KURIKULUM POJAM I PEDAGOKO ZNAENJE

KURIKULUM predstavlja uenje putem otkria. Zajedno sa vor-om treba da

omogui:
shvatanje pojmovne strukture sadraja
razvijanje sposobnosti za sticanje novih znanja i doprinosi unapreivanju
vo procesa.
Sadri sledee elemene!
1. ilj uenja
!. "ijerarhija ciljeva
#. kontrola ostvarivanja ciljeva
$vaki vrti treba da razvije kurikulum prilagoen stepenu razvoja dece%
speci&inost deijeg vrtia i lok. Zajednice. 'reba da po(tuje zakonske propise.
"il#e$i i sadrina %&ri%&l&ma re'a da '&d& (smi)l#eni a%( da ('&*$ai
deija prethodna znanja
iskustva
tok njihovog razvoja.
'o treba da bude dugoroan plan kojim e biti obuhvaen period od upisa deteta u
vrti do zavr(etka pred(k.vaspitanja.
Prili%(m +raen#a ra,$(#a %&ri%- re'a $(dii ra.&na da!
bude prilagoen stepenu razvoja dece speci&i. vrtia i lokalne zajednice
da su postavljeni jasni ciljevi i zadaci
aktivnosti treba birati i razvijati pripremom adekvatne sredine
da aktivnosti zaovolje potrebe i interesovanja svakog deteta
da budu povezane sa ivotom u porodici i zajednici u kojoj deca ive
'reba sainiti dugoroan kurikulum za celu godinu% pougodinu% mesec dana kao
program za nedelju dana ili jedan dan koji odgovara dugoronom kurik. 'reba
stalno ispitivati i prilagoavati promenama kod dece i sredine u kojoj deca ive.
OP/E OSNO0E PREDKOLSKOG PROGRAMA 1UNK"IJA I ZNAAJ
)red(kolsko vaspitanje i obrazovanje osvaruje se na osnovu pred(kolskog
programa *sl. glasnik +$, u Zakonu se navodi sledee:
pred(k.program donosi deiji vrti u skladu s op(im osnovama
pred(k.programa
pp utvruju se cilejvi%vrste obim i oblici i trajane vorada
u okviru pp mogu da se ostaruju i posebni programi prema mogunstima
ustanove u skladu s potrebama i interesovanjima dece i roditelja i
lok.samouprave
vrste posebnih programa i nain i postupak njihovog dono(enja utvruju se
posebnim zakonom.
-unkcija osnova programa je da bude dokument na kome e se temeljiti vor. .asno
uputstvo za programiranje% planiranje i vrednovanje ovog rada u skladu s
karakterom ustanove% potrebama dece i roditelja ali i dru(tvene.zajednice.
/stanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se dete osea sigurno i prihvaeno
da bi moglo bezbedno i realitivno samostalno da ispituje svet oko sebe stiui
pozitivna iskustva i sposobnost za aktivno uestvovanje u radu zajednice i dece i
vaspitaa i posebno njegovo osposobljavanje za samostalno ali i udrueno
delovanje kao i za dru(tv.ivot (to je najvanija pedago(ka &unkcija )/.
0a bi vor bio nauno zasnovan i ujednaen u okviru pojedinih uzrasta neophodno
je da se odvija prema 1p(tim osnovama pred(k. programa koji donosi 2acionalni
prosvetni savet.
$vaka )/ donosi sopstveni pred(k.program polazei od op(tih osnova pred(k.
)rograma. 1p(te osnove pred(k. )rograma podeljene su na # meusobno povezane
celine:
osnove programa nege i vaspitanja od 3 meseci do # godine
osnove progrma vio dece uzrasta od # godine do ukljuivanja u program
pripreme za (kolu
pripremni pred(k.program
)ripremni pred(k.program se ostvaruje uvrtiu *ostvaruju ga vaspitai% obavezan je
i traje 3 meseca i 4 h dnevno.,
Pr(2ram (s$ar&#&!
medicinske sestre vaspitai *rade sa decom do # god,
vapitai 5 vaspitavaju i obrazuju decu od # godine do polaska u (kolu%
programiraju% planiraju i prate rezultate svog rada polazei od
pripr.programa svoje ustanove i op(tih osnova pred(k.programa koji se
odnosi na uzrast njihove dece u njihovoj vaspit. grupi.
1vi programi treba da predstavljaju polaznu osnovu za njihovu kreativnu izradu i
prilagoavanje svakom od dece s kojom rade. $adre i kriterijume na osnovu kojih
je mogue vrednovati rad vaspiaa ime on stie potrebno iskustvo i pro&esionalno
se razvija u svom poslu.
GODINJI PROGRAM
6odi(nji program ustanove je dokument u kome se saeto predviaju smernice
vorada nege% preventivno zdravst.za(tite i ishrane dece% odreuju se zadaci u
koordiniraju delatnosti i aktivnosti svih lanova u ustanovi i
neposred.dru(tv.sredini radi obezbe.odgovar. uticaja za permanentno pobolj(anje
kvaliteta vo rada i dr. programskih sadraja i uslova za svestran rad dece.
