1.

EKOLOGIJA
1. DEFINICIJE EKOLOGIJE
Izraz ekologija potie od grke rijei oikos (oikos koja z!ai" do#$
sta!i%te. Iz&a'a!je (prirod!og do#a) o*&+'ata isto're#e!o i
pro&a'a!je s'i+ ,i'i+ orga!iza#a koji ,i'e & !je#&$ s'i+ ele#e!ata
koji i!e taj (do#)$ kao i s'i+ -&!k.io!al!i+ pro.esa & ok'ir& !jega.
Dr&gi dio !azi'a ekologija potie od rijei /0gos (logos a z!ai"
slo'o$ rije$ poja#$ z!a!je$ &e!je$ !a&ka.
1oja# ekologija pr'i p&t je kori%2e! & k!jizi (Op%ta #or-ologija
orga!iza#a) 1344. !je#akog *iologa Er!sta 5ae.kela.
1od ekologijo# podraz&#ije'a#o z*ir z!a!ja koja se od!ose !a
eko!o#ij& prirode" iz&a'a!je s'e&k&p!osti &zaja#!og od!osa ,i'og
s'ijeta sa sredi!o# koja ga okr&,&je$ kako orga!sko# (prijateljski+
ili !eprijateljski+ od!osa sa ,i'oti!ja#a i rasti!je# sa koji#a
direkt!o ili i!direkt!o st&pa & ko!takt$ tako i !eorga!sko#. Jed!o#
rijej&" ekologija je !a&ka o iz&a'a!j& s'i+ slo,e!i+ &zaja#!i+
od!osa koje Dar'i! !azi'a &slo'i#a i *espo%ted!o# *or*o# za
opsta!ak.
6Ekologija je !a&ka o do#a2i!st'& (eko!o#iji ,i'i+ *i2a)718. O'o#
de-i!i.ijo# po'eza! je ter#i! (ekologija( sa izrazo# 6eko!o#ija(
koji i#a isti korije!" oiko!o#ike (oiko!o#ik9: grka rije. Kako je
eko!o#ija !a&ka o proiz'od!ji i raspodjeli do*ara$ o #aterijal!o#
odr,a'a!j& lj&dskog dr&%t'a$ o lj&dski# potre*a#a i !ji+o'o#
zado'olja'a!j&$ zato !ije sl&aj!o %ta o'e d'ije !a&ke i#aj&
zajed!iki korije! & !azi'&. Kako odr,a'a!je ,i'e prirode poi'a !a
&zaja#!i# od!osi#a koji 'ez&j& ,i'a *i2a jed!e za dr&ge$ kao i za
!e,i'& prirod&$ ekologija je & isti #a+ eko!o#ija ,i'e prirode i !a&ka
o odr,a'a!j& ,i'og s'ijeta &op%te.
Ekologija je tako;er *iolo%ka dis.ipli!a de-i!isa!a pre#a pro*le#&
koji# se *a'i. Nje! je os!o'!i zadatak da pro&a'a &zaja#!e od!ose
iz#e;& orga!iza#a i sredi!e od koji+ za'isi odr,a'a!je jedi!ki i
pop&la.ija orga!ski+ 'rsta kao i !ji+o'i+ zajed!i.a & prirodi$ !ji+o'
raspored i g&sti!a !ji+o'og !aselja !a pojedi!i# #jesti#a <e#lji!e
po'r%i!e$ !ai! ,i'ota i po!a%a!ja pod dati# &slo'i#a opsta!ka.
6Ekologija)$ kao ter#i!$ #alo se koristio s'e do 13=>. godi!e kada je
da!ski *ota!iar ?ar#i!g o*ja'io rad o ekolo%koj geogra-iji *iljaka.
Od tada s& se ekologija *iljaka i ekologija ,i'oti!ja (-itoekologija i
zooekologija raz'ijale kao sa#ostal!e !a&ke i !eza'is!e jed!a od
dr&ge. Kas!ije je taka' sta' pre'azi;e!$ pa iako s& i dalje sa#ostal!e$
o!e s& i #e;&za'is!e i sjedi!je!e & op%t& ekologij&.
@a poja'o# Dar'i!o'e teorije !ailazi se !a zaetke ekologije i
ekolo%kog s+'ata!ja o &zaja#!osti s'i+ ,i'i+ *i2a pre#a okoli!i &
!eprekid!o# la!.& is+ra!e. 1o Dar'i!&" 6...& s&%ti!i s'i o*li.i ,i'ota
#e;&so*!o s& 'eza!i -i!i# ko#pleks!i# 'eza#a koje
podraz&#ije'aj& iz'jesta! stepe! sta*il!osti i #e;&so*!og
di!a#ikog re.ipro.iteta. Nar&%a'a!je o'i+ ele#e!ata ili !ji+o'o
potp&!o razara!je oslo*a;a s!age &!i%te!ja i sa#o&!i%te!ja skri'e!e
& s'ako# ,i'o# *i2&).
Ekologija je !a&ka o ekosiste#i#a$ o od!osi#a #e;& ,i'i#
orga!iz#i#a i iz#e;& !ji+ i !ji+o'e ,i'ot!e sredi!e. Ekologija se
*a'i op%ti# pri!.ipi#a koji se od!ose i !a ,i'oti!je i !a *iljke7A8.
Ekologija je !a&ka o orga!iz#i#a & ok'ir& 6zajed!i.e). O!a i#a
pose*a! i!teres za s'e&k&p!ost ili karakter #e;&za'is!osti
orga!iza#a i sredi!e koja i+ okr&,&je.
Ekologija je !a&ka o ,i'ot!oj sredi!i. O!a je & isti #a+ eko!o#ija
,i'e prirode$ !a&ka o odr,a'a!j& ,i'og s'ijeta (@ta!ko'i2$ 1=BB.
Ekologija je !a&ka o &slo'i#a postoja!ja i #e;&od!osa iz#e;& ,i'i+
*i2a i sredi!e (Ciogeogra-sko &dr&,e!je$ 1=>D.7E8
Ekologija je !a&ka o #e;&za'is!osti s'i+ ,i'i+ *i2a i -izike sredi!e.
Kako se & posljed!ji# dekada#a raz'ija !a&ka o ,i'ot!oj sredi!i ija
je os!o'a i prist&p &pra'o ekologija$ to i ekologija & ok'ir& !je$ pa i
sa#ostal!o$ postaje s'e 'i%e !a&ka koja po'ez&je prirod!e i
dr&%t'e!e !a&ke.
6Ekologija je #&ltidis.ipli!ar!a o*last !a&ke. O!a je !a&ka o sasta'&
#!ogostr&ki+ siste#a & prirodi$ dr&%t'& i o !ji+o'oj
#e;&za'is!osti).7F8
Ekologija je !a&ka o -aktori#a ,i'ot!e sredi!e i o to#e & kak'i# s&
#e;&od!osi#a orga!iz#i sa !ji#a.7>8
Ekologija je gra!a !a&ke koja pro&a'a #e;&od!ose iz#e;&
orga!iza#a i !ji+o'e ,i'ot!e sredi!e.748
Ekologija je !a&ka o prirod!oj sredi!i i od!osi#a iz#e;& orga!iza#a
i !ji+o'e okoli!e.7B8
Neki a&tori ekologij& i dalje s#atraj& isto *iolo%ko# !a&ko#"
6Ekologija je op%ta *iolo%ka !a&ka koja pro&a'a &zaja#!i od!os
orga!iza#a jed!og pre#a dr&go# kao i sa ,i'ot!o# sredi!o#(.
6@a're#e!a ekologija je teorijska os!o'a za ra.io!al!o kori%2e!je i
za%tit& prirode$ koja i#a s'oj spe.i-ia! sadr,aj$ pred#et i zadatke$ a
tako;er i #etode istra,i'a!ja(.
1. GA<?OJ EKOLOGIJE
?e2 s#o rekli da se jed!i# od &te#elji'aa ekologije (pose*!o
si!ekologije s#atra Dar'i! iako & s'oje 'rije#e o! !ije koristio
izraz 6ekologija(. Ho je i raz&#lji'o$ jer je Dar'i! radio i s'oj&
k!jig& 61orijeklo 'rsta( (13>= !apisao prije !ego %ta je 5eakel
(1344 &potrije*io po#e!&ti !azi'. O'o# k!jigo# & kojoj je Dar'i!
iz!io s'oja s+'ata!ja i istra,i'a!ja o pro#je!lji'osti 'rsta pod
&ti.aje# -aktora spolja%!je sredi!e izaz'ao je pra'& re'ol&.iji &
*iolo%ki# !a&ka#a$ kao i & geogra-iji *iljaka.
O! je &sta!o'io tri z!aaj!a -aktora e'ol&.ije"
Oso*i!e orga!iza#a$
&ti.aj spolja%!je sredi!e i
&zaja#!e od!ose iz#e;& orga!iza#a.
Ekolo%ko:!a&!i prist&p postoji od Da'!i!a i sre2e se kod a!tiki+
#islila.a i -ilozo-a" Aristotela$ 1li!ija$ Heo-rasta$ 5ipokrata$
De#okrita. I -ilozo-iji i !a&.i Aristotel i#a$ za da!a%!je poj#o'e$
#&ltidis.ipli!ar!i prist&p sa idejo# da & s'i# pro#je!a#a i s'i#
'ido'i#a rasta postoje &zro.i. Njego'o &e!je je &#!ogo#e
sti#&lisalo raz'oj sred!je'jeko'!e !a&ke$ pa i da!as i!i !je! os!o'.
1li!ije @tariji (1. 'ijek poslije 5rista s&protsta'io je ljepot& i o*ilje
!etak!&te prirode pre#a (!esa'r%e!osti) lj&di koji je
zlo&potre*lja'aj&.
De#okrito' ekolo%ki !ai! #i%lje!ja se od!osio !a zako! odr,a!ja"
(@'aka pro#je!a jeste sa#o spaja!je i razd'aja!je dijelo'a).
Na ekolo%ki prist&p !ailazi#o & djeli#a pisa.a starog Gi#a kao %ta
s& pjes!ik ?ergilije i -ilozo- L&kre.ije. Na #!oga$ da!as de-i!isa!a
ekolo%ka !aela$ !ailazi#o & !a&ka#a dr&gi+ dre'!i+ .i'iliza.ija$
!aroito isto!jaki+.
Gaz'oj ekologije od 5akela i Dar'i!a do da!as i%ao je postepe!o. I
poetk& sporo$ a posljed!ji+ de.e!ija 'eo#a &*rza!o"
a:1. Od 1344. do poetka AD. 'ijeka !azi' ekologija se od!osio !a
jed!& dis.ipli!& zoologije koja je pro&a'ala od!ose pojedi!a!i+
,i'oti!jski+ 'rsta i !ji+o'e orga!ske i !eorga!ske okoli!e. I to
'rije#e ekologija je *ila !eka 'rsta istorije prirode i !je!og opis!og
pro&a'a!ja.
a:A. 1oetko# AD. 'ijeka pro&a'a!ja ekologije se &sredsre;&j& !a
sredi!& & kojoj ,i'e pojedi!e 'rste kao i !a !ji+o'e od!ose & toj
sredi!i. Hada s& se pro&a'a!ja od!osila !a pojedi!a!e 'rste. Da!as
je o'o sa#o jed!a od gra!a ekologije koja se !azi'a a&tekologija.
O!a i#a 'a,!& &log& za o'jeka & *iolo%koj ko!troli *ilj!i+
%tetoi!a$ kao i & istra,i'a!ji#a o pre!osio.i#a *olesti i
a!tiparazitskoj pre'e!ti'i. Je;&ti#$ kako je s'aka 'rsta orga!iza#a
sa#o dio ,i'og s'ijeta$ to !a !j& djel&j& i dr&ge 'rste$ kao %ta i o!a
i#a &ti.aja !a !ji+.
a:E. D'adeseti+ godi!a o'oga 'ijeka dolazi do raz'oja ekologije
zajed!i.a 'rsta$ od!os!o$ da!as gra!e ekologije : si!ekologije sa
!je!i# os!o'!i# poj#o#" la!a. is+ra!e koji je !alik !a pira#id&.
La!a. is+ra!e poi!je od !i,i+ 'rsta koje sl&,e kao is+ra!a 'i%i#
'rsta#a. Hako !a pri#jer$ !eki i!sekti se +ra!e raz!i# *iljka#a koje
s& & sklop& istog sta!i%ta ili ekosiste#a$ a i!sekti s& +ra!a pti.a#a$
pti.e #a!ji# z'ijeri#a i tako dalje. I s'ako# la!.& is+ra!e *roj
jedi!ki sljede2e karike & la!.& se s#a!j&je (& pira#idi$ to je od
os!o'e pre#a 'r+&. Na 'r+& pira#ide stoji !aj'i%a 'rsta. I !eki#
sl&aje'i#a #o,e da *&de o'jek.
a:F. Iz#e;& AD:ti+ i >D:ti+ godi!a AD. 'ijeka & ekologiji za
pro&a'a!je di!a#ike pop&la.ije koriste se i #ate#atiki zako!i$
#ate#atiki #odeli i os!o'e siste#ske a!alize. Jate#atiko
#odelo'a!je *iotike prirode zas!i'a se !a zako!i#a ter#odi!a#ike
(!e&!i%ti'osti i o&'a!j& #aterije i e!ergije738.
O'ak'a pro&a'a!ja s& !aroito koris!a & ekologiji ak'ati!og
s'ijeta$ & #orsko# ri*olo'&$ & razja%!ja'a!j& !ajezde skaka'a.a$
poja'i 'elikog *roja #ra'a ili dr&gi+ i!sekata.
a:>. 1oetko# >D:ti+ godi!a do%lo se do zaklj&ka da je ekologiji
potre*!a os!o'!a jedi!i.a za pro&a'a!je. Jo% 1=E>. godi!e e!gleski
!a&!ik @ir Al-red He!sle' predlo,io je da to *&de ekosiste#. Izraz
potie od rijei eko (gr. oikos K sta!$ sta!i%te i siste# K sasta'$
odre;e! poredak.
Izraz ekosiste# &sta!o'io je He!sli 1=E>. godi!e kao jeda! od
rez&ltata raz'oja !a&!e #isli & ekologiji toga do*a. Jer do%lo se do
zaklj&ka (da ekologija pre'azilazi s'oje #o!odis.ipli!ar!e *arijere)
i da je siste# orga!iza#a tijes!o po'eza! sa !eorga!sko# sredi!o#
& s'ojoj #e;&za'is!osti.
1. La!a. is+ra!e
Li!de#a! je 1=FA. godi!e posta'io ko!.ept&al!e i #etodolo%ke
os!o'e & pro&a'a!j& slo,e!i+ siste#a toka e!ergije i .ikl&sa is+ra!e
koji kr&,e kroz s'e ,i'e i !e,i'e ko#po!e!te ekosiste#a.
a:4. 1edeseti+ i %ezdeseti+ godi!a AD. 'ijeka$ pri#je!o# ko!.ep.ije
ekosiste#a$ pro&a'a! je pro.es -otosi!teze i e-ikas!ost
tra!s-or#a.ije #aterije kad o!a prelazi iz jed!e karike la!.a & dr&g&
(prirod!oj re.ikla,i.
Is'aja!j& ter#i!a ekosiste# po#ogle s& k!jige" (Op%ta teorija
siste#a) Certala!-'ja (1=>D i (Os!o'i ekologije) Od&r!a (1=>E)
a:B @eda#deseti+ godi!a AD. 'ijeka & ekologiji se dolazi do s+'ata!ja
da s& & pro&a'a!ji#a !ajkriti!ija podr&ja preklop!e zo!e !a
#jesti#a gdje se dodir&j& pojedi!i ekosiste#i. Ista!o'lje!o je da je
'eo#a te%ko da se odrede gra!i.e iz#e;& pojedi!i+ ekosiste#a"
o*ale #ora i okea!a$ i'i.e %&#a$ zo!e iz#e;& p&sti!je i dr&gog
predjela i sli!o. Na pri#jer" gdje prestaje %&#a$ a gdje poi!je
li'ada ili prerija. <*og toga se do%lo do zaklj&ka da s& ekosiste#i
#e;&so*!o za'is!i i da je !eop+od!o glo*al!o pro&a'a!je .jeli!e$
*ios-ere.
a:3 @eda#deseti+ godi!a dolazi se do op%te pri+'a2e!og #i%lje!ja o
do#i!a!t!oj &lozi o'jeka & *ios-eri gdje o! s'oji# raz!o'rs!i#
akti'!osti#a & sredi!i & kojoj ,i'i #ije!ja s'e ekolo%ke -aktore.
1oetko# osa#deseti+ godi!a AD. 'ijeka Co#o!er je -or#&lisao
etiri zako!a o ekosiste#i#a"
<ako!" s'e je po'eza!o sa s'i#$ s'ako &tie !a s'e$ s'e &tie
!a s'akogL
<ako!" s'e !egdje tre*a da ideL
<ako!" priroda *olje z!aL
<ako!" !i%ta !e #o,e da se &z#e$ a da se !e !adok!adi
((!e#a *esplat!og r&ka).
Da *is#o do%li do da!a%!jeg pra'og s#isla ekologije$ prije;e! je
'eliki p&t preko dr&gi+ !a&ka$ prije s'ega *iologije$ -izike i +e#ije$
da *i se kas!ije &klj&ile prakti!o s'e !a&ke koje #og& da pro&e i
razjas!e dejst'o s'i+ o!i+ lj&dski+ akti'!osti koje !a *ilo koji !ai!
&ti& !a pro#je!& & sredi!i$ kao i !ji+o'e posljedi.e. 1ro&a'a!je
ekosiste#a & !ji+o'oj s'e:o*&+'at!osti da!as je #og&2e za+'alj&j&2i
ko#pj&terskoj te+!ologiji i o*radi podataka. I pro&a'a!ja se
&klj&&j& ita'i ti#o'i str&!jaka i !a&!ika raz!i+ str&ka iz raz!i+
ze#alja te se !a taj !ai! o*ez*je;&je #&ltidis.ipli!ar!ost i +olistiki
prist&p. Na taj !ai! do%lo se do da!as$ !o'e$ #&ltidis.ipli!ar!e
!a&ke" !a&ke o ,i'ot!oj sredi!i$ & koj&$ !e sa#o da je ekologija
&klj&e!a$ 'e2 i!i i !je! os!o' i daje joj s'oj #isao!i karakter.
Jo,e se re2i da je i & !a%oj ze#lji raz'oj ekologije *io ko!ti!&ira!.
<apoeo je 'eliki# akti'!osti#a Josi-a 1a!i2a (od sredi!e 1=.
'ijeka !a polj& pro&a'a!ja prirode i !je!og *iodi'erziteta$ zati# ga
!asta'ljaj& L&j Ada#o'i2 i Nedeljko Ka%a!i!. O!i s& s'i pro&a'ali
prirod&$ -a&!& i -lor&$ !e koriste2i ter#i!ologij& iz ekologije &
da!a%!je# s#isl&. Hek poja'o# @i!i%e @ta!ko'i2a (iz#e;& I i II
s'jetskog rata zapoi!j& pra'a ekolo%ka istra,i'a!ja.
C&;e!je# op%te ekolo%ke s'ijesti kraje# 4D:ti+ i poetko# BD:ti+
godi!a AD. 'ijeka ekolo%ki !ai! #i%lje!ja poi!j& da &s'ajaj& i
#!ogi dr&gi !a&!i.i i str&!ja.i &!ose2i ga & s'oje str&keL ili
i!terdis.ipli!ar!o ili #&ltidis.ipli!ar!o sara;&j&2i.
1. GGANE EKOLOGIJA
Ekologija$ kao sa#ostal!a !a&ka$ & s'o# istorijsko# raz'oj&
postepe!o je do*ijala i s'oje gra!e. Najstarija i os!o'!a podjela
ekologije je !a sljede2e d'ije gra!e"
ekologij& *iljaka : -itoekologij& i
ekologij& ,i'oti!ja : zooekologij&.
1. Fitoekologija
Fitoekologija pro&a'a *ilj!e 'rste i *ilj!e zajed!i.e i !ji+o' od!os
sa okoli!o#.
1. <ooekologija
<ooekoogija pro&a'a ,i'oti!jske 'rste$ !ji+o'e zajed!i.e i
#e;&so*!i od!os sa okoli!o#. Iz o'e gra!e kao tre2a$ slijedi i
ekologija #ikroorga!iza#a : #ikroekologija.
Dalja podjela ekologije #o,e da *&de !a os!o'& razliiti+ kriterij&#a
pri#je!je!e !a&!e #etodologije i sadr,aja koje !je!e gra!e
pro&a'aj&. Ekologija je i dalje & stal!o# raz'oj& sa raz'oje#
dr&%t'a$ pa tako do*ija i !o'e gra!e. <ada.i i ko#pete!.ije pojedi!i+
gra!a$ kao i !ji#a srod!i+ !a&ka$ esto se #e;&so*!o poklapaj&$
prepli2& ili dop&!ja'aj&. 1o!ekad je !eka od$ &slo'!o !az'a!i+ gra!a
ekologije$ poddis.ipl!a !eke dr&ge (kao !a pri#jer kod -itoekologije
i zooekologije kada se pro&a'a &r*a!a sredi!a$ ili pojedi!a!a 'rsta
ili zajed!i.a itd.. Ako je !a&!i post&pak a!alitiki$ tada se i ta
ekologija !azi'a a!alitika$ kao & sl&aj& a&tekologije ili kada je
prist&p si!tez!i$ kada s& & pita!j& #akro*iolo%ki siste#i$ tada se o!a
!azi'a si!tetika ekologija. Kod !eki+ a&tora se za o'& gra!&
ekologije koristi izraz si!tez!a ekologija %ta je sa#o -i!esa &
jeziko# s#isl&.
Islo'!o ree!o$ gra!e ekologije s&"
a&tekologija : ejdekologija$
de#ekologija$
si!ekologija$
+&#a!a ekologija$
so.ijal!a ekologija$
k&lt&r!a ekologija
ekologija zaga;e!i+ sredi!a$
radija.io!a ekologija$
&r*a!a ekologija
siste#ska ekologija$
kos#ika ekologija$
predjel!a ekologija i
pri#ije!je!a ekologija.
1. A&tekologija : ejdekologija
A&tekologija pro&a'a i!terak.ije i!di'id&al!i+ orga!iza#a. O'a
gra!a ekologije se !azi'a jo% i ejdekologija. Nazi' potie od grke
rijei MiNosK'rsta$ %ta z!ai da je to ekologija 'rste. O!a o*&+'ata
'rst& kao !i'o orga!iza.ije ,i'e prirode$ tretiraj&2i je kao
!ajorga!izo'a!iji *iolo%ki #akrosiste#.
O'a gra!a ekologije !ije #!ogo raz'ije!a z*og toga %ta je i!teres
pro&a'a!ja & ekologiji #a!je &s#jere! ka 'rsti$ a 'i%e ka
orga!iz#i#a (a&tekologiji$ pa se od jedi!ke prelazi preko pop&la.ije
!a *io.e!oz& (ekosiste# do *ios-ere.
I os!o'i i!tegra.ije ,i'i+ orga!iza#a & siste#& sljede2a je %e#a"
1. I!tegra.ija ,i'i+ orga!iza#a
JEDINKAO1O1ILACIJAOCIOCENO<A (EKO@I@HEJ O
CIO@FEGA
Kako je 'rsta siste# !adorga!iza#a koja se sastoji od 'i%e
pop&la.ija$ !e izra,a'a se & datoj %e#i$ jer se !ije 'odilo ra&!a da je
str&kt&ra prirode odre;e!a sa d'a siste#a i!tegra.ije" gr&p!e i
*io.e!otike. 1re#a to#e$ *ilo koja jedi!ka (orga!iza# i pop&la.ija
s& predsta'!i.i ko!kret!e gr&pe i isto're#e!o &laze & sasta'
odre;e!e *io.e!oze. Na taj !ai! i#aj& d'ostr&k& za'is!ost. Haj
dr&gi siste# i!tegra.ije ,i'e prirode #o,e da se predsta'i sljede2o#
%e#o#"
1. I!tegra.ija ,i'e prirode
JEDINKA O1O1ILACIJA O ?G@HA O CIO@FEGA
A&tekologija (idioekologij& i si!ekologija (-ito.e!ologij& s&
dis.ipli!e -itoekologije a to isto 'a,i i za zooekologij&. A&tekologija
i#a za pred#et pro&a'a!ja od!os *iljaka i *ilj!i+ 'rsta pre#a
spolja%!joj sredi!i$ kao i karakter !ji+o'i+ ekolo%ki+ adapta.ija.
Isto're#e!o a&tekologija i si!ekologija s& dis.ipli!e zooekologije
kada za pred#et istra,i'a!ja &zi#aj& od!os ,i'oti!ja i ,i'oti!jski+
'rsta pre#a spolja%!joj sredi!i.
1. De#ekologija
De#ekologija (od grke rijei ( NPQos K !arod$ pop&la.ija !azi'a se
jo% i ekologija pop&la.ije. O!a iz&a'a od!ose & pojedi!i#
pop&la.ija#a$ !ji+o'& &zaja#!ost$ orga!iza.ij& (str&kt&r&$
di!a#ik& *roj!osti pop&la.ije$ rast i dr&go.
I pro&a'a!ja se &klj&&je i ekologija o'jeko'i+ pop&la.ija
(de#ogra-ija koja istra,&je prostor!i raspored sta!o'!i%t'a !a
<e#lji$ di!a#ik& pop&la.ije$ !atalitet$ #or*iditet$ prirod!i prira%taj i
ostale kategorije pop&la.ije.
I sa're#e!o# raz'oj& lj&dskog dr&%t'a de#ogra-ija i#a prioritet!i
z!aaj$ jer se .ijeli raz'oj lj&dske .i'iliza.ije *azira &pra'o !a
de#ogra-skoj politi.i$ od!os!o de#ogra-ski# i!str&#e!ti#a &
s#isl& odr,i'osti *ios-ere i kapa.iteta !je!i+ ekosiste#a.
1. @i!ekologija
@i!ekologija (od grke rijei RS'Kzajed!o pro&a'a ak.ije i
&zaja#!e od!ose orga!iza#a & zajed!i.i i okoli!i" raz!e o*like
,i'ota$ !ai! !ji+o'og -or#ira!ja i raz'oja$ str&kt&r& i di!a#ik&$
prod&kti'!ost$ !ji+o'o &zaja#!o dejst'o sa -aktori#a sredi!e i
dr&go. I -itoekologiji si!ekologija se !azi'a i -ito.e!ologija. O!a se
*a'i ispiti'a!je# od!osa *ilj!i+ zajed!i.a pre#a -aktori#a sredi!e$
&zaja#!i# od!osi#a la!o'a *ilj!e zajed!i.e kao i &op%te s'i#
zako!itosti#a -or#ira!ja$ odr,a!ja i dalje e'ol&.ije i propada!ja
-ito.e!oza$ %ta z!ai s'i# zako!itosti#a *ilj!i+ zajed!i.a. O!a se
*a'i i istra,i'a!ji#a #e;&so*!i+ od!osa ,i'oti!jski+ zajed!i.a i
!ji+o'e okoli!e.
@i!ekologija i#a s'oje podgra!e" ekologij& 'oda (li#!ologij&:
ekologij& kop!e!i+ 'oda$ okea!ologij& (ekologij& #ora i okea!a i
iperologij& (ekologij& kop!a.
1. Ekologija o'jeka
1red#et pro&a'a!ja ekologije o'jeka jeste slo,e!i splet
#e;&od!osa o'jeka i !jego'e ,i'ot!e sredi!e. O!a se !azi'a i
+&#a!a ekologija. Her#i! 6+&#a!a ekologija( pr'i je &potre*io
Caro' (1=AA. 5&#a!a ekologija & s'o# zaetk& s+'ata!a je kao
jed!a od dis.ipli!a #edi.i!e. O!a je iz&a'ala &ti.aj sredi!e !a
lj&dsko zdra'lje.
1riliko# raz!i+ istra,i'a!ja i pro&a'a!ja o'a gra!a ekologije :
ekologija o'jeka : da!as &zi#a & o*zir &zaja#!e od!ose lj&di$
!ji+o'i+ akti'!osti & ,i'ot!oj sredi!i i prirod!i+ pro.esa$ kao i
pro#je!e koje !astaj& iz toga od!osa.
Kako se o'jek s'oji# -iziki# i #e!tal!i# spe.i-i!osti#a posta'io
kao !ajz!aaj!iji -aktor & ,i'ot!oj sredi!i od koga prakti!o za'isi
,i'ot !a pla!eti$ to je o'a gra!a ekologije$ zajed!o sa de#ogra-ijo#
kao pose*!o# !a&ko#$ &klj&e!a & !a&k& o ,i'ot!oj sredi!i.
Gez&ltati !ji+o'i+ istra,i'a!ja z!aaj!i s& za pla!ira!je *&d&2!osti$
od!os!o za dalji raz'oj lj&dske .i'iliza.ije : odr,i'i (&skla;e!i
raz'oj.
1. @o.ijal!a ekologija
@o.ijal!a ekologija pro&a'a dr&%t'e!e i!io.e (poja'e$ pro.ese$
ak.ije i t'ore'i!e koji &ti& !a pro#je!e & ,i'ot!oj sredi!i$ kao i
&ti.aj te sredi!e !a raz'oj dr&%t'a.
@o.ijal!a ekologija se raz'ijala paralel!o sa +&#a!o# ekologijo#$
jer je za pred#et iz&a'a!ja ,i'ot!e sredi!e pri+'atila$ osi#
prirod!i+$ i dr&%t'e!e i!io.e" dr&%t'e!e pro.ese i dr&%t'e!e
t'ore'i!e.
@o.ijal!a ekologija je pose*!a so.iolo%ka !a&ka koja za pred#et
s'og pro&a'a!ja i#a spe.i-i!e 'eze koje postoje iz#e;& o'jeka i
!jego'e ,i'ot!e sredi!e istra,&j&2i &ti.aj ,i'ot!e sredi!e i &k&p!osti
prirod!i+ i dr&%t'e!i+ i!ila.a !a o'jeka$ kao i &ti.aj o'jeka !a
!jego'& ,i'ot!& sredi!&. 1red#et pro&a'a!ja so.ijal!e ekologije je"
&t'r;i'a!je ele#e!ata o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e (prirod!i i dr&%t'e!i
i!io.i$ dr&%t'e!i pro.esi i dr&%t'e!e t'ore'i!e polaze2i od s+'ata!ja
o'jeka isto're#e!o kao prirod!og i kao dr&%t'e!og *i2a.
Nazi' so.ijal!a ekologija pr'i s& pri#ije!ili 1ark i C&rges 1=A1.
godi!e. 1riliko# pro&a'a!ja lj&dski+ !aselja o!i s& pok&%ali da
so.iologiji daj& ekolo%ki prist&p. Ne%ta kas!ije so.ijal!a ekologija
pro%ir&je s'oja iz&a'a!ja !a prostor:sredi!&$ a za potre*e
regio!al!og (prostor!og pla!ira!ja. I sklop& regio!al!og pla!ira!ja
raz#atra od!os o'jeka pre#a a#*ije!t& (,i'ot!oj sredi!i sa
!a#jero# da se &!aprijedi od!os o'jeka pre#a sredi!i.
Iako je so.ijal!a ekologija egzistirala & sklop& +&#a!e ekologije$ kao
sas'i# zase*!a$ o!a je #lada !a&ka (datira od 4D:ti+ godi!a AD.
'ijeka koja o*ja%!ja'a polo,aj i od!os o'jeka pre#a ,i'ot!oj
sredi!i paralel!o sa dr&%t'e!o# sredi!o# i dr&%t'e!i# poja'a#a.7=8
Kako siste# dr&%t'e!og raz'oja st'ara 'elike ekolo%ke pro*le#e &
,i'ot!oj sredi!i$ to je z!aaj!a i!terak.ija" dr&%t'o:,i'ot!a sredi!a.
1re#a to#e$ so.ijal!a ekologija je dio so.iologije koja i#a ekolo%ki
prist&p$ a isto're#e!o je gra!a ekologije. @ o*ziro# da s& grad i
lj&dska !aselja kao !aj'e2e lj&dske t'ore'i!e #oti'isa!e so.iolo%ki#
razlozi#a$ to se & pla!ira!j& grado'a koriste i rez&ltati istra,i'a!ja
so.ijal!e ekologije. Kako lj&dske !aseo*i!e za'ise i od ostali+
siste#a (i!-rastr&kt&r!i+ koji o*ez*je;&j& !ji+o'o -&!k.io!isa!je$
tako se rez&ltati istra,i'a!ja so.ijal!e ekologije &klj&&j& & %ira
pla!ira!ja (pla!ira!je prostora$ pla!ira!je i &re;i'a!je predjela$
pla!ira!je podr&ja pose*!i+ !a#je!a i sli!o. @'aka 'rta pla!ira!ja
je &s#jere!a ka *&d&2!osti i tre*a da o*ez*ijedi lj&dskoj zajed!i.i
!eki !o'i raz'oj i zado'olje!je lj&dski+ potre*a$ a so.ijal!a ekologija
i#a z!aaj & sprea'a!j& rizika i spro'o;e!j& ko!.ep.ije odr,i'og
raz'oja.
1. K&lt&r!a ekologija
K&lt&r!a ekologija pro&a'a od!os k&lt&re i sredi!e i adapta.ij&
dr&%t'a & sredi!i & kojoj ,i'i. Od!os o'jeka i sredi!e pos#atra se
kao siste# k&lt&r!i+ &zoraka" !iz 'rijed!osti i pro*le#a & -izikoj
,i'ot!oj sredi!i$ dr&%t'e!oj i &,e k&lt&r!oj.
K&lt&r!a ekologija pro&a'a adapta.ij& dr&%t'a & sredi!i & kojoj ,i'i.
I !e sa#o adapta.ij&$ 'e2 i ita' splet s'i+ lj&dski+ i!ter'e!.ija &
sredi!i koje st'araj& !o'i:k&lt&r!i #ilje" raz!e zele!e po'r%i!e i ,i'i
s'ijet & !ji#a$ ili pojedi!a!e zasade kako & pogled& !o'i+ 'rsta tako
i jedi!ki$ ili o!i+ koje s& prilago;e!e !o'i# &slo'i#a ,i'ota.
K&lt&r!a ekologija z!ai i#a a!tropolo%ki prist&p koji je dopri!io
+&#a!iza.iji pla!ira!ja raz'oja sredi!e. @a o'oga sta!o'i%ta od!os
o'jeka i sredi!e pos#atra se & k&lt&r!oj (a!tropoge!oj sredi!i$
!astaloj posredst'o# o'jeka. I tak'oj sredi!i pro*le#i s& dr&gaije
prirode !ego & prirod!oj sredi!i. Ali$ o'jek i dalje !eprekid!o
djel&je !a o*e sredi!e (prirod!& i k&lt&r!&.
K&lt&r!a ekologija i#a 'elikog z!aaja za !a&k& o ,i'ot!oj sredi!i.
1ri#je!j&j&2i rez&ltate istra,i'a!ja k&lt&r!e ekologije$ !a&ka o
,i'ot!oj sredi!i se o*oga2&je i te+!iki# i *iolo%ki# prist&po#.
Ipra'o o'a si!teza i#a iz&zet!i z!aaj za odr,i'i raz'oj$ jer
o#og&2a'a &*la,a'a!je posljedi.a dosada%!jeg agresi'!og te+!iko:
te+!olo%kog !apretka !a ra&! *ios-ere71D8. Nje! z!aaj se #o,e
prikazati !a sljede2i !ai!"
1. Odr,i'a eko!o#ija
Odr,i'a eko!o#ija
odr,i'e e!ergetske akti'!osti
K&lt&r!a ekologija T odr,i'e i!d&strijske akti'!osti K Odr,i'i raz'oj
odr,i'e &r*a!istike akti'!osti
1. Ekologija zaga;e!i+ sredi!a
Ekologija zaga;e!i+ sredi!a pro&a'a od!ose orga!iza#a &
pro#ije!je!i# &slo'i#a i pro#ije!je!oj:zaga;e!oj sredi!i. <ato %to
skoro da i !e#a #edij&#a ('azd&+a$ 'ode$ ze#lji%ta & ko#e
zaga;e!ja !is& 'elika$ zato je i zadatak o'e gra!e ekologije s'e
o*i#!iji.
J!ogi orga!iz#i koji i#aj& s'oja sta!i%ta & 'eo#a zaga;e!oj sredi!i
( !a pri#jer" kada rije!i tok postaje kalj&ga$ !is& & #og&2!osti da
opsta!&$ a o!i koji se !a iz'jesta! !ai! prilagode$ o*i!o i# se
&#a!j&je *roj. Haka' je pri#jer pti.a & gradski# sredi!a#a & koji#a
je 'azd&+ zaga;e!. J!oge pti.e s& i%ezle iz tak'i+ sredi!a$ a *roj
'rsta koje #og& da ,i'e & grad& se s'odi !a #a!ji *roj (!a pri#jer "
'rap.i$ gol&*o'i$ 'ra!eU. Gez&ltati istra,i'a!ja o'e gra!e ekologije
z!aaj!e s& & o*lasti#a o*!a'lja!ja i re'italiza.ije degradira!i+
podr&ja$ kao i & sti#&lisa!j& s&k.esije.
1. Gadija.io!a ekologija
Gadija.io!a ekologija se *a'i pro&a'a!je# pro#je!a !a
orga!iz#i#a koje s& izaz'a!e raz!i# 'rsta#a zrae!ja. O'a gra!a
ekologije je ekologija jo!iz&j&2i+ zrae!ja koja se pro&a'aj& kao
ekolo%ki -aktor. O!a se *a'i radioakti'!i# s&psta!.a#a$ radija.ija#a
i ,i'ot!o# sredi!o#$ od!os!o iz&a'a!je# e-ekata zrae!ja !a !i'o&
jedi!ki$ pop&la.ija$ ,i'ot!i+ zajed!i.a i ekosiste#a$ kao i pra2e!je#
s&d*i!e radioakti'!i+ s&psta!.i oslo*o;e!i+ & okol!& ,i'ot!&
sredi!&.7118
1. Ir*a!a ekologija
Ir*a!a ekologija ((sVste# &r*s)" &r*s (lati!ski K grad pro&a'a
od!ose i pro.ese & izgra;e!oj &r*a!oj$ 'je%takoj sredi!i$ od!ose koji
podraz&#ije'aj& pro#je!e -aktora sredi!e &klj&&j&2i &zaja#!ost
*iotiki+ i a*iotiki+ -aktora koji i!e t& sredi!&. Kao s'aki
ekosiste# i grad je ot'ore! siste# za raz#je!& e!ergije i #aterije &
ok'ir& sopst'e!e sredi!e. Ir*a!i siste# & se*i sadr,i raz!e
podsiste#e$ !a pri#jer" .e!tar grada$ i!d&strijski ko#pleks$
predgra;e$ parko'e$ sao*ra2aj i dr.71A8
Grad se pos#atra kao k&lt&r!i:+eterotro-!i !esa#ostal!i ekosiste#.
Grad je dio te+!os-ere:s-ere lj&dski+ iz&#a$ !astao kao t'ore'i!a
lj&dskog &#a i lj&dski+ djelat!osti.71E8
I &r*a!oj sredi!i je 'eliki *roj zajed!i.a raz!i+ 'rsta orga!iza#a
(o'jek$ ,i'oti!je$ *iljke koje s& & razliiti# #e;&za'is!osti#a sa
a*iotiki# -aktori#a sredi!e" kli#o#$ ze#lji%te#$ 'odo# i
topogra-ijo#. @'i ti -aktori$ *iotiki i a*iotiki podlije,& razliiti#
pro.esi#a & ,i'ot!oj sredi!i. I tak'oj sredi!i *roj 'rsta orga!iza#a
s'eo se !a #ali *roj. <ele!o rasti!je je a!tropoge!og porijekla
(parko'i$ sk'ero'i$ dr'oredi$ 'rto'i$ *a%te...$ pa je & !je#& &#a!je! i
dio ,i'oti!jski+ 'rsta (ostali s&$ &gla'!o#" glodari$ zgla'kari$
#ek&%.i$ pti.e.... Hako se o'a gra!a ekologije *a'i pro&a'a!je# ti+
'rsta prilago;e!i+ &r*a!oj sredi!i.
Cilo je pok&%aja da se za ter#i! 6&r*a!a ekologija( &#jesto d'ije
rijei da !azi' sa#o sa jed!o# kao !a pri#jer " &r*oekologija71F8 ili
eko&r*ologija.
Nazi' eko&r*ologija se !e od!osi sa#o !a &r*a!& ekologij&$ 'e2 !a
ko#plet!o opis!o pro&a'a!je gradski+ sredi!a$ s'i+ ele#e!ata & ti#
sredi!a#a$ od!osa i pro.esa$ pos#atraj&2i i+ ekosiste#ski$ a za
potre*e daljeg raz'oja odre;e!e &r*a!e sredi!e. Ho z!ai da je
pred#et pro&a'a!je osi# ele#e!ata &r*a!e ekologije$ tako;er i
'eliki dio s'ega o!oga %ta &r*a!iza#$ kao pla!erska dis.ipli!a$
koristi kao s'oje &laz!e podatke za pla!ira!je$ ali sada o*oga2e!a
ekosiste#ski# prist&po#$ dakle$ pos#atra!je# grada kao
ekosiste#a. I pla!ira!j&$ reko!str&k.iji i o*!o'i &r*a!i+ prostora$
eko&r*ologija i#a z!aaja & pri#je!i ekolo%ki+ di#e!zija koje 'ode
ka odr,i'o# (&skla;e!o# raz'oj&.
1. @iste#ska ekologija
@iste#ska ekologija je !o'a$ pose*!a o*last ekologije. O!a pro&a'a
ekolo%ke siste#e &z pri#je!& #etodologije #ate#atikog
#odelira!ja$ si#&la.ije i siste#ske a!alize. O!a je !astala kao
potre*a za o*&+'ata!je# siste#a & .jeli!i (ge!eralistiki prist&pL &
.ilj& e-ikas!ijeg i ra.io!al!ijeg kori%2e!ja prirod!i+ res&rsa$ pa se
siste#ska a!aliza pri#je!j&je i !a ekolo%ke siste#e. @iste#ska
ekologija !alazi s'oj 'eliki oslo!a. & te+!iki# !a&ka#a.
Her#i! siste#ska ekologija &'eo je Od&# (1=4F" 6@iste#ska
ekologija operi%e str&kt&ro# i -&!k.ijo# orga!iza.io!i+ stepe!a koji
se !alaze iz!ad !i'oa orga!iza.ije jedi!ke i 'rste(.
@adr,aj sa're#e!e ekologije :op%te ekologije: #o,e da se o*jas!i
!i'oo# orga!iza.ije s'eop%teg *iolo%kog spektra"
1. @adr,aj sa're#e!e ekologije
<AJEDNICAO1O1ILACIJAOOGGANI<AJOOGGANOWELIJAOG
EN
Ho se #o,e predsta'iti pret+od!o# %e#o#. O'aj *iolo%ki spektar
!i'oa #o,e da se prod&,a'a do *esko!a!osti sa o*e stra!e.
@'aki od o'i+ !i'oa & i!terak.iji sa -iziko# sredi!o# (#aterija i
e!ergija realiz&j& se kao tipi!i siste#i. I pro&a'a!ji#a ekolo%ki+
siste#a$ siste#skoj a!alizi i si#&la.iji$ .e!tral!o #jesto i#aj&
#etode #ate#atikog #odelira!ja. Jodel predsta'lja -or#&la.ij&
st'ar!i+ prirod!i+ -e!o#e!a !a os!o'& koga se o*a'lja pred'i;a!je.
1. Kos#ika ekologija
Ekologija kos#iki+ leto'a je !astala BD:ti+ godi!aL isto're#e!o sa
os'aja!je# kos#osa. O!a iz&a'a adapta.ij& o'jeka & potp&!o
'je%taki# &slo'i#a st'ore!i# & kos#iki# *rodo'i#a. Gez&ltati
istra,i'a!ja i isk&st'a o adapta.iji lj&dskog orga!iz#a i lj&dske psi+e
& zat'ore!i# 'je%taki# sredi!a#a i#a2e z!aaja za dalj& *&d&2!ost
kada 2e se tragati za !o'i# #og&2!osti#a ,i'lje!ja 'a! &slo'a koje
da!as pr&,aj& prirod!i ekosiste#i.
1. 1redjel!a ekologija
1redjel!a ekologija pro&a'a ekolo%ke -aktore$ *iotike i a*iotike &
jed!o# predjel&. Her#i! 6predjel!a ekologija( (la!ds.ape e.ologV$
&zeta je iz sje'er!o:a#jerike literat&re$ a proiza%la je iz o*i#!og
sadr,aja +&#a!e ekologije kao i!terdis.ipli!ar!e !a&ke. O!a se ja'ila
kao potre*a da o*jedi!i polja" pejza,!e ar+itekt&re$ prostor!og
pla!ira!ja$ o&'a!ja (ko!zer'a.ije prirode i pri#je!je!e ekologije
&op%te.
Izraz 6pejza,($ 6predio( (6la!ds.ape( :e!gl.. 6la!ds.+a-t(: !je#.
poz!at je #!ogo ra!ije. O'aj ter#i! je poetko# 1=. 'ijeka koristio
Aleksa!dar -o! 5&#*old$ !a&!ik$ geogra- poz!at kao pio!ir
#oder!e geo*ota!ike i -izike geogra-ije da *i izrazio 6total!i
karakter regio!a ze#lje(.
Je;&ti#$ ?i!k (1=3E pripis&je &'o;e!je o'oga ter#i!a !je#ako#
geogra-& Carl& Hrol& (1=E3 koji je koristio i izraz (geo:ekologija).
Hrol je s#atrao potre*!i# da se geogra-ija (pejza, i *iologija
sjedi!e$ ali da se$ osi# prirod!i+ pejza,a &zi#aj& & o*zir i k&lt&r!i
pejza,i koje o'jek st'ara p&te# pla!ira!ja" prostor!og$ regio!al!og
i &r*a!og. 1redjel!a ekologija je dis.ipli!a koja pejza, ili geos-er&
i#a kao klj&!& os!o'& ,i'ot!e sredi!e za zajed!i.e *iljaka$
,i'oti!ja i o'jeka. Kako lj&dska pop&la.ija raste i za&zi#a s'e 'i%e
prostora$ to s& ekolo%ke a!alize *ez &klj&i'a!ja lj&dskog &ti.aja i
#ije%a!ja !eza#isli'e.
1redjel!a ekologija &klj&&je pro&a'a!je e-ekata topogra-ije i
ze#lji%ta & raz'oj& *iolo%ki+ zajed!i.a. O!a i#a ko!kret!& pri#je!&
& pla!ira!j& i &re;i'a!j& predjela$ kao i & %ire# prostor!o#
pla!ira!j& i pla!ira!j& podr&ja pose*!i+ !a#je!a (!a pri#jer"
!a.io!al!i+ parko'a$ sao*ra2aj!og siste#a$ i!d&strijskog ko#pleksa
i sli!o.
1. 1ri#je!je!a ekologija
1ri#je!je!a ekologija je si!teza s'i+ o'i+ gra!a ekologije. O!a se
&klj&&je & !a&k& o ,i'ot!oj sredi!i & .ilj& daljeg raz'oja i kori%te!ja
,i'ot!e sredi!e$ kako !a #a!je#:lokal!o# !i'o&$ tako i & pla!ira!j&
'e2i+ prostor!i+ .jeli!a$ kao %ta s& ita'i regio!i$ & koji#a je *ez*roj
ekosiste#a. 1ri#ije!je!a ekologija & raz'oj lj&dskog dr&%t'a &!osi
ekosiste#ski prist&p.
1ri#je!je!a ekologija !ije !eka pose*!a gra!a ekologije !iti s& !je!a
polja istra,i'a!ja !e%ta %ta !ije o*&+'a2e!o !eko# dr&go#
dis.ipli!o# ekologije$ 'e2 s& to istra,i'a!ja koja se #og& pri#ije!ili.
<!ai da pri#je!je!a ekologija si!tetiz&je z!a!ja$ istra,i'a!ja
(rez&ltate istra,i'a!ja$ s'i+ gra!a ekologije & .ilj& pla!ira!ja. Da!as
je !ajz!aaj!ije da se z!a!ja i istra,i'a!ja ekologije #og& pri#ije!iti
za odr,i'i raz'oj ,i'ot!e sredi!e.
1olja istra,i'a!ja o'i+$ &slo'!o !az'a!i+ gra!a ekologije$ !is& &'ijek
strikt!o izd'oje!a$ kao !a pri#jer pri#je!je!e ekologije$ za koji s#o
!aglasili da o!a predsta'lja si!tez& ostali+ kako *i se &klj&ila &
rje%a'a!je odre;e!i+ pro*le#a & ,i'ot!oj sredi!i. Neke od gra!a s& &
sa#oj st'ari dis.ipli!e ili poddis.ipli!e !eke od gra!a ekologije (kao
!a pri#jer" si!ekologija koja je sadr,a!a & -itoekologiji ili
zooekologiji i dr&go.
718. @ta!ko'i2$ @.$ Ekologija ,i'oti!ja$ <a'od za izda'a!je &d,*e!ika
NG @r*ije$ Ceograd$ 1=4A
7A8. Glipi!$ A.$ Di.tio!arV o- E!'iro#e!tal ter#s$ I!i'ersitV o-
Xee!sla!d 1ress$ @t. L&.ia$ 1=B4.
7E8. Od&#$ E.1.$ Casi. E.ologV$ @a&!ders College 1&*lis+i!g
1+iladelp+ia$ NeY Zork$ pre'od !a r&ski" Ekologia$ Jir$ Josk'a$
1=34.
7F8. C&!!i!g+a#$ [.$ @aigo$ C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*ak
Co!.er!$ [CC \ [.C. CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7>8. Di Castri$ F.$ 5adlleV$ J.$ Da#la#ia!$ J.$ H+e Ja! a!d t+e
Cios+ere 1roga# as a! E'ol'i!g$ A#*io No. 1D]31$ @to.k+ol#$
1=31.
748. ?i!k$ A.1.A.$ La!ds.ape E.ologV a!d La!d Ise$ Lo!g#a!$
Lo!do!$ NeY Zork$ 1=3E.
7B8. Ja!ko'i2$ J.$ Fitoekologija$ Na&!a k!jiga$ Ceograd$ 1=4E.
738. 1ja!i2$ LJ.$ 1rostor!a eko!o#ija$ @l&,*e!i list$ Ceograd$ 1=BA.
7=8. @a'i2$ I.$ Herzija$ ?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e$ <a'od
za &d,*e!ike i !asta'!a sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
71D8. ^&ka!o'i2$ J.$ Ekolo%.ki izazo'$ Elit$ Ceograd$ 1==1
7118. ^&ka!o'i2$ J.$ Ekologika$ eko&r*ologija i !a&ka o ,i'ot!oj
sredi!i$ Ekologika N_A]=F$ Ceograd$ 1==F.
71A8. Na'e+$ <.$ Lie*er#a! A.@.$ La!ds.ape e.ologV" H+eorV a!d
Appli.atio!$ @pri!ger \ 'erlag$ NeY Zork$ Cerli!$ HokVo$ 1=3F.
71E8. ?i!k$ A.1.A.$ La!ds.ape E.ologV a!d La!d Ise$ Lo!g#a!$
Lo!do!$ NeY Zork$ 1=3E.
71F8. C&!!i!g+a#$ [.$ @aigo$ C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*ak
Co!.er!$ [CC \ [.C. CroY! 1&*lis+ers$ 1==D
1. EKOLO`KI FAKHOGI
1. 1OJAJ EKOLO`KI5 FAKHOGA
I s'ako# ekosiste#&$ & s'akoj ,i'ot!oj sredi!i$ postoji *ez*roj
ekolo%ki+ -aktora koje s'e #o,e#o da s'rsta#o & d'ije os!o'!e
gr&pe. Ho s&"
1. *iotiki i
A. a*iotiki -aktori.
CIOHIaKI FAKHOGI
Ciotiki -aktori s& orga!ski -aktori$ -aktori ,i'e prirode (orga!iz#i
koji se !alaze & sasta'& !ekog ekosiste#a. Nji+o'o dejst'o #o,e da
*&de 'eo#a slo,e!o. Ispolja'a se & raz!oliki# #e;&so*!i#
od!osi#a koji jed!o ,i'o *i2e 'ez&j& za ostala %ta oko !jega ,i'e.
Ciotiki -aktori s& ,i'i orga!iz#i. 1re#a !ji+o'o# od!os& pre#a
#ateriji i e!ergiji koje koriste$ kao i od!os& pre#a dr&gi#
orga!iz#i#a & la!.& is+ra!e$ o!i #og& *iti"
prod&.e!ti$
ko!z&#e!ti i
red&.e!ti.
1. 1rod&.e!ti
1rod&.e!ti s& proiz'o;ako:prera;i'aki. I 'e2i!i terestriki+
ekosiste#a to s& zele!e *iljke koje o*a'ljaj& si!tez& orga!ske
#aterije iz !eorga!skog #aterijala$ a &z po#o2 s&!e'e e!ergije. I
'ode!i# ekosiste#i#a !aj'e2i prod&.e!ti s& -itopla!kto!i. ?a,!o je
!apo#e!&ti da jedi!o prod&.e!ti sa#i se*i proiz'ode +ra!&.
1. Fitopla!kto!i
1. Ko!z&#e!ti
@'i ostali orga!iz#i s&" ko!z&#e!ti : potro%ai. Ho s& 'e2 st'ore!e
orga!ske #aterije$ ,i'oti!je i paraziti (*iljojedi$ #esojedi i
s'a%tajedi koji #aterij& koj& s& proiz'eli prod&.e!ti &!ose & se*e$
direkt!o ili i!direkt!o$ razla,& je$ ali !e ispod stepe!a orga!skog i
po!o'o si!tetiz&j& & o*lik& orga!ske #aterije s'og sopst'e!og tijela.
718
1. <oopla!kto!" orga!iz#i koji le*de & 'odi
1. Ged&.e!ti
Ged&.e!ti : razlagai s& #ikroorga!iz#i (*akterije #ikro-lore i
#ikro-a&!e koji razla,& orga!ske #aterije & !eorga!ske$ st'araj&2i
a#o!ijak$ azot i -os-or (od ostataka *iljaka i ,i'oti!ja.
1re#a prod&k.iji orga!ske #aterije *iotiki -aktori se #og& s'rstati
& sljede2e d'ije gr&pe orga!iza#a"
a&totro-!e i
+eterotro-!e orga!iz#e.
1. A&totro-!i orga!iz#i
A&totro-!i orga!iz#i s& o!i orga!iz#i koji s& sposo*!i da sa#i
razgra;&j& #aterij& kao %ta to i!e *akterije. O!e to o*a'ljaj& iz
prosti+ !eorga!ski+ #aterija pri e#& se potre*!a e!ergija za
orga!sk& si!tez& do*ija oksida.ijo# !eorga!ski+ #aterija kao %ta s&"
a#o!ijak$ &glje!#o!oksid$ 'odo!ik$ g'o,;e$ s&#por.
1. Ca&lerpa$ spada & sk&pi!& zele!i+ algi.
1. 5eterotro-!i orga!iz#i
5eterotro-!i orga!iz#i se +ra!e orga!sko# #aterijo#. O!i !e #og&
sa#i da st'araj& orga!sk& #aterij&$ 'e2 je goto'& &zi#aj& od dr&gi+
orga!iza#a (*ilj!og ili ,i'oti!jskog porijekla.
1. A#a!ita #&s.aria (J&+ara
Ciotiki -aktori s& s'e *iljke$ ,i'oti!je i lj&di. O!i sai!ja'aj&
*io.e!oz& odre;e!og ekosiste#a i la!o'i s& ekosiste#a$ &ti&
#e;&so*!o !a ,i'ot i *roj!ost pojedi!i+ 'rsta$ !ji+o'i+ pop&la.ija i
zajed!i.a.
bi'oti!je i#aj& 'a,!& &log& & ,i'ot& *iljaka i !ji+o'i+ zajed!i.a.
Kao ko!z&#e!ti$ o!e koriste i do!ekle &!i%ta'aj& 'egeta.ij&$ ali
&est'&j& & razgrad!ji #rt'e orga!ske #aterije$ pojaa'aj& pro.ese
#i!eraliza.ije i po#a,& & .irk&lisa!j& #aterije %ta je pred&slo' za
!or#ala! tok ,i'ot!i+ pro.esa.
Na 'r+& pira#ide & o'o# la!.& is+ra!e je o'jek. ao'jek je jeda! od
!ajz!aaj!iji+ -aktora$ jer o!$ da *i pod#irio s'oje ,i'ot!e potre*e$
'eo#a #!ogo koristi$ #ije!ja i &!i%ta'a -aktore ,i'ota" *iljke i
,i'oti!je.
Ciotiki -aktori (orga!iz#i &!ose & ekosiste# s'oje ge!etske
oso*i!e koje !is& apsol&t!o !epro#je!lji'e$ ali & !eki# 're#e!ski#
periodi#a djel&j& 'i%e ili #a!je stal!o i jed!ako. Ge!etski -aktori
orga!iza#a i# odre;&j& os!o'!e #or-olo%ke$ a!ato#ske i -iziolo%ke
karakteristike od koji+ za'isi !ji+o' ,i'ot & ekosiste#i#a.7A8
ACIOHIaKI FAKHOGI
A*iotiki -aktori ,i'ot!e sredi!e s& !eorga!skog porijekla. A*iotiki
-aktori s& -aktori sredi!e koji !is& ,i'e ko#po!e!te ekosiste#a.7E8
Ho s& 'azd&+$ 'oda ze#lji%te$ #i!eral!i i e!ergetski res&rsi sa
#e+a!iki#$ e!ergetski#$ +e#ijski#$ geolo%ki# i geogra-ski#
karakteristika#a$ kao i ostali spolj!i &slo'i sredi!e & koje spada i
kli#a. Najz!aaj!iji a*iotiki -aktor je e!ergija s&!.a iji# se
posredst'o# odr,a'a ,i'ot.
A*iotiki -aktori se #og& s'rstati &slo'!o & tri os!o'!e gr&pe"
kli#atski -aktori$ kao %ta s&" s'jetlost$ te#perat&ra$ 'la,!ost i
sasta' i k'alitet 'azd&+a koji i#aj& 'eliki &ti.aj !a *iotike
-aktore odre;&j&2i i# karakterL
eda-ski -aktori (-aktori ze#lji%ta:podloge o*&+'ataj& -izike$
+e#ijske i *iolo%ke oso*i!e ze#lji%ta &klj&&j&2i i stije!e !a
koji#a se ze#lji%te raz'ijaL
orogra-ski -aktori koji o*&+'ataj& oso*i!e relje-a" !ad#orsk&
'isi!&$ !agi* tere!a$ ekspozi.ij&$ stepe! raz&;e!osti i dr&go.
7F8
I od!osi#a -aktora sredi!e$ pose*!o a*iotiki+$ od iz&zet!og
z!aaja s&"
prili' i protok e!ergije i !je!o kori%2e!jeL
kr&,e!je +ra!lji'i+ #aterija (!&trie!ata i
pro#je!lji'ost ,i'ot!i+ -aktora.
1. 1rotok e!ergije i !je!o kori%te!je kao -aktor -&!k.io!isa!ja i
raz'oja ekosiste#a
<a odr,a'a!je$ -&!k.io!isa!je i raz'oj ekosiste#a & odre;e!o#
're#e!sko# period& potre*!a je odre;e!a kolii!a spolja%!je
e!ergije koja dolazi od s&!e'og zrae!ja$ i &!&tra%!ja koja se !alazi
& odre;e!i# jedi!je!ji#a i pre#a potre*i oslo*a;a. 1ri#ar!i iz'or
e!ergije za 'e2i!& ekosiste#a je s&!e'a e!ergija. 6@'e poi!je od
@&!.a : te 'elike lopte &sija!i+ gaso'a ('e2i!o# 'odo!ika pre!ika
oko 34F DDD #ilja (1.E3A.FDD k# &dalje!o# od <e#lje(.7>8 Od
@&!.a sti,e s'jetlost i &ltra'iolet!a e!ergija. Na <e#lj& sti,e sa#o
oko jed!o#ilio!iti dio &k&p!e s&!e'e e!ergije. ?e2i dio te e!ergije
se re-lekt&je po!o'o & s'e#ir ili *&de a*sor*o'a! & at#os-eri. O!a
se pret+od!o tra!s-or#i%e & pote!.ijal!& +e#ijsk& e!ergij& 'eza!& &
orga!ski# jedi!je!ji#a. O'o se de%a'a p&te# pro.esa -otosi!teze
koj& o*a'ljaj& zele!e *iljke. Orga!ska jedi!je!ja s& jedi!st'e!a
+ra!a s'i# ,i'i# orga!iz#i#a.
61re#a to#e$ jedi!st'e! iz'or pogod!og o*lika @&!e'e e!ergije za
,i'a *i2a jeste e!ergija sadr,a!a & orga!ski# #aterija#a & koji#a je
& pro.es& -otosi!teze zele!i+ *iljaka !a !aroit !ai! -iksira!a i
#eta#or-izira!a s&!e'a e!ergija & pote!.ijal!& +e#ijsk& e!ergij&.(
I ekosiste#& i *ios-eri e!ergija pr&ti2e" od s&!e'og zrae!ja $ preko
pote!.ijal!e +e#ijske e!ergije & orga!ski# jedi!je!ji#a do toplot!e$
koja se iz pote!.ijal!e +e#ijske e!ergije iz orga!ski+ jedi!je!ja
oslo*a;a i g&*i & #eta*oliki# pro.esi#a razgrad!je i si!teze. I
pro.es& tra!s-or#a.ije$ poe' od ter#o!&klear!i+ reak.ija !a @&!.&$
s&!e'a e!ergija se pret'ara & toplot&$ koja kratko ostaje & siste#& i
odlazi & 'asio!ski prostor (dr&gi zako! ter#odi!a#ike.
I!te!zitet s&!e'e e!ergije 'arira & tok& asa$ da!a$ !o2i$ #jese.a$
godi%!jeg do*a" od j&tar!ji+ aso'a i!te!zitet raste do pod!e'a$ &
tok& godi!e raste od prolje2a ka ljet&$ s#a!j&je se od ljeta pre#a
zi#i. O'ak'i# pro#je!a#a jai!e s&!e'og zrae!ja$ prilago;a'aj&
se ,i'a *i2a & od!os& !a prostor (ekosiste#$ sta!i%te.
1. @tr&kt&ra @&!.a
1. Jezgro
A. <o!a !&klear!i+ reak.ija
E. Gadioakti'!a zo!a
F. Ko!'e!kti'a zo!a
>. Fotos-era
4. Gra!&le
B. @&pergra!&le
3. Osila.ije
=. 5ro#os-era
1. Kr&,e!je +ra!lji'i+ #aterija
5ra!lji'e #aterije$ ili !&trie!ti$ !eorga!skog s& porijekla$ !astale s&
#i!eraliza.ijo# orga!ski+ #aterija ili raspada!je# !eorga!ski+
(kre!jaka$ at#os-erski# spira!ji#a i talo,e!ji#a. Jaterija se &
ekos-eri$ & ekosiste#i#a !alazi & stal!o# kr&,e!j& %to je i jeda! od
&slo'a postoja!ja i opsta!ka ,i'ota. @ o*ziro# da se jed!a ista
kolii!a #aterije !eprekid!o & .ikl&si#a iskori%ta'a za izgrad!j&
orga!iza#a$ to o!a kr&,i kroz s'a ,i'a *i2a 're#e!ski !eogra!ie!o$
od ge!era.ije do ge!era.ije$ a o*a'lja se p&te# od!osa is+ra!e.
1. 1ro#je!lji'ost ,i'ot!i+ -aktora
Ekolo%ki ili ,i'ot!i -aktori s& #!ogo*roj!i i raz!o'rs!i. O!i s&
pro#je!lji'i & pogled& prostora i 're#e!a kao i & pogled& jai!e$
'elii!e ili kolii!e$ a tako;er i & od!os& !a dejst'o !a dr&ge -aktore
sredi!e$ pose*!o !a ,i'o *i2e. O!i se !alaze & sta!j& stal!og
kole*a!ja & prostor& i 're#e!&. O'ak'o sta!je !ji+o'e
pro#je!lji'osti je jeda! od os!o'a za iz&a'a!je !ji+o'og dejst'a !a
,i'a *ia.
Na pla!eti <e#lji je te%ko !a2i d'a #jesta & koji#a *i ,i'ot!i &slo'i
*ili ide!ti!i i isto're#e!o !epro#je!ji'i & -&!k.iji 're#e!a. Hako
!a pri#jerL kli#atski -aktori s& & sta!j& stal!i+ pro#je!a kako &
prostor& (ekosiste#& ili sta!i%t&$ tako i & 're#e!&$ pa ak i #ali#
're#e!ski# i!ter'ali#a & tok& da!a$ & tok& !o2i$ sata$ #jese.a$
godi!e. Hi# pro#je!a#a podlije,e ili sa#o jeda! od -aktora kli#e$
ili s'i" te#perat&ra$ 'la,!ost$ pokreti 'azd&%!i+ #asa$ pada'i!e$
at#os-erski pritisak. Na pri#jerL & p&sti!ji @a+ari te#perat&r!a
razlika od pod!e'a do po!o2i sp&%ta se od TFD_C do T D_C.
1. Kli#atski -aktori
Faktori kli#e s& raz!o'rs!i i pro#je!lji'i. <!aaj!i s& za odr,a'a!je
,i'ota$ od!os!o za s'e -aktore sredi!e.
Naj'a,!iji kli#atski -aktori s& "
1. te#perat&ra 'azd&+a$
A. 'la,!ost 'azd&+a$ 'azd&%!a kreta!ja$
E. s'jetlost i i!sola.ija$
F. tlo (relje-$
>. pada'i!e i
4. +e#iza#.
1. He#perat&ra 'azd&+a
Od te#perat&re za'ise os!o'!i -iziki pro.esi & ,i'i# orga!iz#i#a
kao i dr&gi pro.esi & +e#iz#& sredi!e i raz#je!i #aterija. Naj'a,!iji
i!dikatori s&"
1. sred!ja d!e'!a$ #jese!a i godi%!ja te#perat&ra$
A. ekstre#!e te#perat&re" #aksi#al!e i #i!i#al!e$
E. a#plit&da kole*a!ja i sli!o.
Hoplota !eke sredi!e za'isi od 'i%e -aktora kao %ta s&" geogra-ska
%iri!a$ !ad#orska 'isi!a$ relje-$ *lizi!a 'ode!i+ po'r%i!a$ 'egeta.ija.
bi'i s'ijet tako;er #o,e da &tie !a te#perat&r& sredi!e kao %ta i o!a
djel&je !a !jega. bi'i s'ijet #a+o# &tie !a lokal!& kli#&$ jer
!jego'o pris&st'o i akti'!ost dopri!ose pro#je!i te#perat&re.
Naj'e2i z!aaj za lokal!& kli#& i#a 'egeta.ija.
Gla'!i iz'or toplote !a <e#lji je s&!e'o zrae!je. I za'is!osti od
geogra-ske d&,i!e te#perat&r!i &ti.aj s&!e'og zrae!ja je razliit. I
predjeli#a oko ek'atora te#perat&re s& 'eo#a 'isoke$ a s#a!j&j& se
sje'er!o i j&,!o od !jega. At#os-erski ozo!ski o#ota i#a 'elik&
za%tit!ik& &log& od preko#jer!og s&!e'og zrae!ja i !jego'og
&ti.aja !a ,i'i s'ijet.
I tropsko# pojas& se apsor*&je 'i%e toplote !ego & polar!i#
predjeli#a koji predsta'ljaj& re-leks!e po'r%i!e od koji+ se zrae!ja
od*ijaj&. Hoplota sa tropskog pojasa i#a te!de!.ij& da se kre2e
pre#a polo'i#a$ a +lad!e 'azd&%!e #ase iz!ad !ji+ te,e ka ek'ator&.
I za'is!osti od 'rste geogra-skog podr&ja i 'rste preo'la;&j&2e
po'r%i!e ('ode!i+ prostra!sta'a$ 'isoki+ pla!i!ski+ la!a.a$ rasporeda
p&sti!ja i %&#a za'isi i kak'a je kli#a.
Gaz!i dijelo'i !a <e#lji grij& se i +lade do razliitog stepe!a.
Gaz#je!a toplote & razliiti# o*lasti#a !a <e#lji se o*a'lja po#o2&
'azd&%!i+ str&ja!ja kao i posredst'o# str&ja!ja 'azd&+a sa okea!a.
Ga'!ote,& iz#e;& &laz!og i izlaz!og s&!e'og zrae!ja odr,a'aj&"
s&!e'o zrae!je$
e#ito'a!je toplote sa#e <e#lje$
&!i'erzal!i &ti.aj okea!a$
&ti.aj leda !a polo'i#a.
Je;&so*!o djelo'a!je o'i+ -aktora i sila koje odr,a'aj& prosje!&
te#perat&r& ita'e pla!ete$ !a op%te# &jed!ae!o# !i'o&$ tako s&
pre.iz!i da *i !aj#a!je po#jera!je & e!ergetsko# *ala!s& #oglo da
!ar&%i ita' siste#.
Od kli#e za'isi ,i'ot !a <e#lji a ti#e i postoja!je lj&dske 'rste kao i
s'i+ ostali+ 'rsta. He#perat&ra kao ele#e!t kli#e i#a 'elikog &djela
& odr,a'a!j& ra'!ote,e !a <e#lji. Hako$ !a pri#jer$ ako *i se sred!ja
te#perat&ra at#os-ere podigla za A do F stepe!a$ do%lo *i do
katastro-al!i+ pore#e2aja$ jer *i led !a polo'i#a poeo da se topi.
Hoplje!je *i &ti.alo !a !i'o s'jetskog okea!a. O! *i porastao za 4D
do 1DD #etara. Okea! *i zato d&*oko za%ao & kop!o$ pa *i potopio
#!oga !aselja i grado'e. Ho !e *i *ila jedi!a !e'olja. Do%lo *i i do
pro#je!a .irk&lisa!ja #orski+ str&ja$ a isto're#e!o i iz#je!e
.irk&lisa!ja at#os-ere pa *i ti#e do%lo i do pro#je!e stepe!a
'la,!osti & kriti!i# podr&ji#a. Na #!ogi# plod!i# tere!i#a
st'orile *i se p&sti!je. O'o *i do'elo i do dr&gi+ !egati'!i+
posljedi.a$ !aroito & *io.e!oza#a.
1. ?oda i 'la,!ost 'azd&+a
?oda predsta'lja sta!i%te za #!oge orga!iz#e i !eop+od!a je
#aterija za s'e ostale. @'i ,i'i orga!iz#i i#aj& 'elik& potre*& za
'odo#. I potp&!o s&'oj sredi!i !ije #og&2e odr,ati ,i'ot.
