Prof.

dr Petar Pravica
Univerzitet u Beogradu


Buka - karakteristike, tetno dejstvo i stanje u Srbiji


Potovane dame i gospodo,
Imam prijatnu dunost i zadovoljstvo da izloim svoje stavove o buci u Srbiji, kao uvodno
izlaganje na Kongresu o buci, koji se odvija u okviru projekta izmeu vlada Holandije i Srbije.
Sticajem okolnosti spadam u generaciju koja je pre mnogo godina obavljala pionirsku
ulogu u prvim koracima vezanim za sagledavanje problema buke, kod nas u Srbiji i u svetu.
Posle Drugog svetskog rata otpoele su aktivnosti vezane za probleme buke i to kroz merenja,
analizu tetnih dejstava i mere zatite. U Beogradu sam meu prvima, moda prvi, zahvaljujui
uvek znaajnoj viziji moga profesora, pariskog i berlinskog aka, uradio merenja komunalne
buke, pre 55 godina, kao diplomski rad na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. To su bili
poetni koraci, prva merenja, izvedena tada novim fonometrom, General Radio Co, koji je
prethodio kasnije brojnim, mnogo boljim i preciznijim instrumentima Brel i Kjr-a, japanskih i
amerikih proizvoaa.
Za poetak, trebalo je ustanoviti osnovne elemente o nivou komunalne buke u gradu, a
istovremeno nai koliki je nivo buke u pogonima industrijskih preduzea. Nije to bio
jednostavan posao, jer je sve raeno bez standarda, propisa i normi o buci, koja je dozvoljena,
odnosno koja je tetna po zdravlje.
Kada danas pogledam podatke o merenju buke iz tih prvih godina, vidim da su bili veoma
indikativni i da su ve tada oslikavali na jasan nain stanje, koje se i iz dananje perspektive
moe oznaiti kao ozbiljno. ovekova okolina je svakim danom bivala sve zagaenija,
zahvaljujui brzom razvoju industrije, saobraaja i drugih delatnosti. Granice neizmenjene
prirode se potiskuju, a zone ovekove aktivnosti se sve vie ire i u njima uslovi ivota i rada
esto ne zadovoljavaju ni najosnovnije zahteve egzistencije oveka. Buka je, naroito poslednjih
godina i decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oteenja zdravlja, ponajvie u


industrijski razvijenim zemljama. Sve vea prerada dobara, sve brojnije i bre saobraajne veze i
sve ira primena pomonih ureaja u komunalnoj sredini, kao i mnogi drugi faktori bez kojih se
ne moe zamisliti savremeno druvo, omoguuju udobniji i kompleksniji nain ivota, ali
istovremeno dovode i do svoje negacije, to jest do ugroenosti ovekovog zdravlja. Borba protiv
buke i njenog tetnog dejstva deo su napora koji se ine za poboljanje uslova ivota i za zatitu
ivotne i radne sredine.
Na osnovu opsenih i sistematskih ispitivanja, ustanovljeno je da buka teti zdravlju i
dovodi do itavog niza oboljenja. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno na organ
sluha, ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. Buka ozbiljno pogaa nervni
sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utie na srce, krvne sudove, krvni
pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne
smetnje. O ovim medicinskim aspektima e detaljnije i najkompetentnije govoriti, u dananjem
popodnevnom zasedanju naeg Kongresa, prof. Belojevi sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Pored direktnog tetnog dejstva na zdravlje oveka, buka posredno utie i na rezultate
rada, i to to je jaa sve vidnije i znaajnije. Smanjenje produktivnosti rada, poveanje broja
greaka i povreda na radu evidentno je u svim delatnostima. Poznat je eksperiment sa
daktilografima kod kojih, pri poveanju nivoa okolne buke, adekvatno raste i broj pogreno
otkucanih znakova. U industrijskim pogonima, u kojima je smanjena buka, promenom maina ili
izmenama u tehnolokom procesu, zabeleena su znatna poboljanja u kvalitetu proizvoda i
ostvarenoj produktivnosti. Jedna od najveih evropskih kompanija za proizvodnju automobila
(Renault) pre vie godina izvela je eksperiment i izgradila novu halu, u kojoj je tehnoloki proces
bio identian kao u staroj, ali je buka u znatnoj meri smanjena. Rezultat je bio preko svakog
oekivanja: proizvodnja je poveana za 19%, a kvalitet proizvoda se poboljao za preko 20%
(podaci Nacionalnog instituta za produktivnost i zatitu u Parizu). Zakljuak je bio da su se
sredstva uloena u modernizaciju, koja se pre svega odnosila na smanjenje buke, potpuno
isplatila. Slinih primera ima dosta, a zajedniki je zakljuak: da buku treba svim raspoloivim
sredstvima smanjivati, gde god i koliko god je to mogue!
U praksi, buka je zvuk razliite jaine, zavisno od uslova i okolnosti u kojima se javlja i
deluje. Prilikom procenjivanja da li je neki zvuk buka ili ne, osnovno je da ustanovimo
dozvoljenu jainu buke pri kojoj nema ometanja u datim uslovima. U propisima i normama
strogo se vodi rauna o tome koliko sme da iznosi jaina neeljenog zvuka, pa da on ne
predstavlja smetnju u konkretnom sluaju.







