Prof.

dr Vlado Simeunovi

OSNOVE RAUNARSKE
TEHNIKE
vlado.simeunovic@gmail.com



Personalni raunar


ULAZNO - IZLAZNI (PERIFERNI) UREAJI


Monitori




Monitori

Omoguava vizualizaciju programa koji se trenutno izvrava


Najzastupljenije tehnologije u izradi ekrana za ponitore su:


CRT (Cathode Ray Tube) ekran sa katodnom cevi

LCD (Liquid Crystal Display) ekran sa tenim kristalom

Monitori CRT tehnologija
1. Elektronski top
2. Elektronski snop
3. Maska za
razlaganje snopa na
crvene, zelene i plave
delove slike
4. Fosforni sloj sa
crvenim, zelenim i
plavim zonama ili
takama
5. Uvean deo ekrana
sa fosforom
Presjek
Monitori CRT tehnologija
CRT tehnologija zasniva se na korienju katodnih cevi
slinih onima koje se koriste kod televizijskih prijemnika i
starijeg je datuma.
Na jednom kraju katodne cevi nalazi se elektronski top, a
na drugom povrina ekrana na kojoj se formira slika.
Elektronski top alje snop elektrona koji veoma brzo prelazi
preko ekrana sa leva na desno u linijama od vrha do dna
ekrana. Trag koji snop elektrona ostavlja na fosforom
premazanoj povrini ekrana formira sliku. Iako je u jednom
trenutku mlazom pogoena samo jedna taka na ekranu,
korisnik ima utisak postojanja kontinualne slike i to iz dva
razloga:
fosfor, kojim je presvuena unutranja strana ekrana, nastavlja da svetli neko
vreme nakon to je pogoen elektronskim mlazom
zbog tromosti ljudskog oka (nemogunosti da primeti veoma brze promene)
korisniku se ini da su take jo uvek osvetljene, iako to nije sluaj
Monitori - CRT tehnologija
S obzirom da slika koju formira lektronski top
CRT monitora vremenom bledi, elektronski mlaz
mora stalno da prelazi preko ekrana kako bi
drao sliku. Ovaj postupak naziva se
osveavanjem ekrana.
Uestanost kojom se osveavanje obavlja naziva
se uestanou osveavanja ili vertikalnom
frekvencijom.
Uestanost osveavanja predstavlja broj
formiranih slika u sekundi i izraava se u hercima
(Hz). Za veinu modernih monitora ovaj
parametar se kree u rasponu od 60Hz do 150Hz.

Monitori CRT tehnologija
Struktura pixela
Kod obinih ekrana svaki piksel se sastoji od 3 manje
takice od fosfornog materijala koje svetle kada u njih
udare elektroni.

Te takice su crvene, zelene i plave boje (RGB).

Sa ove tri boje, od kojih se svakoj moe dati razliit
intenzitet, dobija se veliki broj drugih boja. Kako se te
obojene takice nalaze na veoma malom rastojanju, u
ljudskom oku stvara se utisak meanja boja.
Monitori LCD tehnologija
LCD tehnologija je novijeg datuma u odnosu na CRT tehnologiju.
Prvobitno je bila namenjena samo za primenu kod prenosivih raunara i
ureaja.
Postupak formiranja slike na povrini LCD ekrana zasniva se na
korienju tenog kristala.
Sastoji se od :
Lampe koja proizvodi belo pozadinsko svetlo
Aktivnog filtra u obliku tenog kristala
Filtra za boje
Iza LCD ekrana nalazi se izvor svetlosti. Svetlost najpre prolazi kroz
polarizujui filtar, posle koga su svi zraci koji prou usmereni u istom
pravcu koji je normalan na povrinu ekrana. Iza ovog, nalazi se drugi
polarizujui filtar koji se sastoji od elija sa tenim kristalom. Te elije
mogu da menjaju ugao polarizacije svetlosti i na taj nain utiu na
koliinu svetlosti koja kroz njih prolazi. Svaki piksel (taka) na LCD
ekranu sastoji se od tri elije, po jedna za prikazivanje crvene, zelene i
plave boje.
Monitori LCD tehnologija
LCD ekrani vremenom dobijaju mrtve piksele (take).
Mrtvi pikseli su take ne ekranu koje su stalno tamne (crni mrtvi
piksel) ili stalno emituju maksimalnu koliinu svetlosti (svetli
mrtvi piksel). Svetli mrtvi piksel znatno vie smeta korisniku od
crnog.
Mrtvi pikseli smanjuju kvalitet slike i oteavaju rad na raunaru.
Obino su posledica procesa proizvodnje monitora.
TFT (Thin Film Transistor) Elementi se aktiviraju pomou reda i
kolone i svaki element poseduje jedan tranzistor.
LED (Light Emitting Diode) monitori
- sastoje se od velikog broja malih LED dioda poredjanih u obliku
mree na ekranu (svaka dioda je jedan piksel)
- u zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli
odgovarajuim intenzitetom svetla, ime se formira slika
GPD (Gas Plasma Display) monitori
- monitori sa gasnom plazmom
- sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u
mreu izmedju dve staklene ploe

Monitori LCD tehnologija
Tehnologije izrade panela

TN (Twisted Nematic)
Najee korien panel
Odlikuje se veoma malim
vremenom odziva, ali i ne tako
velikim uglovima vidljivosti kao i
slabijim kvalitetom boja
Jeftina proizvodnja
PVA (Pattern Vertical Alignment)
Mnogo bolji kvalitet boja i uglovi
vidljivosti od TN panela
Neto vee vreme odziva i
neto vea cena
S-PVA, MVA, ASV, itd.