<a 'la,!ost sredi!e z!aaj!a je 'rsta i kolii!a at#os-erski+
pada'i!a" ki%e. s!ijega$ rose$ leda:grada. Ge,i# 'la,!osti odre;&j&
kolii!a i sezo!ski raspored pada'i!a.
Jora i okea!i s& 'elike po'r%i!e pod 'odo# sa koji+ se$ pod
&ti.aje# s&!e'og zrae!ja$ de%a'a ispara'a!je. Hako st'ore!a
'ode!a para$ kas!ije ko!de!zo'a!a & o*lik& pada'i!a$ rasprostire se
po .ijeloj pla!eti$ o*oga2&je !o'i# kolii!a#a 'ode i !a taj !ai!
odr,a'a ,i'ot. 1reko -itopla!kto!a #ora i okea!i s& gla'!i
s!a*dje'ai kiseo!iko#.
?oda i#a oso*i!& zadr,a'a!ja toplote %ta o#og&2a'a ,i'ot !a 'e2e#
dijel& pla!ete <e#lje. I tropski# kraje'i#a at#os-erske pada'i!e$
kao i 'elike po'r%i!e pod 'odo# (#ora i okea!i$ &*la,a'aj&
ekstre#!o 'isok& te#perat&r&. I o'i# kraje'i#a 'oda je ras+la;i'a
i iz !ji+ se 'ode!i# str&ja#a toplota pre!osi & +lad!ije predjele.
?oda djel&je kao &!i'erzal!i &*la,i'a kli#atski+ ekstre#a.
1. ?azd&%!a str&ja!ja
?azd&%!a kreta!ja se &gla'!o# #a!i-est&j& & o*lik& 'jetra i o!a
djel&j& !a ,i'i s'ijet ili !eposred!o kao -izika sila & 'id& 'jetro'a
raz!og i!te!ziteta ili posred!o preko dr&gi+ &slo'a sredi!e. <!aaj!i
i!dikatori 'azd&%!i+ str&ja!ja s&" pra'a. kreta!ja$ &estalost !ji+o'e
poja'e i *rzi!a kreta!ja.
1. @'jetlost i i!sola.ija
Gla'!i iz'or s'jetlosti je s&!e'o zrae!je. @'jetlost i i!sola.ija
(os&!a!ost tako;e s& pred&slo'i ,i'ota za 'e2i!& ,i'i+ !adze#!i+
orga!iza#a. @'jetlost &tie !a pro.es -otosi!teze i o#og&2a'a
pri#ar!& prod&k.ij& #aterije &z po#o2 *iljaka.
1. Hlo i relje-
Hlo se !azi'a i eda-otop (a*iotiki dio sta!i%ta. Eda-ski &slo'i
sredi!e (#i!eralo%ko:geolo%ki sasta' ze#lji%ta$ ko!-ig&ra.ija tere!a$
+e#ijske i -izike karakteristike i#aj& iz&zeta! z!aaj za s'ak&
*io.e!oz& i !je!& #e;&za'is!ost sa odre;e!o# sredi!o#.
1. 1ada'i!e
1od !azi'o# pada'i!e ili o*ori!e podraz&#ije'aj& se kli#atske
poja'e 'eza!e za 'la,!ost 'azd&+a. Ho s&" ki%a$ s!ijeg$ #agla$ sla!a$
rosa$ led. O!e !astaj& kada s& &slo'i za ko!de!za.ij& 'ode!e pare &
at#os-eri po'olj!i. I at#os-eri o*i!o i#a do'olj!o pare$ ali da *i se
o!a ko!de!zo'ala & ki%& ili s!ijeg$ potre*!a s& i 'azd&+a str&ja!ja
koja 2e &ti.ati !a +la;e!je ili zagrija'a!je 'odo# zasi2e!e at#os-ere.
Gaspored i kolii!a pada'i!a je za'is!a od kli#atskog podr&ja
<e#lje. I !eki# kraje'i#a$ !a pri#jer & p&sti!ja#a$ kolii!a
pada'i!a je #ala$ dok$ !a pri#jer & predjeli#a 'eliki+ tropski+ %&#a$
pada'i!a i#a & 'eliki# kolii!a#a$ pa se o'a podr&ja !azi'aj& i
6ki%!e %&#e((6rai! -orests(.
Iti.aj at#os-erski+ pada'i!a !a <e#lji za'isi od" !ji+o'e kolii!e$
jai!e$ 'rste i 're#e!skog traja!ja. Dejst'o plj&sko'a je dr&gaije od
sla*e ki%e ili rastresitog s!ijega$ ili zale;e!og s!ijega (gra;a.
D&gotraj!i plj&sko'i$ za razlik& od kratkotraj!i+$ #og& da i#aj&
dr&gaiji e-ekat. Kao ekolo%ki -aktor s!ijeg #o,e da djel&je direkt!o
!a 'egeta.ij& !epo'olj!o ili i!direkt!o" po'olj!o kao izolator od
!iski+ te#perat&ra.
1. 5e#iza# sredi!e
5e#iza# sredi!e je tako;e a*iotiki ekolo%ki -aktor$ koji o*&+'ata"
1. +e#iza# 'azd&%!og o#otaa \ at#os-ereL
A. +e#iza# 'ode!e sredi!e \ +idros-ere i
E. +e#iza# ze#lji%ta : pedos-ere i litos-ere.
1. 5e#iza# 'azd&%!og o#otaa
?azd&%!i o#ota : at#os-era & s'o# sasta'& i#a *roj!e +e#ijske
ele#e!te i jedi!je!ja od koji+ s& !ajz!aaj!iji" azot$ kiseo!ik$ &glje!:
dioksid$ 'odo!ik i dr&gi. ?ode!a para koja se !alazi & sasta'&
'azd&+a je pro#je!lji' -aktor koji &tie !a +e#iza# at#os-ere. I
za'is!osti od podr&ja$ lj&dski+ akti'!osti i prirod!i+ poja'a
('&lka!a$ gejzira i sli!o & 'azd&+& se #og& !a2i i dr&gi ele#e!ti i
jedi!je!ja od koji+ se & !aj'e2e# pro.e!t& ja'lja s&#por:dioksid. I
ko#*i!a.iji sa 'ode!o# paro# !eki od po#et!&ti+ oksida
(&glje!iko'i$ s&#poro'i st'araj& kiseli!e (&glje!iko'&$ s&#por!& ili
s&#porast& te !a taj !ai!$ preko pada'i!a i 'azd&%!i+ str&ja!ja$
djel&j& !a pro#je!e +e#iz#a !e sa#o at#os-ere 'e2 i +idros-ere i
pedos-ere. O!e s& da!as poz!ate pod !azi'o# 6kisele ki%e( iako !e
#oraj& *iti &'ijek 6kisele($ 'e2 #og& da *&d& i alkal!e.
?azd&+ je os!o'!i &slo' ,i'ota *a% z*og s'og +e#iz#a jer & s'o#
sasta'& i#a kiseo!ik koji je !eop+oda! za disa!je i &glje!:dioksid
!eop+oda! za pro.es -otosi!teze.
1. 5e#iza# 'ode!e sredi!e
?ode!a sredi!a : +idros-era i#a pro#je!lji' +e#iza#. I 'odi se
#og& !a2i raz!i ele#e!ti (#etali i !e#etali$ raz!a jedi!je!ja$
rast'ore!e raz!e #i!eral!e soli (kalij&#$ kal.ij&#$ !atrij&#$
jedi!je!ja -os-ora i azota i dr&gi. Hako;e s& & 'odi rast'ore!i i
#!ogi gaso'i kao %ta je kiseo!ik !eop+oda! za ,i'ot & 'odi.
1. 5e#iza# ze#lji%ta
I od!os& !a geolo%ki sasta' ze#lji%ta$ & od!os& !a geogra-sko
podr&je & ko#e se !alazi$ & pogled& +e#iz#a$ ze#lji%te sadr,i
raz!o'rs!e ele#e!te i jedi!je!ja$ pr'e!st'e!o #i!erale po'eza!e &
petrogra-ske ko#plekse (stije!e i ka#e!je koja #& odre;&j&
+e#iza#. I gra;i ze#lji%ta &est'&j& s'i+ =A +e#ijska ele#e!ta od
koji+ & !aj'e2i# pro.e!ti#a i#a" kiseo!ika$ sili.ij&#a$ al&#i!ij&#a$
g'oz;a$ kal.ij&#a$ #ag!ezij&#a$ !atriji&#a$ kalij&#a i dr&gi+.
1. Od!osi orga!iza#a i sredi!e
Orga!iz#i i !ji+o'a sredi!a s& & stal!oj #e;&za'is!ost. Od!osi
orga!iza#a i sredi!e s&"
1. spe.i-i!iL
A. stal!iL
E. !eraskidi'iL
F. &zaja#!i i
>. pro#je!lji'i.
1. @pe.i-i!i od!osi s& o!i koji s& !eop+od!i za opsta!ak i
raz'oj odre;e!e 'rste orga!iz#a$ za !je!e potre*e pre#a
sredi!i i !je!a reago'a!ja !a &slo'e sredi!e. Hako;e je od
z!aaja i &ti.aj te odre;e!e 'rste orga!iz#a !a sredi!&.
A. @tal!i od!osi s& o!i koji s& !eprekid!o pris&t!i & tok& ita'og
,i'ota odre;e!og orga!iz#a.
E. Neraskidi'i od!osi s& o!i kada orga!iza# !e #o,e da opsta!e
od'oje! od sredi!e (kao !a pri#jer ri*a *ez 'ode.
F. Izaja#!i od!osi postoje iz#e;& orga!iza#a i sredi!e %ta
z!ai da s'aki orga!iza# i#a odre;e! &ti.aj !a sredi!&$ !e
sa#o sredi!a !a orga!iza#.
>. 1ro#je!lji'i od!osi s& o!i koji#a se karakter$ o*i# i jai!a
#ije!jaj& & -&!k.iji 're#e!a i prostora.
1. Od!osi & ok'ir& ekosiste#a
I ok'ir& ekosiste#a *iotiki i a*iotiki -aktori s& & #e;&so*!i#
od!osi#a koje #o,e#o s'rstati & tri os!o'!e kategorije"
1. ak.ijeL
A. reak.ije i
E. koak.ije.
1. Ak.ije o*&+'ataj& s'a dejst'a koja *iotop$ kao ko#pleks
spolja%!ji+ ekolo%ki+ -aktora (-iziko:+e#ijski+$ 'r%i !a
*io.e!oz&.
A. Geak.ije kao kategorija se od!ose !a s&prot!a dejst'a %ta i+
,i'a *i2a kao la!o'i zajed!i.e 'r%e !a sa# *iotop. Geak.ije
,i'i+ *i2a !a &slo'e *iotopa ogledaj& se & !ji+o'o# 'e2e# ili
#a!je# #ije!ja!j&. Ak.ije i reak.ije s& &zaja#!og karaktera
jer izazi'aj& pro#je!e & o*je#a ko#po!e!ta#a ekosiste#a"
& *iotop& i & *io.e!ozi. 1ro#je!e & jed!oj ko#po!e!ti
izaz'a!e dejst'o# dr&ge ko#po!e!te #ije!jaj& !ai! !je!og
djelo'a!ja !a dr&g& ko#po!e!t& i o*r!&to. Ak.ije i reak.ije
iz#e;& pojedi!i+ *iotopa i ,i'ot!e zajed!i.e ko#*i!&j& se &
ka&zal!i siste# dijalektikog karaktera koji predsta'lja #otor
raz'oja ita'og ekosiste#a.
E. Koak.ije s& kategorija sli!i+ od!osa i o*&+'ata s'e
&zaja#!e od!ose %to postoje iz#e;& orga!iza#a la!o'a
*io.e!oze.
1. Ekolo%ka 'ale!.a
@'aka ,i'ot!a zajed!i.a razliito reag&je !a pro#je!e ,i'ot!i+
-aktora i i#a gra!i!e 'rijed!osti pod!o%lji'osti ti+ -aktora$ od!os!o
gra!i.e & koji#a je #og&2 opsta!ak. Ho se !azi'a ekolo%ka 'ale!.a.
Ekolo%ka 'ale!.a je a#plit&da kole*a!ja jed!og ,i'ot!og -aktora &
iji# je gra!i.a#a #og&2 ,i'ot jed!og orga!iz#a. Na pri#jer" za
o'jeka je te#perat&ra pod!o%lji'osti iz#e;& :>D i T>D_C. <a s'aki
-aktor & ekosiste#& ekolo%ka 'ale!.a je razliita za pojedi!e
pop&la.ije i od !je!e 'elii!e za'isi rasprostra!je!ost te pop&la.ije.
Hako;er za s'aki pojedi!i -aktor$ za s'ak& pop&la.ij& ekolo%ka
'ale!.a i#a s'oj opti#&#. Ho je !ajpo'olj!iji stepe! i!te!ziteta
dejst'a tog -aktora. Idalja'a!je# od opti#&#a ka gra!i.a#a
ekolo%ke 'ale!.e dejst'o !ekog -aktora *i2e !epo'olj!ije. Gor!ja i
do!ja gra!i.a ekolo%ke 'ale!.e s&" #aksi#&# i #i!i#&#. Iz'a! !ji+
je opsta!ak ,i'og *i2a !e#og&2. 1ri*li,a'a!je gra!i.a#a je
!epo'olj!o i oz!aa'a se kao pesi#&#.
Ekolo%ka 'ale!.a sa os!o'!i# taka#a 'a,i za s'e 'rste ,i'i+ *i2a
*ez razlike. Nje!e 'rijed!osti !ije &'ijek lako &t'rditi zc pojedi!e
-aktore kod razliiti+ pop&la.ija. Ali o!e s& 'eo#a z!aaj!e$ jer sa#o
jeda! jedi!i ,i'ot!i -aktor & pesi#&#& #o,e da sa odre;e!og #jesta
(*iotopa isklj&i jed!& 'rst& orga!iz#a i da joj o!e#og&2i opsta!ak
ak iako *i se ostali -aktori !alazili & opti#&#&. Ho z!ai da je
#og&2!ost opsta!ka jed!og ,i'og *i2a ogra!ie!a -aktoro# &
pesi#&#&. O'aj zaklj&ak je iz'ede! pre#a +e#iar& J&si&s&
Lie*igit (13FD !az'a! zako!o# #i!i#&#a.748
Na pri#jer" za pastr#k& je opti#al!a te#perat&ra 'ode T3_C. Ako je
'e2a$ i pored toga ako 'oda i#a do'olj!o +ra!lji'i+ #aterija i ostale
po'olj!e &slo'e$ pastr#ka #o,e da &gi!e.
<ako! #i!i#&#a se od!osi !a -aktore is+ra!e *iljaka (!a +ra!lji'e
soli i rast *iljaka koje je odre;e!o o!i# -aktoro# koji se !alazi &
!aj#a!joj potre*!oj kolii!i.
<a jed!& odre;e!& pop&la.ij& s'i po#e!&ti -aktori$ & od!os& !a
s'oj& ekolo%k& 'ale!.&$ djel&j& zajed!iki kao jedi!st'e! ko#pleks.
I o*r!&to" ,i'o *i2e odgo'ara !a dejst'o o'i+ -aktora$ #ije!jaj&2i i+.
He pro#je!e$ posred!o ili !eposred!o$ izazi'aj& !o'e reak.ije. <!ai
da s& o'i od!osi pro#je!ji'i i &zaja#!i.
Koliko je za o'jeka z!aaj!a ekolo%ka 'ale!.ad
ao'jek koristi prirod& i pode%a'a je za se*e tako da & #!ogi#
sit&a.ija#a pre'azilazi za'is!ost od ekolo%ke 'ale!.e z*og toga %ta
o!"
orga!iz&je prostor za s'oja sta!i%ta (k&2e za sta!o'a!je i
!aseljaL
& ti# sta!i%ti#a pode%a'a kli#&" te#perat&r&$ s'jetlost$
'la,!ostL
& !ji+ do'odi 'od& i do!osi +ra!& o!oliko koliko #& tre*a$ pa
ak i 'i%e od togaL
od'odi prlja'& iskori%2e!& 'od& i sak&plja i odla,e otpatke
i#e prekida la!a. is+ra!e i pra'i prekide & re.ikla,i.
Kako je o'jek iz&zet!o *i2e$ 'elike i!telige!.ije i e#o.ija$ i
!a to# polj& (psi+iko# #o,e da se ka,e da postoji ekolo%ka
a#plit&da.
1. Kr&,e!je #aterije kroz -aktore sredi!e
Najz!aaj!iji -aktori za odr,a'a!je ,i'ota !a pla!eti s& & stal!o#
kr&,!o# tok& i #e;&so*!oj ra'!ote,i. I *ios-eri postoji ra'!ote,a
iz#e;& *iotiki+ i a*iotiki+ -aktora$ ali sa#o dotle dok !eki#
&!&tra%!ji# ili spolj!i# sila#a !e *&de pore#e2e!a.
bi'ot !a <e#lji je st'ore! za+'alj&j&2i s&!e'oj e!ergiji. 1r'o*it!o
je pla!eta *ila prekri'e!a a*iotiki#$ potp&!o *e,i'ot!i#
p&sti!ja#a. D&gi# e'ol&ti'!i# pro.eso# & kli#atski po'olj!i#
&slo'i#a !astale s& *iljke i %&#e. Isto're#e!o !a <e#lji je
&sposta'lje!a ra'!ote,a kiseo!ika i &glje!:dioksida iz#e;& 'azd&+a i
orga!iza#a. 1osredst'o# @&!.a pokre!&ti s& raz!i$ #e;&so*!o
isprepleta!i kr&,!i pro.esi$ za'is!i jed!i od dr&gi+"
1. Kr&,!i pro.esi & 'odiL
A. Kr&,!i tok kiseo!ikaL
E. Kr&,e!je &glje!ikaL
F. Kr&,e!je #aterije i e!ergije.
1. Kr&,!i pro.esi & 'odi se od'ijaj& posredst'o# s&!e'e
e!ergije" s'akod!e'!o ispari 'elika kolii!a 'ode koja odlazi
& at#os-er& i & 'id& pada'i!a 'e2i dio se po!o'o 'ra2a &
#ora i okea!e$ a #a!ji dio se raspodjelj&je po kop!&$
!apajaj&2i iz'ore i po'r%i!ske 'ode$ i !a taj !ai!
o#og&2a'aj&2i ,i'ot.
1. Kr&,!i tok kiseo!ika se raz'io iz #ora i okea!a. Kiseo!ik se
st'ara posredst'o# zele!i+ *iljaka & #or& i !a kop!&
pro.eso# -otosi!teze$ kada *iljke pret'araj& s&!e'&
s'jetlos!& e!ergij& & &glje!e +idrate$ koji predsta'ljaj&
tira!ij& za ,i'e orga!iz#e. I o'i# pro.esi#a +loro-il:
#olek&l sasta'lje! od &glje!ika$ 'odo!ika. #ag!ezij&#a i
azota oslo*a;a e!ergij& kada !a !jega pad!& s&!e'i zra.i. @a
to# e!ergijo# o! apsor*&je i raz*ija #olek&le 'ode$
po'ez&j&2i !ji+o' 'odo!ik sa &gIje!iko# i dr&gi# +e#ijski#
#aterija#a da *i se st'orio %e2er i oslo*odio kiseo!ik &
at#os-er&.
Fotosi!teza je !astala prije oko E$B #ilijardi godi!a &
sta!i%ti#a pla'i+ algi$ a at#os-era je st'ore!a prije oko d'ije
#ilijarde godi!a. Hoko# d&ge e'ol&.ije pla!ete <e#lje$
&sposta'lje!a je ra'!ote,a kiseo!ika$ kako & at#os-eri tako i
& +idros-eri i pedos-eri. I kas!ijoj e'ol&.iji$ po%ta je period
st'ara!ja kiseo!ika za#ije!io dotada%!ji period 're!ja$
sljede2i+ BDD #ilio!a godi!a o#og&2e!o je st'ara!je 'i%i+
o*lika ,i'ota.
1. Kr&,e!je &glje!ika o*a'lja se isto're#e!o sa kr&,e!je#
kiseo!ika. Iglje!ik je os!o'!i ele#e!t ,i'e #aterije (DNK a
!jego'a kr&,!a p&ta!ja je za'is!a i od kiseo!ika i
orga!iza#a.
bi'oti!je &di%& kiseo!ik iz 'azd&+a. Kiseo!ik se & orga!iz#&
,i'oti!ja i o'jeka 'ez&je za .r'e!a kr'!a zr!.a preko koji+
sti,e & s'e dijelo'e tijela. O! se dalje tra!s-or#i%e & e!ergij&
zajed!o sa postoje2i# +ra!lji'i# sastoj.i#a & kr'i. I to#
pro.es& raz#je!e #aterije !astaje &glje!:dioksid koji pri
izdisa!j& odlazi & at#os-er&. 1od &ti.aje# s&!e'e e!ergije &
+loroplast& se od &glje!:dioksida st'ara +loro-il zele!i+
*ilj!i+ 2elija.
1. Kr&,e!je #aterije i e!ergije o*a'lja se preko la!.a is+ra!e"
*iljke kao pri#ar!i proiz'o;ai *iolo%ki koriste s&!e'&
e!ergij& i od !eorga!ske (#i!eral!i+ i dr&gi+ +ra!lji'i+
sastojaka sta!i%ta st'araj& orga!sk&"
*iljojedi preko +ra!e *ilj!og porijekla pre!ose #esojedi#a
+ra!lji'e #aterije$ pa s& !a taj !ai! &klj&e!i & kr&,!e
protoke #aterijeL
#esojedi i s'a%tajedi +ra!e se ili sa#o #eso# ili
ko#*i!o'a!o #eso# i +ra!o# *ilj!og porijekla$ pa je dalje$
preko s'oji+ izl&e'i!a i ostataka poslije &gi!&2a$ pre!ose do
#ikroorga!iza#aL
#ikroorga!iz#i zat'araj& kr&g kr&,e!ja #aterije$ jer &gi!&le
*iljke i ,i'oti!je i !ji+o'e ostatke red&k&j& i razlaz&
pret'araj&2i i+ & pr'o*it!e #aterije.
<a s'ak& orga!sk& #olek&l& -a&!e i -lore postoji #ikroorga!iza#
koji do'odi do raspada!ja. Na taj !ai! je & prirodi & ,i'o# s'ijet&
osig&ra!o sa#oi%2e!je & s'i# sredi!a#a (kop!&$ 'azd&+&$ 'odi.
Ho je o!o %to se !azi'a prirod!o# re.ikla,o# #aterije %to & kraj!je#
is+od& osig&ra'a traj!ost ,i'ot!i+ pro.esa !a pla!eti.
718. Graa!i!$ J.$ Ilija!i2 Lj. $ I'od & ekologij& *ilja$ `kolska
k!jiga$ <agre*$ 1=BB.
7A8. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er!$ [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7E8. Ja!ko'i2$ J.$ Ciodi'erzitet :s&%ti!a i z!aaj$ <a'od za za%tit&
prirode @r*ije$ Ceograd$ 1==>.
7F8. ?ord C.$ Di*o G.$ <e#lja pla!eta !a%a jedi!a$ Glas$ Ceograd$
1=BB.
7>8. @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota$ Glas$ Ceograd$ 1=BB.
748. Har#a!$ K.$ Os!o'e ekologije$ D@<$ Lj&*lja!a$ 1==A.
1. EKO@FEGA
1. DEFINICIJE EKO@FEGE
Ekos-era je ko#*i!a.ija *ios-ere ekosiste#a. Izraz 6ekos-era( sa
da!a%!ji# z!ae!je# &%ao je & ekolo%k& !a&k& preko poz!atog
asopisa 6@.ie!ti-i. A#eri.a!($ & ko#e s& 'ode2i !a&!i.i Erli+ 1.
718 i Kol L.$ &sta!o'ili taj ter#i!.
Ekos-era je ,i'ot!a sredi!a pod kojo# se podraz&#ije'a *ios-era i
te+!os-era$ od!os!o$ prirod!a sredi!a i iz#ije!je!a sredi!a pod
&ti.aje# o'jeka.
Izraz dolazi od"
oikos (do#$ sta!i%te i
s-era (o*last$ podr&je$ prostor$ sredi!a.
1re#a Co#o!er&"
6I prirodi siste#:ekos-era je proiz'od po'eza!osti i!tegral!e
e'ol&.ije ,i'i+ *i2a i -iziki+ i +e#ijski+ sastojaka ze#lji!e po'r%i!e.
I 're#e!skoj skali lj&dskog ,i'ota e'ol&ti'!i raz'oj ekos-ere je
spor. <*og toga je ekos-era !e!adok!adi'a. Kada *i se &!i%tila$ !ikad
se po!o'o !e *i st'orila !i o*!o'ila$ !i prirod!i# pro.esi#a !i
lj&dski# !apori#a).
Jeda! od pr'i+ !a&!ika koji se *a'io pro*le#i#a sredi!e jeste ra!ije
po#e!&ti prirod!jak i geogra- Aleksa!dar -o! 5&#*oldt (pr'a
polo'i!a 1=. 'ijeka. O! je pro&a'ao rasprostra!je!ost *iljaka &
odre;e!oj geogra-skoj %iri!i i !ad#orskoj 'isi!i i opisao je &ti.aje
-aktora sredi!e !a *iljke$ !a !ji+o' rast$ raz#!o,a'a!je$ !ai! ,i'ota$
prilago;a'a!je.7A8 5&#*oldt je & s'oji# #!ogo*roj!i# djeli#a
pod'laio tijes!& po'eza!ost raz!o'rs!osti i rasprostra!je!osti
*iljaka (o!o %ta se da!as !azi'a *iodi'erzitet raz'ijaj&2i ekolo%ki
prist&p kao %ta s&" &ti.aj prostora$ 're#e!a$ kli#e !a *ilj!e zajed!i.e.
Hako;er$ do%ao je do ideje da zajed!i.e odre;e!i+ *iljaka
&slo'lja'aj& karakter odre;e!og predjela.7E8
Ekos-era je orga!izo'a!i ko#pleks!i siste#$ a !e sa#o goli prostor
!aselje! ,i'i# orga!iz#i#a. O!a je isto're#e!o e!ergetski i
ki*er!etski sa#oreg&lisa!a. I !joj s'aki dio &tie !a .jeli!& i
o*r!&to" .jeli!a djel&je !a s'aki dio.
Ekos-era o*&+'ata sa' #ozaik ekosiste#a pla!ete7F8. 1re#a
Har#a!& poja# ekos-era je si!o!i# za *ios-er&$ pa tako o!a
o*&+'ata i geos-er& i +idros-er&.
Ekosiste# i!e"
*ios-era" s'ijet prirode i prirod!i+ res&rsaL
te+!os+era" s'ijet lj&dski+ iz&#a (#aterijal!i+ do*ara i
lj&dski+ !aselja$ i!d&strije$ te+!ologije do*ije!i+ prerado#
prirod!i+ res&rsa.
Ho z!ai da s& & ekos-eri sjedi!je!a d'a o'jeko'a s'ijeta" s'ijet
prirode koji o'jek !aslje;&je i dr&%t'e!i s'ijet koji sa# st'ara.
1. CIO@FEGA
Cios-era je prirod!a sredi!a koja djel&je kao jedi!st'e! siste# sa
&zaja#!o po'eza!i# i &lo'lje!i# dijelo'i#a" ekosiste#i#a. Nazi'
*ios-era potie od d'ije rijei"
*ios K ,i'ot i
s-era K prostor$ sredi!a
1re#a to#e$ *ios-era predsta'lja ,i'ot!i prostor !a pla!eti. 1re#a
?er!adsko# ( 1=A= *ios-era je os!o'!i tra!s-or#ator e!ergije !a
<e#lji" o!a pret'ara kos#ik& e!ergij& (zra!& e!ergij& s&!.a &
slo*od!& i akti'!& +e#ijsk& e!ergij& kroz pro.es -otosi!teze koji se
odigra'a & zele!i# *iljka#a.
Cios-era je spolja%!ji o#ota <e#lje$ o*last & kojoj je rasprostra!je!
,i'ot. O!a & se*e &klj&&je s'e ,i'e orga!iz#e pla!ete i ele#e!te
!e,i'e prirode od koji+ se sastoji sredi!a *i'st'o'a!ja. Ho je sredi!a
!a%eg ,i'ota$ to je ta (priroda) koja !as okr&,&je i o kojoj go'ori#o
& s'akod!e'!o# ,i'ot&. Cios-era je *eskraj!o slo,e!i di!a#iki
ekosiste# koji predsta'lja li.e <e#lje kao pla!ete$ !je! po'r%i!ski
o#ota koji je & stal!o# pokret& i raz'oj&.7>8
6Cios-era je & e!ergetsko# pogled& ot'ore! siste# (pri#a e!ergij&
spolja od @&!.a$ a & pogled& #aterije je siste# zat'ore!og tipa. O!a
& .jeli!i djel&je kao jedi!st'e! siste# & ko#e s& s'i dijelo'i
&zaja#!o po'eza!i i &zaja#!o &slo'lje!i. Cios-era -&!k.io!i%e !a
os!o'& stal!og proti.a!ja e!ergije i kr&,e!ja #aterije. <*og toga je
z!aaj!o o&'a!je !es#eta!og od'ija!ja o'i+ pro.esa).748
Cios-era je glo*al!i ekolo%ki siste# koji predsta'lja 'r+&!sko
jedi!st'o ,i'e i !e,i'e prirode !a <e#lji i o*&+'ata ita' prostor
!aselje! ,i'i# s'ijeto#. Cios-era je !astala toko# geolo%ke istorije
<e#lje kao rez&ltat akti'!osti ,i'i+ orga!iza#a i pro.esa raz#je!e
#aterije i e!ergije iz#e;& !ji+ i okol!e !e,i'e sredi!e.7B8
Cios-era se kao 'rlo ta!ka op!a pr&,a ita'o# <e#lji!o# po'r%i!o#
pro,i#aj&2i <e#lji!e s-ere" at#os-er&$ litos-er&$ +idros-er& i
pedos-er&. Isto're#e!o$ *ios-era je 'eo#a z!aaj!a$ jer$ za+'alj&j&2i
!joj$ <e#lja #e;& pla!etar!a @&!e'og siste#a je 'rlo spe.i-i!a i
jedi!st'e!a.Cios-era -&!k.io!i%e !a os!o'& stal!og prili'a s&!e'e
e!ergije i kr&,e!ja #aterije. Isto're#e!o o!a predsta'lja s'eop%t&
e!ergetsk& *arijer& iz#e;& <e#lje kao pla!ete i kos#osa. Osi#
@&!e'e e!ergije & *ios-er& pristi,e i e!ergija iz <e#lji!e
&!&tra%!josti$ koja predsta'lja iz da'!i!a sa&'a!& e!ergij& s&!.a"
'&lka!ska la'a$ ter#al!i iz'ori$ gejziri i sli!o. Od &k&p!e e!ergije
iz'jesta! dio se odli'a iz *ios-ere i !eprekid!o odlazi & kos#os.
<a+'alj&j&2i toj poja'i$ <e#lja se preko !o2i rastere2&je 'i%ka
e!ergije. O'o je 'eo#a z!aaj!o z*og odr,a!ja ,i'ota !a <e#lji.
Cios-era je prostor & ko#e ,i'e orga!iz#i i o*&+'ata <e#lji!&
po'r%i!& (kop!o i #ore i !i,i dio at#os-ere.
Nj& i!e"
at#os-eraL
+idros-eraL
litos-era i
pedos-era.
1. Kr&,e!je &glje!ika & *ios-eri
@'e o'e ko#po!e!te *ios-ere s& #e;&so*!o 'eza!e
*iogeo+e#ijski# .ikl&si#a raz#je!e #aterije i e!ergije. Ho s&
prostori !aselje!i ,i'i# *i2i#a i !ji+o'i# zajed!i.a#a.
1. At#os-era
At#os-era je s-era gaso'a i o!a predsta'lja <e#lji! 'azd&%!i o#ota.
O!a e!ergijo# s&!e'og zrae!ja i s'oji# pada'i!a#a i!te!zi'!o
odr,a'a ,i'ot & litos-eri$ +idros-eri i pedos-eri. @'oji# akti'!i#
gaso'i#a (&glje!:dioksido#:COA i kiseo!iko#:DA #o*iliz&je
+ra!lji'e #aterije #i!eral!og i orga!skog sasta'a pedos-ere i
litos-ere i at#os-erski# pada'i!a#a po#a,e kr&,e!je #aterije.
1. 5idros-era
5idros-era je 'ode!i o#ota <e#lje. Nj& i!e #ora$ okea!i i
kop!e!e 'ode koje s& s#je%te!e & depresija#a <e#lji!e kore. Iz
+idros-ere ogro#!e kolii!e 'ode & o*lik& 'ode!e pare ili #i!eral!i+
#aterija prelaze & at#os-er& (ispara'a!je# i pedos-er& (spira!je#.
1. 5idrolo%ki .ikl&s: klj&!i pro.es +idros-ere
1. Litos-era
Litos-era (od grke rijei koja z!ai (ka#e!it) : s-era predsta'lja
'rsti o#ota pla!ete. Na <e#lji$ litos-er& i!e kora i !aj'i%i
deo #a!tla koje razd'aja Jo+oro'ii2e' disko!ti!&itet. Ispod
litos-ere se !alazi aste!os-era$ sla*iji$ topliji i d&*lji deo gor!jeg
o#otaa. Gra!i.a litos-era:aste!os-era odgo'ara otprilike d&*i!i !a
kojoj dolazi do toplje!ja o#otaa. Litos-era je !aj+lad!iji deo
ko!'ek.ijskog siste#a koji se od'ija & <e#lji i o!a se 're#e!o#
ista!j&je. Litos-er& i!e tekto!ske ploe$ koje se kre2& !eza'is!o
jed!a od dr&ge. 1okreti litos-er!i+ ploa se !azi'aj& tekto!ski
pokreti$ a tekto!ika ploa se *a'i iz&a'a!je# o'e pro*le#atike.
Ko!.ept postoja!ja litos-ere kao 'rstog spolja%!jeg sloja raz'io je
Carel$ koji je !apisao serij& rado'a !a o'& te#&. Ko!.ept je zas!o'a!
!a pri#ije2e!o# pris&st'& z!aaj!i+ gra'ita.io!i+ a!o#alija !a
razliiti# dijelo'i#a ko!ti!e!tal!e kore# !a os!o'& ega je
zaklj&io da #ora postojati 'rsti gor!ji o#ota (koji !azi'a#o
litos-era koji se !alazi iz!ad #ekog o#otaa koji je tea! (koji je o!
!az'ao aste!os-era.
1. Hekto!ske ploe litos-ere !a <e#lji
1. 1edos-era
1edos-era je rastresiti dio <e#lji!e kore & kojoj je !aj'e2i dio
#i!eral!i+ i orga!ski+ #aterija. Ho je +ra!lji'i dio spolja%!jeg
<e#lji!og o#otaa$ tj. o!o %to #i !azi'a#o ze#lji%te#.
J!ogi ekolo%ki -aktori s& zajed!iki s'i# s-era#a" 'oda je z!aaja!
-aktor & ita'oj *ios-eri$ ali je do#i!a!t!a & +idros-eri. Ji!eral!e i
orga!ske #aterije kr&,e & s'i# s-era#a$ ali s& gla'!i -aktori &
pedos-eri raz!i gaso'i od koji+ je sai!je!a at#os-era. <!aaj!i s& i &
dr&gi# s-era#a kao %ta je to !a pri#jer& kiseo!ika koji je !eop+oda!
sastojak +idros-ere i pedos-ere.
1. HE5NO@FEGA
He+!os-era je ,i'ot!a sredi!a koj& je o'jek st'orio tra!s-or#i%&2i
prirod!& sredi!& i & koj& se !jego'i# posredst'o# &!osi #aterija
(+ra!a$ raz!i pred#eti i prera;e!i prirod!i #aterijali & 'id& raz!i+
proiz'oda i e!ergija (elektri!a$ toplot!a.
Izraz te+!os-era dao je Ho-ler A. (1=3D & s'ojoj k!jizi 6Hre2i talas(
da oz!ai ,i'ot!& sredi!& koja se st'ara pod &ti.aje# i!d&strije$
raz'oja te+!ike i te+!ologije.
He+!os-era je ,i'ot!a sredi!a !astala lj&dski# rado#$ lj&dsko#
'oljo# i lj&dsko# s!ago# (&#!o# i -iziko#.
I toj sredi!i o'jek !eprekid!o djel&je prera;&j&2i prirod!e res&rse.
Islo'!o ree!o$ !j& i!e"
lj&dska !aselja (grado'i i sela$ !ji+o'i dijelo'i (&li.e$ trgo'i$
k&2e$ #osto'i$ parko'i$ spo#e!i.i i dr&goL
i!-rastr&kt&r!i siste#i koji o#og&2a'aj& -&!k.io!isa!je
grado'a i dr&gi+ !aselja" e!ergetski$ sao*ra2aj!i$ 'odo'od!i$
ka!aliza.io!i$ rekrea.io!i$ i!d&strijskiL
raz!i &potre*!i pred#eti i sredst'a$ alatke i #a%i!e$ i opre#a
koji sl&,e za zado'olja'a!je lj&dski+ potre*a$ ,elja i
pro+tije'a &" is+ra!i$ odje2i$ do#a2i!st'&$ rekrea.iji$
&,i'a!j&$ +igije!i$ sport&$ proiz'od!ji$ &#!o# rad& i dr&go.
<a razlik& od *ios-ere koja -&!k.io!i%e !a os!o'& s&!e'e e!ergije i
kr&,e!ja #aterije te+!os-era je potre*!a$ osi# s&!e'e$ jo% i dodat!a
e!ergija koj& lj&di proiz'ode prera;&j&2i prirod!e res&rse" -osil!a i
!&klear!a gori'a$ *ilj!& (dr'!& #as&$ +idroe!ergij&$ r&de #etala i
!e#etala$ 'jetar$ s&!.e. Hako tra!s-or#isa!a e!ergija lj&dski#
posredst'o# &!osi se i koristi & te+!os-eri" & i!d&strijski#
pogo!i#a$ & lj&dski# !aselji#a$ sao*ra2aj!i# sredst'i#a.
1&t kr&,e!ja #aterije je podstak!&t o'jeko'i# &#ije2i#a. Gaz'oj
te+!ologije o#og&2io je da se 'oda$ e!ergija$ +ra!a i dr&gi o*li.i
#aterije do'oze & grado'e i !aselja kao !o'o!astale ekosiste#e.
1rirod!a re.ikla,a je #a!jeg o*i#a pa se & te+!os-eri st'araj& 'elike
kolii!e !epotre*!i+ i isl&,e!i+ st'ari i otpadaka raz!i+ 'rsta$
razliitog agregat!og sta!ja$ porijekla i k'aliteta. Ho z!ai da se &
te+!os-eri p&t #aterije od'ija jed!os#jer!oL o!a se &zi#a od prirode
i prera;&je & raz!e pred#ete$ a otpad!i #aterijali predsta'ljaj& 'eliki
*alast i pro*le# koji ostaje & siste#&.
Iloga o'jeka kao (#o2!og geolo%kog -aktora) toliko je porasla da
je ?er!adski (1=F> raz'io ko!.ep.ij& po kojoj *ios-era koja je
postojala pr'i+ #ilijard& godi!a postepe!o prelazi & !oos-er& (od
grke rijei !oosK raz&#. (Noos-era je s'ijet & ko#e 2e 'ladati
lj&dski raz&#).
718. Joisee'$ N.N.$ aelo'ek$ sreda$ o*%2est'o$ Izdatelst'o Na&ka$
Josk'a$ 1=>A.
7A8. Har#a!$ K.$ Os!o'e ekologije$ D@<$ Lj&*lja!a$ 1==A.
7E8. @ta!ko'i2$ @.$ Ekologija ,i'oti!ja$ <a'od za &,d*e!ike$ Ceograd$
1=4>L @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota$ Glas$ Ceograd$ 1=BB.
7F8. Ja!ko'i2$ J.$ @a're#e!i !a&!o:teorijski aspekti od!osa o'eka
i *ios-ere$ <*or!ik rado'a @ANI" o'ek i ,i'ot!a sredi!a & @r*iji$
Glas$ Ceograd$ 1=BB.
7>8. @a'i2$ I.$ Herzija ?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e$ <a'od za
&d,*e!ike i !asta'!a sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
748. Ja!ko'i2$ J.$ Ciodi'erzitet :s&%ti!a i z!aaj$ <a'od za za%tit&
prirode @r*ije$ Ceograd$ 1==>.
7B8. Graa!i!$ J. Ilija!i2 Lj.$ I'od & ekologij& *ilja$ `kolska k!jiga$
<agre*$ 1=BB.
1. EKO@I@HEJ
1. O@NO?NE KAGAKHEGI@HIKE$ DEFINICIJE
Ekosiste# je & os!o'i siste# pre!osa e!ergije$ #aterije i i!-or#a.ija
& ko#e raz!e #e;&ak.ije o*ez*je;&j& po'rat!e #e+a!iz#e za
ko!trol& *roja i raz'oja orga!iza#a koji &laze & !jego' sasta'.
1. Koralj!i gre*e!$ pri#jer #orskog ekosiste#a
@i!o!i# za ekosiste# je *iogeo.e!oza"
*ios K ,i'otL
geo K ze#ljaL
koi!os K zajed!iki.
Ciogeo.e!oza : ekosiste# je 'r+o'!a si!teza & ekologiji i o!a
predsta'lja iz'a!red!o slo,e! i di!a#ia! siste#. @'i dijelo'i o'og
siste#a$ s'e !jego'e ,i'e i !e,i'e ko#po!e!te$ & tolikoj s& #jeri
#e;& so*o# &slo'lje!i i 'eza!i slo,e!i# #e;&so*!i# od!osi#a
da s'aka pro#je!a & jed!oj$ *ilo kojoj od ko#po!e!ata$ &tie$ &
'e2oj ili #a!joj #jeri$ !e#i!o'!o i !a ekosiste# & .jeli!i. @ dr&ge
stra!e$ s'e pro#je!e & ekosiste#& kao .jeli!i *it!o &ti& !a s'e
!jego'e pojedi!a!e ko#po!e!te. 1ostoji 'rsta &zaja#!a za'is!ost
o'e .jeli!e i !je!i+ dijelo'a.718
Ekosiste# je .jeli!a koj& i!i ,i'ot!a zajed!i.a i & !joj !aselje!i
prostor. (Ho je *eskraj!o slo,e!$ & isti #a+ izrazito di!a#ia! siste#
&zaja#!o po'eza!i+ dijelo'a & ko#e s'e &zaja#!o djel&je jed!o !a
dr&go$ posred!o ili !eposred!o$ i s'e je isto're#e!o & pro#je!i i
pokret&. @'aka pro#je!a #a koje karike & splet& od!osa koji 'ladaj&
& ekosiste#& po'lai za so*o# pro#je!e & prostra!st'& ita'og
siste#a. I to#e se ogleda jedi!st'o zajed!i.e i ,i'ot!og sta!i%ta.
Ekosiste# predsta'lja 'r+o'!& si!tez& & ekologiji. @'i ekosiste#i se
&klj&&j& & .jelo'iti pla!etar!i siste#:*ios-er&$ !epregled!i #ozaik
pojedi!a!i+ #e;&so*!o po'eza!i+ ekosiste#a.7A8
Ekosiste# je slo,e!a ko!.ept&al!a jedi!i.a sasta'lje!a od
orga!iza#a i sredi!e & za'is!i# &zro!o:posljedi!i# 'eza#a.7E8
Ekosiste# je siste# !a tak'o# !i'o& orga!iza.ije koji predsta'lja
ko#pleks!o str&kt&r!o:-&!k.io!al!o jedi!st'o ,i'e i !e,i'e prirode.
7F8 Ekosiste# je str&kt&r!o i -&!k.io!al!o jedi!st'o ,i'e (*io.e!oza
i !e,i'e (*iotop ko#po!e!te & prostor& i 're#e!&. Kao pri#jer se
#og& !a'esti" jezero$ *ara$ li'ada$ %&#a$ itd.7>8 Os!o'!& str&kt&r!&
jedi!i.& *ios-ere predsta'lja ekosiste# kao jedi!st'e!i siste# !e,i'e
i ,i'e sredi!e.748
Ekosiste# karakteri%e jedi!st'o i!tegrisa!og siste#a kao i
sposo*!ost a&toreg&la.ije pore#e2aja sta.io!ar!og sta!ja. @ o*ziro#
!a slo,e!e od!ose &!&tra%!ji+ reg&lator!i+ #e+a!iza#a koji
-&!k.io!i%& po pri!.ip& po'rat!e sprege$ odr,a'aj&2i tako ekosiste#
s'akog tre!&tka & sta.io!ar!o# +o#eostatiko# sta!j&$ ekosiste#
predsta'lja ki*er!etiki siste#.
Ekosiste# je os!o'!i dio *ios-ere. Ho je 'eo#a slo,e!a .jeli!a koja
oz!aa'a razliite tipo'e sta!i%ta razliiti+ ,i'ot!i+ &slo'a i ,i'og
!aselja orga!iza#a. O!i se #e;&so*!o &slo'lja'aj&$ do tog stepe!a
da zajed!o sai!ja'aj& jedi!st'e!& di!a#ik& .jeli!&. I ok'ir&
ekosiste#a s'i &!&tra%!ji od!osi i s'e poja'e *ilo -izikog$
+e#ijskog ili *iolo%kog karaktera po'eza!i s& & jedi!st'e! pro.es.
Ekosiste# je prirod!i ko#pleks *ilj!i+ i ,i'oti!jski+ pop&la.ija i
jedi!st'e!og sk&pa -iziki+ &slo'a & koji#a o!i egzistiraj&. Ho s&
orga!iz#i odre;e!e loka.ije$ zajed!o sa -&!k.io!al!o:za'is!i#
aspekti#a ,i'ot!e sredi!e. Ekosiste# je jedi!st'e!i e!titet.7B8
Kako je ekosiste# dio *ios-ere$ to je i o! ot'ore! & pogled&
kori%e!ja s&!e'e e!ergije$ a za #aterij& koj& sadr,i zat'ore! je. <a
odr,a!je ekosiste#a !aj'a,!ije je da #aterija .irk&li%e$ da iz jed!og
.ikl&sa prelazi & dr&gi. Iz ze#lji%ta +ra!lji'e #aterije prelaze &
*iljke$ iz !ji+ & ,i'oti!je *iljojede$ zati# & ,i'oti!je #eso,dere. 1ri
za'r%e!o# .ikl&s& #aterija po!o'o prelazi & #i!eral!e #aterije &
ze#lji%te ili 'od&. Ipotre*lje!i #aterijal & jed!o# .ikl&s& sl&,i kao
os!o'a za sljede2i .ikl&s. Ho je razlog z*og ega s& pojedi!i o*li.i
,i'ota & ekosiste#& #e;&so*!o &slo'lje!i.738
Ekosiste# je os!o'!a -&!k.io!al!a jedi!i.a & ekologiji koji i!e
orga!iz#i kao i !e,i'a sredi!a. O*e o'e ko#po!e!te &zaja#!o
djel&j& jed!a !a dr&g&.
Ekosiste# je pose*!i sk&p ,i'i+ orga!iza#a i ,i'ot!e sredi!e & kojoj
o!i egzistiraj& &!&tar prostor!e jedi!i.e *ilo koje 'elii!e.7=8
(bi'i orga!iz#i i !ji+o'o a*iotiko okr&,e!je !erazd'oj!o s&
po'eza!i jed!o sa dr&gi# i !alaze se & stal!oj #e;&za'is!osti.
Odre;e!a jedi!i.a:*iosiste# &klj&&je jedi!st'o orga!iza#a sa
-iziko# sredi!o# koji zajed!o -&!k.io!i%& !a os!o'& protoka
e!ergije %to o#og&2a'a *iotike str&kt&re i .irk&lisa!je #aterije
#e;& ,i'i# i !e,i'i# dijelo'i#a. Ho predsta'lja sa# ekolo%ki siste#
: ekosiste#).71D8
Ekosiste# predsta'lja s'e dijelo'e -izikog i *iolo%kog s'ijeta koji s&
& #e;&so*!oj i!terak.iji.7118 Ekosiste# je spe.i-i!a *iolo%ka
zajed!i.a zajed!o sa s'ojo# -iziko# ,i'ot!o# sredi!o#. O!e s& (i
zajed!i.a i -izika ,i'ot!a sredi!a & #e;&so*!oj i!terak.iji &
pogled& iz#je!e #aterije i e!ergije.71A8
Ekosiste# oz!aa'a di!a#iki ko#pleks zajed!i.e *iljaka$ ,i'oti!ja
i #ikroorga!iza#a i !ji+o'e !e,i'e sredi!e koji #e;&so*!o djel&j&
kao jed!a ekolo%ka .jeli!a.
Da se jo% jeda!p&t podsjeti#o" poja# ekosiste# & ekologij& je &'eo
He!sleje'$ #etodolo%ki i ko!.ept&al!o posta'io Li!de#a!$ a
ko!a!o# &s'aja!j& ter#i!a dopri!io je Od&#.
1. EKO@I@HEJ KAO JEDIN@H?O CIOHO1A I CIOCENO<E
Os!o'!e ko#po!e!te ekosiste#a s&"
@HANI`HE : CIOHO1 i CIOCENO<A.
@HANI`HE : CIOHO1
`iro# pla!ete <e#lje$ od !aj'e2i+ #orski+ d&*i!a pa do !aj'i%i+
pla!i!ski+ 'r+o'a$ postoje raz!o'rs!i &slo'i za raz'oj i opsta!ak
,i'i+ *i2a. I za'is!osti od ko#*i!a.ije ,i'ot!i+ &slo'a !a
odre;e!o# #jest& ja'i2e se o!i predsta'!i.i ,i'og s'ijeta koji#a
tak'i &slo'i !aj*olje odgo'araj&. Hi# ,i'i# orga!iz#i#a !eka dr&ga
sredi!a !e2e odgo'arati$ a !eki# !o'i# 2e *iti !ajpo'olj!ija. Ho
z!ai da postoje z!at!e razlike & pogled& ,i'ot!i+ #og&2!osti !a
pojedi!i# prostori#a. Hak'o spe.i-i!o #jesto koga karakteri%e
jedi!st'e! ko#pleks ekolo%ki+ -aktora jeste sta!i%te.
@ta!i%te : *iotop je os!o'!a topogra-ska jedi!i.a prostor!o 'i%e ili
#a!je ogra!ie!a sa sraz#jer!o sli!o# ili isto# ko#*i!a.ijo#
&slo'a$ od!os!o ko#plekso# ,i'ot!i+ -aktora.
Nazi' potie od rijei"
eiosK,i'ot i
fogosKtlo.
C&k'al!o pre'ede!o z!ailo *i" *iotop je #jesto za ,i'ot$ #jesto gdje
je #og&2 ,i'ot. Ho je ,i'ot!o sta!i%te. Ciotop (sta!i%te dio je
prostora koji se odlik&je spe.i-i!i# ko#plekso# ekolo%ki+ -aktora.
Jo,e se de-i!isati i kao a*iotika ko#po!e!ta ekosiste#a$ ili kao
#jesto koje za&zi#a odre;e!a *io.e!oza.71E8
Os!o'!a o*ilje,ja sta!i%ta s& kli#a i tlo. 1o o'i# -aktori#a se
pojedi!a sta!i%ta #e;&so*!o razlik&j&. @ta!i%ta s& dio ekosiste#a$
#a!ji dio ,i'ot!e sredi!e koji i#a razliito tlo od okoli!e$ kao !a
pri#jerL tra'!ati dio & !ekoj %&#i !a ko#e se razlik&je 'egeta.ija od
okol!e$ ili !a stje!o'itoj pla!i!i$ !a !ekoj stije!i deli2 ze#lja!e
podloge !a kojoj raste !eka 'egeta.ija$ za razlik& od ostalog stije!ja
!a ko#e !e#a rasti!ja. Ili ot'or & stije!i gdje se s#jestila !eka 'rsta
orga!iz#a" pti.e ili i!sekti$ #ek&%.i i sli!o$ !eka *ara &sred li'ade
(koja isto're#e!o #o,e da predsta'lja i pose*a! ekosiste# i sli!o.
@ta!i%ta s& dijelo'i !aselje!og prostora a isto're#e!o s& i do#o'i
,i'i+ *i2a. Je;&so*!o se razlik&j& po po!a%a!j& ,i'ot!i+ zajed!i.a i
po ko#*i!a.iji ostali+ ,i'ot!i+ -aktora.
Gra!i.e iz#e;& pojedi!i+ sta!i%ta$ kao i iz#e;& pojedi!i+
ekosiste#a$ te%ko je jas!o odrediti$ jer se o!i esto razlik&j& sa#o po
!eko# od ,i'ot!i+ -aktora koji s& esto teko &olji'i.
bI?OHNA <AJEDNICA : CIOCENO<A
KAO @I@HEJ 1O1ILACIJA
1. 1oja# pop&la.ije
I s'akoj *io.e!ozi 'eliki je *roj raz!i+ 'rsta orga!iza#a. I jed!o#
*iotop&$ & dato# 're#e!sko# tre!&tk&$ s'aka orga!ska 'rsta
zast&plje!a je odre;e!i# *roje# jedi!ki. Ko!kret!o !aselje jed!e
'rste orga!iza#a predsta'lja pop&la.ij&.
1op&la.ija je prostor!o : 're#e!ski i!tegrisa!a gr&pa ,i'i+ jedi!ki
iste 'rste koja raspola,e zajed!iki# sk&po# !asljed!i+ -aktora. O!a
!aselja'a odre;e!i prostor$ pripada odre;e!o# ekosiste#& i & ok'ir&
koga s& jedi!ke po'eza!e #e;& so*o#$ & pr'o# red& od!osi#a
raz#!o,a'a!ja. (I .jeli!i &zeto$ ko!kret!o !aselje jed!e 'rste
predsta'lja pop&la.ij& te 'rste$ sk&p!i poja# a!aloga! je poj#&
lj&dske pop&la.ije jed!og #jesta ili ita'e jed!e ze#lji).71F8
1op&la.ija je gr&pa jedi!ki iste 'rste koja !aselja'a dati prostor &
isto# 're#e!sko# i!ter'al&.71>8 1od izrazo# pop&la.ija
podraz&#ije'a se *roj #e;&za'is!i+ i #e;&so*!o iz&kr%ta!i+
orga!iza#a iste 'rste. Ho je pose*!a$ di!a#iki jedi!st'e!a
-or#ira!a gr&pa izd'oje!a i 'i%e ili #a!je !epo#ije%a!a sa dr&gi#
gr&pa#a iste ili dr&ge 'rste.7148
1. Japa dr,a'a po *roj& sta!o'!ika za godi!& ADDB
1od poj#o# pop&la.ije podraz&#ije'aj& se sk&po'i jedi!ki iste 'rste
koji se #e;&so*!o raz#!o,a'aj& i !aselja'aj& !eki ekolo%ki ili
topogra-ski ogra!ie! prostor. Hri s& gla'!a s'ojst'a s'ake
pop&la.ije"
pop&la.ija predsta'lja zajed!i.& pripad!ika jed!e 'rste$
od!os!o to s& +o#otipski kolekti'i la!o'aL
pop&la.ija i#a prostor!& ogra!ie!ost (topogra-ski$ !a
pri#jer" jed!o ostr'o$ jezero$ #o'araL
& ok'ir& pop&la.ije$ s'i la!o'i pripadaj& istoj reprod&kti'!oj
zajed!i.i (jedi!ke s& po'eza!e od!osi#a raz#!o,a'a!ja i
kroz !iz ge!era.ije i#aj& ge!etiki ko!ti!&itet.
@'aka pop&la.ija i#a ita' !iz za s'e jedi!ke isti+ oso*i!a koje je
karakteri%&.
Ho s&"
g&sti!a pop&la.ijeL
prostor!i rasporedL
!atalitetL
#ortalitetL
staros!a str&kt&ra pop&la.ijeL
pol!a str&kt&ra pop&la.ije i
rast i pro#je!a *roj!osti pop&la.ije.71B8
G&sti!a pop&la.ije (a*&!da!.ija izra,a'a se *roje#$ #aso# ili
po'r%i!o# jedi!ki odre;e!e orga!ske 'rste & dato# tre!&tk&$ !a
odre;e!o# prostor&. G&sti!a pop&la.ije predsta'lja prosjea! *roj
(ili prosje!& te,i!& jedi!ki jed!e 'rste !a jedi!i.& prostora.
1rostor!i raspored jedi!ki jed!e pop&la.ije & ,i'ot!o# sta!i%t& &
odre;e!o# 're#e!sko# tre!&tk& je za'isa! od ,i'ot!i+ potre*a ti+
jedi!ki$ kao i od ekolo%ki+ #og&2!osti ,i'ot!e sredi!e & kojoj se
!alaze. 1rostor!i raspored je &slo'lje! #!ogi# -aktori#a i o! je
tre!&t!a slika$ !aroito kod lako pokretlji'i+ ,i'oti!ja. <a prostor!i
raspored jedi!ki po *iotop& koristi se i izraz disperzija.
Natalitet (ra;a!je jeste prod&k.ija !o'i+ jedi!ki pop&la.ije p&te#
raz#!o,a'a!ja koje se pridodaj& postoje2e# *roj& (ili te,i!i. No'i
la!o'i pop&la.ije s#je!j&j& &gi!&le i !a taj !ai! se o#og&2a'a
opsta!ak i odr,a!je odre;e!e 'rste pop&la.ije. Natalitet je poziti'a!
-aktor rasta *roj!osti !eke pop&la.ije. @topa !ataliteta predsta'lja
*roj ro;e!i+ jedi!ki & jedi!i.i 're#e!a & od!os& !a *roj la!o'a
pop&la.ije.
1. Japa dr,a'a po !atalitet& za godi!& ADD3
Jortalitet (s#rt!ost izra,a'a se stopo# s#rt!osti. @topa s#rt!osti je
pro.je!a !estali+ (&gi!&li+ jedi!ki !eke pop&la.ije izra,e!e *roje#
ili te,i!o# & jedi!i.i 're#e!a & od!os& !a *roj la!o'a pop&la.ije.
Jortalitet je !egati'a! -aktor rasta *roja la!o'a !eke pop&la.ije.
@taros!a str&kt&ra pop&la.ije je propor.io!al!a zast&plje!osti
pojedi!i+ staros!i+ stepe!a koji s& & sasta'& jed!e pop&la.ije &
dato# tre!&tk&. O!a je za'is!a od !ataliteta i #ortaliteta pop&la.ije.
1ol!a str&kt&ra pop&la.ije podraz&#ije'a propor.io!al!&
zast&plje!ost la!o'a ,e!skog i #&%kog pola & pop&la.iji. O'o se
od!osi !a o!e pop&la.ije ,i'oti!ja kod koji+ je pol!a di-ere!.ija.ija
jedi!ki izra,e!a.
Gast i pro#je!a *roj!osti pop&la.ije je &slo'lje!a &!&tra%!ji#
-aktori#a &!&tar odre;e!e pop&la.ije (!atalitet$ #ortalitet$ seo*e ili
spolja%!ji# -aktori#a sredi!e (!edo'olja! prostor$ pro#je!a & la!.&
is+ra!e$ pro#je!e a*iotiki+ -aktora sta!i%ta i dr&go. Odre;e!i
prostor: sta!i%te$ pr&,a odre;e!i otpor !eogra!ie!o# rast&
(raz#!o,a'a!j& ,i'i+ *i2a. Croj!ost pop&la.ija se #ije!ja kao
rez&ltat s'i+ ti+ &!&tra%!ji+ i spolja%!ji+ -aktora. Gast pop&la.ije
jed!og orga!iz#a je rez&ltat #e;&dejst'a *iotikog pote!.ijala i
otpora sredi!e. 1ote!.ijal rasta je &slo'lje! !ataliteto# i
#og&2!osti#a pre,i'lja'a!ja & &slo'i#a sredi!e (sta!i%ta.
1od *iotiki# pote!.ijalo# se podraz&#ije'a k'a!titati'!i izraz
di!a#ike s!age 'rste koja se s&protsta'lja otpor& sredi!e & pro.es&
*or*e za opsta!ak.7138
1. 1oja# *io.e!oze
Cio.e!oza je ,i'ot!a zajed!i.a$ 'eo#a slo,e!i siste# & ko#e se
od'ija ,i'ot s'akog orga!iz#a koji pripada toj zajed!i.i. Nazi'
*io.e!oza potie od rijei"
*ios K ,i'ot
koi!os K zajed!i.a.
Cio.e!oza je sk&p 'rsta ,i'i+ *i2a (orga!iza#a" *iljaka i ,i'oti!ja sa
odre;e!i# rasporedo# : odre;e!o# g&sti!o# !aselja. Nj&
sai!ja'aj&"
-ito.e!oza ( -ito! K *iljka L
zoo.e!oza ( zoo! K ,i'oti!ja i
#ikro.e!oza ( #ikro K #ali .
@'i orga!iz#i & ok'ir& jed!e zajed!i.e : *io.e!oze !a odre;e!o#
sta!i%t& s& po'eza!i #!ogostr&ki# od!osi#a. Iako pripadaj& *ilj!i#
ili ,i'oti!jski# 'rsta#a$ o!e za'ise jed!e od dr&gi+. Ni jed!a 'rsta se
!e #o,e pos#atrati izolo'a!o iz'a! ,i'ot!e zajed!i.e kojoj pripada i
sta!i%ta !a ko#e se !alazi. I ok'ir& *io.e!oze s'e je &zro!o
po'eza!o" *roj 'rsta orga!iza#a i !ji+o'i+ jedi!ki (g&sti!a
pop&la.ije$ ali i & od!os& !a *iotop" 'elii!& !aselje!og prostora
pojedi!i+ pop&la.ija kao i ,i'ot!e &slo'e !a to# prostor&.
@'e 'rste ,i'i+ *i2a 'eo#a s& 'eza!e za s'oja sta!i%ta. O!e za'ise od
&slo'a sredi!e & kojoj ,i'e (s'oji+ sta!i%ta$ ali i o!e &ti& !a
sta!i%ta. <!ai da s& orga!iz#i i !ji+o'o sta!i%te & #e;&za'is!osti.
Ho i jeste razlog %to je s'ako sta!i%te:*iotop .jeli!a. bi'oti!jski s'ijet
se !e *i #ogao odr,ati *ez *ilj!og$ kao %ta s& i *ilj!i orga!iz#i &
p&!oj za'is!osti od ,i'oti!jski+.
I ekolo%koj literat&ri$ radi pre.iz!ije -or#&la.ije !eki+ kategorija$
koriste se i sljede2i ter#i!i"
Flora je sk&p *ilj!i+ 'rsta odre;e!e o*lasti$ klasi-iko'a!a po
-iloge!etsko# pri!.ip&. Ho je sk&p s'i+ *ilj!i+ 'rsta &
jed!o# podr&j&.71=8
Fa&!a je sk&p ,i'oti!jski+ 'rsta odre;e!e o*lasti$
klasi-iko'a!e po -iloge!etsko# pri!.ip&. Ho je .jelok&p!i
,i'oti!jski s'ijet jed!og podr&ja.
?egeta.ija je *ilj!i pokri'a koji sai!ja'aj& *ilj!e zajed!i.e
o*lasti. <a razlik& od -lore 'egeta.ija se #o,e de-i!isati i kao
sk&p *ilj!i+ 'rsta koje s& po'eza!e sli!o# i #e;&so*!o
&lo'lje!o# ekologijo#. Kako *ilj!e zajed!i.e o*a'ez!o
&klj&&j& & se*i i ,i'oti!je$ to je 'egeta.ija predsta'lje!a
sk&po# razliiti+ *io.e!oza.
1o#e!&te kategorije (-lora$ -a&!a i 'egeta.ija pred#et s& iz&a'a!ja
pose*!e !a&!e o*lasti" *iogeogra-ije.
1edo-lora je -lora ze#lji%ta. O*&+'ata razliite #ikroorga!iz#e
(*akterije$ alge$ +i-e$ glji'e.
1edo-a&!a je -a&!a ze#lji%ta. O*&+'ata razliite kategorije
*eski#e!jaka (#!oge 'rste i!sekata i glista$ iz'jes!e predsta'!ike
ki#e!jaka koji 'ode podze#!i !ai! ,i'ota.
Ciodi'erzitet je izraz koji oz!aa'a rasprostra!je!ost$ raz!o'rs!ost i
*ogatst'o *iotiki+ -aktora & ok'ir& ekosiste#a$ !jego'i+ dijelo'a ili
glo*al!e ,i'ot!e sredi!e : ekos-ere.
Ekolo%ki ek'ili*rij&# z!ai" ra'!ote,a & ekosiste#i#a.
Ciolo%ki .ikl&s (kr&g jeste s'e&k&p!ost stadij&#a kroz koji prolazi
,i'i orga!iza# poe' od zaetka do !esta!ka (s#rti.
bi'ot!i splet (Ye* o- li-e$ Ye* o- .o#pleh relatio! jes& #e;&so*!i
od!osi iz#e;& pojedi!i+ *io.e!oza$ pojedi!i+ pop&la.ija ili
orga!iza#a.
@tr&kt&ra ekosiste#a je prostor!a i 're#e!ska orga!iza.ija la!o'a
*io.e!oze.
1. Ekolo%ka s&k.esija
Ekolo%ka s&k.esija (raz'oj ekosiste#a je iz#je!a 'ido'a str&kt&re i
*io.e!otiki+ pro.esa & 're#e!&.
Islijed raz!i+ pro#je!a & sredi!i$ prirod!i+ ili a!tropoge!i+$
de%a'aj& se i tako 'elike pro#je!e & *io.e!ozi kao !a pri#jer" kada
o!a !a dato# podr&j& prestaje da postoji$ a &#jesto !je se postepe!o
o*raz&je !eka dr&ga zajed!i.a. O'o je prirod!a poja'a i !azi'a
s#je!a ili s&k.esija. 1ost&p!i red s#je!ji'a!ja pose*!i+ -ito.e!oza &
tok& raz'itka 'egeta.ije jed!e o*lasti !azi'a se s&k.esija. Na *iolo%ki
praz!i#$ ili a!tropoge!i# p&te# degradira!i# podr&ji#a$
postepe!o poi!j& da se !aselja'aj& 'rste raz!i+ orga!iza#a$
takoz'a!e pio!irske 'rste. Nji+ 2e kas!ije s#ije!iti dr&ge *io.e!oze
s'e do o!e koja 2e se !aj*olje prilagoditi postoje2i# kli#atski#
prilika#a. Hak'a *io.e!oza koja predsta'lja za'r%!& karik& & tako
-or#ira!o# s&k.esi'!o# !iz& oz!aa'a se kao kli#aks zajed!i.a.
1ro#je!e ekolo%ki+ &slo'a & istorijsko# aspekt&$ areale i -a&!istike
ko#plekse pro&a'a zoogeogra-ija. O'a !a&!a o*last$ 'eo#a *liska
ekologiji i z!aaj!a za !a&k& o ,i'ot!oj sredi!i$ istra,&je" raspored
'rsta i dr&gi+ siste#ski+ kategorija (rodo'a$ -a#ilija !a <e#lji!oj
lopti$ pro&a'a rasprostra!je!je -a&!istiki+ ko#pleksa$ istorijske
pro.ese raselja'a!ja i iz&#ira!ja ,i'oti!ja$ ili$ dr&gi# rijei#a"
pro.ese %ire!ja ili s#a!ji'a!ja !ji+o'i+ areala.
@#atra se da s& %&#e !a pla!eti <e#lji postale s&k.esijo#. 1osta!ak
%&#a je pro.es koji esto traje kroz .ikl&se od 'i%e stoti!a godi!a. I
tok& tog d&gog perioda ze#lji%te koje je *ilo pos!o pripre#alo se !a
taj !ai! %to s& !a !je#& pr'o rasle !eke pri#iti'!e *iljke$ a &
period& poslije !ji+ 'jetar je !a!osio sje#e dr&gi+ *iljaka koje s&
o*oga2i'ale ze#lji%te orga!sko# #aterijo# i #i!erali#a. I tok&
toga pro.esa poele s& da rast& i raz!e dr'e!aste *iljke koje s&
pri'laile raz!e ,i'oti!je" pti.e$ glodare$ g#iza'.e i sli!o.
1. Ekolo%ka !i%a
Ekolo%ka !i%a je -&!k.io!al!a &loga i pozi.ija 'rste (pop&la.ije &
ok'ir& zajed!i.e ili ekosiste#a &klj&&j&2i i to koje res&rse o!i
koriste$ kako i kad i+ koriste i kak'a je #e;&za'is!ost iz#e;&
pojedi!i+ pop&la.ija te 'rste.
1oja# (ekolo%ka !i%a) se od!osi !a &log& koj& orga!iza# i#a &
ekosiste#&: #jest& ,i'lje!ja. Ho je (adresa) orga!iz#a. Ni%a je i
(pro-esija) 'rste. Da *i se okarakterisala ekolo%ka !i%a 'rste$ 'a,!o je
da se z!a i#e se o!a +ra!i i ko#e je o!a +ra!a$ da li je pokret!a ili
!e i kako dejst'&je !a dr&ge -aktore ekosiste#a.
Ekolo%ka !i%a je !ai! ,i'ota i is+ra!e orga!iza#a. O'aj poja# &
se*e &klj&&je +e#ijske$ -izike$ -iziolo%ke i *iotike -aktore koji s&
jed!o# orga!iz#& potre*!i za ,i'ot i koji #& odre;&j& #or-olo%ko
prilago;a'a!je -iziolo%ki# reak.ija#a.
@li!& de-i!i.ij& daje gr&pa a&tora" (Ekolo%ka !i%a oz!aa'a potp&!&
&log& koj& !eki orga!iza# igra & #jest& ,i'lje!ja).
@i!i%a @ta!ko'i2 pote!.ira %iroko z!ae!je poj#a ekolo%ke !i%e. 1o
!jego'o# #i%lje!j&$ za ekologij& je od os!o'!og z!aaja da &t'rdi
&log& koj& jed!a 'rsta i#a & splet& od!osa & ,i'ot!oj zajed!i.i i
ita'o# ekosiste#& i da *li,e odredi !je! -&!k.io!al!i polo,aj.
@'aka orga!ska 'rsta iskori%2a'a odre;e!e ,i'ot!e #og&2!osti date &
ekosiste#&$ !aroito #og&2!osti is+ra!e$ zaklo!a i raz#!o,a'a!ja.
