UDC 821.163.41.09 Hristi J.:821.133.1.

09
JOVAN HRISTI I FRANCUSKA MORALISTIKA MISAO:
SARTR, KAMI, M. JURSENAR, . GRENIJE
1
Jelena Novakovi
SAETAK: U ovom radu se istrauje dijalog koji Jovan
Hristi uspostavqa sa predstavnicima francuske moralisti-
ke misli HH veka, Sartrom, Kamijem, Margeritom Jursenar,
kojima se pridruuju dramski pisac S. Beket i filozof an
Grenije.
KQUNE REI: moralistika misao, esej, citat, dija-
log, intertekstualnost, hybris, antropocentrizam, antika mi-
sao, egzistencija, analoka misao, apsurd, Mediteran
Kao to je ve vie puta uoeno, meu stranim autorima koji su
privlaili pawu Jovana Hristia, pesnika i esejiste iji se spisa-
teqski poduhvat uvek odvija u dijalogu sa drugim stvaraocima, kroz eks-
plicitno pozivawe na wihova dela koje gradi sloeni intertekstualni
splet, znaajno mesto zauzimaju francuski pisci koji se vezuju za mora-
listiku tradiciju, poput Montewa, Dekarta, Paskala, Margerite Jur-
senar, Sartra, Kamija. Poto su Hristievi osvrti na Montewa, De-
karta i Paskala ve bili predmet nae istraivake pawe u studiji
Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Montew, Dekart, Pa-
skal, objavqenoj u ovom asopisu,
2
ovoga puta emo se usredsrediti na
francuske moraliste HH veka, Margeritu Jursenar, ijem je romanu Ha-
drijanovi memoari Hristi posvetio svoj poznati esej, objavqen kao we-
gov predgovor, Sartra, iji su pozorini komadi bili predmet wego-
vog posebnog razmatrawa u eseju Filozof u pozoritu, objavqenom u
Letopisu Matice srpske" 1977. i Kamija za iji je roman Kuga Hri-
sti napisao beleke" (Beleke o Kugi Albera Kamija"), tampane u
Letopisu Matice srpske" 1953. i o ijoj je zbirci tekstova pod naslo-
vom Actuelles II (1953), napisao prikaz za aprilski broj asopisa Vi-
1
Ovaj rad je deo projekta Uporedna istraivawa srpske kwievnosti (u evrop-
skom kontekstu)" (148018), koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj
Republike Srbije.
2
Videti: Jelena Novakovi, Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Mon-
tew, Dekart, Paskal, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, kw. , sv. 3/2009,
str. 575589.
dici" 1954. godine. Wima se pridruuje predstavnik novog pozori-
nog duha, Samjuel Beket, kojem je Hristi posvetio dugi esej Beketovo
pozorje qudskog ivota, objavqen u asopisu Delo" 1981, kao i filo-
zof i pisac an Grenije, kojem Hristi nije posvetio poseban lanak,
ali na kojeg se poziva i ije delo komentarie u ogledima o drugim pi-
scima HH veka.
Svi ovi autori Hristia zanimaju pre svega kao moralisti, a mo-
ralista je, kako ga Hristi odreuje u Anatomiji eseja, govorei o Du-
anu Matiu kao pravom" moralisti starog kova", pisac koji se s
sjedne strane trudi da postavi literaturu u ivot",
3
bavei se egzi-
stencijalnim problemima, a sa druge strane ispituje svoju savest, izna-
lazei jedan cogito i jedan dubito koji nisu pojmovi ve akcija", ili,
kako kae Duan Mati, stvar sama".
4
Re je o shvatawu morala koje
izraava pojam etizovanog lepog i estetizovanog dobrog" oznaen re-
ju kallokagathia. Moral tu nije nauna, teorijska disciplina", nego
samo shvatawe totaliteta ivota i sebe u ivotu", odnosno jedno in-
tegralno iskustvo ivota",
5
koje se moe izraziti u svim kwievnim
rodovima, ali koje za Hristia naroito dolazi do izraaja u dramskom
anru jer, kako zapaa u tekstu Filozof u pozoritu, svako pitawe o
oveku koje se postavi na pozornici postaje pitawe koje se tie samih
osnova naeg postojawa pred bogovima to nam se meaju u ivot, pod
nebom koje uti, ili u istoriji to nas odnosi neznano kuda",
6
a jo
vie u eseju, iju dvostruku prirodu dobro osvetqava studija Pjera Glo-
da, objavqena u asopisu Filoloki pregled".
7
To postavqawe u i-
vot oznaava i sama re esej" koja, prema definiciji iz Vebstersovog
Novog renika, stavqenoj kao moto Hristievoj Anatomiji eseja, u svom
prvom znaewu predstavqa napor da se neto uini; pokuaj, opit", a
u drugom kwievni sastav, analitini ili interpretativni, koji ras-
pravqa o svome predmetu sa mawe vie ograniene ili line take
gledita". Kao primer takvog esejistiko-moralistikog iskaza Hri-
sti navodi, pored Montewevih Eseja i Dekartove Rasprave o metodi,
ije smo prisustvo u Hristievoj poetskoj i filozofskoj misli razmo-
trili u tekstu Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Montew,
Dekart, Paskal, i Kamijevo Leto, koje ga je, uz Matievu Aninu balsku
haqinu, i podstaklo da napie Anatomiju eseja. U toj Kamijevoj kwizi
on otkriva tri osnovne teme kojima je zaokupqena misao antike Grke,
kao i wegova sopstvena. Prva tema je ostvarewe celovitosti i punoe
ivota: Kamija je antika Grka privlaila pre svega kao spas od ra-
stue alijenacije, kao negovawe ideala celovite linosti, izraenog
340
3
Jovan Hristi, Poezija i kritika poezije, Novi Sad, Matica srpska, 1957, str.
108.
4
Isto, str. 109.
5
Isto, str. 105.
6
Jovan Hristi, Studije o drami, Beograd, Narodna kwiga, 1986, str. 114.
