Elektricna Postrojenja III

Mladenovi Danijela Elektrina postrojenja
1

UVOD

RAZVOJ ELEKTRIFIKACIJE

Prva javna elektrana je izgraena u Njujorku 1882. godine i ta godina se smatra poetkom
elektrifikacije. Tada se koristila klipna parna maina koja je pokretala generator jednosmerne struje i on je
napajao strujom sijalice sa ugljenom niti a kasnije i motore jednosmerne struje. Taj sistem proizvodnje el.
energije se uglavnom sastojao od nekoliko elektrana koje su bile meusobno izolovane i nepovezane i bio je
prepun nedostataka. Do preokreta u elektrifikaciji je dolo izumom transformatora, trofazne struje i asinhronog
motora 1887. godine pa je tada dolo do velikog napretka u ovoj oblasti. Kada su se javili zahtevi za veim
snagama el. energije, dolo je do meusobnog povezivanja elektrana i do stvaranja velikih elektroenergetskih
sistema.
U Srbiji je prva termoelektrana izgraena 1893. godine u Beogradu.

PROIZVODNJA I PRENOS EL. ENERGIJE

Osnovna uloga elektroenergetskog sistema je da proizvodi el. energiju tamo gde je najekonominije i da
je na najekonominiji nain prenese do potroaa gde e biti potroena. Elektroenergetski sistem sastoji se od:
1. podsistema proizvodnje,
2. podsistema prenosa,
3. podsistema distribucije i
4. podsistema potronje.
Podsistem proizvodnje sastoji se od velikog broja elektrana za proizvodnju el. energije. U savremenim
elektroenergetskim sistemima najvie su zastupljene termoelektrane i hidroelektrane a postoje i druge
(nuklearne, aero, solarne i sl.). Nominalni naponi generatora u elektranama su relativno niski (najee 15kV ili
20kV).
Proizvedena el. energija se od elektrana do potroakih vorova prenosi preko prenosne mree i to je
podsistem prenosa. Elektrane se na prenosnu mreu prikljuuju preko energetskih transformatora podizaa
napona, ime se vri prenos el. energije na velike udaljenosti uz minimalne gubitke i padove napona. Nominalni
naponi (efektivna vrednost meufaznog napona) prenosnih mrea u Srbiji su: 110kV, 220kV i 380kV a u svetu
i 500kV, 750kV i 1150kV.
Dalje se el. energija od potroakih vorova do potroaa prenosi preko distributivne mree i to je
podsistem distribucije. Potroaki vorovi se na distributivnu mreu prkljuuju preko energetskih
transformatora sputaa napona. Poseban sluaj distributivnih mrea su industrijske mree koje el. energijom
snabdevaju velike industrijske potroe. Nominalni naponi (efektivna vrednost meufaznog napona)
distributivnih mrea u Srbiji su: 0.4kV, 3kV i 6kV (za industrijske mree) i 10kV, 20kV i 35kV.

ULOGA TRANSFORMATORSKIH I RAZVODNIH POSTROJENJA
U PRENOSU EL. ENERGIJE

Prenosne i distributivne mree se sastoje od vorova i grana (vodovi). U vorovima se grade razvodna
postrojenja. Ova postrojenja mogu biti sa transformacijom napona ili bez nje. Njihova osnovna uloga je da:
1. omogue spajanje vodova istog naponskog nivoa koji se stiu u voru,
2. preko energetskih transformatora poveu mree razliitih naponskih nivoa i
3. omogue prikljuak izvora (elektrane) i potroaa na mreu.
S obzirom na namenu, razvodna postrojenja se mogu podeliti na razdelne i transformatorske stanice.
Razdelna stanica je svako postrojenje u kojem se stiu vodovi istog naponskog nivoa i namena mu je da
obezbedi raspodelu el. energije na prikljuene vodove. Transformatorska stanica jo i vri transformaciju el.
2
energije sa jednog naponkog nivoa na drugi pa se pomou nje povezuju mree razliitih naponskih nivoa. U
transformatorskoj stanici koja se nalazi u blizini elektrane ugrauje se i odgovarajua oprema koja omoguava
prekidanje, odnosno iskljuenje pojedinih delova mree ili dalekovoda, omoguava merenje ili titi drugu
opremu od raznih kvarova ili prenapona.
Prema prostornom smetaju postrojenja mogu biti za unutranju i spoljanju montau, otvorenog ili
oklopljenog tipa. Postrojenja za unutranju montau smetena su u zgradama koje se u tu svrhu grade pa su
aparati i ureaji koji se upotrebljavaju kod ove vrste postrojenja zatieni od atmosferskih uticaja (vlaga,
praina i sl.) i zato su jednostavnije konstrukcije. To su postrojenja za napone do 38kV (postrojenja za srednji
napon) i mogu biti otvorenog ili oklopljenog tipa. U postrojenja otvorenog tipa spadaju postrojenja koja imaju
pregrade, barijere i sl. ili su bez njih. Postrojenja visokog napona (110kV i vie) se rade napolju, na otvorenom.
Glavni delovi razvodnih postrojenja su: sabirnice, transformatori, prekidai, rastavljai, ureaji za
merenje i zatitu, signalizaciju, upravljanje i automatiku.

POTROAI EL. ENERGIJE

Potroai el. energije se grupiu na sektore i kategorije potronje. Sektori potronje su:
1. domainstva;
2. komercijalna potronja;
3. industrija i
4. ostala potronja.
Kategorije potronje se dobijaju tako to se razdvajaju srodni potroai u pojedinim sektorima i to su:
1. domainstva (celokupna potronja el. energije u individualnim stambenim objektima, stanovima,
zgradama i poljoprivrednim domainstvima);
2. industrija, zanatstvo, trgovina (celokupna komercijalna potronja);
3. poljoprivreda (potronja poljoprivrednih preduzea i irigacionih sistema);
4. komunalna potronja (potronja javnog osvetljenja, vodovoda, kanalizacije i gradskog el. saobraaja
(tramvaji, trolejbusi);
5. saobraaj (potronja el. lokomotiva u javnom eleznikom saobraaju);
6. ostala potronja.
S obzirom na to kako se odreuje struja kratkog spoja, potroai elektrine energije se dele na:
1. aktivne (asinhroni i sinhroni motori) i
2. pasivni potroai (omski otpori, sijalice i sl.).

ELEKTRANE

PODELA ELEKTRANA

Uloga elektrana je da u svakom trenutku zadovolje potronju elektroenergetskog sistema. Pod
potronjom se podrazumevaju neto potrebe potroaa i gubici u prenosnim i distributivnim mreama. Takoe
elektrane treba da obezbede i:
- regulacionu rezervu (za pokrivanje iznenadnih promena optereenja);
- havarijsku rotirajuu rezervu (za pokrivanje ispada generatora najvee snage);
- remontnu rezervu (za pokrivanje generatora u remontu);
- hladnu rezervu (za pokrivanje ostalih duih neplaniranih ispada generatora).
Dva osnovna tipa elektrana su:
1. termoelektrane (TE) (TE na fosilna goriva (ugalj, gas) i nuklearne elektrane) i
2. hidroelektrane (HE) (klasine i reverzibilne).
TE spadaju u elektrane sa neobnovljivim izvorom el. energije a elektrane sa obnovljivim izvorom el.
energije su: hidroelektrane, aeroelektrane, elektrane koje koriste energiju morskih talasa, plime i oseke,
geotermalnu energiju i sl. Danas se sve vea panja poklanja mikro (snage do 100kW) i mini (snage do
1000kW) hidroelektranama.
3
Osnovna karakteristika svake elektrane je njena instalisana snaga ili naznaena snaga elektrane
Ei
S ili
Ei
P koja se dobija kao aritmetiki zbir naznaenih prividnih snaga generatora
gn
S , odnosno
=
=
n
1 k
k gn, Ei
S S gde je
n broj generatora u elektrani.
Maksimalna snaga elektrane
Ei Emah
P P je najvea snaga koju elektrana moe dati ako su svi delovi
elektrane u pogonu.
Raspoloiva snaga elektrane se rauna iz izraza
op rem sp Ei rasp
P P P P P = gde su:
sp
P - snaga
sopstvene potronje elektrane;
rem
P - snaga generatora u remontu;
op
P - smanjenje snage elektrane iz nekih
posebnih razloga (kvar na nekom od ureaja, nedovoljan dotok vode i sl.)

TERMOELEKTRANE

Termoelektrane su postrojenja u kojima se hemijska energija goriva pretvara u elektrinu energiju. To
pretvaranje energije nije direktno ve se obavlja u nekoliko koraka:
- prvo se hemijska energija goriva sagorevanjem pretvara u toplotnu energiju u loitima parnih
kotlova sa visokim stepenom iskorienja;
- zatim se toplotna energija pretvara u mehaniku u sistemu parni kotao turbina sa niskim stepenom
iskorienja;
- i na kraju se mehanika energija pretvara u elektrinu u sinhronoj maini sa visokim stepenom
iskorienja.
Zavisno od toga koja pogonska maina pokree sinhroni generator, postoje tri osnovna tipa TE:
1. TE na paru sa fosilnim gorivima koja mogu biti vrsta (kameni ugalj, mrki ugalj, lignit), tena
(mazut i nafta) i gasovita (prirodni zemni gas, gas iz visokih pei, gas iz koksnih pei) ili sa fisionim
gorivima (nuklearne elektrane). Kod njih je pogonski motor parna turbina.;
2. gasno-turbinske TE sa tenim i gasovitim fosilnim gorivima. Kod njih je pogonski motor gasna
turbina.;
3. TE ije generatore pokreu motori sa unutranjim sagorevanjem;
a postoje i:
4. TE sa kombinovanim ciklusom i
5. termoelektrane-toplane.
Turbine su maine u kojima se toplotna energija radnog fluida pretvara u mehaniku energiju pri emu
se toplotna energija niti dovodi niti odvodi iz turbine.

Termoelektrane na vrsta goriva

Ove TE se sastoje od blokova gde svaki blok predstavlja nezavisnu celinu, odnosno svaki blok je
nezavisna TE. Jedan blok ine kotao-turbina-generator i transformator.

P
u
je ulazna snaga goriva, P
sp
je snaga sopstvene potronje elektrane i P
e
je korisna snaga elektrane
(snaga na pragu elektrane).