(Ekolo%ka !i%a je isto're#e!o i #jesto i polo,aj koji jed!a 'rsta
za&zi#a & splet& od!osa$ spe.ijal!o od!osa is+ra!e & ,i'ot!oj
zajed!i.i$ !je! -&!k.io!al!i stat&s).1oja# ekolo%ke !i%e se #o,e
pro%iriti i !a iskori%2a'a!je ,i'ot!i+ #og&2!osti & pogled& zaklo!a i
za%tite. Ekolo%ka !i%a je dio prostora koji za+'ata jeda! ,i'ot!i
ko#pleks i predsta'lja !jego' zaklo! i za%tit&. Hako to ,i'o !aselje
s'ojo# ,i'ot!o# akti'!o%2& st'ara spe.i-i!e &slo'e za ,i'ot.
1. Ekolo%ka str&kt&ra
Ekolo%k& str&kt&r& *io.e!oze (odre;e!e ,i'ot!e zajed!i.e
karakteri%& odre;e!e ekolo%ke gr&pe orga!iza#a koje za&zi#aj&
sli!e ekolo%ke !i%e i o*jedi!je!e s& zajed!iki# !ai!o# is+ra!e.
Ekolo%ka str&kt&ra ,i'ot!e zajed!i.e predsta'lja sasta' ekolo%ki+
gr&pa orga!iza#a koji & ok'ir& pojedi!i+ ekolo%ki+ !i%a igraj&
odgo'araj&2& &log&.
1. Klasi-ika.ija *io.e!oza
1odjela ,i'ot!i+ zajed!i.a : *io.e!oza #o,e da se o*a'lja pre#a
razliiti# kriterij&#i#a. Hi kriterij&#i #og& da *&d&"
do#i!a!t!e 'rste (*io.e!oza *&ko'e %&#e$ *io.e!oza
+rasto'e %&#e i sli!oL
izgled i sasta' *ilj!i+ zajed!i.a (-ito.e!ozaL
gla'!i tipo'i ,i'ot!i+ -or#i *iljaka (!a pri#jer" *io.e!oza
pri#orski+ zi#zele!i+ %&#a ili *io.e!oza li%2arski+ %&#a i
sli!oL
tip sta!i%ta pre#a ko#e se daje !azi' ,i'ot!oj zajed!i.i (!a
pri#jer" ak'ati!a *io.e!oza$ *io.e!oza #o'are i sli!o.
Kod 'ode!i+ ekosiste#a" jezerska *io.e!oza$ *io.e!oza
pla!i!skog potoka i dr&goL
&ti.aj o'jeka" k&lt&r!e *io.e!oze$ a!tropoge!e.
K&lt&r!e *io.e!oze
(K&lt&r!i ok'ir) se ja'lja kao rez&ltat s'jes!og iskori%2a'a!ja
prirode.7AD8 O! isto're#e!o predsta'lja i !aj'i%i stepe! iz#ije!je!e
prirode & kojoj s& -a'orizo'a!e !eke 'rste (,itari.e$ tra'!ja.i i
sli!o. Na os!o'& do#i!a!t!e 'rste i !o'ost'ore!i+ a*iotiki+
-aktora ,i'ot!e sredi!e razlik&j& se tri os!o'!e gr&pe k&lt&r!i+
*io.e!oza"
1. agrar!eL
A. r&deral!e i
E. &r*a!e.
1. Agrar!e *io.e!oze o*&+'ataj& k&lt&r!a polja & %iroko#
s#isl& rijei" li'ade$ pa%!jake$ !ji'e pod &sje'i#a$ po'rt!jake
i 'o2!jake. O!e s& !astale prete,!o !a #jesti#a gdje s&
iskre!e %&#e pa je !a ti# #jesti#a %&#& za#ije!ila k&lt&r!a
stepa.
A. Nji+o'a os!o'!a karakteristika je #o!ok&lt&ra (prete,!o
jed!a 'rsta rasti!ja. O'oj 'rsti pridr&,&je se i iz'jesta! *roj
dr&gi+ *ilj!i+ 'rsta ((koro'a)$ kao i ,i'oti!jski+ 'rsta.
E. G&deral!e *io.e!oze s& !o'e zajed!i.e koje se ja'ljaj& !a
iz#ije!je!o# i prera;e!o# tl& : ze#lji%t&$ ali ija orga!ska
prod&k.ija !ije kori%2e!a. O'e zajed!i.e se ja'ljaj& & *lizi!i
lj&dski+ !aselja !a !eo*ra;e!i# po'r%i!a#a$ !a depo!ija#a
otpad!og #aterijala$ !a i'i.a#a p&te'a$ d&, ,eljez!iki+
pr&ga i !asipa$ !a r&%e'i!a#a i !as&to# ze#lji%t& i p&t&$ !a
!ap&%te!i# lj&dski# !aselji#a.
F. Ir*a!e *io.e!oze se ja'ljaj& & &r*a!i# i i!d&strijski#
!aselji#a. O!e s& jedi!st'e!e$ jer s& &slo'i ,i'ota potp&!o
iz#ije!je!i pa s& st'ore!i !o'i *iotopi. Na !ji#a je 'egeta.ija
osk&d!a i o!i predsta'ljaj& !ek& 'rst& p&sti!je (tz'. k&lt&r!e
p&sti!je.
1. GA@1GO@HGANJENO@H I ?G@HE EKO@I@HEJA
Cijela !a%a pla!eta$ ekos-era & .jeli!i$ sastoji se od !epregled!og
*roja i 'rsta kako sta!i%ta$ ,i'ot!i+ o*lasti$ tako i ekosiste#a"
ko#pleksa %&#a$ jezera$ #ora$ rije!i+ sli'o'a$ p&sti!ja$ grado'a$
#o'ara$ *ara i dr&go. I 'ezi s rasprostra!je!o%2&$ 'rsta ekosiste#a i
!ji+o'e klasi-ika.ije z!aaj!o je i#ati !a &#& sljede2e"
iako ekosiste#i predsta'ljaj& ekolo%k& .jeli!& i 'r+o'!&
si!tez& & ekologiji$ o!i !is& izolo'a!i jed!i od dr&gi+L
ekosiste#i#a je te%ko odrediti gra!i.eL
o!i se #e;&so*!o 'ez&j& razliiti# &zaja#!i# od!osi#aL
ekosiste#i se i!tegri%& & slo,e!e ko#plekse 'i%ega redaL
!ji+o'i #e;&so*!i od!osi se kre2& od #a!ji+ ekolo%ki+
ko#pleksa pre#a ko#pleksi#a 'i%ega redaL
#a!ji ekosiste#i s& podre;e!i 'i%i#a$ a zati# se & !ji+
&klapaj& (!a pri#jer" jed!a rijeka kao pritoka 'e2e$ zati# ta
'e2a & jo% 'e2& rijek&$ od!os!o .ijeli sli'$ zati# taj sli' sa jo%
dr&gi#a & ko#pleks 'i%ega reda sa #ore# & koje se s'i
zajed!o &li'aj&$ kao %ta je to$ !a pri#jer @redoze#!o #oreL
o'ak'i# zajed!iki# od!oso# s& !aroito pogo;e!e dodir!e
zo!e pojedi!i+ ekosiste#a (o*ale #ora i rijeka$ i'i.e %&#a$
gra!i.e iz#e;& li'ada i %&#a i sli!o.
Klasi-ika.ija ekosiste#a je 'eo#a slo,e!a z*og toga %ta s&
karakteristike pojedi!i+ ekosiste#a spe.i-i!e sa#o za !ji+$ %to s&
&slo'i i -aktori !eki+ ekosiste#a raz!o'rs!i i *roj!i$ za razlik& od
!eki+ dr&gi+ &"
-iziolo%ko:ekolo%ko#$
str&kt&r!o:#or-olo%ko# i
di!a#i!o# pogled&.
<*og toga !ije jed!osta'!o do!ijeti odl&k& o pri!.ipi#a koje pri
podjeli ili klasi-ika.iji tre*a pri#ije!iti. I razliiti# geogra-ski#
podr&ji#a razliiti s& -aktori koji do#i!iraj& i koji karakteri%&
ekosiste#e & to# podr&j& koji *i #ogli da se &z#& kao os!o'a za
klasi-ika.ij&. 1ri klasi-ika.iji postoji dile#a$ !aroito kada s& &
pita!j& k&lt&r!i ekosiste#i$ sa kog sta!o'i%ta iz'r%iti podjel&" sa
eko!o#skog$ e!ergetskog$ proiz'od!og$ loka.ijskog ili !ekog
dr&gog.
1. Ekosiste#i pre#a prirodi !asta!ka
1re#a porijekl& (prirodi !asta!ka ekosiste#i #og& *iti"
1. prirod!i i
A. k&lt&r!i (a!tropoge!i.
1. 1rirod!i ekosiste#i s& prirod!i# p&te# !astajali i raz'ijali se
st'araj&2i tako s'oja gla'!a o*ilje,ja & pogled& *iotiki+ i
a*iotiki+ -aktora. O!i se #og& s'rstati & sljede2i+ pet
kategorija.7A18
1. `&#ski ekosiste#i predsta'ljaj& !ajslo,e!ije i !aj&gro,e!ije
dijelo'e ekos-ere. O!i i#aj& 'elik& &log& & glo*al!oj ,i'ot!oj
sredi!i$ jer direkt!o po'olj!o &ti& !a kli#&. Jog& se s'rstati
& sljede2e etiri gr&pe"
a&to+to!e listopad!eL
a&to+to!e eti!arskeL
'je%take listopad!e (*agre#o'e %&#e$ k&lti'isa!e %&#e :
pla!ta,e topola i dr&go i
'je%take eti!arske (razliite k&lt&re i #o!ok&lt&re egzot!i+
eti!ara ili a&to+to!i+ 'rsta !a !eadek'at!i# sta!i%ti#a.
1. aeti!arske %&#e &#jere!i+ predjela
1. b*&!asti ekosiste#i s& stadij&#i %&#ski+ ekosiste#a. O!i s&
otpor!iji od %&#ski+. Najz!aaj!iji stadij&#i o'i+ ekosiste#a
s&"
#akija t'rdolis!a$ stal!o zele!a 'egeta.ija #editera!ski+
o*lastiL
pse&do#akija i !iske ,*&!olike %ikare i *jelogra*i.e$
listopad!a ili #je%o'ita listopad!a i 'je!o zele!a 'egeta.ija
#editera!ski+ i s&*#editera!ski+ podr&jaL
%i*lja.i$ listopad!a 'egeta.ija ,*&!ja" jorgo'a!a$ r&ja$ kali!e i
dr&gi+ & ko!ti!e!tal!i# o*lasti#aL
,i'i.e pored p&te'a i k&lt&r!i+ po'r%i!a pod glogo# i
tr!ji!o#. O!e predsta'ljaj& -az& spo!ta!e o*!o'e %&#ski+
ekosiste#a.
1. Jakija
1. <eljasti ekosiste#i #og& *iti pri#ar!i (!a pri#jer" %&#sko:
stepski$ sek&!dar!i ili ter.ijer!i (li'ade i pa%!ja.i. Os!o'!i
tipo'i zeljasti+ ekosiste#a s&"
stepe i pje%areL
*rdske$ pla!i!ske i 'isokopla!i!ske r&di!e !a razliiti#
podloga#aL
doli!ske li'ade i pa%!ja.i i
koro'ski r&deral!i i segetal!i ekosiste#i.
Od po#e!&ti+ ekosiste#a !ajosjetlji'iji !a zaga;e!ja s& stepe
i pje%are.
1. @tepa & Jo!goliji
1. ?ode!i ekosiste#i se #og& s'rstati & sljede2e gr&pe"
*are i #o'areL
jezeraL
rijekeL
rjei.e i poto.i i
#ora.
1. Jo'ara Cardaa je ko#pleks od 11 jezera s#je%te!i+
sje'eroisto!o od Ca!jal&ke
1. Ekosiste#i pre#a tip& sta!i%ta$ 'egeta.iji i &ti.aj & o'jeka
1re#a loka.iji (sta!i%t&$ 'egeta.iji i o'jeko'o# &ti.aj& ekosiste#i
se #og& s'rstati & prirod!e (to s& o!i ekosiste#i koji se klasi-ik&j&
!a os!o'& 'egeta.ije i sta!i%ta i k&lt&r!e : a!tropoge!e (ekosiste#e
!astale pod &ti.aje# o'jeka.
1. Na os!o'& tipa sta!i%ta razlik&j& se"
kop!e!iL
'ode!i i
pe2i!ski.
O!i se dalje klasi-ik&j& i & ok'ir& po#e!&ti+ tipo'a$ kao !a pri#jer
'ode!i" #orski i slatko'od!i$ a slatko'od!i & " rije!eL jezerskeL
poto!eL *arskeL
1. Na os!o'& 'egeta.ije razlik&j& se"
%&#skiL
tra'!i i
#o'ar!i ekosiste#i.
1. 1re#a o'jeko'o# &ti.aj& !astaj& takoz'a!i sek&!dar!i
ekosiste#i$ koji #og& *iti"
iz'or!iL
djeli#i!o a!tropoge!o iz#ije!je!i (!a pri#jer li'ade i
a!tropoge!i$ k&lt&r!i ili so.io:eko!o#ski ekosiste#i (lj&dska
!aselja.
1. 1odjela ekosiste#a pre#a oso*i!a#a sta!i%ta
1re#a tip& i oso*i!a#a sta!i%ta s'e ekosiste#e #o,e#o s'rstati &
sljede2e gr&pe"
1. kop!e!e:terestrikeL
A. za#o'are!e:+idroterestrike ili solige!eL
E. ak'ati!e i
F. a!tropoge!e.
1. Kop!e!i ekosiste#i o*&+'ataj& s'e ekosiste#e kop!a$ tj. o!e
koji s& sasta'!i dijelo'i pedos-ere i litos-ere.
A. 5idroterestriki ekosiste#i s& traj!o za#o'are!i dijelo'i
kop!a$ a & !ji+ spadaj& i ko!takt!a podr&ja iz#e;& kop!a i
+idros-ere.
E. Ak'ati!i ekosiste#i s& 'ode!i siste#i i & !ji+ spadaj&"
okea!i$ #ora$ jezera$ poto.i$ rijeke$ *are$ #o'are. O'i
ekosiste#i se #og& jo% podijeliti pre#a k'alitet& 'ode &
sljede2e d'ije gr&pe"
slatko'od!e i
#orske.
1. A!tropoge!i ekosiste#i s& !astali iz#je!a#a prirod!i+
&slo'a posredst'o# lj&dski+ akti'!osti. Ho s& pret+od!o *ili
prirod!i ekosiste#i ili !ji+o'i dijelo'i koji s& do,i'jeli 'elike
tra!s-or#a.ije. Ho s&" 'eliki grado'i$ i!d&strijski ko#pleksi i
dr&gi i!-rastr&kt&r!i siste#i.
I !eki# dr&gi# ekosiste#i#a & koji#a pro#je!e prirod!og !is&
toliko izra,e!e -&!k.io!isa!je se o*a'lja sa#oreg&lati'!i#
#e+a!iz#i#a. Ho se de%a'a & #!ogi# %&#ski# ili #orski#
ekosiste#i#a. I o'ak'i# ekosiste#i#a$ iako postoji o'jeko'
posreda! &ti.aj koji !ije #!ogo izrazit$ z*og toga se ipak
ekosiste#i#a !e o#eta !ji+o'o -&!k.io!isa!je.
Neki ekosiste#i koji s& djeli#i!o iz#ije!je!i -&!k.io!i%& !a
os!o'& stal!e ko!trole od stra!e o'jeka (!a pri#jer" !a.io!al!i
parko'i.
1. bI?OHNE OCLA@HI \ CIOJI
I ok'ir& odre;e!i+ kli#atski+ o*lasti s'i ekosiste#i s& gr&pisa!i &
jedi!i.e 'i%ega reda" *io#e koje karakteri%e odre;e!i tip ekosiste#a i
odgo'araj&2e ,i'ot!e -or#e. Cio#i s& gr&pa.ije ekosiste#a isti+
-iziki+ &slo'a sredi!e sa isti# *iolo%ki# zajed!i.a#a &
i!terak.ijski# od!osi#a !a odre;e!o# geogra-sko# prostor&.7AA8
Cio#i s& 'elike ekolo%ke jedi!i.e koje se klasi-ik&j& pre#a
do#i!a!t!i# 'rsta#a *iljaka koje i+ pokri'aj& kao %ta s&" sa'a!e
pokri'e!e tra'o#$ ili *io#i tropski+ %&#a$ ili *io#i p&sti!ja.7AE8
1. Cio#i: Karta s'ijeta
Cio#i se #og& gr&pisati & tri gla'!e .jeli!e : o*lasti"
1. o*last #ora i okea!aL
A. o*last kop!e!i+ 'odaL
E. s&'oze#!a o*last ,i'ota.7AF8
@'aka od o'i+ o*lasti predsta'lja sk&p *io#a s'rsta!i+ pre#a
-izikoj ,i'ot!oj sredi!i. O*last #ora i okea!a i o*last kop!e!i+ 'oda
i#aj& 'od& kao os!o'!& ,i'ot!& sredi!&$ a kop!e!a o*last ,i'ota sa
s&'oze#!i# *io#i#a kao os!o'!& sredi!& i#a 'azd&+. I s'akoj od
po#e!&ti+ o*lasti i s'ako# *io#& & !ji#a spe.i-i!i s& &slo'i ,i'ota
i pose*!i ekolo%ki -aktori sa karakteristi!i# *iodi'erziteto#.
1. 1GEDJEL
I pejza,!oj ar+itekt&ri$ esto & pla!o'i#a predjela$ & prostor!o# i
&r*a!istiko# pla!ira!j&$ kao i & iz&a'a!ji#a geogra-skog prostora
za !eke dr&ge s'r+e (kao !a pri#jer za akti'!osti 'eza!e za
i!-rastr&kt&r!e siste#e koristi se izraz predjel.
I !je#ako# jezik& je to izraz La!ds.+a-t$ a & e!glesko#
La!ds.ape. O'i izrazi oz!aa'aj& prostor!& geogra-sk& jedi!i.& sa
odre;e!i# karaktero# koji spaja s'e geogra-ske ele#e!te &
jedi!st'e!& .jeli!&. I !a%e# jezik& koristi se osi# izraza predjel i
ter#i! pejza,.
1redjel se #o,e & !eki# sl&aje'i#a poklopiti sa ekosiste#o#$ a
po!ekad #& je o*&+'at 'e2i ili #a!ji$ dakle o! sadr,i jeda!
ekosiste# i dijelo'e dr&gi+$ ili 'i%e ekosiste#a i dijelo'a dr&gi+$ ili je
predjel sa#o dio !ekog ekosiste#a.
1redjel je geogra-ska si!teza : ko#pleks po'eza!i+ geogra-ski+
ele#e!ata. 1redjel je di!a#iki siste# istorijski &slo'lje!
sopst'e!o# e'ol&.ijo#. Karakteristike pojedi!i+ predjela se #og&
istorijski t&#aiti$ jer se & !jego'oj #or-ologiji ogledaj& trago'i
raz!i+ ra!iji+ dejsta'a. I sasta' predjela &laze s'i -aktori koji s&
z!aaj!i i & ekosiste#i#a" ,i'ot!e zajed!i.e i -izika ,i'ot!a sredi!a.
1od predjelo# se podraz&#ije'a sadr,aj dijela prostora sa 'i%e ili
#a!je isti# oso*i!a#a. Ho z!ai da je predjel tip jed!og ko!kret!og
dijela ze#lji!e po'r%i!e sa s'i# %ta i!i !jego'e oso*i!e ili (total!i
karakter).
1od geogra-ski# poj#o# predjela podraz&#ije'a se dio ze#lji!e
po'r%i!e koji pre#a s'ojoj spolj!oj sli.i i &zaja#!o# dejst'&
!jego'i+ poja'a$ pre#a &!&tra%!ji# i spolja%!ji# ,i'ot!i# od!osi#a
gradi prostor!& str&kt&r!& jedi!i.& odre;e!og karaktera. O'a
prostor!a jedi!i.a & predjel& se gra!ii sa dr&gi# prostor!i#
jedi!i.a#a dr&gaijeg karaktera. Hroll je pro&a'aj&2i predjele$
&kazao !a jak& 'ez& iz#e;& geogra-ije (predjela i *iologije
(ekologije. Hako;e je pokazao da & pro&a'a!ji#a$ osi# prirod!i+
ele#e!ata predjela$ tre*a &zeti & o*zir i s'e pro#je!e do koji+ je
do%lo posredst'o# o'jeka.
Geogra-ski poja# predjela je et'orodi#e!zio!al!a$ 're#e!sko:
prostor!a$ di!a#ika jedi!i.a koja !astaje &dr&,i'a!je# *ilo pod
&ti.aje# -iziko:+e#ijski+ &gro,e!osti$ *ilo &dr&,i'a!je# pod
prirod!i# zako!itosti#a postepe!i+ i!tegra.ija$ a!orga!ski+$
*iolo%ki+ i esto k&lt&r!o:so.ijal!i+ ko#pleksa st'araj&2i sklop
dejst'a ili prostor!e str&kt&re.
@i!i%a @ta!ko'i2 pose*!o istie z!aaj &ti.aja kli#e !a predjel. O!
!a'odi da predjel #o,e da *&de os!o'!a jedi!i.a prostora (,i'ot!e
sredi!e. I kli#atski# poja'a#a koje karakteri%& jeda! predjel
!aj*olje se ogledaj& 'eze pojedi!i+ poja'a i ele#e!ata" kli#a je
za'is!a od i!te!ziteta os&!a!ja (geogra-ske %iri!e$ rasporeda
kop!e!i+ i 'ode!i+ po'r%i!a$ relje-a i 'egeta.ijskog pokri'aa. <ato
se o'e ko#po!e!te 'ez&j& & odre;e!i kli#atski tip za dati predjel.
bi'i s'ijet tako;e &lazi & sasta' predjela. O! je potro%a i
tra!s-or#ator s&!e'e e!ergije. Osjetlji' je !a kli#atska dejst'a$ pa
je z*og toga i!dikator kli#atskog tipa predjela. Hako;e s'i orga!iz#i
: ,i'i s'ijet$ !aroito 'egeta.ija$ daj& lik$ izgled i poja# predjela"
%&#a$ stepa$ t&!dra$ p&sti!ja. Ho z!ai da predjel i#a s'e
karakteristike ekosiste#a.7A>8
1redjel (pejza, je ko#pleks prirod!i+$ so.ijal!i+ i eko!o#ski+
reak.ija & ok'ir& regio!a kao 'e2eg geogra-skog poj#a. Osi#
prirod!og predjela:pejza,a pod ti# !azi'o# se podraz&#ije'a i
prostor sli!i+ karakteristika koji je do,i'jeo tra!s-or#a.ij& pod
&ti.aje# lj&dski+ i!ter'e!.ija. Haka' predjel : pejza, !azi'a se
k&lt&r!i pejza,.
K&lt&r!i pejza, je st'ore! &spje%!i# ili *ez&spje%!i# pok&%aji#a
adapta.ije a#*ije!ta i #ije!ja!ja prirode i !je!og prilago;a'a!ja
lj&dsko# !ai!& ,i'ota$ rad& i so.ijal!i# potre*a#a.7A48 Glikso!
!a'odi i sljede2& de-i!i.ij&" 6K&lt&r!i pejza, je o*last & kojoj se
o'jek oslo*odio od &ti.aja s'og prirod!og a#*ije!ta).
(@'aki predjel i#a s'oj karakter i pose*!& prostor!& str&kt&r& koji se
de-i!i%& !ji+o'i# !azi'i#a. Ka,e#o (doli!a)$ (*aze!)$)ra'!i.a) i to
&kaz&je !a prostore koji 'ariraj& pre#a topogra-iji i pris&st'& ili
ods&st'& stije!a$ rasti!ja ili 'ode. ?a,!a je i orije!ta.ija$ jer po'ez&je
#jesto sa prirod!i# s'jetlo# i pose*!o# #ikrokli#o#. 1redjeli s&
razliite slo,e!osti s o*ziro# da o*&+'ataj& i podre;e!a #jesta koja
i#aj& i 'lastiti karakter.)7AB8
1redjel je odre;e!a zo!a ze#lji!e po'r%i!e sa karakteristi!i#
relje-o#$ ze#lji%te# i 'egeta.ijo#.
1redjel je dio ,i'ot!e sredi!e & ('idokr&g&) sa pose*!i#
jedi!st'e!i# i !epo!o'lji'i# karakteristika#a *iotiki+ i a*iotiki+
-aktora. E!titet #& daj& i -izike str&kt&re relje-a" pla!i!e$ *rda$
pre'oji$ %&#e$ 'isoko dr'e2e$ rijeke$ jezera i !ji+o'e #e;&so*!e
ko#*i!a.ije.
(1redjel je ko#pozi.ija prirod!i+ i a!tropoge!i+ oso*i!a koje
karakteri%& po'r%i!& & do!ji# sloje'i#a at#os-ere &klj&&j&2i
prostor!e$ str&kt&r!e$ sasta'!e i di!a#i!e aspekte ze#lji%ta.)
1redjel se #o,e razgra!iiti kroz prostor!e jedi!i.e odre;e!i+
oso*e!osti karakteristi!i+ isjeaka ze#lji!e po'r%i!e sa s'i#
!ji+o'i# sasta'!i# dijelo'i#a$ poja'!i# -or#a#a i -or#ira!i#
&ti.aji#a o'jeka. Ho z!ai da se & iz&a'a!ji#a koriste i!-or#a.ije
iz pro%li+ perioda toga predjela$ &zi#a & o*zir !jego'a a&to+to!ost a
isto're#e!o i !jego'e iz#je!e koje s& !astale ili prirod!i#
pro#je!a#a ili pod &ti.aje# o'jeka. I predjel& s& *eskraj!e
raz!o'rs!osti geogra-ski+ &slo'a sa isto're#e!i# &ti.aje#
kreati'!og o'jeko'og rada !a okol!i a#*ije!t.
I za'is!osti od i!te!ziteta o'jeko'og &ti.aja !a predjel i &i!je!i#
iz#je!a#a razlik&je se !ekoliko 'rsta (stepe!a #odi-ika.ije
predjela"
1. prirod!i predjel *ez 'idlji'og &ti.aja o'jekaL
A. &pra'lja!i predjel sa &pra'lja!i# !jego'a!i# i
eksploatisa!i# 'rsta#a ,i'og s'ijetaL
E. k&lti'isa!i predjel r&ral!og karaktera$ sa seoski# !aselji#a$
dijelo'i#a prirod!og a#*ije!ta$ ili &pra'lja!i# ekosiste#i#a
& ok'ir& preo'lad&j&2e 'egeta.ijeL
F. s&*&r*a!i predjel sa &r*a!i# i r&ral!i# !aselji#a i
+eteroge!i# dijelo'i#a 'egeta.ijskog pokri'aa i
>. &r*a!i predjel sa 'eo#a izra,e!i# &r*a!i# !aselji#a i
dijelo'i#a &pra'lja!i+ prijedela & g&stoj gra;e'i!skoj
#atri.i.
Iako je sasta'lje! od prirod!i+ ele#e!ata$ od -izike ,i'ot!e sredi!e:
a*iotiki+ -aktora i *iotiki+ koji s& & !je#&$ o'jek i#a 'elikog
&ti.aja !a predjel. O! ga #ije!ja i o*lik&je &ti&2i !a s'e !jego'e
-aktore.
1riliko# izgrad!je *ilo kak'i+ o*jekata (-iziki+ str&kt&ra) pejza,
do*ija !o'i lik. I istorijsko# !asta!k& grado'a$ pojedi!a!i+ !aselja
ili gr&pa.ije o*jekata i!-rastr&kt&r!i+ siste#a (,eljez!iki+ pr&ga$
elektri!i+ 'odo'a$ aerodro#a sa pista#a$ a&top&to'a i dr.$ *ez.
o*zira da li s& spo!ta!o !astajali !a iza*ra!i# loka.ija#a$ ili pla!ski
iz'ede!i$ i#ali s& &'ijek 'elik& &log& & iz#je!a#a prirod!i+ pejza,a.
I tako iz#ije!je!o# pejza,& i te !o'e$ -izike str&kt&re a!tropoge!o
!astale$ postojale s& dio predjela.
Kako s& !ajz!aaj!iji grado'i !astajali & sred!je# 'ijek&$ & 're#e!&
poja'e za!atst'a i dr&gi+ !epoljopri'red!i+ djelat!osti$ to s& o!i
!aje%2e gra;e!i & 'id& t'r;a'a !a 'r+o'i#a *rego'a$ i#e s&
#ije!ja!i pejza,i. Jo,e se re2i za 'e2i!& tako !astali+ grado'a da s&
pre#a kori%2e!o# #aterijal& za !ji+o'& izgrad!j&$ pre#a
ko!-ig&ra.iji tere!a i 'isi!ski# ko#pozi.ija#a *ili prilago;e!i
pejza,& & o*i#& koliko je to *ilo #og&2e & dati# istorijski#
#og&2!osti#a. I kas!ije# !arasta!j& grado'a !astojalo se da se o!i
& pejza,& istak!& tako %ta je & !ji#a 'isi!ski &'ijek do#i!irao !eki
o*jekat" .rk'a$ katedrala$ gradska 'ije2!i.a$ d,a#ija$ tora!j !a
'oj!i# &t'r;e!ji#a ili sli!o. O'e 'isi!ske ko#pozi.ije$ do#i!a!t!e
& pejza,&$ da'ale s& iz&zet!& oso*itost$ od!os!o e!titet prostora &
ko#e s& !ikli.
1relasko# !a i!d&strijsk& .i'iliza.ij& -a*rike koje s& !i.ale !a
o*ala#a rijeka$ ili !a dr&gi# prostori#a & *lizi!i iz'ora siro'i!a ili
odre;e!i# sao*ra2aj!i# pra'.i#a potre*!i# za tra!sport proiz'oda
poi!je degrada.ija pejza,a" -a*riki di#!ja.i s'ojo# 'isi!o# se
!is& &klapali & estetsk& slik& pejza,a$ a !ji+o'i# rado# & prirod!i
a#*ije!t &!osile s& se 'elike kolii!e jalo'i!a i dr&gog otpad!og
#aterijala & s'a tri agregat!a sta!ja. Ni.ala s& !o'a (*rda) otpad!og
i dr&gog #aterijala$ a po'r%i!ski kopo'i st'arali s& ja#e:kratere
ogolje!e$ *ez 'egeta.ije i ,i'ota !a !ji#a. 1rate2a i!-rastr&kt&ra"
,eljez!ike pr&ge$ a&top&te'i$ daleko'odi i redo'i elektri!i+ st&*o'a
re#etili s& predjele.
Da!as se pro*le#i#a &re;i'a!ja i !jege predjela *a'i pose*!a
djelat!ost i !a&ka" pejza,!a ar+itekt&ra (la!ds.ape ar+ite.t&re koja
s'oje os!o'e i#a & predjel!oj ekologiji.
I pro&a'a!ji#a predjela &zi#aj& se & o*zir od!osi & 're#e!& i
prostor& iz#e;& poja'a i pro.esa & predjel&$ &klj&&j&2i t& *ilj!e i
,i'oti!jske 'rte kao i sa#og o'jeka.
<adatak *&d&2!osti je da se *riga za pejza, &sposta'i p&te#
!jego'og pla!ira!ja i &re;i'a!ja & .ilj& odr,i'og raz'oja$ &z
po%ta'a!je ekolo%ki+ pri!.ipa i zako!itosti.
1. EKOLOGIJA I ODGbI?I GA<?OJ I bI?OHNOJ @GEDINI
<!a!ja iz (Ele#e!ata op%te ekologije( s'e 'i%e do*ijaj& & z!aaj& za
s'e str&ke$ !i'oe o*razo'a!ja$ kao i &pra'lja!ja ,i'ot!o# sredi!o#.
Kao i do sada$ tako & i & *&d&2!osti$ oek&je se da 2e raz'oj lj&dske
.i'iliza.ije i2i i dalje &zlaz!o# stepe!i.o#. Kako 2e & to# raz'oj&
do#i!a!t!& &log& i#ati s'i o!i lj&di koji pla!iraj& raz'oj$ to 2e i
!ji#a$ kao i s'i# ostali#$ *iti !eop+od!o !e sa#o da pra'il!o i sa
raz&#ije'a!je# koriste ter#i!ologij& iz o*lasti op%te ekologije$ 'e2
je jo% z!aaj!ije da se 'ladaj& po ekolo%ki# zako!itosti#a. @'e
dosada%!je !aj'e2e gre%ke i o%te2e!ja & prirodi !astajali s& &gla'!o#
z*og !edo'olj!og z!a!ja.
I pri#je!i !o'og ko!.epta raz'oja$ !az'a!og (odr,i'i) ili
(&skla;e!i) raz'oj$ slijedi 'eo#a #&dro$ skro#!o i %tedlji'o
kori%2e!je !o'i+ prostora i !o'i+ kolii!a res&rsa sa ekolo%ki#
prist&po#. Ho je gla'!a por&kai
718. Ja!ko'i2$ J.$ Fitoekologija$ Na&!a k!jiga$ Ceograd$ 1=4E.
7A8. @a'i2$ I.$ @iste#ska ekologija:!o'a o*last ekoloke !a&ke$
@a're#e!a *iologija j 1A$ Ceograd$ 1=BA.
7E8. @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota. Glas$ Ceograd$ 1=BB.
7F8. ?i!k$ A.1.A.$ La!ds.ape E.ologV a!d La!d Ise$ Lo!g#a!$
Lo!do!$ NeY Zork$ 1=3E.
7>8. Od&#.$ E.1.$ Casi. E.ologV. @a&!ders College 1&*lis+i!g
1+iladelp+ia$ NeY Zork$ 1=3E.$ pre'od !a r&ski" Ekologia 1=34.$ Jir
Josk'a
748. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er!$ [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7B8. @te'a!o'i2 ?.$ @a'i2 I.$ Ekosiste#i$ -a&!a$ -lora. Ip&tst'o za
pro.e!& &ti.aja p&ta !a okoli!&$ IJ@$ Ceograd$ 1==1.
738. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er! [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7=8. Gilpi!$ A.$ Di.tio!atV o- E!'iro!#e!tal ter#s. I!i'ersitV o-
Xee!sla!d 1ress$ @t. L&.ia$ Xee!sla!d$ 1=B4.
71D8. @a'i2$ I.$ Herzija ?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e. <a'od
za &d,*e!ike i !asta'!a sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
7118. @te'a!o'i2 ?.$ @a'i2 I.$ Ekosiste#i$ -a&!a$ -lora. Ip&tst'o za
pro.e!& &ti.aja p&ta !a okoli!&$ IJ@$ Ceograd$ 1==1.L A13 @a'i2$ I.$
Herzija ?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e. <a'od za &d,*e!ike i
!asta'!a sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
71A8. @te'a!o'i2 ?.$ @a'i2 I.$ Ekosiste#i$ -a&!a$ -lora$ Ip&tst'o za
pro.e!& &ti.aja p&ta !a okoli!&$ IJ@$ CeogradL A13 @a'i2$ I.$ Herzija
?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e. <a'od za &d,*e!ike i !asta'!a
sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
71E8. @ta!ko'i2$ @.$ Ekologija ,i'oti!ja. <a'od za &,d*e!ike$
Ceograd$ 1=4>.
71F8. Od&#.$ E.1.$ Casi. E.ologV$ @a&!ders College 1&*lis+i!g
1+iladelp+ia$ NeY Zork$ 1=3E.$ pre'od !a r&ski" Ekologia.$ Jir
Josk'a$ 1=34.
71>8. Ja!ko'i2$ J.$ Fitoekologija. Na&!a k!jiga$ Ceograd$ 1=4E.
7148. Lopati! L.K.$ Jat'eje' @.D.$ Kratka zoogra-ija sa os!o'a#a
*iogeogra-ije i ekologije *io#a Calka!skog pol&ostr'a$ Lj&*lja!a$
1==>.
71B8. Lopati! L.K.$ Jat'eje' @.D.$ Kratka zoogra-ija sa os!o'a#a
*iogeogra-ije i ekologije *io#a Calka!skog pol&ostr'a$ Lj&*lja!a$
1==>.
7138. @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota. Glas$ Ceograd$ 1=BB.
71=8. @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota. Glas$ Ceograd$ 1=BB.
7AD8. @te'a!o'i2 ?.$ @a'i2 I.$ Ekosiste#i$ -a&!a$ -lora. Ip&tst'o za
pro.e!& &ti.aja p&ta !a okoli!&$ IJ@$ Ceograd$ 1==B.
7A18. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er! [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7AA8. 5ar#s$ ?.$ Al#a!a. o- t+e E!'iro!#e!t$ H+e E.ologV o-
E'erVdaV Li-e. 1&t!a# Cook$ NeY Zork$ 1==F.
7AE8. @a'i2$ I.$ Herzija ?.$ Ekologija i za%tita ,i'ot!e sredi!e. <a'od
za &d,*e!ike i !asta'!a sredst'a$ Ceograd$ 1==F.
7AF8. @ta!ko'i2$ @.$ Ok'ir ,i'ota. Glas$ Ceograd$ 1=BB.
7A>8. Glikso! A.$ Gegio!al!o pla!ira!je i raz'oj$ KJA$ A.F.
Ceograd$ 1=B1.
7A48. Nor*erg &l.$ K.$ Egziste!.ija$ prostor i ar+itekt&ra$ Gra;e'i!ska
k!jiga$ Ceograd$ 1=B>.
7AB8. For#a!$ G.$ La!ds.ape E.ologV$ Jo+! [illeV$ NeY Zork$ 1=34.
1. O@NO?NI FAKHOGI bI?OHNE @GEDINE
?azd&+$ 'oda i ze#lji%te s& os!o'!i -aktori ,i'ot!e sredi!e koji
o*ez*je;&j& ,i'ot i opsta!ak s'i# 'rsta#a ,i'i+ orga!iza#a.
Gaz!o'rs!ost i rasprostra!je!ost ,i'og s'ijeta (*iodi'erzitet &
#e;&za'is!osti je sa 'azd&+o#$ 'odo# i ze#lji%te# *ez koji+ !e *i
postojala$ a isto're#e!o po#e!&ti -aktori za'ise od ,i'i+ *i2a koja i+
o*oga2&j&" 'azd&+ kiseo!iko#$ *iljke (!aroito %&#e &ti& po'olj!o
!a re,i# podze#!i+ 'oda$ e'apotra!spira.ijo# o*!a'ljaj& 'od!e
res&rse$ a #ikroorga!iz#i orga!sk& #aterij& pret'araj& & !eorga!sk&
i tako !a posreda! !ai! &ti& !a po*olj%a!je k'aliteta ze#lji%ta
o*oga2&j&2i ga !o'i# kolii!a#a #i!erala. ?azd&+ i#a 'eliki
z!aaj za sa' ,i'i s'ijet jer se !jego' !ajz!aaj!iji sastojak : kiseo!ik
!alazi & sasta'& #!ogi+ ,i'i+ orga!iza#a. At#os-era i !je!i sloje'i
%tite ,i'ot !a <e#lji od preko#jer!og s&!e'og zrae!ja. ?azd&+
reg&li%e kli#& (te#perat&r&$ 'azd&%!a str&ja!ja i pada'i!e. ?oda je
!eop+od!a !a#ir!i.a od koje za'isi ,i'ot s'i+ orga!iza#a$ a
isto're#e!o kao !ajrasprostra!je!iji #edij&# je sta!i%te i ekosiste#
za 'eliki *roj 'rsta. ?oda se !alazi & stal!o# kr&,e!j&" 'azd&+:'oda:
ze#lji%te. 1o'r%i!ske 'ode ispara'a!je# odlaze & 'azd&+$ iz 'azd&+a
p&te# pada'i!a po!o'o se 'ra2aj& !a ze#lji%te a sa !jeg&$ spira!je#
i po!ira!je# 'oda odlazi & podze#!e i po'r%i!ske 'ode. ?od!i
res&rsi s& !a <e#lji 'eliki" =Bk po'r%i!e <e#lje je pod 'odo#. Od
toga !aj'e2e rezer'oare i!e okea!i i #ora$ zati# gleeri$ led i s!ijeg$
podze#!e 'ode$ po'r%i!ske : rijeke i jezera i ostale. <e#lji%te je
z!aaj!o za lj&de jer !jego'a plod!ost o*ez*je;&je is+ra!&$ a kao
&slo' ,i'ota z!aaj!o je za s'e ostale orga!iz#e. O!o je sta!i%te za
#!oge 'rste (#ikroorga!iz#e$ #ek&%.e$ g#iza'.e$ glodare i dr&ge.
1. ?A<DI5
1. ?azd&%!i res&rsi" at#os-era$ kli#a i 're#e!ske prilike
bi'i orga!iz#i !a pla!eti i at#os-era s& e'ol&irali isto're#e!o.
<ele!o rasti!je$ alge i *akterije s& pro.eso# -otosi!teze s!a*dije'ale
'azd&+ #olek&lar!i# kiseo!iko#$ a oslo*a;ale ga &glje!dioksida i
#eta!a. Hi#e s& st'arale &slo'e za sta*iliza.ij& te#perat&re i i!ile
,i'ot #og&2i#.718
At#os-era je sloje'ita$ a !je!e zo!e se razlik&j& #e;&so*!o po
sasta'&$ te#perat&ri i pritisk&. Gor!ji sloje'i at#os-ere apsor*&j&
'isokoe!ergetsk& radija.ij& s&!.a i kos#iki+ zraka. O'i zra.i *i
#ogli da *&d& pog&*!i za #!oge -or#e ,i'ota !a <e#lji!oj po'r%i!i$
z*og toga s& sloje'i & at#os-eri z!aaj!i jer %tite ,i'e orga!iz#e.
@&!.e s!a*dije'a <e#lj& e!ergijo# koja se razli'a po po'r%i!i kop!a
ili 'ode koja *i'a apsor*o'a!a i tako osla*lje!a po!o'o e#ito'a!a &
at#os-er&. O'o po#a,e da te#perat&ra !a <e#lji!oj po'r%i!i *&de
relati'!o &jed!ae!a. @&!e'a e!ergija &tie !a st'ara!je raz!o'rs!i+
tipo'a kli#e !a <e#lji!oj po'r%i!i. O!a po#a,e da se -or#iraj&
'azd&%!a i 'ode!a str&ja!ja. ?azd&%!i res&rsi" at#os-era$ kli#a i
're#e!ske prilike i#aj& 'elik& &log& & *ios-eri i ekosiste#i#a jer
o#og&2a'aj& odr,a'a!je ,i'ota i o&'a!je !ajraz!o'rs!iji+ 'rsta i
-or#i ,i'i+ *i2a.
1. Op%te o z!aaj& 'azd&+a
Os!o'!a -&!k.ija 'azd&+a je *iolo%ka. I !jego'o# sasta'& !alaze se
tri !aj'a,!ije ko#po!e!te koje o*ez*je;&j& ,i'ot"
kiseo!ik (O$ !eop+oda! za disa!jeL
&glje!dioksid (COA$ !eop+oda! za -otosi!tez& i
azot (N$ !eop+oda! za si!tez& *ilj!i+ *jela!e'i!a.
<a s'e orga!iz#e !a <e#lji potre*a! je kiseo!ik koji pro.eso#
disa!ja dospije'a & s'e 2elije$ s!a*dije'a i+ i oslo*a;a od &glje!:
dioksida. At#os-era je *ogata kiseo!iko# (oko 1]> od &k&p!e
kolii!e 'azd&+a. I 'odi ga i#a z!at!o #a!je$ jer se o! & 'odi te%ko
rast'ara" do 1k po o*i#& ili oko D$DD1Fk po #asi:te,i!i. Hijelo
!adze#!i+ ,i'oti!ja !aj'e2i# dijelo# je sasta'lje!o od 'ode. <*og
toga je s!a*dije'a!je kiseo!iko# i !jego'o raspore;i'a!je &
orga!iz#& i tki'& 'eo#a 'a,!o$ a &ti.aj -iziki+ oso*i!a sredi!e i#a
'eo#a 'eliki z!aaj za o*lik i -&!k.ij& orga!iz#a.7A8
Kod si2&%!i+ 'ode!i+ orga!iza#a kiseo!ik dospije'a & tki'o
di-&zijo# iz okol!e 'ode. Kod !adze#!og rasti!ja raz#je!a gaso'a
sa at#os-ero# tako;e proizlazi iz sta!ja di-&zije. 1od di-&zijo# se
podraz&#ije'a -iziki pro.es pri ko#e se #olek&li pre#je%taj& iz
o*lasti 'isoke ko!.e!tra.ije odre;e!e #aterije & o*last !iske
ko!.e!tra.ije s'e dotle dok !ji+o'a rasprostra!je!ost !e do;e &
sla!je ra'!ote,e.
Ako je ko!.e!tra.ija kiseo!ika & tki'& !ekog orga!iz#a !i,a !ego
%ta je & okol!oj sredi!i$ tada se kiseo!ik iz sredi!e preli'a & tki'o
orga!iz#a. Ikoliko orga!iza# ra'!o#jer!o tro%i kiseo!ik & pro.es&
disaj!e raz#je!e$ sadr,aj kiseo!ika & orga!iz#& ostaje !a !isko#
!i'o& %to i &slo'lja'a !jego'& !eprekid!& di-&zij& & tki'&.
Ga'!o#jer!o s!a*dije'a!je tki'a kiseo!iko# p&te# di-&zije #og&2e
je sa#o !a rastoja!j& do 1 ##. ?i%i orga!iz#i taj pro*le# rje%a'aj&
&z po#o2 .irk&lator!i+ siste#a koji o*ez*je;&j& pre!o%e!je te!osti
od po'r%i!e orga!a" ko,e$ %krga ili pl&2a ka d&*lji# orga!i#a i
tki'i#a. Cirk&la.ija te!osti & orga!iz#& za'is!a je od kolii!e i
rasprostra!je!osti kiseo!ika & !joj$ kao i dr&gi+ #aterija.
1. @asta' 'azd&+a
I relati'!o isto# i relati'!o s&'o# 'azd&+& i#a *ez*roj pri#jesa.
Igla'!o#$ o! se sastoji od"
1. gaso'iti+ sastojakaL
A . 'ode!e pare i
E. sit!i+ 'rsti+ esti.a.
1. Gaso'iti sastoj.i 'azd&+a
Naj'a,!iji sastojak 'azd&+a je kiseo!ik koji o#og&2a'a ,i'ot
o'jeka i s'i+ ostali+ 'i%i+ orga!iza#a. ao'jek !e #o,e da ,i'i *ez
kiseo!ika d&,e od pet #i!&ta. Ikoliko do;e do zastoja prili'a
'azd&+a & #ozak$ !astaj& traj!a i 'elika o%te2e!ja. A kiseo!ik
dospije'a & #ozak i ostale dijelo'e orga!iz#a p&te# kr'otoka.
Naj'e2i dio kiseo!ika & *ios-eri potie od -otosi!teze. A !aj'e2i
proiz'o;ai s&"
s&'oze#!e *iljke$ !aroito lis!ate dr'e!aste$ ko!.e!trisa!e !a
'eliki# prostori#a kao %ta s& %&#ski ekosiste#i ili
pojedi!a!e %&#eL
alge koje ,i'e & 'odi i
-itopla!kto!i !a #orski# po'r%i!a#a.
<*og stal!og &#a!je!ja %&#skog -o!da (!aroito spalji'a!je#$
zaga;e!osti 'eliki+ po'r%i!a #ora izli'i#a !a-te$ stal!og
sagorije'a!ja (koje tro%i kiseo!ik -osil!i+ i dr&gi+ gori'a s#a!j&j&
se kolii!e kiseo!ika & at#os-eri.
1ro.ije!je!o je da se s'ake godi!e & s'ijet& &!i%ti oko 13 #ilio!a
+ektara %&#e %to & at#os-eri s#a!j&je kolii!& kiseo!ika za 1D:1A
#ilijardi to!a.7E8
1. ?ode!a para
?ode!a para je stal!o pris&t!a & 'azd&+&. <a lj&dski orga!iza# je
!ajpo'olj!ija relati'!a 'la,!ost od 4Dk pri te#perat&ri od 13 : AD_C.
Gelati'!a 'la,!ost predsta'lja stepe! zasi2e!osti 'azd&+a 'ode!o#
paro#$ od!os!o$ to je od!os iz#e;& postoje2e kolii!e 'ode!e pare &
'azd&+& i #aksi#al!e kolii!e (do 1DDk koj& *i 'azd&+ pri
odre;e!i# &slo'i#a #ogao da pri#i. Gelati'!a 'la,!ost je
sraz#jer!a apsol&t!oj 'la,!osti$ a s#a!j&je se porasto# te#perat&re.
1. @asta' istog$ s&'og 'azd&+a (pro.e!at &e%2a pojedi!i+
gaso'a
1. a'rste esti.e : aerosedi#e!ti
a'rste esti.e !astaj& od raz!i+ lj&dski+ akti'!osti (i!d&strijski+$
tret#a!a sa s#e2e#$ iz gra;e'i!arst'a i sli!o$ kao i !eki+ prirod!i+
poja'a kao %ta s&" er&p.ije '&lka!a$ %&#ski po,ari$ ze#ljotresi$ ol&je
i dr&go koji# prilika#a se &sko'itla pra%i!a i stig!e & 'azd&%!e
sloje'e.
1. @tratos-erski ozo!ski sloj
@tratos-erski ozo! !astaje at#os-erski# elektri!i# pra,!je!je# !a
'isi!a#a od AD:FD k#. O! se !azi'a ozo!os-era i igra 'a,!& &log&
za%tit!ika od opas!og s&!e'og &ltralj&*iastog zrae!ja. O! i#a
poziti'a! &ti.aj !a ko#plet!& *io.e!oz&. Je;&ti#$ !eke lj&dske
akti'!osti koje & s'o# djelo'a!j& isp&%taj& odre;e!e +e#ijske
s&psta!.e kao !&sprod&kte &ti& !a o%te2e!ja i razara!je o'oga sloja.
1. ?ODA
1. <!aaj 'ode
Kao -aktor sredi!e 'oda i#a 'eliki z!aaj za lj&de$ za sa' ,i'i s'ijet$
za ekosiste#e$ za pla!et& kao .jeli!&. O!a je os!o' ,i'ota i sredi!a &
kojoj poi!je ,i'ot. ?oda sadr,i +ra!lji'e #aterije koji#a s!a*dije'a
2elije$ reg&li%e te#perat&r& tijela. ?oda i!i 4Dk lj&dskog orga!iz#a
a & !aj'e2e# pro.e!t& je zast&plje!a i & gra;i *ilj!i+ i ,i'oti!jski+
orga!iza#a. Isto're#e!o predsta'lja i !eop+od!& !a#ir!i.& *ez koje
lj&dski ,i'ot !e #o,e da opsta!e d&,e od !ekoliko da!a.
?oda je z!aaj!a za spolja%!j& -izio!o#ij& 'egeta.ijskog pokri'aa
<e#lje. O!a je i e!ergija iji# posredst'o# se o*a'lja raz#je!a i
dotok +ra!lji'i+ #aterija i #i!erala iz ze#lje & *iljke$ kao i dalje
raz!o%e!je & s'e orga!e da *i$ !a kraj&$ p&te# tra!spira.ije$ !ap&stila
*iljk& i o*ogatila kli#&.
?oda je od z!aaja za rasti!je jer"
o#og&2a'a klija!je sje#e!a$
&tie !a rast i raz'oj *iljke$
&tie !a proiz'od!j& orga!ski+ #aterija$
o#og&2a'a pro.es tra!spira.ije i
po#a,e -or#ira!je ekolo%ki+ o*lika i oso*i!a *iljaka.
?oda je 'a,!a os!o'a za raz'oj lj&dske .i'iliza.ije$ !aroito za
raz'oj #oder!e i!d&strije i poljopri'rede$ ali i s'akod!e'!e &potre*e
& lj&dsko# ,i'ot&. Naj'e2a kolii!a 'ode tro%i se za proiz'od!j&
+ra!e. ?i%e od 3Dk oti.a!ja 'ode & glo*al!i# raz#jera#a je za
iriga.io!e siste#e.7F8
Ho z!ai da je 'oda os!o' za s'e -or#e lj&dskog ,i'ota i za s'e
!jego'e egziste!.ijal!e i dr&ge potre*e. Kako je o'jek do#i!a!t!o
*i2e !a pla!eti$ tako i 'ode podlije,& !jego'o# &ti.aj&. O! 'od&
kaptira i pra'i 'elike rezer'oare & 'id& 'je%taki+ jezera$ koristi 'od&
kao e!ergij&$ pa iz toga razloga za&sta'lja toko'e rijeka$ pra'i ka!ale
pre'ode2i 'od& iz jed!og sli'a & dr&gi$ pra'i 'elike ka!ale za
!a'od!ja'a!je & poljopri'redi i dr&ge 'elike rado'e & 'ezi sa 'odo#.
1rakti!o to z!ai da k'alitet 'ode$ !aroito kada s& & pita!j&
po'r%i!ske 'ode$ za'isi od !ai!a kori%2e!ja$ od!os!o od o!oga za
%ta s& lj&di !a#ije!ili da se o!a koristi. Naje%2e d'ije ili 'i%e
&potre*a !e odgo'araj& !ekoj tre2oj. Na pri#jer" ako je !eko jezero
!a#ije!je!o s!a*dije'a!j& 'odo# za pi2e$ !eop+od!o je da se & toj
'odi odr,i k'alitet koji za+tije'a ta 'rsta &potre*e. Ako se to isto
jezero koristi i za rekrea.ij&$ tada je potre*a! !eki dr&gi k'alitet.
Ako$ !a pri#jer$ & to# jezer& i#a 'e2a kolii!a soli$ tada se o!o
#o,e koristiti za rekrea.ij&$ ali je #a!je k'alitet!a kao 'oda za pi2e.
Je;&ti#$ ako je !eko podr&je izrazito poljopri'red!o$ tada
po'r%i!ske 'ode #og& *iti opas!e za 'od& za pi2e$ jer se p&te#
at#os-erski+ pada'i!a raz!a +e#ijska sredst'a #og& !a2i & toj 'odi.
1. Kr&,e!je 'ode : +idrolo%kl .ikl&s
<e#lja je jedi!o #jesto & I!i'erz&#& za koje se z!a da !a !je#&
postoji te!a #asa :'oda. O!a isp&!ja'a okea!e$ #ora$ jezera$ rijeke$
gleere i dr&go pokri'aj&2i 'i%e od BDk ze#lji!e po'r%i!e. ?e2i dio
od o'e te!e 'ode!e #ase -or#ira! je od kiseo!ika i 'odo!ika p&te#
'&lka!ski+ akti'!osti i #i!ijat&r!i+ ko#eta 'e2i# dijelo#
sai!je!i# od leda.
1. Kr&,e!je 'ode
@a ze#lji!e po'r%i!e i po'r%i!ski+ 'oda$ 'oda ispara'a i sti,e &
at#os-er&$ iz !je p&te# at#os-erski+ pada'i!a se 'ra2a !a ze#lji%te
odakle$ ili po!ire kroz raz!e sloje'e$ +ra!e2i podze#!e izda!i$ i
odatle po!o'o sti,e & po'r%i!ske 'ode da *i po!o'o ispara'a!je#
oti%la & at#os-er&.
Ik&p!a kolii!a ispare!e 'ode i 'ode & o*lik& pada'i!a je jed!aka.
Ispara'a!je okea!a je 'e2e od kolii!e koj& o!i pri#e preko
at#os-erilija$ a ko!ti!e!ti 'i%e pri#e 'ode preko pada'i!a$ !ego %ta
je kolii!a ispare!e 'ode. Kako je !i'o okea!a ko!sta!ta!$ tako se
razlika 'ode & okea!i#a dop&!ja'a preko rijeka koje se &li'aj& & !ji+
i podze#!i+ 'oda sa ko!ti!e!ta. Osi# %ta 'oda ispara'a sa po'r%i!a
okea!a i ko!ti!e!tal!i+ 'oda$ ispara'a!je se o*a'lja i sa ze#lji%ta$ sa
rasti!ja i tra!spira.ijo# *iljaka preko li%2a.
1re#a porijekl& 'ode #og& da se s'rstaj& & tri os!o'!e gr&pe"
po'r%i!skeL
podze#!e i
at#os-erske 'ode.
1. 1o'r%i!ske 'ode
1o'r%i!ske 'ode s& rijeke i !ji+o'e pritoke$ jezera$ #ora$ poto.i$
*are$ okea!i$ ali i 'ode!e ak&#&la.ije i rezer'oari koje je o'jek
st'orio za&sta'ljaj&2i i prik&pljaj&2i po'r%i!ske 'ode. 1o'r%i!ske
'ode se o*!a'ljaj& direkt!o iz at#os-erski+ pada'i!a$ ili posred!o
preko podze#!i+ izda!i.
1o'r%i!ske 'ode #og& da *&d& slatke i sla!e. @latke po'r%i!ske
'ode$ prei%2e!e ili prirod!o iste$ koriste se i za pi2e$ a 'oda iz #ora
i okea!a koja je sla!a desali!iza.ijo# se #o,e pripre#iti za &potre*&
za pi2e. Je;&ti#$ o'aj post&pak je jo% &'ijek 'eo#a ko#pliko'a! i
sk&p.
1. 1o'r%i!ske 'ode : #ore
1. 1odze#!e 'ode
1odze#!e 'ode s& iz'ori%ta koja se !alaze ispod po'r%i!e ze#lje i
koja se po're#e!o dop&!ja'aj& at#os-erski# pada'i!a#a i
po'r%i!ski# 'oda#a koje prodir& & 'odo!os!e sloje'e : izda!i. O'e
'ode s& !aje%2e slatke i (iste) pa se koriste za s!a*dije'a!je 'odo#
za pi2e. Naj'e2e kolii!e o'i+ 'oda !alaze se & izda!i#a pored
rijeka.
1. At#os-erske 'ode
At#os-erska 'oda & o*lik& pada'i!a" rose$ ki%!i.e$ s!ijega$ leda$
sti,e !a ze#lj&. O'a 'oda !astaje ko!de!za.ijo# 'ode!e pare iz
'azd&+a ili s#rza'a!je# ko!de!zata. At#os-erska 'oda do!ekle
dop&!ja'a po'r%i!ske i podze#!e 'ode. I !eki# kraje'i#a koji
osk&dije'aj& po'r%i!ski# i podze#!i# slatki# 'oda#a koristi se
ki%!i.a kao 'oda za pi2e ( & pri#orski# kraje'i#a i !a ostr'i#a.
@'e tri po#e!&te 'rste 'oda s& #e;&so*!o za'is!e i !alaze se &
stal!o# prirod!o# kr&,e!j&. At#os-erska 'oda koja pada !a
ze#lji%te po!ire kroz poroz!e sloje'e ze#lji!e kore s'e do
'odo!eprop&stlji'og sloja. Naje%2e je to sloj gli!e ili !eki+
ko#pakt!i+ stije!a.
1. At#os-erske 'ode \ jezero
1. Iz'ori 'ode
Iako je 'oda pre#a +e#ijsko# sasta'& jedi!je!je 'odo!ika i
kiseo!ika (5AO$ o!a se & tak'o# sasta'& & prirodi !e !alazi$ 'e2$
*ez o*zira !a !je!o porijeklo ili agregat!o sta!je$ o!a & s'o# sasta'&
i#a raz!e pri#jese koje 'odi za pi2e daj& pose*a! &k&s i k'alitet.
I prirodi 'oda se !alazi & s'a tri agregat!a sta!ja"
& at#os-eri & o*lik& 'ode!e pareL
& te!o# sta!j& po po'r%i!i <e#lje i & podze#!i# izda!i#a i
'rsto# sta!j&: led& i led!i.i#a.
1. G&*itak 'ode
?oda #o,e da se pri're#e!o ili traj!o izg&*i !a jeda! od sljede2i+
!ai!a"
oti.a!je#L
ispara'a!je# i
pre'o;e!je#.
1. Oti.a!je
?oda koja at#os-erski# p&te# pad!e !a po'r%i!& <e#lje jed!i#
dijelo# po!ire ispod po'r%i!e ze#lji%ta o*oga2&j&2i podze#!e
iz'ore$ dr&gi dio ispari (ode & at#os-er&$ a !aj'e2i dio otie.
Oti.a!je 'ode je tako;er pri're#e!o$ ali za !ek& ze#lj& #o,e da
predsta'lja g&*itak. Oti.a!je 'ode se o*a'lja i pod &ti.aje#
o'jeko'i+ djelat!osti" iskori%2a'a!je 'ode$ & poljopri'redi$ pri'redi i
& ko#&!al!e s'r+e.@jea %&#a i dr&ge 'egeta.ije #o,e da &*rza
oti.a!je 'ode$ !aroito sa *rdsko:pla!i!ski+ tere!a. Ho osiro#a%&je
podze#!e izda!i a isto're#e!o i# #ije!ja i k'alitet. Crzo oti.a!je
potpo#a,e erozij& ze#lji%ta pod iji# se &ti.aje# zaga;&je 'oda ili
joj se #ije!ja sasta'.
1. Ispara'a!je
Ispara'a!je je !eprekid!i i kr&,!i pro.es koji se de%a'a & ,i'ot!oj
sredi!i. O!o se de%a'a sa s'i+ po'r%i!ski+ 'oda i sa s'i+ dr&gi+
po'r%i!a !a koje pad!e at#os-erska 'o;a. <a &k&p!& kolii!& 'ode
to !e predsta'lja g&*itak$ ali za po'r%i!ske 'ode to je pri're#e!i
g&*itak.
1. 1re'o;e!je 'ode
1re'o;e!je 'ode se o*a'lja o'jeko'i# posredst'o#" iz jed!og sli'a
& dr&gi i radi !a'od!ja'a!ja poljopri'red!og ze#lji%ta p&te# 'eliki+
iriga.io!i+ siste#a (!a pri#jer" D&!a':Jaj!a & Ca'arskoj ili D&!a':
Hisa:D&!a' & @r*iji. O'a 'oda je izg&*lje!a & lokal!o# s#isl& i to
za !iz'od!i dio$ ali & glo*al!o# !ije$ jer je o*ogatila jeda! sli' !a
ra&! dr&gog.
1. 5idros-era kao sta!i%te
5idros-era s'oji# -iziki# i +e#ijski# oso*i!a#a predsta'lja
spe.i-i!& ekolo%k& sredi!&. O!a je !aj'e2e sta!i%te s'i+ ,i'i+
orga!iza#a !a pla!eti. Od &k&p!e <e#lji!e po'r%i!e okea!i i #ora
za+'ataj& oko BDk a kop!e!e 'ode oko Ak. Ik&p!i ,i'ot!i prostor &
+idros-eri iz!osi oko 1$> #ilijard& k# i!te!zitet 'ode & at#os-eri i
pedos-eri stal!o 'arira$ ali & +idros-eri je ko!sta!ta! ekolo%ki -aktor.
Ciljke$ a preko !ji+ i dr&gi orga!iz#i$ traj!o pri#aj& 'od&$ ali je
pro.eso# tra!spira.ije po!o'o 'ra2aj& i !a taj !ai! odr,a'aj&
*ala!s.
1. <a'is!ost -or#ira!ja o*lika *iljaka od kolii!e 'ode
Kolii!a$ k'alitet i i!te!zitet 'ode !a !eko# sta!i%t& &tie !a
-or#ira!je o*lika *iljaka. 1o o*lik& *iljke se s'rsta'aj& & sljede2e tri
gr&pe"
+idro-iti$ *iljke koje traj!o ,i'e & 'odiL
#ezo-iti ,i'e !a sta!i%ti#a sred!je s!a*dje'e!i# 'odo#L !i
pre'i%e 'la,!i# !i pre'i%e s&'i# i
ksero-iti ,i'e !a s&'o# i prilago;a'aj& se s&%i sta!i%ta.
1. @asta' 'ode
?oda je gla'!a i os!o'!a #aterija & +idros-eri. lako je po +e#ijsko#
sasta'& #je%a'i!a 'odo!ika i kiseo!ika$ o!a i#a i #!oge dr&ge
rast'ore!e #aterije" #i!erale$ soli. 1re#a sasta'& postoji 'eo#a
'elika razlika iz#e;& pojedi!i+ po'r%i!ski+ 'oda. Na pri#jer$ okea!a
i kop!e!i+ 'oda$ !aroito pre#a rast'ore!i# soli#a. <a 'od& se
#o,e re2i da je to jed!a od !ajjed!osta'!iji+ i !ajrasprostra!je!iji+
#aterija & prirodi ije s& -izike i +e#ijske oso*i!e do*ro poz!ate.
Neke od ti+ oso*i!a s& jedi!st'e!e$ pa je i z*og !ji+ z!aaj!a za
odr,a'a!je ,i'ota.
1re#a +e#ijsko# sasta'& i sadr,aj& s'i+ s&psta!.i koje se !alaze &
prirod!i# 'oda#a 'oda se #o,e podijeliti !a"
slatk&L
*istr&L
sla!&L
#&t!&L
#ek& i
t'rd& 'od&.
1. @latka 'oda
@latka 'oda i#a #al& kolii!& soli (!atrij&#:+lorida : NaCl i dr&gi+
rast'orlji'i+ soli tako da je po &k&s& !e&tral!a pa se zato ka,e
(slatka)$ jer !e#a do#i!a!t!og &k&sa. LI o'i# 'oda#a kolii!a soli
je i do 1DD p&ta #a!ja !ego & sla!i# 'oda#a.
1. Cistra 'oda
Cistra 'oda je *ez koloid!i+ esti.a i s&spe!zija !erast'ore!i+
s&psta!.i.
1. @la!a 'oda
@la!a 'oda i#a 'e2i sadr,aj soli (!atrij&#:+lorida : NaCl i daje
osje2aj sla!oga & &sti#a. I #orskoj 'odi i#a FD p&ta 'i%e kal.ij&#a
a 1DDD p&ta 'i%e +lora. O'e 'ode s& *ogatije lako toplji'i# soli#a
(1:Fk jer at#os-erski# &ti.aji#a sti,& spiraj&2i se sa ze#lji%ta.
@ali!itet okea!a je pose*!a ekolo%ka oso*i!a kojoj se prilago;a'a
ko#plet!a ak'ati!a i prio*al!a *io.e!oza. Ko!.e!tra.ija soli &
#orskoj 'odi je 1DD p&ta 'e2a !ego & t'rdoj s'je,oj 'odi$ a >EB p&ta
'e2a !ego & #ekoj s'je,oj 'odi.
1. J&t!a 'oda
J&t!a 'oda sadr,i koloid!e rast'ore!e esti.e i s&spe!zije
!erast'ore!i+ s&psta!.i$ orga!skog i !eorga!skog porijekla.
<a#&2e!je 'ode se de%a'a & prirodi posle 'eliki+ ki%a kada se & !joj
!ad& raz!e esti.e sa ze#lji%ta. J&t!o2a je posljedi.a optike
akti'!osti koloid!o rast'ore!i+ esti.a koje !e prop&%taj& direkt!o
&laz!o s'jetlo$ !ego ga rasipaj& i apsor*&j&. J&t!a 'oda je
!epogod!a za pi2e kao i za &potre*& & pre+ra#*e!oj i!d&striji.
1. Jeka 'oda
Jeka 'oda i#a #al& ko!.e!tra.ij& rast'ore!i+ #i!eral!i+ soli$
!aroito kal.ij&#a (Ca i #ag!ezij&#a (Jg. Ho z!ai da s& o'e
'ode alkal!e.
1. H'rda 'oda
H'rda 'oda i#a 'e2i sadr,aj rast'ore!i+ #i!eral!i+ soli #ag!ezij&#a
i kal.ij&#a. 1od t'rdo# 'odo# se s#atra o!a 'oda koja priliko#
zagrija'a!ja osta'lja !a d!& s&da t'rd talog (ka#e!$ !a pri#jer kod
*ojlera.
H'rda 'oda #o,e da se koristi za pi2e. H'rdo2a 'ode se odre;&je
sasta'o# i kolii!o# kal.ij&#:kar*o!ata (CaCOA$ a izra,a'a se &
#g]lit. I !eki# ze#lja#a$ t'rdo2a se izra,a'a & stepe!i#a koji s&
odre;e!i !a o'aj isti !ai!L z!ai pre#a kolii!i kal.ij&#:kar*o!ata
& litri 'ode.
1. Grada.ija 'ode pre#a t'rdo2i (& #g]l
1. Ostale ko#po!e!te po'r%i!ski+ 'oda
Kolii!e kiseo!ika i &glje!:dioksida & +idros-eri 'ariraj& & za'is!osti
od jai!e 'ital!i+ pro.esa a pose*!o od"
kolii!e pla!kto!aL
te#perat&re 'ode i
sali!iteta.
1. <a'is!ost kolii!e kiseo!ika i &glje!:dioksida od kolii!e
pla!kto!a
I tok& da!a -itopla!kto! i ostali zele!i orga!iz#i koji se !alaze &
gor!ji# sloje'i#a +idros-ere i!te!zi'!o asi#iliraj& &glje!:dioksid
(COA$ a izl&&j& kiseo!ik (OA. Na taj !ai! po'r%i!a 'ode se
o*oga2&je kiseo!iko#.
No2& pla!kto! silazi & d&*lje sloje'e +idros-ere gdje di%&2i tro%i
kiseo!ik$ pa tako osiro#a%&je o'& zo!& kiseo!iko#. <*og te poja'e
de%a'a se da se !a d!& !eki+ jezera (e!tro-!i+ go#ila #rt'a
orga!ska #aterija koja oksidi%e i koja se rast'ara. No2& je +idros-era
*ogata &glje!:dioksido#$ jer ga s'i orga!iz#i proiz'ode. I
+idros-eri &glje!dioksida i#a i >D p&ta 'e2oj kolii!i !ego &
at#os-eri.
1. <a'is!ost kolii!e kiseo!ika od te#perat&re
Kapa.itet 'ode za kiseo!ik raste sa pado# te#perat&re. 1ri porast&
te#perat&re prirod!i+ 'oda po'e2a'a se *rzi!a +e#ijski+ reak.ija i
opada!je rast'orlji'osti kiseo!ika (i dr&gi+ gaso'a. Na 'e2oj
te#perat&ri se &*rza'aj& reak.ije #eta*oliz#a ak'ati!i+
orga!iza#a a ti#e i potro%!ja rast'ore!og kiseo!ika. Kako je
kolii!a kiseo!ika s#a!je!a$ #o,e da do;e do iz&#ira!ja ,i'i+
orga!iza#a. 1ro#je!a te#perat&re !astaje i sa s#je!o# da!a i !o2i.
7>8
1. Iti.aj sali!iteta !a kolii!& kiseo!ika
@ali!itet tako;e i#a &ti.aja !a rast'ara!je kiseo!ika & 'odi$ od!os!o
!jego'& kolii!&. Kiseo!ik je toplji'iji & sla!oj #orskoj 'odi !ego &
slatkoj rije!oj.