7
Vid. Pierre Glaudes, L'Essai est-il un genre littraire?, Filoloki pregled, HH,
1997, 12, str. 1118.
kod Demokrita, koji je smatrao da nije dostojan da ivi onaj koji nema
nijednog dobrog prijateqa",
8
ili Sokrata, koji je pisanoj rei pretpo-
stavio punou ivota u wegovoj sloenosti i nesvodqivosti na dimen-
zije pisanog teksta. Druga tema Leta je tema konkretne misli, weno ve-
zivawe za realno, ulno, vidqivo i opipqivo, koje u antikoj Grkoj
dolazi do izraaja, kako u filozofiji, tako i u poeziji koja je proeta
tim smislom za iwenicu i koja toj iwenici pridaje znaaj i vred-
nost. Trea tema je poistoveewe etikog i estetikog, koje bi se moglo
vezati za ono to oznaava re kallokagathia.
Ovaj antiki" odnos prema moralu kao shvatawu totaliteta ivo-
ta i sebe u ivotu, izraen i reima kojima Montew zapoiwe svoj
esej O kajawu, ukazujui da drugi oveka poduavaju", a da ga on samo
opisuje", odreuje i Hristiev odnos prema drugim predstavnicima
francuske moralistike misli HH veka. Odbacujui kwievnost shva-
enu kao ista estetizacija iskustva, on se opredequje za kwievnost
koja je matievski uqebqena u ivot, u svakidawicu"
9
i u kojoj tra-
gawe za sutinom ustupa mesto usredsreivawu na egzistenciju. Anti-
ka deviza, ispisana u Delfijskom proroitu, Poznaj samog sebe" za
wega znai da moramo znati / Gde nam je mesto", da, kako pokazuje i
pesma pod tim naslovom, treba da odredimo svoj poloaj u svetu, koji se
otkriva kroz razliite situacije. Tom egzistencijalnom usmerenou
odlikuje se i poezija Jovana Hristia koji je ciklusu pesama na kraju
zbirke Pesme 19521956, dao naslov Situacije i koji smatra da svaka
dobra pesma prikazuje jednu situaciju, ili jedan odnos", a da svaki
odnos i svaka situacija sadre u sebi jednu dramu",
10
to upuuje na
Sartra, za kojeg je ovek uvek u situaciji" koja mu prua okvire za
sopstveno odreewe i na egzistencijalistiku misao uopte, koja daje
prednost egzistenciji nad esencijom: Svet nije ono to mislim, ve
ono to doivqavam", kae Merlo-Ponti.
11
Ne cogito, ergo sum, ve
jedna bitnija potvrda / Dodirom peska na koi oklopqenoj suhim ve-
trom podneva. / Izvan svake misli, to postojawe koje talasi ogoquju, /
Kao kostur kamena koji preti svojim ranama", itamo u Hristievoj pe-
smi Mezzogiorno". Dekartovska misao ustupa mesto doivqaju. Nije
vie re o tome da se objasni svet, nego da se izrazi odnos prema sve-
tu, ali, za razliku od Sartra, koji kwievnost stavqa u slubu filozo-
fije, Hristi se poziva na antiku misao o srodnosti filozofije i
poezije da bi, kao to pokazuje pomenuta pesma, pokuao da doara onaj
doivqaj punoe, kada se u trenutnom blesku izmiruju telo i duh iji je
rascep jedan od glavnih izvora egzistencijalne tegobe, kada se saznawe
do kojeg ovek dolazi poistoveuje sa samim ivotom, doivqaj koji se
341
8
Poezija i kritika poezije, str. 104.
9
Jovan Hristi, Poezija i filozofija, Novi Sad, Matica srpska, 1964, str. 153.
10
Deset pesama deset razgovora (Priredili i razgovor vodili Slobodan Zubano-
vi i Mihailo Panti), Novi Sad, Matica srpska, 1992, str. 118.
11
Nav. Sreten Mari, u: O Sartru, Beograd, Slubeni glasnik, 2009, str. 12.
suprotstavqa Sartrovoj ideji da je qudska svest po svojoj prirodi ne-
srena svest bez ikakve mogunosti da savlada nesreno stawe".
12
Dok je Sartr, kao i Malro i Kami, nastojao da u samom oveku pro-
nae sistem vrednosti koji se ranije nalazio izvan wega i da, u vre-
menu bez sudbine", oveka postavi kao wegovu sopstvenu sudbinu",
13
Hristi smatra da je svet mnogo sloeniji nego to to nama izgleda i
da u wemu deluju neke sile ije prisustvo samo u izuzetnim trenucima
postaje opipqivo i oigledno".
14
To prisustvo, izraeno u grkoj tra-
gediji boanstvima koja kroje ovekovu sudbinu, nasluuje se i u Hri-
stievoj pesmi U tavni as", u kojoj lirski subjekt sedi sam u sobi, u
sumrak, zapaajui nagovetaje prolaznosti i oslukujui korake nekog
boga" koji dolazi da zatvori vrata / Jo jedne sobe wegovog ivota u
koju vie nikada nee ui". Prisustvo boanstva ukquuje svest o pro-
laznosti u kontekst antike fatalnosti, ukazujui na podreenost qud-
skog ivota nepredviqivim udima bogova koji se sa wim esto na naj-
suroviji nain poigravaju, kako Hristi nagovetava i u nekim drugim
pesmama (Svee"), a u esejima navodi i poznate primere iz antike.
To je ujedno i sasvim diskretna polemika sa egzistencijalisti-
kim shvatawem koje odbacuje svaku vanqudsku odrednicu i samo oveka
smatra odgovornim za sopstvenu sudbinu. Ta polemika postaje i ekspli-
citna u tekstu Dnevnik kapetana Skota, u kojem Hristi konstatuje da
je egzistencijalistika sloboda samo praznina koja nas okruuje i u ko-
joj inimo neke haotine i nepovezane pokrete, kao u besteinskom
stawu",
15
da ona nije pravo odreewe qudske sudbine, koja se, kako ita-
mo u eseju Mojra i Mojre, moe spoznati samo kroz neku vrstu sauesni-
tva sa spoqawim svetom. I to je tajna grkih bogova: oni su nam
pod rukom. Svakog asa mogu se pojaviti, treba biti samo u dosluhu sa
stvarima".