G(di)n#im +r(2ram(m se &$r3&#e!
obim i oblici usluga koji e se ostvarivati na planu nege% obrazovanja%
preventivne zdravstvene za(tite i ishrane dece od 1 godine do polaska u
(kolu kao i ulsovi za njihova ostvarenja%
razrauju i konkretizuju zadaci koji se odnose na negu% preventivnu zatitu i
ishranu dece
sinhronizuje delatnost i racionalno i precizno rasporeuju pojedine obaveze
i zadatke.
)rogram rada ustanove predstavlja osnov za sticanje dohotka u okviru sekretarijata
za socijalnu i deiju za(titu.
Osn($ne smerni4e +ri i,rada +r(2rama rada &san($e .ine!
1. zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja
!. osnove programa vor sa decom do # god
#. osnove programa i vaspitanja i obrazov. dece od # do 7 god
4. program preventivno-zdravstv.za(tite u ustanovi za pre(kolsko vaspitanje i
obrazovanje
8. izve(taji institucija koje vr(i uvid u rad pu
3. ocena rada strunih tela ustanove i organa upravljanja
7. postignuti kvalitet u realizaciji zadataka vo% nege i pzz i stepen materijalne i
kadrovske opremljenosti
9. potrebe porodica i dece uop(tini
MA/ERIJALNI USLO0I ZA OS/0ARI0ANJE DELA/NOS/I
1. objekti za decu
!. drugi prostori za rad sa decom
#. objekti za pripremu hrane
4. stanje opremljenosti
ZADA"I NA UNAPRE5I0ANJU USLO0A ZA OS/0ARI0ANJE 0OR
1. investiciono odravanje% ureenje objekta i dvori(ta
!. popravka i nabavka opreme
#. nabavka i izrada didaktikog materijala
O6LI"I RADA SA DE"OM
1. celodnevni
!. poludnevni
#. pred(kolski pripremni
DRUGI O6LI"I RADA
- odmor i rekreacija
ORGANIZA"IJA RADA I KADRO0I
1. nain rada ustanove
!. pregled broja zaposlenih prema pro&ilima strunosti
#. planiranje i rasporeivanje radnog vremena
ZADA"I NA REALIZA"IJI OSNO0A PROGRAMA 0OR7A
1. vo zadaci za rad sa decom do # god
!. vo rad dece uzrasa od #-7 god
#. jezici na kojima se izvodi vor
4. saradnja s porodicom
8. saradnja sa dru(tvenom sredinom
3. program strunog usavr(avanja
- aktiv jaslenih grupa% aktiv vaspitaa celodnevnog borakva% aktiv
vaspitaa poludnevnih i pripremnih grupa% seminari
PROGRAM RADA PEDAGOGA
- organizacija vor-a
- planiranje i programiranje
- pedago(ki instrukt. rad i rad na unapreivanju vo prakse
- struno usavr(avanje i javna delatnost
- saradnja s porodicom
- pedago(ka dokumetnacija
)+16+:; +:0: 0<+=>'1+: /$':21?=
Z:0:< 2: +=:@<Z:<.< 1$21?: )+16+:;: < )ZZ% A+1. < ?+$':
1A+1>:% -<2:2$<.$>< )@:2
/EMA/SKO PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE 0OR7A
/emas%( +laniranje i programiranje se bitno razlikje od klasinog planiraja po
vo oblasima% slinim nast. predmeta u (koli. 0obro izabrana i obraivana ema
predstavlja jezgro iz kog sa razvijaju i oko koga se okupljaju i svi ostali sadraji i
aktivnosti igre. 2aroito je vano da se uvaava zahtev da se proimaju povezuju
sadraji svih vrsta i tipova aktivnosti. 'o podrazumeva i situaciono uenje.
/emas%( +laniran#e je psiholo(ki opravanije 5 blie deijem intuitivnom%
emocionom i globalnom doivaljvajnju stvarnosti kao i nedeljive celine u deijim
potrebama i mogunostima. 2jime se poveava deija motivacija i deca su vi(e
zainteresovana. :ko im se ono (to upoznavaju predstavlja povezano i osmi(ljeno.
)laniranje se odnosi na sekvence koje e se ostvariti u odre.vremenskim
periodima% kao i redosled ovih sekvenci. )rogram i razrada sadraja je u domenu
vaspitaa kome su na taj nain pruene velike mogunsoti za ispoljavanje
sopstvene inicijative% stvarala(tva i dr.sposobnosti.
)rogramiraju se i razrauju sadraji koji doprinose &izikom razvoju% socijalnom i
duhovnom% kognitivnom i razvoju komunikacije i stvarala(tva.
Prili%(m +r(2ramiran#a $( sadra#a se +(la,i (d!
humanistikog i emancipatorskog koncepta vaspitanja
uzrasnih osobenosti i zahteva da se celokupan rad mora prilagoditi
psiho&izikom karakteru dece u konkretnoj vaspitnoj grupi.
