Diplomski Rad - Tehnologija Izrade Prostorija Otvaranja Otkopnog Polja OP-3 Jame "Jarando", Baljevac, Raška, Srbija

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U
R U D A R S K O G E O L O [ K I F A K U L T E T

D I P L O M S K I R A D

TEHNOLOGIJA IZRADE PROSTORIJA OTVARANJA I EKSPLOATACIJE
OTKOPNOG POLJA OP-3 JAME JARANDO IBARSKIH
RUDNIKA KAMENOG UGLJA BALJEVAC

SEPTEMBAR 2004. GODINE
BEOGRAD

MENTOR:

prof. dr Neboj{a Vidanovi}

^LANOVI KOMISIJE:

prof. dr Neboj{a Vidanovi}
Prof. dr Veljko Simeunovi}
Prof. dr Komnen \inovi}

DATUM ODBRANE:

S A D R @ A J

1. UVOD ........................................................................................................................... 1

1.1. OP[TI PODACI O LE@I[TU .................................................................................. 2

1.2. GEOLO[KA GRA\A BASENA .............................................................................. 2
1.2.1. Strukturne karakteristike leì{ta ...................................................................... 4

1.3. PRIRODNI USLOVI LE@I[TA ................................................................................ 5
1.3.1. Gasonosnost ................................................................................................... 5
1.3.2. Hidro-geolo{ke karakteristike ......................................................................... 6
1.3.3. Fizi~ko-mehani~ke osobine uglja i prate}ih stena ....................................... 7
1.3.4. Samozapaljivost uglja i eksplozivne karakteristike ugljene pra{ine .............. 8
1.3.5. Inènjersko-geolo{ke karakteristike leì{ta .................................................... 9

1.4. GEOLO[KE REZERVE I KVALITET UGLJA ............................................................ 10
1.4.1. Rezerve uglja .................................................................................................. 10
1.4.2. Kvalitet uglja ................................................................................................... 11

2. OTVARANJE PODINSKOG SLOJA UGLJA SA PREGLEDOM DO SADA URA\ENIH
JAMSKIH PROSTORIJA .................................................................................................. 12

2.1. IZBOR METODE I TEHNOLOGIJE OTKOPAVANJA ............................................ 12
2.1.1. Tehni~ki opis metode .................................................................................... 12
2.1.1.1. Priprema za otkopavanje ........................................................................... 13
2.1.1.2. Uskopno otkopavanje u donjem delu sloja .............................................. 13
2.1.1.3. Otkopavanje za{titnog stuba prema starom radu ...................................... 13
2.1.1.4. Dobijanje krovnog uglja ............................................................................ 14
2.1.1.5. Zaru{avanje krovine ................................................................................... 14

3. OTVARANJE I PRIPREMA PODINSKOG SLOJA UGLJA SA PREGLEDOM
POTREBNIH PROSTORIJA ............................................................................................ 15

3.1. OTVARANJE PODINSKOG SLOJA UGLJA ......................................................... 15
3.1.1. Tehni~ko re{enje sa podacima o lokaciji i uklapanju u postoje}e
stanje jame Jarando ..................................................................................... 15
3.1.2. Poloàj projektovanih rudarskih prostorija u odnosu na rasedne
zone i granice leì{ta ..................................................................................... 15
3.1.3. Poloàj rudarskih prostorija u odnosu na povr{inske objekte ...................... 16
3.1.4. Poloàj rudarskih prostorija u odnosu na ugljeni sloj .................................. 16

3.2. TEHNI^KI OPIS PROJEKTOVANIH PROSTORIJA ............................................ 17

4. IZBOR OBLIKA I DIMENZIJA POPRE^NOG PRESEKA PROSTORIJA ......................... 20

4.1. IZBOR OBLIKA POPRE^NOG PRESEKA PROSTORIJA ...................................... 20
4.1.1. Izbor vrste podgrade ...................................................................................... 20

4.2. DIMENZIONISANJE POPRE^NOG PRESEKA PROSTORIJA ............................... 20
4.2.1. Dimenzionisanje trapeznog oblika popre~nog preseka za IH-2 .................. 21
4.2.2. Dimenzionisanje kru`nog oblika popre~nog preseka za TN-3 i PTN-1...... 22
4.2.3. Dimenzionisanje kru`nog oblika popre~nog preseka za VH-3/1 i VTV-1/1 23

5. TEHNOLOGIJA IZRADE JAMSKIH PROSTORIJA ........................................................... 25
5.1. METODOLOGIJA PRORAÛNA PARAMETARA BU[ENJA, MINIRANJA I
PALJENJA ............................................................................................................... 25
5.1.1. Izrada prostorija trapeznog profila svetle povr{ine S = 6,3m
2
u radnoj
sredini ugalj .................................................................................................... 28
5.1.2. Izrada prostorija kru`nog profila svetle povr{ine S = 6,0m
2
u radnoj
sredini laporac ................................................................................................ 30
5.1.3. Izrada prostorija kru`nog profila svetle povr{ine S = 8,2m
2
u radnoj
sredini laporac ................................................................................................ 32

5.2. UTOVAR I ODVOZ MINIRANOG MATERIJALA ................................................ 34

5.3. PODGRADA JAMSKIH PROSTORIJA .................................................................. 36
5.3.1. Prora~un podgrade ......................................................................................... 36
5.3.1.1. Prora~un drvene trapezne podgrade ......................................................... 36
5.3.1.2. Prora~un ~eli~ne kru`ne popustljive pograde ........................................... 39

5.3.2. Ugradnja podgrade ....................................................................................... 44
5.3.2.1. Ugradnja drvene trapezne podgrade .......................................................... 44
5.3.2.2. Ugradnja ~eli~ne kru`ne popustljive podgrade .......................................... 44

5.4. DOPREMA REPROMATERIJALA I OPREME ........................................................ 48

5.5. PROVETRAVANJE RADILI[TA U TOKU IZRADE ............................................... 49
5.5.1. Prora~un parametara separatnog provetravanja ......................................... 49
5.5.1.1. Metodologija prora~una parametara separatnog provetravanja ................. 49
5.5.1.2. Prora~un potrebne koli~ine vazduha .......................................................... 49

5.6. ODVODNJAVANJE RADILI[TA U TOKU IZRADE ............................................ 52
5.6.1. Hidro-geolo{ke karakteristike ......................................................... 52
5.6.2. Privremeni vodosabirni sistem ........................................................... 52
5.6.3. Tehni~ko re{enje napajanja elektri~nom energijom .................. 52
5.6.3.1. Napajanje rudnika elektri~nom energijom ................................. 52
5.6.3.2. Napajanje jame Jarando visokim naponom ............................ 53

6. ORGANIZACIJA RADA I RADNA SNAGA ................................................................... 54

7. DINAMIKA IZRADE PROJEKTOVANIH PROSTORIJA ................................................. 58

7.1. PREDMER I PREDRAÛN RADOVA .................................................................. 60
7.1.1. Predmer i predra~un radova po m za TN-3 I PTN-1 ................................. 60
7.1.2. Predmer i predra~un radova po m za VH-3/1 I VTV-1/1 .......................... 61
7.1.3. Predmer i predra~un radova po m za IH-2 ................................................ 62

7.2. REKAPITULACIJA PROJEKTOVANIH PROSTORIJA ............................................ 63

8. MERE ZA[TITE U TOKU IZRADE JAMSKIH PROSTORIJA ........................................... 64

8.1. MERE ZA[TITE PRI RADU KROZ NEPOZNATU RADNU SREDINU ............... 64

8.2. MERE ZA[TITE KOD BU[ENJA MINSKIH BU[OTINA I MINIRANJA ............... 66

8.3. MERE ZA[TITE KOD PROVETRAVANJA PROSTORIJA ..................................... 66

8.4. MERE ZA[TITE KOD TRANSPORTA I DOPREME REPROMATERIJALA ............ 67

8.5. MERE ZA[TITE PRI DOPREMI VITLOM ............................................................. 68

8.6. MERE ZA[TITE KOD PODGRA\IVANJA ........................................................... 70

8.7. MERE ZA[TITE KOD ODVODNJAVANJA .......................................................... 71

8.8. LI^NA ZA[TITNA SREDSTVA ............................................................................ 71

9. ZAKLJUÂK ................................................................................................................... 72

LITERATURA ........................................................................................................................ 73

SPISAK PRILOGA ................................................................................................................. 74

Branislav Staj~i} Diplomski rad
< 1 >

1. UVOD

U jami Jarando ibarskih rudnika kamenog uglja, eksploatacija se vr{i u podinskom
sloju u otkopnom polju OP-2. Me|utim, otkopavanje uglja u ovom otkopnom polju, bi}e
mogu}e samo do kraja 2004 godine.

Nastavak eksploatacije uglja, predvi|en je u otkopnom polju OP-3, ali sa konstatacijom
da to polje nema adekvatnu geolo{ku podlogu. Tada je u cilju pribavljanja adekvatnih
geolo{kih podloga izra|ena istra`na prostorija IH-1, me|utim, ni time nisu obezbe|ene
odgovaraju}e podloge za projektovanje.

Zbog toga je nastala potreba da se izradi jo{ jedna rudarska istra`na prostorija IH-2, {to
je i tema ovog diplomskog rada.

Potrebni, odnosno predvi|eni rudarski istra`ni radovi u ovom diplomskom radu, sastoje
se od izrade rudarske istra`ne prostorije IH-2 i prostorija otvaranja TN-3, PTN-1, VH-3/1 i
VTV-1/1.

Istra`ni hodnik IH-2 bi}e lociran u pripodinskom delu ugljenog sloja u pravcu pruànja
ugljenog sloja. Radi preciznijeg definisanja ugljenog sloja iz istra`ne prostorije IH-2, radi}e
se jamske istra`ne bu{otine. Podaci koji bi se dobili istra`nim bu{otinama bili bi osnova za
dobijanje pouzdanih geolo{kih podloga, koje bi sluìle za projektovanje nastavka
eksploatacije u otkopnom polju OP-3.

< 2 >

1.1. OP[TI PODACI O LE@I[TU

Jarandolski ugljeni basen nalazi se jugozapadno od èlezni~ke stanice Jo{ani~ka banja
(na pruzi normalnog koloseka Lapovo Kraljevo Kosovo Polje). U neposrednoj blizini
rudnika nalazi se naselje Baljevac koje teritorijalno pripada op{tini Ra{ka.

Saobra}ajne komunikacije su izuzetno povoljne jer se rudnik nalazi na magistralnom
èlezni~kom pravcu, a istovremeno i na magistralnom putnom pravcu Kosovo Polje
Pri{tina, Beograd Ra{ka Podgorica.

U podru~ju basena vlada umereno kontinentalna klima sa jasno izraèna ~etiri
godi{nja doba i to, umereno toplim letima i umereno hladnim zimama.

Kroz tercijarni basen proti~e reka Ibar koja preko svojih pritoka Belostenski i Pobr|anski
potok drenira zapadni (Jarandolski) deo, a preko Karovi}kog potoka isto~ni (Piskanjski) deo
basena.

Na celom podru~ju jarandolskog ugljenog basena zemlji{te je prekriveno biljnom
vegetacijom, bilo da su to vo}njaci, {ume ili livade, bilo obradive povr{ine u aluvionu
Ibra.

Naselje Baljevac je podignuto izvan eksploatacionog prostora. U samom
eksploatacionom prostoru izra|eno je vrlo malo stanbenih zgrada i to, u delovima gde
ugljonosna serija zaleè preko 500 m dubine

Prvi eksploatacioni radovi na podru~ju jame Jarando datiraju jo{ od 1925. godine i sa
manjim prekidima tokom drugog svetskog rata, traju i danas.

Ugalj koji se eksploati{e u ovoj jami predstavlja kameni ugalj iz grupe masnih kamenih
ugljeva.

U vreme kada je eksploatacija uglja zapo~eta, godi{nja proizvodnja je iznosila 6.500
t/god., da bi po~etkom devedesetih dostigla 120.000 t/god., a onda je pod uticajem op{tih
prilika u zemlji smanjena na 30.000 t/god. krajem 2000 god.

1.2. GEOLO[KA GRA\A BASENA

Basen Jarando predstavlja tektonsku potolinu u andezitima i serpentinitima ispunjenu
ugljonosnim tercijarnim sedimentima. Zahvata povr{inu od oko 19 km
2
, a rekom Ibar,
podeljen je na:

o zapadni Jarandolski i
o isto~ni Piskanjski deo

< 3 >

U gra|i oboda i podloge basena preovla|uju andeziti, dok su serpentini podre|eno
zastupljeni i izgra|uju isto~ni obod basena. Serpentini su najstarije tvorevine u basenu i
predstavljaju metamorfisane produkte peridotitske magme.

U sklopu andezitskih masa zastupljeno je vi{e generacija razli~itih po svom
morfolo{kom sastavu, {to svedo~i o izraènoj vulkanskoj aktivnosti u ovoj oblasti. Kao
najstariji, javljaju se hidrotermalno izdvojeni andeziti za koje se pretpostavlja da su
paleogene starosti.

Dacitsko-andezitske stene koje probijaju kako starije andezite, tako i tercijarne
sedimente, javljaju se u sasvim nepravilnim oblicima ili u obliku silova i ìca. Stvorene su
najve}im delom u miocenu, a delom i u pliocenu.

Najmla|i bazaltni andeziti su najverovatnije pliocenske, a delom i postmiocenske
starosti.

Tercijarni sedimenti basena predstavljeni su glincima, laporcima, kre~njacima,
pe{~arima, tufovima i konglomeratima, koji doseù dubinu i preko 900 m. Najve}a
sedimentacija izvr{ena je u kontinentalnim uslovima u slatkovodnoj jezerskoj sredini.
Sedimentacija u donjem miocenu, nastavljena je tokom srednjeg i gornjeg miocena.
Mogu}e je da najvi{i horizonti ove serije pripadaju pliocenu. (N.Panti}, 1961. godine).

Slika 1.2.-1 Presek Jarandolskog basena

Kao posledica tektonske i vulkanske aktivnosti, koja se odvijala za sve vreme
ispunjavanja basena, a sa tim u vezi i velike nepravilnosti baze i naglih promena u fizi~ko-
hemijskim uslovima sredine, sedimentacija se odvijala brzo i ritmi~ki se ponavljala. Otuda i
velika facijalna izmenjenost sedimenata kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu.

U toku stvaranja ugljonosnog horizonta u pojedinim delovima basena zbog ~estog
izdizanja i spu{tanja dna treseti{ta, formiranje ugljenog sloja vi{e puta je ponavljano.

< 4 >

1.2.1. Strukturne karakteristike leì{ta

Jarandolski tercijarni basen predstavlja tektonsku depresiju koja je nastala rasedanjem
serpentinskih i andezitskih masa.

Ovaj danas izdvojeni basen predstavljao je nekada jedinstvenu celinu sa basenima
U{}e, Tadenje i Gradac. Svi ovi danas izdvojeni baseni su na razli~itim visinama i sa
razli~itim debljinama ugljonosne odnosno sedimentne serije.

U Jarandolskom basenu, neogeni sedimenti imaju najve}u do sada bu{enjem
registrovanu dubinu od 1011 m. U ovom basenu je registrovana i najve}a debljina
ugljonosnog horizonta 120 m ( u staroj jami, dok je u Spu{tenom delu ona 4 50 m ).

Osnovni strukturni sklop leì{ta predstavljen je jednom sinklinalom, pravca pruànja
sever severozapad, jug jugoistok. U spu{tenim delovima ove sinklinale, slojevi su
sa~uvani, a u izdignutim erodovani.

Izraèna vulkanska aktivnost u {iroj okolini, za vreme taloènja i nakon zavr{enog
dijagenetskog stadijuma prouzrokovala je aktivna radijalna kretanja.

Starije tektonske linije ~esto su bivale regenerisane i predstavljale su puteve za intruzije
i efuzije dacito-andezitskih stena, koje se u obliku proboja zapaàju u basenu. Ovakvi
poreme}aju su izazvali rasedanja razli~itog obima i pravca pruànja

Najmarkantnija ruptura u ugljonosnom delu basena je predstavljena rasedom R-1, koji
se pruà u pravcu jugozapad severoistok.