16
Ako i posmatra oveka kao socijalno bie koje se ostvaruje
samo u odnosu sa drugima, za Sartrovog oveka se ti drugi esto pretva-
raju u pakao" i on, uprkos svojoj sudbinskoj povezanosti sa drugima,
spasewe ipak trai na individualnom planu, pokuavajui da ostvari
slobodu tako to e iz svoje svesti stvoriti svoj svet, to e biti i
sopstveni tvorac.
Sartrova filozofija egzistencije pojavquje se kao izraz modernog
antropocentrinog humanizma, kojem Hristi suprotstavqa disonant-
ni glas" francuskog filozofa i pisca ana Grenijea, ija je kwiga
Entretiens sur le bon usage de la libert objavqena nekoliko godina posle
Sartrovog Bia i nitavila (1943). U eseju Problem tragedije, Hristi
navodi dui odlomak iz ove kwige u kojem Grenije ukazuje na opasnosti
od tog, kako ga naziva, modernog hybris-a
17
zasnovanog na pretpostavci
342
12
an-Pol Sartr, Bie i nitavilo. Ogled iz fenomenoloke ontologije (prev.
Mirko Zurovac), , Beograd, Nolit, 1983, str. 111.
13
Poezija i filozofija, str. 20.
14
Studije o drami, str. 174.
15
Jovan Hristi, Profesor matematike i drugi eseji, Zagreb, Znawe, 1988, str. 26.
16
Isto, str. 39.
17
Svuda u antikom svetu hybris trpi poraz. Danas vie nije tako, i moderna mi-
sao je ubeena kako hybris mora da trijumfuje. Ovo uverewe oslawa se na radikalni nihi-
da nita nije jednom zasvagda definisano jer se iz we, kako je ukazao
jo Dostojevski, moe izvesti zakquak da ovek moe sebi sve da do-
zvoli ako se samo usudi, pa je istorija puna primera tirana i zloina-
ca kojima se inilo da su uspeli da pomere granice qudskih moi. Gre-
nije, kae Hristi, opomiwe da je sloboda samo jedna strana problema
oveka i wegovog ivota",
18
da osim we i naeg izbora postoji i ne-
to drugo, na ta ukazuje grka tragedija u kojoj su udi bogova znak da
se u pozadini krije neka ruka daleko tea i sigurnija od nae sop-
stvene" koja se mea u nae ivote onda kada nam se ini da smo naj-
slobodniji"
19
i da, pored uzroka naih postupaka, koje predstavqaju si-
le koje deluju na oveka, a koje su nam moderne nauke o oveku otkrile,
postoje i posledice koje nai postupci imaju (Orest je osvetnik oca,
ali i ubica majke). Svoje postupke moemo proceniti, napomiwe Hri-
sti, samo ako ih posmatramo u najirem kontekstu u koji se oni mogu
staviti i kada u wima ponemo da otkrivamo i delovawe nekih sila
razliitih od onih koje poznajemo i za koje mislimo da jedine utiu na
na ivot".
20
To je i smisao Hristievog tumaewa pomenute devize iz Delfij-
skog proroita Poznaj samog sebe", koja za wega znai spoznaju sop-
stvenih mogunosti i granica iza kojih se vie ne moe ii. U tom
pogledu Hristiu je mnogo blii Alber Kami nego Sartr i on ih na
jednom mestu uporeuje: Sartr postavqa pitawe: ta ovek mora da
uini?, a wegov Gec na kraju drame avo i Gospod Bog hladno i cinino
ubija kako bi mogao da voli i ini dobro, otkrivajui tim inom mawe
svesno prihvatawe istorijskih i politikih uslovnosti, a vie suro-
vost i bezobzirnost. Mediteranski humanista" Kami postavqa, meu-
tim, pitawe: ta ovek ne sme da uini?
21
Sartr, kako itamo u Bele-
kama o Kugi Albera Kamija, trai esenciju u postizawu jedne pomalo
apstraktne ideje apsolutne slobode (Dobri Bog i avo), dok se Kami za-
lae za jedan u osnovi progresivan drutveni moral".
22
Lini problem koji se u Hristievojm delu ocrtava u dijalektici
mirovawa i kretawa, otvarawa i zatvarawa ka svetu, povlaewa iz i-
vota i uea u ivotu, ovde se prenosi na optequdski plan, postaje
izraz nedovoqnosti antropocentrinog humanizma modernog vremena, u
kojem postoji samo ovek, zatvoren u sebe, gurnut da uini ovo ili ono,
nesposoban da prosudi i proceni svoj in i potrebe da se ovek otvori
ka svetu, ka najdaqim daqinama do kojih wegov pogled moe dopreti",
ka vidicima gde wegovi postupci dobijaju ne samo svoje objawewe,
nego i svoj smisao" i da se, beei od klaustrofobine atmosfere
343
lizam koji ini moguim, ak i nunim, neogranieni dinamizam", kae Grenije (Jean
Grenier, Entretiens sur le bon usage de la libert, Paris, Gallimard, 1948, str. 55). To je zavr-
ni deo dugog odlomka koji Hristi navodi (Studije o drami, str. 177).
18
Studije o drami, str. 177).
19
Isto, str. 178.
20
Isto, str. 179.
21
Isto, str. 126.
22
Jovan Hristi, Beleke o Kugi Albera Kamija, Letopis Matice srpske, 1953, kw.
371, sv. 4, str. 306.
sopstvene subjektivnosti",
23
suoi sa tim svetom, a ne da ga naivno svo-
di na sopstvenu meru, potrebe koju, kako istie Hristi, izraava tra-
gedija.