Od 4il#e$a $(r7a
konkretnih materijalnih% kadrovskih i drugih mogunosti i uslova koje
postoje u samoj ustanovi karakteristika je regiona u kom se nalazi )/.
$agledavanje mogunosti za dogovaranje sa de. roditeljima i njihovo
ukljuivanje u vo proces.
0ASPI/NO O6RAZO0NI "ILJE0I KAO POLAZI/E ZA
PROGRAMIRANJE 0OR7A
)ostoje op(ti i posebni ciljevi pred(kolskog vor. 2jima su de&inisane razvojne
promene deteta kojima treba teiti kako u op(tem razvoju tako i u pojedinim
apsktima razvoja deteta. 1ni su izraeni u terminima deijeg pona(anja:
poznavanje odreenih injenica% osobina i stavovi linosti a slue kao polazi(te za
odreivanje ,adaa%a $as+ia.a8 +r(2ramiran#e8 a%i$n(si de4e8 sadra#a ($i*
a%i$n(si i +(s&+a%a ,a e$al&a4i#& +(si2n&i* re,&laa-
?aspita e voditi rauna o njihovoj kompleksnoj primeni% ne zapostavljajui pri
tom nijedan od aspekata razvoja niti uskraujui deci pojedine vrste aktivnosti
znaajne za njihov razvoj.
Ka%( (dredii 4il#!
1. ?aspita polazi od onog (to zna o deci u svojoj grupi% vodei rauna da
pored op(tih i posebnih ciljeva predvidi i specijalne ciljeve za onu decu
koje se bitnije razlikuju od ostalih
!. 0ru(tveni kontekst u kojem dete odrasta pravo merilo deijeg razvoja i
postignua treba da bude po stupnjevima razvoja% iji je redosled jednak za
sve% ali ih dete prelazi na svoj nain i prema sopstvenom tempu.
9- DE"A I NJI:O0O OKRU;ENJE KAO POLAZI/A ZA
PROGRAMIRANJE 0OR7A
?aspita kao pro&esionalni planer potrebno je da koristi nekoliko vrsta polazi(ta% a
pored op(tih osnova programa u vidu treba imati sledee:
uzrasne osobenosti dece
interesovanja i potrebe dece sadraje i ciljeve
vreme i prostor
dostupnost materijala
broj dece i karakter okruenja
aktuelnosti
kadrovske i druge mogunosti )/
mogunost saradnje s porodicom
odluke lokalne sredine i de(avanja u regionu
naune tendencije% tradicija i obiaji
2ajpouzdaniji i konani kriterijumi da su vo ciljevi *a zatim i sadrzaji i aktivnosti,
valjano odabrani za decu% znai da im prilikom opredeljivanja za programski
model i programiranje reba obezbediti (to (iri prostor za delovanje% jer od
aktivnosti kojima se budu bavili i njihovo motivisanost da uestvuju u njima zavisi
koliko e ciljevi biti ostvareni. 'akoe treba uzimati u obzir podatke do kojih se
do(lo posmatranjem konkretne dece. )ri tom se vodi rauna o sociokulturi
karakterisitke regiona u kome e se programi ostvarivati.
)rilikom programiranja osim o detetu treba povesti rauna i o porodici iz koje
potie% zato treba analizirati realne ivote situacije u kojima se ono nalazi kod kue
i uoavati egzistencijalne probleme s kojima se sree u porodinom dru(tv.sredini.
/ praksi to znai da treba koristiti svaku priliku za ugraivanje u aktivnosti izbor
za programiranje i materijalni karakter za region u kojem se )/ nalazi. @ini peat
ovim sadrajima daje vaspita od ije ve(tine% znanja isposobnosti zavisi kakvo e
interesvoanje kod dece ti sadraji izazvati.
<- NAUNI SADR;AJI KAO POLAZI/E ZA PROGRAMIRANJE
0OR7A
2iz saznanja koja e se deci obezbediti ugraivanjem u njihove aktivnosti potiu
iz raznih naunih disciplina i za njih se postavljaju sledei zahtevi:
0a se biraju sadraji znaajni za celinu naune oblasti u kojima se ogledaju
najop(tije zakonitosti i strukture
)rednost treba dati &unkcional.metodu kojim se upoznaju organi i sastav
stvorenja uvezi sa ivotom
'reba poi od toga (ta je detetu psihiki i &iziki blisko posle ega se
saznanja pro(iruju i produbljuju
)rednost dati psiholo(kim potrebama deteta koji podravaju i produbljuju
njihovo interesovanje za svet oko sebe
'reba voditi rauna o dru(tv. vrednosti odreenih nau. sadraja.
>ad je re o nauci kao polazi(tu za programiranje sadraja% treba znati da podela
nauke na naune discipline naje(e nije pogodna za tematsko planiranje.
Osn($ne eme %(#e se +ren(se de4i s&!
