Prethodno pitanje

Postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa

(prava) koji nije predmet spora (tubeni
zahtev), ali od koga zavisi donoenje odluke o
predmetu spora (tubenom zahtevu), a o kome nije
pravnosnano odlueno od strane suda ili
drugog organa.

1. Mora da bude podobno da ini predmet graanskog
spora ili da bude glavno pitanje u nekom drugom
postupku-najee je to pitanje o kome se i
inaeraspravlja (kao o glavnom!) pred parninim
sudom.
Npr. U sporu po tubi za povraaj stvari po osnovu prava
svojine, moe da se postavi pitanje tuioeve svojine;
obaveza na plaanje zakupnine moe da zavisi od
postojanja (isteka) ugovora o zakupu; osuda na tubu
za plaanje kupoprodajne cene moe da zavisi od
postojanja ugovora o kupoprodaji; obaveza na plaanje
ugovorne kazne moe da zavisi od postojanja glavnog
duga...
Mogue je da iako je parnino pravosue razgranieno od
uprave, da se u toku parninog postupka postave pitanja
koja spadaju u delokrug uprave.
Npr. Po regresnoj tubi organizacije socijalnog osiguranja
protiv preduzea moe biti od znaaja pitanje da li je
preduzee preduzelo sve mere tehnike zatite radnika;
punovanost pravnog posla iz koga je dolo do spora
moe da zavisi od dravljanstva njegovih uesnika; za
odluku u parnici po tubi za ispunjenje kupoprodajnog
ugovora kojim se izvozi roba, moe da bude od znaaja
pitanje da li je za taj posao potrebna dozvola dravnog
organa...
Prethodno pitanje moe da bude i pitanje da li je
uinjeno krivino delo.-
2. Prethodno pitanje mora da ima uslovljavajui
znaaj ( da se bez njega ne moe doneti odluka o
tubenom zahtevu-prethodno pitanje)
3. Ako je pitanje pravnog odnosa ili prava ve reeno
pravnosnanom sudskom odlukom ili konanom
odlukom upravnog organa, onda nije re o
prethodnom pitanju, ve o pitanju vezanosti
parninog suda odlukom drugog suda ili drugog
dravnog organa.
POSTAVLJA SE tako to jedna stranka osporava
drugoj postojanje uslovljavajueg odnosa (najee
tueni, ali moe i tuilac).
Nekada je odnos takav da njegovo postojanje mora
da bude utvreno po slubenoj dunosti.
lan 12. ZPP-a:
Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja
da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom
pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni
organ (prethodno pitanje), sud moe sam reiti to
pitanje ako posebnim propisima nije drugaije
odreeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo
samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.
Naelo nadlenosti parninog suda
Ne znai da parnini sud uvek treba da reava o
prethodnom pitanju.
On moe da sam rei prethodno pitanje ili da prekine
postupak koji pred njim tee i saeka ishod postupka
pred nadlenim sudom (drugim organom).
On na oba naina moe da postupi i kada je to pitanje u
vreme kada se postavlja u parnici ve predmet spora u
drugoj parnici pred drugim sudom ili da je predmet
postupka pre nekim upravnim ili drugim dravnim
organom (kao glavno pitanje!), i kada drugi postupak nije
u toku, upuivanjem stranke da povede taj drugi
postupak.
Ako je odnos od prejudicijelnog znaaja dobio svoje
pravnosnano reenje u drugom postupku, onda se
ne moe postaviti pitanje njegovog postojanja.
1. Parnini sud je vezan pravnosnanom graanskom
presudom kojom je o tom odnosu reeno kao o
predmetu spora (kao o glavnom pitanju).
2. Parnini sud je vezan krivinom presudom kada postojanje
krivinog dela predstavlja injenicu od koje zavisi nastanak ili
prestanak subjektivnog prava-ako tuilac u parnici izvodi
graanskopravnu posledicu iz jednog dogaaja koji moe da
bude predmet optunice i o kome krivini sud moe da donese
presudu (najee pravo na naknadu tete, ali moe i pravo na
povraaj stvari).
Ovo je naroito bitno kod pitanja prouzrokovanja tete za koju
nse trai naknada-parnini sud je izriito vezan krivinom
presudom ako je teta izriito zakonom predviena kao
element dela ili kada se ono bez tete ne moe zamisliti-
npr.tueni ne moe da porekne da je krivinim delom
pronevere prouzrokovao smanjenje imovine oteenog koji ga
tui za naknadu tete.

