PAMENJE I

ZABORAVLJANJE
Proces pamenja - odreenje
Ako se poe od definicije uenja u kojoj se ono odreuje
kao proces menjanja ponaanja, pamenje bi odredili kao
trajanje promena nastalih uenjem, a zaboravljanje kao
gubljenje tih promena.
Pamenje je mogunost usvajanja, zadravanja i Pamenje je mogunost usvajanja, zadravanja i
korienja informacija
Pamenje je kompleksan proces koji obuhvata tri funkcije:
Retencija zadravanje utisaka
Reprodukcija obnavljanje onoga to je ranije naueno
Rekognicija prepoznavanje ranije nauenog, ali bez
mogunosti samostalne reprodukcije
Metode ispitivanja pamenja
Metoda utede ispitanik ui neko gradivo do potpune
nauenosti; posle izvesnog vremena ponovo ui isto
gradivo; razlika izmeu broja ponavljanja u prvom i drugom
uenju predstavlja utedu i pokazuje koliko je od prethodno
uenog materijala zadrano;
Metoda reprodukcije subjekt ui gradivo do odreenog
kriterijuma nauenosti, a posle izvesnog vremena se
Metoda reprodukcije subjekt ui gradivo do odreenog
kriterijuma nauenosti, a posle izvesnog vremena se
odreuje koliina zadranog na osnovu samostalne
reprodukcije;
Metoda rekonstrukcije ispituje pamenje odnosa izmeu
informacija u nekom nizu;
Metoda rekognicije subjekt ui izvestan broj podataka,
koji se posle nekog vremena dobiju pomeani sa nekim
drugim podacima; zadatak je prepoznati one podatke koji
pripadaju prvoj listi
Pojave uoene u ispitivanju pamenja
Efekat novosti pri neposrednom ispitivanju pamenja
pokazuje se da se najbolje pamte zadnje estice
(informacije sa kraja niza).
Efekat prvenstva vai i za neposredno i za odloeno
ispitivanje pamenja; pored estica sa kraja niza isto tako
dobro se pamte i estice sa poetka niza, a najslabije one dobro se pamte i estice sa poetka niza, a najslabije one
koje se nalaze u sredini niza.
Restorfov efekat u nizu podataka preceptivno uoljive
estice se bolje pamte, ali i nekoliko estica koje su date
neposredno pre i neposredno posle perceptivno uoljive
estice.
kos crv trn pas crn nos som
Tri faze pamenja u pohrani informacija
Inf.
Senzorno
pamenje
Kratkorono
pamenje
Dugorono
pamenje
pronalaenje
(reprodukcija)
pamenje pamenje pamenje
PANJA
Senzorna memorija
Privremeno skladitenje senzornih informacija
Kapacitet: veliki
Trajanje: vrlo ogranieno - oko pola sekunde (za
vizuelne utiske): oko 2 sekunde za auditivne utiske
Senzorna
memorija
Kratkorona
memorija
Dugorona
memorija
Panja
Kratkorona memorija
Kratko skladitenje informacija koje se trenutno
koriste
Kapacitet: ogranien (7+/-2 elementa)
Trajanje: manje od 20 sekundi
Senzorna
memorija
Kratkorona
memorija
Dugorona
memorija
Panja
Dugorona memorija
Relativno trajno skladitenje informacija
Kapacitet: Neogranien (???)
Trajanje: Dugo ili permanentno (???)
Senzorna
memorija
Kratkorona
memorija
Dugorona
memorija
Panja
Vrste dugoronog pamenja
S obzirom na vrstu informacije: motorno i
verbalno;
S obzirom na senzorni modalitet iz koga
potiu informacije: vizuelno, auditivno, potiu informacije: vizuelno, auditivno,
mirisno, okusno, dodirno;
S obzirom na to da li se namerno neega
elimo dosetiti ili ne: eksplicitno i implicitno
pamenje
...
...Vrste dugoronog pamenja
Blic pamenje izuzetno dobro pamenje
detalja neposredno pre, za vreme i nakon
iznenaujueg dogaaja koji ima vane
posledice za pojedinca i/ili naciiju.