Du` ovog raseda spu{teno je jugoisto~no krilo za oko 130 m u odnosu na
severozapadno. U severozapadnom krilu eksploatacija je vr{ena sve do 1988. godine.
Jugoisto~no krilo nazvano Spu{teni deo otvoreno je 1988. godine i na njemu se vr{i
eksploatacija do dana{njih dana.

Rased R-2, koji se odvaja od raseda R-1, daleko je manjeg zna~aja, a prostire se u
pravcu severozapad jugoistok. Veli~ina skoka (makazastog tipa), raste u istom pravcu do
maksimalno 35 m. Ovaj rased je registrovan u hodniku GTH 2 pri ~ijoj je izradi, iz
pomenutog raseda, do{lo do prodora vode u jamske prostorije.

Zna~ajan rased za rudarenje u jugoisto~nom krilu leì{ta Jarando je rased R-3, koji
je registrovan u hodniku GTH 1 sa generalnim pravcem pruànja istok zapad.

Skok raseda idu}i od zapada prema istoku iznosi od 50 do 150 m, {to ukazuje da se i
ovde radi o makazastom tipu raseda.

Najju`niji rased, tako|e pruànja istok zapad, rased R 4 ima skok od 250 m.
Rezerve ju`no od ovog raseda kategorisane su kao C1 rezerve.

< 5 >

1.3. PRIRODNI USLOVI LE@I[TA

1.3.1. Gasonosnost

Prva organizovana merenja u cilju kategorizacije jame Jarando po stepenu opasnosti
od metana izvr{ena su 1967/68. godine, na osnovu kojih je re{enjem Republi~kog
sekretarijata za privredu ova jama progla{ena nemetanskom.

Dakle, od po~etka eksploatacije pa sve do 6. novembra 1979. godine, kada je u toku
izvo|enja radova na otvaranju Spu{tenog dela jame Jarando, na 95 m od potkopa
[ane na ~elu glavnog ventilacionog niskopa GVN 1, do{lo do pojave i upale metana, u
jami nije registrovan metan.

Nakon toga re{enjem Republi~kog sekretarijata za privredu 1987. godine, jama
Jarando progla{ena je METANSKOM JAMOM.

Informativnim bu{enjima, koja su izvr{ena na 14,5 m od ~ela gde se metan pojavio,
ustanovljen je rased i da se radili{te nalazi na samom po~etku ve}e rasedne zone koja je u
ovim uslovima kolektor gasa. Instrumentima, specijalne garniture, za merenje naponskog
stanja gasa u masivu izmeren je pritisak u bu{otini, od 2 bara, a analizom uzorka gasa iz
bu{otine utvr|ena je koncetracija od 6% metana.

Nakon ovog prvog susreta rudnika sa metanom, koji je zahtevao usagla{avanje reìma
rada sa novonastalom situacijom, prilikom izrade prostorija otvaranja na koti +212 m
(GTH 1) utvr|ene su pojave metana na duìni od 150 m od raskr{}a GTH 1 i GIN 1
po novoizra|enoj prostoriji.

Ova zona predstavljena je sitnozrnim pe{~arima i konglomeratima i pogodna je za
akumuliranje gasa pod pritiskom, a pogotovo {to se nalazi u neposrednoj blizini velikog
raseda.

Ispitivanja gasonosnosti u leì{tu "Jarando - Spu{teni deo", izvr{io je Rudarski institut
Beograd, Zavod za ventilaciju i tehni~ku za{titu, 1987. godine.

Za ispitivanje gasnih karakteristika uzeti su uzorci uglja, krovine i podine iz jezgara
bu{otina koje su za tu svrhu izbu{ene.

Bu{enje je obavljeno na pet lokacija sa po dve bu{otine (u krovu i podini ugljenog
sloja). Iz krovinskih bu{otina uzeti su uzorci uglja i krovine, a iz podinskih bu{otina, uzorci
podine.

Rezultati ispitivanja uzoraka uglja, krovine i podine uzeti iz otvorenih delova jame
"Jarando - Spu{teni deo" sa podno`ja hodnika VH-2, OH-2, TU-2 i TN-2 pomo}u
bu{otina 10/87, 13/87 i 23/87 su pokazali da se svi ispitivani parametri gasonosnosti u
leì{nim uslovima kre}u u slede}im granicama:

< 6 >

Ugalj:

Krovina:

Podina:
- sadràj vlage 2,24 do 3,67 %
- sadràj pepela 71,06 do 91,89 %
- sadràj metana 0,65 do 3,00 %
-zaostala metanoobilnost 0,004 do 0,012 m
3
/t r.u.

Na osnovu ovih podataka zaklju~eno je da se na ispitivanom podru~ju, metanoobilnost
kre}e u granicama i to:

- relativna metanoobilnost od 0,000 do 0,245 m
3
/t.r.u.
- apsolutna metanoobilnost od 0,008 do 0,079 m
3
/t.r.u.

Kako je i relativna i apsolutna metanoobilnost minimalna, to se pravilnim reìmom
provetravanja koli~ina metana moè svesti u normalne uslove.

Odreena je i gasoobilnost leì{ta koja iznosi:

o relativna gasoobilnost 0,770 do 4,639 m
3
/t.r.u.;
o apsolutna gasoobilnost 0,248 do 1,121 m
3
/t.r.u.

Kod relativne i apsolutne gasoobilnosti odreena je azotoobilnost, ~ija je prose~na
vrednost 81%.

Kategorisanje leì{ta po podacima relativne metanoobilnosti, svrstava leì{te u I
kategoriju metanske zone, odnosno ima azotno-metanski karakter.

1.3.2. Hidrogeolo{ke karakteristike

Od vodotokova stalnog karaktera u jarandolskom basenu prisutna je reka Ibar koja ovaj
basen deli na dva dela, severozapadni (ugljonosni) i jugoisto~ni-piskanjski deo.

Drugih ve}ih vodotokova u jarandolskom basenu nema, sem manjih sezonskih i to
Belostenski, Jarandolski i Karovi}ki potok.

- sadràj metana 0,88 do 31,82 %
3
/t r.u.
-sadràj metana 0,66 do 5,62 %
3
/t r.u.
< 7 >

U ibarskom tercijaru, na osnovu poroznosti i filtracionih svojstava, izdvojeni su:

- zbijeni tip izdani;
- pukotinski tip izdani i
- karstni tip izdani.

Zbijeni tip izdani zastupljen je u okviru aluviona Ibra. To su {ljunkovi i peskovi
razvijeni u obliku terasa ~ija se mo}nost sa humusnim prekriva~em kre}e oko 16 m.

Nivo vode u ovoj izdani varira u zavisnosti od nivoa vode u Ibru.

Sada{nji rudarski radovi nisu ugroèni od voda ovog tipa izdani jer se njihova
udaljenost kre}e i do 1000 m.

Karstni tip izdani izdvojen je u okviru tercijarnih kre~njaka. U istraìvanom podru~ju
veoma su malo zastupljeni.

Pukotinski tip izdani izdvojen je u okviru stenskih masa, bazalnih konglomerata,
andezita i serpentina. Njihov uticaj na ovodnjenost leì{ta je preko prslina, pukotina,
raseda i rasednih zona.

Najve}u opasnost za pra`njenje ovih izdani u rudarske radove predstavljaju rasedne
zone. Ova pra`njenja mogu biti opasna, o ~emu svedo~i i prodor vode koji se dogodio u
TH-2 iz raseda R-2 u aprilu 1982. godine. Danas je dotok vode ustaljen i iznosi 10 l/s.

Na osnovu dosada{njeg iskustva predpostavljen je normalni priliv rudni~kih voda u
jamu "Jarando" od:
q = 1,5 m
3
/min

1.3.3. Fizi~ko-mehani~ke osobine uglja i prate}ih stena

Ispitivanja fizi~ko-mehani~kih osobina uglja i prate}ih stena iz jame "Jarando - Spu{teni
deo" izvr{io je Rudarski institut-Beograd.

Ukupno je ispitano 18 uzoraka od ~ega 5 uzorka uglja, 7 uzoraka krovine I ugljenog
sloja, 5 uzoraka podine i 1 uzorak proslojka jalovine u uglju.

Ispitivane su slede}e fizi~ko-mehani~ke osobine:

+ gustina
+ ~vrsto}a na pritisak
+ ~vrsto}a na istezanje
+ ugao unutra{njeg trenja
+ kohezija
+ modul elasti~nosti
+ brzina prostiranja zvu~nih talasa
+ koeficijent Poisson-a
< 8 >

Rezultati ovih ispitivanja dati su u narednoj tabeli broj 1.3.3.-1.

Tabela broj 1.3.3.-1. Rezultati ispitivanja
NO. UZORAK
o
C
o
I
C E V

gr/cm
3
daN/cm
2
daN/cm
2
daN/cm
2
(
o
) daN/cm
2
km/s

1. KROVINA 2,55 354,40 21,02 50,90 61
O
09 305418 4,60 0,36
2. Podina 2,58 210,40 17,45 - - - - -
3. Krovina 2,33 54,80 4,71 9,22 55
o
43 142510 3,19 0,35
4. Ugalj 1,84 34,24 4,62 6,97 48
o
27 6350 3,10 0,41
5. Podina 2,57 193,50 25,68 39,4 48
o
44 213610 4,30 0,40
6. Krovina 2,60 460,90 16,42 53,26 67
o
39 250970 5,11 0,42
7. Ugalj 1,47 73,30 5,50 11,64 57
o
45 3950 2,85 0,43
8. Podina 2,70 526,17 12,08 50,41 72
o
16 280900 4,35 0,38
9. Krovina 2,51 646,10 48,89 102,90 57
o
39 177110 4,69 0,43
10. Ugalj 1,44 49,30 4,10 8,18 56
o
13 4630 2,60 0,45
11. Podina 2,57 178,70 26,67 37,97 46
o
45 272480 4,45 0,37
12. Krovina 2,51 143,60 11,31 23,27 57
o
03 176800 4,31 0,34
13. Ugalj 1,51 56,20 5,32 9,85 54
o
13 5180 2,50 0,45
14. Podina 2,42 351,60 9,23 35,67 70
o
57 230540 4,25 0,38
15. Krovina 2,17 134,00 10,88 22,00 56
o
35 156810 4,10 0,39
16. Krovina 2,49 155,70 10,91 24,01 58
o
46 125300 3,10 0,39
17. Ugalj 1,99 75,57 7,09 13,19 54
o
22 4830 2,75 0,44
18. Proslojak
U uglju
2,36 464,60 20,60 58,94 65
o
00 144670 3,50 0,39

1.3.4. Samozapaljivost uglja i eksplozivne karakteristike ugljene pra{ine

Ispitivanja zapaljivih i eksplozivnih karakteristika uglja i nataloène ugljene pra{ine u
jami "Jarando-Spu{teni deo", izvr{io je Rudarski institut Beograd, 1987. godine.

U teoretskom smislu ugljena pra{ina se smatra eksplozivno opasnom ako sadrì manje
od 40% ukupne vlage. Ispitivani uzorci iz jame "Jarando" bili su sa minimalnim sadràjem
vlage koja se u uzorcima uglja kretala od 0,80 do 3,15%, a u uzorcima nataloène ugljene
pra{ine od 2,55 do 2,64%.

Ugljeni sloj i nataloèna ugljena pra{ina smatraju se nezapaljivim i neeksplozivnim ako
sadrè 80% i vi{e inertnih materija. U uzorcima iz jame "Jarando" sadràj pepela iznosio je
od 13,23 do 24,73%, a u nataloènoj ugljenoj pra{ini od 28,06 do 33,6%.

Sadràj isparnjivih materija u uzorcima uglja kretao se od 22,52 do 35,0%, a u
nataloènoj ugljenoj pra{ini od 28,6 do 30,26% i svrstava ih u eksplozivno opasne.

Temperatura paljenja oblaka pra{ine u sme{i pra{ina/vazduh kretala se od 630 do
700
o
C, {to pra{inu kategori{e kao srednje zapaljivu i kao takvu, eksplozivno opasnu.

< 9 >

Nataloèna ugljena pra{ina, ako se nalazi na ure|ajima sa povi{enom temperaturom,
kategori{e se kao lako zapaljiva. Svi uzorci palili su se na temperaturama od 300 do 330
o
C
za relativno kratko vreme (7 do 50 min).

Tabela 1.3.4. 1. Mesto uzorkovanja
BROJ
UZORKA
MESTO UZORKOVANJA
1 TH - 1, slepi deo, rukom odabran 30-40cm, od podgrade u dubini sloja
2 VH - 3, rukom odabran, 20 cm, od podgrade u dubini sloja
3 Pripremno radili{te 11 kompozit
4 Pripremno radili{te 11 rukom odabran
5 Pripremno radili{te 12 proslojak 1
6 Pripremno radili{te 12 proslojak 2
7 Pripremno radili{te 12 kompozit
8 Pripremno radili{te 12 rukom odabran
9 120 metara od radili{ta 12, nataloèna pra{ina
10 TH 1, spoj izlaza sa radili{ta 11 i 12, nataloèna pra{ina

Ispitivanja pra{ine iz uzorka uglja u sistemu ugljena pra{ina/vazduh, pokazala su da je
pra{ina vrlo eksplozivna i da se donja granica eksplozivnosti kre}e izmeu 220 i 475 g/m
3
,
a u sistemu pra{ina/vazduh + 2 % metana, izmeu 70 i 125 g/m
3
, {to je kategori{e kao
vrlo eksplozivnu.

Na osnovu izvr{enih ispitivanja moè se zaklju~iti da su uzorci uglja i nataloène
pra{ine ZAPALJIVI I EKSPLOZIVNO VEOMA OPASNI.

1.3.5. Inènjersko geolo{ke karakteristike leì{ta

Radna sredina koja je zastupljena u lei{tu Jarando predstavljena je laporcima,
glinovitim laporcima, glincima i ugljem. Najve}i deo rudarskih prostorija izvodi se u
ugljenoj radnoj sredini. Samo manji deo prostorija investicionog karaktera izvodi se u
krovinskim laporcima i glinovitim laporcima ili pak u podinskim glincima i laporovitim
glinama.
Ugalj je veoma zahvalna radna sredina, naro~ito u pogledu ~vrsto}e na pritisak i
preno{enja pritiska na podgradu. Do manjih deformacija podgrade dolazi uglavnom u
rasednim zonama koje se kre}u do maksimalno 10 m.

Najnepovoljniju radnu sredinu, naro~ito pri pojavi vode predstavljaju krovinski
laporovito glinoviti sedimenti, kao i podinski glinoviti do laporoviti sedimenti.

Fizi~ko-mehani~ki pokazatelji ove sredine kao i pove}ana sila bubrenja ukazuju da se
pri prora~unu stabilnosti podgradnih elemenata i njihovoj ugradnji u jami moraju usvajati
manja me|usobna rastojanja okvira nego u ugljenoj sredini. Najmanja rastojanja
podgradnih okvira bi}e u predelu rasednih zona, bez obzira da li se radi o uglju ili
prate}im stenama.
< 10 >

Velika dubina zaleganja ugljenih slojeva, pa samim tim i pove}ani pritisak
litostratigrafskog stuba na jamske prostorije zahtevaju ozbiljnost pravilnog odabiranja
podgradne konstrukcije.
U jami Jarando je evidentirano i prisustvo vode u vidu stalnog priliva ili vidu prodora
vode iz rasednih zona u koli~ini od ~ak 21 litar u sekundi. Na taj na~in jama je i u
hidrogeolo{kom smislu veoma sloèna.

1.4. GEOLO[KE REZERVE I KVALITET UGLJA

1.4.1. Rezerve uglja

Lei{te Jarando je rasedima (R-1 i R-4) podeljeno na nekoliko geolo{ko tektonskih
blokova razli~itih dimenzija. Prikaz rezervi po blokovima dat je u tabeli 1.4.11.

Tabela 1.4.11. Rezerve uglja
KATEGORIJA UGLJENI SLOJ
GEOLO{KE BILANSNE
REZERVE
A

Do raseda R-3 195.000
Do raseda R-3 102.000
Od raseda R-3
Do kote k+100m
566.028
B
Od kote k+100m
Do kote k+150m
317.943
Od kote k+100m
Do kote k+150m
646.239
Ispod k+250m 346.500
A+B 2.173.710
C1 644.299
A+B+C1 2.818.009
C2 300.000

Rezerve uglja u ograni~enom eksploatacionom podru~ju po otkopnim poljima prikazane
su u tabeli broj 1.4.1-2. Eksploatacione rezerve }e prema tome biti:

Q
k
= 1.170.971 x 0.7 = 819.680 tona

Ove rezerve }e se otkopati za 11,7 godina sa kapacitetom od 70.000 tona godi{nje.