1. DE/E *njegovo ime% pol% druge osobine
!. Dr&)$ena ,a#edni4a *ljudi koji je sainjavaju% institucije% pro(lost%
tradicije,
#. 6il#ni s$e *posebno biljke koje se mogu sresti u okolini% kao i one koje
slue za hranu,
4. ;i$(in#s%i s$e *koje dete e(e via i koristi od tih ivotinja,
8. ma)ine8 a+arai i &re3a#i *kuni aparati i ureaji s kojima dete stupa u
dodir,
3. =i,i.%e sile *vrste energije i pretvaranje jedne u druge,
ULOGA 0ASPI/AA U PROGRAMIRANJU 0OR7A
/ skladu sa ciljevima i naelima uloga vaspitaa stavlja uslove za kvalitetan ivot%
uenje i razvoj dece tako (to e:
1, organizovati socijalnu sredinu *nain grupisanja dece% vremenska
organizacija ivota u ustanovi i van nje,
!, organizovati &iziku sredinu *prostor sredstva% materijale,
#, intenzivno posmatrati decu da bi se njihove potrebe i interesovanja ugradila
u plan
4, pruati pomo podr(ku i in&ormacije
8, dogovarati se i uestvovati u zajednikim aktivnostima
3, modelovati pona(anje postupke i tehnike
7, predlagati aktivnosti naunog rada
9, pruati povratne in&ormacije
?ano je da vaspita omoguava deci u )/ da se susreu sa razliitim tipovima
socijalnih interakcija: individualnim prisutpom% radom u malim grupama%
&rontalnim radom% igrom u stalnim i povremenim prostorima% boravkom u
&ormalnim i ne&ormalnim grupama% druenje sa decom istog ili me(ovitog uzrasta i
ljudima...
?aspita stvara uslove koji indirektno vode decu da sama donose zakljuke% da ih
porede sa zakljucima i mi(ljenjem drugih i da ih proveravaju....daje predloge kad
proceni da deca nemaju svojih ideja.
/EMA/SKO PLANIRANJE SADR;AJA I AK/I0NOS/I DE"E
'ematsko povezivanje sadraja% koje upoznaju deca veoma je vaan metodiki
zahtev koje postavljaju osnove programa. $truktura programske osnove vo rada
prua bogat izbor aktivnosti koje se mogu ispuniti odabranim sadrajima%
okupljenih oko tematskih celina% tematskih oblasti i tematskih jedinica.
/EMA/SKA "ELINA 5ukazuje sve vrste aktivnosti predviene osnovama
programa. < ostvaruju se u duem vremenskom periodu koji odrue vaspita
vodei rauna o vo ciljevima i svojim zadacima koje je isplanirao za tekuu etapu%
godi(njeg etapnog planiranja.
/EMA/SKA O6LAS/ 5predstavlja razraeniji deo tematske celine% koji se
ostvaruje po pravilu vi(e dana
/EMA/SKA JEDINI"A 5vezana je za jedan dan ili za deo dana u kojem se
ostvaruje odreena vo situacija ili povezano vi(e njih.
POD/EMA I /EMA/SKI DE/ALJ su pojmovi od kojih se sastoji tematska
jedinica.
P(JAM /EMA koristi se kada nije odreen nivo op(tosti tematskih sadraja koji
se njime obuhvataju.
'eme mogu biti (ire i ue da se tiu jednog deteta ili cele grupe op(tije od interesa
za celu zajednicu. 1p(tim sadrajima treba dati prednost nad uim.
Audui da tematsko planiranje uvek uzima u obzir odreenu decu osnovni nain
biranja i razra.teme je DIJALOG: vaspita dete% dete-dete% ostali uesnici.
/RI ILI 0IE NI0OA AK/I0NOS/I predstavljaju pomo vaspitau prilikom
organizovanja i pirlagoavanja dece odre.tipa aktivnosti bez obzira (to je vor
planiran i programiran treba koristiti i situacije koje se pojave neoekivano i
spontano.
?aspita +(sa$l#a +ian#a% $r)i se $redn($an#e &s+e)n(si +laniran#a i
(s$ari$an#a +laniran(2!
kakva je korist za dete ono (to je nauio
da li je mogao predvideti neke druge sadraje
koliko su sadraji bili prilagoeni deijim mogunostima i interesovanjima
>oliko su deca bila motivisana za rad
kakve su bile njihove reakcije.
Prili%(m ra,ra3i$an#a eme &,ima#& se & (',ir i sledee dimen,i#e!
vremenska dimenzija *sada% onda% pre nekada,
prostorna dimenija
sticanje neposrednog iskustva kroz aktivnost *perceptivne% otkrivake%
praktine i muzike,
O'e,'e3i$an#e s(4i#alni* is%&sa$a %r(, dr&)$ene i a=e%i$ne a%i$n(si
otkrivanje i re(avanje probleme *logike aktivnosti% uvianje% izumevanje%
vr(enje analize% sinteze,
naini predstavljanja i stvaralakog izraavanja odre.iskustva putem
govora% igre i sredstvima umetnosti% aktivnosti koji doprinose razvoju
komunikacije i stvrala(tva% govorne dramske likovne muzike i plesne.