1. Ostale #i!eral!e #aterije & 'odi
Osi# kiseo!ika$ 'odo!ika i &glje!ika orga!iz#i#a s& potre*!e i
dr&ge #i!eral!e #aterije koje se !alaze rast'ore!e & 'odi. O!e se
'odo# &!ose & ,i'e orga!iz#e. Naje%2e to s&" azot$ -os-or$ s&#por$
kalij&#$ kal.ij&#$ #ag!ezij&#$ g'o,;e i !atrij&#. @'aki od o'i+
#i!erala i#a odre;e!& -&!k.ij& & orga!iz#& i &est'&je & -or#ira!j&
!ji+o'e gra;e. Gast'orlji'osti #i!eral!i+ #aterija & 'odi je za'is!a
od te#perat&re$ kiselosti i pris&st'a dr&gi+ rast'ore!i+ #aterija.
?e2i!a kop!e!i+ 'oda sadr,i od D$D1 do D$A k rast'ore!i+
#i!eral!i+ #aterija. 5e#ijski sasta' prirod!e 'ode !a <e#lji !ije
jedi!st'e!. O! za'isi od"
porijekla 'ode$
ze#lji%ta sa koji# je 'oda & dodir&$
*iljaka i ,i'oti!ja koja & !joj ,i'e$
sezo!ske pro#je!e te#perat&re$
#je%a'i!e razliiti+ 'rsta 'oda.
Ho z!ai da je & s'akoj rije.i +e#ijski sasta' 'ode pro#je!lji' &
za'is!osti od po#e!&ti+ -aktora. Gelati'!o !aj'e2i sadr,aj
!eorga!ski+ soli sadr,e sla!a jezera & koji#a ko!.e!tra.ije id& i do
E4D gr]d#E. I #ori#a i okea!i#a sadr,aj !eorga!ski+ soli je #a!ji
!ego & sla!i# jezeri#a.
@iro'a i #orska 'oda se razlik&j& po sasta'& kao i po kolii!i
rast'ore!i+ #i!eral!i+ #aterija. Jorska 'oda je *ogata !atrij&#o#
(Na$ #ag!ezij&#o# (Jg$ +lorid i s&l-at jo!i#a$ dok & s'je,oj 'odi
preo'lada'a kal.ij&# (Ca i kar*o!at jo!i.
Gast'ore!e #aterije & 'odi st'araj& !iz pro*le#a rasti!j& i
,i'oti!ja#a. Orga!iz#i #oraj& da &s'ajaj& #i!eral!e #aterije iz
ze#lji%ta$ 'ode i +ra!eL zati# #oraj& da & s'o# tijel& zadr,a'aj&
'i%& ko!.e!tra.ij& ti+ #aterija$ !ego %ta je & okol!oj sredi!i.
1. 5e#ijski sasta' at#os-erske 'ode
At#os-erske 'ode s& po +e#ijsko# sasta'& siro#a%!ije od
po'r%i!ski+ 'oda. O!e sadr,e rast'ore!e gaso'e" kiseo!ik$ azot$
&glje!:dioksid i dr&ge koji se !alaze & 'azd&+& iz koga dospije'aj& &
at#os-erske pada'i!e. Osi# po#e!&ti+$ & at#os-erski# 'oda#a se
#og& !a2i i dr&ge orga!ske i !eorga!ske s&psta!.e koje sti,&
rast'ara!je# ili s&spe!do'a!je# 'rsti+ esti.a iz 'azd&+a" aerosola$
pra%i!e$ di#a. Nji+o'i prirod!i iz'ori s&" '&lka!i$ 'azd&%!a str&ja!ja
koja i+ pre!ose$ %&#ski po,ari$ ispare!ja iz!ad %&#a i #o'ara.
1. 5e#ijski sasta' podze#!i+ 'oda
@asta' podze#!i+ 'oda za'isi od +e#ijskog sasta'a podloge i tla
kroz koje proti&. O'e 'ode & se*i sadr,e 'rlo #al& kolii!&
orga!ski+ #aterija. He #aterije prodir& sa po'r%i!e preko po'r%i!ski+
'oda$ a priliko# prodira!ja kroz tere! o!e se zadr,a'aj&. Do
podze#!i+ 'oda stig!e #ali *roj i po k'alitet& i po k'a!titet&.
1odze#!e 'ode !a 'e2i# d&*i!a#a sadr,e o!e #i!eral!e #aterije
koje poti& iz ze#lji%ta. Ikoliko 'oda protie kroz !a-to!os!e
sloje'e$ & !ji#a 2e sadr,aj orga!ski+ #aterija *iti 'eo#a 'isok. Ako
& !eki# 'oda#a pre'la;&j& !eke spe.i-i!e #i!eral!e #aterije$ ta se
'oda !azi'a #i!eral!a. Ako s& jo% i zagrija!e$ o!da s& to ter#al!e
'ode.
1. Orga!ske #aterije & 'odi
Osi# !eorga!ski+ soli i dr&gi+ #aterija & po'r%i!ski# 'oda#a se
#og& !a2i i orga!ske #aterije$ iji je sasta' 'eo#a razliit. I
prirod!i# 'oda#a !aj'e2i sadr,aj o'i+ #aterija i#aj& #o'are
(kolii!a se kre2e i do 3>D gr]d#E$ a & slatkoj i #orskoj 'odi z!at!o
!i,e.
Orga!ske #aterije & po'r%i!ske 'ode #og& da stig!& !a jeda! od d'a
!ai!a"
iz at#os-ere p&te# pada'i!aL
sa ze#lji%ta spira!je# i talo,e!je#.
I o*a sl&aja orga!ske #aterije se st'araj& raspada!je# *ilj!i+ i
,i'oti!jski+ 'rsta i !ji+o'i+ l&e'i!a i sti,& & po'r%i!ske 'ode.
Je;&ti#$ s'i !a*roja!i prirod!i -aktori sa s'oji# oso*i!a#a da!as
s& relati'!i$ jer je o'jeko' &ti.aj 'eo#a jak. Lj&dske akti'!osti
#ije!jaj& karakteristike +idros-ere$ esto i do raz#jera katastro-a.
1. ?od!i res&rsi
?od!i *ala!s !a pla!eti je ko!sta!ta!. I kr&,!o# tok& "
ispara'a!je... pada'i!e... oti.a!je.$ !aj'e2e ispara'a!je se de%a'a sa
okea!a i po'r%i!ski+ 'oda. 1ada'i!a#a se 'oda 'ra2a !a ze#lji%te$
o*oga2&je se jo% i 'odo# iz led!ika$ 'ode!o# paro# iz '&lka!a. Haj
od!os je sljede2i"
iz okea!a godi%!ja ispare!ja iz!ose" F>4DDD k#E. ?ode!a para se
ko!de!z&je & 'id& o*laka iz koji+ se po!o'o & okea! 'ra2a F1DDDD
k#E 'odeL a F4DDD k#E *i'a od!ese!o 'azd&%!i# str&ja#aL
iz po'r%i!ski+ 'oda" rijeka$ jezera$ #o'ara$ godi%!je ispara'a 4ADDD
k#E$ a p&te# pada'i!a se ta kolii!a i o!a koja se !ije 'ratila &
okea!$ 'ra2a !a ze#lji%te$ rasti!je i po'r%i!ske$ 'ode & godi%!ji#
kolii!a#a od 1D3DDD k#E ( F4DDD T 4ADDD K 1D3DDD .
<e#lja posjed&je 'elike 'od!e res&rse$ a !aj'e2i s&"
okea!i i #oraL
gleeri$ led i s!ijegL
podze#!a 'odaL
rijeke i poto.iL
jezera i *areL
at#os-erska 'oda.
1. Okea!i i #ora
@'i okea!i zajed!o posjed&j& =Bk &k&p!e 'ode (!e ra&!aj&2i
gleere i dr&ge led!ike !a pla!i!a#a i sli!o. Okea!i predsta'ljaj&
'elike 'ode!e rezer'oare !e sa#o 'odo#$ 'e2 i dr&gi# e!ergetski# i
#i!eral!i# res&rsi#a. Ali$ #ora se re2i da 'oda iz okea!a !ije
po'olj!a za &potre*& & lj&dskoj is+ra!i i raz!e dr&ge s'r+e. Je;&ti#$
okea!i isto're#e!o i#aj& 'eo#a 'a,!& &log& & -or#ira!j&
te#perat&re !a <e#lji.
1. Gleeri$ led$ s!ijeg
Ostatak od Ek predsta'lja slatk& 'od& od koje je E]F & o*lik&
gleera$ led!ika$ s!ijega... Gleeri predsta'ljaj& lede!e rijeke koje
tek& !iz*rd!o 'eo#a laga!o.748
1. @'jetske rezer'e 'ode (& 1DDDk#E i k i prosje!o 'rije#e
traja!ja
1. 1odze#!a 'oda
O'a 'oda predsta'lja !ajk'alitet!ij& 'od& za lj&dsk& &potre*&. O!a
se !alazi ispod ze#lji!e po'r%i!e$ pa je !az'a!a podze#!a 'oda. Ho
je$ poslije 'ode & o*lik& leda$ tre2i po 'elii!i rezer'oar s'je,e 'ode.
O!a dospije'a & ze#lj& sp&%taj&2i se sa ze#lji!e po'r%i!e i prolaze2i
kroz #!oge sloje'e (pijesak$ %lj&!ak$ rastresit& ze#lj& i
'odoprop&stlji'e stije!e pro.eso# !az'a!i# i!-iltra.ija. 1rolaze2i
kroz te sloje'e$ o'a 'oda se prei%2a'a i zato !aje%2e predsta'lja
k'alitet!& 'od& za pi2e.
1. Gijeke i poto.i
1oto.i (iz stal!i+ iz'ora i *&ji.e (posle 'eliki+ pada'i!a sli'aj& se &
rijeke. O'aj rezer'oar 'ode$ & od!os& !a pret+od!a tri$ 'eo#a je #ali
(to se 'idi !a ta*eli E. Ali o'e 'ode i#aj& 'elik& &log& kako za
lj&dski ,i'ot i lj&dske akti'!ost !a <e#lji$ tako i za #!oge dr&ge
orga!iz#e.
1. Jezera i *are
Gezer'e 'ode & jezeri#a i *ara#a s& skoro sto p&ta 'e2e od rezer'i &
rijeka#a i poto.i#a. <!aaj!e s& jer je to & !aj'e2e# *roj& sl&aje'a
slatka 'oda. 1o kolii!i o'a 'oda predsta'lja oko ADk od &k&p!e
slatke 'ode & s'jetski# raz#jera#a. I o'e 'ode s& z!aaj!e za
#!oge orga!iz#e kao sta!i%te i za dr&ge & !ji+o'oj okoli!i koji#a je
'oda !eop+od!a za odr,a'a!je ,i'ota.
1. At#os-erska 'oda
1re#a &k&p!oj rezer'i 'ode at#os-erska 'oda predsta'lja !aj#a!j&
kolii!& od s'ega D$DD1k. Je;&ti#$ & kr&,!o# tok& 'ode !a <e#lji
je 'eo#a z!aaj!a$ jer do!osi 'od& s&%!i# o*lasti#a$ po#a,e ,i'i#
orga!iz#i#a da se odr,e$ a po'r%i!ske i podze#!e 'ode o*oga2&j&
!o'i# kolii!a#a. Naj'e2i proiz'o;a s'je,e 'ode je rasti!je koje
e'apotra!spira.ijo# o*oga2&je at#os-er& 'ode!o# paro# koja se
'ra2a !a po'r%i!& ze#lje & o*lik& taloga. Ho je isto're#e!o i
pri#ar!i iz'or koji godi%!je iz!osi oko >DD.DDD k#$ ali !a ze#lj&
pada oko 1]> (11D.DDD k#E$ a ostatak (oko 4>k ko!ti!e!tal!i+
pada'i!a se 'ra2a po!o'o & at#os-er&.7B8
1. 1otro%!ja 'ode
Lj&di koriste 'od& & raz!e s'r+e$ a !aj'e2e kolii!e se koriste za tri
!aj'a,!ija sektora"
1. F=k i!d&strij&L
A. F1k poljopri'red& i
E. 1Dk ja'!& potro%!j&.
1retposta'lja se da 2e se kraje# AD. 'ijeka potro%!ja 'ode & o'i#
sektori#a &d'ostr&iti. <a po#e!&te lj&dske akti'!osti od &k&p!e
potro%!je koristi se"
1. A>k iz podze#!i+ iz'ora i
A. B>k iz rijeka i jezera.
1ro.je!j&je se da je godi%!ja s'jetska potro%!ja 'ode oko 3DD #E po
sta!o'!ik&. Je;&ti#$ kao i & dr&gi# lj&dski# potre*a#a$ tako i &
o'oj$ razliita je potro%!ja & raz'ije!i# ze#lja#a i ze#lja#a &
raz'oj&. Na pri#jer" & @AD:& se tro%i oko >.>DD lit. po sta!o'!ik&
d!e'!o$ a & ze#lja#a & raz'oj& oko F> lit. po sta!o'!ik& d!e'!o.
Ik&p!a godi%!ja potro%!ja 'ode & s'ijet& se s'ake godi!e po'e2a'a
za oko 4k. 1oda.i go'ore da je 1=3D. god. potro%!ja iz!osila A.4DD
do E.DDD k#E$ a 1=3>. god. se podigla !a E.>DD do F.DDD k#E.738
I razliiti# ze#lja#a postoji 'elika razlika iz#e;& potre*a za
'odo# i !je!og prili'a p&te# pada'i!a. Hako !a pri#jer" & Ka!adi je
potro%!ja 'ode #a!ja od 1k &k&p!og godi%!jeg prili'a. <a razlik&
od !je$ & ze#lja#a gdje !edostatak 'ode predsta'lja oz*ilja!
pro*le# (kao !a pri#jer & Izrael& ili !a Jalti &k&p!o podze#!e i
po'r%i!ske 'ode zajed!o iz!ose skoro 1DDk &k&p!og godi%!jeg
prili'a.
Od &k&p!og d!e'!og prili'a 'ode ('ode!og taloga "
1. 4>k ispariL
A. EAk otek!e i
E. Ek po!ire & ze#lj&.
1. <EJLJI`HE
1. 1oja#$ oso*i!e i z!aaj ze#lji%ta
<e#lji%te je ko#pleks!a #je%a'i!a #i!erala$ orga!ske #aterije$
,i'i+ orga!iza#a$ 'azd&+a i 'ode.7=8 <e#lji%te je jedi!st'e!a i
spe.i-i!a t'ore'i!a kako pre#a s'oji# oso*i!a#a tako i pre#a
!ai!& !asta!ka. O!o predsta'lja jedi!st'o *iotiki+ (orga!ske
#aterije i a*iotiki+ -aktora (#i!eral!e #aterije.71D8
Gla'!a oso*i!a ze#lji%ta je ta %to se o!o sastoji od #aterije koja se
ja'lja & s'a tri agregat!a sta!ja"
1. 'rsto$ sasta'lje!o od #i!erala i orga!ske #aterijeL
A. te!o:ze#lji%!i rast'or$ sasta'lje! od 'ode i & !joj rast'ore!i+
#i!eral!i+ i dr&gi+ #aterija i
E. gaso'ito:ze#lji%!i 'azd&+ koji isp&!ja'a %&plji!e & ze#lji%t&.
<a plod!ost ze#lji%ta je potre*!o da o!o sadr,i & odre;e!i#
kolii!a#a" *iotike (orga!ske #aterije i a*iotike -aktore
(#i!eral!e #aterije & s'a tri agregat!a sta!ja.
Nasta!ak i raz'itak ze#lji%ta je &slo'lje! -aktori#a sredi!e i za'isi
od"
kli#eL
geolo%ke podlogeL
,i'i+ orga!iza#aL
relje-a i
're#e!ski+ prilika.
<e#lji%te i#a 'eliki *roj z!aaj!i+ -&!k.ija & *ios-eri i
ekosiste#i#a"
1. o!o je os!o'!i res&rsL
A. jeda! je od pred&slo'a ,i'ota s'i+ orga!iza#aL
E. za o'jeka i#a z!aaj za !jego' opsta!ak jer lj&dski ,i'ot
za'isi od plod!osti ze#lji%ta i !jego'e o*radi'osti za
poljopri'red!e k&lt&reL
F. os!o' je i za raz'oj .i'iliza.ije (!aselja$ i!-rastr&kt&r!i+
siste#a$ s!a*dije'a!ja res&rsi#a potre*!i# za raz'oj
.i'iliza.ijeL
>. iz'or je *roj!i+ #i!erala #ikro i #akro ele#e!ata
!eop+od!i+ za !asta!ak$ raz'oj i odr,a'a!je s'i+ ,i'i+ *i2a$
ko#plet!og *iodi'erziteta !a <e#ljiL
4. & #e;&za'is!osti -aktora & ,i'ot!oj sredi!i i#a *io+e#ijski i
e!ergetski z!aajL
B. s'oji# -iziki#$ +igije!ski#$ geogra-ski# i topogra-ski#
oso*i!a#a (te#perat&ro#$ 'la,!o%2&$ zrae!je#$
ispara'a!je#$ -a&!o#$ -loro# direkt!o &tie !a ko#pleta!
lj&dski ,i'ot i zdra'ljeL
3. sta!i%te je za #!oge ,i'oti!je i #ikroorga!iz#eL
=. iz'or je !ajk'alitet!ije 'ode za pi2e i dr&ge s'r+e.
1. @asta' ze#lji%ta
<e#lji%te je ta!ak pokri'a po po'r%i!i <e#lje. 1re#a sasta'&
postoji *ez*roj raz!o'rs!i+ tipo'a ze#lji%ta sa sopst'e!o#
ko#*i!a.ijo# !eorga!ski+ #i!erala$ 'azd&+a$ 'ode$ #rt'e orga!ske
#aterije i ,i'i+ orga!iza#a. <!ai da je to 'eo#a ko#pleksa! res&rs$
#je%a'i!a raspad!&ti+ #i!eral!i+ #aterija !astali+ od stije!a$ djeli2a
razlo,e!i+ orga!ski+ #olek&la i #!o%t'a ,i'i+ orga!iza#a.
I sasta'& ze#lji%ta je 'i%e od >Dk #i!erala. Ostatak i!i #je%a'i!a
'azd&+a$ 'ode i djeli2a orga!ske #aterije od *ilj!i+ i ,i'oti!jski+
ostataka. O'e #i!eral!e esti.e s& razliitog sasta'a i 'elii!e (ta*ela
F i i#aj& 'elik& &log& & -iltrira!j& 'ode!og taloga koji sa po'r%i!e
sti,e & podze#!e sloje'e.
For#ira!je do*rog$ k'alitet!og ze#lji%ta je 'eo#a spor pro.es i &
za'is!osti je od" -iziki+$ +e#ijski+ i *iolo%ki+ -aktora. @t'ara!je
ze#lji%ta poi!je -iziko# -rag#e!ta.ijo# raspad!&ti+ #aterijala od
prastari+ sloje'a stije!a ili 'i%e skora%!ji+ geolo%ki+ !aslaga$ od
*&ji.a la'e ili gleerski+ akti'!osti.
?rsta os!o'!i+ #aterijala & raspad!&to# sla!j& i kli#a odre;&j&
'rst& -or#a.ije ze#lji%ta. Fiziki -aktori potpo#a,& -rag#e!ta.ij& ili
+e#ijsk& pro#je!& ti+ #aterijala poz!ati+ pod !azi'o# raspada!je.
<a raspada!je s& z!aaj!e pro#je!e te#perat&re i a*razije. No%e!i
'odo# ko#adi stije!a se &sit!ja'aj& & s'e #a!je esti.e koje 2e se
!a2i & sasta'& ze#lji%ta. @li!o se de%a'a sa osta.i#a *iljaka i
,i'oti!ja$ od!os!o iz&#rlo# orga!sko# #aterijo# (+&#&so# koja
2e se po#ije%ati sa ostali# dijelo'i#a pod &ti.aje# raz!i+ pro.esa i
're#e!ski+ prilika.
1. ?elii!a ze#lji%!i+ esti.a
I !ajpo'olj!iji# okol!osti#a do*ar i ploda! po'r%i!ski sloj
ak&#&lira se & kolii!i oko 1D to!a !a 1 +ektar godi%!je. Kada *i *ilo
rasprostrto po po'r%i!i$ iz!osilo *i otprilike sloj oko I ## po +ektar&.
Je;&ti#$ & dr&gi# !epo'olj!i# i lo%i# okol!osti#a *ilo *i potre*!o
+iljad& ili 'i%e godi!a da se st'ori toliko ze#lji%ta.
G&*itak plod!og ze#lji%ta je #!ogo *r,i od !jego'og st'ara!ja.
Iz#e;& 1]E i 1]A plod!og ze#lji%ta & s'ijet& se *r,e g&*i$ !ego %ta
#o,e da se po'rati. De%a'a se da taj g&*itak (erozijo# *&de oko A$>
.# po'r%i!skog plod!og sloja godi%!je.
1. Eda-ski &slo'i sredi!e
Eda-ski &slo'i sredi!e se od!ose !a #i!eral!o:geolo%ko a*iotike
&slo'e ze#lji%ta$ kao i !a ko!-ig&ra.ij& ze#lji%ta. Eda-ski &slo'i
&ti& !a plod!ost ze#lji%ta i od !ji+ za'isi proiz'od!ja$ #og&2!ost
gaje!ja i &spije'a!ja razliiti+ 'rsta *iljaka i k&lt&ra. Od !ji+ za'isi i
+idrolo%ki re,i# sredi!e$ #og&2!ost za izgrad!j& razliiti+ 'rsta
o*jekata i !aselja (!a*a'ka prirod!og gra;e'i!skog #aterijala$
!osi'ost ze#lji%ta$ !i'o podze#!i+ 'oda$ dre!a,a i sli!o. <!aaja!
je i!ila. za kori%2e!je #i!eral!i+ i r&d!i+ res&rsa.
1. <e#lji%te kao sta!i%te
Kako & sasta'& ze#lji%ta i#a 'azd&+a (kiseo!ika$ 'ode i +ra!lji'i+
#aterija$ to je o!o po'olj!o sta!i%te za #!oge orga!iz#e koji s& se &
!je#& i raz'ili. <a 'e2i!& !adze#!i+ *iljaka ze#lji%te je prostor za
is+ra!& korje!o'i+ siste#a. I ze#lji%t& s& s'oja sta!i%ta !a%le #!oge
'rste" #ikroorga!iz#i (protozoe$ !e#atode$ *akterije$ i!sekti$ glji'e$
#ek&%.i$ glodari a & &d&*lje!ji#a & ze#lji ,i'e ili se leg& #!oge
dr&ge ,i'oti!je i pti.e. Orga!iz#i & ze#lji%t& o*i!o ,i'e *liz&
po'r%i!e$ ali & tako ta!ko# sloj& po'olj!o# za ,i'ot$ !a#!o,e se
+iljade 'rsta i #ilijarde jedi!ki !a jeda! +ektar. Alge$ *akterije i
glji'e se *&j!o raz'ijaj& & gor!ji+ !ekoliko .e!ti#etara ze#lji%ta.
K&!i!ga# I?. i @aigo C. !a'ode da sa#o !ekoliko gra#a ze#lje
(oko jed!e ra'!e ka-e!e ka%ii.e sadr,e stoti!e #ilio!a tak'i+
#ikroskopski+ ,i'i+ 2elijai Alge i pla'ozele!e *akterije s& kaptirale
s&!e'& s'jetlost i st'araj& !o'a orga!ska jedi!je!ja. Cakterije i
glji'e razgra;&j& orga!sk& #aterij& i re.ikliraj& !&trije!te koje
rasti!je #o,e da koristi za s'oj dalji rast.
Jikroorga!iz#i & ze#lji%t& i#aj& &log& prera;i'aa iz&#rle
orga!ske #aterije od ostataka *iljaka i ,i'oti!ja koj& prirod!o#
re.ikla,o# pret'araj& t& #aterij& & +ra!lji'e #i!eral!e #aterije.
A!ti2 !a'odi da orga!ska ko#po!e!ta ili ze#lji%!i +&#&s
predsta'lja ('i%e ili #a!je ostr&kt&re!e dijelo'e i -i!o disperz!e
koloid!e #aterije li%e!e str&kt&re. @'e s& to +&#&s!a jedi!je!ja koja
se st'araj& pod &ti.aje# ze#lji!i+ #ikroorga!iza#a od *ilj!i+
ostataka pri !ji+o'o# razlaga!j&$ kako !a po'r%i!i ze#lje$ tako isto i
& ze#lji%t&).
Cez orga!iza#a & ze#lji%t& <e#lja *i *ila pokri'e!a steril!i#
#i!eral!i# esti.a#a$ *ez *ogati+ ,i'i+ ze#lji!i+ ekosiste#a$ od
koji+ za'isi 'e2i dio is+ra!e za o'jeka i ostale orga!iz#e.
Akti'!osti #!ogo*roj!i+ orga!iza#a koji ,i'e & ze#lji%t& kreiraj&
!jego'& str&kt&r&$ plod!ost i o*radi'ost (po'olj!& str&kt&r& za ora!je
ili k&lti'a.ij&.
1lod!ost i prod&kti'!ost s& z!aaj!e oso*i!e ze#lji%ta"
plod!ost ze#lji%ta je !jego'a sposo*!ost i pote!.ijal odre;e!
s&#o# !jego'i+ oso*i!a ija 2e realiza.ija za'isiti od" kli#e$
*ilj!e (%&#ske 'rste i &ti.aja o'jekaL
prod&kti'!ost ze#lji%ta je ko!kret!o realizo'a!a 'elii!a
plod!osti koja se iskaz&je proiz'od!jo# i pri!oso#.
Iz 'azd&+ i 'od& ze#lji%te predsta'lja os!o' ,i'ota. 1lod!ost
ze#lji%ta je jeda! od !ajz!aaj!iji+ pri!.ipa odr,i'og raz'oja. 1reko
ko!.epta (odr,i'e eko!o#ije) je i (odr,i'a poljopri'reda)$ &slo' za
pre,i'lja'a!je !a pla!eti. Kako je g&*itak ze#lji%ta !a lokal!o# i !a
glo*al!o# !i'o& 'eo#a 'eliki$ !o'o pla!ira!je 2e &z ko!.ept
6odr,i'og) raz'oja 'oditi ra&!a da se !o'i pote!.ijal!i zaga;i'ai
ili potre*e za 'e2i# prostoro# za izgrad!j& tra,iti !a 'e2
degradira!i# ili &potrije*lje!i# prostori#a$ a !e da se za&zi#aj&
po!o'o plod!e ora!i.e ili &!i%ta'aj& %&#e ili dr&ga 'egeta.ija.
718. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er! [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7A8. Gi.kle-s$ G.$ E.ologV. [.5. Free#a! a!d Co#pa!V$ NeY Zork$
1==D.
7E8. Caste!sso! G.$ H+e X&estio! o- [ater$ A#*io j F]34$
@to.k+ol#$ 1=34.
7F8. Graa!i!$ J. Ilija!i2 Lj.$ I'od & ekologij& *ilja$ `kolska k!jiga$
<agre*$ 1=BB.
7>8. H&+tar$ D.$ <aga;e!je zraka i 'ode$ @'jetlost$ <a'od za
&d,*e!ike i !asta'!a sredst'a$ @araje'o$ 1==D.
748. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er!$ [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
7B8. [orld Geso&r.es 1==A:=E$ A G&ide to t+e Glo*al E!'iro!#e!t$
HoYard @&stai!a*le De'elop#e!t. Oh-ord I!i'ersitV 1ress$ Oh-ord:
NeY Zork
738. A!ti2 J.$ Jo'i2 N.. A'dalo'i2 ?.$ 1edologija. Na&!a kljiga $
Ceograd$ 1==D.
7=8. C&!!i!g+a# [.$ @aigo C.$ E!'iro!#e!tal @.ie!.e : a Glo*al
Co!.er! [CC :[.C.CroY! 1&*lis+ers$ 1==D.
71D8. A!ti2 J.$ Jo'i2 N.. A'dalo'i2 ?.$ 1edologija$ Na&!a kljiga $
Ceograd$ 1==D.
gas si#*ol zapre#i!a & k
azot NA B3$D3
kiseo!ik lA AD$=F
argo! Ar D$=EF
&glje!:dioksid COA D$DEE
!eo! Ne D$DD13A
+elij&# 5e D$DDD>A
#eta! C5F D$DDD1>
kripto! Kr D$DDD11
'odo!ik 5A D$DDDD>
oksidi azota NAO D$DDDD>
kse!o! mn D$DDDDD=
1. od D do F 'rlo #eka 'oda
A. od F do 3 #eka 'oda
E. od 1A do 13 sred!je #eka 'oda
F. od 13 do ED lako t'rde 'ode
>. preko ED t'rde 'ode
r.*. rezer'e zapre#. k 'ode pros. 'rije#e traj.
1. &k&p!o 1.FDE$FBB 1DD A.3DD god.
A. okea!i 1.EBD$DDD =B$4 E:ED.DDD god.
E. led i s!ijeg A=$DDD A$DB 1:14$DDD god.
F.
podz. 'oda do d&*i!e
1 k#.
F.DDD D$A3 1 da!:1DDD god.
>. jezera i *are (rezer'e 1A> D.DD= 1:1DD godi!a
4. al#os-. 'laga 11E D.DD3 3:1D da!a
B. sla!a jezera 1DF D$DDB 1D:1$DDD god.
3. 'laga ze#lji%ta 4> D$DD> A !edj.:1 god.
=. *iolo%ka 'laga *iljke i 4> D$DD> 1 !edjelja
,i'ot.
1D. *are i #o'are E$4 D$DDE
1 #jes.:!ekoliko
godi!a
11. rijeke i poto.i 1$B D$DDD1 1D:ED da!a
r. *. klasi-ika.ija 'elii!a
1. %lj&!ak 'e2e od 1 ##
A. pijesak od D$D> do 1##
E. #&lj od D$DDA do D$D> ##
F. gli!a #a!je od D$DDA ##.
1. NA@HANAK I GA<?OJ @OCIJALNE EKOLOGIJE
@o.ijal!a ekologija je #lada !a&!a dis.ipli!a. O pred#et& !je!og
pro&a'a!ja !e postoji saglas!ost$ a esto se ospora'a i !je!o #jesto
& siste#& dr&%t'e!i+$ pa sa#i# ti# i so.iolo%ki+ !a&ka. <ato je
potre*!o$ da *i se odredio pred#et !je!og pro&a'a!ja$ a & isto
'rije#e od*a.ila gledi%ta po koji#a o!a !e#a s'oje #jesto & siste#&
dr&%t'e!i+ !a&ka$ &i!iti os'rt !a pro.es !je!og !astaja!ja i !je!o
o-or#lje!je kao pose*!e dr&%t'e!e$ so.iolo%ke$ !a&ke. Ist'ari$
!asta!ak i raz'oj so.ijal!e ekologije izra,a'ao je pro.es s'e 'e2eg
i!tereso'a!ja so.iologije za pro*le#e o'jeko'e sredi!e$ tj.
so.iolo%ki prist&p ekologiji o'jeka koji & poetk& do'odi do
!asta!ka lj&dske ili +&#a!e ekologije$ a kas!ije do !asta!ka so.ijal!e
ekologije.718 5&#a!a ekologija (ekologija o'jeka tretira!a je kao
gra!a op%te ekologije i -aktiki je predsta'ljala *iolo%k& ko!.ep.ij&
so.ijal!i+ poja'a.7A8 Je;&ti#$ kako se raz'ijala$ kr&g !je!i+
istra,i'a!ja se %irio i o!a poi!je da se *a'i pita!ji#a o #jest& i &lozi
o'jeka & *ios-eri$ o !ai!i#a odre;i'a!ja opti#al!i+ &slo'a za ,i'ot
i raz'itak o'jeka i o &lozi o'jeka$ dejst'& o'jeka sa dr&gi#
ko#po!e!ta#a *ios-ere. Gaz#atra!je o'i+ pita!ja & ok'ir& +&#a!e
ekologije 'odi ka !astaja!j& so.ijal!e ekologije.7E8
Nasta!ak so.ijal!e ekologije tre*a pos#atrati i pratiti & ko!tekst&
raz'oja *iologije i pret'ara!ja ekologije & dr&%t'e!& !a&k& i pored
toga %to je (ostala i prirod!a !a&ka i !astojala da o*&+'ati %to je
#og&2e %iri kr&g pro*le#a & &pra'lja!j& ,i'ot!o# sredi!o#. Hi#e
se *iologija postepe!o podizala !a !i'o %iri+ teorijski+ ko!.ep.ija i &
tak'o# !je!o# raz'oj& ja'ljaj& se i pok&%aji st'ara!ja jedi!st'e!e
!a&ke koja *i istra,i'ala &zaja#!i od!os iz#e;& prirode i dr&%t'a.
Hako !astaje i pok&%aj st'ara!ja 6so.iologije : kao ko#pleks!e !a&ke
koja *i #etoda#a prirod!i+ !a&ka iz&a'ala slo,e!e so.ijal!e
poja'e.7F8 I isto 'rije#e$ ekologija od *iolo%ke !a&ke koja je
pro&a'ala od!ose iz#e;& ,i'i+ *i2a i !ji+o'og orga!skog i
!eorga!skog okr&,e!ja$ poela je da se *a'i i so.ijal!o# str&kt&ro#$
od!osi#a #e;& lj&di#a kao &slo'o# za o&'a!je ra'!ote,e &
prirodi.7>8 Hi#e je ekologija postala i dr&%t'e!a$ kao %ta je i prirod!a
!a&ka. Hako je ost'are!a i z!aaj!a pretposta'ka za !asta!ak i
o-or#lje!je so.ijal!e ekologije kao !a&ke$ pose*!o so.iologije$ koja
s'oji# e#pirijski# istra,i'a!ji#a i teorijski# pro#i%lja!ji#a tre*a
da &ka,e$ pored ostalog$ kako da se pro#je!e so.ijal!i para#etri da
*i se priroda %ta #a!je iskori%2a'ala$ ta!ije ekolo%ka ra'!ote,a &
!joj sa&'ala.
Nasta!ak i raz'oj so.ijal!e ekologije & tijes!oj je 'ezi i sa %ire!je#
s+'ata!ja da se -iziki (prirod!i i so.ijal!i s'ijet !e #og& od'oje!o
pos#atrati i da za%tita prirode od degrada.ije$ od!os!o o&'a!je
ekolo%ke ra'!ote,e$ tra,i &sposta'lja!je so.ioeko!o#ski+
#e+a!iza#a koji !e2e !ar&%iti ekolo%k& ra'!ote,&. Da *i se to
postiglo$ da *i se o'ladalo ekolo%ko# pro*le#atiko#$ do%lo se do
saz!a!ja da !is& do'olj!e sa#o prirod!e !a&ke$ !ego da se o'o#
pro*le#atiko# *a'e i dr&%t'e!e !a&ke. @az!a!ji#a$ kako prirod!i+
tako i dr&%t'e!i+ !a&ka$ #og&2e je &ti.ati da i!d&strijski siste# !e
6prekorai) tolera!t!e gra!i.e is.rplji'a!ja i zaga;i'a!ja prirode i !e
!ar&%i ekolo%k& ra'!ote,& po%t&j&2i odre;e!e gra!i.e zaga;e!ja
o'jeko'e okoli!e$ o'jeko'og orga!iz#a i dr&%t'a. Ho z!ai da
za%tita prirode (ekolo%ke ra'!ote,e & prirodi tre*a da *&de po'eza!a
sa za%tito# so.ijal!e okoli!e. @o.ijal!a ekologija koja je !astajala &
ko!tekst& !o'i+ saz!a!ja tre*a da istra,&je i!d&strijski siste#$
6!jego'& posred&j&2& &log& iz#e;& o'jeka i prirodeL i#aj&2i pri
to# !a &#& te!de!.ije & sa're#e!oj podjeli rada$ !aroito !jego'e
razliite d&aliz#eoo.748
1. Gaz'oj so.ijal!e ekologije
Gaz'oj so.ijal!e ekologije otpoi!je posle 1r'og s'jetskog rata. Hada
se ja'ljaj& i pr'i pok&%aji de-i!isa!ja !je!og pred#eta istra,i'a!ja.
Je;& pr'i#a !je! pred#et istra,i'a!ja$ !a odre;e! !ai!$ de-i!isao
je Jek Ke!zi$ 1=BA. godi!e$ jeda! od !ajz!aaj!iji+ predsta'!ika
klasi!e lj&dske ekologije. O! je lj&dsk& ekologij& s+'atio i
odre;i'ao kao !a&k& o prostor!i# i 're#e!ski# od!osi#a lj&di !a
koje &ti& selekti'!e$ distri*&ti'!e i ako#oda.io!e s!age sredi!e.
O'ako de-i!isa!je pred#eta lj&dske ekologije *ilo je polazi%te za
o*i#!o istra,i'a!je prostor!e distri*&.ije sta!o'!i%t'a i dr&gi+
poja'a &!&tar gradski+ aglo#era.ija. I!teres za pro&a'a!je
prostor!e di#e!zije dr&%t'e!og ,i'ota 're#e!o# je do'eo do
&pro%2a'a!ja #e;&za'is!osti iz#e;& sta!o'!i%t'a i dr&gi+ poja'a &
prostor& %to je do'elo & kriz& klasi!& lj&dsk& ekologij&.
<a+tje' za po*olj%a!je sta!ja o'jeko'e okoli!e pedeseti+ godi!a
do'odi do po'e2a!ja i!tereso'a!ja za pro&a'a!je ekolo%ki+
pro*le#a. Najprije je A#os 5aYleV izlo,io s'oj& !eortodoks!&
ko!.ep.ij& koja se &sredsredila !a pro&a'a!je -or#e i #ije!ja!je
(teritorijal!o lj&dski+ zajed!i.a. I#jesto prostor!i+ di#e!zija & pr'i
pla! je sta'io zajed!i.& i -&!k.io!al!e #e;&za'is!osti koje proizlaze
iz kolekti'!e adapta.ije sta!o'!ika !a sredi!&.7B8 <ati# je -or#ira!a
jo% jed!a ko!.ep.ija lj&dske ekologije. For#irali s& je L. `&r i D. D.
Da!ka!$ koji s& st'orili ko!.ep.ij& o tz'. 6ekolo%ko# ko#pleks&).
Ekolo%ki ko#pleks$ pre#a !ji+o'o# s+'ata!j&$ i!e 'arija*le
pop&la.ija$ sredi!a$ te+!ologija i orga!iza.ija (str&kt&ra. O!e s&
re.ipro!o ka&zal!o i -&!k.io!al!o #e;&za'is!e. @'aka pro#je!a &
*ilo kojoj od 'arija*li ili -aktora &dalj&je se od klasi!e lj&dske
ekologije$ orije!tisa!e$ prije s'ega$ !a #ikro !i'o$ !as&prot
!aj!o'iji# so.ijal!o:ekolo%ki# istra,i'a!ji#a koja !astoje da
isto're#e!o &z#& & o*zir !ekoliko #e;&so*!o po'eza!i+ !i'oa
(!pr.L li!e oso*i!e *iraa i str&kt&r!e karakteristike sredi!e & kojoj
,i'e i sl.. O'dje se radi isklj&i'o sa#o o jed!o# (#akro !i'o&
a!alize.738
1edesete godi!e predsta'ljaj& period pri'red!og rasta &
'isokoraz'ije!i# i!d&strijski# ze#lja#a$ ali i !agla%e!og
ispolja'a!ja ekolo%ki+ pro*le#a. Nai#e$ pokazalo se da pri'red!i
rast & i!d&strijski raz'ije!i# ze#lja#a i#a s'oje gra!i.e &
ekolo%ki# &slo'i#a i da !e'o;e!je ra&!a$ tj. !e&'a,a'a!je
ekolo%ki+ ogra!ie!ja (6ideologije rasta) i!d&strijskog s'ijeta #o,e
do'esti do kriz!i+ sit&a.ija. Otpoi!je istra,i'a!je od!osa 'arija*li &
ekolo%ko# ko#pleks& i dolazi se do saz!a!ja o po'eza!osti
ekolo%ki+ pro*le#a sa dr&%t'e!i# od!osi#a$ o po'eza!osti
ekolo%kog i so.ijal!og. Istra,i'a!ja ekolo%ki+ pro*le#a &kazi'ala s&
!a potre*& sagleda'a!ja so.ijal!i+ di#e!zija ekolo%ki+ pore#e2aja i
!ji+o'og %ire!ja & i!d&strijski# ze#lja#a. I isto 'rije#e poeo je da
se pri#je2&je de#ogra-ski *&# & !eraz'ije!i# ze#lja#a kao
ekolo%ki pro*le# sa so.ijal!i# posljedi.a#a. O'aka' prist&p
ekolo%ki# pro*le#i#a oz!aio je te!dira!je ekologije od *iolo%ke i
prirod!e ka so.ijal!oj pro*le#ati.i. Ho !je!o te!dira!je koje je
izra,a'alo &oa'a!je po'eza!osti 6iz#e;& ekolo%ke i so.ijal!e
pro*le#atike jed!a je od pres&d!i+ i!je!i.a za !asta!ak so.ijal!e
ekologije).7=8
1. Iti.aj *iologije !a so.ijal!& ekologij&
@o.ijal!a ekologija !astala je i raz'ijala se pod &ti.aje# *ioekologije.
I s'o# !asta!k& 'e2i!& s'oji+ poj#o'a pre&zi#ala je od ekologije
*iljaka i ,i'oti!ja. 1ri to# s& so.ijal!i ekolozi (so.iolozi:ekolozi
koristili i prostor!o:'re#e!ski prist&p so.ijal!e geogra-ije i
eko!o#ske teorije distri*&.ije. O'aka' !asta!ak i raz'oj so.ijal!e
ekologije odrazio se i !a de-i!isa!je !je!og pred#eta pro&a'a!ja.
Je;&ti#$ s+'ata!ja & so.ijal!oj ekologiji po koji#a !e#a razlika
iz#e;& o'jeko'og od!osa pre#a okoli!i & kojoj ,i'i i od!osa
,i'oti!ja (ili *iljaka pre#a !ji+o'oj okoli!i$ i da s& raspored lj&dski+
pop&la.ija i geogra-ija dr&%t'a &slo'lje!i ko!k&re!tsko# sarad!jo# :
*ila s& pred#et arg&#e!to'a!i+ kritika i ospora'a!ja. Jer$ ako je
od!os o'jeka pre#a sredi!i isto'jeta! sa od!oso# *ilo kog ,i'og
orga!iz#a$ o!da !e#a *it!i+ razlika & pogled& djelo'a!ja
jedi!st'e!i+ ekolo%ki+ zako!itosti. Hako je$ !a pri#jer$ *olest sa#o
!ar&%a'a!je !i'oa o'jeko'e *iolo%ke adapta.ije$ !ar&%a'a!je
adapti'!i+ reak.ija & siste#& ele#e!ata *iolo%kog ekosiste#a. 1o%ta$
pre#a #i%lje!j& so.ijal!e ekologije$ te+!iki progres stal!o !ar&%a'a
*iotik& i a*iotik& sredi!& o'jeka$ to po o'o# (!epri+'atlji'o#
s+'ata!j& !eiz*je,!o 'odi !ar&%a'a!j& ra'!ote,e & *iolo%ko#
ekosiste#&. <ato te+!iko# progres& slijedi -atal!a !eiz*je,!ost
porasta !i'oa o*olje!ja lj&di a!alog!o porast& .i'iliza.ije. @'aki dalji
raz'itak dr&%t'a postaje za o'jeka -atala! i do'odi & pita!je
egziste!.ij& !jego'e .i'iliza.ije. <ato se & ter#i!ologiji sa're#e!og
gra;a!skog dr&%t'a i go'ori o 6*olesti#a .i'iliza.ije).
O'ak'a s+'ata!ja od!osa o'jeka i !jego'e sredi!e !is& pri+'atlji'a
(!a %ta je 'e2 &kaza!o. Gaz'oj lj&dske ekologije kao !a&ke i !je!o
prerasta!je & so.ijal!& ekologij& (1=4D. godi!e i#alo je i poziti'!i+
rez&ltata & sagleda'a!j& i o*ja%!ja'a!j& polo,aja i od!osa o'jeka
pre#a sredi!i. Nai#e$ ekolo%ka i!terpreta.ija$ &z pre'lada'aj&2&
psi+ologiza.ij& gra;a!ske so.iologije$ i 6&prkos opra'da!o o%troj
kriti.i koja je *ila &p&2e!a$ ipak je predsta'ljala odre;e!i korekti' i
'rijed!ost !a koj& s& se %ezdeseti+ godi!a poeli !ado'ezi'ati !o'i
pok&%aji ko!tekst&al!e a!alize dr&%t'e!i+ poja'a. He#elj!ije
istra,i'a!je$ !pr. razlika & 6politiko# po!a%a!j&)$ tra,ilo je !e sa#o
&'a,a'a!je karakteristika pojedi!a.a$ 'e2$ isto're#e!o$ i
karakteristike o!i+ teritorijal!i+ jedi!i.a & koji#a o!i ,i'e i rade
(gradska et'rt$ selo i sl.. Hako je izlo,e! !iz teorijski+ i
#etodolo%ki+ pro*le#a & 'ezi sa !i'oo# a!alize (i!di'id&al!i i
kolekti'!i$ koji opet #o,e *iti lokal!i$ regio!al!i$ !a.io!al!i i sl..
Hi#e s& *iolo%ke deter#i!a!te potis!&te$ a & pr'i pla! iz*ija &pra'o
a!aliza od!osa iz#e;& #ikro: i #akro:!i'oa & pro.es& str&kt&ral!i+
pro#je!a & teritorijal!i# jedi!i.a#a. Ist'ari$ potiski'a!je#
*iolo%ki+ deter#i!a!ti i iz*ija!je# & pr'i pla! a!aliza o od!osi#a
iz#e;& #akro: i #ikro:!i'oa & pro.es& str&kt&ral!i+ pro#je!a &
teritorijal!i# jedi!i.a#a$ !astaj& &slo'i da se so.ijal!a ekologija
ko!stit&i%e i raz'ija kao dr&%t'e!a !a&ka i to pose*!a so.iolo%ka
!a&ka.
Nasta!ak (i raz'oj so.ijal!e ekologije oz!aio je i!tereso'a!je
so.iologije za ekolo%ke pro*le#e$ prije s'ega$ za pro*le#e koji#a se
*a'ila +&#a!a ekologija !astoje2i da istra,i #jesto o'jeka &
ekosiste#& i #e;&so*!e &ti.aje o'jeka i !jego'og ekosiste#a. Jer$
so.iologija za pred#et s'og pro&a'a!ja i#a !ajop%tije zako!itosti o
dr&%t'& i !ije #ogla da dr,i po stra!i saz!a!ja o od!os& o'jeka i
!jego'og ekosiste#a$ zato %ta dr&%t'o predsta'lja .jelok&p!ost
od!osa lj&di !aspra# prirode i #e;&so*!o (Jarks. Hi#e je$ &
odre;e!o# s#isl&$ &i!je! i z!aaja! korak & pra'.& potp&!ijeg
raz'oja so.iologije koja je ko!.ipira!a kao !a&ka koja iz&a'a
dr&%t'o i od!ose & !je#&$ #ada !ije #ogla da zao*i;e i od!os
o'jeka sa prirodo#. Jer$ kada je & pita!j& proiz'od!ja kao os!o'!a
dr&%t'e!a djelat!ost o!a je !eod'oji'a od prirode. 1riroda &lazi &
sasta' proiz'od!i+ s!aga i predsta'lja !ajele#e!tar!iji dio
proiz'od!je. <ato rad predsta'lja pro.es raz#je!e #aterije sa
prirodo#. @a o'og sta!o'i%ta je isti.a!o da je od poetka &i!je!a
gre%ka 6!je!i# osaka2i'a!je# i ogra!ia'a!je# & get& lj&dski+
od!osa).
1. @o.ijal!a ekologija & korp&s& so.iolo%ki+ !a&ka
@o.ijal!a ekologija kao pose*!a so.iologija (iako i#a ospora'a!ja
o'ak'og s+'ata!ja do*ija 6pra'o gra;a!st'a) & korp&s& so.iolo%ki+
!a&ka %ezdeseti+ godi!a. Nje! raz'oj postaje *r,i poslije @'jetskog
ko!gresa so.iologa & E'ija!& 1=44. godi!e. Gaz'oj so.ijal!e
ekologije poslije o'og ko!gresa o#og&2io je da se !a !ared!o#
@'jetsko# ko!gres& so.iologa (& ?ar!i$ 1=BD. godi!e -or#ira
Istra,i'aki ko#itet @'jetskog &dr&,e!ja so.iologa za so.ijal!&
ekologij&. Hi#e je priz!ato postoja!je so.ijal!e ekologije kao
pose*!e so.iologije i o#og&2e! !je! *r,i raz'oj$ pa i pre.iz!ije
odre;i'a!je !je!og pred#eta pro&a'a!ja. Da!as je so.ijal!a
ekologija priz!ata i kao akade#ska dis.ipli!a$ a !je! raz'oj je
pote!.ira! kako potre*o# za raz'ija!je# ekolo%ke s'ijesti$ tako i za
!a&!i# &pra'lja!je# i raz'oje# o'jeko'e sredi!e i !je!e za%tite od
degrada.ije. Cez s&#!je$ !je! raz'oj je & &skoj 'ezi sa prelo#!i#
od!oso# dr&%t'a pre#a prirod!oj sredi!i koji !astaje seda#deseti+
godi!a. Jer$ ti+ godi!a lj&di s& poeli da s+'ataj& s'oj& odgo'or!ost
za sta!je prirod!e sredi!e$ ta!ije s'oj& odgo'or!ost za o&'a!je
s'oje ,i'ot!e sredi!e.
@az!a!je o odgo'or!osti lj&di za s'oj opsta!ak !a pla!eti <e#lji
tra,ilo je &sposta'lja!je +ar#o!ije iz#e;& prirode i dr&%t'a. Ha
+ar#o!ija se #ogla$ i #o,e$ &sposta'iti os#i%lje!i# od!oso# pre#a
prirod!oj sredi!i i !je!i# res&rsi#a i pro#je!a#a & sa#oj
orga!iza.iji dr&%t'a i ogra!ia'a!j& 6ideologije rasta)$ &'a,a'a!je#
ekolo%ki+ &slo'a. O'aka' prist&p &sposta'lja!j& +ar#o!ije iz#e;&
dr&%t'a i prirode tra,io je !a&!o istra,i'a!je$ teorijska pro#i%lja!ja i
prakti!o rje%a'a!je ekolo%ki+ pro*le#a kao glo*al!i+ pro*le#a
o'jea!st'a. <a o'ak'o !ji+o'o s+'ata!je i rje%a'a!je *io je !&,a!
so.iolo%ki prist&p$ a o! je 'odio$ i do'eo$ do o-or#lje!ja so.ijal!e
ekologije.
Ne#a s&#!je da je !a !asta!ak i raz'oj so.ijal!e ekologije &ti.alo
'i%e -aktora. Je;&ti#$ &kaza2e#o sa#o !a !ajz!aaj!ije koji s&
*it!i$ prije s'ega$ za !je! raz'oj kao pose*!e so.iologije. D'ije od ti+
pres&d!i+ okol!osti s'akako s&" !asta!ak !o'i+ poj#o'a & ekologiji i
pro&a'a!je o'jeka i kao dr&%t'e!og *i2a. No'i poj#o'i & ekologiji
(*io.e!oza$ ekosiste#$ *iogeo.e!oza i *ios-era &kazi'ali s& !a
potre*& da se & istra,i'a!j& zako!itosti & prirodi polazi od
po'eza!osti prirode i dr&%t'a$ a to 2e re2i da se polazi !e sa#o od
saz!a!ja prirod!i+$ 'e2 i od saz!a!ja dr&%t'e!i+ !a&ka. 1ro&a'a!je
o'jeka kao dr&%t'e!og *i2a 'odilo je !e sa#o ka istra,i'a!j&
!eposred!i+ dr&%t'e!i+ zajed!i.a (gr&pa & koji#a o'jek ,i'i$ 'e2 i
pro&a'a!j& pojedi!i+ tipo'a dr&%t'a & !ji+o'o# istorijsko# raz'oj&
i orga!iza.iji lj&dskog dr&%t'a & pla!etar!i# raz#jera#a. O'o
pro&a'a!je o'jeka kao dr&%t'e!og *i2a te!de!.ijski se poklopilo sa
istra,i'a!je# #og&2!osti opsta!ka o'jeka z*og pogor%a!ja sta!ja
o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e &slijed &gro,a'a!ja i !ar&%a'a!ja ekolo%ke
ra'!ote,e.
1. For#ira!je so.ijal!e ekologije
Na !asta!ak i -or#ira!je so.ijal!e ekologije &ti.alo je i saz!a!je da
&gro,e!ost ekolo%ke ra'!ote,e$ i !je!o !ar&%a'a!je$ !e !astaje sa#o
kao s&ko* pojedi!.a ili gr&pa sa !jego'o# prirod!o# sredi!o#$ 'e2
kao posljedi.a slo,e!og od!osa trij& sk&pi!a siste#a" prirod!og$
te+!ikog i so.ijal!og. Od!os o'i+ siste#a !ije se #ogao saz!ati$ a
jo% #a!je &skladiti sa#o !a os!o'& saz!a!ja koja daj& prirod!e
!a&ke$ pa i saz!a!ja koja je pr&,ala (i pr&,a ekologija kao *iolo%ka
!a&ka. 1otp&!ija i d&*lja saz!a!ja o od!osi#a o'i+ siste#a tra,ilo je
!ji+o'o istra,i'a!je i teorijsko pro#i%lja!je sa sta!o'i%ta glo*al!og
od!osa prirode i dr&%t'a. Hi#e je st'ore!a potre*a za so.iolo%ki#
prist&po# istra,i'a!j& o'i+ od!osa$ a pri#je!a tog prist&pa do'ela je
do !asta!ka i raz'oja so.ijal!e ekologije.
Is#jera'aj&2i se ka istra,i'a!j& od!osa prirod!og$ te+!ikog i
so.ijal!og siste#a s .ilje# !ji+o'og &skra2i'a!ja radi za%tite ,i'ot!e
sredi!e o'jeka (kao prirod!og i dr&%t'e!og *i2a$ so.ijal!a ekologija
#ora 'oditi ra&!a o raz'oj& te+!iko:te+!olo%ke os!o'e lj&dskog
rada$ poziti'!i# (& rast& prod&kti'!osti rada$ prije s'ega$ ali i
!egati'!i# posljedi.a#a tog raz'oja koje #og& &groziti o'jeko'&
sredi!&$ tj. ,i'ot o'jeka kao prirod!og i dr&%t'e!og *i2a. Jer$ &
&slo'i#a !a&!o:te+!ike re'ol&.ije raz#je!a #aterije (i &op%te
do*ara iz#e;& o'jeka i prirode s'e 'i%e je posredo'a!a te+!iki#
sredst'i#a$ &slijed ega se pojaa'aj& pro.esi od'aja!ja o'jeka od
prirode$ ali se od'ijaj& i s&prot!i pro.esi po'ezi'a!ja dr&%t'a i
prirode. Nai#e$ dr&%t'o st'ara !o'e res&rse koje &'odi & pro.es
pris'aja!ja prirode i tako &tie !a sasta' *ios-ere$ pa ti#e #ije!ja i
!je! sasta'$ a i o'jeko'& ,i'ot!& (prirod!& sredi!&. O'a
i!ter'e!.ija dr&%t'a & sasta' *ios-ere sa s'i# #og&2i# posljedi.a#a
po prirod!e i dr&%t'e!e &slo'e ,i'ota o'jeka #ora *iti pred#et
pro&a'a!ja i so.ijal!e ekologije. I o'o# s#isl& se & so.ijal!oj
ekologiji raz#atraj& i pro*le#i !a&!o:te+!ike re'ol&.ije sa
sta!o'i%ta o&'a!ja ekolo%ke ra'!ote,e i so.ijal!i+ pro*le#a koji &
o'o# ko!tekst& !astaj& ili #og& !astati.
Od!osi trij& siste#a" prirod!og$ te+!ikog i dr&%t'e!og s&
pro#je!lji'i i & za'is!osti od #!ogi+ okol!osti #og&$ !a jeda! ili
dr&gi !ai!$ da &ti& !a odr,a'a!je ili !ar&%a'a!je ekolo%ke
ra'!ote,e. He+!iki siste# je & os!o'i dr&%t'e!i siste#$ siste# koji
!astaje o'jeko'o# rad!o# djelat!o%2& & dr&%t'&$ pa zato odra,a'a
kako o'jeko'e st'aralake #og&2!osti$ tako i od!os dr&%t'a pre#a
prirodi. I to# ko!tekst& pos#atra!i ekolo%ki pro*le#i #og& *iti
'rlo razliiti po !eposred!i# &zro.i#a koji i+ izazi'aj&$ ali i po
posljedi.a#a koje proiz'ode ili #og& proiz'esti. O slo,e!osti o'i+
od!osa tre*a 'oditi ra&!a !e sa#o & ko!.ipira!j& i ost'ari'a!j&
!a&!og &pra'lja!ja o&'a!je# i &!apre;i'a!je# o'jeko'e sredi!e$
'e2 i de-i!isa!j& pred#eta so.ijal!e ekologije koja s'oji#
saz!a!ji#a tre*a da o#og&2i$ sa ostali# !a&ka#a$ !a&!o
&pra'lja!je raz'oje# o'jeko'e sredi!e.
718. Jattei Doga!$ @tei! Gokka! (Ed$ @o.ial E.ologV$ 6H+e J. I. H.
1ress)$ Ca#*ridge$ Jassa.+&setts$ 1=BF$ str. E.
7A8. `. F. Jarko'$ @o.ijal!a Eklogija$ Na&ka No'osi*irsk$ 1=34$ str.
E=.
7E8. Her#i! 6sozologija) potie od grke rei sozo : ja %titi# i logos:
!a&ka ili &e!je. Ciolog I. I. Lapitee' so.iologij& je de-i!isao kao
!a&k& 6o so.ijal!oj raz#e!i #aterije i e!ergije otkri'aj&2i !je!e
zako!o#er!osti$ spoz!aj&2i !je! &ti.aj !a prirod& i dejst'o pro#e!e
prirode !a dr&%t'o$ razra;&j&2i p&te'e &pra'lja!ja raz#e!e #aterije &
i!teres& o'ea!st'a
7F8. I'a! Ci-ri2$ @o.ijal!a ekologija$ 6Glo*&s)$ <agre*$ 1=3=$ str.
E1F.
7>8. <dra'ko Jli!ar$ .it. rad$ str. B4.
748. I*id.
7B8. Gatko D. Jilosa'lje'i2$ Dr&%t'o !a pla!eti <e#lji$ <apis$
Ceograd$ 1=3A$ str. 1D.
738. Op%ir!ije o *ioekolo%ko# i *ios-er!o# prist&p& & ekolo%ki#
istra,i'a!ji#a 'ideti" ?. D. Ko#aro'$ @o.ijal!a ekologija : -iloso-ski
aspekti$ 6Na&ka)$ Le!ji!grad$ 1==D$ str. E3:F4.
7=8. I'a! Ci-ri2$ @o.ijal!a ekologija$ .it.izd. EEE:EEF.
1. 1GEDJEH @OCIJALNE EKOLOGIJE
1. @tat&s so.ijal!e ekologije kao dr&%t'e!e !a&ke
@o.ijal!a ekologija stekla je stat&s dr&%t'e!e !a&ke$ pose*!e
so.iologije (iako !e postoji saglas!ost o to#e da je o!a pose*!a
so.iologija. O!a je to postigla !ap&%ta!je# 6*iolo%kog
deter#i!iz#a) & s'o# pro&a'a!j& &s#jera'aj&2i se s'e 'i%e &
s'oji# istra,i'a!ji#a ka istra,i'a!j& i a!alizi dr&%t'e!i+ od!osa &
prostor!i# zajed!i.a#a i &t'r;i'a!j& !ji+o'i+ #!ogoz!a!i+ 'eza sa
ostali# ele#e!ti#a o'jeko'e sredi!e i saz!a'a!j& slo,e!og od!osa
o'jeka i !jego'e ,i'ot!e sredi!e. O!a je !astala$ i raz'ija se$ i sa
zao%tra'a!je# ekolo%ke krize ije s& posljedi.e i #jere za !ji+o'o
&kla!ja!je ili *ar &*la,a'a!je$ postali pred#et pro&a'a!ja 'i%e
!a&ka. @o.iologija koja !ije #ogla da zao*i;e pro&a'a!je o'i+
posljedi.a tre*ala je da dopri!ese de-i!isa!j& so.ijal!i+ i!ila.a kao
%ta s& #jerila (i !or#e za &t'r;i'a!je potre*!og *ogatst'a i &re;e!je
,i'ota %to se #ora &zeti & o*zir pri pla!ira!j& !ai!a eksploata.ije
prirodeL saz!a'a!j& #og&2!osti (i pro&a'a!j& #e+a!iz#a
dr&%t'e!e ko!trole radi ogra!ia'a!ja zaga;i'a!ja i o&'a!ja
prirod!e sredi!eL isti.a!j& i a!alizi dr&%t'e!i+ .ilje'a koji sadr,e !o'
stil ,i'ota$ !o'e ko!.ep.ije s'oji!e i odgo'or!ost za o&'a!je
o'jeko'e sredi!e718. Isto tako$ so.iologija je poela da se *a'i
pro&a'a!je# &ti.aja g&sti!e !aselje!osti !a lj&dsko po!a%a!je.7A8
Hi# pro&a'a!ji#a$ & sarad!ji sa psi+ologijo#$ o!a je dopri!ijela
raz&#ije'a!j& ele#e!ata o'jeko'e sredi!e i !ji+o'og &ti.aja !a
po!a%a!je o'jeka.
Ist'ari$ %ira pri#je!a ekolo%kog #i%lje!ja 'odila je ka so.ijal!oj
ekologiji$ 6opa,a!j& dr&%t'e!i+ str&kt&ra i lj&dski+ #e;&so*!i+ 'eza
kao za#r%e!i+ #re,a di!a#iki+ siste#a koji s& isto're#e!o
po'eza!i dijelo'i i .jeli!a & jed!o#)7E8. @'e je to &ti.alo !a
o-or#lje!je so.ijal!e ekologije i odre;i'a!je !je!og pred#eta
istra,i'a!ja.
Iako s& s'e pri+'a2e!ija gledi%ta da so.ijal!a ekologija pripada gr&pi
dr&%t'e!i+ !a&ka$ tj. da je pose*!a so.iolo%ka !a&ka$ jo% &'ijek !e
postoji saglas!ost o !je!oj pred#et!oj odre;e!osti$ tj. o pred#et&
koji o!a pro&a'a. I de-i!isa!j& pred#eta !je!og istra,i'a!ja
!aje%2e se istie da so.ijal!a ekologija za pred#et s'og pro&a'a!ja
!e#a sa#o direkta! i !eposreda! &ti.aj okoli!e (& kojoj te+!ologija
!ije raz'ije!a !a o'jeka$ 'e2 da se *a'i i sasta'o# gr&pa koje s&
!eop+od!e za eksploata.ij& prirod!i+ res&rsa posred!i# od!osi#a
koji dolaze iz ti+ gr&pa.ija i op%ta# ko!.ept&aliza.ijo# &!i'erz&#a
(&jedi!je!og sa spe.i-i!i# &slo'i#a ,i'ota. I ti# ok'iri#a
ekolo%ka pro&a'a!ja$ istie se$ pro%irila s& se i &klj&&j& & #oder!a
&r*a!izo'a!a dr&%t'a. Hak'a pro&a'a!ja se *a'e pita!ji#a
dr&%t'e!i+ od!osa lj&di koje pro&a'a so.ijal!a ekologija & od!os&
!a za+tje'e &r*a!e sredi!e i & od!os& !a sredi!& koj& i!i i!d&strija$
ogra!ie!ja koja o!a posta'lja !a porodi!e i lokal!e od!ose i
razliite tipo'e dr&%t'e!i+ 'eza pro&zroko'a!i+ razliiti# tipo'i#a
i!d&strijski+ te+!olo%ki+ pro.esa.7F8 O'ak'a pred#et!a &s#jere!ost
so.ijal!e ekologije je i o#og&2ila zaklj&ak$ da o!a$ iako 6!at&ral!a
ekologija)$ poi!je 6raz&#ije'a!je ,i'ota i raz'oj!i+ pro.esa
k&lti'a.ijo# s'oji+ sta!o'i%ta).7>8
<a raz'oj so.ijal!e ekologije$ kao i za raz'oj s'ake !a&ke$ potre*!o
je pre.iz!ije odre;i'a!je !je!og pred#eta pro&a'a!ja. Je;&ti#$
postoji #!ogo te%ko2a & de-i!isa!j& pred#eta so.ijal!e ekologije.
Naj'e2a te%ko2a s'akako proizlazi iz !edo'olj!e raz'ije!osti
so.iolo%kog pro&a'a!ja ekolo%ki+ pro*le#a ili ta!ije$ !ji+o'e
6#ladosti). Ali$ isto tako$ !is& od #a!jeg z!aaja i o!e te%ko2e koje
proizlaze iz razliiti+ so.ijal!o:klas!i+ i -ilozo-sko:teorijski+ prist&pa
odre;i'a!j& !je!og pred#eta kao !a&!e dis.ipli!e. <ato je
potre*!o$ prije odre;i'a!ja pred#eta so.ijal!e ekologije$ os'r!&ti se
!a z!aaj!ija s+'ata!ja o !je!o# pred#et&.
1. 1r'a de-i!i.ija
1r'& de-i!i.ij& so.ijal!e ekologije priliko# !je!og !asta!ka (1=A>
dao je Jek Ke!zi. O! je s#atrao da so.ijal!a ekologija za s'oj
pred#et pro&a'a!ja i#a 're#e!ske i prostor!e od!ose o'jeko'og
!ai!a ,i'ota$ kako se o!i st'araj& selekti'!i#$ distri*&ti'!i# i
adapti'!i# s!aga#a okoli!e. I o'ak'o# s+'ata!j& pred#eta
so.ijal!e ekologije lako s& prepoz!atlji'i trago'i ekologije ,i'oti!ja i
ekologije *iljaka. I kas!ije# raz'oj& so.ijal!e ekologije !estaj&
trago'i o'i+ ekologija & odre;i'a!j& !je!og pred#eta$ !aroito
poslije Dr&gog s'jetskog rata. I pred#et!o# odre;i'a!j& so.ijal!e
ekologije s'e e%2e do*ijaj& #jesto istra,i'a!ja o*lika lj&dske
zajed!i.e i !je!og raz'itka. Hako$ pre#a jed!o# s+'ata!j&
(?eig#a!&$ so.ijal!a ekologija za pred#et s'og pro&a'a!ja i#a
pri#ar!e aspekte sta!o'a!ja i str&kt&r& !aselja sa
a!tropogeogra-skog sta!o'i%ta. O'ak'i# odre;e!je# pred#eta
so.ijal!e ekologije izosta'lje! je &ti.aj o'jeka !a prirod&
ekosiste#a$ pa se za !jega #o,e re2i da je !epotp&!o. <ato je
potp&!ija de-i!i.ija pred#eta so.ijal!e ekologije po kojoj o!a za
pred#et pro&a'a!ja i#a 6prostor!o:'re#e!ske spe.i-i!e od!ose
,i'i+ *i2a kao &slo'e lj&dskog zajed!ikog ,i'ota$ kao i po'rata!
