Pojam

Suparniarstvo se jo naziva i procesna stranaka

zajednica i litisconsortium.
Ono postoji onda kada se na tuilakoj, na tuenikoj
ili na obe strane u parnici nae vei broj lica sa
svojstvom parnine stranke.
Na taj nain se u okviru jednog istog parninog
postupka, zasniva i tee vie parnica izmeu svih
suparniara na razliitim stranama.
Izuzetak-jedinstveno suparniarstvo (izmeu svih
suparniara tee jedna ista parnica).
Parnica ne tee izmeu suparniara na istoj strani.
U principu je suparniarstvo fakultativno.
Pravni poredak Srbije poznaje jedno odstupanje od ovog
pravila-npr.ako tubom za ponitaj braka koju podnosi
javni tuilac nisu obuhvaena oba brana druga, sud e
tubu odbaciti. Isto i u postupku utvrivanja ili
osporavanja materinstva i oinstva deteta, ili kada zakon
odreuje ko su stranke u sporu pobijanja pravnih poslova
steajnog dunika...
Ovom se ustanovom ne kri pravilo o dvostranakoj
konstrukciji parninog postupka-svi suparniari moraju da
se nalaze na jednoj od dve strane ili tuilakoj ili
tuenikoj.
Nain i pretpostavke za zasnivanje
Najee, suparniarstvo nastaje kada tuilac podnese
tubu kojom je obuhvatio via lica kao tuene, ili kada vie
tuilaca podnese tubu protiv jednog ili vie tuenih.
Suparniarsto moe da se zasnuje i posle podnoenja
tube i zasnivanja parnice, sve do zakljuenja glavne
rasprave, usled voljnih radnji stranaka (pristupanje novog
tuioca, proirenje tube na novog tuenog, stupanje
umeaa u parnicu pored postojeeg tuioca ili tuenog),
ili usled vanprocesnog dogaaja (smrt stranke u toku
postupka i preuzimanje parnice od strane njenih
univerzalnih sukcesora, podela pravnog lica u toku
parnice).
Opti uslovi za zasnivanje suparniarstva se tiu:
1. Sposobnosti svakog suparniara i oni se procenjuju na isti
nain kao i kad na svakoj strani postoji samo jedno lice sa
svojstvom stranke
2. Sudske nadlenosti (vrste nadlenosti koje moraju da
budu ispunjene da bi se zasnovalo suparniarstvo pred
jednim istim sudom, zavise od vrste suparniarstva)
3. Vrste postupka-potrebno je da u odnosu na svakog
suparniara bude predviena ista vrsta parninog
postupka (opti za sve ili poseban parnini postupak, za
sve).



Ako po tubi kojom je obuhvaeno vie lica nema mesta
suparniarstvu, sud e razdvojiti postupak prema
pojedinima od njih.
Zasnivanje suparniarstva zavisi od predmeta spora, volje
stranaka i eventualno nekog vanprocesnog dogaaja.
Sud u naem pravu ne moe da zasnuje suparniarstvo
svojom odlukom.
Spajanje parnica je akt suda kojim on uprvalja postupkom i
mogue je pod uslovima odreenim zakonom-usled
spajanja moe da doe do suparniarstva, ali samo ako su
sva lica koja se javljaju kao suparniari tubama kojima su
pokrenute parnice koje se spajaju, ve oznaeni kao stranke.