Tabela 1.4.1-2.
OTKOPNO
POLJE
KATEGORIJA (SLOJ) KOLI~INA (T)
OP-1 A Glavni ugljeni sloj 80.000
OP-2
A Glavni ugljeni sloj
B Podinski ugljeni sloj
115.000
102.000
OP-3 B 873.971
Ukupno: 1.170.971
< 11 >

1.4.2. Kvalitet uglja

Kvalitet uglja prikazan je u tabeli 1.4.2-1.

Tabela 1.4.2-1. Kvalitet uglja
NAZIV
JEDINICA
MERE
A
(T)
B
(T)
C1
(T)

Vlaga % 0.51 1.72 3.72
Pepeo % 32.12 36.46 54.18
S ukupan % 6.36 6.32 6.21
S vezani % 0.61 0.65 0.86
S sagorljivi % 5.71 5.67 5.35
Sagorljive materije % 67.18 62.02 43.84
Isparljive materija % 28.83 22.53 19.55
Koks % 70.71 75.74 -
C-fix % 38.58 38.99 -
DTE kJ/kg 21.910 19.106 21.539

< 12 >

2. OTVARANJE PODINSKOG SLOJA UGLJA SA PREGLEDOM DO SADA URA\ENIH
JAMSKIH PROSTORIJA JAME "JARANDO"

U toku izvo|enja radova na otvaranju podinskog ugljenog sloja izra|ene su slede}e
prostorije otvaranja u jami Jarando:

o glavni izvozni niskop GIN
o glavni transportni hodnici GTH-1, GTH-2
o vetreni niskopi VN-3 i VN-4
o glavni vetreni niskop GVN-2
o glavni vetreni niskop GVN-1 koji je uraen iz potkopa jame

Dalja razrada jame izvr{ena je u podinskom ugljenom sloju izradom prostorije TNP-1
iz prostorije TH-1 sa kote k+190 m u duìni od 250 m i nagibom 17
o
, a iz

PH-1 sa kote
180,7 m ventilacioni niskop VNP-1 u duìni od 230 m sa padom od 16,30
o
.

Transportni i ventilacioni niskop spojeni su ventilacionim vezama VV-1, VV-2, VV-3,
VV-4 i VV-5.
Osnovna priprema podinskog sloja sastoji se u izradi dva paralelna niskopa jednog
transportnog i drugog ventilacionog TUP-2 i VUP-2 iz kojih se vr{i detaljna priprema.
Eksploatacija uglja u jami "Jarando" vr{i se u podinskom ugljenom sloju u otkopnom
polju OP-2.

U jamama Ibarskih rudnika u primeni su stubne metode otkopavanja sa obaranjem
krovnog uglja i zaru{avanjem krovine i stubnom metodom sa otkopavanjem pru`nih
stubova.

2.1. IZBOR METODE I TEHNOLOGIJE OTKOPAVANJA

Imaju}i u vidu slojne prilike, mo}nost i nagib sloja, kao i opremljenost, rezerve i
kapacitet rudnika za jamu je prihva}ena kao optimalna, postoje}a stubna metoda
modifikovana u metodu Otkopavanje po usponu sa za{titnim stubom prema starom radu i
obaranjem krovnog uglja u povla~enju. [ema ove metode prikazana je u prilogu br. 4

2.1.1. Tehni~ki opis metode

Metoda otkopavanja po usponu sa za{titnim stubom prema starom radu i obaranjem
krovnog uglja u povla~enju izvodi se u pet radnih faza:

o priprema za otkopavanje
o uskopno otkopavanje u donjem delu sloja
o otkopavanje za{titnog stuba prema starom radu
o dobijanje krovnog uglja
o zaru{avanje krovine

< 13 >

Prva i druga faza izvode se u potpunosti za ceo nagibni stub, a tre}a, ~etvrta i peta
naizmeni~no u odsecima.

2.1.1.1. Priprema za otkopavanje

Kad jedan otkop bude zavr{en, zapo~inje se nov na taj na~in, {to se na rastojanju od 3
do 4m od starog rada podigne jedna podvlaka duga 4m, kojom se poduhate slemenja~e
okvira i podupru na krajevima sa dva jaka stupca. Zatim se na celoj {irini podvlake
odstrane odgovaraju}i stupci kako bi se oslobodilo mesto za otkop. Kada se èli da je
visina otkopa ve}a od visine otkopnog hodnika, u tom slu~aju, najpre se odstrane okviri u
duìni podvlake i ugalj iz krova hodnika otkopa do visine otkopa, a zatim podiù dve
podvlake i to pored svakog boka po jedna. Podvlake se me|usobno zateù otpornicima i
dobro podbijaju ispod krova.

U pripremu za otkopavanje ulaze i drugi pomo}ni radovi koji se ti~u obezbe|enja
transporta, dopreme, odvodnjavanja i ventilacije.

2.1.1.2. Uskopno otkopavanje u donjem delu sloja

U drugoj fazi otkopava se uskopno sa visinom 2,5 do 3m i {irinom otkopa od 3 do
3,5m, pri ~emu se u krovu ostavlja plo~a uglja debljine 0,5 do 1m. Osnovne operacije
druge faze su:

o bu{enje minskih bu{otina
o punjenje i otpucavanje
o kopanje
o utovar
o odvoz
o podgra|ivanje

Podgra|ivanje se u drugoj fazi izvodi u uobi~ajenoj ja~ini i na normalnom rastojanju
iako se ostavljanjem za{titnog stuba prema starom radu u izvesnoj meri izbegava uticaj
blizine starog rada, ( pritisak koje se prilikom otkopavanja koncentri{e na obodu {upljine
otkopa, raspodeljuje se na obe strane i na strani prema starom radu oslanja na za{titni
stub ) jer se podgrada koristi za uspe{no izvo|enje ostalih faza rada.

2.1.1.3. Otkopavanje za{titnog stuba prema starom radu

Kada se zavr{i sa uskopnim otkopavanjem u donjem delu sloja (izradom otkopnog
uskopa) zapo~inje se sa tre}om fazom koja se sastoji u pro{irenju otkopa, otkopavanjem
za{titinog stuba prema starom radu, uzimaju}i odjednom i to u povla~enju {irinu odseka od
1 do 3m, {to zavisi od jamskih prilika i ~vrsto}e povlate. Ovo pro{irenje otkopa moè biti
izvr{eno sa radom na dohvat (delimi~no dobijanjem uglja iz stuba bez podgra|ivanja) ili

< 14 >

redovnim otkopavanjem, pro{irenjem otkopa u pravcu pruànja sa normalnim
podgra|ivanjem.

2.1.1.4. Dobijanje krovnog uglja

êtvrta faza otkopavanja sastoji se u obaranju uglja koji je ostao u krovu. To se postiè
tako {to se u delu otkopa, u kome je izvr{eno njegovo pro{irenje otkopavanjem za{titnog
stuba prema starom radu, odstrani podgrada i uz pomo} miniranja obori, u krovu zaostali
ugalj do povlate. Obi~no se obaranje uglja vr{i jednovremeno na celoj {irini otkopa,
uklju~uju}i i njegovo pro{irenje. Ova faza se izvodi tako|e odstupaju}i u pravcu izlaza u
odsecima iste {irine kao i kod tre}e faze.

U ovoj fazi vodi se ra~una da se oboreni ugalj brzo potovari sa mesta gde je iz krova
pao, pre nego {to do| e do zaru{avanja povlate. Da bi se zadràlo zaru{avanje povlate, ako
je ista toliko slaba, ispod nje se kao za{tita ostavlja tanka plo~a koja svojom elasti~no{}u
spre~ava prevremeno zaru{avanje.

2.1.1.5. Zaru{avanje krovine

U petoj fazi zaru{ava se povlata, i to samo na onoj duìni otkopa, na kojoj je krovni
ugalj oboren i odstranjen sa radili{ta.

Prilikom rada sa zaru{avanjem krovine, zaru{ena krovina zapunjava prazan prostor,
nastao otkopavanjem uglja, ~ime se postiè osloba|anje napona koji bi u protivnom, kod
jednog ili vi{e praznih ili nepotpuno zaru{enih otkopa, a {to se naro~ito moè desiti kod
~vrste povlate, mogli da dovedu u pitanje stabilnost prostorija i time dovedu u opasnost
radnici koji su u otkopu i u njegovoj blizini. Zato se ovoj fazi rada mora posvetiti posebna
pa`nja, i da se pre njenog potpunog zavr{etka u otkopu ne pristupa drugim fazama rada.

< 15 >

3. OTVARANJE I PRIPREMA PODINSKOG SLOJA UGLJA SA PREGLEDOM POTREBNIH
PROSTORIJA

3.1. OTVARANJE PODINSKOG SLOJA UGLJA

Kod otvaranja podinskog sloja uglja vo|eno je ra~una o slede}im uticajnim faktorima:

o prostorni poloàj podinskog sloja u odnosu na povr{inu terena
o koli~ina rezervi uglja u sloju i dubina do koje se planira otvaranje leì{ta
o prostorni odnos sloja i prostorija otvaranja
o fizi~ko-mehani~ke osobine stena u kojima }e se vr{iti izgradnja prostorija otvaranja

3.1.1. Tehni~ko re{enje sa podacima o lokaciji i uklapanju u postoje}e stanje jame
Jarando

U okviru pregleda potrebnih prostorija ~iji je cilj obezbe|enje kvalitetnuh geolo{kih
podloga za projektovanje radova na eksploataciji u otkopnom polju OP-3, da}e se
tehni~ka re{enja izrade slede}ih prostorija:

o Istra`ni hodnik IH-2
o Transportni niskop TN-3
o Ventilacioni hodnik VH-3/1
o Ventilaciona transportna veza VTV-1/1
o Pre~ni transportni niskop PTN-1

U slede}em tekstu bi}e dat kra}i opis poloàja projektovanih prostorija u odnosu na
rasedne zone, na ve} uraene prostorije podinskog ugljenog sloja, na povr{inske objekte,
kao i njihov poloàj u odnosu na ugljeni sloj.

3.1.2. Poloàj projektovanih rudarskih prostorija u odnosu na rasedne zone i granice
leì{ta

Na osnovu geolo{ke interpretacije leì{ta projektovane prostorije se ne nalaze u
rasednim zonama.

Rudarske prostorije TN-3 i VH-3/1 su projektovane kao prostorije otvaranja. Prostorija
TN-3 se radi sa kote k+101,1 m iz prostorije TN-2 u duìni od 94 m do kote k+73,6 m.
Prostorija VH-3/1 se radi sa kote k+101,7 m iz prostorije VN-2 u duìni od 79 m do kote
k+101,7 m.

Rudarske prostorije PTN-1 i VTV-1/1 su projektovane kao prostorije otvaranja u cilju
uspostavljanja veze izmeu prostorija otvaranja TN-3 i VH-3/1 sa istra`nom prostorijom
IH-2, ~ime bi se ostvarilo proto~no provetravanje. Prostorija PTN-1 se radi sa kote k+73,6
m iz prostorije TN-3 u duìni od 58,5 m do kote k+61,0 m tj. do ulaska u ugljeni sloj.
Prostorija VTV-1/1 (njen ravni deo), se radi sa kote k+101,7 m iz prostorije VH-3/1 u

< 16 >

duìni od 43,0m do kote k+101,7 m tj. do ulaska u ugljeni sloj. Deo prostorije VTV-1/1 se
radi iz prostorije IH-2 sa kote k+61,0 m u duìni od 64,0 m do kote k+101,7 m u
pripodinskom delu ugljenog sloja, tako da prostorija ima i istra`ni karakter.

Rudarska istra`na prostorija IH-2 je projektovana tako da se radi u pripodinskom delu
ugljenog sloja tj. prostorija prati podinu ugljenog sloja, po pruànju ugljenog sloja , do
uvrivanja prirodnih granica dela leì{ta predmetnog otkopnog polja. Prostorija IH-2 se
radi iz prostorije PTN-1 na koti k+61,0 m

3.1.3. Poloàj rudarskih prostorija u odnosu na povr{inske objekte

Projektovane prostorije po ovom diplomskom radu nadovezuju se na ve} uraene
prostorije otvaranja i pripreme podinskog sloja jame Jarando, tako da se uklapaju u
koncepciju otvaranja i pripreme predmetnog dela leì{ta. Nema povr{inskih objekata koji
}e direktno biti ugroèni i ~iju za{titu treba posebno razmotriti.

3.1.4. Poloàj rudarskih prostorija u odnosu na ugljeni sloj

Rudarske prostorije TN-3 i VH-3/1 se lociraju u podini ugljenog sloja i sluè kao
prostorije otvaranja. Iz prostorije TN-3 se radi prostorija PTN-1 do ulaska u ugljeni sloj. Iz
prostorije VH-3/1 se radi horizontalni deo prostorije VTV-1/1 do ulaska u ugljeni sloj. Kosi
deo prostorije VTV-1/1 se radi iz prostorije IH-2 u pripodinskom delu ugljenog sloja .
Istra`na prostorija IH-2 se radi iz prostorije PTN-1 u pripodinskom delu ugljenog sloja
(prostorija prati podinu ugljenog sloja).

U cilju jasnijeg definisanja ugljenog sloja iz istra`ne prostorije IH-2, radi}e se jamske
istra`ne bu{otine.

Radovi na izradi prostorije VH-3/1 zapo~e}e tek nakon izrade prostorija TN-3, PTN-1 i
dela istra`ne prostorije IH-2 i izvr{enog jamskog bu{enja iz uraenog dela prostorije IH-2.
Tek nakon izvr{enih ovih radova i potvrivanja datih geolo{kih prognoza moè se zapo~eti
sa izradom VH-3/1 i VTH-1/1.

Lokacija projektovanih prostorija prikazana je na situacionoj karti jame Jarando na
prilogu broj 1, a strukturni i prognozni geolo{ki profili (po IH-1 i po IH-2,"52-52', 53-53',
60-60') na prilozima broj 2 i 3.

< 17 >

3.2. TEHNI^KI OPIS PROJEKTOVANIH JAMSKIH PROSTORIJA

o Ventilacioni hodnik VH-3/1

Lokacija:
Prostorija se izrauje iz ventilacionog niskopa VN-2 do
raskr{}a sa ventilaciono-transportnom vezom VTV-1/1.
Na~in izrade : Prostorija }e se izraivati bu{a~ko-minerskim radovima.
Podgra|ivanje :
Za podgraivanje prostorije predviena je podgrada kako je to dato
u ta~ki 4.1.1. (Izbor vrste podgrade) i 5.3. (Podgraivanje prostorija).
Radna sredina: Laporac

Elementi izrade:

Ukupna duìna prostorije L = 79 m
Kota po~etka dela prostorije k+101,7 m
Kota kraja prostorije k+101,7 m
Ugao pada prostorije o = 0
o

Azimut 196

o Transportni niskop TN-3

Lokacija:
Prostorija se izrauje iz transportnog niskopa TN-2 do raskr{}a sa
pre~nim transportnim niskopom PTN-1.
Podgra|ivanje :

Elementi izrade:

Ukupna duìna prostorije L = 94,0 m
Kota po~etka dela prostorije k+101,1 m
Ugao pada prostorije o = 1659'27
Azimut 196

< 18 >

o Pre~ni transportni niskop PTN-1

Lokacija:
Prostorija se izrauje iz transportnog niskopa TN-3 do ulaska u ugljeni
sloj tj. do raskr{}a sa istra`nim hodnikom IH-2.
Podgra|ivanje :

Elementi izrade:

Ukupna duìna prostorije L = 58,5 m
Kota po~etka dela prostorije k+73,6m
Ugao pada prostorije o = 1227'54
Azimut 12130'

o Ventilaciono-transportna veza VTV-1/1

Lokacija:
Prostorija se izrauje iz ventilacionog hodnika VH-3/1 do ulaska u
ugljeni sloj i iz istra`nog hodnika IH-2 u pripodinskom delu ugljenog
sloja.
Podgra|ivanje :
Radna sredina: Laporac I ugalj

Prostorija:
Od kote k+101,7 m do kote k+101,7 m ima duìnu
L=43,0 m, pad o= 0 i azimut 12130'.