Filozof i umetnik duboko proet, kao i Hristi, helenskom kul-
turom, an Grenije je Hristiu blizak ne samo kao kritiar sartrov-
skog antropocentrizma, nego i kao mislilac koji svet prihvata u svim
wegovom vidovima, i duhovnim i materijalnim, nasuprot Sartru koji,
poput Paskala i Bodlera, zdruenih u zajednikoj mrwi prema tele-
snom, osea odbojnost prema materijalnom, kako zapaa Hristi, pove-
zuje sa simbolizmom. Zato Sartr misli da kontingentno obiqe sveta
izaziva gaewe, a nije velianstveno?", ponavqa Hristi pitawe koje
je postavio Gabrijel Marsel i dodaje da Sartrovo gaewe nije samo
ontoloka emocija" izazvana sveu o sluajnosti ovekovog postoja-
wa koje niim nije opravdano, nego da ima i psiholoku osnovu i da
predstavqa beawe od tela (uporeujui gadqivost sa kojom Sartr opi-
suje Marselu u Zrelom dobu, wegovu osetqivost na mirise, sa Bodlero-
vom mrwom prema prirodi i telu i gaewem nad mirisima qudske ko-
e, znoja, parfema) kroz neku vrstu pojmovne ekstaze", kroz utapawe u
jedan apstraktni apsolut" iji je ciq mawe da da smisao wegovom po-
stojawu, a vie da ga oslobodi tela koje on doivqava kao lepqivu i
qigavu masu punu otunih mirisa, kao to i nosilac simbolistikog
naslea Pol Valeri, u dijalogu Dua i igra, pokazuje kako se telo igra-
ice pretvara u neto isto i apstraktno.
24
Odbacivawe ivota, svoj-
stveno Malarmeovoj i velikom delu moderne poezije, koja predstavqa,
kako napomiwe Hristi u eseju o Ivanu V. Laliu, isparavawe mate-
rije u smisao i simbol", ispoqava se i u Sartrovom egzistencijalizmu
koji je ne mali dunik simbolizma".
25
Iako zasnovan na postavci da
egzistencija prethodi esenciji", egzistencijalizam nikako nije po-
tvrda materije u wenoj konkretnoj ulnosti, nego upravo suprotno, uda-
qavawe od materije u kojem bodlerovski splin" dobija obeleje mu-
nine i gaewa, o emu svedoi i nain na koji, u romanu Zrelo doba,
Sartr opisuje Borisa i Ivi dok igraju u nekom baru, a koji Hristi
navodi kao argument u prilog svojoj tezi.
Odbacujui i malarmeovsko nastojawe da bodlerovsku suprotnost
izmeu splina" i ideala" prevazie stvarawem Kwige koja bi izra-
zila neuhvatqivu sutinu sveta, to vodi potpunom udaqavawu od re-
alnosti, i sartrovsko gaewe nad kontingentnostima sveta i qudskog
ivota, Hristi smatra da svet, iako pun zala, nesrea i nerazreivih
protivrenosti, ipak ima smisao i vrednost i da ga treba prihvatiti u
wegovoj celovitosti. No, on ima kritiki odnos prema Sartru ne samo
zato to u wegovom gaewu nalazi izraz odbijawa sveta, nego i zato
to otkriva da on u tom odbijawu nije dosledan, odnosno da sam ne
primewuje svoje teorijske postavke. O tome svedoi i wegov esej Uiva-
we u egzistenciji, napisan povodom kwige Sartrovih pisama koje je, pod
344
23
Studije o drami, str. 179180.
24
Isto, str. 127.
25
Jovan Hristi, Izabrani eseji, Beograd, Srpski PEN centar, 2005, str. 110.
naslovom Lettres au Castor et quelques autres, priredila Simon de Bo-
voar,
26
a u kojem Hristi, na osnovu pomenutih pisama, otkriva da Sar-
tr u stvari i nije oseao muninu od egzistencije, nego da je, kako uka-
zuju opisi wegovih seksualnih doivqaja u pismima Simoni de Bovoar,
sasvim lepo uivao u svojoj egzistenciji, ili se bar dobro zabavqao",
dakle da sam nije iveo onako kako je preporuivao drugima da ive.
27
Ali, ova konstacija u sutini ne osporava Sartrovo odbijawe sveta, pa
ak i ne dokazuje Sartrovu nedoslednost jer, kao to pokazuje i Bodle-
rovo iskustvo, preputawe ulnosti ne donosi i duhovno zadovoqstvo
koje bi znailo prihvatawe sveta u wegovoj materijalnosti, ne stiava
metafiziki nemir onih koje taj nemir mui. La chair est triste, hlas!
et j'ai lu tous les livres",
28
rekao je Malarme. A to smatra i sam Hristi,
koji, povodom Anrija Mioa, napomiwe da ispoqavawe onoga to je
potisnuto u podsvest ne donosi ni olakawa ni ozarewa".
29
Nasuprot Sartru, an Grenije je okrenut ivotu u svim wegovim vi-
dovima, wegova dela, pre svega Mediteranska nadahnua (1941) i Ostrva
(1955), proeta su snanom sveu o telesnom i slave sva naa ula
koja primaju suneve zrake i mirise, a wegova misao kao da ostvaruje
Nieov ideal veselog znawa". U tekstu Moe li filozofija bez filo-
zofa, on ukazuje da ciq filozofije nije politehniki, nego panoram-
ski",
30
odnosno da se pred ovekovim oima svet ukazuje, ne kao problem
koji treba reiti, nego kao prizor koji treba posmatrati i odgonetati.
To potvruju i Grenijeove rei koje je Hristi stavio kao moto jednog
od svojih tekstova o Duanu Matiu: Kao mladi, mislio sam samo o
tome kako da budem slobodan. Danas sam srean to ne shvatam zid kao
prepreku koju treba prei, ve kao povrinu koju treba deifrovati".