Vrste
1. Prema tome da li izmeu suparniara postoji ili n
postoji pred-parnini materijalnopravni odnos,
suparniarstvo se deli na:
a. Materijalno (pravo) suparniarstvo i
b. Formalno (nepravo) suparniarstvo
2. Prema postojanju odnosno nepostojanju obaveze suda
da odlui jednako prema svim suparniarima na istoj
strani, deli se na:
a. Prosto (obino) suparniarstvo
b. Jedinstveno suparniarstvo

3. Prema tome da li je suparniarstvo zasnovano na
tuilakoj, tuenikoj ili na obema stranama, deli se
na:
a. Aktivno suparniarstvo
b. Pasivno suparniarstvo
c. Obostrano suparniarstvo

4. Prema nainu zasnivanja, deli se na:
a. Izvorno (inicijalno) suparniarstvo
b. Naknadno suparniarstvo
5. Prema tome da li tuilac obuhvata vie tuenih bez
ikakvih uslova, ili pod uslovom supsidijarnosti
(podela je znaajna samo za pasivno suparniarstvo):
a. Bezuslovno suparniarstvo
b. Eventualno (supsidijarno) suparniarstvo
6. Zakonski sluajevi suparniarstva



Zajednika pravila o suparniarstvu
1. lan 142 ZPP-a:
Kad suparniari nemaju zajednikog zakonskog
zastupnika, odnosno punomonika, sud ih moe
pozvati da u odreenom roku imenuju zajednikog
punomonika za primanje pismena. Istovremeno, sud
e obavestiti suparniare da e jednog od njih
imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni
sami ne imenuju takvog punomonika.
2. lan 206 ZPP-a:
Svaki suparniar ima pravo da podnosi predloge koji se tiu
toka parnice.
3. lan 265. st. 3 ZPP-a:
Ako kao stranka u parnici uestvuju na jednoj strani vie
lica, sud e odluiti da li e se sasluati sva ova lica ili samo
neka od njih.
4. Pravnosnana presuda deluje samo u odnosu svakog
suparniara prema protivnoj stranci,a ne i izmeu
suparniara (izuzetak sluajevi proirene pravnosnanosti
presude, kao i za presudu po tubi glavnog umeaa).
5. lan 37. st.4. i st. 5 ZPP-a:
Ako jedan od suparniara podnese predlog da u
imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to
uini veina suparniara na jednoj strani, smatrae se
da su se ostali saglasili sa predlogom.
Ako i na drugoj strani postoje suparniari, smatrae se da
je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaen i
da sporazum postoji, ako se niko ili veina suparniara
ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje
suparniara prihvati predlog.
Materijalno (pravo) suparniarstvo
Vie lica mogu jednom tubom tuiti, odnosno biti
tueni ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj
zajednici ili ako njihova prava,odnosno obaveze
proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova (idem
ius, idem factum).
Postoje dva oblika materijalnog suparniarstva:
a. Ono koje potie iz materijalnopravne zajednice
b. Ono koje potie iz prava ili obaveza zasnovanih na
identinom injeninom i materijalnopravnom
osnovu.
a. Materijalnopravna zajednica postoji u sluaju susvojine,
zajednike svojine, sanaslednike zajednice dok
zaostavtina jo nije raspodeljena, svojine na zajednikim
delovima zgrada, ortakluka, solidarnih prava i obaveza. U
sudraoci i zajedniki draoci se tretiraju isto kao
suparniari u materijalnopravnoj zajednici.
b. Suparniarstvo koje potie iz istog materijalnopravnog i