Od kote k+61 m do kote k+101,7 m ima duìnu
L=64,0 m, pad o=3942'48 i azimut 30130'.

< 19 >

o Istra`ni hodnik IH-2

Lokacija:
Prostorija se izrauje iz raskr{}a sa prostorijom PTN-1 do prirodne
granice leì{ta.
Podgra|ivanje :
Za podgraivanje prostorije predviena je drvena trapezna podgrada
svetle povr{ine popre~nog preseka 6,3 m
2
.
Radna sredina: Ugalj

Prostorija:
L=115,0 m, pad o= 0 i azimut 227
o
30'.

L= 59,0 m , pad o= 0, a od k+61,0 m do kote k+85,0 m ima duìnu
L=93,0 m, pad o=1455'53 i azimut 47
o
30'.

Napomena: Kote projektovanih prostorija odnose se na pod prostorije.

Projektovane prostorije date su na situacionom planu jame u prilogu broj 1.

< 20 >

4. IZBOR OBLIKA I DIMENZIJA POPRE~NOG PRESEKA PROSTORIJA

4.1. IZBOR OBLIKA POPRE^NOG PRESEKA PROSTORIJA

Oblik popre~nog preseka prostorije u zavisnosti je od vi{e faktora, a to su: fizi~ko-
mehani~ke osobine stenskog materijala, veli~ina popre~nog preseka koja je uslovljena
njenom namenom i tehni~ko sigurnosnim propisima, zna~aj i vek trajanja.

U jami su do sada rudarske prostorije otvaranja i osnovne pripreme izraivane u
potkovi~astom i trapeznom obliku popre~nog preseka. Prostorije detaljne pripreme
izraivane u trapeznom obliku popre~nog preseka.
Prilikom dimenzionisanja podgrade uzeti su u obzir ve} navedeni faktori kao i budu}a
namena prostorije.

Na osnovu fizi~ko-mehani~kih karakteristika radne sredine u kojoj }e se ove prostorije
raditi, standardizacije kako popre~nih profila tako i podgradne konstrukcije kao i
dugogodi{njeg iskustva koje postoji na rudniku usvoji}e se kru`ni oblik profila prostorije za
za izradu prostorija TN-3, PTN-1, VH-3/1i VTV-1/1, a trapezni oblik profila za prostoriju
IH-2.

4.1.1. Izbor vrste podgrade

Za ventilacione prostorije projektovano je da se podgrauju ~eli~nom kru`nom
popustljivom podgradom svetlog profila 6,0 m
2
, dok je za transportne prostorije
projektovano da se podgrauju ~eli~nom kru`nom popustljivom podgradom svetlog profila
8,2 m
2
. Za podgraivanje istra`ne prostorije IH-2 primeni}e se drvena trapezna podgrada
svetle povr{ine popre~nog preseka 6,3 m
2
.

4.2. DIMENZIONISANJE POPRE^NOG PRESEKA PROSTORIJA

Dimenzionisanje popre~nog preseka vr{i se na osnovu kriterijuma opreme koja }e biti
instalirana u toj prostoriji i na osnovu kriterijuma ventilacije, kao i na osnovu tehni~ko-
sigurnosnih propisa iz oblasti rudarstva. [ema dimenzionisanja data je u prilogu 5.

Projektom transportnog sistema predvi|en je kontinualni transport sa dvolan~anim
grabuljastim transporterima TS-74.

o Dimenzije dvolan~anog grabuljastog transportera TS-74

- {irina: 420 mm
- visina: 330 mm

Za dopremu repromaterijala u fazi izgradnje prostorija, predvi|ena je jedno{inska
vise}a ì~ara.

- visina 1240 mm
- {irina 920 mm
< 21 >
mm b
ctg b
ctg h h h B b
3025
5 . 83 ) 330 2300 ( 2300 ( 2 2950
) ( ( 2
4
4
0 1 2 4
=
+ =
+ = o

Tehni~ko-sigurnosni propisi iz oblasti rudarstva:

o Minimalno dozvoljeno rastojanje izme|u najisturenije ta~ke transportera i boka
hodnika na strani na kojoj nije dozvoljeno kretanje radnika je b
1
= 400mm
o Minimalno dozvoljeno rastojanje izme|u najisturenije ta~ke transportera i boka
hodnika na strani na kojoj je dozvoljeno kretanje radnika je b
2
= 700mm
o Minimalna dozvoljena visina od poda do krova hodnika na sredini prolaza za
kretanje radnika h
1
= 1800mm
o Minimalna dozvoljena visina od podno`ja transportnog sredstva do krova
hodnika je h
2
= 1900mm

4.2.1. Dimenzionisanje trapeznog oblika popre~nog preseka za istra`nu prostoriju
prostoriju IH-2

o Slobodna {irina hodnika u visini gornje ivice transportera

gde je:
b
1
= 400 mm
b
0
= 420 mm
b
2
= 2130 mm

o Slobodna {irina hodnika pri krovu prostorije

o Slobodna {irina hodnika pri podu prostorije

usvajam b
4
= 3000 mm

o Visina iskopa hodnika pove}ana za 5%

mm b b b B 2950
2 0 1
= + + =
mm b
ctg b
ctg h h B b
2500
5 . 83 ) 330 2300 ( 2 2950
) ( 2
3
3
0 1 3
=
=
= o
mm d h h 2583 05 . 1 ) 160 2300 ( 05 . 1 ) (
2 3
= + = + =
< 22 >

o Iskopna {irina hodnika pri krovu prostorije pove}ana za 5%

o Iskopna {irina hodnika pri podu prostorije pove}ana za 5%

o Svetla povr{ina popre~nog preseka (S
S1
)

o Iskopna povr{ina popre~nog preseka hodnika

4.2.2. Dimenzionisanje kru`nog oblika popre~nog preseka za transportne prostorije
TN-3 i PTN-1

o [irina hodnika u visini gornje ivice transportera

o Prora~un polupre~nika kru`nog profila

a = 0,5 * B = 760 mm

c = b
o`
/2 + 300 = 760 mm

h
u
= h
o
+ h
m
+ h
o`
= 330 + 510 + 1240 = 2080 mm

Zbog unifikacije podgradnih profila usvaja se kru`na popustljiva ~eli~na podgrada
svetlog preseka C = 3500 mm za transportne prostorije TN-3 i PTN-1.

2
2
4 3
1
3 . 6 3 . 2
2
0 . 3 5 . 2
2
m m
m m
h
b b
S
S
=
+
=
+
=
m mm d b b 0 . 3 2961 05 . 1 ) 160 2 2500 ( 05 . 1 ) 2 (
1 3 5
~ = + = + =
m mm d b b 5 . 3 3486 05 . 1 ) 160 2 3000 ( 05 . 1 ) 2 (
1 4 6
~ = + = + =
2
3
6 5
3 . 8 5 . 2
2
5 . 3 0 . 3
2
m m
m m
h
b b
S
isk
=
+
=
+
=
mm B 1520 700 420 400 = + + =
mm h a R 1539 1040 760
2 2 2 2
= + = + =
mm
h
a c h
h
u
u
1040
2080 2
760 760 2080
2
2
2 2 2 2 2 2
=
+
=
+
=
< 23 >
3 0 107
1040
1407 '
2
' = => = =

o
o
h
a
tg

o centralni ugao o

gde je a polovina {irine prostorije za usvojeni polupre~nik prostorije

o Svetla povr{ina popre~nog preseka

o Iskopna veli~ina polupre~nika uve}ana za 5%

R polupre~nik kru`nog profila
d debljina ~eli~ne podgrade = 70 mm

o Iskopna povr{ina popre~nog preseka

4.2.3. Dimenzionisanje kru`nog oblika popre~nog preseka za ventilacione prostorije
VH-3/1 i VTV-1/1

o Minimalna {irina hodnika u visini gornje ivice transportera

o Prora~un polupre~nika kru`nog profila

a = 0,5 * B = 760 mm c = b
o`
/2 + 300 = 760 mm

h
u
= h
o
+ h
m
+ h
o`
h
u
= 330 + 210 + 1240 = 1780 mm

mm d R R 1910 05 . 1 ) (
1
= + =
2 2 2
1
46 . 11 14 . 3 1910 m mm R S
is
= = = t
2
2
2
2
2
2 , 8 ) 3 0 107 sin 05 , 107
180
(
2
1750
1750
) sin
180
(
2
m S
R
R S
S
S
= ' =
=
t
t
o o
t
t
mm h R a 1407 1040 1750 '
2 2 2 2
= = =
mm B 1520 700 420 400 = + + =
mm h a R 1170 890 760
2 2 2 2
= + = + =
mm
h
a c h
h
u
u
890
1780 2
760 760 1780
2
2
2 2 2 2 2 2
=
+
=
+
=
< 24 >
mm d R R
d R R
isk
isk
1660 05 , 1 ) 80 1500 ( 05 , 1 ) (
05 . 1 ) (
= + = + =
+ =
2 1 107
890
4 , 1207 '
2
' = => = =

o
o
h
a
tg
2
2
2
2
2
0 , 6 2 1 107 sin 21 , 107
180 2
1500
1500
sin
180 2
m S
R
R S
sl
sl
=
|
.
|
\
|
' =
|
.
|
\
|

t
t
o
o t
t

Zbog unifikacije podgradnih profila usvaja se kru`na popustljiva ~eli~na podgrada
svetlog preseka C = 3000 mm za ventilacione prostorije VH-3/1 i VTV-1/1.

o centralni ugao o

gde je a polovina {irine prostorije za usvojeni polupre~nik prostorije

o Slobodna povr{ina popre~nog preseka

o Iskopna veli~ina polupre~nika uve}ana za 5%

R polupre~nik kru`nog profila = 1500 mm
d debljina ~eli~ne podgrade = 80 mm

o Iskopna povr{ina popre~nog preseka

2 2 2
65 . 8 14 . 3 1660 m mm R S
isk isk
= = = t
mm h R a 4 , 1207 890 1500 '
2 2 2 2
= = =
< 25 >
a g
2
d
S q 1,27
N

=

5. TEHNOLOGIJA IZRADE JAMSKIH PROSTORIJA

Rudarske prostorije koje su predviene za izradu ovim diplomskim radom, izraiva}e se
nemehanizovano tehnologijom bu{a~ko-minerskih radova.

Za miniranje, kod izrade prostorija koristi}e se eksploziv Metandetonit slede}ih
minerskih karakteristika:

Gustina 1,15 kg/l
Brzina detonacije 3200 m/s
Radna sposobnost 185 cm
2

Pre~nik patrone 32 mm
Duìna patrone 110-130/230-250 mm
Masa patrone 100 i 200 g

Iniciranje eksploziva vr{i }e se elektri~nim milisekundnim detonatorima 34 MSED-Cu
sa provodnicima 2 2 m (JUS H.D3.110). Za bu{enje minskih bu{otina koristi}e se
elektri~na rotaciona bu{ilica sa spiralnim svrdlom duìne 1,5 m i pre~nikom krune 42 mm
slede}ih tehni~kih karakteristika:

- tip bu{ilice VST-11
- snaga motora 1,1 kW
- priklju~ni napon 110 V
- frekvencija 150 Hz
- broj obrtaja u minuti (motor/svrdlo) 9000/630
o
/min
- masa 12,3 kg

5.1. METODOLOGIJA PRORAÛNA PARAMETARA MINIRANJA

Odreivanje specifi~ne potro{nje eksploziva:

k e
2
)
S
1
f 0,2 ( 0,4 q + = (kg/m
3
)

Gde su: f - koeficijent ~vrsto}e radne sredine
S - povr{ina popre~nog preseka prostorije
k - koeficijent usitnjavanja miniranog materijala
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva u
odnosu na eksploziv radne sposobnosti 480 cm
3

e = 480/A
x

Broj minskih bu{otina odreuje se :

< 26 >

Gde je: q - specifi~na potro{nja eksploziva
S - povr{ina popre~nog preseka prostorije
d - pre~nik patrone
g - gustina eksploziva
a - koeficijent za~epljenosti mine

Duìna minskih bu{otina :

l
b
= l
sm
/q (m)

gde je: l
sm
- predvieno smensko napredovanje
q - koeficijent iskori{}enja minske bu{otine

Potrebna koli~ina eksploziva :

Q = q S l
b
q (kg)

Koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu:

Q
1
= Q/N (kg)

Koli~ina eksploziva u zalomnim minskim bu{otinama:

Q
z
= Q
1
1,2 (kg)

Koli~ina eksploziva u pomo}nim minskim bu{otinama:

Q
p
= Q
1
1,1 (kg)

Prora~un otpora elektri~ne mreè:

S
L
Ru N R

+ =

(O)

gde je: N - broj detonatora
R
u
- elektri~ni otpor upalja~a
L - duìna glavnog provodnika
- specifi~ni otpor bakra
S - popre~ni presek provodnika

Prora~un ja~ine struje :

I = U/R (A)

< 27 >

Kao izvor struje za paljenje mina koristi}e se ma{inica za paljenje mina tipa Schafler-
Wien slede}ih karakteristika:

- nazivni napon 600 V
- priklju~ni otpor 510 O
- nazivna struja pra`njenja 1,2 A
- trajanje napona 4 ms
- izvor struje dinamo
- maksimalni priklju~ni otpor 750 O
- za{tita "S"

Na osnovu ovako usvojene metodologije prora~una parametara bu{a~ko minerskih
radova u narednom pregledu date su numeri~ke vrednosti za date prostorije.

< 28 >

5.1.1. Izrada prostorija trapeznog profila svetle povr{ine popre~nog preseka 6,3 m
2

u radnoj sredini ugalj

Polazni parametri
Parametar Oznaka Vrednost Jedinica

Iskopna {irina u podu prostorije B
pisk
3,50 m
Iskopna {irina u krovu prostorije B
kisk
3,00 m
Iskopna visina H
isk
2,55 m
Iskopna povr{ina S
isk
8,3 m
2

Ugao pada prostorije o 0
0

Radna sposobnost A
e
185,00 cm
Gustina eksploziva 1150,00 kg/m
Pre~nik patrone D 32,00 mm
Koeficijent Protoakonova F 0,6
Razmak okvira podgrade L 0,5 m

Rezultati prora~una

Usvojen broj minskih bu{otina N
b
15 kom.
Usvojen broj zalomnih minskih bu{otina n
z
4 kom.
Usvojen broj pomo}nih minskih bu{otina n
p
0 kom.
Usvojen broj perifernih minskih bu{otina n
per
11 kom.
Korigovana koli~ina eksploziva Q
k
4,50 kg
Koli~ina eksploziva u zalom. min. bu{. q
z
300 gr
Koli~ina eksploziva u pomo}. min. bu{. q
p
0 gr
Koli~ina eksploziva u perifer. min. bu{. q
per
300 gr
Duìna minske bu{otine l
b
0,63 m
Otpor elektri~ne mreè R 71,6
Prora~un ja~ine struje I 8,38 A

[ema bu{enja i miniranja je data na slici 5.1.1.-1

o Rezultati prora~una bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija trazpeznog profila
iskopne povr{ine 8,3 m
2
o Prora~un parametara bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija trapeznog
profila iskopne povr{ine 8,3m
2
< 29 >

Slika br. 5.1.1.-1
[ema bu{enja i miniranja trapeznog profila svetle
povr{ine 6,3m
2

< 30 >

5.1.2. Izrada prostorija kru`nog profila svetle povr{ine popre~nog preseka 6,0 m
2

u radnoj sredini laporac

Polazni parametri

Tip podgrade
~eli~na
kru`na

Svetli pre~nik podgradnog okvira D
s
3 m
Iskopni pre~nik prostorije D
isk
3,32 m
0

Radna sposobnost A
e
185,00 cm
Pre~nik patrone d 32,00 mm
Koeficijent Protoakonova f 2,98
Razmak okvira podgrade l 1,0 m

Rezultati prora~una

b
20 kom.
z
4 kom.
p
4 kom.
per
12 kom.
k
7,20 kg
z
500 gr
p
400 gr
per
300 gr
b
1,25 m


o Rezultati prora~una bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija kru`nog profila
iskopne povr{ine 8,65m
2
o
o Prora~un parametara bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija kru`nog
2
< 31 >

Slika br. 5.1.2.-1
[ema bu{enja i miniranja kru`nog profila svetle
povr{ine 6,0m
2

< 32 >

5.1.3. Izrada prostorija kru`nog profila svetle povr{ine popre~nog preseka 8,2 m
2


Polazni parametri

Tip podgrade
~eli~na
kru`na

Svetli pre~nik podgradnog okvira D
s
3,5 m
Iskopni pre~nik prostorije D
isk
3,82 m
0

Radna sposobnost A
e
185,00 cm
Pre~nik patrone d 32,00 mm
Koeficijent Protoakonova f 2,98
Razmak okvira podgrade l 1,0 m

Rezultati prora~una

b
22 kom.
z
4 kom.
p
4 kom.
per
14 kom.
k
9,20 kg
z
500 gr
p
400 gr
per
400 gr
b
1,25 m


o Rezultati prora~una bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija kru`nog profila
iskopne povr{ine 11,46m
2
o
o Prora~un parametara bu{a~ko minerskih radova pri izradi prostorija kru`nog
2
< 33 >

Slika br. 5.1.3.-1
[ema bu{enja i miniranja kru`nog profila svetle
povr{ine 8,2m
2

< 34 >

5.2. UTOVAR I ODVOZ MINIRANOG MATERIJALA

Utovar odminiranog materijala pri izradi projektovanih prostorija vr{i}e se ru~no na
grabuljasti transporter.