Podela buke
Postoje veoma razliite vrste buke. Neophodno je izvriti podelu buke kako bi i mogunost
analize bila adekvatna. Najee se buka klasifikuje po trajanju i po spektru.
Za podelu po trajanju, kao kriterijum se uzima vremenski oblik nivoa buke. Tako imamo:
buku konstantnog nivoa, kada izvor zrai zvuk stalno istom snagom
buku promenljivog nivoa, koja je karakteristina za saobraaj
udarnu buku, koja se javlja pri sudaru dva vrsta tela i to u nekom ritmu ili nepravilno
Stepen ometanja veoma zavisi od toga kako se menja vremenski oblik nivoa buke.
Subjektivno, najmanje ometa buka iji je nivo konstantan u vremenu, dok buka promenljivog
nivoa i udarna buka imaju vei tetan uticaj na oveka. Zbog toga se pri merenju i valorizaciji
tetnosti uvode posebni postupci, kako bi uticaj buke mogao biti ispravno ocenjen.
Za podelu u odnosu na spektar bitan je njen sastav, to znai koje su komponente
zastupljene i koliko. Prema vrsti spektra razlikujemo sledeu buku:
koja ima linijski spektar, odnosno samo postperiodine komponente
koja ima kontinualan spektar
koja ima kombinovan spektar
Moda je najjednostavnije objasniti ovu podelu u odnosu na spektar na primeru.
Automobilska sirena, koja se sastoji od jednog ili vie tonova ima linijski spektar, to znai da su
jasno definisani tonovi koji je ine. Buka saobraaja ima kontinualni spektar, a ako u saobraaju
svira i sirena automobila, tada se radi o kombinovanom spektru.
Kada je re o spektru buke, veoma je vano da se zna koje frekvencije su najzastupljenije.
Naime, nije svejedno da li neka buka ima izraene visoke, srednje ili niske frekvencije. Ukupni
nivo buke moe biti isti, ali su uvek tetnije visoke frekvencije o emu treba voditi rauna kada
se procenjuje tetnost. Analiza spektra buke se vrlo jednostavno obavlja, danas razvijenim
analizatorima spektra, koje proizvode mnoge firme.