31
Ove rei upuuju na Leonarda da Vinija, koji je svojim uenicima
savetovao da dugo posmatraju neki stari, ispucali zid i da slikaju ono
to vide u wegovim linijama, preporuku na koju se pozivaju nadreali-
sti. Breton na wu podsea u romanu Luda qubav, a srpski nadrealisti
pokuavaju da je primene u 3. broju asopisa Nadrealizam danas i ov-
de", prikazujui fotografiju jednog starog zida i pored we reproduk-
cije nekoliko fotografija koje pedstavqaju est wegovih razliitih
vizija, od kojih svaka nosi peat svoga posmatraa, uz propratni tekst
M. Ristia Pred jednim zidom. Iako nije pristalica nadrealizma, Hri-
stiu je blisko nadrealistiko tragawe za celovitou koje podrazume-
345
26
Jean-Paul Sartre, Lettres au Castor et quelques autres, Paris, Gallimard, 1983.
27
Izabrani eseji, str. 274.
28
Vaj, tuna je plot! Sve kwige proitane" (Stefan Malarme, Povetarac s mo-
ra", u: Antologija novije francuske lirike od Bodlera do naih dana (priredio i preveo
Ivan V. Lali), Beograd, Prosveta, 1966, str. 64.
29
Hristiev predgovor za kwigu: Anri Mio, Moji posedi, Beograd, Nolit, 1976,
str. 8. Neki kwievni istraivai i Mioa posmatraju iz moralistike perspektive.
Vid.: Jrme Roger, Moraliste" comme Henri Michaux: exception ou tradition franaise, Fi-
loloki pregled / Revue de philologie, 2010/2.
30
Jean Grenier, La philosophie peut-elle se passer du philosophe?, A propos de l'humain,
Paris, Gallimard, 1955, str. 51.
31
Poezija i filozofija, str. 106.
va i vraawe umetnosti konkretnom svetu, od kojeg ju je simbolizam bio
udaqio, kao i pripisivawe egzistencijalne vrednosti kwievnom i
umetnikom stvarawu i izjednaavawe tog stvarawa sa samim ivotom,
izraeno u delu Duana Matia.
To tragawe za celovitou, koje, kako Hristi ukazuje, najavquju
predsokratovci, odlika je i francuskih pisaca HH veka koji su ostali
po strani u odnosu na dominantne kwievne pokrete i koji svoju poe-
tiku formuliu u opoziciji prema egzistencijalizmu, a zatim i prema
Novom romanu koji je u neku ruku, i na svoj osobeni nain, wegov na-
stavqa. Tako ilijen Grak Sartrovom apsurdnom i traginom svetu,
od kojeg je ovek neumitno otuen, suprotstavqa jedan svet u kojem po-
stoji sauestnitvo" izmeu oveka i prirode, a koji otkriva u ne-
makom romantizmu i u nadrealizmu, napomiwui da qudska sudbina
nije samo lucidna i oajnika borba u usamqenikom suoewu sa ap-
surdnim svetom i smru", nego i vaspostavqawe veze sa silama jednog
bezvremenog sveta, koji je ostao bratski i prijateqski".
32
Te, kako bi
rekao Rastko Petrovi, sile nemerqive", Hristi naziva bogovima,
koji poiwu da ive, da prete, da se meaju, da se svete, onda kada za-
kucamo na prava vrata, ali mi kucamo na pogrena, i padamo u oajawe
koje nazivamo teskobom, u prazninu koju nazivamo slobodom, zato to
se iza wih (sasvim prirodno) ne nalazi nita"
33
i izjednaava ih sa
osnovna etiri elementa od kojih se, prema Empedoklovoj teoriji, sa-
stoji svet: Ti bogovi se zovu voda, vazduh, zemqa i vatra, ono osnovno
na ta e se svet svesti kada uklonimo sve arene varke i kulise koji-
ma se tako esto zaklawamo".
34
Re je nekoj vrsti analoke misli, te
neprolazne ari" predsokratovaca koji su mislili u dosluhu sa stva-
rima, to e rei sa materijom", dok su za savremenog oveka stvari
gotovo nepovratno izgubqene pod naslagama rei",
35
koji su udaqeno
i nevidqivo" pretvarali u blisko i opipqivo", uvereni da iste ele-
mentarne sile deluju i isti elementarni mehanizmi vladaju i u najuda-
qenijim sferama zvezdanog neba i u najdubqim dubinama qudske due,
i radu qudskih ruku".
36
Ta analoka misao u HH veku nalazi potvrdu u
delima Gastona Balara, koji vodu, vatru, vazduh i zemqu, kao elemente
koji su u osnovi celokupnog sveta, smatra i osnovama pesnike imagi-
nacije i koji tu imaginaciju ispituje polazei od Empedoklove teori-
je. Zato nije sluajno to Hristi navodi reenicu iz wegove kwige
Plamen votanice na poetku eseja o predsokratovcima: Quand l'image
particulire prend une valeur cosmique, elle fait l'office d'une pense vrtigi-
neuse".
37
346
32
ilijen Grak, Zato kwievnost teko die, Leotpis Matice srpske, jun 2008,
kw. 481, sv. 6, str. 1102 (prevela: Jelena Novakovi).
33
Profesor matematike i drugi eseji, str. 26.
34
Isto, str. 27.
35
Jovan Hristi, Eseji, Novi Sad, Matica srpska, 1994, str. 203.
36
Isto, str. 204.
37
Kada pojedinana slika dobije kosmiku vrednost, ona slui nekoj vrtoglavoj
misli". (Gaston Bachelard, La Flamme d'une chandelle, PUF, 1961, str. 22).
Povezivati ono to je udaqeno i racionalno nespojivo znai do-
i do jedne celovite spoznaje u kojoj se u stvaralakom inu objediwuju
ivot i saznawe i ovekovoj egzistencijalnoj slabosti suprotstaviti
snagu wegovog uma i wegove misli, kao to ini Paskal govorei o o-
veku kao o trsci koja misli". To nagovetava i pomenuta Hristieva
pesma U tavni as", u kojoj lirski subjekt na kraju prevazilazi nela-
godnost zbog spoznaje proticawa vremena i vlastite prolaznosti samom
svojom sveu da se vie nita od onoga to je eleo nee dogoditi"
i da e poeti da se dogaa samo ono ega se najvie plaio", svojom
lucidnou koja predstavqa wegovu najveu snagu.
