une-
koliko i sulfamilon.
767
sulfoni sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za leenje lepre.
sulfur, S., sumpor, hemijski element, ne-
metal, uto, vrsto telo. Vaan bioele-
ment Njegova jedinjenja igraju vrlo va-
nu ulogu u praktikom ivotu. Sumpor
je kao takav indiferentan za organizam,
ali u crevima i na koi prelazi u vodonik--
sulfid ili alkalne sulfide koji lokalno
drae. Tako, sumpor deluje kao blago
laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid,
koji se u crevima stvara od sumpora,
podstie peristaltike pokrete. Spolja
se upotrebljava u obliku masti (obino
s nekom alkalnom supstancijom) kao
paraziticid u ugi (jer nastali alkalni sul-
fidi rastvaraju opne parazita i njegovih
jaja) i u seboroikim promenama na
koi; S. depuratum, isprani sumpor iz
koga su odstranjene primese arsena.
Upotrebljava se uglavnom kao blago
laksantno sredstvo (nalazi se u sastavu
Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i
spolja, protiv uge i seboroikih obolje-
nja; S. praecipitatum, staloeni sum-
por, sumporno mleko. Slui za izradu
Unguentum sulfuris alcalinum, koji se
upotrebljava u leenju uge. Sulfur
praecipitatum se upotrebljava u oblikiT
suspenzije u ulju intramuskularno u
nespecifinom leenju raznih hroni-
nih bolesti (reumatizam zglobova, ad-
neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub-
limatum, sublimovani sumpor, sum-
porni cvet. Slui za izradu S. depura-
tum, a upotrebljava se i umesto ovoga,
ali samo spolja, u dermatologiji. Sin.
Flores sulfuris.
sumanute ideje, pogrene misli, shvata-
nja, pojmovi, nastali na bolestan nain i
koji se ne mogu ispraviti ubeivanjem i
logikom. (Bolesnik se bori za pobedu
sumanute ideje, za razliku od prisilne
ideje protivu koje se bori uviajui nje-
nu besmislenost). V. sumanutost; kata-
timna s. i., sumanuta ideja nastala kao
posledica jedne jedine efektivno snano
obojene misli ili predstave (kompleksa).
V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanu-
ta misao nastala pod uplivom raspolo-
enja koje vlada obolelim. Npr., melan-
holiar pesimistiki prima i objektivno
vesele stvari.
sumanutost, bolesno duevno stanje neke
osobe koje se odlikuje prisustvom su-
manutih ideja.
sumpor, v. sulfur.
sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i ki-
seonika sastava SOa, bezbojan gas, ot-
rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Po-
staje u toku gorenja sumpora na vazdu-
hu. S vodom daje sumporastu kiselinu.
Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fo-
silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji
ga sadre od 0,5 do 11%. Nalazi se u vaz-
duhu industrijskih naselja i za'vreme lo-
enja u ostalim. Osea se u koncentraciji
3-5 mg/m
3
, najei je zagaiva vaz-
duha, oteuje respiratorni sistem, pri
resorpciji deluje depresivno na elijski
metabolizam, dozvoljene granice su
0,15 mg/m
3
.
sumporenje, najstarija metoda za unita-
vanje razne gamadi, insekata i raznovr-
snih tetoina, naroito pacova. Pri
sumporenju se stvara gas sumpor-diok-
sid, koji dejstvuje sigurno insekticidno.
Sumporenje se sprovodi paljenjem
sumpornog cveta, pri emu se stvara
gas SOz ili upotrebom istog bezvodnog
i tenog S02 komprimovanog u gvozde-
nim bombama.
sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum.
sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum.
sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum.
sumporovite vode, v. voda.
sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i
vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas,
svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja)
samo pri malim koncentracijama. U ve-
im koncentracijama paralie receptor-
ne elije olfaktornog ivca u nosu te
izostaje svojstven miris, to je od osobi-
tog znaaja u mnogobrojnim trovanji-
ma. Dobija se delovanjem kiselina na
sulfide rastvorljive u kiselinama. Sree
se pri mnogim tehnolokim procesima,
a trovanja su najea pri preiavanju
jakih mineralnih kiselina u toku preci-
pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS,
prerade raznih jedinjenja koja sadre
sumpora (npr. barijum-sulfata), u he-
mijskim operacijama u kojima se kiseli-
nama deluje na metale koji sadre sum-
pora, u izdvajanju bakra od nikla i ko-
768
sumrano slepilo
suppositoria anali a

balta, u preiavanju arsena i bronzo-
vanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja
sadri sumpora, u toku fabrikacije ve-
take svile i dr. Ima ga u gradskoj kana-
lizaciji, isparava iz voda eerana, piva-
ra, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fab-
rika za preradu koe. Nepreien ace-
tilen moe ga sadravati u veim kolii-
nama. Javlja se naroito u rudnicima
uglja pri truljenju drveta i drugih or-
ganskih materija. U tekstilnoj industriji
opisana su trovanja pri bojenju i tam-
panju sumpornim bojama. Mogua su
trovanja i pri preradi gume, papira i fil-
mova. Dejstvo mu je na organizam: u
manjim koncentracijama lokalno (irita-
tivno) a u veim opte (toksiko). Rast-
vori sumpor-vodonika mogu na koi
izazvati crvenilo i razne ekcematozne
prornene s papulama i vezikulama, a
katkad i gnojna oboljenja koe. Dejstvo
mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfa-
ta, koji nastaju na sluznicama, odakle se
resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s
gvoem (citohromoksidaze), te oteava
disanje tkiva. Akutna trovanja su
najee praena znacima: tekim gla-
voboljama, nesvesticama, velikom ma-
laksalou praenom hladnim znojem,
miozom, odnosno midrijazom, zatim,
gaenjem, povraanjem, kolikom, psi-
homotornim nemirom, ponekad s halu-
cinacijama. Grevi i koma esto se zavr-
avaju letalno. Subakutni oblik je
najei oblik trovanja. U njemu se svi
navedeni znaci akutnog trovanja, osim
kome i kolapsa, javljaju u blaem obli-
ku. Moe doi do plunog edema. Hro-
nina trovanja se od mnogih osporava-
J
u
-sumrano slepilo, v.
hemeralopia.
sumrano stanje, stanje izmenjene svesti
pri kome je ona jako suena. Obino je
praeno strahom, naglo nastaje i naglo
prestaje. Sumrano stanje se najee
via u epilepsiji.
sunanje, v. therapia.
superaciditas, superaciditet, v. hyperaci-
ditas ventriculi.
supercilium, obrva, vea. Kono-miino
ispupenje iznad gornjeg kapka, obras-
lo kratkim venim dlakama.
superextensio, superekstenzija, preko-
merno opruenje, prekomerno isteza-
nje.
superfetatio, superfetacija, ponovno op-
loenje. Oploenje vie jaja u razliito
vreme iz razliitih ovulacionih perioda.
superfoecundatio, superfekundacija, op-
loenje (pri odvojenim seksualnim akti-
ma) vie jaja koja sazru i bivaju izbaena
iz jajnika za vreme jedne ovulacije.
superimpregnacija, impregnacija s vie
spermatozoida, kada u jaje u toku pro-
cesa oploenja prodre vie spermato-
zoida.
superinfectio, superinfekcija, ponovna
infekcija nekom novom inokulacijom
istog prouzrokovaa, koji je u nje ve
izazvao odgovarajuu bolest, ili infekcija
klicama rezistentnim na antimikrobs-ku
terapiju, primenjenu u infekciji koja ve
postoji.
superior, gornji, npr. margo superior, gor-
nja ivica.
superpositio, superpozicija, poloaj pre-
ko ili iznad neeg drugog, pokrivanje.
supfebrilna temperatura, v. febris.
supinacija, v. supinatio.
supinatio, supinacija, izvrtanje upolje
podlaktice ili stopala. U supinaciji pod-
laktice radijus i ulna su paralelni. U su-
pinaciji stopala ono se oslanja na spolj-
nu ivicu, a taban je okrenut unutra.
supinator, izvrta, musculus supinator,
mii izvrta.
supkapsularan, poloen ispod ahure
kristalnog soiva.
supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija.
suppositoria analia, crevni (analn!) epi-
i, vrsti lekoviti preparati koninog ob-
lika, dugi 2-4 cm, iroki 1-1,5 cm, a teki
1-3 grama. Kao osnovna masa ,slue
Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrira-
na vegetabilna ulja i polusintetski spo-
jevi koji sadre meavinu monogliceri-
da i diglicerida. U ovu osnovnu masu
dodaju se lekovi. Stavljaju se u mar; s.
haemorrhoidalia, crevni epii koji se
upotrebljavaju protiv uljeva i obino
sadre neke adstringentne i antisepti-
ke supstancije; s. vaginalia, v. globuli
vaginales, vagitoria.

49 Medicinski leksikon
769
suppositorium sutura

suppositorium, supozitorijum, epii.
Prema naoj farmakopeji supozitorije
su lekoviti preparati kominog, kuglas-
tog, jajastog ili valjkastog oblika, koji
slue za uvlaenje u otvore tela (mar,
vagina, nos ili uho). Na obinoj tempe-
raturi su vrste, a na telesnoj tempera-
turi se tope. Supozitorije se izdaju uvije-
ne u votanu hartiju, a one koje sadre
neku higroskopnu supstanciju, uvijene
u staniol; pre upotrebe treba skinuti
votanu hartiju odnosno staniol. V. sup-
positoria analia, vagitoria, globuli vagi-
nales.
suppressio, supresija, (med.) potiskiva-
nje, naglo zaustavljanje neke fizioloke
funkcije. U psihoanalizi znai potiskiva-
nje neke elje, nagona ili misli.
suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnoja-
vanje, inflamatorni proces u kome se
stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapa-
Ijenjski proces koji nije izazvan bakteri-
jama, ve sterilnim hemijskim materija-
ma (terpentinsko ulje, petroleum itd.).
V. abscessus, fiksacioni apsces.
suppurativus, supurativan, gnojan, za-
gnojen.
supra, predmetak koji u sloenicama oz^
nauje daje neto iznad, npr. musculus
supraspinatus, nadgrebeni mii.
suprakondilni prelom, v. prelom.
supraorbitalis, supraorbitalan, npr. mar-
go supraorbitalis, gornja ivica orbite.
suprarenalis, suprarenalan, nadbubre-
ni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbub-
rena lezda.
supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa
supraspinata, nadgrebena jama na za-
dnjoj strani lopatice.
supraventrikulska tahikardija, v. tachi-
cardia.
supremus (superl.), najvii, najgornji, npr.
linea nuchae suprema, najvia potilja-
na linija.
supresija, u genetici, obnavljanje izgublje-
ne genske funkcije, ponovnom pojavom
mutacije na tom ili nekom drugom
genu. V. intragenska i intergenska supre-
sija.
supresijska mutacija, v. intergenska sup-
resija.
supresorne elije, subpopulacija T-limfo-
cita koja ima supresornu ulogu u imu-
nim reakcijama. Nedostatak supresor-
nih elija moe da bude uzrok autoimu-
nih oboljenja.
supstancija, v. substantia.
supstancija P., polipeptid, najpre ekstra-
hovan iz mozga, docnije i iz creva. U
mozgu je naen najvie u hipotalamusu
i u bazalnim ganglijama. Jo nije potpu-
no razjanjena fizioloka uloga supstan-
cije P. Ne slui kao lek.
supstitucija, zamenjivanje, supstituciona
reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj
se u jednom jedinjenju jedan ili vie ato-
ma jednog elementa zamene atomima
nekog drugog elementa. Npr. delova-
njm hlora Cb na metan CH4 dolazi do
zamene vodonikovog atoma hlorom:
4+2=+1.
suptarzalan, poloen ispod tarzusa onog
kapka.
supuracija, v. suppuratio.
suramin, sredstvo za leenje tripanozomi-
jaza.
surditas, teak ili potpun gubitak sluha.
surdomutitas, gluvonemost, nesposob-
nost govora koja je nastala usled teke
nagluvosti ili gluvoe. Ako je gluvoa
nastala rano u ivotu deteta, ono nije
moglo da naui da govori. Ako je nastala
pre sedme godine ivota, dete zaborav-
lja govor, te postaje gluvonmo iako je
znalo da govori pre nastupa gluvoe.
suspensorium, suspenorijum, ovesni za-
voj za podizanje jednog dela tela; s.
mammae, zavoj kojim se podie dojka;
s. scroti, naroito napravljena kesa ko-
jom se pridravaju monice u podignu-
tom poloaju.
sutura, av; (anat.) nepokretan spoj kosti-
ju omoguen tankim slojem vezivnog
tkiva; (hir.) av kojim hirurg spaja raz-
dvojene delove tkiva i organa iglama.
Vrste ava: 1) pojedinani ili vorni av;
2) produeni av: obini av, av u obli-
ku duvankese (Doyenov av); 3) av za
kou metalnim kopama; 4) av za raste-
reenje u veim defektima pomou me-
talnih ploica. Princip ava u operativ-
nim ranama je da se pojedini slojevi iju
posebno (muskulatura, fascija, koa) ili
770
suvo radno polje
svest

po spratovima; Carrelova s., spajanje
krajeva preseene arterije avom koji
izvraa zid arterije i time priljubljuje
endotel uz endotel; Halstedova s., pro-
duni av koji spaja ivice rane provlae-
njem konca ispod epiderma; Lember-
tova s., av koji zahvata samo serozu
creva; matracna s., produni av u
kome konac ne prelazi preko ivica rane;
odloena primarna s. rane, av meha-
niki izazvane rane najkasnije 3-6 dana
posle njenog nastanka; primenjuje se u
sluajevima u kojima nije mogao, bilo iz
kog razloga, da se primeni primarni av
rane; pozna s.s.r. vri se posle 15-20
dana i zahteva prethodno isecanje oilj-
nog tkiva u rani i podsecanje i mobiliza-
ciju koe; primarna s. rane, av meha-
niki izazvane rane, kojim se spajaju ivi-
ce rane. Vri se po pravilu prvih osam
sati od nastanka rane, rede kasnije, uko-
liko se nije razvila infekcija rane. Neop-
hodan uslov za p.. jeste primarna obra-
da rane. Operativne rane u aseptikim
operacijama zatvaraju se primarnim a-
vom; Schmiedenova s., produni av
creva, u kome konac stalno prolazi iz lu-
mena creva u polje zahvatajui i uvrui
sve slojeve zida creva; sekundarna s.
rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana
od nastanka rane, kada je ova neinfici-
rana i ispunjena sveim granulacijama.
suvo radno polje, (stom.) predeo usne
upljine iz koga je maksimalno odstra-
njena pljuvaka i spreen njen pristup.
Postie se valjcima od celuloze, aspira-
torom za pljuvaku, draima za jezik,
duvaljkom za vazduh i koferdamom.
Suxamethonii chloridum (sukcinil-ho-
lin, suksametonijum-hlorid), relaksant*
no sredstvo, prouzrokuje paralizu ske-
letnih miia, neuromiinoj depresiji
prethodi prolazna faza stimulacije.
suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadra-
ujueg dejstva na oi: izazivaju pee-
nje, refleksne pokrete odbrane itd. i
time smanjuju borbenu sposobnost
ljudstva; najvaniji su: hlor-pikrin,
brombenzil-cijanid i hloracetofenon.
Zatita: gas-maska; prva pomo: udalje-
nje iz zatrovane atmosfere; pri jakom
zapaljenju ronjae daje se 2/o-ni rast-
vor sode bikarbone ili borne kiseline.
suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis.
suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,)
postaje 3. meseca od suzno-nosne vr-
pce.
suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrima-
Ie).
suzna lezda, odvodni suzni putevi i orbi-
ta s njenim sadrajem. Spada u pomo-
ne organe ula vida. Smetena je u jami-
ci na gornjem zidu one duplje, spolja i
iznad one jabuice. Lui suze koje vla-
e venjau; (embr.) stvaraju se kao
puni celularni uvrati venjae u spolja-
njem uglu oka, na mestu gde ona prelazi
na onu jabuicu u 3. mesecu kao uplja
cev. Histogenski proces se dovrava po
roenju, oko 3. meseca. Ve oko 5. me-
seca poinju da se razvijaju i pomone
suzne lezde: Krauzeove i Wolfringove
lezde.
suenje, v. uina, isthmus.
svajnfurtsko zelenilo, smea kupri-aceta-
ta i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna
zelena boja.
sve ili nita zakon, zakon po kome se
ponaaju izvesna tkiva u organizmu a
odnosi se na reakcije koje nastaju pri
delovanju drai razliitog intenziteta.
Po ovom zakonu svaka dra koja je pre-
la prag kod sranog miia dovodi do
maksimalne kontrakcije, kao to i oso-
bine akcionog potencijala ne zavise od
intenziteta nadraaja koji ih izaziva ve
od strukturnih i funkcionalnih specifi-
nosti elije.
sveobuhvatnost, naelo u organizaciji
zdravstvene zatite koje podrazumeva
da mere zdravstvene zatite obuhvataju
najpre zdravo stanovnitvo i njegovu
okolinu, a zatim bolesti i poremeaje u
svim fazama razvoja, u pojedinca i
meu grupama stanovnitva. Mere se
odnose na unapreenje i ouvanje
zdravlja, na zatitu od bolesti, rano otk-
rivanje, blagovremeno leenje i rehabi-
litaciju.
svest, psihika funkcija koja osigurava od-
nos psihike linosti prema sopstvenoj
delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada,
kao i prema promeni stanja raspoloe-

49*
771
svetlaci
sympathectomia

nja i osigurava davanje rauna o svemu
to se zbiva u linosti i van nje.
svetlaci, fosfeni, subjektivno vienje mu-
nje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne
nastaju odgovarajuim nadraajem per-
ceptornog aparata mrenjae svetlos-
nim zracima, ve im je mehanizam na-
stanka razliit. Mogu biti neprijatni.
Izazivaju ih: pritisak na onu jabuicu,
elektrina struja, napor akomodacije.
Nastaju usled oboljenja mrenjae. V.
photopsia. Sin. fosfeni.
svetlost, vrsta zrane energije; deo elek-
tromagnetskog spektra koji je vidljiv
zato to drai mrenjau naeg oka; ob-
rtanje ravni polarizovane svetlosti,
pojava koju pokazuju neka optiki ak-
tivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome
to se ravan u kojoj se vre oscilacije po-
larizovane svetlosti posle izlaska iz op-
tiki aktivnog tela ne poklapa s ravni u
kojoj su se vrile oscilacije pre ulaska u
optiku aktivnu supstanciju, ve s ovom
ini izvestan ugao, koji se zove ugao ob-
rtanja. Obrtanje po svom smeru moe
biti ulevo ili udesno i prema tome se za
supstancije koje obru ulevo kae da su
levogirne (oznaava se ispred formule
znakom -), a za supstancije koje obru
udesno (oznaka +) da su dekstrogirne;
polarizacija s., podeavanje da svetlos-
ni zraci vibriraju samo u jednoj ravni,
upravnoj na pravac prostiranja; polari-
zovana s., svetlost iji talasi osciluju u
jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s
pravcem prostiranja svetlosti.
Svetska zdravstvena organizacija
(WHO - engleski, OMS - francuski), or-
ganizacija osnovana na meunarodnoj
konferenciji Ujedinjenih nacija jula
1946. god. na predlog Brazila i Kine sa
ciljem da se putem jedinstvene i univer-
zalne zdravstvene organizacije usposta-
vi to tenja saradnja meu narodima
na zajednikom delovanju na polju
unapreenja i ouvanja zdravlja stanov-
nitva itavog sveta. Prvu skuptinu
SZO je odrala 24. juna 1948. god. a
predsednik ovog prvog znaajnog zase-
danja bio je Jugosloven profesor socijal-
ne medicine dr Andrija tampar.
svitnjak, lena vrpca, notohorda, osovin-
ska vrpca koja se izdvaja izvratom en-
doblasta gastrule. Njena pojava je vrlo
rana i njeno uobliavanje prethodi uob-
liavanju svih drugih organa. Ona se
protee od srednjeg mozga do repnog
kraja. U poetku je valjkastog oblika i
nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi
crevnog kanala, izmeu somita. Odmah
po izdvajanju odeva se u mezoderm.
Kad kimeni stub pone da se segmen-
tuje, svitnjak dobija brojaniast izgled.
U predelu trupaca buduih prljenova
zadrava izgled valjkaste vrpce, ali na
mestu meuprljenskih koturova za-
debljava u vorove. Pri kraju 8. meseca
svitnjak se izdeljuje na fragmente: nje-
govi istanjeni delovi se resorbuju u tre-
nutku okotavanja prljenskog trupca,
dok njegovi vorovi ostaju u meupr-
ljenskim koturovima. esto se tragovi
svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei
pulposi).
Swannova operacija, v. operacija.
Swensonova operacija, v. operacija.
sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i
njihove okoline u kome dolazi, sliva-
njem infiltrata, do obrazovanja kvrgas-
tih tvorevina; sikoza moe biti prouzro-
kovana kokima, s. coccogenes, ili gljivi-
cama, s. parasitaria.
symblepharon, simblefaron, sraenje
dva oteena lista venjae koji lee je-
dan prema drugom (conjunctiva tarsi i
conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemij-
skoj povredi, opekotini, difteriji i traho-
mu. Posledica je skraenje konjunktiv-
ne vreice; s. anterius, kada postoji
sraenje u vidu mosta ispod koga pro-
lazi sonda; s. posterius, forniks je skra-
en; s. totale, oba lista venjae srasla
elom povrinom. V. corneosymblepha-
ron.
sympathectomia, simpatektomija, iseca-
nje delova simpatikusnih vlakana i sta-
bala; periarterijska s., (Lericheova
operacija); odstranjivanje adventicije
arterije, a s njom i simpatikusnih vlaka-
na u duini od 8 do 9 cm; simpatikusna
gangliektomija, odstranjivanje simpa-
tikusnih ganglija, najee slabinskih
ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion
772
sympathicoblastoma synchisis corporis vitrei

stellatum) i drugog s treim dorzalnim
ganglionom. Simpatektomija i simpati-
kusna gangliektomija obino se vri u
nekim oboljenjima arterija u cilju da se
na ovima izazove dilatacija i bolje proti-
canje krvi. Simpatikusna gangliektomi-
ja se vri i u svrhu leenja hipertenzije
(Smithwickova operacija).
sympathicoblastoma, simpatikoblastom,
maligni neuroblastom nadbubrene
lezde. Veoma maligna neoplazma koja
se iskljuivo javlja u odojadi i male
dece i to u meduli nadbubrene lezde.
Neoplazma je graena od sitnih elija
slinih limfocitima koje stvaraju grupi-
ce u vidu rozeta. Razlikuje se od simpa-
togonioma neto veim stepenom zre-
losti elija, kao i ponekad prisustvom
ganglijske elije i feohromocita. Brzo
daje metastaze i dovodi do smrti.
sympathicolytica (remedia), simpatiko-
litika sredstva, sredstva koja koe or-
gane (efektore) inervisane adrenergi-
kim nervima. V. adrenergiki blokatori.
sympathicomimetica (remedia), simpa-
tikomimetici, sredstva koja stimuliu
organe (efektore) inervisane adrener-
gikim nervima.
sympathognioma, simpatikogoniom,
veoma maligna neoplazma nadbubre-
ne lezde koja se stvara jo u intrauteri-
nom vremenu fetusa ili u dojenakom
periodu. Veoma rano daje metastaze, a
graena je od sitnih elija slinih limfo-
citima koje se redaju ponekad u vidu ro-
zeta. Ne stvara fibrile.
symphalangia, simfalangija, uroena
sraslost susednih krajeva falanga prsta.
symphyseotomia, simfizeotomija, see-
nje stidnog mosta, akuerska operacija
koja ima za cilj da proiri karlicu za vre-
me poroaja. Primenjuje se pri suenos-
ti karlice manjeg stepeha. Karlica, od-
nosno njen pravi promer, produava se
za oko l cm. Upotreba ove metode da-
nas je vrlo ograniena.
symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zai-
vanje razdvojene simfize.
symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskavi-
avi nepokretni zglob; (2) sraslost visce-
ralnog i parijetalnog lista neke serozne
opne; s. ossium pubis, preponska sim-
fiza, hrskavini zglob izmeu prepo-
nskih kostiju; s. pericardii, sraslost vis-
ceralnog i parijetalnog lista perikarda.
symptoma, simptom, svako subjektivno
ili objektivno ispoljavanje bolesti, ods-
tupanje od normalnog u funkciji, izgle-
du ili oseanju; indukovani s., s. izaz-
van ili pojaan nekim lekom, vebom i
si., esto hotimino u dijagnostike svr-
he; kardinalni s., kapitalni s., glavni s.,
s. koji preovlauje u slici neke bolesti ili
s. koji je od najveeg znaaja za upozna-
vanje prirode neke bolesti; objektivni
s., s. koje ne zapaa samo bolesnik (npr.
bol, muka, vrtoglavica) nego i posmat-
ra (egzantem, otok itd.); naziva se i zna-
kom. V. syndroma, znak; patognomni s.,
toliko karakteristian s. neke bolesti da
bez sumnje omoguava njenu dijagno-
zu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak.
synalbumin, sinalbumin, hemijska mate-
rija koja deluje antagonistiki prema in-
sulinu (v. tamo), a danas postoje ozbilj-
ne pretpostavke da sinalbumin odgova-
ra B-lancu insulina.
synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolog-
nih hromosoma u toku mejoze. V. cros-
sing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izme-
u aksona jedne i dendrita odnosno tela
druge nervne elije ili zavretaka mo-
tornog nervnog vlakna i miia (nervno--
miina sinapsa) i pored toga to su oni
razdvojeni sinaptikom pukotinom.
Prenoenje kroz s. moe biti elektrino
kod sljubljenih sinapsi elektrino i he-
mijsko ali u veini sluajeva je iskljui-
vo hemijsko i sastoji se u tome to ma-
terija koja se izluuje na zavrecima raz-
draenog presinaptikog neurona (eks-
citacyski transmiter) dovodi do depola-
rizacije membrane postsinaptikog
neurona na koji se vri prenoenje raz-
draenja.
synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv
zglob.
synblepharon, sinblefaron, v. symblepha-
ron.
synchisis corporis vitrei, sinhiza staklas-
tog tela, razvodnjavanje staklastog tela,
koje se javlja u starijih osoba. Taloenje
izvesnih materija ini da se ono subjek-
tivno vidi kao "mouches volantes" (v.
773
syncope
syndroma

mouches volantes); s. alba ntvea, ma-
sivna pojava beliastih ili veoma sjajnih
pahuljica i zvezdica, koje se vide oftal-
moskopom. Veoma malo smetaju. Jav-
ljaju se skoro uvek samo na jednom
oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s.
scintillans, krupnije, ukaste, svetlu-
cave pahuljice kristala holesterola.
syncope, sinkopa, gubitak svesti usled
prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu,
prouzrokovan zastojem srca ili padom
arterijskog pritiska.
syncytioma, sinciciom, benigna invazija
sincicijuma u endometrijumu, to moe
da izazove krvarenje i meanje s malig-
nom invazijom. Maligna invazija ne ie-
zava za razliku od invazije u sinciciomu
koja po pravilu iezava.
syndactylia, sindaktilija, uroena sraslost
prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sin-
daktilija izmeu tri susedna prsta;
kompletna s., sindaktilija u kojoj sra-
slost izmeu prstiju zahvata elu du-
inu prsta; komplikovana s., sindakti-
lija u kojoj su meu sobom srasle kosti
ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u ko-
joj su prsti delimino srasli, a ne elom
svojom duinom; prosta s., sindaktilija^
u kojoj postoji samo sraslost koe meu
prstima; trostruka s., sindaktilija u ko-
joj su spojena etiri prsta.
syndectomia, v. peridectomia.
syndesmologia, sindesmologija, deo ana-
tomije koji prouava zglobove, sin. art-
hrologia.
syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili
zglob dve kosti koje se ne dodiruju, ve
su spojene snanim vezama.
syndroma, sindrom, grupa simptoma koji
u zajednici oznaavaju neko patoloko
stanje; Achard-Thiersov s., pojava e-
erne bolesti (v. tamo) u ena s izrae-
nom maljavou brade (eerna bolest
bradatih ena); Adams-Stockesov s.,
napadi gubitka' svesti, praeni epilepti-
formnim grevima i vrlo usporenim
pulsom (25-35 u min.); napadi traju ne-
koliko minuta, a posledica su totalnog
sranog bloka; Adiev s., ispoljava se pu-
pilotonijom, nedostatkom patelarnog i
Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak
je uglavnom uroen. Uzrok je nepoznat;
s. adreno geni tale, adrenogenitalni sin-
drom, zbirni termin za patoloke pojave
koje se odlikuju povienim luenjem
androgena (v. tamo) kore nadbubrenih
lezda, a koje su, obino, uroene i ispo-
Ijavaju se pseudohermafroditizmom (v.
pseudohermaphroditismus) i hirzutizam
(v. hirsutismus) u devojica (esto ve
uoljivo pri roenju), a preranim sek-
sualnim razvojem u deaka (uoljivo
obino posle 3. ili 4. godine ivota); s.
Albright, Olbrajtov sindrom, asimetri-
na bolest kosti s fibrozno-cistikim pro-
menama, pojaanom pigmentacijom
koe i preranom polnom zrelou (v.
pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dy-
sgenesis mesodermalis corneae et iridis;
Babinski-Nageotteov s., v. hemibul-
barni s.; Barraguer-Simondsov s., gi-
noidna ugojenost: hipostenika, hipo-
metabolika, hipohidropektika, prae-
na poremeajima vensko-limfnog opti-
caja, poteena dijabetesa, preteno lo-
kalizovana u donjem delu tela, dok gor-
nji deo ostaje mrav; s. Behet, erythe-
ma exudativum multiforme s patolo-
kim promenama u ustima, na konjunk-
tivi i polnim organima istovremeno. U
ustima se javljaju ulceracije sline afta-
ma. Sin. morbus Behet. V. erythema exu-
dativum multiforme; Bremerov s., tzv.
status dysraphicus, stanje ravo sraslih
normalnih avova (rhaphe) u organiz-
mu, niz znakova koji govore za ravo
sraivanje upljih organa u toku emb-
rionalnog ivota. Najtei oblik bi bio si-
ringomijelija. U Bremerov sindrom spa-
daju razliite anomalije u zatvaranju
kimenog kanala, sternuma, nebaca
itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji
je posledica polupresecanja kimene
modine. Sastoji se od spastine oduze-
tosti noge (ugaenosti dubokog senzibi-
liteta) na strani same lezije. Na suprot-
noj strani tela smanjen je ili potpuno
ugaen senzibilitet za bol i temperatu-
ru. Brown-Sequardov sindrom se javlja
najee posle ranjavanja kimene mo-
dine ili usled pritiska nekog vanmodin-
skog tumora iznad desetog torakalnog
segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni
nastup jake glavobolje, ukoenog vrata,
774
syndroma syndroma

vrtoglavice i povraanja pri nagloj pro-
meni poloaja glave u sluaju pokretnog
cisticerkusa u IV komori; Bud-
Chiarijev s., zaepljenje hepatinih
vena, veinom nepoznatog porekla, ili
neoplazmama, cirozom jetre, sistem-
skim infekcijama, trombozama u toku
policitemije, ili drugih bolesti krvi s
trombocitozom. U akutnom obliku vrlo
jak bol u podrebarju, naglo poveane
jetre, masivni ascites, najee smrtni
ishod. Hronini oblik ima dui tok i bla-
e simptome i znake; s. Burnett, v. sy-
ndroma mile alcalic; Chauffard-
Stillov s., poliartritis, praen povie-
nom temperaturom, poveanjem slezi-
ne, otokom limfnih lezda u osoba infi-
ciranih nehumanim bacilom tuberkulo-
ze; Chediak-Higashijev s., hronina,
progresivna, vrlo teka bolest u koje po-
stoje sistemska histiocitna infiltracija
mnogih organa, pancitopenija, albini-
zam i velike inkluzije (dinovski lizoso-
mi) u leukocitima. Bolesnici su skloni
malignim limfomima; s. Chiari-
Frommel, pojava amenoreje s galakto-
rejom (v. galactorrhoea), esto praena
gojaznou (v. tamo), niskim vrednosti-
ma gonadotropina (v. tamo) i estrogena
(v. oestrogeni)', Connov s., primarni al-
dosteronizam (v. aldosteronismus), na-
jee nastaje usled adenoma glomerul-
ske zone nadbubrene lezde, a odlikuje
se u prvom redu, povienjem arterij-
skog pritiska s odgovarajuim posledi-
cama; Costenov s., spontani bolovi u
uhu, pojaani prilikom vakanja, uz
normalan otoskopski nalaz. Nastaje us-
led nejednakog pritiska vilica prilikom
vakanja hrane na desnoj i na levoj strani
i to je u vezi s nepravilnostima zuba, to
dovodi do preoptereenosti jednog od
dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov
s., veliko, opipljivo poveanje une
kesice, opstruktivna utica i aholina
stolica u karcinomu glave pankreasa ili
Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s.,
nasledni porodini nehemolizni oblik
utice, izazvane deficitom enzima gliku-
ronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-
v
nosi recesivnim autosomnim genom.
Zbog velikih koliina slobodnog biliru-
bina u krvi postoje kernikterus i teke
promene u centralnom nervnom siste-
mu. Sin. hyperbilirubinaemia congenita-
lis; crush-s., pojava edema, oligurije i
drugih znakova bubrene insuficijenci-
je sve do razvoja uremije u bolesnika
koji je doiveo velike povrede, naroito
velike miine mase; Cruveilhier-
Baumgartenov sindrom, v. cirrhosis
hepatis; Cushingov s., patoloko stanje
prouzrokovano hiperfunkcijom kore
nadbubrenih lezda praeno karakte-
ristinom klinikom slikom pri emu
uzroci mogu biti hiperplazija, adenom,
karcinom, morbus Gushing (v. tamo),
paraneoplastiki sindrom (v. syndroma
paraneoplasticum) ili jatrogeni inioci;
defibrinationis s., sindrom defibrina-
cije, s. u kojeg krv ne moe da se koagu-
lie zbog vrlo izraene hipofibrinogene-
mije, zbog diseminovane intravaskulne
koagulacije (DIK), poznate i kao koagu-
lopatija zbog potronje, ili zbog izraene
fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibri-
nolysis, coagulatio; Del Castillo v s.,
sklerozantna degeneracija semenotvor-
nih cevica ortogonadotropinskog ka-
raktera; Dercumov s., sindrom koji na-
staje kada hiperanabolizam zahvati sko-
ro iskljuivo masno tkivo, te se ono u
mnogo veoj meri nagomilava u pred-
elima gde se i normalno nagomilava u
ene. To dovodi do bolnog celulitisa i do
stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je
slabije razvijena. Arterijski pritisak je
normalan, dok se izvestan stepen zasto-
ja ispoljava u vensko-limmom toku. Ob-
olela osoba nije preteno jesna; lako se
zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s.
Down, poremeaj razvitka usled hro-
mosomne aberacije. Kranio-facio-oralni
simptomi: lubanja je u celini manja od
normalne, bimaksilarna mikrognatija,
nepravilna smena zuba, mikrodoncija,
hipodoncijai esto nepravilan oblik se-
kutia i onjaka. Sin. trisomija 21, mon-
goloidismus; Duane-Stilling-Turkov s.,
retrakcija one jabuice u orbitu s istov-
remenim sputanjem gornjeg kapka i
pokuajem adukcije one jabuice, pri
emu se ona kree gore-dole. Abdukcija
je takoe ograniena, pri pokuaju dp-
775
syndroma syndroma

lai do irenja kapanog otvora. Obino
se javlja jednostrano, rede obostrano.
Uzrok je uroen poremeaj ,u inervaciji
onih miia; s. dvsenteriae, sindrom
dizenterije, dizenter iki sindrom, grupa
infektivnih, parazitarnih i lokalnih ob-
oljenja kolona u kojima se javlja vei
broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. in-
fektivna oboljenja: dizenterija, salmone-
loza, koli-infekcije, crevni antraks, ente-
roviroze. Parazitarna oboljenja: trihiu-
riaza i tropska malarija u prvom napa-
du. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis,
invaginacija u male dece, akutni abdo-
men usled perforacije ili krvarenja,
neoplazme kolona i vanmaterina trud-
noa. U oboljenju akutnog abdomena,
presudni znaaj imaju brza dijagnoza i
terapija; Eaton-Lambertov s., miaste-
niformna slabost miia u toku obolje-
nja od sitnoelijskog karcinoma bronha;
Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom
pri kojem postoje preterana po-
kretljivost zglobova, velika rastegljivost
koe s tekim zaraivanjem rana i sla-
bom otpornou kapilara, koja je povod
za krvarenja. Nasleuje se autosomno
dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^
a, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni
s., skup znakova oteenja tzv. ekstrapi-
ramidnog sistema koji se sastoji od po-
remaaja miinog tonusa, koordinacije
pokreta, ravnotee i tzv. izraajnih po-
kreta (mimike, ispoljavanja afekta).
Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapi-
ramidna sindroma: (1) hepertonino-hi-
pokinetiki, u kome uz optu ukoenost
muskulature (rigor) dolazi do oskud-
nosti mimikih i drugih izraajnih po-
kreta (hipomimija ili potpuna anemija,
akinezija) usled oteenja jezgra globu-
sa palidusa i substantiae nigrae i (2) hi-
potonino-hiperkinetiki sindrom u
kome se pored teke hipotonije miia
javljaju brzi nehotini pokreti (v. chorea
minor, chorea chronica). Ovaj sindrom
nastaje usled lezije prugastog tela; Fan-
conijev s., nasledna bolest koja se pre-
nosi autosomnim recesivnim genom,
loe prognoze, u koje postoje pancito-
penija, hipoplazija kostne sri i mrke
mrlje na koi, zbog taloenja melanina,
i mnoge druge uroene nenormalnosti.
Sin. panmyelopathia constitutionalis in-
fantilis, pancytopenia congenitalis;
Feltyjev s., istovremena pojava reuma-
toidnog artritisa, splenomegalije, leuko-
penije, pigmentacije koe na donjim ek-
stremitetima, kao i drugih znakova hi-
persplenizma; s. fissurae orbitalis su-
perior, nastaje kada je iskljuivo zahva-
eno podruje ove fisure kroz koju pro-
laze prva grana trogranog ivca i svi ivci
za one miie. Javlja se egzoftalmus,
miosis, a kasnije moe da pree u sin-
drom vrha orbite uz pojavu atrofije vid-
nog ivca i ispada u vidnom polju; s.
Franceschetti, v. dysostosis mandibulo-
facialis; Frhlichov s., izrazita gojaz-
nost (v. tamo), naroito trupa i natkole-
nica, s hipogonadizmom (v. hipogona-
dismus) niim rastom, esto s glavobo-
ljama a ponekad i s centralnim insipid-
nim dijabetesom (v. diabetes insipidus
centralis); u praksi, verovatno redi nego
to se misli; Gailliardov s., dekstrokar-
dija nastala zbog povlaenja plua i
pleure udesno; Gaisbckov s., prisust-
vo labilne arterijske hipertenzije, gojaz-
nosti, relativne eritrocitoze, povienog
hematokrita, u kojeg ne postoji povea-
nje mase eritrocita, leukocita i trombo-
cita, nego smanjenje zapremine plazme.
Poznat i kao stresna policitemija. V. er-
ythrocytosis; Gardnerov s., porodina
polipoza kolona sa sklonou ka zloud-
noj metaplaziji, prekobrojnim zubima,
fibroznom displazijom lubanje, osteomi-
ma i cistama lojnih lezda; Gardner-
Diamondov s., hemoragijski sindrom u
vidu kone purpure zbog autoeritrocit-
ne preosetljivosti. Javlja se skoro isklju-
ivo u ena; gastrokardijalni s., u
kome su eludane tegobe ppsledica
funkcionih poremeaja kardiovaskular-
nog sistema; Goodpastureov s., glome-
rulonefritis udruen sa hemoptizijom,
fatalnog toka, koji se javlja skoro isklju-
ivo u mladih mukih osoba; poinje
plunom infekcijom, plunim infiltrati-
ma, hemoptizijom, anemijom, a potom
znacima oboljenja bubrega (hematurija,
proteinurija, hipertenzija i azotemija);
Gopal onov s. , skup s i mpt oma
776
syndroma
syndroma

izazvanih hroninim pothranjivanjem, a
naroito deficitom riboflavina; gornje
uplje vene s., edem lica, vrata i gornjih
ekstremiteta sa izraenom cijanozom,
zbog povienog venskog pritiska izazva-
nog pritiskom na gornju uplju venu,
najee poveanim limfnim lezdama
sredogrua, zbog metastaza karcinoma
plua u njima; Gradenigov s., obuhvata
trijadu: gnojni otitis, periokularni bolo-
vi i paraliza odmicaa. Oznaava posto-
janje petrozitisa. V. petrositis; Gron-
blad-Strandbergov s.> sistemsko
oboljenje elastinog tkiva (v.
pseudoxanthoma elasticum) u kome se
na onom dnu esto nalaze pruge sline
krvnim sudovima (eng. v. angioid
streaks)', Hamman-Richov s., difuzna
fibroza zida alveola plua s progresiv-
nim poveanjem dispneje, koja dovodi
do smrti zbog anoksije i insuficijencije
desnog srca; Heerfordov s., bilateralni
uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis.
Rede se javlja keratitis, episkleritis, pa-
pilitis i pareze onih miia. Sin. uveo-
parotitis; hemibulbarni s., nastaje us-
led zapuavanja prljenske arterije s
jedne strane. Spada u tzv. ukrtene sin-
drome modanog stabla. Na strani lezi-
je: cerebralni znaci (lateropulzija, he-
miasinergija, poremeaji statike, dis-
metrija, adijadohokineza i glasne ice s
oduzetou sterokleudomastoidnog mi-
ia i eventualno jezika. Na suprotnoj
strani: hemiplegija bez zahvaenosti
lica s hemianestezijom disociranog tipa.
Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemolizno-
uremijski s., retka pojava, nepoznate
etiologije, koja se deava skoro iskljui-
vo u dece u prvoj godini ivota, izazvana
rasejanom intravaskulnom koagulaci-
jom u mikrocirkulaciji bubrega, s intra-
vaskulnom hemolizom i akutnom insu-
ficijencijom bubrega; hiperventilacij-
ski s., emocijski poremeaj u kojeg du-
boko i brzo disanje, izazvano izbue-
njem, izaziva pomuenost svesti, zbu-
njenost i greve, zbog respiracijske al-
kaloze; Homerov s., ine ga ptosis,
miosis i enophthalmus. Nastaje usled
paralize n. simpatikusa; Horner-
Claude-Bernardov s., sputenost gor-
njeg kapka, suenost enice, upadnost
one jabuice u onu duplju (enopht-
halmus). Izuzetno poveanje tempera-
ture sa smanjenjem ili potpunim pre-
stankom luenja znoja na odgovaraju-
oj strani lica; Hutchinson-Gilfordov
s., v. progeria; infektivni s., skup usta-
ljenih simptoma na poetku infektivnog
oboljenja: temperatura, glavobolja, ma-
laksalost, mialgija, apatija, poremeaj
sna i gubitak apetita. Ove tegobe boles-
nika se javljaju kao nespecifini odgo-
vor organizma na dejstvo patogenog
agensa i ukazuju da je opte stanje paci-
jenta psihiki i fiziki izmenjeno; KaIl-
mannov s., hipogonadizam (v. hypogo-
nadismus) sa, najee, smanjenim
vrednostima gonadotropina (v. tamo) i
izraenim poremeajima, najee s ne-
dostatkom oseaja mirisa; Kannerov s.,
v. autizam, rani deijL Psihiki porema-
aj u najranijem detinjstvu sa primar-
nom potpunom nesposobnou razvoja
bilo kakve veze s majkom i drugim lju-
dima. V. schizophrenia, deja; karei-
noidni s., odlikuje se povremenim cija-
noznim crvenilom koje poinje na koi
lica, iri se na trup i ekstremitete s po-
javom pletore ili cijanoze, hiperperistal-
tike i proliva, napadom slinim astmi i
sranim simptomima usled promena na
trikuspidnim zaliscima i zaliscima pul-
monalne arterije. Ovi napadi, koji traju
minutima i danima, praeni su vodenas-
tim prolivima, napadima grenja duni-
ka, naglim padom krvnog pritiska, ede-
mom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani
raznim kateholaminima koje lui karci-
noidni tumor. Sindrom se javlja u ne-
kim vrstama karcinoidnih neoplazmi s
metastazama ije tkivo stvara i lui se-
rotonin; kardiocerebralni s., est is-
tovremeni poremeaj u krvotoku kroz
koronarne i modane krVne sudove u
aterosklerozi; karpusnog tunela s.,
(eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma iz-
azvanih kompresijom nervusa media-
nusa u karpusnom tunelu; ispoljava se
bolom, peenjem ili parestezijom u pr-
stima i u aci, koji se esto prostiru i na
podlakat; Kartagenerov s., nasledna
777
syndroma syndroma

bolest u koje postoje dekstrokardija (si
tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis;
Kasabach-Merrittov s., sindrom koji
se javlja u male dece, u kome postoje ve
liki hemangiomi u koi i u slezini, trom-
bocitopenijska purpura i hipofibrinoge-
nemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., in-
terkapilarna glomeruloskleroza, dege-
nerativna komplikacija u bubrezima u
eernoj bolesti u kojoj postoje protei-
nurija, nefrotski edem, hipertenzija,
bubrena insuficijencija i. retinopatija;
Klinfelterov s., sindrom hipergonadot-
ropinskog hipogonadizma mukarca
karakterizovan obostranom atrofijom
semenika s ouvanom meuprostor-
nom lezdom, azoospermijom u mokra
i, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozi-
tivan), evnuhoidnim izgledom kostura,
ginekomastijom, oskudnom dlakavo-
u, visokim glasom, gojaznou kukova,
nedovoljnom erekcijom i smanjenim
polnim prohtevom; Korsakovljev s.,
duevni poremeaj koji se odlikuje gu
bitkom upamivanja. Pseudoreminis-
cencije i konfabulacije popunjavaju
praznine u seanju. Javlja se u hroni-
nom alkoholizmu (tada obino zajedno
s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj
sindrom polineurotika psihoza), zatim
u arteriosklerozi mozga i senilnoj de
menciji; Laurence-Moon-Bardet-
Biedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloreti-
nalna degeneracija; Lericheov s., sin
drom prouzrokovan opstrukcijom zavr
nog dela aorte koji se manifestuje u
mukaraca zamorom bedara, lista, im
potencijom, odsustvom pulsa butne ar
terije i esto hladnoom i bledilom do
njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopeci-
ja, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov
s., sin. Libman-Sacksov endokarditis,
verukozni endokarditis udruen sa sis
temskim eritemskim lupusom; Lob-
stein van er Hoeve, sindrom plavih
sklera, praen prelomom kostiju (os-
teopsathyrosis) i gluvoom zbog pore
meaja unutranjeg uva; Lfflerov s.,
prolazna infiltracija plunog tkiva s eo-
zinofilnim granulocitima i istovreme
nim apsolutnim poveanjem eozinofil-
nih granulocita u perifernoj krvi. Sin.
Lfflerova eozinofilija; Lfgrenov s.,
primarni tuberkulozni kompleks na
pluima udruen s nodoznim erite-
mom; likvorni s., obuhvata sve prome-
ne likvora u toku meningitisa: brzina is-
ticanja likvora, boja, broj elija, nivo be-
lanevina, eera i hlorida; luka aorte
s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov
s., uroena srana mana; ispoljava se
znacima defekta pretkomorske pregra-
de, mitralne stenoze i insuficijencije
desnog srca. Sin. Lutembacherova bo-
lest, kompleks; s. malabsorbtionis, sin-
drom loe apsorpcije, skup bolesti u ko-
jih postoji manje ili vie poremeena
apsorpcija hranljivih sastojaka u tan-
kom revu, praena velikim gubljenjem
tih sastojaka stolicom. Loa apsorpcija
moe biti posledica: (1) loeg varenja
hrane (intralumenski uzrok), zbog pan-
kreasne insuficijencije, opstruktivne
utice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice
(celijana bolest) ili (3) opstruktivnih
promena u limfnim sudovima. V. glu-
tenska enteropatija, sindrom sprua, celi-
jana bolest; Marchesanijev s., v. ecto-
pia lends; Marfanov s., arahnodaktilija,
obostrana ektopija onih soiva, mlita-
vost zglobova, isturenost gornje vilice i
atrofija donje vilice; Marie-Striimpel-
Iov s.
f
oblik reumatoidnog artritisa koji
zahvata kimeni stub, sistemsko obolje-
nje nepoznate etiologije. Najee se
javlja u mlaih mukaraca, ispoljava se
bolovima i ukoenou u kimenom
stubu, kao posledica zapaljenjskog ob-
oljenja sakroilijanih, meuprljenskih
i rebarno-kimenih zglobova, s okota-
vanjern i ankilozom meuprljenskih
zglobova, to se ispoljava potpunom
ukoenou kimenog stuba i grudnog
koa. Sin. Bechterewljeva bolest, rheu-
matoid spondylitis; Mauriacov s., gojaz-
nost ograniena na lice u vidu punog
meseca'
1
, s hepatomegalijom i infantilo-
nanizmom (mladi dijabetiari); Meig-
sov s., ginekoloko oboljenje ikoje ima
kliniko trojstvo: vrst tumor jajnika,
ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se na-
jee razvija kao pleuropulmonalno
oboljenje s kaljem i oteanim disanjem
i s hidrotoraksom. Ascites se zapaa
778
syndroma syndroma

kasnije, kad doe d poveanja obima
trbuha, anoreksije i naglog mravljenja.
Od ginekolokih simptoma mogu posto-
jati amenoreja ili metroragija. Tumor
jajnika ostaje dugo vreme nezapaen.
Nekada se palpira tek po evakuaciji as-
citesa, kao tumor koji pliva u vodi, a
najee se konstatuje pri eksplorativ-
noj laparotomiji. Lei se samo hirurki.
Ukoliko se ne operie, ovaj sindrom
vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom
ishodu. Hirurka intervencija, koja se
sastoji u jednostavnom odstranjivanju
tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s
vrlo tekim optim stanjem, za koje se
misli da su oblele od inoperabilnog
karcinoma u abdomenu s plunim me-
tastazama, do iezavanja ascitesa i hid-
rotoraksa i potpunog izleenja. Zbog
oteane diferencijalne dijagnoze (tuber-
kuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insu-
ficijencije srca i abdominalnih tumora)
dijagnpza Meigsovog sindroma se moe
postaviti jedino ako se ima u vidu njego-
vo trojstvo simptoma; melitusni s.,
pojava karakteristina za eernu bolest
(v. tamo): pojaano mokrenje (v. po-
lyuri), pojaano eanje (v. polydipsia),
pojaan apetit uz mravljenje (v. poly-
phagia); Melkersson-Rosenthalov s.,
sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis
granulomatosa (stalni otok gornje ili
obeju usana), lingua plicata (ili glossitis
granulomat/osa) i pareza facijalisa.
Ovom se trojstvu pridruuju katkad
granulacije na tvrdom nepcu (uranitis),
otok sluznice obraza (pareiitis) i desni
(macrulia);
;
meningealni s., skup svih
klinikih manifestacija koje nastaju
zbog poveanog intrakranijalnog pritis-
ka. U poetku meningitisa bolesnik se
ali na jaku glavobolju i povraanje.
Vrlo brzo se jave meningealni znaci:
ukoen vrat, znak Kerniga, znaci Bru-
inskog, meningealni poloaj i dr. U
odojadi se javlja napeta fontanela;
Mickuliczev s., opte ime za obostrano
(simetrino) poveanje pljuvanih i suz-
nih lezda u raznim bolestima, kao to
su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza;
mijeloproliferativni s., zajedniko ime
za grupu bolesti koje imaju mnogo za-
jednikih klinikih i hematolokih oso-
bina i koje mogu prei jedna u drugu, a
koje nastaju bujanjem (proliferacijom)
jedne ili vie elijskih loza kostne sri. U
njih se ubrajaju: hronina granulocitna
leukemija, policitemija rubra vera, idio-
patska mijelofibroza, esencijalna hemo-
ragijska trombocitemija i eritremijska
mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom
izazvan uzimanjem velikih koliina mle-
ka i anticidnih sredstava koja se apsor-
buju u crevu, u toku leenja ulkusne bo-
lesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bub-
rena insuficijencija zbog taloenja kal-
cijum-fosfata u bubrenom tkivu. Talo-
enje favorizuje alkalna mokraa; Mor-
gagni-Henschenov s., posledice atrofije
gonada i hormonske ravnotee. Javlja se
u vidu trijade, koju ine unutranja
eona hiperostoza, virilizam i gojaznost;
Mosseov s., istovremeno postojanje
prave policitemije i ciroze jetre; s. mo-
danog stabla, skup znakova koji govore
za postojanje vie ili manje ogranienih
ivaca na strani oteenja, na suprotnoj
strani postoji oduzetost drugih moda-
nih ivaca, ruke ili noge s oteenjem
senzibiliteta ili bez njega; Mun-
chausenov s., sklonost za esto bolni-
ko leenje i vrlo ubedljivo opisivanje te-
goba i bolova u raznim organima, bez
objektivnih promena u tim organima,
zbog ega se esto vre nepotrebne Ia-
parotomije. Sin. laparotomophilia; neu-
roanemijski s., istovremeno postoja-
nje perniciozne anemije i poremeaja
motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige--
Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoas-
tov s., sindrorri izazvan tumorom u bli-
zini vrha plua, koji zahvata splet tuke
i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom
miia ruke i Homerovim sindromom;
s. paraneoplasticum, paraneoplastiki
sindrom, promene, preteno, endokri-
no-metaboliko-degenerativnog karak-
tera nastale bez neposredne veze s pri-
marnim tumorom ili njegovim metasta-
zama; Parkinsonov s., hipertonino-hi-
pokinetika slika koja se vidi u otee-
nju jezgri globusa pallidusa i substan-
tiae nigrae. Karakteristini znaci su: ri-
gor (zupast toak), pognuto dranje,
779
syndroma syndroma

grub tremor pri mirovanju (brojanje
novca ili pravljenje pilula), amimija,
fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili
retropulsia. Javlja se endogeno, kao pa-
ralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili
usled akutnog epidemikog encefalitisa
kao e. chronica, parkinsonismus; s. pa-
roticum, parotidni sindrom, ako ote-
eni izvodni kanal parotidne lezde nije
zaiven; otok usled skupljanja pljuvake
ispod koe, curenje pljuvake izmeu
avova mekog tkiva, paraliza mimine
muskulature usled lezije bukalne grane
facijalnog ivca; Pendredov s., pojava
nasledne gluvoe uz koju postoji struma
kao posledica hipotireoidizma. Glavni
biohemijski poremeaj je u deliminoj
nesposobnosti stvaranja organskih jedi-
njenja joda. Javlja se u odmaklijem de-
tinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s.,
mali pigmentni nevusi, preteno na us-
nama i u okolini usta, s crevnom polipo-
zom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Ro-
binov s., uroena mandibularna mik-
rognatija praena glosoptozom i rasce-
pom sekundarnog nepca. Nastaje usled
privremenog prekida ili retardacije raz-
vitka mandibule pre roenja, no tokonv
nekoliko meseci po roenju zaostatak u
razvitku donje vilice se delimino
nadoknauje, glosoptoza iezava, ali
retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih
nekoliko meseci ivota moe da dovede
do uguenja; Plummer-Vinsonov s., at-
rofija sluznice usta, drela i poetnog
dela jednjaka, degeneracija miia jezi-
ka, pukotine u uglovima usana, hipoh-
romna anemija i promene na noktima.
Oboleli teko otvaraju usta i gutaju, a
ale se na suvou usta i peenje u usti-
ma. V. dysphagia; postholecistekto-
mijski s., pojava bolova a povremeno i
utice i posle holecistektomije, zbog za-
dravanja neotkrivenih kamenaca u u-
ovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih
poremeaja u radu spoljanjih unih
puteva posle holecistektomije; postin-
farktni s., perikarditis s povienom
temperaturom, leukocitozom, pleuriti-
som i pneumonijom, koji se javljaju po-
sle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov
sindrom; postkomisurotomijski s., po-
vienje temperature, bolovi u grudima,
pleuritis, perikarditis i pneumonitis,
koji se esto javljaju u bolesnika u kojih
je izvrena mitralna komisurotomija;
postperfuzijski s., poviena tempera-
tura, hepatosplenomegalija, atipini
limfociti u krvi i esto poremeeni funk-
cijski testovi jetre u osoba s intervenci-
jama na otvorenom srcu, a i u nekih oso-
ba posle transfuzije krvi; najverovatnije
izazvani citomegalovirusom ili Ebstein-
Barrovim virusom; postperikardioto-
mijski s., pozne perikardne i pleurske
reakcije posle otvaranja perikarda, s po-
vienom temperaturom, bolom u grudi-
ma i znacima zapaljenja perikarda i/ili
pleure; Reiterov s., erythema exudati-
vm multiforme, s patolokim prome-
nama na sluznici usta, koi i s artriti-
som. V. erythema exudativum multifor-
me; Schmidtov s., udruena pojava
smanjene funkcije titaste lezde i kore
nadbubrenih lezda bez poremeene
funkcije prednjeg renja hipofize; Se-
near-Usherov s., v. pemphigus seborr-
hoicus (erythematosus); Sheehanov s.,
nedostatak mleka, gubitak dlaka i pre-
stanak menstruacije posle poroaja kao
posledica ispada prednjeg renja hipofi-
ze usled jakog poroajnog krvavljenja
ili, rede, slino stanje usled nekog dru-
gog uzroka; ovaj sindrom moe da se
javi i u mukaraca, kada dominiraju is-
padi koji su posledica prestanka aktiv-
nosti titaste lezde, kore nadbubrenih
lezda i polnih lezda; Sjgrenov s., po-
lyarthritis, xerostomia, keratoconjunc-
tivitis sicca, dysphagia i druge promene
nastale kao posledica smanjenog lue-
nja pljuvanih, suznih, znojnih i stoma-
nih lezda. Pljuvane lezde su uveane.
Moe doi i do tekih oteenja ronja-
e pa i do slepila. Samo u retkim slua-
jevima promene na oima su neznatne.
Obino se javlja kod ena posle meno-
pauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u
fudbalera, promene zbog estog isteza-
nja simfize prilikom udaraca lopte no-
gom ili naglih prenosa teine tela s jed-
ne noge na drugu. Bolovi u gornjoj tre-
ini natkolenice, bolna osetljivost pri
pritiskanju grupe primicaa buta. Kas-
780
syndroma syndroma

nije i rendgenske promene kostiju i hr-
skavice simfize. Ovaj se sindrom sree i
u jahaa; s. srednjeg renja, atelektaza
srednjeg renja desnog plua s hroni-
nim pneumonitisom. Sin. Brockov sin-
drom; skalenusni s., skup sindroma lo-
kalizovanih obino na jednoj ruci, rede
na obema rukama, kao to su bolovi, pa-
restezije, hipotonija ili atrofija miia,
trofike promene sline onima kod
morbusa Raynaud i slabije punjenje
pulsa. Skalenusni sindrom je posledica
pritiska koje vre vratno rebro ili skale-
nusni miii s nekom uroenom ano-
malijom na potkljunu arteriju ili na
brahijalni splet; Stein-Leventhalov s.,
podrazumeva poremeaj menstruacije
(oligomenoreja i amenoreja), neplod-
nost, hirzutizam i policistiko uveanje
jajnika. Terapija se sastoji od laparoto-
mije i klinaste resekcije kore oba jajni-
ka. Posle ove jednostavne operacije us-
postavlja se normalan menstrualni cik-
lus i dolazi do trudnoe. V. hirsutismus;
Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u
mladih osoba s erupcijama na koi (ery-
thema exudativum multiforme majus).
Papulomakulozne erupcije s hemora-
gikim nekrotikim vezikulama na sluz-
nicama, pa i na venjai. Sin. erythema
exudativum multiformae; stiloidni s.,
stiloidni nastavak slepoone kosti (pro-
cessus stiloideus) moe nekad da zado-
bije neobinu duinu te se tada protee
6-8 cm daleko od lubanjske baze u vrat-
nu muskulaturu. To moe da bude i uz-
rok smetnji pri gutanju; Sturge-Weber-
Krabbeov s., malformacije krvnih su-
dova u mozgu, horioideji u koi udrue-
ne s epilepsijom, oligofrenijom, konge-
nitalnim glaukomom i ravnim heman-
giomima na licu; subclavian steal sy-
ndrome, (eng.) cerebralna anemija iz-
azvana skretanjem toka krvi iz bazilar-
ne arterije u potkljunjanu arteriju u
sluaju da je njen proksimalni deo u ok-
luziji (zaepljen); Thibierg-Weissen-
bachov s., v. calcinosis cutis; Treacher-
Collinsov s., v. dysostosis mandibulofa-
cialis; Trotterov s., stanje nastalo kao
posledica tumora u nazofarinksu. Bol
neuralgikog tipa, u polovini glave, jezi-
ku, mendibuli, gluvoa, umanjena po-
kretljivost polovine mekog nepca za-
hvaene strane i trizmus; Turnerov s.,
pojava zaostalog rasta i seksualnog raz-
voja s karakteristinim proirenim (le-
pezastim) vratom, nisko poloenom
granicom potiljane kosmatosti, esto
uz slaboumnost i nerazvijene spoljne
polne organe i s negativnim Barrovim
telacima. V. Barrova telaca; ukrteni
s., oduzetost kranijalnih ivaca na strani
lezije kombinovana s oduzetou
suprotne strane tela nastale usled arita
(razmekanje, krvavljenje, tumor) u
oblasti modanog stabla; varikozni s.,
promene na koi potkolenica u vidu at-
rofije, dishromije i ulceracija usled po-
remeenog krvotoka u osoba s varikoz-
nim venama. Sin. varikozni kompleks
simptoma; Verner-Morrisonov s., vod-
njikavi prolivi uz nedostatak sone kise-
line u elucu, smanjenje kalijuma u se-
rumu, a nastaje, verovatno, kao posledi-
ca posebnih adenoma (vipoma) insul-
nog aparata pankreasa koji stvaraju od-
reenu vrstu peptida (VlPe-^vasoacti-
ve intestinal peptide, engl. - vazoaktiv-
ni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagi-
jev s,, skup simptoma koji se ispoljava-
ju na koi, alopecija, poliosis, vitiligo,
zatim dysacusis, znaci meningitisa.
Osim toga javlja se teak iridociklitis s
posledicama (sinehije, katarakta); s.
vrha orbite, jaka migrena, smanjena
osetljivost ronjae, paraliza razliitih
onih miia, ponekad totalna oftal-
moplegija, oteenje vidnog ivca s cen-
tralnim skotomom. Ponekad i egzoftal-
mus. Nastaje usled traume, tumora i
tromboze karotide; Waterhouse-Frie-
derichsenov s., maligni i veoma brzi
oblik epidemijskog cerebrospinalnog
meningitisa, s povienom temperatu-
rom, komom i kolapsom, cijanozom i
petehijskim krvarenjima po koi i sluz-
nicama i obostranim nadbubrenim kr-
varenjima; Weberov s., oduzetost n.
oculomotoriusa, na strani lezije, uz kon-
tralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiple-
gia alterna oculomotoria; Wiscott-Ald-
richov s., vrsta naslednog manjka imu-
niteta s hroninim egzemom, hroni-
781
synechia syphilis

nim zapaljenjem srednjeg uva, anemi-
jom i trombocitopenijskom purpurom;
Wolff-Parkinson-Whiteov s., udrue-
nost paroksizmne tahikardije ili trepe-
renja pretkomora i suvinog razdrae-
nja s kratkim P-R-intervalom i irokim
QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperho-
lesterolemija, hepatosplenomegalija,
masna infiltracija jetre, hemolizna ane-
mija i hipertrigliceridemija posle uz-
imanja velike koliine alkohola; Zollin-
ger-Ellisonov s., bolest duodenuma na
koju se jedva moe uticati, uz ekstrem-
no pojaano luenje sone kiseline elu-
ca, zbog tumora u Langerhansovim os-
trvcima pankreasa koji lue gastrin.
synechia, sinehija, sraenje, (oft.) s. an-
terior, sraenje izmeu duice i ro-
njae koje nastaje posle zapaljenjske ili
traumatske perforacije ronjae; s. po-
sterior, sraenje izmeu duice i pred-
nje ahure soiva usled organizacije za-
paljenjskog eksudata. V. adhaesio.
synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium.
syiaophris, inofris, sraslost obrva. Obrve
se spajaju u predelu korena nosa.
synoptophor, sinoptofor, aparat koji u or-
toptici slui za vebanje binokularnog
vida. Na sinoptoforu se obavljaju vebe
fuzije. Upotrebljava se u leenju razro-
kosti.
synostosis, sinostoza, sraslost dve duge
kosti, koja spreava u znatnoj meri fizio-
loke pokrete pogoenog segmenta ek-
stremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tar-
zalna).
synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava
viskozna tenost u zglobnoj duplji.
synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na
sinoviju, npr. membrana synovialis, si-
novijalna opna, deo zglobne ahure,
koji lui sinoviju.
synovioma, sinoviom, neoplazma nastala
umnoavanjem elija koje oblau zglob-
ne upljine ili burze. Razlikujemo be-
nigne i maligne oblike ovih neoplazmi
koje se u veini sluajeva javljaju na ve-
likim zglobovima, a posebno u kolenu.
synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne
opne.
syphiligraphia, sifiligrafija, grana medici-
ne koja izuava sifilis.
syphilis, sifilis (lues), hronino, opte in-
fektivno oboljenje koje se prenosi kon-
taktom (najee snoajem) i intrauteri-
no (prenoenje infekcije s majke na
plod); prouzrokova je Treponema pal-
lidum. Ricord je sredinom prolog veka,
na osnovu simptomatologije podelio
tok neleenog sifilisa na tri stadijuma.
Ova se podela zadrala i danas iz didak-
tikih 'razloga. I stadijum (primarni s.)
traje oko 9 sedmica: od trenutka infek-
cije (inkubacija traje tri sedmice) do po-
jave egzantema; u ovom stadijumu se
javlja prva vidljiva promena sifilisa, pri-
marni afekt, tvrdi ankr (ulcus durum),
kome posle 5-7 dana sleduje regionalni,
a zatim univerzalni skleroadenitis (ne-
zapaljenjski otok indolentnih limfnih
lezda); od 5. do 6. sedmice moe se na-
roitim serolokim reakcijama ustano-
viti prisustvo specifinih sifilisnih ariti-
tela. II stadijum (sekundarni s.) poinje
egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje
se polimorfnim egzantemima (nlku-
loznim, papuloznim, pustuloznim), koji
se javljaju u naletima; izmeu pojedinih
naleta postoji period latencije (bez vid-
ljivih znakova oboljenja). Promene u II
stadijumu su veoma infektivne, a nalaze
se i na sluznicama. III stadijum (terci-
jarni s.) postepeno nastaje iz II stadiju-
ma pojavom destruktivnih promena u
vidu kvrica (tuberozni sifilidi) i guma,
promena koje su praktino neinfektiv-
ne. U ovom stadijumu moe da oboli
svako tkivo i svaki organ; naroito je
opasna lokalizacija na centralnom nerv-
nom sistemu (paralysis progressiva i ta-
bes dorsalis) i aorti (mesaortitis lueti-
ca); s. congenita, nastaje prenosom tre-
ponema s bolesne majke na plod za vre-
me trudnoe (posle 5. meseca) preko
posteljice. Oboljenje se javlja ili nepos-
redno posle roenja [s. congenita prae-
COX s promenama sekundarnog stadiju-
ma i patognomonikim znacima (pemp-
higus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko
godina posle roenja kao pozni konge-
nitalni sifilis (s. congenita tarda) s pro-
menama tipa tercijarnog sifilisa (tube-
rozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum
patognomonikim znacima Hutchinso-
782
syphiloderma
systema

novog trojstva: bavastih sekutia, kera-
titis parenchymatosa i surditas.
syphiloderma, sifiloderma, sifilisno obo-
ljenje koe.
syphiloma, sifilom, naputen naziv za sifi-
lisne granulacione tumore (gumma).
syphilomania, sifilomanija, bolestan
strah od sifilisa.
syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od
sifilisa; (2) neosnovano verovanje boles-
nika da boluje od sifilisa. V. syphiloma-
nia.
syringobulbia, siringobulbija, hronino
oboljenje izduene modine u kome do-
lazi do stvaranja upljina u njenoj masi.
Srodna je siringomijeliji. V. syringomye-
Ha.
systema, sistem, skup jednorodnih delova
ili organa koji obavljaju neku zajedni-
ku funkciju; adrenalni s., v. hromafini
s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n.
s.; centralni nervni s., mozak i kimena
modina; ekstrapiramidni s., niz sivih
modanih jedara i puteva koji nisu uk-
ljueni u piramidni sistem. U e. s. ubra-
jaju se corpus striatum, globus pallidus,
nucleus subthalamicus, Substantia nig-
ra, nucleus ruber, kao i putevi koji od
tih jedara idu u talamus, corpora quad-
rigemina, nucleus vestibularis Deitersi,
mali mozak i hipotalamus. U klinikoj
upotrebi pojam e. s. esto je vrlo nepre-
cizan; endokrini s., skup lezda i tkiva
s unutranjim luenjem; ergotropni
nervni s., nervni sistem s ergotropnom
ulogom, iji uticaj stvara dispoziciju za
poveanu radnu sposobnost; u stvari,
simpatiki nervni sistem. V. histotropni
nervni s.; histotropni nervni s., nervni
sistem s histotropnom ulogom, koji uti-
e na oporavljanje i restituciju iscrpe-
nog tkiva; u stvari, parasimpatiki nerv-
ni sistem. V. ergotropni nervni s. hro-
mafini s., sistem koji se sastoji od elija
sa specifinim afinitetom prema hrom-
nim solima, kojima se boje uto do
mrko. Ove elije lue adrenalin, pa se
zato ceo sistem zove jo i adrenalni sis-
tem; limfopoezni s., skup svih organa
koji stvaraju limfocite: sve limfne lez-
de, slezina, Hmfatiki aparat organa za
varenje itd.; parasimpatiki nervni s.,
onaj deo vegetativnog nervnog s. ija
preganglijska vlakna potiu iz srednjeg
mozga (i ulaze u sastav III modanog
nerva) i iz izduene modine (i ulaze u
sastav facijalnog, glosofaringealnog i va-
gus nog nerva) i iz sakralnog dela kime-
ne modine; retikuloendotelni s., po
Aschoffu, grupa elija s osobinama en-
dotelnih i retikularnih elija, koje pod-
jednako fagocituju boje. Ova grupa
obuhvata endotelne i retikularne elije
slezine, limfnih voria, Kupfferove e-
lije u jetri, retikuloendotel kostne sri i
klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa
stvaranjem krvnih elija, nagomilava-
njem masnih materija, fagocitozom kr-
vnih elija, metabolizmom gvozda i he-
moglobina i, verovatno, sa stvaranjem
antitela; simpatiki nervni s., onaj deo
vegetativnog nervnog sistema ija pre-
gangliska vlakna potiu iz elija inter-
mediolateralnog stuba torakalnog i
lumbalnog dela kimene modine;
sprovodni s. u srcu, naroiti sistem,
koji se sastoji od srano-miinug tkiva,
veziva, nervnih elija i vlakana, u kome
se stvaraju i sprovode impulsi za auto-
matski rad srca. Sastoji se od sinusnog
ili Keith-Flackovog vora (sinuatrijalni
sistem) i Aschoff-Tawarinog vora i Hi-
sovog snopa (atrioventrikularni sis-
tem). Sinusni vor je potkoviastog ob-
lika, smeten u uglu koji ine gornja
i uplja vena i desna srana uska. Sastoji
se od mree gredica miinih vlakana
bogatih sarkoplazmom a siromanih
miofibrilima, vezivnog tkiva s elasti-
nim vlaknima i skupine ganglijskih eli-
ja s nervnim vlaknima. Gredice mii-
nih vlakana zalaze na sve strane u mus-
kulaturu pretkomora. Ova miina vlak-
na su u vezi s Aschoff-Tawarmim vo-
rom, smetenim u zidu desne pretko-
more, blie komori, a koji se sastoji ta-
koe od ovakvih miinih vlakana,
nervnih vlakana, skupine ganglijskih
elija i veziva s mnogo krvnih sudova.
Ovaj vor je u stvari dvogub (pretko-
morni i komorni). Od njega polazi snop
uporednih vlakana (Hisov snop) kroz
komornu pregradu i rava se na dva og-
ranka, za svaku komoru po jedan. Ispod
783
systema systema

endokarda komora ine mreu tzv. Pur-
kinjeovih vlakana; sredini nervni s., v.
centralni nervni s.; urogenitalni s., s.
koji sainjavaju mokrani organi (bub-
rezi, bubrene karlice, ureteri i mokra-
na beika) i polni organi, koji su razliiti
u mukog i enskog pola. U enske po-
Ine organe spadaju: jajnik, jajovod, ma-
terica, vagina i spoljni polni organi
(stidnica, velike i male usne i draica). U
muke polne organe spadaju: semenik,
pasemenik, semevod, semene kesice,
prostata, mokrana cev, polni ud i mo-
nice; vegetativni nervni s., nervni s.
koji bez uticaja volje (autonomno) regu-
lie aktivnost glatkih miia, srca i lez-
da. Sastoji se od dva dela: parasimpati-
kog ili kraniosakralnog s., koji potie iz
srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog
dela kimene modine, i simpatikog s.,
koji potie iz torakolumbalnog dela ki-
mene modine. Sin. autonomni nervni s.
ira zatitna zona, sin. zona nadzora.
Predstavlja teritoriju slivnog gravitacio-
nog podruja izvorita za snabdevanje
vodom za pie na kojoj se prate epide-
mioloki procesi i privredna aktivnost,
koja moe da ugrozi izvorite. U sluaju
potrebe preduzimaju se odgovarajue
mere.
irok, v.latus, vastus.
kodizam, v. skodismus.
koljka, v. concha.
kopljenje, v. kastracija.
kripanje, maramino, grub zvuk koji se
uje pri oslukivanju nad znatno zadeb-
Ijalom pleurom, slian utisku, koji se
uje pri savijanju koe ili ona.
kriput, v. kripanje.
krljevo, mesto u Hrvatskom primorju iz-
meu Rijeke i Bakra, poznato zbog po-
jave endemskog sifilisa u ovom kraju
poetkom XIX veka, pa je oboljenje i
dobilo naziv morbus krljevo.
krne tvorevine, (embr.) branhijalne
tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja gla-
venog kraja embriona javljaju se u sisa-
ra kao useci i lukovi prelazne prirode,
jer iezavaju poto su dali niz vanih
organa.
krni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana
razvoja na bokovima glavenog kraja em-
briona javljaju se krne ili branhijalne
tvorevine sastavljene od naizmenino
postavljenih useka i lukova (u sisara
prelazne prirode) i iezavaju poto su
dali niz vanih organa. krnih lukova
na ovejem embrionu od 3. do 4. mese-
ca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder-
mni jastuii, zastrti spolja ektoder-
mom, a unutra endodermom. Svaki luk
sadri po jedan lubanjski ivac i po jed-
nu arteriju. Prvi krni luk, zajedno s
eonim breuljkom stvara lice, a drugi
izgrauje vrat; 1. krni luk, eoni bre-
uljak je na bokovima ogranien olu-
kom, koji ga odeljuje od 1. krnog luka
na ijem se kraju nalazi oni mehur. Na
slobodnom rubu ovog breuljka nalaze
se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele
na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena
na dva sekundarna pupoljka. Ostale
promene dovode do odeljivanja nosne
od usne duplje. Trag spoja nepanih
ploa s unutranjim nosnim pupoljkom
i s nosnom pregradom ine nosno-nep-
ani kanal (Stensonov kanal). Nedosta-
tak spajanja pupoljaka koji stvaraju gor-
nju vilicu izaziva malformaciju pod ime-
nom zeje usne (labium leporinum); 2.
krni luk, izgrauje s 4. i 5. lukom,
vrat. Sem toga od njega se stvara i uzen-
gija (stapes) i ovesno vezivo hioidne
kosti, kome prethodi hrskavina traka
poznata kao Reichertova hrskavica,
koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu:
stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela po-
staju mali rogovi hioidne kosti, dok za-
dnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk
stvara i prednje lukove mekih nebaca;
3. i 4. krni luk, izgrauju meke delo-
ve vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki ro-
govi jezine (hioidne) kosti.
krni useci, (embr.) stvaranje krnih ili
branhijalnih useka na spoljnoj povrini
bokova glavenog kraja embriona poi-

50 Medicinski leksikon 785
ok panske bube

nje pojavom endodermnih pagova na
unutranjoj strani. Izmeu endoderm-
nih pagova i ektodermnih useka nalazi
se mezoderm koji se resorbuje, ostavlja-
jui tanku zastornu opnu. krni useci
u ljudskom embrionu iezavaju u toku
2. meseca. Izuzetno moe da ostane neki
krni usek u vidu tzv. uroenih fistula
(cista); 1. krni usek iezava u dve
prednje treine. Zadnjim delom daje
spoljni sluni kanal, a od endodermnog
paga srednje uvo (bubanjsku duplju);
2. krni usek nestaje bez traga; 3. k-
rni usek daje paratireoidne lezde,
dok na trbunoj strani postaje timus i 4.
krni usek na lenoj strani endoderm-
nog paga stvara gornju paratireoidnu
lezdu.
ok, shock (engl.), stanje akutne periferne
cirkulatorne insuficijencije, posledice
poremeaja cirkulatorne regulacije ili
gubitka cirkuliueg volumena krvi;
manifestuje se hipotenzijom, tahikardi-
jom, hladnom, bledom koom, povr-
nim disanjem i pomuenjem svesti;
alergijski ., ok koji nastaje unoe-
njem u organizam supstancije ili leka rfa
koje je osoba alergina; anafilaktiki
., teko stanje izazvano ponovljenom
injekcijom seruma ili proteina nastalo
kao posledica anafilaksije; anestezijski
., stanje slino oku izazvano predozi-
ranjem anestetika; elektriki ., dej-
stvo nastalo prolaskom elektrine stru-
je kroz bilo koji deo tela; moe dovesti
do gubitka svesti pa i smrti; endotok-
siki ., endotoksinski ok, naglo po-
putanje cirkulacije praeno tekom
bakterijskom infekcijom, najee
gram-negativnim bakterijama; hemora-
giki ., ok nastao usled krvavljenja;
hipoglikemiki ., stanje cirkulatorne
insuficijencije kao posledica suvie veli-
kih doza insulina, to dovodi do naglog
smanjenja eera u krvi; hipovolemi-
ki ., ok nastao usled smanjenja cirku-
liueg volumena krvi; histaminski .,
reakcija koja podsea na anafilaktiki
ok, a nastaje posle injekcije histamina;
insulinski ., niz vegetativnih poreme-
aja nastalih usled smanjenja koliine
glikoze u krvi pod dejstvom insulina
unetog parenteralno. Zapoinje osea-
njem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku,
pa se nastavlja jakim crvenilom lica,
klonikim trzajima miia, usporenom
ili ubrzanom sranom radnjom, pomu-
enjem svesti sve do kome, u kojoj moe
nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom
strunog lekara i vinog personala
moe se iskoristiti kao terapijsko sred-
stvo za leenje shizofrenije, pri emu se
doputa da bolesnik padne u komu u
kojoj ostaje pola do jednog asa i iz koje
se izvlai intravenskim davanjem gliko-
ze. Potpuno leenje se sastoji od niza do
50 koma. V. hipoglikemiki ok, shizo-
phrenija, therapia (okom); ireverzibil-
ni ., stanje u kome se izazvane prome-
ne ne mogu popraviti leenjem, pa je
smrt neizbena; kardiogeni ., ok us-
led smanjenja minutnog volumena srca
u sranim oboljenjima i infarktu mio-
karda; klimatski ., jae ili slabije reak-
tivne pojave zdravog, a naroito boles-
nog ovejeg organizma na snane uti-
caje spoljne sredine ili aktivnih klimat-
skih faktora; ispoljava se nelagodnim
stanjem, koje moe biti znak sporog pri-
lagoavanja organizma ili nepodnolji-
vosti prema novom klimatu; neurogeni
., ok usled delovanja na nervni sistem
koje izaziva vazodilataciju; oligemiki
., v. hipovolemiki ok; opekotinski .,
ok kao posledica gubitka plazme preko
opeene povrine; postoperativni .,
stanje oka posle hirurke intervencije;
primarni ., ok u kome nije smanjen
cirkuiiui volumen krvi; psihiki .,
stanje slino oku izazvano jakim emo-
cijama; sekundarni ., ok koji je izaz-
van smanjenim volumenom cirkuliue
krvi; septiki ., ok koji nastaje u pri-
sustvu tekih infekcija; spinalni ., gu-
bitak spinalnih refleksa posle povrede
kimene modine koja zahvata miie
inervisane segmentima kime koji se
nalaze distalno od mesta povrede; trau-
matski ., svaki ok izazvan traumom.
. ok-terapija, v. therapia. panska
kragna, v. paraphimosis. panske
bube, v. Cantharides.
786
pric upljina

pric, v. brizgalica.
tampai, ureaji za tampanje numeri-
kih podataka dobijenih tokom merenja
u cilju automatizacije mernih procesa
ili ubrzanja dobijanja rezultata.
tapii, v. bacilli
tiherove cevice, staklene cevice ispu-
njene razliitom hemijskom supstanci-
jom, koje na odreenoj temperaturi me-
njaju agregatno stanje prelazei u drugi
deo cevice s natpisom sterilizovano".
Koriste se rezorcin, (104 do UO
0
C), ben-
zonaftol (HO
0
C), antipirin (113
0
C), jodo-
form (119C)itd.
titasta lezda, v. glandula thyreoidea.
titnjaa, v. glandula thyreoidea.
tucanje, singultus, u toku anestezije ili u
postoperativnom toku; uzroci su disten-
zija eluca, vuenje trbunih organa u
toku operacije, zapaljenjski procesi u
abdomenu i dr. V. singultus.
uga, v. scabies.
ugarac, v. Sarcoptes scabiei.
uljevi, v. haemorrhoides.
um (med.), auskultativni fenomen, benig-
ne ili maligne prirode, izazvan sranim
ili vaskulnim promenama; akcidental-
ni ., srani um izazvan prolaznim i
beznaajnim uzrocima; anemijski ., .
koji se uje pred srcem u aneminih bo-
lesnika; aneurizmni ., . koji se uje iz-
nad arterijskih aneurizmi; aortni .,
um koji nastaje zbog oboljenja aortnog
zida ili aortnih zalistaka; apeksni ., .
koji se uje u predelu sranog vrha; ar-
terijski ., . koji se uje u predelu neke
arterije, zbog njene aneurizme ili steno-
ze; Austin-Flintov ., presistolni um u
predelu sranog vrha u mitramoj steno-
zi; bazni dijastolni ., . koji se uje na
bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insu-
ficijenciji; Carey-Coombsov ., pred-
ijastomi um na vrhu koji se uje u ra-
nom stadijumu reumatske groznice, a
koji se kasnije gubi; dijastolni ., . koji
se uje u dijastoli posle drugog sranog
tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze,
a na bazi skoro uvek aortne insuficijen-
cije; Flintov ., v. Austin-Flintov um;
funkcijski ., um koji postoji u neor-
ganskim sranim poremeajima; Gib-
sonov ., sistolno-dijastolni um koji se
uje u 2. meurebarnom prostoru levo,
koji govori za ductus arteriosus aper-
tus; Graham-Steellov ., dijastolni
um izazvan proirenjem (insuficijenci-
jom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi;
Hammanov ., koji se uje iznad srca
sinhron sa sistolom srca, koji se uje u
sredogrudnom emfizemu i pneumope-
rikardijumu; holosistolni ., . koji ob-
uhvata elu sistolu; kardijalni ., um
nastao nepravilnim krvotokom u srcu;
kardiopulmonalni ., kardiorespira-
torni ., . nastao u plunom tkivu u
vezi s pokretima srca; kreendo .
f
.
koji se postepeno pojaava, kao to je
dijastolni um u mitralnoj stenozi; mit-
ralni ., . nastao zbog bolesti mitralnih
zalistaka; miini ., . koji se uje nad
nekim miiem u toku njegovog gre-
nja; neorganski ., . koji nije izazvan ni
oteenjem miokarda, ni oboljenjem za-
listaka; organski S., . izazvan organs-
kom boleu srca, krvnih sudova, ili
plunog tkiva; pansistolni ., v. holosis-
tolni .; perikardni ., perikardni tare;
pleuroperikardni ., pleuralni tare
koji se uje u predelu perikarda i koje
lii na perikardni tare; predijastolni
., . koji poinje pre dijastole, a uje se
i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj
stenozi; presistolni ., . koji se javlja
neposredno pre sistole; pulmonalni .,
. izazvan oboljenjem zalistaka a. pul-
monalis; regurgitacijski ., . zbog vra-
anja krvi kroz oboleli otvor zalistaka;
Rogerov ., jak sistolni um u defektu
komorske pregrade; Stillov ., funkcio-
ni srani um, u dece, koji se uje du
leve ivice grudnjae; sistolni ., . koji
se uje u sistoli, zbog mitralne ili trikus-
pidne insuficijencije, ili zbog aortne ili
pulmonalne stenoze; Traubeov ., ga-
lopni ritam; vaskulni ., . koji se uje u
predelu nekog krvnog suda; venski .,
koji se uje u predelu neke vene.
upalj, v. cavus.
uplja sonda, v. sonda.
upljikavo telo, c. corpus cavernosum.
upljina, v. caverna, cavitas, cavum.