Odvoz miniranog materijala sa ~ela radili{ta vr{i se dvolan~anim grabuljastim
transporterima i transportnim trakama u sistemu kontinuiranog transporta.

Dvolan~ani grabuljasti transporter nalazi se neposredno do ~ela radili{ta i u njega se
vr{i utovar miniranog materijala. Sa napredovanjem radili{ta transporter se produàva do
svoje optimalne duìne. Kada se ostvari napredovanje radili{ta za duìnu transportera,
pristupa se skra}ivanju istog i postavljanju dugog grabuljastog transportera ili ugradnji ili
produàvanju transportne trake kojom se materijal transportuje do uspostavljenih jamskih
transportnih puteva.

Kod izrade prostorija TN-3 i PTN-1, odvoz materijala vr{i}e se dvolan~anim
grabuljastim transporterom (TS-74), koji se nalazi neposredno do ~ela radili{ta i koji
neposredno transportuje iskopinu do trakastog transportera TT-800, koji se nalazi u
prostorijama TN-2 i TNP-1. Iskopina se dalje transportuje do trakastog transportera TT-800
u TN-1, a njime dalje uspostavljenim jamskim transportnim putevima transportuje napolje.
Paralelno sa izradom prostorije produàva se i grabuljasti transporter koji se nalazi
neposredno do ~ela radili{ta do svoje optimalne duìne. Kada se ostvari napredovanje
radili{ta za duìnu transportera, pristupa se ugradnji novog grabuljastog transportera.

Kod izrade prostorija VH-3/1 i VTV-1/1 (ravnog dela), odvoz materijala vr{i}e se
dvolan~anim grabuljastim transporterom ( TS-74 ), koji se nalazi neposredno do ~ela
radili{ta, a zatim grabuljastim transporterima TS-74, koji }e se namontirati u prostorijama
VN-2 i VV-6 do transportne trake TT-800, koja se nalazi u prostoriji TNP-1. Iskopina se
dalje transportuje do trakastog transportera TT-800 u TN-1, a njime dalje uspostavljenim
jamskim transportnim putevima transportuje napolje. Paralelno sa izradom prostorije
produàva se i grabuljasti transporter koji se nalazi neposredno do ~ela radili{ta do svoje
optimalne duìne. Kada se ostvari napredovanje radili{ta za duìnu transportera, pristupa se
ugradnji novog grabuljastog transportera.

Kod izrade prostorije IH-2, odvoz materijala vr{i}e se dvolan~anim grabuljastim
transporterom (TS-74), koji se nalazi neposredno do ~ela radili{ta, a zatim grabuljastim
transporterima TS-74, koji se nalaze u prostorijama PTN-1 i TN-3 do trakastog transportera
TT-800, koji se nalazi u prostorijama TN-2 i TNP-1. Iskopina se dalje transportuje do
trakastog transportera TT-800 u TN-1, a njime dalje uspostavljenim jamskim transportnim
putevima transportuje napolje. Paralelno sa izradom prostorije produàva se i grabuljasti
transporter koji se nalazi neposredno do ~ela radili{ta do svoje optimalne duìne. Kada se
ostvari napredovanje radili{ta za duìnu transportera, pristupa se ugradnji novog
grabuljastog transportera.

Kod izrade prostorije VTV-1/1 (kosi deo), odvoz materijala vr{i}e se gravitaciono do
grabuljastog transportera koji se nalazi montiran u prostoriji IH-2, a zatim grabuljastim
transporterima TS-74, koji se nalaze u prostorijama PTN-1 i TN-3 do trakastog transportera
TT-800, koji se nalazi u prostorijama TN-2 i TNP-1. Iskopina se dalje transportuje do
< 35 >

trakastog transportera TT-800 u TN-1, a njime dalje uspostavljenim jamskim transportnim
putevima transportuje napolje. Paralelno sa izradom prostorije produàva se i grabuljasti
transporter koji se nalazi neposredno do ~ela radili{ta do svoje optimalne duìne. Kada se
ostvari napredovanje radili{ta za duìnu transportera, pristupa se ugradnji novog
grabuljastog transportera.

{ema transporta odminiranog materijala prilikom izrade projektovanih prostorija, data je
na prilogu broj 1.

< 36 >

5.3. PODGRADA JAMSKIH PROSTORIJA

5.3.1. Prora~un podgrade

5.3.1.1. Prora~un drvene trapezne podgrade

Metodologija prora~una drvene trapezne podgrade

o Prora~un optere}enja na podgradu

Prora~un optere}enja na podgradu iz krova prostorije ra~una }e se po slede}em obrascu:

f
2
a
3
4
P = (kN/m)

Gde je: A - polovina {irine prostorije
- zapreminska teìna
F - koeficijent ~vrsto}e radne sredine

o Prora~un debljine grede i stupca drvene trapezne podgrade.

- Optere}enje na gredu

P
i
= P l

gde je: l - usvojeno rastojanje podgradnih okvira

- Pre~nik grede izra~unava se po obrascu:

3
fd
a
i
P 10
g
d

= (cm)

gde je: o
fd
- dozv. naprezanje hrastove grae na savijanje o
fd
=100 daN/cm
2

- Pre~nik stupca izra~unava se po obrascu:

3
fd
C 16
30
h
i
P
s
d
|
|
.
|
\
|

+ =

(cm)

Gde je: C - horizontalna projekcija stupca pri uglu nagiba od 80
o

h visina prostorije

< 37 >

o Rezultati prora~una drvene trapezne podgrade svetle povr{ine popre~nog preseka
6,3 m
2

Ulazni podaci za radnu sredinu i prostoriju Oznaka Vrednost Jedinica
Svetla {irina u podu prostorije B
p
3 M
Svetla {irina u krovu prostorije B
k
2,5 M
Svetla visina prostorije H 2,3 M
Zapreminska masa materijala radne sredine 16,5 kN/m
Ugao unutra{njeg trenja materijala radne sredine 54
Koeficijent ~vrsto}e materijala radne sredine f 0,6
Prora~un optere}enja na podgradu
Usvojena drvena graa Hrast
Dozvoljeno naprezanje na savijanje usvojene grae 100 daN/cm
Pritisak iz krova prostorije P
v
57,29 kN/m
Usvojeno rastojanje okvira l 0,50 M
Optere}enje na gredu P
i
28,65 kN/m
Pre~nik grede po prora~unu d
g
24,3 Cm
Pre~nik stupca po prora~unu d
s
24,1 Cm
Usvojena debljina grede d
g
24 Cm
Usvojena debljina stupca d
s
24 Cm

Usvaja se rastojanje od l = 0,50 m. Usvojeno rastojanje od l = 0,50 m je
orijentaciono i u toku izrade prostorije treba ga prilagoditi stvarnim potrebama.

Drvena trapezna podgrada sa potrebnim dimenzijama prikazana je na slici 5.3.1.1. -1

< 38 >

Slobodna povr{ina {irina u podu {irina u krovu Visina
S
s
B B
1
H
6,30 m
2
3,0 m 2,5 m 2,3 m

Slika broj 5.3.1.1.-1
Drvena trapezna podgrada sa potrebnim dimenzijama

< 39 >

5.3.1.2. Prora~un ~eli~ne kru`ne podgrade

Metodologija prora~una

Prora~un optere}enja na podgradu izvr{i}e se prema obrascu P. M. Cimbarevi}a

Pritisak iz krova prostorije:

Pritisak iz boka prostorije:

( ) (kN/m)
2
90
tg h h
1
h 2
2
P
2
b

+ =

gde je: - zapreminska masa materijala radne sredine
h - vertikalna visina prostorije,

cos
2r
h = (m)

a
1
- Polovina {irine svoda zaru{avanja,

(m)

h
1
- Visina svoda zaru{avanja,

(m)

gde je: a- Polovina {irine prostorije,
- Ugao unutra{njeg trenja materijala radne sredine,
f - Koeficijent ~vrsto}e materijala radne sredine,
o - Ugao nagiba prostorije

Prora~un jedna~ina optere}enja na podgradu :

q
v
= P
v
/2a (kN/m
2
)
q
b
= P
b
/2a (kN/m
2
)

Prora~un uticaja na podgradu pod dejstvom vertikalnog i bo~nog optere}enja:

Moment savijanja u preseku za = 60
0

f
a
h
1
1
=
2
90
1
h
tg h a a

+ =

) (kN/m cos
f
a
3
4
v
P
2
1
=
( ) ( )
2 2
2
sin cos
2
=
b v
q q
r
M
< 40 >

Normalna sila u bilo kom preseku:

Aksijalna sila u proizvoljnom preseku:

Rastojanja podgradnih okvira:

Naprezanje u podgradi iznosi:

F
y
W
Q
F
y
W
N
W
y
W
Mmax
i

+
= (kN/cm
2
)

Rastojanje podgradnih okvira dobi}e se iz slede}eg odnosa:

u
1
=
doz.
i
l
okv
=
1
u
1
(m)

( ) ( ) cos cos 1 sin cos
2
2
+ + = r q r q q q
r
N
B v b v
( ) ( ) cos sin sin cos 1 sin
2
+ = r q r q q q
r
Q
b b b v
< 41 >

o Rezultati prora~una za ~eli~nu kru`nu podgradu C 3 m svetle povr{ine
popre~nog preseka 6,0 m
2

Polazni podaci za radnu sredinu i prostoriju Oznaka Vrednost Jedinica
Svetli pre~nik okvira D
s
3 m
Ugao unutra{njeg trenja materijala radne sredine 55,25

Polazni podaci za odabrani ~eli~ni profil
Tip profila YU-21
Dozvoljeno naprezanje na savijanje o
doz
40 kN/cm
Otporni moment ~eli~nog profila W 68,5 cm
Povr{ina popre~nog preseka ~eli~nog profila F
p
27 cm
Visina ~eli~nog profila H
p
110 mm
Koeficijent uslova rada podgrade ( 0,7-0,9 ) k 0,8
Masa jednog metra profila G 21,2 kg

Polovina {irine prostorije u iskopu a 1,66 m
Visina prostorije u iskopu h 3,32 m
Polovina {irine svoda zaru{avanja a
1
2,70 m
Visina svoda zaru{avanja h
1
0,91 m
v
81,15 kN/m
Pritisak iz boka prostorije P
b
20,77 kN/m
Jedini~no optere}enje na podgradu iz krova prostorije q
v
24,44 kN/m
Jedini~no optere}enje na podgradu iz boka prostorije q
b
6,25 kN/m

Stati~ki prora~un podgrade
Prora~un za presek 60
Maksimalni moment savijanja M
max
6,26 kNm
Normalna sila u preseku za Mmax N
m
40,57 kN
Aksijalna sila u preseku za Mmax Q
m
13,07 kN

Prora~un rastojanja podgradnih okvira
Naprezanje u podgradi iznosi o
i
13,92 kN/cm

Rastojanje okvira po prora~unu l 2,87 m

Usvojeno rastojanje okvira l 1,00 m

Usvojeno rastojanje l
okv
= 1,0 m je orijentaciono i u toku izrade prostorije treba ga
prilagoditi stvarnim potrebama.

< 42 >

o Rezultati prora~una za ~eli~nu kru`nu podgradu C 3,5 m svetle povr{ine
popre~nog preseka 8,2 m
2

Polazni podaci za radnu sredinu i prostoriju Oznaka Vrednost Jedinica
Svetli pre~nik okvira D
s
3,5 m
Ugao unutra{njeg trenja materijala radne sredine 55,25

Polazni podaci za odabrani ~eli~ni profil
Tip profila YU-21
Dozvoljeno naprezanje na savijanje o
doz
40 kN/cm
Otporni moment ~eli~nog profila W 68,5 cm
Povr{ina popre~nog preseka ~eli~nog profila F
p
27 cm
Visina ~eli~nog profila H
p
110 mm
Koeficijent uslova rada podgrade ( 0,7-0,9 ) k 0,8
Masa jednog metra profila G 21,2 kg

Polovina {irine prostorije u iskopu a 1,91 m
Visina prostorije u iskopu h 3,82 m
Polovina {irine svoda zaru{avanja a
1
3,22 m
Visina svoda zaru{avanja h
1
1,08 m
v
115,23 kN/m
Pritisak iz boka prostorije P
b
33,23 kN/m
Jedini~no optere}enje na podgradu iz krova prostorije q
v
30,16 kN/m
Jedini~no optere}enje na podgradu iz boka prostorije q
b
8,70 kN/m

Stati~ki prora~un podgrade
Prora~un za presek 60
Maksimalni moment savijanja M
max
9,79 kNm
Normalna sila u preseku za Mmax N
m
57,61 kN
Aksijalna sila u preseku za Mmax Q
m
17,75 kN

Prora~un rastojanja podgradnih okvira
Naprezanje u podgradi iznosi o
i
21,35 kN/cm

Rastojanje okvira po prora~unu l 1,87 m

Usvojeno rastojanje okvira l 1,00 m

Usvojeno rastojanje l
okv
= 1,0 m je orijentaciono i u toku izrade prostorije treba ga
prilagoditi stvarnim potrebama.

~eli~na kru`na popustljiva podgrada sa potrebnim dimenzijama prikazana je na slici
5.3.1.2.-1.

< 43 >

Tip Slobodna povr{ina D (mm) H (mm) S (mm) Preklop (mm)
YU-21 8,2 m
2
3500 2950 2600 400
YU-21 6,0 m
2
3000 2550 2200 400

Slika broj 5.3.1.2. -1.
~eli~na kru`na popustljiva podgrada sa potrebnim dimenzijama

< 44 >

5.3.2. Ugradnja podgrade

5.3.2.1. Ugradnja drvene trapezne podgrade

Prostorija koja se radi u trapeznom profilu, podgraiva}e se drvenom trapeznom
podgradom vezanom na "zub". Dimenzije svetlog profila istra`ne prostorije IH-2 iznose 3
m 2,5 m 2,3 m, a svetla povr{ina popre~nog preseka okvira iznosi S
s
=6,3 m
2
.

Rastojanje podgradnih okvira pri ugradnji u radnoj sredini ugalj iznosi l=0,5 m.

Postavljanje drvene trapezne podgrade po~inje pripremom mesta za podgraivanje i
krojenjem grae za okvir. Priprema mesta za ugradnju okvira obuhvata: obaranje labavih
komada, doterivanje bokova prostorije odnosno, doterivanje popre~nog profila iskopa i
izrade leì{ta za stupce.

Dubina leì{ta za stupce zavisi od fizi~ko-mehani~kih osobina radne sredine i obi~no
iznosi 15-30 cm. Okviri se postavljaju na meusobnom rastojanju kako je to dato u ovom
radu i rasponi{u odgovaraju}im razupira~ima. Bokovi i strop prostorije zalaù se
zalaga~ima od rezane drvene grae debljine 10 cm.

Okvir podgrade mora biti postavljen upravno na pod i podu`nu osu prostorije pri ~emu
mora biti dobro rasponisan i utegnut. Drvena graa za izradu okvira mora biti zdrava i
minimalnog pre~nika 24 cm kod izrade prostorija u radnoj sredini ugalj.

