Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Agata Kristi, Ubistvo u Orijent Ekspresu

Agata Kristi, Ubistvo u Orijent Ekspresu

Ratings: (0)|Views: 421|Likes:
Published by DjurovicNenad

More info:

Published by: DjurovicNenad on Nov 27, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/28/2013

pdf

text

original

 
 Превела
НевенаЦеровић
Део први ЧИЊЕНИЦЕ
1. Један угледан путник у Таурус-експресу
Ова књига се не сме без дозволе аутора, ни у целини ни у деловима,умножавати, прештампавати нити преносити ни у једном облику нитиикаквим средством. Она се без одобрења издавача не сме ни на који другиначин нити икаквим другим средством дистрибуирати нити пак умножавати.Сва права на објављивање ове кљиге задржавају аутор и издавач премаодредбама Закона о ауторским и сродним правима.
Било је пет сати једног зимског јутра у Сирији. Наперону у Алепу стајао је воз свечано убележен у редовевожње као Таурус-експрес. Састојао се из кухиње, колаза ручавање, спаваћих кола и два домаћа вагона.Уз папучицу која води у спаваћа кола стајао је једанмлад француски поручник, који је блистао у својој уни-форми, у кога се ништа друго није видело, до помодреливрх носа и оба краја навише засуканих бркова.Било је хладно, да је пуцало дрво и камен, и ова ду-жност, испраћај угледног странца, није била нимало за-видна, али је поручник Дибоск мушки вршио своју ду-жност. Љубазне реченице силазиле су му са усана на извр-сном француском језику. Он у ствари није имао појма очему је ту реч. Било је, разуме се, препричавања, као иувек у таквим случајевима. Генералово - његовог генера-ла - расположење бивало је све горе. А онда је стигаоонај странац - Белгијанац - чак из Енгаеске, изгледа.Прошла је недеља дана - седмица изузетне напетости. Апотом су се одиграли извесни догађаји. Један веома угле-дан официр извршио је самоубиство, један други је поднеооставку - забринута лица изгубила су нагло свој забрину-ти израз, извесне врјне мере предострожности попустилесу. А генерал је одједном изгледао десет година млађи.Дибоск је научио један део разговора између њега истранца.- Ви сте нас спасили, драги мој - рекао је генерал уз-оуђено, при чему су му велики бели брци подрхтавалиДок
ЈС
говорио: - Спасили сте част француске армије-спречили сте многа крвопролића! Како да вам се захва-
 
 Агаша КрисшиУбисшво у Оријенш-ексиресу
лим што сте пристали да се одазовете моме позиву? Дадођете овамо, овако далеко....На то је странац (по имену Херкул Поаро) приклад-но одговорио, наглашавајући реченицу:-Али, забога, зар бих могао да заборавим да сте миви једном спасили живот? А потом је генерал опет на свето љубазно одговорио одбијајући сваку ма и најмању сво- ју заслугу у тој бившој услузи, а помињући затам још ви-ше Француску, Белгију, славу, част и разне речи у томсмислу; загрлили су се срдачно и разговор се завршио:Што се тиче самог случаја, који је био у питању, по- ручник Дибоск био је још у мраку, мада му је била пове- рена дужност да испрати г. Поароа на Таурус-експрес, аон ју је обављао са свом ревношћу и жаром какав и до-ликује младом официру са успешном каријером пред со-бом.-Данас је недеља - рече поручник Дибоск. - Сутра,у понедељак увече, биће у Истамбулу.Није то била прва примедба ове врсте. Разговори наперону, пред полазак воза, често се, по природи, помалопонављају.-Тако је - сложи се г. Поаро.
-
Мислим да имате намеру да останете тамо неколи-ко дана?
-
Да, да. Истамбул је град у коме никада нисам био.Било би штета пропутовати кроза њ само тако. - Он пу-че прстима сликовито. - Ни због чега ми се не жури - за-држаћу се тамо као туриста неколико дана.
-
Аја Софија је дивна - рече поручник Дибоск, који је никада није видео.Хладан ветар зафијука шз перон. Оба човека се стре-соше. Поручник Дибоск успе да баци крадимице поглед насвој сат. Пет минута до пет - само још пет минута!Претпостављајући да је онај други приметио његовкришом бачени поглед, похита опет да почне разговор.
-
Мало света путује у ово доба године - рече он ба-цајући поглед на прозоре спаваћих кола изнад себе.-Тако је - сложи се г. Поаро.
-
Надајмо се да нећете бити завејани горе, на Тауру-су!-Зар се то догађа? _ Догађало се, да. Ове године, још не!-Надајмо се онда - рече Поаро. - Метеоролошки из-вештаји из Европе су лоши. _ Веома лоши. На Балкану има много снега. _ УНемачкој такође, чуо сам.
-
Добро - рече поручник Дибоск брзо кад му се учи-ни да ће наступити опет прекид у разговору. - Сутра уседам и четврт бићете у Цариграду.
-
Да - рече г. Поаро и настави очајнички - Аја Со-фија, чуо сам да је веома дивна.-Чаробна, верујем.Изнад њихових гаава покрену се завеса на једном ку-пеу спаваћих кола и једна млада жена провири.Мери Дибенхам је спавала слабо откако је отишлаиз Багдада прошлог четвртка. Ни у возу за Киркук, ни уДому одмора у Мосулу, ни прошле ноћи у возу
;
нигде ни- је спавала како ваља. Сада, пошто јој је досадило да ле-жи будна у врућој загушљивој атмосфери свога прегре- јаног купеа, устала је и вирила напоље.Ово би требало да буде Алеп. Нема шта да се види, разуме се. Само дугачак, слабо осветљен перон и гласна,бесна препирка на арапском, ту негде. Два човека подњеним прозором говорила су француски. Један је биофранцуски официр, а други је био омањи човек саогромним брковима. Она се једва приметно насмеши.Никад није видела никог до те мере утутканог. Мора да је напољу јако хладно. Због тога су тако ужасно и загре-вали воз. Покушала је да спусти прозор још ниже, алиније могла.Спроводник спаваћих кола је пришао двојици људи.-Воз тек што није кренуо - рече. - Боље би било да сего-сподин попне у кола. - Човек малог раста скидешешир.Каквог му је само јајастог облика глава! Безобзира насвоје бриге, Мери Дибенхам се насмеши. Дасмешна чо-вечуљка! Она врста људи малог раста којечовек никада не може да схвати озбиљно!Поручник Дибоск изговарао је свој опроштајни го-вор. Он га је већ унапред био смислио а сачувао га је запоследњи тренутак. Био је то веома леп, углађен говор.
 