Ometanje bukom
Zavisno od vrste rada koji ovek obavlja, kao i od uslova u kojima se odmara, ometanje
bukom se manifestuje na vie naina. Naveemo nekoliko osnovnih.
Postojanje buke utie direktno na rezultate rada, jer zahteva poveanu koncentraciju.
Time izaziva bre zamaranje, smanjuje kvalitet rada - ukratko: buka deluje kao ometalui faktor
pri radu.
Dejstvo buke na oveiji organizam je kumulativno. Tokom radnog vremena ometanje
bukom raste, to znai da se promene u organizmu superponiraju i poveavaju u zavisnosti od
vremena ekspozicije. Zato problem postaje jo ozbiljniji, jer do kumulacije uticaja dolazi ne
samo tokom osmoasovnog rada, nego i tokom celog radnog veka, a sabiraju se i posledice
izazvane delovanjem buke na radnom mestu i van njega.
Buka ometa zvuno komuniciranje i moe da predstavlja ozbiljnu smetnju prilikom
davanja neophodnih komandi i uputstava, kao i pri sporazumevanju uopte. Stepen ometanja
bukom zavisi od komunikacionog sredstva, a najee se izraava opisno. Tako razlikujemo:
sporazumevanje u granicama normalnog, kada je razumljivost rei bez smisla preko 75%, zatim,
oteano sporazumevanje koje dovodi do raznih greaka i nezgoda i sporazumevanje koje
postaje nemogue, kada nivo buke maskira informaciju do nerazumljivosti.
Ometanje u toku odmora je takoe vid tetnog delovanja buke na oveka. Trajanje i vrsta
buke kojoj je ovek izloen, u vremenu predvienom za odmor, predstavljaju meru za procenu
tetnosti buke van radnog mesta. Sprovedene ankete (na primer, u Engleskoj i kod nas u okolini
beogradskog aerodroma) pokazuju da ljudi koji rade na bunim mestima ocenjuju buku kao
manje zlo od one koju doivljavaju kod kue.
Odbrana od buke
U najkraim crtama odbrana od buke je mogua u tri osnovna naina: fizioloki, tehniki i
socialno-pravni.
Fizioloka odbrana se sastoji od aktiviranja svih mehanizama u ovekovom organizmu,
kako bi se izbegli tetni efekti prekomerne buke.
Drugi nain odbrane su tehnika sredstva. Ovih sredstava ima danas mnogo na
raspolaganju. Tako razlikujemo lina zatitna sredstva i opte mere zatite.
Trei nain su norme i propisi na osnovu kojih se konstruiu maine, instalacije i
postrojenja, pa ako najrazliitiji ureaji ispunjavaju postavljene uslove, izdaje se atest za
upotrebu.




Merenje buke u Srbiji
Prva merenja buke u Srbiji su bila pre vie od 50 godina. Obavljali su ih, pre svega, fakulteti
i nauni instituti, koji su i posedovali najstarije fonometre. To su bili tehniki fakulteti u
Beogradu, Novom Sadu i Niu.
U toj prvoj fazi nije bilo posebno ovlaenih organizacija za merenje buke, tako da su
postepeno razne institucije merile buku i to bez mnogo relevantnih zakljuaka o tetnosti i
ometajuem dejstvu buke. Tek sedamdeseti godina su merenja i pravno legalizovana propisima
i standardima u ovoj oblasti. Poinje da se uvodi minimalni red.
Interesantni su prvi izvetaji o merenju buke u industriji i u ivotnoj sredini. Poto se nivo
buke izraava u dB, to je bilo dosta nerazumevanja u odnosu na ovu logaritamsku jedinicu. U
izvetajima se mogu nai greke, koje su, izdananjeg ugla, ak i komine. Tako ete videti da su
u nekim sluajevima decibeli sabirani, ali ne logaritamski, pa je obraunavano da dva izvora
zvuka iste snage stvaraju buku iji je nivo zbir pojedinanih nivoa. Na primer, ako jedan izvor
stvara 45 dB, onda e dva stvarati 90 dB, a ne za tri decibela vie od pojedinanog, to znai
48 dB.
Baratanje sa decibelima je pravilo veliku zabunu. Smanjenje nivoa zvuka, pri
udvostruavanju rastojanja od zvunog izvora, nije registrovano kao 6 dB, nego kao polovina od
poetne vrednosti. No, sve je to prevazieno i mi danas imamo veoma kvalifikovane institucije i
kadrove koji mere buku u razliitim situacijama.
Prema evidenciji Ministarstva, danas ovlaenih organizacija za merenje buke u Srbiji ima
33. Od toga polovina je u Beogradu (8) i Novom Sadu (8), dok su ostale u aku, Niu, Sremskoj
Mitrovici, apcu, Panevu, Kruevcu, Zrenjaninu, Poarevcu, Subotici, Kragujevcu i Vranju.
Opremljenost ovih institucija je razliita, ali sve raspolau minimalnom neophodnom opremom
za merenje buke. injenica je da u Niu ve due vremena postoji Fakultet za zatitu na radu,
ukazuje na to da je razvoj, u pogledu merenja buke i prouavanja buke, dostigao zavidan nivo.
Dananji izvetaji o merenju buke su ujednaeni, jer postoje propisi kojima se oblik
izvetaja definie. Moe se rei da u celoj ovoj oblasti, merenja buke, vlada dosta reda i da je
strunost prevladala improvizaciju, koje je bilo u poetku.