Izgled prostorije podgraene drvenom trapeznom podgradom dat je na slici broj
5.3.2.1.-1.

5.3.2.2. Ugradnja ~eli~ne kru`ne popustljive podgrade

Podgra|ivanje prostorija ~eli~nom, kru`nom, popustljivom podgradom vr{i }e se posle
svakog napredovanja ~ela radili{ta za predvienu duìnu. Zalaganje okvira vr{i}e se
zalaga~ima od rezane grae debljine 5 cm. Okvir podgrade mora biti postavljen upravno
na pod i podu`nu osu prostorije pri ~emu mora biti dobro rasponisan i utegnut.

Svetla povr{ina popre~nog preseka okvira iznosi S
s
=6,0 m
2
za ventilacione prostorije
(VH-3/1, VTV-1/1 (ravni deo)), a rastojanje podgradnih okvira pri ugradnji u radnoj sredini
laporac iznosi l=1,0 m.

Svetla povr{ina popre~nog preseka okvira iznosi S
s
=8,2 m
2
za transportne prostorije
(TN-3 i PTN-1), a rastojanje podgradnih okvira pri ugradnji u radnoj sredini laporac iznosi
l=1,0 m.

~eli~na kru`na popustljiva podgrada sastoji se od ~etiri lu~no savijena segmenta. Teìna
jednog segmenta iznosi oko 75 kg , tako da radna grupa od ~etiri ~oveka moè
manipulisati sa njom prilikom ugradnje.

< 45 >

Povezivanje segmenata u okvir izvr{i}e se pomo}u spojnica. Kod ~eli~ne kru`ne
popustljive podgrade, obzirom da se radi o ~etiri segmenta, povezivanje }e se izvr{iti na
~etiri mesta sa po dve spojnice.

Prilikom podgraivanja prostorija u toku njihove izrade, okviri podgrade se meusobno
povezuju metalnim trakama. Duìna ovih traka odgovara meusobnom rastojanju
podgradnih okvira. Ova veza ima ulogu ukru}enja podgradne konstrukcije kao i
obezbeivanja konstantnog rastojanja izmeu okvira.

Izgled prostorije podgraene ~eli~nom kru`nom podgradom dat je na slici broj 5.3.2.2.-1.
< 46 >

Izgled prostorije podgraene drvenom trapeznom podgradom

< 47 >

Izgled prostorije podgraene ~eli~nom kru`nom podgradom

< 48 >

5.4. DOPREMA REPROMATERIJALA I OPREME

Doprema repromaterijala u jami se obavlja kombinovano jamskom ì~arom i vitlovima
sa gornjom {inom i donjom {inom (kolosekom). Sistem za dopremu repromaterijala
montiran je glavnim transportnim prostorijama.

U toku izrade prostorija TN-3, PTN-1, IH-2 i VTV-1/1 (kosi deo) doprema
repromaterijala na radili{te vr{i}e se pomo}nim sistemom koji sa~injava vitao PV-11/15
(koji se montira na raskr{}u prostorija TN-3 i TN-2) i gornja {ina koja se montira u
prostorijama TN-3, PTN-1 i IH-2, koja se sa napredovanjem radili{ta produàva.

U toku izrade prostorija VH-3/1 i VTV-1/1 (ravni deo) doprema repromaterijala na
radili{te vr{i}e se pomo}nim sistemom koji sa~injava vitao PV-11/15 (koji se montira na
raskr{}u prostorija VV-6 i VN-2) i gornja {ina koja se montira u prostorijama VN-2,
VH-3/1, koja se sa napredovanjem radili{ta produàva.

< 49 >

5.5. PROVETRAVANJE RADILI[TA U TOKU IZRADE

Projektovane prostorije TN-3, PTN-1, VH-3/1, VTV-1/1 i IH-2 u toku izrade
provetrava}e se seperatno kompresionim na~inom, cevnim ventilatorima i plasti~nim
cevovodom. Duìna plasti~nog cevovoda zavisi}e od udaljenosti ~ela radili{ta. Sukcesivno
sa napredovanjem ~ela radili{ta produàva}e se i plasti~ni cevovod.

Cevni ventilator za separatno provetravanje ~ela radili{ta prostorije TN-3, PTN-1 i
VTV-1/1 (kosi deo), }e se locirati u prostoriji TNP-1u sveòj vetrenoj struji na deset metara
od raskr{}a prostorija VV-6 i TNP-1.

Cevni ventilator za separatno provetravanje ~ela radili{ta prostorije VH-3/1 i VTV-1/1
(ravni deo), }e se locirati u prostoriji TNP-1u sveòj vetrenoj struji na deset metara od
raskr{}a prostorija VV-6 i TNP-1.

Izradom TN-3, PTN-1, VH-3/1 iVTV-1/1 stvoreni se uslovi za izradu IH-2. Cevni
ventilator za separatno provetravanje ~ela radili{ta prostorije IH-2, }e se locirati u prostoriji
PTN-1 u sveòj vetrenoj struji na deset metara od raskr{}a prostorija PTN-1 i IH-2.

Poloàj separatnih ventilatora dat je na prilogu broj 1 i na linearnoj {emi provetravanja
jame slika broj 5.5.-1.

5.5.1. Prora~un parametara separatnog provetravanja

5.5.1.1. Metodologija prora~una parametara separatnog provetravanja

Separatno provetravanje radova na izradi prostorija izvr{eno je prema metodologiji
francuskih nau~nika: Loison, Bertard i Bodelle.

5.5.1.2. Prora~un potrebne koli~ine vazduha

o Prora~un potrebne koli~ine vazduha u odnosu na potro{nju eksploziva:

U odnosu na potro{nju eksploziva po jednom miniranju, potrebna koli~ina vazduha za
provetravanje otkopa prema Voronjinu ra~una se na slede}i na~in:

o za radili{ta TN-3, PTN-1 i VTV-1/1

sec / 13 , 1 min / 98 , 67 1394 2 , 9
30
8 , 7
) ( 2 , 9
30
8 , 7 8 , 7
3 3
3 3
2 3 2
0
m m S L BW
t
Q
p
= = = = =
gde su:
t vreme provetravanja prostorije, (min)
B masa eksploziva, koja se upotrebi za jedno miniranje, (kg)
W zapremina prostorije, (m
3
)

< 50 >

o za radili{ta VH-3/1 i VTV-1/1

sec / 68 , 0 min / 77 , 40 732 2 , 7
30
8 , 7
) ( 2 , 7
30
8 , 7 8 , 7
3 3
3
2
3
2 3 2
0
m m S L BW
t
Q
p
= = = = =

gde su:
3
)

o za radili{te IH-2

sec / 69 , 0 min / 33 , 41 945 5 , 4
30
8 , 7
) ( 5 , 4
30
8 , 7 8 , 7
3 3
3
2
3
2 3 2
0
m m S L BW
t
Q
p
= = = = =

gde su:
3
)

o Prora~un po osnovu minimalne brzine vazdu{ne struje w
min
= 0,20 m/s:

Q
0
= S
.
w

o za radili{ta TN-3, PTN-1 i VTV-1/1

o za radili{ta VH-3/1 i VTV-1/1

o za radili{te IH-2

Na osnovu dobijenih vrednosti, za provetravanje radili{ta se usvaja koli~ina vazduha:

Radili{te Usvojena koli~ina vazduha
Potrebna koli~ina vazduha sa gubicima
TN-3, PTN-1 i VTV-1/1 Q
u
= 1,70m
3
/sec
Q
i
= 1,84 m
3
/sec
VH-3/1 i VTV-1/1 Q
u
= 1,20m
3
/sec
Q
i
= 1,25 m
3
/sec
IH-2 Q
u
= 1,30m
3
/sec
Q
i
= 1,33 m
3
/sec
sec / 64 , 1 2 , 0 2 , 8
3
m w S Q
o
= = =
sec / 2 , 1 2 , 0 6
3
0
m Q = =
sec / 26 , 1 2 , 0 3 , 6
3
0
m Q = =
< 51 >

Slika 5.5.-1
Linearna {ema jame Jarando
< 52 >

5.6. ODVODNJAVANJE RADILI[TA U TOKU IZRADE

5.6.1. Hidrogeolo{ke karakteristike

U jarandolskom basenu osim reke Ibar nema ve}ih vodotokova, ve} samo manjih
sezonskih tokova kao {to su Belostenski, Jarandolski i Karovi~ki potok.

Od prodora vode ovde najve}u opasnost predstavljaju rasedne zone. Prodori vode iz
raseda R-2, dogodili su se 1982 i 1985 godine.

U jami Jarando je evidentirano prisustvo vode u vidu stalnog priliva od 10 l/s.

Na osnovu dosada{njih iskustava usvojen je normalan priliv rudni~kih voda u jami od
1,5 m
3
/min.

5.6.2. Privremeni vodosabirni sistem

Voda koja se sakuplja u rudarskim prostorijama TN-3, VH-3/1, PTN-1, VTV-1/1 i IH-2
(tokom izrade) koje su ispod nivoa glavnog vodosabirnika na koti k+120 m gravitacijski se
spu{ta prema ~elu prostorije koja se izrauje. Zato }e se povremeno izraivati privremeni
vodosabirnici, zapremine 2-3 m
3
zumfovi iz kojih }e se voda prepumpavati plasti~nim
cevovodom standardnog pre~nika (5075 mm) i potapaju}om muljnom pumpom do
glavnog vodosabirnika na koti k+120 m, a odatle postoje}im sistemom odvodnjavanja
ispumpavati napolje.

Potapaju}e pumpe koje rudnik poseduje imaju slede}e karakteristike:

Tip pumpe BS-2201.430 (HT) BS-2075.062
Snaga motora (kW) 37 2,9
Manometarska visina (m) 70 20
Kapacitet (m
3
/min) 1,2 0,25

5.6.3. Tehni~ko re{enje napajanja elektri~nom energijom

5.6.3.1. Napajanje rudnika elektri~nom energijom

Glavno napajanje rudnika vr{i se iz TS 35/6 kV snage 2 x 4 MVA sme{tene u krugu
fabrike "Etex" i to kablom 3 x 95 mm
2
u duìni 350 m i dalekovodom Al~ 3 x 50 mm
2
u
duìni od 800 m. Ovaj dalekovod zajedno sa dalekovodom napona 10 kV dolaze do
razvodnog postojenja 10 / 6 / 04 kV koje je sme{teno u krugu jame "Jarando". Na taj na~in
rudnik ima obezbedjeno dvostrano napajanje jame i ostalih potro{a~a elektri~nom
energijom.

Dalekovod 10 kV je preko dva transformatora 10/6 kV snage po 630 kVA povezan sa
razvodnim postojenjem 10/6/04 kV.
< 53 >

Rezervno napajanje glavnog ventilacionog postrojenja re{eno je preko motor
- generatorske grupe.

U razvodnom postrojenju ugradjena su dva izvoda 6 kV za potrebe jame i dva izvoda
sa trafo poljima 6/04 kV snage sa po 400 kVA za potrebe napajanja spoljnjih potro{a~a
niskim naponom.

5.6.3.2. Napajanje jame " Jarando " visokim naponom
.
Napajanje jame "Jarando" naponom 6 kV izvr{i}e se sa izvodnih }elija razvodnog
postrojenja 10/6/04 kV sme{tenog u krugu jame "Jarando". Napajanje se izvr{ilo sa kablom
EpH 64 3 x 35 mm
2
u duìni od 1250 m, koji je poloèn du` prostorije GIN-1 i delom
du` prostorije GTH-1do V.N. razvodnog postrojenja sme{tenog u komori glavne pumpne
stanice .

Iz ovog 6 kV RP se preko 6 kV motornih polja vr{i napajanje motora snage 315 kW
glavnih pumpi u vodosabirniku.

U komori glavnog vodosabirnika nalazi se sme{tena i transformatorska stanica TS-1,
6/05,315 kVA koja sa niskim naponom snabdeva potro{a~e na transportu i dr. Iz ovog RP
dalje je poloèn kabl EpN - 64 3 x 35 mm
2
u duìni od 300 m du` prostorije GTH-1 do
komore u prostoriji TNP-1 gde je sme{tena transformatorska stanica TS-2, 6/05 kV,315
kVA koja sa niskim naponom snabdeva potro{a~e na transportu i odvodnjavanju.

Iz ove komore dalje je poloèn kabl EpN 3x 35 mm
2
du` prostorije TNP-1 u duìni
od 200 m do komore gde su sme{tene transformatorske stanice TS-3,6/05 kV,315kVA koja
sa niskim naponom snabdeva potro{a~e na transportu, pumpanju vode i otkopavanju sa
nivoa prostorija VUP-2 i TUP-2 i TS-4,6/05kV,315 kVA koja sa niskim naponom
snabdeva potro{a~e na izvodjenju istra`nih radova u otkopnom polju OP-3.

< 54 >

6. ORGANIZACIJA RADA I RADNA SNAGA

Rad na izradi jamskih prostorija organizova}e se po radnim grupama koje su vezane za
kompletan tehnolo{ki proces i angaòvanu opremu. Izradu prostorija otvaranja i osnovne
pripreme izvodi}e uobi~ajena grupa od ~etiri radnika u sastavu:

Kvalifikacija U smeni Na dan
Kopa~ (KV) 1 3
Pomo}ni kopa~ (PK) 1 3
Pomo}ni radnik (NK) 2 6
UKUPNO RADNIKA: 4 12

Tehnolo{ki proces izrade projektovanih prostorija metodom bu{a~ko-minerskih radova,
organizacija rada sastoja}e se iz slede}ih radnih operacija:

1. Dolazak na radili{te
2. Pregled radili{ta
3. Izrada minskih bu{otina
4. Punjenje i paljenje mina
5. Odmor i provetravanje radili{ta
6. Utovar odminiranog materijala
7. Osiguranje radili{ta-podgraivanje
8. Pomo}ne radne operacije
9. Odlazak sa radili{ta
UKUPNO

Vreme trajanja pojedinih operacija zavisi od konkretnih uslova kao i vrste primenjene
podgradne konstrukcije. Prema dosada{njim iskustvima ukupno vreme trajanja ciklusa ne
prelazi 8 ~asova i uz ovakvu organizaciju rada mogu}e je ostvariti mese~no napredovanje
od 40 m, kod izrade niskopnih prostorija u laporcu i oko 50 m, kod izrade prostorija
povr{ine popre~nog preseka 6,3 m
2
u radnim sredinama ugalj i laporac. Napredovanje kod
izrade prostorija ve}eg nagiba se iskustveno usvaja 25 m/mes.

< 55 >

< 56 >

Ciklogram 2 strana 56

< 57 >

Ciklogram 3 strana 57

< 58 >

7. DINAMIKA IZRADE PROJEKTOVANIH PROSTORIJA

1) Dinamika izrade VH-3/1

Duìna prostorije 79 m
Radna sredina laporac
Mese~no napredovanje 50 m
Vrema izrade 1,6 mes

2) Dinamika izrade TN-3


3) Dinamika izrade PTN-1

Duìna prostorije 58,5 m
Vrema izrade sa opremanjem 1,5 mes

4) Dinamika izrade VTV-1/1

Duìna prostorije 43+64 m
Radna sredina laporac, ugalj
Mese~no napredovanje 50 i 25 m
Vrema izrade 0,9 + 2,5 mes

5) Dinamika izrade IH-2

Radna sredina ugalj

< 59 >

Dinami~ki plan izrade projektovanih prostorija prikazan je na slici broj 7.-1.

N
o
Naziv
prostorije
Duìna
(m)
Vreme
(mes)
Dinamika izrade po mesecima
I II III IV V VI VII VIII IX X
R1
TN-3 94,0 2,4
PTN-1 58,5 1,5
IH-2 20,0 0,4
VTV-1/1 64,0 2,5
IH-2 115,0 2,3
Ukupno R1 351,5 9,1
R2
VH-3/1 79,0 1,6
VTV-1/1 43,0 0,9
IH-2 132,0 2,7
Ukupno R2 254,0 5,2
605,5
Slika broj 7. -1. Dinami~ki plan izrade projektovanih prostorija

Radovi na izradi projektovanih prostorija u po~etku }e se izvoditi sa jednom napadnom
ta~kom tj. vr{i}e se izrada prostorija TN-3, PTN-1 i deo IH-2 u duìni od 20 m.