4
Tipina konfiguracija TE na paru je

Ugalj se do TE doprema na dva naina. Ako je TE blizu rudnika uglja, on se doprema pokretnim
trakama do skladita u elektrani a ako je dalje, ugalj se doprema eleznicom. Da bi se obezbedio neprekidan rad
TE, potrebne su izvesne rezerve koje se nalaze u bunkerima i treba da obezbede jednomeseni rad TE u sluaju
prekida dopreme uglja iz rudnika. U savremenim TE, ugalj se pre ubacivanja u loite melje i pretvara u
ugljenu prainu i ona se mea sa vazduhom i tako lake sagoreva. Mlevenje, suenje i meanje uglja sa
vazduhom se vri u ventilatorskim mlinovima.
Za sagorevanje uglja u loitu potreban je vazduh. Cirkulacija vazduha kroz kotao moe biti prirodna i
vetaka. Prirodna je mogua samo kod malih TE pomou visokih dimnjaka a kod savremenih velikih TE
koristi se prinudna cirkulacija pomou ventilatora za sve vazduh (ubacuje ga u kotao) i ventilatora za dimne
gasove (izbacuje ih iz kotla u dimnjak).
Ureaji za preiavanje dimnih gasova mogu biti:
1. za izdvajanje vrstih estica (ciklonski otpraivai, mokri otpraivai, elektrofiltri),
2. za izdvajanje oksida sumpora koji kada se ispuste u atmosferu stvaraju kisele kie koje unitavaju
ume (u kotao se mogu ubaciti aditivi koji vezuju okside sumpora ili ureaji za hemijsko
preiavanje dimnih gasova). Oba postupka su veoma skupa.
Parni kotao predstavlja sistem za pretvaranje hemijske energije goriva u toplotnu energiju vodene pare.
Parni kotao se sastoji od sledeih elemenata: loita, zagrejaa vode, isparivaa (generatora pare), pregrejaa
pare, meupregrejaa, zagrejaa vazduha, cevovoda, ventila i sl. Prema nainu strujanja vode i pare kroz
ispariva, kotlovi mogu biti sa prirodnom ili prinudnom cirkulacijom (voda isparava u vie prolaza kroz cevi
isparivaa) ili protoni kotlovi (voda isparava u jednom prolazu). Vodena para na izlasku iz kotla sadri
odreeni procenat vlage i to je vlana para. Kada se ova para uvede u pregreva ona se dodatno zagreva,
eliminie se vlaga i dobija se suva para.
Parne turbine su osnovne
pogonske maine sinhronih
generatora u TE. U njima se
unutranja potencijalna energija
vodene pare pretvara u mehaniku
energiju. Parna turbina se sastoji od:
sprovodnog aparata (mlaznika) (moe biti jedan ili vie), lopatica
obrtnog kola, diska obrtnog kola i vratila. Turbine kod kojih je izlazni
pritisak nii od atmosferskog nazivaju se kondenzacione a kod kojih je
vei protivpritisne. Turbine predviene za rad sa stalnom snagom se
zovu bazne a sa promenljivom snagom su regulacione. U turbini
postoje dva dela: deo sa visokim pritiskom (
VP
T ) i deo sa niskim pritiskom (
NP
T ). Para koja izlazi iz dela
1. Dovodni kanal (mlaznici)
2. Radne lopatice
3. Disk
4. Osovina turbine
5
turbine sa visokim pritiskom dodatno se zagreva u meupregrevau pare, da bi joj se smanjila vlanost, a zatim
se dovodi u deo sa niskim pritiskom. Vodena para struji kroz mlaznike i velikom brzinom udara u lopatice
rotora turbine i rotor turbine se okree a poto su osovine rotora turbine i rotora generatora mehaniki spojene
okree se i rotor generatora na ijim krajevima se dobija elektrina energija.
Izraena para koja naputa turbinu se kondenzuje u kondenzatoru tako to joj se odvodi toplota pomou
rashladne vode.
Voda koja se koristi u parnim kotlovima mora biti potpuno ista i ona se preiava u postrojenju za
pripremu vode.
U deaeratoru se iz vode odstranjuju rastvoreni gasovi (kiseonik i ugljen-dioksid) koji izazivaju koroziju
cevi i ventila.
Za normalan rad TE potrebna je velika koliina vode. Oko 93% vode koristi se za hlaenje pare u
kondenzatoru a samo 7% za ostale svrhe. Sistemi vodosnabdevanja mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni
sistem se primenjuje kada je TE smetena pored neke vee reke a zatvoreni mora imati hladnjak za vodu a kao
hladnjaci se koriste rashladne kule ili tornjevi visine do 100m.
Karakteristini radni reimi TE su:
1. reim startovanja,
2. reim normalnog optereenja,
3. reim obustave rada i
4. rad u rezervi.
Reim startovanja se sastoji iz sledeih faza:
1. priprema startovanja (provera svih sistema koji su bitni za rad kotla, turbine i generatora,
2. startovanje (potpala) kotla (pomou mazuta). TE moe da startuje iz hladnog (temperatura u kotlu
manja od 150C), neohlaenog (temperatura u kotlu oko 150C) i toplog stanja (temperatura u kotlu
je priblina radnoj temperaturi pare). Postoje dva naina startovanja:
a) start sa konstantnim pritiskom (prvo se postigne potreban pritisak pare pa se onda puta
turbina u rad),
b) start sa promenljivim pritiskom (turbina se puta u rad i pre nego to se postigne potreban
pritisak pare). Tako se tedi vreme pri startu.
Obustava bloka moe biti neplanska i planska i moe biti normalna i prinudna (obavlja se brzo) ali
hlaenje svih elemenata u bilo kom sluaju mora biti postepeno.
TE moe biti u hladnoj rezervi (obustava rada i potpuno hlaenje) i toploj rezervi (kotlovi se loe
mazutom i rade sa smanjenom snagom a turbine rade u praznom hodu).
Stepen iskorienja ove TE se kree u opsegu (0.28-0.33).

Termoelektrane na tena goriva

To su TE sa gasnim turbinama. Malo ih ima jer koriste skupa tena ili gasovita goriva (mazut, naftu ili
prirodni gas) i gasne turbine imaju nii stepen iskorienja od parnih turbina. Ove TE se sastoje od komore za
sagorevanje, gasne turbine, kompresora vazduha i elektrinog generatora. Radni fluid kod njih je vreli gas koji
se dobija sagorevanjem goriva pomeanog sa vazduhom. Kompresor vazduha usisava vazduh iz atmosfere,
sabija ga i predaje komori za sagorevanje. Gorivo se takoe uvodi u komoru za sagorevanje kao teno ili
gasovito. Topli sagoreli gasovi dovode se u gasnu turbinu, tu se ire i pokreu lopatice rotora turbine. Za
pokretanje ovog postrojenja potreban je asinhroni motor za kompresor vazduha jer se samo pomou njega moe
postii visok pritisak vazduha potreban za rad ove TE. Ovaj motor je na istoj osovini sa generatorom, turbinom
i kompresorom.
I ove TE se sastoje iz nezavisnih blokova. One mogu biti:
1. sa zatvorenom ciklusom (koriste teka tena goriva (mazut) a radni fluid im je vazduh i vrlo su
retke),
2. sa otvorenim ciklusom (koriste naftu i gas a radni fluid im je vazduh).

6
Tipina konfiguracija TE sa gasnom turbinom sa otvorenim ciklusom je

Termoelektrane sa kombinovanim ciklusom

To su TE koje koriste i gasne i parne turbine. Toplotna energija vazduha koja se ne moe iskoristiti u
gasnoj turbini se koristi za proizvodnju vodene pare u rekuperacionom generatoru pare.
Tipina konfiguracija TE sa kombinovanim ciklusom je

7

Termoelektrane toplane

One slue za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Elektrina energija se dobija
pomou sinhronih generatora koje pokreu gasne ili parne turbine. Toplota se dobija iz niskotemperaturne
vodene pare ili tople vode pod pritiskom koja se toplovodima alje do korisnika.
Tipina konfiguracija TE-toplane sa oduzimanjem toplote sa parne turbine je

U TE-toplanama iskoriava se otpadna toplota koja bi inae bila izgubljena.

Nuklearne elektrane

Nuklearne elektrane su u sutini parne TE u kojima se toplotna energija dobija iz fisionih nuklearnih
reaktora koji imaju ulogu kotla. Postoje dva tipa nuklearnih reaktora:
1. reaktori sa sporim termikim neutronima,
2. reaktori sa brzim neutronima.
Kao nuklearno gorivo koristi se uranijum. Uranijum se raspada usled bombardovanja neutronima i pri
tome se osloboaju novi neutroni i nastaje lanana reakcija. Neutroni dobijeni nuklearnom reakcijom
(sekundarni neutroni) imaju veliku energiju i brzinu kretanja pa je mala verovatnoa da e pogoditi neki atom
uranijuma pa ih treba usporiti i tako usporeni neutroni se zovu termiki neutroni. Za usporavanje neutrona
koriste se materije sa lakim atomima (voda, teka voda, grafit i sl.) i zovu se moderatori. Za odvoenje toplote
iz reaktora najee se koristi veoma ista voda jer estice u vodi mogu da postanu radioaktivne ili gas ugljen-
dioksid koji ne postaje radioaktivan i ne izaziva koroziju.
Osnovni tipovi reaktora su:
1. reaktor sa vodom pod pritiskom (moderator i rashladni fluid je voda a radni fluid je voda),
2. reaktor sa kljualom vodom (moderator i rashladni fluid je voda a radni fluid je voda),
3. reaktor hlaen gasom (moderator je grafit, rashladni fluid je ugljen-dioksid a radni fluid je voda).

8
Tipina konfiguracija nuklearne elektrane sa reaktorom sa vodom pod pritiskom je

Glavni problem pri radu nuklearnih elektrana je zatita osoblja i okoline od radioaktivnosti.

HIDROELEKTRANE

Hidroelektrane su postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pretvara u mehaniku energiju
preko hidraulinih turbina a zatim u elektrinu energiju pomou sinhronih generatora. Hidroelektrane mogu biti
konvencionalne i reverzibilne.

Konvencionalne hidroelektrane

Konvencionalne hidroelektrane imaju smer kretanja vode od akumulacionog jezera ka turbini pa imaju
samo turbinski pogon. Zavisno od smetaja mainske zgrade, mogu biti pribranske i derivacione.
Kod pribranskih HE mainska zgrada, sa
turbinama, generatorima i sl., je smetena u podnoje
brane, neposredno iza akumulacionog jezera. Uglavnom
se grade na dovoljno irokim rekama sa strmim obalama.

Kod derivacionih HE mainska
zgrada je, manje ili vie, udaljena od
akumulacionog jezera pa se voda do
turbina mora dovoditi kanalima, tunelima i
cevovodima ija duina moe biti i po
nekoliko kilometara.

9
Konvencionalne HE, zavisno od veliine akumulacije, odnosno od vremena pranjenja akumulacije,
mogu biti protone i akumulacione HE. Akumulacione HE se dele na HE sa dnevnom, nedeljnom, sezonskom i
godinjom akumulacijom. Vreme pranjenja akumulacije je ono vreme za koje se isprazni akumulacija ako
nema dotoka vode i gubitaka vode usled poniranja, isparavanja i prelivanja. Ako to vreme iznosi do 2 sata HE
je protona, od 2 do 400 sata HE je sa dnevnom ili sedminom akumulacijom a vie od 400 sati HE je sa
sezonskom ili godinjom akumulacijom.
Osnovni delovi HE su: brana, zahvat, dovodni tunel, vodostan (vodna komora), cevovod pod pritiskom,
odvod vode, hidrauline turbine i generatori.
Brana ima ulogu da obezbedi dobar zahvat, odnosno da skrene vodu sa prirodnog toka prema zahvatu i
dovodu vode i da omogui vei pad vode. Moe biti mala (ako je visoka do 12m) i velika (via od 12m). Moe
biti betonska ili nasuta. Betonske mogu biti: gravitacione (stabilne su zbog svoje teine), lune(stabilne su zbog
lunog oblika), luno-gravitacine (kombinacija prethodnih) i olakane (sa posebnom konstrukcijom i
smanjenom teinom i utedom u materijalu). Nasute brane imaju jezgro od zemlje ili nekog slinog materijala
koji obezbeuje nepropustnost brane. Brana moe biti gluva (nepropusna) i vodopropusna (sa povrinskim i
unutranjim otvorima za preliv vode).
Zahvat ima ulogu da zaustavljenu vodu uputi od brane kroz dovod vode ka turbinama. Zahvat moe biti
na povrini (kod niskih brana kada je nivo vode iza brane stalan) i ispod povrine vode (kada se nivo vode iza
brane bitno menja u tku godine).
Dovodni tunel slui za dovod vode od zahvata do vodostana. Moe biti gravitacioni (voda ne ispunjava
ceo tunel) ili pod pritiskom (voda ispunjava ceo tunel).
Vodostan se ugrauje na kraju dovoda vode, ispred turbine. Ima ulogu rezervoara u sluaju naglih
promena optereenja pri naglom zatvaranju turbina.
Hidraulina turbina se sastoji od: dovoda vode obrtnom kolu, obrtnog kola (rotora) i odvoda vode iz
obrtnog kola. Moe biti akciona (sa slobodnim mlazom vode koji udara u lopatice rotora i skree za 180;
Peltonova turbina) i reakciona (voda u rotoru se i skree i ubrzava pa se menja pritisak vode; Francisova,
Kaplanova, dijagonalna i cevna turbina).
Blok dijagram HE je

Stepen iskorienja HE je (0.7-0.9).