Stanje komunalne buke
Da bismo mogli pravilno i profesionalno da prisupimo temi o kojoj je danas ovde re, bilo
je neophodno, po mom miljenju, poi od nekih osnovnih pojmova i stavova, to je i uinjeno.
Sledei korak je sagledavanje trenutne situacije u oblasti zatite od buke u komunalnim
sredinama. Evidentno je da se o trenutnom stanju moe govoriti samo na osnovu pouzdanih
podataka. Tu je i nastao problem, jer se ispostavilo da se ne zna ta je sve uraeno u Srbiji i ta
se trenutno radi. Formirana je Agencija za zatitu ivotne sredine, koja je po definiciji trebalo da
unese vie reda u oblast zatite od buke. Meutim, do danas ova Agencija nije uspela da
pokrene brojna pitanja i da razreava dileme i probleme. Agencija ne raspolae ni minimalnim
podacima o aktivnostima u ovoj oblasti. Da nedavno nije bilo, veoma uspele, konferencije o
buci i vibracijama u Niu i vrlo sporadinih kontakata sa pojedinim institucijama, koje se bave
bukom u Srbiji, prosto bi bilo neizvodljivo prikazati, makar i delimino, ta se deava trenutno u
Srbiji. O ovome, toliko, ali neka mi bude dozvoljeno da predloim da se i u isto organizaciono-
informativnoj sferi, kada je buka u pitanju, neto preduzme, kako bi za neke nove potrebe ovo
stanje bilo prevazieno!
Meni, kao autoru uvodnih rei na dananjem Kongresu, nije bilo izvodljivo da kontaktiram
pojedinano 33 institucije koje su ovlaene i koje se bave merenjem buke. Zato e dalje
izlaganje biti zasnovano na podacima koji su bili dostupni, uz sva izvinjenja za propuste.
Kada je zoniranje u odnosu na buku u pitanju, ponajvie je uraeno u apcu, gde postoji
potpuno reenje. Zatim je dosta uraeno u Subotici, Panevu, Smederevu i Valjevu, a isto tako i
u Niu. Sve su to prvi koraci i dalji rad tek predstoji.
Danas emo uti kakvo je stanje u nekoliko evropskih zemalja, pa e nam i to posluiti kao
dobra informacija u daljem radu.
Istini za volju, doprinos izradi stratekih karata kod nas pruaju istraivanja i projekti
uraeni u Institutu za puteve i u CIP-u. Obraeno je preko 200km autoputeva i neki potezi
pruga. CIP, na primer, ima uraene projekte za preko 250km pruga u Srbiji od ega su 166km
postojee, a 97km planirane. Analiziran je i potez Valjevo-Loznica, kao i obilaznica oko
Beograda.
Posebno treba pomenuti ulogu zavoda za javno zdravlje u Srbiji, koji se svaki na svoj nain,
nov.-12{ TIME \@ "d.M.yyyy" }bave bukom u ivotnoj i radnoj sredini, merei buku, pratei
posledice po zdravlje i ponekad dajui predloge za mere odbrane od buke. Verovali ili ne, na
spisku ovlaenih organizacija, koje se bave problemima buke, ima ih u Srbiji 11, to ini treinu
od ukupnog broja institucija u ovoj oblasti! Namee se pitanje u kojoj meri ove zdravstvene
ustanove koordiniraju meusobno i koliko se njihovi rezultati rada sumiraju i prate. Evidentno