&ti.aj 'e2 postoje2i+ so.ijal!i+ str&kt&ra !a raz'itak i preo*liko'a!je
prirod!e okoli!e).748 @li!o o'oj de-i!i.iji pred#eta so.ijal!e
ekologije je i s+'ata!je o pred#et& so.ijal!e ekologije po ko#e o!a
za pred#et s'og pro&a'a!ja i#a o*ja%!je!je polo,aja i od!osa
o'jeka i !jego'og okr&,e!ja sa sta!o'i%ta &ti.aja pre*i'ali%!e
sredi!e !a politiko po!a%a!je i politiko izja%!ja'a!je.7B8
I r&skoj -ilozo-skoj i so.iolo%koj literat&ri i#a 'i%e !astoja!ja da se
odredi pred#et so.ijal!e ekologije. 1re#a jed!o# dosta
pri+'a2e!o# s+'ata!j& pred#et so.ijal!e ekologije je !oos-era$ tj.
siste# so.ioprirod!i+ od!osa koji se -or#ira i -&!k.io!i%e kao
rez&ltat s'jes!e$ os#i%lje!e djelat!osti lj&di. 1red#et so.ijal!e
ekologije s& pro.esi -or#ira!ja i -&!k.io!isa!ja !oos-ere.738
Noos-era se ost'ar&je dejst'o# o'jeka !a *ios-er&$ a &slijed tog
dejst'a *ios-era prelazi & !o'o e'ol&.io!o sta!je : !oos-er& koja
predsta'lja jedi!st'o$ #e;&ti.aj prirode i dr&%t'a$ & os!o'i koga se
!alazi dr&%t'o$ jer se s'jes!a lj&dska djelat!ost ja'lja kao odl&&j&2i
-aktor & !asta!k& !oos-ere. @o.ijal!a ekologija pro.ese !asta!ka i
-&!k.io!isa!ja !oos-ere7=8 pro&a'a i!terdis.ipli!ar!o kao si!tetika
!a&ka koriste2i saz!a!ja o !oos-eri koja joj pr&,aj& dr&ge !a&ke. Ali
se & r&skoj literat&ri pred#et so.ijal!e ekologije odre;&je i !a dr&ge
!ai!e. Hako$ pre#a #i%lje!j& N. J. Je#edo'a$ so.ijal!a ekologija
za s'oj pred#et pro&a'a!ja i#a ekolo%ko #e;&dejst'o dr&%t'a i
prirod!e sredi!e.71D8 A jeda! dr&gi a&tor$ @.N. @olo#i!a (koja &
ok'ir& glo*al!e ekologije razlik&je i so.ijal!& ekologij& s#atra da je
pred#et so.ijal!e ekologije pro&a'a!je glo*al!i+ pro*le#a op%teg
lj&dskog raz'oja$ kao %ta s&" pro*le# e!ergetski+ res&rsa$ za%tita
,i'ot!e okoli!e$ pro*le# lik'idira!ja #aso'!e gladi i opas!i+ *olesti
i os'aja!je *ogatst'a okea!a.7118 Osa#deseti+ godi!a & G&siji se
dosta raspra'ljalo o pred#et& so.ijal!e ekologije i !je!o# od!os&
pre#a dr&gi# !a&ka#a kako *i se odredili !je!o #jesto i z!aaj &
opti#aliza.iji od!osa dr&%t'a i prirode.71A8 I o'i# !astoja!ji#a
!aje%2e se istie da so.ijal!a ekologija za pred#et pro&a'a!ja tre*a
da i#a 'i%estr&ke i 'i%ez!a!e od!ose & siste#& 6dr&%t'o:o'jek:
te+!ikapprirod!a sredi!a)$ da otkri'a op%te zako!e #e;&dejst'a
lj&dskog dr&%t'a i prirode i &kaz&je !a #og&2!osti i p&te'e
opti#aliza.ije i +ar#o!iza.ije od!osa & siste#& dr&%t'o:priroda.71E8
Ali & r&skoj literat&ri postoji i !e%to dr&gaije s+'ata!je$ & od!os& !a
pret+od!a s+'ata!ja$ o pred#et& so.ijal!e ekologije. 1re#a to#
s+'ata!j& so.ijal!a ekologija & pro&a'a!j& od!osa dr&%t'a i prirode
polazi od tri pra'ila i d'a zako!a. 1ra'ila s&" so.ijal!o:ekolo%ka
ra'!ote,a$ k&lt&r!o &pra'lja!je raz'oje# i so.ijal!o:ekolo%ka
s&pstit&.ija (za#je!a. <ako!i s&" zako! istorijske (so.ijal!o:
ekolo%ke !epo'rat!osti i zako! !oos-ere.71F8
@o.ijal!a ekologija je *ila jed!a od !aj#la;i+ (so.iolo%ki+ !a&ka &
J&gosla'iji$ pa zato i !ije *ilo 'e2i+ !astoja!ja & odre;i'a!j& !je!og
pred#eta istra,i'a!ja. `ire s& raz#atra!e #og&2!osti i potre*e
!je!og zas!i'a!ja$ kao i odre;i'a!je pred#eta !je!og istra,i'a!ja i &
ti# raz#atra!ji#a polazi se od &kazi'a!ja da se & ekologiji &op%te$
pa i & so.ijal!oj ekologiji$ s'i prist&pi & raz#atra!j& ekolo%ke
pro*le#atike da!as #og& s'rstati & d'ije gr&pe" & gr&p& prist&pa koji
!agla%a'aj& pro*le#ati!ost i & gr&p& prist&pa koji !agla%a'aj&
prag#ati!ost. 1r'i s& prist&pi prirod!o!a&!o$ a dr&gi
so.ijal!o!a&!o orije!tisa!i. Je;&ti#$ o'o s'o;e!je prist&pa &
raz#atra!j& ekolo%ke pro*le#atike !a prirod!o!a&!& i
so.ijal!o!a&!& orije!ta.ij& te%ko da se #o,e pri+'atiti. Jer$ s'ako
istra,i'a!je$ pa i istra,i'a!je ekolo%ki+ pro*le#a$ i#a pro*le#e koje
istra,&je kao polaz!& tak&$ i prakti!& pri#je!& rez&ltata
istra,i'a!ja. <ato !ije jas!o kako je #og&2e prirod!o!a&!&
orije!ta.ij& od'ojiti od so.ijal!o!a&!e orije!ta.ije. 1odjelo#
prist&pa !a prirod!jake i so.ijal!o!a&!e razgra;&je se os!o'!o
polazi%te za o*ja%!je!je i rje%a'a!je ekolo%ki+ pro*le#a e#& tre*a
da dopri!ese i so.ijal!a ekologija.71>8 1red#et so.ijal!e ekologije$
pre#a s+'ata!j& zast&p!ika razliko'a!ja o'i+ orije!ta.ija$ 'rlo je
slo,e! : to je pri#ar!a priroda sa s'oji# zako!itosti#a i o'jeko'e
t'ore'i!e$ o'jeko'o djelo'a!je (s 'rijed!os!i# i .ilj!i#
opredjelje!ji#a$ tj. !je! pred#et je k&lti'isa!a priroda koja se te%ko
sa#a reprod&k&je i za ij& reprod&k.ij& je potre*!o djelo'a!je
o'jeka da *i se & !joj odr,ali o'jek i !jego'a so.ijal!a zajed!i.a.
7148 <ato so.ijal!a ekologija tre*a da dopri!ese st'ara!j& raz'oj!og
ko!.epta dr&%t'a$ reprod&k.iji dr&%t'a i prirode. @o.ijal!a ekologija
tre*a da dopri!ese kako prakti!i# #jera#a za rje%a'a!je ekolo%ki+
pro*le#a tako i istra,i'a!j& ko!.epta dr&%t'a kao so.ijal!o:ekolo%ke
proiz'o;ake zajed!i.e & kojoj 2e o*li.i proiz'od!je *iti ko!.ipira!i
i ost'ari'a!i pre#a ekolo%ki# za+tje'i#a. Hi#e se o!a oslo*a;a
#og&2e kritike da je s&*'erzi'!a !a&ka koja ,eli isklj&i'o zadr,ati i
ko!zer'irati postoje2e$ !as&prot istorijskoj te,!ji za raz'oje# i
progreso#$ a postaje pre'e!ti'!a %ta z!ai da !je!e 'rijed!os!e
os!o'e d&*oko zasje.aj& & dr&%t'e!e od!ose ega se #!ogi *oje$ pa$
ili red&k&j& ekologij& !a klasi!& *iolo%k& dis.ipli!&$ ili !e
pri+'ataj& poja# so.ijal!og ko!stit&isa!ja prirode.
1. 1red#et istra,i'a!ja
De-i!i.ije pred#eta istra,i'a!ja so.ijal!e ekologije odra,a'aj&$ prije
s'ega$ -ilozo-sko:teorijski prist&p !je!i+ t'ora.a od!osi#a & siste#&
o'jek : dr&%t'o : priroda$ !ji+o'a s+'ata!ja o'jeko'e ,i'ot!e
sredi!e i pri+'ata!je gledi%ta da ekologija !ije sa#o prirod!a$ 'e2 i
dr&%t'e!a !a&ka. Je;&ti#$ i *ez %ire kritike a!alize o'i+ de-i!i.ija$
od koji+ s& sa#o !eke izlo,e!e$ s#atra#o da s& !epotp&!e$ ili
!epre.iz!e i da zato ot'araj& #og&2!ost da se !e sa#o l&ta &
de-i!isa!j& pred#et!e odre;e!osti so.ijal!e ekologije$ 'e2 i ospora'a
!je!a sa#ostal!ost kao pose*!e !a&ke. <ato s#atra#o da je potre*!o
i #og&2e$ polaze2i od postoje2i+ de-i!i.ija pred#eta istra,i'a!ja
so.ijal!e ekologije$ potp&!ije de-i!isati !je! pred#et istra,i'a!ja. I
de-i!isa!j& pred#eta tre*a po2i od i!je!i.e da se so.ijal!a ekologija
ja'lja o!da kada se ekolo%ki pro*le#i poi!j& pro&a'ati i sa
so.iolo%kog sta!o'i%ta i kada se do%lo do saz!a!ja da o!i !astaj&
z*og !e&sagla%e!osti o'jeko'og prirod!og i i!d&strijskog siste#a$
tj. z*og !e&sagla%e!osti *ios-ere$ te+!os-ere i so.ios-ere. I ko!tekst&
o'ak'og prist&pa so.ijal!a ekologija ja'lja se kao pose*!a
so.iologija koja za pred#et s'og pro&a'a!ja tre*a da i#a od!os
o'jeka i !jego'e ,i'ot!e sredi!e s+'ataj&2i o'jeko'& ,i'ot!&
sredi!& kao jedi!st'o prirod!e i dr&%t'e!e sredi!e (%ta je odre;e!o
o'jeko# kao prirod!i# i dr&%t'e!i# *i2e# koje se !e #og& strogo
od'ojiti jed!a od dr&ge i predsta'ljaj& poja'!ost prirode i posljedi.&
o'jeko'og djelo'a!ja. O'ak'i# prist&po# de-i!isa!j& pred#eta
istra,i'a!ja so.ijal!e ekologije s#atra#o da je #og&2e so.ijal!&
ekologij& odrediti kao pose*!& so.iologij& koja za pred#et s'og
pro&a'a!ja i#a spe.i-i!e 'eze iz#e;& o'jeka i !jego'e ,i'ot!e
sredi!e istra,&j&2i (& ko!tekst& op%te ko!.ept&aliza.ije I!i'erz&#a
&jedi!je!og sa spe.i-i!i# &slo'i#a ,i'ota &ti.aj ,i'ot!e sredi!e
kao &k&p!osti prirod!i+ i dr&%t'e!i+ i!ila.a !a o'jeka$ kao i &ti.aj
o'jeka !a !jego'& ,i'ot!& sredi!& sa sta!o'i%ta !je!og o&'a!ja
kao ok'ira o'jeko'og ,i'ota$ kao prirod!o:dr&%t'e!og *i2a. O'ak'o
de-i!isa!je pred#eta so.ijal!e ekologije polazi od o'jeka kao
prirod!o:dr&%t'e!og *i2a koji s'ojo# djelat!o%2& &tie !a s'oj&
prirod!& okoli!& st'araj&2i s'oj& dr&%t'e!& sredi!& i & !joj
proiz'od!e siste#e koji se ja'ljaj& kao posred!i.i iz#e;& o'jeka i
!jego'og dr&%t'a i prirode iako s& i sa#i dijelo'i dr&%t'a.
O'ako de-i!isa!a so.ijal!a ekologija za pred#et s'og pro&a'a!ja
i#a$ prije s'ega$ &t'r;i'a!je ele#e!ata o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e
polaze2i od s+'ata!ja o'jeka kao prirod!og i dr&%t'e!og *i2a$ iz
ega proizlazi da o'jeko'& ,i'ot!& sredi!& i!e prirod!i i dr&%t'e!i
i!io.i$ dr&%t'e!i pro.esi i dr&%t'e!e t'ore'i!e. O!a tre*a da istra,i
&ti.aj pojedi!i+ i!ila.a & &k&p!osti ele#e!ata koji i!e o'jeko'&
sredi!& i !ji+o' z!aaj za .jeli!& koja$ & &k&p!osti 6sa odre;e!o#
str&kt&ro# ($ predsta'lja 6ok'ir ,i'ota ( o'jeka kao prirod!o:
dr&%t'e!og *i2a. 1ri to#$ so.ijal!a ekologija polazi od op%te
ko!.ept&aliza.ije &!i'erz&#a &jedi!je!og sa spe.i-i!i# o*li.i#a
,i'ota &'a,a'aj&2i spe.i-i!osti ,i'ota o'jeka koji$ iako *iolo%ko
*i2e$ ipak &slo'e s'oje ,i'ot!e egziste!.ije o*ez*je;&je dr&gaije od
ostali+ ,i'i+ *i2a. I ko!tekst& o'ak'og prist&pa so.ijal!a ekologija
tre*a da istra,i &ti.aj !e sa#o o'jeko'e sredi!e !a o'jeka$ 'e2 i
sa#og o'jeka !a s'oj& sredi!& i to !e sa#o sa sta!o'i%ta !je!og
$$pris'aja!ja( $'e2 i o&'a!ja (i &!apre;i'a!ja te sredi!e *ez koje !e
*i #ogao da opsta!e.
Je;&ti#$ po%ta je so.ijal!a ekologija pose*!a so.iologija$ o!a
pro&a'a i od!os dr&%t'a (& .jeli!i i par.ijal!o pre#a ,i'ot!oj$
prirod!oj i dr&%t'e!oj sredi!i o'jeka.
I ko!tekst& o'ako odre;e!og pred#eta istra,i'a!ja so.ijal!e
ekologije o!a pro&a'a od!os priroda:i!d&strijski siste#:dr&%t'o.
@'oji# istra,i'a!ji#a o'og od!osa o!a tre*a da dopri!ese da'a!j&
odgo'ora !a pita!ja" %ta je 6do*ra) priroda sa sta!o'i%ta daljeg
raz'oja dr&%t'a i %ta je do*ro dr&%t'o sa sta!o'i%ta o&'a!ja ekolo%ke
ra'!ote,e & prirodi ili ta!ije" reprod&k.ija prirode. @o.ijal!a
ekologija za pred#et istra,i'a!ja tre*a da i#a saz!a'a!je os!o'!i+
zako!itosti #e;&dejst'a & siste#& 6dr&%t'o:priroda ( i &ka,e !a
#og&2!ost &sta!o'lja'a!ja #odela opti#al!og #e;&&ti.aja
ele#e!ata & to# siste#&. I ko!tekst& o'ak'og prist&pa o!a tre*a da
dopri!ese i !a&!o# prog!ozira!j& & o'oj o*lasti. Odgo'ori#a !a
o'a pita!ja so.ijal!a ekologija s'oji# istra,i'a!ji#a i teorijski#
pro#i%lja!ji#a tre*a da dopri!ese !a&!i# saz!a!ji#a -or#ira!ja
ekolo%ke s'ijesti$ a pose*!o da se & od!os& (pris'ajako#$
proiz'o;ako# pre#a prirodi #oraj& po%ta'ati !eke -&!da#e!tal!e
zako!itosti po koji#a i sa# o'jek pripada prirodi$ a priroda i#a
odre;e!a o*ilje,ja koja je o'jek st'orio s'ojo# djelat!o%2&.
@o.ijal!a ekologija$ istra,&j&2i &ti.aj o'jeka !a !jego'& prirod!&
sredi!& posredst'o# rad!e djelat!osti$ tre*a da istra,&je i &ti.aj
i!d&strijskog siste#a !e sa#o !a slo,e!e od!ose & koji#a o'jek
,i'i$ 'e2 i prirod!e &slo'e za raz'oj i!d&strijskog siste#a$ !e sa#o
kao te+!ikog siste#a koji 6posred&je) iz#e;& od!osa & koji#a ,i'i
o'jek i prirod!i+ siste#a$ 'e2 i kao dr&%t'e!og siste#a. Je;&ti#$
pro&a'aj&2i & o'o# ko!tekst& i!d&strijski siste#$ so.ijal!a
ekologija !e tre*a s&'i%e da ga istie kao !aj*it!iji posred&j&2i -aktor
iz#e;& dr&%t'a i prirode. Jer$ red&ko'a!je ekolo%ki+ pita!ja !a
so.ijal!a pita!ja koja proizlaze iz i!d&strijskog siste#a kritik&
i!d&strijskog dr&%t'a &s#jera'a ka kriti.i i!d&strijskog siste#a i#e
so.ijal!a os!o'a i!d&strijskog dr&%t'a *i'a po%te;e!a kritike.
@o.ijal!a ekologija tre*a kritiki da pro#i%lja i i!d&strijsko dr&%t'o$
*&d&2i da je so.ijal!a zajed!i.a prirod!i #edij iz#e;& i!d&strijskog i
prirod!og siste#a. Ipra'o so.ijal!a zajed!i.a #ora ostati & -ok&s&
kritike i a!alize priliko# istra,i'a!ja od!osa i!d&strijskog siste#a i
prirod!og siste#a i os!o'a & tra,e!j& izlaza iz krize. Iz !je!e *iti
tre*a iz'oditi i *it *&d&2!osti. 1rod&k.io!i od!osi !e #og& *iti
zao*i;e!i$ jer se pokazalo da o!i i#aj& *it!& istorijsk& &log& &
raz'oj& i -&!k.iji i!d&strijskog siste#a & prirod!o# siste#&. 1red#et
pro&a'a!ja so.ijal!e ekologije s& !e sa#o i!d&strijski !eraz'ije!a i
!e&r*a!izo'a!a dr&%t'a$ tj. istra,i'a!je &ti.aja okoli!e !a o'jeka &
dr&%t'i#a & koji#a te+!ologija !ije raz'ije!a$ 'e2 s& pred#et !je!og
pro&a'a!ja i #oder!a$ i!d&strijski raz'ije!a i &r*a!izo'a!a dr&%t'a i
dr&%t'e!i od!osi & &r*a!i# sredi!a#a koji djel&j& !a o'jeka preko
&ti.aja !a porodi!e$ s&sjedske i lokal!e od!ose. @a o'og sta!o'i%ta
z!aaj!o je pred#et!o &s#jera'a!je istra,i'a!ja & so.ijal!oj
ekologiji ka odre;e!i# teritorija#a$ odre;e!i# teritorijal!i#
sredi!a#a. Kako se ispra'!o istie$ pro.es -or#ira!ja okr&,&j&2e
sredi!e !a jeda! ili dr&gi !ai! 6pri'eza!) je za odre;e!& teritorij& i
ispolja'a se kao teritorijal!a .jeli!a. <ato i postoji potre*a da se &
ok'ir& so.ijal!e ekologije izd'oje relati'!o sa#ostal!i (teritorijal!i
!i'oi istra,i'a!ja" !aselja$ &r*a!izo'a!e zo!e$ pojedi!i regio!i$
o*lasti$ ze#lje i pla!etar!i !i'o : pla!eta <e#lja. @o.ijal!a ekologija
s'oji# istra,i'a!ji#a !a s'i# o'i# !i'oi#a tre*a da dopri!osi
o&'a!j& ekolo%ke ra'!ote,e 'ode2i ra&!a o po'eza!osti o'i+ !i'oa
saglas!o sloga!& : #isli#o glo*al!o$ djel&je#o ko!kret!o.
Je;&ti#$ iako so.ijal!a ekologija s'oji# istra,i'a!ji#a ekolo%ki+
pro*le#a i prijedlozi#a tre*a da dopri!osi$ i dopri!osi$ rje%a'a!j&
slo,e!i+ ekolo%ki+ pro*le#a (tj. pro*le#a okoli!e$ o!a !e tre*a (i !e
s#ije da se red&k&je sa#o !a prakti!& dis.ipli!&. Naproti'$ o!a
tre*a da istra,&je$ teorijski pro#i%lja i !a toj os!o'i predla,e
rje%a'a!je ekolo%ki+ pro*le#a.
Ho z!ai da so.ijal!a ekologija #ora zadr,ati teoretske prete!zije &
s#isl& so.ijal!o:ekolo%ki+ .ilje'a o'jeko'e proiz'od!e djelat!osti$
ali se !e #o,e odre2i prakti!e dr&%t'e!e &loge. O!a se tako #o,e
s+'atiti i kao projekto'a!o !a&!o istra,i'a!je za rje%a'a!je
ko!kret!i+ pro*le#a$ ali i kao poi#a!je ko#pleks!i+ o'jeko'i+
'izija #og&2i+ alter!ati'a *&d&2eg istorijskog raz'oja.
1. 1ro&a'a!je k'aliteta ,i'ota
I i!d&strijski raz'ije!i# (i *ogati# ze#lja#a pedeseti+ godi!a
d'adesetog 'ijeka$ ali i sa s'e pris&t!iji# !egati'!i# posljedi.a#a
i!d&strijskog i te+!olo%kog raz'oja$ otpoelo je pro&a'a!je k'aliteta
,i'ota. I!tereso'a!je za pro&a'a!je k'aliteta ,i'ota poelo je kada
s& !egati'!e posljedi.e te+!olo%kog raz'oja poele da do'ode &
pita!je !jego'e poziti'!e posljedi.e (raz'oj proiz'od!i+ s!aga$
porast potro%!je$ po'e2a!je slo*od!og 're#e!a$ raz'oj ko#&!ika.ija
itd.$ tj. kada se poelo saz!a'ati da !arasla #o2 !ad prirodo# do'odi
& pita!je +&#a!iza.ij& i!di'id&al!og ,i'ota$ pa !a os!o'& tog
saz!a!ja dolazi i do porasta so.ijal!og i ekolo%kog kriti.iz#a. Ho je i
'rije#e kada !astaje so.ijal!a ekologija$ pa je i raz&#lji'o %to je
!je!a poja'a &ti.ala i !a po'e2a!o i!tereso'a!je i za pro&a'a!je
k'aliteta ,i'ota. Hako je do%lo do po'e2a!og i!tereso'a!ja i za
istra,i'a!je ekolo%ki+ -aktora k'aliteta ,i'ota. K'alitet ,i'ota se
!aje%2e de-i!i%e 6kao sk&p od!osa koji 'ez&j& i!di'id&&$ dr&%t'o &
ko#e o!a ,i'i i prirod!& sredi!&$ tako da s'aki od o'i+ ele#e!ata
i#a se*i s'ojst'e! karakter i potre*e). 1olaze2i od o'ak'og s+'ata!ja
k'aliteta ,i'ota$ rez&ltati istra,i'a!ja s& pokazali da !e#a zdra'og
k'alitet!og ,i'ota *ez iste$ *ez*jed!e i lijepe prirod!e okoli!e.
1okazalo se da se k'alitet ,i'ota !e #o,e ost'ariti ako se !e 'odi
ra&!a o sta!j& o'jeko'og ekosiste#a & ko#e se taj k'alitet
ost'ar&je ili tre*a da se ost'ari : i dr&%t'e!o:eko!o#ski+ od!osa &
koji#a o'jek ,i'i i koje sa# ost'ar&je$ po'ez&j&2i s'oje po!a%a!je
sa ostali# la!o'i#a dr&%t'a. Ali$ isto tako$ istra,i'a!ja s& pokazala
da pro*le# k'aliteta ,i'ota i za%tite o'jeko'e okoli!e !e#a isti
z!aaj za s'e ze#lje. Na jeda! !ai! o! se ispolja'a & i!d&strijski
raz'ije!i# ze#lja#a gdje sa !a&!ote+!iko# re'ol&.ijo# !astaj&
pro#je!e & *ios-eri$ a !a dr&gi & ze#lja#a & raz'oj&$ & koji#a se
esto posta'lja i pita!je o*ez*je;e!ja os!o'!i+ &slo'a za egziste!.ij&
lj&di. Jer$ postoje kraje'i gdje ,i'ot!a sredi!a !ije zaga;e!a i gdje
l&taj& izglad!jele #ase$ *ez skro'i%ta !ad gla'o#. `to se tie
k'aliteta !ji+o'og ,i'ota$ rije qpo*olj%atio je !eadek'at!a... Ako
pos#atra#o !ek& pop&la.ij& #igra!ata koja podi,e s'oje koli*e po
#argi!al!i# k'arto'i#a 'eliki+ grado'a koji s& *ez 'ode$ *ez
ka!aliza.ije$ *ez za%tite od +lad!o2e$ ki%e ili s&!.a$ otpadaka$
epide#ija$ !e&#jes!o je go'oriti o k'alitet& ,i'ot!e sredi!e. I kojoj
je #jeri o'aj pro*le# izra,e! & sa're#e!o# s'ijet& &kaz&j& i
!aj!o'iji poda.i (FAO po koji#a oko trideset #ilio!a lj&di &#ire
godi%!je od gladi$ od koji+ osa#!aest #ilio!a dje.e$ a ,i'ot!i 'ijek
lj&di & raz'ije!i# ze#lja#a d&,i je 14 godi!a od ,i'ot!og 'ijeka
lj&di & ze#lja#a & raz'oj&. @az!a!ja do koji+ dolazi so.ijal!a
ekologija o od!os& o'jeka i !jego'e sredi!e tre*a da o#og&2e !e
sa#o za%tit& i &!apre;e!je o'jeko'e prirod!e sredi!e$ 'e2 i
&!apre;e!je o'jeko'e dr&%t'e!e sredi!e. Jer$ !e sa#o da postoji
&ska po'eza!ost iz#e;& ele#e!ata o'jeko'e prirod!e i dr&%t'e!e
,i'ot!e sredi!e$ 'e2 za%tita i &!apre;i'a!je prirod!e sredi!e$ ak iako
se pretposta'i da je #og&2e da *&de ost'are!a$ *ez o*zira !a sta!je &
dr&%t'e!oj sredi!i$ !e #o,e i#ati 'e2e e-ekte !a polo,aj o'jeka i
za%tit& !jego'og i!tegriteta kao prirod!o:dr&%t'e!og *i2a. He%ko je
re2i da li o'jeka te,e poga;a zaga;e!ost !jego'e prirod!e ili
dr&%t'e!e sredi!e. <ato so.ijal!a ekologija & s'o# pro&a'a!j& #ora
istra,i'ati prirod!& i dr&%t'e!& sredi!& o'jeka & !ji+o'oj &k&p!osti$
kao 6ok'ir ,i'ota) o'jeka. Gez&ltati#a s'oji+ istra,i'a!ja o!a tre*a
da dopri!osi &!apre;i'a!j& !jego'i+ &slo'a ,i'ota & prirod!oj i &
dr&%t'e!oj sredi!i$ & ko!kret!i# &slo'i#a pojedi!i+ dr&%ta'a.
Da *i saz!a!ja koja pr&,a so.ijal!a ekologija postala !a&!oteorijska
os!o'a dr&%t'e!e ak.ije s .ilje# za%tite i &!apre;i'a!ja o'jeko'e
,i'ot!e sredi!e$ potre*!o je da se raz'ije odre;e!a ekolo%ka s'ijest$
tj. saz!a!je o &gro,e!osti ra'!ote,e & prirod!oj sredi!i i o &ti.aj& tog
!ar&%a'a!ja !a polo,aj i egziste!.ij& o'jeka. Isto tako$ potre*!o je
da postoji s'ijest o po'eza!osti prirod!e i dr&%t'e!e sredi!e i o
&zro.i#a !ar&%a'a!ja i zaga;i'a!ja i jed!e i dr&ge sredi!e$ &ti.aj&
!ji+o'e zaga;e!osti !a o'jeka.
I raz'ija!j& o'ak'e s'ijesti z!aaj!& &log& i#a %ire!je z!a!ja o
za%titi o &!apre;i'a!j& o'jeko'e sredi!e. Jer$ o'jea!st'& je da!as
!eop+od!a 'isoka raz'ije!a s'ijest o !&,!osti 'e2eg sklada iz#e;&
o'jeko'i+ st'aralaki+ akti'!osti pri &!apre;i'a!j& dr&%t'e!og
raz'oja i potre*e da se priroda opti#al!o o&'a i &!aprijedi.71B8 <ato
so.ijal!a ekologija !e sa#o da rez&ltati#a s'oji+ istra,i'a!ja
dopri!osi raz'ija!j& o'e s'ijesti$ 'e2 #ora pro&a'ati i os!o'!e
pro*le#e !je!og raz'oja$ pose*!o &log& o*razo'!og siste#a &
!je!o# raz'oj&.7138
Gez&ltati dosada%!ji+ istra,i'a!ja ekolo%ke s'ijesti pokaz&j& da
z!a!ja koja se sti& o ekolo%ki# pro*le#i#a & o*razo'!o# siste#&
!is& zado'olja'aj&2a sa sta!o'i%ta raz'oja ekolo%ke s'ijesti$ a o!a
predsta'ljaj& os!o'!i ele#e!t ekolo%ke s'ijesti. @o.ijal!a ekologija
zato tre*a$ pored ostalog$ da istra,&je da li o*razo'!i siste#$
pri#jere! pojedi!i# !jego'i# !i'oi#a (i sadr,aji#a$ pr&,a
potre*!a z!a!ja o ekolo%ko# pro*le#i#a koja s& potre*!a i za
raz'oj ekolo%ke s'ijesti. 1ose*!o tre*a istra,i'ati i kritiki pos#atrati
o*razo'a!je za za%tit& o'jeko'e sredi!e !a 'i%i# %kola#a i
&!i'erziteti#a s o*ziro# !a &log& koj& tre*a da i#aj& o'e i!stit&.ije
& raz'oj& ekolo%ke s'ijesti i &s#jera'a!j& dr&%t'e!og raz'oja.
Je;&ti#$ o*razo'!i ele#e!ti$ za koje *i se reklo da pripadaj& o'oj
o*lasti$ posred&j& se goto'o isklj&i'o & #o!odis.ipli!ar!i#
ok'iri#a i izostaje *ilo kaka' i!tegritet .jelo'itost z!a!ja o
ekolo%ki# rela.ija#a$ pa !i jeda! pro-il 'isokoo*razo'!og kadra !e
raspola,e !i #i!i#al!o# !a&!o# podlogo# za os#i%lje! i!tegral!i
prist&p pita!ji#a o'jeko'e okoli!e.71=8 @o.ijal!a ekologija$
istra,i'a!je# i teorijski# pro#i%lja!je# pro*le#a sa so.iolo%kog
sta!o'i%ta$ tre*a da dopri!ese pre'azila,e!j& o'ak'og sta!ja$ tj.
&!o%e!j& & !asta'!e progra#e !a 'i%i# %kola#a i -ak&lteti#a
ekolo%ki+ o*razo'!i+ sadr,aja. Hi sadr,aji tre*a da dopri!es& !e
sa#o podiza!j& ekolo%ke s'ijesti$ 'e2 i k'alitet& pro-esio!al!og
o*razo'a!ja.
718. L. CroY!$ 1+. @elz!i.+$ @o.iologV$ NeY Zork$ @a! Fra!.isko$
Lo!do!$ 1=B3$ str. >4F.
7A8. Jo+! C&tto!$ A Di.tio!arV o- gree! ideas$ 6Go&tledge)$ Lo!do!$
1=33$ str.1AB.
7E8. Jarti! Large$ @o.ial E.ologV$ Lo!do!$ 1=31$ p. 1D.
7F8. Jattei Doga!$ @tei! Gokka!$ @o.ial E.ologV$ 6H+e J. I. H.
1ress) Jassa.+&setts I!stit&te o- He.+!ologV$ Ca#*ridge$
Jassa.+&setts$ 1=BF.
7>8. F. Jarko'$ @o.ijal!a ekologija$ 6Na&ka)$ No'osi*irsk$ 1=34$ str.
4>.
748. Her#i! 6!oos-era) & !a&k& s& &'eli -ra!.&ski !a&!i.i E. Le:GVa
i 1. Heil+ard d. Ca+ardi!e$ C. I. ?er!adski je taj ter#i! &potre*io da
*i s!!aio -az& & raz'oj& *ios-e:re kada o!a prslazi & !o'i e'ol&ti'!i
o*lik (!oos-er& koja$ pre#a !jego'o# s+'ata!j&$ predsta'lja !o'&
geolo%k& poja'& !a !a%oj pla!eti & kojoj o'ek postaje 'a,!a geo:
lo%ka sila. Isto tako$ pre#a !jego'o# s+'ata!j&$ o'ek je d&,a! da
s'oji# rado# pre&:re;&je sredi!& & kojoj ,i'i$ #e!jaj&2i je & od!os&
!a o!o %to je *ilo (?. A$ Los$ ao'ek i priroda$ Josk'a$ 1=B3$ str.
4>.
7B8. N. J. Je#odo'$ Ciolo%ka$ glo*al!a i so.ijal!a ekologija$
Josk'a$ 1=3E$ str. EDB:E1D.
738. @. N. @olo#i!a$?zai#ode!st'ie o*test'a i prirodi$ Josk'a$
1=3A$ str. 144.
7=8. Hako$ !pr.. ?. D. Ko#aro' & pred#et so.ijal!e ekologije &*raja
&t'r;i'a!je zako!o#er!osti i #etoda opti#aliza.ije sa dejst'a
dr&%t'a i prirode$ tj. opti#al!ije &slo'e ,i'ota o'eka kao *ilo%kog i
so.ijal!og *i2a. Op%ir!ije oo'o#e 'ideti" E. ?. Gir&so'$ $ LC?O?$
1=3B$ str. 11:AE.
71D8. Op%ir!ije o o'o#e 'ideti" N. F. Gei#ers$ Ekologija$ Josk'a$
1==F$str. 1F4:1>D.
7118. O'de se radi o slo,e!o# pred#et& koji$ s jed!e stra!e$ i!i
priroda (pri#ar:!a priroda sa s'oji# zako!itosti#a.a sdr&ge stra!e.
o'eko'o delo'a!je (s'red!os!i# i .ilj!i# opredelje!ji#a$ tj. radi
se o k&lti'ira!oj prirodi$ sek&!dar!oj prirodi$ ili$ dr&gaije ree!o$ o
so.ijal!oj kopstit&ira!oj prirodi$ o prirodi koja se s'e te,e sa#a
reprod&k&je ili se #ora reprod&.irati (&z po#o2 o'eka da *i se
&op%te odr,ala kao tak'a (I*id$ str. EA=
71A8. Op%ir!ije o so.iolo%ko# prist&p& &z&a'a!j& ekolo%ki+
pro*le#a 'ideti i" O. N. L!i.kii$ Alter!ati'!a so.iologija$ Ekolo%ki
,&r!al$ Josk'a$ 1]1==F$ str. BD:3>
71E8. I'a! Ci-ri2$ @o.ijal!a ekologija$ .it. izd.$ str. EE1.
71F8. Georges Fradier$ A propose de la r&alile deli 'ie$ INE@KO$
1aris$ 1=B4$ str. 4
71>8. O o'o#e 'ideti" Dr Da!ilo b. Jarko'i2$ @osijal!a ekologija i
+&#a!iza.ija o'jeko'e sredi!e$ 6Ko#&!at$ Ceograd$=]1=3F$str. =:
1F.
7148. Georges Fradier$ .it. delo$ str. B:3.
71B8. Nikola 1a!ti2$ .it. rad$ str. =.
7138. Dr Da!ilo b. Jarko'i2$ Jesto so.ijal!e ekologije &
&!i'erzitetsko# o*razo'a!j& za za%tit& o'eko'e sredi!e$ z*or!ik
rado'a Je;&!arod!og se#i!ara 6I!i'erzitet da!as)$ D&*ro'!ik$
1=3B$ str. E>E:E4F
71=8. Lj&*o#ir Cer*ero'i2$ Ka#el 5a!jali2$Ha#* `ari2$ I!i'erzitet i
ekolo%ki izazo'$ z*or!ik rado'a EA sesije Je;&!arod!og se#i!ara$
6I!i'erzitet da!as)$ D&*ro'!ik$ 1=3F$ str. A=>.
1. @OCIJALNA EKOLOGIJA I I DGI`H?ENI GA<?OJ
1. NAIKA I EKOLO`KI 1GOCLEJI
Iloga so.ijal!e ekologije kao !a&ke & ko!.ipira!j& i ost'ari'a!j&
ekolo%ke politike koja i#a za .ilj ost'ari'a!je odr,i'og raz'oja
proizlazi &op%te iz &loge !a&ke & izgra;i'a!j& ko!.epta za%tite
,i'ot!e sredi!e. A !a&!o istra,i'a!je & o'oj o*lasti o*&+'ata
&t'r;i'a!je sta!ja$ otkri'a!je &zroka i posljedi.a degrada.ije ,i'ot!e
sredi!e i predlaga!je ko!kret!i+ #jera radi sprea'a!ja degrada.ije$
od!os!o otkla!ja!ja !je!i+ posljedi.a. Ist'ari$ !a&!a istra,i'a!ja
tre*a da o#og&2e otkri'a!je i sprea'a!je opas!osti koje #og&
&groziti$ i &gro,a'aj&$ ,i'ot!& sredi!&$ a %to !ije !i#alo jed!osta'!o$
*&d&2i da se s'ijet jo% !ikad !ije tako *rzo #ije!jao kao da!as718$ i
*roj !epred'idi'i+ doga;aja se iz da!a & da! po'e2a'a.7A8 Na&!o
pro&a'a!je o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e tre*a da pr&,i os!o'& za
+&#a!iji od!os o'jeka i !jego'i+ zajed!i.a & koji#a ,i'i pre#a toj
sredi!i koji izra,a'a &sagla%e!ost te,!ji pre#a 'e2e# *ogatst'& i
*lagosta!j& sa za+tje'i#a o&'a!ja !eop+od!e ekolo%ke ra'!ote,e &
prirodi. Ist'ari$ !a&!a istra,i'a!ja tre*a da dopri!ose$ i dopri!es&$
o&'a!j& i raz'oj& +&#a!e lj&dske .i'iliza.ije.
Ost'ari'a!je dr&%t'e!og raz'oja koji s#o oz!aili kao odr,i' raz'oj
pretposta'lja da je odgo'araj&2a ekolo%ka politika$ pri#jere!a to#
raz'oj&$ ko!.ipira!a !a os!o'& !a&!i+ saz!a!ja o sta!j& i
pro*le#i#a ,i'ot!e sredi!e i od!osa raz'oj!i+ .ilje'a pre#a
ekolo%ki# za+tje'i#a. Ist'ari$ ta politika tre*a da se zas!i'a !a
!a&!i# saz!a!ji#a koja s& !astala kao rez&ltat i!terdis.ipli!ar!e
sarad!je !a&!ika (koja & se*e &klj&&je i #e;&!arod!& sarad!j&
koja dopri!ose iz#je!i sta!dard!i+ %e#a proiz'od!je i potro%!je i
pro#o.iji (ekolo%ki+ i .i'iliza.ijski+ pri+'atlji'iji+ koja s&
pri#je!ji'a !a razliite sredi!e & k&lt&re (kako *i se postigao odre;e!
!i'o raz'oja & od!os& !a !a.io!al!i$ regio!al!i i #e;&!arod!i !i'o.
<as!i'a!je ekolo%ke politike !a !a&!i# os!o'a#a za os!o'!i .ilj
i#a pro.je!& sta!ja i tre!do'a & ost'ari'a!j& rez&ltata raz'oja i
,i'ot!e sredi!e !a raz!i# !i'oi#a (!a.io!al!o#$ s&*regio!al!o#$
regio!al!o# i glo*al!o# i raz'ija!je alter!ati'!i+$ po,elj!i+ i
pri#jere!i+ pojedi!i# !i'oi#a$ strategija raz'oja i za%tite ,i'ot!e
sredi!e.
No'i tip (#odel raz'oja koji s#o oz!aili kao odr,i' raz'oj tra,i i
pretposta'lja i !o'& ekolo%k& strategij& koja za s'oj os!o' tre*a da
i#a !a&!o saz!a!je o #og&2!osti#a i &slo'i#a kori%2e!ja
.jelok&p!og ekolo%ko:raz'oj!og pote!.ijala. Ha !o'a ekolo%ka
strategija raz'oja i#a tri os!o'!e ko#po!e!te" !a&!o saz!a!je o
potre*i po%ta'a!ja .jelok&p!og ekolo%kog pote!.ijalaL ost'ari'a!je
k'alitet!iji+ &slo'a ,i'ota &z o&'a!je o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e kao
ekolo%ko:raz'oj!e os!o'e o'jeka & !jego'e zajed!i.e & saz!a!je da
os!o'& !o'og ekolo%kog #odela raz'oja i!e 'isokoraz'ije!e
proiz'od!e s!age iji je *ita! ele#e!t !a&ka kao izraz o'jeko'e
!eogra!ie!e st'aralake sposo*!osti & ija prod&kti'!a &potre*a
pretposta'lja raz'ije!& li!ost o'jeka. Ist'ari$ 'isokoraz'ije!e
proiz'od!e s!age$ sa !a&ko# kao *it!i# i!io.e#$ jes& i
pretposta'ka odr,i'og raz'oja$ porasta *ogatst'a i *lagosta!ja &z
#og&2!ost o&'a!ja o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e.
1. No'i tip raz'oja : odr,i' raz'oj$ i !o'a ekolo%ka strategija
No'i tip raz'oja : odr,i' raz'oj i !o'a ekolo%ka strategija tre*a da se
zas!i'aj& !a !ap&%ta!j& ideje o a&to#atsko# progres& & pri+'ata!j&
ideje o ot'ore!osti istorijskog raz'oja za razliite s#jero'e$ kako za
s#jer !apretka (progresa tako i za s#jer !azado'a!ja$ razara!ja
(e!tropije. D'a s& os!o'!a$ sa sta!o'i%ta !a%i+ raz#atra!ja$ 'ida
!azado'a!ja (e!tropije & sa're#e!o# s'ijet&. Jeda! se ispolja'a &
s#a!ji'a!j& &k&p!e kolii!e #aterije i e!ergije koje se zas!i'a !a
s+'ata!j& o !eogra!ie!o# rast& #aterijal!i+ do*ara is.rplji'a!je#
prirod!i+ iz'ora i#e se o'jea!st'o s&oa'a sa is.rplji'a!je#
siro'i!ski+ iz'ora razara!je# prirode$ tj. sa pro#je!a#a &
ekolo%ko# ok'ir& & koji#a ,i'ot pla!ete postaje !e#og&2. Dr&gi 'id
e!tropije izra,a'a se & prelaz& ekolo%kog siste#a iz sta!ja sta*il!osti
(ek'ili*rij&#a & sta!je !era'!ote,e$ dezi!tegra.ije. Hako siste# g&*i
ko!trol& !ad sila#a koje je sa# izaz'ao$ a orga!izo'a!e !jego'e
str&kt&re postaj& podlo,!e razara!j&. 7E8
Na&ka i#a z!aaj!& &log&$ s'oji# i!tegral!i# prist&po#$ &
rje%a'a!j& ekolo%ki+ pro*le#a i ost'ari'a!j& ekolo%ke *ezopas!osti.
Je;&ti#$ !je!o ost'ari'a!je je po'eza!o sa iz*oro# ko!.ep.ije
raz'oja od koji+ s& d'ije !ajpoz!atije" res&rs!a i *ios-er!a. 1o
res&rs!oj ko!.ep.iji 6sta*ila! raz'itak)$ kao os!o'a ekolo%ke
*ezopas!osti$ je raz'itak koji zado'olja'a sa're#e!e potre*e$ a !e
&gro,a'a #og&2!ost *&d&2i+ ge!era.ija & zado'olja'a!j& !ji+o'i+
potre*a. 1o *ios-er!oj ko!.ep.iji 6sta*ila! raz'itak) je o!aj koji
o*ez*je2&je po*olj%a!je ,i'ota lj&di & &slo'i#a sta*il!e *ios-ere
&'aj&2i o*i# prirod!e sredi!e koji je sposo*a! da o*ez*ijedi
sta*il!ost *ios-ere sa pro#je!a#a koje !astaj& & !joj pri'red!o#
djelat!o%2&. 1olaze2i od jed!e i od dr&ge ko!.ep.ije$ ekolo%ka
*ezopas!ost se #o,e odrediti kao sta*il!o sta!je o'jeko'e sredi!e &
ko#e je o*ez*ije;e!a #og&2!ost po*olj%a'a!ja k'aliteta ,i'ota lj&di$
za%tita od prirod!i+ i te+!iki+ katastro-a i #og&2!ost stal!og
progresa lj&di i dr&%t'a.
Da *i se odr,i' raz'oj ost'ario$ potre*!o je !e sa#o da o! *&de
!a&!o ko!.ipira!$ 'e2 da se stal!o &!apre;&je raz#je!a z!a!ja i
i!teresa iz#e;& !a&!i+ i!stit&.ija i proiz'od!i+ pri'red!i+ s&*jekata
kako *i se !ji+o'i progra#i *olje -or#&lisali i #e;&so*!o
podr,a'ali. @ o*ziro# !a glo*al!i karakter ekolo%ki+ pro*le#a$
potre*!o je o'ak'e akti'!osti raz'ijati !e sa#o !a !a.io!al!o#$ 'e2 i
!a #e;&!arod!o# pla!&. 1otre*!o je 6po*olj%ati i pro%iriti &laga!je
sredsta'a & !a&k& i te+!ik& preko odgo'araj&2i+ #e+a!iza#a &
ok'iri#a #e;&!arod!i+ ko!s&ltati'!i+$ kooperati'!i+ i
prego'araki+ pro.esa #e;&!arod!og i regio!al!og dogo'ara!ja)$ i
6ojaati !a&!e i te+!olo%ke sa'jete !a !aj'i%i# !i'oi#a IN i dr&gi+
#e;&!arod!i+ i!stit&.ija kako *i se o*ez*ijedilo &klj&i'a!je
!a&!og i te+!olo%kog z!a!ja & politik& i strategij& odr,i'og
raz'oja).7F8 Da *i ko!.ept odr,i'og raz'oja o*ez*ijedio rje%a'a!je
ekolo%ki+ pro*le#a & glo*al!i# raz#jera#a$ potre*!a je sarad!ja
iz#e;& o!i+ koji otkri'aj& !a&!e zako!itosti i o!i+ koji i+
pri#je!j&j& & praksi$ prije s'ega proiz'od!oj$ koja 2e o*ez*ijediti
&sagla%a'a!je eko!o#ski+ i ekolo%ki+ .ilje'a.
1. <!aaj !a&!o zas!o'a!e ekolo%ke politike
<!aaj !a&!o zas!o'a!e ekolo%ke politike$ pose*!o o!e koja
pro#o'i%e ko!.ept odr,i'og raz'oja$ tre*a raz#atrati sa %ireg
sta!o'i%ta .i'iliza.ijski+ pro#je!a ost'are!i+ & dr&go# #ile!ij&#&
& ost'ari'a!j& koje# se te,i & tre2e# #ile!ij&#&. I o'o# s#isl& je
i!spirati'!o &kazi'a!je Nikole Hesle da je !eo*i!o 6da #i$ *i2a !a
!aj'i%e# stepe!& raz'oja !a o'o# !a%e# s'ijet&$ *i2a sa toliko
ogro#!i# #o2i#a #isli i djela tre*a da apsol&t!o za'isi#o od
#ilosti!je !a%i+ !e'idlji'i+ !eprijatelja$ da !e z!a#o da li 2e !a#
zalogaj +ra!e ili g&tljaj 'ode do!ijeti radost i ,i'ot ili pat!j& i
&!i%te!je...).7>8
Dr&gi# rijei#a$ prije s'ega !a&!o$ tre*a da dopri!ese ost'ari'a!j&
*ez*ijed!i+ & +&#a!i+ dijelo'a ,i'ota lj&di. Ost'ari'a!je +&#a!i+
&slo'a ,i'ota za+tije'a rje%a'a!je ekolo%ki+ pro*le#a koji i#aj&
glo*al!i karakter !a os!o'& !a&!og saz!a'a!ja prirod!i+
zako!itosti kako *i se !e sa#o o&'ala$ 'e2 i dalje raz'ijala
.i'iliza.ija & kojoj ,i'i#o.748 Je;&ti#$ 6jedi!o sredst'o koje #o,e
da spase .i'iliza.ij& slo*od!i+ ze#alja jeste *riga za os!o'!e
za+tje'e o'jea!st'a)7B8 koja tre*a da se raz'oje# koji isto're#e!o
o*ez*je;&je zado'olje!je os!o'!e potre*e o'jea!st'a (koje !is&
sa#o eko!o#ske i o&'a!je i pre&re;e!je prirode 6kako s&ro'o
iskori%2e!a i osaka2e!a priroda i!d&strijalizo'a!i+ ze#alja tako i
prirod!i prostori ze#alja & raz'oj& koji tako;er trpe s'akod!e'!o
&!i%ta'a!je).738
I o'ak'o# prist&p& o&'a!j& i raz'oj& sa're#e!e .i'iliza.ije$ !a
!a&!i# saz!a!ji#a$ zas!o'a!o# ko!.ept& odr,i'og raz'oja$ tre*a
i#ati & 'id& da je taka' raz'oj & i!teres& s'i+ ze#alja i !aroda$ da
predsta'lja !ji+o' zajed!iki i!teres. O'aj raz'oj se ost'ar&je & s'e
'i%e #e;&za'is!o# s'ijet&7=8 & ko#e se 6#alo po#alo dolazi do
saz!a!ja da je &zaja#!a za'is!ost s'ijeta st'ar!ost$ st'ar!ost koj&
pro*le#i okoli!e sa#o jo% 'i%e isti&$ &kaz&j&2i !a potre*& 'i;e!ja &
*&d&2!osti #e;&za'is!osti slo*od!og raz'oja s'i+ ze#alja s'ijeta.
O'aka' prist&p raz'oj& do'eo je do st'ara!ja ko!.epta traj!og i
ko!.epta +&#a!og raz'oja koji s& spoje!i & ko!.ept traj!og
+&#a!og raz'oja. Da *i se o'aj ko!.ept ost'ari'ao i ost'ario$
potre*!o je$ iz#e;& ostalog$ da se &ki!& #!oge$ prije s'ega$
politike *arijere koje razd'ajaj& i s&protsta'ljaj& !arode i dr,a'e71D8
i da se !ap&sti s&'i%e 6eko!o#ska) logika koja & posljed!ji#
de.e!ija#a posljed!jeg 'ijeka dr&gog #ile!ij&#a 'lada s'jetski#
raz'oje#.7118 1otre*!o je da se logika raz'oja 'i%e zas!i'a !a
pra'di$ pra'i!osti#a i lj&dskoj solidar!osti.
Ost'ari'a!je o'ak'og ko!.epta raz'oja koji po o*i#& i#a pla!etar!&
%iri!& i po .ilje'i#a +&#a!istik& sadr,i!& #og&2 je jedi!o ako je
!a&!o zas!o'a!. I ko!tekst& o'ak'og prist&pa !a&!i.i &
sa're#e!o# s'ijet&$ a pose*!o koji se !eposred!ije *a'e
rje%a'a!je# ekolo%ki+ pro*le#a$ i#aj& 'eliki z!aaj i odgo'or!ost.
71A8 O!i !e istra,&j& sa#o zako!itosti & prirodi i dr&%t'&$ 'e2 i#aj& i
d&,!ost da o*a'ijeste ja'!o #!je!je o st'ar!o# polo,aj& s'ijeta 6o
opas!osti#a koje se !ad'ijaj& !ad !a#a$ o to#e %ta #o,e#o$ a %ta !e
#o,e#o$ o s'e 'e2oj slo,e!osti koja karakteri%e !a%e 'rije#e... Da *i
s'ijet i%ao po #a!je rizi!o# p&t&$ !a&ka tre*a da & odl&!o#
#o#e!t& ka,e s'oj& rije$ da !e *&de izolo'a!a od 'lasti$...$ a prije
s'ega da joj !e *&de podre;e!a).71E8 <*og o'ak'og z!aaja !a&ke &
sa're#e!o# s'ijet& odgo'or!ost !a&!ika postaje s'e !agla%e!ija$
pose*!o za ko!kret!e d&goro!e .ilje'e za koje s& o!i 'eza!i. O!i
s&$ pored ostalog$ odgo'or!i i za o-or#lje!je s'ijesti 6o !a&.i i
te+!i.i kao !aj'a,!iji# i!str&#e!ti#a eko!o#skog i dr&%t'e!og
raz'oja) i za$ !a toj os!o'i$ 6prepor&ke ko!'e!.ija#a i sasta!.i#a
#e;&!arod!i+ i!stit&.ija i !a&!i+ zajed!i.a).71F8 I o'ak'o#
prist&p& odgo'or!osti !a&!ika do*ija i s'oje z!aaj!ije z!ae!je
&kazi'a!je Nikole Hesle da je a&te!tia! st'arala. 6o!aj koji !as
!ada+!j&je 'i%i# i ple#e!itiji# osje2a!ji#a i &i !as da #rzi#o
s&ko* i &!i%ta'a!je. Njego'o i#e i !jego'a #isao je sl&,e!je
o'jea!st'&. 71>8
1. @OCIJALNA EKOLOGIJA I ODGbI? GA<?OJ
Od!os so.ijal!e ekologije$ kao jed!e od !a&ka o o'jeko'oj ,i'ot!oj
sredi!i pre#a s+'ata!j& dr&%t'e!og raz'oja kao odr,i'og$ odre;e!oj
ekolo%koj strategiji i #og&2!osti#a !e sa#o progresa$ 'e2 i
!azado'a!ja & dr&%t'e!o# raz'oj& i #og&2!osti#a degrada.ije
o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e$ odre;e! je s+'ata!je# o pred#et&
pro&a'a!ja so.ijal!e ekologije kao !a&ke. I odre;i'a!j& tog od!osa
polazi#o od s+'ata!ja da je so.ijal!a ekologija pose*!a so.iologija
koja za pred#et s'og pro&a'a!ja i#a spe.i-i!e 'eze iz#e;&
o'jeka i !jego'e ,i'ot!e sredi!e (& ko!tekst& op%te
ko!.ept&aliza.ije &!i'erz&#a &jedi!je!og sa spe.i-i!i# &slo'i#a
,i'otaL &ti.aj ,i'ot!e sredi!e kao &k&p!ost prirod!i+ i dr&%t'e!i+
i!ila.a !a o'jeka$ kao i &ti.aj o'jeka !a !jego'& ,i'ot!& sredi!&
sa sta!o'i%ta !je!og o&'a!ja kao ok'ira ,i'ota o'jeka$ kao
prirod!o:dr&%t'e!og *i2a. O'ako pred#et!o odre;e!a i s+'a2e!a
so.ijal!a ekologija$ &t'r;&j&2i zako!itosti spe.i-i!i+ 'eza iz#e;&
o'jeka kao prirod!o:dr&%t'e!og *i2a i !jego'e ,i'ot!e sredi!e koje
se ispolja'aj& & #e;&&ti.aj& i siste#& o'jek : dr&%t'o :priroda$
pr&,a saz!a!ja koja s& !eop+od!a za ko!.ipira!je #odela odr,i'og
raz'oja i ekolo%k& strategij& i#e *i se dopri!ijelo &sposta'lja!j& i
odr,a'a!j& +ar#o!i!og od!osa iz#e;& dr&%t'a i prirode.
Neop+od!ost saz!a!ja koja daje so.ijal!a ekologija proizlazi iz
!je!og prist&pa & pro&a'a!j& od!osa dr&%t'a i prirode &
sa're#e!o# s'ijet&. Haj od!os pro&a'a !a glo*al!o# pla!&$
pro*le#e koji !astaj& & to# od!os& kao posljedi.& 6te+!ike agresije
!ad .jelok&p!o# prirodo#. O!a od!os prirode i dr&%t'a pro&a'a &
ko!tekst& op%te ko!.ept&aliza.ije &!i'erz&#a a!aliziraj&2i so.io:
te+!ike siste#e i pro*le#e ,i'ot!e sredi!e koji & 'ezi sa !ji#
!astaj& kao glo*al!e pro*le#e lj&dske .i'iliza.ije & !je!o#
totalitet&. @'oji# saz!a!ji#a o!a &kaz&je da s& !eogra!ie!e
#og&2!osti raz'oja so.io:te+!iki+ siste#a koji !astaj& kao rez&ltat
o'jeko'e sposo*!osti pro#i%lja!ja i st'arala%t'a$ a gdje s& prirod!i
res&rsi ogra!ie!i$ a !eki i !eo*!o'lji'i. <ato o!a &kaz&je i !a
!eop+od!ost &sagla%a'a!ja so.io:te+!iki+ siste#a sa ekolo%ki#
zako!itosti#a i #og&2!osti#a (i ogra!ie!ji#a radi o&'a!ja
prirode kao ok'ira o'jeko'og ,i'ota.
1olaze2i od s'oje pred#et!e odre;e!osti$ so.ijal!a ekologija &kaz&je
!a !eop+od!ost da so.io:te+!iki siste#i & #odel& odr,i'og raz'oja
*&d& projekto'a!i !a !ai! da !ji+o'o ost'ari'a!je i -&!k.io!isa!je
!e do'odi do degrada.ije prirode$ !ar&%a'aj&2i !a !edop&sti' !ai!
ekolo%k& ra'!ote,& & !joj$ ali & isto 'rije#e da *&d& eko!o#ski
ra.io!al!i. O!a istie za+tje' za odre;i'a!je i po%ta'a!je gra!i.e
doz'olje!og djelo'a!ja !a *ios-er&. Je;&ti#$ &'a,a'a!je o'og
za+tije'a !e predsta'lja za+tje' za po'ratak !a sta!je & ko#e se
o'jea!st'o !ekada 'e2 !alazilo. H& je za+tje' za +ar#o!iza.ijo#
od!osa dr&%t'a sa prirodo#$ ekologiza.ijo# o'jeko'e pri'red!e
djelat!osti$ o'jeko'og pri're;i'a!ja. 5ar#o!iza.ija od!osa o'jeka
i dr&%t'a za+tije'a !e sa#o ekologiza.ij& pri'red!e djelat!osti$ 'e2 i
ekologiza.ij& s'ijesti$ ekologiza.ij& o'jeko'og ko!.epta
&s#jera'a!ja dr&%t'e!og raz'oja kako !a glo*al!o#$ regio!al!o# i
lokal!o# !i'o&$ tako & seg#e!t!i# o*li.i#a i dijelo'i#a dr&%t'e!og
,i'ota. I ko!tekst& o'ak'og s+'ata!ja od!osa & 6siste#& priroda:
dr&%t'o tre*a raz#atrati i pro*le#e ekologiza.ije proiz'od!je.
Ekologiza.ija$ !ajop%tije ree!o$ predsta'lja +ar#o!iza.ij&
proiz'od!i+ pro.esa sa ekolo%ki# -aktori#a sredi!e. O!a
pretposta'lja o*jedi!ja'a!je z!a!ja o zako!itosti#a prirod!i+
siste#a i so.ijal!i+ pro.esa & so.io:prirod!i siste#. @a !jo# poja#
6ekolo%ki) se postepe!o oslo*a;a *iolo%kog s#isla 6i p&!i se
sadr,aji#a s'e&k&p!osti od!osa o'jeka pre#a prirod!i#$ k&lt&r!i#
i so.ijal!i# &slo'i#a sredi!e... 1oja# 6ekolo%ki) se s'e e%2e koristi
& z!ae!j& .jelo'it$ !edestr&kti'a!$ +ar#o!ia! i oz!aa'a #jer&
6&pisa!osti) & &!i'erz&#. Ekologiza.ija predsta'lja$ !a odre;e!
!ai!$ opera.io!aliza.ij& s+'ata!ja da ekolo%ke pro*le#e tre*a
rje%a'ati koe'ol&.ijo# prirode i dr&%t'a$ a !e st'ara!je# 'je%taki+
*io+e#ijski+ .ikl&sa %to *i z!ailo i st'ara!je 'je%take *ios-ere$ tj. &
kraj!joj li!iji st'ara!je alter!ati'!e .i'iliza.ije. Ali$ ekologiza.ija
*ilo koje poja'e ili pro.esa !e predsta'lja 'ra2a!je & pr'o*it!o
prirod!o sta!je. 5ar#o!iz&j&2i od!ose & 6siste#& priroda:dr&%t'o)
o!a o#og&2a'a ko!sta!ta! raz'oj$ & ije# sredi%t& se !alazi i
za+tije'a koordi!ira!e pro#je!e 6s'i+ os!o'!i+ 'rsta djelat!osti
o'jea!st'a$ sa#og o'jeka$ pro#je!& !jego'i+ saz!a!ja i izgrad!j&
!o'og dr&%t'a) o#og&2a'aj&2i odr,i' raz'oj kao os!o'!&
ko#po!e!t& !o'o!astaj&2e pla!etar!e .i'iliza.ije.
Jodeli glo*al!og raz'itka$ & te,!ji s'o# !a&!o# &te#elje!j&$
&'a,a'aj& saz!a!ja prirod!i+ i dr&%t'e!i+ !a&ka o od!os& dr&%t'a i
prirode$ pa & tak'o# prist&p& tre*a da polaze i od zako!itosti koje
&t'r;&je so.ijal!a ekologija a koji se ti& od!osa dr&%t'a i prirode.
O!a i !astaje seda#deseti+ godi!a kao pose*!a (so.iolo%ka !a&ka
kad i #odeli glo*al!og raz'itka. Ho s& *ile godi!e kada je s'ijest o
ekolo%ki# pro*le#i#a i prijete2oj ekolo%koj katastro-i *ila s'e
ra%ire!ija (i pri+'a2e!ija i tra,ili se !ai!i !je!og sprea'a!ja. Kada
se o'jea!st'o poelo s&oa'ati sa kriz!i# sit&a.ija#a & glo*al!i#
raz#jera#a$ prist&pilo se istra,i'a!j& #og&2!osti pred'i;a!ja
kriz!i+ sit&a.ija & raz'oj& lj&dskog dr&%t'a i iz!ala,e!j& #og&2!osti
izlaska iz !ji+. I to# !astoja!j& -or#&li%e se alter!ati'!i pra'a.
dr&%t'e!og raz'oja !e sa#o za pojedi!e ze#lje i 'elike regio!e$ 'e2
& za pla!et& <e#lj& & .jeli!i. Hi#e !astaj& #odeli glo*al!og raz'oja
koji o#og&2a'aj& pro.je!& te!de!.ija & raz'oj& i izra,a'aj&
#og&2!ost &pra'lja!ja dr&%t'e!i# pro.esi#a &z &'a,a'a!je dejst'a
'elikog *roja prirod!i+$ te+!iki+$ eko!o#ski+ i so.ijal!i+ -aktora
koji &ti& !a raz'oj & &slo'i#a #e;&so*!o slo,e!og djelo'a!ja.
Ko!.ipira!je o'i+ #odela$ a prije s'ega o!og koji se od!osi !a
pla!et& <e#lj&$ polazi od saz!a!ja da je ,i'ot o'jea!st'a postao
!edjelji' i jedi!st'e! i doga;aji koji se dogode & *ilo ko# dijel&
ze#lje i#aj& posljedi.e & !iz& !je!i+ dr&gi+ #jesta i dijelo'a.
Ko!.ipira!je #odela glo*al!og raz'oja zas!i'a se !a pet
k&#&lati'!i+ polazi%ta. 1r'oL !a gra!i!o# te#p& porasta *roja
sta!o'!i%t'a pla!ete <e#lje i pojedi!i+ !je!i+ dijelo'a$ po'eza!i# sa
raz'oje# so.ijal!o:eko!o#ski+ od!osa & dr&%t'& i pro.je!e
e-ikas!osti #jera za reg&lisa!je de#ogra-ski+ pro.esa. Dr&goL
rje%a'a!je zadataka o*ez*je;i'a!ja is+ra!e sta!o'!i%t'a & &slo'i#a
!jego'og rasta i ogra!ie!osti res&rsa pla!ete. Hre2eL iz potre*e
zas!i'a!ja ra.io!al!og re,i#a kor%2e!ja prirod!i+ res&rsa &z 'o;e!je
ra&!a o real!osti eko!o#skog raz'oja i !a&!o:te+!ikog progresa.
aet'rtoL & iz!ala,e!j& !ai!a s#a!je!ja eko!o#ske gra!i.e iz#e;&
raz'ije!i+ i ze#alja & raz'oj&. 1etoL za%tita o'jeko'e sredi!e i
o&'a!je ,i'ota !a ze#lji & &slo'i#a po'e2a!og a!tropoge!og
optere2e!ja prirod!i+ ko#pleksa. I#aj&2i o'a polazi%ta kao os!o'!a$
!aj'a,!iji ele#e!ti & #odelo'a!j& s'jetskog siste#a glo*al!og
raz'oja s&" sta!o'!i%t'o (sa s'i# !jego'i# karakteristika#aL
#e+a!iza# reg&lisa!ja i &pra'lja!ja dr&%t'e!i# od!osi#a
(do#i!iraj&2i o*li.i s'oji!e$ tip eko!o#skog i so.ijal!og
reg&lisa!jaL eko!o#ski ,i'otL prirod!i res&rsiL !a&!o:te+!iki
progres$ sredi!a ,i'lje!ja$ #e;&regio!al!a &zaja#!a po'eza!ost
ze#lje i regio!a. Najz!aaj!iji rez&ltat do*ije! po#o2& #odela
glo*al!og raz'oja je saz!a!je o proti'rje!osti iz#e;& zaga;i'a!ja
o'jeko'e sredi!e i !eiz*ala!sira!og eko!o#skog raz'oja koji 'odi
glo*al!oj krizi !a pla!eti <e#lji. Na os!o'& o'e spoz!aje #og&2a je
str&kt&riza.ija ele#e!ata koji &ti& jed!i !a dr&ge i -or#&lisa!je
#og&2i+ s.e!arija de%a'a!ja za raz'oj s'akog od ti+ ele#e!ata !a
os!o'& odre;e!ja !jego'e za'is!osti i !eza'is!osti djelo'a!ja.
Istra,i'a!ja !a os!o'& #odela glo*al!og raz'oja i#aj& !a&!i
prakti!i z!aaj. Na os!o'& !ji+ se odre;&j& sta!ja raz#atra!i+
poja'a$ st'ara #og&2!ost iskazi'a!ja !esaglas!osti & !ji+o'o#
raz'oj& i odre;&j& #jere za izlazak iz kriz!i+ sit&a.ija$ tj.
ost'ari'a!je d'a os!o'!a pri!.ipa & za%titi prirode" pri!.ip ekolo%ke
*ezopas!osti i pri!.ip sta*il!og raz'oja. 1ri!.ip ekolo%ke
*ezopas!osti sadr,i za+tje' za &sagla%a'a!je# so.ijal!i+ i
eko!o#ski+ progra#a sa ekolo%ki# zako!itosti#a & o*lik& %e#e
za%tite prirode prestr&kt&rira!je# pri'red!e djelat!osti !a os!o'&
ekolo%ki+ ekspertiza. 1ri!.ip sta*il!og raz'oja ost'ar&je se
strategijo# raz'oja koja i#a pet ko#po!e!ti" prioritet k'alitati'!i+
pokazatelja (k'alitet ,i'ota ispred k'a!titati'!i+ (*roj!ost$
potro%!jaL s&protsta'lja!je e!tropiji pro.esaL rast& otpadaL trasira!j&
k&lt&r!i+ 'rijed!ostiL o&'a!je *iolo%kog i k&lt&r!og raz!oo*razjaL
&sagla%a'a!je progra#a kori%2e!ja prirode sa e'ol&.io!i# periodi#a
prirod!i+ pro.esa i da'a!je pred!osti sta*il!osti (& pro#e!je!i#
&slo'i#a$ !epred'i;e!i# ko#plika.ija#aL i iz'lae!j&
#aksi#al!og do+otka pri iz*or& progra#a raz'oja. . Ost'ari'a!je i
jed!og i dr&gog od o'i+ pri!.ipa ekolo%ke *ezopas!osti i sta*il!og
raz'oja kao #odela glo*al!og raz'oja pretposta'lja saz!a!je o
zako!itosti#a od!osa dr&%t'a i prirode koje pr&,a so.ijal!a
ekologija. <ato se i #o,e re2i da so.ijal!a ekologija s'oji#
saz!a!ji#a pr&,a #og&2!ost za !a&!o:teorijsk& zas!o'a!ost
#odela glo*al!og raz'oja.
1. <!aaj saz!a!ja koja pr&,a so.ijal!a ekologija
<!aaj saz!a!ja koje pr&,a so.ijal!a ekologija za &s#jera'a!je
dr&%t'e!og raz'oja$ pose*!o za ost'ari'a!je odr,i'og raz'oja$ #o,e
se il&stro'ati i !a pri#jer& &s#jera'a!ja raz'oja pojedi!i+ o*lika
dr&%t'e!og ,i'ota. ai!i se da se to #o,e !aj*olje il&stro'ati !a
pri#jer& &s#jera'a!ja raz'oja grado'a & ok'ir& #odela odr,i'og
raz'oja$ *&d&2i ga je !ji+o' raz'oj &'ijek *io & !eposred!oj 'ezi sa
pro#je!a#a & prirod!oj okoli!i$ tj. ,i'ot!oj sredi!i. Kako
zaklj&&je#o$ izgrad!ja grado'a se d&go s#atrala kao izraz trij&#-a
o'jeka !ad prirodo#. Ali$ da!as se ta po*jeda pokaz&je kao 1iro'a
po*jeda$ a rje%a'a!je gradski+ pro*le#a ja'lja se kao rje%a'a!je
jed!og od z!aaj!iji+ pro*le#a & pri#je!i strategije odr,i'og
raz'oja$ a 6grado'i predsta'ljaj& jeda! od &gao!i+ ka#e!o'a
ekolo%ke tra!s-or#a.ije #oder!og s'ijeta) i ekspa!zija grado'a 2e
predsta'ljati jeda! od !ajte,i+ izazo'a uuI 'ijeka.
I kritiko# pro#i%lja!j& ost'are!og stepe!a &r*a!iza.ije i gradskog
,i'ota sa sta!o'i%ta za%tite o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e & &!apre;i'a!j&
!je!og k'aliteta so.ijal!a ekologija koristi i saz!a!ja &r*a!e
ekologije (ekologije &r*a!i+ sredi!a koja za pred#et s'og
pro&a'a!ja i#a od!ose i pro.ese & izgra;e!oj$ 'je%takoj sredi!i.