injeninog osnova, postoji npr. u sporu iz zajednikog
ugovora ili iz zajedniki uinjene nedoputene radnje.
Materijalni suparniari iz istog (zajednikog)
osnova su: preduzee i radnik po tubi za naknadu tete
koju je radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao
pojedincu ili pravnom licu; naslednici koji tubom istiu
svoje pravo na nuni deo,
Po osnovu prava koja proistiu iz istog osnova,
materijalni suparniari su i lica oteena u istom
saobraajnom udesu.
Mogu je i potpuni identitet materijalnopravnog
osnova, kao i injeninog osnova tube- tuba
nunog naslednika protiv testamentarnih naslednika
koji svoja prava i obaveze zasnivaju na identinom
injeninom i pravnom osnovu (injenini osnov je
ovde smrt ostavioca).
Da bi se zasnovala nadlenost suda u sluaju materijalnog suparniarstva,
potrebno je da je sud stvarno nadlean za sve, a mesno nadlean za bar jednog
od njih (za sve ostale nastupa atrakcija mesne nadlenosti).
Pored mesne, mogua je i atrakcija meunarodne nadlenosti, ako materijalno
suparniarstvo postoji na pasivnoj strani.
Ako meu pasivnim materijalnim suparniarima ima glavnih i sporednih
dunika, za sve je mesno nadlean sud koji je mesno nadlean za glavnog
dunika.
Ako je za jednog suparniara mesno nadlean sud opte nadlenosti, a za
drugog trgovinski sud, moe se zasnovati nadlenost trgovinskog suda i kada je
jedan od suparniara fiziko lice, ako postoji materijalno suparniarstvo.
Kada se stvarna nadlenost utvruje s obzirom na vrednost zakon ne sadri
posebnu odredbu pa se smatra da se nadlenost odreuje prema zbiru njihovih
vrednosti (isto kao i kada se na obe strane nalazi jedno lice).
Materijalni suparniari mogu da budu i obini i jedinstveni.
Formalno (nepravo) suparniarstvo
Vie lica mogu jednom tubom tuiti, odnosno biti
tueni i ako su predmet spora zahtevi, odnosno
obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom
injeninom i pravnom osnovu (simile ius, simile
factum).
Npr. Ako zakupodavac tui vie zakupaca koji uskrauju
plaanje zakupnine iz istog konkretnog razloga (ako
se radi o zakupcima po jednom, zajednikom
ugovoru, suparniarstvo je materijalno).
Isto i suparniarstvo vie osiguranika protiv osiguravaa
koji iz istog razloga odbija plaanje osiguranog iznosa.
Uslov za zasnivanje formalnog suparniarstva je da je
isti sud i stvarno i mesno nadlean za svaki pojedini
zahtev i za svakog tuenog.
Formalno suparniarstvo moe da bude samo obino-
prosto.
Prosto (obino) suparniarstvo
Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje
ili proputanja ne koriste niti tete drugim suparniarima:
a. Svaki od suparniara moe nezavisno od drugih preduzeti
dispozitivne radnje sa dejstvom koje se ograniava na njegov
odnos prema protivniku
b. Ako jedan od njih osporava injenicu koju drugi priznaju, sud
e prema ovim drugima uzeti tu injenicu kao neosporenu,
dok e prema prvom pristupiti dokazivanju ( prilikom ocene
dokaza u takvom sluaju mora da uzme u obzir i priznanje, jer
dokaze ceni prema rezultatu celokupnog raspravljanja)
c. Rokovi prema pojedinim suparniarima istiu posebno-prekid
postupka koji je nastupio prema jednom suparniaru, ne
povlai prekid i prema drugima