50*
787
unjevi vedska gimnastika

unjevi, nenormalni umovi koji se uju
pri auskultaciji plua za vreme disanja.
Nastaju usled prisustva vie ili manje
tenog sadraja u disajnim cevima ili
plunim mehuriima. Razlikuju se suvi
i vlani unjevi, bronhogeni, koji posta-
ju u duniku (traheji) i dunicama
(bronhijama) i pneumogeni (krepitaci-
je), koji nastaju u plunim mehuriima.
Sin. rhonchi; suvi ., . koji nastaju us-
led prisustva itkog sekreta u disajnim
cevima ili usled zadebljanja njihove
sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi si-
bilantes) i strugavi (rhonchi sonori).
uju se u bronhijalnoj astmi i u bronhi-
tisu. Sin. krkori; vlani . (rhonchi hu-
midi), . koji nastaju prilikom disanja u
disajnim cevima usled prisustva tenog
sadraja u njima; zvuni (konsonantni) v. .,
. koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i
nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u
infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. uju
se, npr., u tuberkulozi plua; bezvuni
(nekonsonantni) v. ., . koji nastaju u
disajnim cevima okruenim tkivom koje
sadri vazduha. V. krepitacije, tarez.
vedska gimnastika, v. gimnastika.
T, oznaka za prefiks tera u Meunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; T oz-
naava veliinu koja je za IO
12
(l 000 000
000 000) puta vea od merne jedinice
neke fizike veliine, npr. teravat-TW,
teraelektron-volt-TeV.
T,(l) skraenica za temperaturu; (2) skra-
enica za period poluraspada.
-test, metoda za ispitivanje kapaciteta
vezivanja 1-trijodotironina obeleenog
radioaktivnim jodom za belanevine se-
ruma in vitro.
tab, skraenica za tales, takvi; upotreblja-
va se u lekarskom receptu.
T-antigen, proteinska frakcija M,T i R ka-
rakteristina za odreene tipove u gru-
pi streptokoka; grupa A sadri oko 50
serotipova koji se odreuju po prisust-
vu proteinskih frakcija (uglavnom M-
frakcija). T-antigen nije odgovoran za vi-
rulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-
-antitelima, nemaju zatitnu vrednost.
Tb, hemijski simbol za element terbium.
TBA (engl. skraenica thyroxine binding
albumine - tiroksin vezujui albumin),
serumska belanevina za koju se vezuje
oko 10% tiroksina. V. thyroxin.
TBG (engl. skraenica thyroxine binding
globuline - tiroksin vezujui |lobulin),
serumska belanevina za koju se vezuje
oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elek-
troforeznoj traci putuje izmeu alfa-1
1 alfa-2 globulina.
TBPA (engl. skraenica thyroxine bin-
ding praealbumin), tiroksin vezujui
prealbumin, serumska belanevina za
koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-
yroxin), koji u elektroforeznoj traci pu-
tuje neto pre albumina.
Tc"
m
, radioaktivni izotop tehnecijuma,
primenjuje se u jonskom obliku, kao na-
trijum-pertehnetat, za scintigrafiju moz-
ga, titaste lezde i protoka krvi u bub-
rezima. Sumporni koloid T.c"
m
prime-
njuje se za scintigrafiju jetre i kostne
sri. Tc"
m
vezan za albumin primenjuje
se za scintigrafiju placente, a u obliku
makroagregata albumina, mikrosfera i
koloidnog ferihlorida za scintigrafiju
plua. Polifosfat i pirofosfat Tc"
m
pri-
menjuje se za scintigrafiju kostiju. Kom-
pleksno jedinjenje askorbata gvozda
primenjuje se za scintigrafiju bubrega.
TCT, skraenica za telekobalt-terapiju.
tct., skraenica za tinctura.
t.d., v. doza tolerancije (pod dosis).
Te, hemijski simbol za element tellurium.
TEM, trietilen metilenemelamin; slui kao
antineoplastiki lek. V. Tretaminum.
THAM, trometamin, alkalinizujue sred-
stvo koje se daje intravenski u cilju suz-
bijanja metabolike acidoze.
TIA, (skraenica: transient ischemic at-
tacks), prolazni ishemiki napadi u vidu
kratkotrajnog slepila jednog oka (sin.
amaurosis fugax) ili drugih arinih po-
remeaja (afazija, motorna slabost itd.)
u obolelih od ateroskleroze modanih
krvnih sudova.
Tl
201
, radioaktivni izotop talijuma, prime-
njuje se za scintigrafiju miokarda u di-
jagnostici infarkta srca.
TRF, tireotropni oslobaajui (rilizing)
faktor.
789
TRH-test
taka

TRH-test, test za ispitivanje funkcije ti-
taste lezde. Pre i posle TRH-stimulacije
odreuje se koncentracija TSH u seru-
mu. U uslovima ouvanih regulacijskih
mehanizama, koncentracija TSH se po-
veava posle davanja TRH.
TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo),
glikoproteidni hormon prednjeg renja
hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji
stimulie izluivanje hormona tireoide-
je (v. tamo).
TSH stimulacijski test, test za ispitivanje
funkcije titaste lezde. Odreuje se fik-
sacija radioaktivnog joda pre i posle da-
vanja egzogenog TSH. Ukoliko je ouva-
na funkcijska rezerva tireoideje, fiksa-
cija se poveava posle TSH-stimulacija.
taban, v. planta pedis.
tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kime-
ne modine. Javlja se u malog broja sifi-
litiara, 10-20 godina posle inficiranja, s
bolovima kao ubodi noem (lanci-
nantni bolovi) du nogu (tzv, neural-
giki stadijum j. Docnije dolazi do nesi-
gurnosti u hodu (ataktiki stadijum).
Najzad moe doi do potpune nemogu-
nosti stajanja i hodanja zbog odsustva
duboke osetljivosti (paralitiki stadi>
jum). Na zenicama se javlja tzv. Argyll-
Robertsonov znak. Ranije ili docnije do-
lazi do atrofije onog ivca i do razliitih
trofikih poremeaja (artropatija, mal
perforant du pie d). Povremeno nastaju
tzv. tabesne krize.
tabesna kriza, v. crisis.
tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis.
tabetiar, osoba obolela od tabesa dorsa-
Ii sa.
tabiar, v. tabetiar.
tablettae, tablete, vrste, okrugle ploice,
ravnih ili slabo ispupenih povrina;
prevuene tablete (draeji) su obino
jae ispupenih povrina odnosno bi-
konveksnog oblika. Slue kao lekovi za
unutranju upotrebu.
Tablettae hypodermicae, naroito vrsta
tableta koje slue za spravljanje rastvo-
ra za potkone injekcije.
Tablettae ophthalmicae, male tablete
koje se upotrebljavaju u oftalmologiji
(stavljaju se direktno u konjunktivalnu
kesu).
taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsa-
lis komplikovan progresivnom parali-
zom. V. paralysis progresiva, tabes dorsa-
lis.
taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis.
tabophobia, tabofobija, bolestan strah od
dorzalnog tabesa. V. phobia.
tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilna, bezbojna ili ukasto-ze-
lena tenost s mirisom voa. Dejstvo,
simptomi, leenje i zatita kao kod sari-
na. Na terenu moe da se zadri 1-2
dana. V. sarin.
TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od
ubijenih Salmonella typhi s dobro raz-
vijenim antigenom O i Vi, i Salmonella
paratyphi A i B. U naoj zemlji TAB-vak-
cini dodaje se tetanusni anatoksin. Vak-
cinacija protiv crevnog tifusa vri se po-
mou tri supkutane injekcije, koje se
daju u razmaku od po najmanje 7 dana.
tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca;
aurikulska t., tahikardija usled lepra-
nja pretkomora; ortostatska t., nastaje
usled prelaska iz horizontalnog u verti-
kalni poloaj; paroksizmalna t., poi-
nje naglo i naglo se zavrava; refleksna
t., izazvana refleksom koji potie iz ne-
kog drugog organa; sinusna t., svaka ta-
hikardija iji je uzrok u preteranom raz-
draenju sinusnog vora; stalna t., koja
postoji dugo u nekim oboljenjima.
tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje.
tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje;
respiratorna neuroza u koje postoji
brzo i plitko disanje.
Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedi-
njenja koje nastaje prilikom zraenja er-
gosterola ultraljubiastim zracima.
tachysystolia, tahisistolija, nenormalno
brze sistole zbog ekstrasistola; t. auri-
cularis, lepranje pretkomora.
tactus, oseaj dodira, ulo pipanja, opipa.
taka, mala zona; mesto proboja ka povr-
ini (npr. mesto provaljivanja apscesa
ili furunkula); Boasova t., zona osetlji-
vosti levo od dvanaestog grudnog pr-
ljena u eludanoj grizui; Brewerova
t., taka osetljivosti u kostovertebral-
nom uglu u infekciji bubrega; Chauf-
fardova t., taka osetljivosti pod des-
nom kljunjaom u oboljenjima une
790
taedium vitae talipes

kese; Covaova t., taka osetljivosti u
kostolumbalnom uglu u pijelitisima
trudnica; Desjardinova t., taka udalje-
na 5 do 7cm od pupka na liniji povue-
noj od desnog pazuha do pupka odgova-
ra poloaju glave guterae; Kocherova
t., mesto punkcije bone modane ko-
more, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje
linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme;
Lanzova t., taka koja odreuje poloaj
crvuljka; nalazi se udesno od bedrene
bodlje na granici spoljne i srednje trei-
ne linije koja spaja obe bodlje; Robso-
nova t., taka koja se nalazi na mestu
spajanja srednje i donje treine linije
povuene od bradavice dojke i pupka i
predstavlja mesto najjae osetljivosti
zapaljenja une kese; Sudeckova kri-
tina t., deo rektuma izmeu poslednje
sigmoidne arterije i ravanja gornje he-
moroidne arterije, ranije se smatralo da
ligatura poslednje ispod ove take izazi-
va gangrenu rektuma, dok su klinika
iskustva ovo miljenje pobila.
taedium vitae, bolesna zasienost ivo-
tom i zbog toga sklonost ka samoubist-
vu pri melanholiji. V. melancholia.
taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za
razliite tvorevine oblika trake ili pant-
Ijike; (parazit): T. echinococcus, psea
pantljiara klobuara, pantljiara veli-
ine oko 0,5 cm, parazit psa, rede ma-
ke. U stadijumu larve ivi u mnogim si-
sarima, stvarajui hidatidne tumore ili
ciste, najee u jetri. ovek i ostali sisa-
ri se zaraze kada zagaenom hranom
pojedu jaja ove pantljiare, a pas kada
pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococ-
cus granulosus; T. saginata, govea
pantljiara. Kao odrasli parazit ivi u
crevu oveka i dostie duinu od 3 do
8m, a kao larva ivi u miiima i drugim
organima goveeta (Cysticercus bovis).
ovek se zarazi kada s nekuvanim ili ne-
dovoljno kuvanim mesom pojede bobi-
ce ove pantljiare, a govee kada progu-
ta njena jaja; T. solium, svinjska pantlji-
ara. Kao odrasli parazit ivi u crevu o-
veka. Duga je obino 2 do 3 m. U stadi-
jumu larve ivi u miiima svinje (bo-
biavo meso), a u retkim sluajevima i
u oveku. ovek se zarazi kada s neku-
vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim
mesom pojede larve ili bobice (Cysti-
cercus cellulosae) ove pantljiare, a svi-
nja se zarazi kada pojede njena jaja.
taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljiare u
telu nekog parazita.
taenicida (remedia), tenicidi, sredstva
koja ubijaju pantljiare.
tahikardija, v. tachycardia.
tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teri-
torijalnih bolnica koje su graene u u-
mama ili drugim zaklonjenim mestima,
udaljene od komunikacija i za njih je
znao samo neophodan broj osoba (ak
ni bolniko osoblje nije znalo za sva
odeljenja bolnice, a ranjenici su dovo-
eni nou ili po danu sa zavezanim oi-
ma itd.). Tajne bolnice su bile spremne
za pokret i za samoodbranu, a uporedo
sa nadzemnim graena su i podzemna
sklonita. Najbolje su bile organizovane
u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su
tajne bolnice bile u naseljima i doma-
instvima), a u sluaju opasnosti ranjeni-
ci bi se sklonili u sklonite (baze, bunke-
ri).
taksonomija mikroorganizama; posled-
njih godina sve se vie uvodi sistem tzv.
numerike taksonomije, u kojoj klasifi-
kacija zavisi od broja zajednikih svoj-
stava.
taktilan, koji se odnosi na ulo pipanja.
Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat,
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Upotrebljava se kao sastojak prakova
za spoljnu upotrebu i kao praak za po-
sipanje.
talipes, uroena deformacija stopala koje
je skrenuto sa svog normalnog poloaja;
tcalcaneovalgus, izoblienost stopala
u kome je peta iskrenuta upolje, a pred-
nji deo stopala izvinut navie; t.calca-
neovarus, izoblienost stopala s petom
okrenutom prema sredinoj osovini
tela, a s prednjim delom stopala izdig-
nutim; t. calcaneus, izoblienost stopa-
la u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignu-
to stopalo; t. cavovalgus, izoblienost u
kojoj je uzduni luk stopala izdignut, a
peta iskrenuta upolje; t. cavus, defor-
macija stopala u kojoj je uzduni luk
prekomerno izdignut; t. equinovalgus
791
talipomanus
tarsus

izoblienost stopala s petom izdignu-
tom i izvijenom upolje; t. equinonova-
rus, izoblienost u kojoj je peta uvrnuta
unutra, dok je stopalo u tabanskoj flek-
siji. Pored toga unutranja ivica stopala
je u supinaciji, a prednji deo stopala lei
medijalno u odnosu na osovinu noge
(adukcija); svod stopala je visok, taban
uduben i elo stopalo u tabanskoj flek-
siji (equinus); t. planovalgus, izoblie-
nost stopala s petom skrenutom upolje
od osovine noge, spoljanja ivica stopa-
la lei vie od unutranje i svod stopala
je nizak. Deformacija je uroena ili na-
staje usled spazama koja kontroliu sto-
palo; t. valgus, deformacija stopala s
skrenutom petom upolje od osovine
noge; t. varus, deformacija stopala s pe-
tom uvrnutom medijalno od osovine
noge.
talipomanus, uroena iskrivljenost aka
koje su u svom korenu savijene radijal-
no.
Talmina operacija, v. operacija.
talus, skona kost na petnoj kosti. Spaja
stopalo s potkolenicom.
tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili
vate koja se stavlja u telesne upljine i
rane u cilju leenja; (2) v. tupfer.
tamponada, zaepljivanje stavljanjem
tampona u telesne upljine ili rane u ci-
lju leenja. V. tampon; (hir.) upotreba
tampona; balonska t., ezofagogastrika
tamponada izvedena pomou trocev-
nog i dvobalonskog tampona. V. Seng-
staken-Blakemoreova sonda (pod son-
da); Bellocqova t.
f
zadnja tamponada
nosa pomou unapred pripremljenog
jastuastog tampona gaze, vezanog svi-
lenom niti, koji se pomou nje uvlai
kroz nos u nosni deo drela i fiksira se
u njemu. Upotrebljava se u tekom kr-
varenju nosa, veinom u kombinaciji s
prednjom tamponadom; ezofagogast-
rika t., v. balonska tamponada, Seng-
staken-Blakemoreova sonda; Mikulicze-
va t., tamponada rane jednom veom
etvorouglastom jodoformskom gazom
za koju je privren laneni ili svileni
konac. Gaza se u rani rairi u obliku
kese i ispuni se trakama gaze, a konac se
izvue iz rane. Mikuliczeva tamponada
slui za tamponadu rana s velikom infi-
ciranom upljinom; t. srca, akutna
kompresija srca krvi izlivenom u osre
usled povrede sranog miia pri ranja-
vanju ili prsnuu aneurizme srca.
tamponade du coeur, (fr.) tamponada
srca, akutna kompresija srca izlivom
teposti u perikard ili izlivenom krvlju
iz srca nastalim usled njegove rupture
ili povrede.
tamponi, v. puferi
tamponi r ati, v. tamponada.
tanati, soli taninske kiseline.
tanin, v. Acidum tannicum.
taninska kiselina, v. Acidum tannicum.
tanko crevo, v. intestinum tenue.
tare, zvuna pojava izazvana trenjem hra-
pavih povrina; perikardni t., tare koji
se uje u sranom predelu u bolesnika
sa suvim perikarditisom; pleurski t.,
koji se zbog fibrinskih naslaga uje us-
led trenja listova pleure pri disanju;
pleuroperikarni t., posledica je suvog
zapaljenja pleure i perikardijuma.
tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu no-
ja, osobito u pes valgus inflammativus.
tarsectomia, tarzektomija, resekcija tar-
zusa (tarzalne ploice) onog kapka.
Vri se u starom oiljnom trahomu koji
je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja
tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom
se postie korekcija pogrenog poloaja
kapka i odstranjuje se pritisak na onu
jabuicu.
tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog
same grae tarzusa primarno zapaljenje
je veoma retko. Uzroci: trahom, co-
njunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifi-
lis.
tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili to-
talno spajanje, zaivanje kapaka hirur-
kim putem. Vri se u cilju zatite ro-
njae kada su u pitanju egzoftalmus, ke-
ratitis neuroparalitika, trofiki poreme-
aji ronjae i dr.
tarsus, koren stopala, noje. Sainjavaju
ga kosti: skona (talus), petna (calca-
neus), unasta (os naviculare), kockasta
(os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa
cuneiformia); t. palpebrae, kapana
fibrohrskavina ploica koja kapku
daje izvesnu vrstinu; (embr.) gusto zbi-
792
tartarati
Teichmannovi kristali

jena vezivna ploa oko zaetka velikih
kapanih lezda, javlja se u embriona
od 13 cm duine.
tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tar-
taricum).
Tartarus, naziv za vinski kamen ili sre
(kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v.
Kalii stibylotartras; T. natronatus, v.
Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi
stibylotartras.
tatula, v. Datura Stramonium.
taurodontismus, taurodontizam, retka
anomalija zuba, predstavlja stanje evo-
lucije zuba u oveka. Zubi imaju izgled
prizama, slino zubima nekih preivara.
Najizraeniji znak je enormno velika
pulpa. Danas se retko sree, ponekad u
nedovoljnoj tvorbi glei u displaziji ek-
toderma.
tauroholna kiselina, jedna od unih ki-
selina, koja se sastoji od taurina (oksidi-
sani proizvod aminokiseline cisteina) i
holne kiseline meusobno vezanih
peptidnom vezom.
tautomerija ili dezmotropija, specijalan
tip izomerije funkcionih grupa. U tauto-
meriji postoji ravnotea izmeu dva raz-
na oblika jedinjenja od kojih svaki oblik
ima svoju fukcionu grupu. Npr. u slua-
ju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ke-
toni) poznata je tzv. keto-enoltautome-
rija.
taxis, taksis; (1) kretanje organizma u od-
reenom pravcu kao reakcija na dejstva
spoljanjih drai (galvanotaksija, geo-
taksija, termotaksija, fototaksija, hemio-
taksija). V. tropismus; (2) manualni po-
stupak kojim se kilna sadrina, naroito
u sluaju ukljetene kile, vraa pomere-
ni organ u normalan poloaj.
Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v.
idiotija.
Tay-Sachsova bolest, v. idiotija.
teni scintilacljski broja, slui za efi-
kasno merenje niskoenergetskih beta-
izraivaa, X- i gama-zraka. Uzorak u
tenom stanju se mesa s fluorescentnim
rastvorom, pa se pomou odgovaraju-
eg brojakog sistema odreuje kolii-
na izotopa u uzorku.
tenost, v. humor, liquor; t. cerebrospi-
nalna, modanokimena tenost, bist-
ra, bezbojna tenost koja ispunjava
modane komore, centralni kanal ki-
mene modine i subarahnoidni prostor.
Stvara se u visini horioidnih spletova
modanih komora a resorbuje se u ven-
ske sinuse preko Pacchionijevih moda-
ninih zrnaca. Normalno je ima oko 150
ml. Sadri pokoji limfocit, 20-30 mg/o
belanevina, oko 50 mg/o glikoze i
720-750 mg/o hlorida. U leeem polo-
aju oveka pri lumbalnoj punkciji ima
pritisak oko 20 cm vodenog stuba. titi
mozak i kimenu modinu od potresa.
teflon, sintetska tkanina, politetrafluor--
etilen koji nastaje polimerizacijom tet-
ra-fluor-etilena (CF
2
=CF
2
); teflon je ot-
poran i slui za zatitu predmeta od ko-
rozije. V. dacron.
tegljenje, v. tractio.
tehnike povrede, v. traumatizam.
tehnika, metod ili postupak pri nekim hi-
rurkim intervencijama; Coffeyjeva t.,
metod ispravljanja izvraene mokrane
beike u vidu transplantacije uretera u
kolon, provlaei ga kroz zid kolona
tako da ovaj deluje slino valvuli; Con-
wayjeva t., nain popravljanja teke
makromastije (ogromnih dojki) koja se
sastoji od delimine amputacije dojke i
slobodnom presaivanju koluta i bra-
davice dojke; Selingerova t., perkuta-
na punkcija arterije ili vene u cilju vre-
nja angiografije; Trueting t., nain lee-
nja preloma kosti, koji se sastoji od stro-
gih hirurkih uslova: pranja celog ekst-
remiteta vodom i sapunom, brijanja
dlaka, premazivanja jodom, debridira-
nja rane s uklanjanjem hematoma, de-
periotiranih fragmenata kosti i stranih
tela, repozicije preloma i posle toga se
stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobi-
lie gipsanim zavojem; najzad daje se
antitetanusni serum.
tehnika atmosfera, oznaka at, vansis-
temska jedinica za pritisak ija je upot-
reba zakonski zabranjena posle 1980.
godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa.
Teichmannovi kristali hemina, hemin-
ski kristali nastaju raspadanjem hemog-
lobina uz dodatak natrijum-hlorida i
siretne kiseline. U sudskoj medicini
njihov nalaz moe da poslui za dokazi-
793
telangiectasia
teniski lakat

vanje prisustva krvi u sumnjivim mrlja-
ma.
telangiectasia, telangiektazija, proirenje
grupe sitnih krvnih sudova; t.haemor-
rhagica hereditaria, nasledna hemora-
gijska telangiektazija, nasledna s malim
angiomima po koi i sluznicama, prae-
ni esto epistaksisom i krvarenjima iz
organa za varenje, a ponekad i plunim
i hepatikim arteriovenskim fistulama.
Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spi-
der t., v. spider naevL
telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih ka-
pilara. Obino se javlja u sepsi.
telace, telaca, v. corpusculum, corpuscu-
Ia.
telecentrian hromosom, hromosom sa
centromerom na njegovom kraju.
telekardiografija, rendgensko snimanje
srca s udaljenosti 2 m od anode do filma
(u anglosaksonskim zemljama udalje-
nost je 180 cm). Za to vreme bolesnik
obino guta barijumsku pastu, pa se
kroz sranu siluetu vidi poloaj jednja-
ka i njegov odnos sa srcem i aortom.
telekobalt-terapija, dubinsko zraenje iz
daljine vetakim radioaktivnim izoto
pom
60
Co. V. kobaltna bomba.
x

telencephalon, telencefalon, veliki mo-
zak, pripada centralnom nervnom siste-
mu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sa-
stoji se od dve polutke spojene komisu-
rama uljevitim telom (corpus callo-
sum) i modanim svodom (fornix). Svaka
polutka ima sredinu upljinu, bonu
komoru (ventriculus lateralis) i etiri
renja: eoni (lobus frontalis), temeni
(lobus parietalis), slepooni (lobus tem-
poralis) i potiljani reanj (lobus occipi-
talis). Spolja je polutka naborana u vijuge
(gyri cerebri) izmeu kojih se nalaze
lebovi (sulci cerebri). U kori velikog
mozga (cortex cerebri) smeteni su centri
s odreenim funkcijama. V. centri telo,
v. corpus.
telo oveka, v. corpus humanum. telur,
Te, hemijski element, nemetal, po
hemijskim osobinama slian sumporu.
temena kost, temenjaa, parna kost krova
lubanje. V. os (parietale).
temenac, v. fonticulus.
temenci, meki prostori izmeu fetalnih
lubanjskih kostiju. V. fontanele.
temenjaa, temenac, polep; masne nasla-
ge na temenu glave neke odojadi
r
kao
proizvod lojnih i znojnih lezda.
temporalis, temporalan, slepooni, npr.
os temporale, slepoona kost.
temporalni arteritis, v. arteritis.
tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti
instrument koji slui za zahvatanje i pri-
dravanje tkiva.
tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans
traumatica, okotavanje mesta u tetivi
izloenih traumama; t. stenosans, ste-
nozujui tendinitis prstiju ruke.
tendo, tetiva, ila kojom se mii pripaja
na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i ve-
zivnog omotaa; t. calcaneus Achillis,
Ahilova tetiva, zavrna tetiva troglavog
miia nonog lista koja se pripaja na
petnoj kosti i moe se napipati pod ko-
om.
tendoplastica, tendoplastika, reparator-
na, plastika hirurgija tetive.
tendovaginitis, zapaljenje omotaa tetiva;
t. hypertrophica, vornovata zadeblja-
nja na oprunim tetivama podlaktice i
paraliza binog ivca u pijanista; t. pu-
rulenta, gnojno zapaljenje omotaa te-
tive nastalo najee prelaskom zapalje-
nja iz okolnog vezivnog tkiva na sam
omota; stenozirajui t. (De Quervain),
bolna stenoza omotaa tetive dugog i
kratkog odmicaa palca; t. vaginitis
crepitans, tenalgia crepitans, vrsta
tendovaginitisa s. pucketavim trenjem
pri kretanju tetive (usled fibrinskih na-
slaga).
tenesmus, tenezam, bolni i bezuspeni na-
pon prilikom pokuaja pranjenja stoli-
ce ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i
bezuspeni naponi u donjem delu rek-
tuma; t. vesicalis, tenezmi koji pone-
kad postoje pri mokrenju.
teniski lakat, oteenje pripoja miia na
spoljanjem epikondilu ramenice. Kod
backhand udaraca, ako se ne izvode
pravilno zbog vuenja miia ekstenzo-
ra ake, dolazi do nadraaja pokostice
pomenutog podruja. Znak prepozna-
vanja u ranoj fazi: bol pri pokuaju da se
podigne aka koja visi preko ivice stola.
794
tenodesis
teritorijalne bolnice

(Najvanija je prevencija, a leenje kao i
u sluaju kopljakog lakta.)
tenodesis, tenodeza, uvrivanje tetiva
miia van funkcije za kost u blizini
zgloba. Tenodeza se vri u cilju da se
zglob dovede i odri u pogodnom polo-
aju.
tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama,
sin. tenontodynia.
tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje
Tenonove kapsule. Kapci oteeni, he-
moza venjae, bol. Etiologija: infektiv-
na oboljenja, sepsa, angina, posle opera-
cije razrokosti.
Tenonova ahura, capsula bulbi, fibrozni
omota one jabuice, privruje je in
situ, titei od naglih pokreta onih mi-
ia. V. capsula Tenoni
tenorrhaphia, tenorafija, zaivanje raz-
dvojenih krajeva tetive.
tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje
ovojne tetive. Sin. tendovaginitis.
tenotomia, tenotomija, operacija na spolj-
njim miiima oka koja s sastoji u de-
liminom ili potpunom presecanju nje-
gova pripoja za onu jabuicu. Ima z
cilj slabljenje miia kada je njihova
funkcija pojaana.
tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva.
tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v.
intraokularni pritisak.
tenzidi, sin. deterdenti, atkilbenzoesulfo-
nati. Bela amorfna masa dobro rastvor-
ljiva u vodi. Daje obilnu penu, ve pri
koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju
povrinski napon, veoma dobro skidaju
neistou s predmeta i rublja. iroko se
primenjuju u domainstvima i industri-
ji, slabo su toksini. Na potronju ne uti-
e tvrdoa vode. Smrtna doza l do 2 g
na kg telesne teine sporo se izluuje iz
organizma.
teorije o delovanju arita: mikrobna t.,
mikroorganizmi iz arita raznose se
putem krvotoka po organizmu i dovode
do oboljenja udaljenih organa; alergen-
ska t., arite je izvor alergena, koji sen-
zibiliu organizam; t. neurovaskularne
distrofije, arite je polje remeenja ve-
getativnih funkcija i izvor patolokih
nadraaja koji se preko vegetativnog
nervnog sistema prenose u pojedina tki-
va i organe. U njima nadraaji dovode
do remeenja cirkulacije i stvaraju ob-
oljenja.
terapija, v. therapia.
terapijska doza, v. dosis.
terapijska irina leka, razlika izmeu
toksike doze nekog leka za oveka i
njegove srednje terapijske doze.
terapijski indeks, odnos izmeu srednje
letalne doze (LD
50
) i srednje efikasne
doze (ED
50
) nekog leka (podaci dobiveni
prilikom oglednih istraivanja na i-
votinjama).
teratogeni, inioci koji izazivaju uroene
nakaznosti.
teratoma, teratom, novofaslina koja sadr-
i organe ili razvijene strukture sva tri
germinativna lista. Teratomi nastaju od
totipotentnih elija obino jajnika ili se-
menika ili od ostataka nediferentova-
nog tkiva najee u sakrokokcigeal-
nom predelu ili u osnovi lubanje, u
srednjoj liniji meugrua ili trbune
duplje, kao i na drugim mestima.
teratozoospermia, teratozoospermija,
pojava patolokih oblika semeglavaca
(v.tamo) u velikom procentu (vie od
40% semeglavaca).
terbium, Tb, hemijski element, metal, spa-
da u lantanoide.
Terebinthina, terpentin, gust balzam,
svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija
se od raznih vrsta Pinusa. Sadri
70-80% smola i 15-30% terpentinskog
ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obli-
ku linimenta i masti. V. Aetheroleum Te-
rebinthinae.
terebrans, koji bui, provruje, npr. grizli-
ca eluca ili dvanaestopalanog creva.
teres, obao, obal, npr. musculus teres mi-
nor, mali obli mii.
teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove
za leenje i hospitalizaciju povreenih i
obolelih s odreene teritorije, smetene
su najee u manjim naseljima (u zgra-
dama sanitetskih i drugih ustanova, u
seoskim kuama itd.) ili su se za njih
pravili posebni objekti, obino za tajne
bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u
umama ili drugim zatienim mestima,
dalje od komunikacija; posebna se pa-
nja obraala izradi tajnih podzemnih
795
termalizam
test

sklonita (baze, bunkeri) za sklapanje
povreenih i oboleHh u sluaju opas-
nosti. V. vojnosanitetska baza.
termalizam, sve vie obuhvata banje: nji-
hovu organizaciju, opremu, njihove ur-
banistike probleme i dr., kako u admi-
nistrativnom, tako i u terapijskom po-
gledu.
termalno-mineralna voa, v. voda.
terme, v. thermae.
terminalis, terminalan, (1) krajnji, zavr-
ni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2)
koji se javlja pred smrt.
terminalni ileitis, v. ileitis.
terminalno C, kraj polipeptidnog lanca
na kome se nalazi slobodna alfa-karbok-
silna grupa koja pripada poslednjoj
aminokiselini u tom lancu. Terminalno
C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprot-
ni kraj lanca oznaava se sa terminalno
N.
termodinamika temperatura, sin. apso-
lutna temperatura, veliina koja se meri
kao funkcija energije koju poseduje od-
reena supstancija. Termodinamika
temperatura se smatra osnovnom fizi-
kom veliinom ija jedinica kelvin (sim-
bol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI.
termodinamika, nauna disciplina koja
prouava energetske transformacije. U
uem smislu se odnosi na pretvaranje
toplotne energije u druge oblike energi-
je.
termokauter, instrument koji slui za is-
paljivanje (kauterizovanje) tkiva pomo-
u toplote. V. Paquelin.
termoklimatizam, sve to se odnosi istov-
remeno i na banje i na klimatska mesta.
termoregulacija, sloen mehanizam ko-
jim homeotermni organizmi odravaju
stalnu telesnu temperaturu bez obzira
na temperaturu spoljanje sredine.
termoregulacioni aparat, pribor koji
uestvuje u odravanju telesne tempe-
rature a ine: termoregulacioni centar u
hipotalamusu koji regulie odnos izme-
u koliine stvorene i odate toplote, u
zavisnosti od uslova u kojima se organi-
zam nalazi.
termostat, zatvorena komora u kojoj se
moe odravati stalna temperatura od-
reene visine.
terpentinsko ulje, v. Aetherolea.
terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zem-
lja, higroskopna masa slina branu na-
stala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sa-
stoji se uglavnom od silicijum-dioksida.
Sin. infuzorijska zemlja.
teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored
zuba usled nedostatka prostora; pri-
marna t., v. macro do ntio; sekundarna
t., steena nepravilnost, nastaje nizu
stalnih zuba kada usled prevremeno iz-
vaenih ili karijesom oteenih mlenih
kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu os-
loboeno mesto na vilinom grebenu.
test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled,
opit, ispitivanje; (2) naroita hemijska
reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i us-
taljenih ispitivanja koja imaju za cilj da
pomou utvrenih merila ustanove sta-
nje psihikih funkcija, npr. pamenja,
inteligencije, panje itd.; Abramsov t.,
za odreivanje olova u mokrai; ace-
tonski t., test za utvrivanje prisustva
acetona u mokrai; acetosiretne kise-
line t., test za otkrivanje acetosiretne
kiseline u mokrai; ACTH-t., test za sti-
mulaciju kore nadbubrenih lezda; iz-
vodi se infundovanjem ACTH (v. tamo)
ili intramuskulnim davanjem sintet-
skog ACTH - Syncathena (Syncat-
henski test); Addisov t., test odreiva-
nja specifine teine mokrae posle iz-
begavanja tene hrane u toku 24 asa;
Adlerov t., benzidinski test; adrenalin-
ski t., epinefrinski test; aglutinacijski
t., dijagnozni test u kome se vri agluti-
nacija bakterija ili drugih elija; albu-
minski t., testovi za otkrivanje belane-
vina u mokrai; alizarinski t., test za in-
direktno odreivanje kiselosti mokrae
na osnovu njene boje posle uzimanja
alizarina; Allenov t., test za odreivanje
glikozurije; Althausenov t., test apsorp-
cije galaktoze; ambinonski t., test za
stimulaciju titaste lezde; izvodi se int-
ramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u
nas, registrovan preparat ovog hormo-
na nosi fabriki naziv Ambinon, pa
otuda i ime testa; angiotenzinski t.,
test za indirektno odreivanje renina
(V. tamo) u krvi (zove se jo i Kaplan-Si-
lahov test), izvodi se infundovanjem od-
796
r
test
reene koliine angiotenzina (v. angio-
tensin); antiglobulinski t., Coombsov
test; antistreptolizinski t. (ASTO), ko-
risti se za dijagnostikovanje reumatiz-
ma i drugih posledica streptokoknih in-
fekcija. Titar vei od 1/200 je pozitivna
reakcija; Aptov t., test za odvajanje fe-
tusnog hemoglobina od hemoglobina
odraslih; argininski t., test za stimula-
ciju izluivanja HGH (v. tamo); izvodi se
infundovanjem odreene koliine ami-
nokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov
t., test za odreivanje acetosiretne ki-
seline u mokrai; Ascheim-Zondekov
t., ovi autori su utvrdili da posle potko-
nog ubrizgavanja mokrae trudne ene
nezreloj enki mia dolazi, usled pri-
sustva horiogonadotropnog hormona,
do promena na jajnicima miice. Posle
nekoliko dana na jajnicima ogledne i-
votinje zapaa se veliki broj zrelih foli-
kula, krvarenje u jajnicima i stvaranje
utih tela. Koristei svoja zapaanja
Ascheim i Zondek su prvi stvorili bio-
loku metodu za ranu dijagnozu trud-
noe; Ascolijev t. termoprecipitacije,
test kojim se odreuje, dokazuje anti-
gen (precipitinogen) ekstrakta od infici-
ranih tkiva ili leeva. Dodavanjem sus-
penziji ekstrakta antiseruma (precipiti-
na) javlja se precipitacija u vidu prste-
na, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva
zaraeni bacilima antraksa. Ovaj test se
koristi najvie u veterinarskoj praksi;
Aswoodov t., ispitivanje teinskog raz-
voja materice u cilju procene estroge-
nih i progestogenih svojstava enskog
organizma; Au t., za ispitivanje krvi da-
valaca na australijski (Au)-antigen; au-
tohemolizni t., test za utvrivanje od-
reenih hemoliznih bolesti; Bachma-
nov t., test za dijagnozu trihinoze, po-
mou intradermne reakcije; Bangbv t.,
za dijagnostikovanje bruceloze u stoke;
bazofilne degranulacije t., test za ut-
vrivanje preosetljivosti na odreene
antigene; Benedictov t., test za odrei-
vanje glikoze u tenostima; Benedictov
i Murlinov t., test za odreivanje ami-
nokiselina u mokrai; bentonitski t,,
test za dijagnostikovanje reumatoidnog
artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi
test
u stolici; beta t., psiholoki test za utvr-
ivanje stepena inteligencije; bioloki
t., (stom.), v. test blokirajui; biuretski
t., test za odreivanje belanevina u te-
nostima; olenov t., dijagnozni test za
otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-,
rakcije koaguluma; bromsulfoftalein-
ski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje
jetre, na osnovu klirensa te boje; bruce-
linski t., intradermni test za utvriva-
nje bruceloze; Casoni-Botterijev t., in-
tradermni test za utvrivanje ehinoko-
koze; cefalin-holesterolski t., flokula-
cijski test za funkciono ispitivanje jetre;
blokirajui t., (stom.) dijagnostika
metoda kojom se, inaktivisanjem dej-
stva arita, dokazuje njegovo prisustvo
u organizmu. U oblasti posledinog ob-
oljenja dolazi do kratkotrajnog pobolj-
anja. Sin. bioloki test. V. Hunekeov fe-
nomen (test); Bottynov t., (stom.) dijag-
nostika metoda za dokazivanje arine
infekcije i utvrivanje lokalizacije njena
arita. To je izazovni test, posle koga
nastaju pogoranja u predelu arita i
posledinog oboljenja. V. test, provoka-
cioni; Carter-Robbinsov t., test za dife-
rentovanje razliitih oblika polidipsije
(v. polydipsia); izvodi se praenjem koli-
ine izluene mokrae posle intravens-
ki ubrizganog rastvora kuhinjske soli u
odreenoj koncentraciji; Chapmanov
t., test kojim se fizikim pregledom tr-
buha otkriva akutni abdomen; Chvos-
tekov t., test za utvrivanje prenadrae-
nosti miia lica u latentnoj tetaniji;
cold pressure t., (engl. - hladni pri-
tisak), test kojim se odreuje reagova-
nje arterijskog krvnog pritiska kada se
ruka od lakta do ake uroni u ledenu
vodu (u vegetativno labilnih i u esenci-
jalnoj hipertenziji, arterijski krvni priti-
sak poraste ili ostaje neizmenjen);
Coombsov t., test za utvrivanje pri-
sustva antitela ili autoantitela na opni
eritrocita (direktni Coombsov test), ili u
serumu (indirektni Coombsov test); Da-
vidsohnov t., test za utvrivanje infek-
tivne mononukleoze; dehidroholatski
t., test za utvrivanje brzine krvotoka;
deksazonski (ili deksametazonski t.,)
test za iskljuenje kore nadbubrene
797
test test

lezde, a izvodi se, najee, davanjem
deksametazona (v. dexamethasone, u
nas fabriki naziv preparata i Dexa-
son); slui za ispitivanje osovine ACTH
(v. tamo) - kora nadbubrene lezde;
Dickov t., test za odreivanje postoja-
nja imuniteta prema arlahu intraderm-
nim ubrizgavanjem filtrata kulture he-
molitikih streptokoka; dilucioni t.
(Volhard), test kojim se ispituje sposob-
nost bubrega za eliminaciju koliine
tenosti. Sastoji se u tome to se ispita-
niku ujutro da natate i posle pranje-
nja mokrane beike da popije 1-1,5 lit.
nezasladenog aja. Ispitivana osoba
mokri u posebne posude svakih pola
asa u toku etiri asa. Mere se volumen i
specifina teina svake porcije izlue-ne
mokrae. Osoba s normalnom funkcijom
bubrega izlui svu unetu koliinu
tenosti u toku 3 do 4 asa. Specifina
teina izluene mokrae ne treba da
bude vea od 1002 do 1003; Doizy-Cur-
tisov t., bioloki metod koji koristi kao
farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane
ili infantilne miice, stvaranje vagi-
nalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^
reivanje vremena krvarenja; Donneov
t., test za otkrivanje gnoja u mokrai;
Dumontpallierov t., test za odreiva-
nje bilirubina u mokrai pomou 1%
tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.)
dijagnostika metoda za utvrivanje lo-
kalizacije arita. Blokirajui test, kojim
se, primenom mikrodoza rendgenskog
zraenja u predelu arita, postie pri-
vremeno poboljanje posledinog ob-
oljenja; Ehrlichov t., test za odreiva-
nje urobilinogena u mokrai; ElIs-
worth-Howardov t., test za diferento-
vanje hiperparatireoidizma (v. hyperpa-
rathyreosis) od pseudohiperparatireoi-
dizma (v. pseudohyperparathyreosis); iz-
vodi se praenjem koliine izluenog
fosfora u mokrai tokom 24 asa posle
intravenski datog standardizovanog pa-
rahormona (v. tamo); epinefrinski t.,
test za utvrivanje prirode neutropeni-je
(leukopenije); euglobulinski t., test za
utvrivanje patoloke fibrinolize;
Ewaldov t., test za utvrivanje sone ki-
seline u eludanom soku; Fahraeusov
t. odreivanje brzine sedimentacije
eritrocita; Fehlingov t., test za utvri-
vanje glikozurije i njenog stepena; Fen-
nerov t., dijagnostika metoda za utvr-
ivanje lokalizacije arita. Primenom
malih doza penicilina privremeno se
podstie arite i pogorava posledino
oboljenje; fibrinogenski t., odreiva-
nje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije ra-
dioaktivnog joda u titastoj lezdi,
primenjuje se za ispitivanje funkcije ti-
taste lezde uivo. Posle unoenja dijag-
nostike doze radioaktivnog joda, odre-
uje se brzina njegova vezivanja (pro-
cent fiksacije) u titastoj lezdi, najee
posle 2,3, 4 i 24 asa; flokulacioni t. po
Ramonu, slui za odreivanje vrednos-
ti seruma i toksina; foam t., (engl.) test
za utvrivanje bilirubina u mokrai na
osnovu .promene boje pene mokrae;
Folin-Wuov t., test za odreivanje glike-
mije; formol-gel t., test za dijagnozu
kala-azara; Fouchetov t., test za odrei-
vanje bilirubina u krvi; Freiov t., speci-
fian za utvrivanje IV venerikog ob-
oljenja (lymphogranuloma venereum)
intradermnim ubrizgavanjem antigena
dobijenog punktatom bubona; Fried-
manov t., modifikovana A.Z. metoda se
izvodi tako da se po ubrizgavanju mok-
rae, ispitivane na trudnou, u venu
nezreloj enki zeca u pozitivnoj reakciji
ve posle 48 asova dolazi do istovetnih
promena na jajnicima zeice (kao u A.Z.
na miicama). Preimustvo Friedmano-
ve metode je u tome to je bra i to su
promene na jajnicima zeice izraenije;
Frommerov t., test za utvrivanje ace-
tona u mokrai; Galli-Maininijev t., za
ogled slui mujak abe (Rana esculen-
ta) u koga se u sluaju pozitivne reakcije
u jazvi nae veliki broj semeglavaca.
Pored ovih biolokih testova danas se
najee koristi imunoloki test koji se
osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Ma-
yerov t., dijagnostikoj^terapijska me-
toda za utvrivanje lokalizacije arita i
leenje fokalnih bolesnika. Izazovni
test, u kome primenom naroito pripre-
mljenih seruma, dolazi do privremenog
pogoranja u predelu arita i posledi-
798
test test

nog oboljenja. Daljom primenom se
moe postii izvestan uspeh u leenju
tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za od-
reivanje acetona u mokrai; glikoze
podnoenja t., test optereenja gliko-
zom za ispitivanje funkcijskog stanja
jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Lab-
bov test, GTT; glukagonski t., test za is-
pitivanje glikogenske rezerve organiz-
ma (u prvom redu jetre) i funkcije sri
nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgava-
njem l mg glukagona; Gmelinov t., test
za ispitivanje unih pigmenata u mok-
rai; Graefeov t., test za ispitivanje po-
kreta onih jabuica u hipertireoidiz-
mu; Grahamov t., oralno ili intravens-
ko davanje tetrajodoftaleina radi hole-
cistografije; Gruber-Widalov t., v. Wi-
dalov test; gvajakov t., test za otkrivanje
krvi u stolici; Gnzburgov t., test za od-
reivanje HCl u eludanom soku; Ha-
mov t., test za dijagnostikovanje parok-
sizmalne none hemoglbinurije; Han-
gerov t., cefalin-holesterolski test; Har-
risonov t., test za odreivanje bilirubi-
na u mokrai; Hartov t., test za odrei-
vanje beta-oksibuterne kiseline u mok-
rai; Hayov t., test za odreivanje u-
nih soli u mokrai; Hechtov t., test za
dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odre-
ivanje belanevina u mokrai; Henry-
jev t., test za otkrivanje malarije; Hes-
sov t., test za ispitivanje otpornosti ka-
pilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za
utvrivanje insipidnog dijabetesa, v. test
Jadrei-Maira; Hildebrandtov t., test
za otkrivanje urobilina u mokrai; his-
taminski t., test za ispitivanje veliine
eludanog luenja. Danas se upotreb-
ljava pojaani histaminski test; Hogbe-
nov t., za test se koristi enka abe (Xe-
nopus) kojoj se u lenu limfnu kesu ub-
rizga mokraa (ispitivana na trudnou)
i posle 8-10 asova u sluaju pozitivne
reakcije aba izbacuje jajne elije, koje
su mikroskopski lako vidljive; Howel-
lov t., test za ispitivanje koagulacije re-
kalcifikovane plazme; Hunekeov t., di-
jagnostika metoda za utvrivanje loka-
lizacije arita. Blokirajui test u kome
nastaju privremena poboljanja posle-
dinog oboljenja. Moe se primeniti
samo u oboljenjima sa subjektivnim te-
gobama, u vidu bola ili svraba. Sin. feno-
men, Hunekeov, Impletol test; ikterus-
nog indeksa t., test odreivanja biliru-
bina u plazmi; indigo-karminski t., test
za funkcijsko ispitivanje bubrega; intra-
kutani t., test koji posle ubrizgavanja
nekog antigena u kou pokazuje osetlji-
vost organizma prema tom antigenu;
Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen;
insulinski t., test za stimulaciju izlui-
vanja HGH (v. tamo); izvodi se intra-
venskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice
kristalnog insulina (v. tamo) intravens-
ki; t. inteligencije, metoda odreivanja
stupnja inteligencije, v. kolinik inteli-
gencije; Jacobsthalov t, test za dijag-
nostikovanje sifilisa; Jadrei-Maira t.,
test slui za ispitivanje funkcije neuro-
hipofize; jednostavan i u ambulantnim
uslovima lako izvodljiv praenjem koli-
ine izluene mokrae u odreenim
vremenskim periodima posle popijene
odreene koliine vode odnosno 1%-
nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t.,
test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t.,
(stom.) dijagnostika metoda za dokazi-
vanje arine infekcije zubnog porekla;
Kjeldahlov t., test za odreivanje azota
u telesnim tenostima; klirensa (clea-
rance) t., v. clearance; koagulazni t.,
test za dokazivanje patogeniteta stafilo-
koka. Patogeni sojevi stafilokoka koji
produkuju enzim-koagulazu sposobni
su da izvre koagulaciju oksalatne plaz-
me zeeva i nazivaju se koagulaza pozi-
tivni; t. komplementa fiksacije, v. fik-
sacija; koncentracijski t., test za odre-
ivanje koncentracijske sposobnosti
bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktiv-
ski t., test za ispitivanje osetljivosti na
polene; Korotkoffov t., test za ispitiva-
nje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t.,
slui za utvrivanje alergije. Sastoji se
od ubrizgavanja seruma senzibilisane
osobe pod kou zdrave osobe, a posle 24
asa se na to mesto unosi odgovarajui
antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab,
crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko ob-
oljenje; Kveimov t., test za dijagnosti-
kovanje sarkoidoze; latex t.aglutinaci-
je
f
slui za dijagnozu reumatoidnog art-
799
test
test

ritisa; Landsteinerov t., test za utvri-
vanje paroksizmalne hemoglobinurije
na hladnou; Legalov t., test za odrei-
vanje acetona u mokrai; leucinski t.,
test slui za ispitivanje hiperinsuliniz-ma
(v. hyperinsulinismus) ako postoji
poveana osetljivost beta-elija Langer-
hansovih ostrvaca na aminokiselinu
leucin; Liebenov t., test za odreivanje
acetona u mokrai; lizin-vazopresin-ski
t., test za stimulaciju izluivanja ACTH
(v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin slui
kao releasing hormon (v. tamo) za
ispitivanje sposobnosti prednjeg renja
hipofize da izluuje ACTH; lupus
eritemskih elija t. (LE-t.), test za
otkrivanje antinukleusnih antitela u
sistemskom eritemskom lupusu; Mac
Laganov t., timolskog zamuenja test
Mac Leanov t., test za utvrivanje
mlene kiseline u eludanom soku;
Mantouxov test, test za utvrivanje po-
stojanja tuberkulozne infekcije i alergije
intrakutanom injekcijom razblaenog
tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije
pojavie se infiltracija i hiperemija u
sluaju pozitivne reakcije; Marshov t.,
test za otkrivanje, arsena u tkivima;^
Masterov step-t., za ispitivanje koro-
narne insuficijencije; McClure-Aldric-
hov t., intrakutani test za utvrivanje
sklonosti za zadravanje natrijuma;
Meinickeov t., test za dijagnostikova-
nje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitiva-
nje luenja ui preko sonde posle da-
vanja magnezijum-sulfata; metopiron-
ski t., test za ispitivanje sposobnosti
prednjeg renja hipofize da endogenom
stimulacijom izlui ACTH (v. tamo), v. i
metopiron; Millonov t., test za odrei-
vanje belanevina i drugih azotnih jedi-
njenja; Morov t., pojava papule na delu
koe u koju je utrljana tuberkulinska
mast. Slui za dijagnostikevanje tuber-
kuloze ili postojanja tuberkulinske aler-
gije; Murphyjev t., palpatorni test za is-
pitivanje osetljivosti une kesice; t.
neutralizacije za ispitivanje moi nekog
seruma da neutralise patogene spo-
sobnosti nekog virusa ili drugih mik-
roorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobi-
lizacije treponema (TIT), ovim testom
se dokazuje prisustvo imobilizina, spe-
cifinih antitela u serumu bolesnika, in-
ficiranih sa T. pallidum kao i drugim
treponemama. Nelsonov t. je u pogledu
specifinosti i osetljivosti iznad klasi-
nih serolokih reakcija za dokazivanje
luesa; nikotinski t., test za stimulaciju
izluivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako
to se prati izluena koliina mokrae
posle intravenski ubrizganog nikotina;
nitroprusidni t., test za otkrivanje ace-
tona u mokrai. Sin. Legalov test; Nylan-
derov t., test za otkrivanje glikoze u
mokrai; Obermayerov t., test za odre-
ivanje indikana u mokrai; t. optere-
enja glikozom, test za ispitivanje spo-
sobnosti beta-elija Langerhansovih os-
trvaca pankreasa da u potrebnoj kolii-
ni i u potrebno vreme izlue potrebne
koliine insulina (v. tamo); izvodi se
oralnim ili, jo pouzdanije, intravens-
kim ubrizgavanjem odreene koliine
glikoze (najbolje, uz istovremenu kon-
trolu vrednosti imunoloki reaktivnog
insulina). Sin. Lobbov test; Pandyjev t.,
test za odreivanje globulina u cereb-
rospinalnoj tenosti; Paul-Bunnellov
ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reak-
cija hetef ofilnih antitela za dokazivanje
infektivne mononukleoze; patch t., vr-
sta kone probe za alergiju koja se izvo-
di tako to se alergenom natopljena
gaza stavi na kou i fiksira 24 asa pripo-
jnim flasterom; Perlsov t., test za doka-
zivanje hemosiderina pomou pruskog
plavila; Pettenkoferov t., test za doka-
zivanje unih kiselina u mokrai; phe-
nolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko
ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ogra-
niena zapaljenjska reakcija koe posle
inokulacije tuberkulina skarifikacijom.
Slui za dijagnostikovanje tuberkuloze i
za ispitivanje stepena alergije prema tu-
berkulozi; pitresinski t., test za stimu-
laciju izluivanja ADH (v. tamo), izvodi
se tako to se prati izluena koliina
mokrae posle intramuskulno datog
pitresina (v. pitressin); bolesnici s cen-
tralnim insipidnim dijabetesom (v. dia-
betes insipidus centralis) prestaju da
piju, a bolesnici s drugim oblicima poli-
dipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju
800
test
test

i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., slui za
utvrivanje alergije. Sastoji se od ubriz-
gavanja seruma senzibilisane osobe
pod kou zdrave osobe, a posle 24 asa
se na to mesto unosi odgovarajui anti-
gen; precipitinski t., svaki test u kojeg
je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj
tenosti pri dodatku reagensa javlja ta-
log; primogonilski t., test za stimula-
ciju izluivanja androgena (v. tamo) tes-
tisnog porekla [Primogonyl - primo-
gonil - naziv je preparata koji sadri
HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva
pomou ponaanja ili govora motivacio-
ne sile koje nisu dostupne svesti; pro-
trombinski t., Ouickov test; protrom-
binske potronje t., test za utvrivanje
funkcionog stanja trombocita i veliine
stvaranja tromboplastina u toku koagu-
lacije; provokacioni t., (stom.) dijag-
nostika metoda u kojoj se izazivanjem i
oivljavanjem arita dokazuje njegovo
prisustvo u organizmu, kao i (ili) po-
stojanje arine infekcije; psiholoki t.,
najrazliitiji postupci koji omoguuju
funkciono procenjivanje razliitih psi-
hikih svojstava ispitanika; Quickov t.,
(1) za funkcijsko ispitivanje jetre na os-
novu veliine izluivanja hipurne k.; (2)
odreivanje protrombinskog vremena;
Rivaltin t., za odreivanje koliine be-
lanevina u izlivenim tenostima u
pleuri i drugim telesnim upljinama;
Robinson-Kepler-Powerov t., za odre-
ivanje funkcijskog stanja kore nad-
bubrenih lezda pomou veliine izlu-
ivanja vode posle vodenog opteree-
nja; Rorschachov t., jedan od projek-
tivnih testova. Ispitivana osoba redom
opisuje deset slika dobivenih pravlje-
njem mrlja od mastila (krmaa). Od-
govori su standardizovani i daju sliku
linosti, motivacione sile i emocije
koje nisu dostupne svesti. Ovde su neiz-
beno izraene i sklonosti samog ispiti-
vaa; Rumpel-Leedeov t., test za ispi-
tivanje kapilarne rezistencije kompri-
movanjem nadlaktice pomou gumene
poveske; Sabin-Feldmanov t., test za
dijagnozu toksoplazmoze pomou meti-
lenskog plavog (t, boje); Salkowskijev
t., test za odreivanje ugljen-monoksida
u krvi; Salomonov t., test za dokaziva-
nje karcinoma eluca na osnovu pri-
sustva belanevine u eludanom soku;
Schickov t., slui za utvrivanje pri-
sustva ili odsustva antitoksina u seru-
mu, odnosno za dokazivanje osetljivosti
prema difteriji. Pozitivna reakcija znai
da je ispitivana osoba osetljiva prema
difteriji, dok negativna znai da je ot-
porna; Schillingov t., test za ispitivanje
veliine apsorpcije vitamina Bj
2
u tan-
kom crevu; Schirmerov t., slui za od-
reivanje jaine luenja suza. Papirna
traka odreene duine i irine stavi se
jednim delom u konjunktivalni pag i
posmatra koliki se deo trake o vlazi u
toku pet minuta; Schlesingerov t., test
za dokazivanje uzobilina u mokrai;
scratch t., kona proba na alergiju. Od-
reeni alergen se stavlja na mesto koje
je povrinskim grebanjem osposoblje-
no da resorbuje male koliine alergina;
screening t. (engl.), test koji treba da
iskljue osobe koje nisu obolele od bo-
lesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su
ti testovi pozitivni treba primeniti spe-
cifinije testove; sedimentacije eritro-
cita t., odreivanje brzine sedimentacije
eritrocita u Westergrenovim cevica-
ma; sekretinski t., test za ispitivanje
funkcije pankreasa; seroloki t., svaki
test koji se vri s krvlju ili serumom bo-
lesnika; Sia t., test za dokazivanje mak-
roglobulina pomou destilovane vode;
Spenglerov t., dijagnostiko-terapijska
metoda za utvrivanje lokalizacije ari-
ta i leenje bolesnika od njih. Provoka-
cioni test, u kome primenom rastvora
imune krvi, dolazi do privremenog po-
goranja u predelu arita i konsekutiv-
nog oboljenja. Daljom primenom se
moe postii izvesno poboljanje posle-
dinog oboljenja; step-test, postupak
merenja fizike radne sposobnosti ili
funkcione sposobnosti kardiovaskular-
nog sistema korienjem penjanja na
klupicu ili stepenice odreene visine i u
odreenom tempu. Najaee se prati
frekvencija srca neposredno po zavre-
nom radu. Manja frekvencija srca ili
njeno bre smirivanje - bolji rezultat; t.
stimulacije, slue za ispitivanje funkci-

51 Medicinski leksikon 801
test test

je, npr. endokrinih lezda posle prime-
ne odgovarajuih hormona prednjeg
renja hipofize odnosno hipotalamusa
ili drugih odgovarajuih materija sa
sposobnou podsticanja funkcije odre-
ene lezde; Straussov t., test za doka-
zivanje mlene kiseline u eludanom
soku; Sulkowitchev t., test za dokaziva-
nje kalcijuma u mokrai; supresioni t.,
slue za ispitivanje funkcije npr. endok-
rinih lezda posle primene odgovaraju-
ih hormona ili drugih odgovarajuih
materija kojima se suzbija funkcija od-
reene lezde; Thornov t., modifikovan
ACTH- test (v. tamo) pri emu se broje
eozinofilni leukociti u krvi (test je nedo-
voljno specifian i osetljiv); timolskog
zamuenja t. test za funkcijsko ispiti-
vanje jetre; tireoidni supresijski t.,
primenjuje se za ispitivanje funkcije ti-
taste lezde. Pre i posle davanja odgova-
rajue doze tireoidnih hormona odre-
uje se tireoidna fiksacija radioaktivnog
joda. Ukoliko je ouvan mehanizam
povratne sprege hipotalamus-hipofi-za-
tireoideja, fiksacija se smanjuje na-
jmanje za 30% od poetne vrednosti;
tolbutamiski test za ispitivanje spo-
sobnosti beta-elija Langerhansovih os-
x
trvaca guterae da u potrebnoj koliini i
u potrebno vreme izlue potrebne ko-
liine insulina (v. tamo); izvodi se intra-
venskim ubrizgavanjem odreene koli-
ine tolbutamida (v. tamo); Tpferov t.,
test za kvantitativno odreivanje sone
kiseline u eludanom soku; tourni-
quetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test;
Treponemae pallidum !mobilizacije
t., specifian seroloki test za otkrivanje
sifilisa; tromboplastinske generacije
t., test za odreivanje veliine stvaranja
tromboplastina; Trommerov t., test za
otkrivanje glikoze u mokrai; t. trudno-
e, u sluaju oteane dijagnoze trudnoe
(usled mioma materice, debelog tr-
bunog zida, preosetljive bolesnice) za
postavljanje njene dijagnoze slue bio-
loke i imunoloke metode. One se za-
snivaju na ispitivanju mokrae. Bioloke
metode poivaju na dokazivanju pri-
sustva horiogonadotropina u velikoj ko-
liini u mokrai ubrzo posle nidacije
oploenog jajeta; tuberkulinski koni
t., vri se u cilju da se utvrdi da Ii je neka
osoba ve inficirana bacilima tuberku-
loze, a odreuje se i stepen njegovog
imuniteta prema tuberkuloznoj infekci-
ji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostika
metoda za utvrivanje lokalizacije ari-
ta. Izazovni test u kome, posle primene
ultrazvunih talasa, dolazi do privreme-
nog pogoranja u predelu arita; van
den Berghov t., test za odreivanje bi-
lirubina u plazmi ili serumu; van Sl-
ykeov t., test za odreivanje azota ami-
nokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t.,
(1) za odreivanje hlorida u plazmi ili
mokrai; (2) test dilucije i koncentracije
slui za ispitivanje funkcije bubrega;
Waalero-Roseov t., test za dijagnozu
reumatoidnog artritisa pomou agluti-
nacije ovijih eritrocita; Wasserman-
nov t., test za dijagnostikovanje sifilisa;
Weberov t., (1) uporeivanje kostne
sprovodljivosti na oba uha istovreme-
no. Vri se stavljanjem zvune viljuke
na teme ili na elo u sagitalnoj ravni. Pri
postojanju oteenja sprovodnog apa-
rata uha ton se uje bolje bolesnim
uhom, a pri oteenju prijemnog apara-
ta (unutranjeg uha) zdravim uhom; (2)
gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici;
(3) test za odreivanje indikana u mok-
rai; Weibergov t., test fiksacije kom-
plementa za dijagnozu ehinokokoze;
VVid-Gimzellov t., imunoloki test uve-
den od ovih autora ima prednost u od-
nosu na bioloki test jer ne iziskuje ek-
sperimentalne ivotinje i u sluaju trud-
noe ve posle dva asa dokazuje pri-
sustvo horiogonadotropina u ispitiva-
noj mokrai; Widalov t., test aglutinaci-
je tifusne salmoneloze pomou seruma
bolesnika slui za dijagnozu crevnog ti-
fusa; t. za dokazivanje arine infek-
cije dentogenog porekla, dokazuju po-
stojanje alergije na antigene iz arita, a
time dokazuju i stanje arine infekcije
u organizmu; t. eanjem, test za stimu-
laciju izluivanja ADH (v. tamo); izvodi
se uskraivanjem uzimanja tenosti u
toku 12-24-36 asova; bolesnici s insi-
pidnim dijabetesom (v. diabetes insipi-
dus) nisu sposobni da izdre ovaj test.
802
tetanus thalamotomia

tetanus (sklopac, zli gr), teko akutno ob-
oljenje s tonikim grom i paroksizmi-
ma. Nastaje posle prodora B. tetani kroz
povredu na koi ili sluznici. Prvi sim-
ptom bolesti je stegnutost vilica *(triz-
mus). Zatim nastaje ukoenost svih mi-
ia (tonusni gr). esti su i kratkotrajni
konvulzivni grevi koji se ponavljaju
(paroksizmi). Ima vie klinikih oblika
tetanusa, to uglavnom zavisi od ulaz-
nih vrata infekcije; cefalini t., nastaje
posle povrede na licu s pojavom jed-
nostrane paralize facijalnog nerva, te je
lice asimetrino. Smrtnost u tetanusu je
oko 30%, a u ginekolokom i neonatal-
nom tetanusu - preko 80%; generalize-
vani t., ima izraen tonusni gr i parok-
sizme; ginekoloki t., nastaje posle kri-
minalnog pobaaja, ili nehigijenskog
poroaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i
redak, a odlikuje se ukoenou samo
povreenog ekstremiteta; t. novoro-
eneta nastaje infekcijom pupanog
patrljka prilikom presecanja i podvezi-
vanja pupane vrpce. Nakon 5-10. dana
od roenja, novoroene prestaje da
sisa i plae zbog stegnutih vilica, a elo
se telo ukruti.
tetanusni antitoksin, v. serum.
tetiva, v. tendo.
tetovisanje, (1) pege ili are (likovi) u koi
koje se vetaki postiu unoenjem ob-
ojenih ili nerastvorljivih estica u kou
ubodima; (2) t.ronjae, obojavanje be-
lih oiljaka ronjae hloridom zlata ili
kineskim tuem iz kozmtskih razloga.
Danas je ovu metodu potisnula kerato-
plastika.
Tetracaini chlorium (tetrakain-hlorid),
lokalno anestetiko sredstvo iz grupe
derivata paraaminobenzojeve kiseline;
oficinalan je prema naoj farmakopeji.
tetraciklini, grupa antibiotika u koju spa-
daju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice
Streptomyces aureofaciens), oksitetra-
ciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces
rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz
hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice
Streptomyces viridifaciens) i polusin-
tetski demetil-hlortetraciklin (demeklo-
ciklin), pirolidinometil-tetraciklin (roli-
tetraciklin, metaciklin i doksiciklin.
Spadaju u grupu antibiotika irokog
spektra.
Tetracyclini chlorium (tetraciklin-hlo
rid), antibiotik irokog spektra; oficina-
lan je prema naoj farmakopeji.
tetrada, u genetici grupa od etiri zdrue-
ne hromatide u toku sinapse ili grupa
od etiri haploidne elije koje proistiu
iz mejoze.
tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko je-
dinjenje olova, koje se dodaje benzinu
za poveanje oktanskog broja, odnosno
protiv lupanja motora. U organizam
prodire inhalacijom i kroz kou usled
rastvorljivosti u lipoidima izaziva men-
talne simptome, pa i smrt. Naziva se i
etil-gas.
tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thy-
roxin.
tetrajodophenolphthalein, tetrajodofe-
nol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedi-
njenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava
se u rendgenologiji kao kontrastno
sredstvo za snimanje une kesice. O-
bino se uzimala peroralno.
tetralogia Fallotova, uroena srana
mana, ispoljava se stenozom plune ar-
terije, defektom meukomorske pre-
grade, jauom aortom, nad meuko-
morskom pregradom i hipertrofijom
desne komore.
Tetramethylthionini chlorium, v.
Methylenum coeruleum.
tetramizol, anthelmintiko sredstvo pro-
tiv askarida.
tetraploid, poliploidna elija koja u svom
jedru ima etiri haploidne garniture
hromosoma (4 genoma). Tetraploid se
oznaava s 4N V. polyploicL
tetraploidija, prisustvo u elijskim jedri-
ma etverostrukog broja haploidnih
hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia.
tetrasomia, tetrasomija, prisustvo etiri
homologna hromosoma u jedrima dip-
loidnih elija (2N+ 2). V. polysomia.
thalamotomia, talamotomija, hirurko iz-
voenje ograniene lezije talamusa; th.
anterior, vrenje lezije prednjeg jezgra
talamusa; th. dorsomedialis, vrenje
lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.