7148 <ae.i &r*a!e ekologije !alaze se & rado'i#a a#erikaig
!a&!ika Go*erta E. 1arka (o*ja'lje!i# d'adeseti+ godi!a$ koji je
i#ao (sa s'oji# sarad!i.i#a ekolo%ki prist&p & pro&a'a!j&
gradskog ,i'ota. 1o !jego'i# s+'ata!ji#a ipak !ije sa#o *ora'i%te &
radio!i.i #oder!og o'jeka$ 'e2 je i i!i.ijal!i .e!tar i .e!tar ko!trole
eko!o#skog$ politikog i k&lt&r!og ,i'ota koji i#a tri #e;&so*!o
po'eza!e ko#po!e!te od koji+ je jed!a !jego'a -izika str&kt&ra. Ha
!jego'a -izika str&kt&ra o*&+'ata pop&la.io!& *az&$ te+!ologij& i
ekolo%ki poredak. I so.ijal!oj str&kt&ri grada$ z*og *roja$ g&sti!e i
+eteroge!osti sta!o'!i%t'a$ pri#ar!i od!osi & gr&pi se za#je!j&j&
sek&!dar!i#$ *ezli!i# i seg#e!tar!i# od!osi#a koji s& esto i
!eprijateljski.71B8 Ist'ari$ &r*a!e .jeli!e$ grado'i$ kao 'je%taka
sredi!a i#aj& s'oje spe.i-i!osti koje se izra,a'aj& kako & od!os& !a
prirod!& sredi!&$ tako i !a polo,aj o'jeka & toj sredi!i.7138
I ko!.ipira!j& i ost'ari'a!j& prostor!og i &r*a!istikog pla!ira!ja
&r*a!a ekologija & &re;i'a!j& predjela i st'ara!j& !o'i+ 'je%taki+$
gradski+ sredi!a #ora i#ati & 'id& !e sa#o pro#je!e koje !astaj& &
od!osi#a s'i+ ele#e!ata & ekosiste#i#a koje predsta'ljaj&
degrada.ij& prirod!e sredi!e$ 'e2 i da te pro#je!e raz#atra %ire kao
si#pto# ko!tradik.ije jed!e .i'iliza.ije zas!o'a!e !a pro-itersko#
i!d&strijaliz#&. A &pra'o saz!a!ja o to# si#pto#&$ sa sta!o'i%ta
od!osa i spe.i-i!i+ 'eza koje postoje iz#e;& o'jeka i !jego'e
,i'ot!e sredi!e$ daje so.ijal!a ekologija. Ist'ari$ !je!a saz!a!ja
&kaz&j& !a potre*& da se pri izgrad!ji$ i pre&re;e!j&$ grado'a 'odi
ra&!a i o +&#a!istiki# di#e!zija#a koje tre*a da i#a grad$ i to$
kako sa sta!o'i%ta za%tite o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e & kojoj grad
postoji$ tako i sa sta!o'i%ta da se sa# grad (s'ojo# prirod!o# i
dr&%t'e!o# ko#po!e!to# ja'lja seg#e!to# ,i'ot!e sredi!e tre*a
da *&de tako &re;e! da se !e ja'lja kao sredi!a lj&dske ot&;e!osti$
'e2 da *&de sredi!a lj&dske ko#&!ikati'!osti i +&#a!osti.71=8
1. @az!a!ja so.ijal!e ekologije o ,i'ot!oj sredi!i
@az!a!ja so.ijal!e ekologije o ,i'ot!oj sredi!i i #og&2!osti !je!e
za%tite od degrada.ije &s#jera'a!je# dr&%t'e!og raz'oja #og& *iti
od z!aaja i & rje%a'a!j& ekolo%ki+ pro*le#a poljopri'red!e
proiz'od!je. Nar&%a'a!je ekolo%ke ra'!ote,e & ,i'ot!oj sredi!i
predsta'lja jeda! od rizika #oder!iza.ije poljopri'rede i odra,a'a se
!a !ai! ,i'ota !a sel& i kao tak'a #o,e$ i #ora$ *iti pred#et
pro&a'a!ja so.ijal!e ekologije. I !jego'o# pro&a'a!j& tre*a po2i
od saz!a!ja koje !a# je pr&,ila !a&ka 6da ze#lja i o'jek !is& .e!tar
oko koga se s'e okre2e i radi koga s'e postoji). @'e#ir je 6jed!a
.jeli!a koja !e#a gra!i.a$ ali & kojoj se odigra'aj& s&d*o!os!e
pro#je!e.)7AD8. I s'e#ir& siste# 6dr&%t'o i priroda) odre;e! je
*roje# ko#po!e!ata koje o*raz&j& postoja!o jedi!st'o koje
za+'alj&j&2i s'oji# +ijerar+ijski#$ &zro!o:posljedi!i#$
-&!k.io!al!i# 'eza#a raspola,e sposo*!o%2& reprod&k.ije & dato#
jedi!st'& i & koe'ol&.io!o# s#jer&).7A18 I ko!tekst& o'ak'og
prist&pa so.ijal!a ekologija pro&a'a & koji# dr&%t'e!i# &slo'i#a
!astaje #oder!izaiija (#e+a!iza.ijo# & +e#iza.ijo# poljopri'red!e
proiz'od!je$ sa #oti'a.ijo# po'e2a'a!ja poljopri'red!i+
pre+ra#*e!i+ proiz'oda radi *or*e proti' gladi ili !edo'olj!e
is+ra!je!osti sta!o'!i%t'a$ ili radi po'e2a!ja pro-ita*il!osti
poljopri'red!e proiz'od!je &z podri'a!je prirod!e *aze te
proiz'od!je. Jer$ o'ak'a #oder!iza.ija poljopri'red!e proiz'od!je
do'odi do ekolo%ki+ pore#e2aja koji i#aj& za posljedi.& opada!je
plod!osti ze#lji%ta &prkos kori%2e!j& agrote+!iki+ sredsta'a. Iz to
!estaj& 'a,!e ,i'oti!je i *iljke i dolazi do erozije ze#lji%ta.
Istra,i'a!ja &kaz&j& da porasto# &potre*e poljopri'red!i+ +e#ikalija
pri!osi rast& po +ektar&$ ali !i pri*li,!o tako *rzo kao potro%!ja
;&*ri'a i pesti.ida. Dispropor.io!al!o #alo je po'e2a!je pri!osa &
od!os& !a kori%2e!je ;&*ri'a i +e#ikalija i & s&prot!osti je sa
dispropor.io!al!o 'eliki# po'e2a!je# o%te2e!ja & prirodi. Iz to
dolazi do s#a!je!ja *roja #!ogi+ di'lji+ *ilj!i+ i ,i'oti!jski+ 'rsta$
pose*!o s& &gro,e!e pti.e koje se leg& !a ze#lji i ,i'oti!je koje s& &
'r+& la!.a is+ra!e.7AA8 I pro&a'a!j& o'i+ pro*le#a so.ijal!a
ekologija$ pop&t #etodologije koj& je koristio Jo'a! C'iji2$ tre*a da
spaja tlo i lj&de i da prirod& s+'ata kao lj&dsko sta!i%te i & tak'o#
prist&p& istra,&je &ti.aj prirod!og sta!i%ta !a !ai! ,i'ota$ ali i &ti.aj
!ai!a ,i'ota !a prirod!o sta!i%te. Gaz&#ije se$ & o'i#
pro&a'a!ji#a so.ijal!a ekologija #ora 'oditi ra&!a !e sa#o o
prirod!i# i!io.i#a$ 'e2 i o dr&%t'e!i# oso*e!osti#a$ istorijsko#
raz'oj&$ kategorijal!o# siste#& 'rijed!osti i tradi.iji seoski+ !aselja.
Dr&gi rizik koji !astaje #e+a!iza.ijo# i +e#iza.ijo# poljopri'red!e
proiz'od!je od!osi se !a #og&2!ost !ar&%a'a!ja i!tegriteta o'jeka
& poljopri'red!oj rad!oj sredi!i. 1oljopri'reda kao djelat!ost !aj'i%e
je 'eza!a za prirod!e -aktore ze#lj&" relje-$ ko!-ig&ra.ij& tla$ kli#&.
7AE8 Ha !je!a po'eza!ost sa prirod!i# -aktori#a odre;&je$pored
ostalog$ sadr,aj i karakter lj&dskog rada & poljopri'redi pa i
#og&2!ost !ar&%a'a!ja i!tegriteta &es!ika & pro.es& rada.7AF8
Hako$ !pr." ako taj rad !ije #e+a!izo'a!$ o'jek !eposred!o djel&je
!a pred#et rada i sa# odre;&je rita# rada i !e postoji opas!ost da
*&de !ar&%e! !jego' -iziki (!a i psi+iki i!tegritet. O%te2e!je
zdra'lja o'jeka !astaje sa#o ako taka' rad traje d&go$ *ez potre*!i+
od#ora. @a #e+a!iza.ijo# i +e#iza.ijo# poljopri'red!e
proiz'od!je !astaj& z!aaj!e pro#je!e & sadr,aj& i karakter& rada i
po'e2a!a opas!ost od !ar&%a'a!ja i!tegriteta &es!ika & pro.es&
rada. Ako je iz'r%e!a #e+a!iza.ija rada &'o;e!je# i kori%2e!je#
#a%i!a$ o'jek 'i%e !e odre;&je rita# rada$ 'e2 to i!i #a%i!a.
ao'jek je d&,a! da se pridr,a'a odre;e!i+ &p&tsta'a & rad& sa
#a%i!a#a$ a !esklad iz#e;& rada #a%i!a i o'jeko'og po!a%a!ja
do'odi do !ar&%a'a!ja !jego'og i!tegriteta$ do tjeles!og o%te2e!ja pa
i &s#r2e!ja. Isto tako &potre*a agro+e#ikalija #o,e do'esti$ i
do'odi$ do &gro,a'a!ja i!tegriteta o'jeka & poljopri'red!oj rad!oj
sredi!i$ & o*lik& raz!i+ pro-esio!al!i+ *olesti. I s'e 'e2oj #jeri se
za !adok!a;i'a!je +e#ijski+ sastojaka ze#lji%ta (ije g&*lje!je
&slijed eksploata.ije ze#lje z!ai i s#a!je!je !je!e plod!osti
&potre*lja'aj& 'je%taka ;&*ri'a. Iz to$ za za%tit& *iljaka i ,i'oti!ja
od raz!i+ *olesti$ kao i za !ji+o' &*rza! rast 6&*rza!& !ji+o'&
proiz'od!j&)$ &potre*lja'aj& se s'e e%2e raz!i +e#ijski preparati.
Ipotre*a o'i+ +e#ikalija za+tije'a 'elik& dis.ipli!& & !ji+o'o#
r&ko'a!j& da *i se iz*jegle #og&2e %tet!e posljedi.e !a zdra'lje
&es!ika & rad!o# pro.es&. Je+a!iza.ija i +e#iza.ija
poljopri'red!e proiz'od!je do'ode do spe.i-i!og i!d&:te+!olo%kog
rizika koji #o,e &groziti i!tegritet &es!ika & pro.es& poljopri'red!e
proiz'od!je koja se s'e 'i%e od'ija !e 'i%e & iz'or!oj prirod!oj
sredi!i$ 'e2 & !je!o# preo*ra,e!o# o*lik& & s'oje'rs!oj
i!d&strijskoj sredi!i. <ato se i posta'lja kao .i'iliza.ijski za+tje'
za%tita i!tegriteta &es!ika & #e+a!izo'a!oj i +e#i!izira!oj rad!oj
sredi!i.
Hre2i rizik koji sadr,i #oder!izo'a!a poljopri'red!a proiz'od!ja tie
se k'aliteta$ ta!ije *o!iteta$ poljopri'red!i+ proiz'oda koji se
st'araj& &z &potre*& +e#ijski+ sredsta'a. bi'ot!e !a#ir!i.e koje se
st'araj& & +e#ijsko# pro.es& poljopri'red!e proiz'od!je sadr,e s'e
e%2e i s'e 'i%e odre;e!e +e#ijske s&psta!.e koje$ *lago ree!o$
!egati'!o &ti& !a zdra'lje koris!ika. Je;&ti#$ o!o %ta %kodi
zdra'lj& 6esto !e #o,e#o da prepoz!a#o$ a ak ta#o gdje je
pri'id!o &olji'o$ za+tije'a$ & sklad& sa so.ijal!o# ko!str&k.ijo#$
s&d eksperata da *i se &op%te &t'rdilo kao 6o*jekti'!o). I o'o#
s#isl& i!teresa!ta! je podatak da je Nje#aki sa'jet za ekologij& &
jed!o# s'o# iz'je%taj& o*ja'io da se & #aji!o# #lijek& esto
!alaze otro'!e #aterije koje se sadr,e & sredst'i#a za za%tit& *iljaka.
Kako i o'aj pri#jer pokaz&je 6&'e2a'a!je proiz'od!je ,i'ot!i+
!a#ir!i.a esto prate pro*le#i dr&ge 'rste$ kao %ta s& &potre*a
+er*i.ida$ 'je%takog ;&*ri'a ili pesti.ida koja #o,e *iti %tet!a.)
I!te!zi'!a i!d&strijska poljopri'reda$ s&*'e!i.io!isa!a #ilijarda#a$
!e do'odi sa#o & pita!je i!tegritet &es!ika & pro.es& rada i o!i+
koji koriste tako proiz'ede!e !a#ir!i.e %ta za+tije'a !o' prist&p
+&#a!iza.iji rada$ 'e2 6'i%estr&ko podri'a sa#& prirod!& *az&
poljopri'red!e proiz'od!je" opada plod!ost !ji'a$ 'ital!o 'a,!e
,i'oti!je i *iljke !estaj&$ raste opas!ost od erozije ze#lji%ta.)
@o.ijal!a ekologija zato tre*a da pro&a'a d'a & os!o'i po'eza!a
o*lika ispolja'a!ja te+!oge!oga rizika" &gro,a'a!je i !ar&%a'a!je
prirod!og ok'ira o'jeko'og ,i'ota kao *iolo%ke 'rste
(!ar&%a'a!je# ekolo%ke ra'!ote,e i &gro,a'a!je i !ar&%a'a!je
i!tegriteta o'jeka & poljopri'red!oj rad!oj sredi!i.
@o.ijal!a ekologija polaze2i od s'oje pred#et!e odre;e!osti tre*a da
dopri!ese pro&a'a!j& ekolo%ki+ pro*le#a sela i poljopri'rede !a
!ai! da to pro&a'a!je predsta'lja pre'azila,e!je disk&sija o o'i#
pro*le#i#a & koji#a do#i!iraj& kategorije prirod!i+ !a&ka. Jer$
6postoji opas!ost da disk&sija o za%titi o'jeko'e okoli!e koja se
'odi & +e#ijsko:*iolo%ko:te+!iki# kategorija#a !es#otre!o
&sredsredi pa,!j& !a lj&dska *i2a$ ali sa#o kao orga!sk& aparat&r&.
@toga o'oj disk&siji prijeti opas!ost da !ai!i o!& ist& gre%k& koj& je
s pra'o# za#jerala d&go 're#e!a preo'la;&j&2e# opti#iz#& &
pogled& i!d&strijskog progresaL opas!ost od atro-ira!ja & disk&siji o
prirodi *ez lj&di !e pitaj&2i se za st'ari od dr&%t'e!og i k&lt&r!og
z!ae!ja. I ko!tekst& o'ak'og prist&pa so.ijal!a ekologija tre*a ga
dopri!ese pre'azila,e!j& !astaj&2e prakse da se & dr&%t'& iz'r%i !o'a
so.ijal!a podjela !a os!o'& dost&p!osti ,i'ot!i# !a#ir!i.a#a
razliitog ekolo%kog k'aliteta" ekolo%ki ispra'!i# 6 isti# ( &
ekolo%ki !eispra'!i# 6prlja'i#(. Hak'a podjela je s&prot!a
sa're#e!i# .i'iliza.ijski# tre!do'i#a o ra'!opra'!osti lj&di i
po%to'a!j& lj&dskog dostoja!st'a. 1retposta'ka za o'& !o'&
6ekolo%k& ra'!opra'!ost) #o,e predsta'ljati op%ta i ra'!o#jer!a
ekologiza.ija i!d&strijske poljopri'red!e proiz'od!je & sklop&
ekologiza.ije !o'i+ te+!ologija. Ekologiza.ija$ !ajop%tije ree!o$
predsta'lja +ar#o!iza.ij& proiz'od!i+ pro.esa sa ekolo%ki#
-aktori#a sredi!e$ to z!ai !o'i+ te+!ologija sa ekolo%ki# -aktori#a
sredi!e. Ekologiza.ija ti+ te+!ologija tre*a ga o*ez*ijedi da !ji+o'o
kori%te!je !e do'odi do pro#je!a & *ios-eri koje #og& &groziti
&slo'e ,i'ota. I o'o# s#isl& ekologiza.ija i!d&strijske
poljopri'rede predsta'lja &sagla%a'a!je !je!e #e+a!iza.ije i
+e#iza.ije sa zako!i#a & *ios-eri. Nje!o ost'ari'a!je predsta'lja
etiki i#perati' od!osa o'jeka & dr&%t'a pre#a s'o# prirod!o#
ok'ir& ,i'ota &z stal!o kritiko preispiti'a!je pra'a.a i posljedi.a
raz'oja !a&ke i te+!ologije 6sa .ilje# da se &t'rde razlike iz#e;&
o!og %to je te+!iki #og&2e$ i o!og %to je dr&%t'e!o po,elj!o$ ili$ &
kraj!joj #jeri$ pri+'atlji'o. I#a da!as #!ogo st'ari koje s& #og&2e$
ali !e i po,elj!e koje s&$ zapra'o$ dr&%t'e!o !epo,elj!e i etiki
!edop&sti'e... O!o %ta je etiki !epri+'atlji'o !e tre*a ost'ari'ati
iako je te+!iki #og&2e. Ipra'o$ !a etiko# pla!& tre*a do!ijeti
!ajte,e$ ko!tro'erz!e odl&ke. Je;&ti#$ da *i se sa etikog sta!o'i%ta
do!ijela i & praksi realizo'ala ekolo%ki ispra'!a odl&ka koja
dopri!osi ekologiza.iji proiz'od!je$ & ko!kret!o# sl&aj&
ekologiza.iji poljopri'red!e proiz'od!je potre*!o je da postoji
raz'ije!a ekolo%ka s'ijest kako o!i+ koji do!ose odl&ke$ tako i o!i+
koji i+ realiz&j&.
@a i!te!zi'a.ijo# poljopri'rede$ !je!o# #e+a!iza.ijo# i
+e#iza.ijo#$ postaje s'e akt&el!ije pita!je za%tite prirod!e sredi!e
kako sa sta!o'i%ta !je!og o&'a!ja kao ok'ira o'jeko'og ,i'ota$
tako & sa sta!o'i%ta ekolo%kog k'aliteta poljopri'red!i+ proiz'oda.
Cila je s'e 'idlji'ija po'eza!ost %tet!i+ posljedi.a !e&sagla%e!osti
kori%2e!ja #e+a!iza.ije i +e#iza.ije sa ekolo%ki# -aktori#a &
pro.es& poljopri'red!e proiz'od!je sa degrada.ijo# ,i'ot!e sredi!e
iz'a! ko!kret!e rad!e poljopri'red!e sredi!e.
I o'o# pogled& pose*a! z!aaj i#aj& i &kazi'a!ja & dok&#e!ti#a
koja s& &s'oje!a & Gio de ba!eir& (1==A$ & Deklara.iji o ,i'ot!oj
sredi!i i raz'oj& (kojo# je pro#o'isa!a ideja o odr,i'o# raz'oj&. I
o'i# dok&#e!ti#a pose*!o je &kaza!o i !a ze#ljorad!ike kao
s&*jekte ekolo%ke politike kod koji+ tre*a raz'ijati ekolo%k& s'ijest
!e sa#o o za%titi !a rad&$ 'e2 i o za%titi prirod!e sredi!e$ potre*e ije
za%tite tre*a da do*ij& s'oje #jesto & !ji+o'o# kategorijal!o#
siste#& 'rijed!osti. @o.ijal!a ekologija #ora istra,i'ati i kritiki
pro#i%ljati i o*razo'a!je za za%tit& ,i'ot!e sredi!e sa sta!o'i%ta
#og&2!osti !je!og &gro,a'a!ja iz #oder!izo'a!og pro.esa
poljopri'red!e proiz'od!je. Haka' !je! prist&p predsta'lja2e
dopri!os pro#i%lja!j& z!aaj!og .i'iliza.ijskog pro*le#a
sa're#e!og dr&%t'a & ko#e potre*a za po'e2a!je# pred#eta is+ra!e
do'odi do i!te!zi'iza.ije poljopri'red!e proiz'od!je$ ali i do
!ar&%a'a!ja ekolo%ke ra'!ote,e koje #o,e do'esti & pita!je &slo'e
,i'ota !a !a%oj pla!eti.
718. Carl Friedri.+ 'o! [eizseker$ Jedi!st'o prirode$ ?eseli!
Jasle%a$ @araje'o$ 1=33.
7A8. Jirosla' 1e&jli2$ @a're#e!a so.iologija$ No'i!sko:izda'aka
&sta!o'a$ @l&,*e!i list$ @FGJ$ 1==1.$ str. E>.
7E8. Ho#a%e!ko$ A.C.$ vnwxyzc{|xz|n s|}~{yxzns}| zc
|{czn |{yczn~ s{nx ss}nn ll$ 6cyc)$ v|sc$
1=31.
7F8. Nikola K. 1a!ti2$ O jedi!st'& prirod!og i d&+o'!og$ .it.izd. str.
E=.
7>8. Jajor$ F.$ @e2a!je !a *&d&2!ost$ .it.izd.str.E4.
748. I*id$ str. 4D.
7B8. Jajor$ F.$ INE@COL ideal i ak.ija$ .it.izd.str.>B.
738. I*id
7=8. i*id$ str. A>E.
71D8. Hesla$ N.$ .it.dijelo$ str. E>B.
7118. . . Glazae'$ ||nscz |{c|czn nzznsz
{n$ .it.izd.str. F>.
71A8. A. . {sy$ n{n|x |ss ys}c~|y {c}c$
||ssn{zcz s}{c}n$ xc}ns x| 6||sn{c)$ Josk'a$
1==3.
71E8. . . n{zcxs$ cnz zc}y{cs}c$ zcyzcz
s$ c ~czn}z|n znzn$ z. A.:$ Josk'a$ 1=BB$ str. AE:AF$
4B.
71F8. . . |{|$ |c}|:w|z|}nsn ~{|n c}c
!p&pod&$ 6||)$ Josk'a$ 1==A$ str.14=:1B1.
71>8. ?&ka%i! 1a'lo'i2$ @trategija za ekolo%k& &r*a!& reko!str&k.ij&$
z*or!ik rado'a Ir*a!a k&lt&ra i ekologija$ Ni%$ 1==F$ str.F4.
7148. Dr. Jara ^&ka!o'i2$ Ekolo%ki izazo'$ Elita$ Ceograd$ 1==1.$
str. E3.
71B8. Dr. Dragolj&* Jo'a!o'i2$ ?edri!a$ Ceograd$ 1=BD$ str.1>F.
7138. Dr. Dragolj&* Jo'a!o'i2$ .it.djelo$ str. A3B
71=8. Irli.+ Ce.k$ .it.djelo$ str. >4.
7AD8. G. Frider#a! : 1. Na'ile$ @o.ijologija rada$ @araje'o$ 1=BA.
7A18. Federiko Jajer$ @&tra je &'ijek kas!o$ Ceograd$ J&goslo'e!ka
re'ija$ 1==1. str.E=:FD.
7AA8. Irli.+ Ce.k$ .it.djelo$ str. >4.
7AE8. Federiko Jajer$ @&tra je &'ijek kas!o$ Ceograd$ s}{. >A.
7AF8. A&tor je o o'o#e pisao & rad&" <e#ljorad!i.i \ s&*jekti
ekolo%ke politike$ Ceograd$ z*or.rado'a Calka!sko selo &
pro#e!a#a i regio!al!i i r&ral!i raz'oj$ 1==B$ str.F34:F=D.
1. aO?JEKO?A @GEDINA ILI OKOLINA
Ikoliko je pred#et so.ijal!e ekologije o'jeko'a sredi!a$ tj.
pro&a'a!je spe.i-i!i+ 'eza iz#e;& o'jeka i !jego'e ,i'ot!e
sredi!e$ !ji+o'og &zaja#!og &ti.aja$ o!da je potre*!o$ prije s'ega$
odrediti sa# poja# o'jeko'e sredi!e. Ne sa#o da jo% !e postoji
saglas!ost o to#e %ta je pred#et so.ijal!e ekologije$ 'e2 !e postoji
saglas!ost !i & poj#o'!o# odre;i'a!j& o'jeko'e sredi!e. I
de-i!isa!j& o'jeko'e sredi!e postoji dosta !es&glasi.a i
!epre.iz!osti. Hako se &potre*lja'aj& ter#i!i" 6o'jeko'a sredi!a)$
6lj&dska sredi!a)$ 6o'jeko'a okoli!a)$ 6,i'ot!a sredi!a)$ 6prirod!a
sredi!a)$ 6a#*ije!t)$ 6#ilje)$ 6okr&,je) i dr. Nije rije sa#o o to#e
da se &potre*lja'aj& razliiti ter#i!i za oz!aa'a!je iste poja'e$ 'e2
razliiti ter#i!i oz!aa'aj& i razliite sadr,aje s'e&k&p!osti &slo'a i
&ti.aja & koji#a o'jek ,i'i kao prirod!o:dr&%t'e!o *i2e. He razlike
se od!ose$prije s'ega$ !a poj#o'e 6o'jeko'a sredi!a) i 6o'jeko'a
okoli!a). <ato se i posta'lja pita!je da li &potre*lja'ati ter#i!
6o'jeko'a okoli!a) ili 6o'jeko'a sredi!a)$ 6o'jeko'o okr&,je).
I#a 'i%e razliiti+ de-i!i.ija okoli!e. Naje%2e se pod okoli!o#
podraz&#ije'a &k&p!ost &slo'a i &ti.aja koji okr&,&j& o'jeka. Hako
se ,i'ot!o# okoli!o# oz!aa'a o!o i#e je o'jek posred!o ili
!eposred!o po'eza!$ o!o od ega za'ise !jego' ,i'ot i !jego'a
djelat!ost. `iroko s+'a2e!a o'jeko'a okoli!a #o,e da
podraz&#ije'a pla!et& <e#lj&$ ta!ak ,i'ot!i o#ota !az'a!
*ios-ero# i kos#iki prostor koji okr&,&je <e#lj&.718 O'ako
odre;e!a o'jeko'a okoli!a o*&+'ata sa' #aterijal!i s'ijet koji
okr&,&je o'jeka. <ato se o'ak'o !je!o odre;e!je #o,e pri+'atiti
sa#o &slo'!o za odre;i'a!je o'jeko'e prirod!e okoli!e. 1o%to
o'jek !e ,i'i sa#o & prirodi$ 'e2 i & dr&%t'&$ o!da se o'jeko'a
okoli!a oz!aa'a kao prirod!a i kao dr&%t'e!a okoli!a. Hako se s'e
e%2e istie da o'jeko'a ,i'ot!a okoli!a predsta'lja &k&p!ost
-iziki+$ +e#ijski+ i *iolo%ki+ age!asa i so.ijal!i+ -aktora koji #og&
&ti.ati$ direkt!o ili i!direkt!o$ tre!&t!o ili !a d&,i rok$ !a s'a ,i'a
*i2a i lj&dsk& akti'!ost. Iz o'ak'og odre;i'a!ja ,i'ot!e okoli!e
proizlazi da se okoli!a #o,e ide!ti-iko'ati sa o'jeko'o# ,i'ot!o#
sredi!o#$ a okoli!a *i prije *io ter#i! koji *i oz!aio &k&p!ost
spolja%!ji+ prirod!i+ okol!osti koje &ti& !a ,i'ot i st'ara!je lj&di.7A8
Her#i! okoli!a &s'ojila je E'ropska eko!o#ska zajed!i.a
podraz&#ije'aj&2i pod !jo# sk&p ele#e!ata koji slo,e!o%2& s'oji+
od!osa sai!ja'aj& prostor i &slo'e ,i'ota o'jeka o!ak'i# kak'i s&
ili kako se do,i'lja'aj&.
1. Kada se za oz!ak& &k&p!osti &slo'a i &ti.aja & koji#a o'jek
,i'i koristi ter#i! o'jeko'a sredi!a$ postoje razlike &
s+'ata!j& %ta se pod !jo# podraz&#ije'a. Naje%2e se s#atra
da o'jeko'a (,i'ot!a sredi!a predsta'lja .jelok&p!& sredi!&
sa kojo# s& s&oe!i lj&dski kolekti'i i sa kojo# s& do'ede!i
& &zaja#!e ak.ije i reak.ije i &'lae & igr& s'e ele#e!te
sredi!e. I za'is!osti od !i'oa te+!ike .i'iliza.ije lj&dski+
gr&pa i od &ti.aja prirod!e sredi!e. 6,i'ot!a sredi!a je
prete,!o djelo lj&di ili dio prirode. Na !j& djel&j& -iziki ili
-iziolo%ki pro.esi koje lj&di pokre2&$ ko!troli%& ili i od!ose &
&slo'i#a s'oje egziste!.ije ili & sa#oj s'ojoj *iti).7E8
ao'jeko'a sredi!a odre;&je se kao 6#aterijal!a sredi!a &
kojoj o'jek ,i'i i radi$ a os!o'!i ele#e!ti koji je sai!ja'aj&
s&" 'azd&+$ 'oda za pi2e. +ra!a$ pred#eti op%te potre*e$ *ilj!i
i ,i'oti!jski s'ijet i ze#lji%te$ kao i o*jekti koje je & !ji#a
o'jek st'orio)7F8$ tj. -izika sredi!a koja okr&,&je o'jeka &
dato# prostor& i 're#e!&. ao'jeko'a sredi!a se s+'ata i kao
dio &k&p!e prirod!e sredi!e koja se -or#ira poja'o# o'jeka
i !jego'i# djelat!i# od!oso# pre#a prirod!oj sredi!i. <ato
!jego'i# raz'oje# o!a popri#a i razliite o*like & istoriji
koji se & os!o'i #og& s'esti !a d'a os!o'!a o*lika. I pr'o#
o*lik& o'jeko'o# djelat!o%2& prirod!a sredi!a je
#odi-iko'a!a$ ali s& !je!a os!o'!a (prirod!a s'ojst'a
sa&'a!a$ tj. sa ekolo%kog sta!o'i%ta pos#atra!o priroda !ije
degradira!a. I dr&go# o*lik& (o*li.i#a &slijed djelo'a!ja
o'jeka !a prirod&$ o'jeko'a sredi!a je izg&*ila prirod!a
s'ojst'a i o!a se ispolja'a kao izra,e!a ko!.e!tra.ija
sta!o'!i%t'a (gradska !aselja$ a djeli#i!o i seoska$
6k&lt&r!i# i agrar!i# predjeli#a) i ekolo%ko# degrada.ijo#
koja &gro,a'a s'aki o*lik ,i'ota.7>8
1. 1ored de-i!i.ija o'jeko'e okoli!e (ili sredi!e koje s&
!astale (i !astaj& & ok'ir& ekologije i & teorijsko#
raz#atra!j& ekolo%ki+ pro*le#a pro*le# poj#o'!og
odre;i'a!ja o'jeko'e sredi!e (okoli!e rije%e! je i & pra'!i#
propisi#a & pojedi!i# dr,a'a#a (i pra'!oj !a&.i. Hako$
!pr.$ & Japa!& po odred*a#a zako!a o'jeko'a sredi!a
o*&+'ata"6i#o'i!& &sko 'eza!& za ,i'ot o'jekaL ,i'oti!je i
*iljke &sko 'eza!e za ,i'ot o'jeka i sredi!& & kojoj tak'e
,i'oti!je i *iljke ,i'e).748 <ako! o za%titi o'jeko'e sredi!e
G&#&!ije pred'i;a da o'jeko'& sredi!& sai!ja'aj& s'i
prirod!i -aktori kao i #aterijal!a do*ra st'ore!a lj&dski#
rado# koja s'ojo# &zaja#!o# za'is!o%2& o*ez*je;&j&
odr,a'a!je ekolo%ke ra'!ote,e &ti&2i odre;&j&2e !a &slo'e
,i'ota lj&di i raz'oj dr&%t'a. I & pra'!i# propisi#a dr&gi+
dr,a'a koji i#aj& za .ilj da o*ez*ijede pra'!& za%tit&
o'jeko'e sredi!e$ !a jeda! ili dr&gi !ai!$ o!a se odre;&je$
ili se polazi od toga da se z!a %ta se pod o'jeko'o#
sredi!o# podraz&#ije'a$ pa se propis&je sa kog sta!o'i%ta se
o!a %titi i za%ti2&je.7B8
Odre;e!ja o'jeko'e sredi!e !alaze se & dok&#e!ti#a Orga!iza.ije
&jedi!je!i+ !a.ija i pra'!i# propisi#a pojedi!i+ ze#alja. Hako se &
&'od& `tak+ol#ske deklara.ije (koj& je &s'ojila Ko!-ere!.ija IN o
o'jeko'oj sredi!i$ 1=BA. godi!e ka,e da je o'jek 6& isto 'rije#e
proiz'od i t'ora. s'oje sredi!e koja #& daje -izik& podlog& za
odr,a'a!je ,i'ota i koja #& o#og&2&je i!telekt&al!i$ #oral!i$
dr&%t'e!i i d&+o'!i raz'oj) i zato s& 6za o'jeko'o *lagosta!je i
&,i'a!je os!o'!i+ lj&dski+ pra'a$ &klj&&j&2i ak i pra'o !a ,i'ot$ od
*it!og z!aaja o*a aspekta lj&dske sredi!e" prirod!a sredi!a i o!a
koj& je !ai!io o'jek). <ato o'jek i#a pra'o$ !e sa#o !a slo*od& i
jed!akost$ 'e2 i !a adek'at!e ,i'ot!e &slo'e & sredi!i iji k'alitet
o#og&2a'a ,i'ot & dostoja!st'& i *lagosta!j& i s'ea!& o*a'ez& da
%tedi i po*olj%a'a t& sredi!& za sada%!je i *&d&2e ge!era.ije. Iz o'i+
-or#&la.ija se #o,e zaklj&iti da o'jeko'a sredi!a o*&+'ata kako
-izik&$ tako i #oral!& i dr&%t'e!& i d&+o'!& okoli!& o'jeka.738 Na
slia! !ai! je odre;e!a o'jeko'a sredi!a & saop%te!j& Ko#isije
E'ropske zajed!i.e o politi.i & o*lasti o'jeko'e sredi!e (od AA.
?II1=B1. g. & ko#e stoji da o'jeko'a sredi!a i!i 6sk&p ele#e!ata
koji & slo,e!osti s'oji+ od!osa i!e ok'ire$ sredi!& i &slo'e o'jeka
& dr&%t'&).7=8 1olaze2i od o'ak'i+ s+'ata!ja o o'jeko'oj sredi!i$
pojedi!e ze#lje$ s'oji# pra'!i# propisi#a$ tre*a da daj& os!o'a za
!je!& za%tit&.
Ista'i J&gosla'ije (1=BF. i 1==A. i#aj& odred*e o pra'& o'jeka !a
zdra'& ,i'ot!& sredi!&. Isto tako o!i sadr,e odred*e koje o*a'ez&j&
dr&%t'e!& zajed!i.& da o!e#og&2i s'e akti'!osti i rad!je koji#a *i
se !ar&%a'ale i degradirale prirod!e i rado# st'ore!e 'rijed!osti
o'jeko'e ,i'ot!e sredi!e.71D8 Na os!o'& o'i+ &sta'!i+ odreda*a
#o,e se zaklj&iti da je & J&gosla'iji o'jeko'a ,i'ot!a sredi!a
pra'!o de-i!isa!a kao &k&p!ost prirod!i+ i rado# st'ore!i+
'rijed!osti koje s& od i!teresa za zdra'$ sig&ra! i djelot'ora! ,i'ot i
rad sada%!ji+ i *&d&2i+ ge!era.ija.
1. Iz#e;& ter#i!a 6o'jeko'a okoli!a) i 6o'jeko'a sredi!a)$
za oz!aa'a!je &k&p!osti &slo'a i &ti.aja & koji#a o'jek
,i'i$ s#atra#o da tre*a pri+'atiti i &potre*lja'ati ter#i!
6o'jeko'a sredi!a). <ato postoje d'a os!o'!a razloga. 1r'oL
ter#i! 6sredi!a) &potre*lja'a se za oz!ak&$ !e sa#o sk&pa
prirod!o dati+ okol!osti & koji#a !astaje i raz'ija se !eko
*i2e$ 'e2 i za oz!ak& ok'ira & ko#e se !e%to z*i'a i & ko#e$
za razlik& od prirod!e sredi!e$ djel&j& lj&di &sposta'ljaj&2i
#e;&so*!e od!ose.7118 Dr&goL o'jek !ije sa#o prirod!o
*i2e. O! je i dr&%t'e!o *i2e. O! gradi &slo'e s'oje
egziste!.ije st'araj&2i dr&%t'o 6za koje se #o,e re2i da
predsta'lja 'i%& -or#& & raz'oj& #aterije). Jer. ,i'ot o'jeka
se ja'lja kao d'ojak od!os$ 6s jed!e stra!e kao priroda!$ a s
dr&ge$ kao dr&%t'e!i od!os : dr&%t'e! & to# s#isl& %ta se t&
podraz&#ije'a zajed!iko djelo'a!je 'i%e i!di'id&a$ *ez
o*zira !a to pod koji# &slo'i#a$ !a koji !ai! i & ko# .ilj&).
Ist'ari$ lj&dski rad 6kao .jelis+od!a djelat!ost prilago;a'a!ja
prirode & o'o# ili & o!o# o*lik&... jeste prirod!i &slo'
lj&dske egziste!.ije$ od s'oji+ so.ijal!i+ o*lika !eza'isa!
&slo' iz#je!e #aterije iz#e;& o'jeka i prirode$ a o'jeko'a
i!telige!.ija rasla je sraz#jer!o to#e kako je o'jek &io da
#ije!ja prirod&). I zato$ prirod!i &slo'i !e odre;&j&
isklj&i'o o'jeko' istorijski raz'itak$ jer o! djel&je !a
prirod& (#ije!ja je i sa# se*i st'ara !o'e &slo'e opsta!ka.
<apra'o$ lj&di 6%ta se 'i%e &dalj&j& od ,i'oti!je & &,e#
s#isl&$ to 'i%e st'araj& s'oj& istorij&)$ a priroda i istorija s&
d'ije ko#po!e!te sredi!e & kojoj o!i ,i'e$ kre2& se i postoje.
I o'o# s#isl& tre*a s+'atiti i E!gelso'o &kazi'a!je !a to da
6s'a !a#a prist&pa!a priroda i!i siste#$ s'eop%t& za'is!ost
tijela$ a pod tijeli#a raz&#ije#o o'dje s'ako #aterijal!o
postoja!je : poe'%i od z'ijezda do ato#a$ pa ak i do esti.a
etra &koliko priz!aje#o !ji+o'& egziste!.ij&). I toj 6s'oj
!a#a prist&pa!oj prirodi) !alaze se i #aterijal!i pred#eti
koje proiz'ode lj&di. Jer$ priroda !e gradi #a%i!e$ !i
loko#oti'e$ !i ,eljez!i.e. Ho s& proiz'odi o'jeko'e
radi!osti" prirod!i #aterijal pret'ore! & orga!e o'jeko'e
'olje !ad prirodo# ili !jego'e djelat!osti & prirodi. O!i s&
djelo o'jeko'og #ozga st'ore!i o'jeko'o# r&ko#$
opred#e2e!a s!aga z!a!ja.
1olaze2i od poj#o'!og odre;i'a!ja sredi!e (prirode o'jeka$ dr&%t'a
i istorije$ pri+'atlji'iji za oz!ak& &k&p!osti &slo'a i &ti.aja & koji#a
o'jek ,i'i jeste ter#i! 6o'jeko'a sredi!a). O'aj ter#i! je
pri+'atlji'iji zato %to & se*e &klj&&je kako prirod!&$ tako i lj&dski#
rado# izgra;e!& o'jeko'& sredi!& i ,i'ot o'jeka & dr&%t'&. 1re#a
to#e$ taj poja# !e z!ai !e%to %to je 'a! o'jeka$ *ilo da je
a!orga!ska priroda$ *ilo do*ro koje je o'jek st'orio$ 'e2 taj poja#
s&%ti!ski oslika'a i sa#og o'jeka$ !jego'o #jesto i polo,aj &
dr&%t'&$ #e;&lj&dske od!ose$ pa i sadr,a!& i karakter sa#og dr&%t'a.
I poj#o'!o# odre;i'a!j& o'jeko'e sredi!e polazi2e#o i od
z!ae!ja koji#a se o*&+'ataj& s'i sadr,aji i od!osi koji se !alaze
6oko) !ekoga ili !eega$ !a %ta se i !a koga se ti sadr,aji od!ose. Jer$
& o'o# s#isl& o'jek je okr&,e! & s'o# ,i'ot& i rad& razliiti#
prirod!i# i dr&%t'e!i# str&kt&ra#a i &loga#a.
1. Krize okoli!e i ekolo%ke krize
Her#i! (kriza) prepla'io je sa're#e!& literat&r& razliiti+ dis.ipli!a$
pa tako i ekolo%k&. Kriza se & #!ogi# podr&ji#a o'jeko'og ,i'ota
i rada !e s+'ata 'i%e kao sta!je koje i#a s'oja 're#e!ska ogra!ie!ja
i koje 2e *iti & skoro 'rije#e za#ije!je!o !o'i# sta!je# koje 2e
predsta'ljati izlaz iz krize$ !ego s'e 'i%e kao traj!ije sta!je koje
&slo'lja'a pro#je!e !ai!a ,i'ota i rada. Dio te pro.es&al!osti
od!osi se i !a ekolo%ke aspekte$ razliito i#e!o'a!e.
Hako se & literat&ri go'ori o (ekolo%ki# pro*le#i#a)$ (krizi
okoli!e) ili krizi koja i#a .jelo'itije z!ae!je : (ekolo%koj krizi).
ai!i !a# se da se #o,e & istorijsko# tok& raz'oja kapitaliz#a i
so.ijaliz#a go'oriti o pro.es& prelaska (i to kako k'alitati'!og tako i
k'a!titati'!og sta!ja ekolo%ke pro*le#atike iz (krize okoli!e) ka
(ekolo%koj krizi). Jed!a dr&g& !e isklj&&j&. @ dr&ge stra!e$ #o,e se
da!as go'oriti i o (krizi okoli!e) kao i o (ekolo%koj krizi) i#aj&2i !a
&#& pojedi!e aspekte sadr,aja o koji#a je rije. Neki a&tori &kaz&j&
!a potre*& razliko'a!ja pojedi!i+ (kriza) pa zago'araj& di-ere!.ira!i
prist&p. Hako E.kert s#atra da je & ekolo%koj te#ati.i potre*!o
go'oriti o etiri os!o'!a #o#e!ta" o (krizi okoli!e)$ (krizi siro'i!a)$
(krizi e!ergije) i (krizi ato#ski+ postroje!ja). O!i si#*oliz&j&
(s&%ti!ske stra!e kapitalistike krize &op%te). Na#a se i!i da ter#i!
(ekolo%ka kriza) izra,a'a s&%ti!ske ele#e!te i da je & si!tetiko#
s#isl& &potre*e pogod!iji od pojedi!i+ a!alitiki+ ter#i!a priklad!i+
za par.ijal!e aspekte a!alize.
I to# s#isl& s pra'o# &pozora'a Hjade! da je rad (kao &potre*a
rad!e s!age & !eko# o*lik& dr&%t'e!e orga!iza.ije klj&!i -aktor
podr&%t'lja'a!ja o'jeka$ od!os!o ,i'og *i2a koje #o,e proiz'esti
'i%e !ego %to #& tre*a$ pa se -or#e dr&%t'e!e orga!iza.ije razlik&j&
po !ai!& do*ija!ja tog 'i%ka rada$ a !ji+o'a klas!ost pre#a !jego'oj
&potre*i (raspodjeli. Iz lj&dske prakse #og&2e je iz'esti i te#elj!i
od!os o'jeka i prirode$ a iz krize & raz'oj& lj&dskog rada #og&
proiza2i i krize od!osa o'jeka i prirode$ !ar&%iti i &groziti taj od!os.
O!e$ stoga$ kao dr&%t'e!e krize !is& pri#ar!o krize ide!titeta
la!o'a dr&%t'a$ 'e2 izraz krize (i !ai!a #aterijal!e po'eza!osti
(preko prakse la!o'a dr&%t'a. 1ostoje d'ije gr&pe teorija koje
o*ja%!ja'aj& i iz'ode o'jeko'o podr&%t'lja'a!je" jed!e iz prirod!e
!&,de preko prilago;a'a!ja o'jeka 'a!jski# &slo'i#a i s
&!&tra%!ji# !ago!i#a o'jekaL dr&ge iz s+'ata!ja podr&%t'lja'a!ja
kao sa#oraz'oja ost'ari'a!je# lj&dskog djelo'a!ja : &!&tra%!ji#
s#islo# podr,a!i# 'a!jski# .ilje'i#a. Kapitalistiko dr&%t'o je
tak'a -or#a podr&%t'lja'a!ja koja je da!as dospjela & kriz& i do'ela
& kriz& raz'oj dr&%t'e!og karaktera rada i to pri#ar!o z*og .ilje'a
pri'at!o:eko!o#skog re!ta*iliteta. <ato je dokida!je o'e istorijske
dr&%t'e!e -or#e po'eza!o s dokida!je# krize podr&%t'lja'a!ja
(rada i krize od!osa o'jeka i prirode.
1re#a prijedlog& !eki+ a&tora (5.1a&ke i A.Ca&er$ 1=BB poja#
(ekolo%ka kriza) o*&+'ata ko!ti!&ira!& skal& %tet!og &ti.aja !a
ekosiste#e. @kala *i zapoi!jala s pr'i# stepe!o# koji !azi'aj&
(ekolo%ki pro*le#i) ((i!i.ijal!a -aza) %tet!og &ti.aja kod kojeg
ekosiste#i #og& sa#i rege!erisati. Dr&gi stepe! ekolo%ke krize
#ogao *i se oz!aiti kao &gro,a'a!je (Cedro+&!g egziste!.ije
ekosiste#a$ a tre2i stepe! !azi'aj& (ekolo%ka katastro-a) : taka'
stepe! zaga;e!osti i &gro,e!osti ekosiste#a kada prijeti iz&#ira!je
*roj!i+ ili s'i+ 'rsta ,i'i+ *i2a !a !eko# geogra-sko# podr&j&
(#a!je# ili 'e2e#.
Grt!er s#atra da poja# (kriza okoli!e) 'i%e odgo'ara so.ijal!i#
!a&ka#a$ a (ekolo%ka kriza) prirodo!a&!o# opis& odre;e!i+
podr&ja$ !ji+o'a o%te2e!ja kao ekosiste#a$ te #og&2e dr&%t'e!e
#jere da se %tet!e posljedi.e otklo!e.
Ipra'o !agla%a'a!je i!je!i.e da je o'jek dio prirode$ dio
ekosiste#a & koje# s'oji# djelo'a!je# (proiz'od!i#$ estetski# itd.
#odi-ik&je ekosiste#e$ dr&%t'e!e i prirod!e poja'e !eposred!o s&
po'eza!e & jed!& .jeli!&$ pa i pro*le# zaga;i'a!ja$ &gro,a'a!ja i
destr&k.ije ekosiste#a ili$ dr&gaije ree!o: krize$ !alazi s'oj izraz
#!ogo *olje & ter#i!& (ekolo%ka kriza). O! je sa so.ijal!o:
ekolo%kog aspekta pri#jere!iji s+'ata!j& pro*le#a & glo*al!i#
raz#jera#a$ a i & k'alitati'!o# s#isl& sadr,a'a & se*i razliite
aspekte krize kao i stepe!e !je!og izra,a'a!ja.
<a%to da!as &op%te go'ori#o o ekolo%koj krizi i da li je to &isti!&
krizad Gadi li se sa#o o o*jekti'!oj krizi$ od!os!o kraj!joj
i!s&-i.ije!t!osti ili pak o !a%e# osje2a!j& iz'jes!e !e#o2id Gadi li se
o s&*jekti'!oj krizi$ ali i krizi s&*jektad
Ekolo%ka kriza izra,a'a se !a d'ije ra'!i" !a o*jekti'!oj i !a
s&*jekti'!oj. @ jed!e stra!e$ rije je o krizi razliiti+ res&rsa i
ita'o# la!.& posljedi.a koje &zrok&je !esta%i.a ili (pri're#e!a)
!esta%i.a$ ali i preko#jer!ost (!pr. zaga;i'a!je$ a s dr&ge stra!e$ i o
!a%e# &oa'a!j& i s+'ata!j& odre;e!i+ gra!i.a & postoje2oj datosti.
O*jekti'!a kriza i s&*jekti'!i do,i'ljaj krize !e #oraj& postojati
isto're#e!o$ !e #oraj& se #e;&so*!o &slo'lja'ati. Jog&2e je da
(slijepi lj&di) !e 'ide posljedi.e razara!ja glo*al!og ekosiste#a$ da
se o*jekti'!o postoja!je s&*jekti'!o !e do,i'lja'a kao kriza$ 'e2$
!aproti'$ o!o se #o,e do,i'lja'ati kao raz'oj. 1orast potro%!je z!ai
porast sta!darda$ ali i is.rplji'a!je res&rsa. O*r!&to$ & periodi#a
raz'oja dr&%t'a #og&2e je do,i'lja'ati to sta!je kao kriz!o sta!je.
Gast$ kao !aje%2a karakteristika raz'oja$ kod !eki+ &slo'lja'a
saz!a!je da je !jego' do#et ogra!ie! i da !ije #og&2e dalj!je
!eogra!ie!o plasira!je kapitala !iti k'a!titati'a! porast odre;e!i+
sektora. Hak'a saz!a!ja s'jedoe o postoja!j& ekolo%ke s'ijesti
dr&%t'a. Isto tako se rast & #aterijal!o# s#isl& #o,e po odre;e!i#
so.ijal!o:psi+olo%ki# posljedi.a#a do,i'lja'ati &pra'o s&prot!o :
kao kriza. (@ eko!o#ski# rasto# raste i *roj lj&di koji do,i'lja'aj&
streso'e$ !ezado'oljst'a !a rad!o# #jest& i sl. %to per.ipiraj& kao
kriz&. Gije je$ dakle$ pored o*jekti'!e eko:krize i o s&*jekti'!o#
izraz& ekolo%ke krize$ ali i o krizi s&*jekta.
Lester L. CroY! istie da (kriza poi!je kad po'e2a!je eko!o#ske
akti'!osti preskoi odre;e!e #og&2!osti jed!og siste#a).
Odr,a'a!je siste#a 'eza!o je &z ekspa!zij&$ a o!a je !e#og&2a
statistiki# projek.ija#a$ jer je o'jeko'o po!a%a!je esto
!epred'idi'o i !e od'ija se pre#a statistiki# pra'ili#a.
@eda#deseti+ godi!a ekolo%ka pro*le#atika eskalira !ajprije &
raz'ije!i# i!d&strijski# ze#lja#a. Ekolo%ke te#e postaj& 'rlo
pop&lar!e$ a !j+o'a se pop&lar!ost zas!i'a i !a o*jekti'!i#
pro*le#i#a s koji#a se s&srelo i!d&strijsko dr&%t'o. 1ro*le#i s&$ s
jed!e stra!e$ o*jekti'!e prirode$ a s dr&ge stra!e$ o!i se odra,a'aj& &
o*lasti s'ijesti$ politike i k&lt&re &op%te. I raspra'a#a i literat&ri
tada se s&sre2& sta'o'i koji &kaz&j& !a to da postoje oz*ilj!i
pro*le#i 'eza!i za okoli!& i za%tit& o'jeko'e okoli!e$ ali se s dr&ge
stra!e i !ed'oj*e!o istie da se radi o ekolo%koj krizi$ o krizi #!ogo
%iri+ raz#jera !ego %to se pretposta'lja.
Iz ta d'a i!terpretati'!a gledi%ta raz'ijaj& se d'ije te!de!.ije. Jed!a
koja je opti#istiki &s#jere!a$ da 2e se #jera#a za%tite rije%iti
pro*le#i$ i dr&ga koja d&*lje a!alizira i prog!ozira opti#iza# ili
pesi#iza#$ za'is!o od toga s kojeg aspekta se prist&pa ekolo%koj
pro*le#ati.i.
Nai#e$ disk&sije o krizi okoli!e i ekolo%koj krizi zapoi!j&
te#atiko# o perspekti'a#a i!d&strijskog dr&%t'a & &slo'i#a &
koji#a se s'e 'i%e poja'lj&j& eko!o#ske krize 'eza!e &z !esta%i.e
siro'i!a i e!ergije s jed!e$ a s dr&ge stra!e &z pro*le#e s'e 'e2eg
zaga;e!ja okoli!a. Hako se posta'lja i pita!je da li kapitaliza# kao
taka' !osi & se*i i#a!e!t!o sasta'!i i !erazd'oj!i posljedi!i -aktor
: razara!je okoli!e$ a ti#e i ekolo%k& kriz& i da li je teza o to#e
sa#oraz&#lji'a. O to#e postoje razliita gledi%ta : od o!i+ koji
s#atraj& prod&k.io!e od!ose kapitaliz#a isklj&i'i# kri'.e#$ do
o!i+ koji s& & !aj#a!j& r&k& skepti!i pre#a toj tezi ili *are#
izra,a'aj& s&#!j& tra,e2i e#pirijske i teorijske dokaze. Hako se
pozi.ije polariz&j& !a o!e koji tra,e d&*lje dr&%t'e!e pro#je!e da *i
se ekolo%ka kriza sprijeila (ili #akar (lijeila) i o!e koji s'oje
s!age &s#jera'aj& !a tra,e!je ekolo%ki+ alter!ati'a & s#isl&
dograd!je sa#og kapitalistikog siste#a.
Ekolo%ka kriza$ kao kriza koja se od!osi !a prekorae!je tolera!t!i+
gra!i.a sa#oreprod&k.ije !ekog$ & o'o# sl&aj& glo*al!og
prirod!og ekosiste#a$ dr&%t'e!o je pro&zroe!a.
Izro.i ekolo%ke krize istog s& porijekla kao i &zro.i so.ijal!e krize.
(Jed!ako tako iskori%2a'a!je prirode kao i iskori%ta'a!je lj&di i#a
iste &zroke.) Dr&%t'e!e &zroke ekolo%ke krize da!as #alo ko oz*ilja!
!egira. Naproti'$ i !ajko!zer'ati'!iji kr&go'i : od i!telekt&ala.a do
o*i!i+ gra;a!a : !e !egiraj& so.ijal!& po'eza!ost s ekolo%ko#
krizo#. Gazlike !astaj& & tre!&tk& i!terpreta.ije so.ijal!e d&*i!e
ekolo%ke krize i ekolo%ke d&*i!e so.ijal!e krize. 1od so.ijal!o#
d&*i!o# ekolo%ke krize podraz&#ije'a#oL a sa gledi%ta &zroka
ekolo%ke krize" pro*le# &ti.aja dr&%t'e!i+ i!ila.a (prije s'ega
pojedi!i+ so.ijal!i+ klasa$ dr&%t'e!i+ od!osa$ o*lika 'lada'i!a itd.
!a !astaja!je$ ekspa!zira!je i #a!i-esta.ij& ekolo%ke krizeL * sa
gledi%ta perspekti'a rje%a'a!ja ekolo%ke krize" pro*le# koliko 2e
(d&*oko) dr&%t'e!a kriza &ti.ati !a ekolo%ke o*like izra,a'a!ja !a
dr&%t'o & *&d&2!osti$ kako 2e dr&%t'o odre;i'ati i rje%a'ati rast&2e
te!de!.ije ekolo%ke krize (a ti#e i dr&%t'e!e krize. @o.ijal!a d&*i!a
ekolo%ke krize #o,e se s+'atiti kao *esperspekti'!ost jed!og
odre;e!og istorijskog o*lika dr&%t'e!osti.
1od ekolo%ko# d&*i!o# so.ijal!e krize podraz&#ije'a#o"
a sa gledi%ta &zroka so.ijal!e krize" pro*le# &ti.aja ekolo%ki+
-aktora !a !apredak i raz'oj dr&%t'aL koliko ga ekolo%ki -aktori
ogra!ia'aj& i & e#& : koliko #oraj& *iti respekta*il!iL
* sa gledi%ta perspekti'a dr&%t(a'a" koliko #oraj& *iti respekto'a!e
ekolo%ke alter!ati'e kao paradig#e & od!os& !a koje 2e se o*liko'ati
i so.ijal!i od!osi (glo*al!o i o'jeko'a zajed!i.a. 1ro*le# ekolo%ke
d&*i!e so.ijal!e krize le,i & pro*le#& perspekti'!osti prirod!e
reprod&k.ije.
J!ogi ko!zer'ati'.i !e priz!aj& dr&%t'e!e (klas!e &zroke ekolo%ke
krize$ ali se #o,e &oiti da postoje i!terpreta.ije koje &kaz&j& !a
isklj&i'o kapitalistiki karakter prod&k.io!i+ od!osa kao istorijski
iz'or i &zro!ik pro.esa ekolo%ke krize$ dok dr&gi &kaz&j& !a
prirod!e ogra!ie!osti ili !a posljedi.e djelo'a!ja te+!ike koje s&$
pre#a !ji+o'o# #i%lje!j&$ &!i'erzal!e ili pak s#jeraj& !a !eke
zajed!ike karakteristike sa're#e!e .i'iliza.ije iji s& korje!i da'!o
&te#elje!i. C&d&2i da da!as postoje razliiti so.ijal!i i politiki
siste#i & istoj .i'iliza.iji$ !a istoj .i'iliza.ijskoj os!o'i izrasli i
raz'ijaj& se$ to se &zrok ekolo%ki+ kriza od!osi$ po toj logi.i$ goto'o
isto're#e!o !a kapitaliza# kao i !a so.ijaliza#. I to#e i#a dio
isti!e.
Ekolo%ki s& pro*le#i &oe!i & !ji+o'oj kriz!oj -azi tek o!da kada se
spoz!alo !egati'!o po'rat!o djelo'a!je ekosiste#a !a so.ijal!i
siste#$ dakle o!da kada je priroda$ z*og 'lastite !e#og&2!osti
sa#orege!era.ije i sa#ooi%2e!ja od posljedi.a o'jeko'og
dr&%t'e!og djelo'a!ja$ po'rat!o &ti.ala !a dr&%t'o. 1o'rat!o
djelo'a!je iskori%2a'a!ja zaga;e!ja$ &gro,a'a!ja i destr&k.ije
ekosiste#a izrazilo se kao posljedi.a !a so.ijal!e siste#e. Hako se
razara!je prirode i o'jeko'e okoli!e$ posredo'a!o so.ijal!i#
-aktori#a$ poelo pro*le#atizirati preko o'jeka. Ot&da se i ekolo%ka
kriza & iz&a'a!ji#a tretira & so.ijal!o# ko!tekst&$ pa se i ekolo%ka
rje%e!ja tra,e & postoje2i# so.ijal!i# rje%e!ji#a$ od!os!o ekolo%ke
alter!ati'e preko !o'i+ so.ijal!i+ alter!ati'a. Hako s& so.ijal!e
alter!ati'e postale os!o'a ekolo%ki+ alter!ati'a ili direkt!o ekolo%ke
alter!ati'e.
Ekolo%ka kriza se -or#&li%e s &oa'a!je# pro*le#a !egati'!i+
posljedi.a te+!ologije !a glo*al!i# razi!a#a. Ha glo*aliza.ija
ekolo%ke krize i!d&strijski+ ze#alja kao s'jetski+ pro*le#a
poja'lj&je se & !a%e# 'ijek&$ pose*!o & dr&goj polo'i!i AD. 'ijeka$ a
po'eza!o je !eposred!o s eko!o#ski# kriza#a : krizo#
reprod&k.ije kapitala.
aak i !eza'is!o od klas!og prist&pa o*ja%!ja'a!j& &zroka istorijskog
!astaja!ja ekolo%ke krize i !je!e po'eza!osti sa so.ijal!i# kriza#a
razliiti+ di#e!zija i traja!ja$ tre*a &pozoriti !a sta' koji iz!osi E. 1.
Od&# kada ka,e" (Do%lo je 'rije#e da o'jek 'lastito sta!o'!i%t'o
kao i !jego'e res&rse #ora orga!izirati i prera;i'ati. Jer po pr'i p&t &
s'ojoj krakoj istoriji o'jek se s&dara s ko!a!i# i !e sa#o isto
lokal!i# gra!i.a#a. Ekosiste#ski #e!ad,#e!t i pri#ije!je!a
ekologija ti#e do*i'aj& !o'e di#e!zije koje za+tije'aj& zajed!iki
raz'oj #!o%t'a dis.ipli!a i zadataka$ a koje s& se dosada raz'ijale
!eza'is!o jed!a od dr&ge.)71A8
Ekolo%ke pro*le#e s& izaz'ale i d&*lje str&kt&r!e krize i!d&strijski+
dr&%ta'a i !ji+o'i+ #e+a!iza#a koji s& se i o*liko'ali & !e'i;e!i i
prijete2i siste# (!ad#o2i) : (te+!okratije) koja predsta'lja giga!tski
ko#pleks 'oj!og$ !a&!og i te+!olo%kog pote!.ijala & r&ka#a
pojedi!a.a ili &ski+ #o2!i+ kr&go'a. Ekolo%ka kriza je zato za
#!oge (pita!je ,i'ota o'eka !a <e#lji i ,i'ota <e#lje i *&d&2!osti
i!d&strijaliza.ije$ a prije s'ega kao pita!je orga!iza.ije dr&%t'a$
od!osa o'eka i .prirode$ !o'i+ lj&dski+ 'rijed!osti i ideja o
*&d&2!osti i s#isl& o'eka$ !jego'og ,i'ota i rada).71E8
Ekolo%ka kriza ekspa!zira !ako! Dr&gog s'jetskog rata raz'oje#
i!d&strije. 1otre*e za o*!o'o# i +lad!orato'ska strategija
&s#jera'aj& raz'oj i!d&strije i izazi'aj& te%ke posljedi.e !a prirod& i
dr&%t'o. Ho je podstaklo !iz istra,i'a!ja prirod!jaka o %tet!o#
djelo'a!j& !aroito +e#ijski+ sredsta'a. 1okret za za%tit& o'jeko'e
okoli!e do*i'a !o'e di#e!zije po'e2a!i# !a&!i# istra,i'a!ji#a.
Hako Karso! pi%e (Nije#o prolje2e71F8) kao is+od !iza dotad
o*ja'lje!i+ la!aka o pro*le#i#a eko!o#ije i ekologije. 1ose*!o je
z!aaj!o !a'esti !ezao*ilaz!og CarrVja Co##o!era koji ko!str&i%e
i!deks zaga;i'a!ja okoli!e$71>8 koji se sastoji od &pored*e trij&
-aktora" *roja sta!o'!ika$ proiz'od!je]potro%!je eko!o#ski+
proiz'oda po gla'i sta!o'!ika i kolii!e e#isije %tet!i+ sastojaka po
jedi!i.i eko!o#skog proiz'oda. Njego' os!o'!i zaklj&ak je da je
#oder!a i!d&strija gla'!i &zro!ik ekolo%ke krize" (He!de!.ija rasta
je *ila ko!traekolo%ka)$ zaklj&&je Co##o!er. Ho pokaz&je i &
dr&gi# rado'i#a$ a pose*!o je i!teresa!t!a k!jiga (<at'ore!i
kr&g7148) & kojoj pokaz&je kako sa're#e!a te+!ologija !a te#elj&
!a&ke zast&pa (#etodiki red&k.io!iza#). He+!ologije postaj&
te+!iki s'e (istije)$ ali se orije!ti%& !a &ska podr&ja ra.io!al!osti
%to je s&prot!o od s&%ti!e ekosiste#a koji se !e #o,e rasta'iti !a
dijelo'e. @a're#e!e te+!ologije i istra,i'a!ja 'ode te!de!.io!o ka
#e;&so*!oj izola.iji !a&ke$ od'aja!ja od prirod!e pred#et!osti$
'ode par.ijaliza.iji ekosiste#a i stoga je ta te!de!.ija odgo'or!a za
sta!je & o*lasti ekologije. Co##o!er je ti#e d&*oko za+'atio
sa're#e!o sta!je & i!d&strijski# ze#lja#a kapitaliz#a.
Ekolo%ki pro*le#i postali s& dio glo*al!i+ pro*le#a o'jea!st'a$
kako to istie FroloY.71B8 O! s#atra da postoje tri os!o'!e gr&pe
#e;&so*!o po'eza!i+ glo*al!i+ pro*le#a.
1r'a gr&pa se od!osi !a pro*le#e 'eza!e &z #e;&so*!e od!ose
!ajz!aaj!iji+ so.ijal!i+ zajed!i.a$ *olje re2i jezgara *loko'a (kao
%to s& pro*le# #ira i razor&,a!ja$ pri'red!og raz'oja i si.. O'i
pro*le#i da!as predsta'ljaj& (tragi!i si!dro#) lj&dske .i'iliza.ije$
jer je o'jea!st'o$ s jed!e stra!e$ s&oe!o s 'eliki# !a&!i# i
te+!iki# #og&2!osti#a zado'olja'a!ja potre*a i po*olj%a'a!ja
&slo'a ,i'ota sta!o'!i%t'a !a <e#lji$ a s dr&ge stra!e$ s jo% 'e2i#
#og&2!osti#a da pri#je!o# ti+ isti+ s!aga istre*lj&je iz&#ira!je#
(glad$ *olesti... i &!i%ta'a!je# (rato'i$ eksperi#e!ti pripad!ike
'lastite 'rste.
Dr&ga gr&pa glo*al!i+ pro*le#a 'eza!a je &z od!os o'jeka i
dr&%t'a. Je;& !aj'a,!ija #og& se !a*rojati pita!ja !a&!o:te+!ikog
!apretka$ o*razo'a!ja$ pros'je2i'a!ja i k&lt&re$ za%tite zdra'lja$
de#ogra-ski pro*le#i$ s'e do pro*le#a (adapta.ije) !a *&d&2!ost.
Hre2a gr&pa pro*le#a 'eza!a je za od!os o'jeka i prirode. I to# s&
od!os& postali ekolo%ki pro*le#i glo*al!i i to preko te#atike
pri'red!og raz'oja (rasta$ !a&!o:te+!ikog raz'oja$ pita!ja
proiz'od!je +ra!e$ prirod!i+ res&rsa$ e!ergetski+ pro*le#a itd. @ ti#
se pita!ji#a da!as s&oa'aj& goto'o s'e ze#lje s'ijeta (pose*!o
!eraz'ije!e iako s& i# razliiti !i'oi i #oti'i i!teresa za !ji+o'o
rje%a'a!je. Gaz'ije!e ze#lje i#aj& pos'e dr&gaij& pozi.ij& od
!eraz'ije!i+ ze#alja. O!e se *ore za eko!o#sk& ekspa!zij& i presti,$
a & !aj#a!j& r&k& za odr,a'a!je postoje2eg stepe!a &!&tra%!jeg
raz'oja i dista!.e & s'jetski# od!osi#a$ dok se !eraz'ije!i
s&oa'aj& s egziste!.ijal!i# pita!j#a.
Ekolo%ka kriza od!osi se !a pro.es !ar&%a'a!ja sa#e sta*il!osti
ekosiste#a i !a sta*il!ost ((.e!tra) so.ijal!og siste#a. Kriza
okoli!e z!ai sta!je & koje# s& &gro,e!i siste#i za odr,a'a!je ,i'ota
o'jeka i dr&gi+ ,i'i+ *i2a.7138 O!a je$ pre#a to#e$ &!i'erzal!i
-e!o#e! sa're#e!og do*a koji s'e 'i%e ekspa!zira$ ali je ipak jeda!
od pro*le#a. CroY! !a'odi pored krize okoli!e i pro*le# pre+ra!e$
porast sta!o'!i%t'a$ !arko#a!ije$ i!-la.ije i si. I to#e postoji
!jego'a te!de!.ija relati'izira!ja ekolo%ke krize !a kriz& okoli!e kao
jed!og od pro*le#a sa're#e!osti. Je;&ti#$ postojale s& poja'e
zaga;i'a!ja okoli!e koje !is& predsta'ljale taka' k'alitati'a!
stadij&# koji *is#o !azi'ali ekolo%ko# krizo#. <aga;i'a!je i
&gro,a'a!je prirode i o'jeka poz!ato je oda'!o$ kao i #jere koje je
o'jek i pojedi!e zajed!i.e pod&zi#ao & .ilj& za%tite prirode$
od!os!o sa#og se*e. <a+'ati & prirod& postoje od !asta!ka agrar!i+
dr&%ta'a$ ali !e i ekolo%ke krize.
I klasi-ika.iji pro*le#a postoje$ kako s#atraj& !eki a&tori$ tz'.
(ko!'e!.io!al!i pro*le#i) kao %to s&" *&ka$ zaga;i'a!je 'azd&+a$
zaga;i'a!je i !esta%i.a 'ode$ pro*le# otpadaka itd. Ilri.+ 5a#pi.ke
!a'odi &k&p!o jeda!aest gr&pa pro*le#a"
1. o!i koji !eposred!o &ti& !a lj&dsko zdra'st'e!o sta!je
(s#rad$ *&kaL
A. kro!i!o i d&go !e&t'r;e!i &zro.i *olesti (!pr. raka ili %tet!i
&zro!i.i (!eki #aterijali i si.L
E. !eposred!o pogor%a!je proiz'od!i+ os!o'a (!pr. zaga;i'a!je
'oda$ a ti#e &!i%ta'a!je ri*arst'a kao pri'red!e gra!eL
F. +ro!i!o pogor%a'a!je prirod!i+ os!o'a (erozije tla$
pretjera!a &potre*a pesti.ida itd.L
>. (s'jes!o deseko'a!je rege!erati'!i+ prirod!i+ res&rsa (!eki+
#etalaL
4. (s'jes!a potro%!ja !erege!erati'!i+ prirod!i+ res&rsa (!a-taL
B. razara!je rasprostra!je!og ,i'ota !a <e#lji (istre*lji'a!je
!eki+ ,i'oti!jski+ ili *ilj!i+ 'rsta & pojedi!i# o*lasti#aL
3. razara!je geo+e#ijski+ za%tit!i+ #e+a!iza#a (razgrad!ja
stratos-erskog ozo!skog %tita *roj!i# +e#ikalija#aL
=. pro#je!a geokli#atskog stat&sa pojedi!i+ regija ili ita'e
<e#lje (zatoplje!je at#os-ere z*og CDA ili +la;e!je !eki+
kraje'aL
1D. poetak prirod!i+ katastro-a (razara!je zapad!oa!tarktikog
leda z*og CDA$ tz'. i!d&.ira!o zatoplje!je i
11. izazi'a!je 'je%taki+ katastro-a ('oj!o ili #iro'!o kori%2e!je
ato#ske e!ergije.71=8
O'o je sa#o jed!a klasi-ika.ijska lista pro*le#a okoli!e$ a postoji i
!iz dr&gi+. Na pri#jer$ Ce.+#a!! !a'odi sljede2e" potro%!ja
prirod!i+ res&rsa$ pro*le# za#je!e e!ergije$ opas!osti te+!olo%kog
pote!.ijala$ porast sta!o'!i%t'a$ op%te pogor%a!je ,i'ot!i+ &slo'a.
7AD8 Jeiss!er$ re.i#o$ istie tri aspekta" razara!je okoli!e$
zaga;i'a!je okoli!e i is.rplji'a!je siro'i!a.7A18
1ored !a'o;e!ja razliiti+ pro*le#a i !ji+o'og klasi-iko'a!ja$
postoje i !eke klasi-ika.ije zaga;i'a!ja okoli!e preko i!d&strije. Ho
je #aterijal!o i e!ergetsko zaga;i'a!je. I #aterijal!o &laze"
1. E#isija & at#os-er& (pli!o'i i di#o'i$ tek&2i!e$ esti.e$
#je%a'i!eL
A. otpad!e 'ode (&slo'!o iste i zaga;e!eL
E. 'rsti otpa.i (!etoksi!i i toksi!i.
E!ergetsko zaga;i'a!je o*&+'ata"
1. toplot!& e#isij&L
A. *&k&$ &ltraz'&ko'e itd.L
E. s'jetlo$ re!dge!sko i &ltrazrae!je$ te laserske 'azd&+eL
F. jo!iziraj&2e zrae!je.7AA8
@a#a po se*i e!ergija djel&je ogra!ie!o !a zaga;i'a!je$ tj.
pod!o%lji'o !a sa#oreprod&ko'a!je ekosiste#a. <ato o'dje pod
e!ergetski# zaga;i'a!je# 'alja raz&#jeti zaga;i'a!je kao posljedi.&
sas'i# odre;e!i+ te+!ologija iskori%ta'a!ja e!ergije.
5er*ert Gr&+l istie da je$ !aroito posljed!ji+ de.e!ija$ do%lo do
&gro,a'a!ja !e sa#o o'jeko'e okoli!e$ !ego &pra'o *&d&2!osti. O!
!a'odi pet gr&pa (!edop&%te!i+ rad!ji).