LCD monitori imaju savrenu geometriju slike, dok se kod CRT
monitora ona podeava relativno komplikovanim skupom
operacija (od kojih neke nisu podrane komandama sa prednje
strane monitora) i nikad nije savrena.
LCD monitori esto imaju mogunost fizike rotacije ekrana za
90, ime se dobija odnos dimenzija slike 3:4, koji je povoljniji za
itanje teksta i rad u profesionalnom okruenju.
LCD monitori imaju znatno manju dubinu i nekoliko puta su laki
od CRT monitora, pa zauzimaju manje mesta na radnom stolu i
laki su za manipulaciju.
Monitori CRT LCD poreenje

Monitori - karakteristike
veliina i dimenzija ekrana
zakrivljenost ekrana
rezolucija ekrana
frekvencija osveavanja ekrana
maksimalno osvetljenje i kontrast slike
ugao pod kojim se slika moe videti
nain povezivanja sa okruenjem
potronja elektrine energije
zraenje

Monitori Veliina ekrana
Veliina ekrana monitora predstavlja duinu dijagonale ekrana i
izraava se u inima (1=2.54cm). Dananji ekrani monitora PC
raunara imaju voma irok opseg veliina, od 12 za male notebook
raunare, preko standardnih 17 za desktop raunare, pa sve do 25
za monitore PC raunara koji se koriste za grafike primene.
Kod CRT monitora vidljiva dijagonala je za 1 do 1.5 manja od one
koja je deklarisana. Tako, na primer, vidljiva dijagonala 17 monitora
je obino od 15.5 do 16. Ovo je posledica toga to proizvoai CRT
monitora deklariu ukupnu dijagonalu ekrana u koju su uraunati i
delovi ekrana koji nisu u funkciji prikaza slike. Kod LCD monitora ovo
pravilo ne vai, tako da vidljiva dijagonala odgovara deklarisanoj.
Osim veliine dijagonale, bitan je i odnos irine i visine slike. Postoje
dva standarda za definisanje ovog odnosa:
irina:visina = 4:3; iako je stariji, ovaj standard se jo uvek ee koristi
irina:visina = 16:9 (drugi naziv za ovaj standard je Wide Screen); ovo je
noviji standard koji vie odgovara dimenzijama vidnog polja oveka, tako
da je slika na monitorima koji su izraeni po ovom standardu preglednija
to monitor ini pogodnijim za rad