3. Sud je vezan i u sluaju u kome se kao prethodno
postavlja pitanje postojanja jednog upravnopravnog
odnosa.
Kvalifikovano reenje prethodnog pitanja
podrazumeva obavezu suda da rei ovo pitanje, zato
to je ono na zahtev stranaka postalo predmet spora-
tuilac u tom cilju podnosi incidentni zahtev za
utvrenje, a tueni prejudicijelnu protivtubu-tada
odluka o ovim zahtevima jeste obuhvaena
prevnosnanou.
Sud moe da reava o incidentnom zahtevu za
utvrenje ili o prejudicijelnoj protivtubi samo ako bi
bio nadlean da o njemu i inae reava kao o
posebnom predmetu spora.
Sud sam po svojoj inicijativi moe da rei prethodno
pitanje donoenjem meupresude.
Ako je u parnici pokrenutoj kondemnatornom
tubom osporena i visina i osnov tubenog zahteva,
sud moe da o osnovu zahteva donese meupresudu-
time reava jedno prethodno pitanje dalje raspravlja
o visini, unosi odluku o osnovu u izreku
meupresude koja ima dejstvo pravnosnanosti u
tekuem sporu-sporno za to dejstvo van tekueg
spora.
Vrhovni kasacioni sud je po ZPP-u nadlean za reavanje
spornog pravnog pitanja-lan 176. ZPP-a:
Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju
predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom
pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog znaaja za
odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim
sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti ili
na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim
kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog
pitanja.
Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog
pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se
ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.
lan 178. st. 1 i 2 ZPP-a:
Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno
pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.
Vrhovni kasacioni sud e odbiti da zauzme stav o spornom
pravnom pitanju ako ono nije od znaaja za odluivanje u
veem broju predmeta.
lan 180. ZPP-a:
Ako je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravno shvatanje o
spornom pravnom pitanju, stranke u postupku u kome se
postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da ponovo
trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku.
Odgovor na tubu
lan 281. ZPP-a:
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na
odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tube
sudu.
lan 282. ZPP-a:
Tueni je duan da, u roku do 30 dana od prijema
tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu.
Sud je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i
posledicama proputanja da odgovori na tubu u
odreenom roku.
Protekom ovog roka nastupa prekluzija i sud moe
(ako su ispunjeni i ostali uslovi!) da donese presudu
zbog proputanja.
Izuzetak od obaveznosti odgovora na tubu propisan
je lanom 283. ZPP-a:
Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne
okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako je to
potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanja
privremenih mera, odmah zakazati roite i narediti
da se primerak tube dostavi tuenom.
Odgovor na tubu je pismena parnina radnja i treba da sadri
sve ono to po zakonu treba da sadri svaki podnesak.
Uz to treba da sadri izjanjenje tuenog da li priznaje ili
osporava tubeni zahtev (ako osporavaodovor na tubu mora
da sadri injenice na kojima tueni zasniva svoje navode i
dokaze kojima se utvruju te injenice), i tueni u odgovoru
na tubu treba da istakne procesnopravne prigovore.
Ako ne sadri sve to treba fikcija je da nije ni podnesen!
Tada gotovo redovno sud donosi presudu zbog proputanja
kojom usvaja tubeni zahtev.
Protiv ove presude tueni moe da izjavi albu ali ne zbog
pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja!
Tueni odgovorom na tubu iznosi svoj stav prema
tubi-moe da istakne nedostatak neke procesne
pretpostavke, osporava tuioeve tvrdnje, predlae
protivdokaze, iznosi injenice koje po njemu treba da
dovedu do odbijanja tubenog zahteva i navodi
dokaze za te injenice.
Ako sud nae da je tubom i odgovorom natubu
glavna rasprava dovoljno pripremljena i da se ne
postavljaju procesnopravna pitanja, on e izostaviti
pripremno roite i odmah zakazati glavnu raspravu.
Protivtuba
Tuba tuenog protiv tuioca, podnesena parninom
sudu u okviru postupka pokrenutog tubom.
Formalno je napad, ali esto i sredstvo odbrane.
ZPP-3 vrste protivtube:
1. Konkesna protivtuba
2. Prejudicijelna protivtuba
3. Kompenzaciona (prebojna) protivtuba
1. Koneksna protivtuba-tueni moe da je podnese
ako izmeu zahteva tube i zahteva protivtube
postoji izvesna veza.
Npr. po tubi za razvod braka druga strana podnosi
protivtubu; po tubi prodavca za osudu na
plaanje cene, kupac podnosi protivtbu za
naknadu tete poto roba ne odgovara ugovorenom
kvalitetu.
2. Prejudicijelna protivtuba-ima deklarativan
karakter. Tueni je podnosi u parnici u kojoj se
postavlja prethodno pitanje graanskopravne
prirode-postoji veza!
Pravnosnano utvrenje koje tueni hoe da postigne
je najee negativno-povoodm tubenog zahteva za
osudu, tueni prejudicijelnom protivtubom predlae
utvrenje da uslovljavajui odnos ne postoji.
Ako sud usvoji zahtev ove protivtube, on presudom
odbija tubeni zahtev.
Svoj zahtev moe tueni da istakne kao obian
prigovor, ali tada odluka o njemu nija zahvaena
pravnosnanou (isti efekat postie tuilac
incidentnim zahtevom za utvrenja).
3. Kompenzaciona (prebojna) protivtuba-ako tuenom
pripada prema tuiocu neko potraivanje koje ispunjava
uslove za prebijanje sa potraivanjem tuioca istaknutim u
tubi.
Moe da upotrebi prigovor radi prebijanja, ili ovu protivtubu.
Prednosti kompenzacione protivtue su:
a. Parnica zasnovana protivtubom tee i ako tuilac povue
tubu
b. Njome moe da bude izneseno potraivanje u veem iznosu
od tubenog, i sud odluuje o potraivanju tuenog
istaknutom ovom protivtubom u obimu u koem je iznesen.
c. Sud moe o protivtubi da donese deliminu presudu.