51* 803
thalamus therapia

thalamus, talamus, vidni breuljak, deo
meumozga, predstavlja potkorni sen-
zitivni centar, a sadri i refleksne centre
za miris i vid.
thalassanaemia, talasanemija, grupa na-
slednih hemoliznih anemija ija je glav-
na karakteristika smanjena sinteza jed-
nog ili vie globinskih polipeptidnih la-
naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i
beta-talasemija su najee. U homozi-
gotnom obliku talasanemija predstavlja
vrlo teku hemoliznu anemiju, a u hete-
rozigotnom obliku blagu anemiju; alfa-
t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi-
gotni oblik nije kompatibilan s ivotom;
beta-t., smanjena sinteza beta-lanca he-
moglobina; homozigotni oblik (Cooleyje-
va anemija) mediteranska anemija, po-
znata i kao talasanemija major, potpuni
nedostatak HbA, izraena hemolizna,
hipohromna anemija, hepato- i spleno-
megalija, deformacije skeleta, mongo-
loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se
javlja ve u novoroeneta; heterozigot-
ni oblik, talasanemija minor, sinteza
beta-lanca neto smanjena i usporena,
prisustvo veih koliina HbA
2
; ponekad
postoji umerena anemija i splenomega-
x
lija; delta-t., heterozigotna talasanemija
u koje je smanjena sinteza delta-lanca,
bez klinikih pojava; t. intermedia, ta-
lasanemija koja se, po teini klinike sli-
ke, nalazi izmeu homozigotnog i hete-
rozigotnog oblika.
thalassanaemia major, v. thalassanaemia.
thalassophobia, talasofobija, oseaj stra-
ha i nemira koji oseaju neurotine osobe
na moru.
thalassotherapia, v. therapia. thalium,
talijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo
metal; talijumova jedinjenja su otrovna.
thenar, tenar, dlan, uzvienje na dlanskoj
strani ake spram palca. Theobroma
cacao, kakao-drvo ije seme sadri
teobromin i oko 50% masnog ulja.
theobrominum, teobromin, jedan od pu-
rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u
seirenu biljke Theobroma Cacao. Ima
diuretiko dejstvo, a deluje i na koro-
narne arterije (vazodilatatorno) i na
glatke miie bronhija (bronhodilata-
torno). Oficinalan je prema naoj farma-
kopeji.
Theophyllinum, teofilin, jedan od purin-
skih derivata (1,3-dimetilksantin) u li-
u aja, a dobija se i sintetski. Ima jako
diuretiko dejstvo, iri koronarne kr-
vne sudove, oputa bronhijalne miie i
deluje nadraajno na centralni nervni
sistem. Oficinalan je prema naoj far-
makopeji.
therapeutica, grana medicine koja pro-
uava leenje bolesti. V. therapia.
therapia, terapija, leenje, upotreba mera i
sredstava koji suzbijaju i lece neke bo-
lesti; actinotherapia, aktinoterapija,
terapijsko iskoriavanje biolokog dej-
stva zrane energije hemijski aktivnog
dela svetlosnog spektra, plavih, ljubi-
astih i ultraljubiastih zrakova (npr.
zraenje kvarc-lampom); Curie-thera-
pia, Kiri-terapija, leenje radijumom, v.
radij um-terapija; depo-t., produeno te-
rapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u
organizmu i mogunost dugog (oko 20
dana) postupnog proimanja organizma
dejstvenom materijom; elektrokonvul-
zivna t., leenje psihoza kratkotrajnim
proputanjem naizmenine struje kroz
mozak. Sin. EKT. V. elektrook; t. elek-
trookom, terapija okom izazvanim
elektrinom strujom, sastoji se u izazi-
vanju epileptikih napada kratkotraj-
nim provoenjem naizmenine struje
od 100 do 120 V kroz slepoonice. Us-
peno otklanja depresivna stanja i kata-
toniki stupor; elektroterapija, leenje
raznim vrstama elektrine struje, kao
to su: galvanizacija, faradizacija, fran-
klinizacija. i visokofrekventne struje
(darsonvalizacija, dijatermija i kratki ta-
lasi); galvanoterapija, leenje galvan-
skom strujom; t. insulinskim okom,
leenje shizofrenije velikim dozama in-
sulina koje dovode do kome usled hi-
poglikemije. V. insulinski ok (pod ok);
konvulzivna t., leenje akutnih duev-
nih bolesti vetaki izazvanim konvulzi-
jama. V. t. elektrookom, t. kardijazolskim
okom; malarioterapija, leenje pro-
gresivne paralize unoenjem u organi-
zam prouzrokovaa malarije (m. tercia-
804
thermae
thoracodynia

na); pyretotherapia, piretoterapija. Le-
enje neke bolesti vetaki izazivanom
povienom temperaturom tela fizikim
postupcima (dijatermija) ili ubrizgava-
njem nekih hemijskih supstancija (sum-
por) ili vakcina (tifusa) ili ivih klica
(krv malarikih bolesnika). Nekada se
primenjivala u leenju progresivne pa-
ralize i raznih hroninih zapaljenja. V.
impaludacija, malariotherapia; radijum-
terapija, leenje prirodnim radioaktiv-
nim elementima (radijum, radon, mezo-
torijum). Primena moe biti interstici-
jalna (radiopunktura), endokavitarna
(enski polni organi, rektum, jednjak,
usta), pomou mu laza i telekiriterapije
za dubinsko zraenje. Sin. Curie-thera-
pia; radna terapija, upoljavanje boles-
nika u cilju leenja. Najee se vri u
duevnih bolesnika, a i kao psihotera-
pijska metoda u drugih hroninih bo-
lesnika. V. reedukacija, mehanoterapija;
rendgen-terapija, leenje rendgenskim
zracima. Razlikuje se: duboka, srednje-
duboka, povrinska i kontaktna rend-
gen-terapija. Retko se primenjuje tera-
pija graninim zracima; sugestivna t.,
sugestivno leenje, vrsta psihoterapije
pri kojoj se primenjuje sugestija kao
glavno ili jedno od sredstava leenja.
Pored obine sugestivne terapije postoji
i terapija hipnozom (hipnosis) i leenje
postupcima koji stvaraju jake utiske
(tzv. larvirana sugestija), to sve spada u
irok okvir sugestivne terapije. Medici-
na jo nije dola do takvog savrenstva
da bi mogla potpuno da se lii sugestiv-
nog elementa u leenju.
thermae, terme, naziv za banje s izvorima
tople vode ili za kupatila (termalno ku-
patilo) u kojima se za leenje koristi
topla voda.
thermocaustica, termokaustika, ispalji-
vanje tkiva usijanim metalom. V. termo-
hauler, Paquelin.
thermophiles (thermos-topao), termofil-
ne bakterije, koje rastu najbolje na tem-
peraturi izmeu 45 i 6O
0
C.
thesaurismosis, tezaurismoza, metabo-
liki poremeaj u kome se odreena
supstancija nagomilava u velikim kolii-
nama u nekim elijama; t. amyloidea,
amiloidoza; t. cholesterolica, v. Hand-
Schller-Christijanova bolest; t. glycoge-
nica, v. glycogenosis; kerazinska t.,
Gaucherova bolest, melaninska tezau-
rismoza, Addisonova bolest; t. phosp-
hatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vo-
dena tezaurismoza, edem.
Thiamazolum (tiamazol, metimazol), an-
titireoidno sredstvo.
Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so
tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hloro-
vodonine kiseline; oficinalna prema
naoj farmakopeji. V. aneurin.
Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-
-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^.
Thibirge-Weissenbachov sindrom, v.
calcinosis cutis.
Thierschova transplantacija, v. tran-
splantacija.
thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sa-
stavljanju imena jedinjenja koja umesto
kiseonika sadre sumpor.
thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kise-
line HSCN.
thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne
kiseline H2S2Oa.
thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoid-
nih supstancija koje spreavaju stvara-
nje hormona u tireoideji.
thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja
koi stvaranje tireoidnog hormona i sni-
ava bazalni metabolizam, slino kao
to ini tiouracil i njegovi derivati.
Thiryjeva fistula, v. fistula.
thixotropia, tiksotropija, osobina izves-
nih gela da pri potresu postanu teni, a
posle opet ovrsnu.
Thomasova udlaga, v. udlaga.
thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta
thoracalis, grudna aorta.
thoracoabdominalis, torakoab domina-
lan, koji pripada ili se odnosi i na grudi
i na trbuh.
thoracocaustica, torakokaustika, v. ope-
racija (Jacobaesova).
thoracocentesis, torakocenteza, punkcija
zida grudnog koa u cilju isputanja nje-
nog sadraja, npr. eksudata, gnoja i krvi.
V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis.
thoracodynia, torakodinija, bol u grud-
nom kou.
805
thoracolaparotomia thrombocytoasthenia

thoracolaparotomia, torakolaparotomi-
ja, incizija kojom se otvaraju grudi i tr-
buh radi pristupa u njihove duplje od-
nosno u supfreniki prostor i njemu su-
sedne oblasti.
thoracophrenolaparotornia, torakofre-
nolaparotomija, torakotomija kroz koju
se pristupa otvaranju preage incizijom
u cilju intervencije na organima u po-
tpreanom prostoru.
thoracoplastica, torakoplastika, plastic-
ka operacija grudnog zida u cilju ko-
lapsne terapije plua. Sastoji se od imo-
bilizacije torakalnog zida, to se postie
resekcijom izvesnih njegovih delova;
ekstrapleuralna t., torakoplastika u
kojoj se, pri resekciji torakalnog zida,
ne preseca pleura; paravertebralna ek-
strapleurana t.
r
terapija koja se sastoji
od resekcije paravertebralnog dela re-
bara (od I dp XI rebra) u duini od 1-4
poprena prsta na bolesnoj strani radi
ulegnua torakalnog zida u cilju kolap-
sa plua.
thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos
tiko ispitivanje pleuralne upljine i
plua pomou torakoskopa. V. pleuros-
copia, tomkoskop. ^
thoracotomia, torakotomija, operativno
otvaranje pleuralne upljine vreno u
cilju ispranjavanja eksudata, interven-
cije na plunoj maramici, pluima, jed-
njaku, srcu i velikim krvnim sudovima.
V. thoracocenthesis.
thorax, toraks, grudni ko.
thrill, (eng.) tril, oseaj treperenja, vibra-
cije, utvren palpacijom nekog organa,
naroito srca i krvnih sudova; aortni t.,
koji se pipa iznad aortnog ua pri mani
(naroito stenozi) aortnih zalistaka; di-
jastolni t, koji se pipa iznad srca u
aortnoj insuficijenciji; hidatidni t.,
podrhtavanje, koje se ponekad moe
osetiti iznad ehinokoknih mehurova;
presistolni t., koji se osea iznad sra-
nog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t.,
koji se osea za vreme sistole u prekor-
dijumu u aortnoj i plunoj stenozi, kao
i u defektu komorske pregrade.
thrombasthenia, trombastenija, funkcij-
ska slabost trombocita, uroena ili ste-
ena. Sin. purpura haemorrhagica here-
ditaria.
thrombectomia, trombektomija, odstra-
njivanje ugruka iz krvnog suda hirur-
kim putem.
thrombinum, trombin, enzim krvi koji
pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi po-
stoji kao proenzim, koji se, pod dej-
stvom tromboplastina (trombokinaze) i
kalcijumovih jona, pretvara u trombin.
Sin. trombaza, fibrin-enzim.
thromboangiitis, tromboangiitis, zapalje-
nje intime nekog krvnog suda sa stvara-
njem trombusa; t. obliterans, istovre-
mena bolest arterija i vena koja se javlja
u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u
srednjem i unutranjem sloju krvnih su-
dova dovode do njihovog zaepljenja.
Posledica ovih promena je gangrena,
naroito na stopalima. Sin. Brgerova
bolest
thromboarteritis, tromboarteritis, v.
thromboendarteritis.
thrombocythaemia, trombocitemija,
trajno poveanje broja trombocita u
krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t.
haemorrhagica, hemoragijska trombo-
citemija, kliniki sindrom u kojeg po-
stoje esto ponavljana krvarenja i vrlo
veliki broj trombocita. Spada u mijelo-
proliferativne bolesti; t. idiopatica, he-
moragijska trombocitemija; t. primari
a, hemoragijska trombocitemija.
thrombocytoasthenia (thrombasthe-
nia) trombocitoastenija, poremeaj
funkcionisanja trombocita, ispoljen
sklonou ka krvarenju, loom retrakci-
jom koaguluma, produenim vreme-
nom krvarenja, slabom aglutinacijom ili
prileplji vou trombocita; Bernard-
Soulierova t., nasledna bolest s velikim
trombocitima i sa produenim vreme-
nom krvarenja; Glanzmannova t.,
trombocitoastenija u kojoj ne postoji
gomilanje trombocita pod dejstvom
adenozin-difosfata (ADP); trombopat-
ska t., trombocitoastenija u kojoj postoji
smanjeno osloboavanje trombocit-nog
tromboplastina; uremijska t., izazvana
dejstvom toksikih azotemijskih
jedinjenja na trombocite.
806
trombocytopathia
thymus

thrombocytopathia, trombocitopatija,
opti izraz za sve bolesti u kojih postoje
funkcioni poremeaji trombocita, ug-
lavnom zbog deficita 3. inioca trombo-
cita (trombocitnog tromboplastina); t.
constitutionalism Glanzmannova trom-
bocitoastenija.
thrombocytopenia, trombocitopenija,
smanjenje broja trombocita u perifer-
noj krvi; t, essentialis, idiopatska trom-
bocitopenijska purpura. V, purpura.
Sin. thrombopenia.
thrombocytosis, trombocitoza, povean
broj trombocita u krvi.
thromboelastographia, tromboelasto-
graaja, odreivanje vrednosti koagulu-
ma, naroito njegove vrstine, pri zgru-
avanju krvi, pomou tromboelastogra-
fa.
thromboembolismus, tromboemboli-
zam, zaepljenje krvnog suda trombom
donesenim strujom krvi iz mesta njego-
va nastanjanja u neki drugi krvni sud.
thromboendarteriectomia, tromboen-
darteriektomija, odstranjenje ugruka
zajedno s intimom obliterisanog dela
arterije u zaepljujuem tromboangiiti-
su; koronarni t., odstranjivanje ugru-
ka i isecanje intime iz zaepljene vena-
ne arterije srca.
thromboendarteritis, tromboendarteri-
tis, tromboza izazvana zapaljenjem zi-
dova arterija; t. purulenta, u kome po-
stoji gnojno razmekanje tromba. Sin.
thromboangiitis, thromboarteritis.
thrombogen, v. prothrombin.
thrombopathia, trombopatija, poremeaj
hemostaze u kome trombociti nisu u
stanju da oslobode svoj adenozin-difos-
fat (ADP) pod dejstvom agregacijskih i-
nilaca (kolagena, epinefrina i trombi-
na).
thrombopenia, v. thrombocytopenia.
thrombopenicus, trombopenian, koji je
u vezi s trombocitopenijom
thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phle-
bitis.
thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal
koji pripada grupi elemenata retkih ze-
malja.
thymectomia, timektomija, uklanjanje ti-
musa operativnim putem zbog tumora
(benigni ili maligni timom) i u sluaju
teke miastenije.
thy m ic us, timusni, koji pripada timusu,
npr. a. thymica, timusna arterija.
thymolum, timol, derivat fenola dobijen
iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thy-
mus vulgaris) ili se spravlja sintetski.
Ima antiseptiko dejstvo jae od fenola,
a mnogo je manje otrovan od fenola i
krezola. Upotrebljava se za ispiranje
usta, kao i za grgorenje, a i u nekim pa-
razitnim oboljenjima koe. Ranije je ko-
rien (oralno) i kao anthelmintik.
thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Ve-
ina ih se razvija u prednjem sredogru-
u. Javlja se u benignom i malignom ob-
liku. Po histolokoj gradi moe se javiti
u epitelnom, limfoidnom i teratomatoz-
nom vidu koji je najrei. Granulomatoz-
ni oblik sadri epitelne elije, mnogoje-
darne dinovske elije, fibrozno tkivo,
limfocite i eozinofile. Morfoloka slika
moe da bude veoma slina Hodgkino-
voj bolesti. Limfoidni histoloki oblik je
istovetan s limfosarkomom, kako po
morfolokoj slici, tako i po klinikom
toku.
thymoprivus, timoprivan, koji je posledi-
ca uklanjanja ili atrofije timusa.
thymus, limfoepitelni organ, glavno mes-
to limfocitopoeze. Limfoidan postaje
vrlo rano u toku embriogeneze, znatno
pre drugih limfoidnih organa. Timus
raste do puberteta, a zatim nastaje fizio-
loka involucija. U veine sisara je sa-
stavljen od dva renja smetena u gor-
njem delu grudnog koa. Podeljen je na
renjie sastavljene od kore i sri. Kora
s gusto zbijenim limfocitima je na peri-
feriji renjia, dok je sr u centralnom
delu s razbacanim limfocitima. Ima ulo-
gu primarnog limfoidnog organa (v. pri-
marni limjoidni organi) i u uobliavanju
elija koje uestvuju u stvaranju celu-
larne imunosti (v. T-limfociti). Uoblia-
vanje T-limfocita u timusu nastaje pod
dejstvom humoralnih faktora (npr. ti-
mozin). Uklanjanje timusa odmah po
roenju ima velikog uticaja na razvoj i
ispoljavanje imunoloke reaktivnosti
(celularna imunost i stvaranje antitela
na timus-zavisne antigene), (embr.) ti-
807
thyreocalcitonin tindalizacija

mus nastaje od 3. krnog useka. Glavna
masa timusnog tkiva dolazi od repnog
kraja zaetka iz useka (timusni rog).
Grudni timus se sputa u grudnu dup-
Iju.
thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hor-
mon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog
sastava koji u korelaciji s parathormo-
nom (v. tamo) regulie koncentraciju
kalcijuma u krvi i zbog toga se funkcio-
no ne smatra tireoidnim hormonom.
thyreoglobulin, tireoglobulin, belanevi-
na glikoproteinske prirode (molekulske
teine oko 68.000) koja sadri jod, a na-
lazi se u mekovima titaste lezde u ob-
liku koloida i prodstavlja oblik u kojem
se deponuju hormoni tireoideje (v,
tamo), a iz kojih se oslobaaju hidroli-
zom pod uticajem odgovarajuih ferme-
nata.
thyreoidea, v. glandula thyreoidea.
thyreoideus, tireoidan, titni, titast, npr.
cartilago thyreoidea, titasta hrskavica
(grkljan).
thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje titaste
lezde, a moe biti (retko) akutno, ee
- subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili
hronino (v. struma lymphomatosa Has-
himoto); t. subacuta (De Quervain), su-
bakutno zapaljenje titaste lezde vero-
vatno najee zapaljenjsko oboljenje
titaste lezde, obino prouzrokovano
virusom i po pravilu ima povoljan tok,
pa se zavrava potpunim izleenjem.
thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledi-
ca uklanjanja ili odsustva funkcije ti-
taste lezde.
thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hy-
perthyreosis; t. factitia, vetaka tireo-
toksikoza, v. jod-Basedow.
thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hy-
droxyphenylalanin), predstavlja osnovu
u koju se, u titastoj lezdi, ugrauju
atomi joda.
tiabendazol, derivat benzimiazola, ant-
helmintiko sredstvo irokog dejstva.
tibia, tibija, golenica, golenjaa, unutra-
nja kost potkolenice.
tibialis, tibijalan, golenjani, npr. nervus
tibialis, golenjani ivac.
Tiemannov katetar, v. katetar.
Tietzeov sindrom, v. syndroma.
uf us, v. typhus abdominalis, typhus exan-
thematicus.
tim, u medicini oznaava grupu strunja-
ka koja zajedniki radi s ciljem da u od-
reenim uslovima obezbedi pojedincu
ili porodici potpunu zdravstvenu zati-
tu i pomo. Tim je sastavljen od stru-
njaka razliitih svojstava od kojih svaki
ima svoj delokrug zadataka. Na taj na-
in lanovi tima udruuju svoja znanja i
umenja radi postizanja zajednikih ci-
ljeva.
timerosal, organsko jedinjenje ive, anti-
septiko i dezinficijentno sredstvo.
timpanian zvuk, v. perkusijski zvuk.
timpanizam, v. tympanismus.
timpanometrija, posebna metoda audio-
metrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se,
pojaavanjem pritiska vazduha u slu-
nom hodniku, menja otpor sprovodnog
aparata za prelaz vibracija od zvunih
talasa u vazduhu na slune kotice. Slu-
i za otkrivanje nedostataka u funkciji
sprovodnog aparata, a naroito za dijag-
nozu otoskleroze.
timpanoplastika, mikrohirurki poduh-
vat u leenju hroninog gnojnog zapa-
Ijenja srednjeg uha. Upotrebom metoda
timpanoplastike mogu se obnoviti bu-
banjska duplja, bubanjska opna i spro-
vodni sistem slunih kotica.
timpanoskleroza, hronino zapaljenje
srednjeg uha u kome ne dolazi do stva-
ranja gnojnog eksudata ve se u bubanj-
skoj duplji stvara plastini izliv koji po-
stepeno prelazi u fibrozno oiljasto tki-
vo. Usled sve jaeg srastanja slunih
kotica i bubanjske opne dolazi do sve
veeg stepena nagluvosti. U toku godina
zapaljenje oteuje i labirint (timpano-
labirintoskleroza). Tako mogu nastati
najtei stepeni nagluvosti. Poetak ob-
oljenja treba traiti u hroninom kataru
Eustahijeve trube.
timus, v. thymus.
tindalizacija, frakciona sterilizacija, po-
stupak koji se najvie koristi za steriliza-
ciju supstancija i tenosti podlonih br-
zom kvarenju. Postupak: sterilise se u
parnom loncu pri 10O
0
C, ili u vodenom
kupatilu pri 6O
0
C, i to prema svojstvima
808
tinea asbestina tkanina

same tenosti. U prvom sluaju tenost
ostaje na toj temperaturi 1/2 do l asa,
a u drugom 2 asa. Postupak se ponovi
3 puta, svaki put u razmaku od 24 asa.
Svakog dana po zavrenom zagrevanju
posude s materijalom stavljaju se u ter-
mostat na 37
0
C do idue sterilizacije
koja se vri sledeeg dana. To se radi
zbog toga da bi eventualno prisutne
spore proklijale.
tinea asbestina, poseban oblik seboreje u
kome se na vlasitu mestimino javlja
beliasta perut slina rastresitom az-
bestu. Sin. teigne amiantace (fr.).
Tinea granella, ambarski moljac, leptiri
beloukaste do tamnosive boje, takas-
te povrine. Dugaak je 6 mm, a raspon
njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva
ima 16 noica, glava joj je crvenomrka, a
na grudima ima dve mrke pruge. Duga-
ka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu
mreicu oko zrna ita, kojom omotava
zrno, te pojede elu jezgru sve do ovoj-
nice. Jedna jedina generacija javlja se u
mesecu julu.
tipizacija mikroorganizama, bazira na
postojanju razlika u jednom odree-
nom svojstvu neke mikropske vrste
(species). Zavisno od svojstva odabira
se i metoda ispitivanja: utvrivanjem
razlike u biohemijskim svojstvima -
biokemijska t., primenom serolokih
testova - seroloka t., u nekih bakterija
dolazi u obzir fagotipizacija, koja se za-
sniva na velikoj specifinosti bakterio-
faga. Pored navedenih postoje i druge
metode.
tipski specifian imunitet, izvesni virusi,
npr. virusi influence, denge, poliomijeli-
tisa i dr. ostavljaju tipski specifian
imunitet, koji moe biti dugotrajan
(npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao
u influence pruajui zatitu samo pro-
tiv zaraze virusom odgovarajueg tipa.
Taj imunitet ne iskljuuje mogunost
zaraze drugim tipovima iste vrste viru-
sa.
tireoglobulin, belanevina, sastojak ko-
loida tireoideje.
tireoideja, v. thyreoidea.
tireoidna hrskavica, v. hrskavica.
tireoidna lezda, v. glandula thyreoidea.
tireotoksika kriza, v. hipertireozna kriza.
tireotropin (tireotropni hormon, TSH),
hormon iz prednjeg renja hipofize, gli-
koprotein, podstie luenje hormona ti*
reoideje.
tireotropni hormon, v. hormon.
tirocidin, v. tirotricin.
tiroksin, v. thyroxinum.
tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus
brevis Dubos, sastoji se od dva antibio-
tika: gramicidina (20%) i tirocidina
(80%). Upotrebljava se samo lokalno.
tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino--pa-
raoksifenil-propionska kiselina. Jedina
aminokiselina koja sadri fenolsku jezg-
ru koja ulazi u sastav belanevina. Sa-
stavni je deo aminokiseline dijod-tirozi-
na, jednog od sastojaka hormona titas-
te lezde (tiroksina).
tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim
koji omoguuje oksidaciju tirozina.
titanium, titan, Ti, hemijski element, sre-
brnastobeo metal, pratilac gvozda;
upotrebljava se za oplemenjivanje eli-
ka.
titar, (1) koliina reagujue supstancije u
nekom rastvoru koji slui za volumetrij*
sku analizu; (2) najvee razreenje ili
najmanja koliina neke supstancije
koja, pod odreenim uslovima, jo pri-
metno ispoljava odreene osobine; ag-
lutinacioni t., najmanja koliina ili
najvee razreenje seruma koji, pod od-
reenim uslovima, izaziva vidljivu aglu-
tinaciju bakterija, eritrocita ili drugih
elija; koli-t., najmanja koliina vode,
mleka ili drugog materijala koja sadri
najmanje jedan ivi koli-bacil (E. coli).
ti traci ja, odreivanje koliine neke sups-
tancije u rastvoru metodom volumetrij-
ske analize.
titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamo-
millaeflos.
titrimetrija, v. analiza (volumetrijska).
titrirati (utrovati), odrediti koliinu neke
supstancije u rastvoru metodom volu-
metrijske analize.
tkanina, spada u zavojni materijal; prema
naoj farmakopeji oficinami su: Lin-
teum calicutense crudum (sirova kali-
ko-tkanina); Linteum calicutense depu-
809
TL-antigen
Tomesov nastavak

ratum (proiena kaliko-tkanina) i Lin-
teum calicutense depuratum sterile
(sterilna proiena kaliko-tkanina).
TL-antigen, antigen prisutan na timociti-
ma mieva TL+-sojeva. Gubi se u proce-
su diferencijacije timocita u T-limfocite.
Nalazi se i na T-limfocitima leukemi-
kih TL-sojeva.
T-limfoiti, limfociti poreklom iz timusa.
Odgovorni za celularnu imunost (kasna
hiperosetljivost, kontaktna hiperosetlji-
vost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija
kalem-protiv-domaina, steena otpor-
nost prema nekim mikrobima, autoaler-
gijska oboljenja kao to su autoalergij-
ski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i
dr.). Imaju na membrani receptor e za
viruse i eritrocite. Kortizon selektivno
razara T-limfocite u korteksu timusa.
Imaju specifine markere (antigenske
determinante) na povrini membrane
pomou kojih ih je mogue razlikovati
od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). T-
limfociti migriraju iz timusa u tzv. ti-
mus-zavisne zone slezine, limfnih vori-
a, Peyjerovih ploa. U giodara najvei
deo tzv. recirkuliuih limfocita (tj. lim-
focita koji prolaze kroz grudni kanal)
x
ine T-limfociti. Broj T-limfocita se
znatno smanjuje neonatalnom timekto-
mijom, zraenjem i dr. Osetljivi su na
antilimfocitne serume, imunosupresiv-
na sredstva, kortikosteroide, i dr. Nes-
pecifino proliferiu pod dejstvom raz-
nih lektina (fitomitogena), a specifino
pod uticajem antigena. T-limfociti su
glavne efektorne elije u tzv. elijskoj ci-
totoksinosti. Stvaraju bioloki aktivne
supstancije (limfokine). Vezuju antigen.
Slue kao pomone elije u stvaranju
antitela. Kooperiu s B-limfocitima u
raznim imunim reakcijama. Nosioci su
imunoloke memorije. Imaju ulogu sup-
resornih elija u nekim imunim reakci-
jama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita
je vezan za hipoplastian timus (Di-
Georgeov sindrom). Imaju ulogu u od-
bacivanju tumora. Neki oblici akutne
limfoblastne leukemije imaju uglavnom
T-limfocite. Postoje subpopulacije T-
limfocita.
tmulost, v. perkusijski zvuk.
tokologija, naziv za porodiljstvo.
toksiki gastritis, v. gastritis.
toksiki hepatitis, v. hepatitis.
toksinost, otrovnost, v. toksini.
toksikologija, nauka o otrovima. Proua-
va poreklo, fizike i hemijske osobine,
toksina dejstva i dokazivanje prisustva
otrova, kao i leenje trovanja.
toksikomanija, stanje periodinog ili
hroninog trovanja tetnog za pojedin-
ca i za drutvo prouzrokovano ponavlja-
nim uzimanjem nekog leka (prirodnog
ili sintetskog). Odlike toksikomanije su:
(1) neodoljiva elja ili potreba da se na-
stavi s uzimanjem leka i da se ovaj pri-
bavi svim sredstvima; (2) sklonost da se
poveavaju doze; (3) zavisnost, psihika,
a ponekad i fizika, u pogledu efekta
leka. V. morfinomanija, kokainomanija.
toksoid, v. anatoksin.
tolbutamidum (tolbutamid), derivat sul-
fonilureje, zamena za insulin (za leenje
nekih dijabetiara).
tolerancija, podnoljivost, (farm.) pove-
ana tolerancija prema pojedinim leko-
vima. Osobe koje pokazuju poveanu
toleranciju prema nekom leku podnose,
bez ikakvih toksikih simptoma, tako
velike doze toga leka koje bi u osoba u
kojih ne postoji ova podnoljivost, si-
gurno prouzrokovale toksike simpto-
me a, eventualno, i smrt; granica tole-
rancije, koliina ugljenih hidrata koju
bolesnik od eernog dijabeta moe da
uzima u toku 24 asa, a da se u mokrai
ne pojavi glikoza.
tolerantna doza, v. host's.
toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna
tenost koja jako prelama svetlost. Iz
njega se dobija saharin i dr.
toluidin, me tuni derivat anilina
CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema
uzajamnom poloaju amino- i metil-gru-
pe): orto-, meta- i paratoluidin.
Tomesov nastavak, organska osnova,
segment budue glene prizme kupas-
tog oblika i duine oko 4 mikrona. Javlja
se u toku stvaranja gledi i predstavlja
proizvod jednodnevne aktivnosti ame-
loblasta. Minerauzacijom ovih segme-
nata stvara se glena prizma. V. popre-
no-prugovanje glei
810
Tomesov zrnasti sloj topografska perkusija

Tomesov zrnasti sloj, normalna histolo-
ka struktura u dentinu korena zuba.
Predstavlja uzanu zonu interglobular-
nog dentina u blizini cementa. I kroz
ovaj deo dentina prolaze dentinski ka-
nalii.
Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl
tomografija, rendgensko snimanje ove-
jeg tela u tankim slojevima, na odree-
noj dubini najee raunate s lea. To-
mografija se ostvaruje kretanjem kako
kasete s filmom, tako i rendgenske cevi
za vreme snimanja. Njihovo kretanje je
suprotnog smera (paralelno s ovejom
visinom) budui da su vezane na kraje-
vima raznokrake poluge koja se obre
(klati) u ravni eljene dubine, kao to se
terazije klate oko svoje osovine. Sin.
stratigrafija.
tomogram, rendgenski snimak sloja odre-
ene dubine ovejeg tela. to je ispod
i iznad eljenog sloja, ne vidi se na snim-
ku. Tomogram omoguava bolje raspoz-
navanje patolokih promena obolelog
organa, kao da se prouavaju anatomski
preseci na odreenim dubinama ove-
jeg tela. V. tomografija.
tonica (remedia), tonici, sredstva za jaa-
nje.
tonian, (1) koji se odnosi na osmotsku
koncentraciju, npr. izotonian rastvor,
rastvor iste osmotske koncentracije; (2)
koji se odnosi na tonus, tonusni, npr.
izotonusna kontrakcija, kontrahovanje
miia pri kome se njegova napetost (to-
nus) ne menja. Sin. tonusan.
tonini grevi, v. spasmus.
tonografija, merenje brzine oticanja ko-
morne tenosti pod stalnim pritiskom
tonometra odreene teine u toku 4 mi-
nuta. Metoda se koristi u ranoj dijag-
nostici glaukoma.
tonometar, aparat za merenje intraoku-
larnog pritiska. Najpoznatiji je Schit-
zov tonometar. Danas postoji i elektri-
ni tonometar (za veoma precizna mere-
nja).
tonometrija, merenje napona ili pritiska;
(oft.) merenje napetosti one jabuice,
tj. intraokularnog pritiska.
tonsilla, tonzila, krajnik, meoviti limfoe-
pitelni organ koji izmeu epitelnih uv-
rata sadri mnogobrojne limfne vori-
e. Sin. amygdala; t. lingualis, jezini
krajnik, paran organ, na gornjoj strani
korena jezika, ispod sluznice; t. palati-
na, nepani krajnik, paran organ, sme-
ten na bonom delu drelnog suenja iz-
meu nepanih lukova, na zadnjem ot-
voru usne duplje; t. pharyngea, drelni
(trei krajnik), neparan organ, nalazi
se na gornjem zidu drela.
tonsillaris, tonzilaran, krajniki, npr. abs-
cesus tonsillaris krajniki zagnoj ili aps-
ces.
tonsillectomia, tonzilektomija, hirurko
odstranjenje krajnika.
tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika,
akutno ili hronino. V. angina.
tonsillotomla, tonzilotomija, delimino
hirurko odstranjenje tonzila (danas
naputeno).
tonus; stanje normalnog napona ivog tki-
va, npr. tonus skeletnih miia, odrava
se trajnim uticajem centralnog nervnog
sistema preko ivaca.
tonzilni apsces, v. abscessus.
tonzilogen, to potie od tonzila.
topectomia, topektomija, uklanjanje ma-
njeg ali specijalnog areala iz eonog re-
nja mozga u izvesnim duevnim obolje-
njima.
tophus arthritic us, zglobni tofus, vor u
predelu nekog zgloba, na usnim koljka-
ma i nosu veliine zrna graka do ma-
njeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od ve-
zivnog tkiva i mase istaloenih urata.
Javlja se u bolesnika koji boluje od gih-
ta, podagre. Sin. t. uricus.
Toplice naziv za banje u Hrvatskoj i Slo-
veniji. Obino se ovako nazivaju tople
vode. V. banja.
toplotni udar, sindrom nagomilavanja te
lesne toplote usled nemogunosti nje-
nog odavanja. Nastupa kad je spoljna
temperatura visoka, a vazduh zasien
vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti,
katkad grevi. Toplotni udar moe da se
zavri i smru.
topografija, (med.) opis neke anatomske
oblasti i meusobnih odnosa organa.
topografska anatomija, v. anatomija.
topografska perkusija, v. percussio.
811
Topusko toxicodermia

Topusko, banja lei u ravnici, u lepoj do-
lini Gline, desne pritoke Krke, pod ob-
roncima zelenih breuljaka (srez Vrgin
Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje
sedativno. U banji postoje tri izvora
(temperature: 49,5, 56,2 i 59,3
0
C) slabo
mineralisane vode (0,571 g/oo). Ove
vode su i radioaktivne (494 Mahovih je-
dinica u jednom litru gasa iz vode). S
ovom vodom spravlja se i lekovito blato.
Postoji ureeno kupatilo s kadama, ba-
senima, odeljenjima za prihienu blata,
fizikalnu terapiju i masau. U ovoj banji
se lece: hronina reumatika oboljenja
zglobova, miia i kime, neuralgije,
hronina oboljenja enskih polnih orga-
na, neke kone bolesti i uriki artritis.
torakokardijalni indeks, mera za rend-
gensko odreivanje veliine srca. Pred-
stavlja odnos izmeu bazalno-torakal-
nog prenika (Th) i transverzalnog pre-
nika srca (Tr). U normalnim sluajevi-
ma Th/Tr- 1,9 do 2,2. V. bazalno-tora-
kalni prenik, transverzalni prenik srca.
torakoplastika, v. thoracoplastica.
torakopneumografija, instrument kojim
se registruju respiratorni pokreti grudif
torakoskop, instrument slian cistosko-
pu, koji slui za inspekciju pleuralne
upljine i presecanje sraslina (pneu-
molysis) pomou galvanokautera. Tara-
koskop se uvodi u pleuralnu upljinu
kroz troakar zaboden kroz meurebar-
ni prostor.
torakotomija, v. thoracotomia.
torcular Herophili, Herofilov slivnik,
spoj venskih sinusa tvrde modanice na
sredini unutranje strane ljudske poti-
Ijane kosti odakle polaze drugi venski
sinusi i odvode vensku krv iz mozga i lu-
banje u vrat. Sin. conjluens sinuum.
Torkildsenova operacija, v. operacija.
Tormentillae rhizoma, osuen podanak
od trave od srdobolje, Tormentilla erec-
ta. Sadri tanina. Upotrebljava se, u ob-
liku tinkture ili dekokta, protiv proliva.
torpidne (utinjale) granulacije, v. granu-
latio.
torpidni ok, v. ok.
torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili
sporo zaceljuje, umao, utinjao, npr.
torpidna rana, torpidne granulacije.
torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja
na normalne i obine nadraaje. V. tor-
pidus.
Torresova telaca, acidofilna telaca u
jedru elije; nalaze se u jetri i CNS mia
i majmuna vie nego u obolelih ljudi -
ute groznice.
torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obino
je viestruko. Via se na peteljkama po-
kretljivih cista, na pupanoj vrpci i dr.; t.
dentis, uvrtanje zuba, usled traume za-
metka zuba dolazi do deformacije tako
da zub ima oblik spirale.
torso, trup bez glave i ekstremiteta.
torticollis, krivoijost, v. caput opstipum.
torus, ispupenje, npr. torus tubarius, is-
pupenje trube, hrskavinog dela Eus-
tachijeve trube; t. mandibularis, rub,
uveanje kosti donje vilice s lingvalne
strane u predelu onjaka i pretkutnja-
ka. Moe zahvatiti i vee delove donje
vilice, obostrano ili jednostrano. Ukla-
nja se hirurki, pre izrade delimine ili
potpune proteze; t. palatinus, nepani
rub, uveanje kosti na sredini tvrdog
nepca. Ako onemoguava izradu prote-
za, uklanja se hirurki.
torzioni spazam, v. athetose double, athe-
tosis.
totalna gastrektomija, v. gastrectomia.
totalni aciditet, v. aciditet, eludani.
tourniquet, (fr.) turnike, tlailo, stezalo, in-
strument kojim se okruuje ekstremitet
toliko vrsto da se izazove kompresija
na krvne sudove i sprei cirkulacija krvi
u perifernom delu ekstremiteta; Es-
marchov t., v. Esmarchova ishemija;
garrot t., panski ekrk koji se sastoji
od marame, omotane oko ekstremiteta,
a zatezane obrtanjem tapa koji je pod-
vuen ispod nje; pneumatski t., turnike
koji se sastoji od uske gumene kese; ona
se orno tava oko ekstremiteta i napum-
pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u
perifernom delu ekstremiteta; t. za
skalp, turnike kojim se omota glava i
zategne da sprei krvarenje iz krvnih
sudova poglavine i otkinutog skalpa. V.
skalpiranje.
toxaemia, v. toxicosis.
toxicodermia, toksodermija, pojava
najraznovrsnijih promena na koi u
812
toxicosis
tracheostoma

vidu morbiliformnog ili skarlatinifor-
mnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ek-
cematiformnih lezija s papulovezikula-
ma i bulama, vlaenjem i krustama, kao
posledica intoksikacije najrazliitijim
hemijskim supstancijama (na prvom
mestu medikamentima unesenim ente-
ralnim ili parenteralnim putem).
toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazva-
na toksinima; t. alimentaris, toksikoza
izazvana hranom; trovanje hranom; t.
endogenes, autointoksikacija; t. exoge-
nes, toksikoza izazvana uzimanjem tok-
sikog materijala; t. haemorrhagica
capillaris, v. Henochova purpura (pod
purpura); t. e retentione, retencijska
toksikoza, izazvana neizluivanjem tok-
sikih materija, u azotemiji, na primer.
toxin, u irem smislu reci toksin je svaki
otrov ivotinjskog ili biljnog porekla. U
uem smislu toksini su otrovni proizvo-
di bakterija koji izazivaju razvijanje spe-
cifinih antitela u krvi i veinom su la-
bilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i
endotoksini.
toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazva-
na nekim toksinom.
toxoid, v. anatoksin.
Toxoplasma, rod izduenih, iz klase en-
doparazitnih protozoa, ili ovalnih (spo-
rozoa) koji u vidu telaaca, polumese-
astog oblika, ive kao paraziti leukoci-
ta i endotelnih elija raznih sisara, ptica
i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a
esto obilni u jetri, slezini, kostnoj sri,
pluima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi
se u elijama slezine u tropskoj spleno-
megaliji, v. kala-azar.
trabecula, trabekula, gredica, npr. trabe-
cula lienis.
trabeculectomia, trabekulektomija, mik-
rohirurka operacija protiv glaukoma
kojom se, isecanjem dela trabekuluma,
poboljava oticanje komorne tenosti i
time regulie intraokularni pritisak. Pri-
menjuje se odskora.
tracer, (eng.) v. obeleiva.
trachea, traheja, dunik, cevast organ za
disanje, nastavlja grkljan u vratu i zavr-
ava se u grudnoj duplji spram V grud-
nog prljena ravanjem u dve glavne
dunice, desnu (bronchus principalis
dexter) i levu dunicu (bronchus princi-
palis sinister). Svaka dunica, u sastavu
plunog korena, ulazi kroz koren (hilus) u
odgovarajue plue u kome se dalje deli
na krupnije i sitnije grane (bronchi i
bronchioli). Zid dunika i dunica sadri
hrskavine lukove koji im daju vrstinu;
strana tela t., razni predmeti, koji
aspiracijom iz drela dospevaju u dunik
kad su refleksi u drelu poremeeni, kao
u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od
iznenaenja ili straha (kotice, igle,
vetaki zubi, staklene oi lutke itd.).
Ekstrakcija se vri putem tra-heoskopije.
trachealis, trahealan, duniki, npr. carti-
lago trachealis, dunina hrskavica.
tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf
(dunika).
tracheoesophagealis, traheoezofagealni,
koji pripada duniku i jednjaku ili stvara
komunikaciju izmeu njih (npr. tra-
heoezofgealna fistula nastala usled
karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze
sredogrudnih limfnih lezda.
tracheoscopia, traheoskopija, osmatra-
nje zjapa i zida dunika pomou cevas-tog
i osvetljenog metalnog spekuluma
(traheoskopa). Obino se ista ev upot-
rebljava i dalje za osmatranje bronhusa
(traheobronhoskopija). Cev se veinom
stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja
t.), ako postoji traheostoma, moe se
staviti i kroz nju neposredno u dunik
(donja t). Ovim nainom mogu se izvaditi i
strana tela iz dunika i iz dunica.
tracheostenosis, traheostenoza, suenje
dunika. Moe da nastane postepeno, npr.
od kompresije koju izaziva struma ili
naglo usled endogenog ili egogenog
stranog tela. U deteta moe i strano telo u
jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju
toliko da ugrozi njegov ivot.
tracheostoma, traheostoma, hirurkim
putem uoblien trajni otvor na prednjem
zidu dunika. U njemu je ivica sluznice
srasla s ivicom koe te se lako moe da
stavlja i menja dunika kanu-Ia.
Traheostoma je nekad privremena mera
leenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se
ne ukloni zapreka), a nekad stal-
813
tracheotomia tractus

na (npr. u laringektomisanog bolesni-
ka).
tracheotomia, traheotomija, operativni
poduhvat kojim se uspostavlja otvor u
prednjem zidu dunika. U otvor se stav-
ja trahejna kanula i tako se bolesniku
osiguravaju disanje i ekspektoracija. In-
dikacija za t. je svaki sluaj stenoze u
vazdunim putevima iznad mesta na
kome treba da se postavi kanula, ako se
ne moe drukije brzo ukloniti uzrok.
Vri se takoe pri leenju akutne disaj-
ne insuficijencije u komatoznim stanji-
ma, u trovanju i u bulbusnim oblicima
poliomijelitisa (Lassenova metoda); t.
urgens, hitna traheotomija, operacija
koja se vri pod neposrednom pretnjom
od uguenja, katkad bez pomagala, bez
pripreme, i bez strune pomoi. Postoje
odreena pravila kako se moe to bre
otvoriti traheja i u nju staviti cevica
koja odrava otvor prohodnim.
trachoma, trahom, u izvesnim delovima
sveta veoma proireno endemsko ob-
oljenje venjae izazvano virusom. U pr-
vom i drugom stadijumu odlikuje se po-
javom folikula i granula, poglavito na
venjai tarzusa i forniksa. U treem sta-
dijumu se javlja razmekanje folikula i
granula, dok se etvrti stadijum odliku-
je stvaranjem oiljaka. Kao posledica
nastaju: entropijum (izvraenost) kapka,
trihijaza, panus, kseroza venjae, pa i
ronjae. Sin. conjunctivitis trachomato-
sa.
tractio, trakcija, vuenje, tegljenje, npr.
fragmenata slomljene kosti, pri repozi-
ciji ploda pomou kieta pri poroaju
itd.
tractotomia, traktotomija, operacija ko-
jom se preseca neki senzitivni put u
centralnom nervnom sistemu radi otk-
lanjanja bolova. Najee se primenjuje
presecanje bulbospinalnog puta V lu-
banjskog ivca; mezencef alika t., pre-
secanje nervnih puteva u mezencefalo-
nu.
tractus, trakt, vuenje, izduena tvorevi-
na, snop, pribor; (1) izduena tvorevina
u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih
vlakana koji imaju isto poreklo i zavre-
tak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili
pribor organa, obino izduenih, koji
obavljaju istu funkciju; t. corticomic-
learis, s. corticobulbaris, kortikonuk-
learni motorni put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete mii-
a lica i organa u glavi i vratu. Njegova
vlakna polaze iz motornog sredita u
prednjoj sredinoj vijuzi (gyrus prae-
centralis), prolaze kroz belu masu veli-
kog mozga i zavravaju se u motornim
jedrima ivaca modanog stabla. Svako
motorno jedro, izuzev VII i XIl moda-
nog ivca, ima dvokornu inervaciju; t.
corticospinalis, s. pyramidalis, pira-
midni modani put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete mii-
a u delovima tela izuzev glave. Polazi
od prednje sredine vijuge (gyrus pre-
centralis), prolazi kroz belu masu veli-
kog mozga, zatim se sputa kroz moda-
no stablo, a u produenoj modini deo
vlakana se ukrta. Sva vlakna, ukrtena
i neukrtena, zavravaju se u prednjim
rogovima sive mase u kimenoj modi-
ni, na suprotnoj strani od strane polut-
ke odakle polaze vlakna; t. digestorius,
trakt za varenje, pocinje usnom dup-
ljom i nastavlja se drelom, jednjakom,
elucem, tankim i debelim crevom. Tan-
ko i debelo crevo se zajedniki nazivaju
crevni trakt (t. intestinalis). U tractus di-
gestorius spadaju i lezde iji se izvodni
kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvane
lezde, jetra i pankreas. Sin apparatus
digestorius, systema digestorium; t. ol-
factorius, mirisna traka iz rinencefalo-
na, nalazi se na donjoj strani eonog re-
nja; t. opticus, optika traka, sadri
nervna vlakna, iz optikog puta, koja
polaze od optikog raskra i zavravaju
se u optikim centrima srednjeg mozga i
meumozga; t. respiratorius, res-
piratorni ili disajni trakt sainjavaju:
nosna duplja, drelo, grkljan, dunik,
dunice i plua. Sin. apparatus respirato-
rius, systema respiratorium; t. rubrospi-
nalis Monakowi, rubrospinalni ili Mo-
nakowov put, glavni vanpiramidni put,
snop nervnih vlakana od crvenog jedra
(nucleus ruber) do motornih jedara u
prednjim rogovima sive mase kimene
modine; t. spinocerebellaris, spino-
814
tragacantha transfusio

cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana
od senzitivnih rogova kimene modine
do kore malog mozga i provode nesves-
ni duboki senzibilitet; t. spinothalami-
cus Edingeri, spinotalamus ili Edinge-
rov put, snop vlakana povrinskog sen-
zibiliteta trupa i udova (bol, temperatu-
ra i dodir).
tragacantha, tragakanta, tragant, na vaz-
duhu osuena guma iz stabljike mnogih
malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. as-
cendens (Leguminosae, Papilionatae).
Sin. Gummi Tragacantha.
tragus, kozao, kozli, prednja kvrga usne
koljke.
traheja, v. dunik.
trahejna kamila, v. canule.
trahomska telaca, v. inkluziona telaca.
training, v. trening.
trajni katetar, (fr. catheter dmeure), v.
katetar.
trakcioni divertikul, v. diverticulum.
trake za poliranje plombi, (stom.) trake
od platna ili metala sa zrncima nekog
abrazivnog sredstva na jednoj povrini.
Slue za poliranje plombi na aproksi-
malnim povrinama zuba.
trankilansi, sredstva za umirenje, umiru-
jua sredstva;
trans-, prefiks u sloenicama oznaava da
je neto kroz, preko ili iza. Npr. transto-
rakalno, kroz grudni ko. U jedinjenji-
ma s dvostrukom vezom postoje dva ob-
lija geometrijske izomerije od kojih je
jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. iz-
omerija.
transabdominalis, transabdominalan,
koji prolazi kroz trbuni zid.
transaortni, koji se vri kroz aortu npr. hi-
rurka intervencija na zaliscima aorte,
koja je radi toga incizijom otvorena.
transatrijumski, koji se vri kroz pretko-
moru, npr. hirurka intervencija na za-
liscima srca, poto je pretkomora incizi-
jom otvorena.
transdukcija, prenoenje genetikog ma-
terijala; u ovom sluaju prenosilac
gena je bakteriofag, koji posle lie pasiv-
no na svojoj povrini prenese fragment
DNK i unese ga u novu bakterijsku e-
liju. Transdukcija je mogua jedino sa
blagim, umerenim DNK-fagima.
transfekcija, lizogenizacija, u ovom pro-
cesu prenoenja genetskog materijala,
dolazi do ugraivanja samo DNK-bakte-
riofaga u DNK-bakterijske elije. Na taj
nain bakterija dobija jedno novo svoj-
stvo, a istovremeno je ta bakterija po-
stala lizogena. Sticanje novih- svojstava
preko transfekcije faga naziva se fagna
konverzija.
transfer, psihoanalitiki pojam koji ozna-
uje nesvesno vezivanje oseanja, stavo-
va i elja koje su ranije bile vezane za
vane linosti u ivotu (roditelje), za one
linosti koje sada u ivotu njih pred-
stavljaju (lekar psihoterapeut). V. kon-
tratransfer.
transferna neuroza, pojava jake emocio-
ne veze izmeu pacijenta i terapeuta u
toku psihoanalitike terapije. Njena in-
terpretacija je centralni dogaaj u kla-
sinom psihoanalitikom leenju.
transformacija, genetska rekombinacija
u bakterija. U ovom procesu genetska
informacija se prenosi iz jedne elije u
drugu, rastvorenom DNK; elija prima-
lac prima rastvorljivu DNK koju osloba-
a elija davalac. Sjedinjavanje moleku-
la DNK zahteva usku homologost nuk-
leinskog niza; elijska t., proces koji
dovodi do takvih promena u eliji zbog
kojih ona gubi sposobnost kontrole svo-
je deobe i postaje tumorska elija.
transformatio DNK, transformacija, traj-
na promena genskog sastava u DNK jed-
ne elije (bakterije), ugraivanjem u nju
segmenta DNK druge, genski razliite
jedinke.
transfusio, transfuzija, unoenje krvi ili
njenih sastojaka direktno u krvotok; di-
rektna t., neposredno prenoenje krvi
iz vene davaoca u venu primaoca krvi;
exsanguino transf usia, ekssangvino-
transfuzija, zamenjivanje velikog dela
krvi primaoca krvlju vie davalaca is-
tovremenim putanjem krvi iz jedne
vene primaoca, a davanjem citratne
krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzi-
ja se primenjuje u novoroeneta koje
boluje od fetusne eritroblastoze, u te-
koj uremiji, a ponekad i u akutnoj leu-
kemiji; indirektna t., davanje citratne
krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-
815
transilluminatio transplantatio

fuzija krvi u peritoneumsku upljinu.
transilluminatio, transiluminacija, pro-
svetljavanje one jabuice pomou spe-
cijalne lampe (diaphanoscop). Metoda
pregleda koja se upotrebljava za dife-
rentovanje serozne od solidne ablacije
pri intraokularnom tumoru. Sem toga
upotrebljava se i za lokalizaciju intrao-
kularnih stranih tela.
transitio, tranzicija, mutacija izazvana za-
menom jedne purinske baze drugom
purinskom bazom ili jedne pirimidin-
ske baze drugom pirimidinskom bazom
u odreenom kodonu DNK.
transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfi-
guracija.
translacijska kontrola, regulisanje gen-
ske ekspresivnosti u vidu mRNK meha-
nizma kojim se ostvaruje kontrola ste-
pena njene translacijske aktivnosti.
translatio, translacija, prenoenje gen-
skih informacija sa mRNK na sintezu
polipeptidnog lanca, pri emu vrsta i re-
dosled kodona (tripleta) u molekulu
mRNK uslovljavaju vrstu i redosled
aminokiselina u polipeptidnom lancu.
translocasa, v. faktor elongacije.
translocatio, translokacija, prenoenje
segmenta jednog hromosoma na drugi,
x
nehomologni hromosom; reciprona
t., izmena hromosomskog materijala iz-
meu dva nehomologna hromosoma.
transmiter, materija koja se oslobaa na
postsiriaptikim zavrecima, te, zavisno
od prirode, moe dovesti do razdrae-
nja ili inhibicije. Kao ekscitacijski tran-
smiteri poznati su acetil-holin i simpa-
tin (materija slina adrenalinu), a kao
inhibicijski gama-amino-buterna kiseli-
na.
transnazalni pristup, v. per vias nasales,
operatio Lothropova.
transparencija, T, sin. koeficijent transpa-
rencije t, odnos intenziteta / proputene
i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izraava
se u procentima i zavisi od debljine uz-
orka (medijuma). Za dati uzorak zavisi
od talasne duine svetlosti i upadnog
ugla.
transplantatio, transplantacija, presai-
vanje, kalemljenje, postupak presaiva-
nja tkiva s jednog mesta na drugo u iste
osobe (autotransplatacija), ili, ee, s
jedne osobe ili ivotinje na drugu (ho-
mologan i heterologan presad). Ako je u
pitanju autologni presad, elije kalema
mogu neogranieno dugo da ive ako
im se obezbedi dovoljna vaskularizaci-
ja; ali ako je u pitanju homologni, a po-
gotovu heterologni kalem, gotovo uvek
nastaju imunske reakcije (odbacivanje
kalema), koje prouzrokuju smrt svih e-
lija kalema u roku od 3 do 10 nedelja po-
sle transplantacije, ako se ne preduzmu
specifine terapijske mere koje imaju za
cilj spreavanje imunih reakcija. Ako su
tkiva pre transplantacije tipizirana i ako
je u pitanju homologna transplantacija,
ona moe biti veoma uspena (tran-
splantacija bubrega). V. autoplastika,
heterotransplantacija, homoplastika,
homotransplantacija. Transplantacija je
slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat
je potpuno odvojen od svog prirodnog
mesta ili s ovim odrava privremeno
vezu preko peteljke. V. operacija, hete-
rotransplantacija, homotransplantacija;
alogenska t., v. alloplastica; hetero-
topska transplantacija tkiva ili orga-
na s mesta*koje je za njih tipino na ati-
pino mesto; homotopska t., v. orto-
topska transplantacija; ortotopska t.,
transplantacija tkiva ili organa prenetih
s mesta koje je za njih tipino na neti-
pino mesto (sin. homotropska tran-
splantacija); Reverinova t., plastika
pomou transplantacije malih kalemo-
va epiderma koji se rasporeuju po rani
u obliku ostrvaca; singenika t, tran-
splantacija tkiva meu ivotinjama iste
vrste; singenezioplastika t., tran-
splantacija tkiva ili organa jedne osobe
drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi,
npr. od matere detetu, ili od brata sest-
ri; t. tetive, hirurka intervencija kojom
se priiva tetiva zdravog miia za tetivu
paralisanog miia ili z kost; Thiersc-
hova t., plastika svee ili os vezene rane
pomou veih kalemova koji se sastoji
od epiderma i papilarnog tela. V. Thier-
schova transplantacija; vezana t., pre-
krivanje defekta na povrini tela tran-
splantatom koe ili koe s potkonim
tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-
816
I
transplantat
rot slobodnom transplantatu, ne odvaja
potpuno od svoje okoline, ve s ovom
ostaje u vezi konom peteljkom radi ob-
ezbeenja ishrane kalema, dok ovaj ne
zaraste na novom mestu; t. zuba, presa-
ivanje zuba iz jedne alveole u drugu.
transplantat, kalem, presad, tkivo ili or-
gan, koji se presauje pri transplantaci-
ji; Filatovov t., transplantat koji se stva-
ra hirurki spajanjem pomou avova
dva paralelna reza koe i potkonog tki-
va odvojenih od svog leita, dubljih slo-
jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja
dva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom
valjkastom renju odvoji se, posle oko 2
sedmice, jedan kraj presecanjem i zai-
va se u kou i potkono tkivo u oblasti
koja se kalemi. Poto se uspostavi cirku-
lacija krvi i od tkiva u koji je presaen,
preseca se drugi kraj valjkastog renja.
Reanj, kalem uzduno se preseca da bi
dobio ponovo etvorougaoni oblik i ui-
va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filato-
vov valjkasti transplantat; Krauseov
koni t., slobodni (bez peteljke) kalem
koe. U svom preseku zahvata sve sloje-
ve koe. Sin. WoIfov koni kalem. V. tran-
splantacija.
transpiratio, transpiracija, osloboavanje
vazduha, znoja ili vodene pare kroz
kou (sin. perspiratio insensibilis); t. pul-
monalis, izbacivanje vodene pare iz
krvi putem plua.
transpleuralno, kroz pleuru; put u pleu-
ralnu upljinu.
transportna !mobilizacija, privremena
imobilizacija povreenih delova tela,
najee ekstremiteta, sastavni je deo
prve pomoi (v. tamo); zamenjuje se de-
finitivnom !mobilizacijom posle hirur-
ke obrade i obezbeuju se povoljni us-
lovi za leenje, a sredstva za transport-
nu !mobilizaciju su improvizovana
(kora drvea, aovi, granje, daska i si.)
ili standardna (trougla marama, zavoji
udlage-najee Kramerova, Diterikso-
va i Tomasova); transportna !mobiliza-
cija se moe izvesti i raznim postupci-
ma: fiksacijom povreene ruke uz telo
ili povreene noge uz zdravu kaiem,
zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio,
udlage.
transsudatum
transportna RNK (tRNK), prepis gena
specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji
najmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj
eliji. Svaka tRNK je prilagoena za
transport odreene i aktivisane amino-
kiseline do mRNK na ijem se kalupu
vri sinteza proteina. Sin. transfer RMK,
rastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor
RNK.
transpositio, trans pozicija, premeteni
poloaj, odnosno prebacivanje organa s
jedne strane na drugu (situs viscerum
inversus); t. aortae et arteriae pulmo-
nalis, poremeaj u razvoju velikih arte-
rijskih krvnih sudova, pri emu aorta
polazi iz desne, a pluna arterija iz leve
komore. Tada ivot zavisi od ukrtenog
toka krvi izmeu krvi u desnom i levom
srcu, kao u defekt pregrade komora
srca ili stalnog arterijskog voda. Cijano-
za je glavni simptom. V. ductus; t. den-
tium, transpozicija zuba, nepravilnost
rasporeda zuba; totalna t., zubi su na al-
veolarnom grebenu, ali su zamenili
mesta; parcijalna t., zub koji je prome-
nio mesto nie van alveolarnog grebe-
na.
transpozicija, v. transpositio.
transrektalna laparotomija, transrektal-
na celiotomija. V. coeliotomia, laparoto-
mia.
transcriptio, transkripcija, prenoenje
genskih informacija s molekula DNK na
molekul RNK koja se, katalitikim delo-
vanjem polimeraze RNK, sintetie na
kalupu deoksiribonukleinske kiseline.
transsudatio, transudacija, izlae nje te-
nosti iz kapilara filtracijom kod razlike
izmeu krvnog pritiska i napona tkiva
oko kapilara, difuzijom kroz zidove ka-
pilara pri razlici izmeu osmotskog pri-
tiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tki-
va usled njihove sposobnosti da zadre
vodu kao i poremeajem u oticanju lim-
fe iz tkiva. Transudacija izaziva povea-
nje koliine vode u tkivima i teleshim
upljinama - hidrops. V. hydrops, oede-
ma, transsudatum.
transsudatum, transudat, tenost u tkivu
ili telesnim dupljama koja potie iz krvi
kod opteg ili lokalnog poremeaja kr-
votoka u venama (zastoj), pri emu igra

52 Medicinski leksikon
817
transversalis traumatologija

ulogu propustljivost kapilara i promena
u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim,
providnim izgledom, malom koliinom
belanevina (ispod 2%) i niskom speci-
finom teinom. V. hydrothorax, ascites.
transversalis, transverzalan, v. transver-
sus.
transversectomia, transverzektomija, uk-
lanjanje poprenog nastavka prljena
hirurkim putem.
transversio, transverzija, mutacija izazva-
na zamenom purinske baze pirimidin-
skom bazom, ili obrnuto, u odreenom
kodonu DNK.
transversus, transverzni, popreni. Sin.
transversalis.
trnsvestitizam, nesavladljiva ili teko sa-
vladljiva nagonska potreba u osoba od-
reenog pola da se pojavljuje odevena,
presvuena kao osoba suprotnog pola.
transverzalna fraktura, v. fractura,
transverzalni prenik srca (Tr), irina sr-
ane senke u PA-projekciji. Razmak iz-
meu najudaljenije take desne pretko-
more do Ieve komore. V. torakokardijal-
ni indeks.
transvesicalis, transvezikalan, koji prola-
zi kroz beiku specijalno mokranu,
npr. transvezikalna prostatektomija.
transvestitizam, nesavladljiva ili teko sa-
vladljiva nagonska potreba u osoba od-
reenog pola da se pojavljuje odevena,
presvuena kao osoba suprotnog pola.
Traubeov prostor, v. sputium semilunar^.
trauma, rana ili povreda koja moe biti iz-
azvana fizikim, hemijskim i psihikim
uticajima; akustika t., jednokratno
vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delo-
vanje nekog zvunog fenomena (prasak
iz puke, topa ili si.) moe da trajno o-
teti Cortijev organ na pogoenoj strani.
Ako delovanje ozlede nije imalo preve-
lik intenzitet, nastaje sluni skotom, u
protivnom sluaju moe da doe i do i-
rokog poremeaja sluha; biciklistike
t., povrede koje mogu nastati u toku
bavljenja biciklistikim sportom. One
se u sutini ne razlikuju od drugih trau-
matizama; hronina a. t. nastaje usled
trajne izloenosti buci veeg intenziteta
(profesijska nagluhost), te moe da do-
stigne najtei stepen nagluhosti, obino
obostrano; industrijske t., profesional-
na oteenja i ozlede koje nastaju pri
radu. Do tih ozleda dolazi usled razno-
vrsnih uticaja (mehanikih, fizikih, he-
mijskih i usled raznovrsnih profesional-
nih infekcija). Pri radu najvei broj nes-
renih sluajeva nastaje kao posledica
individualnih faktora, zatim usled ne-
dovoljno sprovedenih higijenskih i teh-
nikih mera zatite (oko 10%) ili usled
optih loih uslova rada. Rad u nenor-
malnim prilikama, premorenost, nera-
cionalnost, noni rad, nepoznavanje
radnog procesa i vremenski faktor po-
veavaju broj industrijskih trauma.
Npr. najvei broj nesrenih sluajeva
pada na prvi i poslednji dan u sedmici,
tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i su-
botu (uticaj premorenosti); Monteggi-
na t., kombinovana povreda s iae-
njem glavice radijusa i preloma laktae;
okluzalna t., oteenja na zubima i po-
tpornom aparatu zuba prouzrokovan
okluzalnim silama. Sin. traumatizam ok-
luzalni; V. okluzija traumatska; poroaj-
na t., trauma koja se deava u toku ili
posle poroaja. Po nekim teorijama psi-
hijatara novoroene pretrpljuje psi-
hiki ok usled poroaja odnosno pro-
mene sredine; psihika t., duevni po-
tres usled nekog neprijatnog doivljaja
koji ostavlja trajan trag u dui u vidu
tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima,
dovodi do neuroza. V. kompleks, neuro-
sis.
traumatismus, v. traumatizam.
traumatizam, (1) stanje organizma posle
povrede ili ranjavanja; (2) psihiko sta-
nje organizma posle povrede ili ranjava-
nja. V. trauma.
traumatizam, okluzalni, v. trauma, oklu-
zalna.
traumatolog, hirurg koji prouava trau-
matologiju i osposobljen je da zbrinjava
zadesne povrede. V. trauma, traumatolo-
gija
traumatologija, grana hirurgije koja se
bavi klinikim prouavanjem, profilak-
som i terapijom povreda. V. traauma,
traumatolog, traumatizam.
818
traumatopathia trening

traumatopathia, traumatopatija, patolo-
ka stanja povreenog nastala usled po-
vrede ili rane. V. trauma, traumatizam.
traumatophilia, traumatofilija, stanje po-
muenja svesti u kojoj povreeni ili
operisani bolesnik vri neki delikt.
traumatopnoea, traumatopneja, dispneja
u prodornim grudnim ranama, koje
omoguuju ulaenje i izlaenje vazduha
u pleuralnu upljinu. V. pneumothorax,
mediastinal flutter.
traumatska amputacija, v. amputatio.
traumatska epidemija, izraz (po Pirogo-
vu) za veliki broj povreda koje se u ratu
javljaju u kratkom vremenskom perio-
du, a to ini specifinost rada sanitet-
ske (i zdravstvene) slube, a posebno
ratne hirurgije u ratnim uslovima.
traumatska neuroza, v. neurosis.
traumatske srane hemolizne anemije,
novi tip hemoliznih anemija posle trau-
me eritrocita na vetakim zaliscima, ili
pri njihovom prolaenju kroz pukotine
izmeu vetakog zaliska i fibroznog pr-
stena pri looj implantaciji vetakog
zaliska.
traumatski, ono to je u vezi s traumom.
traumatski ok, v. ok.
trbuh, v. abdomen.
trbuna aorta, v. aorta.
trbuna duplja, v. cavum abdominis.
trbuna kila, v. hernia.
trbuna maramica, v. peritoneum.
trbuni, v. abdominalis.
trbuni tifus, v. typhus abdominalis.
tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u
draici i njenim korenovima, u ene po-
stoji jo jedan erektilni sistem u vidu
dve erektilne tvorevine, izduene, na-
zvane tremne glavice, sa svake strane va-
ginalnog ua. Prednji kraj tih tvorevina
je zailjen, dok je zadnji proiren. Unut-
ranja strana im se nalazi uz vulvarni
prostor i Bartholinovu lezdu, u osnovi
malih usnica. Bogatim venskim spletom
te glavice su u vezi s draicom.
tremor, drhtanje, serija nehotiminih, rit-
minih, nesvrsishodnih, oscilatornih
pokreta, koji nastaju kao posledica naiz-
meninih kontrakcija agonista i antago-
nista. Lak i brz tremor se sree u hiper-
tireoidizmu. Tremor srednjih amplitu-
da javlja se u neurotiara i u zdravih
osoba u odreenim situacijama (uzbu-
enje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub
tremor se javlja u stanju kao to su Par-
kinsonova bolest, u osoba koje su prele-
ale zapaljenje mozga i u arteriosklero-
tiara, a ponekad i u alkoholiara kao
simptom apstinencijalnog sindroma
(ujutru pre nego to popiju aicu ne-
kog estokog pia); bitni t., stanje u
kome postoji stalan tremor, je obino
nasledno i javlja se mahom u osoba koje
su nasledno psihiki optereene; fizio-
loki t., male oscilacije koje se normal-
no zapaaju pri voljnoj kontrakciji mii-
a, a koje su posledica promena broja
impulsa koji od miinih vretena deluju
na motoneurone u prednjim rogovima
kimene modine. Broj ovih impulsa se
poveava pri istezanju miia, a smanjuje
pri njihovom skraivanju; flapping t.
(engl.), lepravi tremor ake i prstiju u
vidu lepranja krila ptice u poetku jet-
rine kome; intencioni t., tremor koji se
javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem
nekog pokreta, npr. drhtanje kaiprsta
pred nosem pri probi kaiprst - nos.
Znak za postojanja oteenja malog
mozga ili njegovih puteva; patoloki t.,
postoji u miru u Parkinsonovom sindro-
mu, obino je spor (4-8 u se.); statiki
t., javlja se na opruenim akama i prsti-
ma u hroninom alkoholizmu, neuras-
teniji i Bazedowljevoj bolesti.
Trendelenburgov klin, zailjeni metalni
tap koji se probada kroz meke delove
ramena ili kuka, da bi uvrstio Esmarc-
hovu povesku na ovim delovima tela.
Trendelenburgov poloaj, v. poloaj.
Trendelenburgov simptom, v. znak.
Trendelenburgov stav za rendgenski
pregled, bolesnik lei poleuke, tako
daje karlica via od glave, jer je stativ st-
rmo nagnut.
Trendelenburgov znak, v. znak.
Trendelenburgova kamila, v. canule.
Trendelenburgova operacija, v. operaci-
Ja. Trendelenburgova proba, v.
test.
trening, (eng. training; uvebavanje), pro-
ces prilagoavanja organskih sistema
odreenoj vrsti fizikog napora. Efekat