d. Jedan od suparniara moe da bude svedok o injenici
koja je od znaaja samo za odnos drugih prema
protivniku
e. Sud moe da razdvoji raspravljanje prema pojedinim
suparniarima
f. Sud moe deliminu presudu ili presudu zbog
proputanja da izrekne samo prema nekim
suparniarima
g. Svaki suparniar moe da albom pobija presudu
samo u delu koji se odnosi na njega, a pravnosnanost
nastupa prema onome koji nije uloio pravni lek.
Materijalni suparniari koji su obini su oni koji se
u pogledu predmeta spora ne nalaze u pravnoj
zajednici, ali i neki koji se nalaze npr. glavni dunik i
jemac u parnici koju protiv njih vodi poverilac,
solidarni dunici iz ugovornog odnosa.
Jedinstveno suparniarstvo
Postoji u sluaju u kome se po izrinom propisu ili
zbog prirode spornog odnosa spor moe reiti samo na
jednak nain prema svim suparniarima.

1. Sluajevi u kojima nastaje jedinstveno suparniarstvo
zbog toga to zakonski propis odreuje da se prema
svim suparniarima mora odluiti jednako, jesu npr.
kada sud po tubi javnog tuioca proglaava brak
nitavim iz razloga apsolutne nitavosti; kada sud
presudom utvruje ili ustanovljava da je osporeno
materinstvo ili oinstvo deteta; ili ZSP koji odreuje
ko su stranke u sporu pobijanja pravnih poslova
steajnog dunika...
2. Jedinstveno suparniarstvo koje nastaje zbog prirode
spornog pravnog odnosa koja je takve da nalae
podjednako odluivanje prema svim suparniarima postoji
u sluaju kada izmeu suparniara postoji takav
zajedniki pravni odnos, ije utvrenje ili ponitaj
deluju jednako prema svima (npr.uspesno osporavanje
testamenta deluje podjednako prema svim testamentalnim
naslednicima jer prestaje pravni osnov po kome su oni
pozvani na naslee) kao i u sluaju parnice pokrenute
povodom zahteva kojim stranke mogu raspolagati
samo zajedniki (npr. otuenje stvari na kojoj postoji
susvojina drugom licu, koje zatim bude izloeno zahtevu
treeg zbog evikcije, pa se regresira prema ranijim
suvlasnicima).
Kao pomona merila za definisanje da li je jedno
suparniarstvo nuno ili nije, pored
materijalnopravnih, koriste se i neka procesnopravna
merila (sluajevi proirene pravnosnanosti, sluajevi
identiteta predmeta spora-npr.naslednici kao tueni u
parnici za utvrenje naslednog prava).
Jedinstveni suparniari:
1. Suvlasnici poslunog dobra u parnici o realnim slubenostima na nepokretnostima
2. Tueni suprunici u parnici za ponitaj braka, jer ne moe u odnosu na jednog brak da
postoji, a u odnosu na drugog da ne postoji
3. Suparniari u paternitetskom sporu
4. Steajni poverioci u parnici o postojanju, visini i isplatnom redu osporenog
potraivanja steajnog poverioca
5. Zakonski naslednici u parnici u kojoj se oporava valjanost testamenta iz istog osnova
6. Tueni suvlasnici u parnici radi utvrenja suvlasnikog dela tuioca
7. Tuene strane ugovora u sporu radi utvrenja njegove nitavosti
8. Tueni davaoci izdravanja u sporu raskida ugovora o doivotnom izdravanju
9. Naslednici davaoca izdravanja u sporu raskida ugovora o doivotnom izdravanju u
sporu koji je protiv njih pokrenuo primalac izdravanja
10. Suprunici kao tueni u parnici u kojoj je predmet spora zajednika imovina (na koju
tuilac polae pravo suvalsnitva)

Nisu jedinstveni suparniari vie tuilaca u parnici
radi naknade tete prouzrokovane motornim vozilom
ni tueni vlasnik motornog vozila i njegov osigurava
u parnici radi naknade tete prouzrokovane motornim
vozilom.
Nuno suparniarstvo:
Poseban sluaj jedinstvenog suparniarstva.
Postoji onda kada bilo na aktivnoj, bilo na pasivnoj
strani mora da uestvuje zakonom odreeni krug lica,
da bi voenje parnice bilo doputeno, jer e u
protivnom tuba biti odbaena.
Odgovor na pitanje da li je odnose takve prirode da
nalae jedinstveno suparniarstvo, izvodi se iz odredbi
materijalnog prava.

Npr.
1. U parnici za ponitaj braka koju pokree javni tuilac , u parnici koju
pokree jedan suvlasnik za deobu suvlasnitva
2. Zakupac i njegov suprunik u parnici za iseljenje nakon otkaza ugovora o
zakupu stana, koji su zakljuili zajedniki
3. Paternitetski sporovi,
4. Prodavac i kasniji kupac po tubi kojom raniji kupac povodom dvostruke
prodaje iste nepokretnosti, trai utvrenje jaeg pravnog osnova,
5. Stranke u sporu radi pobijanja pravnih poslova steajnog dunika ( ZSP l
107. st. 2 i 3-Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakljuen,
odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (protivnik pobijanja) i
protiv steajnog dunika, ako u njegovo ime tubu nije podneo steajni
upravnik.
Tuba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje moe se podneti i protiv
naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika
pobijanja).