Reverzibilne hidroelektrane

Kod reverzibilnih HE postoji gornji i donji
akumulacioni bazen i pumpno-turbinsko postrojenje.
U periodu manjeg optereenja voda se pumpa iz
donjeg u gornji rezervoar (pumpni pogon) da bi se u
periodu velikih optereenja voda iz gornjeg
rezervoara proputala kroz turbine i dobijala el.
energija (turbinski pogon). Takva je HE Bajina
Bata.

C-cevovod
T-turbina
G-generator
ET-energetski transformator
Ph-hidraulina snaga elektrane
Psp-snaga sopstvene potronje
Pe-el. snaga elektrane
10
EL. UREAJI U ELEKTRANAMA

U TE se koristi sinhroni generator sa valjkastim rotorom ili turbogenerator. On dobija mehaniku
energiju od parne turbine ija se ekonominost poveava sa porastom brzine obrtanja. Moe biti dvoplona
maina sa sinhronom brzinom obrtanja od min / ob 3000 n = pri uestanosti od 50Hz a kod nuklearnih elektrana
moe biti etvoropolna maina sa sinhronom brzinom obrtanja od min / ob 1500 n = . Rotori su, zbog velike
brzine obrtanja i velikih centrifugalnih sila, malih prenika (do 1.25m) i velikih duina (do 6.5m). TE se na
EES prikljuuje preko energetskih transformatora podizaa napona a za napajanje sopstvene potronje koriste
se transformatori sputai napona.
U HE se koriste generatori sa istaknutim polovima (hidrogeneratori). Ekonomine brzine obrtanja ovih
generatora su male (nekoliko desetina do nekolika stotina obrtaja u minutu). Zato su to viepolne maine sa
rotorima velikih prenika (veim od 15m) i malim duinama.

TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJENJA

El. postrojenje sa jednim ili vie energetskih transformatora naziva se transformatorska stanica. U
trafostanicu ulaze i izlaze vodovi (vazduni i kablovski) za napajanje raznih potroaa i same trafostanice.
El. postrojenja se mogu postavljati u zgradama i na otvorenom (pod vedrim nebom) i mogu biti
oklopljena. Vazduhom izolovana otvorena postrojenja srednjeg napona i metalom oklopljena postrojenja
postavljaju se u betonske ili u zidane objekte. Visokonaponska vazduhom izolovana postrojenja postavljaju se
na otvorenom. Postrojenja izolovana gasom (elgas), odnosno SF
6
postrojenja imaju male dimenzije pa se mogu
postavljati i u zgrade i na otvorenom.
Prostorni raspored elemenata postrojenja zove se dispozicija.

POSTROJENJA ZA UNUTRANJU MONTAU

To su postrojenja za napone do 38kV. elije u ovim postrojenjima se meusobno odvajaju zidanom ili
montanom pregradom. Zidana pregrada je debljine 65mm a izraena je od specijalnog nezapaljivog materijala
(heraklit) koji se malterie. Montane pregrade su od lima ili od azbest-cementa debljine desetak mm a okvir im
je od elinih profila. Sistemi sabirnica, koje mogu biti jednostruke ili dvostruke, postavljaju se horizontalno a
za napon od 38kV mogu i vertikalno. elije sa jednim sistemom sabirnica mogu biti sa i bez zatite od el. luka
(lukobran). To je pregrada od nezapaljivog materijala presvuenog cementnim malterom a privrena je
provodnim izolatorima pa se el. luk ne moe preneti sa sabirnice na eliju i obrnuto. elije sa dva sistema
sabirnica imaju lukobran kao slobodno stojeu eliju.
El. postrojenje i vodovi visokog napona koji ulaze u zgradu najee su povezani kablovima a mana te
veze je to se zavrava kablovskom glavom koja se esto kvari a mogu biti povezani i vazdunim neizolovanim
vodovima i taj vazduni vod izlazi iz trafostanice na gornjem delu zgrade da bi se postigla propisana visina
vodova iznad tla.

POSTROJENJA ZA SPOLJANJU MONTAU

To su postrojenja za nazivne napone 123kV i vie. Mogu biti sa jednostrukim i dvostrukim sabirnicama.
Postoje razliita izvoenja ovih postrojenja a neka od njih su: sa srednjim stubom, visoko izvoenje i sl.
Poseban vid postrojenja su trafostanice na stubu. To su mala postrojenja koja se proizvode u fabrici kao
gotova tipska postrojenja a slue za napajanje seoskih potroaa, gradilita i sl. U fabrici se montiraju u ispituju,
lako se transportuju jer je stub napravljen iz montanih elemenata koji se sastavljaju na mestu ugradnje. Ove
trafostanice mogu biti prolazne i krajnje i sadre svu potrebnu opremu za zatitu i merenje (odvodnici
prenapona, merni transformatori, brojila, prekidai, rastavljai, osigurai i sl.). Snaga im je najee 400kVA a
mogu biti i do 1000kVA:

11
METALOM OKLOPLJENA I GASOM SF
6
IZOLOVANA POSTROJENJA

ist gas SF
6
(sumporheksafluor) ili elgas je bezbojan, bez mirisa, bez ukusa i neotrovan, hemijski
stabilan i nezapaljiv. Kompresijom prelazi u teno stanje i obino se skladiti kao tenost.
Zahvaljujui dobrim izolacionim osobinama gasa SF
6
, dimenzije SF
6
postrojenja su 3-10 puta manje od
dimenzija postrojenja izolovanog vazduhom za isti napon. Zbog metalnog oklopa, koji se najee izrauje od
aluminijuma, ova postrojenja nisu osetljiva na uticaje okoline ali im je mana to zbog oklopa mesto kvara nije
vidljivo i to otklanjanje kvara traje znatno due. Veoma brzo se montiraju. Izvode se kao jednofazno i trofazno
oklopljena. Kod jednofazno oklopljenih postrojenja svaki pol komponente postrojenja je posebno oklopljen
oklopom koji predstavlja rezervoar za gas SF
6
a kod trofazno oklopljenih sva tri pola su smetena u zajedniki
oklop. Trofazno oklopljena postrojenja se koriste za napone do 170kV. SF
6
postrojenja su podeljena na gasne
komore ili zone i ako doe do kvara u nekoj komori iskljui se samo ona a ne celo postrojenje. Svi metalni
delovi su uzemljeni pa ne postoji opasnost od napona dodira. Ovim postrojenjima upravlja se pomou
komandnih ormana.

ELEMENTI RAZVODNIH POSTROJENJA

SABIRNICE I SPOJNI PROVODNICI

Sabirnice omoguavaju meusobno povezivanje razliitih elemenata sistema. Spojni provodnici slue za
povezivanje generatora i transformatora sa sabirnicima ili meusobno.

Sabirnice i spojni provodnici mogu biti izvedeni od krutih provodnika (krute sabirnice) i uadi (uaste
sabirnice).
Kruti provodnici se koriste za napone do 35kV. Provodnici su neizolovani od bakra ili aluminijuma,
najee su pravougaonog oblika a mogu biti i cevni, kruni, L-profili i U-profili. Kruti provodnici su najee
simetrino rasporeeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, a moe i u kosoj ravni ili u uglovima trougla.

Presek krutih provodnika se bira na osnovu zagrevanja u trajnom pogonu. U sluaju kada su radne struje
veoma velike, faze se izvode iz dva ili vie provodnika manjeg preseka i na taj nain se formira paket
provodnika po fazi. Minimalno rastojanje izmeu provodnika unutar paketa jednako je irini jednog provodnika
radi boljeg hlaenja a takoe je bolje i provodnike postavljati u horizontalnoj ravni nego u vertikalnoj.
G-generator
K-kabl za napajanje sopstvene
potronje
GV-generatorska veza
SSP-sabirnice sopstvene potronje
VNS-visokonaponske sabirnice
TV
1
i TV
2
-transformatorske veze
T-transformator
V
1
i V
2
-nadzemni vodovi.
12
Provodnici se mogu i obojiti radi boljeg odvoenja toplote a time se jasnije uoavaju i razlikuju faze
provodnika.
Uaste sabirnice se izrauju od aluminijum-elinih provodnika (Al/el) za napone do 110kV.
Postavljaju se u horizontalnoj ravni. Presek uastih provodnika se bira na osnovu zagrevanja u trajnom pogonu.
U sluaju kada su radne struje veoma velike ili se jednim provodnikom ne moe izbei korona, faze se izvode iz
vie provodnika, odnosno sa provodnicima u snopu.
Sabirnice se mogu spajati uzduno pod nekim uglom (najee pravim) ili u obliku slova T pomou
vijaka, podloki i navrtki.

POTPORNI I PROVODNI IZOLATORI

Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni izoluju provodnike
od uzemljenih delova i preuzimaju na sebe sile koje deluju na sabirnice pa se biraju na osnovu tih sila i na
osnovu naznaenog napona sabirnica. Oznaka potpornih
izolatora se sastoji od etiri simbola:
1. prvi simbol je slovo S i predstavlja optu oznaku za
potporne izolatore;
2. drugi simbol je slovo A, B ili C i predstavlja
prelomnu silu izolatora;
3. trei simbol predstavlja oblik metalnog postolja i
moe biti slovo R-okruglo postolje, O-ovalno
postolje, Q-kvadratno postolje);
4. etvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u
kV.

Ako izmeu tree i etvrte oznake stoji slovo e izolator je od epoksida (araldita) a inae je od
porculana.

Kod nadzemnih vodova i sabirnica u obliku uadi
koriste se visei izolatori. Mogu da budu: kapasti (S),
masivni ili puni (VK) i tapni (L).

Provodni izolatori imaju ulogu da izoluju neizolovane provodnike od
zida ili metalanih delova u postrojenjima. Koriste se pri prolazu provodnika
iz jedne prostorije u drugu, iz jednog dela oklopljenog postrojenja u drugi ili
iz postrojenja u slobodan prostor. Mogu biti za unutranju montau i oni kod
kojih je bar jedna polovina napolju. Mogu biti za okrugle provodnike i za
pljosnate provodnike. Oznaka provodnih izolatora se sastoji od pet simbola:
1. prvi simbol je slovo D i predstavlja optu oznaku za provodne
izolatore;
2. drugi simbol je slovo B ili C i predstavlja prelomnu silu izolatora;
3. trei simbol moe biti slovo F i znai da se izolator dovodi u
prostoriju spolja;
4. etvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u kV;
5. peti simbol je broj i predstavlja naznaenu struju u A.