Tueni moe da prigovorom iznese deo potraivanja
koji dostie tuioevo, a ostatak da istakne
kompenzacionom protivtubom.
Oba ustanove vode pravnosnanoj odluci o
postojanju ili nepostojanju tuenikovog potraivanja.

Za protivtubu je nadlean sud pre kojim tee parnica po
tubi.
lan 192. st. 2 ZPP-a:
Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz
protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste.
(npr. za tubu je nadlean sud opte nadlenosti, a za
protivtubu trgovinski sud-ne moe!)
Razlika u sastavu suda nije smetnja za podnoenje
protivtube.
Sud kome je protivtuba podnesena ostaje za nju
nadlean i ako se oglasi nenadlenim za postupak po
tubi.
Protivtuba se podnosi pismeno ili na raspravi, od
trenutka kada je parnicqaa poela da tee do
zakljuenja glavne rasprave.
Moe da bude podnesena kao eventualna-tueni trai
da sud usvoji zahtev iz protivtube, pod uslovom da
se spor po tubi okona na odreeni nain.
Poto o tubi i protivtubi sud po pravilu zajedniki
raspravlja i odluuje, treba uzeti da je ona doputena
samo ako se njome zasniva postupak iste vrste kao i
onaj koji tee po tubi.
Treba da se ispune opte procesne pretpostavke.
Dostavljanjem protivtube se zasniva jo jedan
procesnopravni odnos u kome su uloge obrnute.
Sud nee spojiti raspravljanje po tubi i po protivtubi
ako to ne bi bilo celishodno, npr u sluaju
kompenzacione protivtube iz drugog odnosa.
Zajedniki sud moe da donese o njima odluku (ako je
to je gotovo redovno o obema raspravljao).
Ali moe da donese i deliminu presudu ako je tubeni
zahtev ili zahtev iz protivtube sazreo za odluku pre onog
drugog.
Izuzetak ako se zahtev iz protivtube ne moe odvojiti od
tubenog zahteva (protivtuba po tubi za razvod braka).