Postupak
Svi se suparniari smatraju kao jedna parnina stranka-
procesni poloaj suparniara mora biti podjednak kao da se
na njihovoj strani nalazi jedno lice.
Jedinstveni suparniari mogu samo zajedno dobiti ili
izgubiti parnicu!
Pravilo: Jedan radi za sve, ali nijedan suparniar ne
moe raditi protiv ostalih
Koji je stav svih ako se meu sobom ne slau?
Vladajue gledita je da kao merodavnu treba uzeti
radnju koja je za sve njih najpovoljnija.

Nepovoljne radnje za tuenog su priznanje tubenog
zahteva, priznanje injenica koj ej tuilac naveo u
tubi, proputanje da se odgovori na tubu.
Nepovoljne radnje za tuioca su povlaenje tube,
odricanje od tubenog zahteva.
Za obe strane su nepovoljne radnje odricanje od prava
na albu i odustanak od ve izjavljene albe, a i
zakljuenje sudskog poravnanja.
Da bi ove radnje proizvele dejstvo, moraju da ih
preduzmu svi jedinstveni suparniari na tuilakoj,
odnosno na tuenikoj strani.
Fikcija-radnje delatnih suparniara deluju i prema
onima koji su izostali ili propustili rok, npr.odgovor na
tubu koji je podneo jedan od suparniara deluje kao
da su ga podneli svi.
Posledice proputanja deluju samo ako su ispunjene
pretpostavke prema svima, npr.dovoljno je da tuba ne
bude dostavljena samo jednom, pa da se ne moe
izrei presuda zbog proputanja.
Ako jedan priznaje tubeni zahtev u odsustvu drugog
koji se dri potpuno pasivno u parnici?
Pravilno je se smatra da svi suparniari imaju
neporedeljen stav, jer se samo tako dovode u jednak
poloaj.
Ne moe jedan od jedinstvenih suparniara da bude
sasluan kao svedok, ne moe se prema pojedinima
doneti delimina presuda, nema mogunosti
odvojenog raspravljanja...
Dogaaj koji kod obinog suparniarstva izaziva
prekid postupka prema jednom, ovde povlai tu
posledicu prema svima.
Ako rok prema svima ne istie u isti dan, Zakon uzima
da se on prema svima zavrava onog dana kada
prestane da tee prema suparniaru koji je poslednji
primio pismeno.
Izvorno (inicijalno) i naknadno
suparniarstvo
Izvorno suparniarstvo je ono koje se zasniva
podnoenjem tube.
Naknadno je ono koje se zasniva posle podnoenja
tube ili voljom tuilake strane, kao i nekim
vanprocesnim dogaajem, nezavisnim od volje
dotadanjih parninih stranaka.
Voljom parninih stranaka, do naknadnog suparniarstva
dolazi:
a. Proirenjem tube na novog tuenog uz njegov pristanak
b. Pristupanjem novog tuioca, bez pristanka tuenog, ako
je novi tuilac pristupio ranijem posle uputanja tuenog
u raspravljanje o glavnoj stvari
Subjektivnim preinaenjem tube, tako to e tuilac
prvobitno tuenog tuiti vei broj lica kao novotuene, a za
to je potreban pristanak prvotuenog, a ako se prvotueni
ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i
pristanak novotuenih.