52* 819
trenje
Treponema

tog orocesa ispoljava se stepenom treni-
ranosti. Treningom se poveaju radni
kapaciteti pojedinih sistema organizma,
u prvom redu disajnog, kardiovaskular-
nog i lokomotornog i usavravaju se po-
jedine fizike sposobnosti. Neki od po-
kazatelja treniranosti mogu se uoiti i u
mirovanju: vea masa miia, uveano
srce, bradipneja i bradikardija. U napo-
ru trenirani reaguje ekonominije: isti
radni uinak uz manji utroak energije.
Maksimalni radni uinak treniranog
vei je nego netreniranog; t. analiza,
sin. didaktika analiza, zahteva se od kla-
sinog psihoanalitikog terapeuta u
toku sopstvene pripreme za poziv, kako
bi se izbegle tekoe tzv. kontratransfe-
ra; t. kosmonauta, ima za cilj da pripre-
mi kosmonauta da psihiki i fiziki izdr-
i uslove kosmikog leta, kao i vanred-
ne uslove koji mogu nastati u toku leta.
Trening priprema kosmonauta da pod-
nese stres produenog boravka konfi-
nacije, dezorijentacije i fizikog diskon-
fora koji potiu us led besteinskog sta-
nja. Stres obuhvata podraavanje kos-
mikih letova preko posebnih radnji.
Uvebava se noenje kosmikog odela,
boravi se u barokomori, termokomori i
tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut
izlae znatnim transverzalnim ubrzanji-
ma, a u sobi sa sporim rotacionim kre-
tanjem ugaonim. Postoji posebna obuka
za uzimanje hrane i vode u uslovima
besteinskog stanja. Fizika kondicija
obezbeuje se bogatim programom fi-
zike obuke, koja ukljuuje i padojDran-
ske skokove.
trenje, v. tare.
trepan, trapan, ara, sprava sa svrdlom
koja slui za stvaranje otvora na kosti,
naroito na lubanji; elektrini t., gra-
en kao i runi trepan s torn razlikom
to vrenje svrdla obavlja elektrina
struja; runi t., sastoji se od drke koja
se vrti rukom i time obre cilindrini
zupani zupasti deo; svrdlo, koje see
kost; (oft.) instrument koji se upotreb-
ljava u keratoplastici i nekim operacija-
ma glaukoma za isecanje ronjae ili
sklere. U upotrebi su trepani, kako ru-
ni, tako i elektrini, razliitih modela i
promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio,
trepanacija, aronjanje, buenje kosti
trepanom, instrumentom u obliku svrdla,
najee u svrhu otvaranja lubanje;
Cushingova t., infraorbitalna trepanacija
radi pristupa Gasserovom ganglionu i
njegovim nervnim stablima;
dekompresivna t., trepanacija koja ima
cilj da smanji poveani intrakrani-jalni
pritisak; De Martelova osteoplas-tika t.,
stvaranje frontalnog kotanog renja
zajedno s poglavinom na irokoj peteljci
kojim se otvara lubanjska duplja radi
hipofizektomije; klasina t., stvaranje
otvora na lubanji uz konano uklanjanje
kosti; t. ronjae, primenju-je se pri
nekim oftalmolokim operacijama,
naroito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje
se u nekim operacijama glaukoma;
Wagnerova osteoplastika t., stvaranje
krunog kotanog renja zajedno s mekim
tkivima poglavine na kono-potkonoj
peteljci, koji se uklanja dok se ne izvri
operacija u lubanjskoj duplji, a potom se
vraa na prea-nje mesto V.
dekompresivna kraniekto-mija.
trepavice, javljaju se jo dok su kapci
smeteni kao epitelni pupoljci. Kao po-
boni izvrati na njima se javljaju lojne i,
docnije (u embriona od 16 cm znojne,
Millove uez.de). Velike lojne lezde (Mei-
bomove lezde) javljaju se u embriona od
13 cm duine. V. cilia. trepaviavo telo,
v. corpus ciliare. treperavi skotom, v.
scotoma scintilans. treperenje, v.
fibrilatio. trephina, trefina, kruna testera
tipa svrdla, kojom se iseca kruni komad iz
kosti, naroito iz svoda lubanje; (oft.) isti
instrument finije podeen za isecanje
krunog komadia iz ronjae. Koristi se
za transplantaciju ronjae. Treponema,
rod spiroheta, nene grae, pravilnih,
otrih i podjednakih spiralnih
uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema,
prouzrokova sifilisa; ivo pokretan
mikroorganizam oblika tankog vlakna
uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje
se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spi-
rochaeta pallida.
820
Treponemataceae trichosis

Treponemataceae, u ovu porodicu spa-
daju sledei rodovi: Borrelia, Trepone-
ma i Leptospira. U svim rodovima Tre-
ponemataceae ima vrsta koje su patoge-
ne za oveka, ali i takvih koje su nepato-
gene.
treponematoze, oboljenja izazvana trepo-
nemama (sifilis, frambezija, pinta).
treptavi skotom, v. scotoma.
Tretaminum (tretamin, trietilen-mela-
min), citostatik iz grupe etilenimina.
triamcinolon, sintetski derivat glikokor-
tikoida, sadri fluor u svom molekulu.
triamteren, pteridinski derivat, diureti-
ko sredstvo.
trias, trijada, grupa od tri simptoma; Ba-
sedowljeva t., struma, tahikardija, eg-
zoftalmus; Dieulafoyeva t., hipereste-
zija koe, reflektorna kontraktura mii-
a i osetljivost u MacBurneyevoj taki u
akutnom apendicitisu; Hutchinsonova
t., intersticijalni keratitis, oboljenje la-
birinta i Hutchinsonovi zubi u uroe-
nom sifilisu; t. merseburki, karakteri-
e Bazedovljevu bolest s tri simptoma:
tahikardija, struma i egzoftalmus.
tribadizam, v. lezbijska ljubav, homosek-
sualnost.
TRIC-agensi, naziv potie od imena bo-
lesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj.
bolesti izazvane Bedsonia-organizmi-
ma.
triceps, troglav, npr. m. triceps brachii,
troglavi mii nadlaktice.
trichiasis, trihijaza, nepravilan poloaj
trepavica, najee kao posledica zapa-
Ijenja ivice kapka ili njegovog nepravil-
nog poloaja (entriopium). Usled toga
trepavice mehaniki drae venjau ili
ronjau i dovode do ulceracija.
trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano
trihinama. Dobiva se jedenjem suenog
ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa
koje sadri trihine. U ranom stadijumu
lii na trovanje hranom (proliv, gae-
nje, povraanje, kolike i poviena tem-
peratura), a kasnije se javljaju ukoe-
nost, bolovi i otok miia.
trichobezoar, konkrement u elucu stvo-
ren od progutanih vlasi kose. V. phyto-
bezoar.
trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru
dlaka, koji postoji obino u sluaju po-
lineuritisa.
trichoepithelioma, trihoepitelioma, he-
misferni ukasti vorii u folikulima
koji se sastoje od nabujalog epitela i ro-
astih cista.
trichoma, trihoma, slepljenje kose usled
ekstremne vaijivosti i ekcemskih pro-
mena. Sin. plia polonica.
Trichomonas, trihomonas, parazitna pro-
tozoa (Flagellata), krukastog oblika,
ima spreda tri biia, valovitu membra-
nu i jedan bi pozadi. Moe da izazove u
oveka razliita oboljenja; T. buccalis,
ivi u ustima ljudi, naroito onih koji
imaju zubni kamenac i pioreju; T. intes-
tinalis,parazit ovjejih creva, nalazi se
esto u stolici u prolivima; T. vaginalis,
parazit koji se nalazi u vagini ene i u
uretri mukarca. Izaziva vaginalne po-
remeaje.
trichomycetes, grupa konastih filamen-
toznih organizama koji ine prelaz iz-
meu bakterija i viih gljiva. Grupa ob-
uhvata Actinomyces, Leptothrix, CIa-
dothrix i Nocardia.
trichomycosis, trihomikoza, oboljenje
dlaka izazvano gljivicama.
trichophytia, trihofitija, gljivino obolje-
nje dlake glave i brade, gole koe i noka-
ta prouzrokovano gljivicama roda
trichphyton. Ispoljava se u vidu povr-
inske i duboke trihofitije. U povrins-
koj trihofitiji (gljivice humanog tipa)
dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana
s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice
animalnog porekla) lezije su gnojne.
Javlja se u obliku gnojnog difuznog foli-
kulitisa (sycosis parasitaria s. traic-
hophytica) i ogranienog folikulitisa
(kerion Celsi). Trihofitija gole koe se
javlja u vidu, obino, krunih eritemo-
Ijuspastih promena koje se periferno
ire, a centralno se same od sebe povla-
e. Sin. herpes tonsurans.
trichorrhexis, trihoreksija, uzduno ce-
panje dlaka u vidu metle.
trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka;
(2) postojanje dlaka na mestima na ko-
jima ih pod normalnim okolnostima
nema.
821
trichosporia trimetoprim

trichosporia, trihosporija, oboljenje dla-
ka na ijoj se stabljici javljaju tvrdi beli-
asti ili mrki vorii sastavljeni od mase
spora trihosporona.
trichostasis spinulosa, oroali mekovi
iz kojih u vidu etke izlazi 10-20 dlaka,
trichotillomania, trihotilomanija, neuro-
tiko cupkanje dlaka, najee u debil-
ne dece, koja esto gutaju oupane dla-
ke.
Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja
ivi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm;
prednji deo je jako istanjen i zavuen u
sluznicu creva, dok zadnji zadebljali st-
rci na povrini. Moe da izazove proliv,
povraanje i nervne poremeaje, ali ob-
ino prolazi nezapaen. Sin. Trichocep-
halus dispar.
tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji
ima tri zupasta lista, npr. valva tricus-
pidalis, trolisni zalistak srca.
tridion, v. trimetadion.
trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citos-
tatik iz grupe etilenimina, v. tretami-
num.
trifokalno staklo, v. stakla.
trifurcatio, trifurkacija, mesto ravanja u
tri grane, trograno ravanje.
trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistol-
ne aritmije u kojoj se ekstrasistole jav-
ljaju u pravilnim vremenskim razmaci-
ma, posle dve normalne srane kon-
trakcije.
trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus
trigeminus, trograni ili trokraki ivac.
trigonum, trougao, oblast u obliku troug-
Ia; t. anale, zadnji trougao na donjem
otvoru male karlice, v. regio analis, peri-
naeum; t. femorale Scarpae, Scarpain
trougao, nalazi se u prednjem predelu
buta, a ograniavaju ga: Hg. inguinale,
m. sartorius i m. adductor longus; t. lin-
guale anterius, Pirogovov trougao, u
vratu iznad podjezine kosti, a ograni-
avaju ga dvotrbi mii, podjezini ivac
(XII) i milohioidni mii. U hirurgiji se
kroz taj trougao pristupa jezinoj arteri-
ji u sluaju potrebe za njenim podvezi-
vanjem; t. linguale posterius, Beclar-
dov trougao u vratu, koji ograniavaju
podjezina kost, digastriki i hioglosni
mii. U ovom trouglu se takoe pristu-
pa jezinoj arteriji; t. vesicae, Lieutau-
dov trougao, nalazi se u dnu mokranog
mehura, gde je sluznica glatka. Na za-
dnjim uglovima se zavravaju otvorima
dva uretera, a na prednjem uglu otvorom
poinje mokrana cev. trihlor-azot
stvara se pri hlorisanju kod
pH 4; nema dezinfekcioni efekat.
trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v.
trovanje.
trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium.
trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin.
trihloroetilen, isparljiva tenost, inhala-
ciono sredstvo za izazivanje opte anes-
tezije. trihlor-siretna kiselina,
CCbCOOH, v.
Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo
simptoma; Charcotova t., arkoova
trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i
skandirajui govor u mul-tiploj sklerozi;
Marburgova t., tempo-ralno bledilo
papile onog ivca, ugaeni trbuni
refleksi i spastiki sindrom na nogama u
multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t.,
intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta
i Hutchinsonovi zubi u uroenom sifilisu.
trijodotironin, hormon titaste lezde, v.
tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v.
vituim cor-
dis.
trikuspidna stenoza, v. vitium cordis.
trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia,
trilobektomija, operativno uklanjanje tri
renja plua i to dva iz jednog i jednog
iz drugog plunog krila. trilogia,
trilogija, trojstvo tri elementa koji
sainjavaju organsku ili simptomat-sku
anomaliju; t. Fallota, kombinacija
stenoze plune arterije, defekt pretko-
mornog septuma i hipertrofija desne
komore srca.
triloni, organofosforna jedinjenja, nervni
bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr.
Trimethadionum, trimetadion, derivat
oksazolidina, sredstvo za leenje male
epilepsije (petit mal). trimetoprim,
pirimidinski derivat, anti-malarijsko
sredstvo protiv tropske malarije, a ima i
izvesno antibakterijsko dejstvo.
822
T
3-monoiodotyrozin trodelna reakcija

3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin,
meuproizvod u sintezi hormona titas-
te lezde.
trinitrofenol, v. acidum picricum.
trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje.
trioksalen, sredstvo za potpomaganje
stvaranja pigmenta u koi.
triolein, v. olein.
tripaflavin, antiseptika boja (derivat ak-
ridina), antiseptiko i dezinficijentno
sredstvo.
tripalmitin, v. palmitin.
triparsamid, organski preparat petova-
lentnog arsena, upotrebljava se u lee-
nju bolesti spavanja.
tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fos-
fat.
triple response, v. trodelna reakcija.
triplet, u genetici, v. codon.
triploid, poliploidna elija koja u svom
jedru ima haploidne garniture hromo-
soma (3N). V. polyploid.
triploidija, prisustvo u jedrima elija
trostrukog broja haploidnih hromoso-
ma (u ljudi 69).
triplopia, triplopija, poremeaj vida u
kome se predmeti opaaju trostruko.
tripsin, v. trypsin.
tripsinogen, v. trypsinogen.
triptofan, v. tryptophan.
trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligo-
saharida sastavljeni od tri molekula mo-
nosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od
glukoze, fruktoze i galaktoze.
trisomia, trisomija, prisustvo tri homo-
logna hromosoma u jedrima diploidnih
elija (2N+1); dupla t., trisomija za-
stupljena na dva razna hromosoma u is-
toj eliji.
trisomic, trisomik, jedinka u ijim je eli-
jama jedan hromosom zastupljen tri
puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi,
na primer.
tristearin, v. stearin.
tritanomalia, tritanomalija, uroeni po-
remeaj u raspoznavanju boja. Javlja se
veoma retko. Osobe s tom anomalijom
pokazuju slabost u raspoznavanju plave
boje.
tritanopia, tritanopija, uroeni poreme-
aj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-
biastu boju. Osobe s tom anomalijom
ne mogu da raspoznaju ljubiastu boju.
triterpeni, v. terpenL
triturationes, trituracije, smee lekovitih
supstancija ili preparata droga i sred-
stava za dopunjavanje; izrauju se u
propisanoj koncentraciji kao prakovi
ili masti. Koriste se iskljuivo za izradu
lekovitih preparata, a nisu namenjeni za
neposrednu upotrebu bolesnika. Kao
sredstvo za dopunjavanje trituracija -
praka, ako nije drugaije propisano,
upotrebljava se laktoza, a za trituracije
- masti, vazelin i besvodni lanolin.
trismus, trizmus, spazam miia za vaka-
nje koji onemoguava otvaranje usta.
Najee je prouzrokovan infekcijom ili
povredom u toku rada ili davanja man-
dibularne anestezije. Razlikuju se tri
stepena trizmusa.
trokar, instrument koji slui za probijanje
zida neke prirodne ili patoloke duplje
radi isputanja tenosti iz njih. Trokar
se sastoji iz probojca, debele trougle igle
s drkom, uvuene u kanilu. Poto se
probije zid telesne upljine, probojac se
izvue iz kanile, ime se uspostavlja ko-
munikacija izmeu nje i spoljne sredi-
ne; Duchenneov t., instrument za izvla-
enje malih delova tkiva u cilju mikros-
kopskog ispitivanja; rektalni t., krivi
trokar koji slui za punkciju mokrane
beike kroz rektum i za pranjenje iste.
trochanter, trohanter, kotana kvrga na
gornjem okrajku butnjae; t. major, ve-
lika kvrga; t. minor, mala kvrga.
trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo
nekog organa s poprenim lebom nalik
na kalem konca, npr. trochlea tali, kolo-
tur skone kosti.
trochleari, trohlearan, koloturni, npr.
nervus trochleari, trohlearni ivac (IV
modani ivac).
trodelna reakcija, neposredno posle int-
radermnog ubrizgavanja histamina jav-
lja se na tome mestu crvenilo usled di-
latacije kapilara; posle toga crvenilo se
iri na delove koe u neposrednoj blizi-
ni, to je posledica proirenja arteriola
usled lokalnih aksonskih refleksa; ne-
koliko minuta posle ubrizgavanja, na
mestu gde su bili proireni kapilari, jav-
823
trofiki ulkus
trovanje

lja se jasno ogranieni edem koe (urti-
ka, klopac), koji nastaje usled izliva
plazme iz proirenih kapilara.
trofiki ulkus, v. trofian, trofiki poreme-
aj, ulkus.
trofoblastna ahura, celularna masa koja
nastaje razmnoavanjem trofoblastnih
elija koje razaraju materino tkivo da
bi u njemu napravile mesta za sve vei
plod.
troglav, v. triceps.
troleandomicin, triacetiloleandomicin, v.
oleandomicin.
trolisni zalistak srca, v. valva tricuspida-
Hs.
trombin, v. trombinum.
tromboarteriektomija, v. thromboendar-
teriectomia.
trombocitopenijska purpura, v. purpura.
trombogen, v. protrombin.
trombokinaza, v. tromboplastin.
tromboplastin, supstancija koja se nalazi
u tkivima i (u neaktivnom stanju) u
plazmi. Aktivie se u krvi posle povrede
krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trom-
bocita, tkivnog tromboplastina i trom-
boplastinskih inilaca plazme. U zajed-
nici s jonom kalcijumom aktivie pro^
trombin (trombogen) u trombin. Sin.
trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio.
tromboza, v. thrombosis.
Tropacocainum, lokalno anestetiko
sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obli-
ku hidrohlorida (Tropacocaini hy-
drochloridum), za spinalnu anesteziju
(danas naputen).
tropeolin, uta azo-boja koja u prisustvu
kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upot-
rebljava se kao indikator.
trophoedema, trofedem, hronini, bled,
vrst bezbolan edem, veinom na do-
njim ekstremitetima, koji se javlja u
mladih ena. Oboljenje je esto famili-
jarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroart-
hritica.
trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje
prouzrokovano poremeajem ishrane
tkiva usled funkcionog ili organskog o-
teenja vegetativnog nervnog sistema.
Trofoneuroze su: akroparestezija, erit-
romelalgija, Raynaudova bolest, sklero-
dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija
i progresivna hemiatrofija lica.
troposfera, najnii sloj atmosfere, na po-
lovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do
18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14
km.
tropska eozinofilija, v. eosinophilia.
trougao, v. trigonum.
Trousseauov znak, v. znak.
trovanje, stanje ivog organizma prouzro-
kovano dejstvom otrova. Po toku t.
moe biti akutno, subakutno ili hroni-
no. Po svojim uzrocima trovanja mogu
biti namerna (samoubilaka, ubilaka)
ili nenamerna (profesionalna, ekonom-
ska, medicinska). Profesionalna trova-
nja nastaju usled dejstva sirovina, po-
lupreraevina, krajnjih proizvoda ili
rastvaraa koji deluju pri radu na telo
radnika. Ekonomska trovanja nastaju u
domainstvu usled zamene, nepanje i
neznanja kad otrovne materije, npr. po-
kvarena hrana, u domainstvu upotreb-
ljavane jetke materije i dr. otete orga-
nizam. Medicinska t. su ona koja nastaju
obino upotrebom lekova u preteranim
koliinama. Pod nazivom trovanje pod-
razumeva se u medicini i terminalni sta-
dijum poremeaja usled tekih proliva
ili u toku tekih infekcija. V. otrovi; t. ar-
senovodonikom ili arsinom, ASHa,
deava se pri delovanju slabih kiselina
na materije koje sadre arsen. Trovanje
nastaje kao posledica udisanja gasovi-
tog arsina, otrovnog gasa koji izaziva he-
molizu, uticu, gastroenteritis i nefritis.
Neka od njegovih jedinjenja upotreblja-
vana su za vreme rata kao bojni otrov;
bagassosis, profesionalno oboljenje sa
oteenjem plua i promenama u njima
a nastaje dejstvom praine od delova e-
erne trske iz kojih je ekstrahovan e-
er; ovaj materijal se upotrebljava za iz-
olaciju od zvuka i toplote; bensolis-
mus, benzolizam, profesionalno trova-
nje izazvano udisanjem para benzola (v.
benzol) ili njegovim prodiranjem kroz
kou. Od benzolizma trpe sve osobe
koje s njim rade koristei ga kao organs-
ki rastvara, odnosno pri proizvodnji
anilina, nitrobenzola u fabrikama lino-
leuma, boja, vetakog ubriva, indust-
824
I
trovanje
rijskih eksploziva, smea za suenje i dr.
Vee koncentracije mogu dovesti do
edema mozga i plua, ili do kolapsa. Jav-
ljaju se, pored narkotikog dejstva i znaci
nadraenja koe i sluznica. Na koi se
viaju dermatitisi i hiperkeratoze. esti
su znaci: glavobolja, gaenje, umor, po-
spanost, koji mogu dovesti i do povrei-
vanja. Pri hroninom trovanju moe
doi do oteenja hematopoeze (anemi-
je, hemoragike dijatee), do dermto-
za, neurastenikog sindroma i znakova
tokstikog neuritisa; t. diu'alurtiiitijti-
mom, javlja se u vazduhoplovnih radni-
ka. Izazvano je magnezijumom iz mea-
vine aluminijuma i magnezijuma, dura-
luminijumom, koji se upotrebljava za
aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano
semenjem Argostema githago odn. zr-
nevljem kukolja u kome se nalazi sapo-
toksin githagin. Simptomi: vrtoglavica,
salivacija, povraanje, dijareja, grevi i
paralize centralnog porekla; hromi-
zam, trovanje hromom. Do trovanja do-
lazi delovanjem pare i praine hroma i
hromnih soli. Naroito je opasno udisa-
nje para hroma. One izazivaju na povr-
ini sluznica defekte i korozivne prome-
ne, erozije i ulceracije, a na koi razvija
se ekcem ili ulceracije koje se obino lo-
kalizuju na hrskavici i korenu nokta.
Udisanje pare i praine hroma moe da
izazove posle 5-10 godina i profesionalni
bronhogeni karcinom plua>a ponekad
dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotok-
sizam, trovanje usled jedenja mesa ot-
rovnih riba, iskljuujui pri tom trova-
nje hranom izazvano bakterijama; t.
kadmijumom, do trovanja dolazi udi-
sanjem pare ili fine praine; naroito su
otrovne pare kadmijum-oksida; t. kala-
jem, inhalacijom praine oksida kalaja
izaziva posle dueg vremena pseudono-
dulaciju u pluima, benignu nespecifi-
nu pneumonokoniozu (stannosis pul-
monum); t* kaolinom, kaolinska plu-
a, profesionalno oboljenje, vrsta sili-
katoze; kaolin je aluminijum-silikat i
upotrebljava se u industriji porculana.
Udisanje finih estica praine kaolina
izaziva dispneju i mravljenje, a u rend-
genu plua izgledaju kao posuta pahu-
trovanje
ljicama snega; t, krenom prainom,
fina praina krea moe da izazove ko-
rozivne promene na sluznici oiju, na
konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sep-
sis; latirizam, trovanje semenom gra-
horice (Lathyrus sativus i Lathyrus ci-
cera); manganismus, manganizam,
profesionalno oboljenje, izazvano vie-
godinjim udisanjem praine ili pare
metala mangana (v. mangan). Moe doi
do oteenja INPTjnih organa, do pneu-
monija, ali je od najveeg znaaja ote-
enje centralnog nervnog sistema. Elek-
tivno pogaa ekstrapiramidalni nervni
sistem izazivajui simptome oteenja
ovog. Na poetku to su: napon u pojedi-
nim grupama miia, najee ruku i
nogu, nespretne precizne kretnje, a kas-
nije znaci zupastog toka, hipertonije
ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisi-
lan pla i smeh; mercurialismus, mer-
kurijalizam, trovanje ivom, najee
profesionalnog karaktera. Od njega na-
jvie trpe rudari u rudnicima samorod-
ne ive, radnici koji izrauju aparate i
pribore sa ivom (ona isparava ve na
temperaturi od 16
0
C), laboratorijsko
osoblje, a rede bolniari pri utrljavanju
ivinih masti u kou bolesnika, zuboteh-
niari pri spravljanju amalgama sa i-
vom i dr. Organska jedinjenja ive na-
jee oteuju kou (dermatitisi i ekce-
mi) a neorganska nervni sistem - pr-
venstveno neurovegetativni. Rani znaci
trovanja su tzv. ivina neurastenija, hi-
persalivacija, hiperhidroza, dermografi-
zam, gingivitis, ivin rub na desnima
(crne boje!), crveno lakirano nepce, foe-
tor ex te, poremeen san. U zapute-
nom stanju, pri hroninom trovanju, vi-
aju se jo: ivin eretizam, ivin tremor
intencionog tipa, ivino pismo, ote-
enja tubula bubrega, sluznice digestiv-
nog trakta, posebno, i tea oteenja
centralnog nervnog sistema; t. mesom,
v. meso; t. minijumom, oksidom olova
(), est je izvor trovanja a upot-
rebljava se kao zatita protiv ranja. Do
trovanja dolazi pri meanju, bojenju i
pri odstranjivanju ostataka boje; t. nik-
lom, trovanje izazivaju pare nikla, naro-
ito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva
825
trovanje
trovanje

tenost koja se upotrebljava u industriji
i moe da izazove teku dispneju, cija-
nozu i dilataciju srca; phosphorismus,
fosforizam, profesionalno trovanje izaz-
vano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a
rede izaziva i zadesna trovanja, najee
dece. U industriji se njime mogu trovati
osobe koje rade sa anorganskim jedinje-
njima fosfora kad izrauju superfosfat-
no vetako dubrivo, pri izradi papira,
dekolora, sapuna, boja, deterdenata,
praka za peenje. Do trovanja dolazi i u
mnogim drugim zanimanjima gde se ko-
risti fosfor ili njegova jedinjenja, naroi-
to kada su njime zagaene druge sirovi-
ne, a o tome se ne zna ili ne vodi rauna.
Od organskih jedinjenja fosfora vaniji
su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i
plastika), triortokrezil-fosfat i razni in-
sekticidi i bojni otrovi koji sadre fos-
for. Fosfor spreava intraculularnu ok-
sidaciju, deponije se u masnom tkivu i
oteuje jetrin parenhim (u akutnim
trovanjima naroito), ali je u profesio-
nalnim trovanjima najznaajnije njego-
vo hronino destruktivno dejstvo na
kosti. Oteuje vilice, u koje prodire
preteno kroz oteene alveole zubaci
gingive. Rani znaci: bol u karioznim zu-
bima, otok desni, apscesi, sekvestri, os-
teoporotinog tipa. Moe doi i do os-
tepskleroze i periostitisa i na drugim
kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs),
jeste otrovan gas, otra mirisa, koji,
udahnut, izaziva bol u abdomenu, gae-
nje, dijareju, cefaleju, vertigo, oamue-
nost, konvulzije i kolaps; saturnismus,
saturnizam, trovanje olovom. Najee
se javlja kao profesionalno trovanje us-
led udisanja praine ili pare olovnog ok-
sida, ali ga mogu izazvati i sva druga je-
dinjenja olova (najree PbS). Reda su
trovanja izazvana upotrebom posua
koje sadri olova (gleosanje i si.), ili
hranom zagaenom sa Pb. Simptomi
trovanja zavise od jedinjenja koje je do-
velo do s. Anorganska jedinjenja izaziva-
ju najee sledee znakove: zemljano-
sivu boju lica, tzv. olovni rub na desni-
ma (plaviasta trakica), bazofilno punk-
tirane eritrocite, pseudoreumatike bo-
love, neurasteniki sindrom i pojavu ve-
ih koncentracija olova u krvi i mokra-
i, kao i koproporfirin u mokrai. Zna-
kovi teih trovanja: kolike, paralize, en-
cefalopatije i tee anemije danas se rede
viaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno
olovo) koje se dodaje benzinu kao deto-
nator izaziva pri akutnom trovanju sli-
ku tee psihoze, a pri hroninom i zna-
kove oteenja vegetativnog nervnog
sistema; stearat olova, do trovanja dolazi
pri upotrebi stearata olova kao dodatka
bojama, za poveanje konzistencije ma-
zivnih masti i kao stabilizator pri fabri-
kaciji plastinih materija, a deluje ug-
lavnom putem inhalacije, jer se u vazdu-
hu dugo zadrava kao aerosol; seleno-
sis, t. selenom, dolazi udisanjem prai-
ne i pare selena i njegovih jedinjenja.
Najopasniji je vodonik selena. Izaziva
iritaciju oka i sluzokoa, palenje, suvo-
u i metalni ukus u ustima s mirisom na
enjak, uz bronhopneumoniju, edem
plua i nervne poremeaje; t. tetrahlor-
etanom, profesionalno trovanje radni-
ka pri fabrikaciji municije udisanjem
zaguljivih para tetrahlor-etana, a ka-
rakterie se toksikim ikterusom, glavo-
boljom, nemanjem apetita, i gastroente-
ralnim poremeajima; t. trihlor-etile-
nom. Tri, bezbojnom isparljivom te-
nou koja se esto upotrebljava kao
rastvara, kao sredstvo za odstranjiva-
nje masti i za hemijsko ienje itd. Iz-
aziva akutna i hronina trovanja; t. tri-
nitrotoluolom, javlja se u radnika u
fabrikama municije i karakterie se der-
matitisom, s abdominalnim bolovima,
poveanjem, opstipacijom i promena-
ma u krvi; vanadijumizam, hronina
intoksikacija izazvana apsorpcijom va-
nadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s
metalom i njegovim jedinjenjima, razvi-
ja se konjuktivitis, faringitis, bronhitis,
akutna upala plua, a na koi ekcem; t.
ivotnim namirnicama, izazivaju ke-
mijski i vegetabilni otrovi, grupa salmo-
nela, Staphylococcus aureus et Albus to-
xicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botu-
linusa, pa i druge bakterije. T. se karak-
terie kratkom inkubacijom, INPTim
gastrointestinalnim simptomima, krat-
kim trajanjem i istovremenim oboleva-
826
trtica tuberculosis

njem vie osoba koje su uzimale istu
hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska
reakcija.
trtica, v. coccyx,
trtina kost, v. cocyx, os coccygis.
trubaki (mii), v. buccinator.
Truetina tehnika, v. tehnika.
truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela iz-
meu vrata i donjih udova, v. corpus hu-
manum; t. encephali, modano stablo,
obuhvatar^produenu modinu, most,
srednji mozak i meumozak; t. pulmo-
nalis (ranije a. pulmonalis), pluno
stablo, polazi iz desne komore srca i
deli se ispod luka aorte na desnu i levu
plunu arteriju (a. pulmonalis dextra et
sinistra).
trypanosis, v. try pano somiasis.
trvpanosorniasis, tripanosomijaza, boles-
no stanje prouzrokovano prisustvom i
djstvm u organizmu parazita iz roda
tripanooma; Glavni simptomi su; groz-
nica, anemija, eritemi; t* africana, bo-
lest spavanja koju izaziva Trypanosoma
gambiense, koju na oveka prenosi
muva ee (Glossina palpalis). Posle du-
eg ili kraeg perioda groznice, anemije
i otoka leda nastaje zavrni period
neprekidnog spavanja,
Trypanosomidae, tripansmide, flage-
late vretenastog oblika s jednim bii-
em i valovitom membranom. ive ug-
lavnom u plazmi oveka i ivotinja.
Glavne vrste su: T, gambiense i T. rho-
desiense, koje izazivaju bolest spavanja
u ljudi; T. cruzi izaziva teko oboljenje u
ljudi u Junoj Americi; T. equiperdum
izaziva oboljenje u konja.
trypsinum, tripin, proteolitiki enzim
pankreasa koji razlae belane.vine do
dipeptida ili malih polipeptida, pri
emu se oslobaaju i neke aminokiseli-
ne.
tryptphaii, triptofan, a-amino--indo-
lilpropionsk kiselina, koja ulazi u sa-
stav belanevina.
tse-tse-muica, v. tze-tze-muica.
tuba, truba, cevast organ koji podsea svo-
jim oblikom n trubu. Sin. salpinx', t. au-
ditiva Eustachii, Eustahijeva usna tru-
ba, spaja drelo s bubanjskom dupljom
i omoguuje izjednaavanje vazdunog
pritiska na bubanjsku opnu izjednau-
jui ga s obe njene strane; t. uterina
Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, ce-
vasti organ koji se prua od spoljnjeg
kraja dna materice do bonog zida kar-
lice blizu jajnika. Iznutra je obloen
sluznicom, a spolja peritoneumom. Slui
sprovoenju jajne elije u duplju ma-
terice. Sin. salpinx.
tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria,
krajnik Eustahijeve trube.
tubarni vid, vid u kome je vidno polje
koncentrino sueno i konstantno u ob-
imu bez obzira na daljinu s koje se ispi-
tuje. Takva osoba ima utisak da gleda
kroz tubus ili durbin. Obino se nalazi u
histeriji ili agravaciji. Suenje vidnog
polja u velikom stepenu sreemo u za-
vrnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj de-
generaciji mrenjae.
tubarno disanje, v. respiratio.
tubaa, uvlaenje sonde (gumene, metal-
ne i dr.) u neku telesnu upljinu ili u
neki uplji organ; duodenumska t., uv-
laenje duodenumske sonde u duode-
num u cilju dobijanja duodenumskog
soka i ispitivanja funkcija jetre, unih
puteva i guterae; gastrika t., uvlae-
nje duodenumske sonde u eludac radi
dobijanja eludanog soka i ispitivanja
funkcije eluca.
tubectomia, tubektomija, salpingektomi-
ja, hirurka operacija kojom se odstra-
njuje obolela tuba uterina (jajovod).
tuber, kvrga, ispupenje, npr. tuber isc-
hiadicum, kvrga na sednjai; (2) t. kvr-
ga, (derm.), primarna eflorescencija u
vidu dermalnog infiltrata do veliine
lenika.
tuberculides, tuberkulidi, hematogenom
diseminacijom ili samo toksikim dej-
stvom izazvani egzantematiki, benigni
oblici tuberkuloze: tuberculosis liche-
noides, tuberculosis papulonecrotica,
erythema induratum Bazin.
tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest
oveka ili ivotinja izazvana mikroorga-
nizmima iz grupe Mycobacteriuma,
koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i
kazeozne nekroze u tkivima. Najei
uzronici tuberkuloze su M. tuberculo-
sis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se
827
tuberculosis tuberculum

odlikuje vrlo razliitim klinikim poja-
vama i sklonou za hrdnini tok. Ona
moe postojati u svakom organu, iako je
plue najee sedite tuberkuloze i na-
jee mesto iz koga se bolest iri u dru-
ge organe; t. acuta miliaris, akutna mi-
lijarna tuberkuloza, hematogeni oblik
akutne tuberkuloze u kome postoje
.mnogobrojni milijarni tuberkuli u raz-
nim organima; t. adrenalis, Addisono-
va bolest; t. aerogenes, tuberkuloza na-
stala inhalacijom bacila tuberkuloze; t.
articulorum (articularis), tuberkuloza
zglobova, artritis izazvan bacilom tu-
berkuloze sa seroznim, fibrinskim ili si-
rasto-gnojnim eksudatom u zglobu,
rede ograniena proliferacija tuberku-
loznih granulacija na sinovijalnoj opni
zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih
tela, esto u obliku zrna pirina (v. cor-
pora oryzoidea) potie od staloenih fib-
rina ili degenerisanih sinovijalnih rojti
koje su se odvojile od sinovijalnih opni.
V. tumor albus, fungus, arthritis tubercu-
losa; t. atypica, tuberkuloza izazvana
svim drugim Mikobakterijama sem M.
tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. ba-
salis, tuberkuloza lokalizovana u dox
njim delovima plua; t. cerebralis, tu-
berkulozni meningitis; t. cutis, tuber-
kuloza koe, veoma raznovrsne prome-
ne na koi izazvane Kochovim bacilom.
Postoje vie oblika, zavisno od imuno-
biolokog stanja organizma u odnosu
na prouzrokovaa. U sluaju prvog kon-
takta koe s uzronikom moe se razviti
primarni koni tuberkulozni kompleks
(ulkus i regionalna adenopatija). Ako je
organizam ve bio u kontaktu sa uzro-
nikom i stvorio specifina antitela (nor-
mergija), mogu da se razvijaju tri oblika:
lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis
luposa), razmekavajui (scrofuloder-
ma) i varekulozni (tuberculosis verru-
cosa); t. exudativa, eksudativna tuber-
kuloza vrlo esto prva pojava tuberku-
loze, poznata kao rani infiltrat (infiltra-
tus praephthisicus), u kome postoje ek-
sudati u alveolama i sitnim bronnijama,
sastavljeni pre
f
eno od mononukleus-
nih elija. Sin. pneumonija tuberculosa;
t. genitourinaria, tuberkuloze mokra-
nih organa; t. haematogenes, tuberku-
loza koja se iri hematogeno u druge or-
gane iz primarnog ognjita; t. inestina-
Hs, crevna tuberkuloza u koje postoje
ulceracije u crevima, praene prolivorn;
t. laryngis, tuberkuloza larinksa prae-
na upornom promuklou; t. lymphoi-
des, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta mi-
liaris; otvorena t., tuberkuloza u koje
postoji izluivanje bacila tuberkuloze iz
organizma, naroito u tuberkulozi plua
s kavernama; t. postprimaria, post-
primarna tuberkuloza, pluna tuberku-
loza koja se javlja u pluima u osoba
koje su ve bile inficirane (obino nep-
rimetno) tuberkulozom. Odlikuje se ka-
zeoznim i kavitarnim promenama, a
kasnije fibrozom; t. primaria, primarna
tuberkuloza, prva infekcija bacilom tu-
berkuloze obino u detinjstvu koja stva-
ra tzv. primarni kompleks, od paren-
himske plune promene i odgovaraju-
eg ognjita u limfnoj lezdi; t. produc-
tiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvara-
nje tuberkuloznog granulomskog tkiva
s Langhansovim elijama; t. pulmo-
num, pluna tuberkuloza, s raznim his-
tolokim i klinikim ispoljavanjem. iri
se u pluima preko bronha, a u druge
organe krvnim i limfnim putem. Nelee-
na pluna tuberkuloza ima sledei tok:
tuberkulozna pneumonija, stvaranje tu-
berkuloznog granulacijskog tkiva, ka-
zeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje
kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubre-
ga; t. tracheobronchialis, produktivna
tuberkuloza bronha, koja vodi ulceraci-
jama u bronhijama, a kasnije i bronhos-
tenozi.
tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada
tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom.
tuberculum, kvrica, vori, npr. tubercu-
lum pubicum, preponska kvrica; t. Ca-
rabelli, posebna kvrica promenljivog
oblika na nepanim stranama gornjih
prvih molara. Reda je u gornjih drugih
mlenih molara. Sin. tuberculum ano-
male; t. occlusale, v. dens evaginatus;
solitarni t., usamljeni tuberkulozni
vor nastao razmekavanjem malih tu-
berkula; t. u tuberkulozi, tvorevina
specifinog tuberkuloznog granulacio-
828
I
tuberkulin
nog tkiva u vidu voria sastavljenog od
svetlih vezivnih elija slinih epitelnim
elijama, tzv. epiteloidnih elija, Lang-
hansovih dinovskih elija i limfocita.
Ponekad se u voriima nalaze ili skoro
same epiteloidne elije (epiteloidni tu-
berkuli) ili veliki broj dinovskih elija
(dinovskoelijski tuberkul). T. u tuber-
kulozi je obino veliine zrna prosa te
se naziva i milijarni tuberkul.
tuberkulin (stari tuberkulin ili Alttuber-
kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat
estonedeljne tene kulture bacila tu-
berkuloze. Taj materijal sadri, pored
reaktivnih tuberkuloproteina, mnogob-
rojne sastavne delove Myc. tuberculosis
kao i hranljive podloge. Preien pro-
teinski derivat (PPD) dobija se hemij-
skom fabrikacijom starog tuberkulina i
najprikladniji je za kone testove.
teberkulinska alergija, tuberkulin, bez
ikakvog dejstva na oveka i ivotinje
koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u
osoba inficiranih ovim bakterijama, iz-
aziva veoma toksike pojave. U tih oso-
ba, potkona injekcija tuberkulina izazi-
va optu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; in-
tradermna injekcija izaziva lokalnu
reakciju. Ove reakcije poinju da se is-
poljavaju za 10 asova posle inokulacije
i dostiu maksimum izmeu 24 do 48 a-
sova.
tuberkulinski test, v. test.
tuberkuloza, v. tuberculosis.
tuberkulozni meningitis, v. meningitis.
tuberkulozni ankr, v. chancre.
tuberohipofizni trakt, v. neurohypophy-
sis.
tuberositas, hrapavo ispupenje na kosti-
ma, npr. tuberositas tibiae, golenano
ispupenje.
tuberosus, tuberozan, koji se odlikuje
mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tu-
berosa, tuberozni sifilid i dr.
tubularis, tubularan, cevast.
tubulosus, tubulozan, cevast.
tubulus, kanali, cevica; t. renalis, bub-
reni kanali, deo nefrona koji prihvata
primarnu mokrau iz Bowmanove a-
hure i prerauje u zavrnu a potom je
sprovodi u sabirne kanalie koji se uli-
vaju u izvodne papilarne kanalie. Bub-
tumor
reni kanali ima dva dela vijugava, po-
etni i zavrni, a srednji deo u vidu du-
gake zamke. Vijugavi delovi se nalaze u
kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i
papilarne cevice, prolaze kroz sr bub-
rega (Malpighijeve piramide).
tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius,
kanal za varenje.
tularemia, tularemija, febrilno, septiko,
profesionalno oboljenje iz grupe zono-
za, koje izaziva Pasteurella tularensis.
Poinje naglo s visokom temperaturom,
drhtavicom, znojenjem i bolom u elom
telu. Karakteristian je primarni afekt
na ulaznim vratima infekcije i otok re-
gionalnih limfnih lezda. Zavisno od
ulaznih vrata postoji vie klinikih obli-
ka tularemije: lezdani, oni, anginozni,
pluni, abdominalni i septiki. U nas po-
stoje endemska podruja bolesti. Tula-
remija spada u grupu biolokih oruja.
tumef akcija, zadebljanje, odebljanje,
otok, guka.
tumor, poveanje organa, tkiva ili dela
tela. Termin se danas upotrebljava za
obeleavanje neoplazme koja ini tki-
vo koje se aktivno umnoava, sastavlje-
no od elija koje potiu od onih koje su
pretrpele nenormalni oblik neprobrat-
Ijivog svojstva. Umnoavanje stalno na-
preduje, zahvaljujui stalnom izostanku
sazrevanja njihovih osnovnih elija
(Berenblum); t. albus, stariji naziv za
tuberkulozu zgloba, obino zgloba kole-
na. Zglob je vretenastog ili loptastog ob-
lika, dok je koa nad tumorom albusom
bleda. Sin. fungus articulationis; Evvin-
gov t. neoplazma koja se javlja u dece i
mladih. Zahvata duge kosti. Praena je
jakim bolom, temperaturom i leukoci-
tozom pa se esto mesa s osteomijeliti-
som. Najee se javlja na golenjai, but-
njai, ramenjai, lisnjai i kljunoj kosti.
Cesto je vie kostiju zahvaeno. Smatra
se da je neoplazma u stvari endotelni
mijelom; graena od mase gusto zbije-
nih okruglastih elija limfoblastnog iz-
gleda, poredanih u guste skupine esto
oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo
neoplazme razvija se iz sri kosti da bi
ubrzo prodrlo kroz kotani deo razara-
jui ga. Veoma je osetljiv na rendgenske
829
tumor
Turnerov zub

zrake; t. glomusa caroticuma, benigni,
uahureni tumor na ravi glavne karoti-
de. Mikroskopski se sastoji od mno-
gouglih elija rasporeenih u alveolarna
ognjita. Obino je bez simptoma, samo
ponekad je praen vrtoglavicom,
gaenjem i povraanjem; Hurthleov t.,
tumor sastavljen od krupnih eozinofil-
nih elija u titastoj lezdi, nejasnog (pa-
ratireoidnog?) porekla, po biolokim
osobinama na granici izmeu benignog i
malignog tumora; karcinoidni t.
bronha, tumor jako vaskularizovan i
slian argentafinim (kareinoidnim) tu-
morima eludano-crevnog pribora;
Krukenbergov t., metastazni tumor jaj-
nika koji potie iz karcinoma, eludano-
crevnog trakta, najee eluca, kao
primarnog ognjita; t. mixtus, naziv za
neoplazme velikih pljuvanlh lezda,
sloene grae, koje mogu biti benigne i
maligne. Ova vrsta neoplazmi se moe
javiti i na manjim grupama pljuvanih
lezda razbacanim u sluznici usta, jed-
njaka, dunika i na znojnim lezdama u
koi; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori
koji se javljaju ispod koe trbunog zida
posle vie meseci i godine u pred-
x
elu
oiljka neke trbune operacije. U tumoru
se obino nalazi strano telo (konac, gaza
itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna
neoplazma bubrega koja dolazi u red
embrionalnih adenosarkoma. Javlja se
iskljuivo u dece do 7. godine starosti i
ini 20% svih malignih neoplazmi dejeg
uzrasta. Dostie velike razmere, relativno
je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu
ahuru koja ga odvaja od potisnutog
tkiva bubrega. Sama neoplazma je
sivkastobeliasta i srednje vrstine.
tumor-specifini transplantacijski anti-
geni (TSTA), antigeni tumora koji
mogu da izazovu imunoloku reakciju u
domaina. Treba ih razlikovati od karci-
noembrionalnih antigena i alfa-fetopro-
teina koji su takoe TSTA, ali nisu anti-
geni za domaina. Klasifikacija: (a) on-
kogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i
(c) posebni antigeni tumora. Hemijski
izazvani tumori sadre (b) i (c) posebni
antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-
mori sadre (b) i (c) TSTA, dok tumori
izazvani virusima imaju TSTA tipa (a),
(b) i (c); tumori trudnoe, izolovana
hiperplazija pojedinih meuzubnih pa-
pila u toku graviditeta koji lako i obilno
krvare. V. gingivitis in graviditate.
tunel, prolaz razne duine, ije zidove ine
tkiva i anatomske strukture, a otvoren
je samo na svojim krajevima; t. aorte s
levom komorom, uroena komunika-
cija dela ushodne aorte odmah iznad ve-
nanih arterija i leve komore; karpalni
t., osteofibrozni tunel namenjen prola-
zu sredinog ivca i tetive pregibaa.
Njega obrazuje pregibaka vezica i kosti
ruja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za
prolaz golenjakih arterija i vena, gole-
njakog ivca i pregibne tetive. Tunel
stvara fleksorni retikulum i kosti noja.
tunica, tunika, omota, tkivni sloj; t. albu-
ginea testis, beliasti sedef as ti sloj zbi-
jenih vezivnih vlakana oko semenika; t.
dartos, tanak sloj glatkih miinih vla-
kana ispod koe monica (scrotum); t.
media, srednji sloj zida krvnog suda,
koji je uglavnom sastavljen od glatkih
miinih vlakana ili elastinih lamela ili
i od jednih i od drugih. Otuda se govori,
npr., o arterijama miinog tipa ili arte-
rijama elastinog tipa; t. mucosa, v. mu-
cosa; t. vaginalis, serozni omota testi-
sa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida
one jabuice.
tupfer, uobiajeni naziv za male guve
vate ili gaze koje slue za upijanje krvi i
drugih sekreta. Na nekim od naih klini-
ka nazivaju se brisevima.
Turnerov sindrom, v. syndroma.
Turnerov zub, anomalija strukture stal-
nog zuba. Lokalizovana kredasto-u-
kasta prebojenost krunice zuba. U te-
im sluajevima krunica je deformisa-
na, smanjena, s deliminim nedostat-
kom glei i nataloenim cementnim tki-
vom. Promene na korenu mogu biti u
vidu devijacije, skraenja, deliminog ili
potpunog zastoja razvoja. Posledice po-
remeenog razvoja zaetka stalnog zuba
prouzrokovane infekcijom ili traumom
mlenog zuba.
830
tussis typus

tussis, kaalj, naglo i glasno izbacivanje
vazduha iz plua; t. aneurysmatica, ka-
alj koji se javlja kao posledica aneuriz-
me aorte, obino je praen paralizom
glasnih ica; t. compressiva, duboki
rezonantni kaalj zbog kompresije
bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t.
extrapulmonaJis, kaalj koji nastaje
zbog uzroka koji se ne nalaze u pluima;
Mortonov k., kaalj koji se javlja u toku
plune tuberkuloze i koji je praen po-
vraanjem; refleksni k., kaalj koji na-
staje refleksno zbog promena u nekom
udaljenom organu; suvi k., kaalj koji
nije praen iskaljavanjem; vlani k.,
kaalj praen iskaljavanjem ispljuvaka
razliitog izgleda.
tuevi, filiformni, aparatura pomou
koje se desni i sluznica usne duplje pr-
skaju velikim brojem tankih mlazeva
vode pod pritiskom. U vodu se mogu
dodati razliiti medikamenti. Tempera-
tura vode se moe kontrolisati. Terapij-
ski efekat se zasniva na masai desni i
poboljanju oralne higijene.
tuirati, (1) ovla dodirivati; (2) pregled
telesnih upljina pomou prstiju, a po-
sebno pregled enskih polnih organa;
(3) ovlano dodirivanje lekom, npr.
neke rane lapisnim tapiem.
tvar, v. supstancija.
tvorevina, v. formatio.
tvrdi ankr, v. ulcus durum.
tvrdoa vode, v. voda.
tyloma, tilom, zadebljanje koe s hiperke-
ratozom nastalo usled dugotrajnog pri-
tiska na ogranienom mestu (esto pro-
fesionalno u obuara, parketara, stola-
ra). Sin. tylosiias.
tympanum, bubanj, npr. cavum tympani,
bubanjska duplja.
typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva;
ranije upotrebljavani naziv za appendi-
citis. V. appendalgia, appendicitis.
typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u pred-
elu slepog creva.
typhlologia, nauka o slepilu i slepima.
typhlosis, slepilo.
typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus,
vruica. Zarazno oboljenje izazvano ba-
cilom Salmonella typhi (Ebertov bacil),
obino se javlja u vidu epidemija, rede
pojedinano. Glavni simptomi su: viso-
ka temperatura (njen se tok moe pbd-
eliti na tri dela: najpre postepeno povi-
avanje, potom odravanje na visokom
nivou, a zatim sputanje na normalnu
visinu), usporen puls, ruiaste takaste
erupcije po koi i poveanje slezine. Iz-
vor zaraze su bolesnici i kliconoe, i to
njihovi ekskreti, (stolica i mokraa) koji
mogu zagaditi ivotne namirnice i vodu.
U tifusu su naroito opasne komplikaci-
je: crevna krvavljenja i perforacije. Di-
jagnoza se u prvoj nedelji postavlja po-
mou hemokulture, a posle prve nede-
Ije pomou Widalove aglutinacione pro-
be; t. exanthematicus, pegavac. Zaraz-
no oboljenje koje se prenosi vaima. Bo-
lest prouzrokuje Rickettsia prowazeki,
koju va izbacuje svojim ekskretima.
Glavni^ simptomi su: nagli poetak bo-
lesti, visoka temperatura koja traje oko
14 dana, takaste kone erupcije, koje
su esto^hemoragine, delirijum i bron-
hitis koji obino prelazi u zapaljenje
plua. Bolest je naroito izraena u vidu
epidemija onde gde s ljudi nalaze zbi-
jeni u velikim grupama pod nehigijen-
skim uslovima (logori, kaznionice). Sto-
ga je i zimi pegavac ei nego leti. Po-
red klinike slike i pojave bolesti u toku
epidemije, za dijagnozu je vana Weil-
Felixova aglutinaciona reakcija; murini
t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Ric-
kettsia mooseri i koja se prenosi s paco-
va na oveka ujedom buve (Xenopsylla
cheopis). Javlja se endemijski u primor-
skim zemljama celog sveta. Benigna bo-
lest koja traje desetinu dana. Simptomi
su poviena telesna temperatura i poja-
va makulopapuloznog egzaritema petog
dana bolesti. Od egzantema je potee-
no samo lice,
typus, tip, opti karakter ili karakter koji
preovlauje u nekoj bolesti ili u neke
osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrop-
hia spinalis progressiva; t. asthenicus,
osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku,
dugog grudnog koa, mrava, male do-
nje vilice, malog srca; sklona shizofreni-
ji; t. athleticus, osoba sa irokim rame-
nima, irokim grudnim koem, debelim
vratom i jako razvijenim miicama; t. di-
831
tyramin
tze-tze-muica

gestivus, digestivni tip, dobro uhranje-
ne osobe, nenog skeleta, mlitavih mii-
a i kratkih ekstremiteta, irokog lica,
masivnog kratkog vrata s dobro razvije-
nim potiljkom, uvuenog grudnog koa
i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t
asthenicus; t. pycnicus, osoba irokog
grudnog koa, gojaznog tela, okruglog
lica i kratka vrata, sklona obolevanju od
arterijske hipertenzije i ciklotimije
(psychosis maniacodepressiva).
tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin,
nastaje dekarboksilacijom tirozina. De-
luje vazokonstriktorno, ali se ne upot-
rebljava u terapiji.
Tyrodeov rastvor, v. rastvor.
tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin,
p-hidroksifenilalanin), neesencijalna
aminokiselina koja nastaje u jetri hid-
roksilacijom iz fenilalanina i predstav-
lja materiju iz koje nastaju predstadiju-
mi hormona titaste lezde (v. tamo).
tyrosinaemia, tirozinemija, poremeaj
metabolizma, tirozina, ispoljen povea-
njem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t.
hereditaria, nasledni poremeaj meta-
bolizma tirozina koji dovodi do ciroze
jetre, s bubrenim pojavama kao u Fan-
conije^vom sindromu, kao i do hipogli-
kemije. Prenosi se autosomnim recesiv-
nim genom.
tyros l nosi, tirozinoza, bolest izazvana
poremeajem metabolizma tirozina u
kojoj se u mokrai izluuje jedan inter-
medijrni metabolit tirozina, parahid-
roksifenil-pirogroana kiselina.
tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozi-
na u mokrai.
Tyzzerova telaca, intranuklearne acido-
filne inkluzije u varielama (varicella).
tze-tze-muica, ee muva, egzotina af-
rika muva iz iste familije kao i obina
domaa muva (Muscidae). Hrani se kr-
vlju sisara. Najvanije vrste su: Glossina
palpalis, prenosilac Trypanosoma gam-
biense, izazivaa afrike bolesti spava-
nja; G. morsitans, koja prenosi T. rhode-
siense, prouzrokovaa bolesti spavanja
iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovaa
bolesti nagane u konja; G. pallidipes,
koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji
i vie drugih vrsta, verovatno isto tako
prenosilaca raznih tripanosoma. Sin.
tse-tse-muica.
832
U
U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oz-
naka za ureju.
U, oznaka internacionalne enzimske jedi-
nice. V. enzimi
U.I. (Unit International), skraenica na en-
gleskom za oznaku internacionalne je-
dinice (u nas je uobiajena skraenica
Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama esto se
izraava koliina nekih hormona ili vita-
mina u pojedinim preparatima. Jaina
imunskih seruma ili anti-seruma izraa-
va se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ
ima u l ml datog antitoksikog seruma.
ung., skraenica za unguentum, lekovita
mast.
U.S.D., unit skin dose (eng.), v. eritemna
doza (pod dosis).
U.S.P., skraenica za United States Phar-
macopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih
Amerikih Drava.
ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr.
ubikvitarni mikroorganizmi.
uboj, v. contusio.
ubrzanje, poveanje brzine u jedinici vre-
mena, izraava se kao m/sec.
2
Ubrzanje
se izaziva promenom brzine (poveanje
ili smanjenje), promenom u pravcu kre-
tanja ili promenom i u brzini i u pravcu.
Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i
angularna. Veliina ubrzanja se obele-
ava slovom G. Sile ubrzanja mogu ima-
ti razliite smerove u odnosu na uzdu-
nu osovinu tela, tj. longitudinalni !.tran-
sverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna
i negativna. Svako poveanje sila ubrza-
nja poveava teinu tela i to srazmerno.
Krv kao teno tkivo prvenstveno je izlo-
ena uticajima ubrzanja. Podnoljivost
zavisi od pravca sila, od brzine nastaja-
nja, veliine i trajanja. Za kosmiku me-
dicinu su znaajna transverzalna ubrza-
nja, jer ih ovek lake i due podnosi.
ud, donji, v. membrum inferius.
ud, gornji, v. membrum superius.
ud, polni (muki), v. penis.
udarna terapija, v. therapia.
udlaga, potporni aparat, udlaga od vrs-
tog ili savitljivog materijala (ica, dai-
ca, slama, korice od hartije itd.) ili nesa-
vitljivog (gipsana udlaga), koja slui za
imobilizaciju obolelog dela tela, obino
u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju
zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se
privruje uz trup, nadlakticu dri u
abdukciji, a podlakticu u fleksiji od
45%. Primenjuje se za prelom nadlakti-
ce; Boehlerova u, (1) iana udlaga
koja se upotrebljava za leenje panarici-
juma, preloma prstiju ruke i noge itd.;
(2) udlaga od daske promera 30x12x5
cm zaobljena u svom gornjem delu da bi
prilegla uz pazuho; Brunsova u., udla-
ga za privremenu mobilizaciju donjeg
ekstremiteta, pogodna i za hodanje;
Cramerova u., savitljiva oluasta udla-
ga koja se sastoji od dve jae ice koje su
meu sobom spojene popreno finijim
icama; Diterihsova u., udlaga za pri-
vremenu i transportnu imobilizaciju u
prelomu velikih kostiju noge. Sastoji s
od dve daske: spoljanje, koja se u svom
gornjem delu upire u pazuho, prua se
nanie du spoljanje strane buta i gnja-
ta sve do ispod tabana; unutranje, stav-
ljene s unutranje strane noge, koja se
gornjim delom upire o preponsku kost.

53 Medicinski leksikon
833
udna navlaka ugljen-monoksid

Obe lestve su meu sobom spojene po-
preno postavljenim omotima poveske,
na kojima lei noga; stopalo se obuhvata
omom, koja povlai nogu na opisanoj
udlagi; Frejkina jastuna u., udlaga
koja se primenjuje da bi butine drale u
abdukciji, a kolena u fleksiji u uroe-
nom iaenju kuka; Kanavelova ele-
vaciona u., udlaga za ukoenu aku; Ii-
rolika ekstenziona u., udlaga od ice,
u-oblika, u koju se stavlja prst s prelo-
mom falange. Udlaga se fiksira o aku, a
prst se istee o luk udlage; Middeldorp-
fova u., trouglo postavljena udlaga iji
je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga
pridrava u umerenoj abclukciji nadlak-
ticu u prelomu ramenjae; plastika u.,
plastika cev s dva zida, koji mogu da se
naduvaju. U nju se stavlja ud radi imo-
bilizacije; poroplastika u., udlaga
koja moe da se natopi vodom i mode-
lie uz ekstremitet; Schanzov okovrat-
nik, udlaga U vidu okovratnika od koe
ili plastine materije, koja se stavlja oko
vrata u sluaju preloma prljenova ili u
oboljenjima prljenova; Thomasova u.,
udlaga od gvozdene ipke savijene u
vidu slova U. Na otvorenom kraju udla-
f
ge nalazi se drven obru, u koji se uvlai
noga meu ipke dok se o zatvoreni kraj
ipke, tj. istee stopalo obuhvaeno om-
om. Upotrebljava se kod preloma dugih
kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u
vidu oluka i s potplatom za taban. Slui
za transportnu !mobilizaciju preloma
dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje
u leenju progresivnih parodon-topatija
slue za !mobilizaciju i stabilizaciju
rasklaenih zuba. Mogu biti stalne i
privremene. V. ine, splintovl
udna navlaka, v. praeputium.
udrueni pokreti, pokreti koji se redovno
odigravaju jedan uz drugi (npr. okreta-
nje gore onih jabuica pri zatvaranju
kapaka).
udvajanje linosti, karakteristian ras-
pad linosti u duevnoj bolesti shizofre-
niji. Pod tim se moe razumeti i histeri-
ka pojava dvostruke ili viestruke sves-
ti, odnosno udvajanja linosti pri emu
jedna linost vodi delom potpuno neza-
visan ivot od druge o kojoj ne mora ni-
ta ni znati. V. schizophrenia, hysteria.
uganue, v. distorsio.
ugao, v. canthus, angulus.
ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika
s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju
ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bez-
bojan gas koji se u vodi lako rastvara i
tom se prilikom delimino jedini s vo-
dom, dajui ugljenu kiselinu. U organiz-
mu predstavlja krajnji proizvod meta-
bolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva
prelazi u krv i eliminie se iz organizma
uglavnom kroz plua, disanjem. U izdi-
sanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2.
Osim u ivim organizmima, on se stvara
i pri raznovrsnim procesima u prirodi.
Stalnu koncentraciju C2 reguliu zele-
ne biljke, vodeni taloi i karbonati
mora. CO 2 ima vanu fizioloku ulogu
jer regulie disanje i pH u arterijskoj
krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3%
do 6,3%. U koncentracijama iznad 8%
pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad
15% moe da nastupi i opasnost po i-
vot. Do trovanja moe da doe pri spu-
tanju u duboke bunare ili stare grobni-
ce, u pivarama i u podrumima pri vre-
nju ire. U vazduhu slui kao indikator
za odreivanje istoe vazduha. Ako
koncentracija u vazduhu pree 1-1,5
vol. %, smatra se da je vazduh zagaen.
U podmornicama i rudnicima gornja
podnoljiva granica iznosi 2-2,5%.
ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mi-
risa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepot-
punom gorenju organskih materija u
peima, u kvarovima na vodovima gasa
za osvetljenje, u produenom radu mo-
tora s unutranjim sagorevanjem. Ug-
ljen-monoksid se ne rastvara u vodi.
Snano je redukciono sredstvo. Ugljen-
-monoksid spada u gasove koji najee
izazivaju profesionalna i druga trova-
nja. Vezuje se za hemoglobin, te onemo-
guava vezivanje i prenos kiseonika do
tkiva. Poveani parcijalni pritisak kiseo-
nika udaljava ga iz veze karboksihemog-
lobina (v. karboksihemoglobin). Do tro-
vanja moe doi kada se u vazduhu
nae vie od 50 delova ovog gasa na mi-
lion delova vazduha. Oblik trovanja za-
834
ugljena anhidraza ugljovodonici

visi od koncentracije CO u vazduhu, du-
ine njegovog udisanja i stanja organiz-
ma u celini, odnosno pojedinih njegovih
tkiva. Stare arteriosklerotike osobe,
koje su prebolovale ili pate od kardio-
vaskularnih smetnji i nervnih tegoba,
tee podnose trovanja. U akutnom tro-
vanju preovlauju znaci glavobolje, as-
tenije, poremeaji motorike, zvonjenje
u uima, gaenje i povraanje. Pri teim
trovanjima dolazi do gubitka svesti, ble-
dila ili crvenila lica, greva, kome i sm-
rti. U hroninom trovanju, koje neki jo
ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesa-
nica i astenija. Poto sline simptome
trovanja mogu dati i neki drugi gasovi,
a stanje kome moe biti posledica dru-
gih insulta, za dijagnozu trovanja s CO
treba utvrditi ogromne koncentracije
CO u vazduhu, a zatim njegovo prisust-
vo u krvi (karboksihemoglobinemija).
ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidrati-
sanje ugljene kiseline.
ugljena kiselina, , nastaje
rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u
vodi. Nalazi se u organizmima u obliku
ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i
u mineralnim vodama, uglavnom kao
slobodna (obino rastvorena u vodi) i
kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih
alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V.
voda, kupanje, ugljed-dioksid.
ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa or-
ganskih jedinjenja koja pored ugljenika
sadre vodonik i kiseonik, i to u veini
sluajeva u istom odnosu kao u vodi, po
emu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ug-
ljeni hidrati su aldehidi ili ketoni vie-
hidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se
dele na proste i sloene. Molekul pro-
stih ugljenih hidrata se ne moe hidro-
lizom rastaviti na druga dva molekula
koji bi opet bili ugljeni hidrati, a sloeni
ugljeni hidrati su oni iji se molekul
hidrolizom moe rastaviti na dva ili vie
molekula prostih ugljenih hidrata. Pro-
sti ugljeni hidrati se nazivaju monosa-
haridi (aldoze i ketoze). Prema broju ki-
seonikovih odnosno ugljenikovih ato-
ma, monosaharidi se dele na bioze (sa-
dre dva C odnosno O), trioze, tetroze,
pentoze, heksoze i heptoze. Prema bro-
ju molekula prostih ugljenih hidrata, na
koje se molekul sloenog ugljenog hid-
rata raspada, sloeni ugljeni hidrati se
dele na oligosaharide iji su molekuli
sastavljeni od 1-10 molekula monosa-
harida i polisaharide iji su molekuli sa-
stavljeni od vie od 10 molekula mono-
saharida. Oligosaharidi se, prema broju
molekula monosaharida iz kojih su sa-
stavljeni molekuli oligosaharida, dele
na disaharide (ako sadri 2 monosahari-
da), trisaharide (ako sadri 3 monosaha-
rida) itd. Vaniji monosaharidi su: gli-
koza (dekstroza ili groani eer) je al-
doheksoza, fruktoza (voni eer) je ke-
toheksoza; disaharidi su: saharoza (e-
er, trani eer ili repni eer), lakto-
za (mleni eer) i polisaharidi: celulo-
za, krob, glikogen, inulin i dekstran.
ugljenik, v. carboneum.
ugljenokiselo kupanje, v. kupanje.
ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vo-
donikom. Iz njih se mogu izvesti ostala
organska jedinjenja. Postoje dve glavne
vrste ugljovodonika: aciklusni (alifati-
ni) u obliku otvorenog niza, npr.
, i ciklusni u obliku
prstena ili ciklusa, npr.
CH
2

CH
2

Aciklusni
(alifatini) ugljovodonici mogu biti
zasieni ako su C-atomi meusobno
vezani samo jednostrukim vezama i
nezasieni ako su C-atomi vezani
dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr.,
propan CHa-CH
2
-CHs je zasien, pro-
pen - CH=CH
2
je nezasien s
dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH
je nezasien aciklusni (alifatini)
ugljovodo-nik s trostrukom vezom.
Zasieni alifatini ugljovodonici
nazivaju se alkani (parafini), nezasieni
s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a
nezasieni s trostrukom vezom zovu se
alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i
karbociklini) ugljovodonici mogu biti
zasieni tzv. cikloal-kani i nezasieni
cikloalkeni s dvostru-