1. Kori%2e!je zali+a e!ergije i siro'i!aL
A. 1otp&!o iskori%2a'a!je rezer'i z!a!ja & korist sada%!josti.L
E. Do sada spro'ede!a razara!ja o'eko'e sredi!e koj&
predaje#o *&d&2i# ge!era.ija#aL
F. 1ri'red!a i!-la.ija" k&p&j da!as$ s&tra je s'e sk&pljeiL
>. Ne&#jere!a politika o*e2a!ja koja se jo% &'ijek daj&.
O'i+ pet taaka sadr,i o*i#!i arse!al or&,ja koje je do'elo do
total!og &spje+a i &lio lj&di#a goto'o ;a'olsk& s#jelost.7AE8 Gr&l je
s'akako & pra'& kada &kaz&je !a o'aj (arse!al) gra;a!skog dr&%t'a
koji djel&je %tet!o po da!a%!je ge!era.ije i pripre#a sla*e ili
*ez!ade,!e izglede za ,i'ot *&d&2i+ ge!era.ija. Je;&ti#$ o! se
zadr,a'a sa#o !a (!edoz'olje!i# rad!ja#a) %to z!ai da &op%te !e
do'odi & pita!je so.ijal!e rad!je i istorijski ko!tekst & koje# s& o!e
!astale$ raz'ije!e i podr,a'a!e" !e go'ori o karakter& dr&%t'a. O!
!apada eksploata.ij& <e#lje$ a !e i eksploata.ij& & dr&%t'&. O to#e
sa# ka,e" (Dok Karl Jarks !ije prestajao da !apada i raspra'lja o
eksploata.iji o'jeka o'jeko#$ #i o'dje !apada#o eksploata.ij&
<e#lje od stra!e o'jeka. Hi#e$ s'akako$ sli!ost prestaje.)7AF8
Hre*a podr,ati !jego' sta' o eksploata.iji <e#lje$ ali je to sa#o
jeda! aspekt & ita'oj o'oj pro*le#ati.i. <a%to i kako je #og&2a
eksploata.ija <e#ljed <ar je o'jek iz#islio t& eksploata.ij& tek
takod Hre*a re2i da je do te eksploata.ije do%lo & sas'i# odre;e!i#
&slo'i#a !asta!ka kapitalistikog dr&%t'a$ a isto're#e!o dolazi i do
!o'og o*lika eksploata.ije sa#og o'jeka. Nosila. te eksploata.ije
*ila je gra;a!ska klasa. 1o toj s'ojoj -or#&la.iji (!edoz'olje!i+
rad!ji) Gr&+l se priklj&&je so.ijal!i# ko!zer'ati'!i#
raz#i%lja!ji#a & so.ijal!o# pogled&$ a po sta'& o eksploata.iji
<e#lje poziti'istiki# kritiari#a dr&%t'a i !at&ralistiki#
za%tit!i.i#a prirod!e os!o'e .i'iliza.ije. Ipak tre*a !aglasiti i to da
Gr&+l !e 'idi da *i (sli!ost) s Jarho# tre*ala *are# zapoeti$ a !e
prestati. Gaz#atrati sli!osti s Jarho# &kazalo *i Gr&+l& !a jas!e
so.ijal!e i klas!e ok'ire gra;a!skog dr&%t'a i & eksploata.iji <e#lje$
jer je eksploata.ija o'jeka !aj!eposred!ije po'eza!a s
eksploata.ijo# <e#lje" o!i i#aj& iste eksploatatore : 'ladaj&2&
klas&$ i iste .i'iliza.ijske ok'ire. Jisli#o da je Gr&+l & kriti.i
ekolo%kog sta!ja z!at!o &spje%!iji$ da je &spje%!iji & kriti.i
.i'iliza.ijski+ os!o'a i 'rijed!osti !ego so.ijal!i+ os!o'a i
dr&%t'e!i+ od!osa.
I istorijsko# s#isl& kriza okoli!e !astaje o!da kada se priroda
!astoji pre'esti !a pri!.ipe ra.io!aliteta$ a & sa're#e!o do*a 'eza!a
je &z pre+ra#*e!& i o*razo'!& kriz&. Hako Ido Krolzik s#atra da se
kod ekolo%ke krize radi o 'rijed!os!o# dr&%t'e!o#$ a zati# o
!a&!o# -e!o#e!&. O! tako;er (kao i #!ogi dr&gi go'ori o
prirod!oj okoli!i i &r*a!o:i!d&strijskoj okoli!i. Hek kada se okoli!a
pokazala kroz #a!jak$ ro*a postaje pred#et disk&sija. A&tor istie
d'ije gr&pe pro*le#a & 'ezi s razara!je# okoli!e.
1. Optere2e!je (I#Yelt*elast&!g$ zaga;e!je okoli!e ('ode$
'azd&+a$ st'ara!je *&ke$ #aso'!i+ s#etli%ta i si.. Je;&ti#$ s'ako
zaga;e!je okoli!e !e 'odi (optere2e!j&) okoli!e$ jer postoji i
iz'jes!o (prirod!o i%2e!je)$ postoje iz'jes!e gra!i.e tolera!.ije koje
priroda kao tak'a pod!osi i sa#a se rege!eri%e. Hek kad se te gra!i.e
prekorae$ !astaje optere2e!je za prirod!& i so.ijal!& okoli!&.
ao'jeko'i# pri'red!i# djelo'a!je# prekora&j& se dop&%te!e
prirod!e gra!i.e
i to !a d'a !ai!a"
1. pre'eliko# kolii!o# (i!ae pod!o%lji'i+ %tet!i+ #aterijalaL
i
A. sa#i# %tet!i# #aterijali#a (kao tak'i#.
A. I dr&g& sk&pi!& Krolzik &*raja &potre*& okoli!e$ od!os!o
potro%!j& okoli!e kao %to je" is.rplji'a!je siro'i!a$ istre*lji'a!je
pojedi!i+ ,i'oti!jski+ 'rsta ili *iljaka$ !eko!trolira!o !aselja'a!je i
&r*a!izira!je ze#lje i sl. 1re#a !jego'o# #i%lje!j&$ o'jek je dio
ekosiste#a$ tj. *ios-ere$ ali !ije &kloplje! & !j&$ jer s'oji# rado# !e
pripada prirod!oj .irk&la.iji : (ekolo%ke .irk&la.ije proti'&rjee
kategoriji isk&st'a o'jeka & do*a te+!ike$ & koji#a #a%i!a A
proiz'odi &'ijek proiz'od C koji se !ako! &potre*e od*a.&je *ez da
o'aj pro.es i#a jo% *ilo kak'o z!ae!je za #a%i!&$ sa# proiz'od ili
koris!ika) (Co#o!er.
G+! 'idi tri gla'!a &zroka & razara!j& okoli!e. 1o#o2& !ji+ !astoji
si!teti!ije izraziti postoje2e sta!je i ka,e" (?e+e#e!t!o !ast&pa!je
razara!ja okoli!e i !jego'o rapid!o zao%tra'a!je i#a tri gla'!a
&zroka koji s& sa#i ekspo!e!.ijal!e prirode i #oraj& se & !ji+o'oj
ko#*i!a.iji pote!.ira!o izraziti.) Ho je 1. tz'. eksplozija
sta!o'!i%t'a i#e se po'e2a'a g&sto2a !aselje!osti sta!o'!i%t'aL A.
s'e drasti!ije izra,a'a!je te,!je za *lagosta!je#L i E. s'e 'i%e
postoja!je slo*od!og 're#e!a za s'e 'e2i *roj sta!o'!ika.
Izroke optere2e!ja okoli!e !eki 'ide tako;er & s'e 'e2e#
te+!izira!j& s'ijeta (pri e#& se s'e 'i%e st'araj& otpa.i i s'e 'e2oj
g&sto2i sta!o'!i%t'a koja st'ara pritisak !a po'e2a!je proiz'od!je
,i'ot!i+ !a#ir!i.a$ a po'e2a'a!je poljopri'red!e proiz'od!je
&zrok&je s'e 'e2e zaga;i'a!je ze#lji%ta razliiti# +e#ikalija#a.
E!ze!s*erger s'oj& sredi%!j& +ipotez& o ekolo%ki# s&prot!osti#a
zas!i'a !a !iz& &zroka koji je &slo'lja'aj&. Ho s& sljede2i"
1. porast sta!o'!i%t'aL
A. !eo*!o'lji'ost iz'ora e!ergijeL
E. is.rplji'ost siro'i!aL
F. po'e2a!je potre*a za 'odo#L
>. pro*le# is+ra!e sta!o'!i%t'aL
4. zaga;i'a!je 1la!ete.
@'i s& o'i pro*le#i & 'rlo slo,e!o# la!.& koji &zrok&je"
1. )psi+ik& pol&.ij&) ('elike aglo#era.ije sta!o'!i%t'a
izazi'aj& pre!aselje!ost$ *&k&$ itd.$ tj. psi+ike posljedi.e$ a
jed!a od !ji+ je -e!o#e! stresa & sa're#e!o# dr&%t'&L
A. (ter#ika pol&.ija) (oslo*o;e!je topli!e &tie !a zatoplje!je
<e#lji!e at#os-ere ije s& posljedi.e jo% !esagledi'e.
Klasi!& str&kt&r& &zroka ekolo%ke krize !alazi#o & iz'je%taj&
Gi#skog kl&*a & koje# se !a'ode ogra!ia'aj&2i -aktori" porast
sta!o'!i%t'a$ pro*le# +ra!e$ is.rplji'a!je siro'i!a$ !edostatak
e!ergije i zaga;i'a!je okoli!e. I & kas!iji# iz'je%taji#a o'a se
pro*le#atika gra!i.a rasta te#atiz&je$ ali sa re'idira!i# prijedlozi#a
o rje%e!ji#a.
I dosada%!je# raz'oj& *ilo je razliiti+ eko!o#ski+$ so.ijal!i+$ kao i
ekolo%ki+ pore#e2aja. Je;&ti#$ o!i s& i#ali dr&gaiji karakter i
dr&gaije &zroke. 1ojedi!.i kao &zro!i.i zaga;i'a!ja i#ali s&
(ogra!ie!e) %tet!e do#ete$ a eko!o#ske krize s& se sa!irale.
@ada%!ja kriza postaje #aso'!a$ o!a i#a #aso'!e zaga;i'ae$
#oder!e te+!olo%ke aparat&re za is.rplji'a!je prirode$ &zro!i.i
djel&j& posljedi!o la!a!o itd. @a# siste# je proiz'eo &zro!ike
s'oje 'lastite krize. Hako A. Ce.+#a!! s#atra da je kriza & s&%ti!i
-&!da#e!tal!o razara!je siste#a$ propast od!osa &!&tar siste#a kao
posljedi.a za koje siste# !e#a i!stit&.io!al!e ili 'e2 &igra!e
#e+a!iz#e o'lada'a!ja$ od!os!o sa#oo*ra!e. 1re#a !jego'o#
#i%lje!j&$ krize se #og& trostr&ko izraziti. O!e #og& z!aiti" 1.
propast siste#a : pa je za !jego'o odr,a'a!je potre*!o s'e strategije
poti!iti odr,a'a!j& siste#a$ !jego'oj pr'ot!oj ili !o'oj sta*iliza.ijiL
A. e'ol&.ij& siste#a : da se siste# raz'ija & !o'& str&kt&r&L od
!ekada%!jeg siste#a !astaje !o'a k'aliteta siste#a$ i E. (i%2e!je)
siste#a od dis-&!k.ija : da sa# siste# eli#i!i%e o!e str&kt&re koje ga
do'ode & kriz& ili s& pote!.ijal!i &zro!i.i krize.
1re#a Ce.+#a!!&$ kao i G. Czeskle*a:D&po!t& i K. 5. Hjade!&
ekolo%ka kriza se !e #o,e s'esti !a prod&k.io!e od!ose$ !ego s&
&zro!i.i krize #!ogo %iri i zajed!iki #!ogi# siste#i#a.
Ce.+#a!! istie tri gr&pe" 1. ogra!ie!ost siro'i!a i e!ergijeL A.
'lastite zako!itosti ekosiste#a (&klj&&j&2i i *iolo%k& str&kt&r&
o'jeka$ i E. 'elika i!d&strija kao !ajraz'ije!ija -or#a proiz'od!i+
s!aga. Ipra'o z*og do#i!a.ije tre2eg -aktora$ kriza okoli!e se
poja'lj&je & s'i# i!d&strijski# ze#lja#a !eza'is!o od prod&k.io!i+
od!osa (tipa dr&%t'a$ jer o!e (a pokaz&j& ist& os!o'!& str&kt&r& i
str&kt&r& od'ija!ja sa#e krize i jer (* izra,a'aj& iste o*ras.e
politike strategije za rje%a'a!je krize (od!os!o politike pre#a
okoli!i. 1re#a Czeskle*i!o# #i%lje!j&$ za sa're#e!e krize !ije
odl&&j&2a d&*i!a krize !iti te,i!e po'reda koje izazi'a kriza$ 'e2
!je!a siste#ati!ost i s&k.esi'!ost postoja!ja. Krize se jed!osta'!o
ja'ljaj& per#a!e!t!o$ a z*og !epresta!og postoja!ja kriza !astaj&
#!ogo 'e2e k'alitati'!e posljedi.e. Hak'e krize a&tor !azi'a
tra!s-or#a.io!e krize radi siste#atske (po'rede) dr&%t'e!i+ .ilje'a.
Na traj!ost reprod&k.ije o'ak'i+ kriza i pro*le#e proiz'od!i+ &slo'a
i prirod!i+ iz'ora &pozora'a i Hjade!. @a're#e!e krize 'rlo esto
!azi'aj& str&kt&r!e krize.
Al'i! Ho-ler je & s'ojoj k!jizi (Gra!i.e krize) !apisao da (,i'i#o &
%izo-re!oj eko!o#iji$ & pri'redi koja je izg&*ila ko!takt sa
st'ar!o%2&). 1ostoje2a st'ar!ost i s'e o!o %to #i da!as do,i'lja'a#o
(!ije !ikaka' pri'red!i preo*ra,aj$ !ego !e%to %to je #!ogo d&*lje
za+'a2e!o$ !e%to %to se !e #o,e raz&#jeti & ok'iri#a
ko!'e!.io!al!og eko!o#skog &e!ja). Ho je (op%ta kriza
i!d&strijaliz#a$ kriza koja !adilazi razlike iz#e;& kapitaliz#a i
ko#&!iz#a so'jetskog stila). O! s#atra da se radi o slo#&
i!d&strijske .i'iliza.ije i izgrad!ji jed!e !o'e s&peri!d&strijske
.i'iliza.ije. I postoje2e#$ glo*al!o# (@pielkasi!&) ot'araj& se
#og&2!osti !o'e .i'iliza.ije. <a razlik& od kriza trideseti+ godi!a &
koji#a je do#i!irala #o!ok&lt&ra$ da!as se po'e2a'a di-ere!.ija.ija
&!&tar i!d&strijski+ ze#alja$ &'ode se polik&lt&re a$ z*og raz'oja
te+!ike i #edija$ pri'red!i (#otori) rade s'e *r,e. Hi#e se po'e2a'a
op%ta !er'oza i !esta*il!ost. Kao %to & s'ojoj k!jizi (`ok *&d&2!osti)
istie$ tako i o'dje ka,e da je gla'!i &zro!ik pri'red!i+ kriza to %to
lj&di pre*rzo st&paj& & *&d&2!ost (ED:EF. Izro.i pri'red!i+ kriza
o*ja%!ja'aj& se !a razliite !ai!e pa je #o,da za!i#lji'o spo#e!&ti
i sta' potpredsjed!ika E'ropskog sa'jeta G. Flets.+era koji ka,e" (Ne
'jer&je# da pri'red!a kriza &zrok&je so.ijal!e posljedi.eL 'i%e
'jer&je# da so.ijal!i -aktori prido!ose pri'red!o# kra+&.)
Ho-ler iz!osi i s'oje 'i;e!je : s.e!arije$ od!os!o tipologij& kriza" 1.
pri'red!a kriza !a rate (#a+o'e$ jeste o!a kada jeda! iza dr&gog
pojedi!i dijelo'i pri'rede dolaze & kriz&L A. prikradaj&2a kriza$ o!a
koja polako dolazi & .ijel& pri'red& i d&go trajeL to je (ti+a
depresija)L E. aro*!a -or#&la pri'red!e krize kak'a je *ila 1=A=.
godi!e koja dolazi iz!e!ada$ ali i *rzo !estajeL F. 'eliki kra+ je sta!je
kada s& !ast&pili 'eliki lo#o'i po pri'red!i# sektori#a isto're#e!oL
!ezaposle!ost se tada po'e2a'a i !a A>:EDkL >. apokaliptika kriza je
ak&t!a pri'red!a kriza koja 'odi !eposred!o & s'jetski ratL 4.
selekti'!a pri'red!a kriza je o!a & kojoj !ekoli.i!a pri'red!i+ gra!a
do,i'lja'a lo#o'e$ a dr&ge gra!e ostaj& potp&!o (!or#al!e) i
goto'o rast&L B. #o*il!a pri'red!a kriza : kojoj pret+odi i!-lator!i
*&#$ a sa#a kriza se !eposred!o seli iz jed!og grada$ o*lasti i sl. &
dr&gi.
Ho-ler iz'odi i poziti'a! zaklj&ak iz postoje2eg sta!ja kada ka,e"
(Ko!.ept pri'red!og i!-arkta pro%ir&je &ski ko!'e!.io!al!i kriz!i
pro*le#ski kr&g kroz !o'e ekolo%ke$ te+!olo%ke$ so.ijal!e i 'oj!e
-aktore koji i!e irele'a!t!i# s'e &pored*e s 1=AE. ili 1=A=.) ?a,!o
je !jego'o &pozore!je da sa#a pri'reda !e #o,e razrije%iti pri'red!e
krize i pro%lost !i & koje# o*lik& !e *i tre*ala *iti po!o'!o
&sposta'lje!a. O*je kraj!osti$ koje se da!as jas!o !azir&$ zago'or!i.i
s& pro%losti" s jed!e stra!e$ te+!o#a!ija s !eogra!ie!i# pri'red!i#
rasto#$ a s dr&ge stra!e$ te+!o-o*ija kao ro#a!ti!a pastorala. (Izlaz
#o,e#o !a2i ako !a# je jas!o da s'aka kriza isto're#e!o
predsta'lja %a!s&. Ji *is#o tre*ali o'& %a!s& iskoristiti da
postig!e#o po,elj!& s&peri!d&strijsk& *&d&2!ost.) Na os!o'& s'oji+
raz#atra!ja$ o! & k!jizi iz!osi strategije prelaza & s&peri!d&strijsk&
.i'iliza.ij&.
5ari.+7A>8 istie potre*& selekti'!og pro.je!ji'a!ja #og&2i+
katastro-a. @'e ekolo%ke katastro-e !iti s& istog !i'oa !iti s& i#
&zro!i.i jed!aki$ pa je 'a,!o saz!ati od!ose &zroka i posljedi.a.
<ago'ara!je spoz!aj!og ele#e!ta !ije s'ojst'e!o sa#o !je#& 'e2 i
!eki# dr&gi# a&tori#a koji &pozora'aj& !a pro*le# !a%eg !ez!a!ja.
Hako !a pri#jer i L. G. CroY! istie da je o*ilje,je ekolo%ke krize
(praz!i!a & z!a!j&)$ za*ri!ja'a !as o!o %to !e z!a#o. I otkri'a!j&
z!a!ja o'jek &pote*lja'a <e#lj& kao la*oratorij & koje# postaje i
sa# pok&s!i k&!i2.
5ari.+ je ortodoks!i #arksistiki kritiar kapitalistikog poretka s
klasi!i+ pozi.ija od!osa !aja#!og rada i kapitala$ te do'odi & 'ez&
rje%e!je ekolo%ke krize s r&%e!je# kapitaliz#a. <a !jega je tek &
so.ijaliz#& #og&2e &sposta'iti tak'& ra'!ote,& da o'jea!st'o
#o,e pre,i'jeti. @iste# pla!ira!ja je$ !ara'!o$ te#elj!i reg&lati'!i
#e+a!iza# koji so.ijaliza# #o,e raz'ijati i ra.io!ira!je# do*ara
o#og&2iti pre,i'lja'a!je. I !jego'o# te#elj!o# sta'& 'idlji' je$
dakle$ za+tje' za r&%e!je# kapitaliz#a & ita'o# s'ijet&. <ato da!as
ko#&!isti !a <apad& tre*aj& (propo'ijedati) asketsk& 'arija!t&
ko#&!iz#a. 1rito# taj ed&kati'!o:pros'jet!i rad #ora *iti zas!o'a!
!a postoje2i# !a&!i# st&dija#a$ ali !e sa#o st&dija#a Gi#skog
kl&*a$ 'e2 i !eki# dr&gi# kao %to s& Josko'ski si#pozij o o'jek& i
okoli!i. I djelo'a!j& ko#&!ista !a <apad& !e radi se sa#o o o*ra!i
so.ijal!i+ pra'a & raspodjeli pre#a ekolo%ki# kriteriji#a 'e2 i o
ogra!ie!j& postoje2e potro%!je & kapitaliz#&. 5ari.+ iz!osi tako;er
i jed!o dr&go$ i!i se i!teresa!t!o raz#i%lja!je. O!$ dakle$ s#atra da
postoje jo% !eke alter!ati'e (osi# postoje2i+ so.ijaliz#a i
kapitaliz#a. 1. Ho je a&tokratija & so.ijalistiki# ze#lja#a koja i za
!jega !ije sre2!o rje%e!je. A. Dr&ga #og&2!ost le,i & i!je!i.i da
postoje2i+ etr!aest so.ijalistiki+ ze#alja #og& #e;&so*!o raz'ijati
raz#je!& !a *azi &potre*!i+ 'rijed!osti : proiz'od za proiz'od$ a !e
!a ro*!i# pri!.ipi#a. I E. jeste da postoji &!&tar so.ijalistiki+
ze#alja raz#je!a do*ara$ a iz#e;& so.ijalistiki+ i kapitalistiki+
ze#alja po pri!.ip& 'a,e2i+ .ije!a !a s'jetsko# tr,i%t&. 1roiz'od *i
se & so.ijaliz#& tretirao kao &potre*!a 'rijed!ost$ a iz'ozo# *i
do*i'ao ro*!& -or#&.
5ari.+ s#atra da postoje tri kategorije katastro-a" 1. prirod!e
katastro-e ('elike popla'e$ ze#ljotresi$ s&%e i si.L A. prirod!e
katastro-e dr&%t'e!o &zroko'a!e ('eliki# a#*i.ija#a o'jek
pok&%a'a #ije!jati ogro#!e prostor!e ko#plekse ze#lje$ kli#&$ i sl.
i#e izazi'a reago'a!je prirode. @prea'a!je# popla'a i izgrad!jo#
+idro.e!trala o'jek ot'ara #og&2!osti p&sto%e!ja !ekada plod!e
ze#lje$ kao & Egipt& gdje Nil 'i%e !e !a!osi popla'a#a plod!&
ze#lj&$ a ti#e izazi'a i katastro-e 'e2i+ ili #a!ji+ raz#jera. Ili
eksperi#e!ti !&klear!i# or&,je#L ili odlaga!je !&klear!og otpada
kao i dr&gi+ otro'!i+ #aterija & #ora$ r&d!ike i sl. i#e #o,e
izaz'ati prirod!e kaastro-eL E. rato'i #oder!i# or&,je# postali s&
'elika prijet!ja #ir&$ od!os!o pote!.ijal!a katastro-a. <a sada s&
!a# & s'ijesti &gla'!o# rato'i !a <e#lji iako s'e 'i%e #isli#o i !a
projekte kao !a pri#jer (rat z'ijezda) i sl.
A&toro'a raz#i%lja!ja pri+'atlji'a s& &koliko o! ,estoko kritik&je
prod&k.io!e od!ose kapitaliz#a kao klas!o is+odi%te opas!osti
sa're#e!og o'jea!st'a. Je;&ti#$ o! za*ora'lja da s& tak'i
prod&k.io!i od!osi sa#o jeda! &zrok (!e !e*ita! a da postoje i
dr&gi &zro.i i aspekti koji se dijelo# #og& od!ositi !a so.ijaliza#.
Ali 5ari.+ aprior!o s#atra po jed!oj dog#atskoj %e#i so.ijaliza#
(real!i so.ijaliza#)7A48.
@ te take gledi%ta & apsol&t!oj pred!osti$ s i#e se !e *is#o #ogli &
potp&!osti slo,iti. I sa're#e!i so.ijaliza# da!as s'oji#
te!de!.ija#a rasta tako;er prido!osi porast& i odr,a'a!j& ekolo%ke
krize %to 5ari.+ za!e#ar&je.
I !eki dr&gi kritiari7AB8 kapitalistikog siste#a (sli!o 5ari.+&
&kaz&j& !a ekolo%k& kriz& kao posljedi.& dr&%t'e!i+ od!osa i
pri'red!e krize$ tj. da 'lade ti+ ze#alja !is& & sta!j& 'oditi sta*il!&
pri'red!& ekspa!zij& (& postoje2e# dr&%t'& s galopiraj&2o#
!ezaposle!o%2&$ i!-la.ijo# i sl. 1olitiari 'ide da sit&a.ija !iti #o,e
ostati kak'a jest !iti i#a po'ratka !a pro%lo. Ot&da slijedi da se iz
krize #og& iz!jedriti i !eka dr&gaija rje%e!ja za sa# siste#
prod&k.io!i+ od!osa$ jer ekolo%ka kriza je &jed!o kriza
kapitalistikog siste#a.7A38
Neki a&tori sa're#e!& kriz& do'ode & 'ez& s postoje2i# dr&%t'e!i#
.ilje'i#a i 'rijed!osti#a koje slijede lj&di sa're#e!e i!d&strijske
.i'iliza.ije. Je;& !ji#a je i `&#a+er.7A=8 O! s#atra da (&zrok
pro*le#a sa proiz'od!og aspekta !e le,i & prirodi$ !ego !a lj&di#a.
Ili$ dr&gaije ree!o$ o! (&zrok !e le,i & !estaja!j& prirode$ !ego &
*eskr&p&loz!o# po'e2a'a!j& potra,!je) . Krize !e !astaj& z*og
!esta%i.e i #a!jka & dr&%t'&$ !ego z*og slije;e!ja pogre%!i+ .ilje'a.
(O'i .ilje'i s& pogre%!i i !e sa#o & s#isl& da st'ar!o !e odgo'araj&
lj&dski# potre*a#a i za+tje'i#a$ !ego i zato : kako se dodat!o
isposta'lja : %to razaraj& ,i'ot!e os!o'e o'jea!st'a !a <e#lji.) He
,i'ot!e os!o'e s& ogra!ie!e pa je (!eogra!ie!i #aterijal!i rast &
ko!a!o# s'ijet& *es#isle!). Na#a !e #og& po#o2i !i &*rza!i rast
!i s'e 'e2i !apori za !o'i# pro!alas.i#a$ te+!ologija#a i sl. ako se
!alazi#o (!a pogre%!o# pra'.&). Izja%!ja'aj&2i se proti'
k'a!titati'!og *eskr&p&loz!og rasta$ sa're#e!a kriz!a sta!ja do'odi
& 'ez& s !a%o# eko!o#sko# ra.io!al!o%2&$ s !ai!o# raz#i%lja!ja i
,i'ot!i# stilo# koji# ,i'i#o. ao'jek se #o,e$ po s'ojoj 'olji$
op+oditi do*ri#a koje je sa# proiz'eo$ po pri!.ipi#a po!&de i
potra,!je$ ali !e i do*ri#a koja !ije sa# proiz'eo ili !e proiz'odi.
(`to je sa# proiz'eo s#ije pre#a pri'red!i# kalk&la.ija#a tretiratiL
ali o!o %to !ije sa# !apra'io$ kao i o!o %to !e #o,e sa# !apra'iti
jest #etaeko!o#ski) koje i#a pred!ost pred eko!o#ski#. Haj
k'a!titati'!i po*jed!iki po+od !ast&pa pose*!o iza Dr&gog
s'jetskog rata (iako !jego'e &zroke @.+&#a.+er 'idi i & ra!ije#
istorijsko# tok&. ao'jek da!as se*e s#atra s&'ere!i# & od!os& !a
prirod& pa je za se*e st'orio i spe.i-i!& ,i'ot!& %e#&. O!a se
post&p!o st'arala s pro.eso# i!d&strijaliza.ije. Ha %e#a sastoji se od
tri seg#e!ta" od %e#e proiz'od!je do %e#e potro%!je i %e#e
!aselja'a!ja. @'e tri oz!aa'aj& .jelok&p!ost ,i'ot!og stila koji daje
pred!ost pri'red!o#$ a !e ekolo%ko#. <ato s& za i!d&strijsko dr&%t'o
(pri'red!e pred!osti ekolo%ki !edosta.i). A&tor !e opt&,&je politik&
kao gla'!og kri'.a$ !ego &pra'o eko!o#ske eksperte. (Nikaka'
politiki i#perijaliza# !ije !apra'io toliko razara!ja kao
i#perijaliza# eko!o#skog !ai!a #i%lje!ja koje !epro#i%lje!o se*i
podre;&je #etaeko!o#ska podr&ja.)Hak'a (pri'red!a religija) i
(pri'red!a ideologija) prido!ose za#aglji'a!j& o'jeko'i+ pra'i+
.ilje'a ,i'ota pri e#& da!as o'jek !e razlik&je do'olj!o gla'!i .ilj
od spored!i+ .ilje'a. Na pri#jer$ da!as je zajed!iki .ilj posloda'a.a
i proiz'o;aa s#a!ji'a!je o*i#a rada. (Ideal posloda'a.a je
proiz'od!ja *ez proiz'o;aa$ a ideal proiz'o;aa je do+odak *ez
rada.) Haka' .ilj je potp&!o o*r!&t o!o#e koje# dr&%t'o tre*a te,iti.
(Cijeda da!a%!jeg ortodoks!og eko!o#skog #i%lje!ja le,i & to#e da
o!o : kako je 'e2 spo#e!&to : polazi &op%te od os!o'e proiz'od!je
do*ara i te,!je pro-it& i stoga !ije & sta!j& pro!a2i p&t ka o'jek&...)
Je;&ti#$ postoje2e sta!je otjelo'lje!o je & sa#o# siste#&$ pa
kritika tak'e .i'iliza.ije !ije do'olj!a sa#o s &,i+ eko!o#ski+
te+!iki+ i sl. pozi.ija$ 'e2 #ora *iti #!ogo d&*lja i & s'o# za+tje'&
za od*a.i'a!je# i sa#og tak'og siste#a. (Ako lj&di jeda! siste#$ &
koje# !i & ko# sl&aj& !e trpe od osk&di.e gladi i siro#a%t'a$ !ego
s&$ !aproti'$ pri'ilego'a!i$ sta'ljaj& & pita!je$ iza toga se #o,e
pretposta'iti -ilozo-ska kritika koja !ije & istoj #jeri z!aaj!a kao
!eka pos'e te+!ika$ eko!o#ska ili (& &,e# s#isl& politika
kritika.)
A&tor stoga predla,e (da se po%t&je pri!.ip rege!era.ije &!i%te!og
!eke #jere za izlazak iz sada%!jeg sta!ja " 1. &sposta'lja!je
st'aralakog rada o'jeka pri#ar!o preko pojed!osta'lje!i+ te+!ika"
(taj sta' arg&#e!t&je tezo# da s& sa're#e!e te+!ike popri#ile tri
razarake te!de!.ije$ i!ae pris&t!e & s'i# sa're#e!i# siste#i#a"
te!de!.ij& !adlj&dske 'elii!e$ te!de!.ij& !adlj&dske ko#pleks!osti
i te!de!.ij& rast&2e razor!e #o2iL
A. radikal!o pojed!osta'lje!je !ai!a ,i'otaL rita# ,i'ota i !jego'
sadr,aj trojakog o'jeka : & rad!o 'rije#e o'jek se optere2&je
pri'red!i# pro*le#i#a i a!aliza#a o krizi$ slo#& .i'iliza.ije$
!esta%i.a#a siro'i!a i sl. I slo*od!o 'rije#e & popod!e'!i# sati#a
opet je zaplj&s!&t sli!i# iz'je%taji#a iz !o'i!a$ H?$ radija i sl. te
(se s&oa'a s a!aliza#a iz koji+ proizlazi da o'jea!st'o$ !e z*og
pro#a%aja$ !ego z*og 'lastiti+ &spje+a$ zapada & opas!ost" da to !is&
siro#a%!i$ !ego *ogati koji qprostor!i *rodo <e#lj& do'ode & pita!je
: !e 'elika 'e2i!a & potpal&*lj&$ !ego #a!ji!a p&t!ika pr'e klase)L
E. priz!a'a!je pred!osti *iolo%kog (!ad 'je%tako st'ore!i#
so.ijal!i#L o'jek se #ora osje2ati kao dio prirode i &'a,a'ati !je!e
zako!e" (@a're#e!i o'jek !e osje2a se kao dio prirode$ !ego kao
s!aga koja stoji iz'a! prirode i zato je odre;e!a da o'& ist& poro*i i
sa'lada.
F. raz'oj de.e!tralizira!e pri'red!e str&kt&re #ali# pred&ze2i#aL
>. sa#os!a*dije'a!je #ali+ ko+ere!t!i+ gr&paL (o'jek tre*a te,iti da
%to 'e2i *roj proiz'oda & s'ojoj #aloj zajed!i.i sa# proiz'odi i ti#e
zado'olja'a s'oje potre*e.
O!o %to je za a&tora goto'o !aj+it!ije jeste po!o'!o &sposta'lja!je
jedi!st'e!og o'jeka e#& #o,e prido!ijeti 'rlo #!ogo i
o*razo'a!je koje !as tre*a po&a'ati !o'i# .ilje'i#a. ao'jek& s&
'a,!i .ilje'i$ a !e sa#o k!oY:+oY$ jer o'jek i#a slo*od& iz*ora
s'oje *&d&2!osti. O! se #ora ra'!ati (pre#a z!a!j& o pra'o# i
kri'o#$ do*ro# i lo%e#$ 'rijed!o# i !e'rijed!o#$ pre#a z!a!j& o
s#isl& s'og ,i'ota i & s'ako# sl&aj& jas!og s+'ata!ja s'og ,i'ot!og
.ilja). <a to &sposta'lja!je .ilje'a 'a,!o je &sposta'lja!je &!&tra%!je
o'jeko'e (ra'!ote,e). (Ne#ir i pre'ira!je (z*rka 'a!jskog s'ijeta
odraz je &!&tra%!jeg o'jeko'og pre'ira!ja (z*rke.)
`&#a+er se pita za #og&2!ost st'ara!ja .ilje'a$ od!os!o s+'ata!ja
koji#a se o'jek r&ko'odi i koje ga &s#jera'aj& & *&d&2e#
djelo'a!j&. Nezado'olja! i!je!i.o# da !a# !i !a&ka !i te+!ika !e
#og& dati i o#og&2iti tak'a s+'ata!ja$ s#atra da se lj&di o*ra2aj&
+&#a!istiki# st&dija#a$ ali da s& i o!e optere2e!e pro%lo%2& s'oji+
os!o'!i+ kategorija.
D&+ sa're#e!og o'jeka &pra'lja! je i ogra!ie! ('ode2i#
s+'ata!ji#a koje poti& iz 1=. 'ijeka i koje s&$ koliko ja #og& 'idjeti$
!ajz!aaj!iji alat d&+a #oder!og o'jeka da!as). O! !a'odi %est
tak'i+ s+'ata!ja de-i!isa!i+ poj#o'i#a iz pro%log 're#e!a.7ED8
1. E'ol&.ija" @+'ata!je da se 'i%e -or#e ko!ti!&ira!o ili skoko'ito
raz'ijaj& iz !i,i+ -or#i. O'aj pro.es tee goto'o a&to#atski$ *ez
ikak'e d&+o'!e s!age koja *i &ti.ala !a !jega ili ga &s#jera'ala.
A. Hak#ie!je i Ko!k&re!.ija (?et*e'er*" @+'ata!je prirod!og
iz*ora (oda*ira i pre,i'lja'a!ja !ajsposo*!iji+. O'o s+'ata!je
dodat!o ,eli pojas!iti prirod!ost i a&to#ati!ost pro.esa raz'oja.
E. Od!os *aze i !adgrad!je" Jarkso'o s+'ata!je da s& s'e 'i%e
#a!i-esta.ije lj&dskog ,i'ota : (-a!taz#agorije & d&+& o'jeka)
sa#o !&,!o pop&!ja'a!je #aterijal!og ,i'ot!og pro.esaL da se ita'a
istorija #o,e raz&#jeti kao istorija klas!i+ *or*i.
F. @&prot!o Jarks&$ !alazi#o t&#ae!je Frojda pre#a koje# s'e
poja'e !alaze s'oje o*ja%!je!je & pods'jes!o# kao rez&ltat
!eisp&!je!i+ i!.estoid!i+ ,elja & do*a djeti!jst'a i ra!e #ladosti.
>. Op%ta s+'ata!ja teorije relati'iteta dopri!ijela s& da se & poj#&
prag#atiz#a razara poja# isti!e$ pose*!o & #ate#ati.i i$ kako C.
G&sell ka,e$ o!a je (jed!o podr&je & koje# !ikad !e z!a#o o e#&
go'ori#o i da li je to %to ka,e#o ta!o).
4. 1oziti'iza# je da!as trij&#-al!o s+'ata!je koje saz!a!ja
#etoda#a prirod!i+ !a&ka$ a !e o#og&2a'a !a# saz!a!je op%tega
s#isla i .ilja o'jeko'og ,i'ota$ 'e2 sa#o z!a!je (kako z!ati).
`&#a+er je potp&!o & pra'& s i#pli.ira!o# tezo# da pro%lost jo%
&'ijek s!a,!o djel&je & !a%i# s+'ata!ji#a !a po!a%a!je & razliiti#
so.ijal!i#$ pri'red!i# pa i ekolo%ki# rad!ja#a. I to#e se #o,e
sagledati i #oti' za istra,i'a!je istorije ekolo%ke #isli i istorijski+
i!ila.a koji s& djelo'ali !a 'rijed!osti da!a%!jeg i!d&strijskog
dr&%t'a. Haj #oti' ot'ara ita'& pro*le#atik& preispiti'a!ja klasi!i+
so.ijal!i+$ psi+olo%ki+$ eko!o#ski+ i dr. doktri!a$ ali i teorija i
zako!a & o*lasti prirod!i+ !a&ka (od *iolo%ki+ do ter#odi!a#iki+
te potre*& !ji+o'og sa're#e!og 'red!o'a!ja. Ipak$ sa gledi%ta
#arksistike -ilozo-ije i !je!i+ so.ijal!i+ !a&ka$ `&#a+er
pojed!osta'lj&je pro*le# s#ije%taj&2i .jelok&p!o po!o'!o !aslije;e
koje (optere2&je) da!a%!jeg o'jeka !a isti !i'o z!ae!ja. <ar zaista
jed!ako optere2&je poziti'istiko s+'ata!je pre!ese!o iz prirod!i+
!a&ka (i #a+o# pri+'a2e!a & dog#atsko# #arksiz#& i stalji!iz#&
i da!a%!ji poziti'iza# so.ijal!i+ !a&ka$ kao i #arksistika 'izija
*&d&2eg dr&%t'ad 1ostoje li & !eki# ele#e!ti#a psi+oa!alize ili
teorije relati'iteta ili pak zako!a ter#odi!a#ike poziti'!i (&i!.i) i
#oti'i & raz#i%lja!ji#a o ekolo%koj krizi i ekolo%ki# alter!ati'a#a
ili !ed Oito da postoje$ i s tog gledi%ta `&#a+er zasl&,&je kritik&.
Je;&ti#$ & !jego'i# raz#i%lja!ji#a i#a 'rlo z!aaj!i+ ideja$ pa i
ita'a ko!.ep.ija o od!os& #ali+ zajed!i.a$ !ai!a potro%!je i
pri+'atlji'e te+!ologije$ zasl&,&je pose*a! os'rt %to osta'lja#o za
dr&g& prilik&.
Al'i! Ho-ler7E18 &pozora'a !a ideologij& (dr&gog 'ala)$ od!os!o
ideologij& i!d&strijske .i'iliza.ije zapoete & dr&goj polo'i!i 1B. i
pr'oj polo'i!i 13. 'ijeka$ koja se da!as o*liko'ala pod &ti.aje#
(#&!i.ije) koja opra'da'a !je!o postoja!je. Ho s& ideje koje jed!ako
zast&paj& pripad!i.i razliiti+ so.ijal!i+ i politiki+ doktri!a"
kapitalisti i ko#&!isti. O! !a'odi tri os!o'!e ideje iji &ti.aj
do#i!ira i!d&strijsko# .i'iliza.ijo#" 1. ideja o prirodi" priroda je
s+'a2e!a kao o*jekt koji tre*a iskori%2a'atiL tak'o s+'ata!je postoji &
i!d&strijski# ze#lja#a <apada i Istoka i po to#e se !e razlik&j&
ideolozi i (#ase) ti+ siste#a da!asL A. ideja o o'jek&" o'jek je
s+'a2e! kao !ajsa'r%e!ije *i2e e'ol&.ije i to #& daje pra'o da se
po!a%a kao gospodar !ad s'i# dr&gi# ,i'i# i !e,i'i# s'ijeto#L o'a
ideja o o'jek& kao gospodar& pris&t!a je & razliiti# so.ijal!i#$
-ilozo-ski# i teolo%ki# s+'ata!ji#a s'ijeta i dr&%t'aL E. ideja
!apretka" & !joj je zapra'o sadr,a! za+tje' s'i+ dr&%ta'a$ #islila.a$
politiara$ te+!okrata i dr. a o*lik&je se kao ideja o stal!o#
po*olj%a!j& ,i'ota o'jeka s !a#jero# da se ,i'ot prod&,i ad
i!-i!it&#. I o'e tri ideje sadr,a!a je -ilozo-ija i!d&strijaliz#a i t& se
Ho-ler sla,e sa `&#a+ero# koji pro%ir&je list& poj#o'a pro%log
'ijeka %to optere2&j& !a%e do*a.
I 5er*ert Gr&+l$ & !eki# s'oji# raz#i%lja!ji#a$ &lazi & kritik&
.i'iliza.ije$ 'rijed!osti i #i%lje!ja zapad!og dr&%t'a. O! !alazi da
!a%$ (zapad!i !ai! #i%lje!ja i pri're;i'a!ja) podsje2a !a grad!j&
(k&le 'a'ilo!ske). Ho #i%lje!je zas!i'a se !a !eki# #isao!i# i
'rijed!os!i# gledi%ti#a koja s&$ za da!a%!je sta!je ekolo%ke krize i
krize progresa$ pogre%!a. Gre%ke poi#a!ja sastoje se & !ekritiko#
&s'aja!j& o'i+ pogre%!i+ s+'ata!ja"
da je s'ijet *esko!aa!$
da se pri'reda zas!i'a sa#o !a rad& i kapital&$
da &k&p!o# lj&dsko# pri'redo# 'lada (!e'idlji'a r&ka)$
da s& 'e2i *roj i #!ogo &'ijek *olji od #a!jeg *roja i #a!je$
da #aterijal!o *lagosta!je i!i lj&de sre2!i#a$
da o'jek raspola,e !eogra!ie!i# #og&2!osti#a$
da !a&ka i te+!ika &'ijek sl&,e !apretk&$
da &'ijek i#a s'e 'i%e slo*ode$
da !ije pro*le# pro!ala,e!je zaposle!ja$
da se proiz'od!ja !a#ir!i.a (pre+ra#*e!i+ artikala #o,e
stal!o po'e2a'ati$
da je o'jek pro!a%ao (iz#islio 'las!i%t'o$
da je o'jek iz#islio rat i da ga se #o,e rije%iti kad za,eli.
Gr&+lo'e op%te 'rijed!osti zapad!e .i'iliza.ije !e #og& se
jed!osta'!o od*a.iti. Ho 'a,i & potp&!osti i za !jego'e
isto#i%lje!ike$ kao i za gledi%te koje si#pli-i.ira .i'iliza.ij& kao
jedi!st'e!& str&kt&r&. Je;&ti#$ &koliko se zapita#o da li o to#e
jed!ako #isle pripad!i.i pojedi!i+ so.ijal!i+ klasa$ o!da #o,e#o sa
sig&r!o%2& t'rditi da !e #isle. Na pri#jer to (da &k&p!o#
o'jeko'o# pri'redo# 'lada q!e'idlji'a r&kao)$ !ije !ikada kod
#arksista (rad!ika i teoretiara *ilo tako s+'a2e!o. Ha (!e'idlji'a
r&ka) i#a jas!o i#e (kapital)$ i kao dr&%t'e!i od!os. Ili t'rd!ja (da
!a&ka i te+!ika &'ijek sl&,e !apretk&) izazi'a & !a#a$ & s'ako#
sl&aj&$ *ar kritik& dista!.& jer$ kako je !a to 'e2 K. Jarks
&kazi'ao$ te+!ika & odre;e!i# -aza#a st'ara (-a+idiote)$ zagl&plj&je
!arod$ sta'lja o'jeka & pozi.ij&
pri'jeska #a%i!e itd. Isto're#e!o$ te+!ika kao proiz'od!a s!aga rada
#o,e djelo'ati & odre;e!i# &slo'i#a i !a oslo*a;a!je o'jeka od
te%ki+ &slo'a rada$ po#agati #& & podiza!j& ,i'ot!og sta!darda itd.
Hako *i se #ogla s'aka !a'ede!a 'rijed!ost a!alizirati$ ali je to o'dje
s&'i%!o. Hre*a re2i da je o'o Gr&+lo'o i!sistira!je i !a'o;e!je !eki+
'rijed!osti (zapad!og !ai!a #i%lje!ja) poziti'!o$ jer &kaz&je !a
il&zije koje je taka' !ai! #i%lje!ja st'arao i st'araL da o!e #og&
&groziti i sa#e os!o'e !a koji#a poi'aj&" to isto dr&%t'oL da se
da!as te il&zije te%ko ost'ar&j& ili (i sa 'rlo %tet!i# posljedi.a#a.
O ekolo%koj krizi$ pre#a 5ill#a!!o'o# #i%lje!j&$ postoje razliita
s+'ata!ja koja se #og& pratiti & %iroko# raspo!&" od ig!orisa!ja do
-ataliz#a i rezig!a.ije$ %to &tie !a po!a%a!je lj&di. @az!a!je o
ekolo%koj krizi raste pre#da 'eo#a sporo.
Ekolo%ka kriza je izraz istorijskog sta!ja & i!d&strijsko# dr&%t'&.
1re.iz!ije ree!o$ izraz po!a%a!ja o'jeka$ od!os!o sada%!jeg
te+!iko:eko!o#skog raz'oja koji &tie !a po!a%a!je so.ijal!i+
gr&pa i o'jeka & .jeli!i. Je;&ti#$ o'jek je t'ora. tog i!d&strijskog
siste#a i tak'e k&lt&re koja se #o,e oz!aiti kao (egoistika) i koja
isto're#e!o st'ara o*ras.e po!a%a!ja !je!o# t'or.& (o'jek&
koji#a o! &tie !a posljedi.e st'ore!og siste#a. Ot&da se ja'lja
dile#a koja se #o,e -or#&lisati kako to i!i 5il#a!" ao'jek je
!osila. i!d&strijskog dr&%t'a i!d&strijske k&lt&re$ ali !jego'o
po!a%a!je odre;e!o je &pra'o to# k&lt&ro#. Ako se i!d&strijska
k&lt&ra !alazi & odre;e!i# o*li.i#a krize$ posta'lja se pita!je #o,e
li i koliko kriza okoli!e &ti.ati !a po!a%a!je o'jeka & s#isl&
st'ara!ja radikal!o dr&gaiji+ !ai!a po!a%a!ja ili !o'i+ k&lt&r!i+
o*raza.a. 5il#a! s#atra da rje%e!ja za'ise o to#e koliko s&
postoje2e opas!osti ekolo%ke krize spoz!ate kao dr&%t'e!e i k&lt&r!e
opas!osti$ kao i o psi+iko# aparat& o'jeka koji #o,e ak.eptirati i
#ije!jati te#elj!e so.iok&lt&r!e deter#i!a!te po!a%a!ja. I to#
s#isl& s& 'rijed!osti odl&&j&2i ele#e!t !eke k&lt&re$ !je!og
-&!k.io!al!og o*liko'a!ja kao (dr&%t'e!i+ zapo'ijesti). Ikoliko
po;e#o od teze da so.iok&lt&r!e 'rijed!osti odl&&j&2e djel&j& !a
po!a%a!je o'jeka$ o!da o!e$ kao i!tegral!i dio s'ijesti$ !e #og& *iti
!i pre'i;e!e (za!e#are!e kao rele'a!t!e (terape&tske) #jere &
rje%a'a!j& ekolo%ke krize.
@o.ijal!& i eko!o#sk& pozadi!& ekolo%ke krize istie i Jose- 5&*er.
O! je po'ez&je s glo*al!i# pita!ji#a raspodjele i so.ijal!i#
pita!je#. (<a lj&de !a o'oj <e#lji de -a.to i#a do'olj!o siro'i!a i
+ra!e. Glad & s'ijet& !e postoji zato %to *i *ilo pre#alo jela$ !ego %to
postoji pre'i%e lj&di koji i#aj& pre#alo ze#lje i !o'a.a da *i to jelo
priskr*ili : ze#lja i !o'a. po se*i i za se*e s& t&$ ali s !ji#a dr&gi !a
dr&gi !ai! raspola,&. O!o %to se kao ekolo%ko egziste!.ijal!o
pita!je posta'lja$ & st'ar!osti i !aje%2e jeste eko!o#sko pita!je
raspolaga!ja i raspodjele. I pozadi!i qekolo%kog pita!jao stoji & s'oj
%iri!i jo% &'ijek !erije%e!o qso.ijal!o pita!jeo. Glo*al!a ekolo%ka
kriza & %ire# s#isl& !ije !i%ta dr&go !ego d&goro!a kriza s'jetske
pri'rede)... (glo*al!a ekolo%ka kriza je$ prije s'ega$ pri'red!a kriza).
(@o.ijal!o pita!je posta'lja se da!as #!ogo 'i%e o*!o'lje!o i gor&2e
!ego ikad...$ ali se & st'ar!osti posta'lja s ekolo%ki# predz!ako#. 1ri
to# ekolo%ko pita!je$ sa s'oje stra!e$ !ije !o'o$ kako se !a pr'i
pogled i!i.) O!o je postojalo i prije$ kao i izlazi iz kriza$ pa$ pre#a
to#e$ izlazi postoje i da!as. Dra#atiza.ija !ije potre*!a. O! polazi
od pretposta'ke da se ekolo%ka pita!ja #og& rje%a'ati &koliko se
rje%a'aj& s'jetska eko!o#ska pita!ja. Njego'o i!ae opti#istiko
gledi%te zas!o'a!o je zapra'o !a !epriz!a'a!j& -izike ogra!ie!osti
<e#lje kao &slo'a ogra!ie!osti raz'oja i!d&strijskog dr&%t'a s
o*ziro# !a te!de!.ije te+!olo%ki+ i !a&!i+ #og&2!osti. I!d&strijsko
dr&%t'o rje%a'a2e ekolo%k& kriz& tako %to 2e i!d&strijalizo'ati
ekologij& i ekologizo'ati i!d&strij&. Ho 2e &jed!o *iti os!o'a za
rje%a'a!je i so.ijal!i+ pita!ja.@#atra#o da se ekolo%ka kriza !e #o,e
s'esti !a pri'red!& kriz&i
G&dol- Ca+ro$ jeda! od kritiara real!og so.ijaliz#a$7EA8 ali i
kapitaliz#a$ do'odi rje%e!je ekolo%ke krize !eposred!o & 'ez& sa
sta!je# & kapitaliz#& i #e;&!arod!i# prilika#a. @#atra da je
ekolo%ka kriza !erje%i'a"
ako paralel!o !e radi#o !a pre'lada'a!j& 'oj!e
ko!-ro!ta.ijeL
*ez !o'og s'jetskog eko!o#skog poretka !a *azi od!osa
q@je'er:J&gL
*ez odl&!og pro*oja pre#a so.ijal!oj pra'di & 'lastitoj
ze#ljiL
*ez *r,eg s#a!ji'a!ja so.ijal!i+ razlika & ita'oj E'ropiL
*ez !apretka lj&dske e#a!.ipa.ije o'dje i sada$ tako;er pod
&slo'i#a gdje jo% egzistira kapitaliza# itd.
Ikoliko s'e to rezi#ira#o$ tada Ca+ro s#atra te#elj!i# sta'o# &
rje%a'a!j& ekolo%ke krize slijede2e" (Ekolo%ka kriza je !erje%i'a
kapitaliz#o#. Ji #ora#o kapitalistiki !ai! (Art &!d [eise !a%e
eko!o#ije reg&lisati$ a prije s'ega$ otarasiti se o'og kapitalistikog
pokretakog #e+a!iz#a i$ & !aj#a!j& r&k&$ sta'iti ga pod
ko!trol&.)7EE8
Ekolo%ka kriza je za Ca+roa sa#o istorijski tre!&tak !&,de$
pri#ora!osti$ !astala krizo# i!d&strijskog dr&%t'a i kapitaliz#a. O!a
!e *i s#jela zasje!iti pra'i i s&%ti!ski pro*le#$ a to je pro*le#
e#a!.ipa.ije. <a e#a!.ipa.ij& je potre*!a so.ijal!a s!aga koja$
pre#a Ca+r&$ !ije klasa$ 'e2 !e!asil!i p&t s&*alter!ati'!og raz'oja.
I s'ako# sl&aj&$ potre*!o je$ & ok'ir& alter!ati'e$ za&sta'iti o!o
%to i!ae #ora *iti de#o!tira!o : a to je$ prije s'ega$ pro*le#
razor&,a!ja : zati# ko!.ipirati sporiji raz'oj & so.ijaliz#& & koje#
2e se & s'jetski# ok'iri#a$ razo*lia'a!je# sada%!ji+ -eti%a i
pogre%!e paradig#e$ od#ota'ati pro.es koji 2e selek.io!irati
!epotre*!o. ao'jek #ora *iti psi+olo%ki pripre#lje! za taka' pro.es$
za pro.es po!o'!og pris'aja!ja st'ari$ po!o'!og po'ratka <e#lji$
prije !ego i!d&strijski siste# prog&ta os!o'e !a koji#a poi'a. <a
!jega (Ca+roa !e postoji ko!ti!&itet teorije$ pa tako !i dosada%!jeg
so.ijaliz#a ija je paradig#a is.rplje!a.
I'a! Ili2$7EF8 & s'oji# raz#i%lja!ji#a o ekolo%ki# aspekti#a
sa're#e!e .i'iliza.ije$ polazi od ogra!ie!osti 1la!ete i o'jeko'og
,i'ota & s'e#irsko# prostor&. (Ogra!ie! res&rsi#a ekos-ere$
!jego' s'ijet !&di #jesta sa#o za ogra!ie! *roj sta!o'!ika. O! je
te+!iko# pro#ije!io karakteristike s'og ekolo%kog prostora (Nie.)
1osljedi.a je da se lj&di s'e #a!je osje2aj& kao (kod k&2e)$ *roj
-r&strira!i+ oso*a raste itd. Ili2$ kao kritiar i!d&strijskog siste#a$
istie da je do%lo do !ar&%a'a!ja etirij& od!osa (rela.ija ra'!ote,e$
iz ega slijede i da!a%!je posljedi.e. Ho s&" (ra'!ote,a iz#e;&
o'jeka i !jego'e okoli!e s jed!e stra!e$ a s dr&ge stra!e iz#e;&
#og&2!osti iz'o;e!ja kreati'!e djelat!osti i .jelo'itosti
zado'olja'a!ja ele#e!tar!i+ i!teresa) (pot.rtao I. CL tre2e$
!era'!ote,a z!a!ja iz koje slijedi sljepilo 'e2i!e lj&di !a pro*le#e i
opas!ostiL et'rto$ raspolaga!je kolii!o# #o2i.
<a IIli2a s& tri *it!a -aktora koja prijete i razaraj& prirod!& ra'!ote,&
i .irk&la.ij&" pre'eliki *roj sta!o'!ika$ preko#jer!ost (I*er-l&s i
te+!iki !edosta.i alata. 1ose*!o je (opas!a) sa're#e!a te+!ika koj&
!azi'a (#a!ip&lati'!i alat)$ za razlik& od (ko!'i'al!og alata).7E>8
(1er'erzija alata prijeti pljaka!j& -izikog #iljea. Gadikal!i
#o!opol7E48 prijeti petri-ika.iji kreati'!osti. 1reprogra#ira!je prijeti
da pret'ori ze#lj& & giga!tski &sl&,!i sektor.)
Illi.+$ !ai#e$ s#atra da sta!o'!i%t'& z*og !eposred!og i!d&strijskog
raz'oja prijete opas!osti"
rast koji prelazi s'oje gra!i.e prijeti pra'& o'jeka !a
sjedi!je!ost s okoli!o# & kojoj je i s kojo# je !astao$
i!d&strijaliza.ija koja s'e 'i%e &gro,a'a pra'o !a o'jeko'&
a&to!o#ij& & djelo'a!j&$
preprogra#ira!ost o'jeka & od!os& !a !jego'& okoli!&
razara !jego'& kreati'!ost$
porast po'eza!osti s'i+ proiz'od!i+ pro.esa &gro,a'a
!jego'o pra'o !a sago'or!i%t'o$ tj. pra'o !a politik&$
pojaa'a!je #e+a!iza#a iskori%2a'a!ja &gro,a'a pra'o
o'jeka !a !jego'& tradi.ij&$ !a #ito'e$ jezik$ o*rede.7EB8
ao'jek tako & sa're#e!o# dr&%t'& ,i'i ot&;e!. Nai! !jego'a ,i'ota
odre;&je !ai! egziste!.ije i!d&strijskog dr&%t'a$ pa je i !jego'a
pra'a za'iaj!a zajed!i.a a!tropolo%ki a!tipod i!d&strijsko#
dr&%t'&.7E38 <a !jega !e#a izlaza & postoje2i# %kola#a7E=8 !i &
#ito'i#a i!d&strijskog dr&%t'a$7FD8 'e2 & raz'oj& ko!'i'aliteta.
Ekolo%ka kriza je !aj&,e po'eza!a sa s'jetsko# krizo#. O!a je
dr&%t'e!o &zroko'a!a$ pose*!o dr&%t'e!i# i!te!.ija#a rasta i
giga!tsko# te+!iko#. Ha s'jetska kriza !e #o,e se lokalizo'ati
&!&tar siste#a$ 'e2 o*rat!o$ o!a sta'lja i sa# siste# & pita!je.7F18 <a
pre'lada'a!je krize siste#a potre*!a s& (radikal!a istra,i'a!ja). 1r'i
korak ka radikal!o# istra,i'a!j& jest spoz!a'a!je prirod!og ,ara
(pla#e!a$ zati# !jego'o pre'o;e!je & ozako!je!a ogra!ie!ja ili
a!ate#e$ i tre2i korak je (spoz!aja da pra'ed!ost (Gere.+tigkeit i
a&to!o#ija #og& *iti opti#ira!e sa#o & ok'ir& o'i+ ogra!ie!ja). I
pr'o# korak&$ (radikal!o istra,i'a!je) istra,&je porast %tet!osti i
opas!osti proizi%li+ iz rasta$ & dr&go# otkri'a i!stit&.ije i siste#e
koji opti#iraj& ko!'i'al!i !ai! proiz'od!je. Neposred!a zada2a
(radikal!og istra,i'a!ja) je (o*jeloda!ji'a!je pore#e2aja ra'!ote,e
koji o*razla,& (*egr!de! pre,i'lja'a!je).
1ostoje2a dr&%t'e!a i ekolo%ka kriza je$ za Ili2a$ spektak&lar!a i
apokalipti!a$ ali & se*i !osi poziti'!e !a*oje. Hako je !a pri#jer
kriza 'ladaj&2i+ i!stit&.ija za !jega (poetak re'ol&.io!ar!og
oslo*o;e!ja). No$ &!i%te!je postoje2i+ i!stit&.ija !ije do'olj!o$ pa
izlaz 'idi & !ekoliko aspekata" a ge!eral!a perspekti'a je & st'ara!j&
ko!'i'al!og dr&%t'a koje je #og&2e sa#o &koliko se pro#ije!i
str&kt&ra alata (te+!ikeL * potre*!o je s'jes!o ogra!ie!je rasta
i!d&strijskog dr&%t'a$ od!os!o (od lj&di ko!trolisa!a lj&dska
e!ergija)L . raz'oj o*razo'a!ja i spoz!a'a!ja tre*a *iti -or#&lisa!
raz&#lji'i# jeziko#. Na jed!o# #jest& ka,e" (Jedi!o rje%e!je
ekolo%ke krize sastoji se & to#e da lj&di s+'ate da *i *ili sre2!i o!da
kada *i zajed!o radili i odri.ali se i #ogli *ri!&ti jeda! o dr&go#e.
Ho je &jed!o *ilo po!o'!o &sposta'lja!je ra'!ote,e.
A!dre Gorz7FA8 & s'oji# rado'i#a !eposred!o po'ez&je ekolo%k&
kriz& i kriz& sa're#e!og dr&%t'a \ kako kapitalistikog tako i
so.ijalistikog. (pod 6so.ijalistiko( podraz&#ije'a a&toritar!i
so.ijaliza#$ a !e !jego' sa#o&pra'!i ko!.ept ili j&gosla'e!sko
sa#o&pra'lja!je. Gorz pri#ar!o kritik&je !ai! proiz'od!je
kapitaliz#a$ iji je os!o'!i .ilj #aterijal!i rast. I to# s#isl& Gorz
pojedi!e kriz!e stra!e raz'oja dr&%t'a !azi'a 6ekolo%ki#
pro*le#i#a(. C&d&2i so.ijaliza# pri+'ata tako;e idej& rasta$ to se i &
!je#& odra,a'aj& pro*le#i dr&%t'e!e krize. Ekolo%ka kriza !ije
&zrok krize kapitaliz#a$ !ego je sa#o *ita! i!ila. & pote!.ira!j& te
krize. O!a &kaz&je !a d&*i!& dr&%t'e!e krize &zroko'a!e krizo#
!adak&#&la.ije i krizo# reprod&k.ije & kapitaliz#&. Ekolo%ka kriza
je kriza ko!.epata dr&%t'e!og raz'oja. <a Gorza je !e#og&2e
odr,a!je postoje2e .i'iliza.ije zas!o'a!e !a rast& jer se$ !aprosto$
taka' !ai! proiz'od!je s&dara sa -iziki# gra!i.a#a.
Izlaz Gorz 'idi & dr&%t'& 6s o!& stra!& kapitaliz#a i so.ijaliz#a($ tj$
& dr&%t'& koje 2e$ &st'ari$ proiza2i iz krize. No !jego'a je ko!.ep.ija
da je izlaz & dr&%t'& koje 2e se zas!i'ati !a !o'i# proiz'od!i#
or&;i#a (te+!ika#a i post&p.i#a i dr&gaije# od!os& pre#a
proiz'od!ji i potro%!ji (ra.io!al!ije tro%iti i #a!je proiz'oditi.
Isto're#e!o 2e sa#o&pra'lje!je & #ikrozajed!i.a#a predsta'ljeti
ga!glije i!tegra.ije o'jeko'e proiz'od!je i k&lt&re. Izlaz iz ekolo%ke
krize Gorz 'idi & izlaz& iz dr&%t'e!e krize$ & !o'o#
6sa#o&pra'!o#( dr&%t'& ija izgrad!ja opstaje !a !o'oj te+!ologiji$
ali ostaje spora! s&*jekti'!i i!ila. ti+ pro#je!a.
Od !a%i+ a&tora #o,e#o po#e!&ti ?ladi#ira `ta#*&ka koji tako;e
s#atra da je gla'!i &zrok ekolo%ke krize kapitalistiki !ai!
proiz'od!je.
6Jed!o# rijej&$ da!a%!ji s'ijet pati od ekolo%ke krize !e zato %to je
to !&,!ost lj&dskog taz'oja$ %to je to zako!itost raz'oja proiz'od!i+
s!aga$ 'e2 z*og tog %to je to posljedi.a pok&%aja kapitaliz#a da
razrije%i s'oje &!&tra%!je proti'rje!osti. I to# pro.es& o! !a#e2e
ekolo%k& kriz& 'eliko# dijel& o'jea!st'a. Gje%e!je se #o,e !a2i
sa#o & &kida!j& os!o'!og iz'ora ekolo%ke krize$ %to z!ai &
&kida!j& kapitalistikog !ai!a proiz'od!je i kapitalistiki+
prod&k.io!i+ od!osa. @'e ostalo predsta'lja palijati'!e #jere koje s&
'eo#a koris!e i esto po*olj%a'aj& &slo'e lj&dskog ,i'ota$ ali !e
rje%a'aj& s&%ti!ski pro*le#$ jer se ekolo%ka kriza$ za&sta'lje!a !a
jed!o# #jest&$ poja'lj&je & izrazitije# o*like !a dr&go#. Gje%e!je je
d&goro!o. Kad je rije o rje%e!ji#a ekolo%ke krize$ o!da dodaj#o
o'o#e 'e2 spo#e!&t& i!teresa!t!& #isao J. ^or;e'i2a$ s kojo# se
&gla'!o# sla,e#o$ da se ekolo%ka kriza pri#ar!o !e #o,e rje%a'ati$
!ego pr'e!st'e!o sprea'ati. Oigleda! je !aglasak !a pre'e!ti'!o#
rad& a !e k&rati'!o# & ekolo%koj politi.i$ a & de-i!iti'!i# rje%e!ji#a
!a &kida!j& os!o'a !a koji#a se kriza !apaja: &kida!je
kapitalistiki+ prod&k.io!i+ od!osa. I te#atizo'a!j& ekolo%ke
pro*le#atike$ kao %to s#o kod !eki+ !a'ede!i+ 'idjeli$ #og& se
&oiti razliita ak.e!tira!ja. Hako se #og& razliko'ati d'ije gr&pe
sadr,aja. Jed!i 'i%e !agla%a'aj& sa#& kategorij& prirode$ a dr&gi
kategorij& dr&%t'a (zajed!i.e. Nara'!o da se o'e d'ije kategorije$
kao -ok&si a!alize ekolo%ke pro*le#atike & st'ar!osti$ !e #og&
strogo od'ajati. Nji+o'o je od'aja!je #og&2e sa#o &slo'!o$ i to &
s#isl& teorijskog ili #etodolo%kog pos#atra!ja. Ji !agla%a'a#o
o'dje dr&%t'e!e -aktore i aspekte.
Ekolo%ka kriza kao poja# o*&+'ata !ekoliko #odaliteta$ *olje re2i
stepe!a. 1r'o$ rije je o zaga;i'a!j& kao !aj!i,e# stepe!&$ zati# o
&gro,a'a!j& i ko!a!o$ o destr&k.iji.
?eig#a! s#atra da se ekolo%ka kriza pre!osi iz raz'ije!i+
i!d&strijski+ ze#alja & !eraz'ije!e po odre;e!oj %e#i$ post&p!o.
Najprije je & !eraz'ije!i# ze#lja#a postojala (1 direkt!a za'is!ost
o'jeka od prirode$ zati# (A *ri,lji'o kori%2e!je prirode$ slijedi (E
!e#ilosrd!o kori%2e!je prirod!i+ do*ara i ko!a!o (F poro*lja'a!je
prirode. I & ti# ze#lja#a dolazi do pro.esa propada!ja prirode$ kao
%to dolazi i & raz'ije!i# i!d&strijski# ze#lja#a z*og (1
preko#jer!og kori%2e!ja prirod!i+ res&rsa i (A iz(od*a.i'a!ja
'eliki+ kolii!a %tet!i+ #aterijala i otpadaka.
Kod zaga;i'a!ja je jo% &'ijek prirod!a sredi!a$ po s'oji# oso*i!a#a$
sposo*!a za sa#ood*ra!&$ proi%2a'a!je i sa#oreprod&k.ij&. O!a se
#o,e goto'o !or#al!o o*!a'ljati. Kod &gro,e!osti prirode$ rije je o
*it!o s#a!je!i# sli!osti#a prirod!e sa#oreprod&k.ije i o potre*i
daleko 'e2eg stepe!a o'jeko'e i!ter'e!.ije & taj pro.es$ !ego %to je
to kod stepe!a zaga;i'a!ja. O'dje s& potre*!i oz*ilj!iji dr&%t'e!i i
!a&!i za+'ati$ pose*!o radi odr,a'a!ja pojedi!i+ prirod!i+ .jeli!a i
ekosiste#a. Kod destr&k.ije kao stepe!a krize$ rije je o tak'o#
sta!j& & koje# s& !eki ekosiste#i potp&!o razore!i i !e #og& se
o*!o'iti$ dr&gi se #og& &z 'elike !apore o'jeka i sa#e prirode$ pri
e#& je &op%te pris&t!a opas!ost od katastro-e. Destr&k.ija !e z!ai
da je kao$ &ostalo#$ kod zaga;i'a!ja i &gro,a'a!ja$ .jelok&p!a
priroda & tak'o# sta!j&$ ali pot'r;&je da s& !aj'e2i dijelo'i pla!ete
zaga;e!i$ !eki *it!o &gro,e!i$ a !eki destr&ira!i. @'aki od o'i+
k'alitati'!i+ stepe!a predsta'lja jed!& stepe!i.& !a p&t& & dr&go
k'alitati'!o sta!je pla!ete <e#lje : pote!.ijal!&$ ali !e i !eiz*je,!&
katastro-& *ios-ere. Da li 2e do toga &op%te do2i ili !e$ za'isi od
o'jeka i !jego'og po!a%a!ja pre#a prirodi$ ali i pre#a 'lastitoj
so.ijal!oj zajed!i.i$ od!os!o pre#a se*i.
Nai#e s'a tri k'alitati'!a stepe!a krize od!ose se isto're#e!o i !a
dr&%t'o$ od!os!o !a o'jeka. <ato se & ter#i!ologiji go'ori o
zaga;e!j&$ &gro,a'a!j& i destr&k.iji o'jeko'e okoli!e i o'jeko'e
,i'ot!e sredi!e$ pa s+od!o to#e i o krizi okoli!e i krizi ,i'ot!e
sredi!e. O*a o'a ter#i!a #og& se &potre*lja'ati & ide!ti!o#
z!ae!j&$ jer o'jeko'a okoli!a o*&+'ata i prirod!e i o'jeko'e
t'ore'i!e &klj&&j&2i ,i'e orga!iz#e i sa#og +o#o sapie!sa$ tj. o!a
o*&+'ata !jego'& ,i'ot!& sredi!&. O*a o'a ter#i!a od!ose se ipak
!a teritorijal!o i so.ijal!o &,e prostore i so.ijal!e sredi!e. Nji+o'a
ekspa!zija &ti.ala je da se sa# pro*le# pojaa'a i ter#i!olo%ko#
&potre*o# rijei ekolo%ka kriza. Lokal!i karakter zaga;i'a!ja i
&gro,a'a!ja prirode i okoli!e !ije a&to#atski posta'ljao pro*le#
od!osa o'jeka i prirode & !ael!o# s#isl&$ kao %to se to posta'lja
k'alitati'!i# pogor%a'a!je# sta!ja & prirodi i o'jeko'oj okoli!i.