Zasnivanje naknadnog suparniarstva posebno na
pasivnoj strani zavisi od volje prvotuenih i novo
tuenih jer su oni duni da prime parnicu u stanju u
kome se nalazi.
Sud nije ovlaen da odlui o primanju novih stranaka
u parnicu, ako se makar i jedna tome protivi.
Usled vanprocesnog dogaaja-univerzalna sukcesija, a
singularna sukcesija, po pravilu ne dovodi do promene
parnine stranke, pa ni do naknadnog zasnivanja
suparniarstva.
Zakonsko suparniarstvo
a. Tuba glavnog umeaa protiv obe stranke
b. Tuba kojom su kao tueni obuhvaena dva subjekta,
od kojih jedan eventualno
c. Izluna tuba treeg lica protiv poverioca i dunika
d. Tuba vie poverilaca koji su prigovorili protiv istog
potraivanja istaknutog na roitu za podelu
kupovne cene dobijene javnom prodajom
nepokretnosti
e. Tuba imaoca menice protiv meninih obveznika
f. Tuba protiv glavnog dunika i jemca
Suparniarstvo stranaka po tubi
tredeg lica (glavno meanje)
U toku parnice obe stranke mogu da budu obuhvaene
tubom treeg lica koje tvrdi da sporno pravo pripada
u celini ili delimino njemu.
Danas se smatra da se trei ne mea u tuu parnicu,
ve zasniva novu.
Postupak
Tree lice podnosi tubu i time pokree novi parnini
postupak protiv stranaka (tuioca i tuenog) iz ve
zasnovane parnice izmeu tog tuioca i tuenog.
Prvobitni tuilac i tueni, posle podnoenja tube,
postaju suparniari.
Tree lice moe da podnese tubu sve do
pravnosnanog okonanja tekue parnice, bilo da se
radi o stvarnom, bilo da se radi o trabenom pravu.
Za njegovu je tubu uvek nadlean prvostepeni su u
parnici koja tee.