)rilikom razrada tema treba voditi rauna o povezivanju novih sadraja sa ve
steenim deijim iskustvom% korelaciji meu temama i oblastima vor-a.
0RS/E RASPOREDA 0O SADR;AJA
)ostoje razne vrste rasporeivanja vo sadraja ija je &unkcija:
odgovarajua raspodela izabranih sadraja i oaktivnosti u okviru kojih se
oni ostvaruju uz mgunost da se tema zapone sa raznih strana i
prilagoava se deci razliitih sposobnosti.
(ire predvianje moguih puteva saznanja% otrkivanje dubljih veza izmeu
raznih iskustava
0RS/E PLANIRANJA
1. s&%4esi$ni ras+(red 5 karakteri(e nadovezivanje izabranih sadraja i
kativnosti u jednom pravcu% ime se suava mogunost za grananje teme
!. ra,2ranai ras+(red 5 tema se (iri u svim pravcima
#. postoji mogua kombinovanja oba naina rasporeiv. sadraja
4. %(n4enri.ni %r&2($i% raspore. sadraja i aktivnosti znai da se na
zajedniko jezgro koje presavlja poetni nivo za svaki novi razvojni nivo
nadovezuju novi sadraji i aktivnosti. Biri se i u dubinu odnosno pored
kvantitativnog podrazumeva i kvalitativno napredovanje.
8. +r(2resi$ni ras+(red 5 kombinacija sukcesivnog i razgranatog i raspore
po koncentrinim krugovima% obezbeujui stalno napredovanje u razvoju i
uenju% odnosno usavr(avanje sposobnosti kao i pro(.i produblj. 0eijeg
iskustva.
>>- RADNA KNJIGA ZA 0ASPI/AE 1UNK"IJA I S/RUK/URA
+adna knjiga je osnovna pedago(ka dokumentacija vaspitaa. ?odi se za svaku
vaspitnu grupu i uva kao slub. dokument u okviru )/
Sr&%&ra %n#i2e! $adri:
#. PODA"I O DE"I *<;=% )+=Z<;=% 0:'/; +1C. adresu tele&on% br.
lanova porodice i br. dece u porodici% datum upisa i ispisa% kod koga dete
ivi% ime ss zanimanje adresa radna organizacija roditelja%napomena,
4. PROZI0NIK 5 evidencija prisutnog broja dece u toku svakog dana po
mesecima
?- PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE 0ORA
3. PLANIRANJE I E0IDEN"IJA SARADNJE S RODI/ELJIMA
*saradnja sa roditeljima se posebno planira i evidentira jer spada u obavezan
program rada vaspitaa,
7. PLANIRANJE I E0IDEN"IJA SARADNJE SA DRU/0-
SREDINOM obuhvaa posete dece raznim organzacijama *ue(e vapitne
grupe u aktivnostima i proslavama kulturnim i javnim mani&estacijama%
saradnja sa (kolom i dr. organizacijama
@- e$iden4i#a sr&.n(2 &sa$r)a$an#a
1UNK"IJA $(3en#a radne %n#i2e $as+ia.a #e da!
pomae vaspitau u organizovanju vo procesa da im rad bude primeren
uzrasnim i individualnim karakteristikama i potrebama dece
svedoi o ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka vaspitaa
sadravajui podatke o planiranju i ostvarivanju rezultata vor-a
omoguava upoznavanje i procenjivamnje kvaliteta vaspitaa i
ustanove u kojoj radi
oslikava problematiku rada u pu sadraje i organizaciju i drugo
predstavlja izvor podataka na osnovu kojih se moe upoznavati
sada(njost i pro(lost sistema pred(kolskog vo kod nas.
>A- E/APNO GODINJE PLANIRANJE 0OR7A
=tapno se planira svaki od aspekata razvoja% =i,i.%i% s(4i( em(4i(nalni i d&*($ni%
%(n2ii$ni i razvoj %(m&ni%a4i#e i s$arala)$a. 'rajanje etapa odreuje vaspita
*preporuuje se oko mesec dana, i one ne moraju biti uvek iste.
/ okviru svakog od aspekata razvoja se planiraju (+)i#i $( 4il#e$i i ,ada4i
$as+ia.a.
/koliko vaspita smatra za potrebno u okviru ciljeva moe u izvesnim
sluajevima =(rm&lisai i e*ni%& uz iju pomo e se oni ostvarivati.
1p(tiji ciljevi i zadaci se belee jedni pored drugih kako bi se istakla njihova
povezanost zapisuje se i datum upisivanja.
>ada se neki od predivenih ciljeva ili zadataka veim delom ili u potpunosti
ostvari tako da vi(e ne spada u piroritete on se podvlai% kada je veina ciljeva i
zadataka podvuena% znak je da treba prei na sledeu etapu% odnosno biranje%
&ormulisanje i upisivanje narednih ciljeva i zadataka.