Deklarativno pamenje odnosi se na
znanje informacija
Proceduralno pamenje odnosi se na
znanje o tome kako neto uiniti
Podela deklarativnog pamenja
Epizodiko
pamenje
Semantiko
pamenje
Tip informacije Specifini dogaaji,
objekti, ljudi
Opte znanje,
injenice o svetu
Tip organizacije
informacija
Hronoloka ili
spacijalna organizacija
U shemama ili
kategorijama
Izvor informacije Lino iskustvo Apstrakcija iz
ponovljenog iskustva
ili generalizacije
drugih
Usmerenost na Subjektivna realnost;
vlastito ja
Objektivna realnost;
svet
ZABORAVLJANJE
Pojava suprotna
pamenju
Ebinghausova krivulja
toka zaboravljanja
zaboravljanje je
80
100
120
zaboravljanje je
najbre odmah nakon
uenja, a kako vreme
dalje protie
zaboravljanje je sve
sporije i sporije
0
20
40
60
Faktori koji utiu na zaboravljanje
Priroda informacija smisao gradiva, vrsta
informacije (motorna ili verbalna), duina i
obimnost gradiva;
Metode uenja vremenski koncentrisano ili
vremenski raspodeljeno uenje; preterano vremenski raspodeljeno uenje; preterano
uenje
Kontekst u kome se deava doseanje
ukoliko je situacija doseanja slinija situaciji u
kojoj su informacije uene doseanje je
uspenije;
Emocionalni faktori bolje se pamte
emocionalno obojeni sadraji; pojava
pameenje usklaeno sa raspoloenjem.
Emocionalni faktori i pamenje
Povezanost emocija i pamenja je vrlo
sloena i obino se govori o dve razliite
pojave:
state-dependent memory zavisnost
pamenja od emocionalnog stanja odnosi se pamenja od emocionalnog stanja odnosi se
na pojavu da je doseanje bolje kada se
ponovo naemo u istom emocionalnom stanju
u kome smo materijal usvojili
Podudarnost raspoloenja odnosi se na
pojavu da se bolje pamti materijal koji je iste
afektivne obojenosti kao i raspoloenje u
kome se nalazimo u trenutku uenja
Uzroci zaboravljanja
Psihoanalitiko objanjenje optimizam
pamenja i represija negativno emocionalno
obojenih dogaaja
Hipoteza o veitosti pamenja Hipoteza o veitosti pamenja
Teorija neupotrebe
Fizioloka teorija neupotrebe
Teorija interferencije (aktivnog zaboravljanja)
Teorija aktivnog zaboravljanja
Koliina zaboravljenog u budnom stanju i spavanju
rezultati jednog eksperimenta:
1 as 2 asa 4 asa 8 asova
Budno stanje 46% 31% 22% 9%
Spavanje 70% 54% 55% 56%
Uzrok zaboravljanja je u interferenciji ranije i
novousvojenih informacija:
Proaktivna inhibicija pojava da ranije usvojene
informacije interferiraju, ometaju usvajanje novih
(koenje unapred)
Retroaktivna inhibicija pojava da kasnije usvojene
informacije ometaju reprodukciju ranije nauenih
(koenje unazad)
Spavanje 70% 54% 55% 56%
Veliina retroaktivne inhibicije zavisi od:
Vremenskog razmaka izmeu uenja dva
gradiva;
Stepena slinosti dva gradiva;
Stepena nauenosti dva gradiva Stepena nauenosti dva gradiva
Razumevanja smisla gradiva
Kvalitativne promene u pamenju
Pored kvantitativnih promena (smanjenje koliine
informacija) u toku retencije dolazi i do
kvalitativnih promena u zapamenom materijalu;
Prvi ih ispitivao Bartlet metodama ponovljene i
serijske reprodukcije; serijske reprodukcije;
U osnovi kvalitativnih promena u pamenju
nalaze se dva procesa:
Proces racionalizacije davanje smisla onome
to se ini besmisleno ili nedovoljno smisleno
Proces asimilacije uklapanje novih informacija
u postojee kognitivne eme i njihovo menjanje
prema osobenostima postojeih kognitivnih ema
Proirena literatura o pamenju
Zarevski, Predrag: Psihologija pamenja i
uenja, Naklada Slap, Jastrebarsko, 2002.
Pejak, Vid: Psihologija saznanja, Svjetlost,
Sarajevo Sarajevo