13

PREKIDAI

Prekidai su sklopni ureaji za ukljuenje i iskljuenje el. kola u svim moguim reimima rada. Najvea
naprezanja prekidaa nastaju tokom prekidanja struja kratkih spojeva i pojave el. luka. Prekida mora vrlo brzo
prekinuti struju kratkog spoja, odnosno odvojiti deo postrojenja koji je u kvaru. Otvaranjem kontakata
prekidaa pojavljuje se el. luk zbog veoma velike temperature, odnosno velike struje koja u trenutku
razdvajanja kontakata prekidaa protie kroz pol prekidaa. Zbog visoke temperature na kontaktima prekidaa
dolazi do deliminog topljenja materijala od koga je izraen kontakt prekidaa i meukontaktni prostor postaje
provodan i nastaje el. luk (el. struja i dalje protie iako su se kontakti prekidaa razdvojili). Proces gaenja el.
luka odvija se sniavanjem temperature meu kontaktima prekidaa i odvoenjem stvorenih gasova iz
meukontaktnog prostora. El. luk se gasi u delu prekidaa koji se naziva komora za gaenje el. luka. Prema
vrsti sredine u meukontaktnom prostoru prekidaa i nainu gaenja el. luka, prekidai mogu biti: uljni,
malouljni, pneumatski, SF
6
, i vakuumski prekidai.
Kod malouljnih prekidaa, ulje je sredina u kojoj se gasi el. luk a izolacija prema masi su kruti izolatori
(presovani papir-pertinaks, epoksi smola, porculan) ili vazduh. Kada doe do razdvajanja kontakata prekidaa
stvara se el. luk i ulje u komri isparava pa pritisak u komori raste i ulje poinje da struji oduvava el. luk
popreno ili poduno ili kombinovano i tako se hladi el. luk i gasi se. Ovi prekidai se izrauju u razliitim
oblicima i time se olakava njihova ugradnja u razliite tipove postrojenja. Mogu biti: stojei, visei, zidni,
provodni i sl. Aktivni deo prekidaa (polovi) sa lunom komorom i potpornim izolatorom montiraju se
vertikalno na postolju prekidaa a mehaniki deo (pogonski mehanizam) se ugrauje u postolje ili dodatno
kuite a kod velikih prekidaa za spoljanju montau u poseban ormar.
Kod pneumatskih prekidaa u komori za gaenje luka nalazi se sabijeni vazduh i ona moe biti: sa
poprenim-transverzalnim strujanjem vazduha (mlaz vazduha je normalan na el. luk, za napone do 15kV),
uzdunim-aksijalnim strujanjem vazduha (mlaz vazduha je paralelan sa el. lukom) i radijalnim strujanjem
vazduha (za najvie napone i najvee snage kratkih spojeva).
Kod SF
6
prekidaa sredstvo za gaenje el. luka koristi se gas SF
6
pod pritiskom. To su prekidai malih
dimenzija za vrlo velike snage kratkih spojeva jer se u u gasu SF
6
mogu prekidati 100 puta vee struje nego u
vazduhu.
Vakuumski prekidai imaju u lunoj komori vrlo visoki vakuum kao sredinu za gaenje el. luka i kod
njih se el. luk za struje iznad 100A cepa u vie uporednih lukova i time se smanjuje prekidna mo prekidaa.
Prednosti ovih prekidaa su: veoma dug radni vek, jednostavno odravanje, kontakti su uvek isti, masa i
dimenzije su im male, rad im je tih i sl. Nedostatak je visoka cena kotanja. Koriste se za srednje napone do
35kV i struje kratkog spoja do 63kA.

RASTAVLJAI

Rastavlja je mehaniki rasklopni aparat koji slui da vidno i sigurno odvoji deo postrojenja koji nije
pod naponom od dela koji je pod naponom kako bi omoguio pristup pojedinim elementima dok su drugi delovi
postrojenja u pogonu. Tako se mogu obavljati planski remonti i popravke elemenata bez prekidanja rada ostalih
delova postrojenja. Kada se u postrojenju radi, on je uvek otvoren. Rastavljaima se ne prekidaju i ne
uspostavljaju struje jer on nema komoru za gaenje el. luka i ne moe ugasiti el. luk. Rastavlja ne sme da se
otvori u sluaju kratkog spoja.
Rastavljai mogu osim glavnih kontakata da imaju i noeve za uzemljenje koji slue za uzemljenje
nadzemnih ili podzemnih vodova posle iskljuenja. Takvi rastavljai se zovu zemljospojnici. Zemljospojnik je
mehaniki rasklopni aparat koji slui za spajanje delova strujnog kola sa zemljom i on moe neko propisano
vreme da izdri struju kratkog spoja ali ne sme da provodi struju pri normalnim uslovima rada. Kada se u
postrojenju radi, on je uvek zatvoren. Glavni kontakti i noevi za uzemljenje su mehaniki povezani tako da se
noevi za uzemljenje ne mogu zatvoriti ako su glavni kontakti rastavljaa zatvoreni a glavni kontakti se ne
mogu zatvoriti ako su zatvoreni noevi za uzemljenje. Rastavljai za vee napone su obino tako spojeni da se
14
ukljuenje i iskljuenje vri u sve tri faze istovremeno a kod rastavljaa za napone do 10kV u postrojenjima
male snage mogue je ukljuenje i iskljuenje svake faze posebno.
Upravljanje rastavljaima moe biti runo (izolacionom motkom ili ruicom se deluje na polugu koja
pokree osovinu rastavljaa; mora se doi do rastavljaa), pneumatsko (komprimovani vazduh deluje na klip
cilindra koji pokree osovinu rastavljaa; moe se upravljati daljinski iz komandne prostorijepomou
elektropneumatskih ventila) ili na elektromotorni pogon (pokree ih elektromotor i moe se upravljati daljinski
iz komandne prostorije).

RASTAVNE SKLOPKE

Rastavne sklopke se koriste za prekidanje radnih struja kada bi primena prekidaa bila neekonomina.
Snaga iskljuenja sklopke je mala i iznosi nekoliko desetina MVA i koristi se za napone do 38kV i struje do
630A a za vee napone i struje koriste se iskljuivo prekidai. Rastavna sklopka moe da se kombinuje sa
visokonaponskim osiguraima koji slue kao zatita od kratkog spoja a sklopka slui za ukljuenje i iskljuenje
radne struje. To je, u stvari, rastavlja koji ima noeve koji provode struju u normalnom pogonu i paralelno sa
njima je mehaniki povezana komora za gaenje el. luka. Rastavna sklopka se pokree runo ili nekim drugim
pogonom.

OSIGURAI

Osnovna uloga osiguraa je da zatiti elemente od kratkog spoja a moe da ih titi i od preoptereenja.
Osigura svojim pregorevanjem prekida strujno kolo.

Osigura se sastoji od porculanske cevi u kojoj je smeten topljivi umetak a to je nit okruglog preseka ili
traka pravougaonog preseka, od legure srebra sa jednim ili vie suenja po svojoj duini. Kod osiguraa za vee
struje moe biti vie paralelnih niti spiralno uvijenih. Spiralno vlakno od volframa ima ulogu da smanji jainu
el. polja u unutranjoj auri osiguraa da ne bi dolo do korone. Unutranjost kuita je ispunjena kvarcnim
peskom ija je uloga da odvodi toplotu iz umetka koja se javlja pri proticanju velike struje kratkog spoja i da
ugasi el. luk. Na krajevima cevi se nalaze metalne kape na koje se dovode i spajaju visokonaponski provodnici
koji se tite ovim osiguraem. Pokazna igla u sluaju da je osigura pregoreo ispada iz svog leita pod
dejstvom opruge i to je znak da je osigura pregoreo. Osigura se postavlja na postolje ili nosa osiguraa.

1. kontaktna kapa
2. spoljanja aura od porcelana
3. unutranja aura od porculana
4. topljivi umetak
5. vlakno od volframa
6. i 7. ispune od kvarcnog peska
8. pokazna igla sa oprugom.
15

STRUJNI MERNI TRANSFORMATORI

Oni transformiu struju od vrednosti koja protie kroz vod na 1A ili 5A.
Sastoje se od primarnog i sekundarnog namotaja i gvozdenog jezgra od limova.
Primarni namotaj se vezuje redno u strujno kolo. Sekundarni namotaj ne
sme da bude otvoren. Karakteristine veliine strujnog transformatora (ST) su:
- naznaeni napon U
n
;
- naznaena primarna struja I
1n
;
- naznaena sekundarna struja I
2n
(1A ili 5A);
- naznaeni odnos transformacije
2n
1n
n
I
I
m = ;
- naznaena trajna termika struja I
tth
(jednaka je primarnoj struji ST);
- naznaena kratkotrajna termika struja I
th
ili I
1s
(vrednost primarne
struje koju ST moe podneti jednu sekundu bez oteenja);
- naznaena dinamika struja I
dyn
(maksimalna vrednost primarne struje koju ST moe podneti pri
kratkospojenom sekundarnom namotaju);
- namena (ST namenjen za prikljuak mernih instrumenata (za merenje) i ST namenjen za prikljuak
ureaja za zatitu);
- greke (strujna % 100
I
I I m
g
1
1 2 n
i

= , fazna (definisana je uglom izmeu fazora sekundarne i

primarne struje) i sloena greka) i klasa tanosti (standardne klase tanosti ST za merenje su 0.1;
0.2; 0.5; 1; 3; 5);
- naznaena impedansa optereenja Z
2n
(impedansa kola prikljuenog na sekundarni namotaj);
- naznaena snaga ST S
n
(snaga kojom se NT moe trajno opteretiti a da ne pree definisanu klasu
tanosti);
- faktor sigurnosti F
s
i faktor tanosti F
t
.
Simboli za oznaavanje ST su

NAPONSKI MERNI TRANSFORMATORI

Oni transformiu primarne napone elemenata EES na vrednosti koje odgovaraju naznaenim naponima
mernih i zatitnih ureaja i te ureaje pouzdano odvaja od primarnih napona radi bezbednosti osoblja.
Karakteristine veliine naponskog transformatora (NT) su:
- naznaeni primarni napon
U1n
;
- naznaeni sekundarni napon
U2n
(100V i 200V);
2n
1n
n
U
U
m = ;
- naponska greka % 100
U
U U m
g
1
1 2 n
n

= ;
- fazna greka
n
(definisana je uglom izmeu fazora primarnog i sekundarnog napona);
- klasa tanosti (standardne klase tanosti NT za merenje su 0.1; 0.2; 0.5; 1; 3);
- naznaeno optereenje Z
n
;
- naznaena snaga S
n
;
- naznaeni faktor napona;
- namena NT.
16

KABLOVI

Kablovi su provodnici koji su elektrino izolovani i smeteni u zajedniki omota radi zatite od
spoljanjih uticaja (vlaga, mehanika oteenja, korozija). Konstrukcija kablova, mehanika zatita i vrsta
upotrebljene izolacije zavise od toga da li se kablovi polau neposredno u zemlju, u cevi, beton, vodu, kanale, u
vazduhu na otvorenom, u prostorijama i sl i od naznaenog napona. Prema broju ila, kablovi mogu biti
jednoilni (za visoke i vrlo visoke napone), troilni (za srednje i visoke napone) i etvoroilni (za niske
napone). U zavisnosti od naponskog nivoa, kablovi mogu da budu: standardizovani (naznaenog napona
kV 60 U
n
) i specijalni (naznaenog napona kV 60 U
n
> ).
Konstrukcioni elementi kablova su: provodnik, izolacija, ile, jezgro, ekrani i spoljni omotai.
Provodnici se izrauju od meko odarenog bakra ili aluminijuma i mogu biti jednoini ili vieini, okruglog
ili sektorskog preseka.