Nakon izrade prostorija TN-3, PTN-1 i dela istra`ne prostorije IH-2 i izvr{enog
jamskog bu{enja iz uraenog dela prostorije IH-2 i potvrivanja datih geolo{kih prognoza
radovi na izradi projektovanih prostorija mogu se izvoditi sa dve napadne ta~ke tj. moè se
zapo~eti sa izradom prostorija VH-3/1 i VTV-1/1.

Nakon izrade prostorija VH-3/1 i VTV-1/1 i uspostavljanja proto~nog provetravanja
mogu se nastaviti radovi na izradi istra`ne prostorije IH-2 sa jednom ili dve napadne ta~ke.

< 60 >

7.1. PREDMER I PREDRA~UN RADOVA

7.1.1. Predmer i predra~un radova po m' za prostorije TN-3 i PTN-1

1. Naziv prostorije TN-3 i PTN-1
2. Tip podgrade ~eli~na kru`na C 3,5 m
3. Profil izbijanja 11,46 m
2

4. Radna sredina laporac
5. Napredovanje 40 m/mes.

I OSNOVNI MATERIJAL
No Osnovni materijal Jedinica Koli~ina Jedini~na IZNOS
mere cena EUR EUR
1. Jamska rezana graa m
3
0,53 63,83 33,55
2. ~eli~ni okviri kom. 1 199,54 199,54
3. ~eli~ni rasponi kg 8 0,6 4,80
4. Vetrene cevi m 0,2 60,36 12,07
5. Eksploziv kg 9,2 1,43 13,16
6. Elektri~ni detonatori kom. 22 0,83 18,26
7. Korita transportera kom. 0,3 136,55 40,97
8. Lanci transportera m 0,3 46,22 13,87
9. Elektri~ni kablovi m 0,1 43,83 4,38
10. ~eli~ne burgije kom. 0,2 25,21 5,04
11. Krune za bu{enje kom. 0,2 25,21 5,04
12. Nespecifikovan materijal % 10 35,07
SVEGA 1-12 385,75
13. Elektri~na energija kWh 150 0,038 5,70
14. Sitan inventar % 7 27,00
15. Za{titna sredstva % 15 57,86
SVEGA 13-15 90,56
UKUPNO I 476,31
II LI~NI DOHOCI
No Kvalifikacija Organiz. Broj BLD/nad. BLD
nadnica EUR EUR
1. VKV 0 0
2. KV 1 2,25
3. PKV 1 2,25
4. NKV 2 4,50
SVEGA 1-4 9,00 23,75 213,75
5. Nadzor, doprema i drugo 7,94 27,87 221,29
UKUPNO II 16,94 435,04
III OSTALI TRO{KOVI
1. Prevoz radnika 600 16,94 0,45 7,55
2. Ugovorene obaveze % 6 26,10
3. Zakonske obaveze % 5 21,75
4. Akumulacija % 8 34,80
UKUPNO III 90,21
UKUPNO I + II + III 1001,55

< 61 >

7.1.2. Predmer i predra~un radova po m' za prostorije VH-3/1 i VTV-1/1

1. Naziv prostorije VH-3/1 i VTV-1/1
2. Tip podgrade ~eli~na kru`na C 3,0 m
2

4. Radna sredina laporac

I OSNOVNI MATERIJAL
mere cena EUR EUR
3
0,45 63,83 29,04
2. ~eli~ni okviri kom. 1 179,57 179,57
3. ~eli~ni rasponi kg 8 0,6 4,80
4. Vetrene cevi m 0,2 60,36 12,07
5. Eksploziv kg 7,2 1,43 10,30
6. Elektri~ni detonatori kom. 20 0,83 16,60
SVEGA 1-12 353,85
SVEGA 13-15 83,55
UKUPNO I 437,39
II LI~NI DOHOCI
nadnica EUR EUR
1. VKV 0 0
2. KV 1 1,8
3. PKV 1 1,8
4. NKV 2 3,6
SVEGA 1-4 7,20 23,75 171,00
5. Nadzor, doprema i drugo 6,30 27,87 175,58
UKUPNO II 13,50 346,58
III OSTALI TRO{KOVI
1. Prevoz radnika 600 0,45 6,02
UKUPNO III 71,87

< 62 >

7.1.3. Predmer i predra~un radova po m' za prostoriju IH-2

I OSNOVNI MATERIJAL
mere cena EUR EUR
3
0,58 63,83 36,82
2. Graa za okvir m
3
0,73 30,00 21,86
3 Vetrene cevi m 0,2 60,36 12,07
4. Eksploziv kg 9,0 1,43 12,87
5. Elektri~ni detonatori kom. 30,0 0,83 24,90
SVEGA 1-11 213,38
SVEGA 12-14 52,64
UKUPNO I 266,02
II LI~NI DOHOCI
nadnica EUR EUR
1. VKV 0 0
2. KV 1 1,8
3. PKV 1 1,8
4. NKV 2 3,6
SVEGA 1-4 7,20 23,75 171,00
5. Nadzor, doprema, reìja 6,30 27,87 175,58
UKUPNO II 13,50 346,58
OSTALI TRO{KOVI
1. Prevoz radnika 600 0,45 6,02
UKUPNO III 71,87
1. Naziv prostorije IH-2
2. Tip podgrade drvena trapezna
2

4. Radna sredina ugalj
5. Rastojanje okvira 0,5 m

< 63 >

7.2. REKAPITULACIJA PROJEKTOVANIH PROSTORIJA

Na osnovu tro{kova potrebnih za izradu prostorija po du`nom metru, dobijamo ukupne
tro{kove za potrebne radove u otkopnom polju OP-3, a koji su dati u donjoj tabeli:

RED
BR.
PROSTORIJA
CENA PO METRU
( )
DUÌNA PROSTORIJE
( M )
UKUPNO
( )
1 TN-3, PTN-1 1001,55 94 + 58,5 152.736,375
2 VH-3/1, VTV-1/1 855,84 79 + 107 159.186,24
3 IH-2 684,47 267 182.753,49
UKUPNO 494.676,10

< 64 >

8. MERE ZA[TITE U TOKU IZRADE JAMSKIH PROSTORIJA

8.1. MERE ZA[TITE PRI RADU KROZ NEPOZNATU RADNU SREDINU

Podzemne prostorije predviene za izradu ovim diplomskim radom izraiva}e se kroz
nepoznatu radnu sredinu, pa je neophodno u cilju otklanjanja opasnosti od pojedina~ne i
kolektivne ugroènosti od mogu}ih prodora vode ili gasova u radni prostor, obavezno vr{iti
predvrtavanje.

Radovi na izradi prostorije kroz rasednu zonu, u smislu nepoznavanja u pogledu
sadràja vode i gasova, mogu se izvoditi uz obavezno informativno bu{enje.

Informativno bu{enje u prostorijama ovakvog karaktera sastoji se u izradi jedne bu{otine
koja omogu}ava dovoljno ta~nu determinaciju radne sredine ispred ~ela radili{ta. Bu{otina
se izrauje po osi rudarske prostorije i to na podjednakoj udaljenosti od bokova krova i
poda rudarske prostorije.

Ispitani deo ispred ~ela radili{ta ne sme biti nikada kra}i od 6 metara.

U slu~aju da se za vreme informativnog bu{enja pojavi voda u ve}oj koli~ini od
predpostavljene ili gas, bu{enje se obustavlja da bi se uzeli uzorci neophodni za
identifikaciju radne sredine.

Za slu~aj pojave ve}eg dotoka vode organizovati odvodnjavanje ~ela radili{ta, a sve
ostale radove obustaviti dok se priliv vode ne smanji.

U slu~aju pojave {tetnih gasova, na radili{tu pobolj{ati separatno provetravanje i vr{iti
kontrolu gasnog i ventilacionog stanja.

Dobijene podatke unositi u knjigu vetrenja. Ako su koncentracije gasova ve}e od
dozvoljenih obustaviti rad na radili{tu.

Neposredno posle predvrtavanja treba izvr{iti kontrolu gasnog stanja na ~elu radili{ta i
ako se pomo}u prenosnog instrumenta utvrdi da je koncentracija gasa u dozvoljenim
granicama nastaviti rad.

Utvrivanje gasnog stanja na ~elu radili{ta vr{e brigadiri, nadzornici smena, vetreni
nadzornici i sva ostala lica zaduèna za kontrolu gasno ventilacionih parametara u jami.

Svi zaposleni radnici na izradi rudarskih prostorija, moraju pri radu koristiti li~na
za{titna sredstva u cilju za{tite zdravlja i ìvota zaposlenih kao i za obezbedjenje sigurnosti
radili{ta.

Pri smenjivanju radnika na radili{tu, odgovorno lice odnosno brigadir radne grupe koja
napu{ta radili{te, duàn je upozoriti brigadira grupe koja dolazi na radili{te na eventualno
vanredne ili opasne okolnosti na radili{tu.

< 65 >

Ako se radne grupe ne smenjuju na radili{tu, brigadir grupe koja napu{ta radili{te
duàn je izvestiti nadzornika svoje smene o stanju na radili{tu, a nadzornik je duàn isto
preneti nadzorniku slede}e smene.

Nadzorno osoblje (nadzornici, palioci i dr.) zaduèno od strane tehni~kog rukovodioca
jame za vr{enje nadzora pri radu, du`no je naro~ito slede}e:

Starati se da radili{te bude sigurno, da ureaji naprave i sva ostala oprema
bude ispravna i svrsishodna.

Upu}ivati radnike da svoje poslove vr{e na siguran na~in i da se pri radu
pridràvaju propisanih i naredjenih mera za{tite.

Zahtevati od radnika da pravilno i sigurno koriste za{titne naprave i li~na
za{titna sredstva.

Nadzorno osoblje-nadzornici su du`ni da najmanje jednom u toku smene izvr{e
pregled i kontrolu radili{ta i na kraju smene u knjigu smenskog izvestaja unesu zapaànja
promenama i problematici nastaloj u toku smene.

Rudarski radovi, odnosno prostorije moraju se izradjivati na na~in predvien tehni~kim
re{enjima datim u ovom radu, uputstvima za rad koje donosi tehni~ki rukovodioc jame,
kao i odredbama vaè}ih tehni~kih Propisa.

Ova uputstva moraju sadràti jasne i nedvosmislene odredbe i po potrebi propra}ene
skicama i prora~unima. Ova uputstva moraju se odnositi na: podgraivanje, miniranje,
transport iskopine, dopremu repromaterijala, provetravanje i drugo.

Pri svakoj bitnoj promeni rudarsko-geolo{kih i tehni~kih uslova, sva predviena
uputstva se moraju nadopuniti, tj. usaglasiti sa novonastalim prilikama.

Na po~etku rada svake smene, posle svakog miniranja i posle svakog zastoja u radu,
odgovorno lice mora pregledati radili{te okucati ga, a po potrebi i osigurati. Vise}i i labavi
komadi na radili{tu moraju se na odgovaraju}i na~in podgraditi ili oboriti.

Odgovorni kopa~i radnih grupa na radili{tima du`ni su pridràvati se mera za{tite, datih
tehni~kih uputstava za rad izdatih od strane tehni~kog rukovodioca jame.

U vanrednim prilikama oni moraju po sopstvenoj inicijativi preduzimati odgovaraju}e
mere koje na osnovu li~nog iskustva i procene smatraju potrebnim za spre~avanje nesre}e
ili {tete, a o preduzetim merama du`ni su obavestiti nadle`nog nadzornika.

U toku izrade prostorija koje idu prema starom radu ili koje prolaze izmeu starih
radova, obavezno primenjivati informativno bu{enje (predvrtavanje) i obavezno vr{iti
kontrolu gasnog stanja naro~ito u pogledu sadràja metana zbog blizine starog rada.

< 66 >

8.2. MERE ZA[TITE KOD BU[ENJA MINSKIH BU[OTINA I MINIRANJA

Bu{enje minskih bu{otina mora se vr{iti u skladu sa ovim projektom, kao i u skladu sa
uputstvima izdatim od strane tehni~kog rukovodioca.

Promene u na~inu bu{enja moè odrediti samo tehni~ki rukovodioc.

Pre punjenja minskih bu{otina, odgovorno lice mora izvr{iti pregled radili{ta i
eventualne nedostatke otkloniti.

Pre miniranja, sa ~ela radilista mora se ukloniti sva oprema i alat, a zaposleni se
moraju povu}i na bezbedna i sigurna mesta.

Punjenje minskih bu{otina, pripremanje udarnih patrona, za~epljenje minskih bu{otina i
povezivanje mina moraju se vr{iti u skladu sa re{enjima ovog diplomskog rada, odredbama
tehni~kih propisa i uputstvima tehni~kog rukovodioca.

Neposredno pre punjenja minskih bu{otina, a i pre miniranja, palioc mina ili lice
zaduèno za kontrolu gasnog stanja, mora na ~elu radili{ta i na rastojanju 10 metara od
~ela radili{ta izvr{iti kontrolu (indiciranje) gasnog stanja naro~ito u pogledu sadràja
metana.

Indiciranje-kontrolu gasnog stanja treba vr{iti i na mestu na kojem se pokre}e ma{inica
za paljenje mina.

Tehni~ki rukovodioc jame duàn je izdati slede}a uputstva: uputstvo za miniranje, uputstvo
za prenos eksplozivnih sredstava, uputstvo za sme{taj i ~uvanje eksplozivnih sredstava.

Uputstvo za miniranje, uputstvo za prenos eksplozivnih sredstava kao i uputstvo za
sme{taj i ~uvanje eksplozivnih sredstava moraju biti uru~eni uz potpis licima (paliocima)
zaduènim za miniranje, a ostali zaposleni moraju biti detaljno upoznati sa njima.

Sve promene u miniranju tehni~ki rukovodioc jame mora regulisati preko odgovaraju}ih
nareenja i uputstava.

8.3. MERE ZA[TITE KOD PROVETRAVANJA PROSTORIJA

Podzemne prostorije predviene za izradu ovim radom, obzirom na nemogu}nost
drugog na~ina, provetravaju se separatno, primenom ventilatora.

Ventilatori za separatno provetravanje prostorija moraju se postaviti na mestima gde
ne}e smetati prolazu zaposlenih radnika i gde }e postojati najmanja mogu}nost za njihovo
o{te}enje.

Rad ventilatora za separatno provetravanje mora biti neprekidan, osim za vreme
miniranja.

< 67 >

Ventilatori za separatno provetravanje moraju biti uvek ispravni, a ventilacione cevi u
ventilacionoj koloni neo{te}ene, kako ne bi do{lo do gubitka u koli~ini vazduha.
Neispravne i o{te}ene ventilacione cevi moraju se zameniti ispravnim.

Kontrola ventilacionog stanja u toku izrade prostorija (na radili{tima) mora se vr{iti
svakodnevno od strane odgovornog lica.

Pored kontrole koli~ine vazduha, moraju se u skladu sa odredbama vaè}ih tehni~kih
propisa, vr{iti i merenja temperature, vla`nosti kao i kontrola gasnog stanja.

Rezultati svih merenja moraju se redovno evidentirati u knjigu provetravanja.

Tehni~ki rukovodioc jame u saglasnosti sa tehni~kim rukovodiocem radne organizacije i
slu`bom za{tite na radu, duàn je izdati uputstvo za provetravanje, a u skladu sa vaè}im
tehni~kim propisima.

Tehni~ko uputstvo za provetravanje mora biti uru~eno svim zaposlenima na izradi
prostorija i oni sa njime moraju biti detaljno upoznati.

8.4. MERE ZA[TITE KOD TRANSPORTA I DOPREME REPROMATERIJALA

Za vreme rada grabuljastog transportera sve za{tite obrtnih delova moraju biti
postavljene i pri~vr{}ene.

Podmazivanje svih transportera mora se vr{iti samo za vreme stajanja transportera.

Sve opravke transportera treba vr{iti tek kada se na elektri~ne komande stave tablice sa
opomenom NE UKLJUIVATI - OPRAVKA.

Pri navla~enju lanca sa grabuljama povratna stanica treba da bude osigurana rasponom
kako ne bi do{lo do njenog eventualnog podizanja.

Zabranjeno je hodanje, stajanje i vo`nja grabuljastim transporterima.

Zabranjeno je hodati po trakama i prelaziti preko njih.

Na transporterima sa trakom pogonski, zatezni i povratni bubnjevi moraju biti
obezbeeni za{titnim ureajima radi spre~avanja dodira sa bubnjem u pokretu.