>B- SUK"ESI0ON NEDELJNO PLANIRANJE 0OR7A
0a bi se obezbedilo ostvarivanje predvienih vo ciljeva i zadataka vaspitaa biraju
se i &ormuli(u aktivnosti koje treba da uu u naredni nedelji plan to se obavlja na
sledei nain.
za svaki tip aktivnsti bira se po jedan ili dva predstavnika koji
e se ostvarivati u toku nedelje koja je na redu
nakon izbora% oni se rasporeuju na pet dana tako (to se vodi
rauna o mogunostima njihovog povezivanja i saivamnje u vo situacije.
1vo povezivanje moe se istai i vizuelno polukrugom koji obuhvata
pvoezane aktivnosti upisane jedne pored drugih. /prkos ovom
razdvajanju prlikom ostvarivanja planiranog treba nastojati da jedna
aktivnost proizilazi iz druge i da deca ne oseaju prekide meu njima%
da aktivnosti imaju karakter igre kad se za to prui prilika
nakon svih predvienih i realizovanih aktivnosti upisuje se
osvrt na protekli rad u nedelji. )osebno su znaajne aktivnosti koje su
ostvarene van planiranih naroito one koje su organizovane zahvaljujui
inicijativi dece njihovih roditelja i dr. takoe se upisuje i ono (to je
planirano a nije ostvareno *uz navoenje razloga kao i eventualne
napomene o naima da se protekli rad povee s onim koji predstoji.
PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE 0OR7A U PRIPREMNOM PERIODU
/ planiranju sadraja i aktivnosti% vaspita se rukovodi uoenim interesovanjima i
potrebama dece dovodei ih u vezu s postavljenim ciljevima razvoja i uenja.
entralno razvojno pitanje koje vaspita treba da postavlja sebi nije samo (ta deca
mogu% ve pre (ta je to (to bi deca trebala da rade 5 ue (to u najveoj meri
doprinosi njihovom razvoju i uenju. D('r( +laniran#e &%a,&#e:
izbor odgovarajuih metoda
postavljanje razvojnih zadataka
kreiranje podsticajnog okruenja za uenje
vremenski okvir
U +laniran#& $as+ia. +(la,i (d!
analize potreba dece i njihovih interesovanja
analize realizacije iz prethodnog meseca teme
mogunosti za ukljuivanje roditelja
predloga moguih sadraja rada
analize odabranih ciljeva i sadraja u odnosu na dugorone
ciljeve programa
moguih aktivnosti i vaspitaa
razmatranje aktuelnosti i dogaaja koji mogu uticati na
odabrane sadraje ili temu
razmatranje i pripreme resursa potrebnih za realizaciju
odabranih sadraja.
>?- IZ6OR SADRA;AJA I DNE0NI: AK/I0NOS/I U PRIPREMNOM
PERIODU
/ vo radu ne postoje unapred oznaene vane ili manje vane aktivnosti.
$adraje bira i metodiku kreira $as+ia. zajedno sa decom i roditeljima zavisno od
situacije i planiranih ciljeva i zadataka. )reporueni sadraj u op(tim osnovama
pred(k.progr. mogu da slue vaspitau kao izvor ideja za planiranje i
organizovanje vor-a.
1snovni izvori sadraja za razvijanje programa su:
1. realan i$(ni %(ne%s 5vaspitana grupa: dete% deca% vaspita i roditelji% deji
svet% deiji produkti% deije igre.
!. )ira s(4i#alna mrea: ivot u socijalnom okruenju% rad% odnosi meu ljudima%
saobraaj u mestu% bezbednost dece
#. s$e na&%e s$ari i +rir(de
4. &men(s i %&l&ra li%($n(8 m&,i.%( &men(s +(,(ri)e
U IZ6ORU SADR;AJA 0A;NO JE!
da se sadrajima podrava iskustvo dece
da budu zanimljivi i interesantni
da pokrivaju sve obalasti razvoja% saznajni% socioemocionalni% &iziki%
kognitivni
S/RUK/URA AK/I0NOS/I U DEN0NOM RASPOREDU!
zajedniko okupljanje na poetku dana
aktivnosti u malim grupama% aktivnosti u paru% individualne aktivnsoti
zajednike aktivnosti dece i vaspitaa
&izike aktivnosti% vebe% rekreativne aktivnosti
boravaka napolju
zajedniko okupljanje na kraju dana kako bi razmenili utiske.
POSMA/RANJE I PRACENJE DE"E U PRIPREMNOM PERIODU
)osmatranje i praenje idnividualnog de.razvoja i uenja ini sastavni deo vo
procesa *ciklus: posmatranje% planiranje% delanje% praenje% procena, 'ek na
osnovu uvida u to (ta dete moe i zna% kako ui i pristuap razliitim konkretnim
sitaucijama i problemima vaspita moe da izradi predpostavke o deijim
potrebama% razvojnom nivou% interesovanjima% stilovima uenja i da te podatke
koristi kao polazi(te za planiranje daljih akt.uenja. planiranje mora biti
rukovoeno odreenim ciljem.