 убисшво у Оријенш-ексиресу
Да га не би превазишли, г. Поаро је одговорио наисти начин.-У кола, господине! - рече спроводник спаваћих ко-ла.Са изразом бескрајног жаљења, попе се г. Поаро увоз. Спроводник уђе за њим. Г. Поаро махну руком. По- ручник Дибоск поздрави по војнички.Воз, уз изненадни нагпи трзај, крену лагано.-Најзад - промрмља г. Поаро.
-
Брррр - рече поручник Дибоск, дошавши потпунодо сазнања до које мере му је хладно...
-
Ево, господине - показа спроводник Поароу драма-тичним покретом лепоту његовог спаваћег одељка и ње-гов уредно смештени пртљаг. - Господинов мали коферсам сместио овде.Његова испружена рука деловала је сугестивно.Херкул Поаро спусти у њу једну савијену новчаницу.-Хвала, господине. - Кондуктер је постао одсечан ипослован. - Код мене су господинове карте. Узећу и па-сош, молим вас. Господин прекида пут у Истамбул, такосам схватио?Г. Поаро потврди.
-
Претпостављам да не путује много света? - речеон.
-
Не, господине. Имам само још два путника; оба суЕнгаези, пуковник из Индије, и једна млада дама из Баг-дада. Да ли господин жели нешто?Господин је затражио малу боцу
иеријеа.
Пет сати ујутроје незгодно доба да човек крене возомна пут. Још је преостало два сата до сванућа. Свестан не-потпуног ноћног сна и осетљивог задатка који је успешноизвршио, г. Пауро се склупча у једном углу и заспа.Када се пробудио, било је девет и по и он се упутипрема колима за ручавање у потрази за врућом кафом.Засад се у њима налазио само један путник, најверо-ватније млада Енглескиња о којој је спроводник говорио.Била је висока, витка и црнка - имала је, отприлике, два-десет и осам година. Било је неке врсте хладнокрвне од-лучности у начину на који је доручковала и у начину на
1
Минерална вода (Прим. прев.)
који је затражила од келнера да јој донесе још кафе, почему се видело да јој нису страна ни путовања ни великисвет. Била је одевена у тамну хаљину за пут, која је извр-сно одговарала прегрејаној атмосфери воза.Г. Херкул Поаро, пошто није имао другог посла, за-бављао се посматрајући је неприметно.Она је, просуђивао је, она врста младих жена којаможе да се брине сама о себи савршено лако, ма где би-ла. Имала је достојанствено држање и одлучност. При-лично му се допадала оштра правилност њених црта инежно бледило лица. Допао му се сјајан црни потиљак сауредним таласима косе, и њене очи хладне, безизразне исиве. Али била је, закључио је он, нешто мало сувишеодлучна да би била оно што је он
назтаојоНе/етте.
1
У том тренутку ушла је једна друга особа у кола за ручавање. То је био висок човек између четрдесет и пе-десет година, витка стаса, тамне пути, косе помало про-седе на слепоочницама.-Пуковник из Индије - рече Поаро сам себи.Новодошавши се мало поклони девојци.-'Бројтро, госпођице Дибенхам.-Добро јутро, пуковниче Арбатнот.Пуковник је стајао с руком на наслону од столицепреко пута ње.-Имате ли што против? - упита он.-Разуме се да немам. Седите.-Знате, доручак није оброк уз који се непрекидноћаска.-Претпостављам да није. Али ја не уједам.Пуковник седе.-Келнер - позва одсечно.Наручно је јаја и кафу.Његове се очи задржаше за тренутак на Херкулуоароу, ади пређоше равнодушно. Поаро, који је пра-
лно
 
т
У
м
^чио енглеска схватања, знао је да је овај по-
сл
ио: „То ј
е
 
С
амо некакав проклети странац".
е
 рни својој народности, двоје Енглеза нису били го-
и
- Измењали су неколико кратких примедаба, и^1_^ада диже и врати у свој купе.'
Лепаже
на.(Прм.прев.)>

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
kingkongdivision liked this
Kika Stankovicka liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->