Teoretski fiziar Huan Madasena predloio je 1997.

smeli model svemira u

kom se gravitacija izdie iz beskonano tankih, vibrirajuih struna.
Matematiki komplikovan svet struna koje postoje u devet dimenzija
prostora, uz jednu koju ini vreme, predstavljale bi neku vrstu holograma:
stvarna aktivnost odigravala bi se u jednostavnijem, kosmosu u kome nema
gravitacije.
Teoretski fiziar Huan Madasena predloio je 1997. smeli model svemira u kom se gravitacija
izdie iz beskonano tankih, vibrirajuih struna. Matematiki komplikovan svet struna koje
postoje u devet dimenzija prostora, uz jednu koju ini vreme, predstavljale bi neku vrstu
holograma: stvarna aktivnost odigravala bi se u jednostavnijem, kosmosu u kome nema
gravitacije.
Maldasenina ideja oduevila je fiziare, jer je ponudila nain da se popularna, ali i dalje
nedokazana teorija struna utemelji, ali je takoe i reila odreene nekonzistentnosti izmeu
kvantne fizike i Ajntajnove teorije gravitacije.
Meutim, iako su te ideje bile gotovo prihvaene, nedostajao im je dokaz.
U dva rada, objavljena na aeXiv, Joifumi Hiakutake sa univerziteta Ibaraki u Japanu i
njegove kolege sada nude, ako ne pravu potvrdu, onda barem dokaz da u Maldaseninoj ideji
ima istine.
U jednom radu Hijakutake izraunava unutranju energiju crne rupe, poziciju njenog
horizonta dogaaja (granica izmeu crne rupe i ostatka svemira), njenu entropiju i ostala
svojstva na osnovu predvianja teorije struna, kao i efekata takozvanih virtuelnih estica
koje se pojavljuju i nestaju.
U drugom, on i saradnici izraunavaju unutranju energiju odgovarajueg kosmosa bez
gravitacije i sa manje dimenzija, a prorauni se poklapaju.