Ideja o suprotstavqawu ivotnim nedaama i sopstvenoj egzisten-
cijalnoj slabosti snagom sopstvene misli upuuje i na one francuske
moraliste HH veka koji smatraju da samo lucidnou i snagom uma o-
vek moe da se uzdigne nad neminovnou ivotnih nedaa, poput
Margerite Jursenar, sa kojom Hristia povezuje i zajedniko divqewe
grkom pesniku Kavafiju, a u ijem su poreewu proticawa qudskog
ivota i starewa sa prawewem dvorske palate, koje se nalazi na pr-
vim stranicama Hadrijanovih memoara, kwievni istraivai
38
prona-
li podtekst za ovu pesmu. Izvesni delovi moga ivota ve poiwu
da lie na isprawene dvorane palate, jer je osiromaeni vlasnik od-
ustao da ivi u celoj palati", konstatuje car Hadrijan,
39
da bi zatim
poeo da nabraja svoje nekadawe aktivnosti koje je sa godinama pre-
stao da uprawava. U trenutku kada poiwe da pie memoare, car Ha-
drijan se nalazi izmeu svoga postojawa u vremenu, koje je na izmaku, i
svoga postojawa u venosti ili ieznua u nitavilu, na onom prela-
zu izmeu dva sveta i dva vremena koji Margerit Jursenar esto prika-
zuje u svojim romanima, u onoj posledwoj sobi u kojoj se iekuje kraj i
iz koje se moe izai samo u smrt iji profil" on ocrtava i svojim
telom, koje, kako zapaa Hristi, u jednom asu naeg ivota postaje
neto o emu moramo voditi rauna.
40
Taj boravak u posledwoj sobi prikazuju drame Samjuela Beketa, ija
se lica, preputena svojoj usamqenosti i raspadawu ne samo tela, nego
i due, od koje ostaju samo neke krpice svesti i ostaci seawa",
41
na-
laze u stawu koje se pojavquje kao posledwa istina ovekovog postojawa,
kako napomiwe Hristi u eseju o ovome piscu, otkrivajui u wegovoj
drami ekajui Godoa pravu, potpunu, vrhunsku tragediju.
42
Zahvaqujui
Beketu postajemo svesni uloge koju u qudskom ivotu igra telo, pred-
stavqeno u Beketovim dramama kao neto to je u prvom redu podlono
raspadawu. To telesno raspadawe zbiva se istovremeno sa raspadawem
due. ovek nije bie koje se nalo ostavqeno u svetu bez boga", nego
347
38
Videti: Aleksandar Jovanovi, Dostojanstvo poraza. Nad pesmom U tavni as"
Jovana Hristia, u: Poezija Jovana Hristia (ur. Slavko Gordi i Ivan Negriorac),
Novi Sad, Matica srpska, 1997, str. 4352.
39
Margerit Jursenar, Hadrijanovi memoari, Beograd, Nolit, 1983, str. 19.
40
Studije o drami, str. 141.
41
Isto, str. 145.
42
Isto, str. 161.
bie koje u sebi nosi klicu raspadawa. Beketove drame znae kraj dra-
me individualizma", one prikazuju raspad individue u woj samoj.
43
U predgovoru Hadrijanovim memoarima Hristi ukazuje na one aspek-
te ove kwige koji su i wemu samom bliski, na nastojawe Margerite Jur-
senar da neke osnovne qudske situacije ocrta u istoriji jasno kao u
mitu, kroz evokaciju jedne istorijske linosti koja je, kao u tragediji,
vladar, rimski imperator, ali zato da bi istakla wegove qudske osobi-
ne, odnosno da bi on, kao ovek, mogao da bude estitije nesrean i
dostojnije poraen".
44
Hadrijan se u wenom romanu ne pojavquje kao o-
vek od akcije, kao to je obino sluaj u novijoj kwievnosti, nego kao
ovek koji, svestan da wegovoj bolesti nema leka i da mu se neumitno
blii sudwi as, tu akciju prenosi na literaturu. Pie memoare da bi
svome nasledniku ostavio sliku o sebi, ali i da bi, u trenucima kada
se pred wim ukazuje udqivo postavqen kraj egzistenciji koja za svoje
poreklo ima takoe ud",
45
kako smrt definie an Grenije u kwizi
Nesreno postojawe, a Hristi tu definiciju navodi, otiao iz ivota
otvorenih oiju", kako bi otkrio svoje mesto u svetu, pretvarajui ak-
ciju i uopte itav ivot, sa svojim nunostima i svojim sluajno-
stima, svojim skladovima i svojim suprotnostima",
46
u instrument sa-
znawa, da bi, utawu neba i nepominom licu bogova koji ne interve-
niu",
47
suprotstavio najqudskiju od svih qudskih moi: svoju inteli-
genciju",
48
koju je Pol Valeri otelotvorio u glavnom junaku svog dela
Vee sa gospodinom Testom, iz kojeg Hristi uzima sledei odlomak i
stavqa ga kao moto svome predgovoru: je hais les choses extraordinaires.
C'est le besoin des esprits faibles. Croyez-moi la lettre: le gnie est facile, la
fortune est facile, la divinit est facile Je veux dire simplement que je
sais comment cela se conoit. C'est facile".
49
Do saznawa se ne dolazi dakle apstraktnim umovawem kojim bi se
ivot pretvorio u vetaku celinu ija bi se loginost suprotstavila
iracionalnosti smrti, nego jednim celovitim poimawem u kojem ivot
izgleda toliko pun, da pred tom punoom nitavilo smrti ne pred-
stavqa nita".
50
Saznajni proces se odvija u dijalektici akcije i kon-
templacije, kao i spisateqski in. Snaga misli za Hristia nije nega-
cija ivota, nego wegovo prihvatawe i snaewe i kompenzacija za eg-
zistencijalnu nemo. To upuuje i na rei Albera Kamija koje Hristi
nalazi u Pobuwenom oveku: Izabraemo Itaku, vernu zemqu, smelu i
348
43
Isto, str. 141142.