Provodnik je prevuen slojem izolacije koja moe biti od termoplastine mase, impregnisanog papira ili
gume. Da bi se dobila to ravnomernija raspodela el. polja, na povrini provodnika se postavlja poluprovodni
sloj od umreenog polietilena i to je ekran i imaju ga kablovi za napone preko 12kV. Pouene ile obrazuju
jezgro. Jezgro se moe sastojati od 1-5 ila. Da bi se dobio kruni oblik jezgra, izmeu ila se postavlja ispuna.
Ispuna se izrauje od niti papira, od PVC niti ili od gume. Iznad jezgra se postavlja pojasna izolacija koja
poveava dielektrinu vrstou izolacije izmeu provodnika i plata i uvruje ile u jedinstvenu celinu. Svi
kablovi za visoki napon moraju imati zatitu od previsokih napona i to je omota od bakarnih traka ili ica.
Plat titi jezgro od vlage. Za kablove izolovane termoplastinim masama, plat moe biti od PVC mase ili od
olova a za kablove izolovane impregnisanim papirom, plat se izrauje od olovne beavne cevi. Armatura je
zatita od mehanikih oteenja i izrauje se od elinih traka. Omota kabla ili spoljni plat se izrauje od
PVC mase ili od impregnisanog papira zalivenih bitumenom.
Standardizovani kablovi za napone do 35kV oznaavaju se oznakom koja se sastoji od pet grupa slovnih
simbola i brojeva.
Prva grupa sadri dva slova koja oznaavaju materijal za izradu izolacije provodnika i plata kabla.
P - PVC
E polietilen
X umreeni polietilen
G - guma
T - tekstil
N - neopren
MT - metalna cev od eline trake sa avom
IP - impregnisani papir
S - silikonska guma
F - izolovana folija
O - olovni plat
B - butil-guma
L - lakirana tkanina
A - aluminijumski plat
ZO - zaseban olovni plat svake ile.
17
Druga grupa daje podatke o njegovim mehanikim svojstvima i antikorozivnoj zatiti. Ovu grupu ine
dva broja koja se piu pored prve grupe. Prvi broj definie nain na koji je izvedena mehanika zatita a drugi
broj definie antikorozivnu zatitu.
Treu grupu ine oznake za vrstu materijala od koga je ila izraena i za oblik preseka ile. Za ile od
bakra okruglog preseka nita se ne pie a za aluminijumske ile - A i sektorskog oblika preseka - S. Slovo J
znai sektorski jednoilni provodnik.
etvrtu grupu ine brojane oznake i ona daje podatke o broju ila i preseku provodnika. Prvi broj je
broj ila a sledei broj je popreni presek provodnika u mm
2
(na primer 4x25mm
2
). Ako je nulti provodnik
manjeg preseka od faznog onda je 3x25+16mm
2
ugraen nulti provodnik i 3x25/16mm
2
za koaksijalno
rasporeen nulti provodnik (fazni provodnici se poue a oko njih se mota helikoidalno nulti provodnik).
Peta grupa oznaava naznaeni napon kabla U / U
0
- fazni/linijski napon (kV/kV).
Konstrukcija kabla 110kV sa umreenim polietilenom:
1) provodnik,
2) unutranji poluprovodni sloj,
3) izolacija od umreenog polietilena,
4) spoljanji poluprovodni sloj,
5) bubrea traka,
6) Cu elektrina zatita,
7) bubrea traka,
8) Al-traka.
Srednjenaponski kablovi su kablovi kod kojih je pogonski napon izmeu 1kV i 60kV. Za napone manje
od 15kV koriste se pojasni kablovi a za vee napone kablovi sa ekranizovanim ilama (H-kablovi). Kao
srednjenaponski kablovi koriste se i kablovi sa vrstom izolacijom (od umreenog polietilena).
Pojasni kabl:
1) Al-provodnik,
2) izolacija ile,
3) pojasna izolacija,
4) olovni omota,
5) unutranja zatita (papir ili juta),
6) eline trake,
7) impregnisana juta.

Ekranizovani kabl:
1) Al-provodnik,
2) ekran ile,
3) izolacija ile,
4) ekran izolacije,
5) olovni omota,
6) impregniran papir ili PVC-trake,
7) impregniran papir,
8) impregnirana juta,
9) eline trake,
10) impregnisana juta.

ODVODNICI PRENAPONA

Zbog raznih prelaznih pojava u mrei i postrojenju pojavljuju se naponi koji su dosta vii od naznaenih
i nazivaju se prenaponi (komutacioni) a moe doi i do atmosferskih prenapona usled atmosferskih pranjenja.
Atmosferski prenaponi ili atmosferski udarni naponi traju obino nekoliko desetina s i mogu imati vrednost od
nekoliko MV pozitivnog ili negativnog polariteta. Standardan oblik prenaponskog talasa je
18

Atmosferski prenapon karakteriu temena vrednost U
m
, polaritet i vreme trajanja ela i zaelja.
Vremenski interval OA naziva se vremenom ela talasa
a interval OB predstavlja vreme zaelja

z
. Skraena
oznaka naponskog talasa je
z m
U .
Da bi se spreilo tetno delovanje prenapona na elemente postrojenja koristi se aparat koji se naziva
odvodnik prenapona. Njegova uloga je da prenapon smanji na nivo koji je bezopasan za opremu. Za ispitivanje
opreme kroz koju se oekuje proticanje struje atmosferskog pranjenja (odvodnik prenapona) koristi se
standardni strujni udarni talas.

Najjednostavniji ureaj za zatitu od prenapona je iskrite. To su dve elektrode, od kojih je jedna
uzemljena a druga vezana za fazni provodnik. Kada iskrite reaguje (proradi) stvara se kratki spoj jer je jedna
elektroda uzemljena. Danas se koriste dva tipa odvodnika prenapona: silicijum-karbidni (SiC) odvodnici i cink-
oksidni (ZnO) odvodnici.
Odvodnik se postavlja to je mogue blie tienom objektu (u visokonaponskim postrojenjima to su
energetski transformatori jer su oni najskuplji elementi postrojenja).

PRIGUNICE

Prigunica je induktivni namotaj bez gvoa koji se vezuje na red sa potroaem. U elektroenergetskim
sistemima prigunice se najee koriste za ogranienje struja kratkih spojeva, za uzemljenje neutralne take
energetskih transformatora i za regulaciju reaktivnih snaga.
Prigunice za ogranienje struja kratkih spojeva namenjene su za redno vezivanje u granu mree. Ove
prigunice nemaju feromagnetno jezgro, namotaji su napravljeni od bakra ili aluminijuma i imaju kostur od
specijalnog betona. Trofazna prigunica se sastoji od tri jednofazne koje se postavljaju jedna iznad druge ili
jedna pored druge. Prigunice se izvode za unutranju ili spoljanju montau, sa suvom ili uljnom izolacijom.

a) obina-redna prigunica izmeu sabirnikih sekcija
b) obine-redne prigunice u izvodima
c) razdvojna prigunica

Kod mrea sa izolovanom neutralnom takom, u neutralnu taku mree se prikljuuju kompenzacione
prigunice (Petersenove prigunice). One se prave sa magnetnim jezgrom koje ima vei vazduni zazor i
smetaju se u sud sa uljem. U mreama, u kojima je neutralna taka uzemljena preko male impedanse, koriste

19
se prigunice za uzemljenje koje su sline kompenzacionim ali sa mnogo manjom reaktansom i dimenzije su im
mnogo manje.
Prigunice za regulaciju reaktivne snage preuzimaju vikove stvorene reaktivne snage i ne dozvoljavaju
povienje napona iznad maksimalno dozvoljene vrednosti. Najee se koriste tiristorski kontrolisane
prigunice i prigunice upravljane jednosmernom strujom.

KONDENZATORI I KONDENZATORSKE BATERIJE

Potroai elektrine energije, pored aktivne snage, uzimaju iz mree i reaktivnu snagu. Tipini potroai
reaktivne snage su asinhroni motori, transformatori i prigunice, fluoroscentne svetiljke i sl. Reaktivna snaga
dodatno optereuje elemente mree i uzrokuje pad napona i poveane gubitke, zbog ega je potrebno izvriti
kompenzaciju reaktivne snage a to znai proizvodnju reaktivne snage na mestu njene potronje ili to blie
njemu. Kompenzacija reaktivne snage se vri kondenzatorskim baterijama.
Kompenzacija reaktivne snage moe biti statika i dinamika. Statika kompenzacija se sprovodi
kondenzatorskim baterijama stalnog kapaciteta i ne postoji mogunost regulisanja reaktivne snage. Dinamika
kompenzacija omoguava regulaciju reaktivne snage jer je kondenzatorska baterija napravljena od veeg broja
kondenzatora razliitog kapaciteta i ima ureaj za automatsku regulaciju ukljuenosti pojedinih stepena.
Prekompenzacija nije dozvoljena i loa je po sistem i do nje ne moe doi ako se koristi automatska regulacija
reaktivne snage. Kompenzacija moe biti i: pojedinana, grupna i centralna. Pojedinina kompenzacija se
sprovodi tako to se veim potroaima (motorima i energetskim transformatorima) direktno prikljui
kondenzatorska baterija odgovarajue snage. Grupna kompenzacija se sprovodi za grupu potroaa i poto se
potronja reaktivne snage menja u toku dana, grupna kompenzacija se realizuje ugradnjom kondenzatorskih
baterija sa ureajem za automatsku regulaciju. Pod centralnom kompenzacijom se podrazumeva prikljuenje
kondenzatorskih baterija u potroake take mree. To su, najee, sabirnice u postrojenju iz kojeg se napaja
posmatrano potroako podruje.

UREAJI ZA UPRAVLJANJE POTRONJOM ELEKTRINE ENERGIJE (MTK)

MTK (mrena tonfrekventna komanda) je oblik upravljanja potronjom elektrine energije koji koristi
samu mreu za prenos podataka. Koristi se za upravljanje tarifama, javnim osvetljenjem, daljinsko ukljuivanje
i iskljuivanje termikih potroaa, alarmiranje mobilnih ekipa i sl. Prenos podataka je jednosmeran, od jednog
ili vie predajnika ka velikom broju izvrnih prijemnika. Upravljaki signal predstavlja kratki niz odreenih
impulsa koji formiraju tzv. impulsni telegram. Signal se ubacuje u mreu simetrino u sve tri faze, najee na
naponima od 10kV, 20kV ili 35kV.
Nadgledanje i upravljanje MTK sistemom se obavlja iz centralne komandne stanice (dispeerskog
centra) u kojoj ureaj centralne emisione automatike stvara impulsne telegrame i alje ih pedajnicima.
Predajnici ili emisiona postrojenja se ugrauju u pojedine transformatorske stanice i ubacuju upravljake
naredbe (preko impulsnog telegrama) u energetsku mreu. Komunikacija izmeu centralne komandne stanice i
pojedinih transformatorskih stanica se ostvaruje telefonskom ili radio vezom (pomou signalnih parica). Pored
impulsnog telegrama, iz centralne komandne stanice se alje i tonfrekventni nosilac, tzv. pilot frekvencija, da bi
se uskladio rad predajnika u transformatorskim stanicama i da bi se izbeglo ometanje izmeu pojedinih sistema.