Transporterima sa trakom i grabuljastim transporterima zabranjena je vo`nja ljudi, sem
transporterima sa trakom koji su predvidjeni za prevoz ljudi.

Na mestima predvidjenim za prelaz ljudi preko transportera moraju biti postavljeni
mostovi ili stepenice. Mostovi (stepenice) moraju imati ogradu ili letve za pridràvanje.
Mostovi moraju biti postavljeni iznad trake tako da ih ne mogu zaka~iti ni najve}i komadi
iskopine koji se trakom prevoze.

< 68 >

Prelazi preko transportera moraju biti osvetljeni. Izmedju patosa na mostu i krovine
mora biti najmanje 1,4 m slobodne visine. Mostovi moraju biti dovoljno {iroki, patos ne
sme biti klizav i na njemu ne sme biti nikakav materijal ili alat.

Transporterima smeju rukovati samo lica koja su za to stru~no osposobljena i koja su
odreena za vr{enje tog posla. To se odnosi i na lica koja vr{e odràvanje i popravku
transportera.

Zabranjeno je ~i{}enje pogonske, povratne i zatezne stanice za vreme rada transportera.

Materijal se na transportnu traku sme utovarati samo kada je traka u pokretu sem u
izuzetnim slu~ajevima kada se nabacuje materijal koji je skinut pri ~i{}enju.

Na podu ispod povratne trake ne sme se dopustiti nagomilavanje materijala i on se
mora redovno uklanjati pomo}u odgovaraju}eg alata.

Radna mesta kod pogonskih stanica u transportnim prostorijama moraju biti osvetljena
stalnom rasvetom.

Na svim komandnim polugama, tasterima i drugim komandnim uredjajima mora biti
jasno i ~itko napisano ~emu sluè.

Tehni~ki rukovodioc jame duàn je izdati uputstvo za transport i dopremu
repromaterijala, a u saglasnosti sa vaè}im tehni~kim propisima.

Tehni~ko uputstvo o transportu i dopremi repromaterijala mora biti uru~eno svim
zaposlenima na izradi prostorija i oni sa njime moraju biti detaljno upoznati.

8.5. MERE ZA[TITE PRI DOPREMI VITLOM

Pri dopremi vitlom po gornjoj {ini ispred voza (posmatrano kod spu{tanja) odnosno iza
voza (gledano kod izvla~enja) postavljaju se ko~iona kolica.

Bubanj vitla mora biti tako usmeren da vu~no uè samo prati korak namotavanja. Na
vu~nom bubnju mora biti rezerve u uètu od najmanje 3 namotaja.

Du` koloseka na svakih 10 m, a na pregibima na kra}em rastojanju postavljaju se
valjci za za{titu uèta i pragova od habanja. Pristup u prostor pogonske stanice je
dozvoljen samo posluìocu vitla.

Upravljanje vitlom moè vr{iti samo radnik koji je za to obu~en i ~ije je znanje
ispitano, a rasporedjen je na radno mesto posluìoca vitla.

Pre po~etka prevoza posluìoc vitla mora proveriti u~vr{}enost vitla i funkcionisanje
ko~nice, dok pri vo`nji mora voditi ra~una o vidljivim o{te}enjima vu~nog uèta.

< 69 >

Najve}a dozvoljena brzina se ne sme prekora~iti. Na delovima trase sa sporijom
vo`njom neophodno je pridràvati se dozvoljene smanjene brzine.

Posluìoc vitla sme zapo~eti vo`njom samo na osnovu primljenog izvr{nog signala.

Pre vo`nje, a nakon uklju~ivanja pogonskog agregata, mora se sa~ekati nekoliko
trenutaka da se ljudi na trasi sklone u najbliì zaklon i tek nakon toga zapo~ne sa
vo`njom. Nakon zavr{ene vo`nje isklju~i se pogon i isklju~e upozoravaju}a crvena svetla.

Na mestu posluìoca vitla pored table sa ucrtanom trasom mora biti istaknuto jo{ i:

o Tabla sa tehni~kim karakteristikama vitla (brzina voznje, snaga motora, maksimalni
obe{eni teret itd.)
o Uputstvo o rukovanju i odràvanju vitla;
o {ema podmazivanja;
o Jednopolna {ema napajanja elektri~nom energijom;

Prilikom odsutnosti posluìoca vitla pogonska ma{ina mora biti zako~ena, a dovod
elektri~ne energije isklju~en.

Posluìoc vitla mora voditi knjigu o pregledu i odràvanju vu~nog uèta, pogonske
ma{ine, ko~ionih kolica i ostalih pokretnih i nepokretnih elemenata vitla.

Ako je pogonska ma{ina zaustavljena komandom za isklju~enje u nu`di, ponovni pogon
nije dozvoljen dok se ne ustanovi i otkloni uzrok isklju~enja.

Na po~etku svake smene pre pu{tanja postrojenja u rad signalisti utovarno-istovarnih
stanica moraju obi}i celu trasu i uveriti se da je trasa prolazna.

Pre svakog davanja signala za vo`nju signalisti se prethodno moraju uveriti da li su
spojevi i veze prenosnih ureaja ispravni, da li su osigurani protiv samootko~ivanja i da li
ureaj ko~ionih kolica nije blokiran.

Signale za vo`nju na utovarno-istovarnim mestima smeju davati samo ovla{}ena lica
(signalisti).

Za ispravno davanje signala za vreme vo`nje (ranìranja), na utovarno-istovarnim
mestima odgovorni su signalisti.

Sva utovarno-istovarna mesta, mesto rukovaoca vitla i signalista moraju biti dobro
osvetljena nezavisno od prenosnih lampi.

Ako se zbog rada pogonske stanice ili druge buke ne ~uje zvuk upozorenja (da dolazi
voz), onda se na ~elo voza mora postaviti izvor svetlosnog znaka upozorenja.

Kod dopreme gornjom {inom obe{eni teret se mora osigurati od ljuljanja prilikom
transporta tako da ne bi zaka~io podgradu ili neku drugu jamsku opremu.

< 70 >

8.6. MERE ZA[TITE KOD PODGRA\IVANJA

Rudarski radovi moraju se blagovremeno osigurati na na~in predvien u tehni~kim
uputstvima, koja donosi tehni~ki rukovodilac pogona, odnosno radili{ta u saglasnosti sa
tehni~kim rukovodiocem rudarske organizacije i slu`bom za{tite na radu.

Ova tehni~ka uputstva moraju sadràti potpuno jasne i nedvosmislene odredbe, po
potrebi, popra}ene skicama sa potrebnim merama, za sve vrste prostorija i drugih radova
na objektima i ona moraju odgovarati vaè}im propisima o za{titi na radu i op{te poznatim
pravilima o za{titi ìvota i zdravlja radnika.

Uputstvima za podgraivanje moraju biti upoznati svi zaposleni na izradi projektovanih
prostorija.

O svakoj promeni u podgraivanju zbog novonastalih prilika na radili{tu radnik
odnosno radne grupe moraju biti blagovremeno obave{teni.

Nadzorno osoblje prilikom obilaska radili{ta du`no je kontrolisati da li se podgraivanje
vr{i prema datim uputstvima i upu}ivati radnike u pravilno osiguravanje radili{ta.

Na po~etku svake smene, posle svakog miniranja i zastoja u radu, kopa~ radili{ta mora
pregledati radili{te, oboriti nestabilne komade, a po potrebi i privremeno ga osigurati.

Podgraivanje se mora vr{iti neposredno sa napredovanjem radova na iskopu.

Prostorije otvaranja smeju biti samo kra}e vreme (za predvieno napredovanje) bez
podgrade.

U blizini radili{ta mora se nalaziti dovoljna koli~ina materijala (jamske grae) za
osiguranje radili{ta. Rad na radili{tu zabranjen je ako radnici nemaju materijal potreban za
osiguranje radili{ta.

Podgraivanje prostorija predvidjenih za izradu ovim radom vr{i}e se na na~in
predvien projektom, a u skladu sa odredbama vaè}ih tehni~kih propisa i uputstvima za
podgraivanje izdatim od strane tehni~kog rukovodioca jame.

U koliko tokom izrade prostorija iznad podgrade (privremene ili stalne) doe do
proru{ka u krovu prostorija, iste treba zapuniti i dopunski podgraditi, a prema uputstvu koje
}e za svaki konkretan slu~aj izdati tehni~ki odgovorno lice.

U rasednim zonama, naro~ito na oslabljenim mestima, treba primeniti manji razmak
okvira podgrade. Obavezno je da na licu mesta tehni~ki rukovodilac pogona, odnosno
radili{ta shodno samoj situaciji odredi rastojanje podgradnih okvira, kao i sam na~in
zalaganja prostorije. Kao i da obavezno uradi uputstvo o na~inu rada tj. izradi prostorije u
rasednoj zoni i sa istim upozna sve zaposlene na izradi projektovanih prostorija.

Podgraivanje se mora izvoditi tako da se podgradni okviri postavljaju upravno na pad
i podu`nu osu prostorije pri ~emu moraju biti ~vrsto utegnuti i rasponisani.
< 71 >

8.7. MERE ZA[TITE KOD ODVODNJAVANJA

Pored navedenih mera za{tite i mera za{tite predvienih vaè}im Tehni~kim propisima,
pri odvodnjavanju radili{ta u jami prema ovom radu moraju se ispo{tovati i slede}e
posebne mere za{tite:

Tehni~ki rukovodilac duàn je izdati posebno uputstvo za predvrtavanje, koje se mora
uru~iti svakom radniku koji radi na poslovima predvrtavanja ili izrade prostorija. Svaka
promena u odnosu na normalno stanje kod pomenutih poslova mora biti evidentirana i o
istoj odmah izve{ten tehni~ki rukovodilac rudnika,

Ako u toku predvrtavanja do|e do pojave vode iz bu{otine ista se mora prinudno
pumpama sprovesti do vodosabirnog sistema.

Obzirom na mogu}nost iznenadnog ve}eg priliva vode mora se usvojiti knjiga o
evidenciji pritoka vode.

Za mogu}i ve}i priliv vode od normalnog rudnik mora imati plan odbrane od
iznenadnog prodora vode.

Plan odbrane od iznenadnog prodora vode duàn je sa~initi tehni~ki rukovodilac
rudnika, a sa njime moraju biti upoznati svi zaposleni radnici u jami.

Plan odbrane od iznenadnog prodora vode mora se redovno aùrirati i u njemu moraju
biti nazna~ena sva mesta mogu}ih prodora vode.

Sve rudarske prostorije moraju biti odràvane u takvom stanju da je njima mogu}
normalan protok vode bez zadràvanja.

8.8. LI^NA ZA[TITNA SREDSTVA

Svaki radnik na izradi prostorija mora biti snabdeven li~nim za{titnim sredstvima i to:

o za{titna ode}a
o ~izme
o {lem
o rukavice
o samospasioc

Svaki radnik ili lice koje ulazi u jamu mora imati svoju individualnu prenosnu lampu.

Radnici koji rade na popravkama elektri~nih ma{ina i uredjaja moraju se pridràvati
mera za{tite i pri radu upotrebljavati gumene za{titne rukavice.

U cilju za{tite zaposlenih, objekata i sredstava rada, neophodno je pridràvati se svih
vaè}ih propisa i mera za{tite kao i uputstava datih od strane tehni~kog rukovodioca
zaduènog za izgradnju projektovanih prostorija.
< 72 >

9. ZAKLJUÂK

U ovom diplomskom radu razmatrana je problematika otvaranja i izrade istra`nog
hodnika u podinskom sloju uglja u otkopnom polju OP-3 u jami Jarando.

Otvaranje ovog podinskog sloja izvr{i}e se kosim prostorijama TN-3, PTN-1 i (VTV-1/1
od kote k+101,7m) i horizontalnim prostorijama VH-3/1 i (VTV-1/1 do kote k+101,7m).

Izrada prostorija vr{i}e se nemehanizovano tj. bu{a~ko minerskim radovima.

Sve prostorije radi}e se ~eli~nom kru`nom popustljivom podgradom, osim istra`nog
hodnika IH-2 koji }e se raditi drvenom trapeznom podgradom.

Ukupna duìna svih prostorija otvaranja iznosi 338,5 m i prema usvojenoj dinamici i
projektovanoj tehnologiji bi}e zavr{ene za 8,9 meseci.

Ukupna duìna prostorije istra`nog karaktera iznosi 267 m i prema usvojenoj dinamici i
projektovanoj tehnologiji bi}e zavr{ena za 5,4 meseci.

Na osnovu predra~una radova ukupna cena izrade prostorija otvaranja iznosi
311922,62 EUR ili ra~unato po du`nom metru prose~no 928,55 EUR / m.

Na osnovu predra~una radova ukupna cena izrade prostorije istra`nog karaktera iznosi
182.753,50 EUR ili ra~unato po du`nom metru 684,47 EUR / m.

< 73 >

L I T E R A T U R A

1. Prof. ing. Milovan Antunovi} Kobli{ka: OP[TI RUDARSKI RADOVI, Gra|evinska
knjiga, Beograd, 1973. god.

2. Prof. dr. Petar Jovanovi}: IZRADA JAMSKIH PROSTORIJA, RGF, Beograd 1982. god.

3. Prof. dr. Petar Jovanovi}: DIMENZIONISANJE JAMSKIH PROSTORIJA, RGF, Beograd,
1983. god.

4. Dr. P.Jovanovi}, dr M. Zekovi}, dr D.Markovi}, dr P.Trifunovi}, mr S.Trajkovi}, mr
N.Vidanovi}: RUDARSKI PODGRADNI MATERIJALI, RGF, Beograd, 1990. god.

5. Dr. ing. Branislav Gen~i}: TEHNOLO[KI PROCESI PODZEMNE EKSPLOATACIJE
SLOJEVITIH LE@I[TA, RGF, Beograd, 1984. god.

6. Dr Vesna Jovi~i}: VENTILACIJA RUDNIKA, RGF, Beograd, 1989. god.

7. ZBIRKA SAVEZNIH PROPISA IZ GEOLOGIJE I RUDARSTVA

8. TEHNI^KA DOKUMENTACIJA IBARSKIH RUDNIKA

< 74 >

S P I S A K P R I L O G A

1. Situacioni plan jame Jarando

2. Strukturno geolo{ki profil po prostoriji IH-1 i prognozno geolo{ki profil po prostoriji
IH-2

3. Prognozno geolo{ki profili: 52-52, 53-53 i 60-60

4. [ema metode otkopavanja nagnutih stubova stubnim otkopima

5. Prora~un kru`nog oblika popre~nog preseka

6. Popre~ni presek prostorije podgra|ene kru`nom ~eli~nom popustljivom podgradom
C 3,5m sa dispozicijom transportera i jedno{inskom vise}om ì~arom

7. Popre~ni presek prostorije podgra|ene drvenom trapeznom podgradom svetlog
preseka 3 x 2,5 x 2,3 sa dispozicijom transportera

8. Popre~ni presek profila YU-24 i veznog elementa

9. Prikaz spajanja podgradnih okvira pomo}u metalnih traka

Branislav Staj~i} Grafiki prilozi

(Nisu za javno publikovanje)


2. Strukturno geolo{ki profil po prostoriji IH-1 i prognozno
geolo{ki profil po prostoriji IH-2


(Nisu dati u elektronskoj verziji)

5. Prora~un kru`nog oblika popre~nog preseka

9. Prikaz spajanja podgradnih okvira pomo}u metalnih traka




PRILOG 6.

Popre~ni presek prostorije podgra|ene kru`nom ~eli~nom
popustljivom podgradom C 3,5m sa dispozicijom
transportera i jedno{inskom vise}om ì~arom


PRILOG 7.

Popre~ni presek prostorije podgra|ene drvenom trapeznom podgradom
svetlog preseka 3 x 2,5 x 2,3 sa dispozicijom transportera


PRILOG 8.

Popre~ni presek profila YU-24 i veznog elementa

Diplomski Rad - Tehnologija Izrade Prostorija Otvaranja Otkopnog Polja OP-3 Jame "Jarando", Baljevac, Raška, Srbija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Diplomski Rad - Tehnologija Izrade Prostorija Otvaranja Otkopnog Polja OP-3 Jame "Jarando", Baljevac, Raška, Srbija

Uploaded by

Copyright:

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

You might also like