44
Eseji, str. 242.
45
C'est un terme capricieusement pos une existence, qui elle-mme a pour origine un
caprice." (Jean Grenier, L'Existence malheureuse, Gallimard, NRF, 1957, str. 15.
46
Eseji, str. 244.
47
Eseji, str. 242.
48
Eseji, str. 244.
49
Mrzim neobine stvari. To je potreba slabih duhova. Verujte mi doslovce: geni-
jalnost je laka, srea je laka, boanstvo je lako Hou prosto da kaem da znam kako se
to zaiwe. To je lako." (Paul Valry, La soire avec Monsieur Teste, Oeuvres, II, Paris, Gali-
mard, d. de la Pliade, 1960, str. 22).
50
Eseji, str. 244.
skromnu akciju, lucidnu misao i blagorodnost oveka koji zna", a te
rei Hristi navodi u Belekama o Kugi Albera Kamija.
51
Osuen voqom
bogova da neprekidno vaqa kamen do vrha planine, Kamijev Sizif zna
da su wegovi napori uzaludni, ali prevazilazi ono to ga pritiska
svojom lucidnou, svojom sveu o beznadenosti svoga truda, koja ga
uzdie iznad wegove sudbine i omoguava mu da ostvari jedinu sreu
koja je na domaaju oveka. Wegova svest pretvara se u neprekidno ob-
navqanu pobunu apsurdnog oveka koji apsurd pobeuje umnoavawem
iskustava.
Hristi, meutim, izjavquje da ne veruje u Kamijev apsurd koji
proizlazi iz saznawa da svet nije ureen po modelu kartezijanske epi-
stemologije" i da se izraava jedino utawem i matematikim algo-
ritmom". Tom utawu, koje nas uasava jer bi nam bilo mnogo lake ka-
da bi on pristao da aska sa nama", i tom apsurdu, koji mu izgleda
suvie naivan", on pretpostavqa Matievu spremnost da u svetu
onakvom kakav jeste nae poruku za nas", umesto da pustiwaki trai
nain na koji bi se na ivot mogao jednom za svagda urediti, ili da
oajava to takvog sistema nema i ne moe da bude",
52
spremnost da se
otvori ka nedovrenom beskraju"
53
i da paskalovskom utawu beskraj-
nih prostora suprotstavi neprekidnu sveinu sveta".
Otvarawe ka beskraju znai prihvatawe sveta i ivota, montewev-
sko otkrivawe lepote i vrednosti ivota samog po sebi, koje je retko
predmet novije kwievnosti. Utoliko je tee i izazovnije pisati ta-
ko to e se svet prihvatiti u wegovoj materijalnosti i konkretnosti,
to e se o wemu pisati bez humora i revolta, tih neodvojivih rekvi-
zita modernog nihilizma koji je bar za mene samo druga strana
estetiziranog asketskog i neurotinog gaewa od materije", kae Hri-
sti u eseju o Ivanu V. Laliu, ubrajajui ovog pesnika u stvaraoce i
mislioce koji veruju u lepotu sveta i vole wegovu ulnu konkretnost,
koji u konkretnoj punoi materije nalaze put ka znaewu i istini",
odriui se revolta i gaewa koji u moderno doba gotovo sasvim pri-
rodno postaju poezija".
54
U te za Hristia izabrane duhove svrstava se i
an Grenije koji, u predgovoru za Mediteranska nadahnua, pie da za
svakog oveka postoje mesta predodreena za sreu, predeli u kojima mo-
e da se ozari i spozna, vie od obinog uivawa u ivotu, jednu ra-
dost koja lii na ushiewe"
55
i ta povlaena mesta nalazi na obalama
Sredozemnog mora. To ga povezuje sa svim onim piscima koji su negova-
li izvestan mediteranski" stil, proet grkom miqu i helenizmom,
ono to e Kami nieovski nazvati la pense de midi",
56
posmatrajui
svog pobuwenog oveka u dijalektici odbijawa i prihvatawa, odbijawa
poniewa i zla, ali prihvatawa ivota iako on tom zlu ne moe da
349
51
Letopis Matice srpske, 1953, kw. 371, sv. 4, str. 306.
52
Poezija i filozofija, str. 118.
53
Isto, str. 117.
54
Izabrani eseji, str. 110.
55
Jean Grenier, Inspirations mditerranennes, Gallimard, 1961, str. 13.
56
To je naslov koji Kami daje posledwem poglavqu svog eseja L'Homme rvolt.
izmakne, stil iji su zaetnici predsokratovci, a koji neguju i Pol
Valeri i Ivan V. Lali. Sam Hristi se u svojim mediteranskim na-
dahnuima ne poziva izriito na Grenijea, nego na Pola Valerija
57
ko-
ji je pre Grenijea objavio tekst pod naslovom Mediteranska nadahnua
(1934), a zatim i na Albera Kamija, Grenijeovog uenika, saradnika i
prijateqa
58
ije oduevqewe Sredozemqem dostie vrhunac u kwizi
Leto
59
i koji kao moto svoga Mita o Sizifu stavqa iste one Pindarove
rei koje je Valeri stavio kao moto svojoj pesmi Grobqe kraj mora":
Ne udi, o duo moja, za ivotom venim, ve iscrpi poqe moguno-
ga". an Grenije je Kamija nadahnuo svojom juwakom", solarnom"
miqu, a Kami, koji je napisao predgovor za drugo izdawe Grenijeove
kwige Ostrva (1949), uporeujui uticaj koji je ta kwiga na wega izvr-
ila sa uticajem idovih Zemaqskih plodova na prethodnu generaciju,
svojom pomenutom kwigom bio je Hristiu velik podsticaj u razmi-
qawu o esejistikom anru u Anatomiji eseja. Wegovi tragovi naslu-
uju se i u Hristievoj pesmi Mezzogiorno" u kojoj se mediteran-
sko podne pojavquje kao sam zenit egzistencije i izjednaava sa onim
srenim trenutkom" u kojem se opaajna lepota i punoa sveta pro-
imaju intelektualnim znaewem, i vode u saznawe",
60
a koji Hristi
otkriva i u Valerijevim i u Lalievim pesmama.