53*
835
CH
2

ugneenje, odgoeno iilcus

kom vezom i cikloalkini s trostrukom
vezom. Ciklini ugljovodonici, iji j
prvi lan benzen (benzol), nazivaju se
aromatini ugljovodonici:
H/\ HC V H
i v^n
benzen.
,CH
CH
Bioloki su vani i ugljovodonici terpeni
i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz iz-
oprena CH
2
=CH-CH=CH
2

i
H
nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi
su smea nezasienih ugljovodonika i
nekih kiseonikih jedinjenja izvedenih
iz nezasienih ugljovodonika.
ugneenje, odgoeno, (fr. nidation dif-
fre) produeno vreme ugneenja,
gde blastocista ostaje u stanju pospa-
nosti (veverica, jazavac, oklopnik).
ugruak, v. thrombus.
uklinjavanje, operacija fiksiranja i uvr-
ivanja preloma kosti pomou klina;
intramedulamo u., fiksiranje prelom-
ljene duge kosti umetnutim elinim
klinom u srni kanal kosti. V. klin, Je-
wettov klin, Kntscherov klin, Neufeldov
klin.
ukrtene reakcije, reakcije antitela s an-
tigenom koji nije upotrebljen za imuni-
zaciju. Posledica je prisustva istih deter-
minantnih grupa na molekulima dva ili
vie razliitih antigena. V. determinant-
ne grupe antigena.
ukrteno oploivanje, oplodnja enskog
gameta jedne jedinke mukim gametom
druge jedinke. V. samooploivanje,
ularac, v. frenulum praeputii.
ulcera, grizlice, v. ulcus;
ulcera marginalia, ivine grizlice ronja-
e. Sitne ulceracije ronjae, lokalizova-
ne na rubu. Javljaju se najee u toku
konjunktivitisa ili u starosti kao izraz
trofikih poremeaja perifernih delova
ronjae.
ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice,
tj. ulkusa na koi ili sluznici na taj nain
to se nekrotiki deo koe ili sluznice
odvoji i eliminie, otpadne. Ulceracija
moe nastati usled raznih oboljenja, kao
to su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna
zapaljenja, dizenterija, maligni tumori
itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u.,
torpina, utinjala rana na potkolenici
usled poremeenog krvotoka u osoba s
varikoznim venama.
ulcerozan, grizlian.
ulcerozni kolitis, v. colitis.
ulcerozni proktitis, v. proctitis.
ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili
koi koji je nastao usled raznih patolo-
kih procesa (zapaljenje, nekroza, tumor
itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v.
u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje,
grizlica ronjae, egzogeno oboljenje
ronjae koje poinje od epitela i pro-
praeno je gubitkom tkiva; M. serpens
corneae, oboljenje ronjae izazvano
bakterijama. Okruglastog je oblika, ob-
ino centralnog poloaja, progredira,
praen je gnojem u prednjoj komori (v.
hypopyon). Dovodi do perforacije ro-
njae, prolapsa dunice, gubitka vida,
pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pra-
vog creva (i. rectum) koja se razvila kao
posledica povrede sluznice prilikom da-
vanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ie-
nice, ulceracija sa slabom tendencijom
za zaraivanje, razliite prirode; obi-
no posledica proirenih vena, rede sifi-
lisa i tuberkuloze; u. duoeni, grizlica
dvanaestopalanog creva, odlikuje se
bolom koji se javlja 3-4 asa posle jela.
Nalik na eludanu grizlicu. V. u. ventri-
culi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna),
tvrdi ankr. V. syphilis; u. intestini,
crevna grizlica, pojava jedne ili vie griz-
lica (ulcera intestini) u pojedinim delo-
vima creva. Najea je grizlica dva-
naestopalanog creva (u. duoeni). Sem
toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (iva
i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tan-
kom i u debelom crevu. Najee kom-
plikacije u. i. su krvarenja i perforacije;
u. molle, meki ankr, specifino lokal-
no veneriko oboljenje izazvano Ducre-
yovim bacilom, s nepravilnim grizlica-
836
HC
ulini virus
ultrazvuna terapija u ginekologiji

ma gnojavog dna i esto s bolnim, gno-
javim regionalnim limfnim lezdama. V.
bubo dolens; u. mix turn, meovita griz-
lica, grizlica koja ima meovit patolo-
koanatomski karakter. Razvija se usled
istovremene infekcije izazivaima sifili-
sa i mekog ankra; u. rodens, karcino-
matozna grizlica koe. V. carcinoma; u.
ventriculi (rotundum), eludana griz-
lica (kruna). Pojavljuje se u sluznici e-
luca, najee na maloj krivini i blie pi-
lorusu, levkastog je izgleda. Ima tenden-
ciju da se produbljava do seroze, pri
emu izaziva na njoj lokalno fibrinozno
zapaljenje, usled ega dolazi do sleplje-
nja spoljne povrine eluca s okolnim
organima (npr. jetrom) kada grizlini
proces moe prei i na jetru (u. penet-
rans). Pri odsustvu ovog slepljenja moe
nastupiti provaljivanje grizlice (u. per-
forans). Posledice u.v. mogu biti krvare-
nje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s
konsekutivnim peritonitisom, razvoj
karcinoma na mestu grizlice (u. carci-
nomatosum), a u hronine grizlice (u.
callosum) usled veeg razvijanja veziv-
nog tkiva u zidu eluca oko grizlice i nje-
govog smeuravanja nastupa suenje
eluca (stenosis ventriculi), najee pi-
lorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v.
moe biti poremeaj cirkulacije krvi na
ogranienom delu sluznice eluca usled
spazma, ateroskleroze, zapaljenja, em-
bolije, tromboze arterijskih krvnih su-
dova, od ega nastupa oteenje tog
dela sluznice eluca i njena digestija e-
ludanim sokom sa stvaranjem defekta.
U. v. se ispoljava periodinom pojavom
bola, neposredno posle jela (obino u
prolee i u jesen). Za pouzdanu dijagno-
zu potreban je i rendgenski pregled.
ulini virus, virus besnila, u prirodi se od-
rava posaom u pasa i mnogih vrsta
drugih sisara, irei se ujedom s besne
ivotinje na zdravu. Modifikovani oblik
ovog virusa je maksimalno patogen za
zeeve a relativno nepatogen za oveka,
koristi se u svrhu vakcinacije protiv
besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe).
ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus
ventriculi
ulna, laktaa, laktica, lakatna kost, unut-
ranja kost podlaktice.
ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakat-
ni ivac.
ultracentrifuga, centrifuga s velikim bro-
jem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi
se za odreivanje molekulske teine he*
mijskih jedinjenja (npr. belanevina) i
odvajanje izotopa hemijskih-elemenata.
ultracentrifugacija, jedna od metoda od-
reivanja veliine virusa. Ultracentrifu-
gom je mogue utvrditi veliinu estica
virusa ako se zna da brzina sedimenta-
cije zavisi od volumena estica, broja
estica i broja obrtaja.
ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar naprav-
ljen od kolodijuma i drugih supstancija
koji zadrava ne samo bakterije, ve i
koloidne estice. Propusni promer ult-
rafiltra je veoma mali (l do 1000 mili-
mikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za
preiavanje tenosti i izdvajanje vrlo
sitnih estica koloidnih rastvora i kao
zastor koji proputa samo svetlost odre-
ene talasne duine. Slui za odreiva-
nje dimenzija virusnih i koloidnih esti-
ca, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin.
ultracedilo,
ultrafiltracija, ceenje kroz ultrafiltar, tj.
cedilo obino spravljeno od kolodiju-
ma, koji zadrava, osim mikroorganiza-
ma, i vee organske molekule a propu-
ta samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i ma-
nje organske molekule. V. filtracija.
ultra-lente-insulin, v. lente-insulin.
ultramikrobi, v. virusi
ultravioletni zraci, v. zraci
ultrazvuna terapija u ginekologiji, raz-
voj savremene fizike i elektronike, a na-
roito objanjenje fizikalnog svojstva
ultrazvuka (pojava moderne aparatu-
re). Ultrazvuk se poslednjih godina ob-
ilno koristi u ginekologiji i akuerstvu u
terapijske i dijagnostike svrhe. Terapij-
sko dejstvo ultrazvuka se objanjava nje-
govim mehanikim, toplotnim i hemij-
skim delovanjem na elije i tkiva, u ko-
jima izaziva fizikalne i hemijske prome-
ne. Kao rezultat reakcije elija i tkiva
dolazi do bolje cirkulacije krvi, pobolj-
anja izmene materija i pojaane re-
837
ultrazvuk unguentum

sorpcije raspadnih proizvoda, to vrlo
povoljno deluje na hronina zapaljenj-
ska oboljenja Ne samo u terapiji ve i u
dijagnostici ultrazvuk je poeo da se ob-
ilno koristi u ginekologiji, a naroito u
akuerstvu. Talasi slabije frekvencije
koriste se u dijagnozi tumora (lokaliza-
cije i obima), u otkrivanju nepravilnosti
ploda u toku trudnoe (zrelost, raste-
nje, anomalija u razvitku i poloaj plo-
da), a u patolokoj trudnoi za otkriva-
nje stepena oteenja trudnoe (mis-
sed abortion, grozdasta mola, vanma-
terina trudnoa i zaostali delovi ovulu-
ma posle poroaja i pobaaja).
ultrazvuk, zvuni talasi visoke uestalosti
(frekvencije) koje oveije uho ne uje
(iznad 20 kilocikla). Danas je mogue
proizvesti ultrazvune talase od milion
kilocikla (ili kiloherca). Mehaniki ote-
uju bakterijske elije, deluju kao agen-
si koji vre dezintegraciju mikroorgani-
zama. Upotrebljavaju se za leenje i fi-
zioterapiju. Talasna energija u dodiru s
drugim telima pretvara se u toplotnu i
na tome je zasnovano baktericidno dej-
stvo. U viih organizama se ovaj efekat
ne javlja. Delovanje je slino buci i po-
tresu.
uljana imerzija, v. imerzija.
umbilicalis, umbilikalan, pupani, npr.
anulus umbilikalis, pupani otvor (pr-
sten;.
umbilikalna kesa, v. lectio for.
unakrsna otpornost, pojava koja se sree
u izvesnih mikroorganizama, koji su po-
stali otporni prema odreenom antibio-
tiku, mogu istovremeno biti otporni i na
neki drugi antibiotik. Unakrsna otpor-
nost se pojavljuje u principu meu anti-
bioticima, koji imaju slinu hemijsku
strukturu. To je sluaj u eritromicinskoj
grupi.
unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi
imaju determinante koje unakrsno rea-
guju s pojedinim komponentama tkiva
oveka, pa bi to moglo biti jedan od na-
ina indukcije autoimunosti. Pri reu-
matskoj groznici antitela protiv strepto-
koka reaguju i protiv sranog tkiva, a
antitela na debelo crevo u ulcerativnom
kolitisu reaguju unakrsno s Escherichi-
jom coli 014.
uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncina-
tus, kukasti put, asocijacioni snop koji
vezuje eoni pol sa slepoonim polom
modane polutke.
uncinatusna kriza, v. crisis.
uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippo-
campalis, kuka parahipokampusne vi-
juge.
unguenta, v. unguentum.
unguentum, lekovita mast, jedan od po-
luvrstih oblika lekova za spoljnu upot-
rebu na koi i pristupanim sluznicama;
U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin,
sadri 10% borne kiseline. Sin. Vaseli-
num boricum, Unguentum boricum. V.
Acidum boricum; U. Adipis lanae, ofici-
nalna lanolinska mast. Sadri Adeps la-
nae hydrosus i Vaselinum flavum u jed-
nakim koliinama. V. Adeps lanae; U.
Argenti nitratis compositum, oficinal-
na mast sa 1% srebrnog nitrata i 10%
peruanskog balzama. Deluje antisepti-
ki i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mi-
kuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum pe-
ruvianum; U. boricum, v. U. Acidi bori-
ci; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~
kalinum; U. diachylon, oficinalna mast
od olovnog melema (Emplastrum Plum-
bi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae).
Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae;
XJ. emolliens, oficinalna indiferentna
mast koja sadri beli vosak, cetaceum,
arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upot-
rebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream;
U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyce-
roli, oficinalna glicerolska mast. Sadri
80% glicerola i 8% kroba. Sin. V. Glyce-
rini, Glycerolum amylatum
t
v. Glycero-
lum amylatum, v. Glycerolum; U. Hy-
drargyri, oficinalna ivina mast. Sadri
30% metalne ive. Sin. U. Hydrargyri ci-
nereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargy-
ri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hy-
drargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri
oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi,
oficinalna mast s 5% utog ivinog oksi-
da. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V.
Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikulic-
zi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U.
nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-
838
unguis
uranium

turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis;
U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U.
Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U.
Plumbi subacetatis, oficinalna mast s
10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi;
U. simplex oficinalna obina mast koja
sadri 20% belog voska i 80% svinjske
masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast
s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v.
Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuI-
furatum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U.
Sulfuris alkalinum, alkama mast s
20% sumpora. Slui kao lek protiv uge.
Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U.
Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, ofi-
cinalna cinkova mast. Sadri 10% cink-
-oksida. Slui kao zatitno, adstringent-
no i blago antiseptiko sredstvo. Sin. U.
Zinci.
unguis, nokat, veoma zadebljali roasti
sloj koe. Nalazi se na dorzalnoj strani
vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo
leite. Zadnji kraj leita, ispod korena
nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji
od mladih elija koje svojim mnoe-
njem i oroavanjem omoguuju da no-
kat raste i, u sluaju da otpadne, stvara-
ju novi nokat; u. incarnatus, urastao
nokat, obino se javlja na palcu noge
urastanje jedne ili obe bone ivice nok-
ta u meka tkiva, esto je komplikovan
infekcijom i gnojenjem; (embr.) koa na
lenoj strani prstiju nogu i ruku na em-
brionima od 4,5 cm duine ne razlikuju
se od ostale koe prstiju. U to doba na
njima nema ni traga od noktiju. Od tog
vremena na mestu buduih noktiju na-
staju promene od kojih je prva vea slo-
jevitost ektodermnog epitela: nokatno
polje, u kome epitel zadebljava stvara-
jui prednokatnu plou, u ijoj sredini
poinje oroavanje (lani nokat), v. nok-
ti. Pravi nokat se stvara poetkom 5. me-
seca iz korenog lista oroavanjem bez
keratohijalinskih zrna, to je osobenost
onihogenog procesa. Onihogena zona
se protee od zadnje ivice korenog lista
do prednje ivice polumeseaste mrlje (Iu-
nula) i predstavlja nokatnu matricu. U
osnovi, onihogeni proces je intraderm-
ni: iznad nokatne ploe protee se epo-
nihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.
meseca nokatna ploa probija napred
kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat
poseduje svoju prednju ivicu.
uniartikularan, koji zahvata samo jedan
zglob. unifaktorski, nasledno obeleje
koje kon-
trolie samo jedan par gena. Sin. mono-
genski, suprotno poligenski.
unilocularis, unilokularan, ogranien na
jedno mesto, jednodelan. V. multilocu-
laris. uniparentalno naslaivanje, v.
citoplaz-
matsko nasleivanje.
unit skin dose, (eng.) v. kona jedinica.
unutranja modana ahura, v. capsula
interna.
unutranje uvo, v. auris.
unutranji inilac, jedan mukopolisaha-
rid eludanog soka koji slui za veziva-
nje, prenoenje i apsorpciju vitamina
Bi2 u zavrnom ileumu. Nedostatak
ovog inioca uzrok je perniciozne ane-
mije. Sin. Castleov inilac, intrinsic fac-
tor.
uperizacija, izlaganjem mleka pregreja-
nim parama u vakuumu na temperaturi
14O
0
C ostvaruje se sterilizacija s ouva-
nim prirodnim svojstvima. Mleko je po-
stojano i posle nekoliko nieseci.
upore dna perkusija, v. percussio.
uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sa-
stav raznih nukleinskih kiselina.
uraemia, uremija, zadravanje u krvi ras-
padnih proizvoda belanevina, a naro-
ito ureje, uz toksike pojave koje oni iz-
azivaju: povraanje, glavobolje, vrtogla-
vica, azotemijski zadah iz usta; u. extra-
renalis, u. prarenalis, uremija izazva-
na poremeajem bubrenog rada uzro-
cima koji ne pripadajid bubrezima (de-
hidracija, hiponatriemija i dr.); u. puer-
peralis, uremija koja se javlja posle po-
roaja; u. renalis, uremija nastala or-
ganskim promenama u bubrezima koje
su izazvale bubrenu insuficijenciju.
Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), bilj-
ka iji koren sadri alkaloide: emetin i
cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae.
uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni
hemijski element. Prirodni uran je smea
dva izotopa,
2
|f U (99,3%) i
2
UU (0,7%). Ovi
839
uranoplastica ureterorrhagia

su izotopi poeci dva radioaktivna niza.
Kad se izotop
2
||U bombarduje sporim
neutronima, on prelazi u izotop
2
IfU ija
se jezgra sama od sebe raspada uz oslo-
baanje ogromne koliine energije. Iz
izotopa
2
||U nastaje stabilan nuklid
2
JgPb.
Uran slui za dobijanje atomske energi-
je. Udisanje rastvorljivog jedinjenja ura-
na izaziva teko oteenje plua i bubre-
ga pri emu dolazi do toksikog edema
plua sa cijanozom, dispnejom itd. Ne
zavri Ii se oboljenje letalno, dolazi esto
i do bronhopneumonije. Pri enteral-
nom trovanju dolazi do oteenja bub-
rega i do uremije.
uranoplastica, uranoplastika, hirurka
intervencija kojom se zatvara rascep ne-
paca (palatoshiza). V. palatoschisis.
uraturia, uraturija, poveano izluivanje
urata mokraom.
uravnoteenje, okluzalno, (stom.) tera-
pijske mere za postizanje fizioloki opti-
malnih okluzalnih i artikulacionih od-
nosa izmeu zuba gornje i donje vilice.
Postie se bruenjem zuba, protetskim i
ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru.
V. bruenje zuba po izboru.
urbanizacija/ proces kome dolazi do na
glog razvitka gradova i do porasta grad
skog na raun seoskog stanovnitva,
menjajui socioloko-ekonomsku
strukturu stanovnitva. Proces zahvata i
seoska podruja, ali je na toj teritoriji
mnogo slabije izraen. U pogledu zatite
zdravlja urbanizacija ima viestruki
znaaj. Poboljava uslove ivota u higi-
jenskom pogledu, stvarajui veu mo-
gunost za korienje zdravstvene slu-
be, ali izazivajui promene naina ivota
i ustaljenih navika, mogu da se nega-
tivno odraze na stanje zdravlja doselje-
nika u grad.
uremijski perikarditis, v.pericarditis.
ureter, ureter, mokraovod, cevasti organ
koji se prua od bubrene karlice do
mokrane beike, silazei zadnjim zi-
dom trbune i karline duplje. Ureter
provodi mokrau peristaltikim kon-
trakcijama svoje muskulature.
ureterectasia, ureterektazija, proirenost
zjapa uretera.
ureterectomia, ureterektomija, odstranji-
vanje dela ili celog uretera hirurkim
putem; obino se vri elo odstranjiva-
nje pri nefrektomiji.
ureteritis, zapaljenje uretera.
ureterocistoskop, cistoskop podeen za
kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cis-
toskopija, endoskop.
ureterocolostomia, ureterokolostomija,
transplantacija uretera u kolon u resek-
ciji dela mokrane beike ili ele mok-
rane beike (cystectomia).
ureterocutaneostomia, ureterokuta-
neostomija, operacija kojom se otvara
ureter na koi radi odvoenja mokrae
van tela.
ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisust-
vo ili stvaranje mokranog kamenca u
ureteru.
ureterolithotomia, ureterolitotomija, uk-
lanjanje mokranog kamenca iz uretera
hirurkim putem.
ureteroneocystostomia, ureteroneocis-
tostomija, hirurko presaivanje urete-
ra na bilo koje mesto mokrane beike.
Sin. ureterocystoneostomia.
ureteroneopyelostomia, ureteroneopije-
lostomija, operacija isecanja strikture
uretera, kojom se usauje distalni deo
uretera u bubrenu karlicu.
ureteronephrectomia, ureteronefrekto-
mija, odstranjivanje bubrega i njegovog
uretera.
ureteropelvioplastica, ureteropelviop-
lastika, hirurka rekonstrukcija spoja
uretera i bubrene karliice obino
zbog suenja tog spoja ili uroenog pre-
visokog odvajanja uretera iz bubrene
karlice.
ureteroproctostomia, ureteroproktosto-
mija, hirurka intervencija kojom se
ureter spaja s donjim delom rektuma,
obino posle totalne cistektomije zbog
raka mokrane beike.
ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapalje-
nje uretera i bubrene karlice.
ureteropyeloneostomia, ureteropijelo-
neostomija, stvaranje nove veze izmeu
uretera i bubrene karlice.
ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje
iz uretera, obino izazvano kamencem
840
l
ureterosigmoidostomia
ili tumorom uretera (pravilnije - urete-
rohemoragija).
ureterosigmoidostomia, ureterosigmoi-
dostomija, hirurka intervencija usai-
vanja uretera u sigmoidni kolon, vrena
obino posle cistektomije.
ureterostomia, ureterostomija, stvaranje
stalne fistule, kojom bi se praznila mok-
raa van tela. Sin. ureterocutaneoneosto-
mia.
urethra uretra ili mokrana cev, mokra-
ovod, odvodni kanal mokrane beike.
U ene je mokrana cev kratka i prava i
otvara se ispred usmine. Muka uretra
je znatno dua (oko 18 cm). Polazi od
mokranog mehura, prolazi kroz pro-
statu i karline dijafragme, obuhvaena
poprenoprugastim sfmkterom i najzad
ulazi u muki polni ud na ijem se vrhu
zavrava otvorom. Poprenoprugasti
sfinkter, koji se kontrahuje i oputa pod
uticajem volje, predstavlja granicu iz-
meu prednjeg i zadnjeg dela uretre.
Ve po svojoj anatomskoj organizaciji
uretra se bitno razlikuje u mukom i
enskom polu: znatno je kraa u ene, te
se u nje samostalno otvara u tremu sud-
nice, dok je u mukog sa svojim zavis-
nim delom smetena u samom mukom
udu, opasana spuvastim telom te, na
taj nain, predstavlja zajedniki odvod-
ni kanal za mokrau i semenu tenost.
urethraiis, uretralan, koji pripada uretri,
npr. a. urethraiis, uretralna arterija.
urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog
kanala, najee se javlja kao posledica
infekcije gonokokima (u. gonorrhoica).
Sva ostala mikrobna i amikrobna zapa-
Ijenja uretre se nazivaju u. nongonor-
rhpica.
urethroplastica, uretroplastika, rekon-
struktivna hirurka intervencija kojom
se isceljuje rana ili suenje uretre posle
povrede.
urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz
uretralnog kanala, mahom zapaljenjske
prirode; U. libidonozna, vlaenje spo-
Ijanjih mukih genitalnih organa pred
polni in. Isticanja sluzave tenosti iz
otvora uretre. Smatra se da u izluiva-
nju tog sekreta uestvuju samo Litreove
i Cowperove lezde. U tom sekretu e ne
uroeni imunitet
nalaze semeglavci. U ene libidinozni
sekret dolazi uglavnom iz izvodnih ka-
nala artholinovih lezda, a manjim de-
lom iz periuretralnih Skenovih lezda.
uretralna hematurija, v. haematuria.
uretralne lakune, v. lacunae urethrales.
uretrotom, specijalni no za prosecanje
suenja uretre: Maisonneuveov u., no
koji je zatvoren dok ne dospe do sue-
nog mesta uretre. Tek kada dospe do
suenja on se otvara i preseca suenje.
urez, v. incisurcu
Urginea maritima, v. Selila*
uricacidaemia, v. uricaemia.
uricaciduria, urikacidurija, poveano iz-
luivanje mokrane kiseline mokra-
om. Sin. uricosuria.
uricaemia, urikemija, poveanje mokra-
ne kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia.
uricosuria, v. uricaciduria.
urika dijateza, v. diathesis urica.
urinatio, urinacija, mokrenje; nagli na-
gon za u., obino se javlja u cistitisu;
isprekidana u., nastaje usled spazma
mokrane beike ili kamenca u istoj.
urininda, v. homoseksualnost
urning, v. homoseksualnost
urobilin, oksidacioni proizvod urobilino-
gena, jedna od obojenih supstancija
mokrae.
urobilinogen, derivat unih boja, bezbo-
jan normalan sastojak mokrae; nastaje
u crevima redukcijom bilirubina.
urobilinogenuria, urobilinogenurija, pri-
sustvo urobilinogena u mokrai.
urobilinuria, urobilinurija, prisustvo uro-
bilina u mokrai.
uro die a, Melanpyrum arvense, obino se
nalazi u raanom branu, sivocrne boje,
u gotovom hlebu s urodicom se zapaa-
ju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je
toksinosti.
urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih
i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i tr-
inu vrednost namirnica. V. kukolj,
ljulj, grahorica, itd.
uroen, v. kongenitalan.
uroena mana, v. vitium congenitale.
uroena sferocitoza, v. spherocytosis.
uroeni imunitet, v. nespecifina otpor-
nost
841
uroeritrin usno predvorje

uroeritrin, tamnocrvena boja u mokrai
od koje potie crvena boja taloga urata.
urogenitalna opna, gornji deo jazvene
opne, koji odgovara urogenitalnom si-
nusu.
urogenitalni procep (fissura urogenita-
lis), resorpcijom uretralne ploe uroge-
nitalni oluk postaje procep. Dok u en-
skog embriona ostaje izmeu malih usa-
na stidnice, u mukog je obuhvaen spa-
janjem rubova tog procepa. Na taj na-
in, na donjoj strani falusne kvrge stva-
ra se urogenitalni oluk.
urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od
njega u mukog postaje prostatni i op-
nasti deo uretre, dok u enskog trem va-
gine i donji deo uretre.
urogenitalni sistem ili pribor (apparatus
urogenitalis), skup mokranih i polnih
organa. V. organa genitalia, organa uro-
potica.
urograf ija, rendgensko snimanje mokra-
nih puteva (bubrega, uretera i beike)
posle ubrizgavanja organskog jodnog
sredstva u venu. Ranije se zvala nishod-
na pijelografija. V. pijelografija.
urohrom, uta mokrana boja (pigment).
urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^
naca (konkremenata) u mokranim or-
ganima.
urolithus, urolit, mokrani kamenac, kon-
krement. V. concrementum.
urolog, lekar specijalista koji se bavi uro-
logijom.
urologija, grana medicine (hirurgije) koja
se bavi prouavanjem, dijagnostikom i
terapijom oboljenja urogenitalnog apa-
rata. V. urolog.
uroloki sto, specijalno konstruisani sto
pogodan za uroloka ispitivanja, opera-
cije i ispiranja mokrane beike.
urometar, sprava (areometar) za odrei-
vanje specifine teine mokrae.
urorektalna pregrada, pregrada koja se u
jazvi sputa sve do jazvene opne s ko-
jom se spaja, delei jazvenu duplju na
dve manje duplje: prednju, koja ini
urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje
rektum.
urosepsis, urosepsa, septika intoksikaci-
ja raspadnim proizvodima mokrae
koja apsorbuju tkiva.
urticaria, urtikarija, koprivnjaa, mahom
alergijsko oboljenje u vidu nagle erupci-
je manjeg ili veeg broja urtika, javlja se
kao posledica preosetljivosti na razne
alergene (nutritivne, inhalacione, he-
mijske - medikamentne i dr.). Provoka-
tivno deluju i gastroduodenalni pore-
meaji, karcinom, leukemija, fokusi i
psihiki faktori. Ovde spada i serumska
bolest.
usek, v. incisura.
ushodan, v. ascendens.
uslovljen hromosom pola, obeleje koje
proistie iz dejstva gena smetenih bilo
na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su
obeleja u vezi s genima na X-hromoso-
mu mnogo ea, ovaj izraz se obino
zamenjuje izrazom uslovljen X-hromo-
somom.
uslovljen polom, razliiti stepen ispolje-
nosti odreenog genski uslovljenog ob-
eleja u mukom i enskom polu. Odre-
eni gen moe u jednom polu da bude
dominantan, a u drugom recesivan. Sin.
sex-influenced (engl.).
uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen
kromosomom pola.
uslovna dominantnost, ispoljavanje do-
minantnog efekta odreenog gena u he-
terozigota samo u odreenim uslovima
spoljne sredine.
uslovno patogeni mikroorganizmi
(microbes de sortie), znai da u nor-
malnim prilikama ne izazivaju bolesti,
ali da to mogu uiniti samo u odree-
nim okolnostima i odreenim uslovima.
Meu takve mikroorganizme naroito
dolaze u obzir od grarn-negativnih bak-
terija: Pseudomonas, Proteus, Escheric-
hia coli, a od gram-pozitivnih: Strepto-
coccus viridans, Streptococcus faecalis,
Pneumococcus i dr.
usmina, v. vagina.
usna, usnica, v. labium, labrum.
usna duplja, v. cavum oris.
usno predvorje, u daljem razvoju osovin-
skim delom usne gredice nastaje raski-
danje elija i to dovodi brzo do pojave
predvornog oluka i do ogranienja us-
nog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini
plii, te ini zaetak usnene vezice (fre-
nulum).
842
ustilaginizam
uterus

ustilaginizam, trovanje sporama gljivice
Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog
trovanja dolazi pri hranjenju kukuruz-
nim branom ili jelima zagaenim spo-
rama gara; ustilaginizam se javlja na-
jee u ranom detinjstvu, kao akutno
ili hronino oboljenje, s poremeajima
u digestivnom traktu, promenama na
perifernim delovima ekstremiteta i s
nervnim i psihikim smetnjama.
usura, uzura, ishabanost, istroenost, og-
ranieni defekt nastao dejstvom meha-
nikog pritiska patolokih tvorevina na
tkivo, npr. uzura u telu prljenova ki-
menog stuba nastaje dejstvom kucaju-
eg pritiska aortne aneurizme.
ue, v. confluens.
usna koljka, v. auricula.
ut aliquid fiat vieatur, da bi se neto vi-
delo, oznaka za palijativnu terapijsku
meru koja slui samo za psiholoko uti-
canje na bolesnika.
uterosalpingografija, v. hysterosalpingog-
raphia.
uterus, materica, neparan unutranji po-
Ini organ ene, upalj mii u koji do-
speva oploeno jaje, ime se omogua-
va razvoj ploda do roenja kada ga, u
trenutku poroaja, grenjem istiskuje.
U materici se van trudnoe deavaju,
pod uticajem odreenih hormona, raz-
ne pojave u vidu menstruacije (v. tamo).
Materica je krukastog oblika, irim
krajem okrenuta nagore, dok suenim
delom (grli) gleda nadole i svojim vr-
hom se usauje u vaginu. U karlinoj
duplji on se nalazi pozadi mokrane be-
ike, ispred zavrnog dela pravog creva
(rectum). iri deo se zove trup, sueni
deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/i
Debljina materinog zida iznosi u obi-
nim prilikama oko 3 cm. U ena koje
nisu rodile teina materice se kree od
40 do 60 g, a u vierotkinja 50 do 70 g.
Odmah po poroaju njena teina iznosi
oko l kg. Na vrhu grlia nalazi se otvor,
spoljanja materina usta, koja vode u
materinu duplju iji se iri deo naziva
dno. Zapremina materine duplje iznosi
u nerotkinja oko 3,5-4 cm
3
, a vierotki-
nja 5-6 cm
3
. Sve je to beznaajno prema
onome to materica dostie za vreme
trudnoe kada, pri kraju, nosi dete te-
ko oko 3 kg, smeteno u duplji od 6.000
do 7.000 cm
3
zapremine. Zid materice se
sastoji od tri glavna sloja nejednake
debljine. Spolja je materica obloena tr-
bunom maramicom, koja ini serozni
sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na
prednjoj strani materice on dosee do
drela, pa se prebacuje na dno i sputa
do zadnjeg vaginalnog paga, a onda se
prebacuje na prednju stranu pravog
creva obrazujui mnogo dublju rekto-
materinu duplju ije dno ini Dougla-
sov pag (cavum Douglasi). Ispod peri-
metrijuma se nalazi miini sloj, mio-
metrijum, koji daleko premauje deblji-
nu drugih slojeva. Miine elije materi-
ce su glatkog tipa, duine 40-50 mikro-
na, sposobne da za vreme trudnoe na-
rastu do 500 mikrona. Sluznicu materi-
ce predstavljaju duge, krivudave i ra-
vaste cevaste uvrate povrnog epitela
(endometrium). U grliu materice sluz-
nica je nabrana (plicae palmatae) i lez-
de lue sluz koja u materinim ustima
ini Cristellerov ep. Zaepljivanje zjapa
cervikalnih lezda pretvara ih u tzv. Na-
bothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg
kraja uterovaginalnog kanala. Njegov
zjap je u prvo vreme trouglog oblika,
dok mu je dno sa spoljanje strane ug-
nuto: dvoroga materica. Takvo je stanje
do 3. meseca. Epitel materine sluznice
je do 4. meseca slojevit, a posle toga po-
staje cilindrian. U daljem razvoju pred-
eli materice u koje utiu jajovodi proi-
ruju se levkasto, dok se donji deo suava
u grli (cervix uteri). Gornji deo ute-
rovaginalnog kanala se pretvara u usmi-
nu (vaginu); anteflexio u., patoloki
poloaj, preteran pregib tela materice u
odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji
oni ine manji nego normalno; antever-
sio u., promena poloaja materice tako
da je u celini nagnuta unapred; retrof-
lexio u., retrofleksija materice, unatrag
povijen trup materice; retroversio u.,
retroverzija materice, unatrag nagnuta
materica; u. unicornis, nepravilno raz-
vijena materica s jednim razvijenim i
jednim zakrljalim rogom. Uzrok lei u
nepravilnom embrionalnom razvoju.
843
uticulus prostaticus
uzengija

Vrlo esto je uzrok neplodnosti, a u slu-
aju trudnoe predstavlja smetnju za
pravilan poloaj deteta.
uticulus prostaticus, v. prostatni diepi.
uvce, v. auricula.
uvea, srednja ili sudovna opna zida one
jabuice. Sadri krvne sudove koji vas-
kulariuju onu jabuicu. Sin. tunica
vasculosa bulbi.
uveitis, zapaljenje sudovnjae; u. ante-
rior, zapaljenje prednjeg dela uveje
(duice i cilijarnog tela); u. posterior,
zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnja-
e).
uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom.
uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno
zapaljenje sudovnjae i beonjae.
uvo, (embr.) izlaganje razvoja ula sluha i
ravnotee obuhvata razvoj unutranjeg,
srednjeg i spoljanjeg uva. a) Razvoj
unutranjeg uva, zaetak opnastog labi-
rinta se javlja rano: ve u embriona s
2-3 praprljena kao zadebljanje ekto-
derma na bokovima zadnjeg modanog
mehura kao usna ploa koja se u emb-
riona s 14 praprljenova ugiba i pretva-
ra u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef
sa spoljanjou u vezi s usnim otvo-
rom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se
stapaju i jamica se pretvara u mehur
koji se izdvaja izmeu zidova zadnjeg
mozga i ektoderma. Mehuri je napu-
njen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura
postaju epitelni elementi labirinta (labi-
rintni produetak, endolimfni vod i en-
dolimftia kesica). Za to vreme ostatak
usnog mehura se pretvara u dva odelj-
ka: gornji, tremni (zaetak utrikulusa)
donji i puni iz koga se razvija sakulus.
Polukruni kanali se razvijaju iz kesas-
tih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vre-
me polukruni kanali su zdepasti, ali se
ubrzo izduuju. Promene nastaju i u do-
njem odeljku usnog mehura, koji se uvija
u spiralu. Hrskavini skelet se oko pe-
rilimfnog tkiva preobraa od 5. meseca
u kotani labirint, poev od stoerne
kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva,
srednje uvo se razvija od 1. krnog use-
ka i 1. i 2. krnog luka. ubanjska dup-
lja i usna truba razvijaju se od 1. kr-
nog useka u vidu cevi, od ijeg se unut-
ranjeg kraja razvija zadniveni pag bu-
banjske duplje. Spoljanji kraj stvara
bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca na-
staju upljike. U tom peritimpanalnom
mezodermu nalaze se zaeci slunih
koica i miia zatezaa bubanjske
opne. eki i nakovanj postaju iz 1. k-
rnog, dok stremen iz 2. krnog luka. U
prvo vreme zaeci slunih koica su
zdepasti, c) Razvoj spoljanjeg uva, spo-
Ijanji usni hodnik se razvija od 1. kr-
nog luka, dok usna koljka potie od tki-
va koje ograniava 1. krni usek. Leni
i trbuni segment useka izjednauje se s
bujanjem mezoderma. Ostaje samo
srednji deo useka koji e se razviti u
koljkinu jamu, ije se dno produbljuje
u koljkinu duplju. U embrionima od 16
mm koljkina duplja se izduuje u pri-
mami usni hodnik. U toku 7. meseca na-
staje stvaranje zjapa: tako postaje ko-
nani usni hodnik. V. aim's.
uvula, resica, sluznino-miini produe-
tak mekog nepca; u. cerebelli, resica
malog mozga, jedan od 8 delova crva
malog mozga. Sin. uvula vermis.
uzengija, stremen, v. stapes.
844
V
v.c.ep., skraenica za vitrum cum episto-
meo, boica sa zapuaem.
VDRL (Veneral Disease Research Labo-
ratory), mikroflokulaciona reakcija za
dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od
svih serolokih reakcija za dijagnozu
luesa najosetljivija, ali i najmanje speci-
fina. Za izvoenje VDRL koristi se kar-
diolipinski antigen. Ona se moe vriti u
epruvetama ili na naroitim staklenim
ploama s udubljenjima.
vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje
izazvano virusom vakcinije (Pox virus
officinale). To je mutant kravljih bogi-
nja, ima antigensku grau slinu virusu
variole, pa se zbog toga koristi u cilju
zatite od variole.
vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne
komplikacije. *
vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinotherapia, v. therapia.
vaccinum, v. vakcina, cepivo.
vacuum, vakuum, (1) prostor u kome
nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2)
prostor iz koga je gotovo potpuno izvu-
en vazduh (npr. u sijalicama).
vaenje donjeg umnjaka, profilaktiko,
za preporuku je zbog moguih kompli-
kacija koje ovi zubi prave prilikom nica-
nja u sluajevima gde se ne moe oeki-
vati njihovo normalno postavljanje u
zubnom nizu.
vagina, omota, korice, usmina, donji kraj
uterovaginalnog kanala; (1) omota ne-
kog organa, npr. vagina m. recti abdo-
minis, omota pravog trbunog miia;
(2) vagina ili usmina, neparan polni or-
gan ene, miino-sluznina cev koja se
prua od grlia materice, koji obuhvata,
do spoljanjih polnih organa, a slui za
kbpulaciju; v. prostatica masculina,
ispravan naziv umesto pogrenog, ute-
rus masculinus.
vaginalettae, tablete koje se stavljaju u va-
ginu.
vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagi-
ni ili usmini, usminski, npr. portio vagi-
nalis, usminski deo vrata materice, gr-
li; (2) koji pripada omotau nekog or-
>
gana, npr. tunica vaginalis scroti, vagi-
nalni omota monica.
vaginalna flora, normama vaginalna flo-
ra, pored Dderleinovih bacila, moe da
' sadri razne vrste gram-pozitivnih bak-
terija: klostridije, anaerobne streptoko-
ke, listerije i druge bakterijske vrste. V.
Dderleinovi bacili
vaginalni sekret, razmaz, veoma je bakte-
ricidan zbog obilate i aktivne normalne
mikroflore vagine; cervikalna sluz ima
antibakterijsko delovanje i sadri lizo-
zim. V. ramaz vaginalnog sekreta.
vaginismus, vaginizam, preosetljivost v^
ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja
ima za posledicu refleksno grevito ste-
zanje miia stidnog otvora i mara. Ta
osetljivost vagine moe biti tolika da
svako dodirivanje stidnice izaziva jake
bolove i grevito stezanje miia karli-
ce.
845
vaginitis vakcine

vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raz-
nim klicama. Moe nastati usled spoljne
infekcije, naroito u starih rascepa me-
ice, ili prati zapaljenje materice i nje-
nog grlia. U starih osoba, usled atrofije
i smanjene otpornosti sluznice, vrlo es-
to dolazi do infekcije i stvara se tzv. sta-
raki kolpitis (colpitis senilis). Sin. col-
pitis.
vaginoskopija, kolposkopija, metoda ko-
jom se pomou naroitog optikog inst-
rumenta vri osmatranje promena na
vagini, a naroito na grliu materice,
obino sa uveavanjem 10-20 puta.
vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne
supozitorije, okrugla ili jajasta oblika,
teke 2-10 grama; ako lekar ne propie
teinu, moraju se izraditi u teini od 3
do 5 grama. Kao osnovna masa slui,
ako nije drugaije propisano, Oleum
Cacao ili masa od elatina, glicerola i
vode.
vagotomia, vagotomija, operacija koja se
sastoji od presecanja oba vagusa ili
samo njegovih grana namenjenih oiv-
avanju eluca; njom se iskljuuju im-
pulsi koje vagus sprovodi; bilateralna
v., presecanje desnog i levog n. vagusa u
njihovom supra- ili infradijafragmats-
kom delu; kompletna v., presecanje
svih grana n. vagusa koja su namenjena
luenju stomanog soka, a posebno sto-
mane kiseline; medikalna v., prekida-
nje vagusnih impulsa pomou medika-
menata; selektivna v., presecanje gra-
na vagusnog ivca pri emu se izbegava
presecanje vlakana namenjenih trbu-
nom ganglionu i vanhepatikim unim
putevima.
vagotonia, vagotonija, stanje povienog
tonusa parasimpatikog nervnog siste-
ma. Odlikuje se vazomotornom nesta-
bilnou, niskim arterijskim krvnim
pritiskom, bradikardijom (koja je pra-
ena estim kolapsima), znojenjem i
estim bolnim grevima u upljim orga-
nima digestivnog trakta.
vagus, v. nervus vagus.
vakcinacija, unoenje vakcine u organi-
zam bilo supkutanim ili intrakutanim
ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokal-
nom aplikacijom (peroralno, instilaci-
jom u nos itd.). Vetaki aktivni imunitet
poinje laganom proizvodnjom antitela.
Obino tek posle mesec dana od davanja
vakcine titar antitela u serumu postaje
toliki da se moe dokazati sero-lokim
reakcijama. U toku daljeg vremena titar
antitela i dalje raste. Godinu dana posle
primene vakcine titar antitela pada na
veoma male vrednosti. Zbog toga se danas
sve vakcinacije vre s 2 ili 3 doze izmeu
kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili
vie dana. vakcine ili cepiva, to su na
razne vetake naine pripremljeni
antigeni koji se koriste za spreavanje
pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni,
uneseni u organizam, podstiu
proizvodnju homolognih antitela. S
obzirom na vid antigena koji se nalazi u
vakcini, vakcine mogu biti: v. od
anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina
bakterija koje proizvode toksin. Taj se
toksin detoksikuje pomou poviene
temperature i formola, pa prelazi u
anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa
su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne
gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine
protiv zmijskog otrova, otrova paukova,
korpiona i drugih otrovnih ivotinja i
biljaka; v. od atenuisanih
mikroorganizama, takve vakcine imaju
znatnih preimustava nad vakcinama od
mrtvih mikroorganizama. Kada se
atenuisani mikroorganizmi unesu u or-
ganizam, oni se u njemu mogu razmno-
avati. Tako organizam moe due vre-me
da ostane u kontaktu s antigenima i due
vreme je stimulisan na proizvodnju
odreenih antitela. Atenuisanje
mikroorganizama se moe vriti na vie
raznih naina. Najee se koriste pasae
kroz neku ivotinju koja nije prirodni
domain datog mikroorganizma. Na taj
nain se, npr., spravlja vakcina protiv
besnila: virus fixe se prenosi iz mozga
kunia u mozak drugog kunia tokom
veoma dugog vremena. Tako ulini virus
besnila izgubi svoju virulenciju, a zadri
svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem
i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne
podloge mikroorganizam izgubi svoju
virulenciju zadravajuu imunogenost.
Tako je atenuisana jedna
846
vakcinisati
valentnost

loza Micobacterium bovis stalno preseja-
vana na podlogu od krompira, glicerola
i ui. Ta loza je posle 250 pasaa posta-
la gotovo avirulentna. Ona se danas ko-
risti kao BCG (Bacillus Calmette-Gu-
rin), vakcina protiv tuberkuloze. Ate-
nuacija B. anthracisa postignuta je kulti-
visanjem uzronika u bujonu na 42 do
43
0
C u toku nekoliko meseci - vakcina
za spreavanje antraksa u ivotinja. Vi-
rus influence je takoe atenuisan stal-
nim presejavanjem na horioalantoinu
membranu embrionisanog kokoijeg ja-
jeta. Sejbinova vakcina protiv poliomi-
jelitisa takoe je vakcina ovoga tipa; v.
od mrtvih mikroorganizama, patoge-
ni mikroorganizmi se mogu ubiti na raz-
ne naine: toplotom, ultraljubiastim
zracima i raznim hemikalijama, naje-
e mertiolatom, formalinom, alkoho-
lom i etrom. Vakcine od mrtvih mik-
roorganizama najee se spravljaju
protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B,
kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pe-
gavog tifusa i influence; kombinovane
v., njihova se korist ispoljava time to se
jednim ubrizgavanjem postie imunitet
prema dve ili tri razne zarazne bolesti.
Sem toga, esto antigen jedne vakcine
poveava imunogenost antigena druge
vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih
tehnikih preimustava, danas se mno-
go koriste meane ili kombinovane vak-
cine. Takva vakcina je Di-Te-Per. To
je vakcina koja sadri difteriki i teta-
nusni anatoksin i ubijene bakterijske
elije Bordatellae pertussis.
vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu.
vakcinoterapija, v. therapia.
vakuum-ekstraktor, instrument kojim se
u akuerstvu vri ekstrakcija ploda radi
zavravanja poroaja. Deluje na princi-
pu stvaranja negativnog pritiska izme-
u prednjaeeg dela ploda i specijalne
krune kalote koja je u vezi s ekstrakto-
rom. Primenjuje se u sluajevima gde
postoji indikacija za forceps. Izvoenje
akuerske operacije, ekstrakcije ploda,
ovim aparatom je bezopasno po majku
i plod i zbog toga u novije vreme sve
vie potiskuje upotrebu forcepsa. Va-
kuum-ekstraktor, iako je manje opasan
od forcepsa, nije sasvim indiferentan in-
strument; moe doi do oteenja koe
i do kefalhematoma u deteta, a mogu se
izazvati i oteenja mekog poroajnog
kanala, te je potrebno strogo voditi ra-
una o uslovima i indikaciji.
vakuum-form-aparat, ureaj za kombi-
novano korienje formaldehida i vode-
ne pare. Koristi se za dezinfekciju oset-
Ijivih materija prema pari, koje u parnoj
dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu.
valentnost, valencija, sposobnost ili mo
spajanja atoma jednog elementa s jed
nim ili vie atoma drugih elemenata.
Mera valentnosti je nazvana valencija ili
valenca. Valentnost pokazuje s koliko
se atoma vodonika jedan atom nekog
elementa jedini ili koliko atoma vodoni
ka moe da zameni jedan atom nekog
elementa. Valencija vodonika je l, te se
kae da je neki element jednovalentan,
dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako
moe da vee ili zameni l, 2 itd. do 7 ato
ma vodonika. Ako se uz brojni odnos
sjedinjenih atoma u molekulu ukae i
na nain i prirodu vezivanja proiruje
se pojam valencije i dolazi se do pojma
hemijske veze. Najvaniji tipovi hemij-
skih veza su: jonska ili elektrovalentna
veza, kovalentna, semipolarna ili koordi
nativna i vodonina veza. Priroda hemij
ske veze se elektronski objanjava. Jon
ska veza se javlja izmeu suprotno na-
elektrisanih atoma ili atomskih grupa
tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom
zovu se elektroliti. Kovalentna veza se
javlja izmeu atoma meusobno veza
nih prefo> zajednikog elektronskog
para. Jedinjenja s kovalentnom vezom
se nazivaju neelektroliti. Koordinativna
veza nastaje u jedinjenjima u kojima<su
atomi meusobno vezani preko usam
ljenog elektronskog para. Vodonina
veza se osniva na intermolekulskom
privlaenju izvesnih Jedinjenja koja sa
dre vodonik, pri emu se vodonik jed
nog molekula vezuje s elektronegativ-
nim atomom drugog elementa (kao npr.
H-F........H-F gde je vodonina veza oz
naena isprekidanom linijom). Vodo
nina valencija se javlja u mnogim pri-
847
Valerina officinalis L. vangenitalna oblast

rodnim proizvodima (npr. belanevi-
ne).
Valeriana officinalis L., Valerianaceae,
odoljen, prema naoj farmakopeji ofici-
nalan je Radix Valerianae, koji mora da
sadri najmanje 1% etarskog ulja. Slui
kao sedativno sredstvo.
valerijanska kiselina CHa(CHa)
3
COOH,
v. Acidum valerianicum.
valgus, uvrnut, tj. ugnut medijalno, s ug-
lom ili svodom koji je otvoren bono.
valin, a-aminoizovalerijanska kiselina,
nastaje pri varenju ili hidrolitikom ras-
padanju belanevina.
Valsalvin ogled, v. ogled.
valva (sing, od valvae, dvokrilna vrata), za-
listak od dva ili tri listia; valvula (dem.
od valva) zalistak, listi; zalisci su dupli-
kature endotela ili sluznice, zailjenog
vrha ili polumeseastog oblika, privr-
eni jednom svojom ivicom na unutra-
nje otvore srca, a slobodnim ivicama se
priljubljuju, sklapaju i ine otvore nep-
rohodnim. Kad se zalisci odmaknu, ine
otvore prolaznim samo u jednom prav-
cu; v. bicuspidalis s. mitralis, dvolisni
ili mitralni zalistak na levom atrioven-
trikularnom otvoru; v. tricuspidalis,
trolisni zalistak na desnom atrioventri-
kularnom otvoru; valvulae semiluna-
res, polumeseasti zalisci aorte i plu-
nog stabla (pl. arterije), po tri na broju,
nalaze se na poetnom delu ovih arteri-
ja i ne dozvoljavaju za vreme dijastole
srca da se krv iz tih arterija vrati u ko-
more.
valvulitis, zapaljenje zalistaka, najee
sranih.
valvulna kardiopatija, v. cardiopathia.
valvuloplastika, operacija kojom se vraa
normalan oblik ventiln funkcije ote-
enih zalistaka srca i velikih krvnih su-
dova, ili se zalisci u celosti zamenjuju
vetakim zaliscima ili ventilnim meha-
nizmima od plastine materije.
valvulotom, instrument koji slui za pre-
secanje sraslih zalistaka (steena mit-
ralna stenoza, uroena stenoza plune
arterije).
valvulotomia, valvulotomija, razdvajanje
sraslih mitralnih zalistaka u mitralnoj
stenozi, digitalno cepanje ili pomou
naroitog noa privrenog na kaipr-
st koji se uvlai u levu pretkomoru kroz
otvor na njoj. Valvulotomija se vri i u
uroenoj stenozi zalistaka ili ua plu-
ne arterije naroitim valvulotomom
uvuenim kroz desnu komoru; trans-
ventrikularna zatvorena v., valvuloto-
mija koja se sastoji od uvoenja valvulo-
toma kroz desnu komoru u cilju proi-
renja plunog zaliska. Ovom valvulot-
mijom se izbegava primena vantelesnog
krvotoka u dece sa stenozom plune ar-
terije. Intervencija nazvana Brockova
operacija. V. operacija.
valvulske srane bolesti, v. vitium cordis.
valjci od celuloze, (stom.), namotuljci od
papirne hartije za obezbeenje suvog
polja rada u ustima.
Van lykeova i Cullenova gazometrij-
ska metoda, nain odreivanja alkalne
rezerve krvi merenjem ugljen-dioksida
osloboenog dodavanjem neke kiseline
sveoj oksalatnoj plazmi koja je pre-
thodno dovedena u ravnoteu s izdisaj-
nim vazduhom.
vanadium, vanadijum, hemijski element
iji je hemijski simbol V, metal je. Upot-
rebljava se u industriji elika.
vangenitalna oblast, sve seksualne odli-
ke, sem genitalnih, koje kazuju da je o-
vek pol ne samo svojim genitalnim orga-
nima, nego celokupnim svojim telesnim
i duevnim ustrojstvom. Sin. extrageni*
talna oblast, Vngenitalnim osobinama
zreo ovek ivi stalno kao pol, svakog
trenutka, u raznim okolnostima u na-
jraznovrsnijem vidu, dok genitalnim
ivi povremeno, epizodno, uvek u istom
vidu. Treba, dakle, biti naisto da ovek
ne doivljava svoju seksualnost samo
putem genitalne funkcije, pego celo-
kupnim svojim ponaanjem, svim svo-
jim akcijama i reakcijama, svim svojim
telesnim i duevnim potencijalom. Po-
Ino uobliavanje vangenitalne sfere do-
vodi na kraju do razlika koje postoje iz-
meu mukog i enskog organizma,
kako u pogledu spoljnih, tako i u pogle-
du unutranjih oblika (kako mikros-
kopskih, tako i elektronskih), pa ak i
hemijskog sastava.
848
Vanghettijeva proteza varikozitet

Vanghettijeva proteza, v. proteza.
vangonadni genitalni hermafroditizam,
hermafroditizam koji obuhvata sve slu-
ajeve gde u jedinke postoji samo jedna
vrsta gonada (muke ili enske), ali
spoljni ili unutranji genitalni organi
pokazuju anomalije koje, manje ili vie,
podseaju na organe suprotnog pola:
genitalni pol ide u raskorak s gonad-
nim.
vanilin-bademska kiselina, bioloki
neaktivni metabolit tokom razgradnje
kateholamina (v. kateholarrtini) koji se
izluuju mokraom a njegovim relativ-
no jednostavnim odreivanjem u 24-a-
sovnoj mokrai moe se dobiti uvid u
koncentraciju kateholamina u serumu.
vanjedarno naslaivanje, v. citoplazmat-
sko nasleivanje.
vankomicin, antibiotik dobijen iz Strep-
tomyces orientalis. Deluje baktericidno,
u prvom redu na gram-pozitivne bakte-
rije.
vanmaterina trudnoa, oploeno jaje se
pod naroitim uslovima moe zadrati
na drugim mestima (a n u materici). To
je vanmaterina trudnoa (u jajniku - jaj-
nika, u trbunoj duplji - abdominalna,
u levku jajovoda - infundibularna, u
ampuli - ampularna, u ulazu u matericu
- intersticijalna, u suenom delu jajovo-
da - istmusna trudnoa).
vaporizacija, (l)pretvaranje neke vrste
ili tene materije u paru a da pri tom ne
nastane nikakva hemijska promena; (2)
terapijska metoda u kojoj se pomou
raznih aparata unose u organizam razni
lekovi u vidu sitnih estica, tzv. aerosol.
Vaquez-Oslerova bolest, v. polycythae-
mia v era.
Vaquezova bolest, polycythaemia rubra
vera. V. polycythaemia.
Varadinske Toplice, banja u junom
podnoju Varadinskih gora, 13 km od
Varadina, na 198 m n.v. Njen klimat de-
luje sedativno. Voda je alkalna, sulfatna
i sumporna (ukupno sadri 0,0035
g/oo), temperature 57,6
0
C. Koristi se za
kupanje, ispiranje, spravljanje lekovitog
blata i za pie. Ima tri kupatila s kadama
i odeljenjima za primenu blata, masau
i fizikalnu terapiju. U ovoj banji se lece:
hronina reumatika oboljenja zglobo-
va i miia, neuralgije, hronina obolje-
nja enskih polnih organa, neke kone
bolesti i profesionalna trovanja tekim
metalima.
varfarin, rodenticid, derivat dikumarola,
otrovan za sve domae glodare. Na
gram mamca dodaje se 0,25 mg za do-
maeg pacova, a za pacova selioca 0,05
mg.
varicella, variela, ovje boginje, akutna,
virusna bolest iz grupe osipnih grozni-
ca. Kapljina infekcija dece. Poetak bo-
lesti je esto neprimetan, sve do izbija-
nja vezikulozne ospe. Ve sutradan vezi-
kule se smeuraju i prelaze u kruste bez
zagnojavanja (za razliku od variole). Ve-
zikule izbijaju u 2-3 naleta, pa se istov-
remeno vidi vie stadijuma ospe (poli-
morfna ospa"). Raspored ospe je centri-
petalan (za razliku od variole). Progno-
za je dobra. Encefalitis je kao komplika-
cija dosta redak.
varices oesophagi, ezofagusni variksi, va-
riksi u jednjaku nastali zbog anastomo-
ze izmeu ogranaka v. azygos i vena
koje pripadaju portnom venskom krvo-
toku u zidu jednjaka, kad postoji hiper-
tenzija u portnom krvotoku.
variciformis, variciforman, koji ima iz-
gled proirenih vena (variksa). V. varix.
varicocele, varikokela, proirenje i izviju-
ganost pramenitog spleta, tj. dela unut-
ranje spermatine vene. Sree se obi-
no na levoj, rede na obe, izuzetno na
desnoj strani. V. varix.
varicologia, v. phlebologia.
varicosus, varikozan, oznaava ono to
pripada variksu, ili to ima izgled varik-
sa, ili to ima mnogo variksa; nodus v.,
oznaava sam vor.
varijacija bakterija, pojava koja se sree
u mikroorganizmima kao i u drugim i-
vini biima. Varijacije mogu pogaati
bilo koje svojstvo mikroorganizama:
morfologiju bakterijske elije, izgled
kolonija, antigensku grau, razliite
metabolike aktivnosti kao i virulenciju
bakterija. V. fenotipske i genotipske vari-
jacije.
varikozan, varicosus.
varikozitet, v. varix.

54 Medicinski leksikon
849
varikozna grizlica vasiona

varikozna grizlica, ulkus koji je nastao
zbog proirenih vena. V. ulceratio.
varikozna vena, vena s mnogobrojnim va-
riksima.
varikozni kompleks simptoma, v. ulcus
cruris.
varikozni sindrom, v. syndroma, ulcus
cruris.
variola vera, velike boginje, akutno, vi-
rusno, karantinsko, endemsko-epide-
mijsko oboljenje. Spada u osipne groz-
nice s vezikulopustuloznom ospom,
koja ostavlja trajne oiljke. Kapljina,
veoma kontagiozna infekcija. Variola
ima ciklusni tok bolesti s bifaznim ti-
pom temperature. Prva faza odgovara
naglom poetku bolesti s temperatu-
rom, groznicom, glavoboljom, adinami-
jom i jakim bolom u krstima. Druga faza
odgovara pustulizaciji ospe. Ospa se
javlja 3. dana bolesti u vidu makule i do
15. dana prolazi kroz sledee stadijume:
makula, papula, vezikula, pustula i
krusta. Raspored ospe je centrifugalan
(za razliku od variele). Bolest traje 4-5
sedmica. esti su laki oblici variole s
retkom i atipinom ospom, ili ak bez
nje. Postoje i teki oblici variole, od ko-
jih se izdvaja povrinski oblik s vezi-
kulama koje se spajaju u zaravnjene pla-
e. Najtea je variolozna purpura, koja
se uvek zavrava*smru. Smrtnost kod
variole zavisi od teine klinike slike.
variolcija, inokulacija virusa variole koji
se nalazi u materijalu dobijenom iz ak-
tivnih konih promena bolesnika s bla-
gim oblikom velikih boginja.
variolizacija, zatita oslabljenim virusom
variole, izvoena premazivanjem ogre-
botine dugo suenim gnojem iz varioli-
ke pustule. Prvi su je primenili stari Ki-
nezi i Indusi.
varix, variks, ogranieno proirenje vene
u vidu paga (kese); v. aneurysmati-
cus, oblik arterijske venske aneurizme
u kojoj krv direktno struji iz arterije u
venu, tez posrednog kanala izmeu
njih. V. aneurysma; jednjaki v., variko-
ziteti grana v. azygos koje se spajaju s
ograncima portne vene na donjem delu
jednjaka.
varus, izvrnut, tj. ugnut lateralno, s uglom
ili svodom koji je otvoren medijalno.
vas, sud, cevasti organ kojim tee krv (ili
limfa). Nazivi u mnoini su: vaa sangui-
nea (krvni sudovi) i vaa lymphatica
(limfni sudovi). Zid s-e suda sastoji od tri
sloja: unutranjeg, endotelnog (tunica
intima), srednjeg, miino-elastinog
(tunica media) i spoljnjeg, vezivnog slo-
ja (tunica adventitia).
vaa capilaria, krvni sudovi najprostije
grae, prenika 5 do 30 mikrona. Njihov
zid sastavljen je iz jednog reda Ijuspas-
tih elija (vasotel). Predstavljaju vezu iz-
meu arterija i vena, gradei vrlo raz-
granatu mreu. Sin. kapilar.
vascularis, vaskularan, oznaava neto
to pripada krvnom ili limfnom sudu,
npr. vaskularni endotel.
vascularisatio, vaskularizacija, proces
stvaranja novih krvnih sudova i njihovo
prodiranje u tkiva, ili prirodno nastaja-
nje ili hirurko podsticanje stvaranja
krvnih sudova.
vasculitis, vaskulitis, zapaljenje krvnih i
limfnih sudova.
vasectomia, vazektomija, resekcija seme-s
voda (ductus deferens). Vri se u hipert-
rofiji prostate kao uzgredna operacija
pored prostatektomije, rede kao samostalna
operacija.
Vaselinum album, beli vazelin, dobija se
beljenjem utog vazelina. Hemijski je
indiferentan. Oficinalan je prema naoj
farmakopeji. U medicini slui kao pod-
loga za lekovke masti i za paste; V. fla-
vum, uti vazelin. Preiena poluvr-
sta meavina ugljovodonika koji se do-
bijaju iz ostataka posle destilacije nafte.
Hemijski je indiferentan. Oficinalan je
prema naoj farmakopeji. U medicini
slui kao podloga za lekovite masti.
vasiona, prostor oko nae planete sa svim
predmetima u tom prostoru: nebeskim
telima, kosmikim gasovima i prai-
nom. U njoj vlada veni mrak, tempera-
tura pada i do -273
0
C i ispunjena je kos-
mikim zraenjima. To je prostor oko
Zemlje, meuplanetarni, meuzvezdani
i meugalaktike. To je svet koji nas op-
koljava, koji je bezgranian i u vremenu
i u prostoru i u kome se stalno odigrava
850
vasitis
vazduh

transformacija materije i energije. Ast-
ronomski vasiona poinje od oko 1.000
km visine gde je koncentracija gasnih
molekula vazduha IO
3
u l ccm, tamo
gde je granica nae atmosfere, a fiziolo-
ki u odnosu na oveka ona poinje ve
od 3.000 m visine. Sinonimi su kosmos i
univerzum.
vasitis, vazitis, zapaljenje semevoda.
vasoconstrictores, vazokonstriktorni iv-
ci, ivci koji utiu na suavanje krvnih
sudova, usled ega moe da se povea
arterijski krvni pritisak.
vasodilatatores, vazodilatatorni ivci, iv-
ci koji utiu na irenje krvnih sudova,
usled ega moe da se snizi arterijski kr-
vni pritisak.
vasomotores, vazomotorni ivci, ivci kr-
vnih sudova koji reguliu njihovu irinu
(vasoconstrictores, vasodilatatores), a
time i strujanje i raspodelu krvi, kao i
krvni pritisak.
vastus, irok, npr. musculus vastus latera-
lis, spoljni iroki mii (buta).
va, v. Pediculus.
vat po metarkelvinu, oznaka W/(mK), iz-
vedena jedinica SI za termiku provod-
nost. W/(mK) je termika provodnost
homogenog tela u kome razlika termo-
dinamike temperature od l kelvina iz-
meu dve paralelne ravne povrine od l
kvadratnog metra na meusobnom ras-
tojanju od l metra stvara termiki fluks
od l vata
l VV/m
2

l W/(mK) = -----------
l K/Im
vata, prema naoj farmakopeji, oficinalni
su: Cellulosum ligni depuratum (celu-
lozna vata); Cellulosum ligni depura-
tum sterile (sterilna celulozna vata);
Lana cellulosi ligni regenerata (vata iz
sjajnih viskoznih cel-vlakana); Lana cel-
lulosi ligni regenerata delustrata (vata
iz matiranih viskoznih cel-vlakana);
Lana cellulosi ligni regenerata sterilis
(sterilna vata iz sjajnih viskoznih cel-
vlakana), Lana cellulosi ligni regenerata
delustrata sterilis (sterilna vata iz
matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana
Gossypii cardata cruda (sirova pamu-
na vata); Lana Gossypii depurata (pro-
iena pamuna vata); Lana Gossypii
depurata sterilis (sterilna proiena
pamuna vata); Lana Gossypii depurata
prooculis (proiena pamuna vata za
oi); Lana Gossypii depurata sterilis pro
oculis (sterilna proiena vata za oi);
Lana Gossypii depurata mixta (vata iz
meavine pamunih i viskoznih cel-vla-
kana); Lana Gossypii depurata mixta
sterilis (sterilna vata iz meavine pa-
munih i viskoznih cel-vlakana). Vaterov
divertikul, v. diverticulum VaterL
Vaterova ampula, ampulla hepatopan-
creatica, proirenje u dvanaestopala-
nom crevu na nishodnom delu, u koji se
ulivaju najee zajedno uovod (duc-
tus choledochus) i pankreasni kanal
(ductus pancreaticus). vazduh, smea
uglavnom gasova: azota, ki~ seonika,
ugljen-dioksida, inertnih (plemenitih)
gasova i vodene pare. Vazduh ima sledei
zapreminski sastav:
Azot ....................................... 77,08%
Kiseonik ................................ 20,75%
Ugljen-dioksid ....................... 0,03%
Plemeniti gasovi .................... 0,94%
Vodena para oko .................. 1,20%
Kiseonik, azot i inertni gasovi.se nalaze
u dosta ujednaenom odnosu, dok koli-
ina vodene pare jako varira (1-3%).
Sem navedenih redovnih sastojaka vaz-
duh sadri i druge supstancije: vodonik--
peroksid, ozon, amonijak, azotovi oksidi,
sumpor-dioksid, vodonik, ugljovodo-nici
i dr. Pored gasova vazduh sadri i
prainu koja je sastavljena od sitnih es-
tica izvesnih neorganskih i organskih
supstancija iz zemljine kore, ai ili or-
ganizama. Naroito se u blizini fabrika
mogu u vazduhu nalaziti razliiti gasovi
koji su u vezi s proizvodnjom fabrika:
sumpor-dioksid, ugljovodonici itd. Vaz-
duh uestvuje pri regulaciji toplote tela
i ima uticaj na varenje i metabolizam;
komplementarni v., dopunski vazduh,
zapremina koja se posle obinog (bez
naprezanja) udisanja moe jo udahnuti
napornim udisanjem. U oveka iznosi
oko 1.500 ml; rezidualni v., koji ostaje u
pluima posle najdubljeg izdisanja;

54* 851
Vazduhop lovno-medicinski institit vena

strujanje vazduha, ciklonsko ili vr-
tlono strujanje, obraduje se nad pro-
storom niskog pritiska. Vetar je u ciklo-
nu jak i uglavnom krui u suprotnom
smeru kazaljke na asovniku na sever-
noj, a u smeru kazaljke na asovniku na
severnoj, a u smeru kazaljke na junoj
polulopti. To mesto najnieg pritiska se
zove barometarski minimum; tempera-
tura v., meri se termometrima (ivinim
i metalnim) smetenim u naroito kon-
struisanim sanducima od drveta sa za-
klonima, uzdignutim 2 m iznad povri-
ne zemlje. Temperatura vazduha utie
na regulaciju toplote tela, jainu rashla-
ivanja organizma i dobro subjektivno
oseanje.
Vazduhoplovno-medicinski institut
JRV, specijalizovana sanitetska ustano-
va koja se bavi odabiranjem kandidata
za letake kole i medicinsko-psiholo-
kom ekspertizom letaa, nauno-istrai-
vakim radom na polju vazduhoplovne
medicine, vri obuku lekara i srednjo-
medicinskog kadra u vazduhoplovnoj
medicini, bavi se uopte svim problemi-
ma vazduhoplovne medicine.
vazduna terapija, v. arotherapia.

-
vazduno kupanje, v. kupanje.
vazodilatatorna sredstva, sredstva koja
ire krvne sudove, oputajui njihove
glatke miie. Ova sredstva mogu delo-
vati periferno (direktno na krvne sudo-
ve) ili centralno (smanjujui tonus vazo-
motornog centra). Periferno deluju nit-
riti, papaverin, acetil-holin, a centralno
narkotici i hipnotici. Purinski derivati
(kofein, teobromin, teofilin) periferno
ire krvne sudove mozga, srca i bubre-
ga, a ostale krvne sudove suavaju cen-
tralnim dejstvom.
vazografija, rendgensko snimanje krvnih
sudova, posle ubrizgavanja vodenog
rastvora organske soli joda. Pre ubriz-
gavanja treba kontrastno sredstvo za-
grejati u vodenom kupatilu na tempera-
turi od 4O
0
C.
Vasopressin, vazopresin, v. ADH, neu-
rohypophysis, adiuretin.
vectorcardiographia, vektorkardiografi-
ja, registracija pravca i jaine elektro-
motornih sila srca za vreme komplet-
nog sranog ciklusa, pomou aparata
vektorkardiografa.
vegetationes, vegetacije, bujanje tkiva.
Misli se obino na adenoidne vegetacije
(v. adenoideae), znatno uveanje treeg
krajnika (tonsilla pharyngea) u nosnom
spratu drela.
vegetativan, (1) koji se odnosi na rastenje
ili na ishranu ili na bespolno razmnoa-
vanje; (2) koji se odnosi na funkcije or-
ganizma koje nisu pod uticajem volje,,
npr. nervni sistem koji slui upravljanju
radom srca, organa s glatkom muskula-
turom i radom lezda, a deli se na sim-
patiki, parasimpatiki i intramuralni
sistem.
vegetativni nervni sistem, v. autonomni
nervni sistem.
vegetativni oblici bakterija, bakterije se
uglavnom nalaze u vegetativnim oblici-
ma, sem izvesnih tapiastih bakterija
koje pod izvesnim uslovima stvaraju
spore. Vegetativni oblici bakterija su
mnogo osetljiviji na poviene tempera-
ture nego na spore. Na primer, Salmo-
nella typhi ugine na 55
0
C za 2 do 3 minu-
ta, Staphylococcus pyogenes na 6O
0
C za
30 minuta itd. V. spore.
vehiculum, vehikul(um), obino indife-
rentan sastojak nekog leka koji slui
samo kao nosilac drugih sastojaka leka
propisanih u receptu. Sin. remedium
constituens.
Veillonella, sve vrste ovoga roda su stro-
go anaerobni gram-negativni koki. Iz-
azivaju gangrenoznognojna zapaljenja u
usnoj upljini, u disajnom i urogenital-
nom traktu, kao i u drugim delovima or-
ganizma.
vektokardiogram, krivulja koja predstav-
lja pravac i veliinu elektrine aktivnos-
ti sranog miia.
vektori, ivi prenosioci zaraze.
velebilje, v. Atropa Belladonna.
velike boginje, v. variola vera.
veliki, v. magnus
f
major.
veliki kaalj, v. pertussis.
velum, veo, pokrov, opna, u vidu svoda
nadnesena nad nekom upljinom.
vena, cevast organ, krvni sud koji dovodi
krv u srce. Sastoji se od tri omotaa raz-
liito sagraenih prema mestu u orga-
852
vena ventilni uinak

nu. Unutranji omota (tunica intima)
sastoji se od endotela koji nalee na os-
novnu opnu. U njoj se nalaze spljotena
elastina vlakna (elastica intime). Izves-
ne vene u ovom sloju sadre i snopove
glatkih miinih elija. Intima mesti-
mino stvara duplikature, parne zalis-
ke, koji spreavaju povratak krvi u sup-
rotnom pravcu. Srednji omota (tunica
media) sastoji se od vezivne osnove u
kojoj se nalaze mrea elastinih vlakana
i snopovi glatkih miinih elija. Miii
su kruni, uzduni i spiralni. Spoljanji
omota (tunica adventitia) sagraen je
od rastresitog vezivnog tkiva, s uzduno
rasporeenim elastinim vlaknima, ko-
jim je sud pripet za okolne organe. Neke
vene sadre i snopove miia u spolja-
njem omotau. Velike vene imaju i svoje
krvne sudove (vaa vasorum) koji ishra-
njuju njihov zid; v. azygos, vena azigos,
neparna vena, nastaje u trbunoj duplji,
prolazi kroz preagu, penje se uz kimeni
stub, savija se u luku i uliva u gornju
uplju venu; v. cephalica, cefalina
vena, spoljanja povrinska vena gor-
njeg uda, polazi od venske mree ake,
penje se gore i uliva se u pazunu venu
(v. axillaris); v. cava superior i v. cava
inferior, gornja i donja uplja vena, dve
najvee vene tela koje dovode celokup-
nu vensku krv u desnu pretkomoru
srca. Vena kava superior se nalazi u
grudnoj duplji, desno od luka aorte i sa-
bira vensku krv iz glave, vrata, grudnog
koa i gornjih udova; vena kava inferior
se nalazi u trbunoj duplji, desno od ki-
menog stuba, prolazi kroz dijafragmu i
uliva se u desnu pretkomoru srca. Sabi-
ra vensku krv iz trbuha i donjih udova;
v. basilica, baziJina povrinska vena
gornjeg uda, nastaje od venske mree
ake, penje se unutranjom stranom
ruke i uliva se gore u nadlaktinu venu
(v. brachialis); v. portae, vena koja iza
pankreasa nastaje spajanjem slezinske
vene, gornje i donje crevne vene i uliva
se u jetru s njene donje strane. Portna
vena dovodi jetri krv iz eluca, creva,
slezine i pankreasa, te predstavlja do-
vodni funkcioni krvni sud jetre; vv. pul-
monales, plune vene, dve desne i dve
leve, naputaju plua kroz njihov koren
i ulivaju se u levu pretkomoru srca do-
nosei mu oksidovanu krv; v. saphena
magna, velika povrinska vena donjeg
uda, nastaje iz venske mree stopala, pe-
nje se unutranjom stranom noge i uliva
se gore u butnu venu (v. femoralis); v.
saphena parva, mala povrinska vena
donjeg uda, nastaje iz venske mree sto-
pala, ide zadnjom stranom potkolenice
i uliva se u zakolensku venu (v. popli-
tea).
venana arterija, v. arteria coronaria.
Venena, v. Remedia claudenda.
venenum, otrov.
venerian, to nastaje ili se prenosi po-
Inim putem, npr. venerika bolest (go-
noreja, sifilis i dr.).
Venerin breuljak, v. mons pubis.
venerolog, lekar specijalista za venerike
bolesti.
venerologija, grana medicine koja se bavi
prouavanjem polnih bolesti.
venerophobia, venerofobija, patoloki
strah od venerikih bolesti.
venila, (fr. veinule), (1) sterilna epruveta
koja automatski aspirie krv iz vene i
tenosti iz telesnih upljina; (2) ampula
sa serumom pod povienim pritiskom i
s montiranom iglom za davanje injekci-
ja bez brizgalice.
venosclerosis, venoskleroza, v. phlebo-
sclerosis.
venska hipertenzija, \. hypertensio.
venski lubanjski sinusi, v. sinus durae
matrix.
venter, trbuh, v. abdomen.
ventilacija, najjednostavniji metod za iz-
menu vazduha iz zatvorenih prostorija.
Ostvaruje se zahvaljujui razliitoj tem-
peraturi i pritisku vazduha u zatvore-
nim prostorijama i zbog razliitog pri-
tiska vazduha na osunanoj i osenenoj
strani zgrade. Vazduh struji iz pravca
nie temperature i vieg pritiska.
ventilni pneumotoraks, v.pneumothorax.
ventilni uinak p., (stom.) faktor stabili-
zacije proteze. Postie se prisnim dodi-
rom rubova proteze s oralnom sluzni-
com za vreme mirovanja i fiziolokih
funkcija. Spreava ulaz vazduha i dru-
gih supstancija ispod baze proteze.
853
ventralis
verruca

ventralis, ventralan, trbuni, npr. facies
ventralis, trbuna strana, tj. prednja
strana koja je okrenuta ka' trbuhu.
ventriculopunctlo, ventrikulopunkcija,
punkcija modanih komora. Vri se u ci-
lju: (1) snienja intrakranijalnog pritis-
ka; (2) ispunjavanja komora vazduhoin
kao kontrastnim sredstvom radi rend-
genske dijagnostike. V. ventrikulografi-
ja; (3) ubrizgavanje medikamenata (npr.
streptomicina u tuberkuloznom meningi-
tisu).
ventriculus, eludac, modana komora,
srana komora. V. gaster, cerebri, mo-
dana komora, upljina u mozgu obloe-
na ependimom i ispunjena likvorom.
Postoje etiri komore: dve bone (ven-
triculus lateralis) u hemisferama veli-
kog mozga, trea (ventriculus tertius,
III) u meumozgu i etvrta komora
(ventriculus quartus, IV) izmeu izdu-
ene modine, mosta i malog mozga.
Obe bone komore imaju vezu s III ko-
morom preko dva Monroova otvora, a
III komora se spaja sa IV komorom pre-
ko Sylvijusovog kanala; v. cordis, sra-
na komora, desna i leva, glavne upljine
srca koje zauzimaju njegov donji deo, a
odvojene su jedna od druge miinom
pregradom (septum interventriculare).
ventrikulografija, rendgensko snimanje
modanih komora, posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (najee vazdu-
ha). Ubrizgavanje se vri punkcijom
bonih komora kroz trepanacione otvo-
re, na krovu lubanje. Ventrikulografija
se koristi u dijagnostike svrhe, pr-
venstveno kad se sumnja na tumore
mozga.
ventrikulska tahikardija, v. tachycardia.
ventrikulske ekstrasistole, v. extrasysto-
Ia.
ventrikulski defekt septuma, v. defectus
septi ventriculorum.
ventrikulsko treperenje, v. fibrillatio ven-
triculorum.
Veratrinum, veratrin, smesa alkaloida iz
semena od sabadile (Sabadilla officina-
rum). Najpre drai, a onda paralie sen-
zitivne nerve. U poprenoprugastoj
muskulaturi, u velikoj meri produava
njeno oputanje posle kontrakcije. Da-
nas se upotrebljava kao lek.
Veratrum, rod familije Liliaceae; V. al-
bum, emerika; V. vlride, amerika e-
merika. Ove vrste sadre veliki broj al-
kaloida koji deluju na kardiovaskularni
aparat, disanje, nervna vlakna i skeletne
miie. Delimino preiene meavine
alkaloida ili pojedini isti alkaloidi, npr.
protoveratrini AiB, pokuani su kao Ie-
kovi zbog svoga hipotenzivnog dejstva.
verbigeratio, verbigeracija, stereotipno
ponavljanje istih besmislenih reci, ree-
nica ili slogova, dugotrajno i istim gla-
som. Jedan od simptoma katatonije. V.
catatonia.
verge coude, (fr.) kolenasti penis, iskriv-
ljeni.muki ud, koji predstavlja prepre-
ku za izvrenje polnog odnosa.
Vermes, jedno od ranijih 9 kola ivotinj-
skog sveta. Vrlo heterogena grupa od
preko 2.000 vrsta koje se mogu svrstati
u vie raznih tipova. Ranije su se delili u
tri klase: Plathelminthes, Nemathel-
minthes i Annelides. Sada su od ranijeg
kola obrazovana dva nova, posebna:
Parnechymia
t
s klasama Plathelminthes,
Nemertines i Nematoda.
vermicida (remedia), anthelmintska
sredstva, sredstva protiv crevnih para-
zita. Sin. vermifuga.
vermiform is, crvolik, npr. appendix ver-
imformis, crvoliki privezak slepog cre-
va, crvuljak.
vermis, crv, crvoliki sredini deo malog
mozga koji spaja njegove polutke.
vernix caseosa, sirasti maz, sirasta masa
koja oblae kou novoroeneta. Pojav-
ljuje se u petom mesecu trudnoe, kada
usled stvaranja potkonog masnog tki-
va koa postaje deblja i poinje da se pe-
ruta. Sastoji se od oljutenog povrnog
epitela i produkata masnih lezda. No-
voroene je vie ili manje obloeno
tom sirastom masom, i to naroito na le-
ima i prevojima udova.
verruca, veruka, bradavica, virusno ko-
no oboljenje izraeno papilomatozom i
hiperkeratozom, javlja se u nekoliko ob-
lika: v. plana, zaravnjena, niska papula,
krunog oblika, boje normalne koe,
javlja se skoro iskljuivo u mladih ljudi,
854
verrucosis
vesica

preteno na licu; v. necrogenica, v. tu-
berculosis verrucosa cutis; v. plantaris,
jedva prominentne bradavice na taba-
nu, uokvirene ili ak prekrivene tiloti-
nom hiperkeratozom; v. senilis (sebo-
rrhoica), bradavice koje se javljaju u se-
nijumu na licu i leima; v. vulgaris, tv-
rda, neravna prominencija na koi (na-
jee) nadlanica, koje se javlja obino
u veem broju, veliine graka.
verrucosis, postojanje veeg broja brada-
vica, npr., epidermodysplasia verruci-
formis.
versicolor, koji menja boju ili koji se sa-
stoji od raznih boja.
versio, verzija, okret, obrt, akuerski pod-
uhvat kojim se menja poloaj ploda iz
poprenog u uzduni, iz karlinog u po-
loaj glavom ili iz poloaja glavom u kar-
lini. Prema tome kako se vri razlikuje
se spoljni, kombinovani i unutranji ok-
ret, u zavisnosti od uslova i indikacija.
Spoljni okret se izvodi obema rukama,
preko trbunog zida porodilje i pomera-
njem ploda plod se dovodi u eljeni po-
loaj. Kombinovani okret na noge
(Braxton-Hicksov okret) izvodi se ob-
ema rukama tako to se dva prsta jedne
ruke uvuku u matericu, dok se drugom
rukom koja je spolja vri obrt kroz tr-
buni zid. Ova metoda se uglavnom pri-
menjje u sluaju krvavljenja nastalih
usled nisko usaene posteljice (placen-
ta praevia marginalis seu centralis).
Razvitkom operativne tehnike i prime-
nom antibiotika metoda obrtanja danas
se retko primenjuje.Unutranji obrt se
vri obema rukama tako to se jednom
rukom ulazi, kod potpuno otvorenog
ua materice, u matericu elom akom
i hvata plod za obe noge. Ruka, koja se
nalazi spolja, ispomae u dovoenju
ploda, pomeranjem, u eljeni karlini
poloaj. Posle hvatanja obe noge i isp-
ravljanja njegovog poloaja vri se ekst-
rakcija ploda.
vertebra, prljen, kratka kost prstenastog
oblika, sastoji se od tela, otvora i nasta-
vaka. Svi prljenovi, njih 33-34 na broju,
nanizani jedan na drugi, grade upalj
kotani stub nazvan kimeni stub ili ki-
ma, u ijoj je upljini smetena kimena
modina. V. columna vertebralis. Prema
poloaju u kimi prljenovi se dele na:
vratne (vertebrae cervicales) 7, grudne
(vertebrae thoracicae) 12, slabinske
(vertebrae lumbales) 5, krsne (verteb-
rae sacrales) 5 i trtine (vertebrae
coccygeae) 4-5. Prvi i drugi vratni pr-
ljenovi se odlikuju posebnom graom i
nazivaju se atlas (glavonoa) i axis
(epistropheus). Sedmi vratni pr$ljen se
naziva vertebra prominens. Krsni pr-
ljenovi su srasli u kost (os sacrum)
trouglastog oblika. Trtini prljenovi su
srasli takoe u kost (os coccygis).
vertebralis, vertebralan, kimeni, npr. a.
vertebralis, kimena arterija.
vertex, teme, vrh.
vertigo, vrtoglavica. Oseaj da se okolina
okree oko bolesnika (objektivni verti-
go) ili da se bolesnik okree, a okolina
miruje (subjektivni vertigo). Uzroci: po-
remeaji srednjeg i unutranjeg uva, sr-
ani, eludani i oni poremeaji, izves-
ni periferni refleksi, modana oboljenja
i nepoznati uzroci (esencijalni vertigo).
vesica, beika (turski), mehur; v. fellea,
uni mehur, una beika ili kesica, na-
lazi se ispod jetre, za iju je donju stra-
nu privrena. Slui kao smestite za
sabiranje ui stvorene u jetri i odvoe-
nje jetrenim unim kanalima. Od u-
nog mehura polazi kanal (ductus cysti-
cus) koji se spaja s jetrenim kanalom (d.
hepaticus communis) i tako nastaje u-
ovod (d. choledochus) koji se uliva u
nishodni deo dvanaestopalanog creva;
v. urinaria, mokrani mehur, mokra-
na beika, kesast organ iza preponske
simfize u maloj karlici, kapaciteta, oko
350 ccm. Sastoji se od sluznice, nabora-
ne ako je mehur prazan ili pripada sta-
rijim osobama, zatim od srednjeg mii-
nog sloja koji svojom kontrakcijom
prazni mehur i najzad, od vezivnog
omotaa koji je delimino pokriven tr-
bunom maramicom. Na dnu mokra-
nog mehura zavravaju se otvorima oba
mokraovoda, a od dna polazi mokra-
na cev.
855
vesicantia vetrovi

vesicantia, (remedia) sredstva koja, stav-
ljena na kou, izazivaju stvaranje ma-
njih ili veih mehuria ispunjenih te-
nou (vezikule).
vesicula, (derm.) mehuri, hemisferno iz-
dignue epiderma ispunjeno na poet-
ku bistrom tenou, veliine iodine
glave. Primarna eflorescencija koja na-
staje usled edema i degeneracije elija
epiderma.
vesiculae seminales, semene kesice, ke-
sasti izvrati semenovoda. Duina im iz-
nosi 4-5 cm. Slue za smetaj semegla-
vaca: semena semestita.
vcstibularis, vestibularni, tremni, koji je
u vezi s tremom unutranjeg uva, npr.
nervus vestibularis, vestibularni ivac;
(stom.) vestibularan, treman, pripada
usnom predvorju (vestibulumu) oris ili
se na njega odnosi.
vestibularni aparat, analizator za odrei-
vanje poloaja tela i pravca kretanja.
Receptorni deo je smeten u unutra-
njem uvu i predstavljen je specifinim
elijama u ampulama polukrunih ka-
nalia (utrikulusu i sakulusu).
vestibulometrija, visea, ispitivanje or-
gana za ravnoteu u labirintu unutra-
njeg uva pomou odmerenog okretanja
oko osovine tela naizmenino na desnu
i na levu stranu. Stolica za okretanje visi
na ici, njezine ekskurzije i brzina se
udeavaju prema potrebi, a izazvani nis-
tagmus se belei na traku pomou elek-
tronistagmografije.
vetaka hibernacija, stanje smanjenog
metabolizma, miine oputenosti (re-
laksacije) i delimine neosetljivosti (po-
lusvesno stanje) koje podsea na anes-
teziju, izazvano farmakodinamski kon-
trolisanom inhibicijom simpatikusnog
nervnog sistema i sniavanjem nivoa
homeostatskih reakcija organizma. U
ovom stanju organizam moe lake da
savlada teke traume.
vetaki bubreg, aparat koji slui da van-
telesno odstranjuje iz krvi, dok ona pro-
tie van tela, elemente, koji se inae iz-
luuju normalno bubrezima.
vetaki pneumotoraks, v. pneumotho-
vetako disanje, izazivanje disanja ve-
takim pokretima grudnog koa kad je
prirodno disanje prestalo. Vetako di-
sanje se ubraja mere prve pomoi i
reanimacije; Hovvardov nain v.d., rit-
miko pritiskivanje grudnog koa paci-
jenta, koji lei na leima; Labordeov
nain v.d., ritmiko izvlaenje jezika u
prividno umrlih u cilju oivljavanja, pri
kome se nadrauju izvesni jeziko--
drelni ivci (n. glossopharyngicus i n.
laryngicus sup.) a time i centar za disa-
nje; Schferov nain v.d.: pacijent koji
lei potrbuke, opkorauje se kleei i
ritmino mu se dlanovima pritiskuje
donji deo grudnog koa; Silvesterov
nain v.d., pacijentu koji lei na leima
ruke, uhvaene ispod lakta, opruaju se
iznad lakta (udisaj), a zatim se podlakti-
ce savijene u laktu pritiskuju na rebra
(izdisaj); direktan tip v. d. danas se vrlo
esto primenjuje. Osoba koja izvodi ve-
tako disanje svakih pet sekundi svojim
ustima vazduh u usta (usta u usta) ili
nos bolesnika (usta na nos), koji su
prekriveni gazom ili maskom za aneste-
ziju. Ako se vazduh uduvava u usta, noz-
drve bolesnika treba zatvoriti pritiskom
prstiju. Ako se vazduh uduvava u nos,
treba dobro zatvoriti usta bolesnika.
Vetaki izdisaj bolesnika postie se
pritiskom na grudni ko ili trbuh boles-
nika.
vetako hranjenje, v. alimentatio.
vetako visinsko sunce, est naziv za
kvarc-lampu. Kvarc-lampa, kao i visin-
sko sunce, obiluje ultraljubiastim zra-
cima, ali ona ipak nije isto to i sunce,
jer sunce u visinskim predelima ima i
drugih osobina, kojih nema kvarc-lam-
pa.
vetak, v. ekspert.
vetiino mleko, v. mlene lezde.
vetrovi, (1) gasovi koji se stvaraju pri va-
renju u crevima (v. flatus); (2) strujanja
vazduha koja nastaju usled poremeaja
ravnotee u vazduhu zbog neravnomer-
nog zagrevanja pojedinih mesta u at-
mosferi. Covek osea samo horizontal-
ne vetrove, a pravac vetra se oznaava
prema strani sveta odakle vetar duva.
Uglavnom se razlikuju suvi kontinental-
856
vezan jezik vidna osetljivost

ni vetrovi i vlani ili morski vetrovi U'
naim krajevima su najpoznatiji: bura,
jugo, koava i vardarac. Bura je suv, hla-
dan i silan vetar koji duva s kopna pre-
ma moru brzinom 30-50 metara u se-
kundi, preteno zimi, na severnoj polo-
vini Jadrana do visine Hvara, malo sla-
bije juno od Hvara. Bura donosi raz-
vedravanje, rashlaivanje i smanjivanje
vlage u vazduhu. Jugo ili iroko (sci-
rocco), topao i preteno suv vetar koji
duva na Jadranu, dolazei iz Afrike pre-
ko Sredozemnog mora i iz Italije. Na
tom se putu ponekad toliko ovlai da iz-
aziva naoblaenje, kiu i snienje vaz-
dunog pritiska. U naim krajevima
duva najee u kasnu jesen, zimi i u
rano prolee. Koava je istoni i jugois-
toni hladan vetar koji duva brzinom od
13 do 30 metara u sekundi u severnois-
tonom delu Jugoslavije, uglavnom du-
navskom kotlinom do Vukovara, naj-
ee zimi i u prolee! donosi vedro i
hladno vreme.
vezan jezik, v. ankyloglossia.
vezana transplantacija, v. transplanted*