je da je to jedan ozbiljan potencijal, koji po mom skromnom miljenju nije u dovoljnoj meri
poznat, a mogao bi da zauzme znaajno mesto u ukupnim naporima za borbu protiv buke.
Drugu grupu organizacija koje se profesionalno bave bukom ini ukupno 13 instituta od
kojih su neki manji, a neki vei, ali su svi kvalifikovani za rad u ovoj oblasti. Njihovi rezultati su
uglavnom internog karaktera, tako da i tu nema koordinacije i uvida u rezultate koje oni kao
specijalizovane nauno-strune kue postiu.
O ovome govorim namerno zbog toga to mi se ini da se potencijali znatno vei od
ukupnih rezultata koji se postiu u Srbiji. Verovatno je dolo vreme da se neto ozbiljnije uradi i
na planu koordiniranih istraivanja, kroz zajednike projekte i uvid u rezultate. Ovo o emu
govorim je u mnogim evropskim zemljama dosta davno ostvareno pa su i efekti oigledni!

Mere zatite
Prema dananjim saznanjima postoje brojne mere zatite od buke kako i u tehniko-
tehnolokom pogledu tako i u organizaciono-politikom domenu. Kod nas u Srbiji ove mere i
postupci se tako rei ne koriste.
Uzeu samo kao primer zatitu od buke u ivotnoj sredini pomou barijera, koja je u
Evropi dosta davno u mnogim zemljama doivela veliku primenu. Kod nas je jo uvek sve na
nivou projekata, moram rei dobrih projekata (Mainski fakultet u Kraljevu, CIP, Institut za
puteve, Fakultet zatite na radu u Niu i drugi), ali bez realizacije. Oigledno da postoji, osim u
veoma malom broju sluajeva, nerazumevanje kako optinskih tako i republikih organa, koji
treba da podre ovu aktivnost i, to je najvanije, obezbede sredstva za realizaciju. Zato, na
primer, odmah pri prelasku granice, prema Maarskoj ili Hrvatskoj, vidimo du autoputeva
brojne barijere koje tite stanovnitvo od buke? ini mi se da je krajnje vreme da se i kod nas
mnogo ozbiljnije pristupi ovom problemu.
Kada je re o smanjenju buke u ivotnoj sredini, tehnikim merama, treba uvek navesti
pokuaje da se snaga izvora zvuka, koji stvara buku, smanji. To se odnosi na sve vrste vozila i na
sve aparate i sva postrojenja ija nas buka ugroava. Brojni su timovi u svetu, pa i kod nas, koji
trae reenja bilo u radu motora, bilo u profilu auto guma, kao i u raznim transmisijama.
Najbolje i najopravdanije je ostvariti tehnika reenja koja e smanjiti buku, koji put ak i 10 i
vie dB. Uzeu kao primer problem metroa, do koga emo i mi nadam se jednom doi u
Beogradu, koji svojim kretanjem stvara vibracije i buku, u delovima grada gde se kree. Seam
se kada je pre oko 30 godina u Minhenu graena nova koncertna sala i kada se ispostavilo da
ispod budue sale prolazi metro koji onemoguuje predviena zbivanja u sali. Pristupilo se vrlo
skupom i vrlo osetljivom amortizovanju vibracija u tunelu metroa ispod nove sale, tako to je


