• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • 1
    CommentGo Back
Download
 
ODRE
\
IVAWEEKSCENTRI
^
NOSTI
 
MESE
^
EVE PUTAWE
Bojana Petrovi}
Bojana Petrovi}
, u~enica Vaqevske gimnazije,Astronomska grupa, Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} - Manda”
 2
Rezime 
Zbog elipti~nosti Mese~eve putawe oko Zemqe mewaju se i wegovaprividna veli~ina i magnituda u perigeju i apogeju. Fotografisawem celog Mese~evog ciklusa, odre|en je wegov prividni pre~nik u polo`ajima kada je najbli`i i najdaqi od Zemqe. Na osnovu wih je izra~unata ekcentri~nost Mese~eve putawe.
 
The combined effects of orbital eccentricity and the Sun's tides result in asubstantial difference in the apparent size and brightness of the Moon at perigee and apogee.With analysing photographs of the Moon in perigee and apogee you can find out data for calculation eccentricity of Moon's orbit.
 Naslov english
 
 A S O N O M I J  A T R 
 
 
3Zbornik radovaBroj 15
UVOD
Mesec je nebesko telo koje je najbli`e Zemqi i oduvek je bio predmet qudske intrige iprou~avawa. Jo{ u
XVII
veku Galileo je vr{io teleskopska posmatrawa i tako saznavaoinformacije o wegovoj povr{ini. Nova era vasionskih letova donela nam je nova saznawa o wemupogotovu posle spu{tawa qudske posade na wegovu povr{inu. Tako Mesec i daqe ostaje jedinstevenkao jedino tlo van zemaqskog na koje se spustila ~ove~ija noga. U skladu sa tim qudi su se dali na{to preciznije odre|ivawe parametara koji ga karkteri{u, pre svega parametara wegove putawe.
Slika 1 - 
Mesec u razli~itim fazamaKao ve}ina tela u Sun~evom sistemu, Mese~eva putawa oko Zemqe je elipsa po prvomKeplerovom zakonu. U jednom fokusu elipse nalazi se Zemqa (na slici 2
F1
). Tako|e Sun~evogravitaciono poqe pove}ava ekcentri~nost kada je velika poluosa poravnata sa vektorom Sunce-Zemqa, ili drugim re~ima kada je Mesec pun ili mlad. Kombinacijom efekata orbitalneekcentri~nosti i Sun~eve gravitacije uo~avamo razliku u prividnoj magnitudi i veli~ini Mesecau apogeju i perigeju. U period obilaska Mesec oko Zemqe koji iznosi 28 dana uo~avamo najmawu inajve}u udaqenost Mesec od Zemqe, odnosno kada se nalazi u apogeju (M2) i perigeju (M1). Sredwaudaqenost Zemqe od Meseca je 384 000 km a u perigeju je bli`i za 42 200 km nego u apogeju. Kako jeposmatrani objekat ve}i ukoliko nam je bli`i, odnosno mawi ukoliko je daqi zakqu~ujemo da jeprividna veli~ina Meseca najve}a u perigeju, a najmawa u apogeju. Ta ~iwenica }e bitiiskori{}ena za izra~unavawe ekcentri~nosti Mese~eve putawe. Ekcentricitet je broj koji nampokazuje koliko putawa odstupa od prave kru`nice. Matemati~ki ona predstavqa odnos polovinerastojawa izme|u dve `i`e (
c
) i velike poluose (
a
): . (1)
Slika 2.
- Elementi Mese~eve orbite oko Zemqe
ace
/
=
    A    S    T    R    O    N    O    M    I    J    A
 
Zbog razlike u udaqenosti Meseca u perigeju i apogeju o~ekujemo da }e biti svetliji uperigeju. Da bi uo~ili razliku Mesec bi morao da bude u istoj fazi u perigeju i u apogeju (po`eqnobi bilo da je pun). Razlog za{to je te{ko opaziti razliku u osvetqenosti je jer mi kada posmatramogolim okom nemamo referentno telo u odnosu na koje bi mogli da uporedimo tu razliku koja bibila o~igledna ako bi ih posmatrali jedan do drugog. Koliko nam svetlo izgleda zavisi pre svegaod intenziteta svetlosti koja pada sa Sunca na Mesec, i od razdaqine koju ona mora da pre|e doZemqe. Prvi faktor mo`e biti zanemaren po{to razlika od 50 545 km izme|u najbli`eg i najdaqegpolo`aja Meseca je bezna~ajna na rastojawe Zemqa-Sunce od 150 000 000 km. Intenzitet svetlostisrazmeran je korenu rastojawa od izvora do posmatra~a pa prema tome ako posmtarmo pun Mesec uoba slu~aja on je oko 30% svetliji u preigeju nego u apogeju.Mentor ovog rada je Nikola Bo`i}, Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a "VladimirMandi}- Manda".
METOD
Ovde }e biti pokazana fotografsaka metoda odre|ivawa pre~nika Meseca. Mesec jefotografisan mesec dana u periodu od 25.8.2002. godine do 25.9.2002. godine fotoaparatom , kome je za objektiv slu`io teleskop. Ra|eno je fotoaparatom
 Minolta
i teleskopom
Celestron 4
.Kori{}en je film od 100 asa i ekspozicija od 1/30 sekunde. Da bi se dobili {to o{triji snimcivrlo je bitno voditi ra~una o aparaturi sa kojom se fotografi{e. Sa datih slika potrebno jeuporediti du`ine prividnih pre~enika da bi se utvrdilo kada je Mesec u perigeju , a kada u apogeju.Najpreciznija metoda odre|ivawa pre~nika sa skeniranih negativa je metoda najmaweg kvadrata -MNK. Da bi se metoda mogla primeniti potrebno je odrediti koordinate ta~aka po obodu limbaMeseca u programu
Photoshop
. Zatim treba primeniti niz determinanti koje su izra`ene prekoGausovih formula.(2)(3)(4)(5)(6)gde
x
i
y
predstavqaju koordinate izabranih ta~aka na obodu Meseca,
n
broj izabranihta~aka, sredwe zagrade sumu vrednosti za svih
n
ta~aka.Sam pre~nik se ra~una po formuli (7). (7)Gde parametri
A
,
B
i
C
iznose:(8)(9)(10)
 2Zbornik radovaBroj 15
22
 y x z 
+=
22
4
B AC  R
++=
 D Da A
/
=
[ ][ ][ ] [ ]
[ ]
( )
[ ][ ][ ] [ ]
( )
[ ]
[ ]
[ ]
(
222
 y yn xz  xyn y x yz  y x y xy z  Da
-+-+-=
[ ]
[ ] [ ][ ]
( )
[ ][ ][ ]
[ ]
[ ]
( )
[ ][ ][ ] [ ][ ]
( )
 x yz  z  xy x z  x x xz  y xy xz  yz  xn Db
-+-+-=
22
[ ]
[ ][ ]
[ ]
( )
[ ][ ][ ]
[ ]
[ ]
( )
[ ][ ][ ]
[ ]
[ ]
( )
 x y y xy xz  y x x xy yz  xy y x z  Dc
22222
-+-+-=
[ ][ ][ ]
[ ]
[ ] [ ]
[ ] [ ][ ]
[ ]
( )
2222222
2
xy y xn y x y x y x xy D
-+--=
 D Db B
/
=
 D DcC 
/
=
 A S O N O M I J  A T R 
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
01 / 08 / 2011<span class="translation_missing">en_US, this_document_made_it_onto_the</span>Rising List!
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...