Uz zahtev za inidbu iz prema tuenom prve parnice, on
moe da prema tuiocu predloi utvrenje postojanja
pravnog odnosa iz koga on izvodi svoje pravo (mogue je
da uz osudu na inidbu prema tuenom, takvo utvrenje
trai prema obema strankama).
Raspravljanje po obema tubama e redovno biti spojeno,
pa se donosi i zajednika presuda.
Sud moe i da zastane sa postupkom po prvoj parnici pa da
raspravlja po tubi treeg lica.
Tada treba uzeti da presuda kojom je zahtev glavnog
umeea usvojen, ima prejudicijelni znaaj za ishod prve
parnice-sud treba presudom da odbije tubeni zahtev u
prvobitno zasnovanoj parnici.
Suparniarstvo po tubi glavnog
dunika i jemca
lan 202. ZPP-a:
Glavni dunik i jemac mogu biti zajedniki tueni ako
to nije uOva je mogunost iskljuena kada se jemac
ugovorom obavezao da je duan da ispuni obavezu tek
poto glavni dunik bude pravnosnano osuen da je
ispuni i poto pokuaj prinudnog izvrenja po toj osudi
ostane bezuspean.
protivnosti sa sadrinom ugovora o jemstvu.
Ako nije nita posebno ugovoreno, potrebno je da poverilac
prvo pismeno pozove glavnog dunika da ispuni obavezu u
roku koji mu je ostavljen u tom cilju, a po isteku ovog roka
dospeva i obaveza jemca (supsidijarno jemstvo).
Onda on moe da bude tuen zajedno sa glavnim
dunikom.
Isto i ako se jemac obavezao kao jemac platac.
Takav karakter ima obaveza jemca iz ugovora privrednog
prava ako nije neto drugo ugovoreno.
Parnica se pokree kod suda koji je mesno nadlean za
glavnog dunika, ako isti sud nije nadlean za obojicu.
Tueni imaju poloaj prostih suparniara.
Suparniarstvo sa eventualno
tuenim
Tuilac moe da tubom obuhvati dvoje ili vie tuenih
tako to e predloiti da tubeni zahtev prema
drugome bude usvojen za sluaj da bude
pravnosnano odbijen prema prvome.
Redosled tuenih mora da bude odreen tubom, i
sud je ovim redosledom vezan.
Tubeni zahtev prema drugo (eventualno)
tuenom moe da bude isti kao prema
prvotuenom ili razliit.
Ako je isti, tuilac eli da izbegne rizik pogrene stvarne
legitimacije-npr.nije siguran da li je za tetu odgovoran A ili B pa
tubom odmah obuhvata obojicu, da ne bi morao da vodi drugu
parnicu.
Ako je razliit, tuilac tvrdi da mu na osnovu drugog
injeninog stanja ili drugog pravnog shvatanja pripada prema
eventualno tuenom drugo subjektivno pravo
Kada su zahtevi razliiti, prvi ima znaaj glavnog, a drugi
pomonog i oni moraju da budu u izvesnoj vezi.
Npr. Kupac tui prodavca za naknadu tete zbog neispunjenja
ugovora koj je navodno zaklju;en preko zastupnika. Ako se
pokae da ugovor nije zakljuen, kupac tui prodavca za tetu
koju mu je prouzrokovao time to nije postupio po njegovom
nalogu za zakljuenje ugovora.
Uslov za ovu vrstu suparniarstva je da je sud
mesno nadlean za oba tuena.
Kada su zahtevi razliiti, on mora da bude i
stvarno nadlean za svaki od zahetva.
Za sve zahteve mora da bude propisana ista vrsta
postupka.
Postupak
Uslov koji se zahteva za raspravljanje prema drugo
tuenom jeste da je tubeni zahtev prema prvo tuenom
presudom pravnosnano odbijen (i kada je tuba prema
prvom tuenom pravnosnano odbaena kao
nedoputena).
Posle pravnosnanosti presude kojom se usvaja tubeni
zahtev prema prvom tuenom, uslov za raspravljanje i
odluivanje prema drugom tuenom nije ispunjen i tada
treba prihvatiti fikciju da prema drugom (eventualno)
tuenom, zahtev nije ni istaknut.
Ako je odbijen zahtev prema prvo tuenom, sud
zastaje sa prostupkom prema drugotuenom do
pravnosnanosti presude.
Drugotueni ima pravo albe protiv presude kojom je
odbijen tubeni zahtev prema prvo tuenom, jer da
nije ne bi bio ispunjen uslov da se raspravlja zahtev
istaknut prema njemu.
Ako je tubeni zahtev prema prvom tuenom
delimino usvojen (dakle i delimino odbijen)?
Ako je prema oba tuena istaknut istovetan zahtev,
onda se prema drugo tuenom raspravlja samo o delu
zahteva koji je u odnosu na prvo tuenog
pravnosnano odbijen.
Ako su zahtevi razliiti, postupanje suda, zavisi od
okonosti konkretnog sluaja.

Suparniarstvo poslodavca i
zaposlenog
Za tetu koju zaposlenu u radu ili u vezi sa radom
prouzrokuje treem licu odgovara poslodavac.
Oteeni ima pravo i da naknadu tete trai neposredno od
zaposlenog koji je namerno prouzrokovao tetu.
Poslodavac i zaposleni mogu da budu obuhvaeni jednom
tubom iako u Zakonu to nije izriito reeno.
Oni nisu jedinstveni suparniari, spor ne mora prema
jednom da se okona na isti nain kao i prema drugom.
Nisu ni eventualni-presudom kojom utvruje postojanje
obaveze, sud e i jednog i drugog osuditi na plaanje punog
iznosa naknade-tuilac moe da prinudnu naplatu trai
samo prema jednom od njih ili prema obojiici, kao da se
radi o solidarnim dunicima.
Suparniarstvo osiguravaa i
vlasnika vozila
Za tetu prouzrokovanu motornim vozilom odgovara
kako osigurava po osnovu obaveznog osiguranja, tako
i vlasnik po optim pravilima obligacionog prava, ap
oteeni jednom tubom moe obojicu da obuhvati
kao tuene.
Smatra se da je njihova odgovornost solidarna-oni su
prosti suparniari.