metar po metar uklanjana postojea pruga i postavljana nova koja je na elastinim
podmetaima i smanjuje buku za ak dvadesetak decibela. Danas niko i ne zna da ispod lepe i
velike koncertne sale, na samo nekoliko metara, prolazi metro, jer je intervencija potpuno
uspela.
Mere zatite najee nisu ni jednostavne ni jeftine. Obino se procenjuje da li neko novo
reenje vredi primeniti, polazei od usloenih sredstava i sagledavajui postignuti efekat.
Vredno je navesti jo jedan postupak, koji je relativno nov, ali sve ee primenjivan.
Naime, radi se o tzv. aktivnom smanjenju buke. To je nain koji se sastoji u sledeem: postave
se mikrofoni koji snimaju buku stvorenu u nekom prostoru, u nekom kanalu ili cevi. Snimljeni
zvuk se vodi u procesor, obradi na poseban nain i vrati u isti prostor gde je i snimljen.
Sabiranjem originalnog i obraenog zvuka moe se ostvariti smanjenje nivoa ak i do 15-20 dB
na odreenim frekvencijama. Ureaje za aktivnu zatitu od buke proizvode danas brojne firme i
smatra se da je to vrlo pouzdan put za zatitu od buke. Kod nas jo nigde nije primenjen ovaj
nain zatite, ali doi e i to na red. Ve vie godina odravaju se na nivou Evrope i ire brojni
kongresi i konferencije posveene aktivnoj zatiti od buke. Verovatno je i neko od vas bio na
njima i uo nova reenja.
Pomenimo jo i propise kojima se u gradovima ograniava vreme upotrebe audio ureaja,
sa ciljem da se u kafiima i klubovima postigne odreena disciplina, a time i zatiti okolina od
buke. U Beogradu ve postoji prvi propis ove vrste, i nadam se da e i ove administrativne mere
biti sve stroije. Kroz ovaj proces su mnoge evropske zemlje i gradovi ve davno proli.












Ovaj kongres
Mislim da je ovaj, dananji Kongres o buci u Srbiji znaajan pre svega za sve nas koji ovde
ivimo, ali i za sve ostale koji se bave problemima buke u ivotnoj sredini. injenica da na
Kongresu uestvuju, sa referatima, eksperti iz desetak evropskih zemalja, predstavlja dragocenu
priliku da se uju dosadanji rezultati u izradi stratekih karata i akcionih planova u najaktivnijim
zemljama Evrope, kada je u pitanju ova tema.
Posebno treba istai ulogu Projekta "Implementacija Direktive o zatiti od buke
2002/49/EC", to je u stvari pomo Vlade Kraljevine Holandije Vladi Republike Srbije. Za
realizaciju ovoga Projekta su pre svega zasluni Gosp. Henk Wolfert i G-Djica Miriam Weber, ija
agilnost se ogleda u nekoliko skupova organizovanih u Beogradu i Niu, na kojima je analiziran
postupak zatite od buke u Evropi i sa mnogo strpljenja, u vidu instruktae, pruena ozbiljna
inicijativa naim strunjacima na koji nain da priu ovom problemu. Prilika je da u svoje lino
ime zahvalim ekspertima iz Holandije na pomoi i strpljenju.
Nama u Srbiji ostaje da to bolje i strunije pratimo ta se u Evropi radi na unapreenju
kvaliteta ivotne sredine i poboljanju kvaliteta ivota u gradovima i prirodi, kako bi i Srbija, u
dogledno vreme uhvatila korak sa Evropom. Problemi nisu ni mali ni jednostavni, ali mislim da
mi imamo potencijale koji mogu da se nose sa savremenim potezima u ovoj oblasti.
Oekujem da e najvaniji centri Beograd, Ni, Novi Sad, Kraljevo, abac, Subotica i drugi
prihvatiti brojne inicijative koje dolaze iz Evrope, i da e na osnovu iskustva i prakse u drugim
zemljama, uspeno reavati kod nas probleme o kojima govori Direktiva EU.
injenica da imamo danas ve vidno povean broj mladih i visoko obrazovanih strunjaka,
koji su kroz studije i prvu praksu stekli izvesnu sigurnost u osvajanju novih postupaka u borbi za
zatitu od buke u urbanim sredinama, na neki nain garantuje dobre rezultate.
Mogu na kraju samo da kaem da sa optimizmom oekujem Drugi Kongres o buci u Srbiji,
na kome emo svi mi prisutni, ali i brojni drugi strunjaci, saoptiti rezultate svoga rada.