BIBLIOGRAFIJA
Antologija novije francuske lirike od Bodlera do naih dana (priredio i preveo
Ivan V. Lali), Beograd, Prosveta, 1966.
Jacques Chabot, Albert Camus, la pense de midi, Aix-en-Provence, disud, 2002.
Philippe Chardin, LeRroman de la conscience malheureuse, Droz, 1998.
Deset pesama deset razgovora (Priredili i razgovor vodili Slobodan Zuba-
novi i Mihailo Panti), Novi Sad, Matica srpska, 1992.
Pierre Glaudes, L'Essai est-il un genre littraire?, Filoloki pregled, HH, 1997,
12, str. 1118.
ilijen Grak, Zato kwievnost teko die, Letopis Matice srpske, jun
2008, kw. 481, sv. 6, str. 1102 (prevela: Jelena Novakovi).
Jean Grenier, Entretiens sur le bon usage de la libert, Paris, Gallimard, 1948.
350
57
Za Hristiev odnos prema Valeriju videti: Jelena Novakovi, Jovan Hristi i
Pol Valeri, Kwievnost, 2008/4, str. 5155.
58
Grenijeu je Kami posvetio eseje Lice i nalije i Pobuweni ovek i napisao je
predgovor za drugo izdawe wegove kwige Ostrva (1959). O wihovom tridesetogodiwem
intelektualnom kontaktu i prijateqstvu svedoi obimna prepiska, koja pokazuje dubinu i
vrstinu veze koja je dugo spajala Mentora" i Telemaha". Ova dva mislioca imaju isto
polazite. To je neumitnost smrti, koja je za Kamija izvor svesti o apsurdu, a za Grenijea
samu ovekovu egzistenciju ini nesrenom": ovek ne mora da se pita da li treba da
bude optimista ili pesimista. On umire. Oni koje voli umiru, stvari koje ga okruuju
umiru. Naravno, ne odmah; kedar traje due od poqskog cveta, a slon due od insekta. Ali
vreme ne mewa stvar", kae on na poetku pomenute kwige (L'Existence malheureuse, str.
11). Ta svest o ovekovim granicama vodi ih, meutim, razliitim putevima: Kamija ka
pobuni, a Grenijea ka nekoj vrsti kvijetistike kontemplacije.
59
Eseji, str. 201.
60
Izabrani eseji, str. 111.
Jean Grenier, A propos de l'humain, Paris, Gallimard, 1955.
Jean Grenier, L'Existence malheureuse, Gallimard, NRF, 1957.
Jean Grenier, Inspirations mditerranennes, Gallimard, 1961.
Jovan Hristi, Poezija i kritika poezije, Novi Sad, Matica srpska, 1957.
Jovan Hristi, Poezija i filozofija, Novi Sad, Matica srpska, 1964.
Jovan Hristi, Studije o drami, Beograd, Narodna kwiga, 1986.
Jovan Hristi, Profesor matematike i drugi eseji, Zagreb, Znawe, 1988.
Jovan Hristi, Eseji, Novi Sad, Matica srpska, 1994.
Jovan Hristi, Izabrani eseji, Beograd, Srpski PEN centar, 2005.
Margerit Jursenar, Hadrijanovi memoari, Beograd, Nolit, 1983.
Anri Mio, Moji posedi, Beograd, Nolit, 1976.
Andr Niel, Jean-Paul Sartre: hros et victime de la conscience malheureuse, essai sur
le drame de la pense occidentale, Paris, ditions Courrier du livre, 1966.
Jelena Novakovi, Jovan Hristi i Pol Valeri, Kwievnost, 2008/4, str. 5155.
Jelena Novakovi, Jovan Hristi i francuska poezija, u: Moderni klasicista Jo-
van Hristi (ur. Aleksandar Jovanovi), Institut za kwievnost i umet-
nostUiteqski fakultet, Beograd, 2009, str. 395421.
Jelena Novakovi, Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Montew, De-
kart, Paskal, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, kw. , sv.
3/2009, str. 575589.
Jelena Novakovi, Le jeu de citations dans le discours potique de Jovan Hristi,
TRANS Revue de littrature gnrale et compare,
http://trans.univ-paris3.fr/spip.php?article394.
Poezija Jovana Hristia (ur. Slavko Gordi i Ivan Negriorac), Novi Sad,
Matica srpska, 1997.
an-Pol Sartr, Bie i nitavilo. Ogled iz fenomenoloke ontologije (prev.
Mirko Zurovac), , Beograd, Nolit, 1983
Jean-Paul Sartre, Lettres au Castor et quelques autres, Paris, Gallimard, 1983.
Paul Valry, Oeuvres, II, Paris, Galimard, d. de la Pliade, 1960.
Les moralistes modernes (XIX
e
et XX
e
sicles). Filoloki pregled / Revue de Phi-
lologie, HHH, 2010/2.
Jelena Novakovi
JOVAN HRISTI ET LES MORALISTES FRANAIS:
SARTRE, CAMUS, M. YOURCENAR, J. GRENIER
R s u m
Dans ce travail, qui se rattache notre article Jovan Hristi et les moralistes
franais: Montaigne, Descartes, Pascal, publi dans cette mme revue, nous nous pro-
posons d'examiner le dialogue que Hristi tablit, par l'intermdiaire d'une suite de ci-
tations et de rfrences, avec les moralistes franais du XX
e
sicle, tels Camus, Sartre,
Marguerite Yourcenar, auxquels se joint le philosophe Jean Grenier. Ce faisant, nous
utilisons le mme procd d'examin intertextuel, qui consiste replacer d'abord ces ci-
tations et ces rfrences dans leur contexte premier et ensuite les considrer dans le
nouveau contexte que constitue la cration littraire de Hristi lui-mme, pour dgager
les changements qu'elles ont subies au cours de ce dplacement, les nouvelles significa-
tions qu'elles ont obtenues et pour montrer comment elles se sont enrichies.
351