TRANSFORMATORI SNAGE U POSTROJENJIMA

Energetski transformator je statiki ureaj sa dva ili vie namotaja koji vri transformaciju el. energije sa
jednog naponskog nivoa na drugi pri istoj uestanosti radi prenosa el. energije. Sastoji se od magnetnog kola-
jezgra od feromagnetnog materijala i primarnog (prima energiju iz mree) i sekundarnog namotaja (predaje
energiju potroau). Jezgro je napravljeno od hladno valjanih elinih limova da bi se snizilu gubici usled
histerezisa i vrtlonih struja. Namotaji su od bakarnih ili aluminijumskih provodnika okruglog ili pravougaonog
20
preseka. Zavisno od vrste izolacije, transformatori mogu da budu uljni i suvi. Prema principu transformacije,
mogu da budu: sa odvojenim namotajima (dvonamotajni i tronamotajni) i autotransformatori.
Karakteristine veliine energetskih transformatora su:
- naznaeni napon namotaja U
n
(napon koji nastaje u praznom hodu izmeu prikljuaka namotaja);
2
1
n 2
n 1
N
N
U
U
m = = (odnos naznaenih napona ili broja navojaka
primara i sekundara);
- naznaena snaga S
n
;
- naznaena struja I
n
;
- napon kratkog spoja energetskog transformatora u
k
% (napon koji pri ispitivanju u kratkom spoju
postigne odgovarajuu naznaenu struju);
- nain hlaenja uljnih transformatora;
- sprega namotaja u transformatoru (trougao D, zvezda Y ili izlomljena zvezda Z).
Transformatori mogu biti za povienje napona i za snienje napona.
Gubici snage u transformatoru sastoje se od gubitaka u bakru P
Cu
(zavise od optereenja) i gubitaka u
gvou P
Fe
(ne zavise od optereenja)
Grupe sprezanja energetskih transformatora su:
1. sprega zvezda-zvezda (koristi se za povezivanje dve mree visokog napona);
2. sprega zvezda-slomljena zvezda (koristi se kod mree kod koje se koristi nulti provodnik i kod
manjih snaga transformatora);
3. sprega trougao-slomljena zvezda (koristi se kod mree kod koje se koristi nulti provodnik i kod
veih snaga transformatora);
4. sprega zvezda-trougao (koristi se za transformatore koji rade u bloku sa generatorom).
Vrlo esto se u visokonaponskim postrojenjima zahteva da dva ili vie transformatora snage rade
paralelno, odnosno da njihovi primarni namotaji budu prikljueni na zajednike sabirnice a sekundarni
namotaji, takoe, na zajednike sabirnice ili mreu. Paralelan rad transformatora je dobar ako:
- pri neoptereenoj sekundarnoj mrei kroz sekundarne namotaje ne teku nikakve struje;
- transformatori dele optereenje srazmerno svojim naznaenim snagama (ne smeju se previe
razlikovati; odnos najvee prema najmanjoj ne sme biti vei od 3);
- nema faznog pomeraja izmeu odgovarajuih veliina pojedinih transformatora.
Da bi paralelan rad transformatora bio dobar, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
- odnosi transformacije svih transformatora moraju biti jednaki;
- transformatori moraju imati istu spregu namotaja;
- naponi kratkog spoja svih transformatora moraju biti jednaki.
Transformator treba zatititi od:
- spoljanjih prenapona (odvodnicima prenapona);
- struja kratkih spojeva i preoptereenja (prekidaima, osiguraima, prekostrujnim relejima i sl.);
- kvarova u samom transformatoru (Buholcovim relejem, kotlovskom zatitom i sl.).

POSTROJENJA JEDNOSMERNE STRUJE

Oko 20% ukupno potroene el. energije se troi u vidu jednosmerne struje. U oblasti elektroprivrede,
koristi se za pobuivanje generatora, upravljanje ureajima za kompenzaciju reaktivne snage, kao rezervno
napajanje ureaja u postrojenjima, za napajanje komandno-signalnih kola i sl. Koristi se u tekstilnoj industriji,
za regulaciju el. pei, u topionicama, valjaonicama, za pokretanje el. lokomotiva, tramvaja, trolejbusa, kranova,
dizalica, i sl.
Jednosmerna struja se dobija iz mree naizmenine struje korienjem elektronskih komponenata koje
se zovu usmerai. Usmerai manjih snaga su monofazni i koriste se za napajanje elektronskih kola a usmerai
veih snaga su trofazni i koriste se u energetskim postrojenjima.
21
Najjednostavniji usmeraki element je poluprovodnika dioda koja proputa el. struju u jednom smeru a
u drugom ne. Tiristor se moe upotrebiti da prekine normalno provoenje struje za bilo koji vremenski period i
da bi struja nastavila da tee potrebno je dovesti odgovarajui pobudni signal na pobudnu elektrodu (provodi
samo pozitivnu poluperiodu sinusoide).
U energetskim postrojenjima koriste se trofazni usmerai (usmerake stanice) koji mogu biti polutalasni
i punotalasni (mostni).
Akumulatori su ureaji za akumuliranje el. energije. El. energija jednosmerne struje se pretvara u
hemijsku energiju (punjenje) koja se uva u akumulatoru i prikljuenjem potroaa se hemijska energija
pretvara u el. energiju (pranjenje). Akumulator ima jednu ili vie elija koje spojene na red ine akumulatorsku
bateriju. Svaka elija ima pozitivnu i negativnu elektrodu koje su razdvojene elektrolitom. Osnovni parametri
akumulatora su naznaeni kapacitet i naznaeni napon. Naznaeni kapacitet je koliina naelektrisanja koju
akumulator moe da preda potroau tokom pranjenja odgovarajuom naznaenom strujom a da napon
akumulatora ne opadne ispod krajnjeg napona pranjenja. Naznaeni napon je proizvod broja redno vezanih
elija i naznaenog napona jedne elije. Prama nameni mogu biti: stacionarni (vezuju se paralelno sa
ispravljaima i slue za napajanje ureaja za signalizaciju, veze, zatitu, osvetljenje i sl., najee su olovni),
starterski (za pokretanje automobila, olovni ili nikl-kadmijumski), trakcioni (za pokretanje viljukara, jamskih
lokomotiva i sl.) i prenosni (za napajanje ureaja malih snaga).
Osnovni elementi olovnog akumulatora su:
- pozitivna elektroda (olovo-superoksid ( )
2
PbO ;
- negativna elektroda (isto upljikavo olovo ( ) Pb );
- elektrolit (razblaena sumporna kiselina ( )
4 2
SO H ).
Naznaeni napon elije olovnog akumulatora je 2V.
Hemijski procesi tokom punjenja i pranjenja akumulatora se mogu prikazati formulom

gde je ( )
2
PbO - olovo-superoksid, ( )
4 2
SO H - sumporna kiselina, ( ) Pb - olovo, ( )
4
PbSO - olovo-sulfat.
Ako ovu jednainu itamo sa leva na desno ona znai pranjenje a obrnuto znai punjenje pa se radi o
povratnom ili reverzibilnom procesu.
Osnovni elementi alkalnog (nikl-kadmijumskog) akumulatora su:
- pozitivna elektroda (nikl-oksid-hidrat ( ) ( ) OH NiO ;
- negativna elektroda (kdmijum u obliku praha ( ) Cd );
- elektrolit (kalijum-hidroksid ( ) KOH ).
Naznaeni napon elije alkalnog akumulatora je 1.2V.
Akumulatori se pune jednosmernom strujom i ureaji kojima se pune se zovu punjai i to su ispravljai
izvedeni diodama i tiristorima koji naizmeninu el. energiju pretvaraju u jednosmernu.
Veliki broj ureaja u razvodnim postrojenjima i elektranama zahteva neprekidno napajanje (upravljaka
kola, kola signalizacije, relejni ureaji, pobudni sistemi, raunarski sistemi, osvetljenje) i za to se koriste sistemi
za neprekidno napajanje.Oni se sastoje od ispravljaa, akumulatorske baterije i invertora (pretvaraju
jednosmernu u naizmeninu struju). Kada ima napajanja iz mree, akumulator je stalno napunjen pomou
ispravljaa i preko invertora napaja potroae. Kada doe do prekida napajanja iz mree, invertor se napaja iz
akumulatora i napaja potroae.

) elektroda ( ) elektroda ( ) elektroda ( ) elektroda (
) ( ) ( ) ( ) (
PbSO O H 2 PbSO Pb SO H 2 PbO
voda kiselina
sumporna
punjenje
4 2 4 pranjenje 4 2 2
+ +
+ + + +
22

ELEKTRINE EME

Grafiki simboli

23

Jednopolne i tropolne eme

U postrojenju se razlikuju: 1. glavna strujna kola (prikljuena su na pogonski, visoki napon), 2. strujna
kola zatite i merenja (prikljuena su na sekundarne namotaje strujnih ili naponskih transformatora) i 3.
pomona strujna kola (prikljuena su na pomone izvore jednosmerne struje).
Postrojenja se na crteima predstavljaju pomou ema. El. eme imaju za cilj da pokau nain spajanja
aparata i postrojenja. U zavisnosti od toga ta predstavljaju i koliko detaljno, postoji vie vrsta ema:
1. jednopolna ema (glavna);
2. tropolna ema ili ema delovanja;
3. montana ema (ema vezivanja);
4. razvijena ema.
Glavna ema slui kao osnova za projektovanje i na njoj
su prikazana glavna strujna kola. Ovakve eme se prikazuju
uproeno bez naznaavanja prateih elemenata postrojenja kao
to su merni transformatori, odvodnici prenapona i sl. One treba
da budu: pouzdane (sa malom verovatnoom kvarova), elastine
(da omoguavaju premetanje i grupisanje elemenata (generatora,
transformatora, vodova) i pod optereenjem u toku pogona),
ekonomine (da omoguavaju upotrebu minimalnog broja skupih
elemenata (naroito prekidaa)), jednostavne (pregledne i lake za
rukovanje). Jednopolna ema transformatorskog polja je

24
Tropolne eme ili eme delovanja pored glavnih strujnih kola
sadre i kola zatite, merenja i pomona strujna kola. One daju
prostorni raspored svih aparata ali ne i njihov taan poloaj. To je
glavna ema za kontrolu ispravnosti vezivanja aparata i opreme.

Tropolna ema transformatorskog polja je

ema vezivanja se izrauje na osnovu eme delovanja i prikazuje prostorni raspored elemenata. Na ovoj
emi se oznaavaju sve prikljune stezaljke na elementima, redne stezaljke od kojih polaze i na kojima se
zavravaju provodnici kao i provodnici svih strujnih kola u postrojenju sa svim podacima (broj kabla, vrsta
kabla, broj i presek ila, namena i sl.).
Kod veih i komplikovanijih ema postrojenja vrlo je teko pratiti sva strujna kola i tada se crtaju
razvijene eme. Razvijena ema prikazuje delovanje pomonih strujnih kola i redosled ukljuenja i iskljuenja
pojedinih aparata. Strujna kola se crtaju pravolinijski, bez ukrtanja, ne vodi se rauna o prostornom rasporedu i
mehanikoj povezanosti pojedinih delova. Kola se unose sleva nadesno prema vremenskom ukljuenju njihovih
elemenata. Ova ema omoguava brz uvid u veze i njihovo funkcionisanje i korisna je za pronalaenje kvarova.
Komandne table u postrojenjima moraju biti tako projektovane i izvedene da
osoblje koje njima rukuje ima to bolju preglednost i da lake vri manipulacije pa se na
njima crtaju slepe eme. Na njima su ucrtani rasklopni aparati i pomoni ureaji i
njihove veze sa sabirnicama. Na njima se mogu nalaziti i svetlosne oznake koje
pokazuju stanje ukljuenosti i iskljuenosti pojedinih aparata (crveno svetlo aparat je
ukljuen, zeleno svetlo - iskljuen).
Da bi se ema pravilno proitala, potrebno je znati grafike simbole kojima se
predstavljaju pojedini elementi i njihove funkcije u kolima.

25

KOMANDNI I SIGNALNI UREAJI

OPTI PRINCIPI UPRAVLJANJA POSTROJENJEM

Pod upravljanjem postrojenjem se podrazumevaju sve mere i postupci koji se preduzimaju radi
pouzdanog i bezbednog uspostavljanja ili prekidanja visokonaponskih kola. Upravljati znai na odgovarajui
nain komandovati prekidaima i rastavljaima da bi se odreeni deo postrojenja doveo u beznaponsko stanje
ili stavio pod napon. Do prekidanja strujnog kola moe doi zbog delovanja zatite ili zbog vrenja odreenih
neophodnih radova u postrojenju. Odgovorno lice u postrojenju mora da zna zato je dolo do iskljuenja da bi
preduzelo mere da se taj uzrok otkloni i da se iskljueni deo postrojenja ponovo stavi pod napon.
U postrojenjima srednjeg napona merni instrumenti, releji i ureaji za signalizaciju i upravljanje se
smetaju na komandne table koje se nalaze neposredno uz eliju (to je prostor koji zauzimaju ureaji preko
kojih se odreeni element postrojenja vezuje za sabirnice kod postrojenja u zgradama, a kod postrojenja na
otvorenom se zove polje) tako da ne postoji posebna komandna prostorija.
Kod postrojenja vieg napona i kod postrojenja na otvorenom koriste se komandni pultovi. Manji
komandni pultovi (duine do 8m) postavljaju se u jednoj liniji a vei se postavljaju u luku. Na prednju stranu
komandne ploe postavljaju se pokazni instrumenti, ureaji za upravljanje i slepa ema na kojoj je oznaeno ta
je pod naponom a ta nije a kod elektrana ucrtane su i sinoptike eme koje prikazuju stanje svih termikih i
hidraulikih objekta (koliina vode, pritisak pare, pritisak i koliina ulja i sl.).