Monitori Zakrivljenost ekrana
Zakrivljenost ekrana je osobina koja se javlja samo kod CRT
monitora. To je nepoeljna osobina zato to samo ekrani sa ravnom
povrinom garantuju mali odsjaj i dobru vidljivost iz razliitih uglova
gledanja.
Ekrani CRT monitora najee imaju zakrivljeni oblik koji
predstavlja deo sfere. To je posledica toga to je za projektovanje
slike na povrini ekrana potrebno da sve take na ekranu budu
jednako udaljene od izvora elektronskog mlaza. Da bi ekran bio to
ravniji, koristi se moderna elektronska tehnologija koja kompenzuje
razliite udaljenosti pojedinih delova ekrana od izvora elektronskog
mlaza. I pored ovoga, veoma malo ekrana je potpuno ravno.
Proizvoai ih vema esto konstruiu tako da im je spoljna povrina
potpuno ravna dok sa unutranjom stranom, na kojoj se projektuje
slika, to nije sluaj.
Monitori - Rezolucija
Rezolucija ekrana predstavlja broj piksela po horizontali i vertikali
ekrana (piksel je najmanji deo povrine ekrana koji moe da
generie proizvoljnu boju).
Odnos broja piksela po vertikali i po horizontali je isti kao i odnos
dimenzija ekrana, tj. za veinu monitora iznosi 4:3. Standardne
vrednosti rezolucija ekrana su od 640x480 do 1600x1200.
800x600=480,000; 1024x768=786,432; 1280x1024=1,310,720
Korisnik moe da podeava rezoluciju prema veliini ekrana i
sopstvenim potrebama. Vea rezolucija garantuje sliku sa veim
brojem detalja i veom radnom povrinom, ali objekti na slici postaju
manji, to prilikom dueg rada moe da dovede do nepotrebnog
naprezanja vida.
Monitori Frekvencija osvjeavanja
Frekvencija osveavanja ekrana predstavlja broj slika koje se
prikazuju na ekranu tokom jedne sekunde i izraava se u Hz.
Ako je frekvencija osveavanja previe niska, slika na ekranu manje
ili vie treperi, to prilikom dueg gledanja moe da dovede do
zamora oiju. Stoga minimalna preporuena frekvencija sveavanja
za dugotrajan rad na raunaru iznosi 75Hz.
Na maksimalnu frekvenciju osveavanja utie rezolucija slike na
ekranu. Poveanjem rezolucije, maksimalna frekvencija
osveavanja se smanjuje i obrnuto
Monitori Osvjetljenje i kontrast
Maksimalno osvetljenje i kontrast slike utiu na subjektivni
kvalitet slike i mogunost rada u prostorijama sa puno
svetla.
Osvetljenje ekrana meri se u kandelama po kvadratnom
metru i izraava u jedinicama koje se zovu nit. Proseni
monitori imaju od 150 do 250 nita, pri emu su ove
vrednosti neto vee kod LCD nego kod CRT ekrana.
Kontrast ekrana predstavlja odnos jaine osvetljaja izmeu
najsvetlije i najtamnije take koja se moe reprodukovati
na ekranu. Vei kontrast doprinosi otrijem tekstu i ivljim
bojama. CRT monitori imaju neto bolji kontrast od LCD
monitora. Kod modernih monitora kontrast iznosi od 250:1
do 750:1.
Monitori Uglovi vidljivosti
Uglovi vidljivosti predstavljaju maksimalne uglove po horizontali i
vertikali ekrana pod kojima se slika moe videti bez promena u boji
i kontrastu i bez veih deformacija u obliku slike.
Uglovi vidljivosti kod CRT ekrana zavise od njegove zakrivljenosti.
Ona doprinosi da slika gledana sa strane deluje izdueno, a delovi
slike na suprotnoj ivici se ak ne mogu ni videti. Postoji i mala
promena u bojama, ali taj problem je manje izraen.
Pri promeni ugla vidljivosti, LCD ekrani imaju manji problem sa
deformacijom slike jer su potpuno ravni. Meutim, veliki problem
kod ovog tipa monitora je promena boja i smanjenje kontrasta pri
gledanju sa strane. LCD ekrani se konstruiu tako da omogue to
veu promenu ugla gledanja po horizontali na raun manje
vidljivosti sa promenom ugla gledanja po vertikali. Moderni LCD
ekrani postiu sve vee uglove vidljivosti tako da su se po toj
karakteristici dosta pribliili CRT ekranima. Dobar LCD monitor ima
ugao vidljivosti vei od 140 po horizontali i od 120 po vertikali.
Monitori - Povezivanje
Postoje dva naina povezivanja monitora i raunara: putem analogne i
digitalne veze.
Analogno povezivanje je starijeg datuma i u upotrebi je kod gotovo
svih CRT monitora. Signali u analognom obliku za crvenu, zelenu i
plavu boju generiu se u grafikoj kartici raunara i dovode do
monitora. Poto je CRT monitor po svojoj prirodi analogan, dobijeni
signali su za njega odgovarajui. Analognim povezivanjem postie
se bri rad i praktino beskonaan spektar boja koji se moe poslati
na monitor.
Digitalno povezivanje ili DVI (Digital Visual Interface) je u upotrebi
uglavnom kod LCD monitora, koji su po svojoj prirodi digitalni. Ako
se kod LCD monitora koristi analogno povezivanje, tada se najpre u
grafikoj kartici digitalni signal pretvara u analogni, a potom se u
monitoru obavlja suprotan proces. Ova dvostruka konverzija
doprinosi smanjenju kvaliteta slike, to se na ekranu obino
manifestuje kao treperenje ili plivanje piksela.
Monitori Potronja energije
Potronja elektrine energije od strane monitora je vrlo
bitna karakteristika, jer monitor troi skoro polovinu
elektrine energije celog PC sistema. Potronja monitora
najvie zavisi od tipa i veliine ekrana. Monitori sa LCD
ekranom troe znatno manje energije od CRT monitora (u
proseku oko 2.5 puta manje za istu veliinu ekrana).
Kod novijih monitora, raunar moe da upravlja radom
monitora. Ukoliko se tokom odreenog vremena monitor ne
koristi, raunar moe da ga delimino ili potpuno iskljui i
tako doprinese tednji elektrine energije i duem ivotnom
veku samog monitora.
Monitori - Zraenje
Zraenje monitora je vrlo bitno jer moe loe da utie na zdravlje
korisnika. Problem predstavljaju zraenja veoma niske uestanosti.
Opasnost od oboljenja je relativno mala, a rizik je vei ako korisnik
provodi treinu dana za raunarom.
U cilju zatite, propisano je nekoliko standarda koje treba potovati
(MPR I, MPR II, TCO i dr.). Monitori znatno vie zrae sa zadnje
nego sa prednje strane, pa stoga treba obratiti panju na raspored
monitora u prostoriji.
Intenzitet zraenja znatno opada sa poveanjem rastojanja od
izvora zraenja. Minimalno rastojanje na kom korisnik treba da se
nalazi, prema preporukama, jednako je dvostrukoj duini dijagonale
ekrana monitora.
Koliina zraenja kod LCD monitora je samom tehnologijom izrade
svedena na minimum, dok je kod CRT monitora problem zraenja
izraeniji.
Monitori
Hvala na Panji !