Pr(=esi(naln( +(smaran#e #e na.in da se!
- bolje upozna dete i vaspitna grupa
- podstakne dete da bolje koristi svoje kapacitete
- ostvari bolje in&ormisanje roditelja i kvalitetnija saradnja
- da se ostvari uvid u kvalitet sopstvenog rada
- unapreuje sopstvena pro&esionalna delatnost i delatnost u celini.
$vakodnevnim praenjem% analizom i procenom vaspita otvara put za planiranje i
razvijanje programa ije izvori(te je vaspitana grupa i koji je primeren razvojnim
potrebama grupe.
><- PLANIRANJE SREDINE ZA UENJE I RAZ0OJ U PRIPREMNOM
PERIODU
SREDINU ZA UENJE I RAZ0OJ INI
&izika sredina - unutar deijeg vrtia
priodno i dru(tveno okruenje
socijalna sredina
1IZIKA SREDINA 5 unutar deijeg vrtia neophodno je da:
organizacija prostora omoguava igre i aktivnosti u malim
grupama i individualnim
igrovni materijal bude raznovrstan
centri aktivnosti su jasno izdvojeni
postojeim centrima dodaju novi
panoi budu postavljeni tako da dete moe samostalno da izlae
ono (to smatra vanim
panoi% materijali% produkti prikazuju aktuelna de(avanja i vo
proces% teme i projekte
)rirodno i dru(tv.okruenje izvan vrtia znaajno je za razvoj deteta jer:
dete tako dobija in&ormacije iz razli.izvora% pro(iruje iskustva i
saznaje o svom ivotnom okruenju
dete ima prava da ui u razliitim ivot.situacijama i
kontaktima sa ljudima razliitih sposobnosti
vaspita pomae detetu da sebe doivljava kao lana zajednice
SO"IJALNA SREDINA
/loga vaspitaa je da stvara uslove za razmene meu decom%
kreira pozitivnu atmos&eru u grupi kao i partnerstvuje u
aktivnostima.
)odstie grupu na izgraivanje i po(tovanje zajedniih pravila
pona(anja i komunikacije.
$tvara uslove za uenje u malim grupama.
/esnik je i inicijator zajednikih igara.
1n je model koji promovi(e odnose saradnje i uvaavanja
drugih.
PLANIRANJE SARADNJE S PORODI"OM I DRU/0-SRED-U
PRIPREM- PERIODU
0eiji vrti treba biti otvoren prema porodici i lokalnoj sredini% odnosno deijim
iskustvima izvan samog vrtia% (to podrazumeva ne samo slobodan pristup
roditeljima i dr. odraslima u ustanovi% mogusnot da direktno uetvuje u njenom
ivotu% ve i stvarno povezivanje i proimanje ivotnih sadraja u te tri sredine.
:ktivnosti u vezi s prelaskom dece su zajedniki posao i odgovornost vaspitaa
rodtilja i uitelja%odnosno vrtia% porodice i o(. )relaz je shvaen kao proces koji
doivljavaju svi uesnici pre noego kao jedan dogaaj koji se de(ava detetu. 1vaj
program ima &unckiju da prui detetu njegovoj porodici strunu podr(ku:
+azvijanje strategija saradnje je proces koji se planira i prati i procenjuje zajedno s
rodtilejima izasniva se na:
/zajamnom in&ormisanju i vaavanju
;eusobnom usklaivanju potreba i oekivanja
+azvijanju tolerancije i line inicijative
;etusobnom dogovranaju i dono(enju odluka
)odeli uloga i preuzimanju odgovornosti.
-
Ni$(i saradn#e s +(r(di4(m!
1. in&ormativni panoi% svakodnevna razmena izmeu vaspitaa i roditelja%
otvorena vrata% rodi.sastanak% ne&ormalno boravak roditelja uvrtiu%
tele&onski kontakti po potrebi% in&ormatori za roditelje% kutak za roditelje.
!. edukativni namenjen razvianju ve(tina u sticanju novih znanja o vaspitanju
deteta i njegovom razvoju
#. neposredno ukljuivanje roditelja u vaspitni proces &orme ukljuivanja
roditelja mogu biti
prirodne ivotne situacije u vrtiu
unapred isplanirane situacije usmerene na postizanje odre.vaspitnih
i obrazov.e&ekata *izleti,
NI0OI SARADNJE SA O!
- <2-1+;:'<?2< 5 uputstva sa upisom i in&orm. o skolama
- Z:.=02<D>= :>'<?21$'< 5 periodini kontakti sa decom radi
otpoinjanja graenja odnosa pre odlaska u (kolu
- $'+/D2= +:Z;=2= aktivi posveeni pripremi dece za (kolu.