' vezikoureterna regurgitacija, v.

reftuksi-
ja.
vezikulsko disanje, v. respiratio.
venjaa, v. conjunctiva; (embr.) dok se
stvaraju kapani nabori kao izdanci
koe, dotle se s unutranje strane pojav-
ljuje slunina postava: venjaa (co-
njunctiva) od koje potie gornji i donji
pag. Od venjakog nabora, od koga se
u izvesnih ptica gradi murnjaa (mem-
brana nictitans), u oveka se gradi polu-
meseasti nabor (plia semilunaris). V.
conjunctiva (tunica).
V-faktor, termolabilan je, razara ga tem-
peratura od 9O
0
C za 30 min. Identifiko-
van od Lwoffa kao kodehidraza (Ko I).
To je normalni sastojak svih ivih elija,
jedan piridin-nukleotid (NAD i NADP),
prenosilac vodonika putem azota. V--
faktor se nalazi u krvi, kvascu, kromi-
ru, takoe i u mnogim biljnim ekstrak-
tima i u velikom broju bakterija.
Vf-bujon (viande et foie), bujon dobijen
digestijom goveeg mesa i jetre, ini os-
novu vrste hranljive podloge (dubokog
agara) koji se s dodatkom 2%-tne gliko-
ze koristi za kultivisanje klostridijuma,
kao i drugih anaerobnih bakterija. Na
njemu se veoma lako raspoznaju lenti-
kularne kolonije, pravilne i nepravilne,
eto zavisi od vrste.
viabilis, vijabilan, sposoban za ivot, spe-
cijalno u smislu ivotne sposobnosti fe-
tusa van materice.
viae naturales, prirodni putevi, npr. per
vias naturales, prirodnim putevima, iz-
reka koja se obino upotrebljava da bi
se oznailo da se neka funkcija organiz-
ma obavlja fiziolokim putem (pranje-
nje fekalija kroz rektum i si).
Vi-antigen, ovojni antigen, nalazi se na
povrini bakterijske elije. On obavija
somatski antigen i moe, potpuno ili de-
limino, da ometa njegovu aglutinaciju
u homolognim O-serumima. Vi-antigen
je dobio svoj naziv po tome to su Felix
i Pitt smatrali da su salmonele s tim an-
tigenom virulentne (engleski; virrulen-
ce antigen). Vi-antigen je naen u Sa-
lmonella typhi, Salmonella paratyphi
A,B, i C. Ovaj se antigen nalazi samo u
sluaju salmonela svee izolovanih iz in-
ficiranog organizma. Vi-antigen je na-
en i u nekih loza Escherichiae coli i
Citrobacter.
vibices, trakasto, prugasto kono krvare-
nje, purpura.
vibrio, bakterije ovog roda su tapii u
vidu zapete, zareza (deo spirale) s jed-
nim polarnim biem, pomou koga se
veoma aktivno kreu. Veina od njih
nije patogena; v. cholerae, ranije na-
zvan v. comma, uzronik je azijske ko-
lere, tekog zaraznog oboljenja. El-Tor
vibrio, morfoloki i seroloki slian je V.
colerae, patogen je, izaziva koleri slina
ali blaa oboljenja.
vibrissae, vibrise, dlake koje se nalaze u
tremu nosa (vestibulum nai). Sprea-
vaju prodiranje estica u respiratorne
organe.
vid, v. VISMS.
vidna osetljivost, mrenjaa je u mukar-
ca osetljivija nego u ene. Raspoznava-
nje boja je bolje izraeno u ena, koje su
sposobnije u odreivanju i nazivanju
boja. Krmezno crvenilo vie nadrauje
857
vidne elije villi

ene nego mukarce, a naroito plavo-
zelena boja. Slepilo za boje je ee u
mukog pola.
vidne elije, v. elija.
vidni epii, v. coni retinae.
vidni put, serija neurona koji povezuju
mrenjae oba oka s centrom za vid u
potiljanom delu modane-kore. V.p. se
sastoji od: optikih ivaca, aksona gan-
glijskih elija unutranjeg sloja mre-
njaa; optikih traktova koji nastaju po-
to se vlakna optikih ivaca, poreklom
od ganglijskih elija unutranjih (naza-
lnih) polovina mrenjaa, ukrste u op-
tikoj hijazmi, spoljanjih kolenastih
tela, gde se vlakna optikih traktova
prekopavaju na neurone ove oblasti, a
njihovi aksoni nastavljaju gradei opti-
ku radijaciju i dospevaju do vidnog dela
kore. Aksoni elija spoljnjeg kolenastog
tela grade i puteve koji dolaze do spo-
ljanjih delova talamusa, gornjih koli-
kula i pretektalnih jedara, a u gornje ko-
likule i pretektalna jedra modanog
stabla stiu i direktno izvesna vlakna
optikih traktova.
vidni tapii, v. bacilli retianae.
vidni ugao, angulus visorius, ugao kojL
sklapaju krajnji zraci posmatranog
predmeta. Ti zraci prolaze kroz vornu
taku oka i stvaraju Hk na mrenjai.
Meri se lunim minutima (1/60 lunog
stepena). Da bi se dve take videle odvo-
jeno, potrebno je da izmeu njih postoji
minimum rastojanja, koji ini ugao od
jedne minute. Sin. angulus visorius.
vidni ivac (tractus opticus), u oveka se
nepotpuno ukrta na svome putu u op-
tikoj raskrsnici (chiasma opticum). Po-
sle tog ukrtanja vlakna dospevaju do
primarnih optikih centara u osnovi
mozga (pulvinar thalami optici, corpora
quadrigemina anteriora i corpora geni-
culata lateralia), u vezi s projekcionim
optim centrima u potiljanom delu
modane kore, kao i sa centrom okulo-
motornog ivca u izduenoj modini. Iz
ovih primarnih centara vlakna se prote-
u, kao neuroni drugog reda, do vidne
oblasti (fissura calcarina, cuneus) i do
gornjeg dela jezine vijuge (gyms lin-
gualis).
vidno polje, deo prostora koji se jasno
vidi jednim okom pri fiksiranom pogle-
du u jednu taku. Metoda kojom se od-
reuje v.p. zove se perimetrija. Postoje
etiri osnovna meridijana za odreiva-
nje v.p. koja se izraava u lunim stepe-
nima, i to gore, ,dole, temporalno (spo-
Ija) i nazalno (unutra). Najvea irina je
normalno temporalno, a najmanja gore.
irina v.p. zavisi od konfiguracije lica,
poloaja onih jabuica, funkcionog sta-
nja mrenjae i optikog puta. Poreme-
aji su: suavanje v.p., skotomi i hemia-
nopsije. S. su takasti ispadi u v.p.; fizio-
loki skotom je lepa mrlja koja se nala-
zi 15 upolje od sredine take i odgova-
ra papili onog ivca. Hemianopsija je
slepilo polovine mrenjaa jednog i
drugog oka usled prekida vidnog trak-
tusa jedne strane ili zbog unitenja hi-
jazme.
vienje, binokularno, rezultat koordini-
sane upotrebe oba oka s ciljem da se
stvori jedinstven vidni utisak. Pri tome,
motorika stoji u slubi senzorike. Rezul-
tat je da se, zahvaljujui fuziji, slike s
identinih, korespondirajuih taaka
obeju mrenjaa, poklapaju, te u kori
velikog mozga daju utisak jedne slike.
Tako se stvara subjektivan utisak da se
predmet vidi kao da se posmatra samo
jednim okom. Pri tome dolazi do izraa-
ja stereopsija, sposobnost za plastian,
dubinski vid, koji je mogu samo pri
gledanju s oba oka.
vijuga, v. ansa, gyrus.
vijugav, v. contortus, convolutus.
vilica, v. mandibula. maxilla.
villi, resice koje se mogu nalaziti u raznim
sistemima organa, a predstavljaju resi-
asta izduenja sastavljena od vezivne
strome koju oblae epitel; v. choriales,
horionske upice ili resice, rojtaste resi-
ce koje polaze s horiona embriona u
placentni prostor, gde su potopljene u
materinoj krvi. Sastoje se od vezivne
strome u kojoj se granaju krvni sudovi
embriona. Na povrini vezivne strome
je sloj niskih prizmatinih elija (Lang-
hansov sloj), preko koga je sloj siniiju-
ma. Kroz te slojeve vri se u placentnom
prostoru razmena materija iz krvi mate-
858
vinblastin
virusni bronhitis

re i krvi embriona koja struji kroz kapi-
lare resica; v. intestinales, crevne resi-
ce, produeci sluznice tankog creva,
kroz koje se vri resorpcija hranljivih
materija iz crevne kae.
vinblastin, alkaloid izolovan iz biljke Vin-
ca rosea. Ima citotoksiko dejstvo.
Vincentova angina, v. angina ulcero-
membranacea.
vinkristin, alkaloid izolovan iz biljke Vin-
ca rosea. Ima citotoksiko dejstvo.
Vinsanova angina, v. stomatitis ulcero-
membranacea.
vinska kiselina, v. Acidum tartaricum,
vinsko sirce, v. acetum.
viomicin, antibiotik dobijen iz Strep-
tomyces puniceus. Deluje na M. tuber-
culosis, ali se, zbog toksinosti, retko
upotrebljava.
virginitas, devianstvo, stanje kada posto-
ji netaknut himen (devinjak). Samo po-
stojanje devinjaka, meutim, nije po-
uzdan znak devianstva, jer himen
moe biti tako rastegljiv da se ne razde-
re pri polnom odnosu.
virgo intacta, netaknuta devojka, ginek.
i forenz. oznaka za enu koja ima intakt-
ni himen. U irem smislu ena koja jo
nije polno optila.
viridans, zelenkast, npr. Streptococcus, v.
streptokok koji stvara zelene pojaseve
oko kolonija na agaru s krvi.
virilis, muki, svojstven mukom polu.
Sin. masculinus.
virilisatio, virilizacija, patoloka pojava
koja se odlikuje nastajanjem ili razvo-
jem mukih sekundarnih seksualnih
odlika, posebno u ena (u vidu uveanja
draice, pojaanja maljvosti, v. hirsutis-
WMS), izgleda kosmatosti glave
svojstvene mukarcima, bubuljiavog
lica i pro-dubljenosti glasa.
virogen, v. provirus.
virulencija, sposobnost mikroorganizma
da nadvlada odbrambenu mo oveka
ili ivotinja ukoliko je za ove patogen.
Virulencija zavisi, s jedne strane, od
osobina mikroorganizma (infektivnost,
toksinost i dr.), a, s druge strane, od ot-
pornosti oveka ili ivotinje prema mik-
roorganizmu. Virulencija se odreuje
utvrivanjem najmanje smrtne doze
mikroorganizma, duinom inkubacije
ili intenzitetom simptoma koji izaziva u
oveka ili ivotinje.
virusi, najmanje bioloke strukture koje u
sebi nose genetske (poruke) informaci-
je potrebne za razmnoavanje. Ranije
definicije virusa bile su u vezi s nau-
nim dostignuima, pa su definisani kao
procedljivi, intracelularni ili submik-
roskopski agensi i ultravirusi. Danas se
nazivaju virusima organizacije ive ma-
terije ije su osnovne jedinke mnogo
manje od bakterijske elije, koje se
mogu razmnoavati jedino u bakterij-
skim elijama (bakterijski virusi ili bak-
teriofagi), ili u biljnim elijama (biljni
virusi ili fitofagi), ili u elijama ivotinja
(animalni virusi ili zoofagi). Virusi sai-
njavaju posebnu klasu infektivnih agen-
sa koji se razlikuju od ostalih mikroor-
ganizama prostijom hemijskom gra-
om, submikroskopskom veliinom,
odsustvom energetskih enzima, prisust-
vom samo jedne nukleinske kiseline
RNK ili DNK i sposobnou da se raz-
mnoavaju od svoje hukleinske kiseli-
ne. Prisustvo samo jedne od nuklein-
skih kiselina iskorieno je za klasifika-
ciju virusa. Virusi se mere milimikrom-
ma. Mali virusi sadre samo'jezgro u
kome se nalazi jedan tip nukleinske ki-
seline i omota od proteina. Vei i kom-
pleksniji virusi sadre i sekundarni
omota u kome se rfalaze lipidi i ugljeni
hidrati. Virusni proteini imaju svojstva
antigena i odgovorni su za veinu imu-
nolokih reakcija. Po savremenoj no-
menklaturi, elementarno telace ili in-
fektivna jedinica zrele vaneline esti-
ce virusa naziva se virion. Graa viriona
se sastoji od dva dela: od nukleinske ki-
seline smetene centralno i od protein-
skog omotaa zvanog kapsid; spori v. iz-
azivaju kliniku sliku bolesti tek posle
vrlo duge inkubacije, od 6 do 12 meseci
i vie. V. kuru, Creutzfeldt-Jakobova bo-
lest.
virusna hemaglutinacija, v. hemaglutina-
ija.
virusni artritis, v. arthritis.
virusni bronhitis, v. bronchitis.
859
virusni enteritis visus

virusni enteritis, v. enteritis.
virusni hepatitis, v. hepatitis.
virusni miokarditis, v. myocarditis.
virusni perikarditis, v. pericarditis.
virusologija, nauka o virusima.
viscera (pi), utroba, zajedniki naziv za
organe za disanje, za varenje, za mok-
rano-polne organe i endokrine lezde.
visceralis, utrobni.
visceralno gutanje, v. deglutitio. Sin. in-
fantilno gutanje. Zaustavljanje
infantil-
. nog gutanja moe biti uzrok nepravil-
nostima zagriaja i govora.
visceroptosis, v. splanchnoptosis.
visea kap, najee se koristi za ispitiva-
nje pokretljivosti bakterija pomou
mikroskopa. Potrebno je posebno pred-
metno staklo, koje je u sredini udubeno.
Visea kap se spravlja na taj nain to se
iana oma sterilise arenjem nad pla-
menom, pa se po ohlaenju njome
uzme teni materijal koji se ispituje. Sa-
draj omice se prenese na sredinu Ijus-
pice, koja se zatim okrene i s tom kapi,
okrenutom nadole, postavi se u udub-
Ijenje predmetnog stakla.
visea aka, aka koja visi i ne moe da Se
x
opruzi. Posledica paralize n. radialisa,
najee usled njegove povrede.
visinska bolest, sin. pilotska, nastaje na
veim nadmorskim visinama zbog sma-
njenog prisustva kiseonika. Znaci su:
ubrzano disanje, ubrzan rad srca, lako
zamaranje, razdraljivost i* nesanica.
Vremenom se uspostavi ravnotea, po-
veanjem broja crvenih krvnih zrnaca.
visinska klima, v. klimat.
visinski klimat, v. klimat.
visinsko vetako sunce, v. veslako vi-
sinsko sunce.
viskozimetar, aparat kojim se meri leplji-
vost, viskoznost (npr. u krvi, serumu i
drugim tenostima).
viskoznost, viskozitet, otpor koji pruaju
tenosti i gasovi pri isticanju kroz uzane
cevi ili kroz male otvore. Otpor potie
od raskidanja meumolekulskih sila pri
proticanju susednih slojeva raznim br-
zinama. Princip merenja se zasniva na
poreenju brzine isticanja odreene za-
premine raznih tenosti kroz neku cev.
visoka pasterizacija, zagrevanje mleka u
tankom mlazu na temperaturi od 75 do
85
0
C u trajanju od 15 do 120 sekundi s
naglim hlaenjem do +4 ili +8
0
C. Postie
se uklanjanje patogenih bakterija i re-
dukcija ostalih. Sauvan je prirodni
kvalitet mleka.
visus, vizus, vid, vienje, veoma komplek-
san fiziko-hemijsko-psihiki proces u
kome pored oka uestvuje i nervni vid-
ni put. Svetlosni zraci koji dospevaju u
oko nadrae prijemne ulne elemente
mrenjae, zatim utisci iz spoljnjeg sve-
ta (optiko nadraenje) preko vidnog
puta dospevaju u prugasto polje (area
striata) modane kore u predelu. mamu-
zastog procepa (fissura calcarina) poti-
Ijanog renja, gde se stvara odreena
slika. Sam mehanizam pretvaranja nad-
raenja u oseaj vida nije dovoljno po-
znat; binokularni v., rezultat usklae-
ne upotrebe oba oka s ciljem da se stvori
jedan vidni utisak. Pri tome motorika
stoji u slubi senzorike i rezultat je da
se, zahvaljujui fuziji slike s identinih,
odgovarajuih taaka obeju mrenjaa
poklapaju i u kori mozga daju utisak
jedne slike. Tako se stvara subjektivan
utisak da se predmet vidi kao da se po-
smatra samo jednim okom. Pri tome do-
lazi do izraza stereopija, sposobnost za
plastian, dubinski vid, koji je mogu
samo pri gledanju s oba oka; centralni
(direktni) v., odvija se u sredinoj jami-
ci, mestu najjasnijeg vida na mrenjai.
U tom predelu se nalaze samo epii.
Svaki epi poseduje sopstveno odvod-
no nervno vlakno. Centralni vid se odre-
uje ispitivanjem otrine vida pomou
optotipa; otrina vida, sposobnost oka
da razlikuje pojedinosti u vidnom polju.
Ta sposobnost zavisi od anatomske gra-
e mrenjae. Da bi se dve take videle
kao odvojene moraju biti na odree-
nom meusobnom minimalnom rasto-
janju. Znai da mrenjaa mora imati
mo razdvajanja. U tom pogledu je uta
mrlja najvie razvijena, dok prema peri-
feriji retine ta mo opada. Otrina vida
se odreuje pomou tablica za ispitiva-
nje otrine vida (v. optotip)} periferni v.
(indirektni vid), udaljavajui se od sre-
860
vitalitet pulpae vitrektomija

dine jamice, otrina vida brzo opada
jer ovde za vie vidnih elemenata postoji
samo jedno zajedniko odvodno nerv-no
vlakno, koje provodi svetlosno nad-
raenje. Na periferiji postoje uglavnom
tapii, koji preuzimaju funkciju u sum-
raku i slue za orijentaciju u prostoru.
Periferni vid moe biti od znaaja kada
centralni vid iz nekog razloga opadne;
plastiko vienje, sin. stereoskopsko vi-
enje, v. binokularni vid
vitalitet pulpae, sposobnost pulpe da rea-
guje na nadraaje. Ispituje se toplom i
hladnom vodom, zagrejanom gutaper-
kom, hlor-etilom i aparatima za ispitiva-
nje vitaliteta.
vitalomer, (stom.) aparat za ispitivanje vi-
taliteta pulpe. V. vitalitet pulpae.
vitamini, opti naziv za razne materije
koje meusobno nemaju nikakve sli-
nosti, a neophodno su potrebne za nor-
malno funkcionisanje organizma. Neke
vitamine unosimo spolja (npr. hranom),
dok drugi mogu da se stvore i u organiz-
mu; vitamin A, v. Axerophtol; vitamin
B-kompleks, iz koga je do danas izdvo-
jen veliki broj raznih faktora. Vitamin B
oznaava vitamin Bi (aneurin, tiamin),
vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), vita-
min Be (piridoksin, adermin), vitamin
Be (adenilna kiselina), vitamin 2, ni-
kotinska kiselina (odnosno njen amid),
folna kiselina/ inozitol, holin, pantoten-
ska kiselina, biotin, para-amino-benzo-
jeva kiselina. Osim nabrojanih, pretpos-
tavlja se postojanje jo nekih faktora u
B-kompleksu, ali ovi nisu jo hemijski
identifikovani; vitamin Bi, v. aneurin;
vitamin B2, v. riboflavin; vitamin Be, v.
Pyridoxin; vitamin B12, faktor iz kom-
pleksa vitamina B, koji igra vanu ulogu
u hematopoezi. On je najvaniji sastojak
ekstrakta iz jetre koji slui za leenje
perniciozne anemije ili drugih makro-
citnih anemija. Sin. Cyanocobalaminum;
vitamin C, v. Acidum ascorbicum; vita-
min D, liposolubilni vitamin koji nasta-
je zraenjem ultravioletnim zracima iz
ergosterola (vitamin D2, Calciferolum)
odnosno 7-dehidroholesterola (vitamin
Da). U prirodi se nalazi samo Da a ima ga
najvie u ribljem ulju, zatim u umance-
tu, maslacu, mleku i svinjskoj jetri. U or-
ganizmu poboljava resorpciju kalciju-
ma i fosfora u crevima i omoguava fik-
siranje kalcijum-fosfata u kostima i u
zubima. Njegov nedostatak prouzroku-
je rahitis (u dece) i.osteomalaciju (u od-
raslih). Upotrebljava se uglavnom za le-
enje i profilaksu rahitisa, odnosno os-
teomalacije i za leenje lupusa vulgari-
sa. Erekomerne velike doze ovog vitami-
na uzimane u toku dueg vremena
mogu da prouzrokuju teko oteenje
organizma (hipervitaminoza D); vita-
min E, smesa tokoferola a, i Y- V. To-
copherol; vitamin H, v. biotin; vitamin
K, naziv antihemoragiki vitamin treba
odbaciti, jer v. K zaustavlja samo krvav-
Ijenja do kojih dolazi usled nedostatka
protrombina u krvi (nastala usled ne-
dostatka vitamina K), a nema uticaja na
krvavljenja nastala iz drugih uzroka; v.
bakterija, neke bakterije produkuju vi-
tamine -kompleksa, a neke i K-vita-
min.
vitaminske internacionalne jedinice, je-
dinice za oznaku koliine pojedinih vi-
tamina u raznim namirnicama i prepa-
ratima, opte primljene i odreene pre-
ma internacionalnim standardima.
vitilligo, vitiligo, steena obezbojenost
(ahromija) koe. Javlja se u vidu manjih
ili veih, potpuno depigmentovnih be-
lih polja, razne veliine i oblika, bilo gde
na koi. U vitiliginoznim predelima ob-
ezbojena (depigmentovana) je i dlaka.
vitium, vicijum, mana, defekt; v. artis,
profesionalna greka, neto to je pro-
tivno uenju medicinske vetine; v. cor-
dis, srana mana, smetnje u otvaranju i
zatvaranju sranih zalistaka; v. aorti-
cum, aortna mana, sastoji se od insufici-
jencije aortnih zalistaka ili suenja aort-
nog ua; v. aorticomitrale
t
kombinova-
na mitrama i aortna mana; v. mitrale,
mitralna srana mana, koja se sastoji od
insuficijencije mitralnih zalistaka i su-
enja levog venskog ua; v. congenitale,
uroena mana, nastala pre roenja.
vitrektomija, delimino uklanjanje ili po-
tpuna zamena obolelog staklena (stak-
lastog tela). Nova grana oftalmohirurgi-
je koja se odskora razvila, zahvaljujui
861
vitreus voda

konstrukciji veoma preciznih aparata i
instrumenata.
vitreus, staklen, staklast, npr. corpus vi-
treum, staklasto telo u onoj jabuici,
staklen.
vitropresija, pritiskom staklene spatule
na kou postie se anemizacija, to omo-
guava pogled na osnovnu boju patolo-
kih konih promena (npr. u lupusu,
purpuri i dr.).
vlaga vodena para koja se nalazi u vazdu-
hu. Koliina vodene pare u vazduhu di-
rektno zavisi od njegove temperature;
apsolutna v., koliina vodene pare koja
se trenutno nalazi u l m
3
vazduha, a
meri se gramovima ili milimetrima ivi-
nog stuba; deficit zasienja, razlika iz-
meu maksimalne i apsolutne vlage; fi-
zioloka v., procentualni odnos izme-
u apsolutne vlanosti vazduha i maksi-
malne vlanosti pri temperaturi od
36,5
0
C (kao prosene temperature na-
eg tela); fizioloki deficit zasienja,
razlika izmeu maksimalne vlanosti
pri temperaturi 36,5 i apsolutne vla-
nosti vazduha. Vlanost se meri higro-
metrima, psihrometrima, polimetrom i
higrografom. Vlanost vazduha direkt-
no utie na isparavanje s povrine tela,
a time i na odavanje toplote. Ovo odava-
nje, pored toga, zavisi jo i od tempera-
ture vazduha i okolnih predmeta. Spre-
eno izluivanje vodene pare od veeg
je higijenskog znaaja nego pojaano,
jer je ono skopano sa zastojem i nago-
milavanjem toplote u organizmu; mak-
simalna v., stanje vazduha kad je zasi-
en vodenom parom. Svakom stepenu
temperature vazduha odgovara izvesno
konstantno zasienje vodenom parom
ili konstantna maksimalna tenzija pare.
Meri se gramovima u jednom m
3
vazdu-
ha ili milimetrima ivinog stuba; rela-
tivna v., procentualni odnos izmeu ap-
solutne i maksimalne vlage/Relativna
vlanost kazuje koliko se procenata vla-
ge nalazi u vazduhu od one koliine vo-
dene pare koju bi vazduh mogao da sa-
dri pa da bude njome maksimalno za-
sien; rosite, temperatura vazduha pri
kojoj bi trenutno prisutna vlaga u vaz-
duhu odgovarala maksimalnoj vlazi.
vlakno, v. fibra, filum.
vlakno, periodontalno, glavni sastavni
deo ozublja. Vlakna su rasporeena u
vidu snopova, a izgled svakog vlakna je
talasast. Jednim krajem su usaena u al-
veolarnu kost, a drugim u cement kore-
na zuba. Prema poloaju se dele na gin-
givalnu grupu, u koju spadaju gingivo-
dentalna, cirkularna i transseptalna
vlakna i na alveolarnu grupu: vlakna al-
veolarnog grebena, horizontalna, kosa,
apikalna i interradikularna. Njihova os-
novna funkcija je da prenose pritisak
vakanja (koji deluje na zub) na alveo-
larnu kost. Nisu elastina L pritisak
amortizuju zahvaljujui svom raspore-
du i talasastom obliku. Sin. osnovna, ve-
zivna, glavna, kolagena periodontalna
vlakna.
vlakno, Sharpeyjevo, deo periodontal-
nog vlakna, koji je ugraen u alveolarnu
kost ili u cement korena zuba. Ova dva
kraja su spojena intermedijalnim sple-
tom s kojim zajedno ine periodontalno
vlakno.
voni eer, v. levuloza, fruktoza.
voda, jedinjenje vodonika i kiseonika,
HaO. Voda je jedno od najvanijih jedi-
njenja. Vodom je pokriveno oko 3/5
zemljine povrine (mora, jezera, reke i
dr.). Voda se u prirodi javlja kao razbla-
eni rastvor raznih supstancija, zatim
kao sneg i led i u obliku vodene pare u
vazduhu. U prirodi hemijski iste vode
nema. Kinica i snenik su najistije
vode u prirodi. Vode koje sadre mine-
rale i druge supstancije, a upotrebljava-
ju se za leenje nazivaju se mineralne
vode. Za iva bia voda je skoro od iste
\aznosti kao i vazduh. Voda koja se
upotrebljava za pie mora se preia-
vati najpre filtrovanjem, a zatim se u
njoj bakterije unitavaju hlorom, hipoh-
loritima ili rede, ozonom. Destilacijom
obine vode dobija se destilovana voda.
Ona kljua na 100'C, a mrzne na O
0
C. Za-
premina leda je vea od zapremine
vode za 9%, pa led stoga ne tone ve pli-
va, to je od ogromne vanosti za ivot
ivotinja koji ive u vodi. Voda je neop-
hodna za odravanje normalnog stanja
organizma. Od svih tenih i vrstih
862
voda
voa

supstancija voda ima najveu specifi-
nu toplotu. Zbog toga se voda zimi teko
hladi, a leti teko zagreva (slui kao re-
gulator temperature na zemljinoj kori).
Voda ima veliki dipol-moment, usled
ega u njoj lako jonizuju elektroliti.
Kratkotrajno oduzimanje vode iz orga-
nizma izaziva teke poremeaje, pa i
smrt. e se moe podnositi oko 10 do
12 dana, a gladovanje uz najmanje vode
i do 60 dana. Organizam oveka sastoji
se najveim- delom od vode (oko 60%),
te je, prema tome, lako shvatiti veliku
vanost vode za odravanje zdravlja.
Ako se koliina vode u telu smanji za
10%, ve dolazi do tekih poremeaja, a
ako se izgubi 20 do 22% vode, nastupa
smrt. Zdravoj odrasloj osobi potrebno
je dnevno oko 2.600 ml vode. Ovu vodu
organizam dobija piem, hranom i oksi-
dativnim procesima u telu. Voda za pie
treba da pokazuje odreene higijenske
osobine. Ona treba daje po mogunosti
sterilna, a moe da sadri i pokoji sapro-
fitni mikroorganizam, od 3 do najvie 50
klica u l ml vode. Ona treba da je takva
da se rado pije, da osveava, da je ima u
dovoljnoj koliini, da je jeftina i da je
nekodljiva; alkalizujue v., v. alkalne
vode; alkalne v., prirodne mineralne
vode koje sadre uglavnom alkalne hid-
rokarbonate (prave alkalne vode, bikar-
bonatne vode) i kalcijum-hidrokarbo-
nate (alkama i zemnoalkalne), u manjim
koliinama i natrijum-hlorida (alkalno--
murijatine), ili natrijum-sulfata ili kal-
cijum-sulfata (alkalno-slane ili kalci-
jum-sulfatne). Ove lekovite mineralne
alkalne vode imaju dejstvo na opti me-
tabolizam, na acido-baznu ravnoteu,
na remineralizaciju organizma, na funk-
ciju jetre i unih puteva, na funkcione
poremeaje eluca i creva i dr. Ukoliko
sadre ugljen-dioksida (alkalno ugljeno-
kisele vode), upotrebljavaju se i za banj-
ska kupanja. Takve su vode Vrnjake i
Bukovike banje, Rogake Slatine,. Ra-
denaca, Kiseljaka kod Sarajeva i dr.; al-
kalne ugljenokisele vode, v. alkalne
vode, ugljenokisela kupanja (pod kupa-
nja); alkalno-murijatine v., v. alkalne
vode; alkalno-slane v,, v. alkalne vode;
alkalno zemno-alkalne v., v. alkalne
vode; arsenske v., prirodne izvorske
vode koje sadre arsena, obino veza-
nog s natrijumom i gvoem. Arsenske
vode su retke u prirodi, a u naoj dravi
imamo poznate arsensko-gvoevito-
sulfatne vode u Srebrnici (Bosna). Ove
vode imaju oporavljajue dejstvo na
opte stanje (anemija, astenija, rekonva-
lescencija i dr.); bikarbonatne v., v. al-
kalne vode; bistrenje v., preiavanje
vode pomou vetakih peanih filtara
(cedila), sporom ili brzom filtracijom
pomou porculanskih filtara i Seitzovih
azbestnih filtara. Bistrenje se ubrzava
dodatkom stipse; diuretine v., izvor-
ske vode koje pojaavaju mokrenje. To
su slabo mineralisane vode koje se pri-
bliavaju destilisanoj vodi ili vode koje
sadre soli kalcijuma, npr. kalcijum-sul-
fata; energetine v., v. slabo mineralisa-
ne vode; gorke v., prirodne vode koje
sadre preteno sulfate; ako preovlau-
je magnezijum-sulfat, onda su to prave
gorke vode, ali ako preovlauje natri-
jum-sulfat, onda su to salinske gorke
vode. Takve su vode u Vujievu (Torda)
i u Lazarevu, u Banatu. One se piju na-
tate u sluaju zatvora (opstipacije), go-
jaznosti i dr.; gvoevita v., prirodna
(izvorska) mineralna voda koja sadri
fero- i feri-jona (najmanje 0,10 g %). Ona
je samo gvoevita voda ako je njena
ukupna mineralizacija manja od l g %,
ali ako je ova koliina drugih minerali-
sanih sastojaka vea od l g %, onda je to
mineralisana gvoevita voda. Ona
moe biti: karbonatna, sulfatna, murija-
tina ili arsenska i dr. Gvoe sadre
vode Vrnjake Banje, Aranelovake
Banje, Koviljae, izvor Guber u Srebrni-
ci, topli izvor na Bledu i dr. Ove se vode
piju i slue za leenje lakih aneminih
stanja, astenije, amenoreje itd.; gvoe-
vito-arsenska v., izvorska voda koja
sem jona gvozda sadri i hidroarsenat--
jon (HAsOA) ili metaarsensku kiselinu
(HAsOa). Takva je voda iz izvora Crni
Guber, kod Srebrnice. Ove vode deluju
oporavljajue na astenine, anemine i
limfaticne bolesnike u rekonvalescenciji
i dr.; indiferentne v., slabo minerali-
863
voda voda

sane vode; jodne v., prirodne vode koje
sadre najmanje l mg jod-jona. Vode
Novosadske i Sisake banje sadre joda;
kisela v., prirodna ugljenokisela voda,
slabo mineralisana, koja sadri slobod-
nog ugljen-dioksida ili u kojima preov-
lauju hidrokarbonat-joni (). V.
kupanja (ugljenokisela); lekovita v.,
voda sa prirodnih izvora ija je lekovita
vrednost utvrena iskustvom i koja se
iskoriava za leenje u banji. Svoja le-
kovita svojstva ona moe imati zbog fi-
zikih osobina (toplota, radioaktivnost i
dr.), ili zbog obilja ili specijalne prirode
njenih hemijskih sastojaka. Njena je le-
kovita vrednost vea ako se upotreblja-
va na izvoru zato to su mnoge od ovih
voda radioaktivne i sadre gasove samo
na izvoru i zato to je na izvoru njihova
jonizacija vea; murijatine v., v. slane
vode; oligometalne v., v. slabo minera-
lisane vode,; radioaktivna v., izvorska
voda koja sadri retko soli radijuma ili,
najee, njegovu emanaciju (radon).
Radioaktivna voda je samo radioaktivna
ili je u isto vreme radioaktivna i mi-
neralisana voda. Polovina radona iz
ovih voda iezne raspadanjem za 4
dana. Zato se ove vode iskoriavaju je-
dino u samoj banji. Takve su vode: Nis-
ke Banje, Sokobanje i Pribojske Banje,
u Topuskom i dr.; salinske v., gorke
vode; Selters-voda, mineralna voda ba-
nje Selters u Nemakoj. Po hemijskom
sastavu ona je hidrokarbonatna (natri-
jum, magnezijum i kaiijum) i natrijum--
hloridna, ukupno je mineralisana
4,4%o . Ona je samo donekle slina na-
oj vodi u Mladenovakoj Banji, pa je
zato mladenovaka mineralna voda po
analogiji nazvana Selters, iako je to nep-
ravilno i netano; slabo mineralisane
v., prirodne vode iji suvi ostatak iznosi
manje od l g na l kg vode. Ako je njiho-
va temperatura ispod 2O
0
C, nazivaju se
akratopege, a ako je vea od 2O
0
C, onda
su one akratoterme. Nazivaju se jo i in-
diferentne, oligometalne ili energetine
(zato to deluju lekovito svojim fiziko--
hemijskim, a ne himijskim osobinama).
Naa zemlja je vrlo bogata ovim voda-
ma; slane v., slanci ili murijatine vode,
prirodne vode koje sadre preteno na-
trijum-hlorida. I morska voda je prete-
no slana mineralna voda. Valja pome-
nuti jako slane vode u Tuzli (267 g %), u
Splitu (37 g /o) i slabo slane vode u Slan-
kamenu (7,6 g %), u Mladenovcu (2,52 g
%). Jako slane vode iskoriavaju se
samo za kupanje i inhalisanje, a slabo
slane i za pie. Sin. murijatine vode;
sumporovite v., prirodne izvorske
vode (tople ili hladne) koje sadre sum-
pora u obliku natrijum-hidrosulfida i u
obliku sumpor-vodonika; one mogu biti
natrijum-sulfidne, tople i slabo minera-
lisane (prave sumporovite vode), ili
hladne i vie mineralisane, tj. da sadre
natrijum-hlorida (sumporovito-murija-
tine vode), ili sumporovite i zemnoal-
kalne i murijatine vode. Postoje takode
i sumporovite sulfatne vode. Poznatije
sumporovite vode u nas su u Mataru-
koj Banji, Banji Koviljai, Ribarskoj Ba-
nji, u Debarskoj Banji, u Varadinskim
Toplicama i dr.; termo-mineralna v.,
topla i mineralna voda; teka v., voda
koja sadri izotop vodonika deuterijum
(H
2
), ija je atomska teina dvaput vea
od one obinog vodonika. Razlikuje se
od obine vode takom mrznjenja
(3,82
0
C) i takom kljuanja (101,42
0
C) i
po tome to je kodljiva za ivot organi-
zama. Upotrebljava se u nuklearnim
reaktorima za usporavanje neutrona.
Teka voda se zove deuterijum-oksid;
tvrdoa vode, osobina koja se osniva
na prisustvu kalcijumovih i magneziju-
movih soli. Tvrdoa vode se oznauje u
stepenima (l nemaki stepen odgovara
10 mg CaO na l litar vode, odnosno ek-
vivalentnoj koliini MgO). Soli kalciju-
ma i magnezijuma nalaze se najee u
vodama kao bikarbonati ili sulfati. Stal-
na ili mineralna tvrdoa potie uglav-
nom od sulfata, a delimino od nitrata i
hlorida Ca i Mg. Ona se pri kuvanju ne
menja dok se kao piosledica isparavanja
ne dostigne granica rastvoljivosti ovih
soli u vodi. Prolazna (privremena) ili
karbonatna tvrdoa potie od bikarbo-
nata kalcijuma i magnezijuma. Ona je
nepostojana i smanjuje se ve pri staja-
nju, naroito pri kuvanju vode, stvara-
864
vodeni rak vojna psihologija

njem samo delimino rastvorljivog kal-
cijum odnosno magnezijum-karbonata.
Prolazna i stalna tvrdoa se oznauju
kao celokupna tvrdoa. Tvrdoa vode
ima vei ekonomski nego higijenski
znaaj, jer organizam oveka dobro
podnosi i tvrde i meke vode; zemnoal-
kalne v., v. alkalne vode.
vodeni rak, v. stomatitis gangrenosa.
vodenjak, deo amnionske kese, koji pre-
thodi glavi deteta. On prska pred sam
poroaj.
vodonik, v. hydrogenium.
vodonik-sulfid, sumpor-vodonik, vrlo ot-
rovan gas (moe da ubije oveka skoro
isto tako brzo kao i cijan-vodonik). Na-
staje pri truljenju belanevina.
vodoravan, v. horizontatis.
Voegtlinova jedinica, jedinica za oznaa-
vanje vrednosti preparata dobijenih iz
zadnjeg renja hipofize (jednaka je in-
ternacionalnoj jedinici).
Vogt-Koyanagijev sindrom, v. syndroma.
vojna apoteka, sanitetska ustanova za na-
bavku, izradu i ispitivanje lekova i dru-
gog sanitetskog materijala kojima snab-
deva jedinice i vojnosanitetske ustano-
ve (bolnice, ambulante i si.), kao i pri-
padnike oruanih snaga. Vojne apoteke
su u sastavu odreenih sanitetskih usta-
nova i jedinica ili su samostalne (u gar-
nizonu, podruju i si.). Postoje apoteke
jedinica operativne armije (divizije,
brigade): brodska a., za prvu pomo i
leenje lanova posade (nalazi se u ve-
em plovnom objektu koji ima bolnicu
ili ambulantu); bolnika a. (u njima je
farmaceutski rad zastupljen u veem
obimu - izrauju se galenski preparati,
sterilni rastvori i dr.); garnizonska a.,
snabdeva lekovima i sanitetskim mate-
rijalom ambulantu i jedinice garnizona,
a u miru i pripadnike oruanih snaga i
njihove porodice; priruna a. (v. tamo);
teritorijalna a. (vojnog okruga, pod-
ruja i dr.), snabdeva ustanove i jedini-
ce koje su joj date na snabdevanje, a po
potrebi obavlja funkciju garnizonske
apoteke.
vojna epidemiologija, grana vojne medi-
cine koja prouava izvore i kretanja za-
raznih bolesti u vojnom kolektivu i na
teritoriji na kojoj se nalaze vojne jedini-
ce (danas se posebno vodi rauna o mo-
gunosti masovnih zaraza u ratu usled
eventualne upotrebe biolokih borbe-
nih sredstava, v. tamo), prouava nai-
ne borbe protiv zaraznih bolesti i orga-
nizuje protivepidemijske mere (v.
tamo).
vojna farmacija, v. farmaceutska sluba u
oruanim snagama.
vojna higijena, grana higijene (v. tamo)
koja prouava specifine uslove ivota i
rada u vojnikoj sredini (obuka, ishra-
na, snabdevanje vodom, stanovanje,
kretanje itd.) i pronalazi najpogodnije
naine i postupke radi zatite i unapre-
enja zdravlja i ouvanja borbene spo-
sobnosti pripadnika oruanih snaga (v.
higijensko-profilaktike mere); zbog po-
sebnih uslova u pojedinim vojnim sre-
dinama izdvojile su se posebne grane
vojne higijene, npr. avijacijska higijena,
brodska higijena (v. tamo) itd.
vojna medicina, grana opte medicine
koja prouava specifine uslove vojne
sredine u miru i ratu i njihov uticaj na
fiziko i psihiko zdravlje vojnih lica,
pronalazi naine spreavanja oboljenja
i organizuje leenje povreenih i obole-
lih itd. s ciljem da se sauva borbena
sposobnost ljudstva jedinica (kao i sta-
novnitva) u ratu; ona usvaja sva nova
dostignua optemedicinskih disciplina
(iz kojih je i proizala) i primenjuje ih u
vojnim uslovima, ali i samostalno pro-
uava specifine probleme vezane za
zdravstveno stanje armije u miru i ratu
(v. medicina).
vojna psihijatrija, grana psihijatrije koja
se bavi psihikim poremeajima i de-
fektima, tj. njihovom dijagnozom, tera-
pijom (psihoterapija bilo koje vrste mal-
adaptacije) i preventivom (aktivnost u
suprotstavljanju pojavama straha i pa-
nike i u podizanju borbenog morala)
kao i svim problemima ovekova prila-
goavanja u oruanim snagama u miru
i u ratu. V. maladaptacija.
vojna psihologija, psihologija primenje-
na u tretiranju specifinih duevnih
problema u uslovima vojne sredine u
miru i u ratu. V. psychologia.

55 Medicinski leksikon 865
vojne bolnice vomitus

vojne bolnice, ustanove za leenje i negu
vojnih lica i njihovih porodica (primaju
se i lica iz graanstva); dele se na mirno-
dopske (koje su uglavnom stalne) i rat-
ne (v. tamo) koje mogu biti nepokretne
(u pozadini) ili pokretne koje slede po-
krete borbenih jedinica radi prihvata-
nja povreenih i obolelih iz istih. V. po-
ljske bolnice.
vojni sanitet, sin. sanitetska sluba.
Vo jnomedicinska akademija, najvia
medicinska ustanova u oruanim snaga-
ma koja pored terapeutske i preventiv-
nomedicinske delatnosti ima razvijenu i
nauno-istraivaku i nastavnu delat-
nost; ona prouava i nauno obrauje
probleme iz oblasti opte i vojne medi-
cine stomatologije i farmacije, koluje i
usavrava aktivni i rezervni sanitetski
kadar za obavljanje medicinske delat-
nosti u miru i ratu. Rezultat visoke na-
une, strune i nastavne delatnosti je
uvoenje nastavnikih naunih i stru-
nih zvanja. Vojnomedicinskoj akademiji
je priznat rang fakulteta.
vojnomedicinska geografija, disciplina
koja prouava uticaj zemljita (reljef,
poumljenost, naseljenost, vode i dr.),
klime, rasprostranjenosti oboljenja,
mree zdravstvenih, sanitetskih i dru-
gih ustanova na datoj teritoriji itd. na
nain delatnosti sanitetske slube u
miru i u ratu.
vojnomedicinski instituti, sanitetske us-
tanove specijalizovane za nauno istra-
ivanje i traenje reenja vojnomedicin-
ske problematike iz podruja datog
vida vojske. V. institut, vazduhoplovno-
medicinski, vojnopomorske medicine, za
tehniko-medicinsku zatitu i za vojno-
medicinsku dokumentaciju.
vojnosanitetska baza, naziv za skrivene
zemunice u NOR-U u koje su se
sklanjali nepokretni povreeni i oboleli
za vre-me najezde neprijatelja.
Postojale su u raznim krajevima nae
zemlje, a imale su l druge nazive, npr.
bunkeri.
vojnosanitetski pregled, struni organ
sanitetske slube oruanih snaga ija je
namena: doprinos jedinstvenom gledi-
tu sanitetskih kadrova o vojnomedicin-
skim problemima i o nainima njihova
reavanja u ratu i miru kao i upoznava-
nje s najnovijim dostignuima opte i
vojne medicine, stomatologije i farmaci-
je.
Vojnosanitetski zavod, ustanova ija je
namena proizvodnja sanitetskih materi-
jalnih sredstava, studija i razvoj sanitet-
ske opreme, obuka i struno usavrava-
nje farmaceutskih kadrova itd. Integri-
sao se sa Bosnalijekom radi stvaranja
bazne farmaceutsko-hemijske industi-
je. V. sanitetska materijalna sredstva i sa-
nitetska oprema.
vola mami, v. palma manus.
volfram, w, hemijski element, veoma v-
rst, siv, teki metal. Upotrebljava se spe-
cijalno za pravljenje vlakana za elektri-
ne sijalice. Jedinjenja ugljenika s volfra-
mom su zamena za dijamante u svrdli-
ma alata za bruenje.
volframati, soli volframske kiseline
H2WO4.
Volkmannova udlaga, v. udlaga.
volumen, zapremina; minutni v., zapre-
mina krvi koju srce u jednoj minuti iz-
baci u aortu; v. pulmomim actum, po-
veanje plune zapremine usled pojaa-
nog dubokog disanja i time prouzroko-
vanog prekomernog rastezanja plunog
tkiva. Javlja se pri astmi, hroninom
bronhitisu, i u ljudi izvesnih profesija;
udarni v., zapremina krvi koju srce jed-
nom sistolom ubaci u aortu; Sin. sistolni
v.
volume tri ja, volumetrijska analiza, v. ana-
liza.
volutinska zrnca, v. Babes-Ernstova
zrnca.
voljna !mobilizacija vilice, zatitna
pojava radi smanjenja bolova: bolesnici
izbegavaju pokrete vilice, jer se pri nji-
ma pojaavaju bolovi; ukoenost masti-
katornih miia i umanjena pokretlji-
vost vilica javlja se sama od sebe.
vomer, ralo, ralasta kost, uestvuje u iz-
gradnji nosne pregrade.
vomitus, povraanje; v. cruentus, povra-
anje krvi; v. fecalis, p. fecesnih mate-
rija u ileusu. Sin. v. stercoralis; v. matu-
tinus, jutarnje povraanje u hroninom
gastritisu, najee izazvano hroninim
alkoholizmom.
866
vosak Vrnjaka Bait)*

vosak, artikulacioni, tanke ploe ili trake
naroitog voska koje se umeu izmeu
zuba u razliitim poloajima ili kretnja-
ma vilica. Slue za otkrivanje onih mes-
ta koja dolaze u meusobni kontakt (pr-
venstveno rani kontakt), Y. papir, arti-
kulacionL
Vossiusov prsten, mrki prsten na pred-
njoj kapsuli soiva nastao otiskom pig
:
menta duice u toku tupe povrede one
jabuice,
Vranjska Banja, banja blizu Vrnja, na
desnoj obali June Morave, na 350 m
n.v. Njen klimat deluje sedativno \ toni-
ki. Postoji est toplih izvora (29, 63V 72,
82 i 92
0
C), od kojih je jedan najtopliji iz-
vor u Evropi. Kemijski, voa s ovih izvo-
ra Je slabo natrijum-hidrokarbonatna i
sulfatna, slabo je i sumporna (jedan iz-
vor je i gvoevit). Voda slui za kupa-
nje (rashlaena), za ispiranje i pie. Po-
stoji kupatilo s kadama i basenima. U
ovoj banji se lece: hronina reumatika
oboljenja zglobova i miia, neuralgije,
oboljenja enskih polnih organa, uriki
artritis, gojaznost, neke hronine kone
bolesti i anemija.
vrat, v. collum, cervix.
vrat materice, v. cervix uteri.
vratna lepeza, (lat. pterygium cplli, nem.
flgelhnliche Ausbreitung am Halse,
fr. cou palme, eng. webbed neck) ob-
ostrano krilasto proirenje osnove vra-
ta u vidu konog zastora od mastoidnog
nastavka slepoone kosti do kljunjae.
V. Turnerov sindrom i pterygium colli.
vratni, v. cervicalis.
vratni prljen, v. vertebra.
vratno rebro, prednja kvrga poprenog
nastavka VII vratnog prljena, koja je u
veoma retkim sluajevima jako izdue-
na te gradi prekobrojno rebro. Vratno
rebro prilikom pokreta glave stvara bo-
love jer zadire u rameni nervni splet,
koji prolazi ispod njega.
vreme Jedne generacije, v. generacijsko
vreme.
vrenje tenosti u organizmu, fenomen
do koga dolazi kada se organizam izloi
atmosferskom pritisku od 47 mm Hg i
manjem. U organizmu oveka pritisak
vodene pare iznosi 47 mm Hg pri teles-
noj temperaturi od 37
0
C
1
a ako je atmos-
ferski pritisak okoline 47 Hg i ma-
nje, dolazi do vrenja fcryi i drugih tc-
nosti u organizmu. Ovakvo vrenje nazi-
va se hladno i posledica je sniavanja
atmosferskog pritiska okoune. Ovaj fe-
nomen kpsmonauta moe cjoiveti us-
led nagle rashermetizacije ks&inc bro-
da ili nefunkcionisanja ureaja za odr-
avanje pritiska u vasionskom odelu.
Mehurici se prvo stvaraju u pleuralnoj
upljini i u velikim Venaina, a ^ttini u ar-
terijama i sranim upljinama. Obilno
isparavanje sluznice disajnih, puteva
dovpdi do edema plua i kryavljenja.
Smrt nastupa posle nekoliko sekunada.
vreteno, leiotropni tip, deksiotropni tip,
v. leiotropni tip vretena.
vrh, v. apex.
vrh noa, inera za odmerivsinje nepo-
deljehih prakova za unutrjEinju upot-
rebu. VrIq netaan nain odmeravanja
lekova.
vrhnje, sin. mileram; mleni proizvod do-
bijen putem pbiranja nekuvanpg mleka,
koje se moe vriti runp ili mainski
motornom centrifugom. Sadri pd 15 do
40 % masti, belanevine 1,3 do 3,2 ^,e-
era 1,5 do 3,9 %, minerala od 0,1 dp 6.
Upotrebljava se u kulinarstvu.
Vrnjaka Banja, banja u podnoju G o a,
na 275 m n.v. Njen klimat deluje sedativ-
no i toniki. Postoje tri izvora (35,3;
16,74

). Sve tri vode su alkalne (hid-

rokarbpnati natrijuma i kalcijuma od-
npsnp magnezijuma) i ugljenokisele;
one su i gvoevite. Njihova ukupna mi-
neralizacija iznosi 2,98; 2,56 i 3,73 g/oo.
Topla voda slui za pie, kupanje i za is-
piranje, hladna samo za pie,. Moderno
kupatilo ima basene i kade iskljuivo za
kupanje u prirodnoj ugljenokiseloj vodi
i posebna odeljenja za ispiranje, masau
i odmaranje bolesnika. U ovoj se banji
lece: oboljenja eluca, creva, jetre i u-
nih puteva; eerne bolesti, uriki artri-
tis, kamen u bubrezima; funkcioni pore-
meaji srca i arterijska hipertenzija (ku-
panja); kone alergijske reakcije i malo-
krvnost. Vrnjaka Banja je najizgrae-
nija banja u Srbiji i najposeenija banja
u Jugoslaviji.

55* 867
vrpca vulva

vrpca, v. chorda, funiculus, lemniscus.
vrpca, lena, v. svitnjak.
vrsta, deo populacije ije se jedinke mogu
meusobno ukrtati, ali u prirodi ne
mogu izmenjivati gene s pripadnicima
drugih vrsta. V. genus.
vrue take, (engl. hot spots) mesta u
genima u kojima se vrlo uestalo doga-
aju mutacije.
Vruica, banja koja se nalazi na 3 km od
Teslica, u podnoju planine Borje, u u-
movitoj dolini reke Uzore, na 230 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno i toniki.
Banja ima izvor zemnoalkalne vode,
ukupno mineralisane 3,5263 g/oo, tem-
perature 29,6
0
C. Drugi je izvor hladan
(14
0
C), daje zemnoalkalne, slabo murija-
tike i sulfatne vode. Voda se koristi za
kupanje i za pie. Postoji kupatilo za pri-
rodna ugljenokisela kupanja (u kadama
i u basenima). U ovoj banji se lece: vege-
tativna distonija, nervni i klimakteriki
poremeaji, arterijska hipertenzija, ti-
reotoksikoze, hipoacidni gastritis, ob-
oljenja jetre, uriki artritis, premore-
nost i iscrpenost posle bolesti.
vuje ralje, rascep nepaca, v. palatoschi-
sis.
vulnerabilnost, naklonjenost povredi ili
zarazi.
vulnus, rana, traumatski prekid kontinui-
teta tkiva koji zahvata kou ili sluznicu
i prodire u raznom stepenu i u dublje
slojeve tkiva; v. asepticum, rana koja*
nije inficirana mikroorganizmima; v.
contusum, nagnjeina, rana s nagn'ee-
nim i krvlju podlivenim ivicama; v. inci-
sum, sekotina, rana izazvana otrim
oruem. Ona je pravilnih ivica i obino
manje inficirana; v. lacerum, razderoti-
na, rana nepravilnih i iskidanih ivica i
dna; v. lacerocontusum, rana s osobi-
nama nagnjeine i razderotine (v. lace-
rum); v. morsum, ujedina> rana s dubo-
kim prodiranjem zuba neke ivotinje u
tkiva; obino jako inficirana rana; v.
nonpenetrans, nepenetrantna rana,
vulnus u kome nema prekida kontinui-
teta koe, dok su dublja tkiva ozleena;
otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s
atmosferom; v. penetrans, prodorna
rana, rana koja j izazvana tankim otrim
predmetom, npr. iverom gvozda, klinom
itd., te se prostire od koe pa do u dublja
tkiva; v. perforans, probojna rana, koji
prodire u neki organ ili teles-nu upljinu;
primarna obrada v., iseca-nje ivica
zagaene rane najkasnije 6-8 asova od
njenog nastajanja u cilju da se otkloni
infekcija i zapaljenje; v. pune* turn,
ubodina, rana manje-vie takas-tog
oblika koja prodire duboko u tkiva: v.
scissum, sin. vulnus incisum; v. sub-
cutaneum, rana koja zahvata samo
kou i potkono tkivo. vulva, partes
genitales femininae exter-nae, stidnica,
spoljanji spolni organi ene u koje
spadaju: velike i male usne (labia majora
et minora), trem usmine (vestibulum
vaginae), draica (clitoris), tremna
glavica (bulbus vestibuli) i tremne
lezde (gll. vestibulares).
868
W
W, hemijski znak za wolfram; simbol za
vat (watt).
W.H.O., skra. za World Health Organisa-
tion, Svetska zdravstvena organizacija.
V. SZO.
W.M.A., skra. za World Medical Associa-
tion, Svetski lekarski savez.
WaR, v. Wassermannova reakcija.
Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija.
Wagnerova operacija, v. operacija.
Wagner-Meissnerova telaca, v. ulna te-
laca.
Waldenstrmova bolest, v. macroglobuli-
naemia.
Waldeyerov limfatiki prsten, venac
limfatikog tkiva smeten oko drela.
Njega obrazuju nepani, drelni i jeziki
krajnici. Sin. Waldeyjerov drelni venac
krajnika.
Wassermannova reakcija, v. test, reakcija
vezivanja komplementa.
Wassmundova fibromatoza desni, v.
gingivitis neoplastica.
Waterhouse-Friederichsenov sindrom,
v. syndroma.
Watt (W), vat, jedinica za merenje elektri-
ne snage. Odgovara iznosu energije koja
proizvodi rad od l dula u sekundu.
Nepromenljiva struja od l ampera i s
naponom od l volta ima snagu od l vata
- W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu
konjske snage.
webed neck, (engl.) v. pterygium colli.
Weber-Christianova bolest, v. panniculi-
tis.
Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome
broj impulsa koji nastaje u senzitivnom
nervu nije srazmeran intenzitetu pod-
sticaja koji ih je izazvao, ve logaritmu
njegovog intenziteta.
Wagenerova granulomatoza, progresiv-
na bolest koja se odlikuje granuloma-
toznim promenama u organima za disa-
nje, ognjinim nekroznim arteriolitisom
i, najzad, zapaljenjem u mnogim organi-
ma.
Weil-Felixova reakcija, v. reakcija agluti-
nacije.
Weilova zona, gotovo bezelijska zona u
zubnoj pulpi neposredno ispod odon-
toblastnog sloja. Sadri bogatu mreu
tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni
Weilov sloj.
Welchia perfringens, v. Clostridium per-
fringens.
Weltmannova reakcija, v. reakcija.
Wenckebachova bolest, v. cardioptosis.
Wenckebachova periodika, poremeaj
sranog ritma prouzrokovan povreme-
nim prekidom prenoenja podsticaja s
pretkomora na komore dok se u elek-
trokardiogramu ispoljava postepenim
produenjem odstojanja PQ i, najzad, iz-
ostajanjem komorskog kompleksa. V.
block.
Werlhofova bolest, v. bolest
Wernickeova afazija, v. aphasis.
Wertheimova operacija, v. operacija.
Westergrinova metoda sedimentacije,
v. sedimentacija eritrocita.
Westphal-Strmpellova pseudosklero-
za, v. pseudosclerosis.
Whartonov kanal, v. canalis.
Whartonove piktije, sluzavo tkivo u
kome su u pupanoj vrpci potopljene
869
Whippleova bolest Wrisbergove hrskavice

dve pupane arterije i pupana vena,
kao i ostatak alantoidnog kanala.
Whippleova bolest, v. bolest.
Whippleova operacija, v. operacija.
white spot disease, (engl.) nekoliko mi-
limetara velike, porculanske bele pege,
lokalizovane mahom na leima. Sin. sc-
lerodermia circumscripta (lichen sclero-
sus).
Whiteheadova operacija, v. operacija.
VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinaci-
je. Wilmsov tumor, v.
tumor.
Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska de-
generacija. VVirsungov kanal,
v. canalis.
Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndro-
Witzelovtt operacija, v. operacija.
YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.
syndroma.
WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg,
postaje od srednje mezodermne ploe.
Prvi zaetak se javlja u embrionu od 2,5
mm duine. Krajem 4. meseca zavrava
se atrofija ove tvorevine, poto je od nje
postao dobar deo mokranih i polnih
organa.
Wlflerova operacija, v. operacija.
Wolfov kvrica, u izgradnji vagine uz-
ima udela i Wolfov kanal pa se njegov
repni kraj proiruje i pripija uz taj kanal
kao Wolfova kvrica.
wolfram, element, metal, hemijski znak
W. Natrijum-volframat je so volframove
kiseline. Upotrebljava se za taloenje
belanevina krvi.
Wolfringova lezda, pomona suzna lez-
da koja se razvija oko 5. meseca.
Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinaci-
je.
Wrisbergove hrskavice, raaju se u arie-
piglotisnim naborima mnogo docnije
nego Santorinijeve hrskavice.
Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada
u inertne gasove.
Xe
133
, radioaktivni izotop ksenona, prime-
njuje se za scintigrafiju plua.
xanthelasma, ksantelazma, benigna neo-
formacija (tumor) koe svetloukaste
boje. Javlja se naroito na onim kapci-
ma. U elijama ksantelazme vide se Ii-
poidne mase. Ksantelazma je esta u
starijih osoba, naroito ena, u obolje-
njima jetre, u eernoj bolesti i dr.; x.
planum, pljosnatog oblika; x. tubero-
sum, ksantelazma vorastog izgleda,
lako uzdignute ukaste ovalne mrlje.
Obino se javljaju u starijih osoba si-
metrino na koi kapaka. Pored dijabe-
tesa sree se ee i u poremeajima
metabolizma masti i u ena u menopau-
zi. Iz kozmetskih razloga se vri ekscizi-
ja ksantelazme hirurkim putem. Dobre
rezultate u manjim promenama daju
foto-i kriokoagulacija ksantelazme.
xanthin, v. ksantin.
xanthinuria, ksantinurija, nasledni pore-
meaj metabolizma purina zbog deficita
enzima oksidaze ksantina, koji vodi po-
veanom izluivanju ksantina mokra-
om i moe izazvati stvaranje ksantin-
skih kamenaca u mokranim putevima.
xanthodermia, ksantodermija, ukasto
obojenje koe koje se javlja u ksantoma-
tozi ili u dijabetesu.
xanthomatosis, ksantomatoza, nagomila-
vanje vika lipida u telu u kahektinih
osoba i dijabetiara, zbog poremeaja
njihovog metabolizma, sa stvaranjem
penastih elija u konim promenama;
bilijarna hiperholesterolemijska k.,
vrlo rasprostranjena ksantomatoza u
dugotrajnoj opstruktivnoj utici; x.
chronica idiopathica, Hand-Schuller--
Christianova bolest; x. generalisata,
ossium, lipidna granulomatoza kostiju.
xanthopia, v. xanthopsia.
xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini
koji u svom molekulu sadre aromati-
ne aminokiseline. V. ksantoproteinska
reakcija (pod reakcija).
xanthopsia, ksantopsija, poremeaj vida
u kome svi neobojeni predmeti izgleda-
ju uto obojeni. Najee se javlja pri
trovanju santoninom, a ponekad i u u-
tici. Sin. xanthopia.
xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih
gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su
energina oksidaciona sredstva koji ok-
sidiu ak i platinu. Primenjuje se za
scintigrafiju plua.
xeroderma pigmentosum, vrlo retko i
teko oboljenje koe u kome, usled uro-
ene preosetljivosti na svetlost, dolazi
na otkrivenim delovima koe do maku-
lozne hiper- odnosno depigmentacije,
atrofije, teleangiektazije, oiljaka (dak-
le, prerano senilne koe, sklone malig-
noj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i
keratoakantomi). Ovo nasledno obolje-
nje dovodi do smrti najdalje do puber-
teta.
xeroderm(i)a, kserodermija, najblai ob-
lik ihtioze, koji se ispoljava suvoom
koe i jedva vidljivom deskvamacijom.
Sin. ichthyosis simplex.
871
xerographia xylolum

xerographia, kserografija, suvi fotograf-
ski postupak za dobijanje slike. Metalna
ploa, prekrivena elektrinim polupro-
vodnikom biva nabijena elektrostati-
kim nabojem; svoja izolaciona svojstva
gubi, srazmerno izloenom osvetljenju,
pri emu nastaje elektrostatika sli-
ka. Slika se zaprai obojenim prahom
vetake smole i pomou zagrevanja se
prenosi na definitivnu podlogu (hartiju,
metalnu plou, keramiku itd.).
xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x.
conjunctivae.
xeroradiographia, kseroradiografija,
suvi postupak za dobijanje rendgenske
slike. Metalna ploa, s jedne strane ob-
loena poluprovodnikom, biva nabijena
elektrostatikim nabojem. Zatim se
upotrebljava umesto rendgen-filma;
njeno osvetljenje vre rendgenski zraci.
Ostalo v. xerographia.
xerosis, (derm.) suvoa koe i sluznica; x.
conjunctivae, pojava malih ili veih be-
liastih plaa oroalog epitela na venja-
ama, suve i bez sjaja. Pri teim oblici-
ma je zahvaena i ronjaa (v. keratoma-
lacia). Javlja se i hemralopija usled o-
teenja ulnog epitela mrenjae. Uzro-x
ci: lokalni, u sluaju tekih oiljaka ve-
njae (trahom, pemfigus, opekotine, he-
mijske povrede ili opti, teki poreme-
aji ishrane u male dece, nedostatak vi-
tamina A, insuficijencija jetre). Sin.
xerophthalmia.
xerostomia, kserostomija, privremena ili
trajna suvoa usta nastala kao posledica
prestanka luenja pljuvanih lezda iz
bilo kog razloga ili promena i oteenja
izvodnog kanala. Sluznica usta je atro-
fina, suva, bleda i mestimino ispucala,
pa lako dolazi do sekundarne infekcije.
Papile na jeziku atrofiu. Postoji oseaj
peenja i bola u ustima, a govor, vaka-
nje i gutanje su oteani. Sin. aptyalis-
mus.
X-faktor, termostabilan, izdrava tempe-
raturu od 12O
0
C u toku 45 minuta. Ozna-
en je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi
sastojci su u stvari protoporfirin s gvo-
em (hem.) u izgradnji jednog koenzi-
ma, jedne citohrom-oksidaze; redoks--
pigmenti koji uestvuju u respirator-
nom lancu kao akceptori elektrona. X--
faktor, ije je prisustvo dokazano u krvi,
nalazi se i u nekim vrstama bakterija.
X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizaci-
ja.
xiphoideus, u obliku maa, maolik, npr.
processus xiphoideus, vrh grudne kosti.
xylolum, ksilen, aromatiki ugljovodonik,
dimetil -benzen, ()24.
Bezbojna tenost aromatinog mirisa,
dobija se iz katrana kamenog uglja.
Upotrebljava se u histolokoj tehnici.
872
Y
90
, radioaktivni izotop itrijuma, prime-
njuje se u obliku itrijum-silikata za lee-
nje hroninih zapaljenjskih procesa u
velikim zglobovima.
-yl, nastavak kojim se grade imena alkil-
nih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-,
aryl-, acyl-).
ylen, nastavak kojim se grade imena ne-
zasienih ugljovodonika s dvostrukom
vezom.
Vatren, v. chiniofon.
Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis.
Y-hromosom, jedan od hromosoma koji
odreuje pol Mukarci imaju Y-X par
polnih hromosoma, a ene X-X par po-
Inih hromosoma.
Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke
Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Pro-
uzrokuje proirenje arterija koe, crev-
nog kanala, bubrega i genitalnih orga-
na. Ranije je upotrebljavan kao afrodizi-
jako sredstvo.
Young-Helmholtzova teorija, slui za ob-
janjenje kolornog vida. Teorija pre-
tpostavlja da postoje tri razliita pig-
menta u epiima retine koja uestvuju
u proceni prijema boja, odnosno vie-
nja boja.
Youngova operacija, v. operacija.
ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski ele-
ment, metal iz grupe elemenata retkih
zemalja.
yttrium, Y, itrijum, hemijski element, me-
tal.
873
Z, redni broj elemenata u periodnom sis-
temu. Oznaava i zbir protona u atom-
skoj jezgri.
ZLK, skraenica za zadnje levi kosi ili
obrnuti I kosi poloaj; bolesnik je okre-
nut licem ka rendgenskoj cevi, a leima
ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polu-
levo, oslanjajui se levim ramenom na
ekran (kasetu). Podesan je za prouava-
nje retrokardijalnog prostora odnosno
zadnjeg sredogrua. V. PDK.
Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium
(cirkonijum).
zadah iz usta, v. foetor ex ore.
zadnji, v. posterior, dorsalis.
zadnji reanj hipofize, v. neurohypophy-
sis.
zagnojavanje, v. suppuratio.
zagrevanje, zbir fizikih aktivnosti pred
vebanje ili takmienje u cilju povea-
nja radne sposobnosti i prilagoenja or-
ganizma nastupajuem radu. Osnovno
je malo poveanje temperature tela
zbog ega se ubrzava metabolizam, po-
veava brzina miine kontrakcije, po-
veava protok krvi kroz miie. ,
zaguljive!, bojni otrovi kratkotrajnog
dejstva koji deluju na organe za disanje
i izazivaju stezanje (spazam) dunika,
pojaano luenje sluzi i ubrzano, povr-
no disanje s kaljem; otrovani ima ose-
aj straha od uguenja; u kasnijoj fazi se
javljaju znaci ozleda plua (pluni
edem). Glavni su predstavnici: fozgen,
difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zatita:
gas-maska i iznoenje iz zatrovane at-
mosfere.
zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu za-
dnji uzduni nabor stvara gnezdolike za-
liske (valvulae semilunares).
zalistak, v. cuspis, valva, valvula.
zamene za insulin, sintetska sredstva za
oralno leenje dijabetiara: derivati sul-
fonilureje (tolbutamid, hlorpropamid,
acetoheksamid, tolazamid) i biguanid-
ski derivati (fenformin, buformin).
zamka, v. ansa.
zamor, stanje organizma izazvano fizi-
kim ili mentalnim naporom ija je os-
novna odlika smanjena radna sposob-
nost. Zamor nastaje tokom rada i, bio-
loki posmatrano, predstavlja signal da
bi dalje nastavljanje rada moglo otetiti
organizam. Postoje fiziki, mentalni i
psihiki zamor (zbog velikih uzbue-
nja), lokalni i opti zamor, akutni i hro-
nini zamor. Uzroci su jo uvek nepot-
puno proueni - iscrpenost energijskih
izvora, nagomilavanje raspadnih proiz-
voda metabolizma, nedostatak kiseoni-
ka i dr.
zapara, stanje u vlanom i toplom vazdu-
hu, izazvano u organizmu pojaanim
znojenjem i neugodnim oseanjem
strepnje. Oseaj zapare ponekad nasta-
je i pod dejstvom psihikih i medika-
mentnih uticaja. Pojava zapare zavisi
naroito od stanja mikroklime ispod
odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u
suvom hladnom vazduhu pri nehigijen-
skom oblaenju, kada je spreena nor-
malna transpiracija s povrine koe.
zapoeti pobaaj, v. abortus.
874
zarazna poljska bolnica zavod

zarazna poljska bolnica, sanitetska po-
kretna ustanova namenjena dijagnosti-
ci, trijai i leenju zaraznih bolesnika
koji se upuuju iz trupnih sanitetskih
ustanova; ima kliniku i bakterioloku
laboratoriju. U zaraznim bolnicama bo-
lesnici se lece do izleenja i otputaju se
u jedinice, a ako su kliconoe upuuju
se u rekonvalescentna odeljenja. Zaraz-
na poljska bolnica ima i protivepidemij-
sku funkciju. V. poljske bolnice.
zatojna utica, v. icterus.
zstojni edem, v. oedema.
zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak
sabirnih cevica mezonefrosa, koje u
mukog Iezavaju. U enskom polu od
njih postaje pajajnik izmeu poslednjih
ogranaka jajnike arterije, uz karlini
zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se
sreu do 2. godine, a posle 5. godine se
vie ne mogu nai.
zatita na radu, to je niz meraza stvaranje
bezbednih uslova rada. Obuhvata sa-
vremene tehnike, zdravstvene, socijal-
ne, vaspitne i druge aktivnosti radi
spreavanja i otklanjanja opasnosti i
tetnosti koje mogu da ugroze ljudski
organizam na radu ili u vezi radom.
zatita sanitetskih jedinica i ustanova,
na osnovu enevskih konvencija pri-
hvaena pravila po kojima stalne i po-
kretne sanitetske ustanove i jedinice na
kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti
napadnute od zaraenih strana, nego im
se mora olakati mogunost pruanja
medicinske pomoi i'nege rtvama rata.
Sanitetske jedinice i ustanove moraju
biti oznaene znakom Crvenog krsta.
zatita sanitetskog osoblja, poseban po-
loaj koji, prema enevskim konvenci-
jama, ima sanitetsko osoblje u orua-
nim snagama da bi moglo lake obavljati
svoje dunosti, a ne uestvuje u borbi s
orujem u ruci. Zarobljeno sanitetske
osoblje treba da se vrati, ali se moe za-
drati radi leenja zarobljenih ranjeni-
ka i bolesnika. Isti status ima i osoblje
Crvenog krsta ako pomae vojnom sani-
tetu.
zatitni pojas, predstavlja povrinu u
vidu pojasa, kojom se tite od oteenja
vodovodne cevi i tuneli.
zatitno kalemljenje, v. imunizacija.
zatitno odelo, posebno izraeno ili pod-
eeno odelo, ogrta i druga oprema koja
slui za zatitu od bojnih otrova, biolo-
kih agensa i radioaktivnih materija koje
iz vazduha ugroavaju organizam ove-
ka. Zatitno odelo pri upotrebi ne srne
da oteava disanje i cirkulaciju krvi, niti
da onemoguava noenje i upotrebu
oruja i opreme:
zatrovane rane, kombinovane povrede s
kontaminacijom povreene povrine
tkiva otrovom i u kom sluaju otrovi is-
poljavaju svoje toksiko dejsto (lokalno
i opte toksino). Otrov s rane se odst-
ranjuje dekontaminacijom. V. bojni ot-
rovi, dekontaminacija.
zatvor, v. opstipatio.
zatvoreni pneumoforaks, v. pneumotho-
rax.
zatvoreni radioaktivni izvori, radioak-
tivne supstancije koje su mehaniki za-
tvorene ili zatopljene u neradioaktivne
materijale tako da ne kontaminiraju
okolinu.
zauci. v. parotitis epidemica.
zavisnost, u toku upotrebe droga (v. na-
rkomanija). Uobiajena potreba za dro-
gom s fizikom navikom ili bez nje. Fi-
ziku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v.
tamo), a psihiku amfetaminski prepa-
rati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hai,
marijuana, marihuana;, z. od leka
(drug dependence),. stanje psihike ili
fizike (odnosno i psihike i fizike za-
visnosti) od nekog leka (odnosno otro-
va^, koje nastaje u neke osobe posle pe-
riodinog ili stalnog unoenja toga leka
(odnosno toga otrova).
zavod za umobolne, ustanova za leenje i
smetaj duevnih bolesnika. V. bolnica.
zavod za zdravstvenu zatitu, higijensko-
-protivepidemijska i ocijalnomedicin-
ska zdravstvena organizacija, koja prati
i prouava uzroke irenja, kao i kretanje
pojedinih oboljenja i preduzima mere
za njihovo suzbijanje, prouava higijen-
ske uslove pod kojima stanovnitvo ivi,
predlae i sprovodi zdravtvenovaspit-
ni rad i deluje kao struno-metodoloki
centar za epidemiologiju; mikrobiologi-
875
zavoj zdravstvena zatita

ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdrav-
stvenu statistiku.
zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zatitu
rane, sterilna gaza i vata koje se privr-
uju uz oboleli deo tela poveskom ili ne-
kim lepljivim sredstvom, npr. rastvo-
rom smole (mastix) ili leukoplastom; (2)
zavoj za imobilizaciju, imobilisanje ob-
ole log dela tela, obino preloma ili ia-
enja, posle njihove repozicije gipsa-
nim, rede krobnim poveskama; De-
saultov z., zavoj koji se primenjuje u Ie-
enju preloma kljune kosti. Njime se
pridrava jastue pod pazuhom, priv-
ruje nadlaktica uz grudni ko i pridr-
avaju lakat i podlatkica podvezom; ek-
stenzioni z., zavoj kojim se, uz pomo
tegova, vri istezanje prelomljenih delo-
va ekstremiteta da bi se obezbedilo pra-
vilno sraivanje kosti; gipsani z., za
imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta
ili dela tela u prelomu, iaenja, povre-
da mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj,
fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompre-
sioni z., zavoj koji vri pritisak na odre-
eno i ogranieno mesto u cilju da: (1)
sprei poveanje potkonog hematoma
i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni
ili sprei razvoj edema; (3) sprei ispa-
danje unutranjih organa pod kou kroz
normalne, uroene ili steene otvore
(kila, meningokela, prolaps itd.); (4) pri-
vremeno zaustavi krvarenje; (5) priblii
kotane fragmente u izvesnim prelomi-
ma (patela, olekranon). Kompresioni
zavoj se vri prilepljivim flasterom ili
obinom poveskom iji se zavojci zate-
u; okluzivni z., zavoj koji zatiuje
ranu od vazduha i spoljanjih oteenja;
sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov
g.z., nain imobilizacije reponovanog
preloma vrata butne kosti, pri kojoj se
but nalazi u maksimalnoj abdukciji i
unutranjoj rotaciji.
zavoj desni, v. pakovanje desni
zavoji od longeta, v. longuette.
zavojite, divizijska sanitetska etapa u sr-
pskoj i jugoslovenskoj vojsci ija je
funkcija bila: prijem povreenih i ob-
olelih (p/o) iz pukovskog previjalita,
ukazivanje optemedicinske i hirurke
pomoi i upuivanje p/o u divizijsku
(lake) i armijske poljske bolnice (tee
p/o); u zavojitu su se zadravali netran-
sportabilni p/o.
zavratak, v. nucha.
zbunjenost, poremeaj ponaanja nastao
promenom svesti, poremeajem panje,
opaanja, miljenja i oseanja. Znak je
duevnog poremeaja ili oboljenja. V.
amentia.
zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago
arytenoidea.
zdravlje, stanje ivota je najtee definisati.
Ono podrazumeva stanje funkcione fi-
zike i mentalne ravnotee nastale dina-
mikim meudejstvom oveka na nje-
govu prirodnu i socijalnu sredinu.
Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovolj-
nije sposobnosti jedinke da uspeno is-
punjava uloge i zadatke u drutvu. Za
pojedinca zdravlje znai - oseati se do-
bro, za lekara - odsustvo klinikih zna-
kova bolesti, za zajednicu - ispunjava-
nje odreenih obaveza. Svetska zdrav-
stvena organizacija definisala je zdrav-
lje kao stanje potpunog fizikog, men-
talnog i socijalnog blagostanja, a ne
samo odsustvo bolesti i nesposobnos-
^ ti. Dobro zdravlje populacije ni u jed-
noj zemlji ne moe da obezbedi samo
medicina ve zajednica kao celina.
zdravstvena zatita, dostupnost, stvarni
broj lekara, opreme i postelja, zdrav-
stvenih organizacija i slino na raspola-
ganju stanovnitvu jedne teritorije. Je-
dan od najboljih pokazatelja dostupnosti
je broj lekara u odnosu na broj sta-
novnika i to u prvom redu zdravstvene
zatite (neposredna zdravstvena zatita).
zdravstvena zatita, efikasnost, odnos
izmeu dobijenog efekta odreene
zdravstvene aktivnosti i utroenih sred-
stava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene
slube je da se s najmanjim moguim
sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za
takav rad zdravstvena sluba mora ima-
ti potrebno osoblje i biti dobro oprem-
ljena.
zdravstvena zatita, efekivnost, krajnji
ishod preduzetih mera u okviru zdrav-
stvene zatite, korist, koja od njih proiz-
lazi, vezana za poboljanje zdravstvenog
stanja stanovnitva. To znai koliko se
876
zdravstvena samozatita zincum

smanjio broj obolelih u odnosu na pro-
gram imunizacije; koliko je manje ones-
posobljenih posle primenjene fiziotera-
pije.
zdravstvena samozatita, elementarne
preventivno-medicinske mere, mere sa-
mopomoi i uzajamne pomoi koje u
ratu obavljaju sami graani i priueni
zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da
se zdravstvena zatita proiri na to vei
krug graana i da se izvri to pre.
zdravstvena sluba, skup zdravstvenih
organizacija putem kojih se sprovode
mere za unapreenje i ouvanje zdrav-
lja za zatitu od bolesti, za njihovo otk-
rivanje, za leenje i rehabilitaciju. Po-
stoje velike razlike meu zemljama u
nainu organizovanja zdravstvene slu-
be, to je direktno zavisno od drutve-
no-ekonomskih odnosa.
zdravstvena zatita, skup mera kojima je
obuhvaeno najpre zdravo stanovnit-
vo i njegova okolina, a zatim bolesti i po-
remeaji u svim razvojnim fazama, i to
kako u pojedinaca tako i meu grupama
stanovnitva. Mere zdravstvene zatite
su: unapreenje i ouvanje postojeeg
zdravlja, zatita od bolesti, rano otkriva-
nje, blagovremeno leenje i rehabilita-
cija. Ove mere najveim delom ostvaru-
je zdravstvena sluba svojom aktivno-
u. AH za ostvarenje nekih od njih
(unapreenje i ouvanje postojeeg
zdravlja) potrebno je i zalaganje zajed-
nice kao celine.
zdravstveno vaspitanje, sve mere koje
potpomau razvijanje linih navika i po-
naanja da se sauva i unapredi zdravlje
pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da
u pojedincu probudi oseanje odgovor-
nosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje
onih koji od njega zavise, kao i onih koji
ga okruuju. Zdravstveno vaspitanje
deo je opteg vaspitanja. Meutim, ne
postoji nijedan pravi ili laki nain da se
u ljudi razvije interes za sopstveno
zdravlje, a onda da se to interesovanje
pretvori i u ponaanje koje e zdravlje
ouvati. Zdravstveni vaspitai su zdrav-
stveni radnici, ali i drugi strunjaci.
zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva
koja se koriste za menjanje stavova i na-
vika pojedinaca i zajednice. Prema svo-
jim odlikama ta se sredstva mogu pod-
eliti u dve osnovne grupe: - oigledna
sredstva: izlobe, pokretne slike (film,
flanelograf), nepokretne slike (dijafilm,
album), tampana sredstva (plakati, sli-
kovnice, agitke), ive reci (magnetofon,
gramofon) i sredstva masovnih komuni-
kacija; radio, televizija, tampa, bios-
kop, razglasne stanice.
zeje usne, v. krini lukovi
zelena galica, v. Ferrosi sulfas.
zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se,
zbog slinosti s lantanoidima, ubrajaju i
oksidi skandijuma i itrijuma. V. lanta-
noidi.
zemnoalkalna voda, v. voda.
zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s ot-
vorenim ustima, esto praena proteza-
njem.
zglob, v. arthron, articulatio.
zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba
pokretljivog u svim pravcima; poseban
dodatak u imobilizaciji preloma vilica
po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio
sceleialis sec. Roger Anderson.
zglobna aica kuka, v. acetabulum.
zglobna aica lopatice, v. cavitas glenoi-
dalis.
zglobna hrskavica, v. cartilago articularis.
zgomilavanje, v. agglutinalio.
Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje.
Zieveov sindrom, v. syndroma.
zimaza, sirovi sok kvasca bez elija. Sasto-
ji se od smee enzima koji razlazu ee-
re pri alkoholnom vrenju.
zimogeni, inaktivne pretee enzima.
zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chlo-
ratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlo-
rid, upotrebljava se kao jetko sredstvo
(u 10-30/o-nom rastvoru) i kao adstrin-
gentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rast-
voru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink
(Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv pra-
ak. Upotrebljava se kao praak za posi-
panje, u obliku masti, paste i miksture
za mukanje kao zatitno, adstringent-
no i antiseptiko sredstvo; Z. sulfuri-
cum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje
adstringentno, antiseptiki i dezinfici-
jentno. Upotrebljava se u obliku rastvo-
877
Zinnov prsten znak

ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naro-
ito konjunktive).
Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na
vrhu one duplje, od koga polaze etiri
prava miia pokretaa one jabuice.
Z-linija, Z-opna, membrana za koju se po-
vezuju aktinske niti jedne miofibrile, a
koja pruajui se popreko kroz elo mi-
ino vlakno povezuje susedne miofib-
rile tako da sarkomeze susednih vlaka-
na lee jedna uz drugu.
zlato, v. aurum.
zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda
otrovne zmije, od kojih su u naoj zemlji
poznate poskok i riovka (Vipera am-
modytes et Vipera berus). Zmijski otrov
deluje lokalno, zatim na nervni i vasku-
larni sistem. Na mestu ujeda ujedeni
oseti otar bol pa se javi crvenilo i otok.
Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci tro-
vanja: vrtoglavica, muka, adinamija, po-
vraanje, kolaps, ubrzano disanje, tem-
peratura. esta su krvarenja po koi i
sluznicama. Neophodna hitna terapija:
lokalna obrada rana, borba protiv in-
toksikacije i borba protiv oka.
znak, objektivna pojava koja ukazuje na
neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z.,
ukoenost enice na svetlost uz ouva-
nu reakciju na akomodaciju sa suenim
zenicama; Babinskijev z., dorzalna
fleksija palca stopala i plantarna fleksija
svih ostalih prstiju, izazvana draenjem
tabana. Znak oteenja piramidalnog
puta. Normalno postoji u dece dok ne
prohodaju i u odraslih u snu; Barany-
jev z., horizontamo^rotatorni nistag-
mus koji nastaje kalorikim nadraiva-
njem vestibularnog aparata. Izaziva se is-
piranjem slunog kanala hladnom i top-
lom vodom. Nistagmus nastupa u prav-
cu nadraenog uva pri ispiranju toplom,
a u obratnom pravcu pri ispiranju hlad-
nom vodom. Znak ne nastupa ako je la-
birint uniten, a smanjen je ako je ovaj
oteen; Blumbergov z., karakteristi-
an za akutni apendicitis s peritoneal-
nom reakcijom. Naglo poputanje pri-
tiska rukom na cekalni predeo praen
je bolom u tom predelu, koji je jai negc
to je pri pritisku; Brudzinskijev z.,
znak pri oboljenju modanih opni. Gor-
nji Brudzinskijev znak sastoji se u savi-
janju nogu u kukovima i koleri ima pri
pasivnom savijanju glave, donji Brud-
zinskijev znak sastoji se u aktivnom sa-
vijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad
se druga tako savija pasivno. Oba znaka
izvode se na bolesniku koji lei; Chvos-
tekov z., pojaana mehanika nadralji-
vost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva
se udarcem ekiem na mestu grananja
facijalnog nerva, usled ega nastaje kon-
trakcija odgovarajue muskulature. V,
tetania; Dalrympleov z., nenormalna
proirenost otvora izmeu onih kapa-
ka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti;
d'Espineov z., pojava kad se apatna
pektorilokvija uje na kimi i ispod sed-
mog vratnog prljena (deca) ili ispod
treeg lenog p. (odrasli). Javlja se u
svih oboljenja gde se izmeu rave du-
nika i kime nalazi neko vrsto telo koje
sprovodi zvuk (uveane traheobronhi-
jalne lezde usled tuberkuloze, limfog-
ranulomatoze ili sarkoma); Erbov z.,
sastoji se u prenadraljivosti ivca na
galvansku struju. Sree se kod latentne
tetanije. V. tetania; fiziki z., znaci pato-
lokih promena koje se utvruju fizi-
kim metodama ispitivanja (inspekcija,
palpacija, perkusija, auskultacija, rend-
genska dijagnostika, krioskopija Hd.);
Flintov z., pojava presistolnog uma u
aortnoj insuficijenciji. Ovaj um nije or-
ganski i uslovljen je prividnom steno-
zom mitralnog ua usled potiskivanja
mitralnog zaliska krvnom strujom koja
Se
x
Za vreme dijastole vraa iz a^orte u
Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se
javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj
bolesti: nesposobnost onog kapka da
prati u dovoljnoj meri pokret one jabu-
ice pri pogledu nadole; Guistov z., sta-
za i izvijuganost venskih sudova oko
makule. Jedan od znakova na onom
dnu koji se sree pri arterijskoj hiper-
tenziji; Gunnov z., znak ukrtanja. Na
mestu ukrtanja arterije i vene rigidna
arterija vri pritisak na venu. Jedan od
znakova na onom dnu koji govore za
arterijsku hipertenziju; Guyonov z.,
sin. ballotement renal V. ballotement;
Hegarov z. trudnoe, omekanje mate-
878
znak znak

rice koje u prvo doba trudnoe ne za-
hvata podjednako sve njene delove. Pri
ginekolokom pregledu, predeo materi-
ce koji se nalazi u visini unutranjih
usta materice, upadljivo je meki; Ker-
nigov z., bol pri istezanju n. ischiadicu-
sa ili njegovih korenova, koje se postie
savijanjem noge u kuku a opruanjem u
kolenu kod bolesnika s nadraenjem ili
zapaljenjem modanih opni. V. Vujiev
meningealni znak, Brudzinskijev znak,
gornji i donji (pod znak); Lasgueov z.,
v. Lazareviev z.; Lazareviev z., bol pri
pasivnom pregibanju u kuku noge op-
ruene u kolenu. Javlja se u glutealnom
predelu usled istezanja sedalnog ivca
(n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu
toga ivca. Utvreno je da je taj z. prvi
opisao knjievnik i lekar dr. Laza Lazare
vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V.
neuralgia ischiadica. Sin. Lasgueov z,;
Ludloffov z., nemogunost podizanja
noge u sedeem poloaju pri prelo-mu
malog trochantera; Moebiusov z.,
insuficijencija konvergencije. Javlja se
pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Base-
dowi); z. novia, metalni zveket koji se
dobiva u predelu pneumotoraksa ili u
predelu vee kaverne kad se kuca me-
talnim noviem o metalni novi ili
plesimetar na suprotnoj strani grudnog
koa; objektivni z., promene u bolesni-
ka koje se mogu utvrditi objektivnim
metodama pregleda: inspekcijom, pal-
pacijom, perkusujom, auskultacijom i la-
boratorijskim metodama; Olliver-Car-
darellijev z., dizanje i sputanje traheje
sinhrono sa sistolom i dijastolom srca.
Jedan od znakova aneurizme aorte, a
ponekad i tumora u predelu aortnog
luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna
osetljivost koe na svaki dodir. Sin. ha-
phalgesia; z. peroreza, pojava naglog
poputanja spastiki pojaanog mii-
nog tonusa pri kraju pasivnog istezanja
oduzetog miia. Tonus je pojaan, a pri
pasivnom istezanju miia u poetku se
osea veliki otpor. Kada se taj otpor sa-
vlada, pokret se naglo izvri kao pri ot-
varanju ili zatvaranju peroreza. V. pa-
ralysis; Piskacekov z., ispupenje jed-
nog od rogova materice. Ovaj znak spa-
da u verovatne znake trudnoe; Quec-
kenstetov z., znak koji se dobiva kad
postoji neka prepreka u kimenom ka-
nalu. Kad se u zdravih osoba izvri kom-
presija vratnih vena s jedne ili s obe
strane, nastupa brzo poveanje pritoka
cerebrospinalne tenosti koje iezava
ini prestane pritisak na vrat. Ako. po-
stoji neka prepreka u kimenom kana-
lu, kompresija vena slabo utie na visi-
nu pritiska cerebrospinalne tenosti ili
ne utie na njega nimalo; Quinckeov z.,
pojava bledila na noktima ruku u toku
svake dijastole u aortnoj insuficijenciji;
Rovsingov z., izaziva se pritiskom op-
ruenih prstiju leve ake na nishodni
kolon, koji se povlae navie do lijenal-
ne fleksure i izazivaju bol u predelu cr-
vuljka, ako se on nalazi u stanju zapalje-
nja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni
indeks; Schwartzeov z., crvenkasto
presijavanje promontorijuma kroz nor-
malnu bubanjsku opnu patognomoni-
an je znak za otosklerozu i nastaje zbog
toga to se nie ovalnog prozora labirinta
stvara osteoidna supstancija bogata
kapilarnim sudovima; signe d'alarme,
(fr.) znak uzbune, simptom koji u ne-
kom oboljenju upozorava na bliskost
pogoranja ili pojave komplikacija, npr.
sanjivost u dijabetiara je znak uzbune
da preti opasnost od kome; Stellwagov
z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. spu-
tanje gornjih onih kapaka zbog pojaa-
nog tonusa njihovog miia. Simptom
kod Bazedovljeve bolesti; Strassman-
nov z., postojanje hipertrofisanog srca
u osoba sa strumom; Trendelenburgov
z., znak koji se javlja u insuficijenciji
glutealnih miia (mm. gluteus medius i
minimus) kojoj su uzrok uroeno ia-
enje kuka, coxa vara, poliomyelitis acu-
ta ant. Ud. T.z. se manifestuje u sputa-
nju sedalnog nabora na zdravoj strani i
nagibanju trupa ka zdravoj strani radi
odravanja ravnotee, kada bolesnik
stoji samo na nozi s insuficijentnim glu-
tealnim miiima. V. paji hod; Vujiev
meningealni z., unutranja rotacija
obe noge pri pasivnom savijanju glave
ka grudima u bolesnika koji lei. Znak
koji redovno postoji u poetku menin-
879
znojenje zonuldliza

gealnih oboljenja; z. zupastog toka,
pojava opadanja tonusa u toku pasiv-
nog istezanja miia. Tonus odmah po-
tom isto tako naglo raste do prvobitne
jaine. Kako se ove nagle promene to-
nusa odigravaju brzo jedna za drugom u
toku pasivnog istezanja miia, dobiva
se utisak da zglobna povrina ovog zglo-
ba na kome se ispitivanje vri nije glat-
ka nego nazubljena (zupast toak). F.
z. t. se vidi naroito esto u ekstrapira-
midnoj hipertoniji, meutim vidi se i
pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a
i pri aktivnim pokretima miia. Sin.
Negroov fenomen, v. rigor.
znojenje, luenje znojnih lezda, koje se
nalaze u koi. Z. omoguava odravanje
stalne temperature, specijalno kada je
spoljanja temperatura visoka i pri te-
kom fizikom radu. Dolazi u obzir i izlu-
ivanje krajnjih produkata metaboliz-
ma (ureje, kreatinina i fenola).
zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Bor-
stove z., anatomske i fizioloke prome-
ne koje izaziva povreda vatrenim oru-
jem. Postoje: 1) zona projektilnog kana-
la koji sainjava razoreno tkivo; 2) zona
direktne traumatske nekroze oko pro-
jektilnog kanala, sastoji se od nekroti-
nog tkiva; 3) zona molekularnih potresa
nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska
u tkivu i izraava se u smanjenom vita-
lite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledi-
ca funkcionalnih poremeaja koji se is-
poljavaju poremeajima u inervaciji tki-
va i paralizi krvnih sudova; epileptoge-
ne z., oblasti kore mozga i potkornih
tvorevina ije draenje dovodi do epi-
leptikog napada; erogene z., mesto na
koi ili sluznici ije razdraenje izaziva
polno nadraivanje; Heaove z., hipe-
restetine ili hiperalgetine zone u koi
pri oboljenjima unutranjih organa; z.
komfora, ili ugodnog oseanja, kada se
temperatura vazduha, vlaga i njegovo
strujanje kreu u higijenskim granica-
ma, kada, dakle, postoji ravnotea izme-
u proizvodnje i primanja toplote i nje-
nog odavanja. Iz poznavanja zone kom-
fora proizala je klimatizacija prostori-
ja; z. ophthalmica, oboljenje koe sa
stvaranjem mehuria du zavretaka
trigeminusa. Najee je zahvaena
prva grana nerva (gornji kapak, elo,
koa glave pod kosom i nosa), rede i
druga, a izuzetno i trea. Sin. herpes zos-
ter ophthalmicus; radikularne z., zone
koe i sluznica inervisane pojedinim
senzitivnim korenovima produene i
kimene modine. Na glavi su te zone
ograniene koncentrinim krugovima
(tzv. olderove linije), na ekstremiteti-
ma se r.z. proteu paralelno osovini ek-
stremiteta a na trupu upravno na uz-
dunu osovinu trupa. Zonu jednog ko-
rena po pravilu natkriljuju zone pre-
thodnog i sledeeg korena tako da se o-
teenje jednog korena ne moe ni otkriti
pregledom; z. zelenila, potrebne po-
vrine zemlje (zone) za parkove zelene
povrine, cvetnjake, bate i drvorede
koje se odreuju pri planiranju i asana-
ciji naselja. S higijenske take gledita
za svaku osobu treba osigurati oko
4Om
2
zelenih povrina. Zelenilo odstra-
njuje prainu iz vazduha i preiava ga,
ublauje gradsku klimu, deluje estetski
i povoljno utie na raspoloenje.
zona inhibicije, efekat inhibicije rasta
x bakterija u krugu oko izvora (diska) an-
tibiotika. Antibiotik difundira u podlogu,
na koju je prethodno zasejana kultura
uzronika ija se osetljivost ispituje; ako
antibiotik spreava rastenje, oko diska e
biti kruna zona, bez bakterijskih
kolonija, tj. zona inhibicije.
zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta
oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih
tetivnih izukrtanih vlakanaca koja spa-
jaju polutar onog soiva s trepljastim
telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji
cilijarnog miia vlakanca se oputaju, a
ono soivo se ispupuje. Obrnuto,
oputanjem miia vlakanca se zateu, a
soivo se spljotava. Ovo prilagoava-
nje soiva na vienje predmeta iz blizi-
ne ili daljine naziva se podeavanje,
akomodacija. V. accomodatio.
zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove
zonule na kojima visi kristalno soivo,
pomou enzima a-chymotripsina, koji
ima selektivno dejstvo na ta vlakna.
Time se olakava operacija katarakte,
naroito ako je komplikovaria.
880
zonulotomija
zraci

zonulotomij a, kidanje hirurkim putem
Zinove zonule na kojoj visi kristalno so-
ivo.
zoofilija, (parazitologija) osobina koma-
raca malariara, naroito vrste Ano-
pheles maculipennis da se radije hrane
krvlju domaih ivotinja nego ovejom
krvlju. Zoofilija se uspeno koristi pri
suzbijanju malarije, na taj nain to se
na periferiji nekog naselja izgrauju sta-
je da bi se tako komari odvratili od lju-
di i uputili na domae ivotinje; (psih.)
v. sodomija.
zoonoze, infektivna oboljenja domaih i-
votinja iji prouzrokovai raznim pute-
vima prelaze i na oveka i izazivaju u
njega oboljenja kao to su: anthrax, mal-
leus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tula-
raemia, psittacosis i druge.
zraci, aktinini z., deo spektra elektro-
magnetskih talasa koji poinje kod inf-
racrvenih a zavrava se na rendgenskim
zracima. Deluju na fotografsku plou.
Uopte imaju jako hemijsko dejstvo te
se zovu i hemijskim zracima; anodni z,,
kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u
Crpokesovoj cevi za vreme elektrinog
pranjenja, kad se gas u cevi razredi do
milionitog dela atmosfere. A. z. se sasto-
je od pozitivnih jona gasa u Crookeso-
voj cevi, a kreu se brzinom od 100
km/sec. od anode kroz otvore (kanale)
na katodi, tj. u suprotnom pravcu od ka-
todnih zraka; a-zraci, mlaz a-estica
koje se kreu brzinom od 14.000 do
25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem
jezgre radioaktivnih materija. Usled ve-
like mase probojna mo im je slaba,
tako da ih zadrava list hartije ili sloj
vazduha debljine 2-10 cm; -zraci, brzi
elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri
radioaktivnih materija, a sainjava ih
roj -cestica. U jednom istom zraku ne-
maju sve estice istu brzinu, -zraci su
identini s katodnim zracima samo to
polaze iz atomske jezgre, a ne iz atom-
ske orbite; Buckyjevi z., v. granini z.;
Y-zraci, z. slini rendgenskim z., ali ma-
nje talasne duine i zato prodorniji. To
su, dakle, elektromagnetski talasi, ija
se duina kree od 0,006 do 0,3 A. Odaju
ih jezgre radioaktivnih materija; gra-
nini z., meki, dugotalasni rendgenski
zraci, talasne duine od l do 12 A. Slue
za leenje povrinskih oboljenja koe i
sluznica (npr. hroninog ekcema, acne
vulgaris, herpesa zostera, epitelioma,
Iupusa, mladea, vitiliga), jer se vrlo
lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; he-
mijski z., v. aktinini z; infracrveni z.,
deo elektromagnetskog spektra koji
ima veu talasnu duinu od crvenih zra-
kova. Nevidljivi su, ali se oseaju kao
toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova
talasna duina kree se od 760 do 12.000
M; kosmiki z., najkrai elektromagnet-
ski talasi, ija duina iznosi oko 0,0008A
= 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18
puta vea od najprodornijih gama-zra-
kova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih
strana iz meuzvezdanog prostora, s
one strane Mlenog puta. Minimalna
energija kosmikog zraka iznosi
2xl0
9
eV; upadni k.z. sastoje se od slo-
bodnih pozitrona; mezotorijumski z.,
veoma slini radijumskim i radonskim
z., jer se sastoje od sve tri vrste zrae-
nja, a (vrlo malo), i Y* Potiu od mezo-
torijuma, koji se nekad nalazi kao pri-
mesa radijuma. Ovo prisustvo mezoto-
rijuma je opasno, jer prouzrokuje za-
desne povrede; mito geni z. (Gunvit-
sch), biol., zraci koji potiu iz jednih tki-
va i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a
pored tog imaju uticaja i na druge elij-
ske aktivnosti. Veina ispitivaa nisu
potvrdili da mitogeni zraci, s kratkim
talasima, imaju specifino mitogeno
dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi es-
tica (heliona -a-zraci; elektrona = -zra-
ci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci).
Nastaju usled spontanog ili vetakog
raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju
materiju kroz koju prolaze; radijumski
z., a-, - i Y-zraci, koje odaje radium C,
ija je oznaka
2
J-JRaC; radonski z., emana-
cija; a-zraci; oznaka
22
^Rn; rendgenski z.,
vrsta zrane energije; elektromagnetski
talasi koji su oko 10.000 puta krai od
svetlosnih talasa, zbog ega su veoma
prodorni. Njihova talasna duina kree
se otprilike izmeu 0,01 i 40 ongstrema
(A). Proizvode se u rendgenskoj cevi
kada kroz nju prolazi struja visokog na-

Medicinski leksikon
881
zraenje zubi

pona. Nastaju u rendgenskoj termoelek-
tronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. ka-
todni z., naiu na prepreku (anodu), pa
iznenada budu zakoeni u njenim ato-
mima; sekundarni z., rendgenski z.,
koji nastaju u atomu svake materije
koja je apsorbovala rendgenske (ili ra-
dijumske) zrake; svetlosni z., elektro-
magnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili
mlaz estica fotona (svetlosnih kvanta);
ultraljubiasti z., nevidljivi deo elek-
tromagnetskih talasa, ija je talasna du-
ina manja od 3.900 A (40-3.900 A). He-
mijski su veoma aktivni; izazivaju fluo-
rescenciju i jonizaciju; ultravioletni z.,
v. ultraljubiasti z.
zraenje, odavanje zrane energije u pro-
stor. Svetlost deluje manje ili vie bak-
tericidno na sve vrste bakterija bez hlo-
rofila; naroito tetno dejstvo imaju
sunevi zraci. Razliiti zraci spektra
suneve svetlosti imaju razliito dej-
stvo. uti, crveni i infracrveni zraci ne-
maju baktericidno dejstvo; zelena svet-
lost je takoe bez dejstva. Plavi, a naro-
ito ultraljubiasti, imaju izraeno smr-
tonosno dejstvo na mikroorganizme; s
najjaim dejstvom su oni ije su talasne
duine od 2.540 do 2.800.
zrikati, (hrv. kiljiti) gledati razroko.
zrikavost, nepravilan poloaj onih jabu-
ica. V. strabismus.
zub, organ za seenje i vakanje hrane, a
uestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji
se od krunice - corona dentis. To je vid-
ljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i
cervix dentis) ini prelaz izmeu kruni-
ce i korena. Koren zuba (radix dentis)
deo je zuba koji je u zdravog zubika usa-
en u aici - alveoli alveolarnog na-
stavka gornje ili donje vilice. Krunica
zuba je prekrivena zubnom glei (ena-
melum); koren zuba prekriva zubni ce-
ment, po strukturi slian kosti (substan-
tia ossea). U vratu je prelaz glei u zubni
cement. Ispod glei i cementa nalazi se
najvei deo zuba koji ini dentin. Dentin
je tkivo slino kotanom tkivu. U zubu
postoji zubna upljina (cavum dentis),
koja u Krunici, naroito u mlaih osoba,
ima oblik same krunice. Kroz koren ide
kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-
dan ili se rava (foramina apicis dentis).
Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, ivci,
limfni sudovi, a u njemu se nalazi i
vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju
pulpom. Mleni z. (dentes decidui s.
lactei) niu od estog do dvadeset etvrtog
meseca, kada je zavreno rastenje mlenih
zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u
donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po etiri
sekutia, dva onjaka i etiri kutnjaka.
Pretkutnjaka mleni zubi nemaju. Stalni
z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa
umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U
vilici postoje etiri sekutia (dens
incisivus), dva onjaka (d. canini), etiri
pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d.
premolares) i po est kutnjaka molara (d.
molares). Osmi zub se zove umnjak (d.
sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba
da se vri pokretom etkice od gornjih
desni preko povrina zuba prema donjim
desnima i obratno, a lingvalna povrina
zuba gornjih da etkica ide od gingive do
seivnih ivica prednjih zuba i griznih
povrina zuba sa strane a kod donjih od
gingive donjih do okluzalne povrine s
zuba sa strane a kod prednjih do seiv-ne
ivice. Pri kraju pranja peru se grizne
povrine.
zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usaene u
vilicu, postaju od ektoderma i mezoder-
ma. Ektodermnog porekla je zubna
gle (enamelum), dok su ostali delovi
mezodermnog porekla: zubna kost
(substantia eburnea), zubni cement
(substantia ossea) sa zubnim perios-
tom (periosteum) i zubna sr (pulpa
dentis). U oveka postoje 2 generacije
zuba: mlenjaci (dentes decidui) i stal-
ni zubi (dentes permanentes). Formula
mlenjaka, vodei rauna samo o polo-
vini vilica, izraava se ovako: Id 2/2 + Cd
1/1 -f Pd 2/2, to znai da sekutia (den-
tis incisivi = I) ima 6, onjaka (dentis ca-
nini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkut-
njaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispa-
daju u periodu od 7. do 12. godine i za-
menjuju se stalnim zubima, kojima se
pridruuju 12 velikih kutnjaka (dentes
molares), to ini svega 32 zuba. Posta-
nak mlenih zuba se obavlja na ovaj na-
882
zubi
zubna formula

in. U polovini 2. meseca intrauterinog
ivota, epitel koji oblae rubove vilica,
zadebljava elom svojom duinom. On
predstavlja vilini bedem, od ije se
unutranje strane odvaja ponirui zid u
kome se javlja oluk od unutranje stra-
ne tog zida pod uglom od 45 odvaja se
adamantinogeni zid. U poetku 3. mese-
ca od spoljanje, usnene strane ovih
gredica nastaje mestimino bujanje
zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretva-
raju u zvonaste oblike, gleno zvono. (O
dentinu i glei v. pod tim pojmovnica-
ma). Kad su mlenjaci dostigli izvestan
razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izdui-
vanje korena zuba se sve vie istura na-
gore: njegova krunica probija ostatak
glenog organa, zubnu kesicu i same
desni i, najzad, izbija iznad povrine vi-
linog ruba. Vreme izbijanja mlenjaka
podlono je velikim individualnim razli-
kama. Prosena vremenska granica ni-
canja srednjih sekutia nalazi se izmeu
6. i 9. meseca, za onjake 16. do 20. me-
seca, za prednje kutnjake od 12. do 16.
meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do
26. meseca. Stalni zubi na isti nain po-
staju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine.
Postojanje 2. loze zuba oznaava se kao
dijiodontija, a ivotinje u kojih se to jav-
lja difiodonti, za razliku od onih u koji-
ma nema zubne mene (monofiodontija);
z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z.
blizanci, (engl. twinning) zubi potpu-
no slini susednom zubu koji je nastao
jednakom deobom zubne klice. U zub-
nom nizu se tada uvek nalazi jedan zub
vie od normalnog broja. Sin. schizo-
dontia; devitalizovan z., v. dens devita-
lisatus; dopunski z., dvanaest stalnih
kutnjaka u obema vilicama koji nemaju
prethodnike, mlene zube. V. zubi za-
menski; Hutchinsonovi z., malformaci-
ja zuba posledica je kongenitalnog lue-
sa. Najea na sekutiima i prvim kut-
njacima. Sekutici su krai, a na seiv-
nim ivicama, uim nego normalno, po-
stoje polumeseasti defekti. Oblinje
povrine zuba sustiu se ka seivnoj ivi-
ci. V. lues; malponiran z., zub koji se
nalazi u nepravilnom poloaju; malpo-
zicija z., nepravilan poloaj zuba; nica-
nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne
zauzmu fizioloki poloaj u usnoj duplji;
stalno (kontinuirano) n.z., stalni pro-
ces koji traje celog ivota i ima dve faze:
aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pome-
ranje zuba u pravcu okluzalne ravni
koje kompenzuje sastrugavanje i pasiv-
no n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije
epitelnog pripoja du korena u pravcu
vrka, praeno atrofijom desni, ozublja
i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio;
ogoijavanje korena z., posledica atro-
fije i povlaenja kotanog tkiva zubne
aice i desni. Simptom atrofikogi me-
ovitog oblika progresivnih parodonto-
patija. Moe da bude i posledica sna-
nog pranja zuba tvrdom etkicom. Lo-
kalizovano je na jednom zubu ili zahvata
vie zuba. Ogolieni deo zuba je esto
preosetljiv na razne lokalne nadraaje,
a na tom delu zuba moe da se javi i ka-
rijes. V. parodontosis; osetljivost kore-
na z., pojava bola pri dejstvu razliitih
lokalnih nadraaja na ogoliene vratove
zuba. Najee su to termiki, mehaniki
i hemijski nadraaji. Sin. hipersenziti-
vitet korena zuba, hiperestezija korena
zuba. V. zub, ogoijavanje korena; pato-
loka migracija z., promena poloaja
zuba u bilo kom pravcu. Obino je pra-
ena rotacijom i klaenjem zuba.
Najee je posledica progresivnih pa-
rodontopatija. V. extrusio dentis; areni
z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvade-
set stalnih zuba u obema vilicama, 8 se-
kutia, 4 onjaka i 8 pretkutnjaka koji
niu namesto 20 mlenih zuba. V. zubi,
dopunski.
zubalo, v. zubik.
zubna duplja, v. cavum dentis.
zubna fistula, f. koja nastaje usled obolje-
nja vrha korena zuba kada postoji gnoj-
ni proces. Gnoj probija kroz kost i sluz-
nicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub
ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz
stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U
gornjeg lateralnog sekutia i u palati-
nalnih korenova fistule se pojavljuju na
nepcu.
zubna formula, nain obeleavanja zuba
brojevima; slui da bi se znalo koji je
zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-

56*
883
zubna gle zubni luk

njoj, levo i desno. Zubi se oznaavaju od
sredine po rednom broju. Mleni zubi
oznaavaju se rimskim brojevima. Po-
stoje dva naina za oznaavanje. U koor-
dinantnom sistemu vertikalna linija
deli gornje i donje ztfbe izmeu sred-
njih sekutia, a horizontalna deli gornje
od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante
ppsmatrajui osobu ispred sebe. Drugi
nainje stavljanje znaka + (plus) izmeu
gornjih srednjih sekutia i znaka - (mi-
nus) izmeu donjih srednjih sekutia.
Posmatrajui ispred sebe osobu, njen
gornji desni etvrti zub oznaiemo sa
4+ ili 4, a etvrti zub levo dole -4 ili 4. Za
diktiranje je mnogo sigurnije obeleava-
nje sa plus i minus, nego nain sa koor-
dinatnim sistemom. Pri diktiranju pri
upotrebi koordinatnog sistema deava-
ju se greke: umesto levo, ubelei se
desno, i obrnuto.
zubna gle, substantia adamantina,
najtvre tkivo ovejeg tela. Pokriva
anatomsku krunicu zuba. Prozrana je i
ukastobele ili sivobele boje. Debljine
je od 2 do 2,5 mm na seivnim ivicama i
kvricama zuba, a stanjuje se idui prema
vratnom delu zuba. Sadri oko * 92-
96% anorganske, 1-2% organske materije
i 3-4% vode. Pokrivena je tankom
glenom opnom i Nasmythovom op-
nom. Gle mlenih zuba se razlikuje od
glei stalnih zuba. Beliaste je boje, ta-
nja, manje specifine teine, sadri vie
organskih materija i meka, te se zbog
toga lake rastvara u kiseloj sredini.
zubna klica, histoloka strukura s uobli-
enim elijama (ameloblastima, odon-
toblastima i cementoblastima) iz koje se
stvara zub. Sastoji se od glenog zvona
ili glenog organa, zubne papile ili den-
tinskog organa i zubne kesice.
zubna kost, v. dentinum.
zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od
krvnih sudova arterija, vena, ivaca,
limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolage-
nih vlakana i odontoplasta. Popunjava
upljinu krunice zuba, kao i kanale ko-
rena u koji ulazi kroz otvor na vrhu ko-
rena. Slui za ishranu i izgradnju zuba,
kao i odbranu, stvarajui dentin. Ka-
vum - upljina u krunici - u mladih oso-
ba je vea i ima oblik priblino krunice
zuba, dok se u starijih smanjuje, stvara-
jui sekundarni dentin od periferije
prema centru. Pulpa popunjava uplji-
nu krunice i kanale korena.
zubna sr, v. pulpa dentis.
zubni cement, supstancija koja pokriva
koren i vrat zuba. Sadri 32% anorgan-
ske materije i najmeki je deo tvrdih
supstancija zuba. Najsliniji je kosti.
Kroz njega prolaze kanalii. Najdeblji je
prema apeksu i u bifurkaciji korena.
Ishranjuje se od periodonta, tako da se
kod devitaliziranog zuba cement i dalje
ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta
petrosa.
zubni kamenac, uklanjanje, profilakti-
ka i terapijska mera u spreavanju na-
stanka i leenju oboljenja tkiva potpor-
nog aparata zuba. Sastavni deo leenja
mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instru-
menti za uklanjanje zubnog kamenca
su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto
i povijeni mirtin list. Kamenac se moe
odstraniti i pomou aparata s ultrazvu-
kom.
zubni koren, deo zuba koji se normalno
nalazi u alveoli alveolarnog nastavka.
Spolja je pokriven cementom (substan-
tia ossea), a unutranji deo, koji je
najmasivniji, ini dentin (substantia
eburnea). Od vrha korena do kavuma
krunice prolazi kanal koji popunjava
pulpa, a koja se sastoji od ivaca, krvnih
sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva.
Sekutii, onjaci i premolari imaju nor-
malno po jedan koren s izuzetkom pr-
vog gornjeg premolara, koji ima dva ko-
rena. Gornji molari imaju tri korena, a
donji dva.
zubni kvar, v. caries dentium.
zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja
spaja ivice sekutia, vrhove onjaka i
bukalne kvrice premolara i molara;
pravi z. L je linija koja ide glavnim fi-
surama molara i premolara, a u pred-
njih zuba ide izmeu cinguluma i seiv-
nih ivica. Lukovi gornje ivice imaju ob-
lik elipse, a donje parabole; unutranji
z.l. je linija koja spaja cingulume pred-
njih zuba i ide preko oralnih kvrica
premolara i molara.
884
zubno meso zygoten

zubno meso, v. gingiva.
zubno zlato, legura zlata koja se upotreb-
ljava za izradu zubnih nadoknada (kru-
nica, mostova, zuba na koi itd.).
Najee se upotrebljava 22-karatno
zlato koje se sastoji od 22 dela istog zla-
ta, jednog dela bakra i jednog dela sreb-
ra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se
odreenoj leguri zlata dodaje bakar u
procentu. Postoje i druge razne legure
zlata za zubarske nadoknade.
zubobolja, esto vrlo jaki bolovi u zubima
javljaju se najee u oboljenju pulpe
(pulpitis). Uzrok je obino karijes koji je
dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno
zapaljenje. Pulpitis moe nastati i usled
traume, nestruno stavljene plombe,
medikamenata itd. Dalje komplikacije
su gangrena, periodontitis, apsces, koji
izazivaju jake bolove.
Zuckerkandlov organ, v. glomus.
zvezdaste elije, v. elija.
zygomaticus, zigomatian, jagodini, ja-
buni, npr. os zygomaticum, jagodina
ili jabuna kost lica.
zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve
mejozne deobe u kome se sparuju ho-
mologni Kromosomi.
ablja doza, v. dosis.
arini nefritis, nephritis insularis, v.
nephritis.
arite, (stom.) ogranieni deo tkiva u
kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi
egzo- i endotoksini i raspadni produkti-
tkiva. Smatra se da mikrobi iz arita
prodorom preko krvotoka mogu izazvati
patoloke promene na udaljenim or-
ganima. arita mogu biti i izvor alerge-
na, kao i mesto remeenja vegetativnih
funkcija; dentogena ., stvaraju se u
apikalnom delu zuba i periapikalnoj re-
giji alveolarne kosti kao posledica pro-
dora mikroorganizama kroz kariozne
lezije u zub. Sin. odoniogena arita; ak-
tiviranje dentogenog ., neaktivna
dentogena arita mogu da ponovo za-
ponu svoje patoloko delovanje iz raz-
liitih optih i lokalnih uzroka: slablje-
nje imuniteta ili opte alergizacije orga-
nizma; stvaranje gasova u kanalu kore-
na zuba, traumatizacije zuba pri vaka-
nju, poremeaja krvotoka u okolini fo-
kusa ili mehanizmom anahoreze po As-
coliju; dentogeno ,, dijagnostikeva-
nje, za otkrivanje ovakvih arita pri-
menjuju se, pored stomatoloke anam-
neze, klinikog pregleda zuba i usta, i
analiza rendgenograma i odgovarajui
testovi; oralna ., svako hronino zapa-
ljeno tkivo u usnoj duplji moe da pred-
stavlja izvor fokalne infekcije; . u ozub-
Iju (periodoncijumu), gingivalni dep-
ovi, zapaljeno tkivo gingive i hronini
parodontalni apscesi mogu da deluju
kao arita. V. iarina injekcija.
avelska voda, natrijum-hipohlorit, teni
preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sa-
stojka. Veoma pogodna za dezinfekciju
sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana
je tekoa transporta.
bica, v. radius.
bini, v. radialis.
drelna duplja, v. cavum pharyngis.
drelno suenje, v. isthmus jaucium.
drelo, v. pharynx.
e, svesna elja za uzimanjem tenosti,
regulisana centrom za e u spolja-
njem delu preoptikog dela mozga, koji
funkcionie po istom principu kao i os-
moreceptori. Najvaniji uzroci ei su
vanelijska dehidratacija, smanjenje za-
premine minutnog volumena, elijska
dehidratacija i suvoa sluznice usta.
elatin, v. gelatina.
elatinska pena, lokalno hemijsko he-
mostatino sredstvo za zaustavljanje
periodontalnih i kotanih krvarenja.
eludac, v. gaster, ventriculus; . mali, v.
Pavlpvov eludac.
eludani, v. gastricus.
eludani sok, tenost koja nastaje kao
produkt luenja eludanih lezda. . s.
normalno sadri slobodnu i vezanu (za
belanevine) hlorovodoninu kiselinu i
fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i
unutranji faktor antianemijskog pri-
ncipa, mucin i dr.
enevska zakletva, tekst lekarske zaklet-
ve s nizom profesionalnih etikih oba-
veza, koji je prihvatila Svetska zdrav-
stvena organizacija prilikom svog osni-
vanja u enevi, g. 1948. Ova zakletva
886
enevske konvencije une boje

predstavlja modernizovanu, skraenu i
izmenjenu verziju hipokratove zakletve.
Nastala je posebno pod uticajem iskus-
tava drugog svetskog rata u kojem su
mnogi nacistiki lekari vrili ratne zlo-
ine i kada se esto ispoljavala diskrimi-
nacija bolesnika i ranjenika zbog njiho-
ve rasne, verske ili nacionalne pripad-
nosti.
enevske konvencije, dodati pojmovnici
u leksikonu na kraju posle modernizo-
van tako da u irem smislu termin oz-
naava sve humanitarne konvencije iz
meunarodnog ratnog prava, donesene
od 1864. do 1949. godine.
enska gonada, v. jajnik.
enski polni organi (organa genitalia fe-
minina), unutranji i spoljanji. U unut-
ranje organe spadaju: jajnici (ova-
rium), jajovodi (tuba uterina), materica
(uterus) i usmina ili vagina (vagina).
Spoljanje organe sainjava stidnica
(vulva) u iji sastav ulaze: velike usne
(labia majora pudendi), male usne (Ia-
bia minora pudendi), trem usmine (ves-
tibulum vaginae), draica (clitoris),
tremna glavica (bulbus vestibuli) i
tremne lezde (glandulae vestibulares
majores Bartholini et minores).
enski polni ud (vulva, cunnus), v. stidni-
ca.
ig, teme ispupenog jajonosnog meska,
latinski sigma.
itni moljac, v. Sitotroga cerealella.
iva, v. hydrargyrum.
ivac, v. nervus.
ivana elija, v. elija.
ivotni ciklus elije, ini niz uzrono po-
vezanih promena, koje se zbivaju u od-
reenim vremenskim razmacima u mla-
dim elijama u fazama mitoznog umno-
avanja sve do potpunog uoblienja za
odreenu ulogu. Nakon toga, elija se
aktivnou troi, stari da bi potom na-
stupila smrt i prelazi u les. Ciklus poi-
nje u interfazi periodom Gi ili preudva-
janja (preduplikacije) kao priprema za
drugi S-period ili p. udvajanja (duplika-
cije) u kome se vri sinteza i odvajanje
novog molekula dezoksiribonukleinske
kiseline (DNK), traje oko 7 asova, po-
tom nastaje 62 ili period posle udvajanja
(postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2
asa, zatim elija prelazi u naredne
deobne faze: profazu, prometafazu, me-
tafazu i zavrni stupanj deobe - telofa-
zu. V. mitoza.
ia rendgenske cevi, deo anode koga
bombarduju brzi elektroni s katode u
termoelektronskoj cevi. to je ia
rendgenske cevi manja, rendgenska sli-
ka je otrija. V. rendgenska cev.
iak pirina, Calandra oryzae, slian it-
nom iku, a za razliku od njega ima 4
crvene pege na donjim krilima. Upro-
pauje pirinana zrna.
iak soiva, Bruchus pii, napada mlade
plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do
10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade
plodove, gde ostaju ele zime do prole-
a kada izleu iz zrna kao leptiri.
iak ita, Calandra granaria, uvlai se u
zrno ita. Izluevine ostaju u zrnu, koje
daju sivo pepeljastu boju branu.
ina daljina, (rend.) odstojanje od izvora
rengdenskih zrakova (ia anode = A) do
filma : A-Fi.
lezda, v. glandula.
lezdan, v. glandularis.
u, utozelena ili tamnozelena tenost
(prema tome da Ii se dobija iz jetre ili
une kesice) bazne reakcije, koja sadr-
i une boje (biliverdin i bilirubin),
une kiseline (glikoholnu i taurohol-
nu), holesterol, i druge organske i neor-
ganske materije. Stvaraju je neprekidno
elije jetre, odakle on putem odvodnih
unih kanala dolazi u unu kesicu,
gde se koncentrie ili se zadrava u u-
nim kanalima kojima u utie u dva-
naestopalano crevo. Uticanje ui u
crevo vri se samo za vreme varenja
hrane i regulisano je humoralnim i
nervnim mehanizmima. . ima znaajnu
ulogu u varenju i resorpciji masti.
una beika, v. vesica fellea.
una kesica, v. vesica fellea.
une boje, nastaju degradacijom hemog-
lobina. Izluuju se iz organizma putem
mokrae i izmeta. Najvanije une boje
su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bi-
lirubina u crevima nastaje urobilino-
gen, a oksidacijom urobilinogena nasta-
je mokrana boja urobilin.
887
une kiseline uto telo

une kiseline, po strukturi sline holes-
terolu. Izvode se iz holanske kiseline i-
jom oksidacijom nastaju razne une kr-
seline s veim ili manjim brojem OH--
grupa (litoholna, dezoksiholna i holna
kiselina). une kiseline s masnim kise-
linama daju koordinaciona jedinjenja
(holeinske kiseline), koje se u vodi ko-
loidno rastvaraju.
uni kamen, v. calculus, concrementum.
uni putevi ili kanali, glavni i sporedni:
glavni su jetreni kanal (ductus hepati-
cus communis) i uovod (d. choledo-
chus) koji odvode u iz jetre u nishodni
deo dvanaestopalanog creva. Sporedni
uni putevi su uni mehur (vesica fel-
lea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabi-
raju u u vreme kad nema varenja u
duodenumu.
uovod, v. choledochus, uni putevi.
ulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma,
tylositas.
ulje vit, uljevito telo, v. callosus, c. callo-
sum.
uljevito telo, v. Reilovo ostrvo.
uta mrlja, v. macula lutea.
uta pega, v. macula lutea.
uti vazelin, v. vaselinum.
utica, v. icterus.
uto telo (corpus luteum), posle prska-
nja sazrelog jajosnog meska on splasne.
Jajna elija je istisnuta. Zaostale elije
meska izgrauju, zajedno s elijama
omotaa, novu lezdanu tvorevinu po-
znatu kao uto telo, zbog toga to elije,
od kojih ovo telo postaje, sadre uti
pigment, lutein. Ogroman broj mekova
ne dostie svoj puni razvoj i prskanje,
nego pre toga degenerie, stvarajui at-
retina tela (corpora atretica). Koliki je
broj mekova koji degeneriu (ranije ili
docnije) vidi se po tome to se od
200.000 prvobitnih ovocita svega oko
400 izbaci prilikom ovulacije. elije u-
tog teia predstavljaju lezdane inkreto-
gene elemente. One su izvorite drugog
ginogena, progesterona. On deluje na
uspostavljanje veze ploda s materin-
skim organizmom.
888
EPONIMNI
I
ISTORIJSKI RENIK
Ovaj deo Medicinskog leksikona
redigovao je i najveim delom sastavio
prof, dr Zdenko Levntal.
Prilikom izbora obraenih imena linosti uzeta su u prvom redu u
obzir ona po kojima su nazvani razliiti pojmovi u medicini i srod-
nim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih znaajnih linosti
iz istorije medicine i prirodnih nauka.
Abbott, Edville Gerhard (1870-1938),
ameriki hirurg, autor jedne metode Ie-
enja lordoze.
Abderhalden, Emil (1877-1950), vajcar-
ski fiziolog. Najvie se bavio fiziolokom
hernijom.
Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemaki
fiziar. Najvie se bavio optikom i usavr-
avanjem mikroskopa.
Abel, John Jacob (1857-1938), ameriki
biohemiar, naroito se istakao u istra-
ivanju grae hormona.
Abrikosov, Aleksej Ivanovi
(1875-1955), sovjetski patolog.
Adams, Robert (1791-1875), irski lekar,
jedan od predstavnika uvene dublin-
ske medicinske kole.
Addison, Thomas (1793-1860), engleski
lekar, pretea savremene endokrinolo-
gije. Prvi je opisao oboljenje nadbubre-
nih lezda koje nosi njegovo ime.
Adelmann, Georg Franz Blasius
(1811-1888), nemaki hirurg. Poznat po
svojoj metodi zaustavljanja arterijskog
krvavljenja pri povredi ekstremiteta,
koje se postie njihovom hiperrefleksi-
jom.
Adler, Alfred (1870-1937), beki psiholog
i psihijatar, uenik Freuda i osniva tzv.
individualne psihologije.
Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski
neurofiziolog, dobitnik Nobelove na-
grade (u zajednici sa Charles Scott She-
ringtonom).
Agassiz, Louis (1807-1873), ameriki le-
kar i zoolog vajcarskog porekla.
Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), ne-
mai lekar, autor prvih dela o rudarstvu
i bolestima rudara.
Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemaki
ginekolog.
Albee, Frederick Houdlett (1876-1945),
ameriki ortoped, poznat po operaciji
koja nosi njegovo i Henleovo ime.
Albers, Wilhelm (1859-1919), nemaki
vojni lekar, poznat po konstrukciji ine
za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta.
Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti
beki hirurg ekog porekla.
Albertus, Magnus (1193-1280), nemaki
teolog i prirodnjak enciklopedista.
Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemaki
bakteriolog.
Albright, Fuller, savremeni ameriki en-
dokrinolog opisao po njemu nazvani
oblik hiperparatireoidizma.
Alexander, Franz Gabriel (1891- ), ame-
riki psihoanalitiar maarskog porek-
la, jedan od osnivaa modernog psiho-
somatskog pravca u medicini.
Allen, Edgar (1892-1943), ameriki ana-
tom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem
opisao po njima nazvan test.
Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski
lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u
Italiji i nekim drugim evropskim zem-
ljama, a jedno vreme i u Dubrovniku
(1557). Pisac uvenih Centuria.
Ambard, Leon (1876- ), francuski fizio-
log, i kliniar, tvorac poznate konstante.
Amici, Giovanni Battista (1786-1863),
francuski fiziolog i bakteriolog, poznat
po prouavanju anafilaksije.
891
Eponimni renik
Ammon, Friedrich August von
(1799-1861), nemaki oftalmolog.
Ampere, Andr-Marie (1775-1836), fran
cuski fiziar i matematiar.
Anderson, Elisabeth Garrett
(1836-1917), prva engleska lekarka, bo-
rac za ravnopravnost ena u lekarskom
pozivu.
Angle, Edward A. (1855-1930), ameriki
odontostomatolog, osniva savremene
ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj
oblasti.
Angstrom, Anders Jonas (1814-1874),
vedski fiziar. Aranzio (Arantius),
Julio Caesar
(1530-1589), talijanski lekar, hirurg i
anatom, profesor u Bologni. Aristotel
(384-322. pre n. e.), grki lekar, filozof i
prirodnjak - enciklopedista.
Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fi-
ziolog i bakteriolog, poznat po proua-
vanju anafilaksije.
Aschheim, Selman (1878- ), nemaki gi-
nekolog i endokrinolog.
Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemaki
patolog i istoriar medicine.
Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski sero-
log i biohemiar.
Asklepijadi, starogrki svetenici lekari,
nazvani tako po Asklepiju od kojeg su -
verovalo se - potekli. Asklepijeva sveti-
ta ili asklepioni bili su hramovi u koje
su dolazili bolesnici zbog leenja.
Asklepije (gr.), Eskulap (lat.), starogrki
bog zdravlja i medicine. Njegov kult po-
inje u VII-veku pre nae ere.
Auenbrugger, Joseph Leopold
(1722-1809), beki lekar, otkriva per-
kusije kao fizike dijagnostike metode.
Auerbach, Leopold (1828-1897), nemaki
fiziolog i neuropatolog.
Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski
lekar persijskog porekla, jedan od
najveih medicinskih autoriteta sred-
njeg veka. Autor uvenog enciklopedijs-
kog dela Kamin.
Axenfeld, Theodor
v
(1876-1930), nemaki
oftalmolog. Otkrio je uzronika obolje-
nja coniunctivitis simplex chronica Mo-
rax-Axenfeld.

Babes, Victor (1854-1926), rumunski pa-
tolog, bakteriolog.
Babinski, Joseph Francois Felix
(1857-1932), francuski neurolog po-
ljskog porekla, bliski saradnik Charco-
ta.
Baer, Karl Ernst von (1792-1876), eston-
ski embriolog i komparativni anatom.
God. 1827. otkrio jajace sisara.
Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), le-
kar dubrovakog porekla, istaknuti jat-
rofiziar i odlian kliniar, profesor u
Rimu.
Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), en-
gleski fiziolog.
Bancroft, Joseph (1836-1894), australij-
ski lekar i parazitolog. Po njemu je pro-
zvana jedna vrsta filarija.
Bang, Bernhard (1848-1932), danski vete-
rinar po kojem je nazvana Bangova bo-
lest.
Bang, Ivar Christian (1869-1918), vedski
fiziolog.
Banti, Guido (1852-1925), italijanski pato-
log, opisao spleniku anemiju.
Banting, Frederick Grant (1891-1914),
kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch.
H. Bestom 1921. god. izolovao insulin.
Barany, Robert (1876-1936), beki otolog,
znatno je doprineo poznavanju vestibu-
larnog aparata, dobitnik Nobelove na-
grade.
Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fi-
ziolog.
Barlow, Thomas (1845-1945), engleski
pedijatar.
Bartholinus, Caspar mlai (1655-1738),
holandski anatom.
Basedow, Karl Adolf (1799-1854), ne-
maki lekar.
Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski
hirurg.
Baudelocque, Jean Louis (1746-1810),
francuski ginekolog.
Bauhin, Caspar (1560-1624), vajcarski
anatom.
892
Eponimni renik
Baynton, Thomas (1761-1820), engleski
hirurg, poznat po flater-zavoju za lee-
nje ulcus cruris, koji je nazvan po nje-
mu.
Beck, Emil G. (1866-1932), ameriki hi-
rurg.
Beclre, Antoine (1856-1939), istaknuti
francuski radiolog.
Becquerel, Henri Antoine (1852-1908),
francuski fiziar, uestvovao u otkriu
radioaktivnosti.
Behring, Emil von (1854-1917), nemaki
mikrobiolog i imunolog, otkriva difte*
rikog antitoksina i serumske terapije
ove bolesti.
Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski
neurolog.
Bell, Charles (1774-1842) kotski hirurg,
neurolog i fiziolog.
Bniqu, Pierre Jules (1806-1851), fran-
cuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu
sonde za leenje strikturirane uretre.
Bergmann, Ernst von (1836-1907), ne-
maki hirurg, posebno se bavio ratnom
hirurgijom i usavravanjem asepse i na-
rkoze. Po B. se zovu neke operacione
metode i hirurki instrumenti.
Bergoni, Jean Alban (1857-1925), fran-
cuski fiziar i radiolog.
Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nema-
ki fabrikant, poznat po bakteriolokim
filtrima, prozvanim po njemu.
Bernard, Claude (1813-1878), francuski
fiziolog, osniva savremene eksperi-
mentalne fiziologije.
Besnier, Jules (1831-1909), francuski der-
matolog.
Besredka, Aleksandar (1870-1940), eki
serolog i izumitelj perorame vakcinaci-
Je.
Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog,
uestvovao u izolaciji insulina s Bantin-
gom i Macloedom.
Bichat, Francois Xavier (1771-1802),
francuski anatom, osniva savremene
histologije.
Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fizio-
log koji je radio u Pragu.
Bier, August (1861-1949), nemaki hirurg,
utemeljitelj jedne hirurke kole, autor
brojnih novih hirurkih poduhvata.
Biermer, Anton (1827-1892), vajcarski
internista, opisao kliniku sliku perni-
ciozne anemije.
Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemaki
lekar, patolog i parazitolog; radio je u
Kairu.
Billroth, Christian Albert Theodor,
(1829-1894), nemaki hirurg, profesor u
Beu, osniva moderne abdominalne
hirurgije.
Bing, Paul Robert (1878-1956), vajcarski
neurolog.
Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar.
Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar.
Bleuler, Eugen (1857-1939), vajcarski
psihijatar, posebno je prouavao shizof-
reniju, koju je on tako nazvao umesto
ranijeg termina dementia praecox.
Bloch, Marcel (1885-1925), francuski der-
matovenerolog i autor mnogobrojnih
dela iz oblasti seksologije.
Boas, Ismar (1858-1938), nemaki inter-
nista.
Bochdalek, Vincent Aleksandar (1801-
1883), eki anatom.
Boeck, Caesar Peter Moel ler
(1845-1917), danski dermatolog.
Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski orto-
ped.
Boerhave, Herman (1668-1738), holarid-
ski lekar, istaknuti kliniar i reformator
medicinske nastave.
Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovi
(1881-1946), ruski biolog.
Bohr, Niels (1885-1962), danski fiziar
atomista, dobitnik Nobelove nagrade
1922. god.
Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bak-
teriolog, koji se najvie istakao na polju
imunologije i serologije.
Born, Max (1882- ), nemaki fiziar, nosi-
lac Nobelove nagrade za medicinu.
Bokovi, Ruer (1711-1787), dubrova-
ki matematiar i astronom svetskog gla-
sa.
otallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). ta-
lijanski lekar i anatom.
Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugosloven-
ski internista.
893
Eponimni renik
Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), je-
dan od najznaajnijih francuskih lekara
19. veka, koji je prvi opisao reumatsku
groznicu.
Bowditch, Henry Pickering (1840-1911),
ameriki lekar.
Bowmann, William (1816-1892), engleski
anatom i fiziolog.
Bright, Richard (1789-1858), engleski le-
kar, izmeu ostalog dao je prvi kliniko-,
-patoloki opis nefritisa. Objavio je i
knjigu o svojem putovanju po srednjoj
Evropi, u toku kojeg je posetio i neke
nae krajeve.
Brill, Nathan Edwin (1860-1925), ameri-
ki lekar, koji je prvi opisao sluajeve
kasnog recidiva pegavca kod useljenika
iz Evrope.
Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg
i antropolog, otkrio je lokalizaciju mo-
tornog centra za govor.
Br o die, Benjamin Collins (1783-1862),
engleski hirurg.
Broussais, Francois Joseph Victor
(1772-1838), istaknuti francuski klini-
ar.
Brown-Squard, Charles Eduard
(1818-1894), francuski fiziolog. Najveu
je popularnost stekao eksperimentima
podmlaivanja pomou ekstrakata i-
votinjskih polnih lezda.
Bruce, David (1855-1931), britanski hi-
rurg i bakteriolog. Otkrio je i uzronika
malteke groznice. Po njemu je nazvana
grupa mikroorganizama Brucellae.
Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski le-
kar; opisao neke znakove karakteristi-
ne za meningitis.
Brunner, Johann Conrad (1654-1727),
nemaki anatom i histolog.
Bruns, Paul (1846-1916), nemaki hirurg
po kojem je nazvana jedna udlaga - ina
za natkolenicu.
Bruns, Viktor (1812-1883), nemaki hi-
rurg, izumitelj proiene higrofilne
vate i drugog savremenog zavojnog ma-
terijala.
Brcke, Ernst Wilhelm (1819-1892), ne-
maki fiziolog i histolog.
Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hi-
rurg po kojem se zovu neki hirurki i or-
topedski pojmovi.
Bucky, Gustav (1880- ), nemaki radio-
log.
Buerger, Leo (1879-1943), ameriki inter-
nist angiolog.
Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), ne-
maki anatom i fiziolog.
Burdenko, Nikolaj Nilovi (1878-1946),
sovjetski hirurg, general, glavni hirurg
Crvene armije, jedan od osnivaa ruske
neurohirurgije i Akademije medicin-
skih nauka SSvSF.
Burow, Karl August (1809-1874), nema-
ki hirurg.

Cabot, Richard Clarke (1868-1939), ame-
riki lekar, hematolog i strunjak za pi-
tanja etike.
Calmette, Albert (1863-1933), francuski
bakteriolog, koji je spravio prvi serum
protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom
BCG-vakcinu.
Cannon, Walter Bradford (1871-1945),
ameriki fiziolog.
Cardarelli Antonio (1831-1926), talijan-
ski lekar.
Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fi-
ziolog, iveo u SAD. Najvie se bavio ek-
sperimentalnom transplantacijom tkiva
i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za
metodu ivenja krvnih sudova.
as te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mik-
robiolog i strunjak za tropske bolesti.
Castle, William Bosworth (1897- ), ame-
riki hematolog iz uvene bostonske
medicinske kole.
Celsius, Anders (1701-1744), vedski ast-
ronom, koji je uveo podelu termometar-
ske skele izmeu taaka kljuanja vode
i topljenja leda na 100 jednakih delova -
centigrada.
Celsus, Cornelius (I vek n. e.), znaajni
rimski lekar.
Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski
pravnik i publicista, autor izvetaja o
zdravstvenom stanju radnika; jedan od
najuticajnijih pionira socijalnomedicin-
894
Eponimni renik
skih shvatanja i javnozdravstvenog za-
konodavstva prolog veka.
Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Ie-
kar.
Charcot, Jean Martin (1825-1893), fran-
cuski neuro-psihijatar i patolog.
Chauffard, Anatole Marie E mi Ie
(1855-1932), francuski internista.
Cheyne, John (1777-1836), irski internista
iz uvene dublinske kole.
Chiari, Hans (1851-1916), austrijski pato-
log.
Chopart, Francois (1743-1795), francuski
hirurg.
Christian, Henry Asburry (1876-1951),
ameriki lekar.
Chvostek, Franz (1835-1884), beki inter-
nista.
Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884),
nemaki patolog.
Coolidge, Killiam David (1873- ), ame-
riki fiziar, znaajan zbog pronalazaka
u oblasti rendgenologije.
Cooper, Astley Paston (1768-1841), eng-
leski hirurg i anatom.
ori, Carl (1896- ), ameriki fiziolog e-
kog porekla, laureat Nobelove nagrade.
Corrigan, Dominic John (1802-1880), ir-
ski lekar.
Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski
anatom i histolog.
Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), li-
ni lekar Napoleona L Njegovom zaslu-
gom Auenbruggerova metoda perkusije
dobila je ire priznanje.
Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francus-
ki fiziar, prema kome je nazvana prak-
tina jedinica koliine elektriciteta.
Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918),
vajcarski hirurg.
Cowper, William (1666-1709), engleski
hirurg i anatom.
Cox, Herald Rae (1907- ), ameriki bakte-
riolog po kojem je prozvana jedna vrsta
rikecija, pronalaza vakcine protiv pe-
gavca.
Cramer, Friedrich (1847-1903), nemaki
hirurg ortoped.
Cred, Karl Siegmund (1819-1892), ne-
maki ginekolog akuer.
Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski
anatom i fiziolog.
Curie, Pierre (1859-1906), francuski fizi-
ar, sa svojom enom Marie Curie SkIo-
dowskom otkrio radijum a sa Henri An-
toine Becquerelom (1852-1908) otkrio
radioaktivitet i s njima podelio Nobelo-
vu nagradu za fiziku god. 1903.
Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935),
poljska naunica, ivela u Parizu. Uest-
vovala je u otkriu radijuma i radioak-
tivnosti, i sama doprinela izolovanju ra-
dioaktivnih elemenata. Laureat dve No-
belove nagrade - za herniju i za fiziku.
Curschmann, Heinrich (1846-1910), ne-
maki lekar.
Cushing, Harvey (l869-1934), ameriki
neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove
grane hirurgije.
Cvet, Mihail Semenovi (1872-1926), rus-
ki botaniar i biohemiar, prvi opisao
hromatografsku adsorpcionu analizu.
Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873),
eki komparativni anatom i fiziolog.

Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fi-
ziolog i farmakolog. Sa Ottom Lwyjem,
austrijskim farmakologom, dobio No-
belovu nagradu za medicinu u znak pri-
znanja za otkrie acetilholina i njegove
uloge.
Dalton, John (1766-1844), engleski fiziar
i hemiar.
d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940),
francuski fiziar i fiziolog.
Darwin, Charles Robert (1839-1882), en-
gleski prirodnjak - zoolog, autor teorije
evolucije ivih bia.
Debr, Robert (1882- ), francuski pedija-
tar.
Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863),
nemaki histolog.
Dere um, Francis Xaviei (1856-1931),
ameriki neurolog.
Descemet, Jean (1732-1810), francuski
hirurg i anatom.
895
Eponimni renik
Deschamps, Joseph Francois Louis
(1740-1824), francuski hirurg, izumitelj
nekih instrumenata.
D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949),
francuski mikrobiolog, otkriva bakte-
riofagije.
Dieffenbach, Johann Friedrich
(1792-1847), nemaki hirurg.
Dittrich, Fanz (1815-1859), nemaki pato-
log.
Dderlein, Albert (1860-1941), nemaki
ginekolog.
Dogiei, Aleksandar Stanislavovi
(1852-1922), ruski histolog i neurolog.
Doisy, Edward Adelbert (1893- ), ame-
riki biohemiar.
Domagk, Karl (1895- ), nemaki hemiar,
pronalaza sulfonamidske grupe leko-
va, nosilac Nobelove nagrade.
Bonders, Franz Cornelis (1818-1889),
holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeu
ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu
prizmatskih stakala u leenje strabiz-
ma.
Donowan, Charles (1863-1951), irski Ie-
kar, strunjak za tropske bolesti.
Douglas, James (1675-1742), kotski ana-
tom i opstetriar.
Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Ie-
kar i moreplovac. Njegova akcija spaa-
vanja jednog mornara s pustog ostrva
posluila je D. Defoeu kao tema za knji-
gu o Robinsonu Crusoeu.
Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), ne-
maki mikrobiolog.
Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896),
vrlo znaajni nemaki fiziolog.
Duchenne, Guillaume Benjamin Ar-
mand (1806-1875), francuski neurolog.
Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski
dermatovenerolog.
Dupuytren, Guillaume (1778-1835), fran-
cuski hirurg, opisao oboljenje koje je po
njemu nazvano D. kontraktura.

aja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fi-
ziolog, poznat naroito po svojim origi-
nalnim i vrlo znaajnim radovima u ob-
lasti eksperimentalne hipotermije i ve-
take hibernacije.
orevi, Vladan (1844-1930), srpski Ie-
kar i knjievnik, osniva srpskog Crve-
nog krsta, suosniva Srpskog lekarskog
drutva, organizator vojnog saniteta i s
pokreta modernog zdravstvenog zako-
nodavstva u Srbiji.
Durii, Ilija (1898-1965), srpski patofi-
ziolog, profesor Veterinarskog fakulteta
u Beogradu.

Eberth, Karl (1835-1926), nemaki pato-
log, otkriva uzronika tifusa (Eberthel-
Ia typhi).
Ebner, Victor (1842-1925), austrijski ana-
tom.
Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemaki
internist.
Eccles, John Carew (1903- ), australijski
neurofiziolog, nosilac Nobelove nagra-
de za istraivanja iz elektrofiziologije
nervnih vlakana.
Economo, Constantin von (1876-1931),
austrijski neurolog. Prvi je opisao
(1917) epidemijski letargijski encefalitis
(morbus Economo).
Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemaki
anatom i neurolog.
Ehrlich, Paul (1854-1915), nemaki bak-
teriolog i patolog, osniva teorijske
imunologije i tvorac koncepcije o he-
mioterapiji.
Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holand-
ski fiziolog, pronalaza elektrokardiog-
rafije; dobitnik Nobelove nagrade za
medicinu.
Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski
hirurg.
Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grki
anatom, uz Herofila najznaajniji lekar
aleksandrijske medicinske kole.
Erb, Wilhelm (1840-1921), nemaki lekar.
Esbach, Georges Hubert (1843-1890),
francuski lekar.
896
Eponimni renik
Escherich, Theodor (1857-1911), austrij-
ski pedijatar.
Eskulap (lat.), v. Asklepije.
Esmarch, Friedrich von (1822-1895), ne-
maki hirurg.
Esquirol, Jean Etienne Dominique
(1772-1840), francuski psihijatar, borac
za slobodne metode leenja duevnih
bolesnika.
Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), vedski
biohemiar, nosilac Nobelove nagrade
za radove iz oblasti razgradnje eera.
Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?-
1574), talijanski lekar i anatom.
Ewing, James (1866-1943), ameriki pato-
log.

Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aqua-
pendente (1533-1619), italijanski ana-
tom.
Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von
Hilden (1560-1634), nemaki lekar i hi-
rurg, unapredio tehniku amputacije.
Fahr, Theodor (1877-1945), nemaki pa-
tolog.
Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736),
nemaki stakloduva, pronalaza jed-
nog tipa termometarske skale.
Fahreus, Robin (1888^ ), vedski patolog
i hematolog, uveo metodu sedimentaci-
je eritrocita.
Fallopio (Falloppius), Gabriel
(1523-1562), talijanski hirurg i anatom.
Fallot, Etienne Louis (1850-1911), fran-
cuski anatom.
Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski in-
ternist.
Fanconi, Guido (1892- ), vajcarski pedi-
jatar.
Faraday, Michael (1791-1867), engleski
hemiar i fiziar, jedan od najveih pri-
rodnjaka prolog veka.
Favre, Maurice (1876-1954), francuski
dermatovenerolog.
Fechner Gustav Theodor (1801-1887),
nemaki prirodnjak.
Feer, Emil (1864-1955), nemaki pedija-
tar.
Fehling, Hermann (1811-1885), nemaki
hemiar.
Feil, Andr (1889- ), francuski neurolog.
Felix Arthur (1887-1956, eko-engleski
bakteriolog.
Felty, Augustus Roy (1895- ), ameriki
internist.
Fergusson, William (1808-1877), naj-
istaknutiji kotski hirurg prelisterske ere.
Filatov, Nil Fjodorovi (1847-1902), rus-
ki pedijatar.
Filatov, Vladimir Petrovi (1875-1956),
ruski okulist, pronalaza jedne metode
keratoplastike i tzv. tkivne terapije
Finkelsein, Heinrich (1865-1942), ne-
maki pedijatar.
Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kuban-
ski lekar i epidemiolog, prvi otkrio na-
in prenoenja ute groznice.
Finney, John (1860-1937), ameriki hirurg.
Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar,
dobitnik Nobelove nagrade za medici-
nu (1903), za uvoenje aktinoterapije u
teenju tuberkuloze koe.
Fischer, Emil (1852-1919), nemaki he-
miar, nosilac Nobelove nagrade.
Flack, Martin William (1882-1931), eng-
leski fiziolog.
Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijan-
ski hirurg, prvi opisao po njemu na-
zvanu bolest tireotoksikozu (kasnije
Gravesova odn. Basedowljeva bolest).
Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), eki
neurolog.
Fleisch, Alfred (1892- ), vajcarski fizio-
log.
Fleming, Alexander (1881-1956), britan-
ski mikrobiolog, otkriva penicilina; sa
Floreyem i Chainom dobio Nobelovu
nagradu za medicinu.
Fletcher, Horace (1849-1919), ameriki
fabrikant, izmeu ostalog pronaao
vetaki dentin.
Flexner, Abraham (1866-1959), ameriki
istraiva u oblasti drutvenih nauka,
autor po njemu nazvanog izvetaja o
stanju medicinske nastave u SAD (1910)
koji je izazvao radikalnu naunu i peda-

57 Medicinski leksikon
897
Eponimni renik
goku modernizaciju medicinskih fa-
kulteta.
Flexner, Simon (1863-1946), ameriki
patolog i mikrobiolog.
Flint, Austin (1812-1886), ameriki lekar.
Florence, Albert (1851-1927), francuski
farmakolog.
Florey, Howard W. (1898-1968), britanski
lekar, sa Flemingom i Chainom 1945.
god. dobio Nobelovu nagradu za prona-
lazak penicilina.
Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867),
francuski fiziolog.
Fontana, Abbada Felice (1730-1805), tali-
janski anatom i filozof.
Fordyce, John, (1858-1925), ameriki
dermatolog.
Forel, Auguste (1848-1931), vajcarski
anatom, psihijatar i seksolog.
Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski
lekar, pronalaza aparata i metode ves-
lakog pneumotoraksa.
Forsell, Gosta (1876-1950), vedski radio-
log.
Forssman, John (1868-1947), vedski pa-
tolog.
Forssmann, Werner (1904- ), nemaki
hirurg i internista, otkriva metode ka-
teterizacije srca, nosile Nobelove nagra-
de za medicinu.
Forster, Otfried (1873-1941), nemaki
neurolog i neurohirurg.
Fortner, Joseph (1893- ), nemaki veteri-
nar i mikrobiolog.
Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster.
Fothergill, John (1712-1780), engleski le-
kar, pronalaza digitalisa.
Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hi-
rurg.
Fournier, Jean Alfred (1832-1915). fran-
cuski dermatolog.
Fowler, Thomas (1736-1801), ameriki le-
kar.
Fox, George Henry (1846-1910), ameriki
dermatolog.
Fracastorio, Girolamo (1483-1553), itali-
janski lekar, jedan od pionira u oblasti
zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv si-
filis.
Francke, Karl (1859-1920), nemaki le-
kar, pronalaza instrumenta za punkci-
ju kotane sri.
Frank, Johann Peter (1745-1821), nema-
ki lekar, profesor u Paviji i Beu, autor
uvene enciklopedije preventivne i so-
cijalne medicine, pretea savremenih
javnozdravstvenih shvatanja i reforma-
tor medicinske nastave.
Frnkel, Albert (1848-916), nemaki le-
kar, identifikovao vrstu streptokoka
koji izaziva pneumoniju.
Frankenhuser, Ferdinand (1832-1894),
nemaki ginekolog.
Franklin, Benjamin (1706-1790), ameri-
ki prirodnjak i dravnik.
Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemaki
fiziar.
Frei, VVilhelm (1885-1943), nemaki der-
matolog, opisao test za dijagnostiku lim-
s fogranulomatoze.
Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski
psihijatar, osniva psihoanalitike ko-
le.
Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedi-
jatar.
Friedlnder, Carl (1847-1887), nemaki
patolog.
Friedreich, Nicolaus (1825-1882), ne-
maki lekar.
Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hi-
rurg.
Frhlich, Alfred (1871-1953), austrijski
neurolog.
Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftal-
molog.

Gaethgens, Walter (1880-1958), nemaki
serolog. Gaffky, Georg Theodor
August
(1850-1918), nemaki mikrobiolog.
Galenus. (129-199), rimski medicinski en-
ciklopedista, anatom i fiziolog.
Gall, Franz Joseph (1785-1828), nema-
ki anatom i fiziolog, osniva frenolo-
Galli Mainini, Carlos, savremeni argen-
tinski lekar. Galvani, Luigi (1737-
1798), italijanski Ie-
898
Eponimni renik
kar i analom, jedan od pionira elektrici-
teta.
Gamaleja, Nikolaj Feodorovi (1859-
1949), ruski mikrobiolog.
Ganser, Siegbert (1853-1931), nemaki
psihijatar.
Garland, George Minot (1848-1926),
ameriki internista.
Garr, Karl (1857-1928), vajcarski hi-
rurg.
Gartner, August (1848-1934), nemaki hi-
gijeniar i mikrobiolog.
Gasser, Johann Laurenz (1723-1765),
austrijski anatom.
Gaucher, Philippe charles Ernst
(1854-1918), francuski lekar.
Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), ne-
maki matematiar i astronom.
Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850),
francuski prirodnjak.
Geiger, Hans (1882-1945), nemaki fizi-
ar, pronalaza po njemu nazvanog bro-
jaa.
Gengou, Ostave (1875-1957), francuski
mikrobiolog, sa Bordetom opisao Hae-
mophilus pertussis i fenomen fiksacije
komplementa.
Gerbec, Marko (1658-1718), slovenaki
lekar, meu prvima opisao totalni AV--
blok srca.
Gerlier, Felix (1840-1914), vajcarski le-
kar.
Gerson, Max Bernhard (1881- ), nema-
ko-ameriki lekar.
Gesner, Conrad (1516-1565), vajcarski
prirodnjak i enciklopedista.
Getaldi, Marin (1566-1626), dubrovaki
fiziar i matematiar svetskog glasa.
Ghon, Anton (1866-1936), eki patolog.
Giemsa, Gustav (1867-1948), nemaki far-
makolog i hemiar.
Gierke, Edgar (1877-1945), nemaki pato-
log.
Gieson, Ira Thompson van (1866-1913),
ameriki neurolog.
Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski
Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927),
ameriki dermatolog, opisao tzv. ame-
riku blastomikozu.
Gimbernat, Manuel Louise Antonio don
(1734-1816), panski hirurg i anatom.
Girard, Charles (1855-1916), vajcarski
hirurg.
Glanzmann, Edmund (1887-1959), vaj-
carski pedijatar, opisao exanthema su-
bitum odnosno trodnevnu groznicu.
Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), ne-
maki alhemiar.
Glenard, Francois (1848-1920), francuski
lekar.
Glisson, Francis (159-1677), engleski le-
kar (prvi je opisao rahitis).
Gliick, Leopold (1854-1904), poljski der-
matovenerolog, prvi strunjak te oblas-
ti u Bosni i Hercegovini, istraiva lepre
i endemskog sifilisa.
Gmelin, Leopold (1788-1853), nemaki fi-
ziolog.
Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski
neurolog, opisao oboljenje myasthenia
gravis pseudoparalytica.
Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski
anatom i neurohistolog, dobitnik Nobe-
love nagrade.
Goli, Friedrich (1829-1903), vajcarski ana-
tom, fiziolog i neurolog.
Gonin, Jules (1870-1935), vajcarski oftal-
molog.
Goopasture, Ernst William (1886- ),
ameriki patolog.
Gordon, Killiam (1863-1929), engleski le-
kar.
Cowers, William Richard (1845-1915),
engleski lekar.
Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski
lekar i anatom.
Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), itali-
janski otorinolaringolog.
Graefe, Albrecht (1828-1870), nemaki
oftalmolog.
Graham, George Sellers (1879-1942), ka-
nadski patolog, opisao reakciju i tip tu-
mora koji je po njemu i nazvan.
Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski
hirurg.
Graham, Steel, v. Steel, Graham.
Graham, Thomas (1805-1869), engleski
hemiar, osniva koloidalne hernije,
Gram, Hans Christoph Joachim
(1853-1923), danski lekar.
Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), ita-
lijanski parazitolog, vrlo zasluan i za

57*
899
Eponimni renik
rasvetljavanje prenosa malarike infek-
cije.
Graves, Robert James (1797-1853), irski
lekar, jedan od prvih autora koji je opi-
sao sliku tireotoksikoze.
Gravvitz, Paul (1850-1932), nemaki pato-
log.
Gregg, Norman McAlister (1892-1966),
australijski oftalmolog, opisao rubeo-
larnu embriopatiju.
Griesinger, Wihelm (1817-1868), nema-
ki neuropsihijatar znatno je unapredio
sistematiku duevnih oboljenja.
Grisogono, Federik (1472-1537), zadar-
ski lekar, prirodnjak i filozof.
Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hi-
rurg.
Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski in-
ternist.
Gross, Samuel Weissel (1837-1889), ame-
riki hirurg.
Grossich, Antonio (1849-1926), italijan-
ski hirurg jugoslovenskog porekla. U Ri-
jekoj bolnici - prvi u svetu - primenio
jodnu tinkturu u preoperativnoj pripre-
mi koe bolesnika.
Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemaki le-
kar i sociolog, jedan od najvanijih gra-
ditelja savremene socijalne medicine.
Gruber, Max (1953-1927), nemaki higije-
niar i bakteriolog.
Gruby, David (1810-1898), francuski lekar
jugoslovenskog porekla, osniva medi-
cinske mikologije.
Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijan-
ski patolog.
Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886),
nemaki neurolog i psihijatar.
Gurin, Camille (1872-1961), francuski
veterinar - mikrobiolog.
Guillain, Georges (1878-1961), francuski
neurolog.
Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmo-
log.
Gullstrand, Alvar (1862-1930), vedski of-
talmolog, pronalaza paltlampe.
Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), ne-
maki internist.
Gunn, Robert Marcus (1850-1909), eng-
leski oftalmolog.
Gusy, Alired (1865-1957), vajcarski sto-
matolog, poznat po svojim radovima iz
protetike.
Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro-
' log.

Haeckel, Ernst (1834-1919), nemaki pri-
rodnjak i filozof monistikog smera, da-
lje razvio teoriju evolucije.
Hahnemann, Samuel (1755-1843), ne-
maki lekar osniva homeopatije.
Haldane, John Berdon Scott (1892-1964),
engleski fiziolog, biolog, genetiar i bio-
hemiar.
Halleauppeau, Francois Henri
(1842-1919), francuski dermatolog.
Haller, Albrecht von (1708-1777), vaj-
carski lekar, fiziolog, prirodnjak encik-
lopedista i pesnik.
Halsted, William Stewart U852-1922),
ameriki hirurg, aseptiku metodu
upotpunio uvoenjem sterilnih rukavi-
ca.
Hamman, Louis (1877^1946), ameriki le-
kar.
Hand, Alfred (1868-1949), ameriki pedi-
jatar.
Hanot, Vicotr Charles (1846-l
r
896), fran-
cuski lekar, po kojem je nazvana hipert-
rofika forma ciroze jetre.
Hansen, Gerhard Henrik Armaner
(1841-1912), norveki lekar, otkriva uz-
ronika lepre.
Harrison, Edward (1766-1838), engleski
lekar.
Harvey, William (1578-1657), engleski
anatom, fiziolog i embriolog, prvi je
opisao mali i veliki krvotok.
Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni
japanski hirurg. Po njemu je nazvan je-
dan oblik hroninog tireoiditisa.
Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski
lekar. Hasselbach, Franz Kaspar
(1759-1816),
nemaki anatom. Haudek, Martin
(1880-1931), austrijski
radiolog.
900
Eponimni renik
Havers, Clopton (1657-1702), engleski Ie-
kar i anatom.
Hay, Matthew (1855-1932), kotski lekar.
Hayem, Georges (1841-1933), francuski
hematolog.
Head, Henry (1861-1940), engleski neuro-
log.
Heberden, William (1710-1801), engleski
lekar, opisao vorie oko zglobova, ti-
pine za neke oblike reumatizma.
Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski
dermatolog, utemeljitelj dermatologije
kao samostalne grane medicine.
Hegar, August (1830-1914), nemaki gine-
kolog.
Hegglin, Robert Marquard (1907- ), vaj-
carski internista.
Heiberg, Jacob (1843-1888), norveki hi-
rurg.
Heidenhain, Martin (1864-1949), nema-
ki anatom.
Heine, Jacob von (1800-1879), nemaki
lekar.
Heineke, Walter Herman (1834-1901),
nemaki hirurg.
Heinz, Robert (1865-1929), nemaki far-
makolog.
Heller, Ernst (1877-1964), ameriki hi-
rurg.
Heller, Johann Friedrich (1813-1871),
austrijski patolog.
Helmholtz, Hermann (1821-1894), ne-
maki fiziolog.
Henle, Friedrich Gustav Jakob
(1809-1885), nemaki anatom.
Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910)
nemaki pedijatar.
Heraklit (540-480 pre n.e.), grki filozof
prirode, od njega potie misao sve
tee.
Hering, Ewald (1834-1918), nemaki fi-
ziolog.
Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.),
grki lekar, pripadnik aleksandrijske
kole, prvi je uveo javne sekcije.
Herter, Christian (1865-1910), ameriki
patolog. Hertwig, Oskar (1849-
1922), nemaki
anatom, embriolog i radiobiolog.
Herxheimer, Karl (1861-1941), nemaki
dermatovenerolog.
Heubner, Otto (1843-1926), nemaki pe-
dijatar.
Hevesy, George de (1885-1966), maarski
radiobiolog i fizikohemiar, laureat No-
belove nagrade za herniju 1943. god.
Heymans, Corneille Jean Francois
(1892-1968), belgijski farmakolog, nosi-
lac Nobelove nagrade.
Highmore, Nathan (1613-1685), engleski
lekar i anatom.
Hijmans van den Bergh, Albert Abra-
ham (1869-1943), holandski lekar.
Hipokrat (460-377. pre n.e.), grki lekar,
osniva medicinske kole koja je naroi-
to razvila racionalna shvatanja uzroka
oboljenja i trezvene stavove u leenju.
Hippel, Eugen, (1867-1939), nemaki of-
talmolog.
Hirschsprung, Harald (1830-1916), dan-
ski lekar.
Hirst, George (1909- ), ameriki
mikrobiolog.
Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski
mikrobiolog i hematolog, uitelj prvih
srpskih mikrobiologa i utemeljitelj gra-
ne antropoloke serologije.
His, Wilhelm (1861-1934), nemaki lekar.
Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski
lekar i istaknuti kliniar.
Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski
lekar.
Hoffa, Albert (1859-1907), nemaki orto-
ped.
Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nema-
ki lekar.
Hofmann, Johan (1857-1919), nemaki
neurolog, s Werdnigom opisao po njima
nazvanu bolest.
Holmgren, Emil (1866-1922), vedski his-
tolog.
Holzknecht, Guido (1872-1931), austrij-
ski radiolog, jedan od pionira rendge-
noloke tehnike i dijagnostike; rtva
rendgenskog oteenja.
Homer, Johann Friedrich (1831-1886),
vajcarski oftalmolog.
Horsley Victor Alexander Haden
(1857-19IjS), engleski hirurg, osniva
neurohirurgije kao grane, prvi izveo us-
penu operaciju tumora kiemene mo-
dine.
901
Eponimni renik
Horsley Victor Alexander Haden
(1857-1916), engleski hirurg, osniva
neurohirurgije kao grane, prvi izveo us-
penu operaciju tumora kimene mo-
dine.
Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameri-
ki lekar.
Houssay, Alberto (1887-1971), argentins-
ki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za
medicinu, koji se naroito istakao istra-
ivanjem metabolizma ugljenih hidrata.
Houston, John (1802-1845), irski hirurg.
Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameri-
ki lekar.
Houssay, Alberto (1887-1971), argen-
tinski fiziolog, nosilac Nobelove na-
grade za medicinu, koji se naroito
istakao istraivanjem metabolizma
ugljenih hidrata.
Houston, John (1802-1845), irski hirurg.
Howard, Benjamin Douglas (1840-1900),
ameriki lekar.
Howell, William Henry (1860-1945),
ameriki fiziolog.
Hufeland, Christoph Wilhelm (1762-
1836), nemaki lekar ije je delo Mak-
robiotika prva prevedena medicinska
knjiga na srpski jezik.
Humboldt, Alexander (1769-1859), zna-
ajni nemaki prirodnjak, istraiva da-
lekih zemalja, jedan od poslednjih ev-
ropskih enciklopedista.
Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i
komparativni an atom.
Huntington, George (1851-1916), ameri-
ki neurolog.
Hutchinson, Jonathan (1828-1913), eng-
leski pedijatar.
Huygens, Christian (1629-1695), holand-
ski fiziar.
Hygie, grka boica, ki Asklepa, boga
zatitnika lekara i medicine.

Ibn-Sina, v. Avicena.
Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski le-
kar.
Inglis, Elsie Maud (1869-1917), kotska
lekarka hirurg, sifraetkinja, osniva i
glavni ef organizacije Bolnice kot-
skih ena, koja je mnogo pomogla sr-
pski sanitet u prvom svetskom ratu.
Imhotep, staroegipatski bog zdravlja.
Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of
talmolog.
Ivanovski, Dmitri] Ivanovi,
(1864-1920), ruski botaniar i mikrobio-
log, prvi pokazao postojanje filtrabilnih
virusa kao uzronika bolesti. Ivy, A.C.
(1893- ), ameriki biohemiar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880),
ameriki lekar i prirodnjak pionir etar-
ske narkoze.
Jackson, John Hughlings (1834-1911),
engleski neurolog.
Jacob, Francois (1920- ), francuski gene-
tiar, nosilac Nobelove nagrade za me-
dicinu.
Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937),
vedski hirurg.
Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843),
danski anatom.
Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemaki
dermatolog.
Jaff, Max (1841-1911), nemaki biohemi-
ar.
Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrij-
ski internista.
Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947),
francuski neurolog.
Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski der-
matolog.
Jaspers, Karl (1883-1969), nemaki psihi-
jatar i filozof.
Javal, Louis Emile (1839-1907), francus-
ki oftalmolog.
Jendrassik, Jen (1858-1921), maarski
neurolog.
Jenner, Edward (1749-1823), engleski le-
kar, pionir vakcinacije.
Jeremi, Risto (1869-1952), bosanski hi-
rurg, naroito se istakao brojnim i origi-
902
Eponimni renik
nalnim radovima u oblasti istorije
zdravstvene kulture jugoslovenskih na-
roda.
Joannovi, ore (1871-1932), srpski pa-
tolog i onkolog, profesor medicinskih
fakulteta u Beu i Beogradu.
Jobert, Antoine Joseph (1799-1867),
francuski anatom.
Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska
nuklearna fiziarka, nosilac Nobelove
nagrade.
Joliot, Frederic (1900-1958), francuski
nuklearni fiziar, nosilac Nobelove na-
grade.
Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953),
francuski histolog.
Jones, Henry Bence (1813-1873), ameri-
ki lekar.
Joule, James Prescott (1818-1889), bri-
tanski fiziar.
Jovanovi-Batut, Milan (1847-1940), sr-
pski higijeniar, profesor Medicinskog
fakulteta u Beogradu.
Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psi-
hijatar i uesnik NOR-a, profesor
Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Jung, Carl Gustav (1875-1961), vajcarski
psiholog i psihijatar.

Kahler, Otto (1843-1893), nemaki inter-
nista, prvi je opisao mijelom (plazmaci-
tom).
Kahn, Reuben Leon (1887- ), ameriki
mikrobiolog - serolog.
Kaposi, Moritz (1837-1902), beki derma-
tolog maarskog porekla.
Karrer, Paul (1889- ), vajcarski hemiar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za istraivanja iz oblasti vitamina A i B.
Katz, Bernhard (1911- ), engleski fizio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za me-
dicinu.
Kayser, Bernhard (1869-1954), nemaki
oftalmolog.
Keith, Arthur (1866-1955), engleski ana-
tom.
Kelvin, Lord William (W. Thomson),
1824-1907, kotski fiziar koji se poseb-
no istakao istraivanjima o niskim tem-
peraturama.
Kendall, Edwin Calvin (1886- ), ameri-
ki biohemiar, dobitnik Nobelove na-
grade za istraivanja o kortizonu.
Kennedy, Foster (1884-1952), ameriki
neurolog. Kepler, Johannes (1571-
1630), nemaki
astronom i filozof.
Kerckring, Theodor (1640-1693), holand-
ski anatom.
Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski le-
kar.
Key, John Albert (1890- ), ameriki hi-
rurg.
Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski he-
miar.
Kienbck, Robert (1871-1953), austrijski
radiolog.
Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), ne-
maki otorinolaringolog.
Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemaki pa-
tolog.
Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), ame-
riki biolog, sociolog i seksolog.
Kirschner, Martin (1879-1942), nemaki
hirurg - ortoped, poznat po metodi ek-
stenzije koju je razvio na osnovu zamisli
R. Klapa.
Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japan-
ski mikrobiolog.
Klapp Rudolf (1873-1949), nemaki hi-
rurg, opisao po njemu nazvanu metodu
terapije.
Klebs, Edwin (1834-1913), ameriki mik-
robiolog i patolog vajcarskog porekla.
Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), eng-
leski histolog, fiziolog, mikrobiolog i
epidemiolog jugoslovenskog porekla.
Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), ame-
riki lekar.
Klippel, Maurice (1858-1942), francuski
neurolog.
Knaus Herman Hubert (1892- ), austrij-
sko-eki ginekolog, poznat po metodi
kontracepcije (sa K. Oginom).
Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemaki
terapeut, jedan od najvanijih predstav-
nika tzv. metode prirodnog leenja -ug-
lavnom primenom vode.
903
Eponimni renik
Koch, Robert (1843-1910), nemaki mik-
robiolog, pronalaza temeljnih principa
mikrobiolokih isptivanja. Dobio Nobe-
Iovu nagradu za svoja otkria u oblasti
tuberkuloze.
Kocher, Theoor (1841-1917), vajcarski
hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za
radove u oblasti titaste lezde.
Kogoj, Franjo (1894- ), slovenaki der-
matolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Zagrebu, suosniva nauno-istrai-
vakih institucija.
Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard
(1811-1834), nemaki lekar i anatom.
Klliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne
maki hirurg i fiziolog.
Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski
astronom nemakog porekla. Revolu-
cionarno izmenio shvatanje o emlji i
vasioni svojim idejama o heliocentri-
kom sistemu.
Koplik, Henrik (1858-1927), ameriki pe-
dijatar.
Kornberg Arthur (1918- ), ameriki bio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za istra-
ivanja o biosintezi visokomolekularnih
nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom).
Korsakov, Sergej Sergejevi
(1854-1900), ruski psihijatar.
Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevi
(1840-1901), istaknuti ruski kompara-
tivni anatom i darvinista.
Kraepelin, Emil (1856-1926), nemaki
psihijatar, naroito zasluan za razgra-
nienje pojedinih endogenih psihoza.
Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), ne-
mako-austrijski psihijatar i seksolog.
Krake, Paul (1851-1930), nemaki" hi-
rurg.
Krause, Johann, Friedrich (1833-1910),
nemaki anatom Wilhelm.
Krause, Fedor (1857-1937), nemaki hi-
rurg.
Krebs, Hans Adolf (1900- ), nema-ko-
engleski biohemiar, dobitnik No-
belove nagrade za otkrie ciklusa Ii-
munske kiseline.
Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemaki
neuropsihijatar i antropolog.
Kreuz, Lothar (1888- ), nemaki ortoped.
Kristeller, Samuel (1820-1900), nemaki
ortpoed.
Krogh, Schack August Sternberger
(1874-1949), danski fiziolog, dobitnik
Nobelove nagrade za istraivanja u ob-
lasti grade i funkcije kapilara.
Krompecher, Edmund (1870-1926), ma-
arski patolog.
Krnlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), ne-
maki hirurg.
Krnig, Georg (1856-1900), nemaki gine-
kolog.
Krukenberg, Friedrich Ernst
(1871-1946), nemaki patolog.
Kruse, Walter (1864-1943). nemaki mik-
robiolog.
Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemaki fi-
ziolog, posebno radio na istraivanjima
x
protoplazme, enzima i retinalnog pig-
menta.
Kiimmel, Herman (1852-1937), nemaki
hirurg.
Kntscher, Gerhard (1902- ), nemaki
ortoped.
Kpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902),
nemaki histolog.
Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemaki
lekar.
Kiister, Ernst Georg Ferdinand (1839-
1930), nemaki hirurg.
Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nema-
ki ginekolog.

Labbe, Leon (1832-1916), francuski hi-
rurg.
Laborde, Jean Baptiste Vincent
(1830-1903), francuski lekar.
Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski
hirurg, uveo primenu po njemu prozva-
nog farmakolokog koktela za izaziva-
nje vetake hipotermije u toku hirur-
kih zahvata.
Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski
onkolog i radiobiolog.
Lannec, Rene Theophile Hvacinthe
(1781-1826), francuski internista i pato-
log, pronalaza stetoskopa i posredne
904
Eponimni renik
auskultacije. Znatno je unapredio fiziku
dijagnostiku organa grudnog koa.
Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Ie-
kar belgijsko-luksemburkog porekla,
od 1772. god. do svoje smrti iveo u Va-
radinu gde je objavio dva zdravstveno-
prosvetna dela. Njegova Vratva la-
danjska je prva originalna medicinska
knjiga na hrvatskom jeziku.
Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829),
francuski prirodnjak.
Lambl, Vilem Duan (1824-1895), eki
pedijatar, geograf i pisac. Objavio je ne-
koliko dela o junim Slovenima.
Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), ita-
lijanski lekar i anatom.
Lanoolt, Edmund (1876-1926), vajcar-
sko-francuski oftalmolog.
Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski
lekar.
Landry, Jean Baptiste Octave
(1826-1865), francuski neurolog.
Landsteiner, Karl (1868-1943), ameriki
serolog austrijskog porekla, otkriva kr-
vnih grupa, nosilac Nobelove nagrade
za medicinu.
Langenbeck, Bernhard (1810-1887), na-
jistaknutiji predstavnik nemake hirur-
ke kole 19. veka i uitelj niza velikih
hirurga.
Langerhans, Paul (1847-1888), nemaki
patolog.
Langhans, Theodor (1839-1915), nema-
ki patolog.
Laplace, Prierre Simon (1749-1827),
francuski matematiar i astronom.
Larrey, Dominique Jean (1766-1842),
francuski vojni lekar i hirurg.
Lasgue, Ernest Charles (1816-1883),
francuski lekar.
Laveran, Charles Louis Alphonse
(1845-1922), francuski lekar, dobio No-
belovu nagradu za otkrie uzronika
malarije.
Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794),
francuski hemiar, jedan od otkrivaa
kiseonika koji je objasnio sutinu pro-
cesa gorenja.
Lavrentijev, Boris Inokentijevi
(1892-1944), ruski neurohistolog.
Lavri, Boidar (1899- ), slovenaki hi-
rurg, profesor medicinskog fakulteta u
Ljubljani. 3
Laurence, William (1783-1867), engleski
hirurg i prirodnjak, pretea teorije o
evoluciji ivih bia.
Lazarevi, Laza K. (1851-1890), srpski le-
kar i pripoveda.
Legal, Emmo (1859-1922), nemaki lekar.
Legg, Thornton Arthur (1874-1939), ame-
riki hirurg.
Leede, C.S. (1882- ), nemaki lekar.
Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723),
holandski prirodnjak, osniva mikros-
kopije kao oblasti istraivanja.
Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedi-
jatar.
Leishaman, William Borg (1865-1926),
engleski vojni kolonijalni lekar i mikro-
biolog.
Lembert, Antoine (1802-1851), francuski
hirurg, pronalaza metode seroseroz-
nog sva.
Leopold Christian Gerhard (1846-1911),
nemaki opstetriar, pronalaza niza
akuerskih hvatova.
Leriche, Reri (1879-1955), francuski neu-
rohirurg.
Let te r er, Erich (1895- ), nemaki pato-
log.
Leventhal, Michael Leo (1901- ), ameri-
ki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po
njima prozvan sindrom.
Levine, Philip (1900- ), rusko-ameriki se-
rolog, istakao se istraivanjima o Rhe-
sus-faktoru.
Lewandowsky FUx (1879-1921), vedski
dermatolog.
Leydig, Franz von (1821-1908), nemaki
anatom i prirodnjak.
Ly on, Bethuel Boy d Vincent
(1880-1953), ameriki lekar sa Miltze-
rom opisao po njima prozvan test.
Libman, Emanuel (1872-1946), ameriki
lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po
njima prozvan sindrom.
Lichtenstein, Louis, savremeni ameriki
patolog.
Lieben, Adolf (1826-1914), nemaki hemi-
ar.
Lieberkhn, Johann Nathaniel (1711-
1856), nemaki lekar i anatom.
905
Eponimni renik
Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti ne-
maki hemiar, posebno znaajan u ob-
lasti organske hernije.
Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski
lekar.
Lindau, Arvid, savremeni vedski pato-
log.
Lipi, Franjo (1799-1845), ljubljanski le-
kar, profesor interne medicine u Padovi
i Beu, jedan od istaknutih propagatora
perkusije i auskultacije.
Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), aust-
rijski dermatolog.
Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski
hirurg.
Lissauer Heinrich (1861-1891), nemaki
neurolog.
Lister, Joseph (1827-1912), engleski hi-
rurg, pronalaza metode antisepse ras-
privanjem karbolne kiseline.
Liston Robert (1794-1847), kotski hi-
rurg, pronalaza novih instrumenata,
prvi u Velikoj Britaniji primenio etar-
sku narkozu.
Littr, Alexis (1658-1726), francuski hi-
rurg.
Little, William John (1810-1894), engles-
ki ortoped.
Loeb, Jacques (1859-1924), ameriki bio-
log nemakog porekla.
Loehlein, Max (1877-1921), nemaki pa-
tolog, opisao po njemu prozvan ari-
ni nefritis.
Lffler, Friedrich (1852-1915), nemaki
mikrobiolog.
Lffler, Wilhelm (1887- ), vajcarski in-
ternista.
Lomonosov, Afihail Vasiljevi
(1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak,
osobito fiziar i enciklopedista koji je
dao znatni doprinos i razvoju ruskog je-
zika. Osniva prvog ruskog univerziteta
u Moskvi.
Long, Crafford Williamson (1815-1878),
ameriki hirurg, prvi primenio etar u
narkozi.
Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski or-
toped.
Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog
i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade
za psihologiju, poznat posebno po svo-
jim teorijama o agresiji.
Louis, Pierre Charles Alexander
(1787-1872), francuski kliniar, jedan
od pionira medicinske statistike.
Lwi, Otto (1873-1961), austrijski farma-
kolog, sa Daleom dobio Nobelovu na-
gradu za medicinu za istraivanja u ob-
lasti prenoenja nervnih nadraaja.
Lu, Hanri (1855-1925), francuski otori-
nolaringolog.
Ludloff, Karl (1864-1945), nemaki orto-
ped.
Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (1816-
1895), istaknuti nemaki fiziolog,
istakao se osobito u oblasti funkcije
bubrega, pronalaza kimografije.
Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865),
nemaki hirurg, opisao po njemu pro-s
zvanu anginu Ludovici.
Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851),
francuski lekar.
Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski sto-
matolog, jedan od pionira primene fluo-
ra u prevenciji karijesa zubi.
Lunaek, Pavel (1900-1955), slovenaki
ginekolog, istaknuti organizator parti-
zanskog saniteta i profesor Medicin-
skog fakulteta u Ljubljani.
Luschka, Hubert (1820-1875), nemaki
anatom.
Lautembacher Rene (1884-1968), fran-
cuski kardiolog.

Mac Burney, Charles (1845-1913), ame-
riki lekar.
Macleod, John James Richard (1876
1935), kanadski naunik, suotkriva in-
sulina, koji je s Bantingom podelio No-
belovu nagradu.
Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaust-
rijski fiziar i psiholog.
Maddox, Ernest Edmund (1860-1933),
kotski oftalmolog. Madelung Otto
Willhelm (1846-1926), ne-
inaki hirurg.
906
Eponimni renik
Magendie, Francois (1783-1855), fran-
cuski, fiziolog i patolog.
Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski
teolog, enciklopedista i lekar egipatskih
sultana, autor znaajnih dela o uvanju
zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski
orijentisane medicine.
Majocchi Domenico (1849-1929), itali-
janski dermatolog.
Malgaigne, Joseph Francois
(1806-1865), francuski anatom i hirurg.
Mallory, Frank Burr (1862-1894), ameri-
ki patolog.
Malpighi, Marcello (1628-1694), italijan-
ski anatom i jedan od najznaajnijih
utemeljitelja histologije.
Manson, Patrick (1844-1922), britanski
lekar, strunjak za tropske bolesti.
Mantoux, Charles (1877-947), francuski
lekar.
Marchesani Oswald (1900-1953), nema-
ki oftalmolog.
Marchiafava Ettore (1847-1935), italijan-
ski patolog i hematolog.
Marfan, Jean Bernard Antoine (1858
1942), francuski pedijatar.
Marie, Pierre (1853-1940), francuski neu-
rolog.
Ma r rio t te Edme (1620-1684), francuski
fiziar i botaniar, dao vane doprinose
anatomiji oveka.
Mazzini, Luis Yolando (1894- ), ameriki
serolog.
May, Richard (1863-1937), nemaki inter-
nista, s Grnwaldom pronaao po njima
prozvanu tehniku bojenja.
Mayerson, Manfred Martin (1916- ),
ameriki serolog.
Mayo, William James (1861-1939), jedan
od brae Mayo, ameriki hirurg i suos-
niva uvenog hirurkog centra u Roc-
hesteru (SAD). I njegov mladi brat
Charles Horace (1865-1939) bio je istak-
nuti hirurg.
Meckel, Johann Friedrich (1781-1833),
nemaki anatom i hirurg, unuk nema-
kog lekara i prirodnjaka Joahanna
Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel
mlai opisao je divertikulum, koji je po
njemu nazvan.
Menikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i
prirodnjak (najvie iveo u Parizu), otk-
riva fagocitoze, dobitnik Nobelove na-
grade za medicinu.
Medin, Oskar (1847-1927), vedski pedija-
tar.
Meduna, Ladislaus, savremeni maarski
lekar.
Meibom, Heinrich (1638-1700), nemaki
lekar, anatom i profesor !storije i filolo-
gije.
Meigs, J. V. (1892-1963), ameriki gineko-
log, poznat po vrsti tumora koju je opi-
sao.
Meinicke, Ernst (1878-1945), nemaki le-
kar i serolog.
Mellanby Adward (1884-195), istaknuti
engleski farmakolog i organizator istra-
ivakog rada.
Meltzer, Samuel James (1851-1920),
ameriki farmakolog sa B.B.V. Lyonom
opisao po njima prozvan test.
Mendel Gregor (1822-1884), moravski
opat i prirodnjak, osniva savremene
genetike i otkriva temeljnih zakona na-
sleivanja.
Mendeljejev, Dimitrij Ivanovi
(1819-1887), ruski hemiar koji je istov-
remeno, ali nezavisno od nemakog he-
miara Lothara Meyera, izradio perio-
diki sistem elemenata.
Menire, Prosper (1799-1862), francuski
lekar.
Meser, Franz Anton (1734-1815), austrij-
ski lekar, osniva uenja o tzv. animal-
nom magnetizmu, u stvari pretea lee-
nja hipnozom.
Meulengracht, Einar (1887- ), danski in-
ternista.
Meyerhof, Otto (1884-1951), nemaki fi-
ziolog (kao izbeglica preselio se u SAD),
dobitnik Nobelove nagrade za medici-
nu.
Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski
neuropsihijatar.
Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski
dermatolog.
Miescher Johann Friedrich (1844-1895),
vajcarski fiziolog.
Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905),
poljski hirurg, jedan od pionira grudne
hirurgije.
Millon, Nicolas Eugene August (1812
1867), francuski hemiar.
907
Eponimni renik
Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven-
ski mikolog, autor mnogih znaajnih ra-
dova iz ove oblasti, politiar marksisti-
ke orijentacije.
Milroy, William Forsyth (1855-1942),
ameriki internista.
Mitchell/Silas Weir (1829-1914), ameri-
ki neurolog.
Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski
bakteriolog.
Moebius, Paul Julius (1853-1907), ne-
maki neurolog.
Moli, Jakob Anton (1832-1914), holand-
ski oftalmolog.
Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887),
nemaki internista.
Mnckeberg, Johann Georg (1877-1925),
nemaki patolog.
Mohdor, Henri (1835-1962), francuski
anatom.
Monod, Jacques (1910- ), francuski gene-
tiar, nosilac Nobelove nagrade.
Monteggia, Giovanni Batista
(1762-1815), italijanski hirurg.
Mooser, Hermann (1841-1871), vajcar-
ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao
murini tip pegavca.
Moarax, Viktor (1867-1930), nemaki of-
talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz-
ronika jedne vrste konjunktivitisa.
Morgagni, Gianbatista (1682-1771), itali-
janski lekar osniva savrmene patolo-
ke anatomije i autor epohalnog dela o
seditu bolesti.
Moro, E. (1874-1951), nemaki pedijatar.
Morton, William Thomas Greene
(1819-1869), ameriki zubar, prvi pri-
menio etarsku narkozu.
Morvan, Augustin Marie de Lannitis
(181-1897), francuski lekar.
Moschcowitz EH (1879- ), amerika Ie-
karka hematolog.
Moynihan Berkeley George Andrew
(1866-1936), engleski hirurg, pronala-
za novih instrumenata i postupaka.
Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrij-
ski lekar pionir organizacije hitne po-
moi i modernog transporta ranjenika.
Istakao se i kao ef misija u srpskim ra-
tovima za osloboenje.
Miiiler, Johannes (1801-1858), nemaki
anatom i fiziolog, jedan od osnivaa sa-
vremenih eksperimentalnih metoda u
biomedicinskim naukama. Miiller, Paul
Herman (1899-1965), vaj-s carski
hemiar, dobitnik Nobelove nagrade za
medicinu za otkrie insekticid-nog dejstva
DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemaki hi-
rurg.
Naffzlger, Howard Christian
(1884-1956), ameriki hirurg.
Nagel, Williabald (1870-1911), nemaki
oftalmolog*
Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nema-
ki ginekolog i opstetiar.
Naegeli, Otto (1871-1938), vajcarski he-
matolog.
Najjar, Victor, savremeni ameriki pedi-
jatar.
Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemaki
internista.
Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg,
s A. Odelbergom opisao po njima nazvan
sindrom.
Negre, amilo (1861-1927), italijanski
neurolog.
Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski pa-
tolog.
Negro, Camillo, savremeni italijanski
neurolog, opisao niz novih znakova i fe-
nomena.
Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nema-
ki patolog.
Neisser, Albert (1855-1916), nemaki der-
matolog, prvi opisao po njemu prozva-
ne diplokoke.
Neisser, Max (1869-1938), nemaki mik-
robiolog.
Nlaton, Auguste (1807-1873), francus-
ki hirurg.
Nelson, Robert Armstrong 22- ),
ameriki serolog.
Nernst, Walter Hermann (1864-1941),
nemaki fiziar.
908
Eponimni renik
Nessler, A. (1827-1905), nemaki hemi-
ar.
Neubauer, Robert (1895- ), slovenaki fi-
ziolog, jedan od pionira modernog lee-
nja kao i epidemiolokih istraivanja tu-
berkuloze u Jugoslaviji.
Neumann Isidor (1832-1906), austrijski
dermatovenerolog, bavio se i specifi-
nom patologijom Bosne i Hercegovine.
Newton, Isaac (1643-1727), veliki engles-
ki fiziar.
Nicolaier, Arthur (1862- ), nemaki in-
ternista.
Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski
dermatolog.
Nicoll e, Charles Jul es Henri
(1866-1936), francuski mikrobiolog, do-
bitnik Nobelove nagrade za otkrie da
vai prenose pegavac.
Niehans, Paul (1882-1971), vajcarski
urolog, poznat po svojoj terapiji sveirn
embrionalnim elijama. U prvom bal-
kanskom ratu bio u Srbiji na elu jedne
misije Crvenog krsta.
Niemann, Albert (1880-1921), nemaki
pedijatar.
Nightingale, Florence (1823-1910), eng-
leska javna radnica i dobrotvorka, osni-
va modernog sestrinstva.
Nikolski, Pjotr Vasiljevi (1858-1940),
ruski dermatolog.
Nissen, Rudolf (1896- ), ameriko-vaj-
carski hirurg nemakog porekla.
Nissl, Franz (1860-1919), nemaki psihija-
tar.
Nobel, Alfred (1833-1896), vedski hemi-
ar i industrijalac, utemeljitelj po nje-
mu prozvane zadubine.
Nocard, Edmund Isidore Etiehne
(1850-1903), francuski veterinar i mik-
robiolog.
Nocht, Bernhard (1857-1945), nemaki
higijeniar, osniva poznatog Instituta
za tropske bolesti u Hamburgu.
Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog
porekla ameriki bakteriolog i serolog.
Nonne, Max (1861-1959), nemaki neuro-
log.
Noorden, Karl von (1858-1944), nemaki
gastroenterolog.
Nothnagel, Hermann (1841-1905), ne-
maki lekar, profesor interne medicine
u Beu.
Nuck, Anton (1650-1692), holandski ana-
tom.
Nylander, Claes (1835-1907), vedski he-
miar.

Obermeier, Otto Hugo Franz
(1834-1873), nemaki lekar.
Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski
internista, opisao indikansku probu.
Ochoa, Severo (1905- ), pansko-ameri-
ki fiziolog i biohemiar, s A. Kornber-
gom dobio Nobelovu nagradu za istrai-
vanja o DNS i RNS.
Ochsner, Albert John (1858-1925), ame-
riki hirurg.
Ochsner, Edward William (1896- ), ame-
riki hirurg, pronalaza niza hirurkih
instrumenata.
Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar
i fiziolog.
Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemaki
fiziar. Pronaao zakon kojim se moe
izraunati jaina elektrine struje u
kolu, kada su poznati napon na krajevi-
ma kola i otpor kola.
Olivecrona Herbert Axel (1891- ), ved-
ski neurohirurg.
Oliver, William Silver (1836-1908), eng-
leski vojni lekar.
Ombredanne, Louis (1871-1956), fran-
cuski hirurg.
Oppenheim, Hermann (1858-1919), ne-
maki neurolog.
Oppenheim Moritz (1876-1949), austrij-
sko-ameriki dermatolog, sa E. Urbac-
hom opisao necrobiosis lipoidica diabe-
ticor.
Orbeli, Leon Abgarovi (1882- ), ruski fi-
ziolog, bliski saradnik Pavlova.
Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski
internista.
Osier, William (1849-1919), kanadsko-eng-
leski internista, jedan od najveih klini-
ara svog doba.
909
Eponimni renik
Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemaki hemiar, dobitnik Nobelove nagrade.
Pacchioni, Antonio (1665-1726), itali-
janksi anatom,
Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi
anatom.
Paget, James (1814-1899), engleski hi-
rurg.
Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski
patolog.
Pancoast Henry (1875-1939),
radiolog.
Pancoast William (1835-1897), ameriki
hirurg.
Pani, Josif (1811-1888), lekar i uveni
srpski prirodnjak, jedan od osnivaa Sr-
pskog uenog drutva.
Pandy, Koloman (1868-1944), maarski
psihijatar.
Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fi-
ziolog.
Papenheim, Arthur (1870-1916), nemaki
lekar.
Paracelsus, Teophrastus, Bombastus
von Hohenheim (1493-1541), rene-
sansni lekar i alhemiar, nazvan
Lutherom medicine.
Pare, Ambroise (1510-1592), francuski
vojni hirurg, vrlo zasluan za preporod
hirurgije i njen napredak u XVI veku.
Parinaud, Henri (1844-1905), francuski
oftalmolog.
Parkinskon, James (1775-1824), britan-
ski lekar.
Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883),
francuski pedijatar.
Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski
lekar, prvi opisao tireotoksikozu.
Passavant, Phillip Gustav (1815-1893),
nemaki hirurg.
Pasteur, Louis (1822-1895), francuski he-
miar i biolog, osniva savremene mik-
robiologije i imunologije.
Paul, Gustav (1859-1935), austrijski inter-
nista.
Pauling Linus Carl (1901- ), ameriki he-
miar i fiziar, dobitnik Nobelovih na-
grada za herniju i za mir.
Pavlik, Karei (1849-1894), eki gineko-
log.
Pavlov, Ivan Petrovi (1849-1936), ruski
fiziolog, autor uenja o uslovinim ref-
leksima, nosilac Nobelove nagrade.
Payr, Erwin (1871-1946), nemaki hirurg.
Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg.
Peii, Konstantin (1802-1882), srpski le-
kar, pretea ideje o zdravstvenom osi-
guranju neimunih graana.
Penfield Wilder Graves (1841- ), kanad-
ski neurohirurg.
Perthes, georg (1869-1927), nemaki hi-
rurg i radiolog.
Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski
hirurg.
Petri, Julius Richard (1852-1921), ne-
maki mikrobiolog*
Pettenkofer, Max von (1818-1901), ne-
maki higijeniar i fiziolog, jedan od os-
nivaa savremene naune higijene.
Peutz, Johann (1886- ), holandski inter-
nista.
Peyer, Johann Conrad (1653-1712), vaj-
carski anatom.
Pfeiffer, Richard (1858^-1945), nemaki
x
mikrobiolog.
Pflger, Eduard Friedrich Wilhelm
(1829-1919), nemaki fiziolog.
Pick, Friedel (1867-1926), praki inter-
nist.
Pirogov, Nikolaj Ivanovi (1810-1881),
istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao
jednu metodu amputacije stopala.
Pirquet, von Clemens (1874-1929), aust-
rijski pedijatar, naroito se istakao u
oblasti ishrane odojadi i alergije.
Piskaek, LudwJg (1854-1932), beki gi-
nekolog-akuer ekog porekla.
Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski
internist. Placido, A. portugalski
oftalmolog iz 19.
veka. Planck, Max (1858-1947),
nemaki fiziar,
nosilac Nobelove nagrade.
Palatter, Felix (1536-1614), vajcarski le-
kar, reformator sistematike bolesti i
medicinske nastave, pionir savremeni-
jih shvatanja o duevnim bolestima.
910
Eponimni renik
Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemaki
mikrobiolog.
Pleni, Marko Antonije (1705-1786),
slovenaki lekar, profesor u Beu, autor
vrlo savremene (spekulativnim a ne eks-
perimentalnim putem dobivene) kon-
cepcije o specifinim uzronicima za-
raznih boleWi.
Plummer, Henri Stabkey (1874-1937),
ameriki internista.
PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), fran-
cuski lekar i fiziar.
Politzer, Adam (1835-1920), austrijski
otorinolaringolog, jedan od osnivaa
ove grane u savremenoj medicini.
Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski
hirurg.
Pot ain, Pierre Carl Edouard
(1825-1901), francuski lekar.
Pott, Percival (1713-1788), engleski hi-
rurg.
Poupart, Francois (1616-1708), francuski
anatom i hirurg.
Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engles-
ki bakteriolog nemakog porekla.
Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853),
francuski hirurg. Pregl, Fritz (1869-
1930), austrijski hemi-
ar. Prelog, Vladimir (1906- ),
vajcarski he-
miar hrvatskog porekla, nosilac Nobe-
love nagrade. Priessnitz, Vincenz
(1790-1851), nemaki
seljak i narodni lekar. PriestleY,
Joseph (1733-1804), engleski
hemiar, jeda od otkrivaa kiseonika.
Pringle, John-James (1855-1922), engles-
ki dermatolog. Prowazek, Stanislaus
von (1875-1915),
mikrobiolog ekog porekla, posebno
se bavio rikeciozama.
Pupin, Mihailo (1858-1935), ameriki na-
unik jugoslovenskog porekla. Naroito
se istakao pronalascima u oblasti elek-
trotehnike i radiologije.
Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869),
eki lekar, fiziolog i prirodnjak.
Purtscher, Otmar (1854-1927), ameriki
oftalmolog.

Queckensedt, Hans, (1916- ), nemaki le-
kar.
Quenu, Edouard (1897- ), francuski hi-
rurg.
Quervain, Fritz de (1868-1940), vajcarski
hirurg.
Quick, Armand James (1894- ), ameriki
lekar i biohemiar.
Quineke, Heinrich Irenaeus
(1842-1922), nemaki internist.

Radonii, Karlo (1879-1935), hrvatski
internista, profesor Medicinskog fakul-
teta u Zagrebu.
Radosavljevi, Aleksandar (1877-1956),
srpski pneumolog, profesor Medicin-
skog fakulteta u Beogrdu
Ramazzini, Bernardino (1633-1714), ita-
lijanski lekar, prvi je sistematski obra-
dio podruje profesionalnih bolesti.
Ramon, Gaston Leon (1886-1963), fran-
cuski mikrobiolog i serolog.
Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922),
panski anatom i neurohistolog, dobit-
nik Nobelove nagrade.
Ramsay, William (1852-1916), engleski
hemiar, nosilac Nobelove nagrade.
Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), ne-
maki hirurg. Ranke, Karl Ernst (1870-
1926), nemaki
lekar. Njegova podela tuberkuloze na
stadije je pozitivno uticala na razvoj
znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis
Antoine (1835-1922),
francuski anatom. Rathke, Martin
Heinrich (1793-1860),
nemaki lekar i prirodnjak. Rauchfuss,
Karl Andrejevi (1835-1915),
ruski pedijatar. Raynaud, Maurice
(1834-1880), francuski
lekar. Razes (Al Rai) (850-923),
arapski lekar
persijskog porekla,, veliki kliniar. autor
uvenog dela o boginjama.
911
Eponimni renik
Read, Jay Marion (1889- ), ameriki lekar.
Reaumur, Rene Antoine Ferchault
(1683-1757), francuski fiziar i entomo-
log, enciklopedijski prirodnjak.
Recklinghausen, friedrich Daniel von
(1833-1910), nemaki lekar i patolog.
Reclus, Paul (1847-1914), francuski hi-
rurg.
Reed, Walter (1851-1902), ameriki vojni
lekar i bakteriolog, zasluan za proua-
vanje prenoenja ute groznice.
Reichstein, Tadeusz (1897- ), vajcarski
hemiar poljskog porekla, s Kendallom
i Henchom dobio Nobelovu nagradu za
medicinu za istraivanja o hormonima
nadbubrene lezde.
Reiter, Hans (1881-1969), nemaki lekar.
Opisao je sindrom negonoroikog uret-
ritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji
nosi njegovo ime.
Reil, Johannes Christian (1759-1813),
nemaki anatom.
Remak, Robert (1815-1865), nemaki
neuroanatom i embriolog.
Rendu, Henry (1844-1902), francuski in-
ternista.
Retzius, Anders Adolf (1796-1860), ved-
ski anatom i fiziolog.
Retzius, Magnus Gustav (1842-1918),
vedski anatom.
Reverdin, Jacques Louis (1842-1908),
vajcarski hirurg i patolog.
Richet, Paul Robert (1850-1935), francus-
ki fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelo-
ve nagrade za istraivanja o anafilaksiji.
Ricker, Gustav (1870-1948), nemaki pa-
tolog, osniva tzv. relacione patologije.
Ricketts, Howard Taylor (1871-1910),
ameriki mikrobiolog; posebno se
bavio istraivanjem uzronika pe-
gavaca i njemu slinih oboljenja.
Riedel, Bernhard (1846-1916), nemaki
hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan,
oblik hroninog tireoiditisa.
Rikli, Arnold (1823-1906), vajcarski tera-
peut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmos-
ferske leenje, kombinaciju hidrohelio-
i aeroterapije.
Ringer/Sidney (1834-1910), britanski far-
makolog.
Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), ne-
maki psihijatar.
Riolan, Jean (1580-1657), francuski ana-
tom.
Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), ne-
maki fiziolog.
Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski pa-
tolog.
Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), itali-
janski pedijatar.
Robertson, Argyll Douglas (1837-1904),
kotski oftalmolog.
Robinson, Robert (1883-1941), engleski
biohemiar.
Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemaki
internist.
Roger Bacon (1215-1294), engleski encik-
lopedista, prirodnjak i filozof.
Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti
austrijski patolog, jedan od stubova tzv.
mlae beke medicinske kole.
Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski
anatom.
Rollier, Henri Auguste (1874-1954), vaj-
carski lekar, osnovao prve helioterapij-
ske ustanove za leenje osteoartikular-
ne tuberkuloze.
Romanovski, Dimitrij Leonidovi
(1861-1921), ruski internista i mikrobio-
/ bg.
Romberg, Moritz Henrich (1795-1873),
nemaki neurolog.
Rntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925),
nemaki fiziar, 1895. god. otkrio x-zra-
kove, koji su po njemu nazvani.
Rorschach, Hermann (1884-1922), vaj-
carski psihijatar.
Rosenbach, Anton Julius (1842-1923),
nemaki hirurg.
Rosenbach, Ottomar (1851

1907), ne-
maki internista.
Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski le-
kar i biohemiar austrijskog porekla.
Roser, Wilhelm (1817-1888), nemaki hi-
rurg.
Rosolimo, Grigorij Ivanovi
(1860-1928), ruski neurolog.
Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni
lekar, parazitolog, dobio Nobelovu na-
gradu za otkrie mehanizma prenoe-
nja malarije.
Rouget, Charles (1824-1904), francuski fi-
ziolog.
912
Eponimni renik
Rous, Francis Peyton (1879-1970), ame-
riki patolog, dobitnik Nobelove nagra-
de za medicinu za istraivanja o virus-
noj etiologiji nekih malignih tumrora.
Roussy, Gustave (1874-1948), francuski
patolog i onkolog.
ROUX, Csar (1857-1934), vajcarski hi-
rurg, naroito zasluan za terapiju
apendicitisa.
ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933),
francuski mikrobiolog, saradnik Pas-
teura; imao je naroito zasluga u istrai-
vanju imunolokih pojava kod difterije.
Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hi-
rurg.
Rubner, Max (1854-1932), nemacW fizio-
log.
Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski
anatom.
Rumpel, Theodor (1862-1923), nemaki
internista.
Runge, Fried Hc h Ferdinand
(1795-1867), znaajni nemaki hemiar,
jedan od osnivaa organske hernije.
Russel, William (1852-1940), kotski Ie-
kar.
Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski
fiziar - atomista, dobitnik Nobelove na-
grade za herniju 1908. god.
Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski
anatom. Ruika, Leopold (1887-
1977), vajcarski
hemiar jugoslovenskog porekla.
Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hi-
rurg, jedan od pionira gastroenteralne
hirurgije.

Saboauraud, Raymond Jacques Adrien
(1864-1938), francuski mikolog - der-
matolog.
Sachs, Bernard (1858-1944) ameriki
neurolog, koji je s Tayem opisao poro-
dinu amaurotiku idiotiju.
Sachs, Hans (1877-1945), nemaki sero-
log, s Georgijem opisao po njima prn-
zvanu reakciju.
Sahli, Hermann (1856-1933), vajcarski
lekar-internista, konstruisao hemoglo-
bionometar.
SaIk, Jonas (1914- ), pronalaza prve us-
pene vakcine protiv poliomijelitisa.
Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), ame-
riki mikrobiolog.
Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski pato-
loki anatom, decenijama profesor Medi-
cinskog fakulteta u Zagrebu.
Santorini, Giovanni Domenico (1681
1737), italijanski anatom.
Santorio, Santorio (1561-1636), istarski
lekar, profesor u Padovi, osniva kvan-
titativnih metoda u fiziologiji i prve
sprave za merenje pulsa, termometra itd.
Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), ne-
maki hirurg, posebno se istakao u ob-
lasti grudne hirurgije.
Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski
anatom, hirurg i oftalmolog.
Schanz, Alfred (1868-1931), nemaki or-
toped.
Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemaki
mikrobiolog, otkriva blede spirohete,
uzronika sifilisa.
Schauman, Jo r gen (1879-1953), vedski
dermatolog.
Schauta, Friedrich (1849-1919), beki gi-
nekolog.
Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), ved-
ski hemiar, otkrio kiseonik.
Schick, Bela (1877-1967), ameriki pedi-
jatar maarskog porekla.
Schimmelbusch, Curt (1860-1895), ne-
maki hirurg.
Schlatter, Carl (1864-1934), vedski hi-
rurg.
Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), ne-
maki hirurg i pisac.
Schlemm, Friedrich (1795-1858). nema-
ki anatom.
Schlesinger Wilhelm (1869-1900), aust-
rijski internista.
Schloffer, Herman (1868-1937), nemaki
hirurg.
Schmidt Adolf (1865-1918), nemaki in-
ternista.
Schmieden, Victor (1874-1947), nemaki
hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punk-
ciji, avu creva i perikardektomiji.
58 Medicinski leksikon
Eponimni renik
Schoenlein, Johannes Lucas (1793
1864), istaknuti nemaki kliniar.
Schottmller, Hugo (1867-1936), nema-
ki internista.
Schller, Arthur (1874- ), austrijski neu-
rolog.
Schultz, Werner (1878-1947), nemaki in-
ternista.
Schwann, Friedrich Theodor
(1810-1882), nemaki anatom i histolog.
Schwarte, Herman (1837-1910), nema-
ki otolog.
Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788),
!talijanski lekar i prirodnjak, vie godi-
na bio rudarski lekar u Id rij L
Secenov, Ivan Mihailovi (1829-1905),
ruski fiziolog, posebno istraivao cen-
tralni nervni sistem.
Sedov, Leonid Ivanovi (1907- ), ruski fi-
ziar i pronalaza, otac Sputnika.
Seignette, Pierre (1660-1719), francuski
apotekar.
Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog
maarskog porekla, poznat po svom
uenju o adaptacionom sindromu i ulo-
zi stresa.
Semenov, Nikola] Nikolajevi (1896- ),
ruski hemiar, dobitnik Nobelove na-
grade.
Semmelweis, Ignac Fllp (1818-1865),
maarski ginekolog - akuer, pionir an-
tiseptikog metoda u borbi protiv puer-
peralnih infekcija.
Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski
eksperimentalni fiziolog.
Sharpey, William (1802-1880), kotski
anatom.
Sherrington, Charles Scott (1859-1952),
engleski eurofiziolog, s Adrianom pod-
eho Nobelovu nagrdu za medicinu.
Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mik-
robiolog.
Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), en-
gleski anatom.
Siegemundin, Justine (1648-1705), ne-
maka babica, znatno unaprediferporo
diljsku tehniku,
Sigerist, Henry (1891-1957), vajcarski is-
toriar medicine i strunjak za socijal-
nu medicinu.
Silvester, Henry Robert (828-1308), en-
gleski lekar.
Simmonds, Morris (1355-1925), nemaki
patolog.
Simpson, James Young (1811-1870), bri-
tanski ginekolog - akuer, pionir prime-
ne anestezije u porodiljstvu.
Sippy, Bertram Walter (1866-1924), ame-
riki internista.
Sjgren, Henrik Samuel Courad
(1899-1939), vedski oftalmolog.
Skene, Alexander (1838-1900), ameriki
ginekolog.
Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski in-
ternista ekog porekla, pionir fizikalne
dijagnostike.
Smellie, William (1697-1763), engleski gi-
nekolog - akuer.
Soddy, Frederick (1877-1956), engleski
fizikohemiar, dobio Nobelovu nagradu
za radove iz oblasti radioaktivnih izoto-
pa,
Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), itali-
janski prirodnjak.
Spatz, Hugo (1888- ), nemaki neuropa-
tolog.
Spemann, Hans (1869-1941), nemaki zoo-
log i eksperimentalni embriolog.
Speranski, Aleksej Dimitrijevi
s (1888-1961), ruski patofiziolog, uenik
Pavlova.
Spieghel (Spigelius), Andrien van der
(1578-1625), belgijski anatom.
Spielmeyer, Walter (1879-1935), nema-
ki psihijatar.
Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nema-
ki lekar i hemiar.
Stannins, Herman Friedrich
(1803-1883), nemaki fiziolog.
Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski
lekar.
Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski of-
talmolog.
Stensen (St e no), Niels (1638-1686), dan-
ski lekar i anatom.
Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski far-
makolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Sarajevu.
Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski
patplog.
Still, George Frederick (1868-1941), eng-
leski pedijatar.
Stokes, William (1804-1978), dublinski
internista.
914
Eponimni renik
Strassmann, Paul Ferdinand (1866
1938), nemaki ginekololog
Straus, Isidore (1845-1896), francuski le-
kar, pronalaza specifine reakcije za
dijagnostiku malleusa.
Strong, Richard Pearson (1872-1948),
ameriki mikrobiolog i epidemiolog.
Bio je ef amerike misije za borbu pro-
tiv pegavca u Srbiji 1915. god.
Strmpel, Adolf Gustav (1853-1925),
ameriki internista i neurolog nema-
kog porekla.
Subboti, Vojislav (1859-1923), istaknuti
srpski hirurg, jedan od osnivaa Medi-
cinskog fakulteta u Beogradu.
Sudeck, Paul (1866-1938), nemaki hi-
rurg.
Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho*
landski lekar i botaniar, vrlo uticajni
kliniar i nastavnik, osniva medicinske
kole u Beu, koja je zraila u mnoge
zemlje Evrope.
Sydenhzam, Thomas (1624-1689), znaaj-
ni engleksi lekar, obnavlja nekih hi-
pokratskih ideja.
Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614
1672), holandski lekar, istaknuti jatro-
hemiar.
Szent Gyrgy, Albert (1893- ), maarski
fiziolog i eksperimentalni farmakolog.
Nosilac Nobelove nagrade za medicinu
za radove u oblasti oksidacionih proce-
sa u eliji, kao i u oblasti uloge vitamina
C.

ahovi, Ksenofon (1898-1956), srpski
patolog i onkolog, profesor Medicin-
skog fakulteta u Beogradu.
tampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-
venski higijeniar i strunjak za socijal-
nu medicinu, stekao velike zasluge za
organizaciju preventivno-medicinske
slube u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog.
Talma, Sape (1847-1918), holandski le-
kar.
Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psi-
hijatar slovakog porekla (iveo niz godi-
na u jugoslovenskim zemljama), jedan
od istaknutih uenika S. Freuda.
Tay, Waren (1843-1927), engleski oftal-
molog.
Tenon, Jacques Rene (1724-1816), fran-
cuski hirurg i patolog.
Tesla, Nikola (1856-1943), ameriki pro-
nalaza, jugoslovenskog porekla, u ob-
lasti elektriciteta dao izvanredno zna-
ajne i originalne priloge, od kojih su
neki od znaaja i za medicinu.
Theilr, Max (1.899--), ameriki mikrobio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za me-
dicinu za spravljanje prve vakcine pro-
tiv ute groznice.
Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ),
vedski biohemiar, laureat Nobelove
nagrade za istraivanja o oksidacionim
enzimima.
Thibierge, Georges (1856-1926), francus-
ki dermatolog.
Thiersch. Karl (!22-1895), nemaki hi-
rurg.
Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fizio-
log
Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britan-
ski ortoped.
Tiselius, Arne (1902-1971), vedski biohe-
miar, nosilac Nobelove nagrade za istr-
ivanje o se minskim proteinima i za
metodu elektroforeze.
Tissot, Simon Andr (1728-1797), vaj-
carski lekar i zdravstveni prosvetitelj.
Njegovo delo Avis au peuple, popu-
larni saveti za uvanje zdravlja, preve-
deno je na mnoge jezike i posluilo je i
I. K. Lalangueu kao primer za njegove
zdravstveno-prosvetitdjske spise.
Todorovi, Kota (1887-1970), srpski in-
fektolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Beogradu.
Traube, Ludwlg (1818-1876), nemaki in-
ternista.
Trendelenburg, Friedrich (1844-1924),
nemaki hirurg.

58* 915
Eponimni renik
Trousseau, Armand (1801-1867), fran- Tyndall, John (1820-1893), engleski fizi-
cuski internist. ar.
Unna, Paul (1850-1929), nemaki derma-
tolog.
Valleix, Francois (1807-1853), francuski
lekar.
Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), ita-
lijanski natom.
Vaquez, Henri Louis (1860-1936), fran-
cuski internista.
Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski
anatom.
Vater, Abraham (1684-1751), nemaki
anatom.
Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski
hirurg.
Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564),
flamanski lekar, profesor u Padovi, pre-
poroditelj anatomije, su velikim utica-
jem i na napredak drugih grana medici-
ne.
Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski
dermatolog.
Vieussens, Raymond de (1641-1715),
francuski lekar i anatom.
ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), fran-
cuski vojni lekar, uspeo da dokae da je
tuberkuloza infektivna bolest.
Vincent, Jean Henri (1862-1900), fran-
cuski lekar.
Virchow, Rudolf (1821-1902), nemaki
patolog i antropolog, utemeljitelj tzv.
celularne patologije.
Volhard, Franz (1872-1950), nemaki in-
ternista - nefrolog.
Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski
fiziar, posebno se istakao radovima u
oblasti elektriciteta.
Vuji, Vladimir (1894-1953), srpski neu-
rolog, profesor Medicinskog fakulteta u
Beogradu.

Wagner- Jauregg, Julius Ritter von
(1875-1940), austrijski neuropsihijatar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za uvoenje piretoterapije u tretiranju
neurosifilisa.
Waldeyer, Heinrich Wilhelm von
(1836-1921), nemaki anatom.
Warburg, Otto (1883-1970), ameriki fi-
ziolog nemakog porekla, dobitnik No-
belove nagrade za medicinu.
Wartenberg, Robert (1887-1956), ameri-
ki neurolog nemakog porekla. Zauz-
imao se da se refleks poznat kao Lasse-
gueov nazove Lazareviev refleks.
Wasserman, August Paul (1866-1925),
nemaki mikrobiolog i serolog.
Water-house, Herbert (1864-1931), kot-
ski lekar.
Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), ne-
maki anatom i fiziolog.
Keigert, Karl (1845-1904), nemaki pato-
log.
Weil, Edmund (1880-1922), praki mikro-
biolog.
Weinberg, Michel (1868-1940), francuski
patolog.
Weismann, August (1834-1915), nemaki
lekar i biolog, posebno se bavio teori-
jom evolucije.
Wells, Thomas Spencer (1818-1897), bri-
tanski hirurg.
Wenckebach, Karl Friedrich
(1864-1940), holandski internista, prvi
opisao i objasnio bolest beriberi.
Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), ne-
maki lekar.
Wernicke, Carl (1848-1905), nemaki
neurolog.
Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski
ginekolog.
Westphal, Alexander Karl Otto
(1863-1941), nemaki psihijatar.
Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osni-
va savremene hirurgije u Hrvatskoj,
916
Eponimni renik
profesor Medicinskog fakulteta u Zag-
rebu.
Widal, Fernand (1862-1929), francuski Ie-
kar - internita, otkrio reakciju aglutina-
cije u obolelih od crevnog tifusa.
Willis, Thomas (1621-1675), engleski ana-
tom.
Wilson, Samuel Alexander Kinnier
(1878-1936), engleski neurolog.




Yersin, Alexandre Emile (1863-1943),
vajcarski lekar, strunjak za tropske
bolesti.




Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930),
nemaki ginekolog.
Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), ne-
maki patolog.
Zeik Carl (1816-1888), nemaki optiar i
industrijalac.
Zenker, Konrad (1894- ), nemaki histo-
log.
Winslow, Jacques Benigne (1669-1790),
francuski anatom. Wirsung, Johann
Georg (1600-1643),
nemaki lekar.
Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), rus-
ki anatom i fiziolog.
Wright, Almroth Edward (1861-1947),
engleski mikrobiolog.
Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemaki fi-
lozof i fiziolog.












Ziehl, Franz (1857-1926), nemaki neuro-
log.
Zinsser, Hans (1878-1940), ameriki bak-
teriolog, strunjak za rikecioze, lan
amerike misije protiv pegavca u Srbiji
za vreme prvog svetskog rata.
Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski
ginekolog nemakog porekla.
Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrij-
ski anatom.