RUNO I ELEKTRINO KOMANDOVANJE

Pod komandovanjem se podrazumeva ostvarivanje zahteva da se sklopni aparati ukljue ili iskljue. Pri
iskljuenju dela postrojenja najpre se otvaraju kontakti prekidaa a zatim se otvaraju odgovarajui rastavljai.
Pri ukljuenju dela postrojenja najpre se zatvaraju rastavljai a zatim se zatvaraju kontakti prekidaa.
Komandovanje sklopnim aparatima moe biti runo i elektrino pomou pogonskih mehanizama. Runo
komandovanje se primenjuje za rastavljae napona do 35kV i za zemljospojnike napona do 110kV. Za
rastavljae napona veeg od 110kV komandovanje je elektrino. Komandovanje prekidaima je elektrino.

POKRETANJE SKLOPNIH APARATA

Pokretanje (otvaranje i zatvaranje) sklopnih aparata moe se obaviti:
1. na licu mesta (za napone manje od 35kV):
a) direktno (pritiskom na taster pogonskog mehanizma ili aktiviranjem odgovarajue poluge) i
b) indirektno (iz pripadajueg komandnog oramara);
2. lokalno (iz posebne prostorije unutar postrojenja elektrinim putam) i
3. daljinski (davanjem komande sa mesta koje je udaljeno od postrojenja, obino iz dispeerskog
centra).
Daljinsko ukljuivanje i iskljuivanje rastavljaa i prekidaa se moe vriti pomou komandno-
potvrdnih prekidaa. Da bi se spreilo sluajno i pogreno rukovanje, pri radu sa komandno-potvrdnim
prekidaima, uvek treba napraviti dva pokreta dok se eljena komanda ne izvri, odnosno oni imaju dva
poloaja: pripremni i izvrni (izvlaenje ruice (pripremni) i okretanje ruice (izvrni) ili okretanje ruice za
90 (pripremni) i jo jednom za neki ugao (izvrni)). Ruica komandno-potvrdnog prekidaa se zadri kratko
vreme u izvrnom poloaju, dok se ne ukljui rastavlja, posle ega se sama vraa u pripremni poloaj za
ukljuenje. Na isti nain daje se komanda za iskljuenje rastavljaa. Poloaj komandno-potvrdnog prekidaa se
signalizira sijalicom koja je ugraena u ruicu rastavljaa. Komandno-potvrdni prekidai za upravljanje
prekidaima imaju i zvunu signalizaciju.
Noevima za uzemljenje na rastavljau voda ne komanduje se daljinski, ve runo, u postrojenju. Na
komandnoj tabli postoji potvrdni prekida koji signalizira poloaj noa.
26

POGONSKI MEHANIZMI SKLOPNIH APARATA

Rastavlja se moe pokretati runo, pneumatski ili elektromotornim pogonom. Upravljanje
pneumatskim i elektromotornim pogonskim mehanizmima moe se obavljati i daljinski.
Za pokretanje prekidaa koriste se runo-opruni, elektromagnetni, pneumatski i elektromotorni pogoni.
Runo-opruni pogon se sastoji u runom sabijanju opruge za ukljuenje i koristi se kod malouljnih prekidaa
napona do 10kV. Kod elektromagnetnih pogona prekida se ukljuuje tako to pritiskom na taster poinje da
deluje elektromagnet za ukljuenje a iskljuuje pomou opruge. Kod pneumatskog pogona, prekida se
ukljuuje dejstvom komprimovanog vazduha na kontakte prekidaa a iskljuuje aktiviranjem elektromagneta za
iskljuenje ili dejstvom opruge. Pri elektromotornom pogonu opruga za ukljuenje prekidaa se sabija pomou
elektromotora.

SIGNALIZACIJA

Povratno javljanje treba da signalizira poloaj prekidaa. Signalizacija treba da bude tako izvedena da se
poloaj prekidaa moe tano utvrditi. U tu svrhu se upotrebljavaju kontakti signalnog prekidaa koji je
mehaniki spojen sa osovinom prekidaa. Signalni prekidai su pomoni prekidai koji se ugrauju uz
prekidae i rastavljae i pokreu se neposredno sa njihovih osovina a ako rastavlja ima pneumatski pogonski
mehanizam, signalni prekidai se pokreu sa komandnih ureaja. Signalni prekidai imaju nekoliko razliitih
kontakata za signaliziranje, sinhronizaciju i blokiranje i to su:
- radni otvoreni kada su iskljueni glavni kontakti prekidaa ili noevi rastavljaa, odnosno kada
kroz pobudni namotaj releja tee struja;
- mirni - zatvoreni kada su iskljueni glavni kontakti prekidaa ili noevi rastavljaa, odnosno kada
kroz pobudni namotaj releja ne tee struja;
- trenutni slui za zvuno signaliziranje da je prekida iskljuen delovanjem nekog od zatitnih
ureaja;
- produeni due traje u smeru iskljuenja.
Signalizacija moe biti: obavetajna (obavetava o trenutnom stanju aparata preko sijalice ili preko
pokazivaa poloaja) i alarmna (javlja o stanjima kao to su: poremeaj u postrojenju, kvar, ispad pojedinih
aparata, havariju i sl.).
Radnici u postrojenju treba uvek da budu upozoreni pre iskljuenja prekidaa zbog delovanja zatitnih
ureaja. Svetlosna signalizacija se ostvaruje pomou dve sijalice, jedna pokazuje da je aparat ukljuen a druga
da je iskljuen. To je potrebno zbog sigurnosti u sluaju pregorevanja sijalice. Svetlosna signalizacija nije
dovoljna pa se iskljuenje prekidaa signalizira i akustino (truba). Truba se iskljuuje pritiskom na taster. U
velikim postrojenjima signalizacija se ostvaruje po grupama, sa jednom signalnom trubom koja signalizira da je
dolo do iskljuenja, dok sijalica signalizira u kojoj grupi je dolo do iskljuenja. Truba se zatim iskljuuje
jednim tasterom a sijalica drugim.

AUTOMATSKO PONOVNO UKLJUENJE

Kod savremenih tipova prekidaa predviena je mogunost iskljuenja i brzog ponovnog ukljuenja, jer
je veliki broj kvarova u elektroenergetskim sistemima privremenog karaktera. Obino se zahteva da prekida
moe ponovo da ukljui deo mree koji je bio iskljuen zbog kvara, kao i da ga brzo iskljui ako je ostao u
kvaru. esto se zahteva i mogunost dva uzastopna ponovna ukljuenja sa trenutnim naknadnim iskljuenjima.
Propisi preporuuju kao standard za normalne uslove rada sledei ciklus operacija : iskljuenje pauza od 180s
ponovno ukljuenje sa trenutnim iskljuenjem pauza od 180s - ponovno ukljuenje sa trenutnim
iskljuenjem. Skraena oznaka za ovaj ciklus je O 3min CO 3min CO.

27

BLOKIRANJE RASTAVLJAA

Kod rastavljaa je mogue runo ukljuenje i iskljuenje i to veoma esto predstavlja uzrok havarija u
postrojenjima. Da bi se spreile pogrene manipulacije, rastavlja se blokira, odnosno onemoguava se njegovo
otvaranje dok protie struja uprkos komandi za otvaranje. Rastavlja se moe blokirati mehaniki, pneumatski
ili elektrino. Mehaniko blokiranje se primenjuje u postrojenjima sa runim upravljanjem i rastavlja je
mehaniki ukoen ili otkoen zavisno da li je prekida ukljuen ili iskljuen. Mehaniko blokiranje se izvodi
pomou katanca kojim se zakljuavaju pogoni sklopnih aparata ili sistemom centralnog zakljuavanja brava
kljuevima (svi rastavljai se blokiraju pomou jednog kljua i on se stavi u bravu pogona prekidaa i kada je
prekida ukljuen, ne moe se izvaditi). U veim postrojenjima blokiranje rastavljaa se, najee, obavlja
elektrinim putem preko jednog od kontakata na signalnom prekidau ili postavljanjem pomonog releja koji se
pobuuje preko kontakata signalnog prekidaa.

UREAJI ZA SINHRONIZACIJU

U svakoj elektrani nalazi se po nekoliko generatora i u odnosu na ostali deo elektroenergetskog sistema
svi generatori rade paralelno. U toku dana ne rade stalno svi gneratori, to zavisi od dijagrama dnevnog
optereenja. Postupak ukljuenja generatora na mreu naziva se sinhronizacija i ona se moe obavljati runo i
poluautomatski ili automatski (kod postrojenja sa daljinskim upravljanjem). Kod sinhronih generatora treba da
bude ispunjeno vie uslova za paralelan rad:
1. redosled faza generatora i mree na koju se prikljuuju mora biti isti.
2. elektromotorna sila generatora mora biti jednaka naponu mree.
3. elektromotorna sila generatora mora biti u fazi sa naponom mree.
4. uestanost elektromotorne sile generatora mora biti jednaka uestanosti napona mree.
U svakoj elektrani postoji posebna oprema za dovoenje sinhronih generatora u paralelan rad s ostalim
generatorima, odnosno oprema za sinhronizaciju. Ovu opremu sainjavaju dvostruki voltmetar (jedan voltmetar
meri napon mree a drugi elektromotornu silu generatora), dvostruki frekvencmetar (jedan frekvencmetar meri
uestanost napona mree a drugi uestanost elektromotorne sile generatora), sinhronizacione sijalice (obine
sijalice koje se pale ili gase kada se poklope uestanosti napona mree i generatora) i nulti voltmetar (osetljiv na
male vrednosti napona) i sinhronoskop (to je aparat koji moe da zameni sinhronizacione sijalice i nulti
voltmetar).