0REDNO0ANJE I SAMO0REDNO0ANJE 0OR7A U PIPREMNOM
PROGRAMU
0redn($an#e se shvata kao stalan proces kritikog procenjivanja podataka
uoenih i prikupljenih tokom vaspitno obraz.delovanja. re je o kontinuiranoj%
ciljnoj% namernoj i &unkcionalnoj proceni koja slui pre svega vasitau:
da prati razvoj postignua i napredovanje dece
da na osnovu procenjenog planira nove% po potrebi sloenije sekvence
uenja
da tie uvid u svoje delanje i ostvarivanje postavljenih ciljeva
da prati razvijanje programa u celini
da planira in&ormisanje roditelja o stanju napredovanje dece.
)rocena deijeg razvoja i napredovanja vr(i se u odnosu na samo dete% a ne na
osnovu apstraktinih normi
)rocena se donosi posle vi(e posmatranaj deteta u razliitim situacijama.
rezultat analize i procene ono (to je u potpunosti nije stalna kategorija ve
je na ovom uzrastu re o trendovima% a ne o pona(anjima koja su ustaljena i
zavr(ena.
Sam($redn($an#e je sastavni deo vo r vaspitaa. 1bavlje ase u svim segmentima
rada% u planiranju% neposrednom radu s decom% tokom realizacije raznih oblika
saradnje s porodicom% u beleenju i voenju dokumentacije o napredv.dece i
predstavlja sredstvo pro&.rrazvoja vaspitaa% praktiraa. 'o je pro&esionalni
razgovor sa samim sobom:
za(to ba( to planiram% kako su deca reagovala na ponuene predloge% u
kojoj meri i na koji nain su koristila svoje kapacitete% kako &ormuli(em
zadatke razliitog stpena sloenosti za individualni pristup detetu.
E0ALUA"IJA RADA 0ASPI/AA
)osao vaspitaa je stalno praen i na izvestan nain vrednovan% pre svega od njih
samih% njihovim kolega% osobljau usanovi% direktora% nadzornika% ;inistarstava
prosvete% roditelja% dece.
?rednovanje moe biti sasvim subjektivno i zasniva se na uticima i vr(eno
nesistematski a moe biti i objektivizirano i prestavlja evaluaciju rada vasiptaa. /
tome mogu pomoi zadaci vaspitaa% na osnovu kojih on moe tano utvrditi (ta se
od njega oekuje na radnom mestu i u kom pravdu treba da usmeri svoje pro&.
2apore. $misao ove evaluacije je a se utvrdi (ta vaspita ostvaruje uspe(no i (ta bi
mogao jo uspe(nije da obavlja koji su struni kvaliteti i kakve bi promene trebalo
da izvr(i u svojoj praksi. +ad vaspitaa bi trebalo vrednosvati prema stepenu
ostvarivanja vo ciljeva% meutim &aktori koji deluju na deiji razvoj i uenje su
brojni% te nije mogue pripisati samo radu vaspitaa. )ored toga i individualne
razlike meu decom su velike. >ao predmet evaluacije rada vasp. /zimaju se oni
elementi koje je mogue sistematski utvivati i pratiti% to su s jedne strane struni
kvaliteti a s druge vo proces kojim podstie deiji razvoj i uenje i ostvaruju
programske akt. 1dnos prema deci% utie na njihovo pona(anje i organizuje rad i
ivot u vasp.grupi. sagledavaju se uslovi za ostvarivanej programskih zadataka
posenbno te(koje na koje se nailazi u radu% treba uzeti u obzir samoocenjivanje
vaspitaa koje moe da pomogne u postizanju boljih rezultata u vo radu% (to je
uslov da budu zadovoljniji svojim poslom.
$truni kvaliteti i linos vaspitaa: taan% savestan% voli i pot(uje decu% pristupaan
i ima smisal za humor% tolerantan i raspoloen prema roditeljima.
PODS/I"ANJE DEJEG RAZ0OJA I UENJA
/ kojoj meri je vaspita u (to veoj meri ostvaruje svoje razvoje mogunosti
istie potrebna saznanja prema deci% odreuje aktuelni nivo razvoja svakog deteta%
prilagoava aktivnosti deci% mogunosti da uvaava individualne potrebe.
OS/0ARI0ANJE PROGRAMSKI: AK/I0NOS/I 5 u kojoj meri
vasp.obezbeuje odgovarajue aktivnosti% materijale i organizaciju aktvnosti sa
zadacima i naelima iz osnovnog programa omoguava deci.
ODNOS SA DE"OM 5kakva je komuniakcija kao se pona(a sa decetom% kako
sara(uje sa svakim detetom% kako uestvuje u aktivnosti% posebno u igrama%
procena% intervenisanja na decu.
U/I"ANJE NA DEIJE PONAANJE
ORGANIZA"IJA ;I0O/A U 0ASPI/NOJ GRUPI
/EKOCE NA KOJE NAILAZI U RADU
/EKUCA E0ALUA"IJA 5 vr(i se samostalno i odnosi na krae vremenske
periode% ova vrsta evaluacije kroz koju se odvija vor odnosno planiranje%
ostvarivanje% planiranog i njegovo vrednovanje% vaspita stalno pribavlja
in&ormacije o kratkoronim rezultatima svog rada (to omoguava da u njega unosi
odreene korecije i stalno pobolj(ava.