1o'eza!ost o'jeka (dr&%t'e!e zajed!i.e i prirode &gro,a'a se$ pa
se$ kao te#elj!i sadr,aj & te#atiza.iji ekolo%ke krize$ izd'aja
pro*le# !ji+o'og #e;&so*!og od!osa koji je & s&%ti!i posredo'a!.
Hako pro*le# posredo'a!ja$ od!os!o sadr,aji koji#a o'jek
posred&je s'oj od!os !apre#a prirodi$ postaje pred#et kritike i
.e!tral!i klj& !ji+o'og sklada. Kod ekolo%ke krize se$ dakle (1 radi
o krizi sadr,aja kategorije posredo'a!ja$ (A o pro*le#& (te!de!.ije
glo*al!i+ raz#jera !a pla!eti$ (E o pita!j& o'jeko'e *&d&2!osti (o
pote!.ijal!oj katastro-i$ i (F o so.ijal!i# posljedi.a#a za
o'jeko'& zajed!i.& i o'jeka. O postoja!j& ekolo%ke krize &
!a'ede!o# s#isl& !e#a spora #e;& !a&!i# rad!i.i#a$ kao$
&ostalo#$ i & z!at!o %iri# i!telekt&al!i# i str&!i# kr&go'i#a$ ali i
& kr&go'i#a politiara i !apred!iji+ lj&di. Ekolo%ka kriza !e prijeti
sa#o katastro-o# prirode$ od!os!o so.ijal!o ko!stit&ira!e prirode$
'e2 i katastro-o# o'jeko'e zajed!i.e. O!a prijeti pote!.ijal!o#
so.ijal!o# katastro-o# sa#e 'rste$ od!os!o o*li.i#a so.ijal!e i
politike orga!iza.ije dr&%t'a. 1ojedi!e ze#lje (i siste#i 'ode
!e&#olji' rat &pra'o za sadr,aje posredo'a!ja i !a raz'ije!i#
sadr,aji#a posredo'a!ja (iz#e;& o'jeka i prirode ,ele2i za s'oj&
zajed!i.& osig&ra pr'e!st'o i iz'jes!& sig&r!ost.
I to# s#isl& i!i se potp&!o opra'da!i# &potre*lja'ati ter#i!
(ekolo%ka kriza)$ &prkos !eki# &pozore!ji#a i sa#i+ #arksista da
taj ter#i! skri'a & se*i pote!.ijal!o za#aglji'a!je sadr,aja !a koje se
od!osi. Ikoliko se$ s+od!o gore ree!o#$ i#aj& !a &#& so.ijal!i i
istorijski &zro.i ekolo%ke krize i &koliko se i#a !a &#& da je
ekolo%ka kriza & kapitaliz#& s&%ti!ski aspekt krize kapitaliz#a
&op%te$ tada ter#i! (ekolo%ka kriza) !ije (za#aglji'a!je) !je!og
so.ijal!og sadr,aja$ 'e2$ !aproti'$ & !o'o# o*lik& isti.a!je !jego'e
krize & sa're#e!osti. Hi#e se #og& od*iti i E.kerto'i prigo'ori da
*&r,oaski i so.ijalde#okratski a&tori &potre*lja'aj& ter#i! ekolo%ka
kriza.
Iprkos saglas!osti o postoje2e# !eodr,i'o# sta!j&$ oite s& razlike
& i!terpreta.iji ekolo%ke krize" (1 !je!i+ os!o'!i+ &zroka i (A
strategija izlaza$ od!os!o alter!ati'a. 1rito# s& 'idlji'e d'ije gr&pe
a&tora. 1r'a gr&pa !ast&pa kao 'lastita pozi.ija !a&!og rad!ika 'rste
+o#o sapie!sa$ a dr&ga i#a oso*i!e politike i so.iok&lt&r!e *a%ti!e
i sta!ja razliiti+ (po!ajprije glo*al!i+ *loko'ski+ siste#a. I kod
jed!i+ i kod dr&gi+ #og& se &oiti pojedi!a s+'ata!ja koja s& izrazito
pesi#istika ili izrazito opti#istika & 'izija#a i alter!ati'a#a. ai!i
se da s& jed!ako !eodr,i'a opsk&r!a rje%e!ja$ kao i #egalo#a!ska
ekspa!zio!istika kada polaze od 'rsti+ postoje2i+ &pori%ta : *ilo da
se pozi'aj& !a kategorij& prirode$ *ilo kategorij& so.ijal!og siste#a.
I tra,e!j& &zroka ekolo%ke krize #og& se !az!aiti tri op%te gr&pe
a&tora" 1. o!i koji se pozi'aj& !a .i'iliza.ijske ok'ireL A. o!i koji se
pozi'aj& !a karakter te#elj!i+ so.ijal!i+ od!osa (prod&k.io!e
od!ose$ i E. koji se pozi'aj& !a deter#i!iza# prirod!og ogra!ie!ja.
`ta zapra'o z!ai ekolo%ka kriza sa gledi%ta da!a%!ji+ i *&d&2i+
ge!era.ija i kako se od!ositi pre#a !jojd Iako je #!ogo lak%e dati
!eke op%te teze !ego ko!kret!e s&gestije$ s#atra#o da je #o,da
da!as !aj'a,!ije za s'ijest o'jeka da !e pri+'ata olako ekstre#!e
ko!.ep.ije pre#a koji#a s& !eiz*je,!e katastro-e o'jea!st'a koje
2e tek &slijediti$ a !i dr&g& kraj!ost da je ekolo%ka kriza pri're#e!a i
prolaz!a i da je to pita!je 're#e!a. ?a,!o je da se$ zaista$ &oi i
pri+'ati i!je!i.a da je ekolo%ka kriza sta!je d&*oke pore#e2e!osti
prirod!i+ i so.ijal!i+ siste#a i !ji+o'e &zaja#!e koegziste!.ije !a
glo*al!o# pla!&$ da je o!a sta!je s koji# #ora#o ,i'jeti$ ali se !e
s#ije#o #iriti$ kao %to se i sa eko!o#sko# i &op%te so.ijal!o#
krizo# !e s#ije#o #iriti. Ekolo%ka kriza #ora !a# *iti & s'ijesti
kao istorijski$ ali i kao iz'a!istorijski izazo' za kritik& 'aloriza.ij&
!a%eg so.ijal!og$ te+!olo%kog$ k&lt&rolo%kog i politikog po!a%a!ja$
a ti#e i pretposta'ka za korek.ij& & sadr,aji#a posredo'a!ja. O!a
!ije os!o'a za g&*itak opti#iz#a i pre'lada'a!je pesi#iz#a i
!at&ralistikog opsk&ra!tiz#a$ !ego prilika za 'lastit& korek.ij&
strategija raz'oja i so.ijal!i+ alter!ati'a glo*al!i+ raz#jera koje
&'a,a'aj& i toleriraj& istorijske spe.i-i!osti pojedi!i+ k&lt&ra. @toga
!ije !&,!o pri+'ata!je do#i!a.ije jed!e k&lt&re i jed!og siste#a
od!osa glo*al!i+ raz#jera kao %to s& ('odka) ili (.o.a:.ola) k&lt&ra.
1ri+'ati#o li tez& da je za kapitaliza#$ kao i za so.ijaliza#$
karakteristi!a poja'a i!d&strijaliz#a$ koji #o,e#o s .i'iliza.ijski+
pozi.ija kritiki za+'atiti$ ostaj& d'ije pozi.ije & tra,e!j& &zroka
ekolo%ke krize" so.ijal!e i prirod!e os!o'e. Oito je ipak da tak'a
alter!ati'a !e #o,e do'esti do rje%e!ja$ jer g&*i iz 'ida os!o'& !a
kojoj se prirod!o i dr&%t'e!o spajaj& ili razd'ajaj& : !ai#e sadr,aje
kategorije posredo'a!ja. 1osredo'a!je je postalo si!e r&a !o! ,i'ota
sa're#e!e .i'iliza.ije$ a #e+a!iz#i posredo'a!ja s'e se 'i%e
&slo,!ja'aj&. <ato je ekolo%ka kriza i !je!o rje%e!je postalo$ &isti!&$
pita!je ,i'ota i s#rti !a <e#lji i za sa#og o'jeka. Hako i sadr,aji$
o*li.i$ &zro.i i is+odi posredo'a!ja ostaj& te#elj!i pro*le# &
istra,i'a!ji#a &zroka ekolo%ke krize$ !je!i+ da!a%!ji+ poja'!i+
o*lika i #og&2i+ alter!ati'a$ kako & ekolo%koj politi.i$ tako i &
s'jetski# alter!ati'a#a.
1rito# !e tre*a za*ora'iti da je do katastro-al!i+ posljedi.a do'elo
o!o (posredo'a!je) koje je raz'io kapitaliza# kao ko!kret!i
istorijski ok'ir raz'oja i!d&strijske .i'iliza.ije pa je o! i odgo'ora!
za postoje2e sta!je. (aita' raz'oj i!d&strijske .i'iliza.ije$ koj& je !a
se*e pre&zeo kapitaliza#$ sastojao se & 'eliko# !apor& da o'jek
za*ora'i s'oj !eposred!i od!os pre#a prirodi i pre#a dr&go#
o'jek& kao s'ojoj !eposred!oj prirod!oj potre*i. @ada #& se
iskori%2e!a i &!aka,e!a priroda ja'lja$ kao Gorgo!a sa seda# gla'a
da ga &pozori !a taj !jego' d&*oki$ istorijski za*ora'. ?rije#e je da
o'jek posta!e s'jesta! tog za*ora'a i !jego'i+ &zroka.)
Kapitalistika .i'iliza.ija raz'ila je spe.i-ia! tip do#i!a.ije i to
k'a!titati'!og i #e+a!ikog !ad k'alitati'!i# i &topijski#. 1rito#
se do#i!a.ija prote,e kako !a prirod& tako i !a o'jeka. @'e
posredo'a!iji od!os pre#a prirodi do'eo je do -eti%iz#a tog od!osa
koji se izra,a'a & apstrakt!o# od!os& o'jeka pre#a prirodi. Haj
apstrakt!i od!os pre#a prirodi rez&ltira (isto'jeta! je apstrakt!i#
od!oso# pre#a o'jek& & koje# se o'jek s'e 'i%e pret'ara & st'ar$
pred#et kao %to je i sa#a priroda pret'ore!a & o*jekt (prote,!ost.
Clo+o'a i Jark&seo'a gledi%ta o to# pro*le#& jas!o &kaz&j& !a
pra'a. rje%a'a!ja 2orsokaka sa're#e!oga dr&%t'a i ot&;e!ja o'jeka
(i zajed!i.e$ a to je teza da je oslo*o;e!je prirode pretposta'ka
oslo*o;e!ja o'jeka. 1rito# se i sa# o'jek (lj&dska zajed!i.a
s#atra prirod!i#$ pa je !jego'a s&d*i!a 'eza!a i &z oslo*o;e!je
!jego'i+ prirod!i+ s!aga : prirode s+'ata!e i kao osjetila$ !ago!i$ a
!e sa#o kao d&+.
Ekolo%ka kriza !es&#!ji'o je izaz'ala razliite posljedi.e !a
pojedi!e o*lasti o'jeko'og ,i'ota i !a !a%& .i'iliza.ij& & .jeli!i.
He!de!.io!o se ekolo%ka kriza jo% &'ijek po'e2a'a &prkos
!astoja!ji#a pr'e!st'e!o raz'ije!i+ i!d&strijski+ ze#alja da$ *ra!e2i
so.ijal!e$ eko!o#ske i politike os!o'e 'lastitog i!d&strijskog
siste#a$ raz&#!o# ekolo%ko# politiko# i razliiti# (eko!o#ski# i
te+!olo%ki# strategija#a s#a!je op%te te!de!.ije e!tropije.
I eko!o#sko# s#isl& postalo je s'ako# jas!o da je postoje2i !ai!
eko!o#isa!ja 'e2 sada$ a te!de!.io!o pogoto'o$ !eodr,i' i da
i!d&strijaliza.ija & s'o# eko!o#sko# po+od& !e2e #o2i traj!o
prod&,a'ati postoje2e para#etre kao #jerila !apretka !iti se s#ije i
!adalje po!a%ati eko!o#ski rastro%!o s o*ziro# !a prirod!e res&rse.
I eko!o#iji se !astoje pro!a2i e-ikas!iji !ai!i proiz'od!je koji 2e
&jed!o predsta'ljati k'alitati'!& pro#je!& & eko!o#sko# rast&.
@elekti'!i prist&pi potro%!ji$ !o'ije te+!ologije iskori%2a'a!ja
o*!o'lji'i+ i !eo*!o'lji'i+ res&rsa$ (pro*oji) & &!&tra%!jost
.i'iliza.ije preko !o'i+ te+!ologija i !a&ke ot'araj& !o'o podr&je
ra.io!al!og eko!o#isa!ja i k'aliteta ,i'ota koje !e *i s#a!jilo
postig!&ti dr&%t'e!i i so.ijal!i sta!dard$ ali koji 2e oprez!ije
!ast&pati & do#e!& iskori%2a'a!ja i potro%!je. O*a aspekta &
proiz'od!ji" i!p&t i o&tp&t #oraj& stoga *iti pod'rg!&ti strogi#
ekolo%ki# #jerili#a !apretka z*og destr&k.ije pojedi!i+ ekosiste#a
(.jelok&p!og ekolo%kog siste#a i s&dara s gra!i.a#a rasta.
1ro#je!e tipa eko!o#ije !e2e ostati *ez so.ijal!i+ posljedi.a
pose*!o za o!e koji i dalje 'jer&j& & #og&2!ost prod&,a'a!ja
sada%!jeg !ai!a proiz'od!je.
I!d&strijska .i'iliza.ija &zroko'ala je !iz !o'i+ 'rijed!osti$ o*raza.a
po!a%a!ja i psi+olo%ki+ posljedi.a.7FE8 Hako se -or#irala s'ijest o
!epresta!o# po'e2a'a!j& &do*!og ,i'ota. O!a proizlazi iz st'ore!og
!ai!a i stila ,i'ota. Haj se stil da!as 'i%e *it!o !e razlik&je kod 'i%i+
so.ijal!i+ sloje'a od stila ,i'ota kod !i,i+ sloje'a. ?rijed!os!a
#atri.a & !ai!& ,i'ota djel&je !i'eliraj&2e !a s'e sloje'e
sta!o'!i%t'a i potie aspira.ije kod s'i+ sloje'a i!d&strijski+ ze#alja$
a pre!ese!a je i !a !eraz'ije!e ze#lje. Nara'!o$ !i'o aspira.ija !ije
jed!ak$ ali je !jezi! o*raza. isti" s'e 'i%e i s'e &do*!ije$
ko!-or#istiki i ko#-or!o.
Nai! proiz'o;e!ja i !ai! ,i'ota &ti.ali s& !a d!e'!i rita# o'jeka
koji s'e 'i%e lii !a progra#ira!& #a%i!&..
Aps&rd!ost !a%eg 're#e!a le,i i & to#e %to sa're#e!a te+!ika
o#og&2a'a o*jekti'!o s'e 'i%e slo*od!og 're#e!a proiz'o;ai#a$
jer i+ za#je!j&je i istisk&je & pro.es& rada te!de!.io!o izazi'aj&2i
kriz& & proiz'od!ji potre*!og ,i'og rada. I st'ar!osti se z*og !ai!a
,i'ota !e poja'lj&je taj 'i%ak slo*od!og 're#e!a o'jek& za li!o
raspolaga!je. @lo*od!o 'rije#e$ z*og rit#a ,i'ota & s'akod!e'!i.i$
postaje s'e 'i%e (rad!o) 'rije#e$ *ilo kao odre;e!i o*lik eko!o#ije
*ilo kao (,rt'a) orga!iza.ije zajed!i.e : !aroito sao*ra2aja &
grado'i#a$ #oder!iza.ije ,i'ota itd. D!e'!i rita# je optere2e!
!izo# -iziki+ &ti.aja !a sa#& li!ost" zaga;i'a!je 'azd&+a$
zaga;e!ost 'ode$ +ra!e itd. do s'akod!e'!e *&ke koja !e je!ja'a !i
!o2&. ao'jek 'i%e !e ,i'i !iti pri*li,!o prirod!i# rit#o#$ (& sklad& s
prirodo#). Njego' *iolo%ki rita# podre;e! je i pret'ore! & 'je%taki
rita#. I#jesto da #aksi#al!o po%t&je rita# iz#je!e da!a i !o2i$ &
s'o# rad!o# i slo*od!o# 're#e!&$ o'jek s'e 'i%e radi s&prot!o"
s'e kas!ije lije,e i ra!ije &staje : za#je!j&je da! i !o2. I agrar!i#
.i'iliza.ija#a &stajalo se i lijegalo s izlasko# i zalasko# s&!.aL ljeti
je to *ilo ra!ije &staja!je i kas!ije lijega!je$ a zi#i kas!ije &staja!je i
ra!ije spa'a!je. ao'jek tako !e sa#o d!e'!i rita# !ego i prirod!i
godi%!ji rita# 'i%e !e priz!aje kao !je#& pri#jere!.
De.e!ije ,i'ota & ot&;e!oj sredi!i &ti& !a psi+ik& ko!stit&.ij&
o'jeka. @a're#e!i o'jek je razdra,lji'. Njego'i ,i'.i s& kao
'je%take !iti koje #og& trajati dok se !e istro%e$ a !ji+o'a traj!ost je
s'e kra2a. ao'jek je &!aprijed progra#ira! & siste#& 'aspita!ja i
o*razo'a!ja za s-er& rada i za s-er& (slo*od!og) 're#e!a$
pripre#lje! za adaptira!je i &s'aja!je po!a%a!ja koje se #o,e
oz!aiti kao (istorija ko!z&#a). ao'jek i!d&strijske .i'iliza.ije je
(*olesta! o'jek). I porast& je *roj psi+oso#atski+ o*olje!ja$
!e&roza$ kri#i!ala$ razliiti+ 'rsta o'is!osti$ &sa#lje!ost i
!ap&%te!ost s'e s& pris&t!iji & !a%i# do#o'i#a$ kao %to & #asi
ja'!osti do#i!ira *ezli!ost #alog o'jeka. Da *i se o&'ala
sa're#e!a .i'iliza.ija$ #oraj& se s'e 'i%e po'e2a'ati so.ijal!i
tro%ko'i" lijee!je$ o*razo'a!je$ s&dst'o$ sig&r!ost itd. @ rasto# se
po'e2a'aj& i so.ijal!i tro%ko'i toga rasta$ i to z!at!o *r,e od sa#og
rasta.
Iz te!de!.io!og po'e2a'a!ja zaga;i'a!ja$ &gro,a'a!ja i destr&ira!ja
prirod!e i so.ijal!e sredi!e !astaj& !o'e .i'iliza.ijske *olesti. Gak je
re.i#o tak'a *olest$ ili @IDA ije *&d&2e raz#jere jo% !e z!a#o.
Fe!o#e! stresa kao op%ti si#pto# psi+iki+ i prekorae!i+ -iziki+
gra!i.a o'jeko'og ,i'ota & #li!& (!apretka) tipia! je !azi'!ik za
!a%e do*a. @ po'e2a'a!je# zdra'st'e!e k&lt&re$ i!d&strije lijeko'a$
!apretka #edi.i!e i #edi.i!ski+ &sl&ga$ rast& i izljei'e *olesti$ a
jed!a od tipi!i+ *olesti !eraz'ije!i+$ zap&%te!i+ i (pri#iti'!i+) jes&
d!e'!a tro'a!ja +ra!o# i epide#ije. O!e s& dokaz !apretka
.i'iliza.ijei Haj o'jek ide & *&d&2!ost okre!&t le;i#a.
J!oge de-or#a.ije -et&sa i !o'oro;e!i+ jo% se &'ijek t&#ae kao
(*olesti)$ od!os!o o*ja%!ja'aj& se klasi!o# ter#i!ologijo# i
klasi!i# raz#i%lja!je# (!a&!e .i'iliza.ije)$ a #a!je ili goto'o se
!ikako i & #aso'!i# raz#jera#a !e o*ja%!ja'aj& s a!tropolo%kog
gledi%ta. 1ro#je!e okoli!e odra,a'aj& se !a orga!iza.ij& *&d&2i+
ge!era.ija$ !ara'!o (& !eki# o*lasti#a s k&#&lati'!i# !egati'!i#
&i!.i#a. Ci'iliza.ija s'oji# 'lastiti# (!apreko#) st'ara !o'e
ge!etske os!o'e +o#o sapie!sa$ jed!e 'rste (+o#&!k&l&sa) :
'je%takog o'je&ljka siste#a. Nade !a&!ika & odr,a!j& 'rste s
postoje2i# karakteristika#a i eli#i!a.iji !egati'!i+ posljedi.a
perspekti'!og sa#o#orst'a zas!i'aj& se !a dosad &spjeli#
(eksperi#e!tal!i# za+'ati#a & ge!etski kod. Je;&ti#$ #og&2!osti
ge!etike tako;er s& ogra!ie!e & s#isl& odr,a'a!ja reprod&kti'!e
os!o'e postoje2i+ ge!a. @jeti#o se da kod !iza *ilj!i+ 'rsta$ pose*!o
pre+ra#*e!i+ *iljaka (,itari.a$ +i*ridiza.ija i#a ogra!ie!e &i!ke s
o*ziro# !a *roj ge!era.ija. 1otre*a za zdra'i# os!o'a#a s'e 'i%e
tjera ge!etiare i *iologe !a o&'a!je ge!etske podloge. Koliko je to i
za o'jeka !&,!o 'e2 da!as za pro*le# s&tra%!ji.e$ !ije !epoz!a!i.a$
ali je za sada (+i*ridiza.ija o'jeka) riska!ta! za+'at$ osi# &'a!ja
ge!etski+ rezer'i. Ekolo%ka pro*le#atika ge!era.ijski se odra,a'a &
ge!etsko# s#isl& !a karakter i oso*i!e *&d&2i+ ge!era.ija$ a ti#e se
!eposred!o po'ez&je s etiki# pro*le#i#a (kao i pra'!i# itd..
Da!a%!ji je o'jek pred 'eliki# pro*le#o#$ a #o,da i zaokreto#$ &
pogled& a!tropolo%ki+ oso*i!a !jego'i+ *&d&2i+ !asljed!ika.
<atr&je#o li 'lastito sje#e da!as$ a %a!se s& !a# za to 'rlo 'elike$
+o#o sapie!s !e2e i#ati dr&gog iz*ora osi# da !asljed!ost prep&sti
s!azi prirode i sl&aj!osti#a (i rizik& dege!era.ije i iz&#ira!j&$ ili
da s'oje *iolo%ke dijelo'e za#je!j&je te+!iki#. Hako se ot'ara
#og&2!ost za !o'& str&kt&r& o'jea!st'a" +o#o!izo'a!i+ #a%i!a i
#a%i!izo'a!i+ +&#a!oida. ?jero'at!o 2e AA. 'ijek o to#e odl&iti$
ali se odl&ke pripre#aj& da!as. <ato je !&,!o za&sta'lja!je daljeg
pro.esa tro'a!ja .i'iliza.ije.
Iz postoje2e ekolo%ke krize proizlazi (kao posljedi.a !eposred!a
kritika 'rijed!os!i+ siste#a i!d&strijskog dr&%t'a. @ jed!e stra!e$ s'e
'i%e se o*lik&je pesi#iza# !apretka !a postoje2i# os!o'a#a
i!d&strijske .i'iliza.ije$ pa i pesi#iza# & sa#& .i'iliza.ij&$ a s dr&ge
stra!e$ !astaj& %a!se i ideje o !o'i# &zori#a *&d&2!osti. Kao %to &
pesi#iz#& !apretka #o,e#o s&sresti razliite prist&pe$ tako i &
pok&%aji#a !o'i+ izlaza !alazi#o %arolikost ideja. 1esi#iza# !e
z!ai &'ijek total!i pesi#iza# & .i'iliza.ij&. O! esto predsta'lja
iz'jes!& #etodik& s&#!j& koja tre*a korekti'!o djelo'ati. Katkada
je o*liko'a! i kao stil ,i'ota koji & s'ojoj opsk&r!oj ideologiji !astoji
od*a.iti s'e teko'i!e .i'iliza.ije i po'&2i se & (1 o*like
predi!d&strijskog !ai!a ,i'ota (k'azir&ral!& zajed!i.&$ ili (A &
o*like posti!d&strijske .i'iliza.ije ili (E opo!a%ati !eke dr&ge
-ilozo-ije ,i'ota (joga i si..
Ekolo%ka kriza !e#a sa#o eko!o#ske$ so.ijal!e$ psi+olo%ke i dr.
re-leksije !a po!a%a!ja pojedi!.a i dr&%t'a$ 'e2 i#a i politike
reperk&sije.
O!e s& 'rlo esto 'i%e pred#et i #oti' za disk&sije !ego st'ar!e
i!je!i.e do koji+ dolazi !a%i# (po*jed!iki# po+odo#) &!&tar
s'e#irske 2elije <e#lja. Cez s&#!je je da s& i!i.ijati'e gra;a!a
posljedi.a sta!ja izaz'a!og (ka'aljerski# delikti#a .i'iliza.ije). Haj
izraz &potre*lja'a#o kao deskrip.ij& sta!ja & koje# .i'iliza.ija 'idi
sa#o se*e$ o*&zeta a!i#al!i# pori'i#a & ost'ari'a!j& po+ot!iki+
.ilje'a pri e#& i !je!a okoli!a !e predsta'lja (o*jekt) 'rijeda!
pa,!jeL po!a%a!je koje 'i%e !e#a 'lastito #oral!o pokri2e !i &
kredit!oj karti.i$ a ka#oli & #oral!oj goto'i!i. Ka'aljer& je ostala
sa#o gl&#a i +azard. Iako je i!i.ijati'a gra;a!a *ilo i & pro%lo#
'ijek&$ o!e & dr&goj polo'!i AD. 'ijeka do*ijaj& politiko z!ae!je.
Nji+o'e ak.ije se !e od!ose sa#o !a o&'a!je !eposred!o
&gro,e!og$ 'e2 za+'ataj& & o*last ko#&!al!e i so.ijal!e politike : &
o*last de#okratije.
1ored o'i+ sa#oi!i.ijati'!i+ *az!i+ o*lika reago'!ja &
s'akod!e'!i.i o*lik&j& se ekolo%ki pokreti (i s politiki#
prete!zija#a kao !o'i pok&%aj e#a!.ipatorskog i!a sa s'i#
ko!tra'erza#a o !ji+o'o# alter!ati'!o# z!ae!j& i &lozi. ai!je!i.a
je ipak da s& o!i real!ost$ a to z!ai da &ti& i !a po!a%a!je lje'i.e &
progra#atsko#$ ideolo%ko# i politiko# s#isl& !je!e d!e'!e
prakse. Ekolo%ki pro*le#i i ekolo%ki pokreti &ti& i !a sadr,aj!o
pro-ilisa!je dr&gi+ gra;a!ski+ politiki+ partija. Ekolo%ka te#atika
&%la je & !ji+o'e progra#e tako da s'aka od !ji+ !astoji i !a toj
te#ati.i do*iti dio si#patizera i *iraa.
Ko!a!o$ potre*!o je !apo#e!&ti da je ekolo%ka kriza djelo'ala
poziti'!o !a !iz i!i.ijati'a & o*lasti !a&ke iako jo% &'ijek & !eki#
o*lasti#a$ a pogoto'o & #!ogi# ze#lja#a$ &klj&&j&2i i !a%&$ o'a
te#atika & so.ijal!i# aspekti#a raz'oja !a&ke i#a 'rlo #ali &ti.aj.
No$ te!de!.io!o gledaj&2i a!ga,o'a!je !a&ke !a prakti!i#
istra,i'a!ji#a i rje%e!ji#a$ postaje s'e 'e2e %to ot'ara #og&2!osti
!je!o# raz'oj&$ ali i #og&2!osti %iri# pre'e!ti'!i# ak.ija#a
dr&%t'a & za%titi i &!apre;e!j& okoli!e. 1otre*!o je$ !ara'!o$ re2i
sas'i# kritiki i to da se !aj'e2i dio s'jetski+ !a&!i+ i politiki+
raspra'a pokre!&o !ako! podsti.a!ja `tok+ol#ske ko!-ere!.ije i
Gi#skog kl&*a$ od!os!o !jego'i# iz'je%taji#a$ i da se$ isto're#e!o$
ita'a te#atika !aje%2e i pos#atra & ko!tekst& koji je (i!ag&risa!o)
Gi#ski kl&*.
Na%oj s& .i'iliza.iji poz!ati ja+ai Apokalipse koji$ !a,alost$ !is&
pro%lost. Da!as se 'i%e !ego ikada dosad ot'ara pita!je" da li 2e
sa're#e!a i!d&strijska .i'iliza.ija sa#a !a#et!&ti ili dop&stiti
!a#eta!je jo% jed!og ja+aa pored k&ge (epide#ije$ s#rti$ rata i
gladi$ petog ja+aa : e!tropijsk& destr&k.ij& prirode : ili 2e$ !aproti'$
o*&zda'ati 'e2 postoje2e zapje!je!e ja+aed Jora#o *iti s'jes!i da
se te!de!.io!o (pred o'jea!st'o# o.rta'a apokaliptika slika
sa#otro'a!ja$ gladi i razara!ja *iolo%ke os!o'e !aslje;i'a!ja). Kriza
i!d&strijskog s'ijeta je kriza ,i'ota. <ato je s'ijest o ,i'ot& os!o'a
ekolo%ke s'ijesti.
718. @a!ja A!drija%e'i2$ Izro.i i o*li.i zaga;i'a!ja gle'!i+
ele#e!ata prirod!e sredi!e$ Eko!o#ist$ <agre*$ 1]1=B3$ str. 1AB.
7A8. 1. Feliks$ I!apre;e!je i za%tita rad!e i ,i'ot!e sredi!e i sa!itar!o
zako!oda'st'o$ I!stit&t za dok&#e!ta.ij& za%tite !a rad&$ Ni%$ 1=3D$
str.F1.
7E8. ?. aok$ 1ra'o i za%tita prirod!e sredi!e & kojoj ,i'i o'ek$ Ar+i'
za pra'!e i dr&%t'e!e !a&ke$ Ceograd$ 1]1=BE.
7F8. dr. ?id ?&kaso'i2$ <a%tita o'eko'e sredi!e$ I!stit&t za
#e;&!arod!& politik& i pri'red&$ Ceograd$ 1=3D$str. AB.
7>8. 1op&lar!a e!.iklopedija$ CIG<$ Ceograd$ 1=B4$ str. 1DF1.
748. Karl Jarks$ Fridri+ E!gels$ Nje#aka ideologija$ to# 4$
Ceograd$ 1=BF$ str. A=.
7B8. Fridri+ E!gels$ Dijalektika prirode$ dijela$ to# E1$ Ceograd$
1=BF$ str. F1D.
738. Fridri+ E!gels$ Dijalektika prirode$ djela$ to# E1$ .it.izd.$ str.
A=3.
7=8. Gorda!a Jarko'i2$ Os!o'!i so.iolo%ko:eko!o#ski pro*le#i
od!osa o'eka i ,i'ot!e srdei!e & @G @r*iji$ #agistarski rad$ Fak&ltet
politiki+ !a&ka$ Ceograd$ 1=3D$ str. =:1D.
71D8. Karl 5er#a!! Hjade!$ Nat&r als Cegri-- der Gesells.+a-tsle+re $
& " 5a!s I##ler (5rsg$) Jaterialie! z&r @ozialkologie)
Gesa#t+o.+s.+&le Kassel$ Kassel$ 1=B= str. 1DA:1D=.
7118. Lester L.CroY!$ @'ijet *ez gra!i.a$ Glo*&s$ <agre* 1=B=$ str.
E4.
71A8. Carso! L. Ga.+el$ Der @t&##e Fr+li!g$ J!.+e! 1=4A.
71E8. CarrV Co##o!er$ H+e Closi!g Cir.le$ Nat&re$ Ja! a!d
He.+!ologV$ NeY Zork 1=B1.
71F8. Lester G. CroY!$ @'ijet *ez gra!i.a$ Glo*&s$ <agre* 1=B=$ str.
A1.
71>8. 5er*ert Jeis!er$ Das Je!s.+:I#Yelt:1ro*le# 'o!
@ta!dtp&!kt der 1olitis.+e! ko!o#ie des Kapitalis#&s$ &"
Geprod&ktio! der !atrli.+e! I#Yelt*edi!g&!ge!$ Akade#ie:
?erlag$ Cerli! (Ost. 1=BF$ str. =1.
7148. Gr&+l$ Ei! 1la!et Yird gepl!der$ 1ros'eta$ Ceograd 1=3>$ str.
F14.
71B8. Ido Krolzik$ I#Yeltkrise \ Folge des C+riste!t&#sd$ Kre&z
?erlag$ @t&ttgart:Cerli! 1=B=.
7138. G!ter Felle!*erg$ I#Yelt-ors.+&!g$ @pri!ger ?erlag$ Cerli! :
5eidel*erg:NeY Zork 1=BB.
71=8. 5a!s Jag!&s E!ze!s*erger$ 1rilog kriti.i politike ekologije$
Jarksiza# & s'et&$ =]1=BF$
7AD8. JeadoYs D. i dr.$ Gra!i.e rasta$ @t'ar!ost$ <agre* 1=BE.
7A18. G. Czeskle*a:D&po!t]K.5. Hjade!$ 1ro*le#e des *erga!gs
'o! der kapitalistis.+e! Nat&rzerstr&!g z& 'er!&!-tig:
gessels.+a-tli.+er Nat&ra!eig!&!g$ &" Alter!ati'e I#Yeltpolitik
7AA8. A. Ce.+#a!!$ isto$ str.1D>.
7AE8. 5erald @t&#p-$ 1erspekti'e des [a.+st&#s &!d sei!e
kologis.+e Kritik$ &" E*er+ard 1ies$ *erle*e! Yir die <&k&!-t$
I#Yelt \ #aterielle &!d et+is.+e Aspekte$ Kre&z ?erlag$ @t&ttgart \
Cerli! 1=B=$ str. 3F.
7AF8. A. Ho-ler$ Die Gre!ze! der Krise$ (GOGOGO 4==A @.+erz
?erlag$ Cer! &!d J!.+e! 1=B>.
7A>8. [ol-ga!g 5ari.+$ Ko#&!is#&s o+!e [a.+st&#d$ Ca*e&- &!d
der 6Cl&* o- Go#e)$ GoYo+lt$ Gei!*e.k$ 1=B>.
7A48. G&V Ciolat$ kologis.+e Krised <iel &!d 5i!tergr&!d
*rgerli.+er H+eorie! 'o! Gesells.+a-t &!d I#Yelt$ Dietz ?erlag$
Cerli! 1=BF$ str. A>. i dalje.
7AB8. E.F. @.+&#a.+er$ isto$ str. 1>4:1>B.
7A38. Al'i! Ho-ler$ Hre2i talas$ J&gosla'ija$ Ceograd 1=3E$ str. 1A1:
1A>:
7A=8. 5er*ert Gr&+l$ Ei! 1la!et Yird gepl!dert. Die @.+re.ke!*ila!z
&!serer 1olitik$ @.Fis.+er$ Fra!k-&rt 1=B>$ str. 1F. (I !a%e#
prije'od& str. AF:A>.
7ED8. K.C. 5ill#a!!$ I#Yelt &!d [ertYa!del$ Fra!k-&rt 1=31$ str.
1=:AD.
7E18. O to#e 5&*er go'ori & k!jizi Die Gege!*oge!:Gesells.+a-t$
Fis.+er$ Fra!k-&rt 1=3>.
7EA8. O kriti.i real!og so.ijaliz#a 'idi" G.Ca+ro$ Alter!ati'a$ <agre*
1=31.
7EE8. I'a! Ili.+$ @el*st*egre!z&!g$ GoYo+lt$ Gei!*e.k *ei 5a#*&rg
1=3D.
7EF8. (1od ko!'i'aliteto# podraz&#ije'a#o s&prot!o od
i!d&strijskog prod&kti'iteta. Ji se*e s'i de-i!ira#o & od!os& pre#a
dr&gi#a i okoli!i preko os!o'!e str&.t&re alataU). (Ko!'i'alitet je
i!di'id&al!a slo*oda koja se realizira & prod&k.io!o# od!os& koji je
s&klada! s e-ikas!i# alato# (a&sgestattete &sposta'lje!og dr&%t'a.)
7E>8. I'a! Illi.+$ isto$ str. 33.
7E48. I'a! Illi.+$ @.+&le! +el-e! !i.+t$ GOGOGO >EFE
7EB8. I'a! Illi.+$ @el*s*egre!z&!g$ str.131. (dalji .itati se od!ose !a
o'& k!jig&
7E38. A!dre Gorz$ Ekologija i politika$ 1ros'eta$ Ceograd 1=3A.
7E=8. A!dre Gorz$ <*ogo# proleterijat&$ Gad!ika %ta#pa$ Ceograd
1=3A.
7FD8. ?ladi#ir `ta#*&k$ predgo'or k!jizi A. Gorza Ekologija i
politika$ str.1>.
7F18. Gerd [eig#a!!$ kologie &!d I#Yelt-ors.+&!g$ &"
J.J!i.ke$ I.E.@i#o!s$ G.[eig#a!!$ [isse! -r die I#Yelt$
[alter de Gr&Vter$ Cerli! \ NeY Zork 1=3>$ str. >.
7FA8. 5er*ert Jar.&se$ Ko!trare'ol&.ija i re'olt$ Gra-os$ Ceograd
1=3A$ Esej o oslo*o;e!j&$ @t'ar!ost$ <agre* 1=BA.
7FE8. Aleha!der Ki!g$ Das E!de der ?ers.+Yi!d&!g$ &" E. 1ies$ isto$
str. 41
1. DEFINI@ANJE aI@HE HE5NOLOGIJE
aista te+!ologija i#a etiri o*ilje,ja"
Nije spek&lati'!a.
1roiz'odi &sl&ge sli!og k'aliteta kao postoje2e te+!ologije.
I#a #i!i#al!e d&goro!e pri'at!e gra!i!e tro%ko'e koji s&
&poredi'i s postoje2i# te+!ologija#a.
<a okoli!& je #a!je destr&kti'!a od postoje2i+ te+!ologija.
aH !ije spek&lati'!a. 1r'a taka za+tije'a da se ko#er.ijal!i raz'oj i
pri#je!a te+!ologije ost'are &!&tar !ekoliko godi!a. Iako o'dje
sig&r!o postoji &loga za (isto) dr,a'!o spo!zorisa!o istra,i'a!je$
ako !a#jera'a#o da data te+!ologija *&de !ai! po*olj%a!ja okoli!e$
o!a #ora *iti tre!&t!o dost&p!a.
aH pr&,a &sl&ge &poredi'og k'aliteta. 1ros&;i'a!je k'aliteta #o,e
*iti te,ak zadatak. Na pri#jer$ ako je-ti!o i !a priklada! !ai! ,elite
zagrijati 'od& za #a%i!& za s&;e & #jesti#a gdje je s&!a!a kli#a$
#o,ete !a kro' i!stalirati >D:galo!ski kotao o*oje! & .r!o. Je;&ti#$
tako jed!osta'!e i je-ti!e te+!ologije !is& pri+'atili potro%ai: *a'e
'e2i!i lj&di izgledaj& r&,!o (@ dr&ge stra!e$ !eki s& potro%ai *ili
po!os!i da !a s'o# kro'& i#aj& *a'e koji#a %tede e!ergij&..718
@&do'i o (sli!o# k'alitet&) !&,!o s& s&*jekti'!i. Ipak$ odl&ke
dr,a'e da pri+'ati jed!& odre;e!& te+!ologij& pred dr&go#
za+tije'aj& !eke o.je!e o relati'!o# k'alitet& &sl&ge. Lo%e 2e iz*ore
potro%ai od*a.iti %to 2e do'esti do propasti politike aH:a.
aH je tro%ko'!o ko!k&re!t!a !a tr,i%!oj os!o'i. Ipored*e tro%ko'a
iz#e;& te+!ologija tre*aj& se pro'oditi !a os!o'a#a d&goro!i+
pri'at!i+ gra!i!i+ tro%ko'a &klj&&j&2i poreze i tro%ko'e
zako!oda'st'a. <a%ta & &pored*& !e &klj&iti ekster!e dr&%t'e!e
tro%ko'e. Ipored*a pri'at!i+ tro%ko'a &'e2a!i+ za dr&%t'e!e zapra'o
pr&,a pra'& #jer& koja je te+!ologija teorijski (*olja). Je;&ti#$ ako
se ista te+!ologija !e #o,e tak#iiti !a os!o'i pri'at!i+ tro%ko'a$
tada se !e2e pri+'atiti$ *ez o*zira !a dr,a'!e !apore da je
podr,a'aj&.
Na pri#jer$ raz#otrite -oto!apo!sk& ili @&!e'& e!ergij&. Godi!e
1==D. tro%ak proiz'od!je -oto!apo!ske elektri!e e!ergije *io je oko
D$A> po kilo'atas& (k[+. Hro%ak 'r%!e s!age ('r&2ega ljet!og
da!a kad rade s'i ras+la;i'ai zraka & No'oj E!gleskoj *io je D$AD
po k[+ jer s& elektropri'red!a pred&ze2a ge!eratore !a !a-t& tre*ala
p&stiti & rad sa#o kratko 'rije#e da *i zado'oljila t& potra,!j&.
Je;&ti#$ ako *is#o &klj&ili s'e s&*'e!.ije i tro%ko'e ekster!alija
po'eza!e s ko!'e!.io!al!o# e!ergijo#$ #og&2e je t'rditi da je 1?
(1+oto'oltai.:-oto!apo!ska 'e2 (je-ti!ija) te+!ologija. Ha*ela B.
prikaz&je jeda! taka' !apor.
1. Dr&%t'e!i i pri'at!i tro%ko'i 'r%!e s!age
I!-or#a.ije & ta*eli &p&2&j& !a to da je & 1==D. godi!i 1? 'e2 #o,da
*ila te+!ologija kojoj dr&%t'o daje pred!ost. Ipak$ ako se 1? .ije!e
!e #og& sp&stiti do razi!a ko!k&re!ti+ !a pri'at!i# tr,i%ti#a &!&tar
razdo*lja od !ekoliko godi!a (#!ogi 'jer&j& da se #og&$ !jezi!a se
pri#je!a !e2e *rzo ra%iriti *ez o*zira !a dr,a'!e !apore za !jezi!o
podr,a'a!je.7A8 Da *i &spjela$ ista te+!ologija #ora *iti
ko!k&re!t!a !a tr,i%t&.
`ta se #isli pod d&goro!i# gra!i!i# tro%ko'i#ad Jed!osta'!o$
tro%ak proiz'od!je dodat!e jedi!i.e kad je te+!ologija zrela. aH se
#o,e podijeliti & d'ije kategorije polaze2i od toga za+tije'a li ili !e
'eliki o*i# proiz'od!je da postig!e s'oj d&goro!i #i!i#al!i
gra!i!i tro%ak. 1ostroje!ja aH:a #ali+ raz#jera tro%ko'!o s&
ko!k&re!t!a s postoje2i# te+!ologija#a pri #alo# o*i#&
proiz'od!je. 1ri#jeri *i &klj&i'ali i!stala.ij& k&2!e izola.ije ili sla*
pritisak t&%a$ pri+'ata!je #a!je +e#ijski i!te!zi'!og !adzora koro'a
!a poljopri'red!o# do*r& ili (do#a2i!ske #jere) proiz'o;aki+
pred&ze2a za s#a!ji'a!je st'ara!ja opas!og otpada. Dok je aH #ali+
raz#jera po de-i!i.iji tre!&t!o tro%ko'!o ko!k&re!t!a$ jo% #o,e
isk&siti eko!o#ij& raz#jera p&te# tr,i%ta.
Gazliito od toga$ postroje!ja iste te+!ologije 'eliki+ raz#jera
za+tije'aj& proiz'od!j& 'elikog raz#jera za postiza!je #i!i#al!i+
d&goro!i+ tro%ko'a. 1ri#jeri *i &klj&i'ali re.iklira!je papira$
-oto!apo!sk& ili proiz'od!j& s&!a!e toplot!e e!ergije i proiz'od!j&
e!ergetski e-ikas!i+ potro%aki+ traj!i+ do*ara$ pop&t a&to#o*ila$
+lad!jaka$ sijali.a i ras+la;i'aa zraka.
1. D&goro!i tro%ko'i -oto!apo!ske elektri!e e!ergije
Gra-iko! >. predoa'a kri'& pro.ije!je!oga d&goro!og prosje!og
tro%ka za elektri!& e!ergij& proiz'ede!& -oto!apo!ski# 2elija#a &
@jedi!je!i# Dr,a'a#a. 1red'i;a se da 2e se tro%ko'i 1? proiz'od!je
elektri!e e!ergije *rzo s#a!ji'ati od .ije!e koja je 1==D. iz!osila
oko D$A> po k[+ do oko D$D> po k[+ kad se postig!e 'alid!a
tr,i%ta od 14D G[ (Hro%ko'i s& 'e2 !aglo pali od oko ED.DD po
k[+ kad s& 1? 2elije proiz'ede!e za s'e#irski progra# 1=BD..
1ojedi!i!i s& se tro%ko'i s#a!jili z*og tri razloga. 1r'o$ kad
pred&ze2a i!'estiraj& & istra,i'a!je i raz'oj (IG i sti& isk&st'o$ o!a
st'araj& !o'e i je-ti!ije #etode orga!iza.ije i proiz'od!je. Dr&go$
kad se po'e2a'aj& 'alid!a tr,i%ta$ pred&ze2a #og& iz'&2i korist iz
eko!o#ije raz#jeraL proiz'od!ja se s !i,i# tro%ko'i#a ja'lja z*og
#og&2!osti da se &potre*lja'a spe.ijalizo'a!a opre#a i oso*lje &
'e2e# raz#jer&. Hre2e$ kad se raz'ijaj& ko#ple#e!tar!e i!d&strije i
tr,i%ta$ tro%ko'i i!p&ta se s#a!j&j&.7E8
Kao %ta je !a.rta!o$ kri'&lja prosje!og tro%ka !a kraj& se izra'!a'a
kad s& #og&2!osti za te+!olo%ka &!apre;e!ja i spe.ijaliza.ij&
is.rplje!e. O'aj je dio kri'&lje #i!i#ala! d&goro!i prosje!i tro%ak.
C&d&2i da je prosjek ko!sta!ta!$ gra!i!i je tro%ak tako;er. Haj *i
d&goro!i tro%ak$ do stepe!a do kojeg se #o,e pro.ije!iti$ tre*ao *iti
os!o'a za pore;e!je iz#e;& d'ij& te+!ologija$ !a pri#jer$
-oto!apo!ske i elektri!e e!ergije iz !a-te.
Istorija prog!ozira!ja tro%ko'a kr.ata je 'eliki# !e&spjesi#a$ pop&t
&'e!e prog!oze da 2e !&klear!a e!ergija jed!og da!a *iti
(preje-ti!a za #jere!je). @toga 'jerodostoj!e prog!oze ostaj& %to je
#og&2e dalje od s.e!arija koji se osla!jaj& !a !edokaza!e ili
spek&lati'!e te+!ologije i &#jesto toga za'ise o oeki'a!i#
tro%ko'i#a pri#je!e poz!ati+ proiz'od!i+ #etoda &!&tar relati'!o
kratkog 're#e!skog ok'ira.
aH je s&perior!a za okoli!& & od!os& !a dr&ge te+!ologije. Haka
etiri & de-i!i.iji iste te+!ologije osig&ra'a da je o!a zaista ista$ %to
je zapra'o #!ogo te,e posti2i !ego %ta se i!i. 1r'o$ !&,!o je
razjas!iti$ *are# gr&*o$ s'e gla'!e &ti.aj!e te+!ologije !a okoli!&" &
proiz'od!ji$ kori%2e!j& i odlaga!j&. Ha 'rsta prist&pa (od kolije'ke
pa do gro*a) poz!ata je kao a!aliza ,i'ot!og .ikl&sa. Dr&gi pro*le#
!astaje jer razliite te+!ologije razliito &ti& !a okoli!&. Ho do'odi
do pro*le#a sa*ira!ja & koje# s&perior!ost jed!e te+!ologije &
od!os& !a dr&g& !ije jas!o odre;e!a.
Neda'!a raspra'a o (rat& pele!a) il&str&je i a!aliz& ,i'ot!og .ikl&sa
i (pro*le# pret'ara!ja). @'ake godi!e a#erike *e*e potro%e oko 1B
#ilijardi jed!okrat!i+ pele!a izra;e!i+ od papira i plastike. He pele!e
i!e iz#e;& 1 i Ak #aterijala koji &lazi & siste# kr&tog otpada$ a !a
kraj& za'r%e !a depo!ija#a otpada ili & spalio!i.a#a. I ra!i# =D:i#
#!ogi s& t'rdili da s& plat!e!e pele!e koje s& pr&,ale pose*!e sl&,*e
za pele!e ista alter!ati'a p &poredi'e & k'alitet& &sl&ge
(&klj&&j&2i prakti!ost i .ije!i *olje za okoli!&. @ potra,!jo# koj&
je podstakla (zele!a) #arketi!%ka t'rd!ja$ posao pr&,a!ja &sl&ge
pele!a &*rza!o se raz'ijao.
Je;&ti#$ kao prti'&dar *rizi z*ogo kr&tog otpada 1ro.terGa#*le
(proiz'odai 1a#pers i L&'s pele!a spo!zorisali s& st&dij& i !jo#e
po'eza!& pro#oti'!& ka#pa!j& & kojoj se t'rdilo da 'i%ekrat!e
plat!e!e pele!e st'araj& z!at!o 'e2e o!ei%2e!je 'ode toko#
post&pka pra!ja$ !ego %ta to i!e jed!okrat!e pele!e toko#
proiz'od!je. Kao odgo'or !a to Na.io!al!o &dr&,e!je za pr&,a!je
&sl&ga pele!a spo!zorisalo je 'lastito istra,i'a!je koji# se a!alizirao
,i'ot!i .ikl&s &ti.aja !a okoli!& ti+ d'aj& proiz'oda. A&tori te st&dije
&t'rdili s& da je &op%te!o tek&2e o!ei%2e!je iz proiz'o;akog
post&pka #a!je %tet!o kod pa#&!i+ !ego kod jed!okrat!i+ pele!a i
da op%ta pred!ost & od!os& !a o!ei%2e!je 'oda kod 'i%ekrat!i+
pele!a !e 'rijedi za pa#&!e pele!e kada se per& ko#er.ijal!o.
Hre!&t!o se i!i da pa#&!e pele!e i#aj& pred!ost & podr&ji#a s
pro*le#i#a kr&tog otpada i &op%te!o & &slo'i#a i!d&strijskog
o!ei%2e!ja iako jed!okrat!e pele!e #og& i#ati pred!ost &
podr&ji#a gdje s& postroje!ja za o*rad& 'oda preoptere2e!a ili
!edostat!a. Je;&ti#$ !a&!i detalji !e z!ae #!ogo !a tr,i%t&.
<a+'alj&2i djelo#i!o #jera#a i 1G pro#oti'!oj ka#pa!ji$ sl&,*e
za pr&,a!je &sl&ga plat!e!i+ pele!a izg&*ile s& s'oj sjaj i do 1==B.
godi!e isklj&e!e s& kao ko!k&re!t!a prijet!ja.
It'r;i'a!je dopri!osa ,i'ot!og .ikl&sa !a &ti.aje !a okoli!& !a&ka
je koja se raz'ija. O!a & odre;e!i# sl&aje'i#a #o,e prepoz!ati
relati'!i &ti.aj razliiti+ te+!ologija$ 'i%e ili #a!je pre.iz!o.
Je;&ti#$ kao %ta sl&aj pele!a pokaz&je$ da!a te+!ologija !e #ora
do#i!irati !ad dr&go# & s'i# o!ei%2e!i# podr&ji#a i za'is!o od
toga kako s& po'&e!e gra!i.e ,i'ot!og .ikl&sa$ #og& se poja'iti
proti'rje!i rez&ltati. I sada%!je# se tre!&tk& preda!ost politike da
pod&pre jed!& te+!ologij& & od!os& !a dr&g& esto #ora osla!jati !a
s&do'e (zdra'og raz&#a). Ho za&z'rat z!ai da (gra!i!e sl&aje'e)$
pop&t tekstil!i+ pele!a$ !e *i tre*alo s#atrati kao ka!didate koje .e
dr,a'a pri+'atiti kao ist& te+!ologij&.
1rirod!i je p&t za rje%a'a!je pro*le#a pri*raja!ja i pore;e!ja d'ij&
te+!ologija !o'a!o prikazati i sa*rati s'e oeki'a!e %tete !a okoli!&
toko# ,i'ot!og .ikl&sa iz s'akog iz'ora. Ho *i st'orilo (dodatak)
koji s#o raz#atrali & posljed!je# pogla'lj& za e!ergetske
te+!ologije. Haka' *i se dodatak #ogao &potre*lja'ati za pore;e!je
dr&%t'e!i+ tro%ko'a d'ij& te+!ologija kao %ta je &i!je!o & ta*eli >.
za proiz'od!j& elektri!e e!ergije iz e!ergije &glja i @&!e'e
e!ergije. 1ri#je2&je se da ista te+!ologija$ -oto!apo!ska$ !a#e2e
dr&%t'& odre;e!e tro%ko'e ekster!alija. Je;&ti#$ o!ei%2e!je
st'ore!o & proiz'od!ji 1?:a i!i z!at!o #a!je %tete !ego o!o koje se
poja'lj&je kad izgara !a-ta. Ipotre*o# dodataka #o,e se o.ije!iti
s&perior!ost aH:a za okoli!&. Je;&ti#$ kao %ta je pret+od!o
raspra'lja!o & E. taki$ doda.i se &op%te!o !e *i tre*ali da
&potre*lja'aj& & pro.je!i tro%ko'!e ko!k&re!t!osti aH:a.
O'o !a# je pogla'lje dalo rad!& de-i!i.ij& iste te+!ologije.
<aklj&&je#o da se #og& k'ali-iko'ati i te+!ologije #ali+ i 'eliki+
raz#jera i da !e postoji poet!a pristras!ost pre#a (#alo je lijepo).
Je;&ti#$ s'i ka!didati za ist& te+!ologij& o koji#a se raspra'lja &
o'o# i sljede2e# pogla'lj& : -oto!apo!ske i dr&ge te+!ologije koje
&potre*lja'aj& o*!o'lji'e e!ergetske iz'ore$ e!ergetsk& e-ekti'!ost$
&sl&ge odr,a'a!ja pele!a (& !eki# podr&ji#a$ re.iklira!je$
s#a!ji'a!je otpada i alter!ati'!a poljopri'reda : posti,& s'oj&
pred!ost za okoli!& ti#e %ta s& relati'!o rad!o i!te!zi'!e i]ili &
'e2e# stepe!& za'ise od res&rsa koji se lokal!o proiz'ode. <*og toga
o!i esto pokaz&j& sklo!ost da'a!ja pred!osti te+!ologija#a #a!ji+
raz#jera koje tako;er #og& st'oriti 'i%e razi!e lokal!e zaposle!osti.
718. Jed!a je iz!i#ka od pra'ila da se &spored*e tro%ko'a tre*aj&
zas!i'ati !a pri'at!i#$ a !e pri'at!i# i dr&%t'e!i# tro%ko'i#a. Ho je
kad dr,a'a i#a praktiki #o!opol !a pr&,a!je &sl&ge i stoga #o,e
jed!ostra!o odl&iti koj& 2e te+!ologij& dr&%t'o pri+'atiti. ?e2 s#o
pro#otrili jeda! taka' pri#jer & posljed!je# pogla'lj&" proiz'od!ja
elektri!e e!ergije. Ipotre*lja'aj&2i tdodatke$ sa'ez!i zako!oda'.i
iza*ir& iz#ed& te+!ologija te#elje!i+ !a dr&%t'e!i#a pl&s pri'at!i
tro%ko'i. Jed&ti#$ ak se i o'dje poja'lj&je pro*le# tpre#os!i.e.
1od&ze.a #og& odl&iti s#jestiti se & podr&ji#a gdje dr&%t'e!i
tro%ko'i !is& &klj&2e!i & odl&ke o proiz'od!ji e!ergije.
Iz'or" 1re&zeto iz Ke! <Yei*el (1==D.$ 5ar!essi!g @olar 1oYer" H+e
1+oto'oltai.s C+alle!ge (NeY Zork" 1le!&# 1ress$ ta*li.a 13:1 i
slika F3. He pro.je!e tro%ka pretposta'ljaj& da t'or.i politike daj& 1?
pre#ij& od D$DA k[+ pred dr&gi# iz'ori#a elektri!e e!ergije za
poti.a!je !je!og raz'oja.
7A8. Jo,ete se prisjetiti iz prija%!ji+ preda'a!ja da kratkoro!i
prosje!i tro%ko'i takoder padaj& kad pod&ze.a rasprostir& s'oje
-iks!e tro%ko'e. 1oet!e i!'esti.ije & postroje!je i opre#&$
propaga!d&$ #re,e &sl&ga i prodaje z!ae da s& za da!& 'elii!&
postroje!ja jedi!i2!i tro%ko'i 'isoki !a !iski# razi!a#a proiz'od!je.
Jed&ti#$ & d&go# se rok& prosje!i -iks!i tro%ko'i !e tre*aj&
s#a!ji'ati kad i!d&strija raste jer izda.i po zaposle!o# #og&
propor.io!al!o rasti.
Iz to$ opadaj&2i pri!osi s o*ziro# !a raz#jer$ koji rez&ltiraj& iz
#e!adzerskog !e&spje+a$ #og& se poja'iti & odrede!o# tre!&tk&$
&zrok&j&.i da d&goro2!i prosje!i tro%ko'i st'ar!o rast&.
7E8. ?idjeti 5o.ki!g (1==1.. Heorijski pro*le# s dopri!oso#
,i'ot!og .ikl&sa poja'lj&je se kad se & o*zir &z#& !eizra'!i &i!.i
('idjeti 1=. pogla'lje. C&d&2i da !eizra'!o o!ei%2e!je #o,e *iti
'e2e od izra'!og o!ei%2e!ja$ te+!ologija koja je ista & okr&,e!j&
<i'ot!og .ikl&sa #o,e i#ati #!ogo prlja'i+ pro.esa koji se
poja'lj&j& & i!p&t:o&tp&t #atri.i. I o'o# se tre!&tk& #ora
pretposta'iti da !eizra'!i &i!.i isklj&&j& jed!i dr&ge. O'o se
pita!je dalje istra,&je & slo,e!i# te#a#a & pogla'lj& HE.
-oto!apo!ska lo,i'o &lje
pri'at!i tro%ko'i D$A> D$AD
tro%ko'i ekster!alija D$DD:D$DA D$D3
&k&p!i tro%ko'i D$A>:D$AB D$A3
1. ENEGGEH@KA 1OLIHIKA I OKOLINA
No'i!ska 'ijest" Ij&tro AF. #arta 1=3=. Eho! ?aldez !as&kao se !a
spr&d 1ri!.e [illia# !a Aljas.i izli'%i 11 #ilij&!a galo!a siro'e
!a-te. Hri godi!e !ako! toga !a&!i.i s& o*a'ijestili o stal!o#
s#a!ji'a!j& *roja #orski+ 'idri i !esta!k& 'elikog *roja kito'a
&*i.a. Isto$ !a-t!a je #rlja &ti.ala !a dr&%t'e!& str&kt&r& sk&pi!a
kito'a pri e#& s& !eke #ajke !ap&stile s'oj& #lad&!ad.718
No'i!ska 'ijest" A#erika!.i tro%e d'a p&ta 'i%e *e!zi!a po
sta!o'!ik& !ego !aj'e2i dr&gi s'jetski potro%a `'edska.7A8
Iz#e;& s'i+ eko!o#ski+ akti'!osti$ proiz'od!ja i &potre*a e!ergije
z!ae !aj'e2i izazo' za k'alitet okoli!e. Op%ir!a raspra'a o
pro*le#& glo*al!oga zagrija'a!ja z*og isp&%ta!ja &glje!:dioksida pri
izgara!j& -osil!i+ gori'a. Ali$ proiz'od!ja i &potre*a e!ergije$ osi#
glo*al!oga zagrija'a!ja$ kao prate2e poja'e do!ose i kisele ki%e$
o!ei%2e!je s&#poro#$ o!ei%2e!je gradskoga zraka$ zag&%e!je
sao*ra2aja$ !a-t!e #rlje$ *&%e!je !a-te i po'r%i!ske kopo'e &
osjetlji'o# sta!i%t&$ oti.a!je kiseli!a iz r&darski+ podr&ja$ opas!i
r&darski otpad i !a-t!i #&lj$ pro-esio!al!e *olesti pop&t t.r!i+
pl&2a te izlo,e!ost radioakti'!osti & r&darst'&$ pre'oz& i odlaga!j&
!&klear!og gori'a i otpada. @'aki od !a%a tri gla'!a iz'ora e!ergije
p !a-ta$ &galj i !&klear!a e!ergija : i#aj& 'lastite !edostatke za
okoli!&.
Iako je sig&ra! prist&p e!ergiji s raz&#!i# .ije!a#a gla'!i pokreta
s'akog eko!o#skog siste#a$ !a %ta pret+od!i !a'od &p&2&je$
a#erika se eko!o#ija !a !jega osla!ja 'i%e od 'e2i!e dr&gi+. O'o
pogla'lje daje pregled tre!&t!e e!ergetske slike i !ako! toga
raz#atra izglede za istije p&te'e e!ergije" jeda! te#elje! !a
ko#*i!a.iji o*!o'lji'e e!ergije (@&!e'a e!ergija$ e!ergija 'jetra i
*io#ase$ a dr&gi !a e!ergetskoj e-ikas!osti. Os!o'!a je por&ka da je
*&d&2!ost s'aija i !iija. <a'is!o od i!terak.ije te+!olo%ke$
eko!o#ske i dr,a'!e politike$ e!ergetski *i siste# #ogao slijediti
sada%!ji p&t -osil!i+ gori'a ili se orije!tisati !a p&t *ilo o*!o'lji'osti]
e-ikas!osti$ *ilo$ %ta je #a!je 'jero'at!o$ !a p&t !&klear!e e!ergije.
Koliko 2e p&t iste e!ergije ko%tatid Kao %ta s#o & &'od!o#
pogla'lj& o glo*al!o# zagrija'a!j& istakli$ eko!o#isti se !e sla,& sa
eko!o#ski# &i!ko# pro'o;e!ja razliiti+ iz*ora. Neki t'rde da 2e
s&z*ija!je glo*al!oga zatoplje!ja *iti prili!o sk&po$ dok dr&gi
s#atraj& da *i agresi'!i# #jera#a e!ergetske e-ikas!ost st'ar!o
#ogli s#a!jiti glo*al!o zagrija'a!je &z pro-it. O'o 2e pogla'lje
po*li,e raz#otriti te arg&#e!te.
1. @ada%!ja e!ergetska slika
@'ake godi!e A#erika!.i tro%e oko 3A k'adrilij&!a CHI e!ergije$
%to iz!osi 4$> galo!a !a-te !a da! za s'akog #&%kar.a$ ,e!& i dijete &
ze#lji. Gra-iko! 4 pokaz&je i!deks potro%!je e!ergije po sta!o'!ik&
& @jedi!je!i# A#jeriki# Dr,a'a#a od 1=BE. do 1==F. pri e#& je
potro%!ja iz 1=BE. jed!aka 1.
1. 1otro%!ja e!ergije po sta!o'!ik& & @jedi!je!i# Dr,a'a#a$
1=BE :1==F.7E8
Ipotre*a e!ergije jako je 'arirala toko# 're#e!a$ a za'isila je i o
eko!o#ski# &slo'i#a i o .ije!a#a !a-te. I 1=BF. i po!o'o & 1=B3.
Orga!iza.ija ze#alja za iz'oz !a-te (O1EC &et'erostr&ila je
.ije!& !a-te. Hoko# tog razdo*lja .ije!e s& porasle s oko E !a FD
po *arel&. O*a s& !a-t!a %oka prido!ijela kas!iji# re.esija#a$
kratkoj od 1=BF. do 1=B>. i #!ogo d&*ljoj od 1=3D. do 1=3E.
godi!e.Gra-iko! 4. otkri'a da se &potre*a e!ergije$ s&oe!a s rasto#
.ije!e !a-te 1=BF. i re.esijo#$ jako s#a!j&je. Je;&ti#$ kad se
eko!o#ija sredi!o# 1=BD:i+ opora'ila$ &potre*a e!ergije po!o'!o je
poela rasti. Hoko# tog razdo*lja a#erika i!d&strija i potro%ai jo%
s& *ili za'is!i o e!ergetski 'rlo i!te!zi'!oj te+!ologiji.
Ipotre*a e!ergije po!o'!o se s&!o'ratila !ako! dr&gog !a-t!og %oka
i d&*oke re.esije & ra!i# 1=3D:i#. Do tog je 're#e!a$ pod
d&goro!i# pritisko# 'i%i+ .ije!a i #jera e-ikas!osti koje je
propisala dr,a'a$ te+!olo%ka os!o'a & ze#lji postala e!ergetski
e-ikas!ija. <ato %ta je &potre*a e!ergije ostala !epro#ije!je!a dok je
eko!o#ija !asta'ljalo rasti$ o#jer je proiz'od!je & eko!o#iji i
&potre*e e!ergije tako;er rastao. Iz#e;& 1=BE. i 1=3>. &potre*a
e!ergije po proiz'ede!o# dolar& CN1:a pala je 'i%e od et'rti!e.
Je;&ti#$ !ako! 1=3E. .ije!e !a-te pale s& ispod AD po *arel& i
a#erika je eko!o#ija isk&sila sta*ila!$ iako !espektak&lara! rast
toko# 1=3=. godi!e. @lika AD.1. pokaz&je da je$ poe'%i od 1=3E.
godi!e$ pod &ti.aje# !iski+ .ije!a e!ergije i s#a!je!e dr,a'!e
preda!osti e!ergetskoj e-ikas!osti te sta*il!o# eko!o#sko# rast&
&potre*a e!ergije po sta!o'!ik& po!o'o poela rasti. Haj se rast
!apoko! &sta*ilio s&oe! s re.esijo# & ra!i# 1==D:i#a$ ali je !ako!
1==1. o*!o'lje!. Ik&p!i ko#*i!o'a!i &i!ak !a-t!i+ %oko'a$ rasta i
po'e2a!e e-ikas!osti z!ai da s& & 1==F. A#erika!.i tro%ili oko 4k
#a!je e!ergije po sta!o'!ik& !ego d'adeset godi!a prije.
Kako se A#erika!.i s!alaze & od!os& !a ostatak s'ijeta & &potre*i
e!ergijed
`ta o*ja%!ja'a %iroke 'arija.ije & #e;&!arod!oj potra,!ji za
e!ergijo# prikaza!oj !a gra-iko!& B.d Na.io!al!i do+odak$ !ara'!o$
ali i &z to$ kli#a$ g&sto2a sta!o'!i%t'a$ .ije!e e!ergije$ pre'oz!a
i!-rastr&kt&ra i dr,a'!a politika %ted!je e!ergije s'e s& 'a,!iji
i!io.i. Ka!ada g&*i !a s'i# podr&ji#a p +lad!a kli#a$ !iska
g&sto2a sta!o'!i%t'a$ !iske .ije!e e!ergije$ pre'oz!i siste#
orije!tisa! !a a&to#o*il i dr,a'a s relati'!i# laissez:-aire
sta!o'i%te# : pre#a #e;&!arod!i# sta!dardi#a i#aj& &%tede
e!ergije. Elektri!a je e!ergija & Nor'e%koj tako;er je-ti!a z*og
o*il!e +idroe!ergije.
Nje#aka$ Japa! i Celgija tro%e #a!je od polo'i!e e!ergije po
sta!o'!ik& & od!os& !a !as & @jedi!je!i# Dr,a'a#a$ a i#a#o sli!&
kli#&. Je;&ti#$ s'e s& tri #!ogo g&%2e !aselje!e i i#aj& gradske i
#e;&gradske pre'oz!e siste#e & 'elikoj #jeri orije!tisa!e !a
#aso'!i pre'oz. Iz#e;& ti+ trij& dr,a'a Japa! !ajagresi'!ije pro'odi
e!ergetsk& e-ikas!ost. 1rije pr'og !a-t!og %oka 1=BF. godi!e Japa! je
'e2 i#ao jed!& od e!ergetski !aje-ikas!iji+ pri'reda$ a od tada je
po*olj%ao s'oj& e-ikas!ost za tre2i!& & od!os& !a A>k & dr&gi#
i!d&strijski# ze#lja#a.
H+e [all @treet Jo&r!al !a'odi d'ije &spje%!e dr,a'!e politike" (1
Od japa!ski+ se t'or!i.a tra,i da i#aj& *are# jed!og i!,e!jera za
e!ergetske &%tede koji #ora da pro;e strog dr,a'!i ispit. (A
Japa!ski# je pred&ze2i#a dop&%te!o da i#aj& 'isoke .ije!e e!ergije
pod &slo'o# da do*it &s#jera'aj& & IG e!ergije. He s& dr,a'!e
#jere do'ele do drasti!i+ po*olj%a!ja & japa!skoj e!ergetskoj
e-ikas!osti.
718. ?aldez $ @pill Holl Is NoY Called Far [orse$ NeY Zork Hi#es$
13. april$ 1==A.
7A8. Iz'or. He#elje!o !a poda.i#a iz tH+e @tatisti.al A*stra.t o- t+e
I!ited @tates$ 1==4.$ ta*li.e A i =14. O*ja'lje!a je &potre*a e!ergije
!ako! 1==1. prilago;e!a pre#a dolje za A$> k'adrilij&!a da *i se
odr,ala ko!ziste!t!ost s prija%!ji# poda.i#a
7E8. 5oY Japa! Ce.a#e @o E!ergV E--i.ie!t" It Lea!ed o! I!d&strV$
[all @treet Jo&r!al$ 1D. septe#*ar$ 1==D.