RADOVI NA IZGRADNJI ELEKTRINIH POSTROJENJA

MONTANI RADOVI U ELIJAMA I POLJIMA, U ZGRADAMA I NA
OTVORENOM PROSTORU

Nakon to se obave graevinske i komunalne pripreme prostorija i okolnog prostora, postupak montae
postrojenja obuhvata bravarske i elektromontane radove. Bravarski radovi obuhvataju: pripremu materijala,
izradu bravarskih elemenata, zatitu elemenata (bojenje, cinkovanje), radioniko sklapanje konstrukcija,
provera dimenzija u odnosu na vrednosti iz projekta, transport elemenata do mesta montae postrojenja i
montaa opreme. Elektromontani radovi su: priprema materijala, radionika izrada, obavljanje neophodnih
ispitivanja, transport elemenata do mesta montae postrojenja, montaa opreme, spajanje bravarskih i
elektromontanih radova i provera funkcionisanja i ostala propisana ispitivanja. Zatim sledi otklanjanje
nedostataka u saradnji sa odgovornim licem (nadzornim organom).
Pre poetka radova potrebno je raistiti teren gde e se obaviti montaa. Sve otvore na mestu gde se
obavljaju radovi (graevinske i montane otvore, otvore izmeu spratova, kablovske ahte) treba zatvoriti
28
podovima koji se ne pomeraju ili ih treba ograditi. Istovremeno obavljanje elektromonterskih i graevinskih
radova dozvoljava se samo ako ne postoji mogunost da se radnici povrede.
Pri montai otvorenog dela postrojenja taj deo mora biti ograen. Kablovski kanali, do postavljanja
ploa koje su predviene projektom, treba da budu zatvoreni a kada se poloe kablovi u njih treba ih zatvoriti
ploama. Sve konstrukcije otvorenog dela postrojenja (sabirniki i dalekovodni portali, osnove za posravljanje
prekidaa, rastavljaa i mernih transformatora) moraju da budu privrene odgovarajuim zavrtnjima ili
zavarene na odgovarajui nain. Ako ovo nije ispunjeno, rad na takvim konstrukcijama je zabranjen. Sabirnice
otvorenih delova postrojenja treba montirati pre opreme. Pri radu na visini, na otvorenim postrojenjima, svi
monteri su duni da se vezuju za konstrukciju pomou sigurnosnih pojaseva. U sluaju oluje ili jakog vetra svi
radovi na montai opreme otvorenih postrojenja i na uvoenju nadzemnih vodova u zatvorena postrojenja treba
da budu obustavljeni.
Najee se poinje sa montaom potpornih i provodnih izolatora na odgovarajuoj noseoj
konstrukciji. Zatim se montiraju rastavljai, rastavne sklopke i rastavljai sa zemljospojnicima. Najpre se
montiraju izolatori rastavljaa, pa glavno kolo rastavljaa a na kraju pogonski mehanizam i svi delovi se zatim
poveu i izvre se merenja da bi se proverila ispravnost montae. Montaa prekidaa se vri na isti nain kao i
montaa rastavljaa (prekidai se montiraju iskljuivo u vertikalnom poloaju). Zatim se montiraju merni
transformatori (uljni samo u vertikalnom poloaju a ostali u bilo kom poloaju). Zatim se montiraju odvodnici
prenapona (u vertikalnom poloaju ili se mogu bono okaiti na zid). Montaa sabirnica je veoma vana i
veoma vano je pravilno saviti i nastaviti ine (mogu biti bakarne i aluminijumske). Za to se koristi priruni alat
i prese (obino hidrauline). Posle montae ine se obino premazuju odgovarajuom bojom u zavisnosti od
faze.

MONTAA OKLOPLJENIH POSTROJENJA

Vazduhom izolovana i metalom oklopljena postrojenja uglavnom su fabriki montirana i tipski
proizvedena tako da samo treba sklopiti pojedine elemente prema projektu.
SF
6
postrojenja treba da budu montirana na podlogu koja je potpuno horizontalna. Svi delovi su, takoe,
tipski proizvedeni.

MONTAA POSTROJENJA NA STUBU

Postrojenje na stubu je transformatorska stanica, najee 10kV/0.4kV pogodna za napajanje seoskih
domainstva, gradilita i sl. Tipski je proizvedena i ispitana u fabrici a zatim se demontira i transportuje na
mesto ugradnje. Stub je elian i sastavljen iz vie delova koji se lako i brzo sklapaju na mestu ugradnje.
Oprema se montira od vrha stuba i najpre se montiraju odvodnici prenapona, pa zatim rastavna sklopka i
transformator. Niskonaponski deo se smeta u zatvoreni ormar, koji se montira u donji deo stuba kako bi mu se
moglo prii bez penjanja.

MONTAA TRANSFORMATORA

Energetski transformatori napona do 35kV isporuuju se kompletno montirani. Na mesto ugradnje se
dovoze kamionima ili specijalnim transporterima. Transformatori ostalih naponskih nivoa isporuuju se u
delovima. Transformator se postavlja na mesto predvieno u postrojenju i tu se uvruje. Posle toga, montiraju
se delovi koji su skinuti prilikom transporta i naliva se ulje u kotao. Na kraju se obavljaju neophodna merenja
radi provere.

MONTAA I EMIRANJE RAZVODNIH TABLI I PULTOVA

emiranje razvodnih tabli i pultova obavlja se na osnovu montanih ema koje precizno oznaavaju gde
koji provodnik poinje, kuda prolazi i gde se zavrava. Svaka ila ima oznaku i broj aparata koji se povezuje,
kao i presek kabla. Po zavretku montae, potrebno je proveriti otpor izlacije.

29

IZRADA UZEMLJENJA

Prema nameni imamo nekoliko vrsta uzemljenja: radno ili pogonsko (povezuje delove el. postrojenja sa
zemljom radi onemoguavanja pojave prenapona u el. postrojenju), zatitno (direktno titi ljude koji rade u
postrojenju od udara el. struje u sluaju kvara u postrojenju), gromobransko i sl.
Prema nainu izvoenja, uzemljivai se dele na: plitke ili povrinske (trakasti i mreni) i dubinske
(cevni ili tapni i ploasti). Uzemljiva se oblikuje tako da zadovolji odreene vrednosti otpora rasprostiranja
uzemljivaa i napona dodira i koraka. Ako se uzemljiva izrauje u obliku mree horizontalno postavljenih
provodnika od pocinkovanih traka (najmanji presek 50mm
2
) ili bakarnih (najmanji presek 16mm
2
) ili
aluminijumskih provodnika (najmanji presek 35mm
2
), svi delovi postrojenja koji se uzemljuju moraju da budu
unutar te mree i da budu udaljeni najmanje 1m od okvira te mree. Horizontalni uzemljivai se polau u tlo na
dubini 0.5-1m. tapni ili cevni uzemljivai postavljaju se u zemlju na dubinu od 2.5 do 3m vertikalno 2m od
objekta. Cevi se mogu ukopati ili nabiti u zemlju runo ili elektrinim ili pneumatskim ekiima. Ako se
uzemljiva sastoji od vie tapnih uzemljivaa, oni treba da budu meusobno razmaknuti najmanje onoliko
koliko iznosi njihova dvostruka duina. Ploasti uzemljivai su bakarne ili eline pocinkovane ploe dimenzija
1mx1m debljine 3mm koje se polau u zemlju vertikalno i meusobno se spajaju.
Uzemljiva mora da bude u dobrom kontaktu sa tlom u koje se polae. Kod kamenitog i ljunkovitog
tla, u rov za polaganje uzemljivaa nasipa se dobro provodna zemlja ili neki drugi dobro provodni materijal i
provodnik uzemljivaa lei u toj zemlji ili u tom materijalu.
Prikljuci uzemljivakih vodova moraju biti dostupni radnicima i moraju se nalaziti iznad zemlje a
takoe i merni spoj za proveru vrednosti otpora uzemljenja. Spojevi su zavareni, zanitovani ili spojeni vijcima i
moraju biti zatieni od korozije i njihova kontrola se vri minimalno jednom godinje. U zemljovode nije
dozvoljeno ugraivati prekidae, osigurae i sl.

PROPISI O IZVOENJU RADOVA U ELEKTRINIM POSTROJENJIMA

Na odgovarajuem i dovoljno uoljivom mestu u postrojenju postavlja se jednopolna ema postrojenja,
uputstvo za pruanje prve pomoi pri nesrei koju izaziva el. struja, tablica sa zlatnim pravilima (koji se
odnose na rad i manipulacije u postrojenjima) i obavetenje o obaveznoj primeni sredstava line zatite.
Tekst zlatnih pravila glasi:
I. Iskljuenje, uz vidljiv prekid (ako je izvodljiv), ostvaruje se:
- prekidaem i rastavljaem,
- rastavnom sklopkom,
- vaenjem umetka niskonaponskih osiguraa,
- razvezivanjem provodnika.
II. Spreavanje sluajnog ponovnog ukljuenja, ostvaruje se:
- blokiranjem pogonskih mehanizama,
- uklanjanjem topljivih umetaka osiguraa,
- uklanjanjem poluga i ruica za manipulaciju,
- stavljanjem izolacionih umetaka,
- blokadom ukljuenja prekidaa,
- blokadom APU.
Obavezno je postavljanje tablice sa zabranom pristupa.
III. Beznaponsko stanje utvruje se na svim provodnicima koji su u normalnom pogonu pod naponom, a
obuhvaeni su postupkom uzemljivanja i kratkospajanja. Beznaponsko stanje utvruje se indikatorom napona
ili mernim instrumentom.
IV. Uzemljivanje i kratkospajanje sprovodi se:
- na mestima odvajanja od napona,
- u blizini mesta rada gde je potrebno beznaponsko stanje zbog ovih radova,
- na mestu rada, na svim provodnicima koji su u normalnom pogonu pod naponom.
30
Uzemljivanje i kratkospajanje sprovodi se zemljospojnicima ili prenosnim napravama za uzemljivanje i
kratkospajanje.
V. Ograivanje delova pod naponom se sprovodi primenom ograda, traka, zastavica, uadi, svetlosne i
zvune signalizacije i slino. Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti tablice za upozorenje na opasnost
od dodira i pribliavanja delovima pod naponom. Takoe, treba postaviti i natpise koji oznaavaju namenu
pojedinih elija, prostorija, prikljuaka i sl. Hodnici i prostorije u razvodnim postrojenjima u zgradama treba da
su dovoljno iroki i visoki. U njima se ne smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da ometaju prolaenje. Vrata
zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija treba da se iznutra otvaraju samo kvakom a spolja specijalnim
kljuem.

ZATITNE MERE I SREDSTVA ZATITE NA RADU

Tokom obavljanja radova u postrojenjima koriste se:
1. odgovarajue zatitne mere:
a. zatitno uzemljenje opreme visokog napona i
b. uzemljenje nadzemnih vodova;
2. sredstva line zatite i zatitna oprema koja mogu biti:
a. osnovna (sposobna su da dugo izdre radni napon i da omogue radnicima da dodiruju delove
pod naponom i da rade na njima): izolacione motke (operativne, merne, remontne), izolaciona i merna
kleta, pokazivai ili indikatori napona i sl.
b. dopunska (ne mogu samostalno da omogue zatitu ali pojaavaju zatitno dejstvo osnovnih
sredstava): lem, zatitne izolacione ploe, zatitne naoare i titnik za oi i lice, zatitne rukavice,
zatitna obua, radno odelo, zatitni opasa, tablice bezbednosti i sredstva za oznaavanje mesta rada.
Izolacione motke se upotrebljavaju u zatvorenim postrojenjima a u otvorenim samo kada je vreme suvo.
Sa njima radi kvalifikovani radnik i iskljuivo sa izolacionim rukavicama. Izolacione motke se sastoje od cevi
(upljih ili punjenih penom) i izolacionih tapova. Izolaciona kleta se koriste za postavljanje i skidanje
osiguraa pod naponom. Indikator napona slui za utvrivanje naponskog stanja delova koji su u normalnom
pogonu pod naponom i oni se mogu koristiti samo za napone za koje su namenjeni i iskljuivo se sa njima radi
sa izolacionim rukavicama. Zatitne izolacione ploe koriste se kada se radovi izvode u blizini napona, kao
zatita od sluajnog dodira delova pod naponom. Zatitne rukavice mogu da se koriste kao zatita od mehanikih
i drugih povreda ili pri manipulacijama u postrojenjima u kojima napon dodira i koraka nije u dozvoljenim
granicama. Zatitna obua su zatitne elektroizolacione izme koje se nose pri manipulacijama u postrojenjima
u kojima napon dodira i koraka nije u dozvoljenim granicama i obua za elektriare koja se nosi pri
manipulacijama i drugim radovima u postrojenjima. Zatitni opasa slui za obezbeenje od pada pri radu na
visini. Izolacioni alat slui za obavljanje radova pod naponom. Tablice bezbednosti i sredstva za oznaavanje
mesta rada obuhvataju tablice opasnosti, zabrane i upozorenja, kao i ograde, trake, zastavice, uad, svetlosne i
zvune indikatore.

) (
H 2 PbO
kise
sump
2 2
+
+

Elektricna Postrojenja III

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektricna Postrojenja III

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mladenovi Danijela Elektrina postrojenja

= , fazna (definisana je uglom izmeu fazora sekundarne i

a interval OB predstavlja vreme zaelja

You might also like